CS220-P01-1 2014-2015

UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd
CS220 Arhitektura raunara

Predavanje br.1
1
UVODNA RAZMATRANJA
Oznaka predmeta: CS220
Naziv predmeta: Arhitektura raunara
Predavanje br. 01: Uvodna razmatranja
Nastavna jedinica 1/2 : Uvod u raunarske sisteme i Istorija raunarstva
Nastavna tema: Uvod u arhitekturu raunara
Pripremio: Prof. dr Nedad Mehi
kolska godina: 2013/2014

UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd / Kopiranje i umnoavanje nije dozvoljeno.

Predavanja
Danas:
Dio I: Uvod u predmet
Dio II: Uvodna izlaganja
2
Predavanje br.1

Predmet;
Cilj predmeta
Ovaj predmet opisuje hardverske i softverske
tehnologije neophodne onima koji razvijaju sisteme
da bi razumeli uticaj arhitekture raunara na
efektivnost upotrebe raunara u poslovnim
okolinama.
Prezentuju se principi raunarskog hardvera i
softvera niskog nivoa, a predmet je baziran na tri
funkcionalne celine: arhitekura i organizacija
procesora (CPU), memorijski sistemi i
ulazno/izlazne jedinice.

3
Predavanje br.1

Predmet:
CS220 Arhitektura raunara (2)
ECTS: 8
Nastavnik
Prof. dr Nedzad Mehi, vanredni profesor,
nedzad.mehic@metropolitan.ac.rs
Asistent
Vuk Vasi,
vuk.vasic@metropolitan.ac.rs
Predavanje br.1
4

Nastava u
jesenjem semestru 2014/2015
Predavanja:
Ponedeljak od14:00 do 17:00, prostorija RU2
Vebe:
- Ponedeljak od 17:00 do 20:00, prostorija RU2 (IT)
- Petak od 15:00 do 18:00, prostorija RU2 (SE)

5
Predavanje br.1

Fond asova
Broj asova predavanja: 3 asa nedeljno
Broj asova grupnih (pokaznih) vebi: 2 asa
nedeljno
Broj asova individualnih vebi: 1 as nedeljno
6
Predavanje br.1

Pravila vezana za predmet
Student se ocenjuje u toku celog semestra.
Ocenjuju se njegovi domai zadaci, rad na
projektu, testovi i aktivnost u nastavi.
Na kraju u ispitnom roku, ocenjuje se i pismeni
ispit. Ocene se daju u poenima.
Maksimalni broj poena je 100 (ukljuujui i
pismeni ispit).
Na pismenom ispitu student moe dobiti do 30
poena, a aktivnosti u toku semestra (predispitne
obaveze) mogu mu doneti do 70 poena
Predavanje br.1
7

Pravila vezana za predmet
Sve predispitne obaveze student na
tradicionalnoj nastavi mora da ispuni u
rokovima koji se daju prilikom dodeljivanje
obaveze, a ako u tome ne uspe, onda najkasnije
10 dana pre dana polaganja ispita koji je
prijavio.
Student koji prati nastavu iskljuivo preko
Interneta, svoje predispitne obaveze mora da
ispuni najkasnije do 10 dana pre dana polaganja
ispita koji je prijavio.
8
Predavanje br.1

Nain ocenjivanja
Student se ocenjuje u toku celog semestra.
Aktivnosti u toku semestra (tzv. predispitne
obaveze) mogu mu doneti do 70 poena.
Ocenjuju se domai zadaci, rad na projektu, testovi i
aktivnost u nastavi.
Na kraju u ispitnom roku, ocenjuje se i pismeni ispit.
Ocene se daju u poenima.
Maksimalni broj poena je 100 (ukljuujui i pismeni ispit).
Na pismenom ispitu student moe dobiti do 30 poena, a
aktivnosti u toku semestra (predispitne obaveze) mogu
mu doneti do 70 poena.

Predavanje br.1
9

Cilj i sadraj predavanja
Predavanja se bave strukturom i ponaanjem
raznih funkcionalnih modula raunara koji u
interakciji pruaju obradu podataka da bi zadovoljili
potrebe korisnika sistema.
Ovaj predmet posebno obuhvata raunarske sisteme
u rasponu od PC raunara do multiprocesora u
pogledu dizajna hardvera i skupa instrukcija raunara.
To ukljuuje jedinice i povezana tehnologije kao to su
primarna i sekundarna memorija, ke memorija i CPU
te dijelove za paralelnu obradu (eng. pipelinng).

