Fizika antropologija rimskog doba i ranog srednjeg veka

Postoji nesklad izmeu prouavanja rimskog perioda sa aspekta antropologije i sa

aspekta arheologije, istorije.Iako je to doba pisane istorije i iako ovde traje oko 5
vekova, antroploki je slabo poznato.Razlog tome je i relativna nerazvijenost
antropologije do skoro, pa stoga su skeleti iz rimskog perioda bili
zapostavljeni.Konkluzija je da je tih oko 5 vekova rimske uprave antropoloki slabo
istraeno, bez obzira na malu starost skeleta.
Drutveno-istorijske odlike rimskog perioda
!d Rimljana su nam ostali spisi koji govore o plemenima koja su se nalazila na
naoj teritoriji pre njihovog dolaska."okom starijeg gvozdenog doba, ve# se javlja
pro$es brahikraniza$ije.
%a rimski period je karakteristiana pojava administra$ije, urbaniza$ije a u
antropolokom smislu javljaju se dve nove kategorije stanovnitava & vojni$i i robovi.
"okom rimskog doba naje#i oblik sahranjivanja je krema$ija i ovaj oblik
sahranjivanja je kod Rimljana zauzimao znaajan pro$enat u odnosu na ukupnu
smrtnost ali ovom injeni$om je antropologija izgubila puno podataka.'aime, poda$i
koji se dobijaju na takav nain slue arheolozima i vezani su za sam in spaljivanja.
(ez obzira gde je sahrana izvrena, antropolog moe da zakljui i da vidi da li je
skelet bio poloen na lomau."o se zakljuuje na osnovu donjih delova skeleta, jer su
oni svetlije boje.'a tipinoj lomai kosti su jednako gorele."akoe se moe zakljuiti
kojom brzinom je nakon spaljivanja izvreno sahranjivanje, odnosno da li su sve kosti
sakupljene sa lomae i poloene ili kasnije, par$ijalno.
)kelet mrtvih ljudi je teak * kg, a kod ivih je tei, izmeu +,5 kg.-rugi .akor od
koga zavisi teina skeleta jeste da li je izvreno hlaenje nakon spaljivanja / teno#u,
vodom, itd 0.1koliko je izvreno vetako hlaenje, onda su kosti sivkasto plave boje
i na krajevima su malo zakrivljene, zaobljene zbog nagle promene temperature.
%bog paljenja ljudskih masti, potrebna je visoka temperatura, pa se u tu svrhu
koriste ivotinjske masti koje mogu da dostignu temperaturu izmeu 233 i 253
stepeni."akoe, ako se pourivalo, odnosno ako su se vetaki hladile kosti, to nam
moe ukazati na doba nemira, sukoba i ratova.
)auvani su spisi o tome da se u rimskom periodu, de$a nisu kremirala sve do
pojave stalnih zuba i do tog perioda se vrila inhuma$ija.%bog svega toga mi imamo
malo podataka kako je izgledalo rimsko stanovnito.
'a severu se nalazila rimska provin$ija Panonija i sa ove teritorije ima svega
nekoliko nalazita sa antropolokim materijalom & Inter$isia (rigetio & *333 grobova4
5orsiuh & 633 &ak grobova4 kao i pojedinani skeleti na tlu 7aarske.
1 antropolokom pro.ilu dominira mediteranski tip sa svojim varijitetima & pripadni$i
rimske administra$ije i rimsko stanovnitvo sa rimskim nainom ivota.
1 istonoj Rumuniji nalazila se provin$ija -akija sa autohtonim stanovnitvom
odnosno sa -aanima ali je naravno dolo do antropolokog meanja, kao i do
antropololingvistikog meanja a s obzirom zbog pro$esa romaniza$ije.Poznato je
nekoliko nalazita sa kojih potie antropoloki materijal & -robeta, Klu, Pjetru.
Provin$ija "rakija sa odreenim delovima i sa teritorije (ugarske daje samo
pojedinane nalaze a sve te nalaze su bugarski antropolozi podredili "raanima.
1 5rkoj je slina situa$ija, takoe pojedinani nalazi skeleta.
6
1 8lbaniji je neto bolja situa$ija, gde je vano nalazite Kalaja -alma$es, ali
rezultati istraivanja su pod znakom pitanja, jer albanski antropolozi insistiraju na
svom ilirskom poreklu.
)a prostora 7akedonije potiu dve velike $eline, )kupi i )tobi / projekat raen sa
8merikan$ima 0 ali antropoloka analiza skeleta nije izvrena.1 pitanju su velike
antropoloke serije."akoe se i ovde javlja problem slian problemu iz 8lbanije,
7akedon$e posebno zanimaju Peon$i.
1 9rvatskoj je vano nalazite )alona / )plit 0 i neto nalaza kod 9rvatske
-ubi$e.
)a nae teritorije, najvanije nalazite je :imina$ijum gde je do sada iskopano oko
62333 grobova a arheolokim istraivanjima je utvreno da od tog broja ;
prdstavljaju grobovi sa inhuma$ijom a preostali su grobovi sa krema$ijom.Kroz ovaj
projekat koji je vodio Kora#, nainjen je pomak i u antropologiji jer je u projekat
ukljuen i Igor )toji#, magistrirani antropolog koji #e doktorirati iz oblasti
paleodemogra.ije to je od izuzetnog znaaja jer nemamo sliku stanovnita koje je
oito bilo razliito.!sim toga i na skeletima iz susednih zemalja se jasno raspoznaju
maloazijski stanovni$i, koji su verovatno bili robovi ili najmni$i.
Antropoloki nalazi rimskog perida na tlu Srbije
(roj nalazita gde je iskopan antropoloki materijal iz rimskog doba / skoro oko 6330
je mnogo ve#i u odnosu na broj nalazita sa kojih je antropoloki materijal i
obraen.-o sada je sa 5 lokaliteta antikog perioda obraen antropoloki materijal.
"o su<
Viminacijum
'ajve#a rimska nekropola u =vropi, nalazi se na u#u 7lave u -unav, 63 km
istono od Poarev$a, odnosno kod sela )tari Kostola$, kod varoi$e Kostola$.
'ajpre su po kon.igura$iji spoljnog terena uoene konture vojnog logora, ije su
dimenzije bile ++3>2?5 metara, a dimenzije logorskog naselja bile su ?53>@33
metara.
"okom svoje istorije :imina$ijum je postao najve#e rimsko naselje provin$ije
5ornje 7ezije.Povoljan geogra.ski poloaj je omogu#io da bude povezan praktino u
svim prav$ima.5lavni $arski put je dolazio sa zapada iz prav$a )irmijuma i
)ingidunuma.Prema jugu je vodio put preko 'aisusa ka "rakiji i 7akedoniji i 5rkoj,
a tre#i put sa istone strane preko Aaderate bio je povezan sa naseljima na levoj obali
-unava.)am -unav je predstavljao posebnu saobra#ajni$u i inio je severnu
vezu.Ranije je -unav bio blii naselju a reka 7lava bila je premo#ena kamenim
mostom.
