Tito - Partija - Korupcija

asopis za socioloke i psiholoke teme
SVITAC
eljko Lj. Krsti
TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
Ne treba se uvek drati zakona k'o pijan plota,
Josip Broz Tito
Ljubisavu,
mom pokojnom ocu.
eljko LJ. Krsti
SVITAC
eljko LJ. Krsti

TITO PARTIJA- KORUPCIJA
Specijalno izdanje SVITCA:

1. Titova Jugoslavija
2. Suton Jugoslovenstva ( dvobroj )
3. Srbija devedesetih
4. Korupcija ( biznis ili bolest)
5. Satira i aforizmi
Valjevo,
2014.
3

UVOD: itajui i analizirajui najpre stare NIN-ove a potom brojeve
nedeljnika Vreme, nisam mogao da se otmem utisku da je u Srbiji, bez obzira
na uvoenje viestranaija poetkom 90- tih, stalo vreme u periodu Titove
Jugoslavije. Naime kult oboavanja voe i dalje je ostao prisutan i
dominantan. Sabornost umesto individualnosti, podanik umesto
slobodnog i nezavisnog graanina ostao je modus vivendi u Srbiji. Takoe
je zanimljivo videti da se mnoge stvari u Srbiji deavaju decenijama a ne
reavaju. Pre svih to su velike poplave, potom sporost u reformi
obrazovanja, neregularnost fudbalskih utakmica i celokupnog prvenstva.
Zna se da je uvertira u raspad Jugoslavije bio Ustav iz 1974 g. zbog ije je
kritike najveu cenu platio profeso Mihailo uri sa Pravnog Fakulteta u
Beogradu. Izdravo je kaznu zatvora zbog svog vizionarstva u vezi
Kosova. Inae, iza smrti J.B.T. dva glavna arita u Jugoslaviji su se
pojavila na Kosovu i u Velikoj Kladui. Na Kosovu su poele otvorne
demonstracije za odvajanje, dok je afera Agro- komerc, naela monetarno ekonosmki sistem. Krivci su pronaeni u vrhu komunistike partije:
Hamdiji Pozdercu i Fadilju Hodi, koji su iskuljueni iz Saveza
komunista. Ante Markovi je kao poslednji Mohikanac pokuao da sauva
Jugoslaviju preko ekonomije. Politiari iz jugoslovenskih Republika koje su
ve odavno dobile elemente dravnosti mu to nisu dozvolili. U Beogradu
1991 g. studenti su organizovali miting na Terazijama, protiv ratne politike
S.M. Vreme je pokazalo da to nije bil dovoljno. Odnosno da je mnogo vie
onih koji su za ratovanja, na svim stranama. Buknuo je graanski rat. Iz
svega desile su se velike migracije i homogenizacija jugoslovneskih naroda
po etnikoj pripadnosti. U svemu su izgleda najgore proli Srbi, koji su
morali napustiti svoje domove, stanove, kue, seoska imenja. U Srbiji su
dobili status izbeglica. Potom su se pojavili i prognana lica sa Kosova. Sa
formirnjem novih drava pojavili su se i nove granice i novi granini prelazi.
Tako da bi se, recimo, iz Valjeva do Sarajeva stiglo, treba proi preko etiri
granina prelaza. Nepoznato slavonsko selo Batrovci, je postalo poznati
granini prelaz, kao i Mehov kr prema Crnoj Gori. Istovremno sa raspadom
Jugoslavije jaali su dravni aparati, to je podrazumevalo veliku
adminsitraiju. Sa ogromnom administracijom pojavila se i valika korupcija ...
U Valjevu,
27.10.2014.
Autor
eljko LJ. Krsti
SVITAC
TEMA:TITOVA JUGOSLAVIJA
... Nae sudije se ne moraju drati Zakona ko pijan plota- Josip
Broz Tito, predsednik SFRJ . Jugoslavije
SADRAJ:
Vladimir Adamovi- feljton : Lice i naliije Jocipa Broza,
Branislav Lali : Milovan ilas
Miroslava O. Krsti : Biografija J.B.T.
NIN- ovi od 1976 do 1980. :
Pesme posveene Titu
SATIRA: Joca i Jarcan
Sahrana : J.B.T. 1980 i delegacije.
In memoriam: Dobrica osi
Mali narodi : Luiki Srbi
Josip Broz Tito ( 1892 1980)
Uvodnik: U realnom sagledavanju Titovog ivota , u njegovim
poslednjim godinama, pored ostalih izvora koristio sam brojeve NIN-a ,
od 1976. do 1980. Iznenauje , koliko su neke teme aktuelne I dandanas: poplave, deponije, nametanje fudbalskih utakmica, problem sa
zapoljavanjem mladih, proganjanje strunjaka u preduzeima.(
mobbing) U meuvremenu Novi Pazar je zamenio Trst, to se tie
farmerki, koje su tada postale popularne. Narkomanija je prepoznata
kao problem. Huliganizam nije ni postojao. Mada je kriminal i tada
postojao u svim svojim oblicima. Smrtna kazna je bila aktuelna ali se
slabo primenjivala. Gledajui fotografije, Tito je stario od 1972 godine.
U poslednje etiri godine njegovog ivota to je bilo oigledno...
VLADIMIR ADAMOVI Feljton u Politici; maj, 2010.
Lice i naliije Jocipa Broza,
Klasian obrazac: otac alkoholiar, majka, kao i kod Staljina i Hitlera,
nena, pobona, pravedna, potovana u selu sve se u potpunosti slae.
O majci Mariji govorio je veoma pohvalno: Ona je bila jako solidna...
nije htela da vide susjedi da nema ....ja sam majku volio....Kod Broza :
Tenja ka moi je samo pokuaj da se kroz aktivni ivotni napor i
posebni ivotni stil neutralie to oseanje manje vrednosti. Ukoliko ta
5

