You are on page 1of 51

DESETAK

Neboja Doli

Sadraj
Uvod......................................................................................................1
Zdravi biblijski stavovi........................................................................3
Teret bogatasa.....................................................................................8
Primer patrijaraha..............................................................................12
Desetak pod Mojsijevim zakonom....................................................15
Desetak u Novom zavetu...................................................................18
Dajte i dace vam se............................................................................23
Nauka apostola Pavla........................................................................28
Radosno dajte....................................................................................32
Isus i materijalna sredstva................................................................36
Zasto je Pavle bio u oskudici?..........................................................40
Pitanja, odgovori i saveti...................................................................42
Veliko umnozavanje...........................................................................46
i
Uvod
Uvod
Smatram da je veliki blagoslov iveti neoptereen
finansijskim brigama, a u punini onoga to je Isus
rekao: "Traite prvo carstvo i pravednost Njegovu, a
sve ovo dodae vam se." (Matej 6:33)
Verujem da je desetak biblijski klju za vrata "dodavanja" svega
ostalog.
Novac nije ono najvanije u naim ivotima, ali svakako ima znaajno
mesto. Ako itate ovu knjigu, znai da ste je platili, ili je to uinio neko
drugi pa vam je pozajmio ili poklonio. Novac je znaajan za nas poto i
on ima svoje mesto u irenju evanelja.
Poruku o desetku propovedao sam vie godina, na raznim mestima,
obino u zajednicama u kojima sluim. U njima najmanje dva puta
godinje govorim o desetku. Koristei se tim iskustvom, ljude bih
mogao da podelim na dve grupe, na one koji su to poeli da praktikuju i
koji daju desetak, i one koji se jo nisu odluili na takav korak. Moja
sluba je takva da zahteva da odlazim u ljudske domove i dobro sam
upoznat sa njihovim ivotnim situacijama.
Neizostavno sam uvideo da su oni koji su ozbiljni po pitanju desetka,
vie blagoslovljeni od onih koji ne praktikuju desetak.
I svoj ivot bih mogao da podelim u dve faze na onu kada nisam
davao desetak i kada sam poeo da ga dajem. Razlika je tolika da ne
bih eleo da se vratim u prvu fazu.
1
U ovoj knjizi u sa vama morati da podelim i neka svedoanstva, koja
mogu doprineti tome da ako niste do sada bili redovni praktiari
desetka, uete u blagoslovljeniju fazu svog ivota.
Onima koji ve praktikuju desetak, ovom knjigom poruujem: "Bravo,
samo napred, to je pravi nain!"
2
Zdravi biblijski stavovi
Zdravi biblijski stavovi
Poto emo govoriti o novcu, potrebno je da ponemo od opomena
koje nam Biblija upuuje u vezi sa tim kako da se odnosimo prema
novcu i koji su stavovi po pitanju toga opasni.
Zapoeemo sa Isusovim reima: "Niko ne moe sluiti dvojici
gospodara jer e ili jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili e jednom biti
privren, a drugoga prezirati; ne moete sluiti Bogu i mamonu" (Matej
6:24).
Dakle, za nas bi bilo opasno da sluimo novcu, jer tako nikako ne
bismo mogli da sluimo Bogu. Znai, zdrav stav bi bio sledei: "Mi
sluimo Bogu, a na novac slui nama. Mi sluimo Bogu sa svim, pa i
naim novcem".
Na novac moe biti veoma dobar sluga, ali je veoma zao gospodar
ako neko dozvoli da novac njime ovlada. Isus jasno opisuje da se tu
radi o jednom gospodaru koji bi da gospodari i pri tom ne govori samo
o novcu i bogatstvu, ve i osobi koja bi nama da zavlada ako nemamo
ispravne stavove prema materijalnim stvarima. Isus tog duha naziva
mamonom. Veoma je vano imati ispravne biblijske stavove prema
novcu i drugim materijalnim sredstvima, jer kao to je neko rekao: "Ako
Isus nije Gospod svega u naim ivotima, onda On i nije Gospod".
Druge upozoravajue rei pronalazimo u poslanicama: "Jer
srebroljublje je koren svih zala; neki mu se predadoe, zastranie od
vere i sami sebi mnoge muke priinie" (1. Timoteju 6:10).
3
Ovde govori o ljudima koji su bili u veri, ne o nevernima, ve koji su bili
verni, ali su zastranili. ta je razlog zbog kojeg su zastranili? Ljubav
prema novcu.
Verni, uvajmo se. Biblija kae: "Stoga ko misli da sigurno stoji, neka
pazi da ne padne" (1. Korinanima 10:12).
Vidite, ovi su bili verni, ali ih je mamon mamio, mamio i oni su popustili,
predali se i zastranili od vere.
Ove rei nam poruuju da gde se pojavi ljubav prema novcu, tamo
svaka vrsta zla poinje da klija. To se onda moe pokazati na mnogo
razliitih naina.
Takoe, primetimo da novac sam po sebi nije zao, ve je ljubav prema
novcu koren svih zala. Novac je sam po sebi neutralan. Moe nam
doneti dobro ili zlo, zavisno od toga kako se njime koristimo.
Mi nismo pozvani da ljubimo novac. Zapravo, takvu ljubav treba da
izbegavamo. Mi smo pozvani da ljubimo Boga i svoje blinje.
Isus nam je rekao: "Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i
svom duom svojom i svom milju svojom. Ovo je najvea i prva
zapovest. A druga je kao i ova: Ljubi blinjega svoga kao samoga
sebe" (Matej 22:3739).
Novac esto moe biti sredstvo pomou kojeg emo da iskaemo
ljubav prema Bogu i svojim blinjima, ali nikako ne bi smeo biti predmet
nae ljubavi.
Videli smo da postoji realna opasnost po nas. Kako da se zatitimo?
Po Isusovim reima, za tu opasnost postoji samo jedno reenje, a to je
da ljubimo Boga. Ako to inimo, mrzeemo mamona. Ako se Bogu
pribliavamo, mi emo mamona da preziremo to je jedini nain.
4
Kako tu ljubav praktino izraavamo? "Ako Me ko ljubi, drae Moju
re" (Jovan 14:23).
Kako da tu ljubav praktino izrazimo? Radimo sa naim novcem ono
to nam Biblija kae da bismo trebali. Tako neemo ljubiti novac, nego
Boga. Posluajmo Boije zapovesti o novcu i tako emo zasigurno
sluiti Bogu, a ne novcu. To je jedini nain i o njemu emo govoriti u
nastavku.
Ako Isus nije Gospod naeg novca, onda nije Gospod uopte.
Pria o poverenim talantima
Kada govorimo o tome koliko je vano imati ispravne stavove o novcu i
drugim materijalnim vrednostima, potrebno je da spomenemo i priu o
poverenim talantima iz Matejevog jevanelja:
"Jer kao to ovek polazei na put pozva svoje sluge i predade im
svoje imanje, te jednom dade pet talanata, drugome dva, a treem
jedan, svakome prema njegovoj moi, i otputova. Onaj to primi pet
talanata odmah ode, poslova sa njima i stee drugih pet. Isto tako i
onaj sa dva stee druga dva. A onaj koji primi jedan, ode, iskopa jamu
u zemlji i sakri novac svoga gospodara. Posle dugog vremena doe
gospodar onih slugu i stade se obraunavati sa njima. I pristupivi onaj
to primi pet talanata donese drugih pet talanata govorei:
"Gospodaru, pet talanata mi predade, vidi, zaradih drugih pet talanata.
"Ree mu gospodar njegov: "Dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio
veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost svoga gospodara. "A
priavi onaj to primi dva talanata ree: "Gospodaru, dva talanata mi
predade; vidi, zaradih druga dva talanta. Ree mu gospodar njegov:
dobro, slugo dobri i verni, u malom si bio veran, nad mnogim u te
postaviti; ui u radost svoga gospodara. "A priavi onaj to je primio
5
jedan talanat ree: "Gospodaru, znao sam da si tvrd ovek, anje gde
nisi posejao, i skuplja gde nisi vejao; pobojah se, odoh i sakrih tvoj
talanat u zemlju; vidi, ima svoje. "A gospodar njegov odgovori i ree
mu: "Zli i lenji slugo, znao si da anjem gde nisam posejao i skupljam
gde nisam vejao. Trebalo je dakle da da moj novac menjaima, i ja
bih po dolasku uzeo svoje s kamatom. Stoga uzmite od njega talant i
dajte onome to ima deset talanata. Jer svakome koji ima dae se i
pretei e; a od onoga koji nema uzee se i ono to ima. A
nekorisnoga slugu izbacite u krajnju tamu; onde e biti pla i krgut
zuba" (Matej 25:1430).
Talanat je mera za teinu. Koriena je u staro vreme i njome su, kao
to se vidi ovde, merene dragocenosti, zlato ili srebro. Dakle, jasno
vidimo da je tom merom izraavana koliina novca.
Naravno je da ovu priu moemo da primenimo na sve to nam je Bog
poverio u naim ivotima, ime bi Mu mogli sluiti. Ali tom prilikom
nikako ne smemo da zaboravimo prvo i direktno pitanje koje ova pria
postavlja, a to je ta inimo sa novcem koji nam je poveren. Ono to
plai u ovoj prii je istina da bi neko mogao da zavri u paklu iskljuivo
zbog toga to nije bio veran Bogu po pitanju novca koji mu je bio
poveren. Bez obzira kako to strano zvualo, to je ono to moemo da
vidimo u ovoj prii koju nam je Isus ispriao.
Tako da kada govorimo o ispravnom stavu prema novcu, molio bih
itaoce da preispitaju sebe dok ima vremena za preispitivanje poto
Bog nae stavove prema novcu i nae sluenje novcem uzima veoma
ozbiljno.
_____
Molim vas da sada odvojite vreme u preispitivanju vaeg stava prema
novcu i preispitivanju toga kakvo je vae sluenje Bogu novcem koji
vam je poveren.
6
Proklamacija: Mi sluimo Bogu, a ne novcu. Mi sluimo Bogu svojim
novcem. Mi ljubimo Boga, a ne novac. Mi ljubimo Boga i svoje blinje
svojim novcem, u ime Isusa Hrista.
7
Teret bogatasa
Teret bogataa
Postoji teret koji bogatai ovog sveta nose, a koji mi nikako ne bismo
trebali da smatramo Boijim blagoslovom. Ovo govorim zbog toga to,
da bismo imali ispravnu sliku o desetku i blagoslovu koji on donosi,
nikako ne bismo trebali da smatramo blagoslovljenima one koji to nisu.
