Keri Chin

GORSKA VILA




- Ne, ne i ne! - Izabela je vrtela glavom kao pomahnitala. - Ne moe mi to
uraditi. Ne elim da se udajem. Ne jo!
- Izabela, smiri se. Uinie tano onako kako ti kaem. Zna da je stiglo
pismo od kralja i da ja samo mogu njegovo nareenje da sprovedem u delo
skoro umorno je odmahuo glavom Garvin Meklijam.
- Ne mora da uini ono to eli. Zar nisi dovoljno doprineo miru izmeu dve
drave? oajno je uzviknula.
- Jesam, meutim, sada taj mir treba uvrstiti. Kralj zna koliko su vane
rodbinske veze.
- Zato onda ne ponudi neku od svojih roaka? Zato tvoju sestru?
- Tebi moram sve da objanjavam, zar ne? upitao je nestrpljivo. Zato to
sam jednako vaan za oba vladara. Naem je bitno da mu ostanem odan, a
drugom da ga ne napadam. Je li sada malo jasnije?
- Jeste. Ali ja i dalje ne elim da se udam. Ne moe me naterati rekla je
prkosno.
- Zna da mogu i hou. Nemoj se igrati mojim strpljenjem. Sada vidim da
sam pogreio to sam dozvolio da te razmazimo i to nisam potovao pravila
ophoenja prema sestri.
- Ti hoe da kae da ti je ao to nisi dozvolio da ti sestra ostane
nepismena divljakua iz kotske visoravni!?


- Neu to da kaem i ti to dobro zna! povisio je glas. Moja greka je u
tome to te nisam nauio da ima stvari kojima se mora povinovati. Trebao
sam da ti usadim u glavu da jednom mora biti smerna i odana supruga. Ni
sam nisam srean to je ovako ispalo. Ipak, imala si mogunost, Izabela. Da si
na vreme odluila da se uda za nekoga iz klana do svega ovoga ne bi dolo.
- Kako da se odluim? Koga bih izabrala Garvine?
- Onda je trebalo da dozvolim da bude izabrana. Dobro zna da bi skoro
svaki od mojih vojnika eleo da mu postane ena.
- Ako je tako kao to kae, onda jo uvek nije kasno. Izaberi i dovedi mi
mua. Ja iz kotske ne idem.
- Kasno je. Naravno da je kasno. Vladari su odluili. Ja tu vie ne mogu da
uinim nita. Morae da se zadovolji kraljevim izborom. Sreom po tebe,
udae se za asnog oveka.
- Kako moe da zna tako neto? I zar postoji astan Englez?
- Baron Tomas Pembruk je kraljev najodaniji vazal. Nisam imao ast da se
sretnem u borbi sa njim, ali nisam siguran ni da bih to voleo. Ono malo ljudi
koje sam upoznao, a koji su preiveli surove bitke koje je vodio, kau da je
neustraivi ratnik.
- Znai dae me surovom ubici i plai ga se upitala je izazovno nesvesna
ta pria od oka u koji je upala.
- Ne lupaj gluposti Izabela. Ne prilie ti predrasude. Tomas Pembruk je
surovi ubica isto koliko i ja. Surovi stav u borbama jedini je nain da se dobije
protivnik. Ubijanje je jedini nain da se dobije bitka, devojko. I naravno da ga
se ne plaim. To to sam rekao da mi je drago to se nismo sreli u borbi je
samo odraz mog potovanja prema protivnikoj snazi. Kraljevska odluka da
nas orode nije sluajna. Oba znaju da je bolje da baron Tomas i ja budemo
prijatelji. Tako su sigurni da e primirje trajati due.
- A ti si siguran da i taj...taj... baron Pembruk razmilja isto?


- Ne preispituj moje rei! Nikada vie! toliko je zagrmeo njegov glas da se
Izabela instiktivno povukla nekoliko koraka u nazad. Prvi put u ivotu
uplaila se brata.
Kada je video koliko je uplaena, naterao je sebe da neto blaim tonom
kae:
- Nepotrebna je dalja pria. Idi u svoju sobu i poni da se pakuje. Raunam
da e baron stii kod nas za najvie dva, do tri, dana.
Izabela se bez rei okrenula i pola ka vratima velike dvorane kada je zaula
bratovo upozorenje.
- Oekujem da nee praviti probleme. Nemoj da ti padne na pamet neka
glupost.
- Kao na primer? mirno je upitala.
- Kao na primer, da pobegne ili se naprasno razboli. Neu progutati
nikakvu smicalicu. Baron Pembruk e ostati kod nas sve dok ne postane
njegova ena. Da li je to jasno?
Klimnula je glavom bez rei i izala u hodnik.
II
Tomas Pembruk je jahao u pratnji svoja najbolja tri oveka. Sunce je bilo na
zalasku i uskoro je trebalo da sjau i ulogore se. Iako je ostalo jo malo do
cilja, znao je da ne mogu doi u kuu Meklijamovih po mraku. To ne bi bilo
pristojno. Na istini ispred sebe ugledao je malo jezero i dao znak ljudima da
e tu prenoiti. Poto su se osveili i pojeli veeru, ljudi su se rasporedili
ispod stabala u oblinjem umarku i ubrzo zaspali. Tomas je znao da su imali
brzi tempo i da ih je prilino izmorio. Pored toga, odmah sutra ih eka
povratak u Englesku. I sam je pokuao da zaspi, ali nije mogao.
Mislima se ponovo vratio nedelju dana unazad kada je kralj lino doao u
Starlajt sa neobinim zahtevom. Da oeni sestru poglavara najmonijeg klana
u kotskoj. Iako je znao da mu je vreme da se oeni, Tomas ipak nije


pomiljao da bi njegova enidba mogla postati dravna stvar. Znao je razloge
oba kralja za ovakav dogovor i bez oekivanja posebnog objanjenja,
prihvatio je ono to se trailo od njega. Kralj je bio veoma zadovoljan i
izrazio nadu da e im taj brak doneti vie godina mira izmeu drava.
Sa te take gledita zaista je i moglo da bude tako, no on e biti taj koji e
iveti sa Meklijamovom sestrom. Kakva li je ona? Nije bio siguran da je
srena zbog predstojeeg braka. Znao je da koti, posebno oni iz viih delova,
preziru Engleze. A ona e morati da se uda za jednog i rodi mu decu.
Napokon, nadao se da, pored brata velikog vojskovoe, ona unapred zna gde
e joj biti mesto u braku. Moda ovaj brak ima odreenih prednosti za njega.
ene iz kotske mnogo su otpornije od onih iz Engleske. Nije on imao
vremena da se bavi nekim prenemaganjem. Trebala mu je ena koja e bez
pogovora izvravati ono to joj kae i nee mu se meati u poslove. Nadao se
da e njegova budua biti upravo takva. Za sebe je znao da e biti korektan u
granicama svojih mogunosti i, ako i ona bude takva, moi e da ive sasvim
mirno jedno pored drugog. ak e joj obeati da nee morati da dele postelju,
osim u svrhu dobijanja naslednika. Toliko e morati da ispotuju jedno drugo,
a za ostalo e se snalaziti kao i do sada.
Kao i u borbama i u postelji je bio zahtevan i voleo je kada ena ume da se
pobrine za njega. Naravno, uz njegovu punu kontrolu. Razmiljajui o
sutranjem susretu sa Meklijamovima polako je utonuo u san.
Za to vreme Izabela je bila potpuno budna. Stajala je pored prozora u svojoj
sobi i gledala u sjajni mesec iznad susednog brda. Jo samo nekoliko noi
moi e to da radi. Tamo gde bude otila moda nee imati pogled na mesec.
Moda nee biti meseca uopte. Nasmejala se samoj sebi zbog gluposti koja
joj je pala na pamet. Naravno da e ga biti, samo ona moda nee moi da ga
vidi. Ko zna kakvog joj je mua kralj spremio? Moda pored njega nee moi
da vidi ni sunce. Garvin je u jednoj stvari bio potpuno u pravu. Samu je sebe


dovela u ovakvu situaciju. Nije htela da se uda ni za jednog od udvaraa.
Traei u njima neto, ko zna ta, a nije to pronalazila, sve ih je redom
odbijala. Sada e morati da se uda za potpunog stranca. I to Engleza. Moe
izgledati kao udovite, njenog brata to nee biti briga. Dozvolie da je
odvede, a da nee ni trepnuti. Bitno je samo udovoljiti kraljevima.
Razmatrala je kakve sve mogunosti ima. Mogla je da mu zagorava ivot.
Znala je da je nee oterati jer bi tako navukao srdbu kraljeva, ali mogao ju je
ubiti. Naravno, to bi izgledalo kao nesrean sluaj. Druga mogunost je da mu
se pokori i da radi samo ono to joj on kae. Nju je odmah odbacila. Ona
jednostavno nije bila taj tip. Prva mogunost joj se vie sviala. Ako ve ne
moe da ivi kako hoe, bolje da ne ivi uopte.
Sklupala se na krevetu i malo kasnije utonula u nemirni san. Sanjala je
svog budueg mua. Bio je ruan i sav u oiljcima. Smejao joj se u lice i
skoro da je mogla da oseti odvratni zadah iz njegovih usta. Probudila se u
zoru sva mokra.
Oh Boe! Da li je ovo poetak muka?
Brzo je uzela isto rublje i sapun iz sanduka pored kreveta, navukla haljinu i
ogrnula se pledom. Tiho se spustila niz stepenice da nikoga ne probudi i
otrala do tala. Izvela je svoju kobilu i nekoliko trenutaka hodala drei je
za uzde, a onda je uzjahala i pojurila nizbrdo, ka jezeru. Nebo na istoku tek je
imalo naznake rumenila. Sunce nee izai dok ona ne zavri. Iskoristie
izmaglicu koja se dizala iznad vode da se na miru okupa i razbistri misli.
Kasnije, preko dana, uvek je bilo nekoga okolo, a ona nije volela guvu.
Kada je stigla u dolinu, sjahala je i ostavila konja da pase i pourila do
jezera. Skinula je sve sa sebe i naglo skoila u vodu. Bila je ledena, ali njoj to
ni najmanje nije smetalo. Preplivala je jezero po irini, a onda se, bez
zaustavljanja, vratila nazad. Nije elela da bude daleko od odee i konja.


Tomas je zauo neobian zvuk koji je dopirao iz vode i brzo otvorio oi.
Dao je svojim ljudima znak da se pritaje dok on ne pogleda o emu se radi.
Polako je dopuzao do visokog travnatog buna i neujno razmaknuvi travu,
pogledao po povrini jezera. Neko je plivao, mukarac. ene ne znaju da
plivaju, a i ne idu same okolo. Sigurno je neko od Meklijamovih. Moda
poglavar lino.
Ugledao je lepog belog konja koji je mirno pasao sa druge strane, ekajui
svog gospodara. Taman je hteo da se okrene i otpue do svojih ljudi ne bi li
im rekao da nisu u opasnosti, kada je ugledao kako izlazi iz jezera. Bila je to
ena sa boanski lepim telom. Ortala je do gomilice sa odeom, sagla se i
neto uzela, a potom je ponovo uskoila u vodu. Lako kao nimfa. Iako ga je
belina njene koe, koja se meala sa jutarnjom izmaglicom skoro zaslepela,
ipak je uspeo da vidi prelepe obline i njene pune dojke.
Kada je izronila zabacila je slap crvenkaste kose i energino se istrljala
sapunom, a onda ponovo nestala pod vodom. Tomas je shvatio da je zaustavio
dah posmatrajui je. Ovako nestvaran prizor sigurno nije oekivao. Znao je da
mora da obavesti ljude da nisu u opasnosti, ali nije mogao da odvoji pogled
od povrine vode. Neka ekaju. Priutie sebi da ovo gleda do kraja.
ena je napokon izronila blizu obale. Izala je i ogrnula se pledom, a onda
se malo nagla na stranu i uvrnula kosu da je iscedi. Predstava je bila gotova.
Vie nee moi da vidi njeno telo jer je uzimala deo po deo odee i navlaila
ga ne skidajui pled sa sebe. Vratio se do umarka i dao nalog ljudima da se
spreme. Ako poure, moda e uspeti da joj priu. Nije eleo da je uplai.
Samo e je pogledati izbliza i zamoliti da mu kae koliko su daleko od
Meklijamove tvrave.
Izabela je raeljavala kosu u trenutku kada je opazila jahae. Ili su pravo
ka njoj. Iako se nalazila na bratovoj zemlji i pretpostavila da se neprijatelj ne
bi usudio da proe tuda po svetlosti dana, nije smela da rizikuje. Nije uz sebe


imala nita od oruja, a bilo ih je etvorica. Pokupila je stvari i brzo uzjahala
Meseinu. Bosim stopalom je podbola kobilu i ona je, u galopu, pojurila
uzbrdo.
Kada je napokon stigla do tvrave, brzo je sjahala i bacila uzde konjuaru.
On nije bio nimalo iznenaen to je vidi. Izabela je leti esto imala ovakve
izlete. Znao je da e poglavar ponovo biti besan to je nije video i spreio, ali
on tu nije mogao nita. Devojka je uvek neujno izvodila svoj mali beg. Zato
joj je samo klimnuo glavom, a ona se osmehnula i pojurila u tvravu. Dok je
tiho otvarala vrata nadala se da je niko nee primetiti iako su svi sigurno ustali
do sada.
Kako se samo prevarila. Garvin je stajao na vratima velike dvorane i
posmatrao je ruku skrtenih preko grudi.
- Zdravo brate rekla je sa nestanim osmehom na licu.
- Gde si bila Izabela? glas mu je bio miran, ali previe dubok, to je znailo
da je ljut.
- Po mojoj mokroj kosi nije teko zakljuiti ponovo se nasmejala.
- Koliko puta treba da ponovim isto? Ne moe da ide sama na jezero. To
nije primereno jednoj eni. Posebno to je ta ena sestra poglavara
Meklijamovih. Trebalo bi da te kaznim.
- Ali to nee uiniti lice joj se odjednom namrtilo, a oi sevnule Ako si
zaboravio ovih dana se udajem i odlazim odavde. Ovo je moda bio poslednji
put da sam sebi priutila neto to stvarno volim. Glas joj je postao hrapav od
nadolazeih suza i sigurno bi zaplakala da u tom trenutku nije uao Brodvik,
jedan od straara, i obavestio poglavara da nepoznata skupina jahaa ide
prema tvravi.
- Koliko ih je? upitao je Garvin.
- etvorica Izabela je preduhitrila vojnika i Garvin se ponovo okrenuo ka
njoj.


- Doavola, otkud ti zna koliko ih je?
- Videla sam ih u dolini. Zbog njih sam morala da pourim nazad. Moda ti
ne misli tako ali ja sam ipak dama Garvine. Ne brini, iako su videli nekoga
na konju, sigurno im nee pasti na pamet da je u pitanju ena, pa jo tvoja
sestra.
- Idi u svoju sobu Izabela rekao je neto blaim glasom i po tome je znala
da se vie ne ljuti na nju. Pritrala mu je i zvuno ga poljubila u obraz, a onda
potrala ka stepenicama.
Tomas je zauzdao konja u podnoju tvrave. Ve je primetio jednog od
vojnika kako se udaljio sa najvie kule. Znao je da je otiao da obavesti
poglavara pa je oekivao da se pokretni most spusti. Gledao je u okolne kue
koje su bile razasute po obroncima. ivot ovde izgledao je sasvim miran.
Nikada nije bio ovako daleko na severu i bio je oaran prizorom koji je bogata
priroda pruala.
Setio se ene koju je malopre video u jezeru. Ni njoj priroda nije uskratila
nita. Da li su sve ene ovde takve? Da li e i njegova budua biti tako
zgodna? Nije bio siguran da li bi to eleo. Pored ostalog, imao bi brigu vie.
Da odbrani lepu enu od znatieljnih pogleda. Naravno, ne bi trebalo da bude
runa, ali vie bi mu prijalo da bude onako... obino lepukasta. Pomerio je
usne tako da je to liilo na poluosmeh i primetio kako ga Albert, njegov
najodaniji vazal, gleda. Verovatno nije mogao da dokui ta smeno nalazi u
ovoj situaciji.
Vrata su se spustila i na njima ugledae trojicu mukaraca. Tomasu je bio
dovoljan samo jedan pogled da zakljui da je onaj u sredini Garvin Meklijam.
Bio je najvii i ako bi trebao da ga opie, zamislio bi ga upravo tako kakav je
bio. O njemu je sluao od kralja i vojnika i, iako se nikada nisu sreli, izuzetno
ga je cenio. Znao je da je odlian ratnik i da u borbi koriste sline metode.


Tomas pokrenu konja i laganim kasom poe ka mostu, prethodno proverivi
svoj ma. Poslednja misao je bila da ovo moe biti zamka, ali je mogunost
ipak bila mala. Primirje koje vladalo, bilo je svima dragoceno. Na ulazu je
sjahao i, dobacivi uzde Albertu, peice se uputio ka mukarcima. Stao je na
pristojnoj udaljenosti i saekao da vidi ta e se dalje deavati. Mukarac iz
sredine je istupio korak prema njemu i na Tomasovo iznenaenje pruio mu
ruku, a onda rekao neto sasvim neobino.
- Nikada nisam pomislio da u ovako doekivati neprijatelja. Ja sam Garvin
Meklijam.
Tomas je uzvratio na isti nain Ni ja nisam zamiljao da u ovako doi
neprijatelju na vrata, Tomas Pembruk uzvratio je na isti nain.
Za trenutak su se odmerili i vrsto se rukovali. To je bilo dovoljno, da bez
rei, jedan drugom iskau potovanje. Tomas se okrenuo i predstavio svoje
ljude. Garvin je uinio isto i jednom od svojih dao, skoro neprimetno
uputstvo, da se pobrine za konje.
- Dobro doli u moj dom. Izvolite unutra. Treba da se odmorite od puta.
Nisam vas oekivao jo nekoliko dana. Mora da ste jahali bez prestanka.
- Krenuli smo dan nakon to me je kralj posetio. Neizbeno se ne moe
odlagati. Kasno sino smo stigli u dolinu i tu prenoili.
Garvin je klimnuo glavom. Bilo je suvino da kae da su mogli jo sino
doi u tvravu. Ni on sam to nikada ne bi uradio.
- Pretpostavljam da neete eleti da se zadravate. Hajde onda da
dorukujemo. Kuvarica je ve sve pripremila rekao ih i uputio se ka velikoj
dvorani.
Unutra je za manjim stolom sedela plavokosa veoma lepa ena. U krilu joj
je bio deak, a pored njih je sedela neto starija devojica. Kada ih je videla
brzo je ustala.


- Deni, ovo je baron Tomas Pembruk. Kao to sam i najavio, stigao je po
zapovesti svoga kralja, da uzme Izabelu za enu.
Deni se blago naklonila, trudei se da ne gleda pridolicu. Znala je da pred
zvaninim gostima mora da bude smerna ena. Garvin je uzeo deaka u
naruje i privukao devojicu blie sebi.
- Ovo su moja dva najvea blaga, Meri i Robert rekao je ponosno.
Tomas je klimnuo glavom i osmehnuo se. Znao je da su koti privreni
porodici, ali nikako nije oekivao da jedan ratnik, jo poglavar klana, iskae
takvu nenost pred drugim mukarcem. To ga je oduevilo. I ako je imao
visoko miljenje o oveku koji je pred njim, ono je upravo poraslo za jo
nekoliko stepenika.
- Deni, povedi decu gore i postaraj se da nam se Izabela pridrui rekao je
blagim glasom i pokazao gostima da pou ka velikom stolu.
- Idem prvo do kuhinje da dogovorim doruak i posluenje za goste, a onda
po Izabelu uzela je deaka iz Garvinovih ruku i pourila ka vratima
dvorane.
Nekoliko slugu pojavilo se u rekordno kratkom vremenu. U rukama su
nosili velike drvene posluavnike sa hranom i vreve sa vodom i pivom. Dok
su na veliki sto reali akonije niko nije progovorio. Tek kada su se sluge
udaljile, Garvin je pokazao gostima da se poslue.
- Nisam znao da ste oenjeni zapoeo je Tomas priu.
- Ve pet godina slegnuo je Garvin ramenima. ivot brzo prolazi,
posebno nama vojnicima. Treba ostaviti nekoga iza sebe.
- Da li je vaa ena odavde? Mislim iz sela.
- Ne ba. Ona je erka poglavara jednog klana. Nisu nam blizu.
- Znai kod vas isto funkcionie kao i kod nas. Plemii stupaju u rodbinske
odnose da bi ojaali veze.


- Tako bi trebalo da bude, ali nije pravilo. Kada sam doveo Deni sa njenim
ocem sam bio, blago reeno, u neprijateljskim odnosima.
- Kako to? protiv svoje volje bio je znatieljan Tomas.
- Pria je malo komplikovana i ne ba tako slavna za mene, ali ne bi bilo loe
da je znate. Nekoliko Fergusonovih vojnika ubili su mi mlaeg brata. Saekali
su ga u zasedi dok je bio u lovu. Na naem posedu. Trebala mi je osveta.
Kako Ferguson nema sinova, mogao sam se osvetiti samo preko erke
jedinice. Oteo sam je sa namerom da je neko vreme drim zarobljenu i tako
ukaljam obraz njenom ocu. Dogodilo se da je ona zarobila sve nas. Ukrala mi
je srce za samo nekoliko nedelja. Venali smo se mesec dana kasnije.
Ferguson se pojavio sa svojim ljudima im je dobio vest da sam oenio
njegovu erku. Javno je pogubio vojnike koji su mi ubili brata i pruio ruku
pomirenja. Prihvatio sam to kao nain zadovoljenja pravde. Od tada ivimo u
miru sa njima.
- Zaista neobina pria. Sa lepim krajem rekao je Tomas. Do sada se divio
Meklijamu kao ratniku, a sada mu se divio i kao oveku. Iz svake njegove
pore izbijala je hrabrost, ast i potenje. Procenio je da ima tek neku godinu
vie od njega, ali mu se inilo da ima neuporedivo vie ivotnog iskustva.
- ta je sa vama barone? Zato se vi niste do sada oenili? Garvin je
napokon zapoeo pravu temu. I pored kraljevog nareenja morao je da zna ko
je i gde mu odvodi sestru.
- Nisam imao vremena, a ini se, ni pogodnu priliku. Od poetka primirja,
vratio sam se na imanje. Trebalo mi je vremena da sve dovedem u red. Nije
me bilo vie od est meseci. Taman kada sam poeo da razmiljam da mi je
potrebna ena, kralj je doao sa svojim zahtevom.
- Jeste li imali na umu odreenu enu pre nego to vas je posetio kralj
upitao je mirno Garvin, a Tomas je znao da mu je odgovor jako vaan.