Poetkom * veka poinje veliki ekonomski uspon :imina$ijuma.Pod 9adrijanom
stie status muni$ipijuma.'ajve#i pro$vat doivljava poetkom 2 veka a taj
prosperitet opada krajem istog i poetkom + veka.'jegov nivo u tom periodu pada na
nivo ruralnog naselja.Pod $arom 5ordijanom III, naselje proglaeno za koloniju i stie
pravo kovanja nov$a.:imina$ijum je ostao vaan trgovaki $entar, a o njemu ima
znaajnih antikih spisa posebno kod Priska.
1 + veku je i episkopsko sedite i ima nekoliko episkopa koji stanuju u
:imina$ijumu.Krajem + i poetkom 5 veka, ekonomska mo# grada opada.Razlog
*
tome su hunski i gotski upadi i razaranja.)tanovnitvo se odvodi u ropstvo, a
pustoenje i razaranje je oigledno .
++6 godine, hunska razaranja su oznaila kraj kulturnog i ekonomskog ivota
:imina$ijuma.Krajem 5 veka, situa$ija se malo stabilizovala ali se nije popravila.
)astav stanovnitva je promenjen tako da krajem 5 veka, imamo i doseljavanje
5ermana."o su grupa$ije !strogota i 5epida koji su bili .ederati u vizantijskoj vojs$i.
%a vreme :izantije, :imina$ijum je obnovljen ali bez prethodnog sjaja.Potpao je
pod jurisdik$iju Bustinijane Prime.1 izvorima se pominje kao metropolis 7ezije
Prime.Krajem @ veka, 5?+ godine :imina$ijum osvajaju 8vari a poetkom C veka
:imina$ijum postaje vizantijska vijna baza u ratu protiv 8vara.
"okom tih oko 533 godina pored vanog vojnog logora i tog vanog urbanog
$entra, naravno da je .ormiran i ve#i broj nekropola koje su lo$irane na razliitim
mestima oko :imina$ijuma a nekada se i preklapaju.Prve podatke o nekropolama dao
nam je 6??* godine, 7ihajlo :altrovi#.!n je konstatovao veliku nekropolu juno od
varoi."o su takozvane june nekropole koje se prema dananjim katastarskim
jedini$ama nazivaju Pe#ine i :ie 5robalja.'ova iskopavanja na :imina$ijumu su
zapoeta 6DC2 godine zbog ugroenosti terena proirivanjem ugljenokopa za potrebe
termoelektrane.Prema zakonu o zatiti spomenika ivoa radova je bio duan da
prethodno is.inansira arheoloka istraivanja.Prole de$enije se taj ritam poremetio a
ove de$enije je nastavljen istraivaki rad na :imina$ijumu, stim to je u projekat
ukljueno i ministarstvo za nauku a i poeo je rad i na urbanoj sredini.
Eto se tie nekropola do sada su poznate nekropole iz + perioda<
6. 'ajstarija nekropola je keltska nekropola na loka$iji Pe#ine
*. 8ntika nekropola je izgleda lo$irana i severno i juno i istono od urbane
$eline, ali do danas je istraena samo juna strana i tu su poznate dve
loka$ije, Pe#ine i :ie 5robalja.-o sada je iskopano oko 62333 grobova
od ega su D333 grobovi sa inhuma$ijom i oko +333 grobovi sa
krema$ijom, to pokazuje da je :imina$ijum antropolok ainstitu$ija i
najve#a nekropola na teritoriji $arstva
2. 'ekropole iz perioda velike seobe naroda & nekropola 5epida i nekropola
!strogota koja nije antropoloki obraena
+. 'ekropola )lovena iz perioda izmeu 66 i 6@ veka.)lovene nalazimo jo i
na Feli> Romuliani, 7edijani, )irmijumu
"okom zadnjih nekoliko de$enija, u :imina$ijumu je iskopano oko 62333 skeleta.
!d ovog broja, preko D333 skeleta potie iz inhumiranih grobni$a a oko +333 je
kremiranih skeleta.!vih 62333 skeleta predstavlja samo deo velikih nekropola koje
okruuju :imina$ijum.Iako je :imina$ijum veliko antropoloko nalazite, ne
predstavlja tipinu bioloku popula$iju, odnosno grupu koju vodi ivot sa odreenom
unutranjom dinamikom i koja se moe pratiti.:imina$ijum je konglomerat razliitih
antropolokih tipova.!sim vojnog stanovnitva tu su i $ivili ije nekropole nisu
izdvojene.Pored o.i$ira i vojnika tu su i zanatlije, trgov$i i ene koje se
administrativno tada dele u dve grupe & na ene $ilvila i ene rimskih vojnika.Rimski
vojni$i su u +5 godini ivota dobijali status veterana i davana im je ku#a sa batom
kao pravo da sklope legalan brak.Kroz de$enije ratovanja, pratile su ih i ene kao i
de$a.Gene su bile vane jer su se brinule i za negu svojih supruga.(ilo je znaajno i
prisustvo lekara, ali je uoeno i so$ijalno raslojavanje po pitanju medi$inske
2
nege.1oene su razne povrede i bolesti koje nisu leene a nasuprot tome negde je
uoena i velika vetina lekara / npr. grob lekara gde su naeni medi$inski instrumenti
i kutiji$a sa sauvanim lekovima 0.Postoje poda$i o prostornom ureivanju nekropole.
1 rimsko doba su postojali odreeni sanitetski propisi u vezi groblja.
Lekarstvo na antikom Viminacijumu
1 antikom periodu postojale su dve medi$inske akademije.Bedna od njih se nalazila
u 8leksandriji i ak je imala svoj zatitni simbol."o je bio mali metalni nilski konj na
ijim je leima stajala kobra, kobra je ustvari bila ep, a u telu nilskog konja je bio
neki opijat.Aekari ove akademije su ili u druge delove imperije, dokaz za to je
pronaeni pribor na lokalitetu (ingen na Rajni gde je do sada naen najstariji pribor
za obavljanje trepana$ije, kao i nilski konj, to je dokaz da je u pitanju bio pribor
kolovanog lekara ove akademije.
Kako moemo pratiti lekarstvoH
8rheoloki & na osnovu pisanih izvora, na osnovu instrumenata
!blik i namena instrumenata se nisu razlikovali u odnosu na dananje, promenili
su se samo materijali od koga se izrauju instrumenti u odnosu na rimski period.'a
lokalitetima instrumenti su esto nalaeni.Pored instrumenata, na :imina$ijumu je u
grobu jednog lekara otkriven $eo pribor ak i sa ouvanim lekovima, tabletama i
pastilama.9emijska analiza pastila koja je obavljena u (elgiji, pokazala je da su jo
ouvana etarska ulja kaoi njihova mineralna osnova.'a osnovu toga dolo se do
zakljuka da su ove pastile sluile za jaanje organizma, za postoperativni tretman.Po
ovom nalazu se :imina$ijum istie.
8ntropoloki & na osnovu kotanih ostataka
Konstatujemo samo one promene na telu bilo traumatske ili .izike, ili tragove
bolesti koje su dugo trajale i ostavile tragove na kostima.)ve to je bilo kratko, napr.
neke in.ek$ije ne moe se konstatovati.
