Вы находитесь на странице: 1из 56

1.3.

PRAVNA TRADICIJA I ISTORIJSKA JURISPRUDENCIJA



Rimljani su pokazivali veliko interesovanje zapravo i pravna nauka je cvetala

Kod Grka je razvitak pravne nauke skoro potpuno izostao.

Ima nagovetaja da se u nekim dravama starog Istoka izuavalo pravo.
Meutim, ni rimski ueni pravnici jurisprudenti, nisu pravnu nauku izuavali istorijski, ved njihovo trenutno znaenje i primenu.
Zbog toga se kod Rimljana ne moe govoriti o razvoju pravne istorije.

Prve tragove interesovanja za pravne norme iz prolosti sredemo tek kod GLOSATORA i POSTGLOSATORA
Ove kole su, od 11, 12. pa do 16. veka interpretirale i oivljavale klasino rimsko pravo.
Trudile su se da pravilno protumae zaboravljene pravne norme iz Justinijanove kodifikacije, kako bi ih potom primenjivale u praksi imajudi u vidu postojede
velike pravne sisteme svog doba FEUDALNO pravo i CRKVENO pravo.

U Vizantiji, od 11. veka osnovana je u CARIGRADU pravna kola, koja je izuavala Justinijanovu kodifikaciju
1.3.1. KOLA ELEGANTNE JURISPRUDENCIJE

Stvaranje PRAVNE ISTORIJE kao NAUKE, se vezuje za kolu ELEGANTNE JURISPRUDENCIJE, koja je cvetala naroito u FRANCUSKOJ, u 16. veku.
Ova kola je otkrila istoriju prava.

Prouavajudi delove Justinijanove kodifikacije one je uoila da, naroito Digesta, sadre odredbe iz ranijih vremena.
Zbog toga, prema miljenju ove kole, rimsko pravo ne treba prouavati tumaedi radove GLOSATORA i POSTGLOSATORA, kao to se ved vekovima inilo.
Naprotiv, svaki njihov stav treba proveriti u autentinoim izvornim tekstovima (ukoliko se do njih moe dodi)



POVRATAK IZVORIMA i UTVRIVANJE POREKLA pojedinih normi i pravnih ustanova BIO JE NJEN OSNOVNI POSTUPAK.
Zahvaljujudi njima, pronaen je veliki broj izvora, koje su poeli po prvi put i da tampaju.

Tako je CORPUS IURIS CIVILIS prvi put odtampan bez glosa (Littera Gothofrediana iz 1583. godine)
Ova kola je prva stvorila pojam ISTORIJA PRAVA (historia iuris) kao discipline koja je izuavala istorijat prava i zakonodavstva
u Rimu (pa se zato naziva stara istorijska kola)

S druge strane je oblikovana zasebna istorijska disciplina PRAVNE STARINE, koja je objanjavala STARE INSTITUCIJE i termine iz rimskog prava (od kojih
mnogi vie nisu imali svoje ekvivalente u savremenoj terminologiji i praksi)



Njeni sledbenici su poeli da se interesuju i za VIZANTIJSKO PRAVO.
Ved tada je AK KIAS, najpoznatiji predstavnik ovog praca, shvatio da ono PREDSTAVLJA EVOLUTIVNI PRODUETAK rimskog prava.

Sa rimskog prava, poelo se postepeno prelaziti na IZUAVANJE NACIONALNIH, domadih PRAVA (to je posebno dolo do izraaja u Francuskoj)
Tada je tu bila aktuelna potreba IZJEDNAAVANJA pravnog sistema (s obzirom da je u severnoj Francuskoj dominiralo NEPISANO
pravo, a junoj Francuskoj RIMSKO PRAVO)

Zbog toga se u ovoj zemlji NACIONALNA PRAVNA ISTORIJA poinje da se razvija ved od 17. veka.

Zatim de se u Nemakoj pojaviti knjiga Hermana Konringa u kojoj pokuava da utvrdi kakvo je bilo NEMAKO IZVORNO PRAVO pre recepcije i kakav je
njegov odnos prema rimskom pravu.

Ved tada je preovladalo saznanje da BEZ PRAVNE ISTORIJE NEMA PRAVNE NAUKE.
1.3.2. KOLA PRIRODNOG PRAVA


kola prirodnog prava zasniva svoje uenje na IDEJI da pored POZITIVNOG PRAVA (koje vai u svakjo pojedinoj dravi i koje je istorijski uslovljeno) postoji i
PRIRODNO PRAVO IUS NATURALE.


Ono je UNIVERZALNO i vai za SVE NARODE i ZA SVA VREMENA.

Neki smatraju da ono potie iz BOANSKOG PROVIENJA (Toma Akvinski)
drugi da izvire IZ SAME PRIRODE (Don Lok, an ak Ruso)
a racionalizam DA ONO PROIZLAZI IZ LJUDSKOG RAZUMA, tak da se razumom moe i otkriti.



Rimsko pravo za njih predstavlja RATIO SCRIPTA PISANI RAZUM, pravni sistem u kome su sadrana VENO VAEDA NAELA.
Najznaajniji predstavniik ovog pravca je HUGO GROCIJUS.
Njegovo delo O PRAVU RATA I MIRA (1625) je postavilo temelje MEUNARODNOG PRAVA.


PRIRODNO PRAVO je izvan postojedeg, POZITIVNOG PRAVA i njen izvor su OVEKOVA PRIRODA, i PRIRODA SVEMIRA a moe je otkriti samo LJUDSKI
RAZUM.
Ti PRIRODNI ZAKONI postoje nezavisno od nae volje i svesti zadatak naunika je da otkrije NAJVANIJE PRINCIPE tog idealnog, prirodnog prava a za to je
potreban UPOREDAN METOD.



Osniva UPOREDNOG METODA bio je MONTESKJE ( sa svojim delom O DUHU ZAKONA)
Otkrivanje PRIRODNOG PRAVA se postie KROZ ISPITIVANJE vedeg broja pravnih sistema (mada je dominantno mesto zauzimalo rimsko IUS GENTIUM
odnosno IUS NATURALE)

Kada pozitivno pravo nije u skladu sa prirodnim, prirodno je PRAVO NA POBUNU i nasilno usklaivanje ova dva sistema.
Zbog toga de se kola prirodnog prava esto kvalifikovati kao REVOLUCIONARNA (jer je smatrala legitimnim da se pozitivno i prirodno pravo dovedu u sklad,
ako je neophodno , i silom)



Ona je predstavljala temelj FRANCUSKE REVOLUCIJE 1789.godine ( i njena osnovna naela se nalaze u Deklaraciji o pravilma oveka i graanina)

Takoe, ova kola je bila i oslonac AMERIKE REVOLUCIJE u borbi za nezavisnost od engleske krune, tako da je DEKLARACIJA O NEZAVISNOSTI IZ 1776. godine
nastala iz uticaja koji su francuski pripadnici ovog pravca izvrili na njenog tvorca, TOMASA DEFERSONA.

Ova kola je istovremeno bila i ANTIISTORIJSKA tj. negirala je istorijsko tumaenje prava, jer je smatrala da postoji NEPROMENLJIVO, veito PRIRODNO
PRAVO kome je teila.
1.3.3. ISTORIJSKOPRAVNA KOLA


U 19. veku, kao reakcija na kolu prirodnog prava, javlja se novi pravac ISTORIJSKOPRAVNA KOLA, sa kojom se konano formira OPTA PRAVNA ISTORIJA.

Dominacija PRIRODNOPRAVNOG uenja (koje je nastalo u Francuskoj) donela je u 19. veku i DOMINACIJU FRANCUSKOG PRAVA u svetu.
Napoleon je eleo da obnovi RIMSKO CARSTVO, ali i da postane novi Justinijan.

Doneo je slavne kodekse, od kojih je najznaajniji CODE CIVIL iz 1804. godine.
Napoleonovi kodeksi su prihvadeni irom EVROPE (skoro kao RATIO SCRIPTA, jedini mogudi, nabolji pravni sistem)

Meutim, filozof FIHTE na berlinskom univerzitetu, je jo 1807. godine, a zatim i SAVINJI, postavili su temelje novom uenju ISTORIJSKO PRAVNOJ KOLI
koja negira postojanje nekakvog OPTEVAEEG, UNIVERZALNOG PRAVA koje stvara razum.

Ona tvrdi da svaki narod ima svoje SPECIFINO PRAVO koje samo njega odlikuje.
Pravo izrasta samo od sebe iz NARODA ono je PLOD NARODNOG DUHA.


Jedino to je identino za sve narode su ETAPE RAZVOJA kroz koje pravo nuno prolazi u svom NASTAJANJU:
1. PRVA FAZA nastanak OBIAJNOG prava kod svakog naroda ili zajednice.
2. DRUGA FAZA dugotrajno PRAVNIKO PREISPITIVANJE obiajnoj prava.
3. TREDA FAZA tek kada pravna pravila izdre PROBU VREMENA, one BIVAJU KODIFIKOVANE.
Dakle, tek na KRAJU EVOLUCIJE PRAVA pristupa se IZRADI ZAKONIKA.

Zato su predstavnici ove kole iznad svega cenili i izuavali OBIAJNO PRAVO kao jedino IZVORNO i ISTINSKO prvo, a odluno se SUPROTSTAVLJALI
donoenju zakona.

Tako je nastala ideja da PRAVO PODLEE EVOLUCIJI, da je promenljivo nasuprot nepromenljivom PRIRODNOM PRAVU.


PRAVNA ISTORIJA i IZUAVANJE NACIONALNIH PRAVA posebno su doli do izraaja u NEMAKOJ.
Tako je stvorena i ISTORIJA SLOVENSKIH PRAVA (koja je pratila panslavizam 19.veka)

Na najpoznatiji predstavnik ISTORIJSKOPRAVNE kole bio je Valtazar BOGIID (tvorac OPTEG IMOVINSKOG ZAKONIKA za Crnu Goru iz 1888. godine)
Ved u 19. veku se u FRANCUSKOJ pojavila KATEDRA za OPTU ISTORIJU zakonodavstva.
Tog veka se prvi put pojavio i termin UPOREDNO PRAVO .


U 19. veku javio se jo jedan stav da je POKRETA ISTORIJSKIH PROCESA DUH CELOG OVEANSTVA a ne narodni duh
Time se istie da se OBJEKTIVNA IDEJA PRAVA razvija u OVEANSTVU kao celini.
Meutim, za to ne treba izuavati sve sisteme u odreenom vremenu, ved samo one najtipinije za odreenu FAZU RAZVITKA.
1.5. IZVORI SAZNANJA I IZVORI PRAVA


Svaka tradicija, pa i PRAVNA uva se saznaje i prenosi kroz ODGOVARAJUDE IZVORE, koji su u poetku USMENI, a zatim i PISANI. Pojam izvori ima DVOJAK
SMISAO:

1. KOD ISTORIARA, termin izvori podrazumeva SAV MATERIJAL iz koga se mogu stedi bilo kakvi podaci o istorijskom fenomenu koji se
prouava. Tu se misli na IZVORE SAZNANJA (npr. arheoloki ili pisani tekst)


2. KOD PRAVNIKA, termin izvori predstavlja IZVORE PRAVA, tj. propise pozitivnog, VAEDEG PRAVA.
IZVORI PRAVA ima dva znaenja:

-izvori prava u FORMALNOM smislu (razni oblici
u kojima se formuliu pravne
norme obiaji, zakoni, itd)

-izvori prava u MATERIJALNOM smislu drutve
ne snage koje stvaraju pravo, tj.
sile koje utiu na stvaranje sadr
ine normi;
Tako je HAMURABIJEV ZAKONIK izvor saznanja
VAVILONSKOM pravu.


Kao ISTORIJSKI IZVORI, koriste se razni dokumenti i materijali iz kojih se moe izvudi bilo kakvo istirjsko saznanje (npr. legende, anrodne pesme, memoari,
novine itd.)
Moe se izdvojiti nekoliko grupa najznaajnijih istorijsko pravnih izvora:

1. ARHEOLOKI
2. LITERARNI
3. PRAVNI SPOMENICI


1. ARHEOLOKI izvori karakteristini za najranije faze ljudse prolosti tj. prvobitnu zajednicu.
Tu spadaju MATERIJALNI OSTACI graevina, oruje, nakit, itd.
Veliki znaaj ima i stari novac, koji prouava NUMIZMATIKA.
Vani su i PISANI SPOMENICI nazivaju se EPIGRAFSKIM izvorima, pa ih prouava EPIGRAFIKA.
Prema materijalu na kome su pisani mogu biti:
-uklesani u kamenu i mermeru (HAMURABIJEV, GORTINSKI zak.)
-urezani na glinenim ploicama (HETITSKI zakonik)
-metalnim ploama (Zakon 12 tablica)
-drvenim ploama (aksones Grci su na njima pisali zakone)
- na papirusu (egipatski i helenistiki tekstovi prouava ih
PAPIROLOGIJA)
2. LITERARNI IZVORI svi pisani tekstovi koji pruaju predstavu o svom vremenu, a nisu pravni po svojoj sadrini.
Tu spadaju dela istoriara, anali i letopisi, biografije poznatih linosti, hagiografije itd.
Takoe, umetnika dela ISTORIJSKI EPOVI (Ilijada i Odiseja u Grkoj, Mahabharata i Ramajana u Indiji)
Svi ovi izvori nazivaju se jo i NARATIVNIM IZVORIMA.


3. PRAVNI SPOMENICI su najvaniji izvor saznanja za pravnu istoriju.
Dele se na:
-pravne spomenike OPTEG karaktera- zakoni, kodifikacije, ustavi, srednjovekovni statuti.
Oni otkrivaju pravni sistem u njegovoj STATICI;
-pojedinane PRAVNE TEKSTOVE presude, sudske besede, ugovori, povelje, itd.
Ovi pokazuju kako je on u praksi zaista funkcionisao.
ZAKONI spadaju u najstarije i najznaajnije PRAVNE SPOMENIKE.
Oni sadre OPTE PRAVNE NORME i pokazuju kako je zakonodavac zamislio regulisanje odreen
ih sfera drutvenog ivota.
U potku oni su predstavljali samo dopunu obiajnog prava, a u Novom veku postaju glavni izvor
prava.
SREDNJOVEKOVNI STATUTI sveobuhvatni pravni tekstovi (koje su izdavali samoupravni gradovi)
Uglavnom potiu iz 12. veka.

GRADSKI STATUTI sadre obiajne norme i propise gradskih organa (Mletaki statut, Dubrovaki statut)


KODIFIKACIJE (zakonici) sloeniji pravni spomenici obuhvataju obimnu pravnu materiju.



KODEKS (zakonik) ima drugaije znaenje u Starom i Srednjem veku, ali i u Novom veku.
STARI I SREDNJI vek sakupljanje i zapisivanje obiajnog prava (HETITSKI zak.)
NOVI vek celoviti pravni tekst, tei da obuhvati sve odredbe jedne grane prava


USTAVI se kao izvor prava javljaju tek u NOVOM VEKU i predstavljaju najvii pravni akt jedne

drave, sa kojim moraju biti usklaeni svi nii pravni akti.


PRESUDE, UGOVORI, TAPIJE, POVELJE i drugi pravni spomenici kroz njih su regulisane pojedina
ne pravne situacije , koje pokazuju kako je iveo jedan
pravni sistem.


Meutim, prema svim ovim izvorima treba imati odreene rezerve , jer nije retkost da se pravni spomenici FALSIFIKUJU.
Npr. to je sluaj sa KONSTANTINOVOM DAROVNICOM (kojom je navodno Konstantin predao papi vlast nad celokupnim zapadnim svetom)
2.4. RAZVOJ BRAKA I PORODICE U PLEMENSKIM DRUTVIMA


MORGAN je u 19 veku dao najvedi doprinos izuavanju BRAKA, PORODICE I SRODSTVA.

Na niem stupnju divljatva ovek je iveo u stanju potpunog promiskuiteta.
Na ovom stupnju nema nikakvog oblika porodice i braka.


U srednjem stupnju divljatva javlja se prva porodica, konsangvina ili krvnosrodnika porodica koju prati endogamni brak.
Izdvajaju se tri starosne grupe unutar porodice: DECA, ODRASLI sposobni za rad i prokreaciju, i STARI, nesposobni za rad.
Ustanovljavaju se i PRVE POLNE ZABRANE. Izmeu pomenutih grupa nije dozvoljeno polno optenje.


Vii stupanj divljatva karakterie porodica PUNALUA (na havajskom dobri drugovi).
Grupa brade iz jedne porodice (dobri drugovi) eni se grupom sestara iz druge porodice.
Dakle, brak je i dalje poligamni, ali prednost je uvoenje egzogamije.


Na niem stupnju varvarstva javlja se SINDIJAZMIKA porodica sa brakom parova.
Javlja se zaokret ka MONOGAMIJI, ali je polno optenje izmeu parova dozvoljeno.
Zbog toga je i dalje zastupljeno MATRILINEARNO SRODSTVO.


Srednji stupanj varvarstva doneo je NAJVEDE PROMENE unutar porodice.
Uvoenjem PATRIJARHALNE PORODICE poloaj ene je pogoranj.
Porodicu sainjava nekoliko desetina lan ova, okupljenih oko PORODINOG STAREINE.
SRODSTVO se rauna po MUKOJ LINIJI (agnatsko srodstvo ili patrilinearnost), ali se srodnicima smatraju samo oni koji ive pod
istim krovom)
BRAK je MONOGAMAN mada su mukarci imali i vie ena do kojih su dolazili otmicom ili kupovinom.
O loem poloaju ene svedoi i obiaj LEVIRATA u patrijarhalnim drutvima da posle smrti mua udovicu nasleuje i preuzima
njegov NAJBLII SRODNIK. (Albanija, Hetiti)


Na viem stupnju varvarstva javlja se inokosna ili nuklearna porodica koju ine roditelji i deca. Brak je monogaman.


LEVI-STROS je prvi ukazao na razlog koji je doveo do egzogamije:

Dve suprotstavljene grupe meusobnom razmenom ena prevladavale su svoje neprijateljstvo i pridobijale jedna drugu za saveznike.
Ukazano je na raliito znaenje pojma porodice


Porodica U PLEMENSKIM DRUTVIMA se odnosi na GRUPU SRODNIKA povezanih istim DOMADINSTVOM
-moe se protegnuti na itav jedan gens
-moe oznaavati agnate (srodnike po oevoj liniji)
LEVI STROS porodicu posmatra:
- VERTIKALNO kao osnovnu deliju drutva odnos izmeu roditelja i dece.
- HORIZONTALNO kao povezivanje dveju porodica (iz kojih potiu mladoenja i mlada) da bi
nastala nova, treda porodica.
Svaki brak uplide u sebe mnoga pravila ona se tiu lica koja stupaju u brak, roaka i pirijatelja, njihovih porodica itd.

Mogu postojati razliite vrste braka:

-prema BROJU BRANIH PARTNERA:
1. POLIGAMNI
- U UEM SMISLU kada vie mue uzima vie supruga;
- POLIGINIJSKI BRAK koji mukarcu doputa da moe da ima vie supruga;
-POLIANDRIJSKI BRAK kod koga jedna ena moe imati vie supruga.

2. MONOGAMNI

-prema MESTU PRONALAENJA BRANOG PARTNERA brak moe biti:

1. ENDOGAMNI kada se partner pronalazi unutar zatvorene drutvene grupe
2. EGZOGAMNI - kada se brani drugi obavezno nalazi u nekoj drugoj drutvenoj grupi.

U nekim drutvima mogu uporedo postojati EGZOGAMNI i ENDOGAMNI brak.
To je obino sluaj sa raslojenim drutvima, kod kojih je EGZOGAMIJA pravilo, ali vladajuda poro
dica praktikuje brak izmeu najbliih srodnika kako bi se ouvala istota kraljevske krvi.

-prema PREOVLAUJUDEM BRANOM DAVANJU, brak se deli na:
1. brak KUPOVINOM NEVESTE
2. brak RAZMENOM DAROVA
3. brak MIRAZOM itd.
Srodstvo moe biti:
1. UNILINEARNO (jednolinijsko) -deli se na:
-MATRILINEARNO po majci;
-PATRILINEARNO- po ocu;

2. BILINEARNO kada se rauna i po ocu i po majci.
Ovde svakome pripada pravo da izabere po ijoj liniji de se raunati srodstvo.

Pored KRVNOG srodstva, postoje i jo neke vrste srodstva oznaene kao CIVILNO SRODSTVO:
-duhovno
-tazbinsko
-srodstvo po mleku (u erijatskom pravu)

Eskimski sistem TERMINOLOGIJE SRODSTVA, koji je prihvaden u anglosaksonskom svetu, razlikuje OCA, MAJKU, BRATA, SESTRU, dok sve ostale srodnike
svrstava meu tetke (aunts) i ujake (uncles), a ostale roake (cousins).


2.5. POJAM PRIMITIVNOG PRAVA I NJEGOVE ODLIKE

Jedna od disciplina neophodnih za otkrivanje PRAVNIH TRADICIJA PLEMENSKIH DRUTAVA je PRAVNA ANTROPOLOGIJA.
Ona se bavi primitivnim pravom koje obuhvata sistem pravila ponaanja kojim se reguliu prvobitni odnosi u preddravnom ureenju.


Slededi zadatak pravne antropologije je da odredi SADRINU primitivnog prava, tj. njegove UNIVERZALNE ODLIKE.
Svako pravo sastoji se od:
1. normi koje ZABRANJUJU i PODSTIU odreena ponaanja pod pretnjom sankcije;
2. normi koje ZAHTEVAJU od ljudi da OBETETE one koje su povredili u nekom smislu;
3. normi koje propisuju NA KOJI NAIN SE PRENOSE PRAVA i ZASNIVAJU PRAVA I OBAVEZE
4. sudova koji odluuju o tome KAKO GLASE NORME i da li su one povreene, ali i o KAZNI i njenoj visini.
5. autoriteta koji moe da stvori novi ili ukine zastarele norme.


Pravo definie odnose izmeu lanova grupe.
Ono omogudava svakom pojedincu da zna svoja prava i obaveze spram ma kog drugog saplemenika.

Da bi bilo efikasno, pravo mora biti ELASTINO i OSTAVITI dovoljno prostora za mogude promene.

Primitivno pravo je usmeno, elastino, anonimno, drevno pripada NIIM SLOJEVIMA i SEOSKIM SREDINAMA.

S druge strane nalazi se PISANO PRAVO fiksirano, znanog zakonodavca, novo i savremeno.

VINOGRADOV razlikuje PISANI pravni sistem koji nastaje ODOZGO i kome se suprotstavlja i potiskuje pravo koje je nastalo ODOZDO i koje prua
bezuspean otpor.



Prema MEKORMAKU, primitivno pravo sainjavaju sva ponaanja neophodna za opstanak grupe.
Osnovni regulator ponaanja u plemenskim drutvima su OBIAJI.

Nijedna ljudska zajednica ne moe opstati ukoliko njeni lanovim svesno ili nesvesno ne prihvate pravila koja reguliu njihova uzajamna prava i obaveze.
Odnose unutar grupa regulisao je SPLET NEPISANIH PRAVILA koja su nastajala DUGOTRAJNIM PONAVLJANJEM ponaanja kroz vie generacija.

Izvorite njihovog autoriteta ne lei u modi poznatog zakonodavca, jer je njihov kreator nepoznat ili davno zaboravljen.
Njihova snaga izvire iz NEPRESTANOG POTVRIVANJA kroz neprekinuto ponavljanje.

Oni tako prerastaju u praksu, u ponaanje koje zajednica oekuje od pojedinca i koje smatra za poeljno.
Zbog toga, PRIMITIVNO PRAVO nekog plemeneskog drutva izvire iz ponaanja za koja njegovi lanovi VERUJU DA SU ISPRAVNA.

Skup svih obiaja jednog drutva ini njegovu TRADICIJU.
Obiaji jednog drutva mogu biti neprihvatljivi ili zabranjeni za pripadnike drugog.



Zadatak PRAVNE ANTROPOLOGIJE , moe biti da analizom tradicija plemenskih drutava ukae na njihove SLINOSTI i RAZLIKE i objasni uzorke koji dovode
do njih, ali i da pokua da uporedi primitivna prava sa savremenom pravnom tradicijom.

Obiaj se naao u sreditu argumentacije Savinjijeve kole.

OPTI IMOVINSKI ZAKONIK Valtazara Bogiida utemeljen je na OBIAJNOM pravu Crnogoraca i drugih Junih Slovena

Dananji sudovi ne mogu se meriti sa sudovima velikih porodica ili rodova (npr. albanska plednija), vedima staraca ili laikim seoskim sudovima.


Svaki sukob izmeu pripadnika dva plemena mogao je dovesti do KRVNE OSVETE.
Ona je ponekad znaila istrebljenje jednog od njih, jer se samo tako okonavala.
Vremenom, ograniena je na PORODICU DELIKVENTA, a kasnije suena na njega samog, zadobijajudi karakter SMRTNE KAZNE, koju izvrava porodica
otedenog.
Od kolektivne ilo se ka individualnoj krvnoj osveti.
Ona je i danas pristutna u pojedinim delovima sveta, pa ak i u Evropi (Albaniji, Kosovu, Kritu)


Slededu etapu u razvoju sankcija predstavlja TALION.
Prekriocu se vrada ISTOM MEROM (oko za oko, zub za zub)
Talion se zadrao u mnogim ranim zakonicima (Hamurabijevom, Asirskom, itd)
Mogao je biti:
-DIREKTAN nanoenje iste tete poiniocu
-SIMBOLIAN odsecanje jezika klevetniku, npr.


Na kraju, javila se i KOMPOZICIJA materijalna nadoknada, kompenzacija.
Ona je prvo bila DOBROVOLJNA- jer je zavisila od volje OTEDENOG
ali je nastankom drave koja ne tolerie KRVNU OSVETU dobila oblik OBAVEZNE, zakonske, odnosno legalne kompozicije.


PRIMITIVNO PRAVO stvarala su plemenska drutva koja jo nisu poznavala pismo.
Samim tim, ono nije moglo biti kodifikovano. Meutim, u tim prvobitnim drutvima, ulogu nepisanih zakonika imail su TABUI skupovi zabrana.
Sve ostalo to nije bilo prisutno u njima, bilo je DOZVOLJENO.


Tabui su se odnosili na brojne radnje, lica, stvari, rei - koje su smatrane opasnim, neistim, svetim, nedodirljivim.
Krenje ma kog tabua povlailo je za sobom sankciju ije je izvrenje povereno natprirodnim silama.
U svetu ANIMIZMA ovakve sankcije bile su i vie nego delotvorne.


RAZLOZI PROPISIVANJA zabrana mogu se otkriti saznavanjem principa na kojma poiva SIMPATIKA MAGIJA.

Prema Frejzeru, to su dva osnovna principa:

1. ZAKON SLINOSTI da slino proizvodi slino, da posledica lii na svoj uzrok
2. ZAKON DODIRA ili PRENOSA koji poiva na premisi da stvari koje su jednom bile u dodiru i dalje
deluju jedna na drugu i na razdaljini, i po prestanku fizikog dodira,
izrodio je PRENOSNU MAGIJU.

ovek smatra da de, ukoliko postupa na odreen nain, to neminovno dovesti do odreenih posledica, a ako de te posledic e biti opasne, on de izbegavati da
ini bilo ta to bi ih uzrokovalo.

Tj. uzdrava se da ini ono za ta, na osnovu svojih pogrenih ideja o uzroku i posledici, veruje da bi mu nakodilo.
Tada se on potinjava tabuima.

Tabu je, dakle, NEGATIVNA PRIMENA praktine magije.


Izuavanje plemenskih drutava i njihovih obiaja danas ima i svoju PRAKTINU primenu, naroito u afrikim zemljama.
U vedini od njih prisutan je PRAVNI PLURALIZAM.

Neke od afrikih zemalja su, da bi se svrstale u red naprednih zemalja, prognale iz pozitivnog prava brak sklopljen pladanjem cene za mladu.
Meutim, otpor lokalnog stanovnitva je bio toliko snaan da su mnoge od njih bile prinuene da ukinu pomenute zakone i vrate pravnu snagu plemenskim
obiajima.
3.2. DREVNA ORIJENTALNA PRAVNA TRADICIJA


Drave Starog Istoka su bile ne samo najstarije dravne tvorevine na svetu iz njih potiu i PRVI PRAVNI ZBORNICI u ljudskoj istoriji (na prostorima
Mesopotamije) - gde se pisalo KLINASTIM pismom.

S druge strane u Egiptu se takoe prelo sa nepisanog na pisano pravo.
Poer Mesopotamije i Egipta tragovi o najstarijem pisanom pravu sauvani su i sa maloazijskih prostora (Hetitski zakonik)
3.2.1. NAJSTARIJI ZAKONICI SVETA3.2.1.1. SUMER I AKAD


Plodni prostor izmeu dve reke Tigra i Eufrata kolekva najstarije poznate civilizacije.
Kasnije su mu Grci dali naziv MESOPOTAMIJA meureje.


O SUMERIMA prvi narod koji je izumeo pismo u poetku je bilo PIKTOGRAFSKO , slikovno pismo, al kasnije KLINASTO.
Njihovo deifrovanje je zapoeo 1802. godine nemaki naunik GROTEFAND

U junoj MESOPOTAMIJI SUMERI su jo uvek iveli plemenskim nainom ivota.
Izgradnja IRIGACIONIH SISTEMA stvarala je sve povoljnije uslove za ivot, i omogudavala vedu proizvodnju.

Dolazi do RASPADA prvobitne organizacije tako da su se u 4. milienijumu pne. formirali prvi samostalni gradovi-
drave.
Najpoznatiji su : UR, URUK, LAGA.

Neto severnije nastaju, u oblasti AKAD, prvi gradovi-drave semitskih naroda.

GRADOVI-DRAVE patesije postaju vani privredni i trgovinski centri.
Bili su opasani visokim zidom, radi odbrane i saobradaja.
Centralni arhitektonski objekat bio je hram zigurat.
uvene su visede bate koje je kasnije sagradio Nabukodonosor 2. svojoj eni Semiramidi


Vrhovni bog- zatitnik je smatran za vrhovnog vladara itave zajednice.
Hram, pates i hramovski slubenici su samo njegovi zemaljski izaslanici.
Stoga je hramovima pripadao najvedi deo obradivog zamljita, kojim su upravljali vrhovni svetenici.

Zemlja se davala slobodnim graanima na obradu.
Kolektivni rad je bio neophodan on je bio osnovni cilj privrede, radi odravanja ekonomske stabilnosti zajednice
Patesi nije bio sopstvenik hramovske zemlje, ved je ona u kolektivnoj svojini zajednice.
Patesu je neposredno bio potinjen ef dravno-hramovske administracije NUBANDA- sa itavim timom niih
slubenika PISARA.


Svetenici i hramovska administracija su postali posrednik izmeu naroda i vladara, to je vlast uinilo nedodirljiv
om.
Zbog ovakvog spoja VERSKE i SNANE SVETOVNE VLASTI, drave ovog vremena kvalifikuju se kao TEOKRATSKE DESPOTIJE.


Za vreme Sargona je u Meureju stvorena prva velika ujedinjena drava zbog nunosti odravanja veza meu naseljima.


Tako epohu gradova-drava smenjuje epoha CARSTVA.


Osvojivi janpre sve gradove Akada, Sargon je na jugu pokorio UR I LAGA, a onda i ceo Sumer.
Drava je postala velika, ali Sargonovo carstvo nije bilo dugog veka. Opstalo je tek neto vie od jednog stoleda.



Meureje je oko 2100. godine ponovo bilo ujedinjeno, sada pod hegemonijom sumerskih careva iz grada Ura.
Ta renesansa Sumera takoe nije trajala due od jednog veka.
Osniva ove dinastije Ur-Namu, tvorac je prvog zakonika u istoriji sveta iji su propisi delimino sauvani.



Vladar- car (LUGAL) sada je ved toliko modan da u nekadanjim gradovima dravama postavlja ili premeta upravnike gradova (patese) po svom nahoenju.
Poslednji sumerski LUGALI su toliko ojaali, da su napustili staru tradiciju po kojoj su vladari samo predstavljali bogove.
Oni sada sebe PROGLAAVAJU BOANSTVOM (apoteoza, deifikacija)


Izmeu 3. i 2. milenijuma pne. ovo poslednje sumersko carsto je bilo uniteno upadom Amorita i Elamita.
Posle toga u Mesopotamiji dugo nije bilo jedinstvene drave.
Sumeri tako iezavaju za istorijske pozornice, ali ostavljaju elemente svoje kulture koja de obeleiti mnoge druge narode, ak i izvan Mesopotamije.
3.2.1.2. ZBORNICI KLINOPISNOG PRAVA

Uticaj koji je sumerska kultura izvrila na kasniej civilizacije u Mesopotamiji naroito je bio snaan u oblasti prava.
Sumerima takoe dugujemo i pronalazak prvog pisma.

Zato su prvi pravni spomenici u istoriji oveanstva napisani SUMERSKIM KLINOPISOM na glinenim ploicama osuenim na suncu.
Veliki broj kasnijih pravnih tekstova je takoe sauvan i u KUNEIFORMNOM PISMU to je sluaj ne samo sa Hamurabijevim i vavilonskim pravom, ved i sa
hetitskim, asirskim itd.


Danas se pod pojmom KLINOPISNO PRAVO podrazumevaju razni pravni sistemi iji su zakonski tekstovi sauvani u KLINOPISU.
Oni su se razvijali na podruju irem od Mesopotamije (od junog Irana do Turske)

Do pre stotinak godina, pravo ovog podneblja nauci skoro da i nije bilo poznato.
1901. pronaen Hamurabijev zakonik;


Prema naunim saznanjima koja sada preovlauju, redosled nastanka klinopisnih zakonskih tekstova iz Mesopotamije je ovaj:

1. Ur-Namu zakonik 2100. pne
2. Zakonik Lipit-Itar -1930. pne.
3. Enunski zakonik 1720. pne.
4. Hamurabijev zakonik 1680. pne.



Zakonik vladara Ur-Namu nastao je u junoj Mesopotamiji, u gradu Ur, i pisan je sumerskim jezikom.

U uvodu se istie boansko poreklo zakona i namere zakonodavca, posebno njegova elja da zemlju oist
od otimaa, varalica i podmitljivaca.

Npr. Ako ena slobodnog oveka, sluedi se arolijom, salede drugom oveka i on s njom legne, ta ena
da se ubije, a ovek je slobodan

U sluaju telesne povrede, predvia se novana kazna - kompozicija, a ne talion, koji de dominirati u
mlaem Hamurabijevom zakoniku.

Visok stepen pravne tehnike otkriva i nain formulisanja dispozicije pravne norme u KONDICIONALNOM
obliku npr. Ako ovek oveku otkine nogu, platide 10 sekela srebra.




Zakonik vladara Lipit-Itara potie iz amoritskog grada Isine u Junoj Mesopotamiji .
Pisan je takoe sumerskim jezikom.

I on je imao uvod-prolog u kome se donoenje zakona pripisuje volji bogova , a sauvano je 40 lanova

ene, npr. nisu potpuno obespravljene, rob moe sam povesti spor o svojoj slobodi, tuilac koji ne uspe
u postupku kanjava se kaznom na koju bi bio osuen njegov protivnik da je izgubio.




Zakonik grada Enune naziva se i Bilalamin prema imenu vlarada koji ga je doneo.

To je prvi zakonski tekst pisan na akadskom jeiziku i to saetim stilom, koji je omogudavao lako memori
sanje.

Ni on ne predstavlja sistematian i celovit zakonik, ved zbirku ranije donetih propisa i sudskih odluka.

Ne govori o nasleivanju ili adopciji, ali veliki broj lanova posveden je porodinim odnosima;

Po zakoniku su razbacana krivina dela i kazne za njih, obino imovinske, a u samo nekoliko sluajeva
predvia se smrtna kazna.

Po nekim elementima slian je Hamurabijevom pominje iste drutvene slojeve (damkari, mukenu),
slino regulie brano rpavo, a u nekim sluajevima sadri identine norme.

Hamurabi u lanu 136. skoro doslovno preuzima iz Enunskog: ako neko napusti rodno mesto i svoju en
te ona ode drugom, a on se potom preodmisli, i doe natrag, ne moe traiti da mu se ena vrati.



Hetitski zakonik nastao u dravi Hetita na prostoru Anadolije .

Hetiti su sruili Vavilonsku dravi Hamurabijevih naslednika, a u vreme cara Hatuila 3. oni su bili na vrhuncu
modi.

Sa vladarom Egipta Ramzesom 2. Hatuil 3. je sklopio ugovor o nenapadanju.

Iz hetitske drave preiveo je tekst zakona od 200 lanova. Nastao je u 16. veku pne.

U njemu nema taliona, dominiraju imovinske kazne, a smrtna kazna je retka.

Jasno je izraen njegov korektivni karakter u odnosu na prethodno pravo.



U grupu KLINOPISNIH kodifikacija spadaju i ASIRSKI ZAKONIK iz 13. veka pne. takoe je pisan na akadskom jeziku, a potie iz grada Asura u severnoj
Mesopotamiji.

Mada je kasnije nastao, bio je znatno nerazvijeniji od Hamurabijevog i Hetitskog.

Kod njega se sauvalo talionsko kanjavanje za razna krivina dela, pa se ak talionom kanjava i krivino delo silovanja.
3.2.2. HAMURABIJEV ZAKONIK
3.2.2.1. VAVILONSKO CARSTVO
Amoriti su zaposeli Vavilon, koji je postao vaan trgovinski centar i izrastao u snaan grad-dravu
Vremenom, proiruje svoju vlast na okolne prostore i nastoji se da se ponovo ujedini Mesopotamija.

Prvih pet vladara Vavilona su postepeno irili njegovu teritoriju, a tek esti, Hamurabi je u 18. veku pne. uspeo da pokori Asirce na severu, Elamite na istoku, i
stvori STARO VAVILONSKO CARSTVO.
Po gradu Vavilonu, cela Mesopotamija de dobiti naziv Mesopotamija.

KLINASTO PISMO je preuzeto od Sumeraca, a SUMERSKI jezik je ostao u upotrebi u religijskim obredima.


Mada je zvanini jezik bio semistski akadski, kulturna tradicija Sumera se ouvala kroz prevode njihovih religijskih spisa i epova.
Naroito je popularan Ep o Gilgameu.


Privreda se u Vavilonu zasnivala na irigacionoj poljoprivredi.

Hramovi i svetenici nisu vie imali onako vanu ekonomsku ulogu kao kod Sumera.
Najvedi deo obradive zemlje je i dalje u kolektivnoj svojini.


Zemlja se, kao i kude, kupovala i prodavala, to znai da je privatna svojina na nepokretnostima bila u zamahu.
Najvedi trgovac bila je sama drava. Najede se trgovalo itom.


Kovanog novca jo nije bilo, a srebro se merilo posebnim teinskim jedinicama (talent, mina, ekel)
Razvitak trgovine i koridenje pretee novca povlaili su za sobom i razoj bankarstva pozajmljivanje novca uz interes.
Poseban sloj bogatih ljudi bavio se bankarskim poslovima.
Tako je Staro Vavilonsko Carstvo, pored kolektivne privrede, upoznalo i privatno preduzetnitvo.


Na tim temeljima gradi se i specifian pravni sistem.
Drutvena struktura bila je sastavljena iz:
- slobodnih ljudi
- robova
Drava se najvie oslanjala na rad svojih slobodnih podanika, koji su periodinim davanjima obezbeivali prihode drave.

Najvii drutveni sloji bili su SVETENICI i DRAVNI INOVNICI koji su raspolagali krupnim zemljinim posedima.
Meu najbogatije spadali su i DAMKARI bankari.