Ako to uinimo, poruka o desetku i blagoslovu koji nam on donosi, a o
kojima nas Biblija ui, nee imati tu snagu za nas koju bi trebala da
imaju. Jer ako kaemo da je desetak klju za Boiji blagoslov, a neko
pogleda nekoga za koga zasigurno zna da ne daje desetak i kae:
"Ovaj ne daje desetak, a vidi ta sve ima", onda je takva osoba u
konfuziji i ne zna ta treba initi da li davati desetak ili to nije
neophodno da bi bio blagoslovljen kako bi to trebali da budemo.
Pria o bogatom mladiu
Sada emo pomenuti tekst iz Svetog pisma: "Ree mu Isus: "Ako eli
da bude savren, idi, prodaj svoje imanje i daj siromanima, i imae
blago na nebu, i hajde za mnom. A mladi uvi ovu re ode oaloen
jer je imao mnoga imanja. A Isus ree svojim uenicima: "Zaista vam
kaem da e bogata teko ui u carstvo nebesko. I opet vam kaem,
lake je kamili da proe kroz iglene ui, nego da bogata ue u carstvo
nebesko" (Matej 19:2124).
Ovaj mladi je otiao od Isusa i odbio Boiji poziv za svoj ivot. Koliko
bismo osoba, koje su odbile Boiji poziv za svoj ivot i otile od Isusa,
nazvali blagoslovljenim? Nijednu! Ovaj tekst nam jasno govori zato je
8
ovaj mladi otiao od Isusa oaloen zato to je imao mnoga
imanja, a nije bio spreman da uini sa njima ono to je Isus od njega
traio da uini. ta da je imao malo imanja ili da ga nije imao uopte?
Mogue je i da bi poao sa Isusom. Dakle, neke osobe nisu verne
Isusu samo zato to imaju puno materijalnih dobara, puno novca. Kada
ne bi to imali, bili bi predani vernici. Takav je bio i ovaj mladi. ta,
dakle, zakljuujemo? Imetak i novac takvih ljudi da li im doe kao
blagoslov ili kao teret, prokletstvo? Njima je njihov novac, zato to ih
odvaja od Isusa, teret, prokletstvo. Isus je ovog mladia hteo da
oslobodi tog tereta.Da li emo da zavidimo prokletima i optereenima?
Nikada. Naravno da bogataima nije nemogue da uu u carstvo
nebesko, ali je njima tee. To je lake onima koji nisu toliko imuni.
Pria o snalaljivom upravitelju
Kada to pominjemo, pogledaemo drugu priu, koja nam to bolje
objanjava: "A govorio je i uenicima: "Bio je jedan bogat ovek koji je
imao upravitelja imanja, i ovoga su optuivali kod njega da rasipa
njegovo imanje. Tada ga dozva i ree mu: "ta to ujem o tebi? Poloi
raun o svom upravljanju, jer ne moe vie upravljati." A upravitelj
ree u sebi: "ta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene
upravu? Kopati ne mogu, stid me je da prosim. Znam ta u uiniti, da
bi me primili u svoje kue kada budem uklonjen sa uprave." I pozva
dunike svoga gospodara, svakog pojedinano, i ree prvom: "Koliko si
duan mom gospodaru?" A on ree: "Sto vati ulja." Ree mu: "Uzmi
svoju obveznicu i odmah sedi i napii pedeset." Zatim ree drugom: "A
ti koliko duguje?" On ree sto kora penice. Ree mu: "Uzmi svoju
obveznicu i napii osamdeset." I pohvali gospodar nepravinog
upravitelja, to je mudro uinio; jer su deca ovoga sveta prema svom
rodu mudrija od sinova svetlosti. Pa i ja vam kaem: nainite sebi
prijatelje pomou nepravednog bogatstva, da bi vas primili u vene
stanove kada ono nestane" (Luka 16:19).
9
Da bi nam pria bila razumljivija, potrebno je da razjasnimo da to to je
gospodar pohvalio svog slugu to je mudro uinio, ne znai da ga je
ostavio u slubi. On je mudro inio za samoga sebe ali na tetu
gospodara. To je vie bio propratni komentar o delima upravitelja, na
primer: "... A mudro si ti to uradio..." To svakako ne znai da ga je
zadrao kao upravitelja.
Kome je prvenstveno ova pria upuena? Onima koji imaju
nepravedno steeno bogatstvo. Dakle, onima kojima je teko da uu u
carstvo Boije.
U emu se sastojala mudrost ovog upravitelja? U tome to je iskoristio
vreme koje je kao upravitelj imao nad bogatstvom svog gospodara, a
na svoju korist. ta Isus takvima kae, koji imaju bogatstva, da uine?
Da naine sebi prijatelje tim bogatstvom da bi ih primili u vene
domove. Dakle, Isus im kae da tako uine sa svojim bogatstvom kako
bi u venim domovima mogli imati veni ivot sa Njim. Da li to znai da
oni svojim blagom mogu kupiti vene ivote? Nikako. Svakako ne
mogu imati veni ivot ako ne prihvate Isusa kao Spasitelja i Gospoda.
A jednom kada On postane Gospod, On eli i da gospodari. To znai
da ima pravo da zapoveda ta i kako sa materijalnim bogatstvom da se
radi. I u tome lei potekoa onih koji su bogati da se predaju. Do sada
su u bogatstvu videli sigurnost i ispunjenje i smeta im da sada neko
drugi preuzme komandu, jer to moe znaiti da e ostati bez dela
bogatstva, a moda i njega itavog, zavisno od toga ta im Isus kae
da sa njim urade.
Mudrost je ovog upravitelja dovela do zakljuka da se njegovo
upravljanje pribliilo kraju, da e biti odvojen od svega ime trenutno
upravlja. Takav je korak neophodan da bismo mudro postupili sa onim
to od materijalnih stvari posedujemo. Sve vie se blii trenutak kada
emo biti odvojeni od svega to imamo, a to je materijalno. Ako je to
tako, dajte da sa tim uinimo neto od ega emo imati vene koristi.
10
Dobitak sa mukom
Osvrnuemo se sada na jo jedan Biblijski stih koji nam govori na ovu
temu: "Blagoslov Gospodnji On ini bogatim i ne dodaje muku sa tim"
(Prie 10:22 prevod sa engleskog).
ta ovaj stih poruuje? Poruuje nam da postoje dve vrste bogatstva.
Jedna vrsta nije dola pod Boijim blagoslovom, a druga vrsta
bogatstva dolazi samo sa Boijim blagoslovom. Te dve vrste bogatstva
se razlikuju i u tome to bogatstvo koje je dolo sa Boijim
blagoslovom ne nosi muku (optereenje, prokletstvo) sa sobom, a ovaj
stih podrazumeva da je muka obavezna (teret, prokletstvo ) uz
bogatstvo koje nije dolo sa Boijim blagoslovom.
Biblija nas jasno ui da nikada ne trebamo da zavidimo onima koji su u
toj meri optereeni, bogataima ovoga sveta. Oni su pre za aljenje.
Tee ulaze u carstvo nebesko.
Da li se seate ta je na otac po veri Avram uinio kada mu se nudilo
bogatstvo koje mu nije dolo sa Boijim blagoslovom, a od strane
kralja Sodome? On ga je odbio.
I mi bismo trebali da razlikujemo dobitak sa Boijim blagoslovom od
onog bez Boijeg blagoslova. Jedan e nas uiniti blagoslovljenima, a
drugi moe samo muku da nam donese.
_____
Proklamacija: Boiji blagoslov nas ini bogatim i ne dodaje nam muku
sa tim, u ime Isusa Hrista.
11
Primer patrijaraha
Primer patrijaraha
Posle upozorenja u vezi sa tim koliko je vano da imamo ispravne
stavove prema novcu i pouci o tome kako ne bismo trebali da svaki
dobitak posmatramo kao Boiji blagoslov, pogledaemo mesta gde
nam se po prvi put pojavljuje desetak kao pojam u Bibliji.
Zapoeemo sa Avramom kojeg Biblija naziva naim ocem: "Pa i znak
obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je stekao verom kao
neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima
to urauna u pravednost" (Rimljanima 4:11).
"Kad se Avram vrati kao pobedilac Hodologomora i kraljeva koji bejahu
s njim, kralj Sodomski mu izie u susret u dolini Savini, koja je Kraljeva
Dolina. Melhisedek, kralj Salimski iznese hleb i vino. On bee
svetenik Boga Svevinjega. On blagoslovi Avrama govorei:
"Blagoslovljen da je Avram od Boga Svevinjega, stvoritelj neba i
zemlje! Blagoslovljen da je Bog Svevinji, koji predade neprijatelje
tvoje u ruke tvoje! "I Avram mu dade desetak od svega" (1. Mojsijeva
14:1720).
Ovo je prvi put da se desetak pominje u Bibliji. Vidimo naeg oca po
veri, Avrama, dok mu ime jo nije bilo promenjeno u Avraham, kako
daje desetak.
Mi ne vidimo zato je on to inio. Ne vidimo kada i kako mu je to od
strane Boga bilo objavljeno da ini. Ono to vidimo u ovom primeru
jeste da daje desetak od svega to je dobio kao plen u borbi. Ne jedan
deo, ne neto od plena ve precizno naznaeno desetak, tano
12
odvojenu desetinu od sveg plena.
Ono to je vano da naznaim je da kada govorimo o desetku neko
moe da prokomentarie: "Ja ne elim da budem pod zakonom". Ni ja
to ne elim. Avram je dao desetak, a to je bilo daleko pre Mojsijevog
zakona. Ne vidimo ta mu je tano reeno o desetku, ali vidimo da ga
je praktikovao.
Takoe, Biblija o Avramu, oveku koji je znao da treba dati desetak,
kae i sledee, kada njegov sluga opisuje kako je Bog blagoslovio
Avrama: "Gospod je mnogo blagoslovio gospodara mojega, te je
postao velik, i dao mu je ovaca i goveda i srebra i zlata, sluga i
slukinja, kamila i magaraca" (1. Mojsijeva 24:35).
Kasnije nas Biblija poziva da sledimo stope naeg oca po veri,
Avrama: "I da bude otac obrezanih, onih naime koji nisu samo
obrezani, nego i hode stopama vere naega oca Avrama koju je on jo
kao neobrezan imao" (Rimljanima 4:12).
Takoe nam Sveto pismo preporuuje da uemo u blagoslov kojim je
Avram bio blagoslovljen: "Da Avramov blagoslov doe na mnogoboce
u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha"
(Galatima 3:14).