tenja ka moi , u pokuaju da nutralie oseanje manje vrednosti,
posebno svoj cilj, obino dolazi do neurotinog ili karakternog
poremeaja... ( Istakao , .K. ) Da bi se izvukao iz anonimnosti , sivila,
gomile dece, trebalo da izabere izuzetnost. Tako je izuzetnost postala
Brozova osnovna osobina: Takvo dranje je izviralo iz njegove linosti:
Tito je uvek u svemu drao do svog dostojanstva, do svoje
izuzetnosti...sve njegovo, odelo, konj, oruje moralo je da bude
izuzeteno, iznad ostalih kae ilas. ..Vremenom: Izuzetnost se
pretvara u tenju ka luksuzu, koja je kod Tita posle 1945. jedno vreme
imala razumne granice, ali koja je , kako je stario, uzela nesluene
razmere. Broz je poeo da se ponaa kao monah, a njegovi saradnici
kao dvorani. ( Istakao .K. ) To je bio klasian renesansni dvor, na
kojem su se dvorani svim sredstvima borili da steknu milost gospodara,
ogrezlog u luksuzu....iveo je 88 godina, to je jo jedan dokaz o
biolokoj superiornosti. Imao je snaan odbrambeni sistem, i telesni i
psihiki. ...dijabetes sa prateom komplikacijom na srcu i drugim
organima, koji je na kraju, kao to se deava, doveo do blokade
cirkulacije u jednoj nozi, sa posledinom gangrenom, samo pokazuje da
se razboleo na kraju svog biolokog veka, jer neko ko je preiveo ono
to je Broz preiveo, ( jedno ranjavanje u Prvom i tri puta u Drugom
svetskom ratu, operacija une kese) retko da bi doekao i sedmu
deceniju. NARCIZAM : Imao je snano naglaeni telesni narcizam: 12.
Aprila 1946. godine, u svojoj 54. godini pie Zdenki, treoj, ali
nevenanoj eni: Ja sada ustajem u 6 sati ujutru i jaem svakog dana.
Danas sam poeo da igram tenis, jer sam postao suvie trom.
Ako se paljivo zagledaju slike Josipa Broza, moe se zakljuiti da je u
posleratnom periodu bio dobro drei i u 1953 g. u kojoj je eliminisao
svog bliskog saradnika Milovana ilasa. Na slikama sa mitinga u
Okruglici slikan je sa lea; Odeven u belu uniformu , po poloaju tela i
dranju moe se zakljuiti da je tada bio na vrhuncu. Slike iz kraje 60
ve govore o procesu starenja. Da bi ono postalo oiglednije s poetka
sedmadesetih. ( Ustav SFRJ je donet 1974 g. ) u drugoj polovini
sedamdesetih vidi se da je ostario , uprkos dranju do lepih odela,
6
eljko LJ. Krsti
SVITAC
starost se nije mogla sakriti. Na jednom mestu , na kojem Tito dri

sastanak, vidi se izbezumljenost prisutnih iz najblieg okruenja. Pored
Tita , tih godina, obino je sedeo Stane Dolanc, savezni sekretar za
unutranje poslove.
POETAK JEDNE KARIJER:
..Kondotijeri su lutalice, plaeni vitezovi, avanturisti. Broz je od ranog
puberteta poeo sa lutanjem, da bi se smirio tek u maju 1980. U poetku
je poeo da luta po Hrvatskoj i Sloveniji, a kasnije se uputao u na dalje
ture...Biografi su , bez veeg uspeha, tragali su za njegovim ideolokim
opredeljenjima. Broz je 1913. godine otiao u vojsku, uskoro ga je
zatekao rat. Izgled da je bio dobar vojnik austrougarske vojske. O tom
periodu njegovog ivota ne postoje podrobnij i podaci , a no to je
objavljeno sve je ve poznato , osim da je uestvovao u borbama u
zapadnoj Srbiji 1914. ( Istakao .K. ) Boravak na ruskom frontu, u
Karpatima, takoe je dobro poznat. Tamo je trebalo da dobije medalju
za hvatanje etiri zarobljenika, ali je uskoro ceo puk pao u rusko
zarobljenitvo 1915. Broz je u svojim autobiografskim kazivanjima
rekao da je uao u Partiju 1920. godine, dakle, kada je imao dvadeset i
osam godina. Ideja da je Tito svesno odabrao partiju kao sredstvo kojim
e stvariti svoj deiji san- biti bogat, moan, potovan- i tako
neutralisati snano oseanje bede, siromatva i poniavajueg poloaja,
koji je poneo iz detinjstva u adolescenciju , ali i ka zrelim godinama,
ako i njegova snana odluka da se toga rei, sinula mi je odavno, kada
sam jednom sluao delove intervijua koji je sa njim vodio Veljko
Bulaji. Tito je govorio o svoji razmiljenjima da emigrira u Ameriku,
negde oko 1910 . godine. Period boravka u kaznionicama ( 1929-1934),
potom brojni boravci u Moskvi i Parizu, kao i brojna putovanja po
Jugoslaviji, poptuno su neistraeni deo Brozove biografije. ...Kako je
bioloki i samim tim maskulno poputao , dolazilo je do naglaenih
znakova feminiziranosti pomno ofarbana
i ondulirana kosa,
manikirani nokti. Vuijak je zamenjen pudlicama, vitak stas
postepenom preteranom gojenju. Uivanje u jelu, njegov omiljeni hobi,
7

