PLANIRANJE SAVREMENOG TRANSPORTNOG

SISTEMA
VODI KROZ
ARHITEKTURU INTELIGENTNOG TRANSPORTNOG SISTEMA
Zato vam je potreban i kako ga stvoriti?
Izdanje 2
April 2004 Izdanje 2
Uvod
(strane 1&2)
Zato je potrebna ITS arhitektura?
(strane 3-6)
Iz ega se sastoji ITS arhitektura?
(strana 7)
U emu nam pomae ITS arhitektura?
(strana 8)
Kako se stvara ITS arhitektura?
(strana 9)
Nacionalne ITS arhitekture
(strana 10)
esta pitanja
(strana 11)
Inteligentni Transportni Sistemi
(strana 12)
Planiranje savremenog transportnog
sistema
Vodi kroz arhitekturu inteligentnog transportnog sistema
Ovaj vodi je namenjen svima koji ele da bolje razumeju prednosti i
implikacije korienja ITS-a (Inteligentnog Transportnog Sistema) u
savremenom transportnom sistemu. On objanjava kada i zato je
potrebna arhitektura ITS-a, ta je sve ukljueno u njeno stvaranje i koji se
rizici javljaju ukoliko ona ne postoji. Trebalo bi da bude posebno koristan
za direktore koji treba da donose odluke o planiranju i razvoju transportnih
sistema i za one koji su odgovorni za davanje saveta na visokom nivou iz
ove oblasti.
Ovaj vodi je sastavljen u okviru FRAME projekata, kao deo Petog
okvirnog programa IST-a Evropske komisije.
Dodatne informacije o arhitekturi evropskog okvira ITS-a i FRAME
projekata mogu se nai na kraju ovog vodia i veb-sajtu: www.frame-
online.net
Sadraj
i Strana
April 2004 Izdanje 2
Uvod
Efikasna i odriva pokretljivost
Osnovni uslov za ostvarivanje uspene savremene ekonomije jeste
postojanje neometanog i efikasnog transporta ljudi i robe. Neuspeh
na ovom polju ugroava konkurentnost i ukazuje na neodrivu
upotrebu transportne infrastrukture.
Dokazano je da su ITS aplikacije validan i trokovno efikasan nain
podrke rukovoenju i funkcionisanju transportnih usluga. One
takoe mogu pomoi u ostvarivanju sledeeg:
- velikog smanjenja nesrea na putu;
- poveanju efektivnog drumskog kapaciteta, bez izgradnje
novih puteva (pokazano do 20 %);
- utede vremena provedenog u putu (procenjeno ukupno vreme
tokom jedne godine u prosenom ivotnom veku);
- znaajno smanjenje zagaenja koje izazivaju vozila, npr. emisija
ugljen-dioksida.
[Izvor: ERTICO 2000.]
Sve vei broj ITS aplikacija sada je na raspolaganju u razliitim
modelima transporta. Procenjeno je da e do 2010. evropsko trite
za ove aplikacije dostii 20 milijardi evra.
Da bi se obezbedila maksimalna korist, ove aplikacije moraju biti
kompatibilne, to znai da njihova implementacija mora biti
zasnovana na stratekom okviru. Svrha sistemske arhitekture za ITS,
ili ITS arhitekture, jeste da obezbedi taj okvir.
Najbolji pristup ITS-u?
Ovaj vodi objanjava:
koristi od ITS arhitekture;
rizike ukoliko ne postoji ITS arhitektura;
ta je ukljueno u stvaranje ITS arhitekture;
ulogu evropske ITS okvirne ahitekture.
1 Strana
April 2004 Izdanje 2
Inteligentni transportni sistemi
Koristi od ITS-a
Upotreba kompjutera se prostire na skoro sva polja ljudskog rada, pa
ni transport ne predstavlja izuzetak.
Inteligentni transportni sistemi (ITS), koji se takoe nazivaju i
tranportna telematika, ukljuuju irok spektar alata i usluga koje
proistiu iz informacionih i komunikacionih tehnologija.
Ovi sistemi imaju potencijal da prue znaajne koristi vezane za
operativnu efikasnost, pouzdanost usluge, upravljanja infrastrukturom,
kao i poveanu bezbednost, smanjen uticaj na okolinu i vredne
informacione usluge za korisnike transporta.
Opseg sistema ukljuuje sisteme za:
- automatsko upravljanje saobraajem;
- podrku operacijama javnog transporta;
- upravljanje potranjom;
- informisanje putnika i usluge planiranja putovanja;
- upravljanje teretom i voznim parkom;
- reavanje incidenata i podrku hitnim slubama;
- usluge elektronskog plaanja i naplate putarina;
- napredne tehnologije u vozilu.