Postoje jo dva sloja slobodnih ljudi AVILUMI i MUKENI.

AVILUMI ugledniji ljudi bogati seljaci, trgovci, zanatlije, vojnici. Slabije se kanjavaju od mukena, za isti delikt. Tu spada
posebna kategorija vojnika zemljoradnika koji dobijaju od drave mnaji zemjini posed ILKU, uz
obavezu vojne slube.

ILKU vojnici su sami obraivali zemlju, ali je nisu mogli otuivati.
Njihovi potomci su mogli da je nasleuju jedino ukoliko i sami prihvate iste obaveze.

ILKU-vojnici nisu spadali u vrlo bogate ljude, ali su bili glavni oslonac vavilonske vojne modi, zbog ega su
imali status AVILUMA.


MUKENI ulazio je najiri sloj siromanih , slobodnih seljaka.


ROBOVI (vardumi) u Vavilonu imaju vedi privredni znaaj nego u Egiptu.

Ne moe se redi da su oni predstavljali glavnu proizvoaku klasu.
Robovi pripadaju dravi, hramovima, kao i pojedincima, ali ne u velikom obimu.

Oni su se koristili u zemljoradnji, ali je i kao sluge ili pisari.
Pravni poloaj robova je bio znatno povoljniji nego u antikim dravama.


Oni su se mogli eniti i sa slobodnom enom a dete bi nasleivalo status majke.
Ukoliko je otac slobodan, a majka robinja, otac je svoju decu mogao proglasiti slobodnom.

Vlasnik nije smeo ubiti roba, mada ga je mogao kanjavati ili prodavati.
Robovi su mogli da zakljuuju neke pravne poslove i nastupaju pred sudom.


Posebno su zatideni DUNIKI ROBOVI posle 3 godine morali su biti osloboeni, aa ako bi ih vlasnik ubio, za
kaznu se ubijao sin vlasnika.

Robovi jesu predstavljali predmet svojine, ali je njihov status bio sasvim drugaiji od statusa klasinih robova.



ORGANIZACIJA DRAVNE VLASTI

VLADAR LUGAL kontrolie celokupnu upravnu, sudsku i zakonodavnu, kao i vojnu vlast.

Svoj mandat jo uvek izvlai iz volje boga zatitnika.
U Vavilonu je to bio bog AMA.


Sam car, dakle, nije boanstvo, ved samo njegov izaslanik.

Najvaniji dravni inovnik uz LUGALA je NUBANDA UPRAVNIK DVORA, rukovodilac javnih
radova.

IAKU visoki slubenik imao kontrolu nad upravom, sudstvom, pa i vojskom.
Oni su strogo potinjeni centralnoj vlasti i odgovorni za vojne poslove, prikupljanje poreza, odra

vanje irigacionih sistema, i odvijanje privrednog ivota na svom podruju.


Sve je ovo uspeno funkcionisalo za vreme Hamurabija, ali posle njegove smrti, naslednici nisu dugo uspeli da ouvaju je
dinstvo carstva, koje je trajalo jo stotinak godina.
Zatim su ga osvojili HETITI da bi potom KASITI sruili STARO VAVILONSKO CARSTVO.

Posle njih de ovim prostorima zavladati Asirci, sve do 7.veka pne. kada je stvoreno kratkotrajno NOVO VAVILONSKO CAR
STVO.
Najpoznatiji vladar ove drave je NABUKODONOSOR

Do potpunog kraja Vavilona dolo je kada se u 6. veku predao persijskom caru KIRU.

Najvaniji trag koji je ta civilizacija ostavila o svom vremenu jeste njegov zakonik.
3.2.2.2. PRONALAZAK I OSOBINE HAMURABIJEVOG ZAKONIKA


Hamurabijev zakonik je pronaen tek 1901. godine u Suzi (dananji Irak)
Pronaao ga je an ak de Morgan, preneo ga u Luvr i tu se i danas nalazi

Propisi su uklesani na prednjoj i zadnjoj strani, a na vrhu prednje strane se nalazi reljef koji prikazuje Hamurabija kako stoji pred
bogom pravde amaom koji predaje caru zakonik.
Imao je 282 propisa, ali nedostaje 35 lanova.


Hamurabijev zakonik je najznaajniji klinopisni pravi spomenik i jedan je od najpotpunijih izvora Starog veka u celini.
Hamurabi se obrada bogovima i na kraju zakonika.
Hvali se uspesima koje je postigao za vreme svoje vladavine, poziva budude vladare da se pridravaju zakonika i moli bogove da surovo kazne sve one koji ga
ne budu potovali i primenjivali.


Hamurabijev zakonik predstavlja posve ZAKONSKI tekst.
Izostaju bilo kakve religijske sankcije (koje su inae este u primitivnim i arhainim pravima poput rimskog sacer esto neka bude proklet)
Druga osobina je naslee od Sumeraca KONDICIONALNO izraene norme .
Treda osobina je KAZUISTINOST .


Mada je po broju lanova Hamurabijev zakonik najobimniji, on ipak NE PREDSTAVLJA KODIFIKACIJU koja sveobuhvatno regulie odreen grane prava, ved
samo PARCIJALNO i KAZUISTINO reava sporna pitanja od sluaja do sluaja.

Pravne norme se odnose na niz pojedinanih situacija, bez UOPTAVANJA i APSTRAKTNOG obuhvatanja neodreenog broja sluajeva (to karakterie
modernu pravnu tehniku).


Zakonik poinje odredbama o suenju i sudskom postupku.

Zatim dolazi odeljak vezan za brana pitanja i porodine odnose.

Pa onda celina o krivinim delima protiv linosti i odreivanje sankcija za njih

Poslednji deo obuhvata razne odredbe koje se odnose na regulisanje raznih vrsta poslova (rad lekara, graevinara, brodara) , kao i na koridenje , otedenje ili
krau tuih sredstava za rad.

Zakonik takoe regulie i specifine vrste ubistva iz nehata.

Hamurabi ne govori o uobiajenom zakonskom nasleivanju, ved samo o izuzetnim sluajevima raspodele imovine za sluaj smrti


Prema tome, uz kazuistini pristup, zakonodavac belei samo one obiaje koji se nisu sasvim urstili u svesti ljudi i koji su jo uvek stvarali odreene dileme u
praksi.

On ne samo da menja postojede norme, nego uvodi u praksu i nove.


Primenjuje se TALION, koji prethodi kompoziciji, a KOMPOZICIJA I imovinske sankcije su potpuno ovladale u prethodnim zakonicima, posebno u Enunskom.

Hamurabi uvodi stroiju kaznenu politiku, zakonikom dominira BRUTALAN SISTEM SANKCIJA u kome se nalazi smrtna kazna, talion ili sakadenje.
Dodue, sankcije esto zavise i od statusa POINIOCA dela ili RTVE.
U prvih 30-ak lanova gotovo da i nema druge kazne osim smrtne.


Talion je predvien za telesne povrede, a novane kazne imaju privatnopravni karakter, i pladaju se otedenom.


On takoe ima elemente krivice (Ako ovek u svai udari drugoga, da se zakune nisam to uinio namerno- i da mu plati lekara)
Razvijenost pravnog sistema Hamurabijevog vremena ogleda se najvie u sferi OBLIGACIONIH ODNOSA.
Po tome je on daleko napredniji od recimo, ZAKONA 12 TABLICA, mada je ovaj vie od 1000 godina mlai.
3.2.2.3. GRAANSKO PRAVO U HAMURABIJEVOM ZAKONIKU

STVARNO PRAVO


Regulie imovinske odnose u vezi sa stvarima.

Jedna je od najvanijih oblasti u svim pravima, zbog znaaja PRAVA SVOJINE, koje je najvaniji sastavni deo STVARNOG PRAVA.

Pored kolektivne, prilino je zastupljena i privatna svojina.


Zemlja u kolektivnoj svojini se davala na obradu slobodnim lanovima zajednice kroz jedan vid zakupa.

Pri tom oni na ime naknade za koridenje zemlje, vlasniku (kolektivu) daju odreeni deo prinosa
.
Pored zemlje, u kolektivnoj svojini su se nalazili i robovi, stoka, kao i orue za obradu zemlje, tako da je potpunu kontrolu nad glavnim faktorima proizvodnje
drala zajednica drava, hram ili seoska optina.


Poseban tip svojine predstavlja ILKU-posed.
On se dodeljivao vojnicima koji su vrili vojnu slubu, i imali su ga samo za vreme njenog obavljanja.
Nije bio nasledan, ali je mogao da pree sa sina na oca, ako i sin prihvati obavezu sluenja vojske.


Meutim, glavna specijalnost vavilnoskog prava u odnosu na druge orijentalne despotije bila je DOBRO RAZVIJENA PRIVATNA SVOJINA, pa ak i na zemlji.
Meutim, nisu imali termin kojim bi oznaavali svojinu.
Svejedno, imali su odredbe o kupoprodaji, zakupu, poklanjanju, ili nasleivanju zemlje.


Svojina se obino izvlaila iz prava svojine prethodnog vlasnika to bi dananji pravnici oznaili kao derivativni nain sticanja svojine na zemlji.
U lanu 30 se predvia jo jedan vid pribvljanja svojine koji de se mnogo kasnije nazivati ODRAJEM.

Prve tragove ZALONOG prava nalazimo u postojanju specifine ustanove KUDURU (mea, granica) koji su u poetku oznaavali granice privatnih
zemljinjih poseda, registrovanje pribavljene zemlje.

Na njima je bilo upisano IME VLASNIKA, a kasnije i drugi podaci o prometu zemlje, kao i podatak da je eventualno zemljite dato u zalogu.
Dakle, tu ved kod Hamurabija sredemo preteu zemljinih knjiga odnosno javno evidentiranja stvarnopravnih odnosa na zemlji.
(postoji primer da je jedan ovek drugom zaloio enu dok mu ne vrati dug)


Konano, u vavilonskom pravu se nalaze i tragovi trede grane stvarnog prava SLUBENOSTI.
To je posebno sluaj sa pravom prolaza preko tueg zemljita.
U Vavilonu se za to pladala naknada, kao da je u pitanju vrsta zakupa.

Meutim, jasno se vidi da se ved u Vavilonu poela razvijati ideja stvarnog prava na tuim stvarima, kako bi to definisali dananji pravnici.



OBLIGACIONO PRAVO

To je grana prava koja regulie odnose izmeu dve stranke, dunika i poverioca.


Njihova meusobna prava i obaveze nastaju na osnovu sporazuma ugovora ili na osnovu neke radnje kojom neko lice nanese tetu drugome.
Za nastanak ugovora bila je potrebna odgovarajuda FORMA.

Ugovori su se mogli zakljuivati u USMENOM OBLIKU, ali uz prisustvo SVEDOKA (naroito kod kupoprodaje pokretnih stvari, zajam, ostava).
Najvaniji ugovori su se ipak zakljuivali u PISANOJ formi.


Ona nije morala bito posebno sveana, ail je obezbeivala da se lako moe utvrditi volja ugovornih strana.
Neretko ih je sastavljao i ispisivao na glinenim ploicama profesionalni pisar, koji bi pored potpisa, ili peata stranaka i svedoka, stavljao svoj peat.



KUPOPRODAJA je bila jedna od najedih ugovora, pri ijem je zakljuivanju ulogu novca imala odreena koliina srebra.

PREDMET KUPOPRODAJE su mogle biti pokretne i nepokretne stvari, ali ne i imovina ILKU, MIRAZNA DOBRA, i UDOVIKI deo.

Obrazac ugovora je po pravilu sadrao oznaavanje predmeta ugovora,
klauzulu o predaji kupcu tapida,
formulu na sumerskom jeziku srce prodavca je zadovoljno
obavezu stranaka da nede traiti ponitaj ugovora
ponekad klauzulu o evikciji
i imena svedoka, datum i peate stranaka.


Kupoprodaja se sastojala u istovremenoj predaji stvari i isplati cene.


Odgovornost za evikciju je regulisao i sam Zakonik ukoliko se pojavi trede lice koje tvrdi da je ono vlasnik sporne stvari, prodavac mora da dokae svojinu.
Ako u tome ne uspe, prodavac je onda lopov i mora da se ubije
Svojinu na kupljenoj stvari kupac stie samo ako je prodavac vlasnik.


Ukoliko je prodata stvar imala skrivene mane (npr. bolestan rob), prodavac je morao da vrati cenu kupcu.

Smrtna kazna se propisivala i za kupca koji bi bez propisane forme kupio stvar od tueg deteta ili roba.

Rigorozne sankcije za nesavesne stranke pri kupoprodaji predstavljaju jednu od glavnih obeleja Hamurabijevog zakonika.



ZAJAM

U poetku se davao u naturi, najede u itu, a potom i u novcu (tj. srebru).

Kamate za ito su bile vede (33,3% godinje) a za novac 20%.

U pogledu kamata vavilonsko pravo je otilo dalje od rimskog, koje je propisivalo kamatu od 100%.

Ukoliko duniku etvu uniti nevreme u toj godini on nede biti obavezan da vrati zajmodavcu ito, a ni kamatu za tu godinu.

Hamurabi je ograniio na 3 godine i trajanje dunikog ropstva (u koje se esto padalo zbog neispunjenja ugovora o zajmu)



ZAKUP

predstavlja ugovor kod koga jedna strana ZAKUPODAVAC stavlja na raspolaganje svoju pokretnu ili nepokretnu stvar ZAKUPCU, koji za koridenje tue stvari
plada odreenu naknadu.

Kao i kod drugih naroda, i kod Vavilonaca je najedi predmet zakupa bila zemlja.
Naknada se obino ugovarala u odreenoj koliini prinosa, a ree u novcu.
Pored zemlje zakupljivale su se i kude.
Predmet zakupa su mogli biti i stoka, robovi, orue, brod.


Pri tom zakupac odgovara za svaku tetu koja nastaje na zakupljenoj stvari osim ako se desi udar od boga.
Dakle, mada nije bio teorijski definisan, pojam vie sile se uveliko koristio u vavilonskom pravu.



UGOVOR O LINOM NAJMU, kao i
UGOVOR O DELU
bili su iroko zastupljeni.


UGOVOR O LINOM NAJMU primenjivao se kada je trebalo unajmiti radnu snagu robova ili slobodnih ljudi, da bi se oni iskoristili za odgovarajude poslove
po potrebama stranke koja ih je unajmila.


UGOVOR O DELU pretpostavljao je odreeno posebno znanje radnika koji se unajmljuje tako da se ugovor zakljuivao radi obavljanja tano odreenog
posla, opet uz naknadu.

Na taj nain su normirani ugovori sa graevinarom, lekarom, veterinarom itd.
Takoe, strogo se ustanovljavala odgovornost za kvalitet obavljenog posla.
Da bi spreio nestruno obavljanje poslova, Hamurabi ne preza ak ni od smrtnih kazni, za nesavesnog lekara, graevinara itd.


Takoe, postoje i propisi koji normiraju UGOVOR O OSTAVI, ORTAKLUKU, POKLONU itd.

Sredu se i odredbe koje reguliu ODGOVORNOST ZA PRIINJENU TETU ono to bi danas nazvali GRAANSKOPRAVNOM DELIKTNOM ODGOVORNODU.
BRANO I PORODINO PRAVO
Zauzimaju ak Hamurabijevog zakonika.

Pravni i drutveni poloaj ene bio je u velikoj meri podreen ali ne i potpuno obespravljen.

Forma zakljuenja braka je bila preputena obiajnom pravu.

Hamurabi jedino istie da se brak zakljuuje ugovorom, inae je nitav

Nije jasno da li se ugovor o braku zakljuivao pred dravnim inovnikom ili svetenikom.


PRVA FAZA: Mladoenja daje ocu devojke predbrani poklon - TIRHATU, kojim se garantuje da de brak biti zakljuen.
Ukoliko se otac devojke predomisli mora da vrati dvostruki iznos,
a ako mladoenja odustane gubi brak.


Kada se brak konano zasnuje zajednicom ivota, otac je obavzena da uz kder preda MIRAZ ERIKTU.
Reim mirazne imovine bio je detaljno regulisan zakonikom.


Za vreme trajanja braka mirazom je upravljao mu, koji ga nije mogao prodati.
Nije ga mogla otuiti ni ena.
U sluaju razvoda on se vradao eni, osim ukoliko je ona kriva za razvod.


Kad ena umre, njenu miraznu imovinu nasleuju sinovi, ukoliko ih nema, miraz se vrada njenoj porodici. .
Mukarac je mogao da ima vie ena, ukoliko mu prva nije rodila decu .
ak mu je i sama ena mogla ponuditi ili kupiti drugu enu slukinju, naroito radi obezbeivanja potomstva.
Ako kasnije ta robinja pone da se takmii sa gospodaricom zato to je rodila decu, gospodarica je vie ne moe prodati, ali de joj udariti ig i brojati je meu
robinje.


Brak izmeu slobodnih ljudi i robova je bio dozvoljen i zakljuivao se na isti nain kao i kod slobodnih partnera, bez ikakve promene statusa.
Njihova deca su bila sloboda ako ih rodi slobodna majka, a ako je majka robinja, otac ih moe osloboditi tako to de ih nazvati moja deca.
ena nije mogla da ima druge mukarce. Za preljubu joj sledi smrtna kazna.

Ur-Namu predvia za ovo imovinsku kaznu.
Mu joj moe oprostiti i pretvoriti je u robinju.
Mu je u svakom trenutku mogao da raskine brak (repudijum).
Pri tom mu je jedina obaveza da eni vrati ERIKTU.


I pored svega toga, poloaj ene je bio znatno povoljniji nego u antikim dravama.
ena je prema Hamurabijevom zakoniku imala i poslovnu sposobnost, ali je poslove obavljala zajedno s muem.
Imala je i deliminu procesnu sposobnost mogla se pojavljivati kao svedok na sudu.
Mogla je sama inicirati razvod braka u nekoliko sluajeva:
-ako je mu zanemaruje,
-ukoliko napusti kudu i svoje mesto
-ili ako zbog njene bolesti uzme drugu enu.


ena je zatidena u sluaju smrti njenog mua.
Postoji posebna vrsta poklona NUDUNU, koji je za vreme braka mu davao eni.


Vlast oca nad decom bila je izraena, ali se ne moe porediti sa rimskom PATRIA POTESTAS.
Pre Hamurabija je otac mogao da proda dete u ropstvo, dok ga je prema Zakoniku mogao dati u duniko ropstvo od samo tri godine.
Otac je mogao da se odrekne i otera svog isina, dodue, uz proveru razloga pred sudom.
Nepotovanje roditelja je strogo kanjavano:
-za uvredu oca ili majke prestupniku bi se odsecala ruka;
-a ako bi oca udario odsecale bi mu se obe ruke.



NASLEDNO PRAVO


Naslednici su samo sinovi, bez obzira iz kog su braka.
enska deca se namiruju kroz miraz koji ima funkciju njihovog naslednog dela.

Sam zakonik ,pritom, ne daje nikakvu prednost najstarijem sinu, ali je on mogao da dobije vedi deo od ostale brade
Derka koja nije dobila miraz jer je posvedena boanstvu dobija tredinu naslednog dela.


Vavilonsko pravo je poznavalo pravilo koje je kasnije nazvano principom reprezentacije: da ukoliko sin umre, njegov nasledni deo podele njegova deca.
Ako ostavilac nema ni sinova, ni unuka, nasleuju ga brada, a potom strievi.
Nasleivanje je , dakle, moglo idi samo po mukoj liniji.

Testamenta jo uvek nema.

Ipak je ostavilac mogao da utie na raspodelu svoje imovine posle smrti i da zaobie zakonsko nasleivanje.


Svojoj eni ili omiljenom sinu mogao je ostaviti poklon za sluaj smrti (koji je mogao obuhvatiti i neke nepokretnosti) ali je nastupao posle smrti.


U Vavilonu se koristila i ADOPCIJA kojoj se pribgavalo u nedostatku prirodnog potomstva;
odmah je izazivala pravna dejstva i stvarala je zajednicu ivota usvojioca i usvojenika, koji je time
prekidao veze sa svojom prirodnom porodicom i gubio nasledno pravo prema njoj.
Tako je indirektno, preko adopcije, mogao da promeni zakonski red nasleivanja.


Ipak, ako bi se usvojiocu kojim sluajem posle adopcije rodilo dete, on je smeo da RASKINE USVOJENJE , uz obavezu da usvojeniku da tredinu deijeg dela i
to samo u pokretnim stvarima, dok ZEMLJA i KUDA ostaju rezervisana samo za roenu decu.
3.2.2.4. KRIVINO PRAVO U HAMURABIJEVOM ZAKONIKU


Dolazi do meanja starih, primitivnih institucija sa inovacijama koje uvodi zakonodavac.


Tako postoje TALIONSKO kanjavanje, KOLEKTIVNA odgovornost za delikt koji izvri lan seoske optine, IMOVINSKE kazne itd.
Talion je nekad potpun, a nekad simbolian (odsecanje jezika zbog uvrede)

Imovinske kazne su nekad kompozicionog karaktera, a nekad su znatno vede od tete- tj. imaju kazneni karakter.

Za niz delikata drava jo uvek kanjavanje preputa otedenoj strani, tretirajudi te delikte kao privatne.
Strogost Hamurabijevog zakonika ogleda se u velikoj zastupljenosti smrtne kazne.
Smrtna kazna se izvravala bez prethodnog muenja esto bacanjem zavezanog oveka u vodu.

Na zaostalost ukazuje i primena principa OBJEKTIVNE odgovornosti, gde se ne utvruje da li postoji krivica, tj. da li je uinjeno namerno ili nehatno.
To je ponekad dovodilo do apsurda - npr. da se na smrtnu kaznu osudi kamen ili drvo koji su se sruili i nekog ubili.

O nerazvijenosti krivinog prava govori i IZRAENA PRAVNA NEJEDNAKOST.
Od statusa uinioca i rtve zavisila je i teina kazne.


Telesne povrede se sankcioniu TALIONOM ili IMOVINSKIM kaznama.

to se ubistva tie, klasino ubistvo sa umiljajem nije bilo regulisano Zakonikom verovatno zato to se u tim sluajevima jo uvek pribegavalo krvnoj osveti.
Normirani su samo razni specifini sluajevi ubistva, koji su u praksi stvarali dileme prilikom odreivanja kazne (npr. ubistvo zbog nesolidno izgraene kude,
zbog udaranja trudnice itd.)


U krivina dela protiv linosti spadaju i razni oblici uvreda, klevete silovanje.
Strogo su se kanjavala sva dela koja ugroavaju integritet porodice.
Za incest sina i majke, svekra i snaje smrtna kazna,
a kad je izmeu oca i derke kazna je blaa progonstvo oca iz mesta .


Pored incesta, preljuba je takoe teak delikt protiv drutvenog morala i porodice. Oba uesnika se kanjavaju smrdu, mada se doputa mogudnost muu da
im potedi ivot.


Od krivinih dela protiv imovine najvanija je kraa.
Smrtna kazna eka onog ko ukrade tue dete, krade za vreme poara ili provaljuje u tuu kudu.
Enunski zakonik je razlikovao krau nodu i danju za nodnu krau predviena je smrtna kazna, a za krau danju novana kazna.
Hamurabi vedinu lakih oblika krae sankcionie imovinskom kaznom.
Najbolje je zatidena hramovska i dvorska imovina (lopovi su kanjavani smrdu)
Svojina AVILUMA bolje je zatidenja od imovine MUKENA (tridesetostruki iznos za prvu, i desetostruki za drugu)
3.2.2.5. SUDOVI I SUENJE U HAMURABIJEVOM ZAKONIKU

Stranke i sudije u sudskom postupku se ne pozivaju na Hamurabijev zakonik, i sudije su u praksi esto odstupale od njegovih propisa.
To daje osnova da je Zakonik predstavljao samo zbirku vanijih sudskih presuda, koje su sluile kao orijentir za sudije , a ne opti propis zakon.


Dravni inovnici koji su se bavili suenjem nisu bili iskljuivo sudije.
Oni su presuivali u ime vladara.

Sudstvo nije bilo odvojeno od uprave, pa se i nije razlikovao graanski i krivini postupak.

Meutim, kada je sudio, dravni inovnik nije bio sam.

Najvedi broj predmeta je presuivao upravnik grada RABIANUM u prisustvu nekolicine graana - obino DAMKARA.

Mogu se nazreti i neki elemetni porotnog suenja

Takoe ostaje vana uloga svetenika.
Oni su sudili uglavnom pre Hamurabija, ali se sada njihova uloga potiskuje, sa suenjem laika.
Meutim, jo uvek pred svetenicima stranke daju neke izjave pod zakletovom, i vre jo neke procesne radnje.
Tako svetenici zadravaju ulogu pomodnih pravosudnih organa.


Pored njih postojali su i profesionalne vladareve sudije DAIJANUM. Oni su sudili kolegijalno, u vedu od nekoliko sudija, i biil su
neposredno podreeni vladaru.

Sam postupak je pokretala zainteresovana stranka, a samo izuzetno dravni organ.

Postupak se vodio u usmenoj formi, a za dokaz su se koristile i pismene isprave.
Pored pisanih dokumenata, najvanije dokazno sredstvo bilo je i svedoenje.

Lano svedoenje se rigorozno kanjavalo reflektujudi sistem taliona (lani svedok je osuivan smrtnom kaznom ukoliko bi optuenom pretila smrtna kazna;
ali, ako je u pitanju imovina, kazna je samo imovinska)


Vavilonsko pravo je uveno po koridenju tzv. IRACIONALNIH DOKAZA bojih sudova (ordalija) npr. ako reka pokae da je nevin on de isplivati, a ako je
kriv, potonude. (mada je kod semitskih naroda bilo suprotno ako tone, nevin je, a ako ispliva, kriv)

U iracionalna dokazna sredstva spada i zakletva, ali se i njoj kod Hamurabija ede pribegavalo nego bojem sudu.
U Hamurabijevom zakoniku zakletva je bila nepobitan dokaz, tj. nije se mogla obarati drugim dokazima.

Ako zakonom propisana stranka odbije da se zakune, gubi spor.
Na kraju kada se usmena kontradiktorna rasprava zavri, donosi se pismena presuda.


Sadrala je sve bitne elemente:
-imena stranaka
-njihove izjave i zakletve
-izjave svedoka
-sutinu presude (izreku)
Takoe, zabranjivalo se da se postupak ponovo vodi o istoj stvari to de kasnije rimsko pravo da formulie kao pravilo ne bis in idem.

Neizvrenje presude povlailo je nov proces onaj ko presudu nije izvrio pladao bi dodatnu globu, a esto bi bio obeleen ianjem kose kao neastan ovek.
3.2.3. PRAVNA TRADICIJA STAROG EGIPTA
3.2.3.1. ISTORIJSKI, DRUTVENI, POLITIKI I KULTURNI KONTEKST
OSOBENOSTI STAROG EGIPTA

Za razliku od drava kratkog veka koje su se smenjivale u Meureju, u dolini Nila se u kontinuitetu od vie hiljada godina razvijala jedna osobena, dugovena
drava Egipat.

U njemu je dominirala NATURALNA PRIVREDA, zasnovana na poljoprivredi i stoarstvu.

Prve seoske naseobine su poreklom jo iz 4500. godine pne.

Tek vie od hiljadu godina kasnije, formirale su se dve celine Gornji Egipat, na jugu, i Donji Egipat, na severu, u delti Nila.

Sastojao se iz vedeg broja manjih oblasti NOMA.

Ujedinjenje ova dva kraljevstva izvreno je 3200.god. pne. faraon Menes.

Proces ujedinjenja Egipta okonan je tek 2700. godine pne.

Staro carstvo je trajalo od tada do 2200. godine pne.

Zatim je nastalo Srednje carstvo (2000-1670.god.pne.)


Svoj vrhunac Egipat doivljava u 13. veku pne. pod Ramzesom II, koji je dospeo do granica hetitske drave.

Oko 1280. pne. Ramzes II je zakljuio ugovor o miru sa Hetitskim vladarom Hatuilom III i oenio se hetitskom princezom.
Posle njegove smrti, mod Egipta opada.


Novo carstvo je propalo posle upada Asiraca 671. god.pne. kada je Asurbanipal zauzeo Egipat.

Potom je egipatska dravnost na kratko obnovljena kao Saisko carstvo, pod faraonom Psametihom

Njegov kraj oznailo je osvajanje od strane Persijanaca 525. god. pne.

Kasnije je Egipat postao plen Aleksandra Makedonskog 30.god.pne. , i konano pod vlast Rima .



Tokom ovog dugog razdoblja Egipat je zadrao neka konstantna obeleja.

Glavna osobina dravnog ureenja Egipta bio je snaan centralizovan i birokratizovan aparat vlasti.
Stepen centralizacije je bio ved i nego u bilo kojoj dravi Mesopotamije.

Nomama je omogudena lokalna samouprava na njihovom elu je stajao NOMARH.

FARAON se nalazi na elu drave, tretiran je ne samo kao osoba boanskog porekla, nego kao samo boanstvo.
Teokratski karakter drave bio je oigledan.
Grka re faraon znaila je veliki dom.
Bilo je zabranjeno izgovaranje njegovog imena, pa su ga oslovljavali faraonom.
enili su se svojim sestrama.


U rukama Ehnatona bila je koncentrisana ZAKONODAVNA, UPRAVNA I SUDSKA, i VOJNA vlast.
Postavljao je funkcionere, premetao nomarhe, odluivao o ratu.
Da bi to sve obavljao, bio je neophodan posluan, veoma razgranat i glomazan aparat vlasti.


Najvii dravni inovnik bio je DATI.
On potie iz carske porodice - esto se nazivao faraonove oi i ui.
Ima tri osnovne funkcije:
1. izrie pravdu
2. rukovodi upravom
3. kontrolie privredu, javne i irigacione radove.

Odgovoran je za vojne poslove
javni red i mir
poreze, arhive,
pravosue

Ispod DATIJA se nalaze PISARI, od viih ka niim., koji su sakupljali poreze.


Jedan od faraona, Amenhotep 4. pokuao da uvede monoteizam, i promeni ime u Ehnaton ali ved njegov sin je vratio stari poredak, Tutankamon.
Zvanje svetenika, inovnika i vojnika bilo je nasledno.
Zanatlije, trgovci organizovani u svoja strukovna udruenja (poput srednjovekovnih esnafa i gildi)

Bilo je i seljaka koji podsedaju an kmetove.



Robova je u poetku bilo malo.
Njihov broj se vremenom povedavao

Za njima se ukazala potreba prilikom izgradnje piramida i drugih graevina.
Meutim, oni su ostajali svojina drave (ak i kad bi ih faraon dao nekome u posed)

Pravni poloaj robova bio je relativno povoljan.
Niko ih nije mogao ubiti, uivali su pravo azila u hramu ako bi ih neko maltretirao, imaju i deliminu pravnu i poslovnu sposobnost, mogu da zasnuju porodicu
itd.
Robovi na Starom istoku nisu predstavljali glavnu proizvoaku klasu.
3.2.3.2. EGIPATSKO PRAVO

Specifino egipatsko poimanje pravde olieno je u pojmu maat nije ostavljao mesta za kodifikovanje prava.

Maat je bio univerzalni etiki princip stare egipatske religije, koji je oznaavao boansku pravdu, pravo , red, poredak, istinu.
Po tom principu se razvio ceo univerzum.
Bio je personifikovan u boginji Maat, a glavni zatitnik maat principa bio je faraon.



Meutim, mogude je i da nedostatak pravnih tekstova u Egiptu postoji i zbog znatno osetljivijeg materijala na kome su pisani papirus se tee uva nego
glinene ploice.

Prve zakone donosi Menes, zatim Ramzes II , pa Bokhoris III (zbornik prava u 8 knjiga)

Egipatsko pravo je reflektovalo sporost drutvenog razvitka.
Oslonac na obiajno pravo bio je jai, a potreba za zakonima i kodifikacijama manja.
Staro Egipatsko carstvo karakteriu konzervativnost i statinost.


U STVARNOM PRAVU zadravaju se ostaci kolektivne svojine na zemlji.
Sva zemlja pripada dravi, odnosno faraonu.
On je dodeljuje privremeno koridenje hramovima, i slobodnim ljudima, uz njihovu obavezu da daju deo prihoda kolektivu dravi.

Privantna svojina na pokretnim stvarima javlja se vrlo rano.

Jo u doba Starog carstva dominirao je najprostiji ugovor trampa robe za robu.

Tek postepeno ulaze u upotrebu kupoprodaja, zajam, poklon, zakup, ostava, ugovor o delu.


Od svih grana prava u Egiptu, BRANO I PORODINO pravo zauzima najvedu ulogu.

Poloaj ene je bio veoma povoljan one su u Egiptu uivale skoro potpunu ravnopravnost sa mukarcima.


Mogle su da budu vlasnice velikih bogatstava, pa su mogle raspolagati ak i nakon smrti svojim posedima postojala je i neka vrsta testamenta.


Brani ugovor se mogao zakljuiti odmah, ili posle vie godina zajednikog ivota.
Brak se mogao lako i razvesti.
Pravo da zahtevaju razvod braka imali su i mu i ena, a repudijum od strane mua nije postojao.
U sluaju razvoda, muu pripada 2/3 a supruzi 1/3 imovine.


Preljuba ene je u Egiptu teak moralni prekraj, koji povlai ravzod braka i odsecanje nosa ( a za preljubnika batinanje i kastraciju).
Brak je monogaman, mada je faraon mogao da ima vie ena, pa i itave hareme.

Faraoni su esto zasnivali incestnu branu vezu brata i sestre.
Matrilinearnost je najoiglednija pri nasleivanju prestola, koji se predavao po enskoj liniji.

ene su mogle da obavljaju sve poslove, pa i da se nau na funkciji DATIJA, ili ak FARAONA (Kleopatra)



U NASLEDNOM PRAVU takoe dolazi do izraaja jednakost ene

Kao naslednici mogli su se javiti i sinovi i derke ostavioca.

U praksi je prvenstvo imao prvoroeni sin.
Prvo dete dobija neto vedi deo imovine od ostale dece.


Postojala je i eksheredacija iskljuenje odreenog lica iz nasledstva.


Mu je mogao da usvoji enu i da njoj posle smrti pripadne imovina.


IMIT PER je ustanova koja predstavlja jednu vrstu inventara imovine sainjava ga jedno lice pre smrti nabrajajudi ta sve ima a pri tom navede da neki
predmet treba da dobije odreeno lice. Mogao se smatrati testamentom jer se pomodu njega mogao menjati zakonski red nasleivanja.
Mada ne sadri imenovanje naslednika, poseduje dve vane osobine kao i rimski testament:
1. mogao se opozvati
2. zakljuivao se pred svedocima.



KRIVINO PRAVO zadrava se kolektivna odgovornost.

Smrtna kazna je pretila i za ubistvo, religijske prestupe, lanu optubu i lano svedoenje.

Tek je Bokhoris dozvolio zamenu smrtne kazne ropstvom .


Telesne kazne bile su bez brutalnih sakadenja, najede batine.

Klasna nejednakost daleko je manja u Egiptu, jer su i pripadnici najviih slojeva bili kanjavani za prestup batinama, ba kao i obian svet.



SUDSKI POSTUPAK bio je u nadlenosti DATIJA, koji je istovremeno i upravni organ vlasti.

Dati je predsedavao sudskom telu, koje je uvek KOLEGIJALNO.

Dva najvanija sudska organa su VEDE DESETORICE i PALATA ESTORICE


.
Sam sudski postupak podeljen je na dva dela.

U prvom, koji je bio javan, dati i ostale sudije sasluavaju stranke i izvode dokaze, racionalne i iracionalne.
Za razliku od Vavilona, postupak je bio pismen ceo tok postupka se beleio u zapisniku, koji se potom predavao u arhivu.

U drugom delu postupka, koji je bio tajan, donosila se presuda.
Nju je izricao faraon, ili je proglaavalo sudsko vede.

Egipatsko pravo je kao poslednju ansu za osuenike na smrt predvialo jo jednu instituciju pravo pomilovanja, koje je vrio faraon, kao gospodar zemlje i
ljudi, pa i ivota.
3.3. ANTIKA GRKA PRAVNA TRADICIJA

Stara Grka je zajedno s Rimom, predstavljala jedan od dva najvanija centra antikog sveta.

U III milenijumu pne. Pelazgi su bili prastanovnici tla na koje su se kasnije naselili Jonci i Eolci, koje zajedno nazivamo Ahajcima.


Na Kritu se, u meuvremenu, razvila Minojska civilizacija (ime je dobila po kralju Minosu)
U 15. veku pne. Ahajci rue minosku dravu i Krit postaje sredite njihove civilizacije.
To vreme nosi naziv AHAJSKO DOBA.


Dorci su, doavi sa severa, potiskivali JONCE I EOLCE .


Vreme izmeu 12. i 13. veka predstavlja mraan period bez podataka, koji se naziva HOMERSKO doba, zbog toga to nam glavne podatke o ovom razdoblju
ostavljaju Homerovi epovi ILIJADA i ODISEJA.

Na elu plemenske organizacije su:

1. STAREINA- - basileus (vrhovni vojskovoa, sudija i prvosvetenik)
2. VEDE STAREINA
3. NARODNA SKUPTINA agora, skup svih slobodnih odraslih mukaraca.


BAZILEUSA bira SKUPTINA , ali se sve vie nazire tenja da ga nasledi sin.
Njegova vlast nije neograniena.

Mada je njegov poloaj bio doivotan, on je samo prvi meu jednakima, pa uoi vanih bitaka saziva vojni savet.
Osnov njegove ekonomske modi je TEMENOS, posebno imanje.


Ostali, najvedi deo zemlje je u kolektivnoj svojini zajednice.
Obraivali su je slobodni lanovi zajednice, dobijajudi kockom parcele, pa otuda i naziv za parcelu KLER.
Javljaju se i prvi sporovi.

Svojina na predmetima za linu upotrebu je potpuna i oni se poklanjaju, zavetavaju za sluaj smrti ili sahranjuju sa vlasnikom.
Postojala je i DRUTVENA NEJEDNAKOST postoji razlika izmeu:
1. RODOVSKE ARISTOKRATIJE plemenitih, najboljih,
2. i OSTALOG STANOVNITVA.



Najedi naziv za robove je OIKEES, kudni robovi, to pokazuje da su ulazili u sastav porodice.
Ropstvo je imalo PATRIJARHALNI KARAKTER.


NOVCA jo nema, pa je merilo vrednosti stoka, i bronza.
Dominiraju stoarstvo, zanati, ali i zanatstvo i trgovina.


Centar ivota kod Grka bio je POLIS GRAD-DRAVA kao osnovni oblik drutvenog organizovanja .
Jedno pleme je obino formiralo svoju naseobinu na strateki pogodnom mestu.
Polis, kao zajednica saplemenika ima svoj centralni, uzvieni deo AKROPOLIS, koji je zatiden bedemima.
Tu se stanovnitvo sklanja u sluaju opasnosti.


Narod ivi oko akropolisa, koristi okolne njive i panjake.
Svaki polis je bio privredno samodovoljan , imao svoju religiju.
Polis je ne samo teritorijalna ved i politika zajednica.
Za Grke je polis prvenstveno ZAJEDNICA GRAANA.


Vreme od 8. do 6. veka pne. definie se kao PRETKLASINO ili AHAJSKO doba.
Tada su vaniji polisi ved bili organizovani kao drave.

Gradovi-drave se umnoavaju i nove naseobine KLERUHIJE niu po itavom Sredozemlju.
Tada je krenuo snaan zakonodavni talas, koji je zahvatio skoro sve gradove-drave.


