GTZ Serbia

“ 4-"-'3"-I

Upravljanje projektnim ciklusom

Kako napisati predlog-projekat?

Commissioned by
r 1;
ix’
Partnenfor the Future. F9de|-3| Ministry '_ ' __‘;

gtZ W°'ldW'“@ 7 for Economic Cooperation

and Development _
.

. J’ 2
 Op§tinski ekonomski razvoj u regionu Dunava
Municipal Economic Development in the Danube Region
Kommunale Wirtschaftsférderung im Donautal (GTZ - KWD)

Upravljanje projektnim ciklusom

Kako napisati predlog — projekat?

Pripremio
Jurij Kobal, Oikos d.0.o., Slovenija
August 2009
 lzdavaé
Deutsche Gesellschaft fur Technische
Zusammenarbeit (GTZ) GmbH

GTZ Kancelarija Beograd

Zupana Vlastimira 6
11 000 Beograd, Srbija
www.gtz.de

Za izdcivcirfa
Dr. Alexander Grunauer

Menadfer projekta
Daniela Kostadinova - Petrovié

Autor
Jurij Kobal, Oikos d.o.o., Slovenija
(osim Rodna ravnopravnost:
Aleksandra Vladisavljevié)

Lektor
Dr. Biljana iikié
(Trans linguis d.o.o., Slovenija)

Dizajn
Jerneja Muhifi, Slovenija
Miodrag Bogdanovié, Srbija

Sva prava, ukljuéujuéi iprevodilaéka su zadrfaria. Ponovrio §t0/mpanje Eitavog izdcinjci i/i njegovih
delova, pruzimanje sistema isadrfaja, kao i kori§c'enje delova knjige u marketin§ke svrhe nije
dozvoljeno i bic'e smatrano kao prekr§aj prema pravilima slobodne trgovine i kao povreda izdavaékih
prava, a poéinilac c'e biti kriviéno gonjen. Ne garantujemo verodostojnost nama dostavljenih podataka i
ne isk/juéujemo moguée nenamerne gre§ke.
 L
0V
Da li upravljanje projektnim ciklusom utlce na
regionalni privredni razvoj?
Odgovor je svakako “Da”!

Regionalni privredni razvoj predstavlja proces koji sprovode driavne

institucije, lokalni privredni sektor, regionalna poslovna udruienja i
relevantne organizacije civiln0gdru§tva.

Upravljanje projektnim ciklusom (ili Project Cycle Management -

PCM), kao termin koji opisuje logicki sled aktivnosti, koje se odnose
na planiranje i upravljanje projektima radi ostvarivanja projektnih
ciljeva i svrhe projekta, zasniva se na ciklusu koji obezbeduje
obuhvatanje svih aspekata razvojnog procesa. Centralna vrednost
PCM metode je da se projektni aspekti tokom projektnog ciklusa
detaljno razmatraju kako bi se osiguralo da se sve nastale promene
uvedu u sam projekat. Rezultat takvog rada su projekti i razvojni
procesi koji imaju veéu tendenciju uspeénosti i odriivosti. PCM
obuhvata skup alatki za planiranje kojima se defini§u razlicite
projektne faze i koje ukljucuju specifiéno odredene aktivnosti i
postupke. lz tog razloga, vlade, Evropska unija (EU) i privatne
kreditne institucije, koje u dana§nje vreme finansijski omoguéavaju
sprovodenje regionalnih privrednih razvojnih mera, u postupku
odobravanja traienog finansiranja zahtevaju primenu PCM.

Nernacka organizacija za tehnicku saradnju (GTZ) rnandatom

Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj Savezne
Republike Nemacke (BMZ) sprovodi projekat »Op§tinski ekonomski
razvoj u regionu Dunava<< (GTZ-KWD). U partnerstvu sa
Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja Srbije (MERR),
projekat podriava grad Zajecar i op§tine Golubac, Majdanpek i
Sokobanju u njihovim naporima da pospefie lokalni ekonomski
razvoj, ukljucujuci i PCM.

GTZje na osnovu zahteva svojih partnera angaiovao konsultantsku

kompaniju OIKOS d.o.o. koja je u periodu od 15 meseci omoguéila
posebno prilagodenu PCM obuku baziranu na standardima EU za
éetiri opétine i Regionalnu agenciju za razvoj istoéne Srbije (RARIS).

1 F
J l_

Obuka je realizovana u sedam celina od po pet dana, pri cemu se

svaka od celina sastojala od delova posveéenih teoretskom znanju,
prakticnom radu, usmeravanju, domacim zadacima i prakticnoj
pomoéi na terenu. Osim uspe§no realizovane obuke, uéesnici su
imali moguénost da pojedinacno ili u grupama razrade konkretne
predloge projekata svojih institucija u skladu sa standardima EU.

Ova publikacija predstavljajedan od rezultata pomenute PCM obuke

i zajednicki doprinos GTZ, OIKOS i partnerskih op§tina GTZ-KWD
projekta, a to su Golubac, Majdanpek, Sokobanja i grad Zajecar. Ova
publikacija sluii kao tzv. »kuvar<< za lokalne samouprave, regionalne
razvojne agencije i institucije civilnog dru§tva, tj. kao praktican vodic
za primenu PCM u skladu sa standardima EU.

Nadam se da ée zainteresovani citalac biti fasciniran, ba§ kao §to sam

ija, Eitajuéi i primenjujuéi ovu publikaciju. U ime GTZ-KWD projekta
Zelim da zahvalim svim partnerima i kolegama. Posebno zahvaljujem
ucesnicima iz Golupca, Majdanpeka, Sokobanje, Zajecara i Agencije
RARIS Eija je predanost, posveéenost i ielja za novim saznanjima i
novim ve§tinama omoguéila stvaranje ovog prirucnika za prakticnu
primenu PCM.

Dr.AlexanderGrunauer
 The only way is up. Yazz.
Projektni radje zanimljiv i dinarnican posao u koji svako od ucesnika
unosi svoje ideje i svoje znanje. U projekte unosi deo sebe i ba§ zbog
toga su uspe§ni projekti oni kojih se seéamo celog iivota.

Rad na projektima je zanimljiv, pogotovo kada savladate osnovne

tehnike pripreme projekta, analize pozadine, logicku matricu,
izracunavanje tro§k0va i koristi i druge. Te metode ée vam pomoci u
svakom projektu bez razlike. Sve éto se menja su sadriaj, vreme u
kojem éete projekat implementirati i finansijski okvir projekta. lz toga
éete videti da je svaki put lak§e i da svaki put projekte obradite
kvalitetnije.

lsto tako je izgledao i na§ trening. Na pocetku smo krenuli od te§kih

stvari, pregledali smo metode i upoznali kako se radi. Nista nam nije
bilojasno. Ali sve lak§e i lakée smo razumeli sadriaj i sve kvalitetniji su
bili rezultati naéeg rada. Autokarta naéeg treninga je i ovaj pregled
kako se na projektima radi.

Svaki projekat, kao i svaki drugi deo na§eg Zivota moie biti teiak, ali
posle prvog koraka je problem manji za jedan korak. Kako poceti? Za
pocetak u Y0uTube ukucajte http://www.youtube.com/
watch?v=0Lwlr5ZAoQ4 i slu§ajte. Moida cete naci novu projektnu
ideju.

Biloje lepo i zabavno.

Jurij Kobal

1 ‘_
l _ l_
snnninl
Glava I: UVOCI 9
Analiza poziva (tendera) 10

Glava 2; Definiéite kvalitetan projekat 11

Osnovne napomene 11
Definisanje projekta 11
Logiéki okvir projekta (LFA - Logic Framework Approach) 12
Namera i ciljevi projekta (Objectives) 12
Predvidanja i opasnosti (Assumptions and Risks) 14

Glava 3; Projektni formula: - kratak pregled 16

Glava 4; Projektni formula: - detalina objaénenja 17

4.1 Naziv projekta, akronim projekta 18
4.2 Trajanje i lokacija projekta, traiena sredstva 18
4.3 Prioritetna mera 19
4.4 Partneri projekta 20
4.5 Dogovor medu partnerima 20
4.6 Pozadina projekta 20
Povod za projekat, situacija u pocetku projekta, obrazloienje
problema i potreba 21
4.7 Prednosti, prilike 21
4.8 Ciljne grupe projekta 22
4.9 Namera, ciljevi i aktivnosti projekta 23
Namera 23
Ciljevi projekta 23
Aktivnosti 24
4.10 Pokazatelji 25
Izvori informacija za pokazatelje 26
4.11 Opis implementacije projekta 28
Obaveze i zadaci projektnog tima i nosioca projekta 28
4.12 Uticaj projekta 29
Uticaj na ciljne grupe 29
Dodata vrednost rezultata projekta na podrucje projekta 29
4.13 Odriivost projekta 31

‘_
J l_

Odriivost projekta posle finansiranja 31

Aktivnosti za informisanje i obavestavanje javnosti 31
4.14 Usaglasenost sa politikama EU zajednice - rodna
ravnopravnost 32
4.15 Budiet projekta 33
Direktni i indirektni troskovi 33

Glava 5; Kriterijumi za izbor projekta 36

Prilozi
Prilog 1: Primeri LFA 40
Prilog 2: Projektni formular 42
Prilog 3: Pokazatelji 52
Prilog 4: Primer za opis aktivnosti 53
Prilog 5: Primer za opis uticaja projekta 56
Prilog 6: Primer za uticaj projekta na politike evropske
zajednice 57
Prilog 7 : Primer budieta 59
Prilog 8 : Primer pokazatelja za rodnu ravnopravnost 59
_l l_

Uvod
Finansijski instrumenti Evropske unije proizlaze iz strateskih i
programskih dokumenata, a njihova nameraje postizanje ciljeva koji
su bili odredeni za duie vremensko razdoblje. Traienje finansijskih
izvora znaci pocinje bas tamo, kod strateskih dokumenata koji
definisu ciljeve razvoja i instrumente postizanja tih ciljeva. Skupljanje
informacija o potencijalnim izvorima finansiranja projekta znaci
pocinje puno pre objave konkursa za finansiranje projekta.
Priprema projekta uzeée vam puno vise vremena nego sto ste
planirali, pa je zato najbolje poéeti odmah. Ali sigurno je da nikako
neéete poceti sa pripremom projekta kad je konkurs vec objavljen jer
je u vreme roka za predaju projekta vremena premalo.
Informacije o izvorima finansiranja i 0 tome koje projekte je moguée
finansirati naci éemo u strategijama, budietu i finansijskim okvirima
svake strategije koju éemo Eitati. Najdetaljnije informacije o
uslovima finansiranja projekta najlakse je naéi u operativnim
programima za svaku strategiju posebno.