zaokruio mu je figuru. Inae, bio je upadljjivo lep; to sam u mladosti
uo od brojnih sagovornika. Kad se 1945. godine pojavio na kongresu
Antifaistikog fronta ena- AF, ovacije koje je doiveo nisu bile znak
oduevljenja delegatkinja to vide generalnog sekretara nego to vide i
upadljivo privlanog mukarca. .
Njegov autoritet je, u poetku, sve do poetka ustanka, proizilazio iz
statusnog mesta bio je number oline jedne partije koja je u potpunosti
prihvatila boljevika pravila orgnizacije. . Naime, kada je 1903. dolo
do sukoba u tadanjoj ruskoj Sociodemokratskoj partiji oko prve take
budueg satusa Partije, mnogi delegati tog briselsko- londonskog
kongresa, nisu shvatili o emu se radi. A radilo se jednostavno o tome
da grupa delegata koju je predvodio Lenjin boljevici, traila da
partija bude organizovan odred..monolitna i borbena, vrsto
organizovana, disciplinovana i voena iz jednog centra imati vrstu
disciplinu. Dakle, Broz je bio primus inter pares; njegovi sardnici i
saborci su mu se povinovali zbog autoriteta koji je sa sobom nosila
njegova funkcija. Sluali su ga jer je bio generalni sekretar, jer su bili
obueni da mu se bespogovorno pokoravaju, a ne zato to je on bio
Josip Broz, a kasnije sam Tito. Taj statusni autoritet nije samo
proizilazio iz partijskog statuta, nego prevashodno iz naina na koji ga
je Staljin primenjivao. On je ve tada bio harizmatska linost i svoju
harizmu genseka generalnog sekretara, prenosio je na sve sestrinske
partije, tako da je to mesto ve i pre dolaska odreene linosti Gorki,
Broz, nosio odreeni autoritet. ( istakao .K.)
NEPRIKOSNOVEN I OKRUTAN
Meutim, Broz se brzo pretvara u Tita. On za Moskvu dugo ostaje
Valter, ali u zemlji uporno radi na tome da svoj statusni autoritet
pretvori u personalni. To mu, po mom miljenju, uspeva tek negde oko
1944. Od tada je on definitivno samo Tito. Broz je bio veoma
narcisoidna linost kao to su i svi diktatori...Srednje visine, vrsto
graen, lep ovek, Broz je ostavljao prijatan utisak na svoje
sagovornike zbog svog uglaenog i dostojanstvenog ponaanja i naina
8
eljko LJ. Krsti
SVITAC
komunikacije. Bio je potpuno spreman za pravi podvig da kao voa

male ilegalne partije koja se spremala za oruanu borbu osvoji vlast...
Klasian avanturista bez pravog doma i porodice. Svoju tenju ka
lutanju korisno je spojio sa potrebama partijskog rada i organizovanja
tada jo malobrojne KP. Tako je imao opravdanje i pred sobom i pred
svojom porodicom ...Uostalom, kada je postao gensek, pravila
korespodencije nalagala su da bude to manje pitan a da se na pitano
obino ne odgovora direktno. Veina partizanskih voa u Srbiji 1941.
pa i 1942. nisu znali ko se krije iza imena Tito... I pored svih mana,
Broz je bio idealan ovek ( inteligentan) da sa ovako malom partijskom
organizacijom 6.600 komunista i 17.500 skojevaca , zapone tako
veliku akciju. Svi koji su sa njim bili u vrhu Partije, nisu mu bili dorasli
u spretnosti, lukavosti, intuiciji, procenjivanju situacije, brzini
delovanja, mirnoi i leernosti u opasnim situacijama. Retko je, moda
nekoliko puta tokom rata u Uicu 1941. , na Sutjesci 1943, u Drvaru
1944, izgubio prisustvo duha, i to , uglavnom , na krae vreme. Ukratko
pravi ovek za burno vreme...
Bio je ovek Moskve, kao i svi generalni sekretari KP u Evropi.
Meutim, Broz je imao i neogranieno ovlaenje da organizaciono
osposobi Partiju za budue dogaaje. To je uradio onako kako je to
njemu odgovaralo. Njegovo organizovanje Partije kao linog borbenog
odreda, poivalo je na nekoliko principa: politikom, a esto i fizikom
unitavanju svih oblika frakcionatva, kao i svih onih koji su sumnjali u
Broza, a potom i unitavanje njegovih linih neprijatelja kojih je bilo
mnogo; likvidiranju stare garde koja ga je znala iz njegovog
poetnikog perioda- nije eleo nikakve savete od starijih drugova ;
uspostavljanju grupe saradnika meu kojima je on, po statusu i
godinama,
bio
neprikosnoveni
auoriteta;veoma
izraenim
organizacionim sposobnostima, kao i pomno izabranim saradnicima za
odreene poslove:Tempa je upotrebljavao za jedne, Rankovia za
druge, ilasa za tree zadatke. Broz je 1941. bio spretna , SPOSOBNA
I OKRETNA, ALI ESTO I OKRUTNA, inteligentna borbena maina,
9

ovek sa uroenom sposobnou da uspostavi dominaciju, autoritet i da,
mada moram da se ogradim uglavnom na politike aspekte problema. O
vojnim sposobnostima, autor feljtona, navodi: da ima drugo
miljenje, koje ne iznosi.
ODNOS I SUKOB SA STALJINOM
Tito je od poetka ustanka, 1941 godine, svesno prenebregavao savete
Moskve u pogledu strategijskih opredeljenja ustanka. Moskva ga je
obuzdavala u njegovoj ideolokoj radikalnosti, traei da vodi
oslobodilaki rat a ne klasinu revoliciju, a Tito je, uglavnom , terao po
svome. U SUTINI SUKOB STALJIN TITO bio je sukob dve
izrazito narcistike linosti, veoma osetljive na znake nipodatavanja
hijerarhije i remeenja ustanovljenog reda stvari. Sa podozrenjem je
gledao na sve Titove postupke i svojom paranoidnom intuicijom, jasno
naslutio da ovaj ima nameru da se u potpunosti odvoji. Tito je to,
naravno, tada krio, obuzdavo se , a svoj narcizam hranio surogatima
drugog voe, kraljevskom doecima po zemljama narodne demokratije,
komplikovanim protokolom i tonjenjem u luksuz, vodei ivot koji je
imao malo veze sa malo veze sa asketizmom revolucionara. Staljin je
1948. Godine ve pokazivao znake dubokog POREMEAJA
LINOSTI. Staljinova paranoidna linost funkcionisala je dobo sve do
kasnih ezdesetih godina. Kada je napunio 70 godina poeo je da
pokazuje znake, takozvanog involutivnog paranoidnog stanja, pravog
duevnog oboljenja u koje dominiraju klasine paranoidne ideje
proganjanja, sumnjiavosti, nepoverenja, uz stalno prisutnu ideju da je
objekat agresije i okoline, posebno neke osobe iz te okoline...struktura
Titove linosti potpuno je drugaija. On je ekstrovertan tip, sposoban za
brzo uspostvaljanje komunikacije koja esto moe imati emocionalnu
notu, i izrazito hedonistikog ivotnog stila. Staljin je hladan i nikoga
sem svoju prvu enu Jekatarinu Svanidze, nije ni voleo, Tito je sav
okrenut ivotnim zadovoljstvima ( hedonista pr. .K.) , posebno
telesnim. Staljin je asketa...Tito voli ensko drutvo. Uiva ne samo u
telesnim nego i vantelesnim aspektima komunikacije sa suprotnim
10
eljko LJ. Krsti
SVITAC
polom. Staljin zazire, dobro zna da ga enska osoba, sa svojom

razvijenom intuicijom, moe znatno pre proitati nego mukarac. .. ..
Branislav Lali : Milovan ilas