Zatim nastupa KLASINO DOBA, od 6. do 4. veka pne.
Nastupaju Grko-persijski ratovi, koji uklanjaju persijsku opasnost.
Zatim dolazi do rata izmeu Sparte i Atine, Peloponeskog rata.
Grka je i dalje ostala izdeljena na polise.


Sve one koji nisu Heleni Grci su nazivail VARVARIMA.
Padom Grke pod makedonsku vlast nakon bitke kod Heroneje 338. godine pne. zavrava se KLASINI PERIOD .
Od 4. veka pne. zapoinje HELENISTIKO DOBA i traje do rimskih osvajanja.


3.3.2. SPARTA SISTEM NEPISANOG PRAVA
3.3.2.1. SPARTANSKI ARISTOKRATSKI DORSKI POLIS


Sparta je nastala oko reke Eurote, na Peloponezu.

U 4. veku pne. Dorci su pokorili starosedeoce Ahajce, i svoj polis Spartu, smestili u sredinji deo Peloponeza, Lakoniju.

Postojale su tri drutvene klase:


1. SPARTIJATI vladajuda klasa; slobodni punopravni graani, potomci osvajaa.
Svakom od njih je zajednica davala posed KLER koji se dodeljuje zajedno sa
radnom snagom HELOTIMA.

Morali su da prisustvuju zajednikim obedima SISITIJAMA, i da daju prihode -
ukoliko ih nisu davali, postajali su graani drugog reda (hypomeion), a ne prvog(homoios).

Deca su se odgajala van porodice, u kolektivu. Vaspitavali su ih strogi uitelji.
Kad odraste, mladi Spartanac iz AGELE prelazi u grupu mladida od 20-30 godina.

Od 20-60 godine svi Spartanci bili su vojno obavezni.

KRIPTIJE su bila ubistva najsnanijih helota, kako bi se smanjio broj helota da
ne bi prevazili broj vladajudih Spartijata.

Spartanac ne moe raspolagati helotom koji mu je dodeljen niti ga moe oslob
oditi, niti ga moe ubiti .



2. PERIJECI nisu imali politika prava, lino slobodni. Bavili se zanatom i trgovinom



3. HELOTI heloti su stanovali na samom imanju kleru, odvojeno od porodice kojoj su pripadali
Njihov status lii na PATRIJARHALNO, kolektivno ropstvo.


Spartanci su na elu imali jednog BAZILEUSA, Menelaja.
Kasnije se kao organ vlasti javljaju DVA BAZILEUSA za vreme rata jedan od njih odlazi u pohod, a drugi ostaje u Sparti.
Jedan drugog ograniavaju, kao konzuli u Rimu.
Zvanja su im nasledna, ali se lako smenjuju.


DRUGI GLAVNI ORGAN VLASTI su PET EFORA. organi javnog reda, ali ubrzo izrastaju u najvaniji dravni organ.
Efori sazivaju i predsedavaju sastancima geruzije i skuptine, vode spoljnu politiku, kontroliu kraljeve i ostale funkionere.
Vre opti nadzor nad disciplinom i moralom.
Bira ih narodna skuptina samo na godinu dana.


Vede staraca geruzija ine je dva bazileusa i 28 doivotnih geronata starijih od 60 godina.
Geruzija predlae zakone, razmatra skuptinske predloge i ima pravo veta na njene odluke.


NARODNA SKUPTINA- APELA sainjavaju je punopravni Spartijati stariji od 30 godina koji su sauvali zemljini posed (homoioi)
Odluuje o ratu, savezima, bira magistrate, sudi im, smenjuje ih.
Odluivalo se samo na predlog dravnih funkcionera i to ne glasanjem, nego nadvikivanjem koje procenjuju efori.
Odluke narodne skuptine mogla je suspendovati geruzija.


Likurgovi zakoni ostali su neizmenjeni 500 godina.
3.3.2.2. RUDIMENTARNE SPARTANSKE PRAVNE USTANOVE OSNOV ZA MIT O
SPARTI



Sve institucije spartanskog pravnog sistema pripisuju se zakonodavcu Likurgu.
Spartanci su zahvaljujudi njemu postali poznati po strogosti svog prava.
Likurgu se pripisuje ustanovljenje dravnih organa.


U STVARNOM PRAVU dominira kolektivna dravna svojina.
On je podelio zemlju na 9000 jednakih imanja (klerova) i podelio ih Spartijatima zajedno sa helotima.
Te posede Spartanci nisu mogli otuivati, ved su samo njima upravljali i sa njih izvlaili prihode.

Postojala je i druga vrsta zemljita u oblastima van Sparte .

Spartancima nije bio dozvoljeno odlazak u druge gradove, osim povodom nekog dravnog posla.
Zanatima i trgovinom su se bavili perijeci i heloti, dok su Spartanci samo ratovali.
Zbog toga, razmena je bila skromna skoro da je nije ni bilo .


Zato je OBLIGACIONO PRAVO bilo nerazvijeno i o njemu se ne zna skoro nita.
Krajem 5. veka poinje jaanje privatnosvojinskih odnosa.

Tada je efor Epitadej, predloio retru (zakon) kojom je dozvoljeno da se kler nasleuje i poklanja.

Prvi put je omogudeno da predmet poklona inter vivos postanu kuda i zemlja, to je ranije bilo zabranjeno.

M ogude je bilo i raspolaganje mortis causa (mada nije bilo testamenta).



U PORODINOM I BRANOM PRAVU je dominantan veoma povoljan poloaj ene. One su uivale izuzetno potovanje.
Svrha braka bila je da se obezbedi potomstvo.
Brakovi bez dece morali su se razvoditi.

Jedna od specifinosti spartanskog NASLEDNOG PRAVA jeste poloaj DERKE NASLEDNICE.
EPIKLERA je derka koja nema brade i nasleuje oca posle smrti. Mora se udati za svog najblieg roaka (strica, brata od strica) kako bi iz tog braka dobila
sina. Tako se preko nje imovina prenosi sa dede na unuka, kao da je njegov sin, jer je od iste krvi.
3.3.3. GORTINSKI ZAKONIK NAJSTARIJA SAUVANA EVROPSKA
KODIFIKACIJA

Najstarija kodifikacija na tlu Evrope je epigrafski tekst iz kritskog polisa Gortine iz 5. veka pne.

Pravni sistem Gortine karakterie veliki broj primitivnih ustanova plemenskog porekla,
ali i jasni znaci prodiranja robno-novane privrede.

Pravna tradicija Krita se vezuje za zakonodavca Minosa o ijoj se sadrini ne zna gotovo nita.
Dravno i politiko ureenje bilo je slino spartanskom, sem to nisu imali bazileusa, ved 10 kozmosa (neto poput 5 efora u Sparti


Islueni kozmosi su sainjavali vede staraca (nalik na spartansku geruziju) a narodna skuptina u vreme Gortinskog zakonika ima smanjen znaaj.


Vanu politiku ulogu su imale SISITIJE- predstavljale su temelj vojne organizacije.
Tim zajednikim obedima mogli su da prisustvuju samo pripadnici hetajrije fratrije.
Pripadnost HETAJRIJI je kriterijum koji uslovljava sticanje prava graanstva i politikih prava, ali i ekonomskih privilegija (kao to je pravo na kler)
Prisustvovanje sisitijama ali i davanje udela za njeno izdravanje bilo je strogo sankcionisana obaveza.
Oni koji nisu to inili bili su iskljueni iz sisitija i hetarhija


Ljudi koji nisu pripadali sisitijama i hetajrijama nazivaju se APETAJRI.
Oni nisu imali prava na kler ni politika prava ,pa su se bavili trgovinom i zanatima (tako da slie spartanskim perijecima)


Na dnu drutvene lestvice bili su zavisni stanovnici VOJKEJI. Njihov poloaj je sliaj patrijarhalnom ropstvu.
Mogli su meusobno da zakljuuju punovaan brak, pa je ak bio dozvoljen i brak izmeu vojkeja i slobodne ene, pri emu bi njihova deca bila slobodna
ukoliko vojkej pree da ivi kod ene.
Linost i porodica vojkeja bili su krivinopravno zatideni , a mogli su i da svedoe na sudu uz zakletvu.
Stoga, oni imaju poloaj izmeu slobodnog i roba, s tim to ovi imaju ak i bolji poloaj od helota.


U Gortini se sredu i klasini robovi DULOI, a postoje i duniki robovi .
Jedni su to postajali tako to bi pri zakljuenju zajma odmah zalagali svoju linost, dok su drugi zbog nepladenog duga sudskom presudom postajali duniki
robovi.
Meutim, krivino pravno linost ovih zavisnih ljudi je bila zatidena.


GORTINSKI ZAKONIK je sastavljen iz 12 celina kolumni.
Napisan je na kamenim blokovima.

Stil pisanja BUSTROFEDON redovi menjaju smer - jedan red s leva na desno, pa slededi red s desna na levo itd.
Pronaen je 1884. godine nedaleko od Festosa.
Nastanak ovog zakonika ne vezuje se ni za jedno ime.


Poinje obradanjem bogovima, ali nema nijedne religijske sankcije, pretnje prokletstvom, bojih sudova i slino.
Pravna tehnika je na zavidnom nivou norme se reaju kontinuirano.


Zakon ik poinje odredbama o sudskom postupku i OIGLEDNOM NOVINOM zabranom samopomodi, koja je bila smetnja jaanju autoriteta dravnih-
sudkih organa.


Sudija u nekim sluajevima presudu donosi zakletvom , te na osnovu slobodnog uverenja odluuje.
U drugim situacijama, koje izriito normira Zakonik, sudija je vezan njime, pa tada ne polae zakletvu, ved prosto presuuje.
Svaki sudija ima svog pomodnika MNAMONA koji je pamtio sve relevantne injenice u sudskom postupku. On je igrao ulogu ive arhive, jer pismenost nije
bila razvijena.


U DRUGOJ KOLUMNI Zakonik se bavi krivinopravnom materijom (kojoj daje mnogo manje prostora od orijentalnih kodeksa)

Nadlenost obiajnog prava je u toj sferi jo uvek iroka oigledno regulie osnovne delikte, poput ubistva, o kome nema ni pomena u Zakoniku.
Zakonodavca najvie interesuju SILOVANJE I PRELJUBA.
Postoji i drastina razlika kompozicije s obzirom na status rtve.


Najvie panje i prostora Zakonik posveduje (3-9 kolumna) IMOVINSKIM, PORODINIM, NASLEDNOPRAVNIM PITANJIMA.


Poslednje tri kolumne normiraju neke ustanove OBLIGACIONOG PRAVA (jemstvo, zaloga, ortakluk, poklon)
Obradiva zemlja jo uvek je bila pod reimom kolektivne svojine.


Porodina svojina obuhvatala je kude u gradu, predmete koji joj pripadaju, sitnu i krupnu stoku, robove, itd.
Privatna svojina je bila na pokretnim stvarima, i novcu.

Zakonik je dozvoljavao vlasniku da tim stvarima slobodno raspolae a to su mogle da ine i ene, nezavisno od mua, i sinovi za ivota oca bez njegove
saglasnosti tu nije bilo ni traga od rimske patria potestas.


Pri nasleivanju PRIVATNE SVOJINE sinovi dobijaju dvostruko vedi iznos nego derke, dok bi PORODINU SVOJINU nasleivali samo sinovi.
Posle smrti oca brada su mogla da nastave zajedniki ivot u porodinoj zajednici bez deobe.


Meutim, Zakonik je regulisao i deobu, slino kao i rimska ustanova ACTIO FAMILIAE ERCISCUNDAE.
Najvie prostora zakonik je posvetio NASLEIVANJU.


Testamenta jo uvek nema, a u zakonskom nasleivanju je ustanovljeno 5 naslednih redova.
1. DECA OSTAVIOCA sinovi i njihovi potomci (a ukoliko njih nema derka-naslednica EPIKLERA)
2. BRADA OSTAVIOCA i njihovi potomci
3. SESTRE OSTAVIOCA sa svojim potomcima.
4. ukoliko nema nikog od ovih roaka, imovinu nasleuju oni koji su iveli U ZAJEDNICI sa ostaviocem
5. ako ne bi bilo ni njih, imanje na kraju pripada onima koji predstavljaju kler odn. kolektivu- hetajriji.
enska lica i srodstvo po enskoj liniji imaju veliku ulogu pri nasleivanju.

Donatio mortis causa se koristio pri nedostatku testamenta i to po pravilu u korist ene. Jedino to je takav poklon bio ogranien u iznosu od 100 statera.
Ipak, pravni poloaj ene u Gortini je bio povoljan.

Ona je mogla da ima svoju posebnu imovinu, nad kojom mu nije imao pravo raspolaganja.
Razvod braka mogu ravnopravno traiti i mu i ena.

Ovde sestre nisu iskljuene iz nasleivanja, ved dobijaju deo pokretnih stvari, za razliku od Atine.
Ustanova epiklere ovde ima naziv PATROIOKOS.

U Gortini ona ima izvesnu slobodu izbora supruga, to je u Atini bilo nemogude.
Ukoliko je ved udata, dozvoljeno joj je da odlui, ako ima dece, hode li se razvesti od mua i udati za roaka.
3.3.4. ATINA KOLEVKA SAVREMENIH PRAVNIH I POLITIKIH KONCEPATA

Celokupna plemenska tradicija ATINE se razlikuje od one u SPARTI.


Najstariji oblici organizacije drutva pripisivani su legendarnim vladarima:

mitski kralj BAZILEUS Jon je navodno podelio celokupno stanovnitvo Atike na 4 file, od kojih se svaka delila na 3 fratrije, one na 30 rodova, a njih je pak ,
sainjavalo 30 porodica.

Tezej je zatim izvrio SINOJKIZAM ujedinivi 4 jonska plemena u jedan narod.

Atinska drava, ustvari nastaje raspadanjem rodovsko-plemenskog ureenja i pretvaranjem organa gentilnog drutva u dravne.
Proces stvaranja atinske drave je trajao od 9 do 7 veka pne.
3.3.4. 1. OD ARISTOKRATIJE KA DEMOKRATIJI


Na jednoj strani su se izdvojili najbogatiji saplemenici , krupni zemljoposednici EUPATRIDI,
a s druge strane obian narod DEMOS, koji ine GEOMORI sitni zemljoradnici,
i DEMIJURZI zanatlije.

Ima i robova (naroito dunikih) ali oni ne ulaze u demos.

Ovakva podela stanovnitva, takoe se pripisivala Tezeju.

Prvi period u razvoju Atinske drave imao je sva obeleja ARISTOKRATSKE REPUBLIKE.

Vlast bazileusa je slabila, da bi se od 7. veka pne. uspostavio novi organ DEVET ARHONATA (koji su poticali iz najuglednijih porodica)
Birali su se na godinu dana (slino kao pet efora u Sparti)
Pojedini arhonti su imali i posebne funkcije ARHONT EPONIM upravnu i sudsku nadlenosti
ARHONT- BAZILEUS obavljao religijske dunosti.
ARHONT POLEMARK zaduen za vojne poslove,
dok se preostalih devet nazivaju TESMOTETI uvari obiaja.
(bave se suenjem i kontroliu rad ostalih funkcionera)


Drugi organi vlasti je AREOPAG, koji zaseda podno Akropolja, na brdu posvedunu Aresu.
Areopag je sastavljen od doivotno izabranih najuglednijih graana bivih arhonata.
Imao je veliki autoritet i svu vlast, a ne samo sudsku.
Sudilo se i za ubistvo pred njim, pa ak i bogovima.


NARODNA SKUPTINA kao ostatak plemenske skuptine, ali nije imala veliki znaaj.


Umesto KRVNOSRODNIKIH organizovane su prve TERITORIJALNE JEDINICE NAUKRARIJE slede Drakonove, Solonove, Klistenove reforme, koje potiskuju
aristokratsku tradiciju.

Solon je ukinuo duniko ropstvo, kao i plemesku podelu stanovnitva.


Solon razvrstava graane prema bogatstvu u 4 KLASE najvii su PENTAKOSIOMEDIMNI oni koji imaju 500 medimna ita,ulja ili vina godinje.
HIPEIS - konjanici, sa 300 medimna, ZEUGITI sa 200 medimna
i TETI ispod toga, ili bez prihoda.



Slededi korak ka naputanju aristokratskog ureenja uinio je KLISTEN 509. godine pne. zamenivi staru podelu na 4 file, sa podelom na 10 fila, po
TERITORIJALNOM KRITERIJUMU.

File su podeljene na manje delove, ija je osnovna delija DEMA.
Dema ima svoju skuptinu (AGORA) i prvog oveka (DEMARHOS)


Prilikom donoenja odluka poreklo nije bilo vano.
Sada stepen bogatstva ne utie na status punopravnog graanina Atine.


Posebnu kategoriju ine STRANCI meteci, koji su bili glavni nosioci zanata i trgovine.
Lino slobodni , bili su iskljueni iz politikog ivota.
ARHONT POLEMARH bio je zaduen za regulisanje odnosa sa metecima, i odreivao je u kom delu grada de se oni nastaniti.
Metecu su mogli da se sude, da budu svedoci, i stranke u sporu.

Mogli su ak i da stiu nepokretnosti do odreene vrednosti.
Imali su vojnu obavezu, pladali poseban porez (metekion).
Za svakog meteka je odgovarao jedan atinski graanin koji je bio njegov zatitnik (prostates)



Robovi su prisutni jo od homerskog doba, ukljuujudi i duniko ropstvo (koje je sada Solon ukinuo)
Posle Grko-persijskih ratova, privatni robovi su najzastupljenija kategorija. (mada su bili raireni i dravni robovi)
Do robova se dolazilo roenjem od robinje ili kupovinom.

Privatni robovi koristili se u poljoprivredi, zanatskim radionicama, kao kudna posluga itd.
Privatni robovi su bili predmet svojine svojih gospodara.

Nisu mogli da stiu imovinu, a njihov brak nije bio pravno regulisan kao ni brak meu ivotinjama.
Za povredu robu, vlasnik je dobijao naknadu kao da je re o teti na stvari.
Vlasnik je roba mogao da proda, kazni bievanjem itd.


Rob nema ni pravnu, poslovnu ni procesnu sposobnost, pa ne moe sklapati ugovore (osim ako ga na to ne ovlasti vlasnik)
niti se moe pojavljivati na sudu, ak ni kao svedok.

Jedino, ako se obe stranke usaglase, od roba se mogao uzeti iskaz van suda, torturom.
Atinski rob je neto bolje zatiden, ako ga neko mui imao je pravo na azil u Tezejevom hramu.
Vlasnik roba nije smeo ubiti bez sudske odluke na smrtnu kaznu.


Ukoliko bi neko drugi ubio njegovog roba, vlasnik je podizao tubu slinu onoj koja se podizala za ubijanje bilo kog punopravnog graanina.
Poloaj robova se poboljao od 4. veka pne. kada su mogli da ive i rade na imanju svojih vlasnika odvojeni od njega i lieni svakodnevne torture.

Samo su imali obavezu da vlasniku jednom meseno donesu odreenu koliinu proizvoda ili novca (apophora)
Vlasnik je mogao da oslobodi roba (izjavom poslednje volje diatheke) i u tom sluaju bi rob postajao metek, a njegov bivi vlasnik prostates.
3.3.4. 2. DEMOKRATSKA DRAVNA TRADICIJA

Ved od Solona, drava nije vie aristokratska, ved DEMOKRATSKA.

Uvoenjem novih organa vlasti, iskristalisale su se:
1. NARODNA SKUPTINA inili je svi graani, sastaju se na AGORI gradskom trgu.
(EKLESIJA) Na njoj su se odvijali TRGOVINA i ODVIJANJE POLITIKE.
2.VEDE (BULE) Ona neposredno upravlja dravom, ine je punopravni graani stariji od
3. VRHOVNI 20 godina.
POROTNI Perikle je uveo da se atinskim graaninom smatra samo lice roeno od SUD (HELIEJA)
strane roditelja Atinjana.
Za glasanje bila je potrebna vedina. Glasalo se javno.
Sastajala se bar jednom meseno.


Donosila je zakone (koje priprema vede bule)
birala druge organe vlasti ,
odluivala o ratu i miru
glasala tajno o ostrakizmu asnom progonstvu (gde bi progonili graanina koji
predstavlja opasnost za atinsku demokratiju iz drave na 10 godina)


Najpre su govorili najstariji, a onda mlai graani to se odnosilo na do
noenje zakona.

Svako se mogao usprotiviti predlogu novog zakona ili postojedem zakon
i traiti njegovu promenu, ili donoenje novog.
To se sprovodilo kroz specifinu proceduru pred sudom pomodu tube
protiv zakona graphe paranomon, koju je uveo Perikle.
Branioca zakona je postavljala drava.


Kasnije je nadlenost za donoenje zakona prela ne posebno telo
NOMOTETE, koje je skuptina birala od lanova HELIEJE.

U nadlenosti skuptine ostalo je samo donoenje pojedinanih propisa.
2. BULE drugi demokratski organ vlasti - tj. UPRAVNO VEDE.


Uveo ga je Solon tada je imalo 400 buleuta (iz svake file po 100), a od Klistena
ima ih 500 (iz svake teritorijalne file)

Bili su podeljeni na 10 manjih odbora (pritanija).

Pored ovoga, postojali su i ARHONTI, STRATEZI manja kolektivna tela

ili ASTINOMI, AGORANOMI, GINEKONOMI pojedinci.

Dravni inovnici su birani kockom ili javnim glasanjem u skuptini (uvek sa mandatom od godinu dana)

Odgovarali su skuptini za svoj rad.
3. HELIEJA - SUDSKI ORGAN U ATINI - veliki porotni sud; uveo ga Solon; imao 6000 sudi
ja graana starijih od 30 godina biranih na godinu dana.

Zasedali su na otvorenom, pod Suncem.
Porotnici su bili podeljeni na SUDSKA veda DIKASTERIJA, ija je veliina zavisila
od vrste spora.

Za imovinske i manje znaajne sporove sudsko vede je imalo 201-401 lana;

Za vanije sluajeve javnih optubi brojala je 501 helijasta, 1001, 1501 (za pred
mete koji ugroavaju opti interes,

a sasvim izuzetno i svih 6000 porotnika.

Niestepeni sudski organi obino nisu bili porotni, ali su bili kolektivni.

Areopag je zadrao brojne nadlenosti iz aristokratskog perioda (potvrivao je
odluke skuptine, poput ustavnog suda)


Poeo je da vri nadzor nad zakonima i magistratima
Sud Efeta od 51 lana, Sud 11-orice, i Sud 40-orice su biil takoe kolektivni.
Zaiveo je princip viestepenosti

Atina je poznavala mogudnost arbitrae da stranke same odaberu sudiju.
411. pne. privremeno bili su ukinuti graphe paranomon, ostrakizam i neke tube.
3.3.4.3. ATINSKO PRAVO


Pravni sistem Atine je danas najbolje poznat od prava svih drugih grkih gradova drava.

Jedino se jo dosta zna o pravu kritskog polisa Gortine, zbog ouvanog Gortinskog zakonika.

Iz Atine nam nije ostao nijedan takav zakonik verovatno zato to su Atinjani pisali svoje zakone na drvenim ploama AKSONES.
Nema ni sauvanih sudskih presuda

Zato glavne podatke o atinskom pravu ne daje epigrafija, ved dela istoriara, filozofa, a naroito sauvani govori atinskih besednika.
3.3.4.3.1. GRAANSKO PRAVO U ATINI


STVARNO PRAVO

Preovlauje stav da je u Atini zemljite dugo bilo neotuivo.

Porodini posed Atinjanina i dalje se nazivao kleros to je ukazivalo na dodelu rodovske zemlje kockom.

Privatna svojina prvo se razvila na pokretnim stvarima.
Bila je naroito rairena na robovima.


Privatna svojina na zemlji postepeno se oslobaala kolektivnih ogranienja .
Meutim, i kad se potpuno razvila, privatna svojina je nosila tragove shvatanja da zemlja ne pripada samo vlasniku, ved i dravi, tj. zajednici.
Npr. nije smeo da posee masline jer su smatrane svetim.
Rasipnici su mogli biti tueni od bilo koga zbog svog ponaaja, a mogli su biti i lieni imovine.
Polis je mogao da konfiskuje privatnu svojinu.


Privatna svojina je bila ograniavana i u interesu suseda (npr. onaj ko gradi kudu na sovjoj zemlji morao je ostaviti izvestan slobodan prostor na granici sa
susedovim)


I pored svega, privatna svojina bila je iroko zastupljena u Atini i podrazumevala je iroka ovladenja.

Solon je ukinuo zalaganje linosti, a razvili su se razni oblici zalaganja


Ostalo je JEMSTVO (engye) kao oblik linog obezbeenja, kada tredelice garantuje da de glavni dunik platiti dug, a u suprotnom na sebe preuzima tu
obavezu.


Jo razvijenije je bilo OPTEREDENJE STVARI (realno obezbeenje) pomodu kojih se garantovalo da de neka obaveza biti ispunjna (obino je to dug po osnovu
zajma).


Svi tereti na zemlji su se por pravilu beleili na naroitom kamenu meau, odnosno kamenom stubu HOROS, uz ime vlasnika.
Atina je poznavala etiri tipa obezbeenja:


1. APOTIMEMA koristio se kada imovina pupile (lica koje je dolo pod tutorstvo) ili mirazna dobra preu u ruke lica koje je njome moglo
raspolagati kao da je vlasnik (tutor deteta bez oca, kirios ene).

Da ne bi dolo do nesavesnog raspolaganja takvom imovinom, istvoremeno bi se ustanovilo
zalono pravo nad jednim delom neke nepokretnosti tutora, zakupca ili mua, koji bi po vrednos
ti odgovarao pupilinoj ili miraznoj imovini.

To opteredenje se belei na kamenu HOROS.
Tu zaloenu imovinu tutor, zakupac ili mu nije mogao otuivati, ali je zadravao pravo svojine
na njoj.



2. PRASIS EPI LYSEI specifian vid obezbeenja, koji uzima oblik prodaje stvari poveriocu uz opteredivanje prav
om otkupa.

Obino se koristilo u situaciji kada vlasnik otuuje svoju nepokretnost, ali
istovremeno zahteva od kupca da je prvo njemu ponudi, ukoliko namerava da je proda.

Ovaj teret za kupca se takoe upisivao na HOROS kamenu.


3. ENEHYRON je predstavljao zalogu pokretnih stvari tzv. runa zaloga


4. HIPOTEKA je zaloga nepokretnih stvari, pri emu zaloena stvar ostaje u rukama hipotekarnog
dunika, a poverilac se iz nje moe naplatiti tek ukoliko glavni dug ne bude ispladen.


OBLIGACIONO PRAVO je izuzetno razvijeno.

Aristotel pominje dve vrste obaveza:

1. one koje nastaju DRAGOVOLJNO (kupoprodaja, zajam, posluga, depozit, najam radne snage)
2. one koje nastaju MIMO VOLJE STRANAKA (kraa, ubistvo, kleveta, preljuba, lano svedoenje)


U Atini pored ugovora postoje i drugi izvori obligacija, kao to su obligacije iz nedozvoljenih radnji deliktne obligacije, koje povlae naknadu tete.
Ugovori su se u poetku zakljuivali usmeno, ali se ubrzo pojavljuju i pisani, koji zatim dominiraju.

Formalizam i simbolika nisu onoliiko izraeni kao u rimskom pravu.
Pisana forma je samo olakavala dokazivanje.
Za nastanak obligacionih odnosa odluujuda je saglasnost volja stranaka, bez obzira na svedoke, pisanu formu itd.


KUPOPRODAJA je u Atini, odmah prenosila svojinu na kupca.
Kod njih nije bilo kupovine na kredit, ved samo za gotovo.


U odsustvu kredita esto se koristila kapara (arrabon), koja je omogudavala kupcu da naknadno pribavi potrebnu sumu novca za kupovinu.
Za prodaju zemlje su vaila posebna pravila.



ZAJAM bio je iroko zastupljen, bilo kao PRIJATEJLSKI ZAJAM, bilo kao ZAJAM S KAMATOM.
Kamata (tokos) je varirala od 1% meseno do 25% dnevno kod velikih rizika.

Zato su najbogatiji Atinjani bili profesionalni bankari (trapeziti)
U visoko rizine zajmove je spadao i pomorski zajam, te su tu kamate visoke.



ZAKUP- takoe je veoma zastupljen zakup zemlje ili kude.
Zakupnina se u poetku vradala u naturi, a od 5. veka pne. u novcu


ORTAKLUK predvialo se da ortaci dobit dele srazmerno veliini uloga.



PORODINO I BRANO PRAVO

Gasile su se porodine zadruge.

Porodica se smatrala osnovnom delijom drutva.

Oikos (porodicu) ne ine samo lanovi porodice, ved celokupna imovinak, obiaji.

Na elu oikosa je otac, KYRIOS, koji ima vlast nad enom, decom , robovima
U poetku je KYRIOS imao pravo da dete proda ili ga da u duniko ropstvo, a kasnije mu ostaje pravo da proda nemoralnu derku ili sestru.
Za razliku od Rima, on nema suverenu vlast nad lanovima porodice, niti pravo ivota i smrti.


Njegova vlast je slabija od patria potestas otac je bio KYRIOS svom sinu samo do punoletstva, posle ega je sin samostalan.
Derka potpada pod vlast oca sve do udaje , a zatim joj je novi KYRIOS njen mu.

Dete postaje atinski dravljanin amo ukoliko su mu i otac i majka Atinjani
Desetog dana posle roenja on je priznavao dete kao svoje i davao mu ime.
Ali on ga je mogao i odbaciti.
Pravo ivota i smrti nad decom je postojalo samo u homersko doba.


Solon je ukinuo pravo oca da prodaje decu u ropstvo.
Neposlunu decu otac je mogao isterati iz kude i liiti naslea.


Vanbrana deca su pod odreenim uslovima mogla dobiti i graanstvo.
Za vanbranog se smatrao svako ko je roen od para koji nije zakljuio punovaan brak, makar oboje bili Atinjani, kao i ako jedan od roditelja nije Atinjanin.

Kada muko dete od 18 godina stekne punoletstvo, ako su ispunjeni uslovi, upisuje se u spisak DEME kao punopravni graanin i ulazi u ivot bez tutorstva
svog oca.

Poto dve godine odslue vojsku , sa 20 godina stiu politika prava i poinje njihovo uede u politikom i privrednom ivotu.


Brak je u Atini bio veoma vana ustanova.
Ko nije oenjen smatrao se nemoralnim i neodgovornim.
Zato su neenjama ak bile nedostupne neke dravne funkcije.
Brak se zakljuivao na vie nain.
Kada se udaje derka naslednica, epiklera, skalpao se u posebnom postupku (epidikasia) pred dravnim organima.
U drugim sluajevima brak se zakljuivao sporazumom (engye) izmeu mladoenje i kiriosa devojke, slino veridbi.

Njime je kirioe bobedavao da de dati devojku mladoenji za enu, ali se sporazum mogao zakljuivati i unapred, dok je bududa ena jo veoma mlada.
Kod Atinjana se ena nije prodavla, ved poveravala muu.


Prilikom zakljuenja braka kirios devojke obino daje u z nju miraz u novuc li naturi , mada to nije uslov za punovanost braka.
Mirazom raspolae mu, ali se ta imovina smatra eninom.
U sluaju razvoda miraz se vrada njenim roacima (osim ako je bila preljubnica).


Poto se miraz moda mora vratiti, prilikom njegovog davanja su se pozivali svedoci, to se retgistrovalo u javnim knjigama, a mirazna imovina se
obezbeivala specifinim vidom zaloge u korist kiriosa ene, ako bi dolo dorazvoda.
Razvod ne podlee formalnostima.





Mu je u svakom trenutku mogao oterati enu , vradajudi joj miraz (repudijum).
Razvod je mogao traiti i enin kirios, ali samo oako ona u braku jo nije rodila dete, obino da bi je udao za nekog drugog.
Ona sama je mogla da napusti branu zajednicu i time da razvede brak.
Mu je takoe mogao da odredi bududeg supruga svoje ene za sluaj svoje smrti.


Obaveza ena na branu vernost je bila stroga.
U sluaju preljube Solon dozvoljava muu da na mestu u bije mukarca koji ga je osramotio.

Drakon je pre Solona takvo ubistvo ak kvalifikovao kao pravedno.
Prevareni mu je ipak mogao ostaviti u ivotu prestupnika, ali uz veliku materijalnu nadoknadu.
Ukoliko bi preljubu oprostio svojoj eni, pa jo i nastavio sa njom da ivi, mogao bi biti kanjem ATIMIJOM gubitkom asnih prava.


Mukarac nije bio obavezan na vernost pored supruge, na raspolaganju su mu stajale brojne robinje, ali i jo tri vrste ena: obrazovane slobodne ene
(hetere), konkubine pallake, kao i klasine prostitutke pornai.




ene su bile zatvorene u kudi, samo izuzetno smele da izlaze na ulicu.
Nisu imale pravnu ni poslovnu sposobnost a na saudu nisu mogle svedoiti.
Ipak ukoliko bi bila potrebna neka izjava kirios je davao izjavu umesto nje.

Posebni dravni funkcioneri GINEKONOMI su motrili na ponaanje ena.
ena je imala samo zadatak ad raa zakonito potomstvo i bude pouzdan uvar domova- Demosten.





NASLEDNO PRAVO karaktee dominacija zakonskog nasleivanja a pravog testamenta jo nema.
Posle oeve smrti prvi se pozivaju na naslee zakoniti sinovi i njihovi potomci deledi imovinu na jednake delove.


No ocu koji je umro ez sinova i derka je momogudavala da produi oikos.
Grci su strahovali od gaenja porodice, tako da su shvatili da se preko derke epiklere moe obezbediti potomak unuk koji produava oikos svog dede.

Da se krv ne bi meala epiklera se morala udati za svog roenog strica ako njega nema, za brata od strica i tako do najblieg mukog roaka po ocu.
Novi mu je radi obezbeenja deteta, morao da opti sa njom bar tri puta meseno, , a ukoliko to ne ini, mogla gaje tuiti i sama epiklera.
Predvienja je i posebna vrsta javne tube grafe kojom se mogao zahtevati razvod.
Meutim tada bi dolazila u ruke slededem najbliem srodniku, sve dok se ne postigne eljeni cilj.



Atinsko pravo ne poznaje pravi testament.
Pored adopcije inter vivos koja se dotle koristila kao i u drugim krajevima, Solon je uveo i adopciju mortis causa, - tzv. testamentarna adopcija
To je usvajanje za sluaj smrti, gde usvojenik i usvojilac uopte ne zasnivaju zajednicu ivota, za razliku od adopcije inter vivos.


N aovaj nain ostavilac jednostavno proglasi jedno lice za sina koji ga zatim nasleuje posle smrti.
Pisani dokument koji se obino sainjavao pred svedocima nazivao se KIATHEKE. Tako de se kaznije nazivati testamnet, mada u to vreme nije predstavljalo
klasian testament, ved samo testamentarnu adopciju.





Ova ustanova je jo uvek i ograniavala volju ostavioca on nije mogao pribedi toj vrsti adopcije ako ima zakonitih roenih sinova.
Ali kada nema sinova otac je esto na taj nain adoptirao zeta ili je derku za ivota udavao za oveka koga bi odmah usvojio kroz testamentarnu adopciju.


U Atini se takoe razvio poklon za sluaj smrti DONATIO MORTIS CAUSA .
U poetku su predmet ovog poklona bile line stvari afekcione vrednosti (odeda, nakit) koje je ostavilac nekom azvetavao obino u oekivanju skore smrti ili
uoi velike opasnosti.
postepeno ovakav poklon obuhvata i druge pokretne stvari i novac.


Ovaj pravni posao se jo uveko zasnivao na saglasnosti volja (jer poklon je ugovor) a ne na jednostranoj izjavi volje ostavioca.
Tek u 4.veku pne. atinsko pravo dobija mogudnost imovinskog raspolaganja za sluaj smrti nezavisno od usvajanja koje skoro da nema vie nikakvih
ogranienja.


IZ poklona za sluaj smrti se tako razvio tzv. LEGATSKI TESTAMENT, kojim se pojedine stvari , pa i nepokretnosti, slobodno ostavljaju odreenim liciima
jednostranom izjavom volje.
I to se ostvarivalo kroz dokument koji se nazivao DIATHEKE.
Ipak ni to nije klasini testament, jer se njime ne postavlja naslednik kao univerzalni sukcesor svih prava i obaveza ved se samo raspolae pojedinim delovima
imovine (singularna sukcesija)
Prvi pravni sistem koji je stvorio klasini testament bilo je tek rimsko pravo.







3.3.4.3.2. KRIVINO PRAVO U ATINI



Drava najvedim delom preputa slobodnoj oceni graana da li de neku radnju tretirati kao krivino delo ili ne.
U modernim pravnim sistemima drava po slubenoj dunosti goni izvrioce krivinih dela, meutim, takav koncept u Grkoj tada nije vaio.

POLITIKOS je u Atini oznaavao pojam javni
IDIOTIKOS privatni
Idiodes je ovek koji se ne bavi politikom.



Prema najstarijem atinskom zakonu iz 621. god. pne. koji se pripisivao Drakonu, ubicu nije kanjavala drava ved roaci ubijenog.
Drakon je ukinuo krvu osvetu ui obavezao graane da pravdu zadovoljavaju pred dravnim organima.
Obaveza da pred sudom gone delikvetna bila je na veoma irokom krugu roaka rtve.


U homerskom pravu je porodica ubijenog mogla da se dogovori sa ubicom oko kompozicije i tako sporazumno da rei problem.
U atini meutim nije bio dozvoljen takav sporazum, jer se nije moglo dozvoliti da nekio drugi u ime oubijenog oprosti ivot ubici.
Ako se pred sudom efeta dokae nehat, roaci ubici mogu oprostiti.




Porodica ubijenog pokretala je postupak protiv ubije privatnom tubom.
Roaci su se najpre obradali arhontu bazileusu.
Optueni je ostajao na slobodi do suenja.

Ukoliko bi pobegao sam sebe bi osudio na najteu kaznu, progonstvo.
Ukoliko doe na agoru ili bilo koje drugo zabranjeno mesto, bilo koji graanin ga je mogao uhvatiti i predati ga Sudu 11-ice.
Samo u tom sluaju se stavljao u zatvor do suenja.
No, ako ubica nije Atinjanin, za njega bi beg iz Atine bio spas, a ne kazna.
U tom sluaju su roaci ubijenog mogli da uhvate bilo koja tri graanina iz polisa ubice i dre ih dokle god ne dobiju osumnjienog.




Suenje za ubistvo je bilo komplikovanije nego za ostala dela.
Pre izricanja presude bilo mu je dozvoljeno da odlui hode li otidi u doivotno progonstvo iz Atine.
To jemogao uiniti samo pre glasanja a ko aporota glasa i osudi ga na smrti, vie nema izbora.
Eventualni pristanak na odlazak iz Atine ukazivao je porotnicima na njegovu neistu savest i olakavalo je konanu odluku.




Meutim, razlikovalo se umiljeno ili ubistvo iz nehata.
Za prvo je sledila smrnta kazna, konfiskacija imovine i zabrana sahranjivanja u Atini,
a za drugo kazna progonstva iz Atine, koje je bilo doivotno, osim ukoliko mu porodica ubijenog ne da oprotaj.
Ako bi se prognani delikvent naao u Atini svako ko ga primeti imao je pravo da ga ubije ili da gaodvede pred tesmotete, koji izvravaju smrntu kaznu bez
suenja.