10
Predavanje br.1

Cilj i sadraj vebi
Kroz vebe upoznaje se blie programska
struktura i sadraj raunarskih sistema.
Kroz samostalne zadatke dublje se prodire u
odreene teme konstrukcije i primene
operativnih sistema, razvijajui ujedno svoje
sposobnosti reavanja problema na tom
podruju.
Predavanje br.1
11

Rezultat znanja ili vetine koje
student treba da dobije
Razumevanje osnovnih koncepata arhitekture
raunara.
Razumijevanje struktura modernih dizajna kao to
su pipelined struktura ili multiprocesorski sistemi.
Razumijevanje razlika izmeu RISC and CISC
arhitektura.
Upoznavanje sa najnovijim arhitekturama raunara i
I/O ureaja kao i jezika niskog nivoa koji su potrebni
za upravljanje naprednim tipovima hardvera.
Sposobnost da pripreme izvjetaje o naprednim
temama iz oblasti arhitekture raunara.
12
Predavanje br.1

Testovi 5x2,5=12,5 poena
Posle pet nedelja predavanja student mora da
poloi test preko eLearning sistema vezan za ta
predavanja.
Test se moe polagati jedan put u
dozvoljenom periodu.
Dozvoljeni period za polaganje testova je do kraja
kolske godine, ali uvek najkasnije 10 (deset)
dana pre ispitnog roka u kome ele da polau
ispit.
Student dobija broj poena izmeu 0,00 i 1,00
poena, zavisno od % tanih odgovora. Svaki test
nosi najvie 2,5 poena.

Predavanje br.1
13

Domai zadaci 15x1,5=22,5 poena
Posle izuavanja odreene nastavne jedinice,
odnosno, posle vebi u okviru jednog
predavanja (jedna nedelja) predvieno je da
studenti dobiju zadatak koji treba samostalno da
ree.
Svaki student dobija razliit zadatak i kao
preduslov za izlazak na ispit u obavezi je da uradi
i poalje sve zadatke.
Predvieno je ukupno 15 zadataka, a svaki
uspeno reen zadatak predat u zadatom roku
obezbeuje studentu 1,5 poen.
Predavanje br.1
14

Za studente tradicionalne nastave rok za
predaju zadataka je 7 dana nakon izdavanja.
Studenti tradicionalne nastave koji ne predaju
zadatke u roku mogu to da urade i kasnije, do
kraja kolske godine, ali uvek najkasnije 10
(deset) dana pre ispitnog roka u kome eli da
polae ispit.

Predavanje br.1
15

U tom sluaju studenti tradicionalne nastave za
te zadatke mogu dobiti 50% poena od poena
koliko bi dobili da su ih uradili u zadatom roku.
Za studente koji nastavu prate preko Interneta,
dozvoljeni period za predaju zadataka je do
kraja kolske godine, uvek najkasnije 10 (deset)
dana pre ispitnog roka u kome ele da polau
ispit.

Predavanje br.1
16

Vrijeme izrade domaih zadaa
Predavanje br.1
17
Projektovano vreme potrebno za izradu zadataka iznosi:

Ocenjivanje zadaa
Predavanje br.1
18

Projekat 25 poena
Svaki student dobija jedan projekt od asistenta
kojim treba da pokae svoju spremnost da
primeni steena znanja u konkretnom primeru.
Ako student prilikom ocenjivanja projekta ne
dobije najmanje 50% predvienih poena (15
poena), on mora da ga doradi.
U suprotnom, dobija 0 poena, tj. ne moe dobiti
manje od 50% predvienih poena.
19
Predavanje br.1

Projekat 25 poena
Student koji ne dobije vie od 50%
predvienih poena ne moe izai na ispit.
Za studente tradicionalne nastave rok za predaju
projektnog zadatka je mesec dana od kraja
semestra.
Studenti tradicionalne nastave koji ne predaju
projektne zadatke u roku mogu to da urade i
kasnije, do kraja kolske godine, ali uvek najkasnije
10 (deset) dana pre ispitnog roka u kome eli da
polae ispit. U tom sluaju studenti tradicionalne
nastave za taj projektni zadatak gubi 30%
ostvarenih poena. Projektovano vreme potrebno
za izradu projekta iznosi 20h
Predavanje br.1
20

Zalaganje studenta 10 poena
Kod studenata tradicionalnog oblika nastave:
Redovnost u pohaanju nastave
Priprema za nastavu itanjem nastavnih
materijala pre predavanja i vebi
Redovnost i kvalitet ispunjenja predispitnih
obaveza
Uestvovanja u diskusijama na vebama i
predavanjima.