Neki primeri su opisani kasnije u ovom vodiu (strane 12-17),
objanjavajui vanost njihove integracije i interoperativnosti.
2 Strana
April 2004 Izdanje 2
Zato je potrebna ITS arhitektura?
Kao i ostali veoma kompleksni sistemi, integrisane ITS aplikacije
zahtevaju strateki okvir kao osnovu za izbore vezane za njihov
dizajn i upotrebu, kao i odluke vezane za odluivanje. Takav okvir
se obino naziva arhitektura sistema.
Arhitektura inteligentnog transportnog sistema treba da
obuhvati tehnike aspekte i povezana organizaciona, pravna i
poslovna pitanja.
ITS arhitekture se mogu stvarati na nivou nacije, regiona ili grada,
ili biti vezane za specifine sektore ili usluge. One pomau da se
rezultirajua upotreba ITS-a:
- moe planirati na logian nain;
- uspeno integrie sa drugim sistemima;
- ispunjava eljene nivoe performansi;
- ponaa na eljeni nain;
- bude laka za upravljanje;
- bude laka za odravanje;
- bude laka za proirivanje;
- ispunjava oekivanja korisnika.
Sposobnost integrisanja sistema znatno poveava njihov
potencijal. Primenjujui evropsku arhitekturu ITS okvira, ne samo
da e aplikacije raditi zajedno, ve mogu postati i interoperativne
na evropskom nivou, to je karakteristika od sve vee vanosti.
Meusobna operativnost obuhvata tehnike, operativne i
organizacione aspekte i podrazumeva harmonino i
komplementarno funkcionisanje celokupnog sistema.
Prednosti integrisanog ITS-a primer
Na gradskoj obilaznici dolo je do ozbiljne nesree. Tek je prolo
8 sati ujutru i ve je dolo do zakrenja u kojem uestvuju ljudi
koji iz predgraa dolaze u centar na posao. Centar za kontrolu
saobraaja treba da bude u mogunosti da:
utvrdi prirodu nesree;
osigura obavetavanje adekvatnih hitnih slubi;
da prednost vozilima hitnih slubi putem saobraajnih signala;
dri drugi saobraaj dalje od mesta nesree;
obavetava operatere javnog saobraaja o nesrei;
organizuje obilaznice i savetuje vozae na svim putevima i
autoputevima;
obavesti one koji tek kreu na put kako bi mogli da izmene
svoje planove.
Da bi se efikasno koordinirali ovi zadaci mora postojati brz i
pouzdan protok informacija izmeu svih uesnika u sistemu. Ovaj
protok se moe znaajno ubrzati ako su sistemi integrisani, npr.
ako se podaci automatski razmenjuju izmeu autoputa i gradskih
centara za kontrolu, ako je informacija na raspolaganju operatera
javnog saobraaja i korisnika, kao i vozaa privatnih vozila, i
moe se slati na oglasne table, sisteme u vozilu, mobilne
telefone, transportne informacione servise koji se zasnivaju na
Internetu itd.
U ovom primeru, integracija sistema moe omoguiti ne
samo svoenje na minimum prekida putovanja, ve i spasiti
ivote.
3 Strana
April 2004 Izdanje 2
Koristi od ITS arhitekture
ITS arhitektura je vana zato to:
- osigurava otvoreno trite za usluge i opremu, jer postoje
"standardni" interfejsi izmeu komponenti;
- otvoreno trite omoguava ekonomije obima u proizvodnji i
distribuciji, smajujui cenu proizvoda i usluga;
- omoguava konzistentnost informacija koje se isporuuju krajnjim
korisnicima;
- podstie investicije u ITS, jerje osigurana kompatibilnost;
- obezbeuje interoperativnost izmeu komponenti, ak i kada ih
proizvode razni proizvoai, to je takoe dobro za mala i
srednja preduzea (MSP);
- omoguava odgovarajui nivo nezavisnosti tehnologije i
dozvoljava laku integraciju novih tehnologija;
- obezbeuje osnovu za opte razumevanje svrhe i funkcija ITS-a,
izbegavajui suprotstavljene pretpostavke.
ITS arhitektura obezbeuje sistematski mehanizam za ostvarivanje
ciljeva i zahteva svih uesnika bilo javne uprave, operatera
transporta, ITS proizvoaa ili krajnjih korisnika. Ona stoga olakava
jasnu komunikaciju izmeu njih i predstavlja vrednu podrku
donosiocima odluka.
Pretpostavke Pretpostavke
Sistem A Sistem B
Rezultat pojedinanog razvoja kod nekih komunikacija
Pretpostavke
Sistem A Sistem B
Rezultat harmoninog razvoja integrisanog sistema
Vidi sledeu stranu radi objanjenja
4 Strana
April 2004 Izdanje 2
Primer koristi
Rezultat pojedinanog razvoja kod nekih komunikacija
U urbanoj zoni se ITS primenjuje uz pomo dva sistema, jednog za
upravljanje drumskih saobraajem, a drugog za upravljanje javnim
transportom. Sistem za planiranje putovanja za putnike bie dodat.