Osim umiljajnog i nehatnog ubistva, postoji i treda vrsta dozvoljeno ubistvo.
Ukoliko je edo smrti dolo na sportskom takmienju, zbog neuspene intervencije lekara, ubistvo u nunoj odbrani.
Onoga koje ubio ne pogaa ni kazna progonstva, to je sluaj sa ubistvom iz nehata.
Ubica se oslobaa svake odgovornosti (na osnovu DEMOFANTOVOG zakona) i ukoliko ubije onog ko rui demokratiju i zavede tiraniju.
Dozvoljeno je i ubistvo u odbrani asti ukoliko neko zatekne svoju enu, majku, sestru ili derku u vrenju preljube.


U sluaju preljube otedeni na licu mesta moe ubiti mukarca, dok je ena prolazila znatno bolje sledio je razvojd a za kaznu ona vie nije smela da
sepojavljuje na reiljgiskim svetkovinama niti da nosi nakit.


Mu je mogao i preljubniku da potedi ivot ali je imao pravo da zahteva naknadu u novcu ili da ga poniava.




Silovanje se kanjavalo samo novano.
Postupak pred sudom se i u sluaju silovanja pokretao privatnom tubom , istom kao i kad neko oteti tuu stvar.
Tako je silovanje skoro imalo tretman dela protiv imovine, a ne krivinog dela protiv porodice i morala.




Osnovno delo protiv imovine je kraa.

Tretira se kao privatni delikt i utuiva je sa tubom dike.

Ako sud optuenog oglasi krivim, on ne samo da vrada ukradenu stvar, ved za kaznu plada tuiocu dvostruku vrednost ukradene stvari.
Usluajevima teke krae (nodna kraa) lopovu koji se uhvati sa crvenim rukama IN FLAGRANTI, sud 11-orice je mogao bez suenja izredi smrtnu kaznu.
Za delo razbojnitva kada je kraa izvrena uz primenu sile, sledi privatno gonjeneje tubom dike.
Iznos kazne je viestruko vedi od ukradene stvari i utvruje ga porota u svakom pojedinom sluaju, a toliki iznos okrivljeni plada i dravi.




Najstroe su sankcionisana dela protiv drave.
Onoga ko rui demokratiju ili preuzme vlawst, mogao je nekanjeno ubiti svaki Atinjanin.


Izuzetno teka dela su i izdaja, obmanjivanje naroda lanim obedanjima, neasno ponaanje u skuptini, uvreda bogova. itd.
Skuptina ili bule su opkretali poseban postupak (eisangelia) koji se vodio po slubenoj dunosti.
Za ovakve delikte je sledila smrtna kazna.



Smrtna kazna se u Atini koristila samo za najtea krivina dela .
Atinsko pravo ne zna za kazne sakadenja ili druge telesne kazne.
Ovde se ak i smrtna kazna retko izricala, a izbegavalo se nepotrebno muenje.

Jedino izdajnike, ubice i lopve eka izvrenje smrtne kazne uz muke.

Slededa najstroija kazna bilo je progonstvo, jer se u tuem polisu bez graanskog prava i sredstava teko moglo snadi.
Tamo su slobodni ljudi esto zavravali kao robovi.
U Atini im se to nije moglo dogoditi, jer nisu mogli da budu robovi u svom gradu.

esta kazna je bila ATIMIJA gubitak asti.
Propisivala se za razna krivina dela krau, rasipnitvo, itd.
Postoje razne vrste atimije:
POTPUNA- obuhvata obavljanja svih funkcija, obraanje skuptini i sudu, ulazak u hramove
DELIMINA samo neka prava se uskraduju
POJEDINANA zabranjuje se jedno pravo.
Najvie su se primenjivale imovinske kazne. Osnovna razlika izmeu Atinskog i Orijentalnog KRIVICNOG PRAVA bila je u sistemu kanjavanja: Atinjani nisu bili
skloni nepotrebnim brutalnostima i sakadenju.
3.3.4.3.3. SUDSKI POSTUPAK


Mogao ga je pokretati svaki punopravni atinski graanin, ili magistrat po slubenoj dunosti.
Suenjem se nije bavila samo HELIEJA, vd i drugi organi vlasti SKUPTINA, VEDE BULE, AREOPAG, ARHONTI itd.





AREOPAG nadlean za ubistvo sa predumiljajem i neke druge vrste ubistva.
Vede bule je reavalo razne sluajeve za koje se nije mogla izredi veda kazna od 500 drahmi,
Narodna skuptina sudila teka dela protiv drave.
Najvedi broj sporova sudila je HELIEJA naroito imovinske.
Ona je u nekim sporovima presuivala kao prvostepeni sud, ali je opdluivala i po albama na presude svih drugih niih sudova, kao drugostepeni organ.


Nain pokretanja postupka bio je dvojak, putem privatne tube, dike javne tube graphe.
DIKE je pokretalo zainteresovano lice oedeni, njegov kirios, ili u sluaju ubistva, roaci ubijenog.
Lice koje je povelo postupak moe u svakom treutku odustati od zahteva i prekinuti spor, pri emu snosi trokove sudskog postupka.
Presudu izvrava sama stranka.
GRAFE- mogao je podidi bilo koji graani. On pri tom nema nikakvoginteresa ved postupak pokrede radi zatite opteg dobra.
Deavalo se da tubu grafe podiu SIKOFANTI profesionalni cinkaroi koji su samo ekali takve prilike.



Bez obzira dali je postupak pokrenut tubom dike ili grafe, tuilac je po pravilu sam opzivao tuenog.
Optuba se u usmenoj formi na javnom mestu iznosila lino tueniku u pristustvu svedoka.
Tueni se pozivao da se odreenog dana pojavi na sudu.
Na dan koji matgstrat odredi za suenje tuilac i ofrmlano pismeno iznosi optubu.






Nadleni magistrat sprovodi prethodni postpak ANAKRISIS u njemu ispituje obe stranke o relevantnim injenicama.
Tueni ved tu moe prihvatiti navode tuioca i okonati spor bez suenja.
Ukoiiko obojica ostaju pri svojim tvrdnjama polau zakletvu da su njihovi navodi tani i time je pripremljen glavni pretres.



Svaka stranka je obavezna da sama obezbedi svoje dokaze.
Dokazna sredstva su razna
-citiranje zakona
-svedoenje
-zakletva
-pisane isprave itd.

Sudije su bili laici, pa je stranka morala da ih upozna sa normom koja se na njih odnosi.
Veliku dokaznu snagu imalo je i svedoenje.






U sluaju lanog svedoenja pokretao se postupak protiv svedoka.
Ukoliko se ustanovi da je neko lano svedoio pgaala ga je potupna atimija.
ene se nisu mogle pojavljivati na suenju ni kao svedoci, ved je umesto njih izjavu davao kiriros.


Svedoenje robova je regulisano oa poseban nain.
Rob se nije mogao pojvljivati na sudu, a esto je znao mnogo vanih stvari. Zato se van suda podvrgavao torturi.
Ukoliko vlasnik to ne bi dozvolio, znailo je da neto krije.


Veliki znaaj imale su i razne pismene isprave.
Jedino iracionalno dokazno sredstvo je bila zakletva a naroito pozivanje druge strane da se zakune u hramu pre suenja.
Odbijanja tekvog poziva je bilo skoro fatalno po ishod spora.



Na dan suenja stranke dolaze na sud, a ako su spreene zbog bolesti umesto njih dolaze prijatelji.
sudije porotnici su dodreivani na dan suenja, da bi se obezbeidla objektivnost.






Svaka od strana je imala pravo da odri dva govora jedan da izloi svoje argumente a drugi za repliku.
U 4. veku su za stranke profesionalci zstastavljali govore LOGOGRAFI. to je doprinelo razvitku sudskog besednitva u Atini.
Smatra se da je retorika nastala upravo iz sudskog govora ali ne u Atini nego jo ranije na Siciliji.
Koraks i Tisija su poduavali graane kako treba govoriti pred sudom.
Stranka je napisani govor uila napamet.
Ponekad su im pomagali i krasnoreivi prijateljii- SYNEGOROS onaj koji govori zajedno sa strankom.



Po zavretku govora sudije porotnici su odmah glasali, bez meusobnog konsultovanja.
Kada je spor jednom presuen oko iste stvari se nije moglo ponovo raspravljati.
Ne bis in idem ne ponovo o istom


Izvrenju presude se odmah pristupa.
Tuilac je pladao kaznu ako ne uspe u sporu.
Ukoliko tuilac u posebno vanim sluajevima ne dobije ni petinu glasova porotnika, plada visoku kaznu i gubi pravo da ponovo pokrede tu vrstu postupka.
Ukoliko je postupak izgubio tueni, odreuje se sankcija.


Vladavina prava i pravna jednakost pred zakonom su velike tekovine atinske demokratije.
3.3.5. HELENIZAM
3.3.5.1. MEANJE TRADICIJA

Bitka kod Heronije 338. godine pne. u kojoj su makednoske snage pobedile Atinu oznaila je kraj stare Grke.
To vreme obuhvata period od smrti Aleksandara Makedonskog 323. god.pne. pa do rimskog osvajanja Egipta. 30. god. pne.
Termin helenizam nije se koristio u antici.
Uveo ga je nemaki naunik Drojzen, da bi njime oznaio vreme posle osvajanja Filipa i Aleksandra Makedonskog.

Helenistiki svet nastao je meanjem tri osnovna elementa:
helenskog
makedonskog
istonjakog
na ogromnom prostoru od Egipta do Indije.
Helenistika istorija je najsloenija i najzamrenija epoha antike istorije.


Pomodna nauka papirologija je pirkupila obilje podataka o tom vremenu.
Grko pravo j emodifikovano lokalnim pravom, i predstavljalo je zajedniko pravo helenistikih drava.
Ono je bilo neka vrsta univerzalnog prava, koje su koristili razni narodi (Persijanci, jevreji, Egipdani, Feniani) mimo svog nacionalnog, personalnog prava.

Isto to se desilo i sa grkim jezikom koji je modifikovan meanjem raznih dijalekata i nastao je kao neka vrsta esperanta helenistike istorije.



Nakon smrti Aleksandra Makedonskog dolo je do raspada njegove imperije na tri dela - drave diadoah naslednika.
Najbolje je poznato grko egipatsko pravo.
Nije se radilo o novom pravnom sistemu, ved je pravo helenistikog Egipta ipak u osnovi predstavljalo grko pravo.
Ono to je bilo zajedniko za sve tri dravne celine bila je snana centralizacija dravne vlasti, kult vladara i njegove dinastije.



Aleksandar Veliki je sebe smatrao naslednikom faraona , pa je po gugledu na orijentalnu tradiciju monarh nazivan Velikim kraljem (basileus megas) i on
veruje da se nalazi u posebnoj vezi sa bogovima koji inspiriu njegovo delovanje.
Ipak se ne smatra boanstvom pa ni potomkom bogova.
Monar upravlja ljudima i rasoplae zemljom, one je IVI ZAKON grka ideja da graani polisa stvaraju zakon je nestala.
Helenistiki vladar je ne samo zakonodavac, nego i vrhovni sudija, ef uprave i vojske.
Helenistiki kraljevi su esto uzimali savladare, obino prvoroene sinove.


Mada je helenistiki monarh bio neogranien u svojoj vlasti oko njega se uvek nalazila grupa uglednih ljudi najvie vojskovoa koji su se nazivali njegovima
drugovima, prijateljima.
Oni su vremenom postali savetodavno telo.



Drava Seleukida je podeljena na satrapije
Egipat na nome, a Grka na polise koji su zadrali svoje organe vlasti skuptinu, veda, sudove.


Zajednika ustanova za sve helenistike drave gbili su stratezi koji su bili na eu LOKALNIH SAMOUPRAVNIH JEDINICA.
Postavljao ih je kralj.


Obini vojnici su bili makedonski seljaci i osiromaeni slobodni Grci.
kao nagradu su od kralja dobijali posed KLERUH, i pladali su porez.
U poetku je kler predstavljao samo oblik dravine, ali se vremenom sve vie pribliava svojini.
Ova imanja kasnije postaju nsledna, postaju predmet TESTAMENTARNOG RASPOLAGANAJ, pa i raspolaganja inter vivos.


Meoviti brakovi su bili esta pojava, naroito sa Persijankama.
Sam Aleksandar se oenio persijskom princezom.

Odnos izmeu slobodnih i robova vie nije bio isti.
Robovi su sve vie radili u zanatskim radionicama, esto samostalno, uz obavezu da vlasniku daju deo prihoda.


3.3.5.2. HELENISTIKO HIBRIDNO PRAVO

Vremenom se stvorilo meovito, opte grko pravo pravni KOINE.
Grci su ga nazivali NOMOS POLITIKOI zakon graana, graansko pravo, slino rimskom ius civile.


Personalni princip je nalagao da se pripadniku svakog naroda sudi po njegovom pravu i pred njegovim sudom.
Tako su ko Ptolomeja postojali narodni sudovi za domade stanovnitvo, koji su sudili Egipdanima po njihovom pravu.
Presude su sastavljali na sopstevnom jeziku demotski papirusi.
O demotskom pravu svedoii sauvani ZAKONIK IZ HERMOPOLISA.



On nije predstavljao kodifikaciju, ved zbirku praktinih uputstava za sudije.

S druge strane stoje sudovi za grko-makedonsko stanovnittvo koji su primenjivali grko pravo.
Dok je za sporove izmeu domadeg i grkog stanovnitva bio nadlean poseban sud koinodikion.



I Jevreji su imali svoje sopstvene sudove i sopstveno pravo, takoe zapisano u svetoj knjizi Tori.

Primena prava bila je komplikovana.
Same stranke su imale pravo izbora koji sud i koje pravo de se primenjivati.

Tredi bitan inilac, kraljevo zakonodavstvo davalo je prednost grkom pravu.
Zbog toga je Egipat postao zemlja grkog prava

Grki uticaj je uini da i Egipani ponu da koriste za testament naziv diatheke., ali se on morao sastavljati pred dravnim notarom, uz prisustvo svedoka.
Sinovi i derke su imali jednako pravo nasleivanja.



ena se moe i sama udati, zakljuuje se ugovorom o zajednikom ivotu, koji su stvarali grki notari matiari.
Pored vlasti oca u porodici, znaajna je i materna potestas naroito posle smrti mua.
Uloga eninog tutora je sve vie formalna. ona sve slobodnije raspolaen miraznom imovinom, a imovinska prava mua se sve vie ograniavaju.

Pisani ugovori postaju pravilo i koriste se kao najvanije dokazno sredstvo, a koriste ise i jednostarane isprave CHYROGRAPHE kojima je jedna strana u
pravnom odnosu pisala preuzimajudi pravne obaveze.

Zatim se novi, tredi pravni sistem umeao u helenistiko pravo.
Dolazi do romanizacije lokalnog prava, ili i delimine helenizacije rimskog.
Ono se tretiralo kao ius gentium prava pokorenih naroda.
Pritom je na njega snaan uticaj vrio ius civile
Rimsko pravo poinje da dozvoljava da robovi poseduju svoju imovinu, da se patria potestas smanjuje,i da sinovi poseduju svoju imovinu.
Brak zasnovan samo na saglasnosti je takoe priznat.

Dolazak rimske civilizacije i prava nije donelo potpuni nestanak helenistike civilizacije i prava.

Vizantija se stvarala na tri temeljna stuba koji su obeleili njeno postojanje to su hridanstvo, rimsko pravo i grko helenistika kultura.
4. PRAVNA TRADICIJA SREDNJEG VEKA
4.1. OSNOVNA OBELEJA SREDNJEG VEKA FEUDALNO IUS COMMUNE I
PARTIKULARNO PRAVO


PERIODIZACIJA


Poetak 5. vek ne. poinje Padom Zapadnog rimskog carstva, .
Srednji vek se identifikuje sa reudalnim periodom , pa se razlikuju RANI FEUDALIZAM (od 5 do 10. veka)
RAZVIJENI FEUDALIZAM (10-12, tj. do 15. veka)
POZNI FEUDALIZAM (16.do 18. veka)
Ved od 15. veka deavaju se krupni dogaaji:

-Propast Vizantije,
-velika geografska otkrida
-otkride Amerike
U 16. veku prve reformacije i prva graanska Nizozemska revoucija.



FEUDALIZAM najkarakterstiija crta Srednjeg veka.


Kod pripadnika prirodne kole oznaavao je norme koje reguliu odnose izmeu povladenih (feudalnih gospodara) i potinjenih (njihovih vazala)

Pojam feudalizma u irem smislu ini odnos izmeu dve suprtostavljene klase feudalaca i kmetova.

Feudalizam u irem smislu ima vie elemenata.

Prvi element odnos izmeu seniora i vazala , tj. postojanje line veze izmeu povladneih feudalaca i njihovih potinjenih ali slobodnih podanika.
Ona nastaje tako to feudalni gospodar poverava zavisniku obavljanje neke javne slube ili zemljini posed FEUD koji se u franakom pravnom sistemu
nazivao BENEFICIUM.

Njime zavisnik upravlja, koristi ga i pribira sa njega prihode, ali ga ne moe otuiti.
Za uzvrat stie obaezu line odanosti prema senioru, pre svega u vojnom pogledu.
Takoe, on ima obavezu da mu daje feudalnu pomod u naturalnom , novanom ili adnom obliku, dok zauzvrat stie sigurnosti i zatitu ,koju mu prua
gospodar.


Ovaj odnos se ustanovljavao u formi sveanog ugovora, pri ijem je sklapanju vazal kroz razliite rituale iskazivao svoje potovanje senioru.

-Vazal klekne bez oruja pred seniora, stavlja svoje sklopljene ruke u ruke seniora HOMMAGIUM, ova faza moe se nazvati povorenje
-Zatim sledi polaganje zakletve.
-Treda faza simbolino predavanje feuda vazalu tzv. investitura.
Takav ugovor je stranke obavezivao da meusobno ne ratuju , i da ne ine bilo ta na tetu jedan drugom.

Obaveze vazala bile su AUXILIUM ET CONSILIUM pomod i savetovanje.
Obaveze seniora da titi vazala i njegov posed o 3. lica, i da mu on sudi .

uvena zbirka obiaja iz 13. veka tzv. VAPSKO OGLEDALO govori: MI sluimo svojim gospodarimja jer nas oni tite; a ako nas oni ne tite, pravinost nas ne
obavezuje da im sluimo.



Feud se u poetku vezivao za linost, a od 11 veka postaje nasledan (po naelu primogeniture nasleuje najstariri sin,kako se posed ne bi delio)
I tada naslednik duguje sizerenu HOMMAGIUM i FIDELITAS, a ovaj njemu INVESTITURU.



DRUGU OSOBENOST predstavljaju HIJERARHIJSKI odnosi izmeu seniora i vazala,

Njihova povezanost je mogla biti neposredna, kada su svi zavisnici direktno vezani za vrhovnog seniora kralja (krunski vazalitet) ili
posredna kada je postojao vedi gbroj sitnijih vazalakoji su lino vezani za svoje seniore, a ovi za vie , sve do vrhovnog seniora (tzv. sistem hijerarhijskih
lestvica)

Tako se formira feudalna piramida vazalno-seniorskih odnosa.
Na njenom dnu se nalaze brojni proizvoai kmetovi.

Kmet je vezan za zemlju koju obrauje i sa nje se ne moe seliti bez odobrenja gosopdara, ali je lino zatideniji i manje zavisan od gospodara nego klasini
rob.
Sam ostvaruje prihode.
Sutinu tih hijerarhijskih veza ini institucionalizovni odnos nejednakosti meu ljudima koji karakterie feudalno drutvo.



TREDA SPECIFINOST feudalizma je DEZINTEGRACIJA tj. podeljenost svojine na zemlji.
Svojinska ovladenja na posedu ne pripadaju jednom titulariu nego su rasporeena na vie nosilaca.

Na jednom istom zemljitu vladar ima vrhovno pravo svojine (dominium eminens) njegov vazal ga neposredno kontrolie i izvlai prihode od njega
(dominium directum) potom postoji i pravo vazalovog vazala (dominium utile) dok kmet obrauje zemlju i neposredno je koristi i sa nje pribira plodove (usus
fructus).

Zato su glosatori i postglosatori uveli pojam USUS, FRUCTUS, I ABUSUS, kada su uoili da je svojina razbijena na vie titulara.


OSOBINA je PODELJENOST SUVERENITETA tj. vrenja politike vlasti tzv. IMMUNITAS.

Pojam feuda se uobliava ne samo spajanjem BENEFICIJUMA I FIDELITASA, ved i davanjem imunitetnih prava vazalima da oni umesto kraljevih inovnika sami
ubiraju dabine i da sude podreenom stanovnitvu.

Time je stvorena mogudnost da feudalci na svojim posedima donose odreene propise.
To dovodi do stvaranja odvojenih grupa, drava u dravi , tj. do snaenja PARTIKULARIZMA.


PETA OSOBENOST naturalna privreda, tipina za feudalnu ekonomiju.
Osnovna grana privrede je bila POLJOPRIVREDA.
Bazirala se na radu sitnih slobodnih zemljoposednika i zavisnih seljaka.

Ako je negde i bilo trgovine, ona se obavljala bez novca, kroz razmenu robe.

Svi ovi elementi postoje u ZAPADNOEVROPSKOM FEUDALIZMU.
Meutim, nisu uvek zastupljeni svi elementi feudalizma u germanskim zajednicama su dugo glavni poljoprivrendi proizvoai bili slobodni seljaci a ne
kmetovi.
Isto tako, ograniena je i podela na DRAVNU BATINU, STALEKU DRAVU I APSOLUTNU MONARHIJU kao tri stadijuma u razvoju fedalizma.

Pre bi se moglo redi da su tokom Srednjeg veka postojali razliiti oblici feudalizma nego jedan odreeni idealni tip.


MONARHIJA


predstvlja dominantni oblik drave u Srednjem veku.
Vlast pojedinca kralja , cara je neogarniena i esto oslonjena na hriansku crkvu.
Postoji rivalitet izmeu monarha i vlastele koja se emancipuje i jaa.
Stoga su tenja ka centralizaciji drave, s jedne i partikularni napori , s druge strane, dve suprotstavljene strane koje prate celokupni Srednji vek.



OPTE I PARTIKULARNO PRAVO


Postepeno jaa teritorijalni princip prava, po kome se pravo primenjivalo na osnovu teritorije na kojoj je nastao pravni odnos.
To je otvorilo problem odnosa OPTEG i PARTIKULARNOG PRAVA.
izgraivanjem IMUNITETNIH prava vazala na teritorijama koje su im dodeljenje kroz investituru uz rivalitet vladara i plemstva, tj. centralne i lokalne vlasti,
izrasta u rivalitet OPTEG I PARTIKULARNOG PRAVA.



OPTE PRAVO ius commune sistem pravnih normi koje je ustanovljavao i primenjivao vladar, tj. centralna vlast na sva lica na celokupnoj teritoriji drave.

Bilo je izuzetno sloeno (rimsko pravo, obiajno, crkveno, kraljevsko pravo, propisi centralnih dravnih organa i sudska praksa kraljevskih sudova curia regis)
Recepcija rimskog prava je dovela do stvaranja trancnacionalnog opteg prava. Zato je rimsko pravo postalo neka vrsta pravnikog esperanta.

tako se u 13. veku u paniji donosi zbornik prava LAS SIETE PARTIDAS (sedam delova) oslonjen na rimsko pravo.

Ovaj izvor je postao dominantan u zemljama koje je kolonizovala panija.
Ostao je na snazi sve do donoenja PANSKOG GRAANSKOG ZAKONIKA 1889. godine.



Car Maksimilijan je 1495. uvodedi CARSKI VISOKI SUD propisao da taj sud moe primenjivati samo rimsko pravo kao opte pravo (uporedo sa kraljevskim
pravom i kanonskim pravom koji su takoe vaili na celoj teritoriji drave)

S druge strane u Engleskoj je MERTONSKIM STATUTOM iz 1236. godine zabranjena primena rimskog prava i recepcija je preseena.

Drugi vaan izvor opteg prava u ostalim zemljama, a ne samo u Engleskoj, bilo je OBIAJNO PRAVO.
Ono se ponekad zapisivalo u kodifikacijama kao to je VELIKI ZBORNIK OBIAJA FRANCUSKE, iz 14. veka.
U Ugarskoj je 1514. godine pravnih Stefan Verbeci na zahtev kralja, sastavio zbornik ugarskog obiajnog prava VERBECIJEV TRIPARTIT.



KANONSKO PRAVO takoe predstavlja vaan izvor srednjovekovnog opteg prava u Evropi, s obzirom na to da je obuhvatalo optevaede propise koje je
donosiola hrianska crkva (katolika i pravoslavna) radi regulisanja odnosa unutar same crkve ali i onih pravnih oblasti koje su bile u njenoj nadlenosti
(brano i porodino pravo)

Jedan broj izvora kanonskog prava je bio zajedniki za obe crkve NOVI ZAVET, STARI ZAVET, odluke privh sedam VASELJENSKIH SABORA, kanoni apostola i
starih svetaca.

Posle raskola u istooj crkvi temelj crkvenog rava predstavlja vizantijski FOTIJEV NOMOKANON. iz 9 veka.

Svaka pravoslavna crkva je imala svoje sopstveno zakonodavstvo i pravni sistem, koji je jedino morao biti u skladu sa zajednikim izvorima (za razliku od
katolike, u kojoj je pravo centralizovano tako da njegove osnovne izvore ine odluke i dekreti rimskih papa.


Zapoelo je izdavanje zbirki vaedeg katolikog prava.
Prva od njih je GRACIJANOV DEKRET privatni zbornik kaluera Gracijana
zatim LIBER SEXTUS iz 13. veka i CORPUS IURIS CANONICI iz 16. veka.
CODEX IURIS CANONICI 1917. godine najpotpunija zbirka katolikog kanonskog prava.


Znaajan izvor bilo je i KRALJEVSKO PRAVO vladari su u poetku donosili pojedinane propise, uredbe, dekrete da bi olakali rad kraljevskih sudova
smanjujudi tako prostor partikularnom pravu.
Meu njima se u 14. veku istie MAJESTAS CAROLINA kralja Karla 4. u ekoj.
Njen glavni cilj je razgranienje prava kralja i stalea.
Tada i car Duan donosi DUANOV ZAKON.
U 15. veku donet je CARSKI SUDBENIK IVANA 3. delo manjeg obima.
zatim RUSKA PRAVDA Jaroslava Mudrog.



U 16. veku CONSTITUTIO CRIMINALIS CAROLINA nemakog kralja Karla V sveoubuhvatni ZBORNIK KRIVINOG PRAVA I SUDSKOG POSTUPKA, koji je ipak
imao supsidijerni karakter u odnosu na partikularno pravo ( s obzirom na slabu centralnu vlast i snane lokalne tenje nemakih provincija.
Kasnije je KAROLINA poela da predstavlja OPTE NEMAKO PRAVO, sve do ujedinjenja Nemake 1870. godine.


U Rusiji se javlja OPTERUSKI ZAKONIK Aleksandra Mihajlovia.
U Francuskoj Luj 14. donosi brojne VELIKE ORDONANSE koje reguliu pojedine pravne oblasti.


Najzad u 18. veku javljaju se BAVARSKI GRAANSKI ZAKONIK IZ 1756. GODINE,
kao i PRUSKI OPTEZEMALJSKI ZAKONIK iz 1794. godine.


Nasuprotm OPTEM, stajalo je LOKALNO, PARTIKULARNO PRAVO (ius proprium sopstveno pravo)
koje se primenjivalo na uim teritorijama.
ono je nastajalo kao plo IMUNITETNIH PRAVA modne vlastele, koja postepeno stvara drave u dravi .

Na svojim velikim posedima ona je nekad ostvarivala i sudsku vlast.
Najvaniji izvor partikularnog prava su predstavljali lokalni obiaji, koji su od 13. veka zapisivani u zbornike PRAVNE KNJIGE.
Takav je bio nezvanini, privatni zbornik STARI OBIAJI NORMANDIJE kasnije objavljen pod nazivom VELIKI ZBORNIK OBIAJA NORMANDIJE

Uskoro se poeo primenjivati irom Francuske, i skoro da je postao francuski COMMON LAW u oblasti imovinskog prava.
Njene odredbe su se ak uzimale u obzir prilikom donoenja CODE CIVILE iz 1804. godine.

Zapoinje prodor rimskog prava u francusko obiajno pravo.

Istovremeno u nemakoj nastaju zbirke lokalnih obiaja najpoznatija je SASKO OGLEDALO, a kasnije je po uzoru na njega nastalo i VAPSKO OGLEDALO,
kao i NEMACKO OGLEDALO.

Poseban izvor prava su bile i FEUDALNE KNJIGE LIBRI FEUDORUM one su sadrale FEUDALNO PRAVO u uem smislu, tj. FEUDALNE PROPISE (koji su
regulisali odnose izmeu samih feudalaca i njihovih vazala, feudalaca i kmetova itd. )


Najpoznatija zbirka ovog tipa je OPIS LANGOBARDSKOG FEUDALNOG PRAVA koji je jo u 12 veku sastavio milanski sudija Obert u formi pisama svome sinu
koji je studirao prava.


Poseban izvor partikularnog prava bilo je i GRADSKO PRAVO.
Razvijalo se kroz autonomne propise.
U njima se naroito razvija trgovako pravo.


Donose se zbornici trgovakog prava koji se prihvataju i na drugim mestima.
To je sluaj sa zbornikom pomorskog prava ORDO MARIS iz Pize 12. veka.
a tu je takoe i gradska knjiga nemakog grada Magdeburga.
U sluaju nesaglasnosti OPTEG I PARTIKULARNOG PRAVA, reenje iz opteg bi imalo prvenstvo.


Meutim u drugim zemljama, bi prvenstvo imalo partikularno, dok bi opte pravo bilo supsidijernog karaktera.
Nije postojao vrst kriterijum oko primene opteg ili partikularnog prava.
Tamo gde je bila dominantna centralna vlast, prevagu je odnosilo opte pravo, dok je kod prevlasti partikularnih snaga i slabljenja kralja partikularno pavo
dobijalo na znaaju.



RAZLIKE meu dravama Srednjeg veka.


S jedne strane izrasta Vizantija koja ostvaruje kontinuitet sa rimskom dravom naslanjajudi se na njenu antiku i robovlasniku tradiciju.
a s druge strane nastaje veliki broj varvarskih drava koje iz plemenskog ureenja izgrauju svoje prve dravne tvorevine (germanske i slovenske drave u
Evropi, Arabljani na Istoku).


Dok je za jedne to predstavljalo vreme kuturnog, politikog, pa i ekonomskog procvata (Vizantija, Arabljanska drava)
dotle je zadruge to bilo mrano doba (Zapadna Evropa)
Varvarske drave preskau robovlasnitvo i iz prvobitne zajednice neposredno ulaze u feudalizam.

4.2.2. ODNOS DRAVE I CRKVE


Dve najvanije institucije vizantijskog drutva su bile DRAVA i CRKVA.
Vizantija je bila vrsta autokratska, apsolutistika monarhija ali zbog odnosa vladara sa crkvom i uverenja da carstvo vladarima dodeljuje sam Bog, pa se
moe redi da je to bila TEOKRATSKA MONARHIJA.
Na elu drave je neprikosnoveni pojedinac, car imperator koji u svojim rukama koncentrie celokupnu svetovnu vlast (zakonodavnu izvrnu sudsku,
vojnu kontrolu) .
Smatra se da njegova vlast ima boansko izvorite.


Car upravlja hrianskom crkvom , postavlja patrijarhe, saziva crkvene sabore i njima predsedava.
Kada carska vlast potie od Boga, takav odnos drave i crkve naziva se CEZAROPAPIZAM.

PAPOCEZARIZAM gde je uticaj pape presudan na dolazak i opstanak careva.
IKONOBORAKI POKRET je buktao tokom 8. veka , i bio je vaan momenat za odnos vladara i crkve.

Crkva je bila jedan od najkrupnijih zemljoposednika posedovala je skoro 1/3 obradive zemlje, neopteredene porezima
Posle ikonoborstva crkva je uvrstila svoj poloaj u Vizantiji i postala vaan partner carskoj vlasti.
Vlast careva je ostala netaknuta, jer su oni vrili izvor carigradskog patrijarha.
Teorija simfonije - potrebno je da postoje meusobna usaglaenost i usklaenost drave i crkve,



Napadi careva ikonoboraca su dali razloga papama da saveznike potrae na Zapadu, a nali su ih meu Francima, te je papa krunisao Karla Velikog, i to za
cara Svete rimske imperije, u emu je Carigrad video otvoren izazov.


Dolazi do meusobnog ekskomuniciranja rimskog pape i carigradskog patrijarha.
Dok je rim propagirao ideju o papskoj nepogreivosti i obaveznoj potinjenosti svih crkava papi,
dotle je vizantijska crkva ostala verna demokratskoj tradiciji ranih hridana, pa je dozvoljavala bogosluenje na sopstvenom jeziku.
Ipak Vizantija je uspela da ostvari hristijanizaciju samo Istonih i Junih Slovena (Rusa, Srba, Bugara),.
Ostali slovenski i svi germanski prostori su pokrteni iz Rima, odn. Augzburga, .


4.2.3. ORGANIZACIJA VLASTI I GREICIZIRANJE VIZANTIJE


Carska vlast u Vizantiji vizantijski carevi su se smatrali rimskim imperatorima.
Dve maksime su odreivale njegov poloaj togod se imperatoru svia (on sam donosi i tumai zakone)
imperator je nevezan zakonima (tj. car je iznad zakona)


Od 7. veka i Iraklija naputa se latinski jezik i rimska dravna terminologija.
Grki postaje slubeni jezik, mada je on opstepeno poeo da se uvodi u slubenu upotrebu jo u Justinijanovo vreme.


Ostaje princip izbornosti prestola.
Vladar nije vezan zakonima, ali treba ipak da se pridrava zakona. Vlast cara su ograniavali moralni i hridanski obziri.


dva centralna dravna organa u Vizanitji imala su savetodavni karakter.
To su bili senat sinklit i dravni savet konzistorija.
Sastojao se od uglednih ljudi od carevog poverenja bavo se pitanjima spoljen politike i istraivao najtea krivina dela.
Snaan, razgranat i efikasan birokratsko-inovniki aparat preko koga je imperator vladao bio je strogo hijerarhizovan.


Pored logoteta, zaduenih za pojedine oblasti uprave (finansije, vojsku ) ostali slubenici su bili razni inovnici.
Zahvaljujudi njima vladar je kontorlisao sve najvanije oblasti vojsku, sudstvo, finansije, trgovinu, religiju, obrazovanje, itd.
Zbog toga ovaj sistem centralne dravne vlasti podseda na onaj iz helenistikog perioda, gde su vladaru pomagali uticajni prijatelji koji su ga savetovali.


Druga konstanta u organizaciji vizantijske drave je bila CENTRALIZACIJA VLASTI i BIROKRATIZOVAN DRAVNI APARAT.
Drava je i dalje podeljena na PREFEKTURE (na elu sa prefektima),
DIACEZE ( na elu sa vikarima)
PROVINCIJE ( na elu sa prezidima)


U poetku su bile 4 prefekture GALIJA, ITALIJA, ILIRIK , ISTOK
zatim 12 diaceza I 100 PROVINCIJA.


Od Teodosija dve prefetkture ILIRIK I ISTOK. , 8 DIACEZA, 60-ak provincija.
Guvrner potinjen caru, prima od njega platu , a kontrolie ga DEFENSOR CIVITATIS branilac drave.

Od Iraklija u 7. veku uvodi se u celoj dravi nova administrativna jedinica THEMA zbog opasnosti od Persijanaca, Arabljana.
Tu su naroito naseljeni Sloveni, dobijali su zemljini posed uz obavezu da ga obrauju i vie vojnu slubu.
Na elu svakog grada je KEFALIJA- carev namestnik.


U Carigradu stanovnitvo se delilo na DEME crvena,plava, zelana i bela.
ali su vremenom dve postale najsnanije plava i zelena.
Predstavljale su delove grada

One su nekad dizale ustanke najpoznatiji iz 532. godine kada seu se pobunile protiv Justinijanovog samovlada.
Tematsko ureenje , stratiotski posed i ekonomski snani gradovi bili su osnov vizantijske modi sve do 11. veka.
Slabljenjem centralne vlasti na mesto stratega je nekad morao biti postavljen lokalni velika.

Na kraju se naputa naziv TEMA, a oblasti koje dobijaju kontrolu VELMOE poinju da se nazivaju HORA (zemlja).
4.2.4. DRUTVENA STRUKTURA I FEUDALIZACIJA VIZANTIJE



Struktura stanovnitva u Vizantiji bila je voma slojevita.

Car je za sebe vezao dravne inovnike, senatore i druge funkcionere tako to im je davao zemljine posede i privilegije pa je tako uspostavljena i njihova
neposredna odgovornost vladaru. KRUNSKI VAZALITET.

Obaveze koje su zato preuzimali bile su vezane za njihovu linost, a ne za potomke.


Od Iraklija stari latifundisti nestaju, tek 9. veka se stvara nova aristokratija.
Stoga dugo glavnu drutvenu snagu ine razni dravni funkcioneri dravna elita.





Za razliku od Zapada trgovina i zanat ovde nisu zamrli.
Bila je rairena robnonovana privreda , razmena, upotreba novca.
U upotrebi je bio vizantinski zlatnik vizantinac.


Robovi se jo uvek koriste u poljoprivredi.
Za dravu su najznaajniji sloj predstavljali slobodni seljaci.
Mod drave se bazirala na slobodnom ,naslednom i otuivom sitnom posedu, koji je bio najstabilniji izvor prihoda, pa ga je titila centralna vlast.


Slobodnom seljatvu je bio posveden ZEMLJORADNIKI ZAKON.

Kada je u 7. veku Iraklije dozvolio naseljavanje SLOVENA u pograninim krajevima dodelio im je male zemljine posede da ih sami obrauju a za uzvrat su
davali porez i bili obavezni da idu u vojsku.





I STRATIOTSKI posed je bio nasledan, od strane najstarijeg sina koji preuzima vojnu obavezu.
Kriza je poela ved 9. i 10. veka kroz proces propadanja slobodnih seljakih poseda, zbog tekih poreskih obaveza.


Dinati su otkupljivali te posede od seljaka koji su ih naputali zarad odlaska u gradove, jer nisu mogli da pladaju porez.
Stoga su seljaci koji su ostali, po sistemu kolektivne odgovornosti, morali da pladaju porez za njih - to se zvalo ALILENGION PREBACIVANJE OPOREZIVANJA
ZEMLJITA.
Od 10. veka to se pretvorilo u porez koji je pladao najblidi imudni sused, i to je trebalo da zatiti siromanije i da ih zadri na posedima.
a istovremeno nije uticalo na smanjivanje dravnih prihoda.






Zbog toga se slobodni seljaci koji sve tee podnose poreske obaveze sve vie pretvaraju u PARIKE kmetove.
Parici, ipak , nisu bili direktno vezani za zemlju, ali su bili lino vezani za gospodara, a nekad i za samu dravu kao DRAVNI PARICI.

Sami su vodili domainstvo, a morali su da ispunjavaju obaveze prema vlasniku.
Davanja su bila u novanim dabinama, ree u naturi.

Stratioti se neto manje ugroeni, mada i oni dobrim delom propadaju i prelaze u parike.
Poslednji pokuaj centralne vlasti da spase privredu je uraen tokom 12. veka, kada je uveden novi tip poseda PRONIJA- i nastao novi drutveni sloj
PRONIJARI. (to je doprinelo feudalizovanju Vizantije.)
Kontrola pronijara od strane cara je sve slabija, a njihove fiskalne i vojne obaveze se sve neurednije izvravaju.