Predavanje br.1
21

Zalaganje studenta 10 poena
Kod studenata na daljinu (preko Interneta):
Redovnost i kvalitet ispunjenja predispitnih
obaveza,
Konsultacije tokom semestra u vezi izrade
projekta,
Konsultacije sa nastavnikom i saradnikom u
vezi rada na predmetu,
Uestvovanje na diskusionom forumu.

Predavanje br.1
22

Kazneni poeni
Student tradicionalne nastave gubi po 0,5 poena
za svaki neopravdani izostanak sa predavanja ili
vebanja nedeljno (jedan poen ako je odsustvo i
sa predavanja i sa vebi).
Negativni poeni se oduzimaju prilikom
izraunavanja konane ocene od zbira poena
dobijenih za predispitne obaveze i ispit.

Predavanje br.1
23

Mentorski rad
Svaki student dobija svog mentora koji mu
pomae tokom studiranja na fakultetu.
Svaki student dobija obavetenje ko mu je
mentor i ima mogunost da kontaktira mentora
po bilo kom pitanju koje se tie njegovog
uspenog rada na fakultetu.
Svaki mentor je u obavezi da kontaktira studente
za koje je odgovoran kako bi utvrdio eventualne
potrebe ili probleme sa kojima se student
suoava i kako bi mu pomogao u reavanju istih.

Predavanje br.1
24

Pismeni ispit 30 poena
Radi se u okviru ispitnih rokova u uionici
fakulteta.
Za vreme ispita nije dozvoljeno korienje
mobilnih telefona ili drugih komunikacionih
ureaja, kao ni Interneta.
Student je poloio pismeni ispit ako je dobio
najmanje 15 poena.
Student koji prepisuje na ispitu, udaljava se sa
ispita, i kanjava se sa 10 poena.

Predavanje br.1
25

Izlazak na ispit
Da bi student stekao pravo da izae na ispit,
MORA da ispuni sledee uslove:
Mora da na predispitnim obavezama i zalaganju
dobije najmanje 50% moguih poena, tj. 35 od 70
maksimalno moguih.
Mora da pokua da uradi sve testove.
Mora da uradi projekat i da dobije minimum 50%
od predvienih poena za projekat.
Student je poloio ako je na ispitu dobio najmanje
50% moguih poena, tj. minimalno 15 poena i
ako je na predispitnim obavezama takoe dobio
najmanje 50% poena, tj. 35 poena.

Predavanje br.1
26

Ocena
Ocena se odreuje na sledei nain. Ako je broj
poena:
91 do 100 ocena je 10
81 do 90 ocena je 9
71 do 80 ocena je 8
61 do 70 ocena je 7
51 do 60 ocena je 6.
Studenti koji skupe manje od 51 poen nisu poloili
ispit.
27
Predavanje br.1

Mere za spreavanje prepisivanja
Ukoliko student prepie zadatak ili projekat od
drugog studenta ili ukoliko prepie neiji rad sa
interneta ili iz literature, student dobija 10
(deset) kaznenih poena iz datog predmeta.
Ukoliko smatra da nema osnova za navedenu
meru, student ima pravo da uloi albu Dekanu
fakulteta odnosno Prorektoru za nastavu.
Predavanje br.1
28

Mere za spreavanje prepisivanja (2)
Ukoliko se utvrdi da student prepisuje na ispitu,
on se odmah udaljuje sa ispita i student dobija
10 kaznenih poena.
Protiv studenta za koga se utvrdi da je drugom
kolegi dao svoj uraeni zadatak ili projekat, bie
pokrenut disciplinski postupak i bie odreena
adekvatna mera.

Predavanje br.1
29

Ukoliko student pokae znatno slabije rezultate
na pismenom ispitu nego to je pokazao radom
na predispitnim obavezama, asistent/nastavnik
moe da zatrai od studenta da naknadno brani
svoj rad na domaim zadacima i projektu.
To se moe primeniti ako je student na pismenom
ispitu dobio manje od 20 poena, a na predispitnim
obavezama je dobio vie od 60 poena.