Slika: Primer internet stranice jednog programa u kojem saraduje

Republika Srbija(http://www.romania-serbia.net/).
1. 1t..".....§..i1.11111r.....i.,..1..{...,,........11...,..m £11.11.“ 11111111-<5 111111.111. <111t11111~§ F11; K
filifilvbwliilnlyifldllllrlwwlidwlfiw
4 _ + l3hk(D'(lWWW.roflw1l-wbaI\ntIf&.WU"DlP'lE‘l'lSROOlfl_EVENTE c Q-cacsnm 9. [5'fi E
mm my-kmun-I |q1|s-an kufixn mmep-a o-ks”,-q.."_-= we Vzh-nl a-1¢=nq= Ynuhhl \lIJq-nah mod-1“ Iibnfllljv raw.-

Home J ‘ *-
Newsroom MW, “mum, Erm4...... ‘
.1;,111@1_. @;..,,1.
'
' \.1 r
~ l
7' J I I 4W
if ll 111 ,, L mm 1.1.1 Lh Yul 111 ,- ,, 3.1
..1. . ( ( ‘ _
Al|n||Il|\|:| nqnuiiii1-1 . 1 ._ 1 . < (
. 1 1 . Q,
1>.“qm..1..1n1... 1.1%.“... m
P"\lPfli 1J\li'—‘IE1 m 11
llbli 1- 1 1 W I »11¢<.,11,
lrilnrlnatinnund puhlltlly 1,, (V W 1 1,, 1 , ,11 1, um, ‘
Prucuvemenl ‘ 1
raj!!! 1= H. _,_ ,_ >.
Crlrltccl \ .1 ( H _
1,11 nw
Vi-\lmr-amrlatn W l. ‘ll 1“ l‘ '3 ll V‘ »,..,..~_ 1...».
21135
‘ 11 »1 11... “hm 1

V ' 1,1 11 \
11 111w

_‘ ‘_
4l

Dodatne informacije o moguénostima finansiranja projekta moiemo

naci i u priruénicima za pripremu projekta vezanim na tacno odreden
tender, iz objavljenih uspesnih projekata i slicno. Prijavni formulari i
priruénici obiéno ostaju slicni iz jednog u drugi poziv ali se cesto
menjaju prioritetne mere i projekti za koje je moguce dobiti
finansiranje.

Analiza poziva (tendera)

Kada nademo odgovarajuéi finansijski izvor za nas projekat, odmah
kreéemo sa proverom da li nas projekat ispunjava uslove
finansiranja.
Najbitnije je razumeti da je nas projekat relevantan za nameru
strateskog dokumenta. Znaci, da li su ciljevi naseg projekta u skladu
sa ciljevima programa iz kojeg ielimo dobiti finansiranje.
Relevantnost (Relevance) projekta proveravamo metodom logickog
okvira. Projekat koji prijavljujemo mora da podupire postizanje
ciljeva na visem nivou planiranja, pa je zato relevantnost projekta
jedna od bitnijih analiza projekta.
Aktivnosti na projektu moiemo da implementiramo u odredenom
vremenskom periodu. Znaci, u terminskom periodu, koji je odreden
tenderom i rasploiivoscu finansijskog izvora (vecina ih je za sklapanje
ugovora sada otvorenih do kraja 2013. godine). Za projektne
aktivnosti pre pocetka ili posle isteka terminskog perioda ne
moiemoobracunavatiopravdanetroskove.
Poseban znacaj imaju opravdani troskovi (eligible costs). Svaki
program ima svoje opravdane troskove koji se definisu obicno za
svaki tender. Tu je pogotovo vaino razumeti aktivnosti koje ielimo
finansirati i razumetijesu lite opravdane ili ne. Neki programi imaju
uie specijalizovane aktivnosti koje iele podriati pa zato uie definisu i
opravdane troskove. Poznavanje opravdanih aktivnosti i troskova
omoguéava nam da projekat prilagodimo projektnim uslovima koji
su definisaniunutartendera.
 Teritorijalna opravdanost je sledeéa odredenica nasih projekata.
Neki finansijski izvori definisu i teritoriju na kojojje projekte moguée
finansirati. Teritorijalna opravdanost (regioni, driave) je moida
najjaée odraiena u programima prekograniéne saradnje, gde se
prekogranisna teritorija Eesto uie definise nego kod drugih
programa. Aktivnosti naseg projekta se moraju odvijati na
opravdanoj teritoriji programa.
Rokovi za prijavu projekta. Aplikacije za projekte moraju biti predate
pre roka koji je definisan u tenderskoj dokumentaciji. Pored toga,
Eesto se desava da je potrebno aplikacije predati u tasno odredenom
formatu i prema postupku koji je propisan. Kasnije predate ponude
ée biti vraéene pod nosiocu bez otva ra nja.

De ::::E.EL’: e kvalitetan projekat

Osnovne napomene
Projekte uvek pripremamo da bi postigli nase ciljeve. To je namera
svakog projekta koji éemo pripremiti za bilo koju vrstu finansiranja.
Cesto se oni koji pripremaju projekte previse bave time sta pise u
uslovima javnog poziva pa nekako zaborave na originalan sadriaj
svog projekta samo, da bi postigili finansiranje, a postizanje njihovih
ciljeva im je u drugom planu. Takve insitucije na kraju nisu vise to sto
su bile i nekako nisu vise »one prave<<.

Definisanje projekta
Definisanje projekta je prvi zadatak. Projekte éemo definisati veé u
fazi pripreme strategije opstine ili javnog preduzeca. Strategije su
zapravo podloga za definisanje projekata koji potom odreduju
implementiranje strategija. Definisanje projekta odreduje
implementaciju strategije razvoja. Projekte u okviru strategije
obicno pripremamo u kratkim, idejnim formama u kojima éemo
prezentovatisamoz

1 ‘_
J L

' Nameruiciljprojekta
' Glavneaktivnosti
' Okvirni budiet projekta i njegove aktivnosti.
Na toj osnovi éemo kasnije odlufiivati kojije projekat prioritetan i koji
moie da se izvede kasnije. Prioriteti se odreduju po raznim
kriterijiumima koji su zasnovani na strategiji razvoja opstine,
finansijskim pitanjima, zaposljavanju i drugim, zavisno od strategije
razvoja.
Kada smo odabrali prioritetne projekte, za svakog od njih
pripremiéemologickiokvirprojekta.

av
Logrcki okvir projekta (LFA - Logic Framework
Approach)
Logicki okvir projekta je okvir koji nam pomaie logicki razumeti
projekte, zakone, instrumente i maltene svakodnevne obaveze.
Upotreba logickih metoda nasvodi do:
v transparentnosti ideje i poslediénojednostavnije evaluacije,
v ucesca (participacije) partnera u procesu razvoja projekta, a
time do boljih rezultata projekta,
' bolje strukturisanog projekta, koji ée nas voditi preko svih
delova njegove pripreme,
~ evaluacije projekta.

Logiéki okvirje format u kojem prezentiramo projekat na razumljiv,

kratak i efikasan naéin. Osim toga, zbog standarda ga je moguée lako
uporediti sa drugim projektima.

_1 |_
J L

Logika projekta Pokazatelji Izvori Opasnosti

informacija

Namera Strategije, Razlicite vrste, K0 i kada Ee

program i, rezolucije kvalificirajte meriti pokazatelje

Ciljevi 2-3 Razlicite vrste, K0 i kada Ee Opasnosti

kvalificirajte meriti pokazatelje

Alati, Kvalitet i Razlicite vrste, K0 i kada Ee Opasnosti

rezultati kolicina kvalificirajte meriti pokazatelje

Aktivnosti Tafino sta Ljudi, oprema, Budiet Opasnosti

§ta/koje su? zemljista

§ta se mora
desiti pre nego
sto pocnemo

Primeri popunjenih LFA su u

prilozima

Namera i ciljevi projekta (Objectives)

Kao nameru projekta (overall objective) prezentiramo one ciljeve na
koje se nas projekat poziva, imajuéi u vidu strateske dokumente
driave ili regiona.
Cilj naseg projekta (Specific objective) odreduje gde mislimo da
dodemo sa projektom, odraiava krajnje stanje sredine u kojoj Zelimo
da se nademo po zavrsetku svih projektih aktivnosti. Za projekat
obicno definisemo 2 do 3 cilja. Veci broj ciljeva bi znacio da bi za
implementaciju projekta morali da radimo na puno vecem broju
aktivnosti sto bi znaéilo da projekat postaje manje izvodljiv

13
l l

(feasibility). Svaki odredeni cilj postiiemo odredenim brojem

aktivnosti koje bi se uz veéi broj ciljeva previse namnoiile.

Primeri namere i cilja

Cilj na nacionalnom nivou Poveéanje sigurnosti u saobracaju
i ujednom i namera sva
Eetiri projekta

Cilji projekta broj1 Povecana upotreba javnih saobraéajnih sredstava u

Cilji projekta broj 2
Cilji projekta broj 3
Cilji projekta broj 4
gradovima i izmedu gradova
Poveéan kvalitet javnog saobraéaja
Poveéan broj javnih saobracajnih linija i prosirenje teritorija
pokrivenosti
Rekonstruirani putevi na crnim taékama
Povecana upotreba ielezniékih pruga
Poboljsan kvalitet usluga na vozovima
Poboljsan interval vozova na najoptereéenijim prugama
Poboljsana saobraéajna kultura

lz primera vidimo kako ée do postizanja namere, znasi cilja, na

strateskom nivou voditi vise projekta i ne samojedan. Jos vise, da bi
program uspeo svi projekti ée morati da budu uspesni sa svojim
aktivnostima kako bi se stvarno povecala sigurnost u saobraéaju. Ako
bi na primer uspela dva od tri projekta, pa bi se na treéem sigurnost
jako pogorsala, onda i svi projekti zajedno ne bi postigli cilj postavljen
u strategiji saobraéaja.

Predvidanja i opasnosti (Assumptions and

Risks)
Namera analize rizika je razumeti okolnosti u kojima ée projekat biti
implementiran. Zato je dobro analizu opasnosti obaviti na svakom
nivou projekta od cilja, do alata i aktivnosti. Na taj naéin éemo
stvarno razumeti situacije na koje moiemo naleteti prilikom
izvodenja projekta. Namera analize rizikaje:
l l

' pomoc kod definisanja mogucih uticaja,

' definicija verovatnoée da se rizik desi i njegov uticaj na
rezultate projekta,
v promena odlukaostrategijamaiaktivnostima,
v upravljanje resursima.

Koraci kod definicije i upravljanja opasnosti:

' poznavanje sredine u kojojje projekat implementiran,
' definisanjeopasnosti,
' analiza opasnosti,
~ procena moguénosti da se opasnost desi,
~ definisanje mera za izbegavanje ili mera ublaiavanja,
~ monitoring opasnosti.