- Ne, nisam imao nijednu enu na umu. Moda e zvuati oholo, ali mislim
da mi nijedan plemi u Engleskoj ne bi zabranio ruku svoje keri. ekao sam
pogodnu priliku da se naem na skupu gde bi ih bilo vie pa da izaberem.
Pretpostavljam da bi bilo koja bila dobra, s obzirom da nijednu ne poznajem.
Nisam sentimentalan pa bih pre svega gledao poreklo. Dao sam malo
preopiran odgovor, a sada to ionako nije vano.
- Dali ste iskren odgovor. Drago mi je to je tako. Pretpostavljam da ste, kao
i ja, svesni tereta koji e vam ovaj brak doneti. Bez obzira to je to kraljeva
elja, nee vam biti lako da se nosite sa drutvom zbog toga to vam je ena iz
kotske. Druga stvar je to to je Izabela veoma osetljiva i moraete dobro da
je pazite. Ne bude li tako, prvo ete mene imati za vratom.
Tomas je u sebi zakukako zbog izjave da je njegova budua ena osetljiva.
To je bila jedina prednost koju joj je dao u odnosu na Engleskinje. Sada e
morati da se oeni osetljivom kotlanankom koju, pritom, nije nikada video.
Boe, pomozi mi, izrekao je u sebi molitvu, a onda je potpuno bezizraajnog
lica pogledao svog domaina.
- Pretpostavljam da ste svesni injenice da ja nisam srean to e mi dravni
interesi biti upleteni u brak. Ne moete od mene oekivati da volim vau
sestru, ali mogu da obeam da e pored mene biti zatiena kao i bilo koja
druga ena, koju bih sam odabrao. Ba kao i vi, ni ja nisam sklon da
demostriram snagu na slabijem od sebe. Posebno ne na enama i deci.
- To mi je za sada dovoljno ree Garvin i prihvati se jela.
Za to vreme Deni je tiho pokucala na vrata Izabeline sobe. Poto nije
dobila odgovor tiho je ula, mislei da spava. Meutim izabela je u spavaici
sedela pored prozora i zamiljeno eljala svoju dugu, sjajnu kosu.
- Bela, pozvala je tiho treba da se spremi da siemo u dvoranu. Tvoj
budui mu je stigao.


- Znai nisam se prevarila. Jedan od one etvorice je on. Videla sam ih jutros
u dolini, pored jezera rekla je vie za sebe i nije se okrenula.
- Opet si bila na jezeru. Garvin e se ljutiti ako sazna rekla je Deni bez
prekora u glasu. Njoj se, ustvari, jako svialo to to Izabela ima hrabrosti da
se iskrade i na miru okupa.
- Ne brini. Ve je saznao. Rekla sam mu da je ovo moda poslednji put da
sam to uradila i bila sam prokleto u pravu. Da li si ga videla?
- Koga? Garvina? upita zbunjeno Deni.
- Ne, nego tog barona. Mog...Mog budu... Oh Boe! Ne mogu to ni da
izgovorim.
- Samo na kratko. Pre nego to su mi prili. Dok me Garvin predstavljao
nisam ga gledala. Zna da to ne bi bilo u redu. Ali ono to sam videla do tada
je dovoljno da ti kaem, da ne izgleda loe nije smela da joj kae da nikada
nije videla zgodnije, ali i hladnije lice. Njoj samoj izgledao je veoma opasno.
- ta to treba da znai? Da ima ruke i noge? upita Izabela podrugljivo.
- Ne, nego da nije zgodan kao tvoj brat, ali e moi da proe kao mu jedne
Meklijamove. Hajde ustaj! Pomoi u ti da se obue. Garvin e se ljutiti ako
nas dugo ne bude bilo, a nije u redu ni da baron dugo eka. Misli da nije
nestrpljiv da vidi kakvu su mu sudbinu kraljevi namenili. Sreom, bar se on
nee razoarati.
- Kako to misli on se nee razoarati? To znai da ja hou. Joj Deni! Reci
mi istinu. Da li toliko grozno izgleda?
- Bela, duo, zna da je sve stvar ukusa. Ja ne znam da li e se on tebi
dopasti jer si dosada odbila mnogo naoitih mladia diplomatski je
odgovorila. Meutim, sigurna sam da on nee ostati imun na tvoju lepotu.
Ne postoji niko ko jeste, pa ni jedan Englez ne moe biti izuzetak.
- Ne preteruj! Izabela je pogleda strogo Hajde, pomozi mi da se obuem.
Vreme je da zakoraim u pakao.


Dok su zajedno nabirale suknju, Deni je priala bez prestanka i stvarala jo
veu nervozu kod Izabele. Zato je na pitanje hoe li da joj uplete kosu samo
kratko odmahnula rukom.
- ta misli Deni, upitala je iznenada hou li uspeti da se ne udam za
barona, ako procenim da je previe ruan i bahat?
- Oh, Bela! Ne poinji ponovo. Zna da e morati da se uda za njega, kako
god. Mislim da ete se venati jo danas. isto sumnjam da e Garvin
dozvoliti da putuje do Engleske sa njim, samo u svojstvu verenice.
- Moram se izboriti da se ne udam danas Deni. Uini mi poslednji put i
podri me, molim te. Ako se udam danas, on e... Zna na ta mislim.
- Nita te ne razumem. ta e on?
- Traie da ispunim svoje brane dunosti im odemo odavde. Ja to neu
Deni. Moram da pronaem nain da odloim venanje. Posle u do Engleske
ve neto smisliti govorila je vatreno dok joj je lice plamtelo od stida.
- Ne znam Bela premiljala se Deni ta e ako ti njega poeli dok ne
stignete do Engleske?
- Ha! To se sigurno nee desiti! Samo ti mene podri i ne optereuj se
glupostima. Na kraju, bolje mi je da me obesasti sa mojim pristankom pre
vananja, nego da me uzme na silu zato to misli da ima pravo na to.
Razume?
- Da i sada, kada si mi lepo objasnila, slaem se sa tobom. Ali ti savetujem
da se ne nada previe u svoj plan. Zna kako je Garvin tvrdoglav.
- I ja sam. A mladoenji e, verujem, biti svejedno uhvatila je snahu ispod
ruke i krenule su u prizemlje.
III
Doruak je bio skoro pri kraju, kada je Tomas uhvatio Edgarov i Gordonov
zabezeknut pogled. Poto je leima bio okrenut ulazu, mahinalno se okrenuo
da vidi u ta gledaju. Na vratima dvorane stajala je Deni i pored nje prelepa


devojka koja mu je bila poznata, a znao je odakle. Iako je jutros video iz
daljine i sa mokrom kosom, bio je siguran da je to ona. Brzo se okrenuo da svi
ne primete kako zuri u nju.
Garvin ih je pozvao i saekao da se priblie, ne ustajui. Kada su prile,
osetio ju je tik iza svojih lea. Telo mu je reagovalo na njenu blizinu. Pomerio
je stolicu, polako da je ne udari, i ustao. Saekao je da Garvin uini isto, pre
nego to se okrenuo.
Pred njim je stajala najlepa ena koju je ikad video. isto belo lice krasile
su krupne modro zelene oi koje su gledale pravo u njegove. Pune usne i mali,
pravilan nos upotpunjavali su sliku savrenog lica, a kao kruna bila je njena
sjajna kosa boje starog brendija. Tako mu Boga, ostavila ga je bez daha.
Drugi put od jutros, a dan je tek poeo.
Izabela je znala da joj je glava podignuta navie i da neprimereno zuri u
mukarca pred sobom. Bio je malo vii od njenog brata, ali dovoljno da
izgleda krupniji. Ten mu je bio bakarne boje, one koja se dobija jahanjem.
Potpuni utisak davali su nos koji je imao neto otriju liniju i prelep oblik
mesnatih usana. Primetila je mali oiljak na desnoj strani gornje usne i od
samog pogleda na njega, osetila neku udnu slabost. Kosa, crna kao ugalj
padala je u nemirnim pramenovima sve do kragne. Tonula je u dubinu
njegovih tamnih oiju, toliko tamnih da se inilo da su crne. itavo telo
odisalo mu je nekom nabijenom energijom koja je, kao bujica, pretila da
porui sve njene brane. Njegov izgled bio je, po njoj, olienje sna svake ene,
ali ujedno i velika opasnost. Od samo jednog pogleda znala je da bi mogla da
se zaljubi u njega, a da ni ne trepne.
Primetivi zanos sa kojim su posmatrali jedno drugo, Garvin se blago
nakaljao i tako prekinuo aroliju. Izabela je brzo spustila glavu i pogledom
potraila neku zamiljenu taku na zidu.


- Barone Pembruk, do sada ste zakljuili da je ovo moja sestra, a ini se da i
ona zna ko ste vi, pa smatram da nema potrebe za posebnim upoznavanjem.
Tomas ipak nije mogao da odoli. Jo jednom je pogledao Izabelu pravo u
oi i lagano joj uzeo hladnu ruicu, pa spustio svoje tople usne na njenu
nadlanicu.
- Ledi Izabela, drago mi je to nisam uludo prevalio ovoliki put. Vaa lepota
vredna je svake milje.
- Izabela je promrmljala rei zahvalnosti, a pritom uopte nije bila sigurna da
li je ijedna re izala iz njenog grla. Iako je ovaj njegov gest okarakterisala
kao najobinije laskanje jednog Engleza, ipak je prijao njenoj enskoj sujeti.
- Sedite moje dame rekao je Garvin Sad u poslati po oca Sajmona.
Barone, kada ste mislili da krenete? Nadam se da neemo morati da
pourujemo svetenika. Moete krenuti i sutra, zar ne? Kod nas ste dobrodoli
da prenoite.
- Ne bih da budem nezahvalan, ali mislio sam da poemo to pre. Ako ne
zamerate, vie bih voleo da se venamo u Engleskoj. Ipak emo iveti tamo, a
ovo su nestabilna vremena.
- To ne dolazi u obzir. Moja sestra e ovu kuu napustiti samo kao udata
ena zagrmeo je Garvin.
- Ja se slaem sa baronom napokon se oglasila Izabela i svi su odjednom
pogledali u nju. Nemoj da se ljuti Garvine, ali moda je baron u pravu za
ovo to kae. ta ako neko posumnja u verodostojnost naeg braka.
- Izabela, nemoj se me... poeo je Garvin, ali ga je ona prekinula.
- To to se slaem sa baronom ne znai da je njegovo miljenje jedino zbog
ega mislim da je bolje da se venamo u Engleskoj. Neu da me vena ujak
Sajmon.
- Zato pobogu? upitao je Garvin sa uenjem.
- Imam svoje razloge rekla je kratko.


- Koje ja ne mogu da uvaim, ako ih ne znam i dalje je bio uporan Garvin.
- Neu iriti priu Garvine. Obeala sam ujaku da u se udati za mukarca
koga volim i da e nas on venati. Poto se ne udajem iz ljubavi, ne elim da
me on vena. Razume?
- Ne, ali poto ste i ti i baron saglasni u tome da neete danas da se venate,
ja vas neu prisiljavati na to. Baron Tomas je ve dao re da e se korektno
ponaati prema tebi i nema razloga da mu ne verujem. Od tebe oekujem isto.
Sve dok nosi prezime Meklijam, ja odgovaram za tebe. Kada se venate,
mu e preuzeti brigu o tebi. Na kraju, imamo i dva kralja koji e jednako
voditi rauna o svemu. Hajde sada dorukuj pa da krenete polako.
- Hvala ti Garvine. Ti si najbolji brat na svetu osmehnula se Izabela, srena
to je dobila bitku.
Sa druge strane Tomas nije bio ni malo srean to se nisu venali odmah. Ni
sam nije znao zato mu je zasmetalo kada je uo da Izabela ne eli da je vena
otac Sajmon poto ne voli onoga sa kim se venava. Naravno da nije mogla
da ga voli. Tek pre nekoliko minuta ga je prvi put videla. I zato mu je uopte
to bilo vano? Zar nije ovamo doao sa sasvim drugaijim planom? Treba da
se oeni po nalogu kralja, vrati se kui i nastavi da ivi kao i do sada. Iz misli
ga je trgao Izabelin glas.
- Koliko stvari mogu da ponesem? Trebalo bi da kaem slugama ta da mi
iznesu upitala je blago.
- Svakako ne moete poneti nita krupno. Toga ste verujem i sami svesni.
Moete spakovati etiri vree pa da na svakog konja stavimo po jednu.
- Znai pet vrea. I moj konj ide sa nama.
- Vi ete jahati sa mnom. Obeao sam vaem bratu da u vas tititi, a to
mogu samo ako smo u istom sedlu.
Izabela se glasno nasmejla, ali kada je videla samo ozbiljna lica oko sebe
brzo se sabrala.


- Verujem da su vae namere dobre, ipak ja sam sposobna da zatitim samu
sebe. ak i ako ti budete morali da me titite od bilo koga ili ega, verujem da
e vam biti mnogo lake ako ste sami u sedlu. Meseina ide sa nama ili ja
ostajem ovde.
Garvin je prebledeo zbog Izabelinog ispada. Nije oekivao da e odmah
pokazati svoju eksplozivnost.
- Izabela, smiri se! Ako baron kae da Meseina ne ide, onda ne ide! A ti e
ii, taman te ja na leima nosio!
Deni je uhvatila mua za ruku pokuavajui da ga smiri.
- Zna koliko joj znai taj konj. Molim te dozvoli da ga povede gledala ga
je tako moleivo da je Garvin bio na mukama.
Tomas je odluio da se umea i olaka mu. Cela ova situacija sa enama ga
je izuzetno zabavljala. Verovao je da je Garvinu najmanji problem voditi
bitke protiv neprijatelja. Ovo sa im se suoavao u kui bile su rovovske
borbe. Trebalo je pobediti sve ene, a da pritom sve strane budu zadovoljne.
- Ledi Izabela treba da povede konja rekao je glasom tako autoritativnim
da su svi odmah uutali. - Nema potrebe da vodimo bilo kakvu raspravu oko
toga. Ja moram da se vratim sa enom i ako je njen uslov da povede konja,
onda u redu.
Izabela ga je pogledala zahvalno, ali joj se ve sledea njegova izjava nije ni
malo dopala.
- Garvine, mislim da pre nego to krenemo treba da raistimo jo jednu
stvar. Upravo sam shvatio da odlaganje venanja ima jednu veliku manu.
Izabela e vreme u putu do Engleske provesti sa mnom, ali ete za nju biti
odgovorni vi. Nadam se da razumete ta hou da kaem zaverniki se
nasmejao.
- Potpuno ste u pravu. Znai ostaje mi samo da vas pred svima ovlastim da,
od ovog trenutka, preuzimate brigu o mojoj sestri, a vaoj buduoj eni. I,


iako sam mislio da ovo nikada neu rei, neka vam je Bog u pomo i on se
nasmejao. Tog trenutka je znao da njegova sestra ide u prave ruke i bio veoma
zahvalan Tomasu to mu nije pripisao kao slabost to to ga je sestra potpuno
obrukala.
Izabela je besno sevala oima na Tomasa. Kako mu je samo palo na pamet
ono to je mislila da iskoristi svakog puta kada joj neto ne bude po volji.
Sada je uhvatio u zamku. Na njen bes odgovorio je irokim osmehom i,
naravno, razbesneo je jo vie. Ipak je uspela da se suzdri i ne uvredi ga.
Znala je da vie ne sme da izaziva brata. Nai e ve naina da se osveti
Tomasu to je prozreo i spreio njenu nameru.
- Idite da se pripremite i recite slugama da iznesu vae stvari. Uskoro emo
krenuti. eka nas dug put Izabela rekao je Tomas mirnim glasom i njoj nije
preostalo nita drugo nego da ga poslua. Bude li izazivala sudbinu i dalje,
moda e je naterati na venanje.
Kada je izala iz dvorane, besno je zalupila vrata. Tako e im svima
pokazati ta misli o svemu ovome. I onaj baron... ta umilja? Da je uao u
njenu glavu i da e moi da joj nareuje. Pokazae mu brzo da nije u pravu.
Tog trenutka je odluila da mu zagora put do Engleske. Malo mirnija i sa
osvetnikim osmehom na licu, ula je u svoju sobu i poela da se pakuje.
Tomas je nekoliko trenutaka gledao u vrata koja je njegova budua supruga
zalupila. Kakve li ene! Bie ovo pravi izazov za njega. Kada je i Deni
izala, izgovarajui se da treba da pomogne Izabeli, Tomas je naloio svojim
ljudima da odu i pripreme konje za put. Tako su on i Garvin ostali sami.
- Sestra ti je, ini se, prilino teko podnela nareenje da se uda? Tomas
nije ni primetio da je prestao da persira Garvinu.
- Iskreno, oekivao sam da e jo burnije reagovati, iako je obeala da nee
praviti scene rekao je Garvin mirno. Imam utisak da si joj se dopao i da je


to malo ublailo reakciju. Izabela je impulsivna, ali nije zlonamerna.
Vremenom e shvatiti koliko je osetljiva.
- To si mi ve jednom rekao i nije mi jasno ta si hteo da kae. Nisam
stekao utisak da je takva namerno je preao preko izjave da joj se dopada, a
morao je priznati da mu je prijala.
- Rekao si da to tebi nije vano ali meni, kao njenom bratu, jeste. Veoma je
emotivna i osetljiva je po tom pitanju. Kada nekog voli u stanju je da skoi u
vatru za njega. Ako bude dobro postupao sa njom imae odanu suprugu, ako
ne, stvarae ti probleme.
- Ne brinem ja za to. Nisam do sada bio u prilici da razmiljam o odnosu sa
enom, ali sam dokazao da mogu da upravljam velikom vojskom. Ne moe ni
ovde biti mnogo drugaije.
- Tako sam i ja mislio osmehnu se Garvin. Na kraju sam izgubio. Mislim
da je to jedina bitka iz koje sam izaao poraen i nije mi ao. Pomirio sam se
sa tim da vojnik mogu biti van ovih zidina, a da sam ovde samo brat, mu i
otac. Ti sada sigurno ne zna o emu priam i moda to smatra slabou, ali
iskreno, mene za to nije briga. Ja sam svoj mir pronaao.
- Hrabar si ovek Garvine Meklijame. Tvoja veliina se ogleda u tome to si
sposoban da prizna svoje slabosti. Ima moju re da ih ja nikada neu
zloupotrebiti, ma ta se u budunosti desilo.
- I ti si dobar ovek. Re ne moram da ti dajem jer si sada deo porodice.
Neprijatelj ti mogu biti samo ako mi povredi sestru.
- Potrudiu se da do toga ne doe. Imam utisak da bi bio duplo suroviji nego
kada se bori za kralja i dravu. To stvarno ne bih voleo da iskusim, iako ne
mislim da sam slabiji od tebe.
- U tom sluaju smo i pored krhkog saveza naih drava ostvarili trajno
prijateljstvo.
IV


Sunce je bilo na zalasku kada je Tomas odluio da se ulogore. itavog dana
su jahali bez zaustavljanja i ve mu je bilo ao Izabele. Iako se nije bunila,
znao je da ena ne moe da izdri takav tempo. Poterao je konja i sustigao je.
Poto se nije okrenula kada je shvatila da ide uporedo sa njom, nije mogao da
odoli da je malo zadirkuje.
- Hoe li moi da izdri ovaj tempo do ujutru?
Izabela ga je pogledala u udu, ali se brzo sabrala. Da li on to misli da ih
poubija?! Iako je bila veoma iskusna u jahanju, jednostavno nije imala prilike
da tako dugo putuje. Jo u sedlu. Ipak je odluila da mu ne pokae na kakve
e je muke staviti ako budu, jo samo malo, nastavili ovako.
- Naravno da u moi. Zar si uopte i pomislio da se zaustavimo? rekla je
podrugljivo i uperila pogled u daljinu.
- Smeo bih da se opkladim da bi to zaista i izdrala, ali neemo imati priliku
da proverimo. Na prvom zgodnom terenu se zaustavljamo. ini mi se da u
blizini ima reica. Prijae nam voda, zar ne?
- Kako ti kae rekla je ravnoduno i dalje gledajui ispred sebe.
- Nije mogue da nema miljenje o mom predlogu. Da li bi se vie
obradovala jezeru Izabela? rekao je mekim glasom.
Ona blago odskoi u sedlu. Otkud ovakvo pitanje? Nije mogue da ju je
video jutros. Ustvari, mogue da je video, ali kako je prepoznao? Ona polako
okrenu glavu. ekao je da ga pogleda. Ona oseti kako joj rei umiru na
usnama. Njegov pogled vru, kao uareni ugalj, plaio ju je. Lice mu je bilo
ozbiljno. Izabela oseti nelagodu, ni sama ne znajui zato. Nikada do tada nije
se oseala tako ranjivo. Oseala je da joj obrazi postaju sve topliji i znala je da
je pocrvenela.
- Ne volim vodu ree i brzo skrenu pogled Svejedno je da li emo se
zaustaviti i gde e to biti.
- Nisi neto priljiva. Od jutros jedva da smo razmenili nekoliko reenica.


- Ne poznajemo se barone. Ni ti se nisi trudio da zapone razgovor.
- Trebalo bi da me zove imenom Izabela. Bar kada smo sami nema potrebe
za formalnostima. U pravu si, ne poznajemo se i moraemo da poradimo na
upoznavanju i zbliavanju im sjaemo.
- Ja nisam predloila ni upoznavanje ni zbliavanje. Dovoljno je to emo
morati da se venamo.
- Misli? ree Tomas dok mu se osmeh irio. Videemo da li je to
dovoljno u glasu mu se osealo neizgovoreno obeanje. Zatim podbode
konja i ode napred do Alberta i Gordona.
Nedugo zatim zaustavili su se na maloj istini, pored reke. Ba kao to je
Tomas i najavio. Izabela se svim silama potrudila da ostane na nogama kad
sjae. Boleo ju je svaki deli tela. Odbila je Tomasovu ruku i polako sila sa
kobile. Kolena su joj klecnula i sigurno bi pala da je Tomas nije uhvatio oko
struka i vrsto je privukao. Tako oslonjena na njegovo telo nije mogla da
razazna da li je slabost potrajala zbog njegove blizine. Kako god, prijalo joj je
njegovo vrsto telo i prirodni muki miris.
Zatvorila je oi na trenutak i bujna mata je odmah naterala da zamisli kako
bi bilo da je privue jo blie. A moda i poljubi. Odmah je oterala grene
misli i brzo se otrgla od njega. Dostojanstveno, koliko je mogla u tom
trenutku, odetala je do umarka gde se nalazio potok. Trebala joj je voda da
rashladi zaarene obraze.
Tomas je nepomino stajao na istom mestu i gledao je kako odlazi. Iako je
bio siguran da je sve boli, ipak je imala dranje kraljice. Da je ostala uz njega
jo samo minut due, sigurno bi je poljubio. Poeleo je jo jutros dok nije
znao da je to njegova budua nevesta, a sada kad je znao, eleo ju je jo vie.
Nije ba morao da odlae venanje. Trebao je prihvatiti uslov njenog brata.
Sada bi imao zakonsko pravo da joj se priblii. Ovako mu nije preostajalo


nita drugo nego da eka. Jo etiri dana, koliko im je trebalo da stignu na
njegovo imanje, uinie mu se kao venost.
Izabela je isprva pomislila da se samo malo umije, meutim voda je bila
toliko primamljiva da nije mogla da joj odoli. Vratila se do mesta gde su
Tomasovi ljudi ve podizali logor, uzela iste stvari, sapun i svoj pled. Kada
je ponovo krenula nazad, ka potoku, zaustavi je njegov glas.
- Voda je prilino hladna i brza. Ne volim to ide sama.
- Nee mi se desiti nita loe, a ne planiram da pobegnem, ako te to moda
brine. To je samo voda, barone.
- Tomase ispravio je on Za nekoga ko ne voli vodu, previe si oputena.
Nee ulaziti u potok, zar ne?
Upravo to je imala na umu. Da ode uzvodno, do malog vodopada, i okupa
se. A onda se setila malopreanje prie o jezeru i ponovo pocrvenela. Ovog
puta e na sebi zadrati kouljicu.
- Neu ulaziti u vodu vie nego to bude potrebno smatrajui da mu je dala
umirujui odgovor okrenula se i nastavila put.
Ve posle nekoliko minuta, jaki slapovi vode sputali su joj se na glavu.
Brzo je oprala kosu i dobro istrljala telo, koliko je mogla od kouljice i
pourila iz vode. Nije elela da je iko zatekne kako se kupa. Samo tako e
moi da ubedi Tomasa da jutros na jezeru nije video nju. Naravno, ako to
bude ponovo spomenuo. Dohvatila je platno sa gomilice i sagla se da ocedi
kosu kada je ugledala izme ispred sebe. Podigla je glavu, ali je unapred znala
ko je ispred nje.
- Zato si krenuo za mnom? Zar stvarno misli da mogu da uradim bilo ta
to ti nije po volji?
- Ne, ne mislim rekao je zurei u nju.
Tanka kouljica prijanjala joj je uz telo i ocrtavala prelepe obline. Kako je
eleo da je dodirne! Lomila ga je elja.