Tako postepeno dolazi do slabljenja vojne i finansijske snage Vizantije.
Vizantija se bitno razlikuje od drugih feudalnih drava zapadne Evrope u mnogim elementima.
Pad Carigrada je izazvao i niz globalnih istorijskih posledica.
4.2.5. VIZANTIJSKO PRAVO RASADNIK PRAVA U JUGOISTONOJ EVROPI
4.2.5. 1. IZVORI


Konstitucije (pojedine zakone) koje su donosili imperatori posle Konstantina

primena klasinog rimskog prava

tumaenje postklasinih pravnika

vani zbornici (Codex Gregorianus i Hermogenianus, Codex Theodosianus, Fragmenta Vaticana, Collatio legum Mosaicarum et Romanarum)
bili su znaajni za razvoj POSTKLASINOG RIMSKOG PRAVA.

Vizantijsko pravo se posle Justinijana razvijalo kroz ZAKONODAVNU aktivnost careva stoga su osnovni izvori prava bili ZAKONI (NOMOI) i KONSTITUCIJE
(novellae)
Najpoznatiji meu vizantijskim nomokanonima bili su FOTIJJEV NOMOKANON i METODIJEV NOMOKANON.
Takoe vani izvori su i POVELJE koje se izdaju od 11. veka.


Prva faza u razvoju vizantijskog prava bila je vezana za IKONOBORAKU ISAVRIJSKU DINASTIJU koja je sprovodedi reforme u interesu siromanih slojeva bila
vaan oslonac ikonoborstvu.


Tada je vizantijsko pravo dobilo 3 vana zakonika: NOMOS GEORGIKOS (zemljoradniki zakon)
NOMOS NAUTIKOS (pomorski zakon)
NOMOS STRATIOTIKOS (vojniki zakon)


NOMOS GEORIKOS regulisao agrarne odnose i probleme na selu, donet u 8. veku.
-utvruje kolektivni porez, ALILENGION,
- ne zna se ko ga je doneo


NOMOS NAUTIKOS ne zna se ko ga je doneo, nastao u isto vreme kad i prvi.
-vezan za moreplovstvo i pomorsku trgovinu.
-regulie odgovornost brodara, pomorski zajam itd.
-neki ga zovu i RODOSKI ZAKON zbog slinih reenja poput LEX RHODIA DE IACTU.


NOMOS STRATIOTIKOS savremenik prethodna dva zakona
-regulie pitanja vojnike discipline i odgovornosti


Najznaajniji pravni spomenik IKONOBORAKOG PERIODA je EKLOGA iz 726. godine izdao ga je LAV III ISAVRIJSKI.
Imao je snaan uticaij na celokupno vizantijsko pravo .

On je nastao da jer je trebalo doneti razumljiv pravniki tekst koji de spreiti podmitljivost sudija, i biti blii narodu.
Meu najznaajnija odstupanja od Justinijanovog rimskog prava spada NAPUTANJE KONSENSUALNOSTI kod kupoprodaje - za postojanje ugovora bilo je
dovoljno da predmet bude predat kupcu ili da cena bude ispladena prodavcu.
Ograniava se patria potesta, prava dese se proiruju.



Sa propau politike careva ikonoboraca brie se i njihov zakonodavni rad i zapoinje DRUGA FAZA RAZVOJA VIZANTIJSKOG PRAVA.

Dolazak Makedonske dinastije oznaio je najdinaminiji period u razvoju vizantijsko prava, u 9. i 10. veku.

prvi zbornik Vasilija I Makedonskog bio je PROCHERION prirunik - otro kritikuje EKLOGU i ikonoborako pravo.
Posveden je graanskom pravu.
I Nomokanon Sv. Save je u sebe ukljuio srpski prevod skoro celog Prohirona.


Vrlo brzo je on zamenjen drugim slinim zbornikom.
Donosi ga opet Vasilije I (zvani Zakonodavac) pod nazivomn EPANAGOGE preidava njime prethodni zbornik, sistematiniji je i dodaje neke elemente
Ekloge u branom pravu.
Najvanija novina je u regulisanju javnog prava tj. poloaj cara i carigradskog patrijarha i njihov meusobni odnos.Nabraja njihova prava i dunosti.


Tredi poduhvat bio je najambiciozniji i najznaajniji eleo je da prekomponuje Justinijanovu kodifikaciju u carskoj knjizi VASILIKE koja se sastoji od 60
knjiga. ali nije uspeo to da zavri tako da ga je okonao njegov sin LAV 6. Mudri (za ije vladavine je objavljena i EPARHOVA KNJIGA)

VASILIKE su u narednim vekovima postale osnovni izvor vizantijskog prava potpuno potisnuvi Justinijanovu kodifikaciju.
Pravnici su kasnije sainjavali skradene verzije ovog zbornika (SYNOPSIS BASILICORUM iz 10. veka u vreme Konstantina 7. Porfirogenita, sina Lava 6. )



Zavrnu TREDU FAZU ini kodifikatorski talas :

Duan je Srbiji podario veliki Duanov zakonik,

1335. u Solunu pod nazivom Sintagma sastavio ga je Matija Vlastar.
Hexabiblos estoknjije nastao je 1345. godine. u Solunu, sastavio je Konstantin Armenopulos.


4.2.5.2. SPECIFINOST VIZANTIJSKE PRAVNE TRADICIJE RIMSKO ILI
VIZANTIJSKO PRAVO?


GRAANSKO PRAVO u Vizantiji je bilo pod snanim uticajem postklasinog rimskog Justinijanovog prava.
Ipak, vemenom je dolazilo do postepenog naputanja pojedinih njegovih osobina.
Stvarno pravo dugo nije pretrpelo ozbiljnije promene.


Svojina, dravina, naini sticanja svoijne, naelo superficies solo ceit, zalodno pravo, slubenosti, sve su to oblasti u kojima nema bitnih odstupanja od
osnovnih naela rimskog prava.

jedino su se slubenosti jo vie razgranale pravo na sprovoenje vode, vodovoda, pristupa grobu itd.

Vlasnik je imao neogranieno pravo raspolaganja na zemlji, koja se mogla slobodno otuivati i prenosti i mortis causa.
To se odnosi ne samo na svoijinu gornjih slojeva, ved i na obine seljake.


Za dravu je bio vlasnik onaj ko plada porez.

Pravo prvootkupa pree kupovine (protimisis) u korist suseda novelom cara Romana I Lakapina iz 922. godine je definisano po kom redosledu se moglo
stedi pravo prvenstva kupovine u sluaju prodaje seljakog poseda:

1. ROACI
2. DRUGI SUVLASNICI
3. VLASNICI PARCELA ISTOG KOMPLEKSA
4. VLASNICI KOJI SA PRODAVCEM PLADAJU POREZ ISTOJ NADREENOJ VLASTI
5. OSTALI VLASNICI KOJI SE GRANIE SA PRODAVCEM
6. LANOVI IRE SEOSKE OPTINE.


Tako se u sutini ograniava pravo svojine seljaka, tj. njegovo pravo da neogranieno raspolae posedom, jer se zemlja mogla prodati drugome tek ukoliko
sva navedena lica ne ele da je kupel.
Cilj ove mere je da se spree modnici da kupuju seljaka imanja i raspadanje sitnog seljakog poseda.
Proces stvaranja veleposeda bio je nezadriv.
TO je konano od 12. veka dovelo do dominacije sistema PRONIJE.
Tek tada se seljaci masovnije pretvaraju u zavisne proizvoae parike kmetove koje pronijari dobijaju zajedno sa posedom uz obavezu prema vladaru da
vre vojnu slubu.

Pronija u poetku nije bila nasledna.

Razlika izmeu pronijara i ranijih stratiota je u njihovom socijalnom statusu:
-pronijari su predstavljali feudalce, koji za vrenje vojne dunosti uz posed dobijaju radnu snagu parike,
-dok su ranije stratioti takoe dobijali posed zarad vrenja vojne slube, ali su ga esto sami obraivanli kao neposredni
proizvoai.

Pronijar tek kasnije stie administrativna i sudska imunitetna prava na proniji, koja je time izuzeta iz uprave centralne vlasti.

Naslednost pronije de se posebno ustaliti kod slovenskih naoda koji su preuzeli ovu ustanovu (naroito u Srbiji)

U Vizantiji se pronija pretvara u batinu i ne predstavlja neogranienu svojinu pronijara, ved ostaje uslovno i neotuivo vlasnitvo.
Pronijari na dobijenim posedima obavljaju sudsku i upravnu funkciju umesto dravnih organa.




OBLIGACIONO PRAVO je doivelo najmanje modifikacija.

Podela kontrakata se svela na konsenzualne i realne dok su literarni i verbalni potisnuti.
Ugovori su zakljuivani najede u pismenoj formi, ree usmeno a od carice Irine moraju biti sklopljeni u prisustvu od pet do sedam svedoka.
Najvanija promena se desila u pogledu kupoprodaje koja prestaje da bude konsenzualna i porizvodi pravna dejstva samo ukoliko bar jedna od stranaka
ispuni svoju inidbu.

Za vanost poklona vie nije bio potreban upis u javne knjige (kao u justinijianovom pravu).
Kod zajma se visina kamate ustalila na maksimalnom iznosu od 12% godinje, mada se uobiajenom smatrala kamata od 4%

Zabranjen je anatoicizam kamata na kamatu.
U zakup (o kome govori NOMOS GEORGIKOS) najee se davala zemlja i to u dva oblika kao KRATKOROCNI zakup po sistemu napolice ili kao
DUGOROCNI zakup u kome zakupac (mortit) ima pravo na devet desetina prinosa.



BRANO I PORODINO PRAVO se najvie odvojilo od klasinog rimskog uzora.
ena je imala punu pravnu i poslovnu sposobnost bila je vlasnik svog miraza kojim ipak upravlja mu,
Imala je nasledno pravo na zaostavtinu mua.
Sve je to naslee helenistikih pravnih uzora.


Posebno mesto u Vizantiji dobija ustanova HYPOBOLON brani poklon..
Ako mu umre u braku bez dece, hipobolon u potpunosti pripada eni, a ukoliko ima dece, ona ima pravo uivanja i pravo svojine na jednom delu.
Suprunici zajedno raspolau imovinom, tj. ena za to mora imati saglasnost mua


Brak se zakljuivao prema crkvenim pravilima , iskljuivo kroz crkveni obred, a prethodila mu je veridba (sa kojom se takoe morala saglasiti crkva)
Dozvoljeni uzrast za zakljuenje braka je bio kao i u rimskom pravu 14 godina za mukarce, a 12 godina za ene.
Razvod je mogud i to u dva oblika- SA KRIVICOM npr. preljuba, i BEZ KRIVICE u sluaju duevne bolesti, odsustva suprunika itd.
Kod razvoda sa krivicom, onome ko je kriv zabranjeno je sklapanje novog braka.




NASLEDNO PRAVO od Prohirona vratilo se principima Justinijanovog zakonskog nasleivanja (u kome najpre nasleuju descedenti, pa onda ascedenti, pa
tek potom poboni srodnici.

ena iz braka u kome je bilo dece, stie nasledno pravo prema imovini mua u visini dela jednog deteta., a ako u braku nije bilo dece to pravo nema.
Vanu novinu je uveo Konstantin Porfirogenit, propisujudi da1/3 zaostavtine lica koje umre bez testamenta i bez dece mora pripasti crkvi za spas due
pokojnika

Testament (diatheke) je nasleen iz rimskog i helenistikog prava jedino je broj svedoka varirao: Ekloga je traio 5 svedoka, dok je na selu bilo dovoljno 3.




KRIVINO PRAVO kao ubica se tretira onaj ko je svesno pokuao da nekoga ubije, ali u tome ne uspe, dok se ubicom ne smatra onaj ko je ubio, a nije hteo
da ubije.
Umiljajno ubistvo se kanjava smrtnom kaznom odsecanjem glave.
Telesne kazne su takoe bile raznovrsne.
Ozakonjenje telesnih kazni dolazi za vreme Isavrijske dinastije .
Takoe, koristi se i novana kazna.


SUDSKI POSTUPAK a pogotovo organizacija sudstva oslanjaju se na rimsku tradiciju.
Sudski postupak se vodio pred razliitim dravnim organima, ali je nadlenost imao i crkveni sud.
Poetkom 14. veka je fomriran sud Generalnih sudija Romeja. od 4 lana (dva svetenika i dva svetovna velikodostojnika)
Presude su bile konane i neopozive.



4.3.2. ORGANIZACIJA VLASTI

Ideja vlasti u arapsko-islamskoj dravi uobliena je u tri izvora
-uenja erijatskog prava
-plemenski obiaji
-persijski i vizantijski uticaj.
Najvia dravna vlast bila je u rukama HALIFE on je stupao na dunost im mu se poloi zakletva vernosti.
Birao se doivotno ali je mogao dati ostavku ili je mogao biti svrgnut.

Od Omejada, halifat postaje nasledna monarhija.
halifa za naslednika odreuje svog sina.

On je bio odgovoran za ouvanje vere.
Brinuo se o svim pitanjima vezanim za javni poredak.
Predstavljao je dravu , vrio je vojnu vlast i vodio sveti rat


Starao se o primeni kaznenih mera za ogreenje o boje zabrane.
Prvi pomodni organ bio je Dravni savet URA to je bio neformalni i savetodavni organ.
Centralizovana drava izgradila je modan inovniki aparat.

Javlja se pomodnik halifa za persijskim zvanjem VEZIR.
Veliki vezir je postavljao guvernere provincija i kadije.
Predsedavao je Dvorskoj kancelariji iji su lanovi bili efovi raznih ministarstava (DIVANA)

Dvorsku kancelariju i ministarstva (divani) Omajadi su organizovali po uzoru na Vizantiju.

Prvi i najvaniji divan bio je MINISTARSTVO FINANSIJA i brinuo je o porezu.

Drugi glavi izvori dravnih prihoda bili su:
- danak (od neprijatelja)
- novac od primirja
- glavarina (dizija)
- porez na zemlju (hara)
- desetine uzimane za robu nemuslimana.
Abasidi su organizovali i policijsko odeljenje (URTA) sa efom policije.
Uz divane su postojali i registri i arhivi.

Od 9. veka javljaju se i javna belenitva.
Organizovana je redovna potanska sluba.


Posebni inovnik je bio nadzornik MUHTASIB. U poetku je bio trini inspektor.
Brinuo je i o moralu islamske zajednice.


Sudska funkcija bila je poverena KADIJI koga su postavljali HALIF, VEZIR Ili UPRAVNIK PROVINCIJE.
On je reavao sporove.

MEZALIM nadlean za ogreenja upravne vlasti.

Halif je postavljao i MUFTIJE uene ljude koji su na traenje halifa i dravnih inovnika ili kadije davali miljenja o postavljenim pravnim pitanjima.
U vreme OSMANSKOG CARSTVA glavni muftija dobide titulu EJH-UL-ISLAM i pravo autoritativnog tumaenja erijatskog prava.
Lokalna uprava u islamskoj dravi je u stvari preslikani vizantijski model iz Sirije i Egipta.
Svakom provincijom je upravljao vojni zapovednik , a potom GUVERNER potkralj.

Od 11. veka halifa im je dodeljivao titulu sultana (pritealac vlasti) prenosedi time na njih svetovnu vlasti.


4.3.4. IZVORI ERIJATSKOG PRAVA


erijatsko pravo je bilo versko pravo, ali za muslimane predstavlja mnogo vie od toga.
Islamsko pravo ima za muslimane sakralni karakter.
Ono je nepromenljivo jer je u njemu oliena Boija volja.

Islamsko pravo ne pretenduje na univerzalnu vanost.
Ono se otkrilo samo muslimanima.
Propisi erijata uglavnom se mogu svrstati u dve kategorije:

-UREDBE VEZANE ZA RELIGIJU
-PROPISI PRAVNOG KARAKTERA

Pravna nauka u islamu sastoji se u otkrivanju i saznavanju neijih prava i obaveza koje proistiu iz Kurana i sune.
Re FIKH oznaava SHVATANJE, inteligenciju.


Postoje mnoge podele fikha ALI ISLAMSKA PRAVNA NAUKA OBUHVATA:

1. praktinu nauku o veri i bogosluenju (ibadat)
2. nauku o graansko pravnim odnosima (muamalat)
3. nauku krivinog prava (uquabat)

Fikh izuava tri najvanije oblasti linost, svojinu i ast.
Islamsko pravo je prihvatilo i neke strane uticaje srodstvo po mleku, poligamija, privremeni brak , svojevoljno otputanje ene (talak)
Jedinstvena muslimanska uma se iz politikih razloga podelila na tri verska pravca:

1. SUNITI (vedina)
2. IITI
3. HARADITI

Po iitima IMAM je bojom voljom odreeni voa, a ne saglasnodu naroda, i on je vrhovni tuma prava (poto je potomak Muhameda)
Kod sunita javile su se razliite pravne kole od kojih su 4 najvanije:

1. hanefitska kola
2. malikijtka kola
3. afiitska
4. hanbalitska


itav pravni sistem islama poiva na dva osnovna izvora Kuran i Muhamedova suna.
Kuran ine ga sve objave od 610. godine pa do njegove smrti 632. godine.
Kuran je posle njegove smrti pamtili HAFIZI, koji su ga znali napamet.
Kuran se sastoji iz 114 poglavlja sura, koja se dele na stihove razvrstane su po duini.
Drugi izvor islamskog parva je SUNA. Ona obuhvata sve to je Muhamed:

1. dopustio ili zabranio
2. linim primerom razjasnio i uobiajio
3. predutno odobrio


On je bio idealan uzor koga j trebalo da oponaaju svi vernici, davao je tumaenja Kurana.
Posle njegove smrti, tumaenja Kurana davali su njegovi drugovi i proroci.
Svako pojedinano zapisano svedoanstvo o nekom dogaaju iz ivota Muhameda zvalo se HADIS.


Skup svih hadisa predstavljao je sunu.
Zbog njihovog falsifikovanja Omar II izdao naredbu da se pristupi sistamtskom pretresanju teksta hadia (matn)
Potom su oni razvrstani na
1. AUTENTINE (sahih)
2. ZADOVOLJAVAJUDE (hasan)
3. NEPOUZDANE (daif)

Ubrzo su stvoreni novi pomodni izvori prava. To su bili idma i idtihad.

Idmu je kreirao kolektiv to je saglasnost zajednice da je ponueno reenje nekog pravnog pitanja u skladu sa Kuranom

su Idtihad kreirali pojedinci islamski pravnci mogu struno tumatiti osnovne izvore, i stvarati nove norme i pravna reenja.

To se postie na nekoliko naina:

1. KIJAS primena odreenog pravnog reenja sadranog u Kuranu ili suni na neke druge sline sluajeve putem analogije
2. ISTIHSAN je usvajanje onog reenja koje najbolje odgovara mesnim potrebama i vremenu
3. ISTIHSAN je usvajanje onog reenja koje najbolje odgovara mesnim potrebama i vremenu.
4. er-rei samostalno rasuivanje koje su primenjivale prve kadije kada se u izvorima nije govorilo nita o odreenom
pitanju.

Idtihad je doveo da pojave pravnih kola u islamu.

Vremenom, dolazi do TAKLIDA bezuslovnog potinjavanja autoritetu i uenju odreen pravne kole.
Pravnici koji su primenjivali taklid zvali su se MUKALIDI i njihov zadatak se svodio na pravilno razumevanje i primenu pravnih zbirki koje se bave odreenim
oblastima.


Klasina teorija od X veka ui da se islamsko pravo temelji na 4 korena:

1. KURAN
2. SUNA
3.IDMA
4. KIJAS


Teolozi su esto erijatskom pravu suprotstavljali svetovno pravo koje nije bilo boanskog porekla i koje se baziralo na drugim izvorima.

U ove izvore spadaju:
1. adet obiajno pravo koje postoji uporedo sa verskim pravom; primenjivalo se na pravne sporove van okvira Kurana;
2. urf oznaavao vladarsku upravnu praksu ili provincijske upravne obiaje.
3. kanuni sultan ih je donosio, odnose se na javno pravo.
U Osmanskom carstvu zbornici ovih svetovnih propisa nazivaju se kanuname.

4.3.5. OSOBENOSTI ERIJATSKOG PRAVA


GRAANSKO PRAVO imalo je dosta osobenosti.


U STVARNOM PRAVU pojam svojine je specifian.

Smatralo se da vrhovno pravo svojine nad svim stvarima pripada Alahu.
Kao izvore sticanja privatne svojine fikh je odredio:

1. ratni plen
2. rad
3. halifovo ustupanje

U islamu su postojala i razna ogranienja vezana za svojinu., u interesu celog drutva.

-postavljene su granice posedovanja
- uvedena obaveza legalne milostinje (zekat i sadaka)
- ogranieni naini umnoavanja kapitala
- vodilo se rauna i o raspodeli i potronji.


Za novac je koriden izraz NEMI POSED dok su robovi i stoka bili govoredi imetak

Druga podela stvari bila je na IVO BLAGO (stoka i robovi) I MRTVO BLAGO (zlato i srebro).

Vodilo se rauna da li su stvari ZAMENLJIVE ili NEZAMENLJIVE.

Najvanija je bila podela na POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI.


Islamsko pravo razlikovalo je SVOJINU i DRAVINU.
Dravina se delila na OPRAVDANU i NEOPRAVDANU.

Da bi stvar bila u prometu mora da ispuni dva uslova:

1. da ima odreenu vrednost
2. da je to stvar ije je koridenje dozvoljeno (npr. nije dozvoljeno koridenje vina ili svinje)


U erijatu su postojali razliiti vidovi svojine na nepokretnostima:

1. MULK (milk) dobra u privatnom vlasnitvu, na njih se plada 10-ina, nazivaju se ZAHIR-
posedima.
2. EMIRIJE nekretnine nad kojima drava ima kontrolu, a korienje doputa pojedincu uz naknad
3. METRUKE javni panjak ili uma u kolektivnoj svojini zajednice na ijoj se teritoriji nalazi;
4. IKTA POSED vojno leno koje su Selduci u 11 veku uinili naslednim ukoliko se preuzme i
vojna obaveza.
5. VAKUFSKE NEKRETNINE one koje su vlasnici zavetali za javnu dobrobit nekoj verskoj ili
obrazovnoj ustanovi.


to se ZALOGE tie , ZALOGOPRIMAC je pribirao plodove stvari imao je ak pravo da proda stvar dok rok nije jo istekao i da se tako namiri.
S druge strane, ZALOGODAVAC nije mogao prodati zaloeno dobro radi namirenja osnovnog duga.


OBLIGACIONO PRAVO delilo se na dve grupe:
1. sve vrste ugovora i specifinih raspolaganja, kao to su: vakufi, sveana obedanja itd.
2. razna injenja iz kojih proistiu odgovornost i naknada tete, kao to su otedenje tue imovine, zauzimanje tueg poseda.


U islamu nije bilo pune slobode ugovaranja (jer bi se u suprotnom onemogudila moralna kontrola pravnih poslova)
Zabranjeno je uzimanje kamata i hazardne igre.
Za zakljuenje ugovora bila je dovoljna saglasnost volja pa se nije zathtevala nikakva odreena forma niti u pogledu izjave, niti bilo kakvih drugih formalnosti.


Obligaciono pravo je bilo razvijeno, s obzirom da je trgovina pored ratovanja bila najvanije zanimanje.

Kupoprodaja i trampa nazivaju se istim imenom BAU.


Prvo je preovladavala TRAMPA, tek dodir sa zapadom uveo je robnonovane odnose.
Zajam je bio beskamatni ugovor , jer je Muhamed bio protiv zelenaenja.
Meutim, to je izigrano pomodu dvostruke kupoprodaje.
Prodavac (zajmoprimac) je prodavao kupcu (zajmodavcu) robu za novac, istovremeno otkupljujudi tu robu od njega za vedu svotu (zajam plus kamata), koja
mora biti ispladena nekog kasnijeg datuma.


erijatsko pravo je poznavalo i ugovore o posluzi, ostavi, jemstvu , zalozi, zastupnitvu, ortakluku, najmu, zakupu, itd.
Ono je uticalo i na srednjovekovno pravo u Evropi.

Moharta je srednojovekovni latinski naziv arapskog ugovora o dvostrukoj kupoprodaji MUHATARA.
Islamski pravnici su doputali prenos duga i preneli su ovaj institut preko paniej i Sicilije u Evropu,.




BRANO I PORODINO PRAVO
Islam je popravio poloaj ene.
Mada, bila je slabiji svedo od mukarca, njen nasledni deo je bio manji, tee se razvodila nego mukarac, ali u stvarnom i obligacionom pravu polovi su bili
jednaki.

erijat je dozvolio mukarcima ogranienu poligamiju.
U isto vreme ovek je mogao imati do 4 ene, a rob 2.


Mu je pri sklapanju braka pladao venani dar (mehr)
Mu je bio duan da se stara o eni i snovsi sve trokove izdravanja porodice.


Nije mogao da upravlja imovinom ene.
Mogao je da ima i konkubine, ali to je bila uglavnom povlastica najmodnijih muslimana.
Bio je dozvoljen i privremeni brak koji se zakljuivao u formi ugovora sa enom na tano odreeno vreme.

Prestajao je protekom ugovorenog roka.
Mu je mogao da raskine brak jednostranom izjavom volje talak.


erijatsko pravo poznavao je brak sa robinjom.
U poetku je bila dozvoljena adopcija a kasnije je to zabranjeno.
Pored krvnog, duhovnog, i tazbinskog, postojalo je i srodstvo po mleku.(ukoilko je roake dojila ista dojilja)




NASLEDNO PRAVO ene ne samo to nisu bile naslednici ved su po muevoj smrti ulazile u njegovu ostavinsku masu, a naslednici su bili samo muki
srodnici.

Islam je, meutim, promenio stari sistem nasleivanja u korist ena.
enama je priznato nasledno pravo.

Supruzi su spadali u PRIVILEGOVANE (farz) naslednike.
Mu je nasleivao jednu polovinu zaostavtine ako ena nije imala potomstva, a jednu etvrtinu ukoliko ima dece.
eni je u obrnutom sluaju pripadala odnosno 1/8.

Po blizini srodstva naslednici su se delili u tri kategorije:

1.privilegovane naslednike;
2. asaba naslednike bliske pojmu agnata
3. naslednike po tankoj krvi


erijatsko pravo nije znalo za INSTITUTIO HEREDES i klasini testamenti.
Ipak, posebnim raspolaganjem slinim testamentom (vasijjet) mogao je raspolagati samo 1/3 svoje imovine, jer je ostatak morao idi zakonskim naslednicima.
KRIVINO PRAVO nije u vedoj meri obraivano, jer predislamska Arabija nije imala nikakvu predstvau o pojmu zloina.
Islamska pravna nauka poznaje tri kategorije krivinih dela:
1. hudud zloini predvieni Kuranom
2. krivina dela protiv linog integriteta
3. svi drugi prestupi


Kuran je predvideo samo 5 krivinih dela. Oni iskljuuju oprost ili nagodbu, jer je kanjavanje ovih poinilaca zahtevao sam Alah.
To su bili:
1. KRAA kazna odsecanje desne ruke
2. razbojnitvo kazna- smrtna kazna
3. preljuba prvo 100 udaraca biem, a kasnije novana kazna
4. lana optuba za preljubu
5. upotreba vina ili nekog drugog alkoholnog pida.
Ubistvo je davalo pravo na krvnu osvetu.


Ukoliko lopov vrati ukradeni predmet pre podizanja optube, kazna izostaje.
Oprost i nagodba bili su doputeni, a kod nagodbe u sluaju nehotinog ubistva pladala se kompozicija (dija)
Nije postojao progon po slubenoj dunosti, za navedena dela, jer su izlazila van Kurana, pa se za njih gonilo po privatnoj odluci.
Svi drugi prestupi podlegavali su DISKRECIONOJ KAZNI (tazir) koja je bila u nadlenosti sudije.


Bilo je vie vrsta TAZIR kazni:
1.PREKOR
2. PRITVOR
3. IZGNANSTVO
4. NOVANA KAZNA
5. TELESNO KAZNJAVANJE


SUDSTVO I SUDSKI POSTUPAK

Uglavnom su bili u nadlenosti kadije.
Glavni kadija je bio najpriznatiji pravnik svog vremena.

Islam nije priznavao kolegijalno suenje, jer je davnanje pravilo da samo jedan sudi.
Muftija je bio sudijin savetnik.
On je, na zahtev kadije., davao pravne savete (fetve) vezane za odreena pravna pitanja.

O reenju spora uvek je odluivao kadija.
Ukoliko optueni prizna krivicu nije bilo potrebe za dokazivanjem.


Pozvani svedoci nisu bili pravi svedoci ved su pomagali kadiji imali su ulogu arhivara i belenika.
erijatsko pravo dalo je prednostu usmenim nad pisanim dokazima.
Presuda kadije bila je konana
Iako nije bilo albi na odluke sudija, posredno je ustavoljena jedna takva mogudnost.


Krajem Omejada osnovan je vrhovni upravi sud (mezalim) koji se bavio razmatranjem zloupotreba vlasti.
pa se mogao podidi i protiv kadije.

4.4.4. GERMANSKO PRAVO ILI GERMANSKA PRAVA?


Teko je govoriti o jedinstvenom germanskom pravu, zbog velikog broja novonastalih germanskih prava.
Meutim, osobine franakog prava u velikoj meri oslikavaju osobine germanskog prava u celini.
Edictum Rhotari je doneo njihov kralj Rotar sredinom 7. veka kao meavinu rimskog i plemenskog obiajnog prava.
Posle raspadafranake drave langobardsko pravo se dalje razvijalo nezavisno te je 1020 godine nastala zbirka PAVIENSIS prema mestu PAVIA u
LOMBARIDIJI


Pravo Bavaraca bilo je zapisano u zborniku Lex Baiuvarorum.
Najvanija osobina franakog i germanskog prava je PERSONALNI PRINCIP primene praval
Na poinioca delikta ne primenjuje se pravo mesta gde je poinio delikt, ved pravo plemena gde je roen.
Na galorimsko stanovnitvo se primenjivalo rimsko pravo.
Na Merovinge salijsko, a na Karolinge ripuarsko pravo.


Stoga su sudije morale poznavati veliki broj obiajnih prava, i zato je nastala potreba da se ta obiajna prava zapiu.
Tako nastaju dve grupe zbornika kodifikacija, sa zapisanim obiajnim praviom na latinskom jeziku.
Jezik dravnih dokumenata je postao latinski

LEGES ROMANA BARBARORUM varvarski zbornici rimskog prava, donoeni zbog primene na galorimsko stanovnitvo.



Tu spadaju EDICTUM THEODORICI, zbornik ostrogotskog vladara Teodorika nastao oko 500. godine, vaio i za Rimljane i za Gote.

Kasnije je donet i LEX ROMANA WISIGOTHORUM Alarihov brevijar primenjivao se na galorimsko stanovnitvo 501. godine donet.

LEX ROMANA BURGUNDIOURUM primenjivan samo na starosedeoce u severnim delovima Francuske.



Stapanjem galorimskog i germanskog stanovnitava razlike meu njima se gube.

LEGES BARBARORUM su bili zbornici obiajnog prava pojedinih franakih plemena.

njih je doneo KARLO VELIKI (lex Saxonum, Lex Chamavorum)



Najvaniji je SALIJSKI ZAKONIK zbornik obiaja salijskih Franaka.

Napisan na latinskom jeziku. Izrazito je kazuistian, kazne za krivna dela su novane kompozicije.



Salijski zakonik odraava nizak stepen pravnog razvitka i vezanost za plemensku tradiciju (kazuistinost, ostaci kolektivne svojine seoskih zajednica, kolektivna
odgovornost porodice za delikt pojedinca, formalizam i simbolika, pravni poloaj ene)


Zbog toga vedinu varvarskih zbornika Diamond svrstava u RANE KODEKSE.
RIPUARSKI ZAKONIK Karlo Veliki je adaptirao, redigovao i objavio oko 800. god.
Razvijeniji je od Salijskog. Vidljiv je uticaj rimskog i crkvenog prava.
Jasno se vidi vlast kralja, zatita crkkve i njenih interesa.


Znatno su zastupljeni pisani pravni akti od USMENIH do ARHAINIH, pa je on udaljeniji od drevnih germanskih ustanova koje odraava Salijski zbornik.
Kao tredi vaan izvor prava pored PARTIKULARNOG I OBIAJNOG poelo je da se razvija i OPTE PRAVO .
Vailo je za sve stanovnike i celokupnu teritoriju drave.

Njega su inili zakonski propisi koje su donosili kraljevi :
1. EDIKTI (EDICTUM) u vreme Merovinga
2.CAPITULARIA u vreme Karolinga


Oni su meutim morali biti u skladu sa plemenskim obiajima.
Ipak , pomodu njih su kraljevi menjali obiajni pravni sistem, donosili nove propise u oblasti uprave, finansija, krivinog i privatnog prava.
Za valjanost KAPITULARA bio je potreban i CONSENSUS POPULI saglasnost naroda, ali je to kod Karla Velikog bilo samo formalno.



Vaan izvor prava bile su javne i privatne isprave.
Od javnih su najvanije bile KRALJEVE ISPRAVE, jer se njihova sadrina nije mogla osporavati:

placita zapisnici o postupku pred kraljevim sudom,
diplomata svedane isprave pomodu kojih krajl upostavlja neki pravni odnos
indiculi akti drugih dravnih organa


Od privatnih bile su vane CARTAE i NOTITIAE.

Cartae pomodu njih se potvruje da je neki pravni posao zakljuen
Notitiae poslovne dokazne isprave, kao potvrda da je neki pravni posao bio zakljuen.

4.4.5. OD OBIAJNIH KA USTANOVAMA PISANOG PRAVA


GRAANSKO PRAVO odraavalo meanje starih germanskih obiaja i postklasinog rimskog prava.

STVARNO PRAVO dugo je nosilo tragove kolektivistikih odnosa.

Na istoj stvari ili nekretnini moglo je postojati vie titulara sa razliitim ovladenjima.
Kolektivna svojina na zemlji dugo se zadrala, naroito na OPTINSKOJ zemlji i u obliku PORODINE SVOJINE , jer je zamlja koju su vojnici odbijali u
centenama prelazila na njihove sinove kao nasledno dobro.


Ono je bilo neotuivo, ali se vremenom svojina poela prenositi na veleposednike, uz ouvanje dravine onog ko je obrauje prekarijum.


Podeljenost svojinskih ovladenja se ogledala i kod BENEFICIJUMA

i COMMENDATUMA gde su pojedinci uz razliite obaveze dobijali od seniora zemlju na koridenje ali ne i svojinu.

Stoga su stvarna prava na nepokretnostima vie imala karakter dravine ili ploduivanja nego prava svojine.

Najbilii pojmu prava svojine bio je ALLODIUM koji se pojavio u merovinko doba. Vlasnik je njime mogao raspolagati bez ogranienja u inter vivos i mortis
causa, s obzirom da nije bio vezan za bilo kakvu obavezu i da ga je u poetku inila nasledna svojina.




OBLIGACIONO PRAVO nije bilo razvijeno ,jer nije bilo razvijene privatne svojine.
Najede se koristio formalni ugovor FIDES FACTA vrsta vera pomodu koga su se postizali efekti raznih ugovora (trampa, kupoprodaja, zajam poklon)
Stranke su pri prenoenju stvari izgovarale sveanje rei uz dosta simbolike.


Kasnije se uvodi pisana privatna isprava CHARTA koja se predaje drugoj ugovornoj strani.
BRANO I PORODINO PRAVO obeleeno tradicionalnim germanskim obelejima.


Brak se zakljuivao izmeu oca devojke i bududeg mua kroz nekoliko akata.
1. simbolinu kupovinu neveste (veridba)
2. prenoenje mundiuma sa oca na mladoenju
3. davanje miraa dos
4. predaju mlade.


ena je od mua dobijala poklon koji je iznosio muevljeve imovine.
Mirazna imovina bila je pod kontrolom mua, a u sluaju njene smrti dobijaju je njena deca.
Brak otmicom zabranjuje se ved propisima merovinkih vladara, a prekrioci se kanjavaju progonstvom


Brak kasnije poprima formu obaveznog crkvenog braka i postaje neraskidiv, mada se razvod u praksi primenjivao i pored protivljenja crkve.
Vlast oca i mua germanski MUNDIUM podrazumeva pravo stareine porodice da nareuje i kanjava lanvoe porodice, mada je znatno ue od patria
potestas.


Nad mukom decom otac ima mundium do 12 ili 14. godine, a nad enskom do udaje.
ene su imale veoma dobru pravnu zatitu, pogotovo sposobne za raanje i trudnice.

NASLEDNO PRAVO redosled nasleivanja u Salijskom zakoniku je slededi:


1. deca
2. majka
3. brada i sestre
4. tetka
5. slededi najblii srodnik


mada se tu ne pominju otac i stric, neki smatraju da su se oni podrazumevali.
Ostavljana je mogudnost da enski srodnici naslede i nepokretnosti ali tek ukoliko nema mukih srodnika istog stepena srodstva.
Kod Langobarda nasleuju najpre sinovi, pa otac, brat, oev brat, dok derke- ako nema sinova dobijaju 1/3.



Ustanova AFATOMIJE je nadometala nepostojanje testamenta.
Predstavlja vid simbolikog i formalnog ugovora, u kome jedno lice za ivota prenosi na drugo sa kojim nije u srodstvu celu ili deo svoje imovine.
U Langobardskom pravu THINX ostavilac bez sinova pred naoruanim narodom prenosi na drugo lice koplje kao simbol vlasti nad celokupnom svojom
imovinom.




KRIVINO PRAVO se nalazilo u centru panje germanskih varvarskih zakonika.

Osnovno pravilo je bio sistem kompozicije, uz retku primenu smrne kazne.
Sistem je bio dosta nerazvijen, i dalje preovlauje princip objektivne odgovornosti kanjava se sama injenica da je delo izvreno.
Ipak kasnije se sve vie vodi rauna o subjektivnoj odgovornosti da li je delo izvreno sa namerom ili ne.


langobardskom pravu se vie nego kod drugih vodi rauna o tome da li je ubistvo nehatno, ubistvo u odbrani, pripremano ubistvo, itd.
Franako pravo je kanjavalo i sam pokuaj krivinog dela, to pokazuje da je namera uinioca uzimana u obzir kao pravna injenica.
Retko se primenjivala smrtna kazna.
Pribegavalo se iskljuenju iz zajednice ili progonstvu, poeo se koristiti i zatvor, a primenjivale su se i telesne kazne.
U sluaju ubistva novana kompozicija krvnina je pripadala porodici ubijenog, ali je tredina iznosa pripadala vladaru ili grofu.




SUDSKI POSTUPAK

bio je rudimentaran, nosio tragove plemenskog suenja.

Sudovi su radili u centenama., kojima je predsedavao TUNGIN, tj. vikar.
Presudu bi predlagali Sedmorica rahinburgi koji su se dobro razumeli u zakon.
Presudu je uz njihovu pomod izvravao grof.


Sitne sporove reavali su na osnovu imunitetnih prava VELEPOSEDNICI
a samo za najznaajnije predmete bio je nadlean KRALJEVSKI SUD (izdaja, dezerterstvo, razbojnitvo)
jedino je kod Langobarda sudija bio inokosan sam je donosio presudu.