'1

Q $
1 »

‘L
J L

Projektni formular - kratak pregled

Skoro svaki javni poziv ce biti formiran kroz drugaéiji formular za
prijavu projekta. Retki su oni koji uzimaju iste ili slic":ne formulare.
Nesto od toga je bilo postignuto na programima prekogranisne
saradnje, gde cete éesto naci iste formulare za popunjavanje.
Projektni formulari se sastoje od:
v Osnovni podaci 0 projektu (Naziv projekta , akronim
projekta, trajanje projekta, lokacija sprovodenja projekta,
prednostna mera nadleinog strateskog dokumenta, zatraiena
sredstva projekta, nosilac projekta, saietak projekta, kontaktni
podaci).
~ Pozadina projekta (povod za projekat, situacija u poéetku
projekta, obrazloienje problema i potreba) i Prednosti, prilike (iz
SWOTanalize kojuste pripremiliza pripremu projekta).
~ Ciljne grupe projekta i direktni i indirektni korisnici
projektnih rezultata.
v Namera i ciljevi projekta i generalni opis radnih sklopova i
razrada aktivnosti projekta po sklopovima sa pokazateljima.
v Pokazatelji kojima pratimo promene koje su nastale kao
posledica implementacije samog projekta.
- lmplementacija projekta: obaveze i zadaci projektnog tima
i nosioca projekta, posebni postupci i dozvole koje su potrebne za
implementaciju projekta.
~ Uticaj projekta na ciljne grupe, dodata vrednost rezultata
projekta na podru<':je projekta, aktivnosti za informisanje i
obavestavanjejavnosti.
~ Odriivost projekta posle fiansiranja i multiplikacioni uticaj
(kako ée se rezultati projekta primeniti i drugde).
v Politika Evropske Zajednice (jednake moguénosti, iivotna
sredina, informati<":ko drustvo, povezivanje sa drugim projektima).
~ Troskovi po kategorijama i izvorima finansiranja.
 Projektni formular - detaljna objasnenja
Projektni formularje odraz nase organizacije i osnova za
ugovor!

Projektni formularje najbitniji dokument, koji éemo predati. lzgled i

sadriaj aplikacije je odraz nase organizacije i nase sposobnosti za
upravljanje projektima.
U aplikacijama za evropske finansijske instrumente pisemo sadriaj
projekta, njegove ciljeve, oéekivane rezultate i predvidene
aktivnosti. Pored toga opisujemo i implementaciju projekta i njegove
finansijske okvire. Ugovor za implementaciju projekta u okviru
evropskih finansijskih instrumenata kasnije éemo sklapati taéno na
osnovu tog dokumenta, a aplikacija ce postati aneks ugovoru.

U instrukcijama ponudaéima bitnoje sve!

Svakoj tenderskoj dokumentaciji su priloiene instrukcije
ponudaéima kako bi oni mogli da pripreme prijavu po uslovima
tendera. instrukcije su obisno u dva dela: generalni i posebni uslovi.
U generalnim uslovima su zapisane instrukcije organizaciji, koja
prijavljuje projekat, kako bi u posebnim uslovima obic":no nasli
postupke za prijavljivanje projekta, postupke za prezentaciju
ponude, uslove izraéunavanja budieta, opravdane troskove i sliéno.
Jakoje bitno, da uslove taéno proéitamo i pratimo kroz celi postupak
pripreme projekta. Postovanje uslovajejedan od uslova da bi uopste
mogli da raéunamo na finansiranje naseg projekta. Znaéajnoje sve, a
ne samo ono sto mi mislimo daje znaéajno.

l l
4l

Naziv projekta, akronim projekta

lme projekta pod kojim éete razumeti njegov sadriaj, a akronim ée
vam omoguéavati da pod skraéenim imenom razumete 0 kojem
projektuje reé.

Trajanje i lokacija projekta, traiena sredstva

Trajanje projekta i njegova lokacija odgovaraju na pitanje
teritorijalne opravdanosti projekta i opravdanih tipa troskova. Uvek
éete proveriti uslove objavljene u najavi tendera i proveriti da Ii se vas
projekat slaie sa odredbama.
Na takav tender bi prijavili samo one projekte sije aktivnosti se
poklapaju sa aktivnostima koje program odreduje kao prihvatljive. A
pored toga, samo na onim teritorjiama koje su u pozivu definisane
kao prihvatlijve. Na primer: U primeru prekograniéne saradnje Srbije
sa Madarskom, projekti koji ée biti pripremljeni i implementirani na
podruffju grada Beograda nisu opravdani projekti za taj poziv.

Primer: Program IPA prekogranisna saradnja Madarska-Srbija

Opravdane aktivnosti: Manje aktivnosti koje se odnose na
upravljanje poplavama kako bi se pomoglo u spreéavanju poplava.
Podrska ce biti data projektima Eiji je cilj planiranje i istraiivanje,
razvoj zajedniékog sistema monitoringa i nabavka opreme. Takode,
tu spadaju i manje aktivnosti na lokalnom nivou za spreéavanje
poplava. Kao pravilo, poieljna su partnerstva medu oblastima i
udruienjima za zastitu iivotnesredine.
l l

Slika: Primer teritorije sa koje se mogu prijavljivati projekti na taj

program.

efl

.
~!- .
’ ___ .--~
._ .
lump Q‘.
_......
I
-
_ -. l__ .

' '-|n- 1" 3

.0 -1‘ unw-
. 77 e- , lung ,___
--. 1
[J --1 ~ . O .
. <"'" ' < 1- ~ r"
1. @_.__ . '>--»_>
1- "- \e-» .' _..
.. ._ l‘ -.
.__ ml __
1

Prioritetna mera
Projekti moraju biti saglasni sa prioritetima strategija koje su
planirane na visem nivou. Na taj nasin driave, opstine ili bilo koja
drugajedinica postiie bolje rezultate kroz koncentraciju sredstava na
svim nivoima.
Tako projekat na primer mora da zadovoljava uslove driavnog
razvojnog plana kako bi vise opstina zajedno postiglo rezultate i
ciljeve koji su nametnuti svima zajedno. Znaéi, u okviru odredenog
programa ili poziva mogu se prijavljivati samo oni projekti koji
pokrivaju ciljeve i nameru strategije.
Prioritetnu meru obiéajno samo prepisujemo u formular i ne
komentarisemo je jer je to ustvari samo veza na koju se pozivamo
kod aplikacije projekta.

l l
Partneri projekta
Preporuke za saradnike i organizacije!
Najbitnije kod pronalaienja partnera je traiiti one koji imaju
iskustva, imaju znanje i sve to mogu dokazati preporukama o
obavljenim projektima istog tipa kao sto je i ovaj nas koji
pripremamo. Da bi ustedeli vreme za tada kada ce bas vreme biti
najtraienije, potrebno je redovno voditi brigu o listi preporuka,
biografija i sliéno.

Dogovor medu partnerima

Povezivanje medu partnerima traii puno vremena!
U vreme pripreme projekta éesto éemo naiéi i na probleme
povezivanja partnera i dogovora sa njima kako raditi na projektu. I
partnerima treba vremena da se priprame na projekat, da ga
pregledaju i pripreme svoju dokumentaciju. lsto kao i nama i njima ée
trebati vreme da pronadu sluibene dokumente, pripreme sve izjave i
tako dalje. Stoga je jako bitno, da o pripremi projekta i pripremi
aplikacije partnere obavestavamo sto pre i sa njima zajedno vodimo
brigu 0 svemu sto nam za prijavu treba. Pored toga, Eesto ée nam
trebati i potpisani ugovori o implementaciji projekta jer samo tako
cemo imati dosta dobru sigurnost za kvalitetnu primenu projekta.

Pozadina projekta
Pozadina projekta je ustvari i njegova sustina; tu éete reéi zasto vam
projekat uopstetreba.

Povod za projekat, situacija u poéetku projekta,

obrazloienje problema i potreba .
Oéekuje se jasan i kratak opis razloga koji su vas naveli na pripremu i
kasnije prijavu projekta. U ovom delu ne morate polaziti od svetskih
do evropskih problema, veéje potrebno razumeti uslove i probleme
na teritoriji projekta i razumeti kako ée implementacija projekta u
ovoj situaciji da promeni stanje ili ponudi nesto novo.
 Osekuje se jasna definicija problema ili situacije koja vasje navela na
projekat i opis oéekivanja posle implementacije projekta. Ako ste za
projekt pripremili analizu prednosti, slabosti, prilika, opasnosti onda
éete u tom trenutku upotrebiti ono sto se zapisali pod "slabosti i
opasnosti".

Prednosti, prilike
Ovo je Eesto jedno od poéetnih pitanja o sadriaju projekta. Svi
razvojni programi su orijentisani na buduénost i stoga sve interesuju
prednosti koje definisu projekat i prilike koje cete zbog tog projekta
moéi da iskoristite.
Ako ste za projekat pripremili analizu prednosti, slabosti, prilika,
opasnosti, onda éete u tom trenutku upotrebiti ono sto se zapisali
p0d“prednostiiprilike".
Napomena o metodi SWOT.
Prednosti i slabosti su osobine nase organizacije, opstine, regiona ili
driave. Njima vladamo sami, a Eesto i sami odluéujemo 0 njima.
Prilike i opasnosti su karakteristike sredine u kojoj se nalazimo ili iz
koje dolaze. Na njih éesto nemamo nikakvu mogucnosti uticaja veé
one utisu na nas.

SWOT analiza UPOZORENJE

IIIIII|I|I|IIIIII| _!
--1C|nutarnje Prednosti Slabosti

1:'|'|'|'|'|| ||||
| |
||| ||||||||'|'|'|
1,.
_ ,_ .,. poljasne Prilike Opasnost'|—
r_ |._____||.

_‘ ‘_
J L

Primeri:
Ako neko puno zna o pripremi projekta, to je njegova prednost. I
nikako prilika. Prilika su ljudi ili organizacije kojima to znanje treba da
bi projekte pripremili. Znasi, neznanje o pripremi projekta je njihova
slabost, a prilika za njih je na primer objavljivanje programa
prekograniéne saradnje za Bosnom i Hercegovinom. Opasnost je da
ce u nekom trenutku toliko opstina traiiti pripremu projekta, da ée
nestati struénjaka za pripremu projekta ili da ce biti prijavljeno toliko
projekata da ée konkurencija medu njima biti jaka. Ali je njihova
prilika, da nadu dobre strusnjake za koje znaju da znaju pripremiti
dobarprojekat.

Ciljne grupe projekta

Ciljne grupe projekta su one grupe gradana za koje se projekat
priprema. Znaéi za koje ée kroz projekat biti pripremljeni rezultati
projekta. Na njih se projekat direktno odnosi i za njih ce projekat
zapravo bitiifinansiran.
Direktni i indirektni korisnici projektnih rezultata su one organizacije
koje ée u projektu zapravo raditi na ostvarivanju rezultata i voditi
brigu o odriivosti projekta kako bi rezultati projekta koji na bilo kakav
naéin pomaiu ciljnim grupama. Nije neminovno da je direktni ili
indirektni korisnik i njegov nosilac. Sasvim je moguée da direktni
korisnik implementaciju projekta preda nekoj drugoj za
implementaciju projekta nadleinoj organizaciji.
J L

Primer:

Tip projekta Ciljna grupa Direktni korisnik lndirektni korisnik

Uredenje rekreacije Gradani Sokobanje Turistiifka organiz Gradska Z3j8dl’l|C8

na Bovanskom jezeru Turisti koji poseéuju Sokobanje kod Bovanskog
Sokobanju

Uredenje marine na Koristnici plovila na Dunavu Turistiska organiz Gradani Donjeg

Dunavu Sportsko udruienje Dunav Sokobanje

Obrazovanje za Seljaci i druga domaéinstva Gradska zajednic

turizam na selu koja bi se ukljuéila u razvoj sela

Namera, ciljevi i aktivnosti projekta

Namera
Namera projekta (Overall objective, Opsti cilj) je ustva ri sa mo poziv u
Eiiji program se nas projekat uklapa. Ta identifikacija ustvari pokazuje
kojim ciljevima na visem nivou hoéemo da pomognemo da bi postigli
svoje pokazatelje. Zapravo je namera naseg projekta cilj prioritetne
mere u koju se nas projekat uklapa.

