39

8. METODE ZA UTVRIVANJE, ISPITIVANJE I PROCENU RIZIKA

Efikasno upravljanje nekim rizikom podrazumeva kvalitetno obavljeno: utvrivanje,
ispitivanje i procenu izloenosti riziku. U tom celju su razvijene brojne metode koje
se sve vie usavravaju. Bie blie objanene kvalitativne metode MATRICE
RIZIKA i statistika metoda SEPTRI.


8.1. Matrica rizika

Ova metoda za osnovu koristi odnos verovatnoe ostvarenja odreenog rizika i
veliine posledica od njegovog ostvarenja. Verotvnoa se gradira od 1 do 5 u
zavsinosti od toga da li se rezik smatra za gotovo nemugu ili gotovo izvestan.
Posledice se takoe gradiraju od 1 do 5 tj. od beznaajne do katastrofalne.

Procenjenom riziku u matrici ( tabela br. 1) dodeljuje se jedno od itiri razliita
podruja: plavno , zeleno , uto i crveno.






Tabela br 1 : Matrica rizika (Dennis J Clark , 2004)


U zavisnosti od podruja procenjeni rizik se smatra : neprihvatljivim , rizokom kojim
je neophodno upravljati , prihvatljivim rizikom (grafik br. 2).



Beznaajne !"#$ Znaajne Veoma znaajne %"&"'&()*"#+$
, - . / 0
1)&)2) 452$'+) 0 6 7 7 7
8$()2"&+) / 9 6 7 7
Mogue . 9 9 6 7
!"#) 2$()2"&+) - 9 9 9 6
Gotovo nemogue , 9 9 9 9 6
VEROVATNOA
9:;<=>?7=


40




Grafik br. 2 : Upravljanje rizikom u odnosu na verovatnou i posledice ostvarenja
(Dennis J Clark , 2004)


Prihvatljivim rizicima se upravlja zadravanjem. Rezici koji zahtevaju upravljanje
zapravo upravljamo metodama :umanjenjem, preventivom, prenosom, podelom,
ulaganjem u informacije. Cilj je upravljati rizikom na nain koji e ga uiniti
prihvatljivim. Neprihvatljeve rizici se nuno izbegavaju.

Ova metoda ima izutno iroku primenu. Ona i ini jednu od osnovnih metoda za
ispitivanje i procenu rizika i sa manjim izmena je prisutna kao osnova za sline
metode koje se sreu u teoriji i praksi.


8.2. Statistika metoda SEPTRI

Sistem za procenu rizika i predlaganje naina upravljanja rizikom (eng. Risk
Assessment and Proposed Risk Treatment System SEPTRI) omoguava
kavantitativnu procenu rizika i daje opte smernice za upravljanje rizikom i
bezbednou. Ova metoda se moe primenjivati kod svih vrsta rizika i za sve
poslovne aktivnosti, to omoguava kvantitativno uporeivanje i hijerarhijsko
postavljanje razliitih vrsta opasnosti u nekom preduzeu uz predlaganje optih
smernica za upravljanje rizikom. U zavisnosti od krajnje vrednosti koja se dobija
ovom metodom razmatra se jedna ili vie mogunosti upravljanja rizikom, kao to su:

uklanjanje rizika,
smanjenje i kontrola rizika (poboljanje bezbednosti),
zadravanje rizika,
transfer rizika.




41
Vrednost rizika (R) se dobija tako to se proizvod koeficijenta verovatnoe,
koeficijenta izloenosti i koeficijenta posledice podeli sa koeficijentom nivoa
bezbednosti:



R =
S
I E P

gde je:

R vrednost rizika,
P koeficijent verovatnoe,
E koeficijent izloenosti,
I koeficijent posledice i
S koeficijent nivoa bezbednosti.

Vrednost verovatnoe (P) uzima se iz sopstvenih izvora, iz neposredne prolosti
odreenog preduzea, ili odgovara vrednosti iz statistike za datu oblast, ili se koriste
vrednosti koje se dobijaju iz nacionalnih statistikih podataka. Ako nema ovih
vrednosti uzimaju se postojee meunarodne vrednosti.



Rekurentni period
(tetni dogaaj u periodu...)
Koeficijent P
Manjem od 1 dana 10
Manjem od nedelju dana 9
Manjem od mesec dana 8
Manjem od godinu dana 7
Manjem od 5 godina 6
Manjem od 10 godina 5
Manjem od 25 godina 4
Manjem od 50 godina 3
Manjem od 100 godina 2
Manjem od 500 godina 1
Manjem od 1 000 godina 0,5
Veem od 1 000 godina 0,1

Tabela br. 2: Koeficijent verovatnoe (P) ( R. Vujovi , 2009, str. 244.)



Koeficijent bezbednosti (S) dobija se ponderisanjem mnogih inilaca koji odreuju
nivo bezbednosti preduzea u odnosu na svaku vrstu rizika. Teina aktivnih i
pasivnih sredstava bezbednosti predstavlja 6% ukupne vrednosti; preostalih 94% se
odnosi na: ljudski faktor, obuku, kvalitet, politiku, kontrolu itd. Faktor bezbednosti je
zajedniki za sve rizike i ima veliki uticaj na konanu vrednost rizika.