Sistem upravljanja saobraajem na putevima prikuplja podatke u
realnom vremenu za mreu puteva. On to koristi da izraunava
nivoe zakrenja na svakom ukrtanju puteva
(nepostojei/srednji/visok) i podatke o protoku saobraaja
(vozila/sat). Veze se utvruju koristei interni sistem numerisanja.
Sistem za upravljanje javnim prevozom prikuplja podatke o lokaciji
od vozila javnog saobraaja. Podaci se koriste za traenje
prioriteta za usluge koje kasne i za izraunavanje predvienog
vremena dolaska koji se alju relevantnim stanicama. Sistem
identifikuje vreme kanjenja i dolaska preko servisnog broja i broja
stanice.
Sistem za planiranje putovanja specifikovan je i nabavljen. Ipak,
potrebna su mu vremena putovanja za privatna i vozila javnog
saobraaja u realnom vremenu. Sistem zahteva ove podatke za
svako ukrtanje puteva koristei geografske koordinate kao
sredstvo identifikacije.
Postoji jasna nekompatibilnost izmeu podataka koje zahteva
sistem za planiranje puta i podataka koje daju sistemi drumskog
saobraaja i javnog prevoza. Da bi sistemi komunicirali kako treba,
oni svi moraju biti izmenjeni. Poto su dva sistema ve u funkciji, a
trei je gotov paket, to e biti skupo, moe prekidati rad i nositi
velike trokove vezane za vreme.
Harmonini razvoj integrisanog sistema
ITS arhitektura je ve napravljena i obuhvata dva postojea
sistema. Ona identifikuje njihove oblasti funkcionalnosti i istie
trenutno raspoloive podatke, njihov izvor i sve komunikacione veze
koje postoje izmeu oblasti funkcionalnosti.
Ova arhitektura se moe proiriti dodavanjem funkcionalnosti
potrebne za planiranje putovanja. Ona e identifikovati podatke
potrebne iz postojeih sistema, ukljuujui i sve neophodne
konverzije. Arhitektura e takoe prikazati da li ovaj proces
konverzije zahteva dodatne podatke, npr. podatke sa digitalizovane
mape, vozni red javnog transporta.
Postoji nekoliko naina da se izvede konverzija, tj. u okviru novog
sistema planiranja putovanja, kroz posebne sisteme ili
modifikovanjem postojeih sistema. Tim za primenu ITS-a e morati
da izabere najbolji nain. Poto arhitektura nudi celokupnu
perspektivu cele primene ITS-a, tim ovo moe da uini kroz dijalog
sa potencijalnim dobavljaima.
Sve se moe zavriti pre nego to se nabavi bilo ta od opreme ili
softvera. To znai da se nova funkcionalnost moe obezbediti po
mnogo nioj ceni nego 'pojedinani' razvoj koji je opisan u drugoj
koloni.
5 Strana
April 2004 Izdanje 2
Mogui dugoroni problemi
Mogue je da na poetku neete biti svesni nikakvih posebnih mana,
posebno ako se samo nekoliko ITS-ova koristi u vaoj zemlji, gradu ili
regionu.
Ipak, kako vreme prolazi, postae oigledno da bez arhitekture, vaem
ITS-u preti rizik od toga da:
- nee biti u mogunosti da prui oekivane usluge, jer komponente,
kako u javnom tako i u privatnom vlasnitvu, nisu u potpunosti
kompatibilne;
- bude teko proirivan ili menjan kako se menjaju zahtevi za
uslugom;
- nee moi da se prilagodi kada se pojave novije tehnologije.
Otkriete da e ovo za posledicu imati:
- visoke trokove za auriranje i ukljuivanje novijih tehnologija;
- ogranienja u pruanju usluge zbog nedostatka interoperativnosti;
- nemogunost da se razvije puni potencijal primene ITS-a.
U najgorem sluaju, moete otkriti ozbiljne mane u ukupnoj primeni
ITS-a zbog neuspele procene punih implikacija integracije komponenti.
Ili moete otkriti da imate tehniki validnu primenu koju je nemogue
efikasno primeniti iz organizacionih razloga.
Bilo da ste vlada drave, javna administracija ili provajder ITS-
a, ITS arhitektura vam pomae da na duge staze dobijete
najbolju vrednost za vau investiciju i napor koji ste
uloili.
Nedostatak ITS arhitekture moe za posledicu imati stvaranje
"tehnolokih ostrva". Vremenom, kada se njihove granice sretnu
kao posledica potrebe da se ova ostrva proire ili poveu
pojavie se nekompatibilnosti.