Jakov i desetak
Sledee pominjanje desetka kao pojma u Bibliji je u vezi sa Jakovom,
koji je bio unuk Avramov. To se dogodilo na mestu koje je on kasnije
nazvao Vetilj, a to znai dom Boiji, poto je u snu imao viziju Boga
koji mu je rekao da e biti sa njim i da e ga blagosloviti. Tada je Jakov
dao ovo obeanje Bogu: "Ako je Bog sa mnom i uva me na putu kojim
idem, i da mi hleba da se najedem i haljine da se oblaim, i vratim se u
13
miru u dom oca svoga, Gospod e mi biti Bog, i ovaj kamen koji
postavih kao spomenik bie dom Boiji, i od svega to ti meni da dau
ja tebi deseti deo" (1. Mojsijeva 28:2022).
Ovo je bilo obeanje Jakova, oveka koji je silno eleo da bude
naslednik blagoslova koji je bio nad njegovim dedom Avramom, a
zatim ocem Isakom.
Ovde vidimo samo obeanje. Ne vidimo gde i kako je to Jakov davao
desetak. Takoe ne vidimo zato je on kao Boiji ovek razmiljao da
bi trebao Bogu da daje desetak. Takoe primetimo da je obeao tano
desetak, ne petinu ili dvadeseti deo.
Ali sigurno je znao da je i njegov deda Avram, kojeg je silno eleo da
nasledi, dao desetak Melhisedeku i on sada obeava Bogu: "I ja u to
isto da inim".
Ono to kasnije moemo da vidimo u vezi sa Jakovom je sledee:
"Tako se ovek sve vie obogati i on imae mnogo sitne stoke,
slukinja i sluga, kamila i magaraca" (1. Mojsijeva 30:43).
Kasnije, kada se Bog objavio Mojsiju, objavio se kao "Bog Avramov,
Bog Isakov i Bog Jakovljev" (2. Mojsijeva 3:6).
_____
Proklamacija: Kroz Isusovu rtvu na krstu mi smo osloboeni od
prokletstva zakona i uli smo u Avramov blagoslov kojeg je Bog
izobilno u svemu blagoslovio, a u ime Isusa Hrista.
14
Desetak pod Mojsijevim zakonom
Desetak pod Mojsijevim zakonom
Pogledaemo sada nekoliko Biblijskih stihova, iz Mojsijevog zakona i
ukratko ih analizirajmo.
"Svaki desetak od zemlje, od useva ili od voa, Gospodnji je, to je stvar
Gospodu posveena. Desetak od krupne ili sitne stoke, od svega to
doe pod pastirski tap, bie desetak posveen Gospodu" (3.
Mojsijeva 27:30,32).
Bog je Izraelcima rekao da desetak prinosa od zemlje i stoke nije
njihov, ve Gospodnji. To je stvar posveena, to jest odvajana za
Boga. Sa ostalih devet delova mogli su da raspolau kako su hteli, ali
sa desetim delom su to morali initi samo onako kako im je od Boga
reeno u zakonu.
"Govori Levitima i reci im: Kad uzmete od sinova Izraelovih desetak
koji vam dadoh da bude va, tada ete od njega prinositi Gospodu
podizanjem deseto od desetoga" (4. Mojsijeva 18:26).
Ovde vidimo da su Izraelci svoj desetak davali Levitima koji su tip
Novozavetnih sluitelja u crkvi Hristovoj. I Leviti su trebali da daju
desetak od onoga to su primali. Oni su bili ljudi odvojeni za slubu. Da
Izraelci nisu davali Levitima desetak, ovi se ne bi mogli posvetiti slubi
kako bi trebalo da se posvete i sluba Bogu bi trpela. To se zapravo
kasnije i deavalo.
"Dae desetak od svega roda useva svoga, od svega to svake
godine rodi njiva tvoja. I jee pred Gospodom, Bogom svojim, na
15
mestu koje izabere da onde nastani ime svoje, desetak od ita svoga,
od vina svoga i ulja svoga, i prvine od stoke svoje krupne i sitne, da se
ui bojati se svagda Gospoda, Boga svoga " (5. Mojsijeva 14:23).
Desetak su trebali da donose na tano odreeno mesto, tamo gde se
obavljalo bogosluenje. Takoe je interesantno da su tom prilikom oni
koji su doneli desetak mogli da jedu od tog desetka na mestu za
bogosluenje. Ima li tu poruke nama upuene? Da li mi imamo koristi
od desetaka koje dajemo? Ako dajemo desetak, a time se pokrivaju
crkveni trokovi, da li mi koristimo vodu u crkvenim prostorijama, ili se,
kada je zima, grejemo na slubama u crkvenim prostorijama? Ili ako su
time pokriveni ivotni trokovi onoga koji nas dobro hrani Boijom
reju, zar se onda i mi ne okoristimo o na desetak? Svakako da se
okoristimo.
"Svake tree godine odvojie desetak dohodaka svojih od te tree
godine, i ostavie ga pred vratima svojim. Tad e doi Levit, koji nema
dela ni naslea sa tobom, stranac, siroe i udovica koji budu pred
vratima tvojim, i jee i nasitie se, da bi te blagoslovio Gospod, Bog
tvoj, u svakom poslu ruku tvojih" (5. Mojsijeva 14:1829).
Ovde vidimo da su svake tree godine Izraelci trebali da daju desetak
na drugaiji nain, delei ga u svom mestu stanovanja. I to opet prvo
Levitima, zatim strancima, siroadi i udovicama.
Razlog zbog kojeg su trebali da daju desetak je ovde jasno naveden:
"Da bi te blagoslovio Gospod, Bog tvoj". Ono to mi trebamo da
shvatimo o Boijim obeanjima je to da su ona uslovljena. to bi
znailo da Bog oekuje da mi odradimo svoj deo posla, pre nego to
On odradi svoj. Takvo je i ovo obeanje. Ako daju desetak, bie
blagoslovljeni. to bi znailo i suprotno: nema desetka nema
blagoslova. Upravo se to kasnije desilo Izraelcima.
16
Izrael pod prokletstvom
Poslednja knjiga Starog zaveta je knjiga proroka Malahije napisana
oko 400 godina pre Hrista. U toj knjizi vidimo da je Izrael u globalu,
ast izuzecima, zapustio Boiju zapovest o desetku i time uao u
prokletstvo. Prorok o tome govori ovako:
"Moe li ovek Boga prevariti? Jer vi Mene varate, i govorite: "U emu
smo Te prevarili? U desetku i u prinosima. Prokletstvo je nad vama i vi
Me varate, vi, ceo narod! Unesite u dom sve desetke, da u domu
Mome bude hrane, okuajte Mene tako", govori Gospod nad vojskama,
"i videete neu li ustave nebeske otvoriti, neu li Ja na vas obilan
blagoslov izliti. Radi vas u zapretiti onome koji vas prodire, i nee
vam zatirati plodove od zemlje, i loza u polju vaemu nee biti
nerodna", govori Gospod nad vojskama. "Svi e vas narodi blaenima
zvati jer ete biti zemlja od milina", govori Gospod nad vojskama"
(Malahija 3: 812).
Drugi prevod kae: "Moe li ovek Boga da potkrada?"
Ovde vidimo Izrael koji se nalazi pod prokletstvom. Razlog prokletstva
je bio nedavanje desetine Bogu. Ovde ih Bog poziva da se pokaju i ako
to uine i ponu davati desetinu, On im obeava da e ih blagosloviti i
da e to i drugi narodi moi da vide.
Takoe, vidimo gde se ovde pojavljuju dva pojma: desetak i prinosi.
Ako je desetak desetina, ta bi bili prinosi? Prinosi su davanja koja
premauju desetak, koja spadaju u deo vei od desetine. Poto ovek
svoju obavezu prema Bogu izmiri desetkom, ne znai da ako to poeli,
ne moe dati i vie od desetka to su prinosi. U crkvi danas obino
koristimo izraze: desetak i prilozi.
17
Desetak u Novom zavetu
Desetak u Novom zavetu
Sada emo se osvrnuti na jedina dva mesta na kojima se desetak kao
pojam pojavljuje u Novom zavetu, a to su zabeleene Isusove rei:
"Teko vama, knjievnici i fariseji, licemeri, to dajete desetak od nane,
kopra i kima, a ostaviste to je pretenije u zakonu, pravdu, milosre i
veru; ovo je trebalo initi, a ono ne ostavljati" (Matej 23:23). "Ali teko
vama farisejima, to dajete desetak od nane i rute i svakog povra, a
mimoilazite pravdu i ljubav Boiju; ovo je trebalo initi, a ono ne
ostavljati" (Luka 11:42).
ta je bio greh fariseja i knjievnika? To to su davali desetak? Ne.
Njihov greh se sastojao u tome to su, dok su se drali zapovesti o
desetku do takvih sitnica kakve su merenje travica i sitnog zaina,
zapostavili krupnije stvari : pravdu, milosre, veru i ljubav.
Sigurno je da kada je Bog dao zapovesti o desetku nije mislio da treba
da brojimo i merimo travice i sitan zain. Ali je Isus bio jasan da, poto
idemo za ljubavlju, pravdom, milosrem i verom, desetak ne treba da
ostavljamo.
Zbog toga verujemo da je Isus ovim reima starozavetnu zapovest o
potrebi davanja desetka preneo i u Novi savez. Tako su odreeni
principi, koji su naznaeni u Starom savezu, a u vezi sa davanjem
desetka, delotvorni i u Novom.
U nastavku emo posmatrati odreene principe koji su pokazani u
Starom zavetu u vezi sa davanjem desetka kao i ono to nas Novi
zavet ui o davanju.
18
Odreeni rok
U tekstu koji smo navodili u prethodnoj glavi, u Malahiji 3:812
(proitajte ponovo), vidimo odreene principe, koje vredi naznaiti.
Vidimo da su Izraelci bili pod prokletstvom, koje je bilo izraeno i time
to im poljoprivredni prinos nije bio bogat. Kaem "i time" poto
prokletstvo, kao i blagoslov, ima tendenciju da se sa jedne oblasti
ivota iri na drugu. Tako se prokletstvo nije oitovalo samo u
poljoprivrednim prinosima, ve i drugim oblastima njihovog ivota.
Dakle, ako su hteli da zaustave pomenuto prokletstvo, trebali su da se
pokaju i ponu da daju desetak. Ono to su trebali da urade jeste da su
od onoga to su protekle godine imali kao prinose u poljoprivredi, to
vai za prinose od gajenja ivotinja, trebali da daju desetak tokom cele
godine. Naravno da je i za one koji danas ne proizvode nita od
poljoprivrednih dobara ovaj tekst relevantan i da se odnosi na novac
koji dobijaju.