Predavanje br.1
30

Zavisno od uspenosti odbrane predatih
zadataka i projekta, asistent/nastavnik moe da
umanji studentu ranije odobrene poene za
predispitne obaveze.
Odbrana predispitnih obaveza se obavlja
usmeno.

Predavanje br.1
31

U izuzetnim sluajevima, kada asistent/ ili
nastavnik utvrdi da student ne moe da odbrani
uraene zadatke i projekt, tj. pokae da ne vlada
potrebnim znanjem i time pokazuje da nije
samostalno uradio zadatke i projekat,
asistent/nastavnik moe, posle odobrenja
predmetnog nastavnika, da poniti pojedine
domae zadatke ili projekat u celosti, to znai
da ih student mora ponovo da radi.

Predavanje br.1
32

Predavanja
Danas:
Dio I: Uvod u predmet
Dio II: Uvodna izlaganja
33
Predavanje br.1

Predavanje br.1
34
Sadraj predmeta CS220
1. Uvod u raunarske sisteme
2. Istorija raunarstva
3. Podjela i vrste raunara
4. Osnove predstavljanja podataka
5. Digitalna logika i sistemi
6. Arhitektura digitalnih raunara
7. Arhitektura procesora
8. Magistrala
9. Memorija
10. Ulazno/izlazni podsistem


Predavanje br.1
35
Literatura
1. IT150 Arhitektura raunara, autorizovana predavanja u
elektronskom obliku, Fakultet informacionih tehnologija, Beograd,
2012 god.
2. Andrew S. Tanenbaum, "Structured Computer Organization",
Prentice Hall, 2005.
3. William Stallings. Computer Organization and Architecture, Pearson
Education, 2012.
4. Mostafa Abd EL Barr, Fundamentals of Computer Organization and
Architecture, John Wiley, 2005.
5. Abraham Silberschatz, Peter B. Galvin, Greg Gagne, Operating
System Concepts with Java, osmo izdanje, Wiley & Sons, 2010 god.
6. Arhitektura i organizacija raunara, Materijali za laboratorijske
vebe, http://rti7020.etf.bg.ac.rs


Web lokacije
http://www.computersciencelab.com/ComputerHistory/History.htm
http://www.lsp4you.com/electronics/Generation%20of%20Computers.pdf
http://www.ni.com/white-paper/8564/en
http://www.businessdictionary.com/definition/mainframe-computer.html
http://searchservervirtualization.techtarget.com/definition/SPARC
http://sparc.org/standards/SPARCV9.pdf
http://www.thefreedictionary.com/number+system
http://en.wikipedia.org/wiki/Real_number,
http://en.wikipedia.org/wiki/Natural_number
http://en.wikipedia.org/wiki/Radix
http://www.thevbprogrammer.com/Ch04/Number%20Systems%20Tutorial.pdf
http://grouper.ieee.org/groups/754/

36
Predavanje br.1

Uvod u raunarske sisteme
Raunarski informacioni sistemi su dijelovi
informacionih sistema:
Pismo, kao dio informacionih sistema 5000
godina unazad
Knjiga, kao dio informacionih sistema 500 godina
unazad
Raunar, kao dio informacionih sistema, poevi
od 80tih, prolog veka
Predavanje br.1
37

Predavanje br.1
38
Potreba za informacionim sistemima
Jaanje globalne ekonomije
Transformacija industrijskih ekonomija
Transformacija poslovanja preduzea

ta je informacioni sistem?
Skup meusobno povezanih komponenata koje:
prikupljaju
obrauju
uvaju
distribuiraju informacije
Podrka u donoenju odluka u postupku
upravljanja organizacijom
Predavanje br.1
39

Raunarski sistem kao deo
informacionog sistema
Raunarski sistemi predstavljaju
tehnoloku podrku informacionim
sistemima.
Predavanje br.1
40

Predavanje br.1
41
Raunarski sistem
U obradi podataka re sistem oznaava:
skup ljudi, maina i metoda organizovanih radi
ostvarenja odreenih funkcija.
Saglasno ovome raunarski sistem:
predstavlja skup maina i pridruenih
metoda (realizovanih u obliku softvera)
organizovanih radi vrenja automatske
obrade podataka

Information System IS
An IS is a computerized database designed to
accept, store, process, transform, make useful,
and analyze data and to report results, usually
on a regular, ongoing basis.