Izabela je pocrvenela kao da je naga. Njegov pogled izazivao je u njenom
telu nepoznatu vruinu sa kojom nije umela da se bori. Oseala se
zarobljenom u sopstvenoj koi.
- Pusti me naglo je rekla i pomerila se korak unazad, a onda je shvatila da
je on uopte ne dri.
- Hou, ali pre toga moram da te uhvatim koraknuo je ka njoj i brzo je
privukao u zagrljaj, a onda spustio usne na njene. Bile su meke i sone.
Polako ih je ljubio, ekajui da se razdvoje. Kada se ni posle nekoliko
trenutaka to nije dogodilo, pogledao je. Oi su joj bile zatvorene i stajala je
mirno, ne pruajui otpor, ali nije znala ta treba da radi. Osmeh mu je
preleteo preko usana, a onda je skoro neno rekao: Otvori usta Izabela.
Hou da ti pokaem kako izgleda pravi poljubac.
Izabela je bila kao hipnotisana. Potpuno savladana nepoznatim oseajem
mogla je samo da se prepusti omamljujuem glasu i izvrava ono to joj kae.
Kada je lagano otvorila usta, on joj oliza svaku usnu, a potom uroni jezikom u
njena usta. Poljubac je sada bio vreo i vlaan. Oseala je njegov ukus i znala
da i on osea njen. Jezikom je divlje kruio po njenim ustima i ona shvati da
bi trebalo da mu uzvrati na isti nain. To je bio jedan od naina spajanja
mukarca i ene i veoma joj se dopao.
Postala je smelija i uzvraala mu vatreno. Dah joj je bio isprekidan. Grudi
su joj se ubrzano podizale i sputale. Prsa su mu bila priljubljena uz njene
dojke i on napravi razmak tek toliko da rukom posegne za ukruenim vrhom.
Kada je preko tanke tkanine palcem i kaiprstom polako uvrnuo osetljivi
pupoljak, ona zastenja od slatkog oseanja koje joj se spusti u dno stomaka.
Taj zvuk koji je ispustila, potpuno raspali Tomasa i on je slobodnom rukom
sasvim prilepi uz sebe i produbi poljubac toliko da je postao divlji. Uzvraala
mu je jednakom estinom, potpuno nesvesna gde se nalaze.


Tomas je poslednjim deliem svesti razabrao u kakvoj se situaciji nalaze.
Telo ga je bolelo od elje za njom i znao je da e uskoro prei taku sa koje
nema nazad. Naglo je odvojio od sebe. Kada je ugledao njen, od strasti,
zamuen pogled, brzo je okrenuo glavu. Nastavi li tako da ga gleda, tako mu
Boga, uzee je odmah.
- Vrati se u logor. Dolazim brzo rekao je i poeo da skida odeu sa sebe.
Izabela se brzo ogrnula pledom, pokupila stvari i potrala preko suvih
granica. Telo joj je drhtalo kao u groznici. Oseala se ponieno. Zar je
mogue da mu se toliko nije dopala kada je odgurnuo od sebe. A njoj se,
glupai, uinilo da mu se svia, ba kao i njoj.
Obrisala je suze pre nego to je stigla do Alberta, Gordona i Edgara. Ve je
primetila kako se dre po strani i razgovaraju sa njom samo kada je
neophodno. Nije elela da vide njene suze. Nije se iznenadila kada je videla
kako vredno rade. Albert i Gordon su pravili improvizovani ator od koe i
granja dok je Edgar pripremao hranu. Konji su ve bili zbrinuti i mirno su
pasli.
Povukla se iza jednog drveta i skinula sa sebe mokru kouljicu, a onda
obukla suknju i tuniku. Pourila je do Edgara i ponudila mu svoju pomo.
- Nema potrebe da se zamarate, ledi. Mi smo navikli na stalna putovanja
rekao je kratko bez elje za daljim razgovorom.
- Znam da ne moram, ali htela bih da pomognem. Oseam se prilino
beskorisno.
- Dovoljno je to nas niste usporavali danas, ledi. To je va najvei doprinos.
Bitno je da do sutra uvee stignemo na teritoriju Engleske. Posle e biti
mnogo lake. Ovako nismo bezbedni.
- Ja nemam taj oseaj. Verovatno u se tek od sutra oseati tako kao vi sada
rekla je zamiljeno.


- Izvinite, nisam eleo da vas rastuim, ledi. Nema potrebe da se se oseate
nesigurnom u naoj zemlji. Baron e vas tititi. Niko nee ni pomisliti da vas
kinji zato to niste engleskinja.
- Ne verujem da e me iko kinjiti Edgare, ali e svima smetati moje poreklo.
Evo na primer vama. Iako lepo razgovarate samnom, ipak vam smeta.
Primetila sam da me i vi, Albert i Gordon izbegavate.
- Ledi, otkud vam to? Ne znam kako je kod vas, ali kod nas vazali ne
posveuju panju izabranici svog gospodara. Potovanje da, panju ne. Baron
bi mogao pogreno da protumai nau naklonost, razumete?
Nije razumela vei deo onoga to joj je rekao. Kakvu naklonost?
- U redu, kako vi kaete ipak je rekla.
Utom su im se pridruili Albert i Gordon, ali niko nije ni pipnuo hranu.
Oigledno je da su ekali Tomasa. A njega nije bilo. Izabela nije smela da
izrazi zabrinutost, ali inilo joj se da je neobino dugo odsutan. Kako se niko
od njegovih ljudi nije uzbuivao, pretpostavila je da ni ona nema razloga za
brigu. Zato je zapoela razgovor u koji su se za kratko vreme ukljuila sva tri
mukarca. Priala im je dogodavtine iz lova i to uglavnom one smene.
Sunce je sasvim zalo i Tomas je u polumraku posmatrao svoju buduu
enu kako oputeno razgovara sa njegovim ljudima. Nije mogao da je krivi
to je proveo vie od pola sata u ledenoj vodi. Ona je bila neiskusna i nije
mogla da zna dokle sme da ide. On je bio taj koji nije mogao da stane na
vreme. Nikada do sada mu se nije dogodilo da tako izgubi kontrolu nad
sobom. Potpuno ga je opinila. I sada je oseao ukus njenih mekanih usana.
to je najgore i njegove ljude je zaarala. inilo se da im je zabavno i da bi
im se moglo prikrasti stotinu vojnika, a da oni nijednog ne bi primetili. To je
izazvalo bes u njemu. Neujno im se pribliio i ba u trenutku kada su se svi
nasmejali prekinuo zabavu.


- Vidim da vas ledi Izabela neizmerno zabavlja, a niste ni svesni da ste
ugrozili i njenu i svoju bezbezdnost.
Na zvuk njegovog glasa sva tri vojnika su skoila kao opareni.
- Ledi se poalila da joj nedostaje razgovor, barone. Ja sam kriv. Hteo sam
da joj prekratim vreme dok se ne vratite. Albert i Gordon su doli zbog veere
izdeklamovao je Edgar.
- Ni on nije kriv. Ja sam zapoela priu. Iako me Edgar upozorio da nismo
bezbedni sve dok ne stignemo na tlo Engleske, ja sam se ogluila o njegovo
upozorenje. Valjda zato to sam u svojoj zemlji pa mi je teko pojmljivo da se
neko ne osea bezbedno. Ako neko treba da bude kanjen onda sam to ja,
barone. Tvoji ljudi nisu krivi.
- Hajde da veeramo. Posle u se baviti svima vama rekao je odsutno.
Jeli su u potpunoj tiini. Izabela se nije usuivala da pogleda ni u jednog
mukarca. Bila je svesna da je napravila greku. Iz elje da zaboravi ono to je
doivela sa Tomasom, napravila je pometnju i problem njegovim ljudima.
Jedva da je neto pojela, kada je odluila da se povue.
- Ja bih da spavam. Moe li da mi kae gde mogu da legnem? upitala je i
dalje ga negledajui.
- Koga pita Izabela? rekao je otro Tomas.
- Tebe.
- Onda gledaj u mene kada postavlja pitanje.
Bilo joj je veoma neprijatno. Srea da je bio sumrak pa nije mogao da vidi
kako joj obrazi plamte. Podigla je pogled i ponovo upitala:
- Gde mogu da legnem? Hou da spavam.
- ator je spreman. Moe se odmah povui gledao je pravo u oi.
- Hvala. Laku no ustala je, uzela svoje stvari i otrala do zaklona.
teta to nije imalo vrata jer je imala utisak da e uti njene jecaje. ta se to,
doavola, deavalo sa njom? Od osvetnice se pretvorila u plaljivicu. Nije


mogla da prepozna samu sebe. Pokuala je razlono da razmisli o svemu. Sela
je na konu prostirku i izvadila etku za kosu. U svom meteu zaboravila je
da se oelja. Polako je raeljavala pramenove. To je uvek smirivalo.
Morala je da bude potpuno iskrena prema sebi. Nenadano i jako joj se dopao
Tomas Pembruk. A ona je imala u planu da im brak uini nemoguim. ta e
sada da radi? Nije mogla da sprovede zamisao a da ne povredi i samu sebe.
Iako o Tomasu nije znala nita iz njega je isijavala neka jaka energija koja je
privlaila. Ponovo se setila poljupca i nesvesno prela prstima preko usana.
Pitala se da li je znao da je niko pre nije poljubio. Da jeste, ne bi je onako
odgurnuo. Deni joj je rekla da su poljupci prijatni, ali ona sama ih je ocenila
kao fantastine.Tomas je itekako znao da se ljubi. Ona nije i zato mu se nije
svidelo.
Odluila je da e mu ujutru rei da nema nikakvog iskustva i da, ako eli
ponovo da je poljubi, mora da joj pokae kako se to radi. Malopre je bila
ubeena da je shvatila, ali izgleda da se prevarila. Kada je zaula um pored
sebe, naglo se trgnula i etka joj se umrsi u kosi.
- Tomas!
- ta? ona pokua da ga pogleda u oi.
- Zovem se Tomas i oekujem da mi se tako obraa spustio se pored nje
na prostirku i pomogao joj da izvue etku iz kose, a onda uzeo jedan pramen
u ruku i nastavio lagano da ga elja.
- U redu je... Tomase. Razumela sam. Sada mi daj etku jer mogu sama da se
oeljam. Ti moe da ide na spavanje.
On se nasmeja iz sveg glasa, prebaci joj napred pramen sa kojim je zavrio i
uze sledei.
- Gde bih ja to, po tebi, trebao da spavam? Nisi valjda pomislila da je ovoliki
ator samo za tebe? pomilovao joj je vrat nadlanicom.


- Ali mi ne moemo da spavamo zajedno. Nismo venani Tomase uzdahnu
ona. U redu. Ti spavaj u atoru, a ja u se snai napolju Krenula je da
ustane, ali je vrsta ruka zadra na mestu.
- Da nisi ni pokula da izae odavde rekao je grubo. Iako nismo
venani, ti si moja i spavae onde gde ja kaem.
- ta e pomisliti tvoji ljudi? pokua da probudi trunicu nelagode u
njemu.
- Sigurno ne to da bi trebalo da spava dalje od mene. ta misli, zato su
napravili ovoliki ator? Kada sam u pohodima, ja spavam isto kao i oni.
- Ujutru neu smeti da pogledam nikoga od njih ponovo je uzdahnula.
- Ti ni ne treba da gleda bilo koga od njih. Ja sam taj u koga treba da gleda
rekao je posesivnim glasom i prebacio oeljani pramen napred, ogolivi
joj vrat.
Opinjavala ga je belina njene koe. Sagao se malo i spustio vreli poljubac
na ilu koja je pulsirala i odavala da nije toliko mirna kao to izgleda.
Izabelu su njegov vreli dah i mekane usne dovodili do ushienja koje nije
umela da objasni. Oseala je toplotu u svakom damaru. Nije to bila toplota
koja je trebalo da je greje, ve da se nekako oslobodi iz nje. Poali to nije sa
Deni malo vie priala o tome. to su se njegove usne sputale nie, ka
ramenima, intenzitet vreline se pojaavao. Ispustila je tihi zvuk za koji ni
sama nije mogla da proceni na ta lii.
Na njeno glasno stenjanje Tomas je reagovao munjevito. Obuhvatio je
rukama i potraio njene oble dojke. Iako je tek pre kratkog vremena jedva
povratio kontrolu nad sobom, ponovo nije mogao da se zaustavi. Ova ena ga
je nenormalno privlaila.
Okrenuo joj je lice i poljubio je neobuzdano. Razvojila je usne i odmah mu
uzvratila. Nekoliko sekundi kasnije, odgurnula ga je od sebe. Tako snano da
je pomislio da e ga prevrnuti.


- Zato si to uradila? Nisam stekao utisak da ti se ovo ne dopada upitao je
pomalo grubo, a u sebi je bio zahvalan na njenoj prisebnosti.
- Dobro si zakljuio, dopada mi se! Ali ti si taj kome se ne dopada! Ne mogu
da dozvolim da me ponovo odgurne kao gore, kod vodopada. Istina, nisam se
pre ljubila, ali ti bi trebalo da me naui, a ne da me gura od sebe! zvuala
je veoma ljutito i uvreeno.
Tomas je morao da se nasmeje. Taj smeh je prikrio jako uzbuenje koje ga
je obuzelo od njenog priznanja da joj se sviaju njegovi poljupci.
- Ludice jedna, ponovo je privukao sebi to to sam se odvojio od tebe ne
znai da ne ume da se ljubi. Bilo mi je odmah jasno da se nisi pre ljubila, ali
si brzo savladala tehniku. Nekim enama treba mnogo vie vremena. To to
sam se odmakao je samo za tvoje dobro. elim da ima prvu branu no u
krevetu. Da nismo stali, ne znam da li bih mogao da se savladam. elim te
Izabela, ali ja nisam sebini gad kome je stalo samo do sopstvenog
zadovoljstva. elim da i ti mene eli i da me, u zanosu strasti, moli da te
uzmem.
- To znai da se ne smemo vie ljubiti dok se ne venamo rekla je
razoarano i on se ponovo nasmejao.
- Ne, ne znai da ne smemo da se ljubimo. ak mislim da je poeljno. Samo
moramo biti oprezni koliko daleko idemo.
- Onda moemo da se poljubimo sada. Za laku no rekla je stidljivo i
prinela svoje slatke usnice njegovim.
Tomas je nekoliko trenutaka samo ispitivao njihovu mekou, a onda uronio
u njena slasna usta. Uzvratila mu je jo vatrenije nego malopre, verovatno
osloboena straha da to ne ini na pravi nain. Prebacila je ruke preko
njegovih ramena i zabila mu prste u lopatice. Oseala je njegovu snagu pod
prstima i to je uzbuivalo.


Tomas je polegao na prostirku i nadvio se na njom, ne prestajui da je ljubi.
Ponovo je posegnuo za njenim dojkama. Bile su vrste, sa krutim vrhovima i
bacale su ga u potpuni zanos. Poigravao se sa njima neno i znao da joj se to
svia jer joj se telo pod njim uvijalo i pozivalo ga da ne prestaje. Spustio je
ruku nie i preko tanke tkanine napipao rebarne lukove, a zatim i vrsti ravni
stomak. Kada je otiao jo nie do njenih kukova i zadnjice, ponovo je
zastenjala.
- Da stanem sada? upitao je promuklo.
- Ne jo rekla je tiho. Znala je da se ponaa kao bludnica, ali ono to joj je
radio bilo je tako lepo. elela je da jo malo traje.
Ohrabren njenim uzbuenjem, povukao joj je spavaicu na gore i spustio
vreo dlan na golo bedro. U glavi mu se pomutilo od njene glatke, mekane
koe. Milovao je krunim pokretima i polako pomerao ruku ka unutranjoj
strani. Kada je stigao do svilenkastog sredita, oteo mu se nekontrolisani
uzdah. Bila je tako vrela i vlana. Razdvojio je prstima mekanu brazdu i
napipao neni pupoljak. Sada je stenjala toliko glasno da je morao odmah da
joj zaepi usta poljupcem. Kukovi su joj se izvijali i pozivali ga. Znao je da su
doli do kritine take, ali mu jak nagon mujaka nije dozvoljavao da
prestane. eleo je da joj pokae slatko zadovoljstvo vrhunca. Polako je uao
prstom u nju. Klizio je naprednazad kroz usko vlano sredite njenog bia.
Drugom rukom joj je masirao donji deo stomaka, pojaavajui intenzitet
uitka.
Poslednja jasna misao u Izabelinoj glavi bila je da on moda nee moi da
se zaustavi. Onda je zapala u blaenu izmaglicu i vie nita nije bilo vano
osim onog to su joj njegove ruke radile. Trudila se da obuzda glasne zvuke
koje je isputala iz grla kada god bi joj oslobodio usne. Podsticala ga je
kukovima da je spremna i da moe da je uzme. Nagomilana vruina u telu


dostigla je maksimum i prerasla u groznicu. Oseala je da je to trenutak
osloboenja i prepustila mu se.
Nakon nekoliko minuta, kada joj je disanje ponovo postalo ravnomerno,
oseala se malaksalo. I zadovoljno. Polako je otvorila oi i pogledala Tomasa.
Bio je bled i na elu su mu bile krupne grake znoja. Nekako je oseala da mu
je ovo bilo naporno i da je sebi uskratio zadovoljstvo. Bio je to veoma
nesebian in i Izabeli se inilo da mora da mu uzvrati istom merom.
- Ovo je bilo boanstveno. Hoe li uvek biti ovako? upitala je tiho i
spustila usne na njegov vrat.
- im se reimo tvoje nevinosti hoe. Taj deo e biti malo bolan.
- Da li zbog toga nisi sada...mislim... meni je bilo tako lepo, a ti... rei su
joj zastajale u grlu.
- Ne brini zbog toga. Sada u da odem u hladnu vodu i sve e biti u redu.
- Mogu da podnesem malo bola. Trebao si...
- Ne! elim da to uradimo daleko od bilo ijih oiju i uiju. Hou da
nesputano uivamo. Posle toga e ti trebati odmor, a to u ovom trenutku ne
mogu da ti pruim. Ujutru rano moramo da nastavimo put.
- Mogu li onda i ja tebe da zadovoljim rukama? upitala je hrabro.
Tomas je bio zaprepaen njenim pitanjem i bol u preponama mu se jo
vie pojaao.
- Ne mora to da radi. Rekao sam da u...
Prekinula mu je tok misli kada je svoj maleni dlan stavima preko njegove
vrste mukosti. Pomerala je polako gore dole.
- Mora da mi kae ta treba da radim prodahtala mu je tik uz uvo.
Tomas je pomislio da e trenutno doiveti vrhunac. Sklonio joj je ruku i
svukao se, a potom je ponovo vratio i, ne sklanjajui svoju aku sa njene,
ponavljao ritmine pokrete koji su mu maglili um. Izabela je neverovatno
brzo uila i uskoro joj je prepustio da ga sama povede niz slatku bujicu uitka.


Usnama mu je kruila po prsima, grickajui mu kou povremeno. Slobodnom
rukom ga je stezala za bokove- Glasno je zastenjao i izgovorio njeno ime.
Saekala je da mu se malo umiri dah, a onda ga poljubila strasno.
- Kralj mi je uinio uslugu kada mi je odabrao enu. im stignemo kui
zahvaliu mu jo jednom je poljubio i povukao je da ustane.
Otili su do potoka i osveili se. Nakon toga zaspali su pripijeni jedno uz
drugo, kao da im je ba tu mesto.
V

Dan je odmicao sporo. to su se vie sputali na jug, bilo je toplije, ali i
vlanije. Kia je rominjala i zbog klizavog terena kretali su se sporije. Izabela
je bila u oblacima itavog dana. Nije priala ni sa kim. Jutros je Tomas
probudio vrelim poljupcem i obeao da e veeras ponoviti isto to i sino.
Pokuavala je da u sebi pronae malo grie savesti zbog razuzdanog
ponaanja prethodne veeri, ali nije uspevala. Nekako joj se inilo da je to
ispravno. Znala je dobro da je njen brat uvek ujutru bio pristupaniji za ono
to je Deni traila od njega, a on tvrdoglavo odbijao. Deni je preko noi
uvek uspevala da ga smeka i sada joj je bilo jasno kako. Nadala se da e i
ona uspeti isto sa Tomasom. Samo da mu ne dosadi. Pitala se da li je imao
neku ljubavnicu koja ga je ekala? Da li e nastaviti da je via? Bie joj teko
da to podnese.
Tomas je gledao u Izabelina prava lea. Blagi osmeh proao mu je licem
svaki put kada je pomislio na prethodno vee. Kako je samo bila strasna. I
nije to skrivala. Pokuao je da je uporedi sa svojim dosadanjim
ljubavnicama, ali je shvatio da je to nemogue. Ona je imala nekoliko stepeni
vreliju krv i potpuno drugaiji temperament. Pored toga, bilo joj je vano da i
on bude zadovoljen, to mu se veoma dopadalo. Mala, slatka Izabela bila je
pravo osveenje u njegovom ivotu. Ionako se ve svega zasitio. Navee je


da ga zavoli i postane potpuno zavisna od njega. To e ga uiniti srenim.
Znao je da e joj trebati vremena da se uklopi u drutvo. Bila je potpuno
drugaije vaspitana u odnosu na Engleske dame.
Kada je kia postala toliko jaka da su bili potpuno mokri, Tomas odlui da
stanu. Njemu, a ni njegovim ljudima, to nije smetalo, ali morao je zbog
Izabele. Iako je imala gortako poreklo, inilo mu se da je krhka. Nije eleo
da se razboli. Ako budu imali sree i kia brzo stane, uspee da nadoknade
vreme i do noi uu u Englesku. Izabrao je da se zaustave kod velike stene
ispod koje se nalazio zaklonjen prostor. Neto nalik maloj peini. Tu su mogli
i vatru da upale. Okolo je bila gusta uma i nije bilo bojazni da e ih neko
primetiti.
Ako su Tomasovi ljudi bili iznenaeni to se zaustavljaju, niim to nisu
pokazali. Na njegov znak, brzo su se rasporedili u poslovima. Izabela je
sjahala i tek kada je video da joj je odea potpuno mokra, znao je da je doneo
pravu odluku.
- Upaliemo vatru. Treba da se osui rekao je blago.
- I vi ste mokri. Nisi morao samo zbog mene da se zaustavlja. Ipak, hvala ti.
Mogu li da se povuem u umu da promenim odelo?
- Poi u sa tobom.
- Nemoj, rekla je brzo Poveu Meseinu. Ona e mi biti zaklon, a i neu
morati da skidam vreu sa sedla. Biu brza.
Video je da joj je neprijatno pa nije insistirao. Uostalom, ve se uverio da
nije kao ostale dame kojima treba itava venost da promene garderobu. Njoj
je ivot u divljini bio dobro poznat.
- U redu. Nemoj se puno udaljavati. Upaliemo vatru da se malo ugrejemo i
neto pojedemo, pa moramo dalje.
- Znam. Edgar mi je jue rekao da moramo veeras prei granicu.