Rizici koji postoje ukoliko nemate ITS arhitekturu
6 Strana
April 2004 Izdanje 2
Od ega se sastoji ITS arhitektura?
Jedan od glavnih elemenata ITS arhitekture jeste spisak "elja
uesnika". On se sastoji iz ciljeva na visokom nivou i zahteva
onih koji uestvuju u primeni ITS-a, npr. korisnika, operatera,
regulatora i provajdera koji se obino nazivaju zajednikim
imenom "ITS uesnici".
Ove elje se zatim pretvaraju u jednostavne izjave koje se esto
nazivaju "potrebe korisnika" koje se izraavaju u formi slinoj
prikazu u drugoj koloni. Uz to, ITS arhitektura obino sadri:
- pregled (ili konceptualni model) dijagram na gornjem
nivou koji prikazuje ceo sistem i objanjava njegovo
funkcionisanje;
- funkcionalnu (ili logiku) arhitekturu (ili taku gledita)
niz dijagrama i specifikacija koji prikazuju funkcije ili procese
potrebne da bi se ispunile potrebe korisnika;
- fiziku arhitekturu (ili taku gledita) niz dijagrama i
specifikacija za fizike komponente i njihove lokacije za
odreenu primenu;
- komunikacionu arhitekturu (ili taku gledita) analiza
komunikacionih zahteva veza koje su potrebne izmeu
lokacija prikazanih u fizikoj arhitekturi.
Ostale take gledita koje mogu biti ukljuene su organizaciona
ili taka gledita preduzea koja opisuje poslovne veze izmeu
organizacija i informaciona taka gledita koja obezbeuje
modele za kljune nizove podataka.
Potrebe korisnika neki primeri za putnike u javnom prevozu
Sistem treba da bude u mogunosti da informie putnike o
operacijama javnog prevoza, npr. vremenu dolaska, kanjenjima,
cenama.
Sistem e biti u mogunosti da d informacije o uslugama javnog
prevoza putnicima u vozilima javnog saobraaja ili pre putovanja.
Sistem e biti u mogunosti da obezbedi auriranje informacija o
dolasku/odlasku u realnom vremenu i da ih predstavi putnicima
na stanicama javnog prevoza i/ili u vozilima javnog prevoza.
Sistem e biti u mogunosti da obezbedi opte (dinamine)
informacije o javnom prevozu, informacije o linoj bezbednosti,
kao i vreme dolaska sledeeg vozila, kanjenja itd., na
ukrtanjima, npr. autobuskim stanicama, na stanicama metroa,
voza ili autobusa.
Sistem e biti u mogunosti da obezbedi informacije koje su
relevantne za putnike sa posebnim potrebama, npr. o
preprekama, vratima koja se otvaraju runo, sistemima manuelne
naplate, ogranienjima za pse vodie i/ili invalidska kolica.
elje uesnika primer za javni prevoz
Pruanje sigurnijih, udobnijih usluga javnog prevoza lakih za
upotrebu kroz obezbeivanje tanih, pouzdanih i pravovremenih
informacija o usluzi na stanicama, stajalitima, svim tipovima
taaka ukrtanja i unutar vozila javnog saobraaja.
7 Strana
April 2004 Izdanje 2
U emu vam pomae ITS Arhitektura?
Jednom kada se stvori ITS Arhitektura, ona se moe koristiti za
pruanje:
preliminarne analize Trokova i koristi utvrujui izvore
verovatnih trokova i koristi, npr. uteda od poboljane
efikasnosti transporta;
Analize rizika koja ispituje potencijalne probleme, npr.
pouzdanost tehnologija, nesigurnost u pogledu izvora i obima
prihoda, potencijalnih konflikta izmeu uesnika;
Poetne take za stvaranje Specifikacija komponente za
elemente potrebne za primenu ITS;
Osnovu za neophodne specifikacije infrastrukture, ukljuujui
standarde za komunikacione veze izmeu komponenti i sa
spoljnim interfejsima;
kljune odrednice u programu primene u kratkom, srednjem i
dugom roku, navodei, npr. kada e biti potrebno aurirati
postojee komponente, kada nove komponente moraju biti na
raspolaganju;
dokument o organizacionim pitanjima koji istie aspekte koji
utiu na organizaciju ITS primene, npr. veze izmeu razliitih
uesnika, raspodelu prihoda, vlasnitvo nad podacima,
procedure za osiguravanje privatnosti podataka.
ITS arhitektura
elje uesnika
Program
primene
Prednosti
trokova
Specifikacije
komponente
Organizaciona pitanja
Specifikacije
infrastrukture
Analiza
rizika
8 Strana
April 2004 Izdanje 2
Kako se stvara ITS arhitektura?