'a :imina$ijumu je lekarstvo bilo razvijeno sa jedne strane , a sa druge strane je
bilo kao nae zdravstvo danas u smislu organiza$ije . )a jedne strane imamo
izuzetno dobro sanirane povrede / tkz.ratnikog karaktera 0 a sa druge strane imamo
zaputene sluajeve, odnosno lekarstvo je na :imina$ijumu bilo Itari.iranoI, bilo je
odraz drutvenog poloaja stanovnitva.:eliki je broj zaputenih sluajeva, na primer
na jednom .emuru je uoen kotani tumor veliine ve#e od ljudske pesni$e koji je
sigurno predstavljao teko#u prilikom kretanja.Pretpostavka je ili da lekari na
:imina$ijumu nisu dovoljno poznavali ovaj problem ili jednostavno je ova osoba bila
nieg drutevnog poloaja.
Jinjeni$a je da je na :imina$ijumu periodino boravila jedna velika ali
nehomogena popula$ija to sigurno unosi i epidemioloke probleme, kao na primer
epidemija kuge /pestis0 za vreme vladavine 7arka 8urelija, kada su se IIsanitar$iII
dobro snali i izvrili masovnu sahranu uz dezin.ek$iju tela kreom, a s obzirom da su
skeleti naeni bez ikakvog reda, u razliitim poloajima i zaliveni kreom, ime je
+
ustvari izvreno obezbeivanje higijenskih uslova.Postojao je propis da se nekropole
nalaze na odreenoj udaljenosti od gradskih konglomerata.
Trepanacija na Viminacijumu
'a :imina$ijumu je konstantovana i najstarija hirurka interven$ija & trepana$ija.
Re trepana$ija potie iz rimskog, latinskog korena.'alazi trepariranih lobanja na
:imina$ijumu su vane zbog ilustra$ije II$enovnikaII.'a osnovu karaktera
trepana$ionih otvora, na ovom lokalitetu su uoene dve vrste trepana$ija<
60 "ehnika struganja & ova tehnika je starija, vrena je kamenom ili jo koljkama u
mediteranskim oblastima.Konstatovana i na lok.7okrin
*0 "ehnika burgijanja & obavljala se $evastim instrumentom.Ista je kao i dananja
tehnika, izuzev materijala instrumenta koji se promenio.Prvi put primenjena na
lok.Kriva Reka
'a :imina$ijumu su primenjivane obe tehnike.7oda su u pitanju bila i dva pro.ila
lekara, uenih lekara ali i priuenih lekara koji su primenjivali tehniku struganja staru
nekoliko hiljada godina.
Konstatovan je i sluaj prekinute trepana$ije, tj u pitanju je bila zapoeta trepana$ija
tehikom struganja na parijentalnoj kosti koja je iz nekog razloga prekinuta.Pa$ijent
nije odmah podlegao povredama, nije se dolo do do spoljne modane opne.7eutim,
na kosti je uoeno bobiasto bujanje novih #elija, tkz. osteoblastina reak$ija to je
nesumljivo dokaz da je pa$ijent preiveo.1koliko na kostima nema tragova
osteoblastine reak$ije, a postoje tragovi povreda kao to je na primer neka povreda
ratnikog karaktera / razna ranjavanja u eonoj zoni 0 zakljuak je da je uzrok smrti
bio direktan ili je smrt usledila neto kasnije usled gubitka krvi.
Vidarstvo na Viminacijumu
Pored ovih vetina oko trepana$ije , izgleda da je i vidarstvo kao i melemi vidara bilo
rasprostranjeno.:idari na :imina$ijumu su bili veti.! tome nam govori nalaz lobanje
gde je kod povreivanja modanog dela, otrim seivom otkinut deo lobanje.)
!bzirom da je jednim delom zaseen, ovaj deo lobanjskog svoda nije odstranjen, ali
je ponovo za$eljen iako je taj deo delimino pomeren, dislo$iran
itrovaka petlja
'alazi se kod ).7itrovi$e, udaljen oko 2 km od gradskog bedema )irmiuma, u
pitanju je nekropola gde su dokumentovane obe vrste sahrane rimskog doba,
inhuma$ija i spaljivanje.1kupno 53 grobova, sa oko @3,ak individua.'jihovu
antropoloku obradu radio je )rboljub Givanovi#, po stru$i anatom koji u to vreme
radi u 'ovom )adu.6D?? godine je publikovao ovu antroploku seriju.7eutim, ovaj
prilog je malo kon.uzan, jer )rboljub Givanovi# smatra da je u pitanju staroslovensko
stanovnitvo/ skeleti inae pripadaju periodu 2 i + veka 0.Publikovao je jo i materijal
sa kasnoantike grobni$e iz Karataa
!arata
5
'alazi se kod Kladova, u pitanju je kasnoantika grobni$a sa oko *3,ak skeleta, slabo
ouvan materijal.:erovatno je re o porodinoj grobni$i.!vaj nain sahrane je tipian
za period +, 5 veka
Soanica
'alazi se na Kosovu i sa ovog lokaliteta potie 63,ak skeleta, stim to se moglo
izraunati da su mukar$i iz ove grupe bili visoki oko 6C2 $m, a ene oko 65? $m u
proseku.'aime, razlika u polovima bi trebalo da bude oko 6* $m po pravilu.!vde je
razlika mnoga ve#a, a uzrok tome je mali uzorak.)vuda gde postoji malo
antropolokih nalaza neophodan je oprez i okvirno zakljuivanje
"lpijana
'alazi se kod 5raani$e, nedaleko od Pritine i sa ovog lokaliteta potie takoe mala
grupa skeleta, ija obrada nije dala velike podatke izuzev podatke o visini tela.Kod
mukara$a je visina iznosila oko 6C@ $m, a kod ena oko 6@* $m, to kao i na
prethodnom lokalitetu iskae iz raspona od 63,6* $m verovatno zbog male serije
"vod u #iziku antropologiju ranog srednjeg veka
Bo u 2 vpne u zapadnom delu (alkana .ormiran je jedan plemenski savez koji je
ubrzo doao u sukob sa Rimom."o je bio ilirski plemenski savez.Ilirski IIgusariII su
ugroavali slobodnu plovidbu Badranskim morem.Iliri su pobeeni a Rimljani
zauzimaju teritoriju gde su bili nastanjeni.7eutim, ti sukobi su i dalje nastavljeni sve
do vladavine !ktavijana 8vgusta, kada je praktino $elo (alkansko poluostrvo bilo
osvojeno od strane Rimljana.
"aj svet paleobalkanskih naroda, Rimljani su jako brzo preobrazili.I teritorija je
naravno postala rimska a Rimljani su nastavili dalje osvajanje Panonije, tako da se $eo
taj prostor naao pod jedinstvenom upravom, koji je bio administrativno oblien
urbaniza$ijom i kulturom.