Izabela se povukla u gustu, zelenu umu. Iako je sve bilo vlano, kia nije
direktno prodirala. Smestila je Meseinu pored velikog grma, omoguivi joj
da malo pase dok se ona presvue. Izvukla je iz jedne vree platneni ubrus i
obrisala potuno mokro telo. Dok je pretraivala stvari razmiljajui koja je
suknja najtoplija, zaula je neobian uanj. Umirila je konja i preko velikog
tela pogled usmerila u pravcu odakle je zvuk dolazio. Uinilo joj se da je
videla blagi odsjaj vojnike iane tunike i to na uzvisini iznad stene. One
ispod koje su se malo pre smestili.
Oseanje da je opasnost blizu obuzelo je itavu. Znala je da e Tomasu i
njegovim ljudima biti teko da uju napadaa ili vie njih. Izvukla je luk i
strelu, skrivene ispod vree i posegla za malim bodeom, koji je sakrila u
sedlu. Hvala Bogu da ih je ponela bez iijeg znanja. Umirila se sasvim
ekajui. Tako je radila kada je sa braom odlazila u lov. Znala je da ne sme
niim pokazati da je tu. Samo se molila da je Meseina ne oda. Zato je
umirujue prelazila rukom preko njenog velikog tela. Ono to se desilo u
narednim minutima, bilo je kao u runom snu.
Kada je Albert izaao ispod stene i uputio se ka konjima, petorica napadaa
su skoila sa stene pravo na njega. Od gustog drvea nije mogla jasno da vidi
ta se deava. Sve je liilo na zagluujui mete. ula je zvuk maeva i
ponadala se da su Tomas i ostali bili dovoljno blizu svog oruja. Spustila se
na mekano lie i otpuzala do ruba ume. Ugledala je Tomasa, Gordona i
Edgara kako se bore sa etiri razbojnika. Albert je nepomino leao na zemlji,
ali je instiktivno osetila da je iv, jer je jedan napada zamahnuo maem.
Verovatno je eleo da ga dokraji.
Zategla je luk u deliu sekunde i naciljala pravo u vrat. U sledeem trenutku
videla je kako prvo pada ma, a potom i onaj ko ga je drao. Dok jo niko nije
postao svestan odakle strele dolaze, uspela je da odapne jo dve i pogodi jo
jednog razbojnika u nogu. Sada je borba bila ravnopravna, ali se Albert


nalazio u njenom sreditu. Morala je da ga zatiti od mogueg novog napada.
Odapela je jo jednu strelu koja se zarila u ruku oveka sa kojim se Tomas
borio i znala je da e mu sada biti lake da ga savlada a onda e moi da joj
pomogne da odvuku Alberta.
Tomas je u udu gledao strele koje su se, jedna za drugom, zarivale u
razbojnike i tek kada je video Izabelu kako se, sa lukom u ruci, baca preko
Alberta postao svestan odakle dolaze. Postao je svestan da bi bez njenog
meanja Albert bio mrtav, ali nije smela da se izlae opasnosti i uskoi u
sredite borbe. Brzo je savladao protivnika, ve oslabljenog strelom. Videvi
kako se preostala dvojica povlae ka uzvienju, gde su im verovatno ostali
konji, znao je da je borba gotova. Povukao je neno od Alberta i u njenim
zelenim oima ugledao ok.
- Povreen je Tomase. Moramo mu odmah pomoi. Rana je izgleda na
leima. Moe li... - zajecala je u pola reenice.
Tomas je bez rei povukao u zagrljaj.
- U redu je malena. Sve e biti dobro. Ti drhti. Pre svega mora obui suvu
odeu. Ne eli valjda da se razboli? Moe li sama ili da idem sa tobom?
Izabela se pitala kako moe da bude miran u ovakvoj sitaciji. Umalo nisu
svi izginuli. A onda se setila da je on do sada sigurno imao na stotine ovakvih
borbi. I ko zna koliko je puta i sam bio ranjen.
- Mogu sama. Ti pokuaj da ga okrene i vidi kakva je rana dok se ja ne
vratim. Poneu sve to je potrebno kako bismo ga previli i uili ako treba.
Kada se okrenula, Tomas nije znao da li da se ljuti ili da osea ponos. Bilo
je jasno da bi se bez njene pomoi mnogo tee izborili sa protivnicima i da je
Albertu spasila ivot, ali to saznanje bilo je bledo u odnosu na bes koji je
osetio prema sebi. Uljuljkan mislima o svojoj buduoj eni, dopustio je da im
ivoti budu ugroeni. Sa gnuanjem je shvatio kako je olako pomislio da je


mesto gde se zaustavljaju bezbedno. Do pre nekoliko dana bio je neustraivi
ratnik, a sada se, pod uticajem ene, pretvorio u najobinijeg mokljana.
Stisnute vilice je pogledao Alberta i videvi kako mu se miii na licu gre
od bola, polako ga okrenuo. Rana na leima bila je duboka i obilno krvarila.
Poto su sklonili tela ubijenih razbojnika, Edgar i Gordon su pritrali da mu
pomognu i polako su ga odvukli ispod stene. Paljivo su mu skinuli tuniku i
okrenuli ga na stomak. Tada je rana izgledala jo gore. Edgar je doneo iste
krpe i vodom su mu oprali blato i lie sa lea. Albert se trzao od bolova i svi
su znali da ga samo um ratnika spreava da urla. Gordon je naslagao jo drva
na vatru. Trebao mu je ar da ugreje no kako bi spalili ranu.
Izabela im se pridruila, nosei u ruci malu torbu. Nije pogledala nikoga ve
je odmah prila da pogleda ranu. Rasparano meso runo je zjapilo pred
njenim oima i krvarilo i dalje.
- Sa im ste oistili ranu?
- Vodom. Samo da se ugreje no pa emo je spaliti rekao je Gordon.
- Ne! vrisnula je. Previe je velika da bi je spalili. Prepustite meni da se
pobrinem za ovo.
- Misli li da je ovo prvi put da vidimo ranu Izabela? upitao je ljuitito
Tomas. ta misli kako smo se snalazili bez tebe?
Nije znala zato je ljut na nju i zato odbija njenu pomo. Nije sada imala
vremena da misli o tome. Posle e sa njim raspraviti.
- Verujem da ste sposobni da se sami izborite, ali kao to vidim, uz
improvizaciju rekla je tvrdoglavo. Ovo je rana od koje moe da umre i
mora da se sredi na pravilan nain. Imam sve to mi je potrebno. Ne brini
Tomase, radila sam ovo verovatno vie puta nego ti.
- Verovatno si bila i u vie borbi nego ja rekao je ironino.


- Verujem da si do sada zakljuio da nisam u borbi bila nikada do sada, ali
moj brat i stotine njegovih vojnika jesu. Mnogo rana i gorih od ove sam
izleila stavila je ruke na kukove spremna da se bori do kraja za svoj stav.
Dok je oima vodila nemu borbu sa Tomasom, uli su tihi Albertov glas:
- Pusti je barone.
Izabeli je to bilo dovoljno. Spustila je torbu na zemlju i izvadila nekoliko
boica. Uzela je jednu i prila Albertu.
- Popie ovo. Bie ti lake da podnese bol. Moram ti istiti, a potom uiti
ranu rekla je i pozvala Gordona da joj pomogne da ga okrenu, kako bi lake
ispio tenost. Tomasa je potpuno ignorisala, ali je krajem oka mogla da vidi
da se nije pomakao sa mesta.
Albert je posluno ispio sadraj iz boice i blago se stresao.
- Znam da nije ba prijatno, ali deluje. Ublaie ti ak i groznicu koju e
moda dobiti.
Saekala je nekoliko minuta da napitak deluje, a onda zamolila mukarce da
dre Alberta. Znala je da e ga ienje i ivenje rane vraki boleti. Nije
morala da im kae kako da ga dre jer su se posluno rasporedili ba kako
treba. ak i Tomas. Oistila je ranu to je paljivije mogla, a onda jednom
rukom privlaila razderotinu, to je bolje mogla, dok je drugom veto uivala.
Albert se ni jednog puta nije trgao, pa je pomislila da moda i nije bilo
potrebe da ga dre. Njegova hrabrost je bila ogromna. Kada je zavrila
ivenje, dohvatila je drvenu kutijicu , otvorila je i posula prah preko rane.
Preko je lagano stavila istu krpu.
- Za sada emo ga samo pokriti. Ovaj prah e brzo delovati i nadam se da e
ve ujutru biti spreman da nastavimo put.
Mukarci su sa neskrivenim divljenjem posmatrali sa kakvom je vetinom
sredila onako gadnu ranu.


- Kakav je to prah koji si stavila na kraju? sa interesovanjem je upitao
Gordon.
- Veoma lekovit. Pomoi e da se rana isui i bre zaceli. Pored toga
spreava infekciju. Njega je prvi put spravio i upotrebio moj deda po majci.
On me i nauio svemu to znam o travama i leenju rana rekla je ponosno, a
onda se nagla ka Albertu. Nadam se da nije mnogo bolelo. Bie dobro.
Rana nije tako strana kako je izgledala. Ako te bude jako bolelo, odmah mi
reci. Dau ti jo napitka rekla je nenim glasom.
- Hvala, ledi. Spasila si mi ivot rekao je Albert izmuenim glasom i
sklopio oi.
- Dva puta dodade Edgar koji nije mogao da odvoji pogled od Izabele. -
Devojka je arobnica.
Tomas je osetio nerazumnu aoku ljubomore zbog njenog obraanja Albertu
i prosto poeleo da je on na njegovom mestu. Trebao mu je dodir njenih
arobnih ruku. Onda se ponovo seti da je on taj koji bi trebao da bude
zatitnik i ponovo ga je uhvatio bes. Doavola, kada je rekla da moe sama da
se zatiti zaista je to i mislila! Kako e je uopte naterati da zavisi od njega u
bilo emu? Odmahnuo je glavom da otera misli i brzo izdao zaduenja
Gordonu i Edgaru.
Izabela je znala da se preutno sloio da ostanu tu do jutra. Tek kada je
prikupila stvari i sela pored vatre, postala je svesna uasa kroz koji su proli.
ta bi se desilo da je bilo vie razbojnika? ta da su nekoga ubili? Znala je da
je glupo to se optereuje takvim pitanjima, ali nije mogla da se otrgne
narastajuem strahu. Iako je pored vatre bilo prijatno, telom joj je prolazila
jeza. ta bi bilo sa njom da se Tomasu neto dogodilo? Tek tada postade
svesna svoje gluposti to nije htela da se venaju gore, kod kue. Kao njegova
ena oseala bi se sigurnije. A onda se seti da ni on nije eleo da se venaju
odmah pa joj se uini da je tako ipak sauvala ponos. I sada? Zato je bio ljut


na nju? Verovatno mu se nije svidelo kako mu se obraa pred njegovim
ljudima, ali nije imala izbora. ivot je bio u pitanju. Moda je bio ljut i to se
umeala u borbu? Koliko god se trudila da razume postupke mukaraca,
nikako joj nije bilo jasno zato imaju toliku potrebu da budu superiorni. Zar
mu nije lake to moe da se brine o sebi bez njegovog stalnog nadzora?
Odluila je da prvom prilikom popria sa njim o tome. Znala je da sada nije
vreme.
VI
Izabela se probudila iz kratkog sna sva ukoena. Zaspala je sedei tek u
zoru. Iako su svi insistirali da legne, ona nije elela. Poto su se mukarci
smenjivali na strai, odluila je da ona bude uz Alberta. Sreom, za njega no
nije bila teka. Lepo je spavao i probudio se svega nekoliko puta. Ono to je
najvanije, nije dobio groznicu. Znala je da je to samo zato to mu je odmah
sredila ranu. Ugledala ga je kako sa ostalima sedi pored vatre i inilo se da je
za sada dobro. im se umije morae da pogleda ranu. Ono to ga je ekalo
dok ne stignu na Tomasovo imanje bie pravo muenje. Morae potpuno
ukoeno da sedi na konju da ne bi dolo do pucanja avova. Molila se da je
dovoljno dobro obavila zadatak.
- Dobro jutro pozdravila ih je i krenula ka umi.
- Kuda? upitao je Tomas hladnim glasom.
- Moram da se umijem. Smem li?
- Pratiu te rekao je i ustao.
- Nema potrebe. Znam gde je izvor bila je uporna.
Stigao ju je u dva koraka i vrsto uhvatio za miku Moe li jednom da
uradi kako ti kaem i da se ne raspravlja eno?
Zatreptala je nekoliko puta potpuno iznenaena silnim besom koji je
isijavao iz svake pore. Jue u ovo doba bila je ubeena da e joj ivot sa ovim


ovekom biti sasvim dobar. Sada vie nije bila sigurna u to. Oigledno je
imao veoma nezgodnu narav i promenljivo raspoloenje.
- Da barone samo je rekla i pokuala da izvue ruku.
Njegov stisak je boleo. On joj naglo pusti ruku i povue je kao da je oparen.
Idi ti, biu iza tebe. Kada sam rekao da u te pratiti nisam mislio da ti
budem za petama.
Dok je ekao da zavri sa jutarnjim potrebama, Tomas se pitao zato nema
nikakvu samokontrolu u njenom prisustvu. Noas je razmiljao o njoj i doao
do zakljuka da je ona ustvari sjajna mlada dama. Toliko se suprotnosti
sudaralo u njenom biu da je to bilo potpuno neverovatno. Bila je hrabra i
osetljiva, zrela i neiskusna, stidljiva i divlja, tvrdoglava i posluna. Imala je
mo da ovlada ovekom, a da toga uopte nije bila svesna. Ve je mogao da
nasluti kakvi ga problemi ekaju kada stignu kui. Nee biti mukarca koji e
ostati imun na nju. Svaki e je eleti za sebe. Nije se plaio da e ga Izabela
izneveriti ili prevariti, ve da ga nee zavoleti. Pobeda bi bila jadna da ima
takvu enu, na kojoj mu svi zavide, a da ga ona ne voli. Reagovala je na
njegovo zavoenje, ali ne i na njegovu linost. ak mu se inilo da mu
namerno prkosi. Dok je gledao kako se umiva i popravlja izguvanu odeu
imao je neodoljivu potrebu da je poljubi.
- Gotova sam iz sanjarenja ga prekide njen glas. Prola je pored njega
sputene glave i on shvati da je rastuio.
- Izabela, saekaj rekao je i ona se zaustavila se u trenu, kao da se uplaila
Nadam se da ne shvata pogreno moje ponaanje. Nisam navikao da mi
bilo ko remeti kontrolu u odreenim situacijama. Albert je moj najodaniji
vazal i dobar prijatelj i nije mi bilo svejedno kada si traila da mu sredi ranu.
Ipak, spasila si mu ivot. Dva puta za kratko vreme. Hvala ti na tome. Uverila
si me da si jako sposobna mlada dama.


- Nikada se ne meam u ono to ne znam. Verovatno si ljut to e umesto
fine dame dobiti divljakuu, ali ja tu ne mogu nita. Takva sam i nemam
nameru da se menjam. Ubudue u paziti da ti se ne suprotstavljam pred
tvojim ljudima. Primetila sam da ti je to jako zasmetalo.
- Jo uvek te ne poznajem Izabela. Nisam mogao da znam da si tako spretna
u leenju. I nije istina da si divljakua. Vea si dama od mnogih ena koje
sam upoznao. Jo mi se svia to si razumna i spremna na ustupke. U pravu
si, smeta mi kada se raspravlja samnom pred drugima, ali ne zato to me to
ini slabijim, ve to ne mogu da te urazumim na nain na koji bih eleo.
Pocrvenela je od njegovih rei i u nedostatku adekvatnog odgovora oborila
pogled. Tomas je bio veoma zadovoljan njenom reakcijom i iroko se
osmehnuo.
- Hajde, uhvatio je neno za ruku treba da pogleda kako je rana naem
bolesniku. Krajnje je vreme da poemo dalje.
Poto se uverila da je sve u redu zamolila je momke da mu jako utegnu
zavoj da bi to manje pokretao taj deo lea za vreme jahanja,. Dorukovali su
i krenuli. Iako je bilo magle, bar nije padala kia.
Malo iza podneva preli su granicu. Izabeli se inilo da su svi odahnuli. Svi
osim nje. to je bila dalje od kue sve je vei strah hvatao. Nikada nije
putovala van granica kotske, a kamo li pomislila da e iveti van njih. Od
detinjstva je sluala o Englezima i njihovom nainu ivota.
Njen ujak, otac Sajmon se potrudio da joj prua to vie informacija. Kada
je priao o engleskom dvoru, uvek je pominjao odeu koju su nosili. Dok je
bila sasvim mala dame na dvoru je zamiljala kao vile. Neobini, slikoviti
opisi njenog ujaka razvijali su njenu, inae, bujnu matu. Sada e i ona nositi
sve te haljine koje je zamiljala i pitala se kako e izgledati u njima. Pored
toga, nije znala ni kakav e biti njen novi dom. Garvin je rekao da Tomas ima
ogroman zamak i imanje. Ko li, pored njega, jo ivi tu? Setila se da ga nije


pitala da li ima roditelje, brau, sestre. Kako e je oni prihvatiti? Da li e joj
Tomas pomoi ili ga uklapanje ene u novi ivot nee zanimati? Do sada je
shvatila da je navikao da bude neprikosnoveni gospodar i zapovednik i, kada
budu stigli u njegov zamak, sigurno e biti jo otriji nego to je sada.
Jahali su ve toliko dugo da se Izabela pitala da li e Albertova lea izdrati.
Povremeno je bacala pogled ka njemu. Drao se prilino ukoeno i niim nije
odavao da mu je teko. Sve dok nije ugledala bolni gr na njegovom licu.
Blago je zauzdala Meseinu da saeka da je Tomas stigne. Morala je da ga
zamoli da stanu, na kratko, da bi pogledala ranu i dala Albertu tenost koja e
mu smanjiti bol.
- Neto nije u redu? upitao je kad je video da je namerno usporila.
- Htela bih da se zaustavimo. ini mi se da Albert trpi velike bolove. Dau
mu napitak koji e ih umanjiti, pogledati da li je sve u redu sa ranom i odmah
moemo da krenemo dalje.
- Ne odbio je ako hoe da mu da napitak, uini to bez zaustavljanja.
Ve smo izgubili dosta vremena. Iako je rana loe, a ne verujem, ne moemo
vie stajati. Hou da sutra do podne budemo na imanju. Tada e Albert imati
dovoljno vremena da se odmara.
- Kako ti kae barone procedila je Izabela i potraila boicu u vrei koja
je visila na sedlu, a onda podbola konja i pourila do Alberta.
Tomas se nasmejao njenoj reakciji. Kad god je bila ljuta ili uplaena
oslovljavala ga je titulom. To je u njenom izgovoru zvualo skoro pogrdno,
ali njega nije ljutilo, ve zabavljalo. Svialo mu se to se njegova budua ena
razlikovala od dama koje je do sada upoznao. Njihova lica su, uglavnom, bile
neprozirne maske iza kojih su se krila sitna enska lukavstva. Iako su bile
veoma pokorne supruge nisu bile prijatelji svojih mueva. Njemu se izuzetno
dopalo kakav odnos Izabelin brat ima sa svojom porodicom i eleo je tako
neto za sebe. Bio je ubeen da, uz pravi pristup, to moe ostvariti sa