Dakle, poto su davali desetak od etve i berbe, kada su mogli da vide
prve rezultate, prve blagoslove? Tek sledee godine, prilikom sledee
etve i berbe.
Ovo je veoma vano da razumemo! Kada Bog kae: "Tada me
iskuajte", On kae da je minimalni rok u kojem se rezultati mogu
oitovati godinu dana. Stoga, dajemo li desetak verno godinu dana, On
obeava da emo po na izvretku iste, videti stvarne, opipljive potvrde
Boijeg blagoslova nad svojim ivotima.
Ovo je veoma vano da shvatimo poto su neki dali desetak i rekli u
sebi: "Evo, sada u da dam desetak, pa da vidim ta e da se desi?" I
proao je dan, dva, nedelju dana i nita se posebno nije dogodilo.
Tada su oni rekli: "Nita se posebno nije desilo. Sve je po starom. To
ne funkcionie." Ne, Bog nije obeao da e nam blagoslove davanja
19
desetka pokazati u kratkom vremenskom periodu, mada On to esto
zna da uini. Ono to je On obeao je da emo po zavretku tog
perioda, ukoliko ustrajemo u davanju desetka u periodu od godinu
dana, sigurno videti Njegov blagoslov na delu.
Ono to je takoe interesantno u ovom tekstu jeste to da nas Bog
poziva da ga iskuamo.U svim drugim oblastima ne smemo da Ga
kuamo, ali u ovoj oblasti On nam kae: "ak ako i niste sto posto
sigurni u ovo to je u stvari vera. ak i onda, ako imate sumnje,
uinite to. I videete, sigurno, posle godinu dana, da to funkcionie."
Znate li ta se dogaa posle dueg vremenskog perioda tvrdoglavog
davanja desetaka? Ljudi koji su i sumnjali ali su hteli da vide, ustraju,
isprobaju, okuse, postali su najvei vernici koji veruju u to da treba
davati desetak.
Takav sam i ja bio, dragi itaoci. Za moj um u poetku je bila najvea
ludost davati desetak. Sada, poto sam doiveo Boiji blagoslov koji
dolazi sa davanjem desetka, za mene bi najvea ludost bila da ga ne
dajem.
Znakovi pored puta
Naravno da Bog zna da nam u svojoj milosti pomogne dok ekamo da
proe period od godinu dana upornog davanja desetaka kako bismo
videli efekte toga. On zna da nam daje signale, znakove u vezi sa tim
gde se nalazi pravi put. uo sam dosta svedoanstava od osoba koje
su poele doivljavati Boiji blagoslov daleko pre nego to se period od
godinu dana navrio. ta tada Bog radi? Ohrabruje svoju decu da se
nalaze na pravom putu.
Moja je svastika ak svedoila o tome kako je na nekoj stazi, dva dana
20
zaredom, u periodu kada se trudila da da desetak za veu sumu
novca, pronala na istom mestu jednog dana 20 DM, a drugog 100
DM. ta je to Bog radio? Ohrabrivao je da se kree u pravom smeru.
To se vidi
Takoe je vano da primetimo da se radi o opipljivom blagoslovu.
Blagoslov je, naravno, pre svega duhovan, ali se iri i na vidljivu,
materijalnu oblast. Bog je Izraelcima u Malahiji rekao da e, kada budu
davali desetak, blagoslov koji budu dobili zarad toga, biti oit i drugima.
Zbog slube u koju sam pozvan, odlazim u domove vernika. Zapravo,
poto veinom radimo u kunim crkvama, upoznat sam sa materijalnim
standardom mnogih vernika. Tako, esto znam da im kaem, kada
uim o davanju:
"Da znate da se to vidi... Posle godinu dana, tano e se videti ko je od
vas posluao ovu poruku, a ko nije. " I zaista biva tako. Ne posluaju
svi poruku o desetku. Ali koji posluaju, u njihovim ivotima se
neizostavno vidi napredak i oni sami ele da svedoe o tome. Meni je
svakako ao onih koji ne posluaju, koji stoje u mestu, ili ak nazaduju,
a mogli su da napreduju.
Jo neto bismo mogli da pomenemo. Meni je dano da imam veliki broj
siromanih ljudi u svojoj zajednici i veoma mi je vano da oni ovo
razumeju. Mi govorimo da Boga poznajemo, da se sa Njim druimo, da
je On doao u nae ivote. Ako bih vam ja govorio da poznajem
najbogatijeg oveka u Srbiji, zapravo, da je on moj najbolji prijatelj, zar
ne biste mislili da neto nije u redu sa naim prijateljstvom, zapravo, da
moja pria nije istinita, ako bih unaokolo hodao u ritama? I to je jedan
od razloga to Bog eli da nas blagoslovi tako da i drugi to vide. Na
Bog je najbogatiji. U carstvu Boijem nema nematine. Nas neverni
posmatraju i oekuju da vide da nam Bog pomae, ako je prisutan u
21
naim ivotima. Zato Bog eli da nas Blagoslovi vidljivim, jer ako oni ne
vide da nam Bog pomae, mislie da naa vera ne funkcionie, da nije
stvarna, zapravo, da uopte nije onako kako govorimo da jeste. Zar
Isus nije rekao da emo nevernima da svedoimo za Njega? A ako
nemamo svedoanstva, kako emo to da uinimo?
Jedno svedoanstvo
Brani par iz ureva mi je ovo posvedoio: "Da li ti zna da se prole
godine deavalo da nemamo nita za jelo. Deca gladna, a mi nemamo
ta da im damo da jedu. Sada se to, hvala Bogu, vie nikada ne
deava". Ovo su mi posvedoili kada sam ih upitao da li su do sada
videli efekte davanja desetaka, za koje sam znao da su poeli da daju.
ta mislite, hou li posle ovoga ikada prestati da propovedam o
desetku?
22
Dajte i dace vam se
Dajte i dae vam se
Poinjemo opet sa Isusovim reima: "Dajte i dae vam se, dobru meru,
nabijenu, stresenu, prepunu, dae u vae naruje; jer kakvom merom
merite, onakvom e vam se odmeriti" (Luka 6:38).
Prvo treba da vidimo da kada dajemo, prema ovim Isusovim reima,
nikada ne gubimo. Nikada ne moe izgubiti dajui kada nas Isus
poziva da dajemo. Dajui, sebi obezbeujemo dobru budunost uz
sigurnost da emo u toj budunosti dobijati.
Isus kae: "Dajte i dae vam se." Neki ljudi razmiljaju suprotno od
toga. ekaju da dobiju koliko bi voleli, da bi tek onda poeli da daju.
Isus nam nije dao obeanje da emo dobiti ono to bismo trebali da
dobijemo ako pre toga ne ponemo davati. To je upravo razlog zato u
Hristu ima mnogo onih koji nisu doiveli sledee: "A Bog moj ispunie
svaku vau potrebu po svom bogatstvu u slavi u Hristu Isusu"
(Filipljanima 4:19). Oni nisu doiveli da Bog ispunjava svaku njihovu
potrebu zato to ekaju da im Bog da za njihove potrebe, dok Bog
eka da oni prvo daju Njemu. Kroz davanje Bogu, mi se otvaramo za
primanje Njegovih blagoslova. Dakle, moemo poeti da dajemo pa da
dobijamo ono to je Bog pripremio da nam da. Ili, pak, da ne dajemo i
neemo dobiti ono to nam Bog eli dati.
Bog je sa nama sklopio savez, a taj savez ima i svoju finansijsku
stranu. Ako mi damo Bogu, ono to On od nas trai da Mu damo, On
e dati nama. Ali ako mi ne damo Bogu ono to On trai od nas, On
nam ne moe dati ono to eli.
23
Takoe je vano da vidimo da Isus ovde kae "Dajte, pa e vam se
davati." Neki ljudi to itaju ovako: "Ako hoemo da primamo, onda
dajmo". To je svakako istina, ali Isus ovde nije rekao: "Ako..." On je
nama izriito zapovedio da dajemo, a posledica nae poslunosti e
biti ta da se i nama daje.
Tako da i vama koji sada itate ovu knjigu, Isus poruuje: "Daj!" Neko
bi se moda pravdao i izgovarao kako sada ne moe, kako se nema.
Isus ipak kae: "Daj"!
ta Isus trai?
Da damo ta? Koliko?
U ovome jeste poenta. Velika veina, ako ne i svi, koja je sluala Isusa
kako ovo govori je bila jevrejskog porekla i razmiljala je kao Jevreji.
Jer Isus je pre svega ovo izgovorio meu onima kojima je prvenstveno
bio poslan: "Ali On odgovori i ree: "Ja sam poslan samo izgubljenim
ovcama doma Izrailjeva" (Matej 15:24). Nema nikakve sumnje da su
oni koji su ga sluali, im im je rekao: "Dajte i dae vam se", znali da
On to govori o desetku. Oni su znali za desetak, sluali su o desetku u
svojim sinangogama i znali su da postoje obeanja vezana za desetak.
Kada je Isus poeo da poziva na davanje i rekao im da e im se zato
davati, jedan jevrejski um, koji je bio upoznat za Starim zavetom,
mogao je da pomisli samo na jedan pojam desetak.
Ako se mi danas i moemo zbuniti u vezi sa tim ta je Isus mislio pod
time kada je rekao: "Dajte", Isusovi sluatelji nisu imali dileme po
pitanju toga na ta ih Isus poziva. Ni Isus nije oseao potrebu da
takvom sluateljstvu pojanjava na ta misli kada kae: "Dajte", jer je
znao da su ga dobro razumeli.
24
Postepeni napredak
Isus nastavlja dalje i kae: "Dobru meru, nabijenu, stresenu, prepunu,
dae u vae naruije." Kao da se puni dak. Prvo dobro odmereno,
nabijeno, pa streseno i zatim i se prepunilo. Mi ovde vidimo gradaciju.
Roda je sve vie i vie. Efekte davanja desetaka neemo videti
odjednom ve malo po malo, sve vie i vie. Moje lino iskustvo kao
nekog ko daje desetak jeste takvo da vidim napredak u svom ivotu.
Malo po malo, sve bolje i bolje i to na svim podrujima. Nalik liniji na
grafikonu koja se postepeno penje, sve vie i vie. Takva su iskustva i
mnogih drugih za koje znam da praktikuju davanje desetine. U
razgovoru o desetku isto su mi posvedoili.
Takoe, ovde vidimo da Isus kae: "Dae u vae naruije." Ko e dati?
Ko je to obeao? Bog e dati, On je to obeao.