Ciljevi projekta
Cilj naseg projekta, kao sto smo vec rekli, odreduje gde nameravamo
stiéi sa projektom i odraiava krajnje stanje sredine u kojoj se ielimo
naéi po zavrsetku svih projektnih aktivnosti. Za projekat obisno
definisemo 2 do 3 cilja. Veéi broj ciljeva bi znaéio da bi za
implementaciju projekta morali da radimo na puno vecem broju
aktivnosti sto bi znasilo da projekat postaje manje izvodljiv.
Ciljeve definisemo kao krajnje stanje u kojem éemo se nalaziti kad
projekat zavrsimo. Znasi cilj opisuje stanje, a ne aktivnost.

_‘ ‘_
l l

Primer:

Nepravilno definisan cilj Pravilno definisan cilj

Postizanje boljeg obrazovanja Starije osobe obrazovane za upotrebu savremenih tehnologija.

starijih osoba.

Poveéanje broja stanovnika na Povecan broj stanovnika u Novom gradu.

novom delu grada.

Smanjenje zagadenja vazduha Za 30 % smanjen udeo S02 u vazduhu grada Bora do 2013.

Aktivnosti
Generalni opis radnih aktivnosti i razrada aktivnosti projekta po
sklopovima sa pokazateljimajejedan od najveéih delova aplikacije. U
tom delu aplikacije predstavljamo sve aktivnosti koje éemo prilikom
implementacije projekta implemenitrati. U tom delu detaljno
obradujemo svaku i najmanju aktivnost projekta koju éemo izvoditi
kako bi razumeli obim projekta i finansije projekta namenjene tim
specifiénim aktivnostima. U detaljnoj razradi aktivnosti
predstavicemo:
' lmeaktivnosti.
' Nosilacaktivnostiipartneriilisaradnici.
¢ Vremenskiokviraktivnosti.

~ Opis aktivnosti u kojem éemo predstaviti metode rada,

ciljeve aktivnosti i pod-aktivnosti koje cemo sprovoditi.
~ Finansijski okvir aktivnosti i pod-aktivnosti.
 00
Pokazatelp (Indicators)
Pokazateljima merimo odstupanja od osnovnog stanja ili
jednostavnije reéeno pratimo implementaciju projekta. Znaéi,
pratimo promene koje su nastale kao posledica implementacije
samog projekta. Pokazatelji projekta omogucavaju transparentno
proveravanje upotrebefinansija i projektnih timova.
Pokazatelji moraju biti:
v proverljivi,
~ medusobnonezavisni,
~ koliéinsko definisani i definisani vremenom praéenja,
zasnovani na postojeéim informacijama.

Vrste pokazatelja :
Q Pokazatelji sredstava ili ulaganja (resource ili input
indicators), koji pokazuju na finansijska sredstva, rad ili druga
sredstva koja smo uloiili u projekat.
~ Pokazatelji izvrsenih aktivnosti (output indicators), koji su
direktno vezani za implementaciju aktivnosti projekta, mere samo
implementaciju projekta.
~ Pokazatelji rezultata (result indicators), koji pokazuju na
rezultate koje smo postigli projektom. Ovi pokazatelji ukazuju na
promene u okruienju projekta, na njegove fiziske rezultate.
¢ Pokazatelji uticaja i efekata (impact indicators) koji pokazuju
na uticaj nekog projekta u njegovom okruienju, znaci na promene
koje su bile postignute projektom i njegovom imlementacijom.
' Pokazatelji sireg uticaja (context indicators) su pokazatelji
koji pokazuju na promene u okruienju projekta, ali nisu izolovani
samo na jedan projekat nego su rezultat implementacije vise
projekata.

_‘ ‘_
J L

Primer: lzgradnja puta

Nivo projekta Pokazatelj Opis pokazatelja Pokazatelj

Aktivnosti Pokazatelj sredstva Finansijski: troskovi izgradnje, € ili Dinari

uloieno zemljiste, Radni dani
troskovi pripreme projekta, Hektari uloienih zemljista
plaéena gradevinska preduzeéa

Pokazatelj izvrsenih aktivnosti Gradevinska dozvola Broj primljenih resenja

lzgradeni kilometri puta Kilometri

Rezultati, alati Pokazatelj rezultata Skraéenje vremena putovanja Skraéeno sati

Smanjenje troskova putovanja Smanjeno dinara

Cilj Pokazatelj uticaja i efekata Poveéana sigurnost na putu Broj saobracajnih nesreéa
Poveéan broj ljudi, koji su putovali Broj ljudi koji putuje ovim putem

Namera Pokazatelj sireg uticaja Smanjenje uticaja na iivotnu sredinu Smanjenje ispustanja CO2 u
vazduh

Izvori informacija za pokazatelje (Sources oi

Verification)
Puno podatakaje veé prikupljeno, ali se nalaze na razliéitim mestima,
pa ih je samo potrebno skupiti na jedno mesto i pravilno tumasiti.
Najsigurniji su podaci koje skupljaju javne institucije i organi. Oni
njihovo skupljanje vode po istim principima i metodama vec
godinama, pa su zato i najtasniji. Sluibeni podaci obiéno kasne i zato
ih je malo teie upotrebljavati za pripremu projekta, pogotovo kada
moramo pratiti promene na teritoriji projekta putem redovnog
monitoringa. U nekim sredinama éete moci da nadete podatke za
projekte i u drugim institucijama; tu su Kancelarije za lokalni
ekonomski razvoj pri opstinskoj administraciji (LER kancelarije), neke
nevladineorganizacijeisl.
J L

Organizacije, koje vode razliéitejavne evidencije su:

~ Poreskauprava,
~ Statistiéki zavod Srbije,
v NarodnabankaSrbije,
v Regionalnerazvojneagencije,
v opstineidrugi.
Sluibeni podaci su obisno manje aiurirani, ali su tasniji i uvek
prikupljeni istom metodom. Pored toga, dobro je da uvek naznaéite
izvor iz kojeg potiéu, kao ivremenski period preuzimanja.
Kada neke podatke morate skupljati sami, vaino je dobro razumeti
kvalitet i troskove njihovog skupljanja. Cesto je bolje promeniti
pokazatelj nego da informacije skupljate sami.

l ~ lg! 1.‘ I

3;» 1

_‘ ‘_
4l

Opis implementacije projekta

U ovom delu aplikacije tacno éete opisati zadatke i obaveze osoba
koje ée implementirati projekat, odnosno njegove aktivnosti.
Najboljeje uvek razdvojiti funkcije ljudi u projektnom timu.

Obaveze i zadaci projektnog tima i nosioca projekta

Primer:

Funkcija Opis zadataka

Voda projekta ~ Vodenje projekta i koordinacija projektnih partnera

~ Planiranje implementacije projekta i ukljuéivanja partnera
~ Praéenje projekta i izvestavanje o implementaciji projekta
(izvestavanje o sadriaju i kontroli finansijskog izvestaja)
~ izvestavanje finansijera i projektnog odbora i nadzornog odbora
~ Koordinacija pripreme struénih podloga
~ Koordinacija pripreme pravnih resenja
~ Organizacija konferencija za stampu
~ Obavestavanjejavnosti preko postojeéih kanala (internet,
lokalne vesti)

Finanskijski saradnik ~ Kontrola i pregled svih troskova projekta

~ Koordinacija i kontrola partnera po pitanju finansijskih zadataka
~ lzvodenje javnih nabavki
~ Koordinacija i kontrola partnera kod izvodenja javnih nabavki
~ izvestavanje 0 fiansijama projekta i upravljanje kontrolnom
jedinicom
~ Priprema zakljuénih i faznih finansijskih izvestaja

Tehniéki koordinator ~ Kontrola rada na terenu i izvestavanje vode projekta

~ Pridobijanje dozvola, organizacija radova i praéenje postovanja
dozvola i njihovih odredenja
~ Dnevna kontrola implementacije projekta
~ Nedeljno izvestavanje vode projekta o implementaciji radova
~ Planiranje implementacije projekta po radnim sklopovima

Saradnici na projektu ~ Svakodnevni zadaci na projektu.

J L

Uticaj projekta
Finansiranje projekta zavisi od uticaja projekta na njegovo okruienje,
na njegove ciljne gurupe i na odriivost projekta. lako se ovom delu
aplikacije uvek posvecuje najmanje painje, ovaj deo je ustvari
najvainiji. Analiza troskova i koristi usmerenaje na izrasunavanje bas
tih uticaja projekta na njegovo okruienje gde probamo da razumemo
kakav ce pozitivan uticaj imati projekat izraieno u novcu. Obiéno
aplikacije traie razumevanje uticaja projekta na ciljne gupe, na
inovativnost i dodatu vrednost projekta. A pored toga, vaine su i
politike Evropske unije koje ona stalno prati, znaéi jednake
moguénosti, Zivotna sredina, informatiéko drustvo.

Uticaj na ciljne grupe

Potrebno je prezentovati kakav uticaj ce imati projekat na ciljne
grupe. Kako ce se promeniti njihovo ponasanje ili kako ce ciljne grupe
zbog promena u funkcionisanju drustva lakse Eiveti ili raditi u
okruienju.
Primer iz PCM treninga iz opstine Golubac ,,Revitalizacija spomenika
prirode-Bigrena akumulacija kod manastira Tumane":
~ Posetiocima ituristima ée biti prijatniji boravak u zastiéenom
prirodnom dobru. Bice regulisan i kontrolisan i kompletno ureden
prostorsa klupama i stolovima za piknik.
' §kolskim i nausnim ustanovama bice dostupno bavljenje
nauénim i istraiivaékim radom u prirodnom okruienju.

Dodata vrednost rezultata projekta na podru<':je projekta

Neke dodate vrednosti projekta na njegovo okruienje je moguée
izraéunati, mada za neke to nije moguée. Dodata vrednost projektaje
praktisno sve sto smo pozitivno uradili u projektnom okruienju. Ali
najvainija je prezentacija tih pozitivnih aktivnosti koje smo
implementirali, a pogotovo dugoroénih uticaja koje ée projekat imati
na okruienje. Dodata vrednost projekta izraiava se u evrima ili

_‘ ‘_
4l

dinarima, ali potrebno je da se izrasuna na osnovu propisanog

postupka (postupakje moguée naéi u CBA Analysis manual), izracun
troskova i koristi. Najbitnije je razumeti koliko ée pozitivnih uticaja
imati neki region ako se u projekat uloii novac koji traiimo. Osim
toga, treba se koncentrisati na razumevanje tih koristi. U proraéunu
se izraéunava korist naseg projekta za uloiena sredstva koja cemo
bespovratno dobiti. Izraéunava se koliko evra koristi ée projekat
doneti regionu ako u njega uloiimo odredenu sumu. ,,Cost benefit”
analiza je takojedan od najbitnijih delova pripreme projekta, a iz nje
proizilaze:
- multiplikacioni uticaj, znaéi kakav uticaj ée projekat imati ne
samo na svoje ciljne grupe vec i na druge ciljne grupe i na druge
organizacije;
~ koristi projekta su izraéunate i u novcu izraiene vrednosti
koristi projekta. Znaéi one direktne pozitivne koristi koje ce projekat
donetisvojim ciljnimgrupama.