42

Faktor
Koeficijent
S
Bezbedonosna politika 0 1
Bezbedonosni sistem:
- odgovornosti, struktura i funkcije (menader za bezbednost,
predstavnici za preventivu, odeljenje za bezbednost...)
0 0,6
- program preventive 0 0,6
- ispunjavanje normativa i propisa (obaveznih i dobrovoljnih) 0 0,4
- tehnika sredstva (aktivna i pasivna) 0 0,6
- radna snaga (profesionalci i volonteri) 0 0,4
- procena, nadzor i kontrola (plan inspekcije, plan revizije, plan
odravanja i interni pregledi)
0 0,4
- planovi obuke i komunikacije 0 0,4
- planovi za sluaj nesree i nepredvienih sluajeva 0 0,4
- istraivanje, analiza i evidencija nesrea 0 0,2
Program za upravljanje rizikom 0 1
Integracija i preventiva koja je ve predviena u projektu i/ili
obezbeena raznim: metodama, mainama i procesima
0 1
Program kontrole kvaliteta 0 1
Periodine spoljanje revizije 0 1
Spoljanje slube za pruanje pomoi (vatrogasne, policijske,
sanitetske....)
0 1


Tabela br. 3: Koeficijent bezbednosti (S) ; (Vujovi R., Upravljanje rizicima i
osiguranje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009, str. 247.


Vrednost koeficijenta izloenosti (E) predstavlja uestalost izvoenja opasne
aktivnosti ili operacije.


Frekventnost operacije (jednom u
toku...)
Koeficijent E
stalno 10
1 sata 9
1 dana 8
1 nedelje 7
1 meseca 6
6 meseci 5
1 godine 4
10 godina 3
50 godina 2
100 godina 1
Perioda dueg od 100 godina 0,5

Tabela br. 4: Koeficijent izloenosti (E) ( R. Vujovi , 2009, str. 244.)



43

Vrednost koeficijenta posledice (I) dobija se korienjem dva koncepta koja su
vezana za osiguranje: najvee predvidive tete (MFL) i najvee verovatne tete
(PFL).

Najvea predvidiva teta (MFL) predstavlja najveu vrednost u odreenom
preduzeu koja je izloena nekoj opasnosti pod najnepovoljnijim uslovima i faktorima
okruenja (npr. zatitne mere ne funkcioniu, vatrogasne ekipe ne mogu da stignu
na vreme, klimatski uslovi su krajnje nepovoljni itd.).


MFL u evrima
Najvea
mogua teta (%)
Koeficijent I
r

Manje od 100 0,05 1
101 1000 0,1 2
1 001 10 000 1 3
10 001 100 000 5 4
100 001 1 000 000 10 5
1 000 001 10 000 000 40 6
10 000 001 100 000 000 60 7
100 000 001 200 000 000 80 8
200 000 001 500 000 000 90 9
Preko neto vrednosti preduzea 100 10

Tabela br. 5: Vrednosti koeficijenta posledice za MFL (I
r
)
( R. Vujovi , 2009, str. 246.)

Najvea verovatna teta (PFL) predstavlja najveu vrednost odreenog preduzea
koja je izloena opasnosti u uslovima kada sopstvena zatitna sredstva (ukluujui
aktivne fizike sisteme i ljudske resurse) i spoljanja zatitna sredstva normalno
funkcioniu.


PFL u evrima
Najvea
verovatna teta
(%)
Koeficijent I
p

Manje od 50 0,01 1
50 100 0,05 2
101 1000 0,1 3
1 001 10 000 1 4
10 001 100 000 5 5
100 001 500 000 7 6
500 001 1 000 000 10 7
1 000 001 10 000 000 30 8
10 000 001 50 000 000 35 9
Vie od 50 000 000 Preko 40 10

Tabela br. 6: Vrednosti koeficijenta posledice za PFL (I
p
)
( R. Vujovi , 2009, str. 246.)


44

Vrednost koeficijenta posledice (I) je aritmetika sredina vrednosti, ili koeficijenta
posledice za MFL (I
r
) ili koeficijenta posledice za PFL (I
p
); u zavislnosti koji koeficijent
ima veu vrednost (novane jedinice i procenta tete).

Kada se dobiju vrednosti rizika (R) na osnovu objanjenih koeficijenata, rizici se
svrstavaju u grupe i za svaki od njih se preporuuje odgovarajui pristup; to je
prikazano u sledeoj tabeli.



Kategotije rizika
Vrednost
rizika
Pristup riziku
Nepodnoljivi
rizici
vea od 300
Neophodno je uklanjanje rizika ili zabrana
operacije koja stvara rizik.
Ekstremni rizici 200 300
Neophodno je vriti poboljanja stalnim
merama, kako bi se rizik uklonio ili umanjio;
ustanoviti nain finansiranja rizika.
Ozbiljni rizici 100 200
Primena sutinskih mera za ublaavanje rizika;
moe se utvrditi najmanje delimino finansijsko
zadravanje.
Srednji rizici 30 100
Neophodna su poboljanja uobiajenih mera za
umanjenje rizika; podjednako korienje
zadravanja rizika i finansijaskog prenoenja
rizika.
Manji rizici 0 30
Nisu potrebne dodatne mere umanjenja rizika;
potpuno zadravanje rizika.

Tabela br. 7: Upravljanje rizikom ( R. Vujovi , 2009, str. 248.)


Upravljanje rizikom koje se predlae putem ove metode ima savetodavnu ulogu, jer
rizik treba proceniti uzimajui u obzir i druge inioce (zakonski propisi, finansijski
uslovi, tehnika ili organizaciona pitanja, ekonomska strana, lanstvo u javnim ili
stratekim sektorima), koji upuuju na razliite pristupe riziku.