Jinjeni$a je da se razvoj zajedni$a koje su se naselile na naim prostorima temelji
na rimskim tradi$ijama."okom vremena ublaene su velike suprotnosti i razlike
izmeu starosedela$a i ljudi koji su dolazili sa rimskom upravom.Iz antagonizma,
stvorena je simbioza.-oma#i ivalj se vremenom utopio u rimsku kulturnu i jeziku
s.eru.)tanovni$i provin$ija su itav svoj ivot provodili u raznim ratovima u dalekim
delovima imperije, tako da su postajali i branio$i $arstva i rimskog naina ivota.
Bezik predrimskog stanovnitva (alkana je ostao ouvan samo u linim i
geogra.skim imenima /jezik je izuzetno teak za rekonstruk$iju 0.Pet vekova rimske
uprave nije dovelo do potpunog unitenja jezike i kulturne tradi$ije, pa je zbog toga
i bilo mogu#e da se nakon provale )lovena, na osta$ima rimskih provin$ija, razviju
razliite etnike grupe.8li, pored rimskog naslea, mi se sukobljavamo sa jo jednim,
grkim, helenskim nasleem.5rani$a izmeu rimskog i grkog sveta bi grubo uzevi,
bila linija od (oke Kotorske ka (eogradu.5rki kulturni element je integrisan u
kompleksno kulturno naslee koje prisvaja rimska $iviliza$ija.
1 blizini grani$a rimskog $arstva, iveli su pripadni$i razliitih naroda.!ni su
napadali grani$e rimskog $arstva, prodirali u unutranjost i odnosili bogat plen nakon
pljake.!d svih tih plemena, najbrojnija su bila germanska.5ermanima je +C@ godine
@
polo za rukom da srue zapadno rimsko $arstvo.'ajpoznatija germanska plemena
bila su Fran$i, 8ngli, )asi, Aongobardi, (urgonidi, istoni i zapadni 5oti,
5epidi.Rimska imperija je pojedinim germanskim plemenima ak dozvolila da nasele
njene oblasti, a neki rimski $arevi su ak 5ermane uzimali u slubu rimske vojske.
9uni, narod ute rase, isto su napadali.Krajem + veka, prodorom 9una iz prav$a
1rala i Kaspijskog jezera, poinje velika seoba naroda koja na nae tlo dovodi
grupa$ije germanskih, slovenskih i azijskih plemena.(ee#i ispred 9una, zapadni
5oti koji su iveli severno od Krnog mora, provalili su na (alkan, opljakali su ga i
preli dalje na zapad, na 8peninsko poluostrvo.+63 godine 5oti su osvojili Rim, a to
su iskoristila razna germanska plemena i prela preko rajnskog limesa i osvojila
bogate oblasti kao to su 5alija, Epanija, severna 8.rika.
Pro$es raslojavanja i slabljenja mo#i je jako oigledan.9uni su nakon prodora u
=vropu, naseljavali podruje izmeu -unava i "ise.'jihov vladar, 8tila, uspeo je da
potini skoro sva plemena koja su ivela izmeu 1rala i Rajne.8li, +52 godine 8tila
umire, drava 9una se ubrzo raspada.7eutim, posle propasti hunske drave, 9uni su
jo skoro itav jedan vek, lutali po tom velikom prostoru, trae#i pogodno mesto za
naseljavanje, to potvruju arheoloki nalazi.
)eoba naroda je izazvala velike promene sa velikim posledi$ama u =vropi.'a tlu
biveg rimskog $arstva, nastaju mnoge evropske drave, a dolo je i do .ormiranja
mnogih naroda,Fran$uza, Epana$a, Italijana, Rumuna.
)lovenska ekspanzija otvara jedno novo poglavlje u sklopu seobe naroda.Buni
)loveni, kojima i mi pripadamo, poeli su naseljavanje (alkanskog poluostrva, a itav
njihov kasniji razvoj, lei ba u sen$i naseljavanja.Prema sadanjim saznanjima,
naseljavanje junih )lovena moe se rekonstruisatu samo u najgrubljim $rtama.1 tami
ostaje i rana istorija junih )lovena.'ije jasno ta je jedan njihov veliki deo dovelo na
-unav, na grani$e :izantije.Pre$i junih )lovena su iveli zajedno sa pre$ima ostalih
)lovena u svojoj mati$i.1prkos velikih napora istaivaa iz vie naunih oblasti,
ostala je dilema o njihovoj pradomovini.! pradomovini )lovena, postoji vie
teorija.Bedna od tih grupa teorija, vidi pradomovinu )lovena na irokom prostoru
izmeu (altikog i Krnog mora, ali druga teorija koja ima vie pristali$a, jer se smatra
realnijom, tvrdi da je pradomovina )lovena oblast Pripjatskih stepa, odnosno oblast
izmeu reke -njepra i tokova koji se ulivaju u Krno more,Pruta, (uga, itd odnosno
dananja teritorija (elorusije i 1krajne."okom @ veka, ovi )loveni ulaze u savez sa
plemenima iz turanskih, odnosno $rnomorskih oblasti."uranska grupa plemena je
azijskog porekla.!ni su uspeli da prodru u vizantijski prostor, sve do $arigradskih i
solunskih bedema.)loveni i njihovi savezni$i, vra#ali su se sa plenom i povlaili su se
opet sa druge strane -unava.Kako itamo u II (ella 5oti$a II, 5+? godine, vojska
)lovena prelazi -unav, provaljuje u Ilirik, sve do -raa, ubijaju#i i zarobljavaju#i sve
odrasle na koje bi naili, pljakaju#i blago.Polo im je za rukom i da osvoje mnoga
utvrenja.553 godine, vojska )lovena od najvie 2333 ljudi, provaljuje u "rakiju i na
juri zauzima grad "oper / dananja (ugarska 0, ubija oko 65.333 mukara$a a ostale
pretvara u roblje i vodi nazad preko -unava.:ra#a se sa vie desetina hiljada
zarobljenika.
Krajem @ veka, :izantija je uspela da smogne snage i da odbije ove napade
)lovena i 8vara.Povra#eni su mnogi pogranini gradovi, a situa$ija se samo delimino
stabilizovala.)redinom @ veka, )loveni napadaju severno italijansku grani$u, a krajem
@ veka izbijaju na Badran.'ajmasovniji slovenski i avaroslovenski imigra$ioni talasi
bili su za vreme vladavine $ara Iraklija, a to je period izmeu @63 i @+6
C
godine.7eutim, tana hronologija kao i razmera i obim tog naseljavanja nisu nam
blie poznata.