( vernik, buntovnik, muenik)
Veernje novosti; Beograd; 2011.Mek povez; 245 str.
Milovan ilas je tokom II svetskog rata uz Aleksandra Rankovia i
Edvarda Kardelja, bio u prvom krugu Titovih saradnika. Bio je Titov
miljenik . Napisao je proglas Staljinu 1948 g. i kumovao je novom
nazivu - Saveza Komunista. Na izborima 1952 g. imao je najvie
glasova od delegata za Skuptinu. Ali prvi je izbaen iz Brozovog
okruenja zbog tekstova koje je objavljivao u Borbi do 1953 g., na
Treem plenumu CK SKJ. Na plenumu jedinu podrku je imao od bive
supruge Mitre Mitrovi, sa kojom se razveo 1952 god. i Vladimira
Dedijera. Jedan od najbliih saboraca Svetozar Vukmanovi Tempo
ga je takoe napao. Boa Maslari je, u ostraenosti je preterao svaku
meru i ilasa nazvao da je trocistiko govno. Kad je izbaen iz
partije, nije imao prijatelja. Jedini koji je pokuao da se drui sa njim
bio je Dragoslav Mihailovi Mihiz koji je zbog toga prebaen u Novi
Sad, na mesto direktora Matice srpske. ilas je proveo u zatvoru u KPZ
Sremska Mitrovica ukupno devet (9) god. Od 1956. do 1966 g. bio je u
zatvoru: zbog davanja izjava stranim novinarima i tokom kazne mu je
izreena kazna od sedam ( 7 ) godina zbog objavljivanja knjige : Nove
klase u SAD. Puten je uslovno 1961., da bi 1962 . bio osuen na pet (
5) godina, zbog knjige objavljene na zapadu: Razgovori sa Staljinom.
Konana osuda je bila trinaest ( 13) godina robije.
Za svo to vreme njegova nova supruga tefanija Bari, sa
sinom Aleksom i ilasovom majkom su ivele u stanu u Palmotievoj
br. 8 u Beogradu, gde je iveo sve do 1995g. Sahranjen je u porodinoj
grobnici u rodnom Podbiu, kod Mojkovca u Crnoj Gori. ....U knjizi
11

Druenje sa Titom , koju je zavrio pred kraj Brozovog ivota, ilas se
vratio na temu izgubljenog morala sa dedinjskih padina, stavljajui u
sam centar rasipnii sjaj prvog oveka jugoslovenske revolucije. : Sklonost ka luksuzu, bila je nedoljiva, mada sporedna u Titovom
samovoljnom posedovanju dvoraca, naroito onih kraljevskih. Bitna je
u tome kao i u svemu bitnom kod Tita- bila vlast, ostvarivanje
apsolutne, autokratske vlasti. I to vlasti dvorske nad dravom i
partijom. ...ilas pokree pitanje: Zato je Josip Broz tako naglo
pohitao u luksuz? On kae da je Tito oseao da se tako nadovezuje na
monarhistiku tradiciju vladavine i vladanja, vlasti i vladara. ..Najbolji
su posluni graani, drava poiva na odanim graanima..Posvajanje
dvoraca neuporedivo je znaajnije u podreivanju partije Titovoj
linosti i u unoenju, u partijsku i univerzalnu , komunistiku ideju
oboavanja njegove linosti. Ako Tito nije ideolog kao Lenjin onda
nije bio ideolog ni kao Staljin. To unoenje, to spajanje, se moglo
obaviti jedino kroz apsolutnu vlast, uz pomo sjaja same vlasti. Tito
nikada, a pogotovu na vlasti, nije bio skroman i obian kao to su bili
Staljin i Mao: spoljni sjaj je njemu bio neophodan, ne samo zbog
intimnih, skorojevikih nagona i nadovezivanja na tradicionalni
monarhizam, nego kao i nadoknada ideoloke neznanosti i kolske
neuenosti. ..Titove uniforme su, kao i sve njegovo, morale biti prave i
jedine: Grb na opasau mu je izraen od istoga zlata, pa mu je zbog
teine malko spadao. A sluio se masivnim zlatnim perom... Tito je za
sebe izgradio poseban stil i poseban protokol. Njegova stolica se
izdvajala izgledom, odeu je menjao tri etiri puta preko dana, ve
prema znaaju i utisku koji je hteo da ostavi...Kvarcovao se redovno,
farbao je kosu, umetali su mu snano bela zubala. I mada nije imao
nude da istie svoju krepkost , jer je po prirodi bio krepak i ivahan
hodao je i drao se na priredbama ilije i energinije nego to je
trebalo... ( B. Lali; 2011, 101; 104 )
12
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Miroslava Krsti;
Biografija Josipa Broza Tita, 1982-1939.
1982. 7 maja ( 25. Maj sam Tito odredio) u porodici Marije i Franje
Broz, u selu Kumrovcu u Hrvatskoj rodilo se sedmo dete , od njih
petnestoro, Josip...
1900 - 1904. Josip Broz pohaa osnovnu kolu u Kumrovcu.; 1905
1907. Od leta do 1907. Boravi na imanju svog ujaka.; 1907. : sa oevim
roakom Franjom Brozom, 14- godinji Josip Broz odlazi u Sisak .
Najpre radi u kantini Ignjaca trigla a zatim svojevoljno poinje da ui
bavarski zanat u radionici Nikole Karasa. ; 1910. 23.09. J.B. zavrava
egrtsku kolu u Sisku. U oktobru, novembru i decembru , kao kalfa
Josip Broz je zaposlen u bravarskoj radionici Haramine u Ilici. U
oktobru iste godine Josip Broz se ulanjuje u Savez kovarskih radnika i
u Socijaldemokrasku stranku Hrvaske i Slovenije. ; 19. novembra, Josip
Broz uestvuje u ulinim demosnstracijama protiv promaarskle
politike Nikole Tomaia.; 1911. 13.III. zaposlio se u Zagrebu u
mehaniarsku radnju radnju za opravku automobila, bicikla i maina. ;
01.V. ; Josip Broz je uestvovao u Majskoj konferenciji u Zagrebu, koja
je imala karakter, antireim ske demonstracije. Sredinom jula J.B. se
zapoljava u fabrici metalskih proizvoda u Kamniku.
1912. V. - J.B. odlazi u eku , prvo Junce- enkov, zatim u Plzenj.;
IX.- prelazi u nemake pokrajine Bavarsku i Rur.; X. - J.B. se
zapoljava u Beu u fabrikama: Gridl, Dajhmler, zatim kao probni
voza novih automobila.
1913. Regrutacija najpre u Carski puk u Beu a zatim u 25- ti
domobranski puk u Zagrebu; XII - zbog antiratnih izjava vodniki J.B.
zatvoren u Petrovaradinsku tvavau. ; 1915. 04.06. prilikom zavrnih
borbi Karpateske operacije, J.B. je ranjen a zatim zaroboljen. ; 1917. U
Petrogradu J. B. Uestvuje u istorijskim demonstracijama protiv
Privremene vlade. ; 1918. u Omsku J.B. ulanjen u internacionalnu
Crvenu gardu. ; 1920. J.B. i ruskinja Pelagija Belousova venani u
Omsku.; III. Primlljen je za lana jugoslovenske Ruske komunistike
13

