CE Brosura Za Web PDF

CE ZNAK
paso za proizvode
Beograd 2014
CE ZNAK
PASO ZA PROIZVODE
2 3
TA PROIZVOAI U SRBIJI TREBA DA ZNAJU O
CE ZNAKU I SRPSKOM ZNAKU USAGLAENOSTI
5 | Kako funkcionie jedinstveno (evropsko) trite
6 | ta svaki proizvoa treba da zna o CE znaku
8 | Za ta je proizvoa odgovoran kada postavi CE znak na proizvod
9 | Da li proizvoa iz Srbije mora imati predstavnika u Evropskoj uniji
9 | ta je notikovano telo i koja je njegova uloga
10 | Sistemi brzog obavetavanja
11 | Koje direktive predviaju postavljanje CE znaka na proizvod
DIREKTIVE NOVOG PRISTUPA
14 | Direktiva o kablovskim instalacijama za prevoz ljudi
15 | Direktiva o graevinskim proizvodima
16 | Direktiva o vrelovodnim kotlovima
17 | Direktiva o ekodizajnu energetskih proizvoda
18 | Direktiva o elektromagnetskoj kompatibilnosti
19 | Direktiva o opremi za potencijalno eksplozivne atmosfere
20 | Direktiva o eksplozivima za civilnu upotrebu
21 | Direktiva o gasnim apratima
22 | Direktiva o bezbednosti liftova
23 | Direktiva o niskonaponskoj opremi
24 | Direktiva o bezbednosti maina
25 | Direktiva o mernim instrumentima
26 | Direktiva o medicinskim sredstvima
27 | Direktiva o aktivnim medicinskim sredstvima za implantaciju
28 | Direktiva o medicinskim sredstvima za in vitro dijagnostiku
29 | Direktiva o neautomatskim vagama
30 | Direktiva o linoj zatitnoj opremi
31 | Direktiva o opremi pod pritiskom
32 | Direktiva o pirotehnikim sredstvima
33 | Direktiva o radio i telekomunikacionoj terminalnoj opremi
34 | Direktiva o rekreativnim plovilima
35 | Direktiva o jednostavnim posudama pod pritiskom
36 | Direktiva o igrakama
37 | Direktiva o emisiji buke koju emituje oprema koriena na otvorenom
TA PRETHODI POSTAVLJANJU CE ZNAKA
46 | Srpski proizvoai i CE znak
47 | CE znak on-line
Sadraj
4 5
Kako
funkcionie
jedinstveno
(evropsko)
trite
Jedinstveno (evropsko) trite zahteva da proizvodi koji se plasiraju na
trite moraju zadovoljiti sutinske, odnosno bitne zahteve za bezbed-
nost i zatitu zdravlja.
Najvei broj proizvoda iroke potronje i industrijskih proizvoda mora
imati CE znak. Na taj nain proizvoa potvruje da proizvod ispunja-
va sve bitne zahteve date u evropskim direktivama koje se odnose na
taj proizvod i da je sprovedena procedura ocenjivanja usaglaenosti.
Evropske direktive tzv. Novog pristupa jedan su od najvanijih zakon-
skih instrumenata na jedinstvenom tritu. Novi pristup obuhvata set
zakonskih instrumenata (direktiva) kojima se propisuju bitni zahtevi
koje mora ispuniti svaki proizvod. Bitni zahtevi se najlake ispunjavaju
kroz primenu harmonizovanih standarda, koji nisu nita drugo nego
evropski standardi objavljeni u Slubenom glasniku Evropske unije.
Ove standarde objavljuju evropske organizacije za standardizaciju:
CEN (European Committee for Standardization) i CENELEC (European
Committee for Electrotechnical Standardization).
Vie o Novom pristupu, direktivama i harmonizovanim standardima,
moete nai na adresi: http://www.newapproach.org
Kada se govori o CE znaku, vano je znati jo jedan pojam - Globalni pris-
tup. On uspostavlja tehniko okruenje za proveru ispunjenosti bitnih
zahteva iz direktiva, kroz sprovoenje postupaka ocene usaglaenosti.
Postupci ocene usaglaenosti grupisani su u osam modula, oznaenih
slovima od A do H.
Dakle, kroz direktive Novog pristupa uspostavljeni su bitni zahtevi koje
proizvodi moraju ispuniti, dok Globalni pristup propisuje naine za
ocenjivanje usaglaenosti proizvoda sa bitnim zahtevima.
ta proizvoai u Srbiji
treba da znaju o
CE znaku
i srpskom znaku
usaglaenosti
6 7
ta svaki
proizvoa
treba da zna o
CE znaku
esto postoji nedoumica ta oznaka CE znai. Obino se misli da je
to oznaka proizvoda visokog kvaliteta. Meutim, CE znak nije ozna-
ka kvaliteta, niti garancija da je proizvod visokog kvaliteta. CE znak
postavljen na proizvodu oznaava da proizvod zadovoljava bitne
zahteve u pogledu bezbednosti i zdravlja korisnika, zahteve zatite
imovine i zatite ivotne sredine. CE znak, takoe, nije komercijalna
oznaka i ne oznaava poreklo proizvoda.
CE znak je garancija da je proizvod usaglaen sa svim bitnim
zahtevima evropskih direktiva Novog pristupa koje se na njega
odnose i da je sprovedena ocena usaglaenosti kojom se doka-
zuje ispunjenost bitnih zahteva. Jedan CE znak na proizvodu
oznaava da je proizvod usaglaen sa svim bitnim zahtevima
svih direktiva koje se primenjuju na taj proizvod.
Proizvoa samostalno postavlja CE znak na proizvod, ali tek posle
okonanja postupka ocene usaglaenosti i izrade EC deklaracije o
usaglaenosti, koja je osnovni dokument koji prati proizvod sa CE
znakom na jedinstvenom tritu.
CE znak se mora postaviti na sve nove proizvode (na koje se odnosi
bar jedna direktiva novog pristupa) proizvedene u Evropskoj uniji ili
treim zemljama, polovne proizvode koji se uvoze iz treih zemalja
i proizvode koji se ve nalaze na jedinstvenom tritu, ali su znatno
modikovani, tako da se mogu smatrati novim proizvodima.
U zavisnosti od prirode proizvoda, CE znak se moe postaviti na
sam proizvod, njegovu natpisnu ploicu sa podacima, pakovanje
(ambalau) ili prateu dokumentaciju.
CE ZNAK MORA BITI:
jasno uoljiv npr. postavljen na poleini ili
donjoj strani proizvoda;
itljiv postoji ogranienje u vezi sa
minimalnom visinom znaka od 5 mm;
trajan da se u normalnim uslovima ne
moe ukloniti bez traga.
Sa tenjom Srbije da postane lanica Evropske unije, usledile su i
obaveze prenoenja evropske regulative u domae zakonodav-
stvo. U skladu sa navedenim, mnoge evropske direktive Novog pris-
tupa prevedene su i usvojene kao srpski pravilnici sa obaveznom
primenom. U skladu sa ovim pravilnicima, proizvoai u Srbiji su u
obavezi da, od poetka primene pravilnika, na svoje proizvode po-
stave srpski znak usaglaenosti, nakon sprovedene procedure. Pro-
cedura je u velikoj meri ista kao i za postavljanje CE znaka, tako da
se proizvoaima preporuuje istovremeno sprovoenje postupka
dolaska do CE znaka i srpskog znaka usaglaenosti. Na ovaj nain se
tedi i vreme i novac.
Informacije o domaoj regulativi, telima koja sprovode ocenjivanje
usaglaenosti u Srbiji, kao i svim informacijama koje se tiu srpskog
znaka usaglaenosti, moete nai na adresi:
http://www.tehnis.privreda.gov.rs/
U sluaju kada ispod CE znaka ili srpskog znaka usaglaenosti na
proizvodu postoji brojana oznaka, to znai da je notikovano ili
imenovano telo uestvovalo u ocenjivanju usaglaenosti tog proiz-
voda. Broj ispod znaka upravo oznaava identikacioni broj tog no-
tikovanog tela.
