Univerzitet za poslovne studije

DOBRO DOLI

MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI

Prof. dr Mladen Radivojevi


Poslovni sistem i IS kao podsistem
Menadment
Informacioni
sistem
Ekonomski
resursi:

Ljudi
Novac
Materijali
Maine
Zemljite
Ureaji
Energija
Informacije
Poslovni
procesi:

Proizvodnja
Razvoj
Marketing
Prodaja
Ostali procesi
Dobra i usluge:

Proizvodi
Usluge
Plate
Doprinosi
Informacije
Drugi efekti
D
o
b
a
v
l
j
a

i

V
l
a
d
i
n
e

a
g
e
n
c
i
j
e

A
k
c
i
o
n
a
r
i

K
o
r
i
s
n
i
c
i
-
k
u
p
c
i

Konkurencija Zajednica
Finansijske institucije Udruenja
Kontrola
Feedback
Input
Procesiranje Output
CILJ UVOENJA IS
potreba raspolaganja informacijama,
potrebe menadmenta,
tehnologije i meunarodna konkurencija,
poslovna komunikacija,
investicije u informatizaciju - dugoroni i
strateki karakter,
dogradnja i modernizacija.
POVEZANOST IS OKOLINOM




Profesori Upis
planovi nastava iskustva


plaanja doprinosi




osiguranja usluge
obaveze





Informacioni
sistem
fakulteta

Univerzitet

Studenti
Drugi
fakulteti

PIO
Lokalna
zajednica

Ministarstva

Osiguravajua
drutva

Banke
Zadatak IS
Zadatak IS je da menadmentu prui podrku u
donoenju poslovnih odluka kojima se obezbeuje
efektivno i efikasno poslovanje.
Razvoj IS:
I faza - da podre poslovne operacije (masovnu
obradu podataka)
II faza - podrka odluivanju
III faza - ostvarivanje strategijske prednosti
Informacioni sitem mora da omogui lake, jednostavnije i
bre koritenja postojeih informacija, njihovu distribuciju
unutar organizacionih dijelova, kao i zainteresovanih
korisnika preko globalne ili lokalne mree raunara.
VANOST IS


Tipovi informacionih sistema

PODRAVAJUI: IT u takvom preduzeu moe dati
odreene rezultate, ali oni nisu presudni za tekue
poslovanje i budui razvoj.
OPERATIVNI: savremena informaciona tehnologija
neophodna je da bi se uopte moglo konkurentno poslovati,
ali se njenim uvoenjem ne moe oekivati znatno
neposredno poveanje ekonominosti poslovanja.
PERSPEKTIVNI: Nove informacione tehnologije mogu
omoguiti ostvarenje konkurentske prednosti.
STRATEKI: Preduzea koja su na ovaj nain zavisna o
svom informacionom sistemu ne mogu uopte organizovati
rentabilno poslovanje, niti raunati na opstanak i razvoj,
ako stalno ne ulau u nove informacione tehnologije.
Zato su IS (informacioni sistemi) vani ?
Da li mi je
IS potreban?
Informacioni sistemi i
tehnologije ( ukljuujui e-
business, e-banking i e-
commerc tehnologije)
predstavljaju vitalne
komponente uspjenog
poslovanja, kao i esencijalnu
oblast izuavanja studija
biznisa i menadmenta.
Zato su IS (informacioni sistemi) vani ?
FAZE RAZVOJA IS