Predavanje br.1
42

Computer Science Professionals
Computer Systems Analyst
Computer Programmer
Computer Support Specialist
Software Development Engineer
Information Technology Consultant
Web Developer
Java Developer
Cyber Security Specialist
Predavanje br.1
43

Computer
Information Systems Professionals
Database Administrator
Project Manager
Network Administrator
Systems Analyst
Chief Information Officer
Chief Security Officer
Predavanje br.1
44

Funkcije raunarskog sistema
1. Prenos podataka (I/O i komunikacioni ureaji)
2. Obrada podataka (procesor)
3. uvanje podataka (memorija)
4. Kontrola obavljanja prenosa i uvanja podataka
(operativni sistem)
Predavanje br.1
45

Tok informacija
Predavanje br.1
46

Funkcije raunarskog sistema
OPERATIVNO
OKRUENJE
PRENOS
PODATAKA
UVANJE
PODATAKA
OBRADA
PODATAKA
Predavanje br.1
47

Struktura raunarskog sistema
1. Centralna jedinica za obradu (CPU)
2. Unutranja i spoljanja memorija
3. Ulazno/Izlazni i komunikacioni ureaji
4. Kanali veze (magistrale)
5. Softver (sistemski i aplikativni)
Predavanje br.1
48

Arhitektura raunara
Predavanje br.1
49

Memorija
Predavanje br.1
50

Organizacija raunarskog sistema i
arhitektura raunarskog sistema
Arhitektura raunarskog sistema se bavi
funkcionalnim ponaanjem raunarskog sistema
kako ga vidi programer (na pr. veliina tipa
podataka 32 bitni cijeli broj).
Organizacija raunarskog sistema se bavi
strukturnim vezama koje nisu vidljive
programeru (an pr. frekvencija sata ili veliina
fizike memorije).
Predavanje br.1
51

Predavanje br.1
52
Istorijat raunarstva
Raunarska era praktino poinje u srednjem
veku razvojem prvih maina koje su imale mo
raunanja.

Mehaniki raunari
Pascal-ov raunar iz 1642 godine
Leibniz-ov raunar
Difference engine (Charles Babbage)
Analytical engine (4 dijela, first programer)
Konrad Zuse, 1930 (releji)
John Atanasoff, (kondenzatori kao DRAM)
MARK I
Predavanje br.1
53

Raunari
Pascal-ov raunar Leibniz-ov raunar

Predavanje br.1
54

Raunari (2)
Analytical engine
Predavanje br.1
55

Konrad Zuse Z3 maina
Konrad Zuse, 1930. godine, napravio je prvi veliki skok u
razvoju raunara. Maina je bazirala svoj rad na velikoj
koliini relej-ureaja i bila je programibilna. Poto je bila
unitena u II svetskom ratu, ova maina nije nala veu
praktinu primenu
Predavanje br.1
56

Relej (engl. relay)
Relej je elektrini prekida.
Predavanje br.1
57

Babbage diferencijalna maina
Predavanje br.1
58
Ova maina je mogla
samo da sabira i
oduzima.
Bila je dizajnirana da
rauna tabele brojeva
koji su korieni u
navigaciji.

AtanasoffBerry raunar
John Atanasoff je razvio
mainu koja je bazirala
svoj rad na binarnoj
aritmetici, i koristila je
kondenzatore za
smetaj podataka.
Predavanje br.1
59

Mark I
Na kraju rata, 1944. godine, na Univerzitetu Harvard je
konstruisana maina MARK I.
Maina je imala 72 rei sa po 23 decimalna mesta i
instrukcijski ciklus je trajao 6 sekundi. Kao
ulazno/Izlazne jedinice, koriene su buene trake.

Predavanje br.1
60

Buena kartica
Predavanje br.1
61

Prva generacija-Elektronske cevi
Prva generacija raunara u periodu 1945 do
1955, bili su raunari na bazi elektronskih cevi.
Engleski raunar COLOSSUS
Ameriki ENIAC
Predavanje br.1
62

Prva generacija -Elektronske cijevi (2)
1949 nastaje vei broj raunara kao to su:
EDSAC
JOHNIAC
ILLIAC
MANIAC
WEIZAC
Predavanje br.1
63

Colossus raunar i Enigma maina
Predavanje br.1
64

ENIAC maina
Predavanje br.1
65

EDSAC, ili von Neuman maina
Von Neuman arhitektura je sadravala:
ALU (engl. Aritmetic Logic Unit)
Upravljaka jedinica CU (engl.Control Unit)
Memorija 4096 x 40 bita
Svaka re je sadrala 20 bita instrukcije i 40 bita
celobrojne vrednosti
Format instrukcije: 8 bita za tip naredbe i 12 bita
adrese
Predavanje br.1
66