-o sredine C veka, slika nastanjivanja (alkana, nije se jo stabilizovala.)lede novi
talasi naseljavanja u jo prazne prostore.1 takvim naknadnim talasima naseljavanja, u
sredite (alkanskog poluostrva, dolaze kompaktni delovi starih slovenskih plemena,
kao to su )rbi i 9rvati.
odel prouavanja etnogeneze
Bedan od modela prouavanja etnogeneze ukljuuje 5 aspekta, tj.polja
istraivanja."o su<
drutveno istorijski aspekt
kulturno jeziki aspekt
bioantropoloki aspekt
'a preseku ova tri aspekta, odnosno na njihovom ste$itu javlja se etnos.!va tri
aspekta daju odlike nekog etnosa.)vaka diskusija izmeu etnosa i samo jednog od ova
tri aspekta je nepotpuna, u izuavanju etnogenetskih pro$esa.1koliko izuavamo
etnos samo na osnovu jezika ili na osnovu istorijskih izvora ili samo na osnovama
antropolokih istraivanja, ne#emo uspeti sagledati genezu jednog naroda, jer
izuavanje samo na osnovu jednog od aspekata nije obuhvatno, nije dovoljno kritino
niti nauno utemeljeno.1 svojim istraivanjima arheolozi e#e koriste kulturno
jeziki a etnolozi vie drutveno istorijski aspekt.Bo dva aspekta uestvuju u
izuavanju etnogenetskih pro$esa<
vreme u hronolokom smislu
prostor u geogra.skom smislu
!vim modelom koji ukljuuje 5 polja istraivanja treba prouavati genezu nekog
naroda jer ovakav model trpi najmanju kritiku.
Primenjuju#i ovaj model na pro$es slaviza$ije malo se zna<
drutveno istorijski aspekt , nedovoljno poznat
kulturno jeziki aspekt & jezikom smo )loveni / lingoslavi 0, kulturom nije
sigurno
bioantropoloki aspekt & nedovoljno poznat
vreme & poznato
?
prostor & poznato
Fizika antropologija je testirala lingvistiku podelu na june, zapadne i istone
)lovene, a ovo testiranje je obuhvatilo sve slovenske skeletne serije sa prostora od
(alkana do -njepra, od (altika do =lte.1poreivanjem antropolokih vrednosti tih
serija pokazalo se da klasina lingvistika podela nema antropoloku osnovu.Bezikom
smo lingoslavi.8ntropoloki su )loveni jako homogeni, verovatno zbog dugog ivota
u pradomovini, u Pripjatu ako se odluimo za ovu teoriju.Pretpostavka je da su ovde
iveli verovatno od kasne praistorije, znai nekoliko milenijuma.)lovenski pokreti iz
prapostojbine karakteriu se posebnim vidom migra$ija, za koju demogra.ija nema
naziv.Posmatranjem slovenskih antropolokih serija, vidi se da se najve#a
antropoloka slinost mani.estuje kod susednih grupa skeleta ali u novim oblastima,
van prapostojbine.'ajverovatnije se radi o injeni$i da su susedi iz prapostojbine
zajedno prelazili u nove oblasti / tkz. harmonine migra$ije 0.!va vrsta organiza$ija
verovatno je doprinela nametanju jezika domoroda$a, a do meanja je verovatno dolo
znatno kasnije.
Antropoloka istra$ivanja perioda velike seobe naroda susedni% zemalja
a&arska
:elika seoba naroda je odreena vremenskim intervalom izmeu 5 i D veka, to je
vreme kada ovim delom Panonske ravni$e u Karpatskom zaleu, dominiraju IIjahaiII
iz 8zije , germanske etnike grupe i potom slovenske popula$ije.!vaj period se za
maarsku istoriogra.iju i antropologiju zavrava njihovim doseljavanjem pre 66
vekova / 7aari inae proslavljaju svoj dolazak na trgu Panonija, gde kao simbol
svog dolaska iz 8zije u =vropu svakog veka dograde po jedan luk 0.
7aarska antropologija smatra da germanski i slovenski elementi ne uestvuju u
strukturi njihovog stanovnitva, a za avarsku komponentu smatra da su tokom 63 veka
asimilirani od novog stanovnitva i da su se dve azijske komponente ujedinile.
'a tlu 7aarske prvo se pojavljuju 9uni u 5 veku, kratko se zadravaju ne
ostavljaju#i antropoloke tragove.7aarski antropolozi smatraju da za to postoje *
razloga<
6 0 spaljivanje pokojnika
* 0 9uni su se ukljuili u razliite grupa$ije pa ih je teko identi.ikovati
8li 9uni sa sobom donose jednu novinu i u kulturno antropolokom i u
bioantropolokom smislu."o je praksa vetakog de.ormisanja lobanja / vetaka
de.orma$ija lobanja je poznata u nekoliko zona na planeti & tkz . praistorijska u junoj
8meri$i koju su zabranili panski kolonisti , potom zona toplih mora , =vropa &
srednja =vropa i severni (alkan 0.9uni su doneli ovaj obiaj a maarski antropolozi
su dali takvo tumaenje.)a druge strane, istorijski izvori , kao napr. Bordanes, 8mijan
7ar$elin , 9une opisuju kao kosooke mongole.8li, 9uni se u 7aarskoj zadravaju
manje od 6 veka / na naenm tlu izgleda jo manje 0 i antopoloki su nam
nepoznati.%a razliku od 9una, 5ermani su brojni na ovom tlu u periodu seobe
naroda.!ni su isto praktikovali vetako de.ormisanje lobanja, a maarski antropolozi
D
su najbolje upoznali Aangobarde i 5epide.!ni su se nekoliko vekova zadrali ovde
tako da su antropoloki ve# de.inisani.'jihov antropoloki sastav je heterogen ali
nema mongolskih tragova.Aongobardi ne praktikuju vetako de.ormisanje lobanja, a
5oti i 5epidi praktikuju.7eutim, maarski antropolozi su konstatovali i jedan
brahikrani tip ljudi na svom tlu, koje nisu uspeli / ili nisu hteli 0 da identi.ikuju.1speli
su da izraunaju prosenu telesnu visinu i videlo se da su 5ermani bili visoki oko 6?6
a ene oko 6@* $m u proseku.
)lede#a grupa$ija su 8vari koji se javljaju u drugoj polovini @ veka.%adrali su se
nekoliko stotina godina i negde oko ?33 godine njihova domina$ija je okonana kroz
rat sa Fran$ima.1tvreno je da 8vari dolaze iz okoline 8ultaja i da imaju mongolske
odlike a da su govorili neki turanski jezik.(ili su bliski sa plemenima iz oblasti :olge
koja su potom naselila (ugarsku.7aarski antropolozi su sakupili obilan antropoloki
materijal o 8varima i to je danas .undus od preko 63.333 skeleta, to je i razumljivo
jer maarska antropologija genezu svog stanovnitva upravo vezuje za avarsko
maarsku simbiozu, za ta dva azijska elementa koji su se ujedinili poev od D veka.
Eto se tie )lovena, maarska antropologija kae da se )loveni pojavljuju u
sasvim odreenom broju na tlu 7aarske, ali danas na severu i jugozapadu 7aarske,
postoji veliki broj toponima na slovenskom jeziku, stoga se javlja dilema da li je
zaista bio ogranieni broj ili je u pitanju bila ve#a grupa / maarska antropologija je
na$ionalna antropologija 0
?D@ godine, bugarska plemena dolaze iz oblasti :olge i Kane, a iz prav$a istoka
dolaze 7aari koji naseljavaju dananju teritoriju.'aseljavanjem iz prav$a istoka, ?D@
godine 7aari su jednim klinom odvojili june, zapadne )lovene od svoje
prapostojbine.