Uticaj projekta

Na ciljne grupe Realizacijom projekta turistima ée biti dostupni novi turistiski

sadriaji, mestanima okolnih sela bice poboljsan materijalni status
kroz izdavanje smestaja, zaposlenjem u sportsko-rekreativnom
kompleksu, prodajom nekretnina, dok ce potencijalnim
investitorima biti omoguéeno legalno ulaganje.

Dodata vrednost rezultata Sa poveéanjem atraktivnosti samog turistiékog lokaliteta stvorice

projekta na podruéje se povoljniji uslovi za ulaganja investitora i razvoj turistiske
projekta privrede, sto ée doprineti ukupnom razvoju opstine, odnosno
postojeéih privrednih subjekata (hoteli, turistiéke agencije,
privatni stanodavci, trgovinske radnje, usluini objekti itd.).
l l

V0
Udrzlvost projekta

Odriivost projekta posle finansiranja

Multiplikacioni uticaj: lmplementacija projekta doprineée poboljsanju kvaliteta i sadriaja turistifike

ponude Sokobanje sto ce uticati na veéu posecenost, povecanje zaposlenosti u tercijalnom sektoru,
razvoj delatnosti koje prate turistisku privredu, pre svega razvoj poljoprivrede, gradevinarstva i
preduzetnistva. Takode, projekat moie biti primer dobre prakse za druge opstine u Srbiji po pitanju
sprovodenja procedure za turistiéku valorizaciju akumulacija.
Koristi projekta: 3.531.832,55 €
Multiplikacioni efekat: 823.371,z5 €
Finansijski aspekt: Realizacijom projekta biée poveéan iznos naplate boravisne takse, i drugih javnih
prihoda: naknada za uredenje gradjevinskog zemljista, komunalnih taksi i sl. (Omoguéavanjem
izgradnje u reonu oko Bovanskog jezera). Kao namenski prihodi, ova sredstva ée se koristiti za dalje
unapredenje turistiékih sadriaja. Takode, predvidena su i sredstva od prodaje ulaznica za sportsko-
rekreativni kompleks »Bovan<<, naplate parking prostora, od izdavanja lokacija u zakup koja ée se
koristiti za tekuce odriavanje ovog kompleksa. Prihodi opstine ée se povecati u iznosu od 215.000 €
lnstitucionalni aspekt: Odlukom SO Sokobanja biée povereno na upravljanje SRK » Bovan<< OTKS
Sokobanja.

Aktivnosti za informisanje i obavestavanjejavnosti

Da bi rezultati projekta dosli do ciljnih grupa, kako bite mogle da ih
iskoriste i upotrebljavaju jako je vaino pripremiti dobru kampaniju
informisanja. Najbolje je da za svaku od ciljnih grupa projekta
pripremite postupak i aktivnosti kako éete ih informisati o
rezultatima projekta.

l l
J L

Usaglasenust sa politikama EU zajednice —

Rodna ravnopravnost

lntegracija rodnog aspekta u planiranje, implementaciju

ievaluaciju projekata
Integracija rodne perspektive pod razu meva proces kojim bi se
osiguralo da iene i muskarcijednako odlurfuju 0 razvoju, odnosno da
imaju jednak pristup resursimu, jednaku kontrolu nad resursima, i
da imajujednake koristi od razvoja. (Blagojevic, 2008).
Zato je vaino da se prilikom planiranja i sprovodenja razvojnih
projekata vodi raéuna 0 ukljusivanju rodnog aspekta u projektno
planiranje.
Primer pitanja koja mogu da pomognu ukljuéivanju rodnog aspekta
su:
1. Kontekst i analiza: Da li je je kod analiziranja problema i
prikupljanja podataka za pripremu projekta uradena i rodna analiza?
Rodna analiza je metodologija prikupljanja, procesiranja i analize
podatka vezanih za pol.
2. Da li i na koji nasin projekat doprinosi rodnoj ravnopravnosti
3. Cilj projekta: Da li cilj projektnih aktivnosti reflektuje
podjednako probleme/prioritete iena i muskaraca (mladiéa,
devojaka)?
4. Ciljne grupe/korisnici: Koje su direktne i indirektne ciljne
grupe, ko ée biti korisnici programa i u kojem broju?
5. Aktivnosti: Da li planirane aktivnosti ukljuéuju i iene i
muskarce? Da li su potrebne neke dodatne aktivnosti (treninzi za
rodnu ravnopravnost, dodatna istraiivanja) da bi rodna perspektiva
bilajasnoizraiena?
6. Pokazatelji: Da li su razvijeni pokazatelji za merenje
napretka u ostvarivanju ciljeva? Da li oni mere rodne aspekte svakog
cilja? Da li su pokazatelji rodno razvrstani? Da li su ciljevi postavljeni
tako da obezbeduju dovoljan stepen zastupljenosti oba pola?
J L

7. Sprovodenje: K0 ée sprovoditi planiranu aktivnost? Da li ée i

iene i muskarci biti ukljuéeni u sprovodenje? Koje su njihove uloge
prilikom implementacije projekta?
8. Monitoring i evaluacija: Da li monitoring i evaluacija
ukljuéuju rodnu perspektivu?
9. Budiet: Da li su uloiena finansijska sredstva ispitivana sa
stanovista rodne ravnopravnosti kako bi se obezbedilo da i iene i
muskarci imaju korist od planirane aktivnosti? Da li je u budiet
ukljuéena potreba za treningom o rodnoj ravnopravnosti ili
kratkoroénoangaiovanjeeksperata/ekspertkinja?

Budiet projekta
Radicemo samo na projektima za koje smo sami zainteresovani i koje
bismo kada bismo imali dovoljno sredstava radili i sami. Svi troskovi
moraju da se raéunaju na osnovu sopstvene cene. Za sva sredstva
postoje sistemi kontrole koju moramo postovati kako bi projekat
zavrsili u predvidenom okviru. Troskovi projekta pofzinju s nekim
odredenim datumom i zavrsavaju se na odreden datum. Svi troskovi
pre toga ili posle datuma zavrsetka nisu opravdani.
Opravdani troskovi su samo oni koji:
v su direktnovezani na implementaciju datog projekta;
~ su nuini za implementaciju projekta;
~ mogu se identifikovati, proveriti i knjigovodski obraditi.

Direktni i indirektni troskovi

Ovi troskovi nastaju kod implementacije projekta i zato su neophodni
za projekat. Ti troskovi ne bi nastali da nismo poseli sa
implementacijom projekta. Za razliku od indirektnih troskova
(troskovi administracije, najema, odriavanja...), koji bi nastali i kada
projekta ne bi bilo.

_‘ ‘_
J L

Direktnitroskovi su:
' troskovi osoblja projekta (bruto plate, porezi na plate,
regres, prevoz na rad itopli obrok);
~ troskovi putovanja, smestaja i dnevnica;
v troskovi osnovnih sredstava;
' troskovipodizvodaéa;
~ potrosnimaterijal;
~ drugi troskovi projekta (provizije za finansijske usluge,
troskovi reprezentacije, troskovi infromisanja, drugi neoéekivani
troskovi).

lndirektnitroskovi
~ troskoviadministracijeivodenja projekta;
' troskoviamortizacija;
' troskovi najema za poslovne prostorije;
~ troskoviodriavanja;
' troskovi telekomunikacija i postanskitroskovi;
~ troskovi grejanja, elektriéne struje i drugih energenata;
~ troskovivode;
~ troskovikancelarijskeopreme;
v troskoviosiguranja.

Za svaki od projekata potrebnoje prvo predvideti koje ce on troskove

podneti i koliki su ti troskovi. Kada ste razumeli koje troskove éete sa
projektom imati, onda morate realno da ih procenite. Procena mora
da stoji na realnim pretpostavkama za vreme implementacije
projekta kako bi projekat bio realno implementiran. Posle toga,
troskove zbrojite u kategorije predvidene projektnim formularom.
J L

Na primer, zbrojite sve troskove rada na projektu. Znasi, plate,

prevoz na rad, topli obrok i druge sliéne troskove. Zbrojite i sve
troskove za ljude na odredenom nivou u projektu ujedan trosak:
~ Svi troskovi plata vode projekta i njegovog zamenika
zajedno.
~ Svi troskovi plata saradnika na projektu zajedno.
~ Svi troskovi plata spoljasnjih saradnika zajedno.
Kao sto to obiéno ide u iivotu, u projektu éete imati i troskove
putovanja ljudi koji na odredenom projektu rade, pa ce se za tim
krenuti i u razumevanje troskova putovanja, a takode i troskova
smestaja gde oni rade i tako dalje. Znaéi, svaki trosak ce biti prvo
razmatran sam za sebe, a zatim i svi zajedno.
Troskove je potrebno najlakse i pravilno razumeti u okviru zakona
koji odreduje odredeno pitanje. Na primer, troskove rada éemo
razumeti i u projektu obrafiunati kako nama nareduje zakon koji
taéno definise to podruéje. Na toj osnovi i nikako drugasije
razumecemo i troskove plata. Kada imate sve troskove definisane,
potrebno ihje prebaciti u budiet kojije traien po tenderu; primerje
ispod.