Izabelom. Potrebno je samo da pronae njene slabe take i da kroz njih stekne
prednost. Ipak se taktika sa enama nije mnogo razlikovala od borbe sa
neprijateljem.
Uveliko su se mrak i gusta magla spustili kada je Tomas, napokon, odluio
da se zaustave. Izabela je bila toliko umorna da je jedva drala oi otvorene.
itavog dana terala je sebe da bude skoncentrisana na put i da ne zaspi, a kada
je sjahala, nije znala da li e imati dovoljno snage da se umije i opere pred
spavanje. Pored toga trebalo je Albertu da previje ranu.
Ispostavilo se da to ne moe da zavri brzo. Rana je blago prokrvarila, jer je
itav dan proveo u neugodnom poloaju, a sve je bilo svee. Ponovo je
morala da isti i stavlja prah preko, a potom da je dobro zavije. Nadala se da
e mu no ii na ruku, a i sutra ih nije ekalo celodnevno jahanje.
Kada je sve zavrila nekako se odvukla do atora, koji su Edgar i Gordon
napravili. Ovog puta bio je mnogo manji i pretpostavila je da e spavati sama.
Oigledno Tomas vie nije bio zainteresovan da no provede pored nje. Znala
je da joj treba san i da e odmah zaspati, a opet je bila razoarana to nee u
snu biti priljubljena uz njegovo telo. Nije se ak potrudio ni da poe za njom.
Tokom dana jedva da su razmenili nekoliko reenica, a i one su bile vezane
za Alberta. Htela je toliko toga da ga pita. Moda bi tada shvatio da e joj biti
potrebna njegova pomo da preivi prve dane u Engleskoj, daleko od kue i
porodice. Poslednja misao joj je bila da e morati sama da se snalazi kako zna
i ume. Zaspala je sa bolnim izrazom na licu.
Tomas je posmatrao usnulu devojku. Na slaboj svetlosti koja je dopirala od
vatre, lice joj je bilo skoro nestvarno. Mleno belo lice uokvirivali su
crvenkasti pramenovi, koji su bili nemirno rasuti. Rumene usne mamile su
svojom punoom. Bilo mu je ao to ne moe da je zagrli noas. Putovanje je
bilo suta suprotnost njegovim oekivanjima. Mislio je da e svaku no
provesti jedno uz drugo. Teila ga je misao da e ve idue noi deliti


postelju. Kao mu i ena. Pre nego to je poao po nju planirao je da obavi
venanje sa prigodnom proslavom. Sada to vie nije eleo. Bio je nestrpljiv da
mu Izabela pripadne i doneo je odluku da se venaju ve sutra popodne. im
stignu na imanje, poslae nekoga po svetenika.
VII
Osvanulo je neobino lepo jutro. Sunce je sijalo punim intenzitetom. Od
jake toplote stvarala se blaga izmaglica, puna predivnih mirisa. Jahali su ve
nekoliko sati kroz nepregledna polja. Izabela je bila oarana koliinom cvea.
Da nisu urili sigurno bi zamolila Tomasa da se zaustave kako bi nabrala
nekoliko buketa. Pitala se koliko su udaljeni od zamka. Ako nije daleko,
moda e joj dozvoliti da doe ovde narednih dana. Prepoznala je dosta
biljaka koje su joj bile potrebne za spravljanje melema i napitaka.
- ini se da ti se dopada moja zemlja upitao je Tomas.
- Ne znam kakvi su ostali delovi, ali ovde je prelepo. Da li i ti poseduje
ovako lepa polja?
- Od ona tri hrasta koja smo proli malopre poelo je moje imanje. Za manje
od sat vremena ugledaemo Starlajt.
- Tako se zove zamak?
- Da. Zar nisi znala?
- Otkud bih mogla znati? Ima ba lepo ime. Nadam se da ga zasluuje.
- Itekako zasluuje. Moram priznati da nije bio najbolje odravan dok ga
nisam dobio, ali je svejedno prelep. Prole godine sam dozidao jo jednu kulu,
a tek pre nekoliko meseci sam je sredio. Tu e biti nae odaje.
Izabela je ignorisala poslednju reenicu, ali je blago rumenilo odavalo.
- Tomase, kako u se ja uklopiti u ivot ovde? Da li se vi mnogo razlikujete
od nas upitala je zabrinuto i Tomas nije odoleo da se nasmeje.
- Ljudi su svuda isti, razlika je samo u tome da li su dobri ili loi. Ne
sumnjam da e postojati izvestan otpor jer nisi Engleskinja, ali niko to nee


smeti naglas da kae. Kraljevom izboru niko ne sme da se suprotstavi, mada
mislim da ne bi smeli ni da je moj lini izbor. Moji podanici mi veruju.
- Da, ali znaju da me nisi izabrao svojom voljom.
- Nisam istina je, ali ako te ja prihvatam kao svoju enu morae i oni.
- A kako e me prihvatiti tvoja porodica? Nisi mi rekao sa kim ivi.
- Imam sestru Eleonoru koja je starija od mene i ivi u Londonu. Udata je za
barona Arnolda Majera, mog dobrog prijatelja. Imaju troje dece. Dve erke i
sina. Uskoro emo im ii u posetu pa e ih upoznati. Moj mlai brat Bernard
je u Starlajtu. Njega e upoznati jo danas.
- A roditelji?
- Oni odavno nisu ivi. Ne brini, snai e se Izabela. Pomoiu ti koliko
budem mogao.
- Hvala, to e mi mnogo znaiti. Hoe li mi dozvoliti da berem trave ovde
na imanju? Moje zalihe e se brzo potroiti.
- ak i ako bih eleo da ti zabranim, mislim da e to biti nemogue. Do kraja
dana svi e saznati kako si spasila Alberta. Verovatno e mi se mnogi seljani
obraati za tvoju pomo. Nisam ba oduevljen tom idejom, ali ne mogu ti
zabraniti da radi ono to zna. Ali samo to. Luk i strelu e morati da
zaboravi.
- Zato? Sa tim sam jednako dobra kao sa travama.
- Zato to Starlajt ima dovoljno mukaraca kako za odbranu, tako i za lov.
elim da se mane toga.
- Dobro. Za sada e biti kako ti kae.
- Ne za sada. Uvek e biti kako ja kaem rekao je nadmeno, ali su mu oi
odavale smeak. Nije znala ta da misli o tome.
Uskoro su na breuljku ugledali Starlajt. Bila je to prelepa graevina od
svetlog kamena. Izabeli se svidela na prvi pogled. Ako je suditi po veliini
zamka, njen budui mu je zaista bio vaan kralju i Engleskoj.


- Kako ti se dopada?
- Zaista je lep. Nadam se da e mi se i unutranjost dopasti.
- Videemo.
Kada su se pribliili, straar sa jedne od manjih kula, koje su se nalazile na
zidinama oko zamka, je podigao ruku kao znak da e kapija biti otvorena.
Pokretna vrata su se spustila i ubrzo su se nali unutar zidina.
Dvorite je bilo lepo ureeno. Nisko rastinje bilo je zasaeno sa obe strane
kamene staze koja je vodila od tala do dvorca. Velika grupa ljudi okupila se
ispred ulaza. Iako na sebi nisu imali vojniko odelo pretpostavila je da su to
Tomasovi ratnici.
Sjahali su i konjuari brzo prioe da se pobrinu za konje. Radosno su
pozdravili gospodara. Iako su se trudili da je ne gledaju direktno, Izabela
primeti kako je krajikom oka posmatraju. Nekoliko mukaraca iz one
skupine pritra da preuzme prtljag. Primetila je da prema Albertu, Gordonu i
Edgaru imaju takoe veliko potovanje. Jedan veoma mlad momak im prie.
- Dobro doli barone. Da li ste imali uspeno putovanje?
- Vidi da jesam Timoti odgovori Tomas raspoloeno. Moja ena nije
nevidljiva, zar ne?
- Ne, naravno da nije smete se mladi i stidljivo pogleda u njenom pravcu.
Dobro doli ledi.
- Ovo je moj titonoa Timoti Tomas je otvoreno uivao u smuenosti svog
titonoe.
Izabela ne znajui kako da ga pozdravi samo klimnu glavom. Tomas je
obgrli oko ramena i povede ka dvorcu. Masa se razmicala pred njima,
radoznalo gledajui u novu gospodaricu.
- Gde je Bernard?
- Izjahao je jutros. Verovatno lovi ribu ree neko.


- Poalji nekoga da ga obavesti da sam stigao. I poalji po svetenika. Danas
emo imati venanje pogledao je u Izabelu kao da je eleo da proveri
reakciju.
Bila je besna to joj nije rekao da planira da se venaju im stignu, ali nije
smela sebi da dozvoli da to pokae. Zato mu se osmehnula i uputila ubojiti
pogled to njega potpuno razgali.
Kada su stigli do ulaza, Tomas se pope na kameni stepenik i povue Izabelu
sa sobom, tako da su sada bili okrenuti prema vojnicima kojih je bilo sve vie.
- Predstavljam vam ledi Izabelu Meklijam, moju buduu enu, a vau
gospodaricu. Danas popodne emo se venati i svi ste dobrodoli.
Masa ih pozdravi veselim klicanjem. Izabeli je bilo neprijatno to je tako
izloena pogledima, ali nije mogla da se buni jer je u sebi strahovala kako e
biti prihvaena. Laknulo joj je kada su uli unutra.
Tomas je poveo ka velikoj dvorani, barem duplo veoj nego to je imala
kod kue. Iako je prostorija bila ista delovala joj je pomalo hladna. Dok se
Izabela nesigurno okretala oko sebe, posluga se okupila. Tomas je predstavio
na isti nain kao i napolju.
- Beti, ti i Sesilija pripremite gospodarici kupku i budite joj uvek na
raspolaganju.
Nakon blagog naklona, mlade ene pohitae ka stepenitu u prednjem delu
dvorane.
- Harijet, moe li do danas popodne pripremiti gozbu u ast venanja?
upitao je Tomas, a punaka simpatina ena u udu je rairila oi. - Ne mora
da bude neto posebno. Bie nas petnaestak za stolom. Naravno potrebno je i
dosta vina za sve vojnike. Danas u im dozvoliti da piju. Veu proslavu emo
odgoditi za neku drugu priliku.
- Moe gospodaru. Za koliko sati? vidno je odahnula kada je saznala broj
gostiju.


- Oko sedam. Kada i inae veeramo. Od sutra e Izabela preuzeti obavezu
oko voenja domainstva. Sa njom e se dogovarati oko svega.
- Kako vi kaete. Gospo... naklonila se Izabeli i otila u kuhinju. Za njom
su se povukli i posluitelji.
- Hajde da ti pokaem odaje na spratu. Taman e imati dovoljno vremena
da se osvei dok Bernard ne stigne.
Bez rei je prihvatila njegovu ruku i pustila da je povede na sprat. Na prvom
odmoritu irokih stepenica on se naglo okrenuo, kao da se neeg vanog
setio.
Hoe li moi da brine o domainstvu Izabela?
- To je trebalo da me pita pre nego to si mi dodelio zaduenje. Sada
nemam izbora rekla je besno. Ba kao to nemam izbora u vezi venanja.
Zato mi nisi rekao da e to biti im stignemo?
- Zato to ni sam nisam znao do jutros. Mislio sam da u dovesti enu od
koje u moi da se drim podalje. Poto to nije sluaj, venaemo se odmah.
Obeao sam tvom bratu da neu postupati neasno prema tebi i nemam
nameru da pogazim re.
- ta ako mogu da te nateram da se dri dalje od mene? upitala je
izazovno iako su joj obrazi goreli od njegovog priznanja.
- Ne budi blesava. Sad si slagala i sebe i mene. Ako ni u ta nisam drugo
nisam siguran u vezi ovog braka, u jedno sigurno jesam. To je da te elim u
svojoj postelji, ba kao i ti mene.
- To to si iskoristio trenutak moje slabosti ne daje ti za pravo da izvodi
takav zakljuak. Otkud ti ideja da ja tebe elim?
- Poelela si me kada si me prvog puta videla. Siguran sam u to. Umem da
prepoznam na licu razne misli. Ovu nisi uspela da sakrije. Na kraju, telo ti se
zategne kao struna svakog puta kada se sluajno dodirnemo. To ne moe
porei. I priznala si da ti se moji poljupci dopadaju. Izabela, ne boj se. Nema


u tome niega loeg. Na brak ima odlinu osnovu da uspe. Doi, voda e ti
se ohladiti.
- Odvratno si samouveren Tomase. Morau da uradim neto po tom pitanju
rekla je i pruila mu ponovo ruku. On se glasno nasmejao na njen komentar.
Brzo je proveo kroz vei deo soba na prvom spratu, a onda, uskim
hodnikom, poveo ka stepenicama koje su vodile u kulu. Setila se da je rekao
da e njihove odaje tu biti. Ugledala je Beti i Sesiliju u hodniku. Tomas im
dade znak da ostanu tu. Prvo je uveo u prostoriju koja je bila neto nalik
dvorani, samo mnogo manja. Jedan okrugli sto, dve iroke stolice, presvuene
mekanim naslonjaama i iroka klupa bili su smeteni unutra. Tu je naravno
bio i kamin, sa malom konom prostirkom ispred.
- Ovde moe da boravi preko dana ako ti ne bude prijala dvorana. Moe
da je preuredi kako tebi odgovara.
Onda je otvorio jedna vrata i uveo je u spavau sobu. Bila je ogromna.
Veliki drveni krevet dominirao je prostorijom. Imao je zavese od prefinjenog
materijala, za koji je odmah pretpostavila da je svila. Ispod kreveta bila je
klupa, a u jednom uglu nekoliko prelepo izrezbarenih sanduka. U drugom je
stajala iroka kaca iz koje se puila voda.
- Soba ti je zaista lepa prila je i polagano pipnula zavese. Materijal je bio
toliko gladak i nean da je bila zapanjena.
- Ovo je naa soba, ne moja. Vidim da ti se dopada svila. U onom sanduku
do zida ima jo nekoliko boja i dovoljna koliina za nekoliko haljina. Izaberi
ta ti se dopada i daj Sesiliji da ti saije.
- Mogu da ih saijem sama. Zna da sam veta sa iglom i koncem, ali to
zaista nee biti potrebno. Verujem da je previe skupo da bih tako neto
nosila.


- Ne verujem da bi vie volela da tako skup materijal propada u sanduku.
Tvoja nena koa zasluuje najfinije materijale. Ako nee da me poslua
biu prinuen da ih ja dam Sesiliji pa e ti ona saiti haljine po svojoj elji.
- Ne, nemoj brzo je rekla Sama u. Jedino to moram nekako da saznam
je ta nose Engleskinje. Mislim da se moja odea razlikuje od one koju nose
ovdanje dame.
- Ne mnogo. Vie je razlika u materijalu rekao je strpljivo. Da mu je neko,
pre samo nedelju dana, rekao da e sa enom razgovarati o materijalima,
sigurno bi ga dobro raspalio. Ipak bio je zadovoljan jer je pronaao njenu prvu
slabu taku
uj, napravi haljine po svojoj elji. Kada odemo u London kupiemo jo
svile. Tamo e svakako videti kakve se haljine nose. Verovatno emo biti
pozvani i na dvor, pa eto prilike. Sada te ostavljam. Kada bude gotova sii u
dvoranu. Ja idem da vidim ta je sa svetenikom.
Krenuo je ka vratima, a onda se okrenuo i vratio do nje. Privukao je u
zagrljaj i strasno poljubio. Ba kao i prvi put, brzo je pustio i izaao iz sobe.
Stajala je skoro u groznici kada su Beti i Sesilija ule da joj pomognu.
Zamolila ih je da malo saekaju dok je iz jedne od vrea koje je ponela,
izvadila sapun i miriljavu vodicu, a onda su joj napravile paravan iza koga se
svukla. Kad je ula u toplu vodu, osetila je kako joj se miii oputaju.
Zamurela je samo na nekoliko trenutaka, a onda brzo oprala kosu.
- Gospo, kako lepo mirie va sapun rekla je stidljivo Beti.
- Sama sam ga napravila. Ponela sam veu koliinu pa u vam dati po jedan.
- Gospodar e se ljutiti ako sazna Sesilija je bila uzbuena.
- Zato bi se ljutio? To je samo sapun. Svaka ena treba da mirie lepo.
- Ali ne isto kao i gospodarica bila je uporna Sesilija.
- Ne brinite vi za to. Ako baron bude saznao, rei u da sam vas naterala da
uzmete poklon. Jel to u redu?


Izala je iz vode i uvila se u veliki beli plat koji su joj spremile. Uzela je
dva sapuna i dala im.
- Hvala vam rekle su u glas devojke.
- Koristiu ga samo u posebnim prilikama Dodala je Beti.
- Ne Beti, koristie ga svaki dan. Kada potroi taj, dau ti novi. Pitau...
ovaj... barona kada moemo da pravimo sapun. Tada emo obezbediti
dovoljno za sve.
- Gospodar je ba imao sree sa enom koju mu je izabrao kralj. Tako ste
lepi i dobri.
- Hvala vam. Sada moramo pouriti. Nisam upoznala baronovog brata. Ne
bih da me dugo eka, a treba i da se udam rekla je veselo i obe devojke su se
zakikotale. Pomogle su joj da raelja i osui kosu, a onda su je ostavile da se
obue.
Malo se dvoumila koja bi suknja i tunika bile prigodne. Treba da bude lepa
danas na venanju. To je manje brinulo nego kakav e utisak ostaviti na
Tomasovog brata. Obukla je suknju boje meda i preko belu tuniku. Ogrnula je
be al, najlepi koji je imala, i zakaila ga broem koji joj je poklonio otac.
Bio je od bakra, veoma veto izraen u obliku cveta, optoen ilibrom.
Trakom je prikupila bujnu kosu i zavezala je u niski rep, koji je prebacila
napred. Bila je zadovoljna svojim izgledom iako je znala da je to sigurno
daleko od lepo obuenih engleskih dama.
Pre nego to je izala, nije mogla da odoli da ne pogleda u sanduk u kojem
se nalazila svila. Prelepe, jake boje naterale su joj sjaj u oi. Neno ih je
pomilovala i odluila da odmah sutra pokua da napravi prvu haljinu.
Zamolie Beti i Sesiliju da joj pomognu, ako znaju kako bi trebalo da izgleda
i oslonie se na svoju matu. U detinjstvu je toliko puta videla pred sobom te
neobine haljine, da je bila sigurna da e uspeti.


Ba kao to su i rekle, sluavke su bile u hodniku. Otpratile su je do ulaza u
dvoranu, a onda se povukle. Unutra je za manjim stolom sedeo mladi za
koga je nepogreivo znala da je Bernard. Bio je slika i prilika starijeg brata.
Samo su njegove oi bile plave i lice mnogo vedrije. To je, naravno zato to je
bio dosta mlai. Bio je skoro dete. Ustao je im je primetio.
- Vi ste ledi Izabela?
Priao je i naklonio se, a onda joj poljubio ruku. Isto onako kako je to uinio
i Tomas u kotskoj. arm im je, oigledno, bio porodina osobina.
- Drago mi je to sam vas upoznala Bernarde i ona se naklonila, a potom
sela na stolicu koju je pridrao.
- Jo ste lepi nego to priaju napolju, ledi. Izgleda nikome ne smeta to ste
kotlananka rekao je kada je i sam seo.
- A vama? upitala je direktno.
- ta meni?
- Smeta li vama to sam kotlananka?
- Smetalo mi je dok vas nisam video. Sada vie ne rekao je iskreno Mi
ovde nemamo ba lepo miljenje o kotima.
- Razumem. I u mojoj zemlji isto vai za vas Engleze. Ipak, nareenje
kraljeva je vanije od svega. Va brat je u mojoj zemlji doekan lepo i nadam
se da ete i vi mene prihvatiti.
- Kako da vas ne prihvatim kada ste tako lepi i pametni. Jo na putu ovamo
stekli ste poverenje najvanijih Tomasovih ljudi. Da li je istina da ste Albertu
spasili ivot?
- Ne znam da li bih to tako nazvala. Pre sam mu pomogla da preivi.
- Ne budite tako skromni. On kae da bi sigurno bio mrtav da nije bilo vas.
Podvig je utoliko vei to ste bili na naoj strani iako su vas napali koti.
Time ste dokazali lojalnost mom bratu.


Izabela do sada nije ni pomislila na ovo to joj je Bernard upravo rekao. Bio
joj je udan takav nain razmiljanja.
- Kada je neko razbojnik mislim da je nevano ijem narodu pripada. Moja
reakcija nema veze sa tim to priate. Postupila bih isto u bilo kojim
uslovima. Od brata sam nauila da se kukaviki napadi iz zasede moraju
kazniti. Nego, pustite to. Gde je baron?
- Ovde sam zauo se njegov duboki glas iza njenih lea i ona blago
odskoi sa stolice. Za tako krupnog mukarca imao je fantastinu sposobnost
neujnog prikradanja
- Oh! Uplaili ste me barone pogleda ga prekorno.
- Pred lanovima porodice sam Tomas ponovo je podsetio Zato si se
uplaila od mog glasa?
- Odgovor je jednostavan. Nisam oekivala da mi je neko iza lea.
Stavio joj je ruke na ramena i palevima joj masirao napete miie. Znao je
da e u njoj izazvati pometnju, ali izazvao je i u sebi. Jo samo nekoliko sati i
bie njegova. Nije mogao da misli ni o emu drugom. Pred oima mu je
stajala slika prelepe ene, sa kosom rasutom na beloj posteljini, koja ga
poziva da je uzme.
- Tomase, imao si mnogo sree prekinuo je Bernard napetu tiinu koja je
zavladala. Kralj nije mogao odabrati bolje. Moram da kaem da ti zavidim.
Ba kao i svi koji su je upoznali. Ostavljam vas sada. Idem da se pridruim
ostalima u popodnevnim vebama.
- Svetenik dolazi za dva sata. Do tada budi spreman. Ti e mi predati
Izabelu.
- Ja? upitao je zabezeknuto.
- Da ti. Trebalo bi da bude poastvovan. Mnogi su se otimali za to malopre
glas mu je bio strog, ali je Izabela primetila da se odlino zabavlja. Nije joj
bilo jasno zbog ega.


- Hvala Tomase. To je zaista velika ast. Ja sam...
- Ne poinji Bernarde i izlazi dok se nisam predomislio.
Bernard se hitro naklonio Izabeli i brzo izaao napolje.
- Zato je toliko zbunjen ovim to si mu rekao?
- Zato to ta mlada budala nikako da shvati kakav mu je poloaj.
- Ne razumem.
- Kod mene u vojsci je trenutno na veoma niskom poloaju. Ne razume da
mu inim uslugu tako to insistiram da proe strogu hijerarhiju. Samo tako
moe postati dobar vojnik. Meutim, to je uticalo na njegovo samopouzdanje
kao mog brata. Misli da mu je takav status i u kui.
- Da li ba mora da bude vojnik? Tako je mlad rekla je zatitniki.
- Nema drugog izbora. Ako ga ne obuim ja, kralj e traiti da ga poaljem
kod nekog drugog. U ovoj zemlji vlastelin se postaje uglavnom isticanjem u
borbi. Druga mogunost je da oeni erku nekoga sa titulom, ali i to je
povezano sa ovim prvim. Niko ne da ruku svoje keri obinom vojniku.
- To je nepravedno. I surovo.
- ivot je surov Izabela. Samo jaka disciplina pomae da se stigne do vrha.
- Da li si ti tako stigao do vrha?
- ta misli?
- Mislim da jesi. Isto tako mislim da je vreme da shvati da disciplina nije
sve u ivotu.
- Ne slaem se sa tobom lepa Izabela. Upravo sada koristim ogromnu
samodisciplinu da te ne uzmem u naruje i odnesem gore u sobu. Jesam li ti
rekao da si prelepa? sagao se i poljubio joj vrat.
- Nemoj Tomase, rekla je slabanim glasom, a poznata vruina zahvatila
joj je telo neko moe da naie.
- Pa ta? U svojoj kui imam pravo da radim ta hou. Ti si moja i mogu da
te ljubim kad god poelim.