-a se to nije desilo antopogenetski i kulturno istorijski razvoj na (alkanu bio bi
drugaiji
Period od 5 do D veka, u 7aarskoj i kroz maarsku antropologiju je izuzetno
vaan zbog naseljavanja 7aara iz prav$a istoka, iz 8zije.
'umunija
%a razliku od 7aarske, Ruminija ne stavlja ak$enat na period velike seobe
naroda zbog autohtonog porekla svog stanovnitva.
Rumunski narod je .ormiran meu prvima u =vropi, zajedno sa Epan$ima,
Fran$uzima i Italijanima.)tarosedeo$i na tlu Rumunije su -ako,5eti koji ine tu
antropoloku osnovu.
Rumunski antropolozi su ustanovili da se od stranih plemena tokom seobe
naroda na tlu Rumunije, prvo javljaju )armati i da su oni isto praktikovali vetako
de.ormisanje lobanja.!d + veka na tlu Rumunije se ve# javljaju 5oti, 9uni, 5epidi,
)loveni, 8vari i Protobugari, stim to su ovo ve# narodi azijskog porekla i rumunska
antropologija na njih ne stavlja ak$enat.1 ?, D veku na tlu Rumunije IIisplivavjuII :lasi
koji nisu doli, ve# su bili tu.:lasi su osta$i romanizovanog stanovnitva, iveli su na
planinama, bavili se stoarstvom i u vreme velike seobe naroda, jednostavno su se
komotnije kretali i ukazali su na svoje prisustvo.:lasi svakako ulaze u tu
protorumunsku popula$iju.
Pored raznih mediterana$a, nordija$a i slinih antropolokih tipova, u
Rumuniji se javlja i jedan brahikrani tip kao i u 7aarskoj, to jo nije doivelo svoje
tumaenje i interpreta$iju.
63
(ugarska
(ugarska antropologija po maarskom modelu, panju posve#uje periodu
velike seobe naroda.Prvi zakljuak bugarskih antropologa je da 5oti i (astarni nisu
ostavili antropoloke tragove, ali arheoloke jesu.)a druge strane, 9uni i 8vari su
prelazili -unav ali se nisu due zadravali na tlu (ugarske.'jihovo antropoloki
prisustvo, potvruju nalazi lobanja sa vetakom de.orma$ijom i uopte mongolske
karakteristike.
)loveni se u (ugarskoj javljaju za vreme $ara Bustinijana I izmeu 5*C i 5@2
godine.:ane @?3 godine dolaze tursko tatarski (ugari koji preuzimaju vojno i
politiko vostvo od slovenskih plemena.
(ugarski antropolozi smatraju da )loveni i (ugari nisu dirali starosedeo$e i da
su naselili prazne prostore / tvrdnja o naseljavanju praznog prostora je neprihvatljiva
za antropologiju, ali za politiku doktrinu jeste 0.)erije skeleta iz C, ? veka pokazuju i
staroslovenske i starobugarske elemente, opet imamo prisutne vetaki de.ormisane
lobanje koje bez dileme ukazuju na taj istoni lepoidni ideal.
(ugarska antropologija je uvela termin Protobugari koji su po njima balkanski
starosedeo$i koji su tu iveli pre dolaska "atarobugara.
1 kasnijem periodu, na tlu (ugarske sre#u se i mediteran$i i dinaridi.
Albanija
Kada je u pitanju period velike seobe naroda, albanski antropolozi se oslanjaju
na istorijske izvore.Pominju slaviza$iju, ali to nije tih razmera kao u susednim
zemljama.)laviza$iju posmatraju samo jezino, pa stoga na tlu 8lbanije i nije ni bilo
slaviza$ije.
7eutim, na tlu severne 8lbanije postoji veliki broj slovenskih toponima to
znai da su se )loveni tu zadravali, to je albanska antropologija ignorisala
insistiraju#i na svom isto ilirskom poreklu.Ignorie se injeni$a da se ime javlja u 66
veku, a jezik u 65 veku i ta velika stoarsko katunska teritorija koja se sputala sve do
)kadarskog jezera, proglaavana je njihovom prapostojbinom.)vakako da je istina da
je tu bilo i ostataka neromanizovanog stanovnitva i istina je da je tu bilo i slovenskih
i jo nekih upliva sa juga to se zaboravlja u albanskoj antropologiji.
-anas se 8lban$i dele na "oske i 5ege.1 junom delu 8lbanije su mediteran$i
a u severnom delu dinaridi / =nver 9oda ih je selio to je menjalo antropoloku sliku
stanovnitva 0.
8lbanska popula$ija je jedna nova etnika tvorevina srednjeg veka a ak$enat
na iskljuivo ilirskom poreklu je antropopolitika doktrina.
Fenomen vetakog de#ormisanja lobanja
:etako de.ormisanje lobanje predstavlja premodela$iju modanog pokrivaa
lobanje vetakim putem tako da lobanja dobija drugaiji izgled u odnosu na prirodni
oblik.Fenomen vetakog de.ormisanja lobanje vezuje se za period velike seobe
naroda i nekoliko zona na planeti."o su<
60 )rednjeevropska zona L u najirem smislu
66
1 ovoj zoni vetako de.ormisanje lobanje donose 9uni.Posredstvom
germanskih plemena, zatim preko 8vara, ve. de..lobanja se dalje iri, tako da je
rasprostranjena i u 'emakoj, 8ustriji, )loveniji, 9rvatskoj a najbrojniji nalazi
ovakvih lobanja potiu sa teritorije 7aarske.1 ovoj zoni .enomen ve. de.. Aobanja,
hronoloki je vezan za period velike seobe naroda, a najkasnije do D veka.
*0 %ona toplih mora L oblast ostrva na Pa$i.iku
6D3? godine, jedna ekspedi$ija je na .otogra.skoj ploi snimila majku kako
svom novoroenetu trakom stee lobanju.%a ovu zonu nemamo hronoloku
odredni$u poetka .enomena ve. de.. lobanja, dok se zavretak verovatno vezuje za
poetak *3 veka usled pritiska evropske $iviliza$ije.
20 %ona Bune 8merike
%a ovu zonu znamo da su panski kolonisti dekretom zabranili de.ormisanje
lobanja.Poetak ve. -e.. lobanja vezuje se za period kasne praistorije a sam .enomen
je trajao oko * milenijuma.
+0 zona junog 7editerana
Poetak se vezuje za praistoriju / =gipat, Kipar 0 ali nije u potpunosti jasna
situa$ija o hronolokom poetku i kraju.
Te%nike vetakog de#ormisanja lobanja
Razlikujemo dve tehnike de.ormisanja lobanje<
60 bandairanjem pomo#u trake & naje#a tehnika koja je obavljanja stezanjem
deje lobanje tako to se jednim pojasom L bandaom od organskog materijala
lobanja stezala po liniji najve#eg obima i to jo od vremena dojenja sve dok se ne
dobije eljeni oblik.Rezultat ovakvog de.ormisanja je lobanja izduenog oblika.
