1.

Akutni modani sindrom i alkohol

2. Akutni modani sindrom i droge
Organski psihiki poremeaji, organski vs simptomatski:
Organski psihiki poremedaji u uem smislu patoloki proces je smeten u mozgu.
Simptomatski psihiki poremedaji mozak je sekundarno zahvaden metabolikim poremedajem.
Organski psihiki poremeaji:
su vrlo heterogena grupa psihopatolokih fenomena, grupisanih zajedno na osnovu toga to imaju
etiologiju koja moe da se dokae u vidu cerebralne bolesti, povrede centralnog nervnog sistema i
drugih organskih otedenja
Meunarodna klasifikacija bolesti (MKB-10) ove poremedaji svrstava u grupu F00-F09
Iz didaktikih razloga je najprikladnije razvrstati u dve velike grupe: akutni modani sindrom (akutna
simptomatska psihoza, akutna egzogena psihoza akutna organska psihoza, akutni egzogeni tip
reakcije - Bonhojfer) i hronini modani sindrom (demencija).
Akutni modani sindrom: definicija, epidemiologija, dijagnostiki kriterijumi
AMS je termin koji obuhvata grupu poremedaja razliite etiologije kod kojih postoje poremedaji
svesti, opaanja, miljenja, pamdenja, shvatanja, uenja i rasuivanja. Najedi je kod starijih,
hirurkih pacijenata, sa prelomima kostiju, sistemskim infekcijama, nakon anestezije.
AMS je u desetoj reviziji MKB oznaen kao delirijum koji nije izazvan alkoholom i drugim
susptancama. Kriterijumi:
a)
pomudenje svesti
b)
poremedaj kognicije (sedanje, dezorijentacija)
c)
psihomotorni poremedaji (brz prelazak iz stanja hiperaktivnosti u hipoaktivnost, produeno
reakciono vreme, ubrzan tok govora, poviena reakcija trzanja na iznenadne stimuluse)
d)
pormedaj spavanja i ciklusa budnost-spavanje (insomnija, iverzija sna, nodno pogoranje
simptoma, komari)
Simptomi imaju brz poetak i dnevne fluktuacije, postoje objektivni nalazi u anamnezi i pregledu za
cerebralno ili sistemsko oboljenje.
Akutni modani sindrom: etiologija
AMS moe biti izazvan:
1)
nedostatkom pojedinih inilaca neophodnih za funkciju mozga (kiseonik, glukoza, vitamini,
aminokiseline, san, spoljni stimulusi)
2)
delovanjem toksinih suspstancija na mozak (ugljen monoksid, cijanidi, metil alkohol, etil
alkohol, narkotici, psihofarmaci, organofosfati, tumori...)
3)
cirkulatornim poremedajima (apopleksija)
4)
infektivnim oboljenjima (meningitisi, encefalitisi, apscesi)
5)
malignim neoplazmama (naroito u frontalnom renju)
6)
traumama glave i mozga
7)
endokrinim oboljenjima (titasta, nadbubreg)
Dijagnostiki kriterijumi
Pomudenje svesti:
-Redukcija jasne predstave o okolini, redukovana sposobnost za fokusiranje, odravanje ili
prebacivanje paznje