partije boljevika. ; U jesen J.B. je stigao u kraljevinu SHS , najpre u
Maribor pa u Zagreb gde se zaposlio u mehaniarskoj radionici Filipa
Bauma. Ulanjuje se u sindikat i KPJ. ; 1921. II. J.B. se zaposlio ka
omainista u mlinu Samuela Polaka u Velikom Trojstvu kod Bjelovara (
Hrvatska) .; 1924. I. Na pogrebu komuniste Vencislava Valente, J.B. se
oprostio od mrtvog druga : zaklinjujui se da e se do kraja ivota
boriti za komunistike ideje. Zbog ovog istupa J.B. biva zatvoren od
strane policije. ; 1925. 21.X. J.B. u dogovoru sa partijskim drugovima
se zapoljava u Brodogradilitu, u Kraljevici.; 1926.24.VIII. poeo je
uspean desetodnevni trajk bropdogradilinih radnica u Kraljevici koji
je organizovao J.B. ; 02.X. J.B. otputen iz brodogadilita i odlazi u
Beograd.
1927. I. JB. Se zaposlio u Smederevskoj Palanci u fabrici vagona ali
zbog sindikalnog rada otputen je; III. Mesecu iz fabrike vagona. IV.
Zapoljava se u Zagebu u bravarskoj rdionici Dragutina H. Postaje lan
mesnog komiteta KPJ u Zagrebu. ; VI- postaje sekretar oblasnog odbora
Saveza metalaca za Hrvatsku. VII izabran za organizacionog sekretara
Mesnog komiteta KPJ u Zagrebu; 4. VII. J.B. uhapen; 28.X.; na
suenju J.B. u Ogulinu, osuen na 7 meseci robije, to je Kasacioni sud
smanjio na est ( 6) meseci. ; 1928. na osmj mesnoj konferenciji 25. I
206. II .J.B. izabran za politikog sekretara Mesnog komiteta; V.
KOMINTERNA prihvata njegove stavove sa VIII konferencije i
upuuje otvpreno pismo svim lanovima KPJ: JOSIP BROZ IZABRAN
ZA ZAMENIKA ORGANIZACIONOG SEKRETARA BIROA CK
KPJ. 6. X.- poelo suenje J.B. i drugovima u tzv . Bombakom
procesu. 14.XI.- J.B. osuen na pet godina robije, koju je izdravao u
od 1929. U Lepoglavi a potom 1933 g. u Mariboru od 1934. Izdava u
Ogulinu preostalu kaznu. ; 1934.III. straarno sproveden u rodni
Kumrovec, povlai se u ilegalu, odlazi u Sombor a zatim u Zagreb.
11.VII. koptiran za lana poltibirao CK KPJ.; 24. -25. XII. na IV
zemaljskoj konfereniciji KPJ u Ljubljani potvren izbor J.B. u Politbiro
C.K. KPJ.1935. odlukom CK KPJ J.B. je u februarau odlazi u
Moskvu kao lan balkanskog sekretara kominterne. 25.VIII. prisustvuje
14
eljko LJ. Krsti
SVITAC
na sedmom kongresu kominterne sa delegacijom KPJ. X. - vratio se u