*0 pomo#u ploi$a odnosno spe$ijalnih dai$a koje su stavljane na elo i zatiljak
/ time je stvorena vetaka veza ploi$a i lobanje 0, ova tehnika je vezana za oblast
june 8merike.
'a srednjeevropskim i balkanskim prostorima vetaka de.orma$ija lobanja je
dokumentovana nalazima iz vremena :elike seobe naroda i to najvie kod germanskih
plemena.5oti i 5epidi ovaj obiaj primaju od 9una, naroda istonog porekla, iako je
bila nametnutna kao estetski ideal kod 5ota i 5epida bila je i statusni simbol,
privilegija najvieg so$ijalnog stalea.
Koliko je trajalo de.ormisanje lobanje, teko je utvrditi.%avisilo je verovatno od
kriterijuma amana, roditelja, najblie okoline kao i od same bolnosti koje je
de.ormisanje izazivalo.
'a vetaki de.ormisanim lobanjama moemo uoiti slede#e promene< irina
lobanje je ve#a, kao i duina4 maksimalna irina ela & elo je ue
6*
!sim izduenog kosog ela, na vetaki de.ormisanim lobanjama i li$e dobija
drugaiji izgled.Postavlja se i problem noenja kose, obzirom da je de.orma$ijom
lobanje promenjen nain padanja kose zbog izduenog ela.
)a staro#u, de.ormisane lobanje se vra#aju u svoju prirodnu mor.ostrukturu
ukoliko je de.ormisanje vreno tehnikom stezanja to je razlika u odnosu na
de.ormisane lobanje iz june 8merike gde se de.ormisanje lobanje vri dai$ama.
1oeno je da se na lobanjama enskog pola vie vidi vetako de.ormisanje, odnosno
due se zadrava obzirom da se usled manje koliine kotane mase sporije odvija
vra#anje u prvobitan izgled.
Antroploka istra$ivanja perioda Velike seobe naroda na tlu Srbije
'alazita iz perioda :elike seobe naroda, prvi je pomenuo u jednom radu koji je
objavljen u (udimpeti, maarski antropolog Pardu 6D@2 godine.Konstatovao je tri
nalazita u )rbiji<
60 Bakovo kod )urina & sa ovog lokaliteta poznate su tri lobanje sa vetakom
de.orma$ijom
*0 Izmeu (atine i (ezdana naena je lobanja koja se od 6D35 godine nalazi u
prirodnjakom muzeju u (eu
20 !kolina Paneva & u gradskom muzeju u Panevu uvaju se vetaki
de.ormisane lobanje naene u periodu izmeu 6?CD i 6??2 godine
-ve znaajne linosti na naem tlu koji su se meu prvima bavili prouavanjem
perioda seobe naroda su Farka Muro i )rboljub Givanovi#.
Farka Muro, maarski antroplog koji je zbog nerazvijenosti antroplogije kod nas
prvi obraivao antroploki materijal sa naih lokaliteta / pre 'emerkerija koji je
obraivao Merdapsku seriju 0.Publikovao je nalaze sa tri lokaliteta i to dva lokaliteta iz
)uboti$e / sa lok. Eandor nalazi su publikovani 6D@3 a sa lok. 9usarske barake 6D@2
godine 0 i nalazita 8da kod )ente.
)rboljub Givanovi# je obradio antroploki materijal sa dve nekropole iz :ojvodine
)a nekropole :ojka u )remu, koja je arheoloki iskopavana u periodu od 6D@6 do
6DC* godine, obradio je oko 53,ak skeleta i zakljuio da se radi o 8varima.:idelo se
da su to skeleti mongoloskog porekla i u kombina$iji sa grobnim prilozima pripisani
su avarskom prisustvu na ovim prostorima.-ruga nekropola sa koje je ).Givanovi#
obradio skoro 233 skeleta C3I godina bila je nekropola Jelarevo.8rheoloka
iskopavanja su nastavljena dalje, tako da danas sa ove nekropole imamo preko 6333
grobova, ali dalja antropoloka obrada skeleta nije usledila.-osadanja antropoloka
znanja se oslanjaju na stariju publika$iju ).Givanovi#a gde on zakljuuje da se radi o
homogenoj mongolskoj popula$iji.1stanovio je da su mukar$i u proseku bili visoki
oko 6@2 $m, a ene oko 63,ak $m nie.'a osnovu demogra.ske strukture i na osnovu
broja mukih, enskih i dejih skeleta zakljuio je da je to bila stabilna popula$iona
grupa koja se nije meala sa okolnim stanovnitvom.
)alazita vetaki de#ormisani% lobanja u Srbiji
'alazita su kon$entrisana juno od )ave i -unava.-e.ormisane lobanje su naene
kod )uboti$e, Paneva, 8de, na gepidskoj nekropoli u :imina$ijumu a najuniji nalaz
vetaki de.ormisanih lobanja je sa lokaliteta 5radina na planini Beli$i kod Jaka.
62
Aobanje iz Paneva
1 pitanju su dve vetaki de.ormisane lobanje.'a jednoj lobanji su konstatovani
tragovi na parijentalnim kostima zbog noenja tereta na glavi / ovakav nain noenja
tereta je tipian za oblast 9imalaja 0.1 pitanju je lobanja ene.!vakvim noenjem
tereta enama bi bile slobodne ruke za obavljanje drugih poslova ali i za noenje
deteta.)ama ideja slobodnih ruku kompenzira se sa noenjem tereta.'a drugoj lobanji
se uoava anormno visoko koso elo u odnosu na dimenzije li$a.
:imina$ijum
1 :imina$ijumu 5ermani su konstatovani na tri loka$ije<
60 lok.:ie 5robalja , nekropola 5epida
*0 lok.(urdelj & nekropola istonih 5ota4 arheoloki je publikovana dok
antropoloka analiza nije izvrena
20 lok. Aan$i & vreno je samo sondano istraivanje
'ekropola 5epida
Period velike seobe naroda na nae tlo dovodi 5ermane i )lovene.!d germanskih
plemena na naim prostorima naje#e se pojavljuju antropoloki osta$i 5ota i
5epida.Giveli su u manjim grupama i bili su .ederati u vizantijskoj vojs$i.Istorijski
poda$i o njihovom boravku na naem tlu su jasni, ali istorija nema podataka zato su
tako brzo i bez pisanih tragova nestali sa naih prostora.8ntropologija je uspela do#i
do tih podataka.
Bedna od najreprezatitivnijih nekropola iz perioda velike seobe naroda je gepidska
nekropola sa :imina$ijuma.)pe$i.ina je to tome to je jedina nekropola iz perioda
velike seobe naroda koja je u $elini arheoloki iskopana i antropoloki obraena.