Jedinstven broj
imenovanog,
odnosno
ovlaenog tela
za ocenjivanje
usaglaenosti
Poslednje dve
cifre godine
izdavanja cifre o
usaglaenosti
Srpski znak usaglaenosti
(Sl. glasnik RS, br. 98/2009)
8 9
Proizvoa je lice (ziko ili pravno) koje je odgovorno za konstruisanje
i proizvodnju proizvoda. Da bi na proizvodu imao CE znak, proizvoa
ne mora da se nalazi na teritoriji Evropske unije. Dakle, proizvoai
iz Srbije mogu na svoj proizvod postaviti CE znak ukoliko su sproveli
potrebnu proceduru, bez obzira na to to se ne nalaze na teritoriji Ev-
ropske unije.
Stavljanjem CE znaka na proizvod, proizvoa mora garantovati da je
proizvod projektovan, proizveden i usaglaen sa svim bitnim zahtevi-
ma svih direktiva Novog pristupa koje se primenjuju na predmetni
proizvod. Proizvoa moe koristiti gotove proizvode, delove ili kom-
ponente za proizvodnju nalnog proizvoda, ali on uvek mora zadrati
odgovornost za proizvod. Zbog svega navedenog, proizvoaima
se preporuuje da nabavljaju komponente i delove od proverenih
isporuilaca, koji imaju sve potrebne sertikate, ateste, CE znak ili re-
zultate ispitivanja iz akreditovanih laboratorija za robu koju isporuuju.
Notikovana tela su protne organizacije. Njih je neka od drava
lanica Evropske unije imenovala da sprovode postupak ocene
usaglaenosti. Jedna drava moe imenovati vie notikovanih tela,
ak vie desetina.
Kako Republika Srbija nije lanica EU, ona nema notikovana tela.
Za potrebe ocene usaglaenosti sa srpskim pravilnicima kojima su
preuzete evropske direktive, u Srbiji postoje imenovana tela.
Baza svih notikovanih tela, sa direktivama, standardima i proizvodi-
ma za koje vre ocenu usaglaenosti, nalazi se na adresi:
http://ec.europa.eu/enterprise/newapproach/nando/
Za ta je
proizvoa
odgovoran
kada postavi
CE znak na
proizvod
Da li
proizvoa
iz Srbije
mora imati
predstavnika
u Evropskoj
uniji
S obzirom na to da Srbija jo uvek nije lanica Evropske unije, srpski
proizvoai moraju imati ovlaenog predstavnika koji se nalazi na
teritoriji Evropske unije.
Ovlaeni predstavnik moe imati samo ovlaenje da, u ime
proizvoaa, obavlja administrativne poslove, a nikako ne sme da
modikuje proizvod kako bi ga uskladio sa zahtevima direktiva.
Ovlaeni predstavnik mora se obavezno nalaziti na teritoriji Evropske
unije. Izmeu proizvoaa i ovlaenog predstavnika mora postojati
ugovorni odnos.
Osnovna uloga ovlaenog predstavnika jeste u uspostavljanju kon-
takta sa trinim nadzorom na jedinstvenom tritu. Za sve potrebne
informacije nadleni organi trinog nadzora drava lanica Evropske
unije obraaju se ovlaenom predstavniku, umesto proizvoau.
ta je
notikovano
telo i koja
je njegova
uloga
10 11
Na teritoriji Evropske unije postoji informacioni sistem za prijavu
nebezbednih proizvoda, koji se naziva RAPEX. Najvaniji deo ovog
sistema jeste baza podataka o nebezbednim proizvodima koja je
aurna na nivou jednog minuta. Nijedan proizvoa ne eli da se
njegov proizvod pojavi u ovoj bazi, jer ako se to dogodi proizvod
e biti na crnoj listi, to e zahtevati njegovo potpuno povlaenje
sa trita, restrikcije u isporuci, dodatna ispitivanja i trokove. Ovo
je jo jedan od razloga zbog kojih je postupak dolaska do CE znaka
potrebno valjano realizovati.
Aurne izvetaje o nebezbednim proizvodima na jedinstvenom
tritu, moete pratiti na adresi: ec.europa.eu/consumers/safety/
rapex
Po uzoru na evropski, u Srbiji takoe postoji sistem za brzu razmenu
informacija o nebezbednim proizvodima, koji je formiran u skladu
sa Zakonom o optoj bezbednosti proizvoda (Slubeni glasnik RS
broj 41/09). Ovaj sistem se naziva NEPRO. Cilj ovog sistema je brza
razmena informacija i uzbunjivanje nadlenih organa u Srbiji, radi
preduzimanja mera u vezi sa rizicima koje opasan proizvod pred-
stavlja po zdravlje i bezbednost potroaa.
U okviru ovog sistema postoji 11 vrsta denisanih rizika u vezi sa
proizvodima: rizik od opekotina, hemikalija, guenja, poseko-
tina, oteenja sluha, elektrinog udara, eksplozije, povrede,
mikrobioloki rizik, rizik od poara i rizik od davljenja.
Aurne izvetaje o nebezbednim proizvodima na tritu Srbije,
moete pratiti na adresi: http://www.nepro.gov.rs
Koje direktive
predviaju
postavljanje
CE znaka na
proizvod
Sistemi
brzog
obavetavanja
Kablovske instalacije za prevoz ljudi 2000/9/EC
Graevinski proizvodi (CPD/CPR) 89/106/EEC, (EU) 305/2011
Vrelovodni kotlovi 92/42/EEC
Ekodizajn energetskih proizvoda 2009/125/EC
Elektromagnetska kompatibilnost (EMC)* 2004/108/EC
Oprema za potencijalno eksplozivne atmosfere (ATEX)* 94/9/EC
Eksplozivi za civilnu upotrebu 93/15/EEC
Gasni aparati (GAD) 2009/142/EC
Liftovi* 95/16/EC
Niskonaponska oprema (LVD)* 2006/95/EC
Maine (MD)* 2006/42/EC
Merni instrumenti (MID)* 2004/22/EC
Medicinska sredstva (MDD) 93/42/EEC
Aktivna medicinska sredstva za implantaciju 90/385/EEC
Medicinska sredstva za in vitro dijagnostiku 98/79/EC
Neautomatske vage (NAWI)* 2009/23/EC
Lina zatitna oprema (PPE)* 89/686/EEC
Oprema pod pritiskom (PED)* 97/23/EC
Pirotehnika sredstva 2007/23/EC
Radio i telekomunikaciona terminalna oprema (RTTE)* 1999/5/EC
Rekreativna plovila 94/25/EC
Jednostavni sudovi pod pritiskom (SPVD)* 2009/105/EC
Bezbednost igraaka 2009/48/EC
Emisija buke opreme koriene na otvorenom* 2000/14/EC
*Direktive koje su ve usvojene kao srpski pravilnici (presek stanja zakljuno sa januarom 2014. godine).
12
Direktive
novog pristupa
TEKST DIREKTIVE SE NALAZI NA ADRESI: TEKST DIREKTIVE SE NALAZI NA ADRESI:
14 15
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2000:106:0021:0048:EN:PDF
Kablovske instalacije za prevoz ljudi regu-
lisane su kroz zahteve direktive 2000/9/EC.
Kablovske instalacije za prevoz ljudi treba
da su projektovane, proizvedene i stavljene
u funkciju, sa ciljem bezbednog prevoenja
ljudi. Bezbednost je od sutinske vanosti i
ona mora biti garantovana u svim uslovima
rada. Direktiva se primenjuje kako na kom-
pletne instalacije, tako i na podsisteme i si-
gurnosne komponente koje se mogu nai
na tritu. Iako se kablovske instalacije mogu
koristiti u gradskim saobraajnicama, one su
prvenstveno povezane sa turizmom, poseb-
no u planinskim podrujima.