Naravno da On zna da koristi osobe, situacije, okolnosti. Jo nikada se
nisam probudio i pored sebe naao novac koji sino nije bio tu tako da
poverujem da su ga aneli doneli. Mada sam uo za neke koji su imali i
takva iskustva. Bog je svemoan.
Kada On kae: "Dae u vae naruije", On time obeava da e delovati
u naim ivotnim okolnostima, na nau korist, da moemo da primimo
ono to eli da nam da. ta e otvoriti vrata Bogu da deluje u naim
okolnostima da bismo poeli primati Njegove Blagoslove? Davanje
desetaka.
Kako e to Bog uiniti? Koga e upotrebiti? To nije naa briga to je
Njegovo.
Jer Sveto pismo kae: "Tako je carstvo Boije kao kad ovek baci
seme na zemlju, i spava i ustaje i nou i danju, a seme nie i raste
sam ne zna kako" (Marko 4:2627). Vidite, do oveka je da ispuni
svoju obavezu da poseje seme, iako sam ne zna kako to seme nie i
25
raste. Mi treba da imamo poverenje u Boga da e, kada dajemo
Njemu, On nama dati. Mi nikada ne moemo znati, i ne treba da
znamo, kako e On to da uini. Ono to je vano je da On zasigurno
zna kako e da nas blagoslovi.
Kakvom merom merimo?
I na kraju Isus kae: "Jer kakvom merom merite, onakvom e vam se
odmeriti". Da li to znai da emo primiti iznos koji smo dali? Nikako. On
prethodno pominje poveavanje mere do prepune mere.
Ono to On ovde govori je da prilikom svakog davanja mi merimo,
koliko emo ega dati.
Meutim, tim davanjem Bogu otvaramo vrata da u naim ivotima
deluje tako da budemo blagoslovljeni primanjem onoga to On eli da
nama da. To znai da kada merimo koliko emo da damo Bogu, za
Njega, za evanelje, mi merimo koliko emo sami da primimo. Kada
merimo, sebi merimo, zato pazimo kako merimo.
U svetlu toga znai da, kada ljudi kau: "ta moemo kada nam je tako
Bog dao", trebalo bi da kau: "ta moemo, kada smo sami sebi tako
odmerili."
Ovo je poruka evanelja, a to je radosna vest. Bog nije hteo da ga
optuujemo to nam malo daje, ako sluajno to inimo. On je u nae
ruke predao nau finansijsku budunost. Ako dobro dajemo, dobro e
nam se davati. Ako loe dajemo, loe emo dobijati.
Kakvom merom elite da vam se meri? Mnogi kau: "Kako Bog hoe,
tako e biti ". A Bog prebacuje odgovornost na nas i kae: "Kakvom
merom merite, tom e vam se meriti". On koji je Gospodar svega,
26
uinio je nas gospodarima sopstvene finansijske budunosti. Ako ima
vlast, moe da je prenese na drugoga. Upravo je to On uinio po
ovom pitanju. Mi smo gospodari svoje finansijske budunosti. Moda
mi ne bismo voleli da se drimo odgovornim. Ali mi to zaista jesmo. Biti
dete Boije je pozicija sa velikim autoritetom, a autoritet automatski
povlai odgovornosti. Radosna je vest to moemo poeti dobrom
merom da merimo i dobrom merom e nam se meriti.
On ne dozvoljava da ga bilo ko okrivljuje za svoja rava primanja i
oskudicu.
Dakle, kakvom merom elite da vam se meri? Ako elite dobrom,
hoete li da preuzmete potrebne korake? Jer vera je uvek delotvorna.
_____
Proklamacija: Kakvom merom merimo, tom e nam se meriti. Mi dobro
dajemo i primamo dobru meru, zbijenu, stresenu i preobilnu u ime
Isusa Hrista.
27
Nauka apostola Pavla
Nauka apostola Pavla
Apostol Pavle je napisao: "A ovo znajte: "Ko krto seje, krto e i njeti,
a ko u blagoslovu seje u blagoslovu e njeti" (2. Korinanima 9:6).
Drugi prevod kae: "Znajte da koji malo seje, malo e i ponjeti, a koji
obilno seje obilno e ponjeti".
Ono to verujem da je on ovde uinio jeste to da je eleo jo bolje da
nam objasni Isusove rei: "Jer kojom merom merite, tom e vam se i
meriti". On sada poruuje da ko krto seje, taj e krto i njeti, a ko
obilato seje, taj e obilato njeti.
Prvo to moemo ovde da vidimo jeste to da novac po Bibliji
funkcionie kao seme u poljoprivredi, prema principu setve i etve. U
poljoprivredi jedini mogui nain za umnoavanje semena jeste da se
ono poseje, posle ega dolazi etva. Tako i mi moemo umnoiti novac
tako to emo ga posejati i primiti etvu od posejanog.
Kao to se u poljoprivredi seje radi umnoavanja, a ne radi toga da bi
se dobila ista koliina semena koja je posejana, isto je i Bog nama dao
jedan siguran, pravedniki, nain za umnoavanje naeg novca, a to je
sejanjem istog u delo Boije.
Postavljena granica
Takoe, vidimo da postoje samo dve kategorije naeg sejanja krto i
obilato. U Bibliji je sve crnobelo, plus ili minus. Nema sivila, niti
28
pozitivne nule. I ovde imamo samo krto ili obilato.
Koliko da dodamo na krto da bi bilo obilato? im postoji samo krto i
obilato, onda mora postojati granica izmeu to dvoje. Gde je granica
izmeu krtog i obilatog? U celoj Bibliji postoji samo jedan pojam koji bi
bio odgovor na to pitanje, a to je desetak.
Vidite, i u tome mi moemo videti Boiju milost. Da Bog nije jasno
definisao tu granicu izmeu krtog i obilatog, oni koji daju malo, krto,
mogli bi da budu ubeeni kako mnogo daju. Dok oni koji daju obilato,
mogli bi da strahuju: "Da li smo dovoljno dali? Da nismo moda krti?
Da li je Bog zadovoljan sa naim davanjem?" Ovako Bog krticama
elei da kae da krtare, a onima koji daju obilato, da je zadovoljan
njihovim davanjem. Odreuje granicu i kae: "Desetak!" Ko daje manje
od desetka, krt je. Ko daje desetak ili vie od desetka, obilato daje.
Kakve e biti etve onih koji ne daju desetak? krte.
Kakve e biti etve onih koji daju desetak ili vie od desetka? Obilne.
Kakva je razlika u primanjima izmeu onih koji daju desetak i onih koji
daju i vie od desetka? Kao i u poljoprivredi. Ne oekuju se isti prinosi
ako smo posejali 100 kg semena ili ako smo posejali 150 kg semena.
to vie posejemo, to veu etvu oekujemo.
Boiji cilj
Kada govorimo o umnoavanju novca, vano je da na umu imamo
Boiji cilj, radi ega je On uopte dao mogunost da svoj novac
izobilno sejemo i da primamo izobilne etve. Cilj vidimo u sledeim
stihovima "A Bog je kadar uiniti da se svaka blagodat obilno izlije na
vas, da u svemu svagda imate svega dovoljno i da vam preostane za
29
svako dobro delo" (2. Korinanima 9:8). On eli da imamo vika za
dobra dela i On zna da mi neemo biti spremni da ih izvrimo ako pre
toga sami nemamo u svemu uvek svega dovoljno. Jer ako mi nemamo,
kaemo da nemamo i da ne moemo da pomognemo delo Boije. Ali
ako imamo, onda svakako moemo da pomognemo. Da bismo doli iz
"nemamo" u "imamo", On nam je dao da moemo da sejemo i tako
umnoavamo svoj novac i druga materijalna dobra.
Takoe je vano da vidimo da ovde pie da je Bogu mogue da uini.
No, ne pie da e On sigurno i da uini. Od ega zavisi da li e da uini
ili ne? Od toga kako sejemo. Ako sejemo krto, nee nam biti uinjeno,
iako Bog to moe da uini. Ali ako sejemo obilato, onda e On to i da
nam uini. Nikada se nije dovodilo u pitanje da li Bog neto moe ili ne
da nam da, ve to kako sejemo.
U ovom stihu takoe vidimo definiciju Biblijskog bogatstva kojom Bog
eli da nas uini bogatima. Jer Sveto pismo kae: "Jer vi znate
blagodat Gospoda naega Isusa Hrista, da je on, budui bogat, postao
siromaan vas radi, da se vi obogatite njegovim siromatvom" (2.
Korinanima 8:9). Ovde vidimo da je Isus bio siromaan, a to se desilo
kada je bio na krstu, edan, gladan i go, da bismo se mi obogatili.
Boija volja jeste da se mi obogatimo. Ali to bogatstvo se ne opisuje
time da treba da imamo kuu sa bazenom, skupocen auto, mnogo
novca u banci itd.
Po Bibliji smo bogati ako imamo uvek i u svemu svega dovoljno i jo
vika za koje nam drago dobro delo to je bogatstvo kojim Bog eli da
se obogatimo. Moje bogatstvo se ne vidi po tome koliko imanje imam ili
koliko novca imam u privatnom sefu ili banci. Moje bogatstvo se vidi u
tome koliko sam dao za delo Boije, koliko sam puta pomogao brai u
nevolji, koliko sam gladnih nahranio, koliko sam dao odee onima koji
su bili u potrebi, koliko sam svojim novcem blagosiljao sluge Boije
toliko sam bogat.
30
_____
Proklamacija: Isus Hrist je bio siromaan na krstu radi nas, da se mi
obogatimo Njegovim siromatvom. Poto je naa vera delotvorna, mi
obilato sejemo i obilato anjemo, u ime Isusa Hrista.
31
Radosno dajte
Radosno dajte
"Svako neka daje kako je u srcu odluio, ne od alosti ili od moranja;
jer Bog voli radosnog davaoca" (2. Korinanima 9:7). Da li mi koji
propovedamo, pokuavamo da primoramo ljude da daju desetak?
Nikako. Da li ja zavisim od toga da li e mi lanovi u crkvi u kojoj
sluim dati svoj desetak ili nee dati? Nikako. Ja u ponjeti ono to
sejem, a poto obilato sejem, Bog mi nikako nee dati krte etve. Ali
preko koga e mi On to dati, ako lanovi u mojoj crkvi ne daju kako bi
trebali da daju? Na neki nain sigurno hoe. Znate ta je Isus
odgovorio kada su mu rekli da uutka uenike koji su ga proslavljali
kada je ulazio u Jerusalim: "Ako ovi uute, kamenje e vikati" (Luka
19:40). Vidite, ono to mora biti uinjeno, bie uinjeno, pa makar
kamenje govorilo. Tako da se to i deava. Poto brojano gledano
imam trenutno dosta lanova u crkvi, kada bi svi davali ono to bi
trebali, auto koji sada imam, koji koristim da bi im sluio, mogao bih da
kupim od novca koji oni daju. Ali poto svi ne daju ono to bi trebali,
Bog je upotrebio nekog drugog. Dao mi je novac i ja sam kupio auto.