(rojala je 632 skeleta, od ovog broja D+ skeleta je antropoloki obraeno.!va mala
razlika izmeu iskopanih i obraenih skeleta, odnosno skeleta koji nisu antropoloki
obraeni uslovljena je njihovom slabim stepenom ouvanosti.8ntropolokom
analizom pokazano je da je svega 6@ skeleta odgovaralo deijem uzrastu.1 sluaju
skeleta odraslih individua, +@ odgovara mukom a *C enskom polu.)a druge strane
ako ove podatke uporedimo ili izraunamo da je prosean ivotni vek de$e je iznosio
5,5 godina, mukara$a +3 a ena 25,5 godina, moe se zakljuiti slede#e<
60 (roj de$e je nesrazmerno mali u odnosu na broj odraslih individua
*0 Postoji dispropor$ija izmeu mukara$a i ena
20 Prosean ivotni vek ena je znatno kra#i od reproduktivne mo#i
8ntropolokom analizom nekropole je pokazano da su oni jednostavno polako
bioloki nestajali.Pored gore navedenih razloga, vano je jo re#i da iako su bili
.ederati, iveli su izolovano kao to su se i izolovano sahranjivali jer nisu naeni
prelazniLmeoviti antropolki tipovi.'a :imina$ijumu, 5epidi ne borave due od 633
godina.'aselje im broji izmeu 23,+3 osoba.
%a 5epide se vezuje pojava vetake de.orma$ije lobanja.!d D+ obraena skeleta,
konstatovano je 23 sa vetaki de.ormisanim lobanjama svih uzrasta i pola to na
6+
naim prostorima predstavlja jedinstvenu antropoloku seriju pored naravno
erdapske antropoloke serije.8ntropolokom obradom de.ormisanih lobanja i
uporeivanjem sa normalnim, pokazano je da se lobanja mukara$a izduila sa 6C@
$m na 6?2 $m kao i da su sve ostale vrednosti pretrpele promenu, irina lobanje,
maksimalna irina ela.
'a primeru lobanje *3*, odnosno lobanje ene stare oko +3 godina, izvrena je
rekonstruk$ija bandairanja / zbog dobre ouvanosti i ekstremne de.ormisanosti0
Rekonstruk$ija je pokazala da se bandairanje vrilo od oss frontale do vrha i dna
potiljane kosti, odnosno konsatovana su dva polja bandairanja & prvo od ela ka
zatiljku a drugo od zatiljka na gore / $irkularno menjanje0
'a jednoj drugoj lobanji su uoene dve prekobrojne kosti u koronarnom avu,
verovatno zbog bandairanja.
)ve lobanje su naene u najbogatijim grobovima.! tome govori i grobni inventar koji
su inili pribor za kosu & eljevi, etke kao i skupo$en nakit.Pored klasinog nakita,
naen je i nakit za koji se pretpostavlja da je noen verovatno za dranje kose
odnosno da je apli$iran u kosi.'akit je naen pored glava u enskim gepidskim
grobovima.!vaj podatak govori da de.ormisanje lobanje nije bio samo estetski ideal,
moda onog vremena ve# i priviligija najbogatijeg stalea.
Antropoloki tipovi na nekropolama Viminacijuma
Miki, . O antropolokim tipovima prisutnim na antikim nekropolama Viminaciuma
8ntike nekropole :ie 5robalja i Pe#ine, lo$irane su oko 6,* km juno u odnosu
na vojni logor.
)a nekropole :ie 5robalja je zakljuno sa 6DCD godinom, antropoloki obraeno
delimino ili potpuno a zavisno od stepena ouvanosti samih skeleta, @* skeleta.
)a nekropole Pe#ine obraeno je *65 inhumiranih skeleta / broj istraenih
grobova je ve#i u odnosu na broj obraenih skeleta, to se najvie odrazilo kod
grobova sa krema$ijom 0.
-o sada je sa antikih nekropola :imina$ijuma pouzdano izdvojeno ?
antropolokih tipova prednjeazijskog i evropskogLmediteranskog stanovnitva<
*+ Anadolski antropoloki tip
'ajbolje izraen u grai skeleta a osobito lobanje, li$e je robusne grae a graa
postkranijalnog skeleta je u odnosu na robusno li$e znatno laka i sa priblino
gra$ilnim .ormama
,+ -rednjeistoni mediteranski antropoloki tip
Izrazito robusno graom postkranijalnog skeleta.
.+ Dinarski antropoloki tip
Aako se determinie po prisutnoj planok$ipitaliji lobanje.
.+ )iskospecijalizovana #orma dinarskog antropolokog tipa
65
%a razliku od tipinog dinarskog tipa, lobanja je znatno robusnija, ali im je lobanjski
svod slian & horizontalan i kratak.:idna razlika se ispoljava u zatiljanom delu.
/+ Dugoglavi mediteranski antropoloki tip
!dlikuje se niskim rastom i pored kratkoklavog med.ant.tipa, ukljuuje u svoj okvir
najve#i do sada broj iskopanih i antropoloki determinisanih individua sahranjenih u
antikim nekropolama :imina$ijuma..Aobanja je na grani$i izmeu dolihokranije i
mezokranije.
0+ !ratkoglavi mediteranski antropoloki tip
'iskog rasta, oko 65+$m, lobanja i postkranijalni skelet imaju izraenu gra$ilnu
grau.
Antropoloki tip de#inisan na osnovu nalaza iz spaljeni% grobova
5robovi sa krema$ijom na :imina$ijumu
Predstavljaju viestruk problem, antropoloki posmatrano mogu se podeliti na dve
grupe<
6. 5robovi iji antropoloki sadraj na malom prostoru / u urni ili slobodno0 ine
malobrojni skeletni osta$i tako da su i antropoloka opaanja svedena na
minimum
*. 5robovi ija je dimenzija priblino 6,5>*,5 metara i gde se jasno izdvajaju
tragovi zapeene $rvene zemlje.)paljeni skletni osta$i u njima mogu da se
nau na manjem ili ve#em prostoru i to iskljuivo kosti postkranijalnog skeleta
dok se lobanje u nekim sluajevima nalaze na gornjoj povrini groba i to
relativno dobro ouvane
)eidenti#ikovani antropoloki tip 1 uslovno nazvan terminom praistorijski
antropolki tip
"okom iskopavanja na antikim nekropolama :imina$ijuma, esto su nalaeni
pojedinani komadi, bilo lobanje ili delovi postkranijalnog skeleta, u dislo$iranom
sekundarnom poloaju, ali nikada u grobovima.Pored ovih uslova nalaza, ovakve
kotane ostatke oveka, karakterie i tamno siva patina, visok stepen mineraliza$ije,
kao i sasvim razliita antropomor.oloka struktura.5lavne odlike ovih ostataka su<
postkranijalni skelet varira izmeu robusnih i gra$ilnih .ormi, duga lobanja, gruba
struktura i modela$ija li$a, robusna mandibula.!ve odlike o$rtavaju jednu arhainu
mor.ostrukturu.Poto su sahrane ovih skeletnih ostataka, vrene u isto vreme sa
krema$ijama, odnosno u periodu od poznog prvog veka pa do prvih de$enija tre#eg
veka, bez daljih istraivanja, uz oslona$ na analogni materijal, nemogu#e je de.inisati
ovaj, u izvesnoj meri izdvojeni antropoloki tip.
6@
6C