Karlo Veliki je suenje preneo u nadlenost GROFOVA i onov se odvijalo na tri godinja skupa PLACITA GENERALIA
Nastala je podela na causae MAIORES vanjie sporove, I causae MINORES sporove manjeg znaaja.
Iz oblasti dokaznih sredstva u germanskim pravima zadrali su se tragovi plemenske prolosti.
Pored RACIONALNIH (priznanje, svedoci, isprave) esto se koriste i IRACIONALNA dokazna sredstva (zakletva i boji sud)
Pravo na albu i viestepenost formalno nisu postojali, ali se nekad deavalo da se podnese alba kraljevom sudu.
Dvoboj, kao pravni lek, je bio mogud. Ukoliko jedan pobedi, donosi se nova presuda.
Takoe, postoji i slinost sa rimskim kvazideliktom kod koga nezadovoljna stranka moe tuiti sudiju koji uini spor svojim, i predstavlja zamenu za albu,
ali ove dve ustanove nemaju neposredne veze, ved su obe nastale iz slinih potreba nepostojanja viestepenosti.
4.5.1.1. MAGNA CARTA LIBERTATUM


Velika povelja sloboda se naziva privm ustanvim aktom ne samo u Engleskoj ved i u celom svetu.
Ona predstavlja teelj anglosaksonske demokratije.
Doneta nevoljno od engleskog kralja Jovana bez Zemlje , juna 1215. godine po pritiskom engleskih feudalaca postala je simbol ogranienjca valsti i samovolje
vladara.


Meutim , pod pojmom Magna Carta Libertatum oznaavo se povelja Henrija III iz 1225. godine.
Posle 30-godinje vladavine Henrija II Plantageneta, nasleuju ga dva sina.
Riard Lavljeg Srca koji je sve vreme vladavine proveo van Engleske
Zatim nakon njegove smrti dolazi na vlast Jovan bez Zemlje, koji je bio prinuen da vodi ratove protiv Filipa II Avgusta.


Da bi doao do sredstava za dalje ratovanje, Jovan je stalno povedavao poreze a imao je pretenzije i prema bogatstvu engleske crkve.
To ga je dovelo u sukob sa papom Inodentijem III koji ga je iskljuio iz crkve i na njega bacio anatemu, pozvavi Filipa II Avgusta da preuzme engleski presto.
Bez podrske, Jovan je morao da se pomiri sa papom, i zauzvrat prihvati status papinog vazala, i pladanje godinjeg danka.
Tako je cela Engleska izgubila samostalnost.
Kada je dolo do pobune morao je da 15. juna 1215. godine prihvati da donese povelju.


On se njom obavezao:
1. da ne zahteva od feudalaca veda pladanja nego to je to obiajima ustaljeno
2. a ukoliko bi novac preko toga bio preko potreban, prvo bi morao da dobije odobrenje Opteg saveta kraljevine sabora barona
3. lanom 39. se obavezao da ne hapsi feudalce bez odluke suda
4. obavezao se da finansijski ne unitava feudalce prekomernim novanim kaznama
5. a garantuje im se i sigurnost svojine.
6. neprikosnovena su prava engleske crkve
7. kao i nemeanje kralja u crkvene izbore.
8. pravo trgovaca da slobodno ulaze i izlaze iz Engleske
9. slobodnim seljacima je obedao da ih nede opteredivati nepodnoljivim globama i nametima.


U vie lanova pri kraju teksta se priznaju odreene zloupotrebe kraljevih inovnika i obedava njihovo otklanjanje,
a poseban znaaj ima odredba po kojoj se rene obale i ume izuzimaju iz kraljeve nadlenosti.
Magna Carta Libertatum regulie i organizaciju vlasti.
Predvieno je i postojanje i organizacija Opteg saveta kraljevine. (commune concilium)


Pokuaji kraljeva da ne potuju Povelju bili su esti tokom narednih vekova.
Neprestano krenje prava koje je kralj priznao ovim dokumentom je dovelo do pokreta koji je formirao SIMON DE MONFOR 1265. godine, kada de se prvi
put sazvati engleski PARLAMENT.



MAGNA CARTA LIBERTATUM iz 1215. je feudalni dokument o pravima i obavezama vazala, i nema neposredne veze sa dananjim modernim shvatanjem
demokratije.
Zlatna bula Andrije II iz 1222. godine obedava ugarskom plemstvu slinu garanciju privilegija.
Najznaajnije od svega je da Magna Carta Libertatum i danas predstavlja deo pozitivnog prava Engleske.
Ova zemlja nema ustav sadran u jednom piosanom dokumentu.



Engleska je zemlja nepisanog ustava, sa tzv. ISTORIJSKOM USTAVNODU, gde se ustavna pravila izvlae iz vedeg broja dokumenata ili sudskih presuda
donoenih u razliitim vremenima.
Zvanina zbirka vaedih zakonskih propisa ENGLISH ATATUTE BOOK u nju ulazi dvanaest lanove Velike povelje sloboda.
Tako Velika Povelja Sloboda zajedno sa drugim izvorima, sainjava deo modernog istorijskog ustava Engleske.
4. 5. 1.2. HABEAS CORPUS ACT


Vaan deo engleskog sistema istorijske ustavnosti predstavlja i HABEAS CORPUS ACT najvaniji dokument o pravima oveka u anglosaksonskom pravu.


On :

1. titi graane od samovolje dravnih organa
2. garantuje nepovredivost line slobode
3. izvrna vlast se stavlja pod kontrolu sudske vlasti
4. zabrana nezakonitog hapenja bez sudskog naloga


Habeas corpus act predstavlja sistem procesnih garancija line slobode pred policijom i sudom.


U 15. i 16. veku poinju da ga koriste centralni opti sudovi (common law sudovi) radi suzbijanja nadlenosti lokalnih feudalnih sudova i proirivanja
sopstvene .


Zatim se upotreba Habeas corpus acta okrede ka proveri rada izvrnih organa od 1616. godine, tj. utvrivanju DA LI JE HAPENJE ZAKONITO.
Meutim pravo stranke da bude osloboena na osnovu Writ of Habeas Corpus dravni organi su lako izbegavali.


Teko je 1627. godine nastao uveni sudski spor (Darnels Case) koji je posluio kao povod za donoenje PETICIJE O PRAVU (Petition of Rights) iz 1628. godine.
Ona predstavlja uvod u englesku buroasku revoluciju.


Njome se precizira da se nezakonitim smatra hapenje prilikom koga se zatvoreniku ne obrazloi pravni osnov
Peticija o pravu je bila deklaratorni, nedovoljno obavezujudi, koje de kraljevi ubudude kriti.


Zatim je kralj arls I raspustio parlament (1629-1640), to je dovelo do izbijanja engleske revolucije (1642-1660) i pogubljenja kralja 1649. godine, kao i
PRIVREMENOG UKIDANJA MONARHIJE.


Za to vreme je Engleska , za vladavine Olivera Kromvela (1649-1658) bila REPUBLIKA (jedini put u svojoj istoriji)
No, ved 1660. je obnovljena MONARHIJA, a na vlast je doveden arls II - sin pog ubljenog kralja.
On je ipak pokazivao otvorene apsolutistike tenje.


U parlamentu se obrazuju dve stranke VIGOVCI predstavnici buroazije i novog plemstva, kasnije liberali
TORIJEVCI pripadnici starih feudalnih krugova, konzervativci


Nakon pobede Vigovaca, 26. maja 1679. godine izglasan je u parlamentu zakon HABEAS CORPUS ACT, kao sredstvo za ograniavanje kraljeve samovolje.
Prema ovom zakonu, IZVRNI organ moe nekog uhapsiti i drati u zatvoru samo na osnovu naloga koji daje sud.
Znai, jedino SUDSKI, a ne POLICIJSKI ORGAN ima pravo da odlui da li postoji osnov da neko lice bude lieno slobode.
Kada je neko lice uhapeno pod sumnjom krivice za neko delo, ono samo ili njegova rodbina imaju pravo da trae pismeno obavetenje o delu zbog kojeg je
uhapeno.


Nadleni sudija izdaje erifu, uvaru zatvora odn. policijskom organu nalog WRIT da u roku od 3 dana privede optuenog pred sud i pri tom navede osnov
optube tj. hapenja.
Sudija je morao u najkradem roku da ispita okrivljenog i da utvrdi osnovanost hapenja.

Takoe je predvieno da niko ne moe biti uhapen ponovo za isto krivino delo za koje je ved bio osloboen.



U kasnijem razvitku HABEAS CORPUS ACT je dobio nekoliko vanih dopuna


Vel je engleski BILL OF RIGHTS iz 1689. godine zabranio previsoku kauciju.


HABEAS CORPUS ACT iz 1816. je proirio domet ovog sredstva sa iskljuivo krivinog terena na sve druge sluajeve kada je nekom licu koje nije izvrilo
krivino delo ugroena lina sloboda. (kada mu dri enu zatvorenu, sve do zabrane dranja robova u Engleskoj)


HABEAS CORPUS ACT iz 1862. reava problem teritorijalnog vaenja ovog instituta u prekomorskim krajevima, tako to je predvieno da ovu naredbu
izdaju sudovi u kolonijama.


HABEAS CORPUS ACT je ugraen i u pravni sistem SAD, ali kao ustavom zagarantovano pravo graana.


Ona svoj puni znaaj dobija tek donoenjem ustava iz 1787. godine.

Njegov prvi lan omogudava suspendovanje HABEAS CORPUS ACT-a samo u sluajevima POBUNE, INVAZIJE, i kada to nalae javna bezbednost.

Pored toga, u amandmanu IV uz ameriki Ustav se predvia da u svim krivinim stvarima optueni ima pravo na brzo i javno suenje od nepristrasne porote
i pravo da bude obaveten o prirodi i pravnom osnovu optube.
Dakle, HABEAS CORPUS ACT na indirektan nain uspostavlja OSNOVNI KRIVINO PRAVNI PRINCIP naelo ZAKONITOSTI. odnosno da niko ne moe biti
optuen za krivino delo koje NIJE ZAKONOM PREDVIENO.

4.5.2. ENGLESKO COMMON LAW


Pod ovim pojmom se podrazumeva vie stvari.
U UEM ZNAENJU to je SPECIFINI PRAVNI SISTEM opteg prava Engleske , koji je nastao kroz DELATNOST KRALJEVSKIH SUDOVA na teritoriji cele drave.
On je stajao nasuprot OBIAJNOM pravu, te je vodio ka UNIFIKACIJI engleskog prava.


Common law - predstavlja kao izvor prava SUDSKO PRAVO, odnosno PRECEDENTNO PRAVO.
Taj sistem prava nastaje iz prethodno donetih sudksih odluka, koje ubudude predstavljaju uzor za sline sluajeve.



Nasuprot njemu stoji pravni sistem KONTINENTALNIH ZEMALJA EVROPE formiran na tradiciji rimskog prava kontinentalni pravni sistem.
(mada se kontinentalno pravo koristi u kotskoj i Luizijani i Kvebeku)
Razlika izmeu kontinentalnog i common law sistema je u tome to je uticaj rimskog prava zaobiao Englesku.
Meutim, to ne znai da je u Engleskoj rimsko pravo bilo sasvim nepoznato. Koridenje latinskog jezika u anglosaksonskom pravu je ostalo zastupljeno kroz
latinske izreke i nazive pojedinih instituta (mens rea umiljaj)


Na Oksfordu se izuavalo rimsko pravo, predavao je uveni profesor Vakarius.
S druge strane, Common Law se na univerzitetima nije predavao niti teorijski obraivao, ved je bio sasvim preputen sudskoj praksi.
Praksa se formirala u Cenralnom kraljevskom sudu u Londonu.


Pravnika edukacija se nije sticala na univerzitetu, ved u posebnim PRAVNIKIM UDRUENJIMA u kojima su istaknuti pravnici, sudije, politiari stanovali u
vreme dok borave u Londonu.


Nazivali su se Legal Inns to su bile profesionalne organizacije - kombinacija DRUTVENOG KLUBA i OBRAZOVNE USTANOVE.
Bile su pod rukovodstvom nekog istaknutog sudije.
BARRISTER advokat vieg ranga pojavljuje se pred viim sudovima i po pravilu ni ne dolazi u kontakt sa optuenim klijentom
SOLICITOR advokat nieg ranga neposredno komunicira sa strankom i zastupa je pred niim sudovima, i savetuje je.



Barrister moe postati i lice koje nema zavrena prava nego neki drugi fakultet, ali odlino poznaje pravnu praksu, provede odreeno vreme u Legal Inn i
poloi poseban pravosudni ispit Bar examination.
Nakon donoenja Magna Carta Libertatum, Mertonskim statutom je zabranjena upotreba rimskog prava.

4.5.2.1. IZVORI


U engleskom srednjovekokvnom pravu su se formirala tri osnovna izvora prava, koji su vaili na celoj teritoriji drave:
1. PRVI, najvaniji bio je COMMON LAW u UEM SMISLU opte obiajno pravo koje se potvrivalo kroz delatnost kraljevskih
sudova;


-Ovo pravo se stvaralo tako to su se stranke koje bi bile nezadovoljne lokalnim presudama obradale krealju da on presudi spor
prema pravu zemlje koje podrazumeva ne samo obiajno pravo, nego i kraljeve naloge i ved donete presude.
Lokalni MENORIJALNI SUDOVI primenjivali su lokalne obijaje koji su bili razliiti u pojedinicim delovima drave
Zbog toga je COMMON LAW imao unifikatorsku ulogu ali su mu se neprestano suprotstavljali gbaroni koji su eleli da sacuvaju
svoju jurisdikciju.

Da bi kraljev sudija zapoeo takav spor morao je od kralja dobiti pismeni nalog za postupanje WRIT.
Svaki sluaj se pokretao na osnovu odreenog writ-a, to podseda na raimsko pravo, gde bez unapred predviene tube ACTIO,
nije moglo biti suenja.
Naravno, jedan WRIT se odnosio na sve budude sline sluajeve.


Stoga je kraljev sud vremenom formirao sistem tih tubi kao nekakav katalog formula, koje su na neki nain predstavljale kodifi
kaciju.

Ved od 12. veka su se poele sakupljati u zvanini kraljevski registar , a od 13. veka poinju da se izdaju i nezvanine Year Books
godinje knjige odabranih navjanijih presuda.


Stoga je presuda u jednom sluaju CASE- predstavljala PRECEDENT- tj. obaveznu pravnu normu, prema kojoj se ubudude moralo
postupati.

Tako su sudije ne samo primenjivale pravo , ved i postale njegovi stvaraoci.




2. DRUGA GRUPA IZVORA inili su je zakoni koje je donsoio kralj, a kasnije i parlament.
Razni propisi koje je kralj donosio predstavljali su Statute Law.
Meutim uglavnom su ureivali ORGANIZACIJU DRAVE i FEUDALNIH VEZA,ODNOSA DRAVE I CRK
VE.
Kroz ovaj tip izvora prava u enlgeski pravni sistem su ule neke vane novine npr. Mertonski statu
iz 1236. godine, Trgovaki statut 1283. godine kojim se daju garancije trgovicma, Drugi
Vestminsterski statut 1285. godine kojim su baroni izdejstvovali da kralj ogranii donoenje novih WRIT i time usopre prces unifikacije, Viesterski statut iz
1285. godine kojim se reguliu krivina dela protiv ivota i tela i uvodi podela slobodnih ljudi u pet razreda prema imovini itd.


U vreme engleske revolucije znaaj zakona je sve vedi. Oni poinju da se objavljuju i tampaju.
Zakoni koj je donossio parlament i dalje su sainjavali Statute Law, ali su ede nosili naziv Act ili Bil
Englesko pravo koristi zakone kao najvanije izvore prava ak se javlja i tendencija da se oni kodi
fikuju.

Statuti koje donosi Parlament ne podleu oceni sudskog organa.
Zakon moe izmeniti samo Parlament.


3. TREDI IZVOR PRAVA je EQUITY LAW- sistem pravinosti .


Poto je Common Law bio prilino krut i ogranien postupak je bio strogo formalan, tako da se
spor mogao izgubiti zbog malog propusta u proceduri. To je ponekad dovodilo do oigledno nepravinih izvora.
Zbog toga su se starnke poele obradati kralju, koji se zakletvom prilikom stupanja na presto obave

Od 15. veka uvedao broj sluajeva u kojima su se stranke javljale kraljevom sudu, tzv.
Kancelaromvom sudu sa molbom da se spor rei ne na osnou postojedeg Common Law prava ved prema osedanju pravde i pravinosti.


Slobodno ocenom okolnosti, irokim tumaenjem ili primenom fikcije ovaj sud je mogao da donese
presudu nezavisno od postojedih reenja u druga dva izvora prava.

Krajem 16. veka je poeo da se primenjuje sistem presedana, tako da su i ovde sudije u slinim
situacijama bile vezane ranijim presudama.
Stvorena su dva paralelna sistema prava, COMMON LAW i prava ije je izvorite EQUITY.
PRESUDE presedani (case law) na taj nain postaju poseban izvor prava jer sudija ima obavezu da
uzima u obzir prehodno ustanovljene precedente.

Obeleavaju se imenima stranaka u sporu, tako se citiraju i tako se na njih poziva u kasnijim
sporovima.


Ukoliko je u pitanju krivini postupak, kao tuilac se formalno javlja kralj ili kraljica.

Latinski jezik je ostao u irokoj primeni kako u engleskoj tako i u amerikoj anglosaksonskoj
pravnoj terminologiji, iako na ove sisteme rimsko pravo nije neposredno uticalo.
S obzirom na hiljade presuda koje su se vekovima taloila, poele su da se objavljuju GODINJE ZBIRKE PRESUDA od 1272. godine, koje su u poetku bile
pisane na francuskom jeziku.
4.5.2.2. KLJUNE USTANOVE I SPECIFINOSTI U COMMON LAW SISTEMU

GRAANSKO PRAVO je drugaije nego u kontinentalnom sistemu.
SVOJINA predstavlja posebnu granu prava a ne deo stvarnog prava, a ne postoji ni OBLIGACIONO PRAVO kao jedinstvena grana prava, ved se izdvajaju dve
grane:
1. UGOVORI (CONTRACTS)
2.NAKNADA TETE kao graanskopravni delikti.
S druge strane postoji posebna grana prava TRUST koja regulie ovu specifinu anglosaksonsku ustanovu, koja u klasinom kontinentalnom pravu uopte
ne postoji.
SVOJINA je najspecifiniji deo anglosaksonskog prava.

To se naroito odnosi na sovijina nepokretnostima gde ne postoji ekvivalent kontinentalne potpune svojine (poput rimskog PLENA IN RE POTESTAS)
Pravo na zemlji i nepokretnostima ini sr anglosaksonskog prava.


Common Law nema u vidu PRAVO SVOJINE NA ZEMLJI, ved SVOJINU PRAVA NA ZEMLJU (re je o pravu na prava)
Koncept svojine se zasniva na sistemu dranja zemlje TENURE tako da na istoj neopkretnosti moe istovremen postojati vie titulara.
Naime, vrhovni sopstvenik nepokretnosti je kralj, a svi drugi su samo uslovni draoci zemlje, sa irim ili uim ovladenjima .
Najira ovladenja imaju elni draoci (tenants in capite) ije dranje potie neposredno od kralja.
Oni su delili zemlju sitnijim draocima (naka vazalima) a ovi su je dalje mogli davati drugima u dravinu, ali su svi oni imali izvesne obaveze prema hijerarhijski
viem draocu.


Posedi najkrupnijih feudalaca lordova su se zvali MENORI (manor) koje su oni delili na parcele i davali na dalje koridenje.
Vremenom su se formirala dva osnovna tipa dranja.
Slobodna dranja se titie pred kraljevim sudom i kod njih su obaveze unapred odreene u poetku su to najee bile obaveza vojne slube vitezova ili
novana renta, tzv. SOKID socage tenure.


Neslobodna dranja se tite pred niim sudovima i kod njih obaveze nisu unapred utvrenje ved se ugovaraju sa davaocem zemlje na dranje.
Od neslobodnih dralaca najdede je bilo dranje kmetova (villein tenure) koji su radili na menorijalnim dobrima.
Pored razliitih tipova dranja (tenure) vrstu svoijne ne nepokretnosti odreuje jo jedan pojam ESTATE.
Tako se prema ovom kriterijumu razlikuju tri osnovna tipa svoijne.


FEE SIMPLE predstavlaj najire pravo svoijen na zemlji vremenski neogranieno otuivo i nasledno najblie kontinentalnom pojmu svojine.
FEE TAIL je doivotno uivanje neotuivo poslovima inter vivos i mortis causa ali ipak nasledno .
Pritom dralac ne moe uticati testamentom na promenu naslednika, a to je obino najstariji muki potomak.
LIFE ESTATE je neotuivo vremenski ogranieno doivotno pravo dranja koje se vezuje za trajanje ivota samog titulara ili nekog drugog lica (npr. dok mu
je iva majka)


Posle smrti titulara ili lica za koje je uslovljeno ovo pravo prestaje a nepokretnost se vrada onome ko ju je dao titularu u dravinu.
Zato neki pisci ovaj oblik nazivaju povratno dranje

Vrsta zatite je relevantna za odreivanje vrste prava svojine:
REAL PROPERTY je svojina koja se titi realnom (vlasnikom) tubom (real action) pred Common Law sudovima,
a PERSONAL PROPERTY je svojina zatidena linom tubom (personal action).



TRAST esto izaziva nedoumice kod pravnika van anglosaksonskog sistema.
Rairena je u praksi u Engleskoj i SAD. Ona se koristi za postizanje razliitih pravnih efekata.
Njena specifinost je u tome to jedno lice (settlor onaj koji uspostavlja trast) prenosi svoijnu na drugo lice TRUSETEE ali na taj nain da ono mora bez
obzira na to to je postalo vlastnik vriti svoja prava tako da korist od tih prava ne izvlai on nego neko terde lice BENEFICIJAR .
Zato je u stvari trasti imao svojinu na osnovu Common Law i beneficijar ga nije mogao tuiti ako ne ispunjava obaveze koje TRAST nalae ali je kroz EQUITY
uvedena mogudnost da se beneficijar zatiti i prisili trastija da mu ustupi korist stedenu iz teimovine pa se i beneficijar donekle moe smatrati nekom vrstom
vlasnika iste stvari po pravu pravinosti


Trast se najee ustanovljavao pri poslovima mortis causa u korist maloletnika, ena, prosvetnih, verskih organizacija itd.
Upravljanje trastom je postala posebna profesija.
OBLIGACIONO PRAVO se manje razlikuje u anglsoaksonskom pravu.
Ugovori i graanskopravna odgovornost za naknadu tete su dve poptuno odvojene sfere, zasebne grane prava (CONTRACTS i TORTS)
NASLEDNO PRAVO se izvodi iz specifinih oblika svoijen, tako da se sistem nasleivanja razlikuje s obzirom na predmet nasleivanja.
Jedno vreme nasleivanja zemlje nije ni bilo , jer je dranje zemlje bilo strogo vezivano za linost.
Tek od kraja 12. veka se na nepokretnoj imovini javlaj naslendo pravo najstarijeg sina.


Raspolaganje zemljom putem testamenta ulo je u praksu tek u 16. veku a dotle se primenjivalo zakonsko nasleivanje.
Nasleivanje pokretne imovine je regulisalo crkveno pravo a njom se moglo raspolagati i putem testamenta , ali ogranieno ukoliko ostavilac ima dece
samo sa treinom a ako je bez dece samo sa polovinom imovine.

Common Law nije poznavao prenoenje zemlje putem testamenta, ved je ovo uvedeno tek kroz Statute Law tek u 16. veku.
BRANO I PORODINO PRAVO nalazi se pod jakim uticajem crkve zakljuenje braka, razvod i druga pitanja su bila u nadlenosti crkvenog prava a samo su
problemi imovinskih odnosa meu suprunicima regulisani kroz common law, pri emu je poloaj ene bio izrazito nepovoljan.
Njena pokretna imovina je prelazila na mua
nije mogla samostalno da zakljuuje ugovore
niti da raspolae imovinom putem testamenta.


Ukoliko ona umre pre mua njena imovina se vradala njenim roacima, ukoliko u braku nije bilo dece.
Ako su imali decu, njena imovina ostaje muu na osvnou tzv. prava ljubaznosti .
Odgovornost za krivina dela koja uini ena bila je na njenom muu pa je stoga on imao pravo da je telesno kanjava i zatvara.
Poloaj ena iz niih drutvenih slojeva je bio neto povoljniji jer se u toj oblasti primenjivalo PARTIKULARNO OBIAJNO PRAVO.



KRIVINO PRAVO karakterie nekoliko specifinih ustanova, pored uobiajenoih krivinih dela.
TRESPASS delikt kojim se nanosi teta tuoj imovini ili linosti, pri emu je ona podrazumevala i povredu kraljevskog mira ili pravnog poretka (kako bi
kontinentalni pravnici rekli)


Od 13. veka se ralikuje trespass ka korivino delo uinjeno sa namerom (CRIME) i trespass kao graansko pravna protivpravna nenamerna radnja koja je
prouzrokovala imovinsku tetu koja se mora nadoknaditi (TORT) J
Zato su za trespass postojali razliiti sudovi i postpuci, jer su tu spadala razliita dela razliite teine.
Kada je u pitanju CRIME kojim se naruava kraljevski mir, poev od 13. veka on poinje da se razlikuje prema teini .


FELONY felonija je teki zloin povreda vazalnih obaveza zbog ega se gubio feud, a potom i sva dela zbog kojih se mogla izredi SMRTNA KAZNA uz
konfiskovanje imovine izvrioca (ubistvo, silovanje, razbojnitvo)
Laki prestupi MIDEMEANOUR su kanjavani novanom kaznom FINE ali ne u smislu naknade kao TORTS , nego u cilju kanjavanja uinioca.


Od 14. veka Statuom iz 1352. godine, iz felonije se izdvaja kao posebno teko delo IZDAJA TREASON- koja moe imati oblik VELEIZDAJE kada je delo upereno
protiv kralja, ili falsfikovanje dravnog peata ili novca, vojna pobuna i slino.
MALA IZDAJA kada su dela uperena protiv godspodara od strane slugu protiv mua od strane ene itd.

Smrtna kazna se izvravala na razliite naine odrubljivanje glave, spaljivanje na lomai itd.
SUENJE I SUDSKI POSTUPAK okosnica anglosaksonskog prava, zbog KREATIVNE ULOGE sudova u stvaranju prava CASE LAW.

Pravila postupka su veoma komplikovana, FORMALNA I STROGA, tako da je skoro nemogude da se stranka pojavi sama na sudu bez profesionalne pomodi
advokata razliitih nivoa (barrister, solicitor, attorney).
Krivini i graanski postupak se razlikuju ali je u oba pored sudije odluivala porota (JURY)
POROTA se javlja ved od 12 veka kod Common Law sudova, dok su EQUITY sudovi pre svega Kancelarov sud, sudili bez porote.
Sudija je pomoagao porotnicima utoliko to je vodio postupak , definisao injenice (issue) o kojima treba da se izjasni porota i pozivao porotnike da o njima
daju svoje miljenje VERDICT.


Postojala je razlika izmeu CIVIL JURY (graanske porote) I CRIMINAL JURY (krivine porote)
Zahvaljujudi obema je dolo do potiskivanja IRACIONALNIH DOKAZNIH SREDSTAVA ordalija, sudskog dvoboja, saklevetnika itd.
Sudovi su bili raznovrsni.
Pored MENORIJALNIH sudova na imanjima lordova, LOKALNI sudovi su organizovani u GROFOVIJAMA, i GRADOVIMA.
Najvii je bio KRALJEVSKI SUD (CURIA REGIS) oni su od Henrija II Plantageneta putovali po zemlji , preuzimali nadlenost lokalnih sudova i sudili po optem
pravu Engleske.


Ali jedan sud od petorice sudija ostaje kao nepokretan CNETRALNI KRALJEVSKI SUD, koji zaseda u Vestminsterskoj palati i naziva se Bench jer zaseda u
klupama.
U poetku su ih inile istaknute javne linosti i politiari, a kasnijei sudije profesionalci.
Ve od 12. veka se izdvajaju
1. SUD OPTE NADLENOSTI (Court of common Pleas) imovinski sporovi
2. SUD KRALJEVE KLUPE (Court of Kings Bench) predsedavao mu je kralj i mogao je preuzeti svaki predmet od drugih sudova
3. SUD DRAVNE BLAGAJNE - poznat i kao SUD AHOVSKE TABLE (jer je zasedao za stolom prekrivenom stolnjakom sa ahovskim
poljima radi izraunavanja finansijsko-poreskih predmeta)


Ova tri suda imala su vanu ulogu u STVARANJU OPTEG (OBIAJNOG) PRAVA.
Tome je doprine u velikoj meri sudija Bench suda HENRI DE BREKTON koji je sastavio veliku studiju o obiajnom pravu Engleske.
Danas ga nazivaju ocem Common Law sistema.
Meu najvanije delove kraljevog suda spada i KANCELAROV SUD on je u poetku zaista predstavljao kraljevsku kancelariju, sa kancelarom na elu, i nije
imao sudsku nadlenost, ved administrativne dunosti.


Preko te kancelarije su stranke podnosile zahtev kralju za izdavanja WRIT-a i pladale za to taksu.
Meutim, kada su siromani tuioci molili osloboenje od kupovine tube kancelar je umesto writa omogudavao drugo sredstvo za zatitu spornog odnosa.
Tako je u stvari suspendovao nadlenost Common Law sudova donosedi i sam odluke u pojedinim situacijama na neformalan nain.
Od 15. veka kraljeva kancelarija se na taj nain pretvorila u jedan od kraljevih sudova.
Za razliku od prva tri COMMON LAW suda uticaj ovog bio je presudan na formiranje sistema EQUITY.
5.2.2. PRUSKA I PRUSKI ZAKONIK


Pruska se rasprostirala u istonim delovima NEMAKE gde je jo od 15. veka vladala nemaka dinastija HOENCOLERNA.
Zemlja se ukrupnila od 17. veka kada su se spojile ISTONA PRUSKA I BRANDENBURG ali je problem bila razdvojenost drave i nepovezanost dravne
teritorije koja je bila preseena poljskim posedima.
Zato je Pruska stalno ratovala u nastojanjima da ujedini svoju teritoriju.


Vojnu mod drave zasnovao je Fridrih Vilhelm. Njegov glavni cilj bio je da POJEDNOSTAVI I UNIFICIRA administraciju na teritorijama na kojima je ladao.
Zato je jo 1714. godine naredio da se zapone rad na RACIONALIZACIJI PRAVA.
Pred kraj svoje vladavine preduzeo je jo radikalniju reformu radi suzbijanja pravnog partikularizma odlui je da se objavi OPTE PRAVO zasnovano na
pandektnom USUS MODERNUS.



Celokupno delo i reforme Fridriha Vilhelma I je nastavio njegov sin Fridrih II Veliki.
Izvrio je reforme u sudstvu
proglasio versku toleranciju
irio je kolstvo, ali je pritom vodio snanu osvajadku politiku.
U njegovo vreme Pruska je skoro udvostruila svoju teritoriju.

I za sve to vreme izvrio je i REFORMU ZAKONODAVSTVA.


Fridrih Ii veliki je 1746. dao zadatak svom kancelaru da obezbedi unifiakciju i stvaranje prava zasnovanog na razumu
ija bi primena bila optevaeda u celoj dravi (dodue jo uvek kao supsidijerni izvor prava uz prava pojedinih provincija)
Odredbe su trebale da budu maksimalno precizne , kako bi se izbeglo razliito tumaenje prava.
Sve je to trebalo da bude sastavni deo bududeg zakonika koji je ved unapred dobio ime CORPUS IURIS FREDERICIANI.
Meutim smrt kancelara spreio ga je da dovede posao do kraja.


Zatim je to preuzeo slededi kancelar ali ga je poverio KARLU GOTLIBU VARCU koji je bio pravnik i praktiar - jer je kralj izriito zabranio da se u kodifikaciju
uplidu profesori prava .
Osnovni izvori kodifikacije bili su USUS MODERNUS PANDECTARUM (opte nemako privatno pravo nastalo uticajem domadeg partikularnog na recipirano
rimsko pravo)


Kralj je ubrzo umro, a slava je pripala njegovom nasledniku Fridrihu Viljemu II.
Tako je 1794. objavljen PRUSKI OPTEZEMALJSKI ZAKONIK.
Pruski Landreht, kako se esto skradeno naziva, imao je preko 17.000 paragrafa, obuhvatao je PRIVATNO, JAVNO PRAVO0, KRIVINO, USTAVNO, ODNOSE
PREMA CRKVI I FEUDALCIMA.


Zbog toga se ne moe smatrati prvom modernom kodifikacijom graanskog prava .
Jo jedan razlog je NEPOSTOJANJE PRAVNE JEDNAKOSTI pravni poloaj je esto zavisio od staleke pripadnosti.
Veliki obim zakonika je direktna posledica zahteva da bude detaljan i da nedvosmisleno regulie najede ivotne pravne situacije.
Veoma izraena kazuistinost


I druga kraljeva elja je ispunjena njegov stil je lako razumljiv.
Time je dao primer drugim bududim zakonicima, naroito austrijskom.
U njemu je prvi put velikim delom doao do izraaja KONCEPT PRIRODNOG PRAVA.
5.2.3. AUSTRIJA I AUSTRIJSKI GRAANSKI ZAKONIK


Poraeni u Nemakoj, Habzburgovci su se okrenuli svoijim naslednim zemlajma Austriji, epkoj, Ugarskoj, Hrvatskoj itd.
Kao posledica ratova sa Turskom formirana je Vojna krajina sa seditem u Karlovcu i Varadinu.
U njoj su se najvie naseljavali Srbi iz delova pod turskom vladu i za odbranu od Turaka su dobijali od drave zemlju i platu.
Tek je Beogrdskim mirom iz 1739. godine postavljena granica izmeu Austrije i Turske na Savi i Dunavu, kada se veliki broj Srba seli na austrijsku stranu, pod
vostvom patrijarha Arsenija IV Jovanovida (Druga seoba Srba)

Posle ratova sa TurskomAustrija postaje jedna od zemalja prosvedenog apsolutizma.
Dolo je do reforma Marije Terezije.
Njima je uvrenja apsolutna vlast monarha,
formirani su CENTRALNI DRAVNI ORGANI dravni saveti i ministrarstva
bitno je poboljan poloaj seljaka ,
ogranieni su feudalni nameti,
uvedene obrazovne ustanove itd.
Marija Terezija je formirala prvu komisiju iji je bio zadaatak da sastavi zbornik graanskog prava
On je trebalo da vai na celokupnoj teritoriji naslednih habzburkih zemalja, ime bi se suzbio pravni partikularizam.



Tako je 1766. nastao CODEX THERESIANUS, baziran na pandektnom pravu.
Ali s obzirom da je bio preopiran i nejasan, carica ga nije prihvatila.
Ipak , rad na kodifikovanju se nastavio i posle njene smrti.

Reforme njenog sina Josifa II bile su jo radikalniji udar na feudalne privilegije, u korist graanstva.
Proglaena je JEDNAKOST SVIH GRAANA PRED SUDOM, tzv. Patentom o toleranciji iz 1781. godine uvedena je POTPUNA SLOBODA VEROISPOVESTI i
JEDNAK PRISTUP DRAVNIM SLUBAMA i nekatolicima , pod uslovom da znaju nemaki jezik .


Nastvljen je i rad na kodifikaciji prava, zapoet u vreme Mairje Terezije.
Objavljen je skradeni i jasniji nacrt zakonika JOZEFINSKI KODEKS.
Meutim, s obzirom da je on bio nepotpun, bio je potreban dalji rad na kodifikaciji.


Dolazi na vlast njegov brat Leopold, koji je odustao od reformi svoga brata, uplaen politikim dometima Francuske revolucije.
Ipak, on je nastavio rad na kodifikaciji graanskog prava.

Tek je dolaskom na presto Franca II oznaio dovravanje projekta austrijske kodifikacije graanskog prava.
Ved za vreme Leopolda II je formirana nova komisija za sastavljanje graanske kodifikacije .


Ni taj nacrt zakona nije bio prihvaden.
Novi car je 1801. godine zadatak poverio novoj komisiji, na ijem je elu bio sudija i profesor prirodnog prava na Pravnom fakultetu u Beu.
Na toj kodifikaciji se radilo 10 godinatako da je zakonik objavljen 1811. godine pod nazivom OPTI GRAANSKI ZAKONIK ZA NEMACKE NASLEDNE ZEMLJE.
Zakonik je napustio pandektnu tradiciju I PRIHVATIO INSTITUCIONALNU PODELU prava na TRI GLAVNE CELINE:

1. prvi deo je posveden licima tj. STATUSNOM PRAVU, zajedno sa PORODINIM PRAVOM.
2. drugi deo govori o SVOJINI , i NASLEDNOM PRAVU.
3. tredi deo OPTE USTANOVE vezane za lina prava i prava na stvari , a ima i deo OBLIGACIONO
PRAVA I PRAVA NA STVARI.
Osnovni njegovi izvori su
RIMSKO PRAVO
PRIRODNO PRAVO
KANONSKO PRAVO
OPTE NEMAKO PRAVO
FEUDALNO, PARTIKULARNO PRAVO pojedinih pokrajina


Stil mu je jasniji i razumljiviji , i moderniji je u poreenju sa francuskih CODE CIVIL , a u nekim aspektima je konzervativniji.
Nije prihvatioi prirodnopravnu koncepciju da je kod KUPOPRODAJE sam sporazum dovoljan za prenoenje svojine, nego zatheva i spoljni element saglasnosti
volje, to podazumeva postojanje PRAVNOG OSNOVA TITULUS, i NAINA STICANJA MODUS ACQUIRENDI.
Zbog malog obima i konciznosti Zakonik je postavljao samo OPTA PRAVILA, doputajudi sudijama da tumae pojedinosti, i ostalo je dosta pravnih praznina.
Ipak, zakonodavac daje sudijama instrukciju da u tim sluajevima treba presuditi po naelima PRIRODNOG PRAVA.
Zakonik je esto bio noveliran.


Najveda revizija je zapoela 1904. godine na predlog Jozefa Ungera, a okonana je posle Prvog svetskog rata.
Novelirani tekst se primenjivao u Sloveniji i Dalmaciji.
Predstavljao je osnov za presaivanje prilikom donoenja SRPSKOG GRAANSKOG ZAKONIKA IZ 1844. GODINE.
5.3. NIZOZEMSKA REVOLUCIJA


NIZOZEMSKA REVOLUCIJA se vezuje za nastanak Novog veka i moderne drave.
Poetkom 15. veka je Nizozemska nasleem kao posed Habzburgovaca dola pod vlast panskog kralja Karla V.
Pitanja od opteg znaaja reavana su na zajednikoj skuptini dravnih stalea svih provincija bilo ih je 17.


Meutim kada je na panski presto doao Filip II sin Karla V zapoeo je da ograniava samoupravu Nizozemske, kako bi ih jo vie opteretio porezima.
U Nizozemskoj se u to vreme veoma rairio protestantizam i kalvinizam iji je stav bio da imaju pravo na otpor vladaru koji mu namede svoju veru.
Zbog inkvizicije i otpora prema njoj Nizozemska revolucija je esto predstvaljena kao sukob PROTESTANATA I KATOLIKA.


Sukob je kulminiralo kada je Filip II za namesnika STATHOLDERA postavio vojvodu od Albe, i dao mu zadatak da suzbije kalvinizam.
Alba je stvorio preki sud, poznat kao Vede nemira ili Krvavi savet i osudio na smrt vie od 6000 graana. To je samo uvedalo otpor.

U gradu Arasu je stvorena Araska unija, koja priznaje vlast panskog kralja.
Kao odgovor na to obrazovana je 1579. godine Utrehtska unija.
Posle dve godine ratovanja ujedinjene provincije su u Hagu 1581. godine proglasile NEZAVISNOST SEVERNE NIZOZEMSKE I zbacile Filipa II a Viljem Oranski
postaje prvi statholder novonastale drave , FEDERACIJE PROVINCIJA.