- Jo uvek nisam tvoja. To to e uskoro polagati pravo na moje telo ne
znai da sam tvoja zaista.
- Bie Izabela. Bie moja u svakom smislu. Ja sam strpljiv ovek. Umem
da ekam zvuao je kao da preti.
- Nije valjda da oekuje da te zavolim? Dovoljno je to sam prihvatila da ti
budem ena. Teko da mogu voleti nekoga koga nisam sama birala.
- Moda je teko, ali nije nemogue. I da, upravo to oekujem od tebe. Da
me zavoli. I hoe i to uskoro. Obeavam ti to.
Dok se okrenula njega vie nije bilo u dvorani. Naslonila se laktovima na
sto i zagledala kroz veliki prozor. Trebalo je odmah da joj bude jasno da
Tomas nije ovek koji polovino prihvata stvari. Od nje je oigledno oekivao
bezuslovnu ljubav i predaju. Iako je bila na ivici da se smrtno zaljubi i nije se
opirala tome, sada ga nee zavoleti iz inata. Gospodin samouvereni e morati
da shvati da ljubav nije samo uzimanje, ve i davanje. Ako oekuje da ga
zavoli, morae i on da voli nju. Nee prihvatiti nita manje od toga.
VIII
Kada je Bernard iz sobe u kojoj je ekala uveo u dvoranu, nije se moglo
proi od okupljenih ljudi. Tomas i otac Trevor su stajali pored kamina. Od
amora okupljenih stvarala se zagluujua buka. Trudila se da se osmehuje,
ali nije bila sigurna da li je u tome uspela. Kada su stigli do Tomasa i Bernard
mu dao njenu ruku, sve je odjednom utihnulo.
Beti se pojavila iz mase i pruila joj mali buket mirisnog, poljskog cvea.
Svetenik je sa oiglednim uivanjem zapoeo obred i njoj samoj se to uinilo
previe dugo. Noge su je bolele kada je napokon stigao do zaveta. Srce joj je
lupalo toliko glasno kada je Tomas rekao da je uzima za enu, da nije ula
svoj odgovor. Ipak, bio je pravi jer ih je svetenik proglasio muem i enom,
a dvoranom se prolomilo radosno klicanje. Tomas je spustio kratki poljubac


na njene usne, ali mu je u oima proitala obeanje da sledei nee biti ovako
povran.
Nakon ceremonije, masa se brzo povukla u dvorite gde su im posluene
velike koliine pia, a oni najblii su ostali na veeri. Sedela je na elu stola
pored Tomasa. Sreom, sa njene leve strane sedeo je Albert. itavog dana se
pitala kako mu je, a nije imala prilike da ga vidi.
- Da li vam je neko pogledao ranu Alberte?
- Jeste Gordon. Promenio je zavoj. Kae da sasvim dobro izgleda. I dalje se
divi kako ste veto uili ranu. ak tvrdi da oiljak uopte nee biti ruan.
- I nee. Mukarci su moda bolji u mnogo emu od ena, ali smo mi vetije
u ivenju. Morate odmarati u narednih nekoliko dana. Kako bude zarastala,
rana e vas sve vie svrbeti. Morate to istrpeti. Za sedam dana skinuemo
konce. Onda u vam dati melem koji ete stavljati svako vee.
- Hvala vam na ljubaznosti, ali ipak mislim da je bolje da Gordon od sada
brine o rani.
- Zato?
- Ne bih da ljutim barona. Vi ste mu sada ena.
- Bila sam mu ena i kada ste ranjeni. Dodue, ne pred Bogom, ali svejedno.
Jasno sam mu stavila do znanja da u pomoi svakome ko se povredi. Je li
tako barone? pogledala je u svog mua.
- ta? Tomas se pravio da nije uo pitanje, a uo je svaku re koju su oboje
izgovorili.
- Nee mi zabraniti da do kraja zaleim Albertovu ranu i da pomognem i
drugima ako se povrede.
- Rekao sam da ti neu braniti.
- Eto vidite pobedonosno se okrenula ka Albertu. Rekla sam vam.
- Barone, jeste li dobro razmislili o ovome? Ako ljudi ovo uju, bojim se da
e se namerno povreivati, samo da bi ih gospodarica leila.


- Ali nee uti. A ako neko sluajno i sazna i uini sebi neto namerno, ne
gine mu Gordonov no. I otpust iz slube, naravno.
Izabela je u udu sluala njihov razgovor.
- Zato bi neko sebe namerno povredio? I to da bi ga ja leila? Ne razumem.
- Svi misle da sam ja pravi srenik to ste me vi leili. Smatraju da ste
prelepi i voleli bi da ih dodirnete pa makar i rane da im leite.
- Ali ja sam ena njihovog gospodara. Tomase, uini neto. Zar e dozvoliti
da tako priaju o meni?
- Smiri se Izabela. Ne priaju nita loe. To to misle da si lepa nije greh. Ne
mogu im zabraniti da te gledaju i bore se za tvoju panju. Ali zato im ti moe
uskratiti panju i tako im pokazati da si moja. Osim ako su povreeni
smejao se Tomas.
Ponovo je zbog nepromiljenosti upala u zamku Ako su ti odani nee biti
potrebe da im bilo ta uskraujem. Sami e znati gde je granica koju ne smeju
prei bolje od toga nije umela da mu odgovori.
- Kako eli draga eno. Albert mi je svedok da sam te upozorio.
- Ne misli valjda da bi neko mogao... zautala je.
- Mnogo je vojnika u slubi kod mene. Ne mogu da garantujem za moral
svakog od njih rekao je ravnoduno.
- To znai da ja nisam bezbedna proaputala je vie za sebe.
- Ne, to znai da nisi bezbedna ako sama ide okolo i uputa se u razgovor
sa svakim. Uz odreenu pratnju, sve e biti u redu. Sada si baronesa Pembruk.
- Da li bi mi dozvolio da se povuem u sobu? Previe sam umorna.
- Naravno, samo izvoli. Gosti e razumeti tvoju elju. Uskoro u ti se
pridruiti glas mu je bio zagonetan i opasan sjaj u njegovim oima natera
Izabelu da pocrveni. Pozdravila se brzo sa gostima i zamolila Beti da joj
pripremi kupku.


Tek kada se spustila u toplu vodu, do mozga joj je dopro znaaj poslednjih
nekoliko reenica koje je izgovorio Tomas. Oh, pobogu! Svi su sigurno
pomislili da je nestrpljiva nevesta koja jedva eka da zapone prva brana
no. Gad je tano znao kakvu e reakciju izazvati njeno povlaenje. Zato se
tako ljubazno smekao i dopustio joj da se povue. Uronila je u vodu,
poelevi da zauvek ostane u njoj.
Toliko se dugo kupala da se voda skoro ohladila. Brzo je oprala kosu i
pourila da izae. Sledila se kada je ugledala Tomasa. Sedeo je na klupi ispod
kreveta i posmatrao je. Brzo je zgrabila ogrta i uvila se u njega.
- ta radi ovde? Gde je Beti?
- ekam da zavri sa kupanjem. Za nekoga ko ne voli vodu, kupa se
isuvie dugo, draga moja eno. Beti sam dao dozvolu da se povue. Veeras ti
vie nee trebati.
- Zar ne vidi koliko je nepristojno ovo to radi? Ne mogu na miru da se
pripremim za spavanje. Molim te da izae.
- Ne vidim u emu ti smetam? Bez odee sam te ve video. Kosu sam ti
eljao. Spavala si mi u naruju i sada mi nije jasno ega se stidi.
- To za odeu nije istina. Nisi mogao da me vidi. Bilo je mrano. Ja tebe
nisam videla.
- Istina, te noi je bilo mrano. Ali ja sam tebe video ujutru.
- Skinuo si me dok sam spavala? upitala je preneraeno.
- Ne. ta ti pada na pamet?! Video sam te na jezeru. Pre nego to sam saznao
da e mi biti ena.
Prebledela je kada je ula njegovu izjavu.
- Da li...da li je jo neko... oh, Boe! Kakva sramota!
Ustao je i privukao u zagrljaj.
- Ne brini. Video sam te samo ja. Ostali su bili dosta udaljeni. Ja sam se
priunjao do jezera kada sam shvatio da se neko kupa. Veruj mi da nisam ni


sanjao da je to jedna prelepa devojka i da u malo kasnije otkriti da je ba ona
moja budua ena.
Dohvatio je nenu pamunu spavaicu i pomogao joj da je obue. Uzeo je u
naruje i neno je spustio na prostirku ispred kamina. Mirisala je na poljsko
cvee. eleo je toliko da ga je bolelo itavo telo. Znao je da e no biti teka.
- Hajde da oeljamo tu lepu kosu rekao je umirujuim glasom i dohvatio
etku.
Izabela se nije opirala, ve se zahvalno naslonila na njega i prepustila se
njegovom nenom gestu. I dalje se stidela zbog saznanja da je njeno telo bilo
izloeno njegovim pogledima. Tek je postala svesna ispravnosti Garvinove
ljutnje. Nedostajao joj je dom. Iako su se ovde prema njoj ophodili lepo, ipak
se oseala kao stranac. Krupne, vrele suze kliznule su niz obraze.
Po tome kako su joj se ramena tresla, Tomas je znao da plae. Nije znao
koji je razlog niti kako da se bori sa suzama. Sigurno se plaila predstojee
noi. O njemu je znala tako malo i verovatno je bila ubeena da e on
iskoristiti svoje brano pravo, bez obzira ta ona misli o tome. Odloio je
etku i seo iza nje. Obgrlio je nogama njeno telo i lea joj naslonio na svoje
grudi. Sagnuo se i poljubio je u mirisno teme.
- Ne plai, sve je u redu. Sedeemo pored vatre dok ti se ne osui kosa, a ti
e mi rei ta te mui.
Sada je glasno zajecala i jae se prislonila na njegove grudi.
- Znam da sam budalasta Tomase. Ja skoro nikada ne plaem, ali nedostaje
mi dom. Istina, ovde su me lepo doekali. Ti si paljiv prema meni, ali se ipak
oseam kao da nemam nikoga. Nedostaje mi ak i glupo jezero koje bi trebalo
da mrzim, jer si me video kako se kupam.
- Normalno je to ti nedostaje dom. Trebae vremena da prihvati sve
promene. Put ovamo nije bio olakavajui kako sam mislio da e biti. Umorna
si i tek sada su te stigli svi strahovi. Videe, sutra e biti mnogo bolje. Nemoj


se plaiti ni ove noi. Nita se nee desiti. Pustiu te da spava. Ja nisam
nasilan prema enama, posebno ne prema svojoj.
To je bio njen drugi veliki strah, o kome nije smela ni da misli. Osetila je
veliko olakanje od njegovih rei. Nije da ga nije elela, ve se plaila kako e
se snai. Strah da ga ne razoara bio je jai od svega.
- Ljuti li se na mene?
- Zato bih se ljutio?
- Zato to se ponaam kao kukavica. Znam ta je moja dunost supruge, ali
tako se plaim zavapila je oajno.
- Opusti se. Pred nama je mnogo noi. Strpljivo u ekati dok mi ne bude
verovala rekao je promuklo Hajde sada da spavamo.
Ustao je i, kao da je pero, podigao je u naruje. Obavila mu je ruke oko
vrata. Znala je da moe da mu veruje na re kada je spustio na njenu stranu
velikog kreveta i neno je pokrio. Svukao se i legao pored nje. Ruke je stavio
ispod glave i duboko uzdahnuo. Izabela se okrenula na bok i pogledala u
njegov profil. Oseala se udno. Bila je umorna i spavalo joj se, ali nije mogla
da sklopi oi dok je ovaj lepi mukarac leao pored nje. Njen mu. Ova misao
dopre joj u glavu kao potpuna novina.
Ispod sputenih trepavica gledala je u njegov savreni profil. Odsjaj vatre
davao je maginu sliku. Iako su mu miii na licu bili blago zategnuti,
delovao je nekako mlae, oputenije. Prvi put mogla je da ga vidi kao obinog
oveka, a ne kao hladnog ratnika. Ta slika veoma joj se dopala. Oima skliznu
na njegova iroka, gola ramena. Setila se njihove vrstine koju je osetila pre
neku no i vruina joj udari u telo. Lagala bi sebe ako bi rekla da ne eli
ponovo da ga dodirne, kao i da oseti ono prelepo zadovoljstvo koje su njegove
ruke izazivale u njoj. Bio je u pravu kada je rekao da je poelela njegov dodir
kada ga je prvi put ugledala. Zato bi onda odlagala neizbeno?


Ponovo je pogledala njegovo lice. Oi su mu bile zatvorene, ali je bila
sigurna da ne spava.
- Tomase pozvala ga je tiho, sebi nepoznatim glasom.
- Da? odazvao se meko.
- Da li traim mnogo ako elim da me poljubi za laku no?
- Ne trai rekao je i okrenuo se, a potom spustio usne na njeno elo.
Spavaj sada.
- Mislila sam na onaj drugi, pravi poljubac prodahtala je u njegovu bradu i
prebacila ruku preko njegovog tela.
Spustio je glavu i susreo se sa njenim zamuenim pogledom. Nije rekao
nita ve je privukao sebi i gladno spustio usne na njene. Doekao ga je njen
slatki, vreli jezik i on se potpuno izgubio. Imao je nameru da je poljubi neno
i suzdrano ali, u trenu je potpuno zaboravio na to.
Uzvraala mu je podjednako strasno i kada su mu se njeni prsti zarili u bok,
telo mu se potpuno rastavilo od mozga. Grozniavo je privlaio sebi, elei da
oseti svu mekou njenog tela. Prebacio je nogu preko nje da bi potpuno
prionuli jedno uz drugo.
Kada je osetila vrstinu njegove elje nekontrolisano je zadrhtala. Taj
pokret njenog tela naterao ga je da se priseti njenog devianstava i neiskustva.
Naglo je odvojio usne od njenih.
- Ovo je dovoljno rekao je hrapavim glasom.
Uzela je njegovu ruku i bestidno je poloila na svoju dojku, mamei ga na
novi dodir. Kada je osetila kako su mu se prsti ukoili, shvatila je da je
preterala. Polako je spustila aku na njegovu.
- Izvini. Mislila sam da moda moemo da ponovimo ono od pre neku no,
ali ako ne eli u redu je u glasu joj se osealo razoarenje.


- Nema pojma koliko to elim Izabela, ali mislim da neu moi da se
zaustavim na tome. Tvoje telo me toliko izluuje da nisam sposoban da
vladam sobom. Ne elim da te povredim.
- Ako ne eli da me povredi onda sigurno nee.
- Doavola, u pravu si! Ponoviemo onu no.
Hitro je okrenuo na lea i razvezao vrpcu na njenoj spavaici. Poljubio joj
je usne kratko, a onda se, preko vrata, spustio nie i usnama preao preko
krutog vrha njene dojke. Lagano je oblizao jezikom. Ovaj pokret izazvao je u
njoj plimu uzavrele strasti i ona glasno zajea. Upetljala mu je prste u kosu,
ne dozvoljavajui mu da prestane. Ruke su mu klizile niz tanku tkaninu preko
bokova i kada je stigao do kraja on je naglo povue na gore. Hladnjikav
vazduh zastruja preko njenih bedara, ali ga brzo zameni vrelina njegove ruke.
Potpuno nesvesno je izvila bokove ka njemu. On je palcem pronaao malo
ispupenje u njenom svilenkastom naboru i kruno ga protrljao. Glasno je
kriknula i on kaiprstom skliznu u nju. Jo vie je izdigla kukove, ne
dozvoljavajui mu da se povue. Ipak je to uradio, ali je brzo ponovo skliznuo
i izluujue zavrteo prst. Osetivi kako ga zasipa svojim sokovima zakljuio
je da je spremna. Rairio joj je kolena i legao preko nje. eleo je da oseti
koliko mu je potrebna. Zavukao je ruku izmeu njih i nastavio igru od
malopre. Usnama je uguio njeno stenjanje divlje je ljubei.
- Kai mi Izabela skoro joj je naredio.
- ta da ti kaem? prodahta je izbezumljena od strasti. Nije mogla ni da
misli, a kamo li da govori.
- Da me eli u sebi. Moram da ujem.
- O da! elim te!
- Da li mi veruje? ponovo je prstom prodro u nju.
- Verujem skoro je viknula, nemona od slatkog muenja.


- Onda paljivo sluaj moja uputstva. Pokuau da ti olakam to je vie
mogue.
Povukao je prst i polako poeo da prodire u nju. Znao je da je dovoljno
vlana, ali je bila tako uska. Zastao mu je dah kada je video uas na njenom
licu. Osetio je kako jako pulsira oko njega i znao da je boli. Zaustavio se kod
prepreke i umirio nekoliko trenutaka. Morao je da joj da vremena da se
navikne. Poljubio je strasno i, za udo, ona mu uzvrati. Stegla ga je tako jako
da je mislio da e ga uguiti. Kada oseti da pulsiranje postaje slabije, ne
prestajui da je ljubi, naglo je skliznuo u nju. Do kraja. Vrisnula je i zarila mu
nokte u kou.
- Budi mirna. Za koji trenutak bol e nestati. Najgore je prolo teio je
neno.
- Boli me. Ne elim ovo da radim suze su joj se skupljale u uglovima oiju.
On ih je upio usnama i nastavio da je ljubi po licu. im je popustio stisak
noktiju on se polako pokrenuo u njoj. Izabela je ponovo osetila bol, ali ni
priblian onom od malopre. Po njegovom napetom telu je znala da ini
ogroman napor da je to manje povredi. Oseala je da i ona mora da mu
pomogne u tome. Ako bude ovako ukoena, samo e oteati oboma.
Uostalom, rekao je da je najgore prolo. Ta misao je malo opusti i kada se
povukao unazad ona mu kukovima poe u susret. U poetku stidljivo, a onda
ih nadolazee zadovoljstvo ponese u brzom, divljem ritmu.
Spajali su se i razdvajali usklaeno dok je svu nije obuzela slatka obamrlost
vrhunca. Ona glasno uzviknu njegovo ime, a trenutak kasnije u kako njeno
silazi sa njegovih usana. Vreli sokovi su se pomeali i njegovo mokro telo
potpuno je klonulo preko njenog.
Tomas je mislio da umire. Mislio je da nikada nee dostii zvezde, a
njegova ena ga je odvela upravo tamo. Oseao se tako dobro da je eleo da
zauvek ostane u ovom poloaju. U njoj.


Kada je uspela da povrati disanje, Izabela se stidljivo promekoljila pod
njim. Ni u najluim snovima nije pomislila da muarac eni moe da prui
ovako neto. Usudila se da otvori oi i pogleda ga. Smeio se i ona mu uzvrati
osmeh.
- Hvala ti to si mi verovala. ao mi je to sam te povredio, ali bilo je
neizbeno.
- Hvala tebi to si bio strpljiv. Znam da sam bila nespretna, ali popraviu se.
- Nisi bila nespretna. Zapravo, bila si fantastina pomilovao joj je vlanu
kosu i odvojio se od nje.
- Znai zadovoljan si.
- Veoma, veoma zadovoljan. Nije me prevario oseaj da si veoma strastvena
ena. Naravno, moraemo jo mnogo da vebamo da tu strast dovedemo do
savrenstva lenjo se osmehnuo.
- Opet si me postideo rekla je i poupala ga za dlaice na prsima.
- Svia mi se taj kontrast u tebi. U jednom trenutku si strasna i divlja, a u
drugom stidljiva. Obogatila si mi ivot, Izabela.
- Da li to znai da u ti biti dovoljna?
- Ne razumem.
- Mislim u postelji porumenela je. Hoe li imati ljubavnice pored mene?
- Ne, neu imati ljubavnice. Zato bi mi trebale kada imam enu koja mi
prua sve to mi treba?
- ula sam da Englezi pored ene uvek imaju ljubavnicu.
- A gde si to ula?
- Garvin je sa kraljem iao kod engleskog kralja. To sigurno zna. ula sam
kada je sa svojim ljudima priao, onima koji nisu bili, da na dvoru svi imaju
ljubavnicu.
- Moda oni koji nisu zadovoljni enama imaju. Ustvari, siguran sam da
imaju.


- Ali nije logino da ba niko nije zadovoljan svojom enom. Moda su im
dosadile?
- Ne zamaraj vie tu svoju lepu glavicu. Brakovi sklopljeni iz interesa, a
takvih je veina, uglavnom nose taj rizik. Budi sigurna da ni te ene nisu
nedune. I one su neije ljubavnice.
- Ja nikada ne bih bila neija ljubavnica. ak i ako ti dosadim rekla je
pospanim glasom.
- Nee mi dosaditi, ne brini. Samo budi takva kakva jesi.
Privukao joj je glavu na svoja prsa i mazio je dok nije uo ravnomerno
disanje. Znao je da je zaspala. I sam je bio umoran, ali nije mogao da spava.
Trebalo mu je da u miru razmisli o svemu. Nita se nije odvijalo onako kako
je zamislio. Oekivao je da e biti ravnoduan prema svojoj eni i da e samo
prividno odravati nametnuti mu brak. Umesto toga dobio je preslatko bie
prema kome je bilo nemogue ne gajiti emocije. Do veeras je ubeivao sebe
da e manje misliti na nju kada bude dobio njeno telo. Sada kada se to
dogodilo, eleo je ponovo. Jo vie nego ranije. eleo je da i ona bude zavisna
od njegovog tela isto kako je on bio zavisan od njenog. Povrh svega, eleo je
da mu u zanosu vrhunca kae da ga voli. Tek tada e moi da bude potpuno
srean.
Ujutru e napisati pismo kralju da ga obavesti da je doveo enu. Ve je
odluio da to bude kratko, bezlino pismo. Kralj nikako ne sme da sazna da
mu je uinio uslugu. Iako mu je bio odan znao je da ume da bude lukav i
svaku ljudsku slabost dobro iskoristi. Sigurno e ga pozvati da sa Izabelom
doe na dvor. I nju e morati dobro da pripremi za taj susret. Imae dovoljno
vremena. Dok pismo stigne na dvor i kralj odgovori proi e sigurno dve
nedelje. Do tada e on uivati u arima svoje ene i potruditi se da se zblie
to je vie mogue. Verovala mu je u postelji, valjda e moi da mu veruje i
van nje.