Kada odluite da je ITS arhitektura potrebna, prvi korak je da se
identifikuju razliiti ljudi i institucije koji e biti ukljueni. Oni treba da
obuhvate: tim odgovoran za stvaranje ITS arhitekture, tim za reviziju i
ITS uesnike. Takoe je od pomoi imati i 'ampiona' arhitekture. To
treba da bude iskusna i uticajna osoba sa dobrim komunikacionim
sposobnostima.
Sledei zadatak je sastaviti spisak elja uesnika koji ukljuuje
utvrivanje cilja svakog uesnika (npr. odravanjem serije
pojedinanih ili grupnih sastanaka radi razmene miljenja). O njima
treba svi da se sloe i onda se mogu objavljivati. Pregled postojeih
ITS aplikacija takoe se moe obaviti u ovoj fazi.
Tokom procesa stvaranja ITS arhitekture bie neophodno da:
- elje uesnika budu pretvorene u zvanine potrebe korisnika za
koje se mogu razvijati funkcionalnosti;
- funkcionalnosti budu podeljene u kompoenente koje je mogue
napraviti;
- bude sastavljen nacrt specifikacija ovih komponenti;
- ove specifikacije budu podnete timu za reviziju;
- bude uporeen 'stepen razvoja na kome ste' sa 'onim na kome
elite da budete';
- budu sastavljeni planovi primene.
FRAME projekti obezbeuju informacije, vostvo, alate i praktinu
podrku da bi vam pomogli u razvoju vae ITS Arhitekture (vidi takoe
stranu 11).
Sastanci radi razmene miljenja sa timom za arhitekturu ITS-a
mogu da razjasne elje uesnika.
9 Strana
April 2004 Izdanje 2
Nacionalne ITS arhitekture
irenjem ITS-a sve vie zemalja irom sveta stvaraju svoje
nacionalne ili regionalne ITS arhitekture.
Prva nacionalna ITS arhitektura napravljenja je u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Finansiralo ju je Odeljenje za transporta
SAD-a i objavljena je u junu 1996. godine. U SAD-u se sada
oekuje da celokupna primena ITS-a bude u skladu sa ovom
arhitekturom.
Nakon preporuka na visokom nivou, Evropska komisija je odluila
da finansira projekat KAREN, iji je cilj bio razvoj Evropske
arhitekture ITS okvira. Prva verzija je objavljena 2000. godine. Od
tog vremena je aurirana i proirena kroz FRAME projekte i koristi
je sve vei broj zemalja kao osnovu za svoje nacionalne ili
regionalne arhitekture.
Evropska arhitektura ITS okvira je stvorena da obezbedi fleksibilni
'okvir' na visokom nivou koji pojedinane zemlje mogu prilagoavati
sopstvenim zahtevima. Projekti nacionalnih ITS arhitektura
zasnovani na Evropskoj arhitekturi ITS okvira, kao to su ACTIF
(Francuska), ARTIST (Italija), TTS-A (Austrija) i TEAM (eka
Republika) stoga imaju zajedniki pristup i metodologiju, ali je svaki
mogao da se fokusira na aspekte od lokalne vanosti i da ih
detaljnije razvije.
Izvan Evrope, druge nacije, ukljuujui Japan, Kinu, ile i Australiju
preduzele su sline inicijative. Uprkos razlikama u pristupima
usvojenim irom sveta, postoji rastua elja da se razmene iskustva
i ispita mogunost saradnje na globalnom nivou o kljunim
pitanjima.
10 Strana
April 2004 Izdanje 2
esta pitanja
Koliko vremena je potrebno za stvaranje ITS arhitekture?
Ovo e zavisiti od obima arhitekture i niza usluga koje e biti
ukljuene. Regionalna ITS arhitektura se moe napraviti za 6-12
meseci, dok e za zavravanje nacionalne ITS arhitekture
verovatno biti potrebno izmeu 1 i 2 godine.
Na sreu, vei deo posla je ve uraen. Evropska arhitektura ITS
okvira nudi vrednu osnovu za zadatak i njeno korienje moe
znaajno smanjiti potrebno vreme.
Da li je potreban veliki tim ljudi?
Efikasnije je da ITS arhitekturu pravi manji tim. Naroito tokom
razvoja funkcionalne take gledita, lake je odrati konzistentan
pristup ako najvie dvoje ljudi radi na prevoenju dogovorenih
potreba korisnika svih uesnika u funkcionalnu taku gledita.
Ipak, dodatni eksperti e biti potrebni u razliitim trenucima za
konsultacije i pomo pri pravljenju drugih dokumenata.
Takoe je vano da rezultirajuu ITS arhitekturu pregleda veliki
tim uesnika. To slui kao provera njene prihvatljivosti kod
korisnika, njene tanosti i pogodnosti za primenu.