Poremedaj kognicije:
-Poremedaj neposrednog sedanja i svee zapamdenog materijala, sa relativno ouvanim sedanjem za
ranije zapamdeno
-Dezorijentacija u vremenu, prostoru i prema linostima
Psihomotorni poremedaji:
-Brzi, nepredvidivi prelazak iz stanja hipoaktivnosti u stanje hiperaktivnosti
-Produeno reakciono vreme, ubrzan ili usporen tok govora
-Pojaana reakcija trzanja na iznenadne stimuluse
Poremedaj spavanja ili ciklusa budnost - spavanje:
-Insomnija, koja u teim sluajevima moe ukljuiti potpuni gubitak sna, sa ili bez pospanosti u toku
dana, ili inverzija ciklusa spavanje - budno stanje
-Nodno pogoranje simptoma
-Uznemirujudi snovi i nodne more koje se posle buenja mogu nastaviti kao halucinacije ili iluzije
Simptomi imaju brzi poetak i pokazuju fluktuacije u toku dana.
Klinika slika akutnog modanog sindroma
Kod AMS se sredu kvalitativni i kvantitativni poremedaji svesti. Od kvantitativnih poremedaja svesti
edi su somnolencija i sopor nego koma, bolesnik je stalno pospan, sporo shvata i rasuuje, a u teim
sluajevima (sopora) reaguje samo na jae podraaje. Od kvalitativnih poremedaja najede se sredu
delirantni sindrom, konfuzno-oniroidno i sumrano stanje.
Delirantno stanje
Delirantno stanje odlikuje nemogudnost sinteze doivljaja u jedinstvenu celinu. Pacijent je
dezorijentisan u vremenu, prostoru, prema drugim osobama i prema sebi. U delirijumu svest moe da
oscilira, te bolesnik krade vreme deluje sabranije, a zatim ponovo zapada u preanje stanje. Pored
izmenjene svesti, za delirijum je karakteristino prisustvo poremedaja opaanja tipa iluzija i
halucinacija, pri emu su naroito este vidne halucinacije. Njihov sadraj je zastraujudi, te je kod
pacijenta oigledan psihomotorni nemir.
Sumrano stanje se manifestuje suenjem podruja doivljavljavanja i smanjene osetljivosti prema
spoljanjim draima. Za njega je karakteristino da postoji samo predmetna svest, dok je poremedena
orijentacija prema sebi i motivacija za delo.
U sklopu AMS-a javljaju se poremedaji pamdenja. Poto je svest izmenjena, u periodu poremedaja
stanja svesti postoji amnezija. Amnezija moe biti nepotpuna ili potpuna, retrogradna, kongradna i
anterogradna. Osim kvantitativnih poremedaja pamdenja, odnosno amnezije, mogu se javiti i
kvalitativni poremedaji pamdenja kao alomnezije i konfabulacije.
Poremedaji miljenja obuhvataju poremedaje miljenja po formi i sadraju. Najedi poremedaji
miljenja po formi su usporeno miljenje i inkoherentan misaoni tok. U sadraju miljenja mogu se
javiti sumanute ideje, najede paranoidne.
Poremedaj afektiviteta karakteristian za AMS je afektivna labilnost. Ponekad mogu da se vide i
depresivne reakcije.
Panja bolesnika je najede sniene vigilnosti i tenaciteta.
Od poremedaja opaanja, kod AMS se viaju iluzije i halucinacije pre svega u oblasti ula vida i dodira,
neto ree u oblasti ula mirisa i ukusa.
Diferencijalna dijagnoza
-Demencija (svest ouvana, ali moguda tranzirtorna delirantna stanja, posebno nodu)
-Shizofrenija (nema kvantitativnog poremedaja svesti)

-Histerija (disocijativna stanja, pseudodemencije)

Tok akutnog modanog sindroma i terapija
Traje od nekoliko dana do najdue jednog meseca a ishod mu zavisi od toka i prirode osnovnog
oboljenja. Moe da se zavri restitucijom ad integrum ili prelazom u demenciju. U th je vano brzo
dijagnostikovati i ukloniti tetan faktor koji je doveo do sindroma. Anksiolitici (diazepam, lorazepam),
hipnotici, antipsihotici (haloperidol), smetaj u prostoriju koja je svetla, negovanje od strane uvek
istih i poznatih osoba. Ne postoji kauzalna terapija. Primarna terapija je otklanjanje uzroka. Kod
nemira se daju benzodiazepini i neuroleptici. Kao propratna terapija - korekcija vegetativnih
simptoma.
AMS I ALKOHOL
AMS esto nastaje prilikom alkoholne apstinencijalne krize (delirijum), pogotovo kod ljudi koji su imali
prethodno vie apstinencijalnih kriza u odnosu na alkohol i delirijume. U tim sluajevima je bitna pre
svega rehidracija (infuzije) i sedativna terpija. Tretman je dugotrajan uz intezivnu observaciju. Akutni
modani sindrom esto moe dobiti hroninu formu ukoliko se ne tretira na vreme, a ukoliko je
konzumiranje alkohola prethodno bilo intezivno i dugotrajno uz neadekvatnu ishranu i nedostatak
vitamina B1, moe predi u Korsakovljevu psihozu ili Wernickeovu enccefalopatiju. AMS moe biti
uzrokovan i akutnom intoksikacijom alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama. Tretman tada
podrazumeva detoksikaciju (primena sedativne terapije je tada strogo kontraindikovana jer
produbljuje intoksikaciju).
AMS I DROGE
Moe nastati bilo kao posledica intoksikacije (najede sedativima ili dugodelujudim opijatima), ili u
toku apstinencijalne krize (naroito dugodelujudim opijatima = post-akutni apstinencijalni sindrom).
Tretman je isti kao i za alkoholni delirijum, a u sluaju da je indukovan opijatskom apstinencijom
primenjuju se agonisti opioidnih receptora. Takoe, ukoliko je uzrokovan intoksikacijom nekom od
psihoaktivnih supstanci, tretman podrazumeva rehidraciju i detoksikaciju, bez primene anksiolitike
terapije.