Prva faza - planiranje
Druga faza - analiza
Trea faza - dizajn
etvrta faza - implementacija
Peta faza - odravanje
FAZE RAZVOJA IS
PRVA FAZA - PLANIRANJE
U ovoj fazi se identifikuju potrebe za novim ili
unapreenim sistemom, izuavaju se
informacione potrebe organizacije kao cjeline i
identifikuje projekat koji moe da ih zadovolji.
Potrebe informacionog sistema mogu da
proizau iz zahtjeva:
da se prevaziu problemi u postojeim procedurama,
iz elje da se izvravaju neki dodatni zadaci ili
iz saznanja da se korienjem informacionih
tehnologija organizacija moe unaprediti.
PRVA FAZA - PLANIRANJE
Glavne aktivnosti koje se izvravaju za
vrijeme faze planiranja su:
formalno, jo uvek preliminarno ispitivanje
problema sistema i
predstavljanje razloga zato organizacija
treba ili ne treba da razvije sistem.
Kritian korak u ovoj fazi je odredjivanje
podruja koje treba obuhvatiti predloenim
sistemom
DRUGA FAZA - ANALIZA
Za vreme ove faze, analitiari prouavaju postojee
procedure i IS koji se koristi.
Analiza ima dvije podfaze:
1. Odredjivanje zahteva sistema: u ovoj fazi radi sa na
odredjivanju onoga to korisnici oekuju od predloenog
sistema. Procesom odredjivanja zahteva je obuhvaena
studija svih postojeih sistema.
2. Struktuiranje zahteva sistema: u ovoj fazi analitiari
studiraju zahteve i struktuiraju ih zavisno od njihovih
medjusobnih veza eliminiui bilu kakvu redudansu.
Izlaz iz faze analize je opis alternativnih reenja koja
predlae tim analitiara.
TREA FAZA - DIZAJN
U fazi dizajna analitiari konvertuju opise
preporuenih alternativnih rjeenja u logike, a
zatim i fizike specifikacije sistema.
Dizajniraju se razliiti aspekti sistema od ulaznih
do izlaznih formi i izvetaja, baze podataka i
procesa obrade.
Ovo je dio procesa dizajna koji je nezavistan od
bilo koje softverske ili hardverske platforme, a
zove se i logiki dizajn.
U procesu fizikog dizajna, analitiari logike
specifikacije prevode u fizike.
ETVRTA FAZA - IMPLEMENTACIJA
U prvom dijelu faze implementacije se
programerima, u formi detljanog modela ili
detaljno pisanih specifikacija, daje specifikacija
fizikog sistema. U toku implementacije se iz
sistemskih specifikacija dobija radni sistem, koji
se testira a zatim puta u operativni rad.
Implementacija ukljuuje:
kodiranje,
testiranje i
instalaciju
Peta faza - odravanje
Kada sistem radi u nekoj organizaciji, korisnici
esto pronalaze probleme vezane za njegov rad
i razmiljaju o boljim nainima izvrenja njihovih
funkcija. Takoe, tokom vremena se mijenjaju
potrebe organizacije.
U fazi odravanja, programeri prave izmjene
koje trae korisnici da bi modifikovali sistem i
podrali promjenjene uslove poslovanja. Te
promjene su neophodne da bi sistem ostao u
upotrebi i da bi se koristio.
FAZE RAZVOJA IS
DIJABOLDOVA METODA
PRIORITETA RAZVOJA
Zadatak rukovodnog i informatikog kadra je
da utvrdi prioritete razvoja funkcionalnog IS.
Identifikuje faktore razvoja,
Ocjeni njihov znaaj (vanost) u odnosu
na strategijski plan razvoja i zadatke koje
su pred sebe postavili,
Ocijeni stvarni nivo razvijenosti pojedinih
faktora (praksa),
Utvrdi prioritete.
DIJABOLDOVA METODA
PRIORITETA RAZVOJA
Utvrivanje prioriteta razvoja sadri petnaest osnovnih faktora koje je
identifikovao Dijaboldov istraivaki tim.
Predloena metodologija se sastoji u sljedeem:
Prvo se formira kolona VANOST tako da se svaki faktor na skali
ocijeni vrijednostima od 1 do 7 prema eljenom (ciljnom) znaaju
koji bi on trebao da ima u razvoju konkretnog IS.
U kolonu PRAKSA unose se u istom rasponu od 1 do 7 ocjene
stvarnog stepena razvoja datog faktora u praksi konkretnog IS
posmatrane organizacije ili institucije.
U koloni 4 se izraunava razlika izmeu kolone 2 i 3. Ta razlika
predstavlja odstupanje izmeu potrebnog i stvarnog stepena
razvijenosti svakog pojedinog faktora razvoja. Eventualne negativne
razlike ukazuju na to da je u datom trenutku angaovanost resursa
(zadati faktor) iznad potrebnog nivoa.
Kolona PRIORITET se dobije kao proizvod kolone 2 i 4 i odreuje
prioritet razvoja za posmatrani (konkretni) IS.
DIJABOLDOVA METODA
PRIORITETA RAZVOJA

Rb. FAKTOR RAZVOJA PRIORITET VANOST PRAKSA RAZLIKA
1. DSS i Ekspertni sistemi
2. TK linije i servisi
3. Usklaenost planova
razvoja Firma - IS

4. Elektronsko poslovanje
5. Informatiko znanje
6. Postojanje Bord odbora
7. End user computing
8. Administracija B.P.
9. Zatita i sigurnost IS
10. Primjena OAS paketa
11. Stunost osoblja CIS-a
12. Povezanost LAN mrea
13. Internet
14. Outsourcing
15. Optima. metodo. razvoja

DIJABOLDOVA METODA
PRIORITETA RAZVOJA
Redosljed faktora koji su dati u gornjoj tabeli je
proizvoljan. Pored ovih koji su dati, mogu se
dodati jo neki koji mogu biti interesantni za
odreenu organizaciju ili instituciju, a takoe se
mogu i izbaciti oni koji su u konkretnoj
organizaciji nebitni.
Rezultati koji se dobiju ovom metodom ukazuju
na redosljed faktora, odnosno na prioritet
razvoja u datom trenutku za konkretnu
organizaciju ili instituciju.
Informacioni sistemi
Operativni
IS
Upravljaki
IS
TPS
PCS
MIS
EIS
ECS
Transaction
Processing
Systems
Sistemi za
procesiranje
poslovnih
transakcija
Process
Control
Systems
Sistemi za
kontrolu
proizvodnje
Enterprise
Collaboration
Systems
Sistemi za
saradnju i
komunikaciju u
preduzeu
(radnih timova)
DSS
Management
Information
Systems
Upravljaki IS
Decision
Support
Systems
Sistemi za
podrku
odluivanju
Executive
Information
Systems
Izvrni IS
Vrste IS
IS - VIZIJA I ARHITEKTURA
Vizija informacionog sistema - kako bi u
budunosti trebalo da izgleda informacioni
sistem, ko bi ga trebao koristiti, ko koristiti
informacije, a ko upravlja njime.
Arhitektura IS podrazumijeva nain
prikazivanja i organizovanja informacionih
resursa da bi se ta vizija ostvarila.
DEFINISANJE VIZIJE I ARHITEKTURE
PODRAZUMIJEVA:
Pregled postojee situacije
Analiza stratekih ciljeva
Prepoznavanje generalnih trendova tehnologije
Identifikacija vizije uloge informacija
Definisanje arhitekture
Usaglaavanje vizije i arhitekture
Pravljenje planova za realizaciju

MOGLI BI SE MALO I
ODMORITI ?
Kontakt:

radivojevicmladen60@gmail.com