Gde se mogu pronai specifine tehnike informacije?
Veb-sajt FRAME sadri trenutnu verziju dokumentacije o
potrebama korisnika i funkcionalnoj taki gledita, alatku za
pregled za funkcionalnu taku gledita i alatku za selekciju za
stvaranje podsetova arhitekture. Ona takoe sadri dokumente
ranijih KAREN, RAID i CONVERGE projekata.
Da li je prekasno za stvaranje arhitekture ako ve koristimo
ITS?
Ne. Ipak, bie potrebno napraviti planove prelaska koji detaljno
prikazuju ta treba uiniti sa postojeim ili 'naslednim' sistemima.
Vano je prepoznati da 'prei' ne podrazumeva nuno i 'zameniti'.
Detalji o svakoj akciji koja je potrebna i njihovom sledu treba da
budu dati u Programu primene.
Bez obzira na to, uvek je korisno stvoriti ITS arhitekturu to ranije
mogue.
Gde mogu da dobijem informacije o kalkulacijama
trokova/koristi?
Informacije o trokovima i koristima primene ITS-a mogu se dobiti
od IB EC Grupe na:
www.ibec-its.org
Ko moe pomoi oko stvaranja ITS arhitekture?
Seminare, trening radionice i praktinu pomo u razvoju nacionalnih
ITS arhitektura besplatno obezbeuje tehniki tim FRAME tokom
ovog projekta EK (tj. do oktobra 2004. godine). Tim se moe
kontaktirati na:
info@frame-online.net
Informacije o podrci i pomoi koje su raspoloive nakon oktobra
2004. godine bie objavljene na veb-sajtu FRAME:
www.frame-online.net
11 Strana
April 2004 Izdanje 2
Inteligentni transportni sistemi
Transportne slube sada prihvataju da je prosta izgradnja vie
puteva retko kad reenje za skoro univerzalni problem zakrenja
u drumskom saobraaju. Neophodno je pronai naine za
upravljanje saobraajem na efikasniji nain na postojeim
putevima i za poveanje upotrebe drugih vidova transporta za
putnike i teret. ITS moe dati znaajan doprinos ovim ciljevima.
Prvi telematiki sistemi koji su se pojavili kasnih ezdesetih
godina prolog veka bili su kompjuterizovani sistemi kontrole
signala dizajnirani tako da optimizuju protok saobraaja u
gradovima. Tokom godina se razvijao rastui broj sve
sofisticiranijih proizvoda i sistema.
Opseg sistema koji sada postoje je irok, ukljuujui podrku za
komercijalne usluge transporta tereta i javnog prevoza, kao i
telematiku u vozilu i informisanje putnika. Oni se ire na sve
vidove transporta ne samo na drumski, ve i elezniki, vodeni i
vazduni.
Da bismo mogli da iskoristimo njihov maksimalni potencijal,
vano je da ovi sistemi rade na koordiniran nain u celoj
transportnoj mrei, ne samo na nacionalnom, ve i na evropskom
nivou. Ovo se moe postii ukoliko postoji slaganje sa Evropskom
arhitekturom ITS okvira.
Sledee strane nude kratak opis nekih od glavnih transportnih
usluga i aplikacija koje mogu biti ukluene u primenu ITS-a za
drumski saobraaj.
Ovaj dijagram prikazuje tipine elemente primene ITS-a u upravljanju i
kontroli gradskog saobraaja. Takvi sistemi e se najverovatnije
segmentirati tokom godina, kako sredstva budu dozvoljavala, i kao
odgovor na promene u transportnoj politici. Postojanje ITS arhitekture
prua sistematsku osnovu za postepeno proirenje sistema i
obezbeuje da sve aplikacije budu interoperativne.
Centralni
sistem
Informacije za putnije
U realnom vremenu
WWW
Nadzor parkinga
Za vozila
Planiranje putovanja
Upravljanje
autobusima/tramvajima
Znaci sa promenljivim
porukama
Kontrola gradskog
saobraaja
Kontrolna
soba
Ostali
sistemi
CCTV
12 Strana
April 2004 Izdanje 2
Informacije za putnike
Ovo je jedna od oblasti u kojoj se napreduje velikim koracima.
Provajderi ITS usluga mogu da ponude informacije putnicima preko
mnogo razliitih kanala, pre i tokom putovanja, npr. ureajima u vozilu,
uslugama zasnovanim na Internetu, tablama sa porukama, posebnim
kioscima, mobilnim telefonima itd, pruajui podrku izboru najboljeg
naina i trase, kao i informacije o trokovima puta.
ITS se kree ka pruanju kompletne 'usluge putovanja': od planiranja
puta i voenja trasom, do rezervacije karata i mesta za parking. Veze
sa turistikim servisima nude dodatne usluge, kao to su rezervacija
hotela, informacije o mestima koja treba posetiti itd.