U PROGLASU O NEZAVISNOSTI , prvoj politikoj deklaraciji modernog doba, konstatuje se da je vladalac koji zanemari interese svojih podanika tiranin, te da
mu se ne treba pokoravati.

Mada se nova drava zvala UJEDINJENE PROVINCIJE, sve vie su je nazivali HOLANDSKA REPUBLIKA, prema najvedoj provinciji.
Viljema Oranskog, posle njegovog ubistva, nasleuje princ Moris, i tek posle 80 godina Holandija je stekla MEUNARODNO PRIZNANJE 1648.
Na taj nain je proglaenja nezavisnost od panske vlasti u Nizozemskoj, ukinuta je monarhija i proglaenja REPUBLIKA.
ORGANIZACIJA VLASTI svaka provincija je imala svoje staleke skuptine, u koje nije ulauzilo svetenstov.


Postojala je i zajednika generalna skuptina dravnih stalea, u Hagu. Vodila je unutranju i spoljnu politiku zemlje.
Vaan je bio i Dravni savet od 12 lanova koje je imenovala skuptina dravnih stalea na predlog provincija.
Na elu dravnog saveta bio je tatholder.
Oni su birani iz porodice Viljema Oranskog.

Dolazi do uspona Holandije - postaje trgovaka, pomorska, kolonijalna sila.


Karakter Nizozemske revolucije:
1. antimonarhistika (za republiku)
2. buroaska (protiv feudalizma)
3. nacionalna (za osloboenje od panaca)
5.4. SKUPTINSKI SISTEM VLASTI U VAJCARSKOJ REPUBLICI I VAJCARSKA
PRAVNA TRADICIJA


Pored Nizozemske, vajcarska je jo jedan vaan centar deo stvaranja moderne drave u Evropi.
vajcarska je od 13. veka bila savez dravica KANTONA u poetku od tri prakantona:
1. VIC
2. URI
3. UNTERVALDEN


koji su na osnovu ugovora o savezu iz 1291. godine spojene u vajcarsku.
Savez je imao odbrambenu funkciju u odnosu na ekspanziju Habzburgovaca.


Danas se naziva KONFEDERACIJOM.
Vremenom je konfederacija proirena na 13 kantona
Zajedniki organ je bila SKUPTINA SAVEZA
Unutranje ureenje kantona je bilo autonomno.


Od jezika koriste se NEMAKI, FRANCUSKI, ITALIJANSKI I RETO-ROMANSKI JEZIK.
vajcarskoj je priznata nezavisnost, kao i Holandiji.
Republikansko ureenje je predstavljalo oblik vladavine u vajcarskoj.
1798. dobila je svoj prvi Ustav kada se nala na udaru Napoleona. Tim ustavom je uvedena HELVETSKA REPUBLIKA.


Kondefderalno ureenje je bilo ukinutoi i drava je postala unitarna, a kantoni su postali obine administrativne jedinice, kao departmani u Francuskoj.
Napoleon donosi Posrednike akte kojima uvodi federalno ureenje sa velikim ovladenjima kantona.
vajcarska, posle pada Napoleona na Bekom kongresu 1815. godine dobija svoju fizionomiju sa 22 kantona.
Oni iste godine zakljuuju Federalni pakt u kome je DIETA jedini federalni organ, u koji svaki kanton alje po jednog predstavnika.
Konano, nastao je uveni vajcarski ustav iz 1848. godine ija reenja vae i danas.

5. 4. 1. USTAV IZ 1848. GODINE


Po njemu, vajcarska ostaje republika, ali sada je federalna, a ne konfederalna.
Predstavniko telo Savezna skuptina , najvii organ vlasti , ne samo zakonodavni ved kontrolie i izvrnu i sudsku vlast.
Savezna skuptina je sastavljena iz dva doma Nacionalno vede predstavnici kantona srazmerno broju stanovnika, to odraava princip
PROPORCIONALNOSTI prema snazi i velicini kantona.


Drugi dom Vede kantona svaki kanton nezavisno od velliine bira po 2 poslanika - to odraava ravnopravnost kantona.
Savezno vede izvrni organ ima 7 lanova bira ih Savezna skuptina i njoj odgovaraju za svoj rad.
Sedite oba organa je u Bernu, koji je prestonica.
Zajednike sudske vlasti jo nema, a Savezni sud de biti uspostavljen tek ustanvom reivzijom iz 1874. godine i bide smeten u Lozani.



Danas, vajcarska je FEDERALNA REPUBLIKA sa 23 kantona, ali se tri kantona dela na dva polu-kantona, pa se drava sastoji od 26 federalnih jedinica.
U Vede kantona Savezne skuptine svaki kanton alje po 2 predstavanima , a polu-kantoni po jednog, tako da se ono sastoji od 46 poslanikih mesta.
Duina mandata poslanika u Vedu kantona je razliita.
Nacionalno vede se sastojalo od 111 poslanika biranih u kantonima na svakih 20.000 stanovnika a ustavnom izmenom iz 1962. godine njihov broj je fiksiran
na 200 poslanikih mesta.


Ustavnom revizijom se zabranjuje imperativni mandat, tako da poslanici vie nisu bili vezani instrukcijama koje bi im davali kantoni.
Prilikom izmene ustava, neophodno je sadejstvo svih graana.
Savezna skuptina ne moe sprovesti nikakvu ustavnu izmenu bez referenduma.
Savezno vede vri vrhovnu direktorijalnu i izvrnu vlast.
Ima 7 lanova ministara- mandat im je 4 godine, uz mogudnost da se isto lice reizabijra neogranien broj puta.
Tih sedam lanova ustvari ine vladu.


Predsednik Saveznog veda se bira meu njegovim lanovima, mada je on samo prvi meu jednakima
Zbog estih promena na elu drave, proseni vajcarci obino ni ne znaju ko im je predsednik.
Savezna skuptina ga bira, daje mu instrukcije .
Savezno vede je podreeni organ Savezne skuptine, podnosi joj izvetaj o svom radu.
Ustavnom revizijom iz 1874. godine kompletiran je Savezni sud.


On je presuivao u sluajevima konflikata izmeu pojedinih lanica drave. Bio je najvii sud u dravi.
Savezni sud nikada nije stekao pravo da ocenjuje ustavnost zakona (kao Vrhovni sud u SAD)
Jedino moe da revidira sopstvene zakone, tj. graani mogu kroz referendume da pokrenu postupak ocene ustavnosti zakona.
Savezni vrhovni sud se danas sastoji od 30 sudija.
Ustav vajcarske koji je usvojen 1999. godine a stupio na snagu 1. januara 2000. gdoine je njen sadanji ustav.
5. 4. 2. VAJCARSKI GRAANSKI ZAKONIK


U vajcarskoj je doneta jedna od najznaajnijih graanskih kodifikacija u evropi VAJCARSKI GRAANSKI ZAKONIK iz 1912. godine
Nastao je zbog potrebe da se prevazie izraen partikularizam.
Pravni osnov za to stvoren je Ustavom iz 1874. godine ustanovljavanjem nadlenosti federacije
a 1881 . godine donet je vajcarski zakonink o obligacijama
Pripadnik istorijsko pravne kole, profesor rimskog prava na Univerzitetu u Bazelu i Bernu, Eugen Huber dobio je zadatak da sastavi celovitu graansku
kodifikaciju 1900. godine, a usvojena je 1907. godine.



Ovaj zakonik je dosta drugaiji od ostalih iz svog vremena. Doneo ga je jedan ovek, jezik i stil su jasni, jednostavni.
Deli se na etiri dela:
1. STATUSNO PRAVO lica,
2. PORODINO PRAVO nasleivanje
3. SVOJINU


Obligacije sainjavaju petu celinu, koja je obuhvatila i TRGOVAKO PRAVO.


ako se u zakonu ne moe pronai odgovarada odredba, sudija odluku donosi u skladu sa obiajnim pravom a ako i iono nedostaje u skladu sa normom koju bi
doneo da je zakonodavac.
Njegov obim je manji od nemakog graanskog zakonika.
vajcarski graanski zakonik je 1922. skoro u potpunosti preuzela Turska u vreme Kemala Ataturka.
Imao je uticaj i na italijanski graanski zakonik iz 1942. godine.
Neki ga smatraju dobrom osnovom za donoenje budude Evropske graanske kodifikacije.
Dakle, on je ostavio dubok trag u uporednom pravu, kako stvaranjem skuptinske vladavine, tako i veoma uspenom kodifikacijom graanskog prava.


5.5. PARLAMENTARNI SISTEM U ENGLESKOJ POLITIKI OKVIR ENGLESKE PRAVNE TRADICIJE

Engleska je prav od velikih drava u kojoj je izvedena graanska revolucija.
Engleska revolucija nije stvorila novi oblik vladavine nego je postepeno izgradila naroit isistem dravne vlasti u kome dolazi do izraaja ideja NARODNOG
SUVERENITETA, gde je vladar sve vie postepeno ograniavan, sve dok nije postao linost koja vlada ali ne upravlja
Engleski parlamentarni sistem se izgraivao na Lokovoj ideji o podeli vlasti.
Parlament se smatrao kljunom ustanovom, koja predstavlja prepreku ZLOUPOTREBI dravne vlasti i garanciju NARODNE SUVERENOSTI, LJUDSKIH PRAVA I
SLOBODA, naroio VLADAVINE PRAVA.
5.5.1. IZRASTANJE ENGLESKOG PARLAMENTARIZMA

Magna Carta je inspirisala nastanak parlamenta samo 50 godina posle njenog donoenja 1265. godine baron Simon de Monfor je u borbu protiv monarha
ukljui o i FEUDALCE, RITERE I GRAANE.


Tako to su pozvani po 2 ritera iz svake GROFOVIJE, i po 2 izabrana graanina iz GRADOVA.
Ovaj skup je dobio naziv PARLAMENT mesto gde se govori.
Od 1295. formiraju se dva doma gornji dom - DOM LORDOVA HOUSE OF LORDS plemstvo i svetenstvo
donji dom - DOM PREDSTAVNIKA GRAANA HOUSE OF COMMONS graani


Vremenom izrazitu prevlast dobija Dom lordova u mnogim pitanjima, ali je za donoenje poreza bila nezaobilazna i uloga donjeg doma.
Celokupna istorija Engleske moe se svesti na borbu kralja i parlamenta.


Sukob se pogorao naroito od dinastije Stjuarta, tj. kralja Dejmsa I i njegovog sina arlsa I (1625-1649)
Progon puritanaca je pogorao situaciju oni su bili protivnici kraljevog apsolutizma i prevlasti nad crkvom.
Parlament je 1628. doneo PETICIJU O PRAVIMA kralj arls I je morao da prihvati da nede ubirati poreze bez saglasnosti parlamenta, i da nede hapsiti
graane i drati ih u zatvoru bez sudskog naloga i bez obrazloenja .



Ipak, Peticija je bila deklaratorni akt - u njoj se nabrajaju kraljeve zloupotrebe i od njega se zahteva da ih vie ne ini.
Na njenu sadrinu je uticao sudija Kouk, koga je kralj smenio zbog suprotstavljanja apsolutizmu.
Meutim kralj nastavlja da kri peticiju o pravima i rasputa parlament i vlada narednih 11 godina.
Kralj je bio prinuen da 1640. sazove parlament zbog ustanka puritanaca u kotskoj, jer je pokuao da tamo uvede anglikansku crkvu.
1641. godine izglasao je VELIKU PREDSTAVKU prigovor- pritubu u njoj su takoe navedene kraljeve zloupotrebe i krenje preuzetih obaveza ali uz ideju
da sada parlament treba da vri nadzor nad kraljevim radom.


Na ovakve zahteve kralj je 1642. reagovao neuspelim pokuajem da vojskom upadne u parlament i pohapsi njegove lanove.
Tako se Engleska podelila na pristalice parlamenta PURITANCE, I GRAANE LONDONA, i
pristalice kralja KRUPNO PLEMSTVO, na severu zemlje.
Revolucija je zapoela 1642. godine a okonana 1660.


Na elu parlamentarne vojske bio je Oliver Kromvel , koji stie veliku popularnost.
Kralj biva zarobljen, sudi mu se u Visokom sudu i osuen je na smrt. Ubijen je 1649. godine.
Nedelju dana posle toga ukinuta je monarhija i rasputen dom lordova.
Vlast je pripala Donjem domu , a u sutini dravom je vladao Oliver Kromvel.


Na taj nain je Engleska nakratko postala REPUBLIKA.
Dobila je pisani ustav, nazvan Kromvelov.

Uveden je Dravni savet inili ga doivotno izabrani lanovi bez ije saglasnosti lord Kromvel nije mogao da donosi odluke.
Tredi organ, Parlament je bio jednodoman.
inili su ga i poslanici iz kotske i Irske.
Kromvel je umro 1658. na vrhuncu slave i njegov sin je preuzeo njegovu ulogu lorda protektora, ali se odrao na vlasti vrlo kratko vreme.
Kasnije je na presto doao sin pogubljenog kralja arls II.


Ni on nije trpeo ogranienja i imao je apsolutistike tenje .
U parlamentu su se organizovali protivnici kraljevog apsolutizma VIGOVCI a sa druge strane su bili predstavnici starog plemstva TORIJEVCI.
Posle njegove smrti, dolazi na presto Dejms II, jo bezobzirniji .
Vigovci i torijvci su se nakratno ujedinili i sloili se da treba potraiti podesnijeg kralja.
Pozvali su Viljema III Oranskog, i on je prihvatio poziv.


Mada je Dejms II pruio otpor, Viljem Oranski bez prolivanja krvi stupa na presto i zato se ovo zove Slavna revolucija
5.5. 2. USTAVNI AKTI MODERNE ENGLESKE


Drugi deo revolucije je 1689. konano ozbiljno ograniio vlast novog kralja (Viljema III i princeze Meri kao savladare)
uvenim Bilom o pravima iz 1689. predvieni su strogi uslovi pod kojima vladar stupa i ostaje na prestolu.
Ovaj dokument prethodno utvruje da presto nije nasleen po bonskom pravu.
Bil o pravima oznaava poetak moderne dravno-pravne istorije Engleske.


On je za Englesku ono to i Ustav za zemlje kontinentalnog prava.
On nabraja i proglaava nezakonitim odreene postupke kralja Dejmsa II.
Za razliku od Peticije o pravu, on nije samo deklaratorne prirode.
Kralju se uskraduje pravo da donosi ili ukida zakone bez parlamenta i uvodi se pravilo da u Engleskoj vlada kralj u parlamentu tj. da vanije odluke on
moe donositi samo uz saglasnost parlamenta.


Predviaju se

-slobodni izbori
-obaveza da se parlament redovno saziva
-vlada se samo uz pomod zakona
-vladavina prava je osnovni princip
-utvruje se civilna lista kraljevih prihoda
- kralj ne moe ubirati poreze bez odobrenja parlamenta
-ustanovljava se imunitet poslanika
Parlament postaje dominantno politiko telo
Bilom o pravima se ograniava kraljeva vlast i uspostavljaju demokratska prava graana u Engleskoj.



Viljem Oranski III nije imao dece , pa je, da ne bi na presto doli Stjuarti, doneo 1701. Akt o prestolonasleu prema njoj trebalo je da ga zamene nemaki
kneevi iz Hanovera.
Prva dva kralja ove dinastije su potpuno prihvatili sva ogranienja
Tredi Dord III nije na ova ogranienja pristajao ali bezuspeno .

Acto of Settlement je uveo:

-stalnost sudija koje vladar vie ne moe smenjivati po svojoj volji , ved se oni imenuju na neogranieni vremenski period.
tako je obezbeena nezavisnost sudstva
o razreenju sudije mogao je odluivati samo parlament.

-druga vana novina je IMPIMENT impeachment.

-postojala je mogudnost da Donji dom pokrene optubu protiv bilo kog lica i za bilo koje delo za koje potom sudi Gornji dom.
Ukoliko je ta tuba pokrenuta protiv ministra i on bude osuen, kralj nema pravo da izvri pomilovanje.
-treda novina ustanova PREMAPOTPISA prema kojoj ni jedna odluka kralja ne moe biti pravno vaea ukoliko pored kralja nije potpisana i od ministra koji
ga je savetovao.


Premapotpis de postati temelj daljeg ograniavanja kralja i jaanja jednog novog organa kabineta ministara.
Habeas Corpus Act, Bill of Rights i Act of Settlement su do danas ouvali pravnu snagu.
Na taj nain se od 13. veka uspostavio sistem vlasti u kome kralj vlada, ali ne upravlja .
5.5.2.1. KRALJ

Monarh je najstarija i najtrajnija dravna ustanova u Engleskoj.
Engleska je od svog nastanka pa do danas monarhija, osim Kromvelovog vremena.
Donoenjem Magna Carta Libertatum vladar je ostao bez vlasti , a Engleska je dobila parlamentarni sistem.
Naeno je monarh ostao nedodirljiv i neodgovoran.


To je ostatak iz ranijeg shvatanja kako kralj ne moe da pogrei
Vremenom je ova misao poela da dobija drugo znaenje ogranienja su postepeno sputavala kralja i dovela do toga da ni jedan njegov akti nije bio vaedi
bez saglasnosti odn. premapotpisa odgovarajudeg ministra, tako da on sada ne moe pogreiti jer nema mogudnosti samostalnog odluivanja.


Njegova uloga je sveana i reprezentativna u njegovo ime se donose presude, imenuju dravni funkcioneri, dele titule, zakljuuju meunarodni ugovori itd.
On i dalje formalno saziva i rasputa parlament, i na poetku godine mu se obrada svojim govorom .
Nijedan zakon parlament i dalje ne moe doneti bez njegovog potpisa, ali svoj potpis monarh ne moe uskratiti.
On ostaje veoma ugledna politika linosti ali bez realne vlasti.

Jedina ovladenja koja su mu preostala su da OPOMINJE , da bude KONSULTOVAN, i da PODSTIE.
5.5.2.2. KABINET MINISTARA


Razvio se iz srednjovekovnog tela CURIA REGIS, pa onda Tajni savet.
inili su ga ljudi od kraljevog poverenja .
Imali su pomodnu funkciju.

Ovo telo je vremenom postajalo sve vede i iz njega se izdvaja ui krug savetnika.
To ue telo se naziva KABINET i razmatra delikatna pitanja, koja kralj nije eleo da iznosi pred Tajni savet.
Iz takvog malog savetodavnog tela razvio se organ koji de kasnije ograniavati njegovu vlast.


Od Slavne revolucije kralje je pribegao lukavstvu kako bi izbegao ogranicavanje:
on poinje u kabinet da bira ljude koji su pripadali partiji koja imav edinu u parlametnu. Tako je lake obezbeivao saglasnost donjeg doma za svoje odluke.

Na osamostalijvanje kabineta od kralja uticalo je jaanje politikih stranaka, posle Slavne revolucije.
Paralelno sa tim nastala je i parlamentarna vlada koju su inili oni koji su pobedili na izborima i inili vedinu u parlamentu.
Sve ee je kralj poveravao lideru politike stranek koja ima najvedi broj poslanika da odabere lanove kabineta, tj. da formira vladu.
Tako je on izgubio uticaj ne samo na formiranje kabineta, nego i na izbor premijera.


Kroz ustanovu IMPICMENT prema kojoj su se dravni slubenici mogli pozivati na odgovornost zbog krivinog dela parlament se mogao osloboditi ministra
ijim je radom bio nezadovoljan.

Ukoliko bi se to desilo i jedan lan kabineta bi bio pogoen ovom merom to bi se moglo tumaiti kao nepoverenje celom kabinetu, pa bi on zbog toga
podnosio kolektivnu ostavku.

Ali da bi se zatitio od neosnovanog i olakog rasputanja kabinet je u praksi izborio pravo da trai rasputanje Donjeg doma i izazove nove izbore, ime bi se
pokazalo iji stav de podrati birako telo.
Tako je postignuta izvesna ravnotea izmeu zakonodavne i izvrne vlasti prema kojoj Donji dom moe raspustiti Kabinet, ali i Kabinet moe izazavati
razreenje Donjeg doma.


Vladu i kabinet formira lider politike partije koja pobedi na izborima , premijer , pri emu mu monarh poverava mandat za sastav vlade.
Vremenom premijer postaje najvanija politika lidnost i najznaajniji organ vlasti.
5.5.2.3. PARLAMENT


Obino se smatra da se parlament razvio iz ustanove OPTI SAVET KRALJEVINE
To je bio skup svetovne i duhovne vlastele koje je kralj sazivao u pojedinim situacijama
Od kako je ovaj organ institucionalizovan nakon donoenja Magna Carta Libertatum-a, u 14. veku se ustalio u bikameralnom obliku PARLAMENT.
U poetku je parlament dobio pravo da odobrava porez i podnosi peticije, koje su mogle sadravati predlog zakona, ali je zakon naravno jo uvek donosio
kralj .


Uskoro je donji dom sam poeo da sastavlja predlog zakona BILL koji je trebalo da prihvati i Dom lordova posle ega ga je kralj obino potvrivao.
Tako da taj tekst tada postaje zakon odnosno u Engleskoj STATUT.
Od donoenja Bill of Rights kraljeva zakonodavna vlast je sasvim ogranien.a

Dom lordova je dugo bio glavno uporite kralja jer ga sainjavaju nasledni lordovi koje je on birao- to su svetovni lordovi Temporal lords danas ih je 800.
Osim njih , Dom lordova ini i 26 predstavnika anglikanske crkve Spiritual lords duhovni lordovi i jo neka druga lica.
Donji dom House of Commons je sastavlje od obinih graana a predsedava izabrani SPIKER speaker.
Bogati lordovi su esto uticali na izbor lordova donjeg doma
Meutim, to je promenjeno Zakonom o predstavljanju naroda tada je pasivno birako pravo veoma proireno smanjivanjem imovinskog cenzusa, uvedeno
je tajno glasanje, ali je jo dugo zadran cenzus u pogledu pola.


ene su u Engleskoj pasivno birako pravo stekle tek 1918. godine tek ukoliko su starije od 30 godina, a tek su 1928. izjednaene sa mukarcima u tom
pogledu kada im je pasivno biracko pravo dozvoljeno sa 21. godinom.
Izborne reforme su ojaale poloaj Donjeg doma.
Zatim je donet Zakon o Parlamentu 1911. godine kojim je apsolutni veto Doma lordova ukinut, a uveden suspenzivni veto, kako ne bi mogli da blokiraju
savki zakon svojim neslaganjem.


Slabljenje zakonodavne uloge Doma lordova se vidi u tome to on sada samo moe da odloi donoenje zakona kome se protivi 2 gdoine, jer je sporni
zakonski predlog morao biti razmotren jo tri puta u tom vremenskom razmaku.
Ukoliko bi i tredi put Donji dom ostao pri svojoj odluci zakon stupa na snagu im ga potpie monarh bez obzira na neslaganje doma lordova.


Tako je od 1949. gdoine Donji dom potpuno superioran u odnosu na Dom lordova.


5.6. PREDSEDNIKI SISTEM U SAD I AMERIKA PRAVNA TRADICIJA
5.6.1. POSTANAK SJEDINJENIH AMERIKIH DRAVA



Prve kolonije na severoistonoj obali Atlantika su dobile naziv New England (Nova Engleska).
Kruna je davala saglasnost za osnivanje kolonija izdavanjem povelja da u ime krune vre vlast .
Jedan deo kolonija je nastajao tako to ih je kralj svojom poveljom pojedincima ili grupi pojedinaca dodeljivao kao kvazifeudalni posed, tj. specifini vid
svojine.

Delove nekih od njih su njiohvi vlasnici pordavali ili poklanjali pa su tako nastajale druge, manje privatne kolonije.
Treda grupa kolonija je nastajala kao nova naseobina izbeglica, nezavisno od krune.


Na taj nain su se formirale tri vrste kolonija:
1. KRUNSKE kolonije gde je guvernera postavljao engleski kralj (Virdinija, Njujork)
2. PRIVATNE kolonije guvernera postavlja sopstvenik kolonije (Merilend, Pensilvanija)
3. SAMOUPRAVNE kolonije guvernera birao sam narod (Masausets, Konektikat)


Kolonije na jugu su bile vedinom privatne, a na severu samoupravne. Svaka kolonija je bila samostalna u odnosu na ostale.
Porezi su postali glavni problem u odnosu sa koloniijama.


Sukob se zaotrio u vreme engleskog kralja Dorda III u 13. veku kada je engleski parlament doneo novi Zakon o taksama sa ciljem da se kolonije opterete
novim porezima u obliku poreskog peata odnosno poreske markice koja se napladivala na sva sudska, javna i trgovaka dokumenta, ali i na novine i druge
tampane stvari.


Kolonije su odbile da pladaju novi porez , i zatraile su za sebe iste privilegije koje imaju i engleski graani.
Zbog snane reakcije kolonija Zakon je ubrzo bio povuen, ali je ostala carina na aj i nekoliko drugih proizvoda, jer je Engleska kroz taj presedan elela da
sauva pravo da oporezuje kolonije.

To je bio povod za izbijanje Amerike revolucije, odnosno rata kolonija za nezavisnost od Engleske.
U znak neprihvatanja carine za aj u Bostonu je omladina 1773. pobacala tovare aja u more sa engleskih brodova. Taj dogaaj je poznat kao Bostonska
ajanka, i predstavljao je poetak otvorenog sukoba.
Stanovnitvo kolonija je poelo da stvara svoje oruane odrede.


Meu amerikim kolonijama je shvadeno da samo zajedno mogu da se suprotstave Englezima.
Prvi kontinentalni kongres u Filadelfiji tada najvedem gradu u svim kolonijama u njemu je data inicijativa za formiranje unije kolonija i organizovanje rata
protiv Engleske.


Zatim se sastao Drugi kontinentalni kongres koji je poeo da zaseda1775. godine ponovo u Filadelfiji.
Za predvodnika amerike vojske izabran je Dord Vaington.
Centar politike borbe je prenet u Virdiniju.


Virdinija je prva juna 1776. godine usvojila svoju Deklaraciju o pravima.
Formulisao ju je advokat Tomas Deferson, koji je kasnije sastavio i Deklaraciju o nezavisnosti.
Potom je donet i Ustav Virdinije, iji su tvorci Dord Mejson i Dems Medison.
Njima je jasno definisana nezavisnost od metropole.


Ubrzo je odneta i DEKLARACIJA O NEZAVISNOSTI kojom je proglaena nezavisnost svih amerikih okolonija u odnosu na metropoolu.
Taj datum se slavi kao Dan nezavisnosti.


Sledede godine je donet dokument lanovi konfederacije i trajna zajednica iz 1777. godine i predstavljao je prvi ustav SAD, koji je poeo da se primenjuje
ved sledede godine, ali je ratifikovan od svih drava tek 1871. godine.
Amerika revolucija je povukla i dobrovoljce i celog sveta da se bore za nezavisnost.
Meu njima je francuz Lafajet, i poljak Tadeu Koduko.


Engleska je pristala da 1783. zakljui MIR U PARIZU kojim je kolonijama priznala nezavisnost.
5.6.2. PRAVNO-POLITIKI DOKUMENTI AMERIKE REVOLUCIJE

Deklaracija o nezavisnosti je najznaajniji dokument Amerike revolucije na osnovu koga su utemeljene SAD.
Ona je postavila osnovne ustavnopravne i politike principe koji vae i danas.
Prilikom njenog sastavljanja, njen tvorac Tomas Deferson bio je pod uticajem prirodnog prava.
Oslanjao se na stavove an ak Rusoa i Dona Loka o narodnom suverenitetu.
Zbog toga je na poetku Deklaracije ugradioi neka njega osnovna naela JEDNAKOST,
RAVNOPRAVNOST
PRAVO NA SREDU
PRAVO NA SLOBODU
PRAVO NA POBUNU
U drugom delu Deklaracije se objavljuje svetu da se kidaju veze sa engleskom krunom i da su od tog trenutka SAD nezavisne.

lanovi konfederacije i trajna zajednica imao karakter prvog ustava Amerike, kojim se ureivao odnos izmeu 13 kolonija, drava-lanica.
Zavren je 1777. godine.
Na osnovu njega je svaka lanica konfederacije zadrala samostalnost ZAKONODAVNU, SUDSKU, FINANSIJUSKU, PORESKU, VOJNU.
Osnovni zajednicki centralni organ vlsti bio je KONGRES koga su inili od 2 do 7 delegata iz svake drave zavisno od njihove veliine
Ipak , u Kongresu svaka drava ima samo po 1 glas.
Za sve odluke neophodna je dvotredinska vedina drava.


Ubrzo takva labava veza stvara razne probleme, tako da se javila grupa federalista koja se zalae za snaniju uniju.
Na sastanku federalista Aleksandar Hamilton je predloio da Kongres uspostavi vrde veze meu dravama.
Tako je dolo do sazivanja skupa u Filadelfiji u maju 1787. godine koji je prerastao u Ustavotvornu skuptinu.
Ona je 1787. usvojila predlog novog ustava SAD.
5.6.3. AMERIKI USTAV IZ 1787. GODINE I PREDSEDNIKI SISTEM
Konektikatskim kompromisom uvodi se dvodomni Kongres - Gornji dom Kongresa Senat je predstavljen sa jednakim brojem poslanika iz svake drave,
dok je Predstavniki dom bio formiran srazmerno broju stanovnika.
Ved juna 1788. devet od trinaest drava je ratifikovalo Ustav, i 1788. je on formalno stupio na snagu., a prvi predsednik SAD Dord Vaington je stupio na
dunost aprila 1789. godine, par meseci pre Francuske revolucije.


Podela vlasti je bilo osnovno naelo.

Postojale su tri glavne grane vlasti:

1. ZAKONODAVNA VLAST iji nosilac je bio Kongres
2. IZVRNA VLAST iji nosilac je Predsednik
3. SUDSKA VLAST poverena vrhovnom sudu


Drugo vano nadelo u ovom Ustavu je NEMEANJE JEDNE VLASTI U DRUGU , tj. njihova potpuna fomalna odvojenost.


Meutim, bila je potrebna koordinacija meu njima ni jedna od nijih ne moe naruavati Ustav, ali se sve meusobno kontroliu.
Tu vlada sistem provere i ravnotee u kome svaka grana vlasti ima USTAVNA OVLADENJA da na odreeni nain moe proveravati postupke druge dve , a
i sama je kontrolisana od njih.


Blagu prevagu meu ovim organima ima Predsednik SAD zbog ega se i ceo sistem naziva predsednikim.
Ustav SAD iz 1787. ima svega 7 lanova, a prva tri su namenjena svakoj od grana vlasti.
5.6.3.1. KONGRES

Kongres je nacionalno zakonodavno telo SAD posveden mu je prvi lan Ustava.
ine ga:
1. SENAT po dva senatora iz svake drave lanice, sa mandatom od 6 godina pri emu se svake druge godine menja tredina senatora.
Senator moe biti ponovo izabran vie puta.
Za senatora moe biti izabrano lice koje je starije od 30 godina
- i najmanje 9 godina ima dravljanstvo SAD.

Uvedeni su neposredni izbori za senatore - za njih glasaju svi graani na optim izborima, posle izborne kampanje.
SAD danas ini 50 drava lanica i Senat sada ini 100 senatora.

Sednicama Senata predsedava potpredsednik SAD, ali nema pravo glasa.
U sluaju da predsednik ne moe da predsedava, lanovi senata izaberu privremenog predsednika .


2. PREDSTAVNIKI DOM odraava proporcionalnu zastupljenost graana, dok Senat predstavlja drave-lanice.


U ovom domu, broj predstavnika zavisi od broja stanovnika jedne drave.
Na 30.000 stanovnika se bira 1 kongresmen.
Za kongresmena moe biti izabrano lice koje ima najmanje 25 godina a dravljanin SAD-a je najmanje 7 godina.
Mandat mu je 2 godine. Moe biti biran jo jedanput.


Predstavnikom domu predsedava SPIKER koga bira vedina u ovom domu.
Oba doma su jednaka. Zasedaju istovremeno, ali odvojeno , u dva krila kongresne zgrade na Kapitol hilu u Vaingtonu.
Zasedanja Kongresa poinju 3. januara svake godine i tada oba doma na zajednikoj sednici sluaju Poruku o stanju Unije koju im saoptava predsednik
SAD.

a svake 4. godine tog datuma na zajednikoj sednici oba doma proglaavaju novog Predsednika SAD.
Da bi zakon stupio na snagu potrebno je da se oba doma usaglase, kao i predsednik sa njima dakle, i tu su oba doma ravnopravna.
Meutim, Senat ima malu prevagu on sam daje saglasnost za izbor najvanijih saveznih funkcionera koje predlae Predsednik
a pritom je Senat taj koji odluuje o impimentu.
Mada je Kongres pre svega ZAKONODAVNO TELO (sa pravom da utvruje BUDET) on ima i ustavno ovladenje da KONTROLIE RAD PREDSEDNIKA SAD.
Kongres moe protiv njega da pokrene postupak za utvrivanje odgovornosti zbog krenja Usatva, izdaje, primanja mita ili drugih krivinih dela i moralnih
prestupa.


Taj postupak se naziva impeachment i dolazi iz engleske ustavne tradicije.
Predstavnikim dom podnosi optubu, a postupak se vodi pred Senatom.
U tom sluaju, Senatom predsedava predsednik Vrhovnog suda SAD (Chief Justice).
Posledica toga moe biti uklanjanje sa mesta predsednika Sad dok se njegova eventualna odgovornost potom utvruje u redovnom sudskom postupku.
Do sada su tri amerika predsednika bila podvrgnuta ovom postupku Endrju Donson, Riard Nikson i Bil Klinton, od kojih je samo Riard Nikson, zbog tzv.
afere prislukivanja sam podneo ostavku , pre odluke o impimentu.
5.6.3.2. PREDSEDNIK SAD


Njemu je posveden drugi lan Ustava on je ef IZVRNE vlasti .
On je ustavom ovladen da :
-zakljuuje meunarodne ugovore
-postavlja svoje saradnike
-bude vrhovni komandant oruanih snaga
a sve u cilju ispravnog izvravanja zakona
Pored predsednika, predvien je i potpredsednik SAD koji stupa na dunost Predsednika u sluaju njegove smrti, ostavke, ili nemogudnosti da obavlja
funkciju.
Svoje pomodnike predsednik bira i razreava
efovi departmana koji obavljaju pojedine poslove nazivaju se KANCELARI, ali oni nikada nisu imali mod ministara u kabinetskoj vladi.
Meu njima najvii po rangu je ministar spoljnih poslova DRAVNI SEKRETAR ef Stejt departmenta.
Predsednik posle konsultovanja sa efovima departmana odluke donosi sam, bez premapotpisa i preuzima na sebe svu odgovornost za svaku odluku.
Promena predsednika dovodi do formiranja potpuno novog izvrnog tima novi predsednik otputa raniju administraciju i dovodi ljude od poverenja.



NI sam predsednik nije politiki odgovoran predstavnikom telu ved je samo pravno odgovoran ukoliko povredi pravo.
To je jedan od glavnih razloga zbog kojih se ovaj sistem vlasti naziva predsednikim.
Predsednik ima ustavnu mogudnost da zaustavi zakonodavni proces pravom veta u odnosu na zakonske predloge Kongresa.
Bez njegovog potpisa nijedan zakonski predlog ne moe stupiti na snagu, ak iako je izglasan u oba doma Kongresa.



Ukoliko Predsednik ne potpie u roku od 10 dana , predlog automatski postaje zakon i bez potpisa.
Ali ako stavi SUSPENZIVNI VETO predlog moe samo pri novom odluivanju dobijanjem dvotredinske vedine da bude izglasan.



Pored suspenzivnog on ima i DEPNI VETO na raspolaganju do koga moe dodi samo na kraju zasedanja kongresa (kada se ved nagomila mnogo zakonskih
predloga)
Ukoliko Predsedniku ostane manje od deset dana za potvrdu predloga pre isteka perioda u kome Kongres zaseda, a on ne potpie zakonski predlgo, stavivi
ga u dep smatra se da ga je odbio.

U tom sluaju predlog ne postaje zakon ved u narednom zasedanju Kongresa ponovo mora prodi celu proceduru od poetka.
Dakle, Predsednik se do odreene mere moe meati i u ZAKONODAVNU VLAST.
U odnosu na sudsku vlast predsednik takoe ima jednu uslovnu privilegiju a to je da on uz potvrdu Senata postavlja sudije Vrhovnog suda SAD i i druge
federalne sudije



Sudije imaju doivotan mandat, pa mnogi predsednici ni ne dou u situaciju da se uprazni jedno od devet sudijskih mesta.
Predsednik je i vrhovni zapovednik oruanih snaga.
Ipak, on moe biti odgovoran za svoje postupke kroz impiment
Predsednik se bira preko elektora.
Svaka drava daje onoliko broj elektora koji je jednak zbiru mesta koja ta drava ima u Kongresu dakle ukupnom broju senatora i kongresmena.
lanovi Kongresa ne mogu biti elektori.

Kandidat koji dobije najvie glasova elektora postaje novi predsednik SAD.
Za predsednika moe biti izabrano lice koje je starije od 35 godina , roeno kao dravljanin SAD.
Mandat mu je 4 godine.

Moe biti izabran dva puta uzastopno.
5.6.3.3. VRHOVNI SUD SAD


Trei lan ustava posveden je Vrhovnom sudu i sudskoj vlasti.
Vrhovni sud SAD je najvia sudska instanca u sistemu federalnih sudova.
Broj sudija devet doivotno izabranih sudija.
Imenjuje ih predsednik SAD uz odobrenje Senata.
Vrhovni sud ima DISKRECIONU nadlenost to znai da ne mora uzeti u razmatljanje sve sluajeve koji mu nezadovoljne stranke upute.
U stvari od velikog broja predmeta koji pred njih dospeju samo malo njih se uzme u razmatranje, za koje makar etvorica sudija smatra da su dovoljno vani
da bi se uzeli u razmatranje.
No ima i sluajeva koji se moraju razmatrati to su sluajevi izvorne nadlenosti Vrhovnog suda kada se radi o sporovima izmeu saveznih drava npr.
Nadlenost Vrhovnog suda se ustanovljava u sluajevima kada postoji razliito miljenje apelacionih sudova kada se ocenjuje neki zakon a naroito kada se
pokrede neko ustavno pitanje.


Ulogu ustavnog suda koji ocenjuje ustavnost zakona, ali i sam Ustav, Vrhovni sud nije dobio Ustavom SAD.
Ta njegova nadlenost je proistekla iz uvenog sluaja iz 1803. godine tzv. Marberi protiv Medisona.
Kroz ovaj presedan Vrhovni sud je uzeo sebi za pravo da on a ne Kongres ili izvrna vlast odluuje o ustavnosti zakona i drugih akata, da proglaava akte
Kongresa i predsednika neustavnim ukoliko prevaizale ovlaenja koja su im dodeljena Ustavom.
Tako je kroz ovaj sluaj zaiveo princip da Vrhovni sud ne primenjuje savezni zakon ako oceni da je protivan Ustavu.
Na taj nain je sistem provere i ravnotee dobio novu dimenziju federalnoj sudskoj vlasti je omogudeno da u odreenim sluajevima kotrolie
zakonodavnu i izvrnu vlast.


To specifino ovladenje sudske vlasti naziva se JUDICIAL REVIEW sudski nadzor , tj. sudska revizija.
Ono podrazumeva prava sudova da proglaavaju nevaedim i stavljaju van snag akte zakonodavne i izvrne vlasti . koje smatraju suprotnim Ustavu.
Vrhovni Sud SAD kroz JUDICIAL REVIEW ne moe menjati ustav, nego ga samo moe tumaiti i interpretirati na adekvatan nain.
Vrhovni Sud u stvari je je najvaniji organ vlasti u SAD.
Neke odluke Vrhovnog suda postale su temelj novih pravnih odnosa.

npr. kada je Vrhovni sud proglasio neustavnim tzv. Misuri kompromis koji je omogudavao da se rob oslobodi vlasti svog gospodara po principu jednom
slobodan uvek slobodan s obzirom da je rob pre toga ved boravio sa svojim vlasnikom u Ilinoisu gde je ropstvo ved bilo ukinuto.
Njime je proglaeno neustavnim odvajanje dece belaca i crnaca u posebne razrede u dravnim kolama, itd.