Vidite, ovo je vano da zapamtimo : izvor je samo jedan Bog i to se
nikada ne menja. A ljudi su samo kanali koje On koristi da nas
blagoslovi. Ako se jedan kanal zatvori, Bog na njegovom mestu otvori
drugi da bi se mogla ispuniti Njegova re da onaj koji obilato seje,
moe i obilato ponjeti. Izvor je dakle nepromenljiv, a kanali mogu biti
promenljivi. Tako dragi itaoci, ako vidite da vam se jedan kanal
trenutno zatvara, pouzdajte se u Boga. Ako dajete obilato, sigurni
budite. Videete kako e vam se otvoriti drugi kanal. Ali ako ste kojim
sluajem do sada krto sejali pa vidite kako su vam se neki kanali
zatvorili, bolje se pokajte i ponite obilato da sejete jer jedino tako
32
moete imati mir u srcu i jak Biblijski temelj za vau veru i nadu, a to
se tie vae finansijske budunosti.
Vidite u emu je razlika izmeu onih koji obilato seju i onih koji krtare,
izmeu onih koji daju svoje desetke i onih koji ih ne daju? Oni koji
obilato seju, mogu se pouzdati u Biblijska obeanja koja se tiu njihove
sutranjice. Znaju da e im sutranjica biti blagoslovljenija od
dananjice. A oni koji krtare, imaju samo ono to trenutno imaju, bez
obeanja za svoju sutranjicu. Nemaju sigurnosti da e sutranjica da
im bude blagoslovljenija od dananjice. Mislim da je svima nama jasno
koja grupa od ove dve ima vei mir u svom srcu.
Radosni davalac
Pavle je rekao da svako daje kako je u srcu odluio. Naravno da je
kontekst jasan i da ne govori o redovnom davanju desetka u matinu
crkvu ve o skupljanju milostivog poklona za siromane vernike u
Jerusalimu. injenica je da ta god da ovek daje, Bog voli ako on to
ini radosna srca. Takoe, setite se da je deo desetaka u Starom
zavetu trebao ii siromanima.
Kako dakle da imamo radosno srce pri davanju desetaka i priloga?
Sigurno da ovaj stih ne bi trebalo upotrebiti, a da neko kae: "Ja nisam
to odluio u svom srcu. Ja ne bih bio radostan da dam desetak ili vie
od toga. A poto Bog voli samo radosnog davaoca, neu nita dati".
Da li e se neko radovati u davanju ili nee, zavisi od toga kako gleda
na davanje. Ako se davanje posmatra kao gubitak, ko bi mogao da se
raduje? Ali ako davanje posmatramo u svetlu Boijih blagoslova koji su
povezani sa davanjem, ko se ne bi radovao? Dakle, sve je stvar ugla
posmatranja. Da bismo davanje posmatrali na Biblijski nain, moramo
obnoviti svoje umove pomou rei Boije. esto sam ljudima na
33
propovedi govorio o davanju da bi znali da nee uspeti ako mene kako
govorim o davanju sluaju sat vremena, a zatim dozvole sotoni da im
prie i sledeih pola godine, do neke sledee propovedi o davanju,
govori kako oni ne mogu davati i kako ne trebaju davati. Obino im
kaem kako sam lino proveo sate i sate meditirajui nad ona dva
stiha: "Dajte i davae vam se" i "Ko krto seje, krto e i ponjeti".
Samo na taj nain, uz pomo rei Boije, koja je ista voda, moemo
oprati svoje umove od sve nagomilane prljavtine u stavovima prema
novcu. Umovi mogu biti spremni za Bogu ugodnu avanturu obilatih
setvi i ekanja i primanja obilatih etvi. Jer budite sigurni da avo ne
eli da uspete u davanju. On vas ne eli blagoslovljene. On ne eli da
vaa crkva bude blagosloveljna i ne eli da se evanelje iri, a za to je
esto potreban novac. Nikako ga drugaije ne moete pobediti osim da
budete jaki u veri, a vera dolazi samo od sluanja rei Boije.
Moje vam je svedoanstvo da jednom, kada sam poeo da dajem
desetke u svojoj oskudici, poto sam dao desetak (a kada ima malo,
ono to ti ostane potroi veoma brzo) posle samo nekoliko dana
doao je sotona i rekao mi: "E, budalo jedna. Da nisi dao one novce,
sada bi ih imao". Vidite, da li mi je rekao istinu? Jeste, sem to da nisam
bio budala. ta sam ja tada trebao da kaem? "Idi od mene, Sotono,
jer je pisano: "Ko krto seje, taj krto anje, a ko obilato seje, taj obilato
i anje." Ja sam obilato posejao i doi e mi obilate etve. Tada u
moi da kupim sve to sada ne mogu ali u jo obilnije da posejem, pa
u jo vee etve da primim. I tako u stalno da inim pa u biti silno
blagoslovljen, a ti mi nita nee moi."
Vidite, u poetku mi nije bilo lako da to inim jer sam kretao od nule ili
jo bolje reeno, iz minusa, ali ustrajnost u obilatom sejanju se isplatila.
Danas mi davanje desetaka i priloga vie nije teko. Sada mi je lako i
veoma slatko. Znate zato? Sada ne samo da imam veru i nadu, ve
imam veru, iskustvo i nadu.
34
_____
Proklamacija: Kada dajemo, to uvek radosno inimo i odupiremo se
Sotoni jaki u veri, jer se on boji onoga to e Bog da uini za nas kada
sejemo obilato u ime Isusa Hrista. Bog je na izvor. On nikada omanuti
nee. Ako koji kanal i omane, Bog e nam otvoriti nove kanale.
35
Isus i materijalna sredstva
Isus i materijalna sredstva
Veoma je vano za nas koji sledimo Isusa da imamo ispravnu sliku o
naem Gospodu Isusu i Njegovoj ovozemaljskoj slubi.
Ono to jasno vidimo o Njemu je da je Njegova sluba imala svoju
blagajnu nad kojom je imao blagajnika: "Neki miljahu kako je kod
Jude bila blagajna da mu Isus ree: Kupi ta nam treba za praznik ili
da neto da siromasima" (Jovan 13:29). Juda je bio blagajnik. Iz te
blagajne se kupovalo ono to je bilo potrebno Njemu i njegovim
uenicima,to im je bilo potrebno na putovanjima. Takoe, znali su da
daju milostinju iz te blagajne. On je bio veoma oputen to se tie
novca. Kada je postojala potreba, znao je da umnoi hlebove i tako
nahrani hiljade ljudi. Vidimo da je jednom poslao Petra da iz ribe izvadi
novac. Ali ta udesa sa novcem nisu bila svakodnevnica u njihovoj
slubi. Nisu svakoga dana vadili novce iz ribe. Veinu vremena u tom
periodu, neto duem od tri godine, se za potrebe Isusove slube
novac vadio iz blagajne.
Mislim da je potpuno jasno da se novac ne moe vaditi iz kase ako se
pre toga u kasu nije stavio. Juda je mogao da vadi novce iz te blagajne
zato to su pre toga novci stavljani unutra. To znai da je Isus skupljao
dobrovoljne priloge zajedno sa svojim uenicima. Za blagajnika je ovo
napisano: "Ali ovo ree ne zato to se brinuo za siromahe, nego to je
bio lopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao to se u nju stavljalo"
(Jovan 12:6).
Tako da verujem da, kada je govorio: "Dajte i dae vam se", Isus je
pozivao ljude da daju novac u njihovu blagajnu.
36
Svaki dananji pastor, ili drugi slubenik u crkvi, bi znao da vam kae o
potrebama za davanjem kako bi se evanelje moglo iriti. To nije nita
novo i Isus i njegovi uenici su imali svoje potrebe i imali su svoju
blagajnu. Takoe, moemo da vidimo da ako su imali obiaj da iz te
blagajne daruju novce i siromanima, to svakako znai da su imali
dovoljno za svoje potrebe.
Ono to bi nam trebala biti veoma vana lekcija je injenica da je Isus
dozvolio da blagajnik bude Juda za kojeg je znao da potkrada
blagajnu. Tako da kada On kae: "Dajte i davae vam se", On zapravo
govori: "Dajte ovom lopovu i dae vam se"!
Zato je On dozvolio da lopov dri kasu? Zato je pozivao ljude da daju
ako je znao da e neto novca biti ukradeno?
To je veoma vana lekcija za nas, a sastoji se iz sledeeg:ako dajemo
zbog Isusa, zbog evanelja, zasigurno emo biti nagraeni, bez obzira
na to ta onaj koji primi od nas novac uradi sa istim. Naa je dunost
da dajemo tamo gde nam Isus kae da trebamo da damo. Ako smo
ispunili svoju dunost, biemo nagraeni od Boga. Onaj koji je primio
novac, duan je da sa njime raspolae po Boijoj volji. Ali ako ga i ne
upotrebi onako kako bi trebao, onaj koji je dao, dobie svoju nagradu
od Boga zato to je bio veran u davanju.
Shvatite da nas Isus eli oputene, da dajemo radujui se, a ne
optereivajui se time da li e novac biti pravilno upotrebljen ili ne. Ovo
piem jer sam susretao ljude koji su se optereivali neim ime Bog ne
eli da se optereujemo. Oni su se optereivali i zbog toga nisu davali,
a onda nisu ni primali kako bi trebali da primaju.
37
Siromana udovica
"I sede prema kovegu za priloge, te gledae kako narod mee novac
u koveg, a mnogi bogati metahu mnogo. I doe jedna siromana
udovica pa ubaci dve lepte, to jest kodrant. Tada dozva svoje uenike i
ree im: zaista, kaem vam, da ova siromana udovica stavi vie od
svih koji metahu u koveg; jer svi metahu od svog izobilja, a ona od
svoje nematine stavi sve to je imala, sav svoj imetak" (Marko
12:4144). Ovde opet imamo lekciju koju smo malo pre pomenuli. Isus
je znao da uzme bi i da neke stvari koje mu se u hramu nisu sviale
dovede u red. Ali davanje mu se svialo. Mirno je stajao i posmatrao.
ak je svojim uenicima pohvalio davanje ove siromane udovice. Ali
kome je iao taj novac? Ko je sa njim raspolagao? Visoki svetenik i
njegovo drutvo. Ljudi koji su mrzeli Isusa i eleli ga samo mrtvog,
direktno odgovorni za smrt Isusa Hrista.