Primeri
Automatsko praenje saobraaja, vremena i uslova na putu
omoguava davanje saveta putnicima o tome da li da promene
trasu ili nain putovanja. Vozai, na primer, mogu biti upozoreni o
guvi na putu ispred njih i mogu im se predloiti alternativni pravci,
ili upotreba pravila parkiraj i vozi se.
Putnici u javnom prevozu mogu se obavetavati o oekivanoj
satnici u vozilima, na stanicama, mobilnim telefonima ili ak na
Internetu, pre nego to zaponu svoje putovanje.
U ovim danima meunarodnih putovanja, vano je biti u mogunosti da
se planira i dobije podrka za putovanja preko granice. To znai da
informacioni sistemi u razliitim zemljama moraju biti kompatibilni i
interoperativni.
13 Strana
April 2004 Izdanje 2
ITS u veim i manjim gradovima
Veina glavnih urbanih zona u Evropi ve korisit razliite tipove ITS-a
da bi podrali kontrolu i upravljanje saobraajem i operacijama javnog
prevoza, kao i za pojaavanje i kontrolu pristupa.
Rastui broj sektora gradskog prevoza eli da iskoristi prednost koja
se dobija integrisanjem takvih sistema.
Primeri
Integracija sistema kontrole saobraaja, upravljanje javnim
prevozom i informacije za putnike omoguavaju:
- da dolasci autobusa postanu redovniji dajui im prioritet
saobraajnim signalima;
- vozaima da izbegnu zakrenja i brzo stignu do slobodnog
parking-mesta putem automatskog usmeravanja;
- omogue putnicima da uporede informacije o putovanju
razliitim prevozom pre nego to zaponu putovanje;
- obezbede informaciju koja omoguava putnicima da promene
putne planove kada doe do incidenata i kvarova.
Interoperativnost elektronskih sistema omoguava kontrolu pristupa
urbanim zonama kroz razliite oblike naplate putarine.
14 Strana
April 2004 Izdanje 2
ITS na autoputevima
Zakrenje moe biti podjednako loe i izvan gradova. Postoji mnogo ITS
aplikacija koje su dizajnirane kao pomo u upravljanju saobraajem i
podrka vozaima na autoputevima i drugim putevima.
Primeri
Automatska rampa koja regulie prilaz zakrenim autoputevima ili
petljama.
Davanje informacija o saobraaju i saveta vozaima putem znakova
iznad puta ili ureaja u vozilu.
Kontrola brzine saobraaja na zakrenim autoputevima da bi se
uravnoteio sveukupan protok vozila (da bi se izbegao efekat
'harmonike').
Sistemi otkrivanja nesrea koji automatski alju poruke centrima za
kontrolu saobraaja i obezbeuju neposredno upozoravanje vozaa.
Sistemi za "inteligentno prilagoavanje brzine" (ISA) koji osiguravaju
da se u svakom trenutku potuju ogranienja brzine i ak dinamino
menjaju ogranienja prema putu, saobraaju ili vremenskim uslovima.
Uzimajui u obzir rastuu koliinu putovanja na dugake relacije i preko
granica, meunarodna interoperativnost je potrebna da bi se osigurala
komunikacija ITS ureaja u vozilu sa opremom du puta bilo gde du
trase i da bi se dobijale informacije o putovanju iz bilo koje zemlje.
15 Strana
April 2004 Izdanje 2
Upravljanje teretom i voznim parkom
Brojne ITS aplikacije su na raspolaganju kao podrka vozaima i
operaterima voznog parka u pruanju usluga javnog prevoza ili
transportu komercijalnih tereta, obuhvatajui i prevoz tereta na duge
relacije i isporuku robe u gradovima. ITS aplikacije mogu da poveaju
efikasnost operacija, podstaknu upotrebu razliitih naina transporta i
poboljaju nivo bezbednosti.
Primeri
Sistemi za rasporeivanje i 'povezivanje' vozila, tereta i vozaa i
automatsko prikupljanje izvetaja o putovanjima.
Optimalne rute za standardni i 'nestandardni' transport, kao to su
prevelika vozila ili opasna roba.
Praenje operacija vozila vezanih za bezbednost, sa uvanjem
podataka u vozilu za odgovaranje na upite du puta.
Praenje i pronalaenje komercijalnih vozila, kontejnera ili tereta
du njihovog putovanja, uz praenje njihovog fizikog statusa,
npr.za hranu ili opasnu robu.
Automatizacija komercijalne i regulatorne dokumentacije koja prati
komercijalna vozila i robu.
Obezbeivanje kancelarije u taksiju" za vlasnike/vozae vozila.