Jugoslaviju. 1937.- U Anindolu kod Sombora odran osniva ili
kongres KP Hrvatske koji je organizovao J.B. ; 17. VIII. na poziv
Rodoljuba olakovia i Sretene ujovia , J.B. doputovao u Pariz i
preuzeo rukovoenje radom KPJ: 1938. 21.I. CK.KPJ odluuje da J.B.
odgovara za rad nejvieg partijskog rukovodstva. 20.X. sekretar
kominterne Dimitrov obevestio je u Moskvi, Josipa Broza da je
imenovan za politikog sekretara CK KPJ.
UTISCI: Zanimljivo je da itajui biografiju J.B. Tita, koju je za vreme
njegove vladavine napisala uiteljica Miroslava Krsti, ona nije
ulepavana. Tito je, izgleda, od kole imao samo IV. razreda O.. i
bravarski zanat. Oni koju su paljivo prouavali njegovu prolost, ili su
od injenice da je J.B.T. izmiljena linost. Ipak, realnije je da su se
neki podaci preutali, koji su tada bili osetljivi. Najpre se preutkivalo
Titovo uee na strani austrougaraske vojske u borbama u zapadnoj
Srbiji, gde su se vodile teke borbe. Takoe nejasan je njegov boravak
u Rusiji i relativno kasno ulanjivanje u Komunistiku partiju. Ostaje
injenica da Tito imao sposobnosti za lini marketing, ali da je znao da
pored sebe dri one koji su umeli da ire harizmu o njemu. Meu prvima
to je bio hrvatski pesnik Vladimir Nazor. Znao je da bira saradnike. U
vremenu pre, tokom i posle rata to je bio Moa Pijade. Najdui
saradniki vek od 40 godina je imao Edvard Kardelj. Tokom rata uz
Tita su bili Aleksandar Rankovi i Milovan ilas. Provog kojeg se
oslobodio bio je Milovan ilas, zbog tekstova objavljenih u Borbi,
tokom 1952 g. Zbog afere prislukivanja smenjen je Aleksandar
Rankovi. U meuvremenu Slobodan Penezi Krcun je poginuo u
saobraajnoj nesrei u s. elijama kod Lazarevca.. Zanimljivo je da se
Tito nekoliko puta enio. Prva supruga mu je bila ruskinja Pelagija, koja
mu je rodila sina Aleksandra, potom Herta Has sa kojom je imao sina
Miu. Tokom rata ivotna saputnica i lina sekretarica je bila
Davorjanka Zdenka Paunovi. Koja je umrla od tuberkuloze posle rata
i sahranjena u Beogradu na Belom dvoru. Posledanja supruga je bila
Jovanka Budisavljevi Broz, koja je bila mlaa od Tita 32 god.
15

DRUZE TITO MI TI SE KUNEMO
Muzika: Djordje Novkovi,
tekst: Mira Alekovi,
aranzman: Rajmond Ruic
Godine su prosle pune muka. Ginulo se za slobodu nijemo. Ili s
pjesmom umesto jauka, Druze Tito mi ti se kunemo. Veselje se siri na
sve strane, sad slobodno po zemlji idemo. Al' velike pamticemo dane,
Druze Tito mi ti se kunemo. Praznik silazi na ulice nase, u oblake da
letimo smjelo. Nase pjesme svi neka se plase, Druze Tito mi ti se
kunemo
ORE BALAEVI:
RACUNAJTE NA NAS
U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu ja spevo sam stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjen sam tek posle njih.
Al' zivot pred nama jos bitaka skriva
i preti nam, preti o duboki vir.
Ja znam da nas ceka jos sto ofanziva
jer moramo cuvati mir.
Racunajte na nas.
Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam:
'Raunajte na nas.
' U ime svih nas iz pedeset i neke
za zakletvu Titu sam spevala stih.
Ne spominjem proslost i bitke daleke,
jer rodjena sam posle njih.
U nama je sudbina buducih dana
i neki se mozda plase za nju.
Kroz vene nam protice krv partizana
16
eljko LJ. Krsti
SVITAC
i mi znamo za sto smo tu.

Raunajte na nas.
Sumnjaju neki da nosi nas pogresan tok,
jer slusamo ploce i sviramo rok.
Al' negde u nama je bitaka plam
i kazem vam sta dobro znam: 'Racunajte na nas.
PARALELE: AKTUELNO I DANAS
( tekstovi iz NIN-ova od 1976.do.1980.)
Direktor NIP Politika :
Vukoje Bulatovii
Glavni I odgovorni urednik:
Dragan Markovi
Redakcijski kolegijum: Milo Miovi ( zam.gl. i od. Ured. ) Petar
Stojakovi ( pomo. Glav. I odg. Ured. ) Miodrag Marovi, Vladimir
Stojin, Mirko Klarin, Sergije Luka, Mirko eki i Strevan Niki.
Redakcija NIN-a:
Teodor Aneli, Slobodanka Ast, Branko Beli, Milo Vasi, Mirjana
Vueti, Milovan Gligorijevi, Jug Grizelj, Milena Dimitrijevi, Petar
Ignja, Miloje Lageti, Milenko Milievi, Milo Miloevi, Zoran
Mihailovi, edomir Novakovi, Tomislav Peternek, Rosanda Popovi,
Milan Rusi, Danilo Rui, Stevan Stani, Zvonimir Simi, Bogdan
Tirnani, Tomislav Dad, Dejan inkovi , Hari tajner.
Naveu par iseaka iz tekstova NIN-a , su mogli biti pisani i danas.
Zapanjuje kako su se ogrpomni problemi, kao to su poplave, deponija
smea, nametanja fudbalskih utakmica, ostale prisutne i dan danas.
Kad bih se ovi NIN- ovi tekstovi objavili u bilo kojim dnevnim
novinama, ispalo bi da su ih pisali nedavno: uz raspevanu Slobodanku
Ast, sofisticiranog Juga Grezelja, udarne pesnice su bili: Milo Vasi,
Petar Ignja ( marksizam) , Zvonko Simi ( kriminal), Tomislav Dadi
( JAT)....
17
Hronine poplave u Srbiji