_‘ ‘_
J L

Kriterijumi za izbor projekta

U svakom tenderu naéi éete kriterijume za izbor projekta (selection
criteria). Nas projekat mora da odgovara kriterijumima koje éete
tamo naci, pa je stoga najbolje kad ste zavrsili sa pripremom projekta
da projekat jos jednom prositate imajuéi u vidu bas te kriterijume i
projekat prilagodite potrebama kriterijuma kako bi kod bodovanja
dobili sto veci broj bodova.
Znafii, svaki projekat, pre nego sto ga predate za finansiranje,
potrebno je da proverite po kriterijumima koji su bili objavljeni. Na
osnovu toga moéi éete da pripremite promene projekta, poboljsate
njegov sadriaj i projekat pripremite tako da dobijejos vise bodova.
Primer evaluacije:

ADMIN ISTRATIVNA PROVERA PONUDA

Kriterijumi DA/NE Primljeno Odbijeno

1 Upotrebljena je pravilna Prijava za

bespovratnu pomoc i bila je predata pre
termina zakazanog prema tenderu

2 Predata jejedna originalna kopija ponude

i USB memorija ili CD

3 Prijava (tehnicka i finansijska) je potpisana

4 Jezik ponudeje srpski

5 U Prijavi za bespovratnu pomoé su

popunjeni svi traieni podaci

6 Tehnicki deo ponude ne sadrii finansijske

podatke

Napomene:
J L

TEHNIEKA I FINANSIJSKA EVALUACIJA

Program i strateski dokumenti

Kriterijumi Bodovanje

Projekat je relevantan za strategije i programe Republike Srbije i

Evropske unije:
6 poena — projekat je jasno povezan sa strategijama
0 poena — projekat nije uspeo da pokaie jasno na koje strategije i
programe se nadovezuje

Projekat sadrii specifiéne elemente i dodatu vrednost za region ili

opstinu u kojoj ée biti implementovan; projekatje inovativan i
nudi primer dobre prakse, promovise jednake moguénosti i
infomaciono drustvo
4 poena — projekatje inovativan i promovise druga pitanja vezana
za kvalitet iivota
0 poena — projekat nije inovativan inema povezanost sa
kvalitetom Zivota

Konaéni rezultat (max 30)

l l
J L

Metodologija projekta
Kriterijumi Bodova nje

Predloiene aktivnosti projekta podupiru ciljeve projekta i njegove

rezultate
6 poena — visok stepen pokrivanja aktivnosti i ciljeva i rezultata
projekta
0 poena — nizak stepen pokrivanja aktivnosti i ciljeva i rezultata
projekta

Projekat ima plan implementacije aktivnosti koji je jasan i ukazuje

na izvodljivost projekta. Pored toga pokazatelji projekta i njegov
terminski plan su realni i povezani.
6 poena —jasan i izvodljiv terminski plan sa pokazateljima koji su
vezani za terminski plan projekta
0 poena — nejasan i neizvoljiv terminski plan sa pokazateljima koji
su vezani za terminski plan projekta

lskustva projektnog menadimenta su dosta velika, da je projekat

izvodjiv prema planu koji je predviden.
6 poena — relevantni eksperti
1 poen — nerelevantni eksperti za projekat kojije u pitanju

Projekat ima dovoljan finansijski okvir

6 poena — stabilno i dobro finansijsko pokriée projekta
1 poen — slaba finansijska sposobnost projekta

Partneri imaju sposobnost da uloie vlastiti finansijski udeo u

projekat
6 poena — sposobni investirati u projekat
1 poen — slaba finansijska sposobnost

Kona<":ni rezultat (max 30)

J L

Vrednost za pare
Kriterijumi Bodova nje

1 Troskovi projekta su u normalnoj vezi sa oéekivanim rezultatima

projekta
5 poena — da
0 poena — ne

2 Troskovi su procenjeni na osnovu realnih cena

3 poena — svi troskovi su realno procenjivani
0 poena — troskovi nisu realno procenjivani

3 Troskovi projekta su potrebni za implementaciju projekta

2 poena — da
0 poena — ne

Konacni rezultat (max 10)

Konaéni rezultat i preporuka:

_‘ ‘_
4l

Prilozi:

Prilog I: Primeri LFA

LOGIEKI OKVIR - Uredenje Bovanskog jezera i stvaranje
moguénosti za privlaéenje investicija

Logika intervencije Pokazatelji Izvori infromacija za Predvidanja i rizici

pokazatelje

Namera Unapredenje turistiske Bovansko jezero - Turistiéki paketi

ponude Sokobanje kroz deo turistiéke i investicione
turistisku valorizaciju ponude Sokobanje Propagandni materijal
Bovanskog jezera i Organizacije za turizam,
stvaranje uslova za dalji kulturu i sport Sokobanja
ekonomski razvoj (u daljem tekstu: OTKS)

Ciljevi Razviti atraktivnost i Uredena obala Bovanskog Gradevinska dozvola, Zainteresovanost

konkurentsku prednost jezera i realizovana minimum
jedna investicija u ovom reonu
Privuéi nove ciljne grupe
turista Poveéan broj gostiju i
poboljsana struktura posetilaca
Poveéati prihode od
turizma Poveéana naplata javnih
prihoda za 3% ( boravisna
taksa, porezi... )
lzvedeni radovi
lzvestaj OTKS i TOS
investitora
Ekonomska situacija
u Srbiji
Makroekonomska i
politiéka stabilnost

Rezultati Uredena obala Bovanskog Sredena obala jezera, uredeni lzvestaji lokalne poreske Uskladenost sa
jezera u domenu javnih sportski tereni, komunalno administracije prostornim planom
ulaganja opremljen lokalitet akumulacije "Bovan"
lzvestaj nadzornog organa,
Stvoreni uslovi za Usvojen plan Opsteg uredenja gradevinska dozvola Postignut konsenzus o
privlaéenje investicija u Bovanskog jezera na SO uredenju Bovanskog
reonu Bovanskog jezera Sokobanja Zapisnik So~e Sokobanja jezera

Razvijen turizam u okolini Razvijeni turistiski programi Programi OTKS, hotela i Motivacija lokalnih
Bovanskog jezera i koji u ponudu ukljuéuju turistiékih agencija stejkholdera da
povecan standard dogadaje na Bovanskom jezeru uffestvuju u projektu
mestana

Aktivnosti

_‘ |_

LOGICAL FRAMEWORK - Project: "Brendiranje regiona
Timoéke Krajine"
Logika intervencije
Namera Poveéanje konkurentnosti
regionalne ekonom ijei
poveéanje prihoda
Prepoznavanje teritorije
lstoéne Srbije stvar a njem
jedinstvene oznake
Ciljevi (brenda)
Rezultati Formiran brend regiona
Izraden vizuelni ide ntitet
regiona
Sprovedena promo cija
regiona
Aktivnosti
_‘
l_
Pokazatelji Izvori infromacija za Predvidanja i rizici
pokazatelje
Poveéanje prodaje proizvoda iz Statistiéki podaci RPK
Timoéke Krajine na domaéem i Zajeéar
inostranom triistu
Poveéanje prodaje proizvoda iz Statistiski podaci RPK Srbija nastavlja proces
Timoske Krajine na domaéem i Zajeéar pridruiivanja EU i
inostranom trzistu politiéka stabilnost u
opstinama partnerima
na projektu
Rizik:
Partnerske opstine i
RPK Zajesar ne
saraduju dovoljno na
projektu i kasne sa
projektnim
aktivnostima.
8 opstina, RPK Zajefiar, Uvid u izvestaj projekta Ciljne grupe spremne
Udruienje preduzetnika, da aktivno uéestvuju
Regionalna mreia za ruralni lzvestaj konkursne komisije u projektu
razvoj prihvataju koriséenje
vizuelnog identiteta regiona lzvestaj novoformiranog
tela za dodelu znaka
lzraden vizuelni identitet sa
definisanim prepoznatljivosti ma
regiona
100 proizvodaéa i pruialaca
usluga koristi znak Timoske
Krajine
‘_
J L

Prilog 2: Prazan projektni formular

1. Osnovne informacije 0 projektu

1.1 Naziv projekta

I lme projekta kojim se iskazuje njegov kratak sadriaj. |

1. 2 Akronim projekta

Akronim ée vam pomoci kod implementacije projekta kada nemamo vremena da svaki put
izgovaramo njegovo celo ime.

1. 3 Trajanje projekta

Od njegovog poéetka do zavrsetka projekta. Ponekad je to ograniéeno ijavnom nabavkom,

tenderom i sliéno.

1. 4 Lokacija sprovodenja projekta

Pazite da region bude opravdan za primanje sredstava iz odredenih
tendera. Jasno napisite gde ée se projekat implementirati.
Region
Lokacija projekta
Opstina

1. 5 Prioritetna mera nadleinog strateskog dokumenta

U tenderima je potrebno naéi meru kojoj odgovara vas projekat, na
tu meru je kasnije vezana i namera projekta, pa i cilj.

Prioritetna mera
 l_
1. 6 Potraiena sredstva projekta
Koliko sredstava éete traiiti izrasunato po principu koji je
prezentovan u daljem tekstu. Cela vrednost projekta su i oni
troskovi koji nisu opravdani.

Osnova za izraéun povratnih Potraiena sredstva Odstotak potraienih

sredstava sredstava (v %)
(cela vrednost projekta)

Projekat } DIN } DIN %

EUR EUR %

*VaZi kurs, kojije objavljen na internet stranici Evropski sistem centralnih

banaka (http://www.ecb.int) prvog radnog dana u mesecu, u kojem je bila
potpisana ova dokumentacija od strane podnosioca.

1. 7 Nosilac projekta

ORGANIZACIJA NOSIOCA PROJEKTA VODA PROJEKTA

1. 8 Saietak projekta (ne vise od pola stranice)

Napisite saietak u kojem éete prezentovati ciljeve projekta, rezultate, vrednosti i koliko je
sredstava zatraieno. Taj saietak ée vam kasnije koristiti i kao tekst za internet stranicu opstine.

l l
l l

2. Kontaktni podaci
2. 1 Nosilac

NOSILAC

lnstitucija Zvaniéno ime

Na engleskom

Ulica

Adresa Postanski broj lNase|je

Driava

Pravni oblik

Odgovorno lice

lme

Voda projekta Telefon Faks I

E-adresa

2. 2 Partner br. 1
(lskopirati vise tabela ako treba)

2. 3 Partner br. 2
(lskopirati vise tabela ako treba)
 3 Obrazloienje projekta

3 1 Obrazloienje projekta (30 redova)

Pozadina projekta U pozadini projekta predstavicete sve povode za projekat
(povod za projekat, situacija u koji su vas doveli do projektne ideje. Pored toga, moiete opisat
poéetku projekta, obrazloienje i naéin pripreme projekta i probleme na koje éete uticati.
problema i potreba)

Prednosti, prilike lsto tako i prilike su ono na sta ielimo uticati, pa ih je dobro
izvuci iz SWOT analize.

Ciljne grupe projekta Ciljne grupe projekta su one koje ée direktno koristiti
rezultate projekta. Znaéi rezultati su bili pripremljeni za njih
i njihovu upotrebu. Pazite da ih ciljne grupe razumeju i da ih
mogu koristiti.

Direktni i indirektni Znasi, pored ciljnih grupa imamo jos i druge korisnike projekta
korisnici projektnih koji ce moci da koriste njegove rezultate. Na primer, direktni
rezultata korisnik zdravstvene opreme je zdravstveni dom a indirektni
koristnici bolesnici i moida medicinska skola iz okoline.

3 2 Ciljevi (20 redova)

Namera projekta Uzeto iz LFA formulara projekta koji smo pripremili za projekat
(glavni ciljevi) koji opisujemo.

Cilj projekta
(specificni cilj)

3 3 Generalni opis radnih sklopova (rezultata ili alata) i

razrada aktivnosti projekta po sklopovima (max 3 stranice)

l l
l l

3. 4 Pokazatelji

3. 4. 1 Pokazatelji na nivou projekta

(pokazatelji rezultata, pokazatelji izvrsenih aktivnosti)

Opis Jedinica Kvantifikacija Terminski ovir Lokacija

1.

2.
itd.