Neke od grupa proizvoda na koje se
direktiva o graevinskim proizvodima
primenjuje:
stubovi za osvetljenje;
bojleri, grejna tela i kamini;
cement, malter, kre;
vodovod, kanalizacija i sanitarije;
beton i betonski prefabrikati;
aluminijum i proizvodi od aluminijuma;
drvo i proizvodi na bazi drveta;
prozori i vrata;
gips i proizvodi od gipsa;
materijali za izolaciju;
keramike ploice;
protivpoarni i alarmni sistemi;
staklo u graevinarstvu;
boje i lakovi;
prirodni kamen;
oprema na putevima;
zidne i krovne obloge;
podne obloge.
Direktiva o
KABLOVSKIM INSTALACIJAMA ZA PREVOZ LJUDI
UREDBA SE MOE NAI NA ADRESI:
Kablovske instalacije za prevoz ljudi, na koje se
primenjuje direktiva, obuhvataju:
uspinjae i druge instalacije za vozila koja su
montirana na tokovima ili na druga sredstva za
veanje, gde je vua obezbeena putem jednog
ili vie kablova;
iare na kojima se kabine podiu uz pomo
jednog ili vie kablova nosaa; ova kategorija
takoe obuhvata gondole i skijake iare;
tanjirae i ostale kablovske instalacije, kojima
se korisnici, koristei odgovarajuu opremu,
vuku uz pomo kabla.
Direktiva se ne primenjuje na sledee grupe
proizvoda:
liftove;
tradicionalno izraene tramvaje sa radom na
kabl;
instalacije koje se koriste u poljoprivredi;
fksnu ili mobilnu opremu, koja se koristi na
vaarima ili u zabavnim parkovima, koja je
namenjena za razonodu i nije sredstvo za
transport ljudi;
instalacije koje se koriste u rudarstvu ili u
industrijske svrhe;
trajekte koji se kreu pomou kabla;
instalacije koje pokreu lanci.
Direktiva o
GRAEVINSKIM PROIZVODIMA
Direktiva o graevinskim proizvodima sadri
zahteve koje moraju da ispune: konstrukcija,
materijali i gotovi proizvodi koji se ugrauju
u graevinski objekat da bi pri upotrebi bili
bezbedni i da ne utiu negativno na zdrav-
lje. Direktiva se primenjuje i na kompletne
graevinske radove i na pojedinane kom-
ponente i materijale za graenje.
Uredba o graevinskim proizvodima
(EU) 305/2011, doneta 2011. godine, ima
obaveznu primenu na teritoriji Evropske
unije i praktino zamenjuje direktivu o
graevinskim proizvodima (89/106/EEC).
Uredba o graevinskim proizvodima prua
pojanjenja koncepta i naina dolaska do
CE znaka za graevinske proizvode, uvodi
pojednostavljene procedure, koje imaju za
cilj smanjenje trokova preduzea, posebno
malih i srednjih.
16 17
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/consleg/1992/L/01992L0042-20050811-en.pdf
Ova direktiva je objavljena u okviru SAVE
programa koji se bavi promocijom ener-
getske ekasnosti na jedinstvenom tritu i
ona utvruje zahteve za energetsku ekas-
nost, koji se primenjuju na nove toplovodne
kotlove, koji se loe tenim ili gasovitim
gorivima, sa deklarisanim izlazom ne ma-
njim od 4 kW i ne veim od 400 kW.
Direktiva o
VRELOVODNIM KOTLOVIMA
Sledei proizvodi su iskljueni iz primene ove
direktive:
vrelovodni kotlovi koji se mogu loiti razliitim
gorivima, ukljuujui i vrsta;
oprema za trenutnu pripremu tople vode;
kotlovi koji se mogu loiti gorivima koja se
razlikuju od dostupnih goriva na tritu;
poreti i aparati namenjeni za zagrevanje, koji
kao dodatnu funkciju mogu imati snabdevanje
toplom vodom za centralno grejanje i
sanitarnom toplom vodom;
aparati sa nominalnim izlazom manjim od
6 kW koji koriste gravitacionu cirkulaciju
i projektovani su samo za proizvodnju
uskladitene sanitarne tople vode;
kotlovi proizvedeni za jednokratnu upotrebu;
jedinice za kogeneraciju.
Ukoliko je re o kotlovima koji imaju dvostruku
funkciju, jednu koja se odnosi na zagrevanje, a
drugu koja se odnosi na snabdevanje sanitarnom
toplom vodom, zahtevi za ekasnost se prime-
njuju samo na funkciju zagrevanja.
Direktiva o
EKODIZAJNU ENERGETSKIH PROIZVODA
Direktiva uspostavlja zahteve za ekodizajn
energetskih proizvoda, s ciljem da se omo-
gui slobodno kretanje takvih proizvo-
da na jedinstvenom tritu. Energetski proiz-
vodi su svi oni ije korienje znatno utie
na potronju energije. Treba razlikovati dve
vrste energetskih proizvoda: one koji koriste
energiju i ostale energetske proizvode.
Proizvodi koji koriste energiju jesu oni koji
koriste, stvaraju, prenose ili mere energiju
(elektrina energija, gas, fosilna goriva), kao
to su kotlovi, raunari, televizori, transfor-
matori, industrijski ventilatori, industrijske
pei itd. Ostali energetski proizvodi ne ko-
riste energiju, ali imaju uticaj na energiju i
mogu doprineti utedi energije, kao to su:
prozori, izolacioni materijali, tuevi, slavine
itd.
Primena zahteva ove direktive doprinosi
odrivom razvoju kroz poveanje ener-
getske ekasnosti i nivoa zatite ivotne
sredine, dok se istovremeno poveava sigur-
nost snabdevanja energijom.
Direktiva se ne primenjuje na sredstva za
transport ljudi i robe.
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2009:285:0010:0035:en:PDF
18 19
Direktiva o
ELEKTROMAGNETSKOJ KOMPATIBILNOSTI
Direktiva o
OPREMI ZA POTENCIJALNO EKSPLOZIVNE ATMOSFERE
Svi elektrini ureaji ili instalacije utiu jedni
na druge kada su povezani ili kada se nalaze
jedni blizu drugih. Ponekad se moe primeti-
ti interferencija izmeu televizora i mobil-
nog telefona, radio-aparata i ve-maine koji
se nalaze u blizini. Svrha elektromagnetske
kompatibilnosti jeste da dri sve ove uticaje
pod kontrolom. Elektromagnetska kom-
patibilnost oznaava sve postojee i budue
tehnike i tehnologije za smanjivanje smetnji
i poveanje imunosti.
Direktiva prvo ograniava elektromagnetske
emisije opreme kako bi osigurala da takva
oprema, kada se koristi kako je predvieno,
ne ometa radio i telekomunikacije, kao ni
drugu opremu. Direktiva, potom, razmatra
imunost opreme, ime se obezbeuje da
oprema ne bude ometana radio-emisijama,
kada se koristi kako je predvieno.
Direktiva se primenjuje na svu opremu koja
moe da prouzrokuje elektromagnetske
smetnje ili na koju te smetnje mogu da utiu,
pogoravajui njene radne karakteristike.
Direktiva se primenjuje na veliki broj op-
reme, koja obuhvata elektrine i elektronske
ureaje, sisteme i instalacije.
Potencijalno eksplozivna atmosfera je sa-
injena od meavine gasova, pare, magle ili
praine, koji se mogu zapaliti pod odreenim
radnim uslovima. Oprema i zatitni siste-
mi namenjeni za upotrebu u potencijalno
eksplozivnim atmosferama obuhvataju ve-
liki asortiman proizvoda, ukljuujui opremu
koja se koristi u petrohemijskim postroje-
njima, rudnicima, mlinovima i u drugim sre-
dinama gde moe biti prisutna potencijalno
eksplozivna atmosfera.