Autor: Milo Miovi
OPOMENA: Programom za regulaciju sliva Morave
Nedelju dana sluamo i itamo nepovoljne vesti. Dopisnici sa svih
strana javljaju da je vodena stihija u mnogim selima i gradovima
ostavila pravu pusto za sobom. Najtee je pogoena zapadna Srbija, u
kojoj je poplavama zahvaeno dvadeset veinom nerazvijenih
optina...U Lebanu , gde je 80 odsto stambenog prostora bilo pod
vodom i gde ve ima na stotine poruenih domainstava, ivot je
potpuno paralisan. U dvadeset sela ove siromane komune vie od dve
hiljada domova je poplavljeno. U Bujanovcu od 700 poplavljenih kua
pedeset je srueno. U okolini Leskovca poplavljeno je 4.500 stambenih
objekata i povrine od 15.000 hektara najplodnijeg zemljita, a u
samom gradu vodena stihija je zahvatila dve hiljade stambenih zgrada.
U Svetozarevu 120 porodica ostalo je bez krova nad glavom...Nai ljudi
e i ovog puta ispoljiti visoku svest i solidarnost sa nastradalima, kao
to se uvek inili u slinim situacijama...Ostaje ipak da se razmilja,
danas mnogo serioznije nego do sada, koliko je ovo podruije Srbije,
biti zavisno od neba i oblaka. Odavno se zna, bar sto godina unazad, da
Morava, koja se svojim pritokama obuhvata 42 odsto teritorije Srbije,
ne predstavlja samo ogromno prirodno bogatstvo, ve i veliku opasnost.
Ciklusom katastrofalnih poplava Morva to stalno pokazuje. Poznato je
da postoji i Program za regulaciju sliva Morave, koji je usvojen pre
desetak godina i na ijoj izradi su angaovane mnoge poznate i priznate
institucije.. Da bi se ogromne povrine zemljita zatitile od erozije,
bujica i poplava Programom za regulaciju sliva Morave predvieno je
da se izgrade brane za 18 akumulacionih jezera koja bi mogla da prime
oko dve milijarde i dvesta miliona kubika vode ..Prvom fazom
Programa bilo je predvieno da se do 1975. godine izgradi 12
akumulacionih jezera i vei deo regulacionih i antiregulacionih radova.
Na alost, do toga roka je regulisan samo donji tok Morave i zapoeta
izgradnja dve akumulacije. Sve drugo je ostavljeno da eka bolja
18
eljko LJ. Krsti
SVITAC
vremena , iako je vei deo predvienih sredstava utroen. (NIN ; br.

1327. 13. Jun. 1976. ).
autor : Milo Vasi
VELIKA FABRIKA SMEA :
NIN, br. 1328; 20 jun 1976; .
Beli grad Beograd proizveo je 1974. Preko 250.000 tona ubreta. Ova
tonaa se svake godine poveava. Koliina ubreta i njegov kvalitet u
direktoj vezi sa nivoom ivotnog standarda. to smo bogatiji, bacamo
vie i sve bolje stvari Beograd je svoje smee ostavljao na raznim
mestima. Na ubretu stoje Beogradsko sajmite i deo Novog Beograda.
Poslednja velika deponija, Ada Huja, otvorena je 1962. godine kao
privremeno reenje a ove godine bi trebalo da se zatvori. Kao
privremena, ova se deponija od poetka nije bila opremljena kako
treba. Ne moe se nigde pronai ni elaborat za nju. etrnaest godina se
u neposrednoj blizini grada punilo se ubrite koje ni po emu ne
odgovara minimalnim higijenskim zahtevima. Ranko Manojlovi,
naelnik Gradskog sekretarijatata za komunalne poslove, ne krije
zabrinutost: Mi emo otvoriti dve kontrolisane, higijanske deponije
kod Vine i Batajnice. Meutim deponije nisu reenja na dui rok.
Beograd stvara godinje i dva i po miliona kubika ubreta, sa
poveanjem od trideset odsto svake godine. Generalni urbanistiki plan
predvideo je i kombinaciju naina za unitavanje smea: spaljivanje i
deponovanje. Gradske vlasti planiraju da otvore dva ureaja za
spaljivanje smea jednog dana. Takoe se razmatra i mogunost
odvoenja ubreta lepovima niz Dunav, do Velikoselskog rita i
nasipanje tamnjokih movara. Meutim, pei za spaljivanje su skupe a
vodeni transport treba prvo da rei pitanje pretovara i druge probleme.
Opti utisak je da se grad do sada nije bavio ovim pitanjima na
sistematian nain. Moda i zato to je na psiholoki stav prema
ubretu uopte prestajao kod kante u koju ili pored koje smo reeno
ubre prosipali. Preduzee Gradska istoa na izvestan nain
ilustruje svojom sudbinom ovakav stav. Strunjaci su nekada bili
19

upuivani tamo na rad po specjalanom partijskom zaduenju ili po
kazni. ( sada je obrnut sluaj. .K.)
Autor: Petar Ignja : NIN; br. 1327; 13. Jun. 1976.
OFANZIVA OSMA: NA GIMNAZIJE
.... U Osmoj beogradskoj gimnaziji bilo je mesta za 210 novih uenika.
Kao jedino merilo za upis vaio je prema dogovoru uspeh postignut
u prethodnom kolovanju, koji je najboljima donosio 125 bodova. Na
konkurs se javilo 550 uenika , i to 365 odlikaa i vukovaca. Lako je
sad utvrditi da ak ni 155 odlinih nije moglo da bude primljno, jer je
konkurencija bila izuzetna: 117 bodova bilo je malo....Istovremeno,
stanje u Mainskom kolskom centru Beograd je sledee: na konkurs
kole za kvalifkovane radnike stiglo je tridesetak prijava, a mesta ima
za deset puta vie uenika. Nije ni ovde teko zakljui ta e se desiti:
ova i ovoj sline kole primie sve ostale, bez obzira na uspeh. .. Mnogi
s kojima smo razgovarali se slau se da je privlanost gimnazije pre
svega tome to ona kasnije, otvara sva visokokolska vrata. Uenici i
njihovi roditelji dobijaju , tako, jo etiri godine razmiljanja do
konanog profesionalnog opredeljenja, koje u vemenu u kojem ivimo
esto moe da bude sudbonosno, jer od toga ta e neko biti zavisi da li
e i , i gde raditi, i koliko e zaraivati.
Kragujevaka Gimnazija
Autor: S. Staji; NIN; br. 1327; 13. Jun. 1976.
SUDBINA GIMNAZIJA
ta e biti s gimnazijom, hoe li nestati ili e se ve neka uklopiti u u
novi reformisani sistem vaspitanja i obrazovanja pitanje koje se sve
ee postavlja na sastancima i na zborovima nastavnika i strunih
aktiva kole. Ako izmene budu temeljite, ta e biti s nama, hoemo li
ostati bez posla? pitaju se mnogi nastavnici. Gimanzija kao institucija
uklapa se u novi sistem ali se ljudi ne uklapaju kae Milivoje Aleksi
v.d. Republikog zavoda za unapreenje vaspitanja i obrazovanja SR
Srbije. Nije cilj reforme da ljudi ostanu bez posla, nego da se stvori
takav obrazovni sistem, u kojem ni jedna kola nee spremati samo za
studije nego e sve kole , posle osnovne , spremati i za rad. Gimnazija
20
eljko LJ. Krsti
SVITAC
je koja je dosad spremala iskljuivo za studije ( manje od 50 odsto