Promekoljila se i prebacila nogu preko njega. Lice joj je bilo na njegovim
grudima. Tako bi je rado probudio, ali znao je da joj mora ostaviti vremena da
se oporavi. Poljubio joj je kosu i sam ubrzo utonuo u san.
IX
Izabela je otvorila oi i protegla se u krevetu. Oseala se svee i odmorno.
Onda se setila prethodne noi i brzo pogledala na drugu stranu kreveta. Bila je
prazna. Osetila je olakanje i razoarenje u isto vreme. elela ga je ponovo,
ali tako se stidela te svoje elje. Odloila je te misli za kasnije. Setila se da od
danas treba da preuzme voenje domainstva.
Obukla se i brzo sila u kuhinju. Harijet je meala neko jelo u loncu koji je
visio iznad ognjita. Nekoliko devojaka u uglu je erupalo pilie.
- Dobro jutro. Malo sam se uspavala. Vidim da ste poeli sa pripremom
ruka. ta je sa dorukom?
- Dobro jutro gospo. Doruak je bio davno. Podne je odavno prolo rekla
je simpatina kuvarica i znaajno se osmehnula.
- Oh, Boe! Baron e biti besan. uli ste da je jue rekao da se sa mnom
dogovarate oko hrane. Dobro ste uinili to ste poeli sa pripremom ruka.
- Gospo, ne uzrujavajte se. Baron je rekao da ste umorni i da ete danas due
spavati. On nam je dao sve instrukcije. Da li sada elite da dorukujete?
- Moe neto malo. Put me dobro izmorio.
- Nije ni udo. Svi smo uli za vau hrabrost gospo. Albert vas zove svojom
dobrom vilom. Nego, ja sam htela neto da vas pitam. Znam da ste umorni i
ne znam da li je sada pravi trenutak, ali vi ste mi poslednja nada Harijet se
od nelagode oslanjala as na jednu, as na drugu nogu.
- Recite Harijet. ta vas mui? Ako mogu da pomognem, rado u to uiniti.
- Radi se o sinu moje sestre. Prole nedelje se kupao u reci i sa ostalom
decom skakao sa stene u vodu. Nezgodno je pao preko nekog otrog kamena.
Ima veliku ranu na nozi. Vidi se i kost. Pre dva dana je pao u groznicu i retko


dolazi sebi. Otac Trevor kae da ga moemo spasiti samo ako mu odseemo
nogu zaplakala je toliko glasno da je Izabela instiktivno prila i zagrlila je.
- Smirite se, molim vas, i recite mi koji deo noge je u pitanju.
- Ispod kolena.
Izabela na to odahnu. Ako bude mogla da uini bilo ta, bie joj mnogo
lake zato to je donji deo noge.
- Tako je mali ridala je i dalje Harijet. On im je jedino dete.
- Da li ive daleko odavde?
- Dole u selu. Nije daleko.
- Otii u odmah tamo. Harijet, ne mogu da vam obeam nita, ali znajte da
u uiniti sve to je u mojoj moi.
- A doruak? upitala je kuvarica briui suze rukavom haljine.
- Posle. Ovo je vanije. Idem po torbu pa da pronaem Tomasa... ovaj
barona. On e mi rei ko moe da me odvede do vae sestre istrala je iz
kuhinje, ostavljajui zbunjenu kuvaricu i devojke koje su je bez rei
posmatrale.
Pri vrhu stepenita bukvalno je udarila u Tomasovo krupno telo. On je
veto uhvatio kada se zateturala unazad.
- Gde gori Izabela?
- Oh, Tomase, zagrlila ga je vrsto ne bi li upila malo njegove snage
dobro je da sam te srela da ne gubim vreme traei te po zamku koji ne
poznajem. Molim te, hitno je. Moram po torbu. Treba mi neko da me odvede
priala je nepovezano.
Tomas joj je obuhvatio lice rukama i naterao je da ga pogleda.
- Sada mi polako ispriaj ta se dogodilo i gde treba da ide.
- Dete je bolesno. Sin Harijetine sestre. Moram da pokuam da mu
pomognem. Nemogue da to ne zna.


- Malopre sam saznao. Markus, deakov otac, me pitao za tvoju pomo.
Vidim da me je Harijet preduhitrila.
- Uzeu torbu. Molim te da me neko odvede do njihove kue.
- Nema potrebe da me moli. Ja u te odvesti. Markus je moj vojnik i znam
koliko voli svog sina. Idemo po torbu.
Izabela se propela na prste i poljubila ga pravo u usta. U prvom trenutku je
bio iznenaen, ali se brzo snaao i uzvratio joj poljubac. Naglo se odmakla od
njega i pogledala ga oima krivca.
- Izvini. Dete je bolesno, a ja mislim na poljupce. Ipak, pre nego to odemo
tamo, moram da ti kaem da mi je bilo veoma lepo sa tobom.
- I meni sa tobom Izabela. Pitao sam se kako e biti danas ali vidim da si
sasvim dobro. ini se da si se lepo odmorila.
- Kako i ne bih kada si me pustio da spavam ovako dugo. Svi e misliti da
sam prava lenjivica, Tomase. Tvoja panja me dovela u neprijatnu situaciju.
- Niko nee ni pomisliti tako neto. Ovde te svi gledaju kao heroinu.
Oekivali su da u se oeniti nekom divljakuom, a dobili su gorsku vilu za
gospodaricu.
Kada su izali ispred dvorca, kod tala su ih ekali osedlani konji. Jedan
mravi ovek je stajao pored treeg konja i nervozno upkao bradu. Odmah je
znala da je to Markus. Kada su mu prili on se nakloni toliko da je umalo pao.
- Gospo, ne znam kako da vam zahvalim za vau dobrotu rekao je tiho.
- Jo nita nisam uradila, pa mi nemojte zahvaljivati unapred. Povedite nas
svojoj kui za poetak i recite mi kako vam se zovu ena i sin.
- Debi i Aleks.
- Idemo onda kod Debi i Aleksa.
Kratko su jahali do sela. Kada su zali meu guste kuice radoznali seljani
su provirivali iz kua i pozdravljali svog barona i njegovu enu. Tomas im je
otpozdravljao ozbiljnim klimanjem glave, a Izabela se osmehivala. Taj obini


svet bio je skoro isti kao i u njenom selu. Razlika je bila samo u odei.
Zaustavili su se kod malene kue pred kraj sela. Na vratima se pojavi mrava,
bleda ena.
- Kako je upita Markus.
ena je samo odmahnula glavom i uputila prazan pogled ka Izabeli i
Tomasu.
Izabela je sjahala, saekala da Tomas uradi isto i zajedno su joj prili. ena
se naklonila i dalje nema.
- Gospodarica Izabela je dola da pogleda Aleksa. Moda moe da mu
pomogne.
- enine su oi naglo ivnule. Pogledala je Izabelu i kao da ju je tek sada
videla, snano je uhvatila za ruke.
- Mogu li da uem? upitala je Izabela blagim glasom.
- Moja gospo jo pitate rekla je ena i povela je unutra.
U uglu male kue, na slamarici je leao deak. Lice mu je bilo bledo, a telo
beivotno. Bio je prekriven i nije mogla da vidi ranu, ali po neprijatnom
mirisu koji se irio, znala je da je stanje loe. Stavila mu je ruku na elo. Bio
je hladan i ona pomisli da je zakasnila. Brzo je spustila prste na ilu na vratu i
kada oseti slabaan puls, odahnu. Po deakovim ispucalim usnama zakljuila
je da ima teku groznicu.
Polako je skinula prekriva sa njegovih nogu. Pred oima joj se ukazala
najgora rana koju je ikada videla. Boe, zar niko nije mogao da se pobrine za
ovo dete? Rana je bila inficirana, a iz sredine je virila slomljena kost. Malo se
odmakla i iz depa uzela traku da bi skupila kosu. Morala je da razmisli ta
joj je initi. Debi je kao okamenjena stajala pored nje i tiho jecala. Majina
muka joj je odvlaila panju, a vreme je isticalo. Naglo je ustala, uhvatila
Debi za ruku i izvela je iz kue. Tomas i Markus su stajali tamo i upitno je
gledali.


- Sluajte me dobro, rekla je odlunim glasom trebae mi vaa pomo.
Svaka sekunda bie vana. Dete je dosta slabo, a moram da mu otklonim trulo
meso, oistim ranu i namestim kost. Trebae mi puno svetlosti, topla voda,
jaka vatra i dve daice. Ne elim da vam dajem lanu nadu. On ovo moda
nee preiveti, ali, tako mi Boga, moram pokuati. Debi, vi podloite vatru i
stavite vodu da se greje. Nakon toga se vratite ovde i budite ispred kue. Ne
elim da gledate detetove muke. Ve ste dosta propatili.
ena je klimnula glavom i brzo ula u kuu.
- Markuse, vi i Tomas naite daice, ali to pre, jer ete morati da mi
pomognete da namestim kost. Ja nisam toliko snana da bih mogla sama
nakon to im je objasnila kakve daice eli Izabela je ula u kuu da se suoi
sa uasom koji je ekao.
Debi je ve upalila svee.
Dok je u deakova usta nakapavala napitak koji e ga ojaati i drugi da mu
ublai bol, pogledala je u Debi koja je uurbano radila oko vatre i poluglasno
izgovarala molitvu.
- Da li je Aleks zdrav deak?
- Jeste, gospo. Nikada nije ozbilno bolovao. Nekoliko puta je imao zimsku
groznicu i to je sve.
- To je dobro. Znai da je jak.
Dok je ekala da napitci deluju, razmatrala je odakle da pone. Pre svega je
morala da ukloni Inficirani deo i dobro oisti ranu. Ipak, najvie je brinula
kost. Dete je bilo zdravo i kost je verovatno poela da zarasta. Bie uasno
teko namestiti je. Ponovo je opipala puls. Bio je malo jai. Pomazila je
deaka po kosi i nagla se ka njegovom licu
- Izvini malia. Bolee te jako ovo to budem radila. Izdri, molim te, i ja ti
obeavam da e na jesen ponovo trati okolo sa decom.


Poela je polako da isti ranu. Sreom, deak je reagovao. To je znailo da
noga nije mrtva. Paljivo je zaobilazila slomljenu kost i skidala sve to ne
valja.
Izgubila je oseaj za vreme. Vedra sa vodom su se smenjivala i neko joj je
stalno dodavao iste krpe i skidao znoj sa ela. Svaki as je proveravala puls.
Kada se dovoljno ubrzao, podigla je glavu i srela se sa Tomasovim pogledom.
- Sada e neko morati da ga dri. Moram da oistim deo oko kosti. Mnogo
e ga boleti.
Tomas je uhvatio deaka za ramena, a Markus mu je pritisnuo zdravu nogu.
Kada je poela, dete je zaurlalo tako jako da joj se krv sledila. Ni sama nije
znala kako je uspela da uradi ono to je elela, ali bilo je gotovo sa ienjem.
- Markuse, sada ga vi drite jer Tomas mora da namesti kost.
Poto je oprao ruke i ona mu ih premazala nekom tenou, pokazala mu je
ta eli. Uradio je tano onako kako mu je rekla. Zvuk krcanja kostiju bio je
uasan. Trebala su mu tri pokreta da bi polomljenu kost vratio u prvobitni
poloaj. Dete je vritalo, ali morali su to da ignoriu.
Proverila je jo jednom meso okolo, posula ga sa malo praha i dohvatila
konac i iglu. Bila je zadovolja to e moi da uije ranu. Brzo je zavrila taj
deo, a onda sa strane postavila letvice koje je uz Tomasovu pomo uvrstila
zavojima, taman tako da je uiveni deo ostao slobodan. Dala je Aleksu jo
malo napitka protiv bolova. Gledao ju je prestraen, irom otvorenih oiju.
- Za sada si nam se vratio, dragi deae proaputala je tiho Nadam se da
me nee mrzeti to sam ti nanela ovoliko bola. Probaj da spava sada.
Pomilovala mu je mokru kosu i izala na sve vazduh.
Napolju je bio mrak. U dvoritu se okupila velika grupa ljudi. Svi su ve
znali zato je tu i ekali su ishod. Debi joj prie i zagrli je tako jako da se
onako umorna zapitala otkuda u tako mravoj eni toliko snage.


- Sam Bog vas je poslao da mi spasite dete. Dok god budem iva moliu se
za vas i biu vam veiti dunik.
- Jo nije gotovo, Debi. Dala sam sve od sebe, ali ne znam je li to bilo
dovoljno. Mora proi nekoliko dana da bismo znali Izvukla se iz njenog
zagrljaja i prila muu. Tomase, moemo li se kasnije vratiti. Moram biti uz
deaka. Veoma je vano da ova no proe kako treba.
- U tom sluaju emo se vratiti. Ne moemo ga ostaviti sada.
Ona mu se obesila oko vrata pred svima i sreno kliknula:
- Znala sam da e to rei. Ti si dobar ovek Tomase Pembruk.
Tomas je zbunjeno stajao. Bilo mu je neprijatno to ga ena grli pred
podanicima
- U redu je rekao je i poveo je ka konjima.
Tek kada su se pribliili zamku, Izabela je shvatilala da nita nije jela. Bila
joj je potrebna i kupka. Kada su ih ugledali, posluga se razletela. Beti i
Sesilija su pripremile vodu za as, a Harijet je lebdela po kuhinji. Izabela je
zamolila da spremi hranu za Debi i Markusa, kao i malog Aleksa, ako se
sluajno probudi gladan.
Tomas je sa divljenjem posmatrao sposobnost svoje ene da sve dri pod
kontrolom. Za udo, nije se oseao ni malo ugroenim. Ta arobnica
pripadala je njemu. Ponovo se setio Garvinovog priznanja da je u kui samo
mu i otac i kako mu je Deni zarobila srce. Pitao se da li je i on poloio
oruje pred svojom enom? Da li je ovo ljubav?
Ta no je bila paklena za sve. Aleks je imao jake bolove, povremeno je
gubio svest i puls mu se toliko usporavao, da je vie puta mislila da e ga
izgubiti.
Na istoku se raao novi dan kada je dete konano zaspalo i svi su odahnuli.
Poto niko od njih nije oka sklopio i oni su ubrzo zadremali.


Probudio ih je jasan deiji glas. Rekao je da je edan, a da bi mogao i neto
da pojede. Bile su to za Izabelu najlepe rei koje su mogle da je probude.
Malo pre podneva vratili su se kui. Tek kada se Izabela uverila da e sa
Aleksom sve biti u redu. Tomas je odveo pravo u sobu i pomogao joj da se
skine.
- Mora da spava eno. Pomaui drugima ubie sebe.
- Hou da spavam, ali hou da ti bude pored mene. Moe li nekako da
pomeri obaveze koje ima? umiljavala se.
- Ako budem pored tebe, zna da ti neu dozvoliti da zaspi. Bar jo neko
vreme rekao je napeto. A mislim da je rano da ponovo vodimo ljubav.
Bolee te Izabela.
- Dozvoli da ja odluim o tome. Uostalom, moemo se samo ljubiti. Volim
tvoje poljupce Tomase.
Nije morala da ponovi. Ve ju je strasno ljubio i sputao na postelju. Bilo
joj je neobino to je dan i mogu da vide jedno drugo u potpunosti, ali to je
imalo neku posebnu ar i dodatno je uzbuivalo. Za samo nekoliko minuta
naterala ga je da bude duboko u njoj i nametnula tako divlji ritam da je Tomas
mislio da e se uguiti od zadovoljstva. Zajedno su dostigli sjajni vrhunac, a
potom utonuli u okrepljujui san.
Vest o isceliteljskim sposobnostima baronese Pembruk, irila se kroz
kraljevstvo munjevitom brzinom. Sa svakim prepriavanjem, zadivljeni
seljani, a i vlastela, dodavali su joj po neku mo, koja je bila nadprirodna.
Svakog dana ispred zamka je bila gomila ljudi koji su molili za pomo. Posle
samo nekoliko nedelja Tomas je bio prinuen da joj prepusti, skoro sve
pomone prostorije u zamku, u koje je smetala sve te ljude koji su dolazili iz
daleka. Starlajt se pretvorio u bolnicu.
Desetak ena iz sela svakodnevno je bralo trave od kojih je Izabela veto
spravljala napitke i meleme. Bernard joj je bio desna ruka. Iako se Tomas u


poetku bunio, i sam je shvatio da Bernard ima talenta za ono emu ga
Izabela ui. Ona sama je dala argument da znanje treba da zadri u okviru
porodice i da e Tomas biti mnogo oputeniji, ako joj pomae njegov brat,
koji ga je oboavao. Nije mu rekla da je najvei razlog bio taj to nije elela
da Bernard postane ratnik, jer je brzo shvatila da ne poseduje Tomasovu
vrstinu. Smatrala je da i sam Tomas negde u podstvesti to zna i da je zato
olako popustio pred njenom eljom.
Tomas je bio na mukama. Radio je sa vojskom i iveo isto kao i pre
enidbe. Razlika je bila samo u tome to u postelju nije iao sam. enu je
viao samo na veeri i nou. Iako je u postelji bila strasna i samo njegova, to
mu nije bilo dovoljno. eleo je vie njene panje. Ve neko vreme je znao da
je voli i to saznanje ga je izjedalo. Od nje nije uspevao da izvue magine
rei. Sve se svodilo na izraze zahvalnosti i to da je dobar ovek. Brinulo ga je
to od kralja jo uvek nije bilo vesti. Sada se iskreno nadao da e ga pozvati u
London. Tako e moi Izabelu da odvoji od posla koji ju je potpuno opsedao.
Znao je da moe da joj zabrani da se bavi leenjem, ali nije eleo. Bilo mu je
potrebno da sama shvati da ne posveuje dovoljno vremena svom braku.
X
Mesec dana nakon venanja Izabela je ila preko dvorita ka prostorijama
gde su bili smeteni bolesnici, kada je videla neko komeanje na ulasku u
zamak. Nedugo zatim ugleda veliku svitu koja je ujahala u dvorite. Vojnici,
koji su bili na strai, kleknuli su na zemlju u dubokom naklonu. Nije bilo
mesta sumnji. Bio je to kralj Engleske, lino.
Tomas je ve dva dana bio u lovu sa desetak svojih ljudi .Uhvati je panika.
Mu joj nije bio kod kue, a ona nije znala ta treba da radi. Prvi put u ivotu
susrela se sa jednim kraljem. ak i svog nije nikada videla. Saekala je da se
svita zaustavi pred samim ulazom u dvorac i pourila nazad. Pretpostavila je


da treba da se pokloni i poeli im dobrodolicu. Ohrabri samu sebe i pomoli
se da negde ne pogrei.
Kralj je bio izrazito visok i mrav. Prila mu je, ne smejui da ga pogleda u
lice. Poklonila se isto kao i oni vojnici malopre i pokuala da zvui to
sveanije kada je rekla:
- ast nam je Vae Visoanstvo. Dobro doli u Starlajt. Moj mu, baron
Pembruk, nije kod kue. Oekujemo da e se uskoro vratiti iz lova. Poslau
odmah nekoga po njega znala je da verovatno previe pria, ali nije mogla
da se zaustavi.
- Ustanite baroneso Pembruk i priite. elim da vas vidim. ula je kraljev
autoritativni glas.
Odmah se uspravila i prila mu.
- Oprostite Vae Visoanstvo ako sam neto pogreno uradila. Znate, prvi
put stojim pred kraljem rekla je iskreno.
- Niste uinili nita pogreno. Ba naprotiv. Izmeu ostalog, ovde sam doao
zbog vas. eleo sam da vidim baronesu o kojoj pria cela kraljevina.
- To je za mene onda velika ast. Ali za to ste Vi zasluni. I kralj kotske,
naravno.
- Mislite va kralj? Pokuao je da je zbuni ali Izabela nije upala u zamku.
- Ne, Visoanstvo. Vi ste sada moj kralj. Ja ivim u Engleskoj, zar ne?
Kralj se nasmejao, oigledno zadovoljan njenim odgovorom.
- Tako je baroneso. Upravo ste me uverili da sam uinio veliku stvar
preporuivi svom vazalu da vas oeni. Hoete li me sada pozvati da budem
va gost?
- Oh, naravno, naravno. Izvolite unutra rukom je pozvala nekoliko vojnika
da se pobrinu za konje i otprate kralja i njegovu svitu u dvoranu.


Brzo je izdala nareenja da se pripremi gozba i sobe za goste. Dvojicu ljudi
je poslala da jave Tomasu da im je kralj u poseti. Kada su se smestili u velikoj
dvorani, kralj je pozva da im se pridrui.
- Vidim promene u ovom domu. Primeuje se enska ruka, baroneso. Ba
lepo. Raduje me to ste se lepo uklopili u novom domu. ini se da nee biti
nikakvih problema to Pembruka nee biti neko vreme. Vi moete sasvim
dobro brinuti o svemu.
Izabela ga je gledala u neverici. Pojma nije imala ta je hteo da kae. On, je
primetivi njen izraz lica, nastavio.
- Vidite, doao sam da povedem barona Pembruka sa sobom. Idem u pohod
na Vels i potreban mi je. Istina, mogao sam i poslati po njega, ali bilo mi je
drae da doem lino i upoznam vas baroneso. Svi priaju o vaim
fantastinim isceliteljskim sposobnostima pa nisam mogao da odolim.
- Vae visoanstvo, nisu to nikakve moi. Znate kako su ljudi skloni
preterivanju. Ja samo dobro poznajem mo trava i umem da ih upotrebim. To
je sve brbljala je Izabela.
Morala je neto da pria da bi prikrila ok zbog onoga to joj je kralj upravo
rekao. Kako su sa kotskom jo uvek bili u primirju, nadala se da kralj nema
ambicije da ratuje. Meutim, prevarila se. Ne samo da je eleo Vels, ve mu
je za to trebao njen mu. Onaj sa kojim je samo mesec dana u braku i kome,
praktino, nije ni stigla da se posveti. ekala je prokletu zimu. Znala je da po
loem vremenu ljudi nee traiti njenu pomo u ovolikom broju. Tada bi
imala dovoljno vremena za svog mua. Zar je morao ba sada da doe po
njega?
Dok je vodila isprazni razgovor sa kraljem, ne razbirajui pritom o emu
priaju, na vratima dvorane pojavio se Tomas. Ni ne gledajui je brzo je
priao i poklonio se svom vladaru. Ovaj mu nije uzvratio na uobiajen nain,


ve mu je vrsto stegao ruku. Izabela je tada shvatila da su oni, pre svega,
dobri prijatelji.
- ast mi je to ste ponovo u mom domu rekao je Tomas.
- Naravno, odmah zakljuuje da mi neto treba nasmejao se kralj.
- Za Vas sam uvek tu.
- Lepa vam je baronesa. I, to je jo vanije, ini se da vam je dobra ena.
Rekla mi je da sasvim lepo postupate sa njom. To je dobro i u interesu svih
nas.
- Samo ispunjavam dunost prema svom kralju i dravi. Trudimo se da
ivimo u miru, ba kao i nae zemlje rekao je Tomas kratko i prilino
hladno.
- Tako i treba barone. Nego, sada dosta o enama. Postoji jo jedan razlog
moje posete...
Izabela bi se mogla zakleti da su se tog trenutka svi u dvorani pretvorili u
neme slike. Videla je da otvaraju usta, ali nije ula ni jednu jedinu re koju su
izgovarali. Ono to je Tomas rekao kralju o njihovom braku odzvanjalo joj je
u glavi kao najstranija grmljavina. Videla je njihova lica i kako gestikuliraju
dok priaju. Videla je sluge kako donose ogromne posluavnike sa hranom.
Sve je, naizgled, delovalo normalno, ali u njenoj glavi nije bilo tako.
Dok se ona, budala, nadala da je Tomas paljiv prema njoj jer mu je stalo,
on je samo brinuo o interesima drave. Sigrno da je znao da e kralj doi
prvom prilikom da se uveri da li je sve u redu. I eto, dobro je predvideo. Sada
je vie ne bi iznenadilo ni da je lov, u koji je otiao, bio namerno isplaniran.
Da bi ona doekala kralja i dala mu priliku da se uveri da je srena i
zadovoljna gospodarica. ula je ona ve od njegovih ljudi koliko je stvari
planirao unapred. I dok se svima inilo da je sve splet okolnosti on je, ustvari,
strpljivo ostvarivao svoje namere. Ba tako je uradio i sa njom. Dok je


uljuljkana leila narodne mase, stvarajui sliku porodine idile u svojoj glavi,
on je samo nastavio da ivi svoj ivot, pustivi i nju da ivi svoj.
Naravno, bila je tu i posebna pogodnost. Imao je enu u postelji svake noi.
Nije morao ni prstom da mrdne, a uvek je dobio ono to je hteo. Zato to mu
se ona rado predavala. Celom duom i telom.
- Baroneso, Tomas je stajao ispred nje i glas je bio njegov, ali njoj se inilo
kao da dolazi iz velike daljine da li ete nam se pridruiti na veeri?
- Oh, barone! Tako mi je ao! Odjednom se uopte ne oseam dobro. Mora
da sam mnogo umorna. Molim vas da mi dozvolite da se povuem rekla je
to je mogla staloenije. Videla je da je nekoliko pari oiju posmatra
zabrinuto, na elu sa kraljem. Molila je Boga da ovo proe. Nije vie ni minut
mogla ostati ovde.
- Naravno da se moete povui. Kralj i ja imamo da razgovaramo o mnogo
emu. Posetiu vas malo kasnije da vidim kako ste.
Izabela se naklonila kralju i, koraajui unazad, povukla do izlaza.
Kada se nala u sobi, bacila se na krevet i gorko zaplakala. Sudbina je bila
okrutna prema njoj. Zato su, od svih ljudi, kraljevi morali da joj izaberu ba
Tomasa? Lake bi joj bilo da su joj nametnuli nekoga koga je mogla da mrzi.
Nije mogla da se bori protiv oseanja koja su, poput bujice, svakodnevno
narastala u njoj. Uklopila se lepo u ivot u Engleskoj, delila sa muem strasne
trenutke i nadala se da e joj ostatak ivota protei kao u bajci. Umesto toga
dobila je grubo otrenjenje da je dovedena ovde samo zbog kraljevske
zapovesti.
Nije imala predstavu koliko je vremena prolo otkada se povukla u sobu.
Napolju se polako smrkavalo i znala je da nije pristojno da ostane itavo vee
u sobi. Podigla se u sedei poloaj i ostala na krevetu. Zvuk otvaranja vrata
preplaio je jako. Nije morala da okrene glavu da bi znala ko je uao u
prostoriju. Oseala ga je svakim svojim nervom.