Direktiva se primenjuje na opremu i zatitne
sisteme koji su namenjeni da se koriste u po-
tencijalno eksplozivnoj atmosferi. Direktiva
se primenjuje i na bezbednosne ureaje,
upravljake ureaje i ureaje za regulaciju,
koji se ne koriste u potencijalno eksplozivnoj
atmosferi, ali omoguavaju bezbedan rad
druge opreme u pogledu rizika od eksplo-
zije. Da bi se primenjivala ova direktiva, op-
rema mora imati sposobnost da izazove
eksploziju sa sopstvenim potencijalnim izvo-
rom paljenja.
Oprema koja je iskljuena iz podruja primene
ove direktive:
oprema bez elektrinih ili elektronskih delova;
radio i telekomunikaciona terminalska oprema;
proizvodi za vazduhoplovstvo;
radio-oprema koju koriste amateri, ako se ne
stavlja samostalno na trite;
dobroudna oprema (kablovi, jednostavne
grejalice, baterije, depne lampe, kondenzatori,
pasivne antene, utikai i sl.).
ove direktive:
medicinski ureaji;
oprema kod koje opasnost od eksplozije potie
od prisustva eksplozivnih materija;
oprema namenjena za korienje u
domainstvu i nekomercijalnom okruenju;
lina zatitna oprema;
pomorska oprema;
vojno naoruanje;
prevozna sredstva, ako nisu namenjena
za upotrebu u potencijalno eksplozivnoj
atmosferi.
Direktiva je usvojena kao srpski pravilnik, sa obaveznom primenom od 1. januara 2012. Direktiva je usvojena kao srpski pravilnik, sa obaveznom primenom od 1. januara 2015.
http://ec.europa.eu/enterprise/sectors/mechanical/les/atex/direct/text94-9_en.pdf
20 21
Direktiva o
EKSPLOZIVIMA ZA CIVILNU UPOTREBU
Direktiva o
GASNIM APARATIMA
Direktiva se primenjuje na eksplozive.
Neki od primera eksploziva za civilnu
upotrebu na koje se primenjuje ova
direktiva:
detonirajui kablovi i osigurai;
detonatori i releji;
propelanti i raketna goriva;
teki eksplozivi.
Proizvodi na koje se ova direktiva ne
primenjuje:
eksplozivi, ukljuujui i municiju,
namenjeni za korienje od strane dravne
vojske i policije;
pirotehnika sredstva, koja su obuhvaena
posebnom direktivom;
municija.
Direktiva se primenjuje na aparate i opremu
koji sagorevaju gasovita goriva.
Direktiva se ne primenjuje na aparate koji su
posebno projektovani za korienje u indus-
trijskim procesima.
U smislu ove direktive, gasni aparat je aparat
koji sagoreva gasovita goriva, a koji se ko-
risti za kuvanje, grejanje, proizvodnju tople
vode, hlaenje, osvetljenje ili pranje, i kod
koga normalna temperatura vode ne prelazi
105 C.
Oprema se odnosi na bezbednosne ureaje,
upravljake ureaje ili ureaje za regulaciju,
kao i podsklopove.
Gasovito gorivo predstavlja bilo koje go-
rivo koje je u gasovitom agregatnom stanju
na temperaturi od 15 C i pod pritiskom od
1 bara.
22 23
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:1995L0016:LATEST:EN:PDF
Direktiva o
BEZBEDNOSTI LIFTOVA
Direktiva o
NISKONAPONSKOJ OPREMI
Liftovi pruaju osnovna sredstva za udoban
i bezbedan pristup modernim zgradama.
Ugraivanje liftova u novim zgradama i in-
stalacija liftova u mnogim postojeim zgra-
dama imaju izuzetnu vanost u drutvima
koja stare i omoguavaju drutvenu inte-
graciju osoba sa posebnim potrebama.
Direktiva o liftovima ima dvostruki cilj: da
omogui nesmetan trini plasman liftova
i da omogui stvaranje visokog nivoa bez-
bednosti za korisnike liftova, kao i osoblja
koje sprovodi njihovo odravanje.
Direktiva se primenjuje na liftove koji se tra-
jno upotrebljavaju u zgradama i objektima,
kao i na bezbednosne komponente liftova.
ove direktive:
ureaji za dizanje, ija je brzina manja od 0,15 m/s;
ureaji za dizanje na gradilitu;
iare i uspinjae za prevoz ljudi;
liftovi za vojnu ili policijsku namenu;
ureaji za dizanje iz kojih je mogue obavljati rad;
rudarska oprema za dizanje namotavanjem;
ureaji za dizanje izvoaa za vreme izvoenja
scenskih predstava;
ureaji za dizanje ugraeni u prevozna sredstva;
ureaji za dizanje povezani sa mainama i
namenjeni za pristup radnom mestu;
vozovi sa zupanikom i zupastom letvom;
pokretne stepenice i pokretne peake trake itd.
ove direktive:
elektrina oprema koja se koristi u eksplozivnoj
atmosferi;
elektrina oprema koja se koristi u medicinske
svrhe;
delovi elektrine opreme za liftove za dizanje
tereta i ljudi;
brojila elektrine energije (strujomeri);
prikljunice i utikai za upotrebu u domainstvu
(dobroudni ureaji);
ureaji za kontrolu elektrinih ograda;
specijalizovana elektrina oprema za upotrebu
na brodovima, avionima ili eleznici;
aktivne komponente (integrisana strujna
kola, tranzistori, diode) i pasivne komponente
(kondenzatori, otpornici, ltri, konektori), jer
njihova bezbednost zavisi od naina ugradnje
u nalni proizvod i od karakteristika nalnog
proizvoda.
Elektrini aparati se intenzivno usavravaju.
Vie od jednog veka nakon prvih, stvaraju se
novi u skladu sa potrebama, razvojem i tren-
dovima. Direktiva o niskonaponskoj opremi
je jedna od najstarijih direktiva. Ona osigu-
rava da odreene granice napona pruaju
visok nivo zatite korisnika. Primenjuje se
na svu elektrinu opremu, namenjenu za
upotrebu u granicama napona od 501.000 V
naizmenine struje i od 751.500 V jednos-
merne struje, i to na svu elektrinu opremu
koja je direktno namenjena tritu ili radi
ugradnje u drugu opremu.
Treba naglasiti da se ove granice napona od-
nose na elektrini ulaz ili izlaz, a ne na napone
koji se mogu pojaviti unutar opreme. Zdravst-
veni aspekti emisija elektromagnetskih polja
takoe su obuhvaeni ovom direktivom.
24 25
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2006/l_157/l_15720060609en00240086.pdf
Direktiva o
BEZBEDNOSTI MAINA
Direktiva o
MERNIM INSTRUMENTIMA
Maina se moe denisati kao sklop, op-
remljen ili namenjen da bude opremljen,
pogonskim sistemom, koji se ne pokree
korienjem direktno ljudske ili ivotinjske
snage, koji se sastoji od povezanih delova
ili komponenata, od kojih je najmanje jedna
pokretna, i koje su sastavljene radi specine
primene.
Direktiva o bezbednosti maina
primenjuje se na:
maine;
zamenljivu opremu;
bezbednosne komponente;
pribor za dizanje;
lance, uad i transportne trake;
zamenljive mehanike prenosnike snage;
delimino zavrene maine.
ove direktive:
ureaji za dizanje, ija je brzina manja od 0,15 m/s;
ureaji za dizanje na gradilitu;
iare i uspinjae za prevoz ljudi;
liftovi za vojnu ili policijsku namenu;
ureaji za dizanje iz kojih je mogue obavljati
rad;
rudarska oprema za dizanje namotavanjem;
ureaji za dizanje izvoaa za vreme izvoenja
scenskih predstava;
ureaji za dizanje ugraeni u prevozna sredstva;
ureaji za dizanje povezani sa mainama i
namenjeni za pristup radnom mestu;
vozovi sa zupanikom i zupastom letvom;
pokretne stepenice i pokretne peake trake itd.
Merni instrumenti su osnovni alat koji obe-
zbeuje tanost merenja, to je od posebnog
znaaja u transakcijama sa korisnicima, u in-
dustriji, ali i svakodnevnom ivotu: vodomeri,
taksimetri, merai elektrine energije itd.