Iako je Isus to znao, nije hteo da zaustavi siromanu udovicu da zadnju
paru da ubicama. Ne, On je to dozvolio i posle toga ju je pohvalio.
Vidite, ona je bila nagraena za davanje u domu Gospodnjem, bez
obzira to su posle ubice uzele taj novac. Budimo i sami rastereeni i
uvek dajmo prosta srca.
Takoe, ovde vidimo Isusa kako prati davanje u koveg. Zato On to
ini? Zato to je uvek inio ono to je video da Otac ini. Bog uvek
posmatra kako darujemo. Kad god u naim crkvama dajemo novce u
dobrovoljni prilog, On to vidi. On vidi i uinie da prime krto svi koji su
davali krto i da prime obilato svi koji su davali obilato.
Primetimo i to da Isus nije zaustavio tu siromanu udovicu i rekao:
"Nemoj ti majko, ne mora ti davati. Pusti bogatae da to rade. Ti
nema ni za sebe." Zato je nije zaustavio? Zato to je On rekao:
"Blaenije je davati nego li primati" (Dela 20:35). On je nju zaista eleo
blagoslovljenu i jedini nain da ona primi vei blagoslov je bio taj da
daje, poto novac funkcionie po principu setve i etve. Ako bi mi neko
38
poklonio 1000 dinara, ja bih bio blagoslovljen. Ako ja dam 1000 dinara,
Isus kae da u jo vie biti blagoslovljen, jer e mi to doneti obilatu
etvu novca.
Dve faze primanja
Jo neto je vano da primetimo kako to da je udovica dala vie od
bogataa? Da li smo dali vie ili manje, ne rauna se po tome koliko
smo dali ve koji smo deo dali. Oni su davali od suvika, a ona sve to
je imala. Ali ipak, da li veu etvu poljoprivrednik oekuje kada poseje
1000 kg semena ili kada se poseje 1 kg semena? Sigurno je da su ovi
bogatai posle davanja mnogog novca primali vie novca, daleko vie
od onoga to je primala udovica. Ali poto Isus kae da je ona dala
vie, to nas otvara za jo jednu dimenziju primanja koja je mnogo
vanija od primanja novca na zemlji, a to je primanje vene nagrade
kod Boga. Tako, vea koliina novca, koja je posejana, donosi veu
etvu novca. Ali davanje veeg dela donosi veu nagradu od Boga, a
od davanja manjeg dela. Kada dajemo ili ostavljamo zbog Isusa, mi
primamo u dve faze. Jer Isus je rekao: "Zaista, kaem vam, nema
nikoga ko ostavi kuu, ili brau, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili
njive radi mene i radi evanelja, a da ne primi sad stostruko, u ovo
vreme kue, i brau, i sestre, i majke, i decu i njive uz proganjanja
a u buduem svetu veni ivot" (Marko 10:2930). Prva faza je na
zemlji, gde primamo mnogostruke etve od davanog ili ostavljanog za
Isusa i evanelje. Druga faza je u buduem dobu, nagrada venog
ivota zbog nae vernosti Bogu sada. Kao to smo rekli : kada dajemo
Bogu, nikada ne moemo da izgubimo, a mnogo dobijamo.
_____
Proklamacija: Mi smo blagoslovljeniji kada dajemo nego kada primamo
i zato smo uvek veseli kada dajemo, u ime Isusa Hrista.
39
Zasto je Pavle bio u oskudici?
Zato je Pavle bio u oskudici?
Posle Isusa, sledea dominantna figura u Novom zavetu jeste apostol
Pavle. Postoje neke stvari koje smatram da bi trebalo malo razjasniti u
vezi sa apostolom Pavlom, a povezane su sa naom temom u vezi sa
davanjem novca. Jednom mi je jedan na brat, iz zajednice u kojoj
sluim, za kojeg znam da je krto sejao, tvrdio da je kao apostol Pavle
to se tie njegovog finansijskog stanja. Mislim da je bio promaio
sutinu onoga to mi vidimo o Pavlovom ivotu. Apostol Pavle je za
sebe rekao: "Umem i u skromnosti iveti, umem i obilovati; upuen
sam u sve i svata, biti sit i gladovati, obilovati i oskudevati"
(Filipljanima 4:12). Gde se Pavle nalazio kada je ovo pisao? U
okovima: "Zato to vas imam u srcu, sve vas koji uestvujete sa mnom
u blagodati, kako u mojim okovima tako i u odbrani i u utvrivanju
evanelja" (Filipljanima 1:7). Potpuno je jasno da je, ako je bio u
okovima u ono vreme, bio u oskudici i esto gladan. Pavle je, ne retko,
bio tuen, bacan u okove. Takoe, njegov poziv je bio misionarski.
Danas misionari iz nekih zemalja, kada krenu u stranu zemlju, ponesu
svoje bankovne kartice. Ako se desi da im neko ukrade novac, oni odu
do banke u toj zemlji i podignu svoj novac sa rauna ili telefoniraju
nekome ko im odmah poalje novac. Ali u vreme apostola Pavla, kada
bi on otiao u odreeno mesto, daleko od baze da propoveda i ako bi
ga tamo uhvatili i bievali, to mu se, znamo, veoma esto deavalo,
verovatno su mu oduzimali sve to ima. Tako, imamo apostola Pavla,
iscepane odee, istuenog, bez novca i to veoma daleko od
misionarske baze pa ... neka se snae ... Sigurno je da je u tim
uslovima stalno gladovao i oskudevao. Ali svrha toga je bila ispunjenje
Boije volje za njegov ivot. Ako mi trenutno nismo progonjeni,
40
hapeni, nije nam oduzimana imovina, ne vidim ni jedan drugi razlog
za duu oskudicu osim krtog sejanja. Poto je onima koji sa sejanjem
kreu od nule, a potrebno je vreme da doe etva, oskudica
verovatnija za neko vreme, oni koji seju obilato, sigurno izlaze iz
oskudice. Kao to sam ve napisao, meni je dato da radim sa dosta
siromanih ljudi ali jo nisam video da je neko poeo da daje desetke
redovno, a da je posle izvesnog vremena ostao u oskudici. Bog je uvek
veran svojoj rei. Iz tog razloga mi je uvek ao takvih osoba. Zamislite
one koji su u oskudici. Meutim, vreme prolazi, a oni i dalje ostaju u
oskudici, a vi znate da to nisu morali. Sve ostalo je stvar njihovih krtih
setvi zbog kojih su ostali u oskudici. Ovo sam napisao da onima koji
krtare ne bismo dozvoljavali da se izjednae sa apostolom Pavlom
koji nije krtario ve je bio u periodinoj oskudici zato to je
misioniranje u ono vreme bilo izuzetno teko.
41
Pitanja, odgovori i saveti
Pitanja, odgovori i saveti
U svojoj slubi sam se susretao sa raznim pitanjima u vezi sa
davanjem i desetkom tako da bih u ovoj glavi eleo da neka od njih
napomenem i na njih odgovorim. I naravno, neu pokriti sva mogua
pitanja tako da vam preostaje da, ukoliko ih imate, pitate lino Boga ili,
pak, pastore u vaim crkvama.
Da li u dananje vreme desetak treba davati u novcu ili moemo i u
drugome? Verujem da ga treba davati i u drugim stvarima. Neke od tih
stvari moemo unoviti, pa potom dati desetak jer mislim da se neki
pastori ne bi snali kada bi im neko, na primer, doneo 10 kokoaka.
Takoe, vodimo rauna da se ne optereujemo nebitnim stvarima kao
to su se fariseji optereivali zainima.
ta je desetak? Interesantno je da i ovo treba naznaiti. Jednom sam
vozio brata koji je, poto je prvi put uo propoved o desetku, rekao:
"Da, i moja ena daje. Kada ja zaradim na primer 5000, ona u prilog da
5060 dinara." Morao sam da mu pojasnim da desetak od 5000 nije 50
ili 60 dinara, ve 500 dinara. Desetak je ono to dobijemo, a podeljeno
sa deset.
Da li treba da dajem desetak ako sam u dugovima? Naravno da bih
preporuio takvima da daju jer upravo je to nain kako pre izii iz
dugova.
Kako da dajem, kada ne mogu? Ako ne moete, onda ... Ali ako
uzmete vreme da obnovite svoj um uz re Boiju, posebno uz stihove
koji govore o davanju, tada ete videti da elite i da moete da dajete i
42
da je to u vaem interesu, a ne protiv vas. Mogu da posvedoim da
kada sam poeo da razmiljam o rei Boijoj i onome to ona govori o
davanju, ne samo da sam poeo da dajem desetke i priloge ve sam
se okretao oko sebe da vidim da li ima jo neto to imam, a to mogu
dati tog trenutka da bih posle dobio etvu od istog. Davao sam svoju
odeu i druge stvari. I tu me je Bog nauio jednoj vanoj lekciji o
semenu koje sejemo. Jednom sam dobio jedan gornji deo lepog
modela ali je bio crn, sa prugama narandastobelim. Bio bih sasvim
zadovoljan da je bio samo crni, a ovako je vie bio sportski. Tako sam
pitao Boga: "Boe, zar Ti ne zna kakve stvari ja volim da nosim. Ja
znam da je sada ovo moderno ali ja vie volim onako, malo klasinije,
bez ovih pruga." Tada me je Bog upitao: "A kakvu si odeu do sada
sejao? Da li si sejao ono to voli da nosi ili ono to ti nije potrebno?"
Sejao sam ono to ba i ne volim da nosim dok sam ono to volim,
zadravao. Tano sam znao ta je time hteo da kae da trebam da
uinim. U to vreme najbolja stvar koju sam imao od odee su bile jedne
pantalone, "za slubu", koje sam lino kupio i dobro platio. Borio sam
se, borio i pobedio. Uzeo sam ih, otiao u hodnik crkve, sreo jednog
brata kome bi iste odgovarale i poklonio sam mu ih. Da li trebam da
vam priam da je to bila prekretnica u mom nainu odevanja? Danas
zaista imam sve od odee to sam tada prieljkivao da imam. Ja
verujem da je sve to etva od tih jednih jedinih pantalona.