- Osea li se bolje? glas mu je bio brian. - Hoe li mi rei u emu je
problem?
- Samo sam umorna. To je sve.
- Od kako sam stigao neto nije u redu. Ako nee da mi kae, ne mora.
Ako te brine kraljeva poseta, treba da zna da se veoma pohvalno izrazio o
tebi. Siguran je da e u mom odsustvu dobro brinuti o imanju.
- Naravno, to je u interesu obe drave. Zar ne? nije mogla da se uzdri.
- O emu pria?
- Nije vano.
- Vano je. Izabela, ja u zoru moram da krenem. ao mi je to nismo imali
vie vremena da priamo o nekim stvarima. Kada se vratim moraemo da
definiemo na brak. Ovako vie nee moi.
Njegove rei su joj kao strele probadale srce. Zar je mogue da je bila tako
zaslepljena i nije priometila da ona ovom oveku ne znai nita?! Verovatno
e u svom pohodu izdejstvovati od kralja ponitenje braka. Zato nije mogao
da joj to kae ranije? Otila bi ona sama. Umesto da naglas kae ono o emu
je mislila samo je rekla:
- Idi doavola. I ti i kralj ponovo je legla i zaronila lice u jastuk.
Tomas je, oajan, stajao na sred sobe i nije znao ta da radi. Poslednje to
mu je trebalo, bilo je to da se svaa sa njom sada. Ve mu je bilo dovoljno
teko to je iznenada morao da ode i ostavi je samu na imanju. Nije mu bilo
jasno ta je tano uznemirilo, a ona sama nije elela da mu kae. Dok je malo
pre iao ka sobi, nadao se da e ga saekati nasmejana i da e se ova no
rastanka biti neto posebno. Umesto toga pred njim je bila ena koja nije
imala elju ni da ga pogleda. Znao je da je glupo da se due zadrava i zato je
tiho napustio sobu.


Neto kasnije Izabela je ula kako je Beti ula u sobu. Verovatno je
spremala stvari za gospodara. Nije imala nikakvu elju da uestvuje u tome i
zato se pravila da spava.
I kada je Tomas legao u postelju, ona se nije pomerala. Leala je zatvorenih
oiju, potpuno bolesna od ljubavi. Znala je da mora da donese vanu odluku i
da napusti ovo divno mesto. Unutranji glas joj je govorio da treba da kae
Tomasu da e otii. Moda bi bio toliko ljubazan da joj da nekoga u pratnju.
Znala je da je put u kotsku veoma opasan za usamljenu enu. Ipak, nije joj
se dalo da zapone tu temu.
Tomas joj se pribliio i prebacio ruku preko njenog boka. Oseala je
njegovo vrsto telo uz sebe i ogromnom snagom volje je uspela da ne zajeca
glasno. Nije smela da mu pokae koliko joj je stalo. On e u zoru otii, a
narednih dana otii e i ona. Nema svrhe dodavati jo emotivnih trenutaka na
one koje je ve uvala u srcu. Ne bi to mogla da podnese. Ionako e patiti do
kraja ivota.
Cele noi je bila u nekom polusnu ali je svim ulima osetila kada je Tomas
ustao sa kreveta. Iako se oblaio skoro neujno, po strujanju vazduha je mogla
da oseti svaki njegov pokret. Okrenula se ka njemu i otvorila oi. Znala je da
ne moe da zna da je budna. Sivkasti traak predstojeeg svitanja omoguio
joj je da raspozna konture njegovog tela. Zadrhtala je nesvesno od te mone
pojave. Razdirala je pomisao da ga nikada vie nee videti.
Ve je zatvarao vrata kada ona proaputala
- Zbogom.
Za trenutak je zastao, kao da je uo, a onda su se vrata zatvorila. Taj
polukriputavi zvuk zaparao joj je srce.
XI
Deset dana nakon Tomasovog odlaska, Izabela je i dalje bila u Starlajtu.
Svako vee pred spavanje govorila je sebi da e sutra otii, ali i dalje nije


odlazila. Bila je dovoljno svesna opasnosti kojoj bi se izloila i zbog toga je
oklevala. Bernardu je prepustila vei deo posla sa bolesnicima, a ona je
spravljala lekove i meleme.
Jedino joj je prijalo da joj drutvo prave Debi i mali Aleks i sve ee ih je
pozivala. Debi joj se veoma dopadala. Dosta joj je pomagala i nije bila
brbljivica. Umela je da slua satima i da postavlja samo prava pitanja. Za
Aleksa je bila posebno vezana jer je jedino njegovo izleenje smatrala ravnim
udu. Dete se oporavilo iznenaujuom brzinom i ve je mogao u potpunosti
da se oslanja na nogu.
Tog dana palo joj je na pamet kako bi mogla da ode. Poto je Tomas ostavio
Markusa sa jo dvadesetak vojnika da uvaju zamak, Izabela je odluila da ga
zamoli za pomo. Nadala se da joj moe dati barem dva vojnika da je isprate
do kotske granice. Dalje e moi sama. im je ugledala Markusa kako ide
preko dvorita, pozvala ga je kod sebe.
- Gospodarice Markus joj se naklonio na ulazu njene radionice.
- Uite Mark. Imam jednu molbu za vas. Nadam se da me neete odbiti.
- Uiniu sve to elite Ree on i sede na stolicu koju mu je pokazala
rukom.
- Odlino! Trebaju mi dva vojnika da me isprate do kotske granice. Idem
kui.
Markus je zbunjeno zurio u nju nekoliko trenutaka. Njoj se uinilo da je
itava venost u pitanju.
- Ne razumem. Ovo je sada vaa kua, gospo. Ako elite da idete u posetu
svojoj porodici, moraete da saekate gospodara. Ne smem vam dopustiti tako
dalek put u njegovom odsustvu. Sami znate koliko je dolazak ovamo bio
opasan.
- Toliko o tome da ete uiniti sve to elim bila je ogorena Izabela.


- Nisam oekivao da ete tako neto traiti od mene. Baron mi je rekao da
vam budem na raspolaganju, ali nije pomenuo da ete hteti da putujete. Da li
on zna za vau elju?
- Ne i ne treba da zna. Ne idem u posetu porodici, ve se vraam u kotsku
zauvek. Teko mi je da vam objasnim zbog ega, ali budite uvereni da je tako
najbolje i za barona i za mene. Htela sam pratnju samo da baron ne bi brinuo
da li sam dobro putovala. Ako niste u mogunosti da mi pomognete, putovau
sama. Sreom, sposobna sam za to.
Markusu su krupne grake znoja izbile po elu. Situacija u kojoj se naao
bila je beznadena. Nije mogao da joj da pratnju. To bi znailo da je podrao
njen odlazak, a bio je siguran da se to baronu nikako ne bi svidelo. Sa druge
strane, nije mogao da je pusti da putuje sama. Kako god, ishod u oba sluaja
bie isti. Tomas Pembruk e ga ubiti.
- Gospo, oajno je zavapio molim vas da razmislite u kakvu ete nas
situaciju dovesti ako odete. Baron Tomas e nas sve ubiti. Zato ne moete da
saekate da se baron vrati? Siguran sam da e vas on lino otpratiti. U
suprotnom, dvadeset porodica ete zaviti u crno. Znate da svaki vojnik koji je
ostao u zamku ima porodicu.
- Zato mislite da e barona pogoditi moj odlazak? Moda e mu laknuti
kada vidi da me nema Izabela se hvatala za slamku, ali je postala svesna da
je Markus u pravu.
- Nemam pravo da zalazim u baronova oseanja prema vama gospo. Kao
njegov vojnik mogu samo da kaem, da sve to se kosi sa naredbama koje on
izda, smatra se neposlunou i izdajom. Znam da smo moja porodica i ja vai
doivotni dunici, ali ne mogu prihvatiti da izdam barona da bih pomogao
vama. Nadam se da me razumete.
- Razumem rekla je skoro postiena Nisam ljuta na vas Markuse. I
nemojte da mislite da mi neto dugujete. Trebalo je da kaem baronu za svoju


nameru. Poto nisam, ostau ovde dok se ne vrati. Moete da se vratite svojim
obavezama.
Dok je odlazio ka zgradi u kojoj su bili smeteni vojnici, Markus je
razmiljao da mora biti maksimalno oprezan. inilo mu se da je gospodarica
suvie brzo odustala od svoje namere.
Za to vreme, Tomasu se neki pohod nikad nije inio dui. Izabela mu je
nedostajala od kako je zatvorio vrata njihovih odaja. Dunost prema kralju i
dravi bila je uvek iznad svega i on je ranije u tome nalazio zadovoljstvo, ali
ne i ovog puta. Sve to je sada eleo bilo je da bude sa svojom enom. eleo
je porodicu. Mnogo dece. Kralj mu je nagovestio da bi, ako pohod na Vels
bude uspean, mogao da ga oslobodi odlaska u nove pohode. eleo ga je za
svog savetnika. To bi verovatno znailo da e morati da se presele i budu
blizu dvoru, ali mogao je da podnese tu rtvu.
Kada je krenuo sa kraljem inilo mu se da vie nema vrstinu hrabrog
viteza. inilo mu se da ga je ljubav prema eni oslabila. Ipak, posle nekoliko
dana uverio se koliko grei. Nikada nije bio odluniji u borbi. Ljubav i elja
da se vrati Izabeli, bili su njegov imperativ. U tekim trenutcima bitke snagu
mu je davala slika njegove ene Izabele kako ga grli i ljubi... Izabele koja je
brino nagnuta nad bolesnikom... Izabele kako pravi meleme i kuva miriljavi
sapun...Izabele koja sa malo rei gospodari svima koji se nau oko
nje...Izabele...Njegova Izabele...
XII
Hladna, kina jesen je odavno stigla. Tomasa nije bilo skoro tri meseca. Pre
nedelju dana glasnik je doneo pismo da je pohod pri kraju. Kralj je uspeo da
osvoji Vels, ali uz velike gubitke. Niko nije znao koliko je vojnika poginulo.
Izabela je svakog dana najvie vremena provodila na osmatranici. Nadala se
da e ugledati Tomasa i njegove vojnike kako jau preko poljane ispod
zamka. Znala je da od Velsa nema vie od sedam dana jahanja i, ako su


vojnici krenuli nekoliko dana posle glasnika, trebalo bi da stignu svakog dana.
Neizvesnost je ubijala. Svakodnevno se molila da je Tomas dobro i da nije
izgubio puno vojnika.
Kada je nakon deset dana od glasnikovog dolaska ugledala vojsku mislila je
da e joj srce iskoiti iz grudi. Za tri meseca, koliko nije videla Tomasa,
preivela je pravi pakao. Sada je znala da bi joj bez njega i ostatak ivota
izgledao isto. Nije to mogla podneti. Priseala se da joj je rekao da e morati
da razgovaraju o njihovom braku. Bila je spremna da prihvati sve, samo da ne
ode iz Starlajta.
Ostala je na osmatranici sve dok se jahai nisu pribliili zamku. A onda joj
je srce zamalo stalo. Na elu vojske nije jahao Tomas, ve Albert. Bila je
svesna samo jo toliko da se uveri da je dobro videla, a onda je sve oko nje
postalo mrano...
Probudila se u svojoj sobi. Harijet joj je pod nosom drala mirisnu tenost
koju je Izabela spravljala za sluaj nesvestice. Polako je pogledala oko sebe.
U sobi su bile Beti i Sesilija. Njenog mua nije bilo. Znai nije se vratio.
Pokuala je da se ponovo ne onesvesti jer je Harijet neto priala. Duboko u
sebi je znala da mora da se skoncentrie.
- Je li se Tomas vratio? Upitala je slabim glasom.
- Nije, ali...
- Zovite mi Alberta.
- Gospo, nema potre...
- Odmah! Viknu i sklopi oi.
Slukinje su se povukle neujno. Izabela je podigla uzglavlje, morala je da
ima oslonac dok bude razgovarala sa Albertom. Slukinje nisu bile uplakane.
Mora da je Tomas iv. Verovatno je ranjen pa nisu mogli da ga dovedu kui.
Gde god da je ona e odmah traiti da je odvedu kod njega. Mora pomoi
svom muu.


- Gospo Izabela Albert je provirio, a onda i uao. Ostao je da stoji pored
vrata.
- Zdravo Alberte. Dobro nam doli. Nadam se da su vojnici dobro. A sada
mi recite ta se dogodilo baronu? Zato ste se svi vratili, a on nije? priala je
tako brzo i jedva je disala pa je Albert pomislio da e se ponovo onesvestiti.
- Baron je dobro. Ovog puta nije dobio ak ni ogrebotinu. Kada je postalo
jasno da e se Velani predati, kralj se vratio na dvor, a sa sobom je poveo i
nekoliko najbliih vazala. Jedan od njih je baron Pembruk.
- Koliko misli da ga zadri na dvoru? Nee valjda ostati tamo? upitala je
uplaena. Taman se oporavila od verovanja da je poginuo, a ve sada je bila
suoena sa novim problemom.
- Nee gospo nasmejao se Albert - Baron je krenuo ovamo istog dana kada
i mi iz Velsa. Iz Londona ima tri dana jahanja vie, ali znajui kojim tempom
jae kada je sam, ne bi me iznenadilo da se pojavi ovde ve sutra oko podne.
- Glasnik je rekao da ima dosta mrtvih. Kakvo je stanje kod nas?
- Poginulo je desetak naih ljudi i nekoliko je ranjeno, a to je minimalan
gubitak. Ostali imaju gubitak od vie desetina, ak i stotina vojnika. Treba da
znate da je va mu vrhunski vojskovoa. Kralj je vie nego ponosan na
njega. Mislim da e ga bogato nagraditi za ovaj pohod.
Izabela je tek postala svesna da on i dalje stoji pored vrata.
- Zato stojite tu Alberte? Neu vas ujesti.
- Znam gospo, ali ovo su vae privatne odaje. Ne bih smeo da budem ovde.
- Oh! Nisam o tome razmiljala. Molim vas izvinite. Hvala vam, sada
moete ii. Ja u brzo sii. Pretpostavljam da je Bernard ve zbrinuo ranjene.
- Jeste, ne brinite. Vidimo se u dvorani rekao je i izaao.
Izabela se udobnije naslonila na jastuke i protrljala slepoonice. Toliko se
toga desilo za kratko vreme. Albert joj je ispriao lepe stvari ali, da li e sada
u njegovom ivotu biti mesta i za nju. ta ako je kralj odluio da ga oslobodi


obaveze prema njoj? Ne, ne sme tako razmiljati. Ako ni zbog ega drugog,
nee je ostaviti zvog Garvina. Njemu je obeao da e brinuti o njoj.
Malo umirena sila je da pozdravi Tomasove vojnike. Naredila je Harijet da
pripremi bogatu veeru za njih. Sluala je beskonane hvale vojnika na
Tomasov raun. Jedva je uspela da se izvue malo pre ponoi. elela je da
zaspi to pre da bi lake podnela vreme do dolaska mua. Nadala se da je
Albert dobro predvideo njegov povratak.
Tomas je u pola noi ujahao na imanje. Bio je umoran toliko da se jedva
drao na konju. Sedam dana je jahao skoro bez prestanka. Zastajao je samo
toliko da odmori konja i odspava nekoliko sati. Bio je odsutan tri meseca, a
sada mu se inilo da ne moe vie ni dan izdrati da ne vidi svoju enu.
Nadao se da nee biti ljuta na njega. Nakon pola sata kapija se otvorila i
ujahao je u dvorite zamka.
Straari su ga doekali spremni. Veina vojnika je spavala, ali bilo je i onih
koji nisu. Oni su sedeli u jednoj od zgrada i tiho razgovarali o pohodu iz kojeg
su se vratili. Markus je bio sa njima. Tomas ih je prekinuo i zamolio Markusa
da poe sa njim u dvoranu. Hteo je na brzinu da uje da li je bilo sve u redu
dok ga nije bilo.
Dok su mu sluge pripremale vodu da se okupa, Markus mu je ispriao
najvanije dogaaje u proteklih tri meseca. Uznemirio ga je samo jedan.
Neto kasnije otvorio je vrata spavae sobe. Vatra u kaminu je gorela i
mogao je jasno da vidi svoju enu kako spava. Leala je na svojoj strani
kreveta sa rukom prebaenom preko njegovog jastuka. Kosa joj je bila jo
crvenija nego to se seao. Kako je samo bila lepa!
Priao je polako i seo na krevet. Prvo joj je podigao ruku i pomazio nenu
nadlanicu, a potom je legao i zadrao ruku na svom ramenu. Malo se
promekoljila, ali se nije probudila. Primakao je usne i poljubio je u elo, a
onda utonuo u san, licem okrenut prema njoj.


Izabela je oseala neto toplo uz svoje telo. Uplaena, odmah je otvorila oi.
Pored nje je spavao Tomas. Zatvorila je oi, pa ih ponovo otvorila. On je i
dalje bio tu. Nemogue da ga nije osetila ranije. Spavao je vrsto i ona shvati
da ima priliku da ga posmatra koliko hoe. Bio je tako lep. Kosa mu je bila
dua nego ranije, ali mu je dobro pristajala. Lice mu je bilo oputeno i nije se
videla ni jedna sitna bora.
Podigla je ruku i pomazila ga po obrazu. Potom mu je sa ela sklonila
pramen kose. Nije smela da pomeri telo da ga ne bi probudila, a tako bi ga
rado zagrlila. Makar to bio poslednji put. Zato je nastavila da mu miluje
obraz.
- Nemoj prestati. Ruka ti je tako nena i topla rekao je mazno, a oi su mu
i dalje bile zatvorene.
Izabela je pocrvenela. Sigurno je sve vreme bio budan. Kako je mogla da
pomisli da ga dodir nee probuditi?
- Izvini. Nisam htela da te probudim.
- To je sve to ima da mi kae posle tri meseca? u glasu mi se osealo
blago zadirkivanje dok je rukom privlaio ka sebi.
- Ne, naravno da ne. Ali ne mogu da priam ako spava.
- Sada vie ne spavam. Da ujem.
- Drago mi je da si se vratio. Brinula sam. Nije te bilo dugo vremena.
- Ja sam vojskovoa Izabela. To si znala kada si se udala za mene. Engleska
ne ratuje samo sa kotskom. Morao sam da odem. A sada mi reci zato si
tano brinula?
- Plaila sam se za tvoj ivot.
- Zato?
- Zato to mi je stalo.
- Koliko ti je stalo Izabela? prodahtao joj je u lice, a ona je nestajala u
njegovom vrelom pogledu.


- Volim te Tomase rekla je iznenada Jesi li to hteo da uje? Doavola,
uspeo si da me natera da te zavolim, a da ni sama ne znam kako.
- Toliko me voli da si htela da pobegne poto sam otiao?
- Ja...ti... ne razume. To nema veze sa mojom ljubavlju prema tebi. Ti si taj
koji je kralju rekao da samo ispunjava njegovo nareenje i da si dobar prema
meni jer je to u interesu dve drave suze su joj potekle kao dva bistra
potoia.
- Ti si moja slatka, nerazumna ena. Da si mi samo posvetila vie panje
davno bih ti rekao da u morati tako da priam pred kraljem. Nisam eleo da
pomisli da mi je uinio uslugu. Poto je na brak dravno pitanje, sve to treba
da zna, ja sam mu rekao. Ono to mi imamo je samo nae.
- A ta mi to imamo? upitala je sa probuenom nadom.
- Imamo ljubav. Obostranu, Bogu hvala. Mislio sam da nikada nee
izgovoriti te rei. Ja tebe volim od kako sam te prvi put ugledao. Za ovih
nekoliko meseci postao sam siguran u to.
- I ja tebe volim od kako sam te ugledala. Odustala sam od odlaska u
kotsku. ak i da me ne voli, bila sam spremna da ostanem pored tebe. Pod
bilo kojim uslovima. Ova razdvojenost mi je pokazala da moj ivot bez tebe
nema smisla.
- Onda smem da se nadam da ti nee smetati da se, na prolee, preselimo u
London. Kralj me postavio za savetnika za vojna pitanja. Vie neu ii u
borbe. Samo u ih planirati. Dobili smo prelepo imanje i zamak. Svidee ti se
sigurno. Eleonora i Arnold e nam biti susedi. Oni, a i njihova deca, jedva
ekaju da te upoznaju. ta kae na ovo?
- Kaem da bih sa tobom ila i na kraj sveta. Volim te Tomase i nije mi
vano gde emo iveti. Samo da budemo zajedno.
Dok se stidljivi traak sunca probijao kroz tmurne sive oblake, u zamku
Starlajt sijala je ljubav, topla i ista kao najlepa zvezda.


(Kraj)