Direktiva o mernim instrumentima prime-
njuje se na sve ureaje koji imaju funkciju
merenja. Sve grupe mernih instrumenata na
koje se direktiva primenjuje denisane su u
njenim aneksima. Direktiva se primenjuje i na
komunalna merila.
Primeri nekih mernih instrumenata na koje se
direktiva primenjuje:
vodomeri;
gasomeri i ureaji za preraunavanje zapremine;
brojila aktivne elektrine energije;
merila toplotne energije;
merni sistemi za neprekidno i dinamiko
merenje koliina tenosti koje nisu voda;
vage sa automatskim funkcionisanjem;
taksimetri;
materijalizovane mere;
merila dimenzije;
analizatori izduvnih gasova.
26 27
http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CONSLEG:1993L0042:20071011:en:PDF
Direktiva o
MEDICINSKIM SREDSTVIMA
Direktiva o
AKTIVNIM MEDICINSKIM SREDSTVIMA ZA IMPLANTACIJU
Najznaajniju ulogu u zdravstvenom sek-
toru imaju medicinska sredstva. Raznolikost
i inovativnost u ovom sektoru ima ogroman
uticaj na poveanje kvaliteta zdravlja i ekas-
nost pruanja zdravstvene usluge. Direktiva
o medicinskim sredstvima primenjuje se na
medicinska sredstva i njihova pomona
sredstva.
Medicinsko sredstvo je svaki instrument,
aparat, ureaj, softver, materijal ili drugi
proizvod, koji se koristi sam ili u kombinaci-
ji, sa dodacima i softverom, koji je njegov
proizvoa namenio specijalno za primenu
kod ljudi, u dijagnostike i/ili terapeutske
svrhe:
dijagnostikovanje, prevencija, nadzor,
leenje ili ublaavanje bolesti;
dijagnostikovanje, nadzor, leenje ili
ublaavanje povreda ili hendikepa;
istraivanje, zamena ili modifkacija
anatomije ili ziolokog procesa;
kontrola zaea.
Pomono sredstvo je proizvod koji je pro-
izvoa namenio za korienje sa medicin-
skim sredstvom, da bi ono bilo upotrebljivo.
Direktiva o medicinskim sredstvima ne
primenjuje se na sledee proizvode:
in vitro dijagnostika sredstva;
aktivna implantibilna medicinska sredstva;
medicinske proizvode;
kozmetike proizvode;
ljudsku krv, krvne proizvode, plazmu ili krvne
elije ljudskog porekla;
transplantate, tkiva ili elije ljudskog ili
ivotinjskog porekla.
Direktiva se primenjuje na aktivna medicin-
ska sredstva za implantaciju.
Aktivno medicinsko sredstvo za implant-
aciju jeste medicinsko sredstvo koje je na-
menjeno da bude potpuno ili delimino
ugraeno, hirurki ili medicinski, u ljudsko
telo ili da putem medicinske intervencije
bude ugraeno u prirodne otvore, i koje je
namenjeno da tu ostane nakon sprovedene
procedure.
Medicinski implantati mogu biti: za potrebe
stomatologije (zubni implantati, proteze), es-
tetske hirurgije (silikonski dodaci, elastine
nadogradnje i tenosti), kardiologije (srani
zalisci, pejsmejkeri), ortopedije (vetaki
zglobovi i delovi kosti), vaskularne hirurgije
(vetaki krvni sudovi) i mnogi drugi.
28 29
Direktiva se primenjuje na medicinska sred-
stva za in vitro dijagnostiku i njihove do-
datke.
Medicinsko sredstvo za in vitro dijagnos-
tiku jeste medicinsko sredstvo koje je rea-
gens, kalibrator, kontrolni materijal, komplet,
instrument, aparat, oprema ili sistem, koji se
koristi samostalno ili u kombinaciji, koje je
proizvoa namenio da se koristi u in vitro
ispitivanjima uzoraka, ukljuujui krv i tkivo
dobijeno iz ljudskog tela, iskljuivo ili ug-
lavnom za dobijanje sledeih informacija:
o fziolokom ili patolokom stanju;
u vezi sa uroenim manama;
u vezi sa odreivanjem bezbednosti
i kompatibilnosti sa potencijalnim
primaocima;
o praenju terapeutskih mera.
Posude za uzorke takoe se smatraju medi-
cinskim sredstvima za in vitro dijagnos-
tiku. Posude za uzorke jesu sredstva koja
je njihov proizvoa namenio za primarno
skladitenje i ouvanje uzoraka iz ljudskog
tela, za korienje u in vitro ispitivanjima.
Direktiva o
MEDICINSKIM SREDSTVIMA ZA IN VITRO DIJAGNOSTIKU
Direktiva o
NEAUTOMATSKIM VAGAMA
Direktiva se primenjuje na neautomatske
merne instrumente, koji se koriste u sledee
svrhe:
odreivanja mase u komercijalnim
transakcijama;
odreivanja mase za utvrivanje putarina,
tarifa, poreza, bonusa, kazni, naknada i
slinih plaanja;
odreivanja mase za potrebe primene u
zakonima, propisima ili davanju strunog
miljenja na sudu;
odreivanja mase gojaznih pacijenata radi
medicinskog praenja, dijagnoze i leenja;
odreivanja mase prilikom pravljenja
lekova u apoteci po receptu ili pri
analizama u medicinskim i farmaceutskim
laboratorijama;
odreivanja cene na osnovu mase za
potrebe javne direktne trgovine.
Direktiva je usvojena kao srpski pravilnik, sa obaveznom primenom od 1. januara 2016.
30 31
Direktiva o
LINOJ ZATITNOJ OPREMI
Direktiva o
OPREMI POD PRITISKOM
Lina zatitna oprema podrazumeva jedin-
stvene proizvode ijom kupovinom korisnik
obezbeuje zatitu u kui, na radnom mestu
i tokom zabave i odmora. Godinje statis-
tike o akcidentima sa smrtnim ishodima na
radnom mestu prikazuju vanost zatite i
prevencije: lino zdravlje i bezbednost su os-
novna ljudska prava. Lina zatitna oprema
je oprema koju nosi ili dri korisnik, radi sop-
stvene zatite od jedne ili vie opasnosti po
njegovo zdravlje ili bezbednost.
Lina zatitna oprema obuhvata i sledee:
opremu koja se sastoji od vie
komponenata, koje je proizvoa sastavio
u jednu funkcionalnu celinu;
zatitno sredstvo koje je povezano sa
nekom drugom opremom koja nije
zatitna, a koju korisnik nosi prilikom rada;
zamenljive komponente line zatitne
opreme, koje su od bitnog znaaja za
njeno pravilno funkcionisanje;
svaki ureaj za povezivanje line zatitne
opreme sa drugim eksternim ureajem,
koji se plasira na trite zajedno sa linom
zatitnom opremom.
Direktiva je usvojena kao srpski pravilnik, sa obaveznom primenom od 1. jula 2013.
ove direktive:
lina zatitna oprema za oruane snage i
odravanje javnog reda i mira (lemovi, titovi);
lina zatitna oprema za samoodbranu
(rasprivai sa aerosolima);
lina zatitna oprema za privatnu upotrebu, za
zatitu od atmosferskih uticaja (kape, sezonska
odea), vlage i vode (rukavice za pranje posua),
toplote (rukavice);
lina zatitna oprema za zatitu i spasavanje na
plovilima ili vazduhoplovima, koja se ne nosi
trajno;
kacige i viziri za motorna vozila sa dva ili tri toka.
ove direktive:
brane, tuneli pod pritiskom, ahtovi pod
pritiskom;
jednostavne posude pod pritiskom;
aerosolni rasprivai;
oprema za funkcionisanje vozila;
vojna oprema;
oprema za korienje u nuklearnoj industriji;
oprema za kontrolu buotina;
grejna tela i cevi u sistemu grejanja toplom
vodom;
kuita za visokonaponsku elektroopremu;
brodovi, rakete, avioni i mobilni obalski ureaji.