16 Strana
April 2004 Izdanje 2
Pomone usluge
Postoji dosta ITS aplikacija dizajniranih kao podrka aplikacijama i
uslugama opisanim na prethodnim stranicama. One ukljuuju
bezgotovinsko plaanje za usluge, reavanje nezgoda i podrku
aktivnostima sprovoenja zakona.
Primeri
Sistem plaanja, npr. 'pametnom karticom' koja omoguava putniku
da plati za parking, informacije o putu, putarini, korienje sistema
javnog prevoza itd. Ova kartica takoe moe uvati line informacije i
preference, npr. invaliditet i cene hotela. Ovim sistemom svaki
provajder usluga dobija tanu isplatu za uslugu koja mu je pruena.
Automatski sistem naplate putarine koji omoguava naplatu tane
sume vozilima, bez stajanja na naplatnim kuicama.
Sistem u vozilu moe da generie automatski poziv u pomo u
sluaju nesree. Centar za pozive daje hitnoj slubi (slubama)
preciznu lokaciju i vodi ih do mesta uz pomo sistema za upravljanje
saobraajem.
ITS moe pomoi u upravljanju u izuzetnim uslovima drumskog
transporta, npr. prolaska opasne robe i upravljanja na mostovima i u
tunelima.
ITS se moe koristiti za automatsko otkrivanje saobraajnih
prekraja, npr. prebrze vonje, nepotovanja saobraajne
signalizacije, uz detalje o vozilu koje je nainilo prekraj. Ovo
olakava reakciju i oslobaa osoblje za druge zadatke.
17 Strana
April 2004 Izdanje 2
FRAME projekti
Cilj projekata FRAME-NET i FRAME-S jeste da se podstakne i
podri upotreba Evropske arhitekture ITS okvira i da se ona odri
kao ivi proizvod. Oni organizuju meunarodne sastanke grupa
za razgovor o pitanjima vezanim za ITS arhitekturu i razmenu
novosti i informacija. Seminari i radionice se takoe organizuju za
nacionalne ili meunarodne grupe ili organizacije o koristima od
primene arhitekture okvira. Ako elite da zatraite radionicu ili da
postanete pridrueni lan FRAME mree, molimo Vas da
kontaktirate FRAME centar za pomo preko:
info@frame-online.net
FRAME projekti treba da se zavre do oktobra 2004. godine. Za
infromacije o podrci i pomoi koje e biti na raspolaganju nakon
ovog vremena, molimo Vas da posetite FRAME veb-sajt:
www.frame-online.net
Informacije za kontakt sa Evropskom komisijom
FRAME projekte u potpunosti finansira Informaciono drutvo DG
Evropske komisije (EK) kao deo Meunarodnog programa tehnologija
Informacionog drutva (IST). Ovo je glavna tema istraivanja i
tehnolokog razvoja u okviru Petog RTD okvirnog programa Evropske
unije (1998-2002). Dalje informacije o aktivnostima EK u ovoj oblasti
mogu se nai na sledeim veb-sajtovima:
IST program: www.cordis.lu/ist/home.html
Informaciono drutvo DG:
europa.eu.int/comm/dgs/information society/index en.htm
Informacije o istraivanjima EK: www.cordis.lu/en/home.html
Priznanja
Dozvole za reprodukciju slika ljubazno su nam ustupili:
MIZAR Mediaservice (strana 13)
Siemens Transit Telematic Systems (strana 13)
Peter Jesty Consulting Ltd (strane 2, 13, 15 i 17)
RWS/AVV (strane 14, 15 i 16)
GTT (strana 14)
Hupac (strana 16)
Autostrade S.p.A. (strana 17)
Evropske zajednice, 2004.
Ni Evropska komisije ni bilo koja osoba koja zastupa Komisiju nije odgovorna za
mogue upotrebe informacija iz ovog izvetaja. Gledita koja su izneta su gledita
autora i ne predstavljaju nuno politiku Komisije.
Voa projekta za "sastanke
grupa", radionice, irenje znanja
i pridrueno lanstvo:
G-din Jan Viljem Tierolf
Rijkswaterstaat
Tel:+31 10 2825879
Fax:+31 10 2825842
Voa projekta za obuku, materijal
za obuku, alatke za navigaciju,
pomo preko interneta i auriranje
arhitekture:
G-din Riard Bosom
Siemens Traffic Controls
Tel:+44 1202 782216
Fax:+44 1202 782797
FRAME partneri:
Rijkswaterstaat-AVV (HOL), Siemens Traffic Controls (VB), ERTICO - ITS
Europe (BE), MIZAR Automazione (IT), Univerzitet u Lidsu (VB), Politecnico
di Torino (IT)a, MEGA International (FR), AFT-IFTIM (FR), Nacionalni
Tehniki Univerzitet u Atini (GR), VTT Building and Transport (FI)