Predavanje br.1
67
Von Neuman maina - arhitektura

Arhitektura raunara
Predavanje br.1
68

Von Neuman maina
Predavanje br.1
69

Predavanje br.1
70
Druga generacija - Tranzistori
Tranzistor je bio razvijen u Bell Lab. 1948 godine.
Korienje tranzistora je nainilo revoluciju u
raunarima ve od 1950. godine
vakumske cijevi se vie ne koriste u raunarima


Invertor na nivou tranzistora
Predavanje br.1
71

Predavanje br.1
72
Prvi tranzistorski raunar TX-0
1957 formirana kompanija Digital Equipment
Corporation (DEC)
4 godine kasnije pojava raunara PDP-1
(1961) sa sledeim karakteristikama:
- 4096 rei, sa 18 bita
- 200.000 instrukcija u sekundi
- Cena 120.000 USD
- Performanse od IBM 709

Predavanje br.1
73
PDP-8 maina
DEC je proizveo PDP-8, nekoliko godina kasnije
Karakteristike
12 bitna maina
cena 16.000 USD
magistrala podataka nazvana OMNIBUS

Predavanje br.1
74
PDP- 8 Arhitektura

Predavanje br.1
75
Tranzistorska verzija IBM 709
1960 IBM je proizveo mainu 709 u
tranzistorskoj verziji
Karakteristike:
mainski ciklus 2 mikrosekunde
32.536 rei (32K), 36 bita
memorija na bazi magnetnih perlica


Predavanje br.1
76
CDC 6600 maina
Control Data Corporation (CDC) je proizvela
CDC 6600, 1964 godine do tada najbra maina
Arhitektura:
na bazi paralelnog procesiranja
sa ugraenim manjim raunarima
prvi super-computer (Cray)

Cray 2
Predavanje br.1
77

Predavanje br.1
78
Trea generacija-
Integrisana kola (1965-1980)
Pojava integrisanih kola omoguava smanjenje
dimenzija i poveanje kompleksnosti raunara
IBM System 360, modeli 30 i 75
Upotreba u naunim i komercijalnim primenama
Upotreba multiprogramiranja

Predavanje br.1
79
IBM System 360

Predavanje br.1
80
IBM System 360 (2)
Karakteristike:
16 x 32 bitnih registara
bajtovska strukture
iroki adresni prostor
16.777.216 bajta (16MB)


Predavanje br.1
81
PDP-11 maina
PDP-11 je nadgradnja u odnosu na PDP-8
Karakteristike:
16 bitna arhitektura
najprodavaniji minikompjuter svih vremena

Predavanje br.1
82
etvrta generacija VLSI (1980-?)
VLSI (engl. Very Large Scale Integration)
Poveanje brzine i kompleksnosti raunara
smetanjem miliona tranzistora na jedno
integrisano kolo
Smanjenje dimenzija
Znatno poveanje brzine

VLSI dizajn
Predavanje br.1
83

Predavanje br.1
84
etvrta generacija VLSI (2)

Upotreba operativnih sistema, CP/M

Flopi diskovi kao masovna memorija
Apple II

IBM Personal Computer
Graphic User Interface
MS DOS Operating System

Predavanje br.1
85
etvrta generacija:
Karakteristike PC raunara
Procesor 8088
Procesor 386, 1985 godine
Pentium generacija
RISC maine, 1985-tih
Od 1992, PC postaju 8 bitne, 16 bitne ili 32 bitne
maine
ALPHA DEC je prvi RISC 64 bitni procesor

Predavanje br.1
86
Peta generacija raunara
Vetaka inteligencija
PDA (engl. Personal Digital Assistent)
Nevidljivi raunari, ugraeni raunari (engl.
embedded computer)


Ugraeni raunari
Predavanje br.1
87

Predavanje br.1
88
Najvaniji raunari kroz istoriju

Predavanje br.1
89
Najvaniji raunari kroz istoriju (2)

Predavanje br.1
90
Najvaniji raunari kroz istoriju (3)

CS220-P01-1 2014-2015

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

CS220-P01-1 2014-2015

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

UNIVERZITET METROPOLITAN, Beograd

CS220 Arhitektura raunara

Вам также может понравиться