Direktiva se primenjuje na opremu pod
pritiskom i sklopove kod kojih najvei
dozvoljeni pritisak mora biti vei od
0,5 bara. Ovim je obuhvaena sledea
oprema pod pritiskom:
posude,
oprema koja se zagreva plamenom,
cevovodi,
sigurnosni ureaji i pomoni ureaji.
32 33
Direktiva o
RADIO I TELEKOMUNIKACIONOJ TERMINALNOJ OPREMI
Direktiva je usvojena kao srpski pravilnik, sa obaveznom primenom od 1. juna 2012.
Direktiva o
PIROTEHNIKIM SREDSTVIMA
Direktiva se primenjuje na pirotehnika sred-
stva. Pirotehnika sredstva su sredstva koja
sadre eksplozivne supstance ili eksplozivnu
smeu supstanci, projektovanu da proizvodi
toplotu, svetlost, zvuk, gas ili dim, ili kombi-
naciju ovih efekata, kroz samoodrive egzo-
termne hemijske reakcije. Pirotehnika sred-
stva se uglavnom koriste u bezbednosnim
sistemima za automobile (vazduni jastuci i
sigurnosni zatezai pojaseva) i vatrometima.
Pirotehnika sredstva se svrstavaju u ka-
tegorije, u zavisnosti od nivoa opasnosti,
naina korienja i nivoa buke koju izaziva-
ju. Postoje sledee kategorije: vatrometi,
pozorina pirotehnika sredstva i ostala
pirotehnika sredstva.
Direktiva se ne primenjuje na sledee
proizvode:
pirotehnika sredstva namenjena za
nekomercijalnu upotrebu, od strane policije,
vojske ili vatrogasne slube;
eksplozive za civilnu upotrebu;
pirotehnika sredstva namenjena za upotrebu
u avio-industriji;
udarne kapisle namenjene iskljuivo za igrake;
municija, projektili i manevarska municija
koja se koristi u prenosivom vatrenom oruju,
pitoljima i artiljeriji.
Sektor radio-komunikacione i telekomuni-
kacione terminalne opreme obuhvata sve
proizvode koji koriste spektar radio-frekven-
cije (na primer, daljinski klju za automobile,
oprema za mobilne komunikacije, kao to su
mobilni telefoni, radio-stanice, predajnici za
emitovanje radio i televizijskog programa) i
svu opremu koja je prikaena za javne tele-
komunikacione mree (na primer, ADSL mo-
demi, telefoni, telefonski prekidai).
Direktiva se primenjuje na radio i telekomu-
nikacionu terminalnu opremu. Primenjuje se
i na medicinske ureaje i aktivna medicinska
sredstva za implantaciju, koji za svoj rad ko-
riste radio-talase, kao i na ureaje koji se kao
sastavni delovi ugrauju u vozila.
ove direktive:
radio i telekomunikaciona terminalna oprema
koju koriste radioamateri;
namenjena pomorskim i vazduhoplovnim
radio komunikacijama;
radio i televizijski prijemnici namenjeni samo
za prijem radio i televizijskog programa;
koju koriste dravni organi za poslove odbrane,
za unutranje poslove i bezbednosno-informa-
tivne agencije.
34 35
Direktiva o
JEDNOSTAVNIM POSUDAMA POD PRITISKOM
Direktiva o
REKREATIVNIM PLOVILIMA
Industrija rekreativnih plovila obuhvata
proizvodnju brodova odreene duine, na-
menjenih za sport i razonodu. To su esto
skupoceni i veoma pokretljivi proizvodi, sa
relativno dugakim ivotnim ciklusom, na-
menjeni krajnjim potroaima.
Kada su u pitanju projektovanje i konstruk-
cija, direktiva se primenjuje na rekreativna
plovila i delimino zavrene brodove, line
amce i komponente (oprema za zatitu od
paljenja, upravljaki mehanizmi, cisterne za
gorivo itd.). Kada su u pitanju izduvni gasovi,
direktiva se primenjuje na pogonske motore
namenjene za instalaciju na rekreativnim
plovilima i linim amcima. U sluaju emisije
buke, direktiva se primenjuje na rekreativna
plovila sa pogonom na krmi bez auspuha ili
instalacija unutranjih pogonskih motora,
line amce, vanbrodske motore i pogonske
motore koji se instaliraju na rekreativna plo-
vila.
Direktivom se propisuju tehniki zahtevi koji
se odnose na projektovanje, izradu i ocenu
usaglaenosti serijski proizvedenih jedno-
stavnih posuda pod pritiskom.
Jednostavna posuda pod pritiskom je svaka
zavarena posuda izloena unutranjem nat-
pritisku veem od 0,5 bara, koja je namenje-
na za vazduh ili azot i koja nije predviena za
izlaganje plamenu.
proizvoda:
plovila namenjena za brzinska takmienja;
kanue, kajake, pedaline i gondole;
daske za surfovanje;
originalna istorijska plovila i individualne replike,
nastale pre 1950. godine;
eksperimentalna plovila;
plovila napravljena za linu upotrebu.
Oprema koja je iskljuena iz podruja
primene ove direktive:
posude posebno namenjene za
nuklearna postrojenja, ije oteenje
moe izazvati emisiju radioaktivnosti;
posude posebno namenjene za ugradnju
na brodove i vazduhoplove i njihov
pogon;
protivpoarni aparati.
36 37
Direktiva o
IGRAKAMA
Direktiva se primenjuje na proizvode pro-
jektovane ili namenjene za korienje u igri
dece mlae od 14 godina. Igrakama se
mogu smatrati i proizvodi koji nisu namen-
jeni samo za igranje. Da li je neki proizvod
igraka ili nije, odreuje proizvoa kada
odredi namenu proizvoda.
Igrake, ukljuujui i hemijske supstance u
njima, ne smeju ugroziti bezbednost i zdrav-
lje korisnika kad se koriste za predvienu
namenu i na predvien nain, uzimajui u
obzir ponaanje dece. Sposobnosti korisnika
i nadzor od strane odraslih moraju se razma-
trati, posebno kod igraaka koje su namen-
jene deci mlaoj od 36 meseci ili specinoj
grupi dece. Oznake i uputstva za korienje
koji prate igraku, korisnicima ili odraslima
koji ih nadziru treba da ukau na sve poten-
cijalne opasnosti koje se mogu desiti tokom
upotrebe igrake.
Direktiva se primenjuje na opremu koja
se koristi na otvorenom prostoru. Oprema
mora biti celovita funkcionalna jedinica,
predviena za odreenu namenu.
Direktiva se primenjuje, pored ostalih proiz-
voda koji se nalaze na veoma opirnom
spisku u okviru direktive, na sledee grupe
proizvoda:
teretne graevinske dizalice sa motorom
sa unutranjim sagorevanjem;
kompresore;
rune hidrauline i pneumatske razbijae
betona;
hidrauline bagere i bagere sa elinim
uadima;
sekae bunja;
teretne graevinske dizalice sa
elektromotorom;
mealice za beton ili malter;
rashladne ureaje na vozilima;
vozila za sakupljanje otpada;
sakupljae lia.
proizvoda:
opremu za javna igralita;
automatske maine za igranje, a namenjene su
za javnu upotrebu;
igrake vozila sa motorima sa unutranjim
sagorevanjem;
igrake koje pokree parni motor;
prake i katapulte;
dekoraciju za proslave;
proizvode za kolekcionare;
sportsku opremu (roleri, skejtbordovi, tegovi)
namenjenu da se koristi u sportu;
skutere kao prevozno sredstvo;
opremu za vodu, namenjenu za upotrebu u
dubokoj vodi ili za obuku neplivaa;
slagalice sa vie od 500 delova;
vatromete;
proizvode namenjene u edukativne svrhe;
interaktivni softver;
modne detalje koji nisu namenjeni za igru.
ove direktive:
prikljuci bez sopstvenog pogona koji se
zasebno stavljaju na trite, osim runih
hidraulinih i pneumatskih razbijaa betona i
hidraulinih ekia;
sva oprema namenjena za transport proizvoda
ili osoba putevima, eleznicom ili vodenim i
vazdunim putevima;
oprema posebno projektovana i izraena za
vojne i policijske namene, kao i za hitne slube.