Bogu trebamo davati najbolje jer Sveto pismo nam kae: "ast
Gospodu daj imanjem svojim, prvinama svih plodova svojih; i bie ti
pune sve itnice tvoje i obilovae vino u podrumima tvojim" (Prie
3:910). Kvalitet etve ne moe da prevazie kvalitet setve. Ako elite
izvanredne etve, vae sejanje treba biti izvanredno. A ovaj stih nam
govori da kada neto dobijemo, davanje desetaka i priloga Gospod eli
da bude na prvom mestu za nas. Naravno, poto mnoge crkve
skupljaju dobrovoljne priloge samo nedeljom, da li to znai da ostatak
novca ne bismo trebali da troimo ako pre toga nismo saekali slubu
da bismo dali desetak? Ne. Pred Bogom je dovoljno da novac stavimo
u stranu, a koji emo dati prvom prilikom kada to budemo mogli. Ja
43
sam uvideo, a uo sam i mnoga svedoanstva, kako je blagoslovljenije
prvo odvojiti za desetak, a onda se baviti drugim nego li se prvo baviti
ostalim, a zatim odvajati za desetak, ili ostati Bogu duan za desetak
koji osoba namerava da da drugom prilikom. Ako odvojim odmah za
desetak, nad potronjom ostalih 90% imamo Boiji blagoslov. Ali ako
ne dajemo desetak kada moemo, onda nismo posluali Boiju
zapovest koju sam malopre citirao i nemamo Boiji blagoslov nad
ostalim novcem. Uvek ete vie postii sa 90% kada vas Bog
blagoslovi, nego sa 100% bez Boijeg blagoslova. Zapravo, alternativa
za Boiji blagoslov je samo prokletstvo. Setite se da smo rekli da nema
sivila.
Ako je mu neveran, kako da ja dajem desetak, kada on meni daje da
kupim to je potrebno za domainstvo? Takvim sestrama
preporuujem da uine koliko vide da mogu. Bog sigurno ne trai od
njih ono to ne mogu.
Dajem redovno, ali jo uvek ne vidim nikakve rezultate. ta da radim?
Nastavite da dajete, etva sigurno dolazi. Takoe, budite otvoreni za
Boiji glas jer mogue je da vas On eli dovesti na mesto gde treba da
primite veliku etvu.
Ba nedavno mi se jedan brat poalio kako ve nekoliko meseci daje
desetke redovno, a novca nikada nije imao manje. Rekao sam mu da
se strpi i da verovatno dolazi velika etva koja e pokriti veliku
prazninu. I tako je bilo. Doao je posle da mi kae da toliko novca
nikada u ivotu nije primio odjednom.
Malo pre kada sam pomenuo svedoanstvo da sam lepe pantalone
dao jednom bratu, ja sam rekao da sam posle toga doao do zakljuka
da Bogu trebamo davati najbolje. Nadam se da razumete da se Bog
poistoveuje sa svojom decom i sa svojom crkvom, tako da kada
dajemo vernima i crkvi, mi Bogu dajemo. Takoe, Biblija kae: "Ko se
siroti smiluje Gospodu pozajma, koji e mu vratiti po delu njegovom"
44
(Prie 19:17). Vidite, date sirotom, a Bog kae da ste tada njemu
pozajmili. Tako da ko daje sirotom, Bogu daje.
45
Veliko umnozavanje
Veliko umnoavanje
Verujem da nam je Bog svojim reima o davanju predao kljueve
pomou kojih Njegova crkva moe primiti sve to joj je potrebno da bi
ispunila svoju misiju ovde na zemlji, a i da pojedinci mogu imati ono to
im je potrebno da bi u celosti ispunili Boiji plan za svoje ivote. Mi koji
radimo u crkvi, svesni smo ogromnih potreba koje se pojavljuju pred
nama da bi se re Boija i dalje mogla iriti. Ali ipak ne klonimo, jer
vidimo da je na Gospod spreman da susretne te potrebe. Inae, Isus
je govorio o velikom umnoavanju: "Zaista, kaem vam, nema nikoga
ko ostavi kuu, ili brau, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi
mene i radi evanelja, a da ne primi sad stostruko, u ovo vreme kue, i
brau, i sestre, i majke i decu i njive uz proganjanja a u buduem
svetu veni ivot" (Marko 10:2930). ta god da je Isus mislio kada je
rekao stostruko, sigurno je govorio o velikom, a ne malom dobitku.
U jednoj od crkava gde sluim, skupljali smo dobrovoljni prilog za
humanitarnu organizaciju koja nam je obeala humanitarnu pomo u
hrani u vrednosti minimum tri puta veoj od novane vrednosti, a kao
nagradu za sve koji daju dobrovoljni prilog. Poto je ta zajednica za
razliku od nekih drugih u kojima takoe sluim, davala veoma krte
dobrovoljne priloge, oekivao sam da e veoma malo novca biti dano
ovog puta. Ali sada kada je bilo obeano minimum tri puta vie od
vrednosti datog novca, propovedaonica je bila puna novanica. Bio
sam iznenaen koliko ti ljudi mogu da daju. Bio sam i alostan jer sam
video da vie veruju reima jedne humanitarne organizacije koja
obeava minimum tri puta vie, nego reima Isusa Hrista koji obeava
sto puta vie. Zar je Isusu tako teko verovati? Zar ne bismo trebali da
obnovimo svoje umove uz re Boiju? Ako sam ja tada bio oaloen,
46
koliko tek Njega alosti naa nevera?
Isus ne samo da je govorio o velikom umnoavanju, ve je i
praktikovao veliko umnoavanje: "Tada Isus podie oi i vide da mnogi
narod dolazi k njemu, te ree Filipu: odakle emo kupiti hleba, da se
ovi nahrane? Ovo je pak rekao kuajui ga jer je sam znao ta e initi.
Odgovori mu Filip: "Za dve stotine dinara hleba njima nije dovoljno da
svaki neto malo dobije", ree mu jedan od njegovih uenika, Andreja,
brat Simona Petra: "Ima ovde jedan deak koji ima pet jemenih
hlebova i dve ribe; ali ta je to na toliko njih?" A Isus ree: "Posadite
ljude." Bilo je, naime, mnogo trave na tom mestu. Tako se posadi oko
pet hiljada ljudi. Isus tada uze hlebove, zahvali Bogu i razdeli onima
koji su polegali, isto tako i od riba koliko su hteli. A kada se nasitie,
ree svojim uenicima: skupite preostalo komae da nita ne
propadne. Skupie, dakle, i napunie dvanaest kotarica komaa od pet
jemenih hlebova to pretee onima koji su jeli" (Jovan 6:513).
Kakvo umnoavanje! Drago mi je to Isus kada je govorio o stostrukom
umnoavanju, nije govorio o tome kao o nekom maksimumu jer ovde
vidimo umnoavanje, ne sto puta vie, ve nekoliko hiljada puta vie.
Ruak jednog deaka se umnoio tako da se vie hiljada moglo najesti
od toga. Zato su pokupili ostatke? Kome su oni bili namenjeni?
Narodu, mnogi od njih su bili siromani? Ne, od naroda su pokupili.
Uenicima? Ne, i oni su jeli i oni su predali svoje ostatke. Oni nisu bili u
nedostatku, jer su imali onih dvesta dinara u blagajni. Da li je Isus to
uzeo k sebi? Naravno da ne. Zbog koga je onda to bilo pokupljeno? To
je pripadalo onome ko je i posejao, a to je bio onaj mali deak. To je
Biblijski princip: ko seje, taj etvu dobija. Deak je dao svoj ruak i
dobio ga je nazad umnoenog. Moete li zamisliti sliku, kako neki
uenici, prate deaka kui nosei sa sobom dvanaest punih kotarica
hrane, njegovu etvu, zato to je posejao u irenje evanelja? Slava
Isusu!
Ali koje principe moemo da izvuemo iz ovog primera?
47
Pred nama se nalazi ogromna potreba, ali nam Isus govori da ve
imamo sve to nam treba da bi se ta potreba ispunila. Samo moramo
shvatiti da mi to imamo u formi semena koje e se umnoiti u tako silnu
etvu kada ga posejemo, kada ga predamo u Njegove ruke. Tada e
svaka potreba da bude ispunjena do izobilja i svako ko je posejao bie
nagraen do izobilja u svom linom ivotu.
Crkvo, to seme je u vaim rukama. Mali deak je predao svoj ruak u
ruke Isusove, ne bojei se da e ostati gladan. Hoemo li mi da se
bojimo, ili emo da postanemo kao mala deca? Dajte to seme u
Isusove ruke. Isus e uiniti sa njim ono to se mora uiniti, da bi se
Njegova volja ovde na zemlji ispunila, da svi koji trebaju biti dohvaeni
evaneljem, budu dohvaeni. A vi koji dajete, biete blagoslovljeni
onakvim blagoslovom kojim samo Isus moe da blagoslovi.
Jo neto, ne zaboravite da je blagoslov Boiji pre svega duhovan, a
da se zna proirivati na materijalnu oblast. Razmislite o tome: ta ako
je otac malog deaka bio nevernik ili ak i majka? Ili starija braa? Nije
li moda onda ova etva od posejanog semena od strane malog
deaka, donela sa sobom i presvedoenje u srcima njegovih blinjih
koji su pali pred Bogom predajui Mu svoje ivote. Znajte da kada vas
Bog blagosilja, On to ne ini samo materijalno!
Ono to imate u svojim rukama je seme posejte ga i Bog e vas
blagosloviti izobilnom etvom.
Molitva: Oe, hvala ti u ime Isusa Hrista, za tu predivnu
mogunost da moemo davati svoje desetke i
priloge,to moemo sejati svoje seme u Tvoje carstvo,
predajui ga u Tvoje ruke, verujui Tebi, Oe, da e
nas blagosloviti, da e se Tvoja volja ispuniti na zemlji i
da e nam dati izobilne etve, ne samo u materijalnim
48
stvarima, ve i u duhovnom smislu, ispunjavajui elje
naih srca koja ele da Tebi slue.
Neka Tvoja crkva, Oe, bude blagoslovljena, neka Tvoj
narod Tebi verno slui, jer mi elimo da vidimo Tebe
proslavljenog u svojim ivotima. Preuzmi nae seme,
Oe, i blagoslovi nas kako samo Ti moe da uini.
Amin.
(c) 2004 Neboja Doli
nebdolbi@EUnet.rs
Sva prava zadrana.
Prilikom citiranja Svetoga pisma korieni su prevodi dr. Luje Bakotia (Stari zavet) i
dr. Emilijana M. arnia (Novi zavet)
Tekst ove knjige je preuzet sa: http://knjigeonline.atspace.com/ i kompiliran u PDF
format od strane: emag. Sionska Truba http://www.siont.net/.
49