5.6.4. FEDERALIZAM I ORGANIZACIJA PRAVOSUA


Ustavom iz 1787. u SAD je uspostavljena republika - u okviru koje su drave lanice zadrale svoj suverenitet i vlast.
Svaka drava je imala svog GUVERNERA nosioca izvrne vlasti i svoje zakonodavno telo i svoj sistem sudstva.
Zakonodavna tela su takoe DVODOMNA uz nekoliko izuzetaka.
Federalni organi mogu koristiti samo ovladenja koja su im data Usatvom.


Pored sopstvene IZVRNE I ZAKONODAVNE vlasti svaka od 50 drava-lanica, ima i svoj sistem DRAVNIH SUDOVA- nezavisan od sistema federalnih sudova.
Oni imaju svoju specifinu viestepenu strukturu.
Sastoje se od 1-stepenih sudova OPTE NADLENOSTI, DRUGOSTEPENIH apelacionih sudova, i VRHOVNIH SUDOVA svake drave.
Pri tom se njihovi nazivi meusobno dosta razlikuju.


Paralelno sa ovim sistemom sudova pojedinih drava lanica, u svakoj od njih postoje i FEDERALNI SUDOVI.
Razlika meu njima je pre svega u pogledu nadlenosti SUDOVI DRAVA LANICA presuuju BRANE I NASLEDNE sporove, postupke u vezi sa
NEKRETNINAMA, UGOVORNE sporove, SAOBRADAJNE PREKRAJE, i ostala LAKA KRIVINA DELA.
Dok su FEDERALNI SUDOVI nadleni za sporove u kojima se pojavljuje drava ili njeni slubenici, kao i za sporove izmeu drava.
U sistemu FEDERALNIH SUDOVA takoe postoji VIESTEPENOST, tj. hijerarhijska TROSTEPENOST.
OKRUNI SUDOVI su najnii osnovni sudovi.



Postupak ovde vodi jedan sudija sam ili sa porotom.
Ovde se vodi RASPRAVA I DOKAZNI POSTUPAK pred porotom, tj. utvruje se injenicno stanje, pa se nazivaju TRIAL COURTS sudovi pred kojima se odvija
suenje.
DRUGOSTEPENI apelacioni sudiovi su grupisani po geografskom kriterijumu u 12 oblasti i obuhvataju najmanje tri dave.
On razmatra albe na presude okrunih sudova.
Sudi u vedu od 3 sudije, bez porote i bez izvoeenja novih dokaza.



Vrhovni sud najvii federalni sud, koji odluuje po albama na odluke apelacionih sudova.
Sudije svih federalnih sudova se postavljaju od strane Predsednika SAD uz potvrdu Senata. Imaju doivotan mandat. ostaju na tom poloaju dok se
dostojno vladaju.


Senat u posebnom postupku utvrivanja nepodobnosti moe ukloniti sudije sa tog poloaja.
Sudije u sistemu sudova drava lanica dolaze na funkciju na razliite naine neke postavlja guverner, neke biraju graani na optim izborima, itd.
Sudije koje imaju doivotni mandat nisu obavezne da odu u penziju, ved mogu da nastave da rade.
Meu najspecifinije karakteristke amerikog pravosudnog sistema psada POROTA I POROTNO SUENJE kao jedan od osnovnih faktora koji donekle
ograniavaju svemod sudija.


Poroti se pribegava prvenstveno u federalnim sudovima.
Postoji mala i velika porota mala ima 6-12 lanova.velika porota ima do 23 lana kod najvanijih sluajeva.
Njen zadatak je samo da na prvi pogled utvrdi ima li dovoljno dokaza , tj. da li postoji osnovana sumnja.
Odluka porote mora biti jednoglasna .


Izbor porotnika se vri sa liste glasaa a dunost porotnika se ne sme odbiti jer sledi kazna.
Amerika porota vue poreklo iz engleske, gde je izrasla iz sistema saklevetnika.
Danas se amerika i engleska porota dosta razlikuju.
U engleskoj stranke nemaju pravo na izbor porotnika ved se oni biraju sa unapred utvrene listep orotnika.
Pri donoenju presude se ne trai jednoglasnost kao u Americi.
Specifinost ameriko porotnog suenja je to optueni moe da bira da li de mu suditi porota ili sudija pojedinac.
Danas porota sudi tek u oko 10% sluajeva u SAD.
5.6.5. BILL OF RIGHTS I USTAVNI AMANDMANI


BIL O PRAVIMA je pozajmljen iz engleske, u SAD podrazumeva prvih deset amandmana na Ustavi iz 1787. goddine u kojima su ustanovljen osnovna prava i
slobode amerikih graana.
Tih prvih 10 amandmana predstavljaju i danas temelj za garantovanje niza prava i to:
I amandman zabrana ustanovljavanja dravne religije i sloboda govora, tampe, podnoenja peticija
II amandman pravno posedovanje i noenje oruja
III amandman zabrana smetaja vojnika u privatnim kudama bez saglasnosti vlasnika


IV amandman zatita od neprimerenog pretraivanja i oduzimanja linih predmeta
V amandman pravo na odgovarajudi sudski postupak i zabrana oduzimanja privatne imovine bez naknade
VI amandman pravo na brzo suenje i pravo na odbranu

VII amandman pravo na porotno suenje
VIII amandman zabrana utvrivanja prekomernog iznosa kaucije i okrutnog kanjavanja IX amandman
IX amandman zabrana da se prava predviena Ustavom koriste tako da naruavaju prava drugih


X amandman garancija da sva prava koja nisu preneta na federalnu dravu pripadaju dravama lanicama i
narodu.


Borbu za amandmane je prvi put predloio Dems Medison, iz Virdinije.
Oni su prikljueni na kraju Ustava.
Septembra 1789. je usvojen konani tekst amandmana.
Ameriki Bil o pravima je napisan veoma fleksibilnom renikom i uz koridenje irokih formulacija to je omogudilo kasnijim generacijama da ga prilagoavaju
potrebama novog vremena.


Tako je federalni Bil postao jedan dinamian, ivi ustavni dokument, koji se stalno nalazi u stanju transformacije.
ON svakodnevno dobija novi smisao i sadrinu kroz tumaenja Vrhovnog suda SAD.
Za sada je ukupno doneto 27 amandmana, za vie od 200 godina.


XVIII o zabrani alkoholnih pida
XXI kojim je taj amandman ukinut
XIII, XIV i XV ukinuto ropstvo , dato graansko pravo svim licima roenim u SAD u utvreno da se birako pravo nikome ne moe uskratiti s obzirom na rasu
boju ili neki raniji ropski status.


XXII uvedeno ogranienje prava da Predsednik bude biran vie od dva puta.
XXVI sniavanje starosne granice birakog prava na 18 godina
XXVII nijedan zakon kojim se povedavaju naknade koje dobijaju lanovi kongresa ne moe biti primenjen na lanove Kongresa koji su ga izglasali.
5. 7. POLITIKA I PRAVNA TRADICIJA FRANCUSKE
5.7.2. VELIKA FRANCUSKA REVOLUCIJA


Teke finansijske okolnosti koje su doekale Luja XVI dovele su do Francuske revolucije.
Samo godinu dana posle donoenja Amerikog ustava 1788. godine Luj 16. je prihvatio da sazove Skuptinu stalea .
Trebalo je reiti nagomilane tekode , a naroito pladanje poreza.
Sazivanje Opteg stalea je bilo posledica ne kraljeve volje, ved zbog problema oko neuspenog smirivanja krize.
U skuptini stalea bila su tri sloja plemstvo, svetenstvo i graanstvo, i svaki od njih je imao jedan glas. graani su uvek bili nadglasani.


Usledili su pregovori kada je shvadeno da kompromisa nede biti tredi stale se izdvojio i sebe proglasio Narodnom skuptinom .
Kralj je pokuao da raspusti tu skuptinu ali bez uspeha.
ozef Sijes je u svom delu ta je tredi stale razvio ideju da je ustavotvorna vlast najvia da lei u narodu i da iz nje proizlaze sve druge vlasti.
Vrhunac krize je nastupio 14. jula 1789. kada narod napada i osvaja Bastilju to se danas slavi kao dravni praznik Francuske.



Francuska revolucija dobija oblik borbe za ustavnost.
Ustavotvorna skuptina ukida feudalne odnose, povlastice plemstva, crkva gubi pravo da napladuje crkveni desetak vrstu poreza, kao i druge privilegije.
Ideal Revolucije je LIBERTE, EGALITE, FRATERNITE BRATSTVO , JEDNAKOST, SLOBODA.


Dotadanji podanici su pretvoreni u slobodne graane.
Zato se 4. avgust 1789. godine smatra kljunim momentom revolucije tada se u skuptini plemstvo i svetenstvo dobrovoljno odreklo stalekih povlastica u
ime jednakih prava oveka i graanina.
Ukinut je drugi stale duhovno plemstvo.
6.7.3. DEKLARACIJA O PRAVIMA OVEKA I GRAANINA


Ustvavotvorna skuptina je nakon kraja revolucije donela DEKLARACIJU O PRAVIMA OVEKA I GRAANINA.
To je uinjeno 26. avgusta 1789. godine

Najvanija naela su:

1 ljudi se raaju i ive slobodni i jednaki u pravima
2 cilj svakog politikog udruivanja je ouavanje prirodnih i nezastarivih prava oveke sloboda, sigurnost, otpor ugnjetavanju

3- princip suvereniteta poiva u Naciji. Nijedno telo, nijedan pojedinac ne moe vriti vlast koja izriito odatle ne dolazi
4 sloboda mogudnost da se ini sveo ono to nikome ne kodi vrenje prirodnih prava nema granica, osim ako ne oteduje prava drugih. Ove granice
mogu biti odreene samo zakonom


5- zakon ima pravo da zabrani samo radnje tetne za drutvo. Sve to nije zabranjeno zakonom ne moe biti spreeno a niko ne moe biti prinuen da ini on
to on ne nareuje

6- zakon je izraz opte volje, svi graani imaju pravo da uestvuju lino ili preko predstavnika u njegovom donoenju, on mora biti isti za sve. Sva dostojanstv
mesta ili javne slube moraju biti dostupna svima samo na osnovu njihovih vrlina i talent
bez obzira na bilo kakvu drugu razliku


Deklaracija takoe postavlja osnovne principe modernog krivinog prava da niko ne moe biti optuen, uhapen ili zadran za dleo koje nije unapred
propisano zakonom, naelo prezumpcije nevinosti.

Zatim se garantuju pravo na slobodu vere, slobodu misli, govora i tampe.

Ograniava se javna vlast, uz princip podele vlasti i ustavnosti.
Garantuje se neograniena privatna svojina.

Postavljeni su temelji moderne demokratije, Deklaracija je uticala na SAD, koje su tako formulisale svoj Bil o pravima.
5.7.4. USTAV IZ 1791. GODINE


Donet je Ustav iz 1791. godine .
Odlueno je da Skuptna bude jednodomna

Princip suverenosti je dominantan.
Suverenost je jedna, nedeljiva, neotuiva i nezastariva.Pripada narodu i vlast je ne moe prisvojiti.


Narodna skuptina je imaola 745 poslanika ali ih nisu birali graani . Postojalo je AKTIVNO I PASIVNO birako pravo
Graani su bili podeljeni na one koji su imali i one koji nisu imali birako pravo (lica mlaa do 25 godina, ene, kudna posluga, lica sa najniim primanjima)
Izbori su bili tajni ali posredni uz sistem elektora posrednika za koje se zahtevao visoki imovinski cenzus.


Mandat poslanika bio je dve godine a imali su i poslaniki imunitet.
Kralj je bio glavni nosilac izvrne vlasti .

Imao je suspenzivni veto koji se mogao nadvladati jedinu ukoliko zakon prihvate dve naredne skuptine.
Drugi deo izvrne vlasti je inio KABINET MINISTARA- koje je postavljao kralj ali je bio ogranien ministarskim premapotpisom bez koga nijedan njegov
akti nije imao vanost.


Sudstvo je nezavisno od kralja i od Skuptine.
Sudije su birali tzv. aktivni graani na izborima- a mandat im je 6 godina, i tada ne mogu biti smenjeni.
Postojala je porota.


Postoiji sistem viestepenosti sudova. Svako je imao pravo na albu.
Najvii sud je bio Kasacioni koji se nije uputao u utvrivanje injeninog stanja to su radili nii sudovi ved je samo ocenjivao pravna pitanja, tj. da li je neki
sudi pravilno primenio pravo.


Posebno mesto imao je Visoki narodni sud koji je vodio postupke protiv ministara, i delikte protiv bezbednosti drave.
5.7.5. USTAV IZ 1793. GODINE

Nakon ustava iz 1791. godine revolucija je ula u svoju najkrvaviju fazu, Ustavom nije bio zadovoljan ni kralj, ni revolucionari.
Do kulminacije je dolo kada su kralj Luj 16. i Marija Antoaneta pozvali u pomod austrijske i pruske trupe.
U Parizu je sazvan Konvent.

Ved u septembru 1792. godine Konvent je ukinuo monarhiju.
Francuska je postala republika.

Luj 16. je osuen na smrt. Ubijen je 21. januara 1793. godine giljotinom.
U Konventu su se sukobili IRONDINCI i JAKOBINCI, svako sa svojim nacrtom ustava.
Jakobinci su formirali ODBOR JAVNOG SPASA donet je Zakon o nasleivanju, prema kome su izjednaeni svi zakonski naslednici i ukinuta primogenitura., a
vanbrana deca su priznata kao bradna.


Dolazi do pokolja jakobinaca, koji su i pored toga uspeli da dobiju prevagu u Konventu i uvedu Jakobinsku diktaturu.
Glavni nosioci svih ustavnih promena bili su montanjari najradikalnije krilo jakobinaca.
Njihov predlog ustava je prihvaden 24. juna 1793. godine Montanjarski ustav.
Njime je afirmisan KONVENTSKI odn. SKUPTINSKI sistem vladavine, kao oblik demokratskog jedinstva vlasti.
Sva vlast je koncentrisana u Narodnoj skuptini, jednodomnom zakonodavnom telu, koje ima IZVRNU VLAST.
Mandat poslanika je godinu dana.
Skuptina donosi dekrete i zakone.
Postoje i lokalne skuptine u departmanima.
Narodna skuptina je predlagala zakone a usvajao bi ih narod kroz osnovne skuptine, kroz referendum.
Zakon bi stupao na snagu kada ga prihvati bar polovina departmana.


Izvrna vlast je poverena IZVRNOM SAVETU od 24 lana, koji je potinjen Narodnoj skuptini.
Ona ga bira i razreava a mandat mu traje dve godine.
Izvrni savet je imenovao STAREINE ORGANA REPUBLIKE, jo jedan organ vlasti. neka vrsta ministara, koji su za svoju delatnost odgovarali Izvrnom
savetu.

U okviru sudske vlasti Kasacioni sud je bio najvia sudska instanca.
Sudije se biraju na godinu dana.
5.7.6. USTAV IZ 1795. GODINE


To je bio tredi francuski Ustav

Sauvao je tekovine revolucije:
-jednu i nedeljivu republiku,
-princip narodne suverenosti
-podelu vlasti
- skuptinski sistem vladavine
-formu prethodnih ustava


Za svoju preambulu uzima Deklaraciju o pravima, mada je sada izmenjena i delom proirena pod nazivom Deklaracija o pravima i dunostima oveka i
graanina
Ponovo je uveden CENZITARNI reim za aktivno i pasivno birako pravo.
Najvedu promenu je predstavljalo uvoenje bikameralizma dvodomnosti predstavnikog tela.
Narodnu skuptinu su inila dva dela SAVET STARIH kao gornji dom sa 250 poslanika i SAVET PET STOTINA kao donji dom sa 500 lanova
Oba doma su birana posredno.


Birako pravo su imala samo lica starija od 21 godine koja su pladala porez, a izbornici su morali biti stariji od 25 godina i imati vedu imovinu.
Pasivno birako pravo je takoe vezivano za imovinski cenzus.
Za lanove Saveta starih se kao uslvo zahtevala starost, od najmanje 40 godina, najmanje 15 godina domicila u departmanu u kom je biran kako bi ga birai
bolje poznavali, kao i brani status da je oenjen ili udovac.


U Savet pet stotina su ulazila lica starija od 30 godina koja su bila nastanjena u francuskom departmanu najmanje 10 godina.
Mandat poslanika oba doma trajao je tri godine, ali je jedna tredina menjala svake godine.
Zakonodavnu inicijativu je imalo Vede pet stotina a zakonski predlog koji je potekao iz donjeg doma Savet starih je potvrivao ili odbacivao.
Izvrno telo je bilo kolektivno i nazivalo se Direktorijum po kome ceo taj period u istoriji Francuske dobija ime kao to se po njemu naziva odreeni oblik
dravne vlasti u teoriji DIREKTORIJALNI SISTEM.



Direktorijum dobija karakter KOLEKTIVNOG PREDSEDNIKA REPUBLIKE tj. efa drave koji ima iroka ovladenja.
ON vodi meunarodnu politiku, imenuje diplomate, vrhovni je komandant oruanih snaga itd.
Sastojao se od 5 lanova koje je birao Savet starih na predlog Saveta pet stotina.


Izvrna vlast je i ovde bikefalna pored Direktorijuma neposrednu izvrnu vlast sprovode ministri koje postavlja i razreava Direktorijum .
Zbog dominantne uloge Direktorijuma ceo ovaj sistem naziva se DIREKTORIJALNI.
Najvia sudska vlast je poverena KASACIONOM sudu, koji se ne uputa u utvrivanje injenica.
Uvodi se poseban Visoki sud koji sudi i poslanicima i lanovima Direktorijuma.



Pored dva tuioca i petorice sudija iz Kasacionog suda, njega ine i visoki porotnici birani po departmanima.
Glavna tekovina iz vremena Direktorijuma bila je republika.
Napoleon je stao na elo vojske koja je ubrzo osvojila Aleksandriju i Kairo, a potom i ceo Egipat.
Napoleon se udruio sa Sijesom i u novembru 1799. godine su izvrili DRAVNI UDAR.


Vede starih je stalo uz njega i on je rasterao sa vojskom Vede pet stotina koje se protivilo.
Vede pet stotina je ukinulo Direktorijum i izabralo tri konzula Napoleona i Sijesa meu njima.
Ved narednog novembra donet je Ustav iz 1799. umesto onog iz 1795.


Uveden je novi oblik izvrne vlasti Direktorijum je zavren Konzulstvom .
Napoleon ima poloaj prvog konzula koji ima IZVRNU VLAST, predlaganje zakona, imenovanje ministara, ambasadora, sudija, upravljanje vojskom itd.
Uloga druge dvojice konzula ja uglavnom savetodavna.
Strukturu izvrnih organa valsti dopunjavaju Dravni savet i ministri, ali njih imenuje prvi konzul.
Savetodavnu ulogu ima Senat od 80 doivotnih lanova.


Senat bira tzv. Zakonodavno telo od 300 lanova i Tribunat od 100 lanova. Oni su nosioci zakonodavne vlasti.
Narodna suverenost se svela na predlaganja kandidata za predstavniko telo, ali je njih birao Senat, koji je pak bio pod punom kontrolom konzula.
Tako da je zakonodavna vlast bila definitivno potinjena.
Tako je uvedena diktatura egzekutive, tj. reim snane line vlasti jednog oveka Napoleona.



Godine 1802. je proglaen za doivotnog prvog konzula a maja 1804. godine za naslednog cara imperatora.
Kraj Prve republike u Francuskoj koja je potrajala samo 12 godina revolucija je zavrena.
5.7.7. NAPOLEON I FRANCUSKO PRAVO


Uvoenjem Prvog carstva u Francuskoj poeo je period u kome je Napoleon eleo da obnovi Rimsku imperiju.
Sa pravnog gledita, nastao je vaan Graanski zakonik - Code Civil 1804. godine.
Nastao je izmeu ostalog i zbog partikularizma u Francuskoj je postojalo i do 300 partikularnih pravnih sistema.

Sastavio je komisiju od 4 lana sa zadatkom da stvore kodifikaciju:

Trone, predsednik Kasacionog suda,
Bigo, Malvil, Portalis
Dvoje su reflektovali pravo sa juga Francuske, a dvoje sa severa.
Nijedan nije bio profesor prava ni teoretiar, ved su sva etvorica bili pravnici praktiari.
Zadatak komisije bio je olakan time da je veliki broj odnosa ved bio regulisan rimskim pravom, ali i
obiajnim, kanonskim, itd.
Zbog toga on nije ba toliko originalan tekst, ali je imao i mnoge novine.

Napoleon je uticao na uvoenje tzv. potpune adopcije i sporazumnog razvoda.
Imao je konzervativan stav u pogledu poloaja ene- koja je imala ogranienu poslovnu i procesnu sposobnost nije mogla raspolagati svojom imovinom, niti
se mogla pojavljivati na sudu bez dozvole mua.


Podela na tri knjige je odraavala podelu PRIVATNOG PRAVA Iz Gajevih, tj.Justinijanovih institucija,
Prva knjiga govori o objavljivanju zakona i bududoj primeni Zakonika, naroito zabranjuje retroaktivnost da propisi ne mogu imati ranije povratno dejstvo
na ranije nastale pravne situacije.


Pravo vai samo ako je doneto u odgovarajudoj proceduri.
Zatim sledi deo o statusnom pravu PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST, brano i porodino pravo, zakljuenje i razvod braka,

Druga knjiga govori o svojini na pokretnostima i nepokretnostima
Treda knjiga naini za sticanje svojine , nasledno i obligaciono pravo


Tu se nalazi prirodno pravna ideja da se svojina stie u trenu zakljuenja ugovora kao i prenos rizika zbog propasti stvari
Jo dva glavna principa prirodnog prava neograniena privatna svojina i neograniena sloboda ugovaranja u obligacionom pravu.
Triparticiji nedostaje ius quod actiones pertinet zato je donet Zakonik o graanskom postupku


A kodifikaciju je Napoleon kompletirao usvajanjem Trgovinskog zakonika 1808 .
Code civil je pisan lakim, jasnim saetim stilom.
Bio je veoma popularan, mnoge zemlje su ga preuzele u celosti, naroito francuske kolonije.
Ostao je do danas osnovni izvor graanskog prava u Francuskoj.
5.7.8. RESTAURACIJA I JULSKA MONARHIJA


Posle sloma Napoleonovih snaga kod Lajpciga 1813. zbaen je i proteran na ostrvo Elbu.
Zatim sledi njegova vladavina od 100 dana 1815. godine, ali nakon toga konano biva proteran na ostrvo Sv. Jelenu gde je i umro 1821. godine.
Nakon njega, dolazi Luj 18. na vlast. , 1814. godine.


Doneta je Ustavna povelja, prema kojoj je snanu izvrnu vlast dobio kralj.
Monarh postaje najznaajniji ustavni inilac.
Monarh vri izvrnu vlast zajedno sa ministrima .
Zakonodavna vlast pripada dvodomnom telu koje ine:

1. DOM PEROVA koji sastavlja monarh
2. DOM PREDSTAVNIKA koga biraju na neposrednim izborima.



Odgovornost Vlade se realizuje kao i u Engleskoj Donji dom optuuje ministra, a sudi mu Gornji dom.
Kralj ima pravo zakonske inicijative, imenuje lanove Doma perova, a moe i da raspusti Dom predstavnika.
Kada je posle njegove smrti 1825. na vlast doao njegov brat kao novi kralj, on je poeo da sastavlja vladu po svom ukusu, i to je izazvalo otpor a zatim i
Julsku revoluciju.


Trajala je svega tri dana kralj je najuren iz zemlje, a zamenio ga je Luj Filip, iz dinastije Burbona.
Doneta je nova Ustavna povelja
U Julskoj monarhiji je potvrena ideja narodnog suvereniteta, pravo zakonodavne inicijative su dobila oba doma, imovinski izborni cenzus je smanjen a
monarh je prestao da se spori s parlamentom oko sastava vlade i prihvatio je vladu parlamentarne vedine.
To je bila revolucija sirotinje i radnika, pre nego graanstva.

5.7.9.DRUGA REPUBLIKA I USTAV IZ 1848. GODINE



Povratak repubilkanskom ureenju je 1848. godine na vlast doveo Napoleonovog sinovca Luja Napoleona.
Donet je novi Ustav iz 1848. godine.
Naelo narodne suverenosti i podela vlasti su doli u prvi plan.
Zakonodavna vlast je pripadala Narodnoj skuptini koja je bila jednodomna.


Velika novina to su poslanici birani optim, neposrednim i tajnim glasanjem, birao ih je narod na 4 godine.
Predsednik je ogranien premapotpisima ministra, ali on imenuje i razreava ministre, tako da je prevaga u izvrnoj vlasti pripadala njemu.
Ministri su njemu bili odgovorni, a ne Skuptini.


Francuska se ovoga puta vie ugledala na ameriki, nego na engleski sistem.
Luj Napoleon je uao u sukobe sa Skuptinom.
Senatus konsultom iz 1852. godine proglasio se carem, pod imenom Napoleon III.
Republika je zamenjena Drugim carstvom.


Vladao je 20 godina. Posle poraza kod Sedana narod je posle nereda u Parizu, ponovo proglasio republiku.
Tako je nastala Treda republika.
5.7.10. TREA REPUBLIKA

Posle zbacivanja kralja uspostavljena je privremena vlada.
U martu 1871. nastala je Pariska komuna prva proleterska revolucija.
Formirani su revolucionarni radniki organi vlasti Centralni komitet nacionalne garde kao IZVRNO TELO, a potom i VEDE KOMUNA.
Vlada u Versaju je sklopilla nepovoljan mir sa Pruskom a potom napala Pariz i masakrirala komunare.


Podeljenost na REPUBLIKANCE I MONARHISTE- pri emu su monarhisti bili meusobno suprotstavljeni u dva tabora: LEGITIMISTE, i ORLEANISTE.
Ustavno ureenje Trede republike sadrano je u nekoliko tekstova ustavnog karaktera donetih tokom 1875. godine.
To su bila tri kratka Organska zakona o organizaciji Senata, organizciji javnih vlasti, i odnosu izmeu organa javne vlasti.
Zakonodavno telo je bikameralno - inili su ga Senat i Skuptina.


Senat je imao 300 senatora biranih po departmanima.
Oba doma su ravnopravna, tako da bez saglasnosti jednog zakon ne moe biti izglasan.

Ipak prevagu je imao Senat - on ne moe biti rasputen, za razliku od Skuptine koju moe raspustiti Predsednik republike uz saglasnost Senata.
Predsednik republike je nosilac izvrne vlasti - zajedno sa vladom.
Izvrna valst je dvoglava.


Predsednika biraju oba doma na sedam godina.
Predsednik ima iroka ovladenja podseda na monarha.
Deli izvrnu vlast sa ministrima koji ine Vladu.


On ih postavlja, i svi njegovi akti moraju imati premapotpis ministara.
Ministri su odgovorni zakonodavnom telu a ne predsedniku.
ef izvrne vlasti kontrolie vladu, ali vlada mora da vodi rauna o parlamentarnoj vedini.

5.7.11. ETVRTA I PETA REPUBLIKA

etvrta republika je nastala posle II svetskog rata, Ustavom usvojenom na referendumu 1946. godine.
Bikameralnost zakonodavnog tela je zadrana, ali je Savet republike (koji je zamenio Senat) izgubio prevagu u odnosu na Narodnu skuptinu koja postaje
najznaajniji organ vlasti (ona ini drugi dom)


Vlada odgovara Narodnoj skuptini u sluaju protivljenja Saveta republike u zakonodavnom procesu Narodna skuptina moe sama izglasati sporni zakon.
Tako je Savetu republike ostao samo SUSPENZIVNI VETO.
Peta republika je uvedena Ustavom iz 1958. godine, koji je i danas u upotrebi uz vie amandmana.
U konciznom i jasnom tekstu, sa manje od 100 lanova, prvi odeljak opta nacela u vezi narodne suverenosti
slededi odeljci posvedeni svakom dravnom organu zasebno


Na referendumu 2000.godine mandat predsednika je ogranien na pet godina, a potom je 2008. ponovo uvedeno ogranienje na ukupno dva mandatna
perioda.


Uz sva ovladenja efa drave vrhovni komandant vojske, imenuje funkcionere, proglaava zakone, ima pravo pomilovanja on imenuje prvog ministra, ali
ga ne smenjuje , postavlja ostale lanove vlade predsedava sednicama Saveta ministara.
Ima pravo da raspusti Narodnu skuptinu, ali ne i drugi dom Senat.

5.9. EVROPSKO PRAVO I PRAVNA TRADICIJA 5. 9. 2. SAVET EVROPE I POECI
UNIFIKACIJE EVROPSKOG PRAVA


Savet Evrope predstavlja prvu najstariju evropsku instituciju za zatitu ljudskih prava i sloboda koja je nastala nakon II svetskog rata.
Ova institucija je roena ved 1949. godine u Londonu.

Savet Evrope je predstavljao meunarodnu evropsku organizaciju deset zemalja (Velika Britanija, Irska, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg,
Danska, Norveka, vedska) otvorenu za prijem svih drugih drava koje su spremne da prihvate princip vladavine prava i zatite ljudskih prava i slbooda.
Tako su danas njeni lanovi skoro sve evropske drave.
Prijemom Crne Gore, njihov broj je dostigao 47.


Evropski sud za ljudska prava SE je vremenom postao vana institucija, koja je poela da doprinosti stvaranju zajednikih evroplsih vrednosti, pa i zajednikih
pravnih osnova.
Sud je izrastao u organ ije odluke moralno obavezuju drave lanice.


Svaku lanicu u Savetu Evrope predstavlja po jedan sudija, ali se od njih oekuje da budu nepristrasni arbitri.
Sudije bira Parlamentarna skuptina SE izmeu tri ponuena kandidata koje predlau vlade zemalja.
Postupak pred ovim Sudom mogu pokretati sva pravna i fizika lica, kroz komplikovan postupak.
5.9.3. NASTANAK EVROPSKE UNIJE


an Mone je tvorac zajednikog tela organizacije koja bi se starala o razvoju industrije uglja i elika u Francuskoj i Zapadnoj Nemakoj.
Cilj je bio i da se ostvari jaa ekonomska integracija te dve zemlje oko ovih pitanja i da se izbegnu sukobi.
Ta ideja je prihvadena ne samo od Nemake, ved i od Italije, i zemalja Beneluksa (Holandija, Belgija, Luksemburg)
Tih est zemalja je 1951. godine potpisalo u Parizu sporazum o osnivanju EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ELIK koja poinje 1952. godine pod
predsednitvom ana Monea.


Dalji korak je bio potpisivanje dva sporazuma u Rimu 1957. godine od strane tih 6 zemalja prvim je osnovana EVROPSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA, a drugim
je formirana EVROPSKA ZAJEDNICA ZA ATOMSKU ENERGIJU.


Od postojeda tri zajednika tela Evropska ekonomska zajednica je postala integrativni oblik institucionalnog povezivanja, iji je zadatak bio rad na
uspostavljanju zajednikog trita izmeu drava lanica, sa ciljem ukidanja carinskih i drugih prepreka.
Otud su 1967. godine tri postojede zajednice i formalno prerasle UGOVOROM O UDRUIVANJU u EVROPSKU ZAJEDNICU.
Sledi njeno postepeno irenje , najpre joj pristupaju VELIKA BRITANIJA, IRSKA, DANSKA,
zatim, GRKA, PANIJA, PORTUGALIJA.



U gradu Mastrihtu potpisan je uveni ugovor o Evropskoj uniji, koji je stupio na snagu 1993. godine
Njime je stvorena Evropska Unija njome je predvieno ne samo stvaranje ekonomske nego i monetarne unije i uvoenje zajednike valute evra.
Usledila su jo dva talasa proirenja AUSTRIJA, FINSKA I VEDSKA, a

a zatim je primljeno jo 10 NOVIH CLANICA POLJSKA, EKA, SLOVAKA, MAARSKA, SLOVENIJA, LITVANIJA, LETONIJA, ESTONIJA, MALTA, KIPAR)
Time je broj lanova povedan na 25.
Zatim su pristupile i RUMUNIJA I BUGARSKA.


Posle Mastrihta jo dva ugovora Ugovor iz Amsterdama 1997. i Ugovor iz Nice 2001.
Eu preuzima potpunu jurisdikciju i donosi propise koji obavezuju sve drave lanice i imaju neposredno pravno dejstvo, dobijajudi primat nad nacionalnim
pravom.


Tu spada pravo koje neposredno proistie iz Ugovora o Evropskoj uniji tj. pre svega propisi vezani za zajendiko trite i etiri osnovne slobode (kretanje
robe, radne snage, usluga i kapitala) pravila o konkurenciji, zajednika politika u oblasti ekonomske i monetarne unije.
Drugi stub ini zajednika spoljna i bezbednostna politika a tredi policijska i pravosudna saradnja u krivinoj oblasti.
mada predstavlja vrtu nadnacionalnu politiku strukturu na koju su drave lanice prene prilian deo svog suvereniteta, EU nije drava.
Ona ima svoja spoljna obeleja zastavu, Dan Evrope 9. maj, svoju himnu, i usaglaeni predlog Ustava iz 2004. godine, ali odbila ga je Francuska.
Zatim je izlaz pronaen u aktu manje snage Lisabonskom ugovoru koji je 2007. godine donet kao alternativno reenje.


Ugovorom iz Lisabona predviene su brojne izmene u organizaciji i funkcionisanju EU radi efikasnijeg rukovoenja i odluivanja.
Postojanje velikog broja lanica stvorilo je jedan vid institucionalne krize i sporost u odluivanju.
Broj poslanika se poveao na 750 plus predsednik koji ne glasa.


EU je dobila predsednika Saveta EU koji je predsednik
i ministra spoljnih poslova koji se zove Visoki predstavnik za zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku sve u cilju utiska da EU nema karakter drave.
Sada je dovoljna kvalifikovana vedina umesto nekadanje jednoglasnosti.

5. 9. 4. INSTITUCIONALNO PRAVO EU

Evropski savet je najvie politiko telo EU.
NE treba ga meati sa Savetom Evrope koji titi ljudska prava i slobode.


Savet EU je zvanini naziv ovog tela EU ali se u praksi zove Ministarski savet.
Savet EU ima sedite u Briselu. ine ga minsitri drave lanica zadueni za razne oblasti, koji su okupljeni u posebna tela.


Mada zakonodavna akta EU formalno izgalsava Evropski parlament glavno zakonodavno telo je SAVET EU on deli budetska ovladenja, kreira ekonomsku
spoljnu i bezbednosnu politiku.
Predstavlja najznaajniji zakonodavni organ EU.


Evropska komisija takoe ima sedite u Briselu. Ona predstavalja pravi centar administracije u Briselu.
Evropska komisija se stara o sprovoenju odluka i propisa EU, pa ak moe kanjavati pojedince ili kompanije koje prekre pravo EU.
Evropski parlament ima sedite u Strazburu i u njemu su predstavljene sve drave lanice sa svojim poslanicima koje od 1979. neposredno biraju graani tih
drava na izborima koji se odravaju svakih 5 godina.



Broj poslanika u EU je narastao na 736 posle poslednjeg velikog proirenja
Lisabonskim ugovorom je ogranien na 751, bez obzira na bududa proirenja.


Evropski parlament takoe raspolae pravom da izglasa nepoverenje Evropskoj , ali je za to potrebna dvotredinska vedina prisutnih poslanika.
Lisabonskim ugovorom dvotredinska vedina je proirena, pa je potrebna, pored odluke Saveta ministara i odluka i odluka Evropskog Parlamenta.
Evropski sud pravde sa seditem u Luksemburgu najvie sudsko telo u EU reava sudske sporove vezane za potovanje i tumaenje propisa EU.
Sud se sastoji od 27 sudija koje imenuje svaka drava lanica sa mandatom od 6 godina koji se moe obnavljati.
U radu Suda uestvuje i 8 nezavisnih pravobranilaca.


od kojih 4-ica moraju biti iz Nemake, Francuske, Velike Britanije i Italije)
Nadlenost suda obuhvata preispitivanje pravnih akata koje su doneli organi EU.
Evropska zajednica za ugalj i elik je prestala da postoji ved 2002. godine istekom 50 godina od njenog osnivanja.
5. 9. 5. NOVO IUS COMMUNE KOMUNITARNO PRAVO EVROPSKE UNIJE

Odricanjem od dela nacionalnog suvereniteta u pojedinim oblastima mnoge grane unutranjeg prava drava lanica su nuno morale da pretrpe odrene
promene.

Taj proces se naziva harmonizacija prava vodi ka ujednaavaju i unifikaciji odreenih pravnih ustanova na nadnacionalnom nivou i predstavlja jedno novo
IUS COMMUNE.


Komunitarno pravo se u nekim oblastima neposrendo primenjuje u dravama lanicama uporedo sa unutranjim pravnim propisima.
Osnovni izvor komunitarnog prava predstavljaju osnivaki ugovori kroz koje su nastale tri nekadanje embrionalne evropske zajednice kao i ugovori koji su
kasnije zakljuivani (brojni aneksi i protokoli uz ugovore najznaajniji iz Mastrihta, Amsterdama i Nice)
Pored ugovora u primarne izvore prave EU spadaju i konvencije zakljuene izmeu drava lanica kao i sporazumi zajednice sa dravama nelanicama. i
meunarodnim organizacijama.


Najoptiji pravni okvir najvedi deo komunitarnog prava ureen je sekunarnim zakonodavstvom odnosno pravnim instrumentima koje donosi sama EU.
TO su nizovi odluka i propisa koje donose SAVET EU i pravila , odluke, preporuke i miljenja.
Za ujednaavanje prava se koriste direktive.
Direktive i pravila donosi Savet EU, ali samo na predlog Evropske komisije.


Sve je vanija uloga Evropskog parlamenta.
Vanu ulogu u kreiranju komunitarnog prava imaju i odluke Evropskog suda pravde.
Mnoga pitanja ureuje ovaj Sud.


Odnos komunitarnog prava i unutranjeg prava drava lanica je specifian.
lanice u naelu nisu obavezne da neposredno primenjuju komunitarno pravo, ali ono mora biti ugraeno u pravni sistem drave lanice.
Svake godine se donose hiljade odluka koje su sastavni deo komunitarnog prava a nacionalna prava su u neprestanom procesu usklaivanaja i harmonizacije
sa njome.



Oigledna je tendencija jaanja nadnacionalnog prava.
Ved uveliko se pojavljuju knjige i udbenici koji govore o evropskom ugovornom pravu,itd.
Jednom reju, jaanje evropskog prava doprinosi postepenom KONVERGIRANJU tj. pribliavanju pravnih sistema, i to onih za koje se dosad smatralo da
predstavljaju dva razdvojena pola.


Iako postoji velika razlika izmeu kontinentalne i common law tradicije, konvergencija nije nemoguda, jer ti pravni sistemi poivaju na srodnim osnovama.
Zbog toga formiranje evropskog ius commune nije iznenaujude, a uporedno pravo i pravna istorija pokazuju da razlike meu pravnim sistemima nisu
toliko nepremostive niti da su pojedine pravne ustanove toliko udaljene koliko to moe igledati na prvi pogled.