Direktiva o
EMISIJI BUKE KOJU EMITUJE OPREMA KORIENA NA OTVORENOM
38 39
KORAK 1
Formiranje tima za CE znak
Poetni korak je obezbeenje podrke rukovodstva organizacije za CE znak. Rukovodstvo e
svoju podrku izraziti kroz obezbeenje svih potrebnih resursa i kroz imenovanje tima koji e se
baviti postupkom dolaska do CE znaka.
Tim za CE znak treba da se sastoji od osoblja koje se bavi menadmentom kvaliteta (koje poznaje
zahteve direktiva, standarda, propisa) i strunjaka iz organizacije koji dobro poznaju proizvode
koji se oznaavaju CE znakom (tehniku njihovog projektovanja i proizvodnje).
Ukoliko u organizaciji postoji dovoljno strunih ljudi sa potrebnim znanjima, organizacija se
moe odluiti da samostalno sprovede postupak dolaska do CE znaka. Ukoliko to nije sluaj,
moe se obratiti za pomo konsultantu, koji u tom sluaju mora biti deo tima za CE znak.
Za dodatne informacije o CE oznaavanju, kontaktirajte Privrednu komoru Srbije,
adresa: http://pks.rs/
KORAK 2
Sagledavanje procesa proizvodnje
Potrebno je sagledati kako se u organizaciji realizuje proces proizvodnje predmetnog proizvo-
da. To znai da treba detaljno sagledati, i po mogustvu predstaviti kroz dijagram toka, osnovne
proizvodne procese, znaajne pomone procese i najvanije logistike procese.
Organizacija koja ima implementiran sistem menadmenta kvaliteta, prema zahtevima standar-
da ISO 9001:2008, ovaj korak e praktino moi da zaobie, jer se podrazumeva da su procesi
denisani, dokumentovani i da se njima upravlja.
ta prethodi
postavljanju
CE znaka
40 41
KORAK 5
Identikovanje harmonizovanih standarda koji se primenjuju na
proizvod
Za direktive za koje je utvreno da se primenjuju na izabrane proizvode, potrebno je sastaviti
listu harmonizovanih standarda koji se na njih pozivaju.
Od celokupnog spiska harmonizovanih standarda treba izdvojiti samo one koji se mogu prime-
niti ba na izabrani proizvod. Nakon izbora, sledi nabavka potrebnih standarda i primena nji-
hovih zahteva. Proizvoa treba da raspolae svim potrebnim standardima, i to njihovim
aurnim verzijama.
S obzirom na cenu i na veliki broj standarda koji se mogu odnositi na proizvod, pri nabavci stan-
darda treba biti racionalan, ali ne izostaviti nijedan vaan aspekt.
Nabavka harmonizovanih standarda moe se sprovesti preko Instituta za standardizaciju Srbije.
Za vie informacija, posetite adresu: http://www.iss.rs/
Na osnovu prouavanja svih standarda koji su primenljivi za izabrani proizvod treba oceniti
koje osnovne performanse treba da zadovolji proizvod i koja osnovna ispitivanja treba da budu
obavljena na materijalima, komponentama i na proizvodu.
Za pregled akreditovanih tela u Srbiji u kojima se moe uraditi neko od potrebnih ispitivanja,
kontaktirajte Akreditaciono telo Srbije, adresa: http://ats.rs/
KORAK 6
Identikovanje procedure za ocenu usaglaenosti proizvoda
Ocenjivanje usaglaenosti obuhvata fazu projektovanja proizvoda, fazu proizvodnje proizvoda
ili obe faze.
U skladu sa tehnikim karakteristikama proizvoda, kao i rizikom pri upotrebi proizvoda,
proizvoa bira odgovarajui postupak ocenjivanja usaglaenosti za svaku od primenljivih di-
rektiva.
KORAK 3
Izbor asortimana proizvoda za CE oznaavanje
Izbor asortimana proizvoda za CE oznaavanje jeste odluka rukovodstva organizacije. Faktori
koji utiu na izbor proizvoda za CE oznaavanje mogu biti sledei: stepen sloenosti proizvoda
(obino se poinje sa jednostavnijim proizvodima), broj potencijalno primenljivih direktiva (vie
primenljivih direktiva zahteva vee trokove), zahtevi trita (izvoz u odreene drave) ili razvo-
jna politika preduzea.
KORAK 4
Identikovanje direktiva koje se primenjuju na proizvod
Izbor direktiva se sprovodi na osnovu sagledanih karakteristika proizvoda koji su odabrani za
CE oznaavanje. Ovom prilikom treba maksimalno koristiti princip univerzalnosti i objediniti sve
proizvode sa slinim karakteristikama, jer se time skrauje potrebno vreme i smanjuju trokovi.
Na jedan proizvod se moe odnositi jedna ili vie direktiva, jer se moraju obuhvatiti svi aspekti
rizika, to posebno treba imati u vidu. CE znak se odnosi na sve direktive koje su primenljive na
proizvod.
Vie o Novom pristupu, direktivama i harmonizovanim standardima, moete nai na adresi:
http://www.newapproach.org
Informacije o domaoj regulativi,
telima koja sprovode ocenjivanje
usaglaenosti u Srbiji, kao i svim in-
formacijama koje se tiu srpskog
znaka usaglaenosti, moete nai na
adresi:
http://www.tehnis.privreda.gov.rs/
42 43
Proceduru ocenjivanja usaglaenosti sprovodi proizvoa ili notikovano telo. Ocenjivanje
usaglaenosti se realizuje u odnosu na module od A do H, osim za Direktivu o graevinskim
proizvodima, kod koje se ne primenjuju moduli Globalnog pristupa.
KORAK 7
Analiza rizika
Ako ne postoje harmonizovani standardi koje pozivaju direktive, ili oni ne pokrivaju sve rizike za
sve bitne zahteve, ili ako ih proizvoa nije primenio, onda je neophodno sprovesti postupak
analize i ocene rizika korienja proizvoda.
Analizom rizika se identikuje nivo opasnosti i procenjuje verovatnoa da proizvod postane
opasan. Kada se utvrdi da postoje karakteristike koje posebno utiu na bezbednost proizvoda,
one se moraju ispitati kako bi se utvrdilo da li se nalaze u granicama dozvoljenog odstupanja.
Treba uzeti u razmatranje i mogunosti upotrebe proizvoda i na neki drugi nain osim
predvienog i van njegove namene, pre svega ako proizvod moe doi u kontakt sa neobuenim
osobama, starim licima ili decom.
KORAK 8
Priprema tehnikog fajla
Direktive zahtevaju pripremu tehnike dokumentacije, koja treba da sadri podatke i dokaze
o usaglaenosti proizvoda sa bitnim zahtevima. Tehnika dokumentacija treba da bude preve-
dena na jedan od jezika Evropske unije i, po mogustvu, na jezik ciljnog trita. Obim dokumen-
tacije zavisi od sloenosti proizvoda.
Osnovni delovi tehnikog fajla jesu projektna dokumentacija, proizvodna dokumentacija i do-
kumentacija za korisnike.
Projektna dokumentacija treba da sadri sve potrebne projektne i konstruktivne detalje: tehniki
opis proizvoda, oblik i izgled proizvoda i njegovih delova, sastavni delovi ili sklopovi i njihovi
delovi, kod sloenijih proizvoda.
Proizvodna dokumentacija sadri tehnike detalje kojima se denie postupak proizvodnje.
Praena je svim potrebnim izvetajima o ocenjivanjima usaglaenosti, kao i dokazima o kvalite-
tu, za materijale, sastavne delove, sklopove i proizvod.