3. 4. 2 Pokazatelji na nivou programa (zavisno od pokazatelja na

nivou programa prezentirajte vas uticaj na program)
Ove pokazatelje naéi éete u programu ili tenderu na koji se
prijavljujete. Zato je jako bitno razumeti sa kojom merom je vezan
projekat na kojem radite.

Opis Jedinica Kvantifikacija Terminski ovir Lokacija

1.

2.
itd.

3. 5 lmplementacija projekta: obaveze i zadaci

projektnog tima (20 redova)

Jasno opisite obaveze za svakog Elana projektnog tima.

 l l

3. 5. 1 Obaveze i zadaci nosioca projekta (15 redova)

Jasno opisite obaveze za nosioca projekta.

3. 6 Posebni postupci i dozvole koje su potrebne za

implementaciju projekta?
U nekim projektima jako su bitne posebne dozvole koje je potrebno
dobiti pre implementacije projekta. Zovemo ih preduslovima.
Ovdeje potrebnojasno zapisati koje preduslove smo ispunili i kada.

Postupak Da/Ne Datum (potvrdenol Vlasnik ili nosilac

oéekivano) dozvole

Nabavka zemljista

Gradevinska dozvola

Druge saglasnosti driavnih organa

lnvesticiona dokumentacija

Studija izvodljivosti

lzvestaj 0 proceni uticaja na iivotnu sredinu

Koncesije

Drugi pravni postupci

_‘ ‘_
J L
4. Uticaj projekta
(10 redova svaka horizontalna mera)

Na ciljne grupe Kako ée projekat uticati na ciljne grupe, kako ée im pomoéi kod
njihovog razvoja, kako ée jh oni upotrebiti i sta se oéekuje kao
rezultat.

Dodata vrednost rezultata lz gornjeg komentara moguée je zakljuéiti kako ce projekat

projekta na podrusje imati uticaj na podruéje na kome ciljne grupe iive ili rade.
projekta Dodata vrednostje ono Eega ne bi bilo da nema projekta pa je
potrebno fokusirati se bas na to sta je dodato iz projekta.

5. Odriivost projekta
5.1 Aktivnosti za informisanje i obavestavanje javnosti o
projektu kako bi se prosirili rezultati projekta (15 redova)

Jasno zapisati koje aktivnosti éemo sprovesti i za koju ciljnu grupu.

5. 2 Odriivost projekta posle finansiranja (20 redova)

Multiplikacioni uticaj:
Prezentirajte kako ée rezultati projekta biti moida upotrebljivi i za druge ciljne grupe, moida
u drugim podruéjima Srbije ili druge zemlje. Znaéi, ko ée jos nesto izvuéi iz projekta i sta.

Finansijski pogled:
Kako ée projekat finansijski uticati, na primer, sa prihodima, dodatnim troskovima i kako ée se
odriavati na duie vreme.

lnstitucionalni pogled:
Pogotovo je potrebno razumeti sta ce raditi organizacije posle projekta, naroéito ako su bile
osnovane iz projekta.
J L
6. Usaglasenost sa politikama Evropske Unije,
nacionalnim/regionalnim strategijama i sinergija sa
drugim projektima

6.1 Usaglasenost sa politikama EU Zajednice

Jednake moguénosti
(Jedan od osnovnih horizontalnih uslova projekta u EU. Zapisite kako cete otvoriti projekat za one
socijalne grupe koje su manje ukljuéene u dustveno delovanje i imaju problema sa ukljuéivanjem
u socijalni iivot vase sredine).

U Glavna namera U Pozitivan U Neutralan

Obrazloienje

iivotna sredina
Kakav uticaj ée projekat imati na iivotnu sredinu prilikom implementacije i posle nje?

U Glavna namera U Pozitivan U Neutralan

Obrazloienje

lnformatiéko drustvo
Kako cemo kroz projekat promovisati upotrebu infromatiékih tehnologija i znanja?

U Glavna namera B Pozitivan B Neutralan

Obrazloienje

6. 2 Povezivanje sa drugim EU/nacionalnim/

regionalnim/lokalnim projektima (5 redova)

Zapisite sa kojim projektima je projekat povezan, Eije rezultate koristi, kakav uticaj ée imati na
druge projekte i sliEno.To je jako bitno u smislu spreéavanja dvojnog finansiranja i spreéavanja
podvajanja projektnih rezultata. I u smislu podrske jednog projekta drugom.

_‘ ‘_
l l

7. Finansiranje projekta

7. 1 Troskovi po kategorijama

Projekat:

Kategorije troskova Nosilac Partner1 Partnerz Total

1 Zaposleni

2 Spoljni saradnici (struénjaci, savetnici)

3 Putova nja i troskovi smestaja

4 Sastanci, konferencije i seminari

5 Oprema

6 Investicije u infrastrukturu

7 informisanje

8 Opravdani troskovi pirpreme projekta

9 Upravni troskovi

10 Ostalo

11 Total (1-10)

12 Neopravdani troskovi

13 Okvirni prihodi projekta

14 Troskovi projekta (11+12)

15 Osnova za izra<':un potraienih finansija (11-13)

J L
7. 2 Izvori finansiranja na nivou partnerstava

Nosilac Partner1 Partnerz Total

1 Ukupni opravdani troskovi

2 Oéekivani prihodi projekta

3 Osnova za potragu sredstava

(1-2) ili (suma 4-8)

4 GTZ projekt*

5 lPA*

6 Lokalno javno sufinansiranje**

7 Drugo javno sufinansiranje***

8 Privatno sufinansiranje****

* Razliéitiflnansijskifondovi
**
Lokalno javno sufinansiranje: sufinansiranje opstina
**
* Drugo javno sufinansiranje: sufinansiranje pravnih /ica javnog prava
** **
Privatno sufinansiranje: sufinansiranje pravnih /ica privatnog prava

l l
J L

Prilog 3: Pokazatelji
Dobar primer pokazatelja iz projekta Uredenja
Bovanskog jezera

Opis Jedinica Kva ntifikacija Terminski ovir Lokacija

Broj posetilaca kompleksa Ulaznice QQOOO Cele godine BJ ( punkt OTKS)

»Bovansko jezero<< (kom)

Visina izlicitirane naknade % 1OO 4 meseca Sokobanja - OTKS

za zakupjavnih povrsina

Broj izdatih lokacija u zakup kom 10 2 godine Sokobanja - SO

Veée usesce mlade populacije % 25 Cele godine OTKS (TIS)

u strukturi gostiju Sokobanje

Poveéana naplata javnih % 3 Cele godine Sokobanja - SO

prihoda

Dobar primer pokazatelja iz projekta Revitalizacija

spomenika prirode ,,Bigrena akumulacija kod manastira
Tumane"

Opis Jedinica Kvantifikacija Terminski ovir Lokacija

Povecanje broja poseta broj 200 1 godina Tumane

turista godisnje iz trenutnih
ZOOOHHZQOO

Poveéan prihod od prodatih % 10 1godina Tumane

karata 10%
J L

Prilog 4; Primer za opis aktivnosti

-v
Primer iz Programa prekogranicne saradnje
Slovenija-Hrvatska

§tik/irajte Vrsta Investicije

\/ Gradevinski radovi

a) Naziv in vesticije:
Obnova odabranih bare, izvora i uredenje okoline ribnjaka i Mlake u Kaniiarici

b) Ime investitora: Opstina Crnomelj (P1)

c) Kratak opis in vesticije (mjesto, tehniéki podaci, vrstu planiranih radova, i sliéno)
U opstini Crnomelj ée se za potrebe uredenja povrsine ribnjaka i bare u Kaniiarici urediti pouéne staze
oko ribnjaka i bare (nasipanje pjeska 5-10 cm, odstranjivanje blata, dovoz tampona cca 50 m) te
postaviti promatraénicu za ptice. §ire podruéje bare biti ce opremljeno sa gnjezdlicama za ptice koje ce
biti rasporedene p0 poutinoj stazi. Potrebno je urediti pouénu stazu i razgledista (promatrafinica za
ptice) koja ée posjetiteljima omoguéiti pristup tj. promatranje pojedinih stanista. Puéna staza prolaziti
ce p0 postojeéim sumskim stazama koje nije potrebno dodatno utvrdivati. U djelovima gdje nema
staza urediti ée se staze bez sjesnje drveéa, ali uz kréenje grmlja i sjesnjom stabala. Smjer kretanja biti
ée oznaéen, biti ée postavljene informativne table s glavnim podacima o podruéju. Staza ce biti tako
trasirana da nece ugroiavati ekostitem i posjetiteljima ce omoguéiti prisnu vezu s prirodom.
Obnova bare i izvora: zaéepiti ce dno Sinjevrske bare i izvesti ée manje radove uredenja u njegovoj
blizini; oéistiti ce i zaéepiti dno bare i izvora u Pribinci (uredenje pristupa i postavljanje opreme); urediti
ée izvor i okolni prostor 7 izvora (uredenje pristupa i postavljanje opreme); zafiepiti ée dno Radenske
bare sa bunarom (uredenje pristupa i postavljanje opreme); napraviti ce radove obnove na bunaru
§kalva u Zapudju, gradevinske i zanatske radove (uredenje pristupa i postavljanje opreme); takoder ée
napraviti radove obnove na bunaru (Cresnjevac ili Knjeiina ili Belsji vrh) te s tim povezana unutrasnje
gradevinske i zanatske radove (uredenje pristupa i postavljanje opreme); oéistiti ce i zaéepiti dno bare

1 Projekt Kali, ribniki in izviri: Nasa preteklost-Nasa prihodnost / Bare, ribnjaci i izvori: Nasa proslost-Nasa buduénost je bio
uspesan projekat programa prekogranicrie saradnje iodobrerio muje nesto vise od 1.3 miliona €finansiranja.

l l
J L

u Zapudju (uredenje pristupa i postavljanje opreme); izvesti ée sanaciju potpornoga zidau, napajalista
in perista u izvornoj kraskoj spilji Curek pri Pribincih; odstraniti ée vegetaciju, urediti pristup te postaviti
zastitne naprave za izvornu krasku jamu Stobe.

d) Procjena investicijskih troskova po kljufnim in vesticijskimfazama ili vrstama radova

' izgradnja promatraénice za ptice = 3.000 €;
~ uredenje okolice ribnjaka i Mlake u Kaniiarici = 14.400 €;
~ uredenje bare i izvora = 113.928 €;
' obnova bunara = 20.760 €.

e) Ofekivani datum pofetkaz

Studeni 2009
J L

2 1
a) Vrsta opreme:
Oprema

1.) Oprema za uredenje okolnog prostora obnovljenih bare i izvora;

2.) Oprema za uredenje pousne staze na ribnjaku i bare u Kaniiarici;
3.) Oprema informativne sobe u novoizgradenom objektu za potrebe obrazovno-istraiivaéke
aktivnosti;
4.) Info toske;
5.) Oprema za rad ureda i izvodenje projekta.

b) Ime investitora: Opstina Crnomelj

c) Svrha kupnje:
Oprema ée se uporabljavati za uredenje okolnog prostora obnovljenih bare, bunara, izvora, za
potrebe posjetitelja, kao i za opremu info toéaka u opstini Crnomelj. U okviru troskova opreme
predvidena je kupnja opreme za rad projektnog ureda i izvodenje projekta.

d) Kratak opis tehnifkih/tehnoloskih karakteristika iplanirane kolifine:

~ velike informativne table 80x100 s nosivim stupovima (8 kom);
~ male informativne table 9x9 s nosivim stupovima (30 kom);
~ gnjezdilice (10 kom);
~ panoi, oprema za didaktiéke aktivnosti, stakleni ormari, rasvjeta (1 kom);
Q promatraénice za ptice (1 kom);
' oprema odmaralista — klupe, kosevi, druga oprema (8 kom);
' oprema za dotok vode, zamena cijevi i filtra (1 kom);
~ drvena ograda (2 kom);
~ kupnja info toéaka (2 kom);
~ prijenosno rafiuna I0 (1 kom);
~ projektor (1 kom);
- stol (1 kom);
' radni stol (1 kom);
' kamera (1 kom);

l l
J L

\/ l Kupovina zemljista

a) Naziv in vesticfle:

b) Ime investitora:

c) Svrha ikratak opis investicionih karakteristika:

Prilog 5: Primer za opis uticaja projekta

Primer iz Programa prekograniéne saradnje
Slovenija-Hrvatska’

Prekogranifni ufinak i dodata vrednost prekogranifne dimenzije i fondova EU .