Dokumentacija za korisnike, u zavisnosti od proizvoda, sastoji se od jednog, dva ili tri dela, a to
su: dokumentacija za montaera (ako proizvod zahteva strunu montau pre prvog putanja u
rad), dokumentacija za servisera (ako proizvod zahteva struno odravanje i popravke) i doku-
mentacija za direktnog korisnika. Korisnikim uputstvima treba posvetiti posebnu panju i to
bolje i slikovitije ih izraditi, jer ona predstavljaju najbolju zatitu proizvoaa!
KORAK 9
Imenovanje ovlaenog predstavnika
Proizvoa imenuje ovlaenog predstavnika u EU da u njegovo ime ispuni sve obaveze koje
zahtevaju primenljive direktive. Proizvoa mora ugovorom ovlastiti predstavnika da bi se de-
nisao sadraj njegovih aktivnosti.
Moduli za ocenu usaglaenosti su sledei:
A Interna kontrola proizvodnje
B EC ispitivanje tipa
C Usaglaenost sa tipom
D Obezbeenje kvaliteta proizvodnje
E Obezbeenje kvaliteta proizvoda
F Verikacija proizvoda
G Jedinina verikacija
H Potpuno obezbeenje kvaliteta
44 45
KORAK 11
Izrada EC deklaracije o usaglaenosti
Na osnovu Atesta o usaglaenosti izrauje se EC deklaracija o usaglaenosti na osnovu koje se
vri CE oznaavanje. Proizvoa sam izrauje EC deklaraciju o usaglaenosti.
Sadraj EC deklaracije o usaglaenosti propisan je svakom pojedinanom direktivom. Deklara-
cija moe imati oblik dokumenta, etikete ili neki ekvivalentan oblik.
KORAK 12
Oznaavanje proizvoda CE znakom
CE znak mora postaviti proizvoa.
Oznaavanje CE znakom mora imati
oblik koji je propisan u direktivi. Uko-
liko se CE znak smanjuje ili poveava,
mora se potovati njegova srazmera.
CE znak mora biti vidljivo, itljivo i
neizbrisivo postavljen na proizvod ili
na ploicu sa podacima o proizvodu.
Meutim, kada ovo nije mogue ili
nije opravdano zbog prirode proizvo-
da, moe se staviti na pakovanje, ako
postoji, i na pratea dokumenta, gde
direktiva predvia takva dokumenta.
Kada je notikovano telo ukljueno
u fazu kontrole proizvodnje, u skladu
sa primenljivim direktivama, njegov
identikacioni broj mora da prati CE
oznaku.
Poslovi koji se mogu dodeliti ovlaenom predstavniku samo su administrativne prirode.
Ovlaeni predstavnik ne moe samoinicijativno modikovati proizvod da bi ga uskladio sa di-
rektivama i standardima.

KORAK 10
Izbor notikovanog tela
Na izbor notikovanog tela utie vie faktora, a neki od njih su sledei: ugled i reputacija noti-
kovanog tela, posebno u zemljama koje su ciljno trite, obim notikacije notikovanog tela
(direktive, standardi, proizvodi), tako da pokrije to vie direktiva, cena, rokovi, nain plaanja,
popusti i ostali komercijalni uslovi, jezik korespondencije i kontaktiranja sa notikovanim telom,
opta kooperativnost i utisak. Izbor odgovarajueg noti-
kovanog tela obavlja sam proizvoa.
Notikovana tela imaju pravo da ocenjuju usaglaenost
samo po onim direktivama koje ulaze u njihov obim no-
tikacije. Pre kontaktiranja notikovanog tela poeljno je
znati koje e direktive biti predmet ocene usaglaenosti za
proizvode da bi se angaovalo ono notikovano telo iji
obim notikacije obuhvata sve potrebne direktive i proiz-
vode u okviru njih!
Kada notikovano telo sprovede ocenu usaglaenosti,
ono izdaje atest o usaglaenosti (moe se zvati i drugaije,
npr. Sertikat o ispitivanju tipa, odobrenje sistema
menadmenta kvaliteta za predmetni proizvod).
Baza podataka svih notikovanih tela, sa direktivama, stan-
dardima i proizvodima za koje vre ocenu usaglaenosti,
kao i kontakt podaci notikovanih tela nalaze se na adresi:
http://ec.europa.eu/enterprise/newapproach/nando/
46 47
MENADERSKA DILEMA:
Da li da se upustimo u postupak dolaska
do CE znaka za proizvode?
SRPSKI PROIZVOAI I CE ZNAK
Pristup direktivama Novog pristupa http://www.newapproach.org
Pristup zakonodavstvu Evropske unije http://eur-lex.europa.eu
Sajt Evropske komisije http://ec.europa.eu/
NEPRO obavetavanje o nebezbednim proizvodima u Srbiji http://www.nepro.gov.rs
RAPEX obavetavanje o nebezbednim proizvodima u EU ec.europa.eu/consumers/safety/rapex
Domaa regulativa i Srpski znak usaglaenosti http://www.tehnis.privreda.gov.rs/
Baza svih notifkovanih tela http://ec.europa.eu/enterprise/newapproach/nando/
Evropski komitet za standardizaciju http://www.cen.eu/
Evropski komitet za elektrotehniku standardizaciju http://www.cenelec.eu/
Institut za standardizaciju Srbije http://www.iss.rs/
Akreditaciono telo Srbije http://ats.rs/
Direkcija za mere i dragocene metale http://www.dmdm.rs/
Privredna komora Srbije http://pks.rs/
Meunarodna organizacija za standardizaciju http://www.iso.org
CE znak on-line
PREDNOSTI POTEKOE
U Srbiji je ve vie desetina proizvoaa dolo do CE znaka za svojih vie stotina proizvoda.
Broj se poveava jer
CE ZNAK JE PASO ZA PROIZVODE!
Uklonjene su sve tehnike
barijere kod izvoza.
Suoavanje sa kompletnom i
konzistentnom ocenom usaglaenosti
svih performansi proizvoda
trenutak istine.
Trokovi ocene usaglaenosti mogu biti
visoki, pa to poskupljuje proizvod.
Ukljuivanje inostranog
notifkovanog tela
(cena, jezik korespondencije).
Mogunost postizanja dobre konkurentnosti
(nia cena od konkurencije) na inostranom tritu,
ako se obezbedi visok kvalitet proizvoda.
Vea konkurentnost i na dom
aem
tritu
(a i obavezna prim
ena sa donoenjem
srpskih
pravilnika, kojim
a se usvajaju evropske direktive).
Mogunost ravnopravne
kooperantske saradnje
sa stranim frmama.
1
1
2
2
3
3
4
Broura je nastala kao jedan od rezultata aktivnosti na projektu Podizanje kapaciteta PKS za razvoj i uspostavljanje
nove usluge Savetodavna pomo u oblasti tehnikog zakonodavstva i ocene usaglaenosti (20132014).
Izdava
Privredna komora Srbije
Resavska 13-15, 11000 Beograd
www.pks.rs
Urednici
Vidosava Dagi, dipl. ma. in.
mr Duan Stoki, dipl. ma. in.
Korektura, kompjuterska priprema i korice
Privredna komora Srbije
tampa
TeDo Print
Tira
2000
ISBN 978-86-80809-86-1
CE ZNAK - PASO ZA PROIZVODE
CIP -
,
658.62:006.35(4)
CE znak : paso za proizvode / [urednici
Vidosava Dagi, Duan Stoki]. - Beograd :
Privredna komora Srbije, 2014 (Beograd : Tedo
print). - 48 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira 2.000.
ISBN 978-86-80809-86-1
1. , []
a) -
COBISS.SR-ID 206312204
Resavska 13-15
11000 Beograd, Serbija
Tel: +381 11 33 00 910
Faks: +381 11 32 30 949
bis@pks.rs
www.pks.rs
ISBN 978-86-80809-86-1
ta proizvoai u Srbiji treba da znaju o
CE znaku i srpskom znaku usaglaenosti
Direktive novog pristupa
ta prethodi postavljanju CE znaka

CE Brosura Za Web PDF

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

CE Brosura Za Web PDF

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

CE ZNAK

Вам также может понравиться