Najvainiji prekograniéni uéinak projekta je oéuvanje mreie bare kao iivotnog prostora ugroienih
iivotinjskih i biljnih vrsta, omoguéavanje migracije u celokupnom projektnom podruéju. Kroz
saradnju partnera uéinci projekta biée prekogranisni jer ée zajedno biti definisani struéni temeljii
pilot projekti upravljanja podrusjima Natura 2000. Obnovljene bare, izradene tematske staze
doprineée razvoju turistiékih usluga na celokupnom podruéju sto ce produiiti boravakturista na
tom podruéju. Sredstva EU koristiée se prvenstveno u smislu povezujuéeg efekta medu partnerima
koji medu sobom moraju da saraduju kako bi postigli zacrtane ciljeve. Medu driavama, naime,
nema drugih slifinih sredstava za podsticanje sliéne saradnje i upravljanjae uspostavljanje i upotrebu
mehanizama.

2 Projekt Kali, ribniki in izviri: Nasa preteklost-Nasa prihodnost / Bare, ribnjaci i izvori: Nasa pros/0st—Nasa buduénost je bio
uspesan projekat programa prekogranicne saradnje i odobreno mu je nesto vise od 1.3 miliona €finunsiranja.
J L

Prilog 6; Primer za uticaj na politike evropske

zajednice

Navedite utjecaj projekta na glavne horizontalnu europske politike ispecificirajte kako

projekt poklanja vise painje europskim smjernicama 0 odriivom razvoju. Ovaj odjeljak
NE bi smio biti duii od pola (1) stranice.

Zivotna sredina
Projekatje usresreden na poboljsanje stanja sredine. Inventarizacijom stanja vodnih izvora na
podruéju na kome nedostaje vode i popisom iivotinjskih vrsta, koje su vezane za ta vodna stanista,
definisanjem glavnih faktora ugroiavanja bare, izvora i ribnjaka, osveséivanjem javnosti 0 vainosti
bare, edukativnim aktivnostima i celovitom obnovom odabranih vodenih tela doprineéemo
oéuvanju tj. povecanju bioloske raznolikosti i offuvanju retkih vrsta, koje su zasticene u okviru mreie
podrufija Natura 2000. Natfin izvodenja obnove vodnih izvora postovace ekoloske zahteve kljusnih
delova stanista iivotinjskih i biljnih vrsta i osigurati njihovo dobro stanje. Sprovedenim merama na
pojedinim izvorima moglo bi se osigurati njihovo ponovno iskoriséavanje kao dodatnih izvora pitke
vode jer predstavljaju dragocenu rezervu, koja moie poboljsati sigurnost vodosnabdevanja u
vremenu klimatskih promena.

Jednake moguénosti
Projekat ée neposredno stvoriti jedno novo radno mesto na kojem ée iene i muskarci imati jednake
moguénosti zaposlenja jer ée se painja, pre svega, obratiti na referencije za radno mesto. Posebno
éemo voditi raéuna da na edukaciji na letnjem kampu i drugim aktivnostima ufiestvuje najmanje
50% iena. Kod obrazovanja cemo sa posebnom painjom i aktivnostima osigurati uéesée barem 50%
Zena. Opsta zainteresovana javnost moéi ée da saraduje kod ostalih aktivnosti, jer ce ubuduée imati
koristi 0d obnovljenih vodnih resursa, zato ée to predstavljati mogucnost ukljusenja starijih osoba i
osoba sa posebnim potrebama.

lnformatiéko drustvo
Uifesnici ée uz pomoé informacionih sistema doprineti razmeni dobrih praksi, prvenstveno onih koje
doprinose e-povezivanju i celoiivotnom obrazovanju. Trudicemo se da pojednostavimo razmenu
podataka jerje elektroniski prenos puno brii nasin od prenosa putem poste. Projekat ce podriavati

_‘ ‘_
J L

upotrebu informacionog drustva za potrebe upravljanja i zastite sredine, kao i oéuvanja i

oiivljavanja prirodne bastine. Podriavaée takode uspostavljanje i upotrebu mehanizama
uskladivanja. Ovim projektom poboljsaée se znanje konaénih korisnika 0 upotrebi informacione
tehnologije.

Odriivi razvoj
Oéuvanje prirodnih resursa jedan je od centralnih temelja odriivog razvoja. Upoznavanjem,
otkrivanjem naéina funkcionisanja prirodnih procesa na podruéju moci cemo kvalitetno oéuvati
prirodne procese, a time i biolosku raznolikost. Ukljuéivanjem ljudi u projektne sadriaje
doprineéemo njihovom obrazovanju, znanju i ukljuéenosti u drustvo. Preventivno delovanje je
odriiv naEin delovanja i upravo to krasi ovaj projekat koji preventivno deluje u oéuvanju, pre nego
obnovi nesega stoje izgubljeno. Kljuéni elementi projekta, koji osiguravaju usmerenost ka odriivom
razvoju, su poboljsanje stanja vodnih stanista i iivotinjskih vrsta vezanih za taj kvalitativni iivotni
prostor, sto ée moéi da bude ostvareno jedino sprovodenjem celovitih mera zastite vodnih izvora.
Celovitost mera se moie osigurati jedino aktivnim upravljanjem vodnim resursima odnosno
uskladivanjem svih uéesnika za ostvarenje primerenog koriséenja vodnih resursa, za potrebe
snabdevanja pitkom vodom, za potrebe poljoprivrede, ribolova, rekreacione tj. turistifike upotrebe.
Potrebno je nauéiti najmlade 0 vainosti brige za oéuvanje vodnih izvora, biljnih i iivotinjskih vrsta i
zato ée se tome posvetiti posebna painja u okviru projekta.

Prilog 7: Primer budieta ->

_‘ ‘_
Annex Ill. Budget for the Action All Years
Expenses Unit if of units Unit rate (in €) Costs (in €)

1. Human Resources
1.1 Salaries (gross amounts, local staff)
1.1.1Tehnical Per month O
1.1.2 Administrative/support staff Per month O

1.2 Salaries (gross amounts, expat/int. staff) Per month O

1.3 Per diems for missions/travel

1.3.1 Abroad (staff assigned to the Action) Per diem O
1.3.2 Local (staff assigned to the Action) Per diem O
1.3.3 Seminar/conference participants Per diem O

Subtotal Human Resources O

2. Travel
2.1 International travel Per flight O
2.2 Local transportation Per month O

Subtotal Travel O

3. Equipment and supplies

3.1 Purchase or rent of vehicles Per vehicle O
3.2 Furniture, computer equipment O
3.3 Machines, tools,...
3.4 Spare parts/equipment for machines, tools O

3.5 Other (please specify) O

Subtotal Equipment and supplies O

4. Local office
4.1 Vehicle costs Per month O

4.2 Office rent Per month O

4.3 Consumables - office supplies Per month O

4.4 Other services (tel/fax, electricity/heating, maintenance) Per month O

Subtotal Local office O

5. Other costs, services

5.1 Publications O

5.2 Studies, research O

5.3 Auditing costs O

5.4 Evaluation costs O

5.5 Translation, interpreters O

5.6 Financial services (bank guarantee costs etc.) O

5.7 Costs of conferences /seminars O

5.8 Visibility actions

Subtotal Other costs, sen/ices O

6. Other O

Subtotal Other O

7. Subtotal direct eligible costs of the Action (1-5) O

8. Provision for contingency reserve

(maximum 5% of 7. subtotal of direct eligible costs of the Action)
9. Total direct eligible costs of the Action (7+8) O

10. Administrative costs

(maximum 7% of 9. total direct eligible costs of the Action)
11. Total eligible costs (9+10) 0
J L

Prilog 8: Primer pokazatelja za rodnu

ravnopravnost

Primeri nekih pokazatelja za rodnu ravnopravnost

v broj iena i muskaraca ukljusenih u realizaciju projekta i njihova uloga u projektnoj
realizaciji;
~ broj mladih do 30 godina (devojke i mladici) ukljuifenih u realizaciju projekta i njihova
uloga u projektnoj realizaciji;
I broj aktivnosti kojima su obuhvaéene iene i muskarci (kao ciljna grupa) odnosno korisnici;
~ broj projekata kojim se targetiraju mladi (devojke i mladiéi) kao ciljna grupa;
~ broj projekata u kojima se posebno targetiraju iene kao ciljna grupa;
~ broj svih korisnika programa po polu i starosti.

Primer pitanja koja mogu da pomognu ukljuéivanje rodnog aspekta su:

~ Turizam (sagledavanje doprinosa iena razvoju turizma u lokalnoj zajednici, moguénostii
barijere za dalji razvoj i ekonomsko osnaiivanje, na primer, edukacija za ekonomiju turizma
(upravljanje malim turistiékim pansionima)).
~ Ruralni razvoj (sagledavanje doprinosa Zena u poljoprivrednim i preradivaskim
aktivnostima, npr. prerada mleka u finalne proizvode ili neka druga prerada), te moguénosti i
barijere za dalji razvoj (na primer, obuka i informisanje o standardima EU u proizvodnji hrane) i
pripremanje sela za nove regulative koje ce doci (na primer, higijena u proizvodnji mleka, pravila 0
skladistenju itransportu hrane), zatim obuka i podrska podsticanju potpuno novih biznisa (usluge:
ketering, call centri, poslovne usluge).
~ Obuka za rad na raéunaru i pristup savremenim tehnologijama (naroéito za mladice i
devojke).
 Beleske

J i F
_l I l

J i F
 lJ

J E F
Deutsche Gesellschaft fiir
Teohnische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH

Projektbiiro GTZ
"Kommunale Wirtschaftsfbrderung im Donautal"
Zmaj Jovina 7/4, SRB - 11000 Belgrad, Serbien
T +381 (0)11 2630 611
F +381 (0)11 3220 267
kwd@gtz.de ii)