gimnazijalaca zavrava studije koje u proseku traju 7,5 god. ) nije
efikasno izvravala ni taj svoj domai zadatak...U novom gimnazijskom
programu 26 odsto nastavnog gradiva namenjeno je predmetima opte
kulture i drutveno ekonomskim disciplinama. Okosnicu nastavnog
sadraja ovog dela programa inie maternji jezik sa knjievnou,
strani jezik, marksizam i samoupravni socijalizma i fiziko
vaspitanje...Tako se dolo do etiri smera reformisane gimnazije:
jeziko humanistikog, drutveno ekonomskog, prirodno
tehnikog i matematiko tehnikog...Svaka od ta etiri smera
osposobljavae za rad i davati gotovo zanimanje, ali e isto tako
omoguavati nastavljanje kolovanja na univerzitetu. Tako e svreni
gimnazijalac sa jeziko hunamistikog smera moi da se zaposli kao
prevodilac, inkorespodent, recepcionar, turistiki vodi, lektor,
korektor, arhivar, akviziter, pomonik arheologa, muzeologa, etnologa,
organizator emisije, sekretar emisije..
( Slobodanka Ast; NIN, br. 1474, 1978).
...NOVA KOLA- DRUGA FAZA:
Na koncept je vrlo slian vedskom i istononemakom. Meutim
veani nude u zavrnoj fazi srednjeg obrazovanja samo 25 smerova,
to znai da omoguuju uenicima da se zaposle u struci, a ne na
radnom mestu. Obrazovanje za radno mesto preputa se fabrici, bolnici,
banci, muzeju. Lavina od nekoliko stotina zanimanja donela je ne samo
one esto pominjane lingvistike nakazice, usmeriva potanskih
poiljki uteza , jezgrar, salatar , izraiva gornjih delova
obue . Ilo se u krajnosti i u drugom pravcu. Da bi se neka zanimanja
uinila privlanim tedro je deljena titula tehniara. Mi smo narod koji
voli titule i titulice, pa e druga faza kolovati mlekare- tehniare,
kozmetiare- tehniare, konobare- tehniare, tehniare za mesne
kancelarije, tehniare za poslove osiguranja, medicinske sestretehniare, ekonomske tehniare... iveli tehniari.
Udbenik koji nije bio omiljen...
21

( Petar Ignja; NIN; br. 1416; februar 1978 ) .
KNJIGA ZA (M)UENIKE
U smederevskom kolskom centru Milentije Popovi , pedagoka
sluba putem anketiranja uenika, utvrdila je da je marskizam nastavni
predmet kojeg uenici samtraju najteim. Bilo je u koli odeljenja u
kojima je dve treine uenika ( 20 35 ) iz marskizma zaradilo jedinice.
Uz pomo pedagoga i psihologa pomenutog kolskog centra u
Smederevu, NIN je anketirao stotinak srednjokolaca. Na prste se mogu
izbrojati odgovori : nema tekoa s Marksizmom. Ogromna veina
priznaje da im ovaj predmet zadaje mnogo muka, a kau i zato :
nemam dovoljno predznanja , predmet mi je nezanimljiv ,
nastavnik mnogo trai , iz udbenika ne moe da se ui. Profesori
marksizma krive udbenik a prof. Dr. Miroslav Peujli, rektor
Beogradskog univerziteta kae : Markizam se ne moe pravdati ni
inovniki , ni popovski, ako ne elimo da nas stigne kazna. Smisao tog
obrazovanja je da mlada generacija istrauje i menja svet, a ne da buba
formule. Marksizam nisu citati , ve najnaprednija svest naeg
vremena- kae Peujli.
Autor: Petar Ignja: NIN; br. 1385; 24.06. 1977.
MOBING: SAMOVOLJI NIKAD KRAJA - sluaj dr. Ristovi
Blagoje Ristovi, po zanimanju fiziko-hemiar i doktor tih nauka,
zaposlio se prole godine u vrakoj fabrici lekova : Hemofarm, a ne
ba davno dobio je otkaz pre isteka odreenog vremena. Po njegovoj
prii, posao u vrakoj fabrici lekova obavljao je sa vie entuzijazma i
energije nego ijedan do tada. : - Imao sam elju da bar neki plodovi rada
mog rada ostanu u gradu gde sam proveo mladost, uio kolu. Zato
sam.. koristei svoje iskustvo pokuao da bolje organizujem rad cele
laboratorije. Ali reeno mi je da sa nainom mog rada ne slau generalni
i tehniki direktor. Reeno mi je da ubudue ne vrim nikakve
promene... Prvo sam bio pokuao da razgovaram o tome na strunom
kolegijumu, ali sam video da od toga nema nita. Otiao sam god
generalnog direktora, koji mi je rekao da je njemu i ljudima dosta do
sastanenja i da smo ovde da radimo a ne da priamo...Stvari su poele
22
eljko LJ. Krsti
SVITAC
loe da se razvijaju...Dolo je do sukoba sa tehnikim direktorom i sa

efom laboratorije...Prestao je svaki kontaktsa predpostavljenima....
Jednog dana pozvan sam kod generalnog direktora. Odmah je poeo da
vie na mene nazivajui me bezveznjakom i neznalicom, uz napomenu
da se konano pokazalo kako je bio u pravu kada je tvrdio da im takvi
tipovi kao ja nisu potrebni ...
Na kraju dr. Ristovi na jednom zboru radnih ljudi je
kritikovao stanje u fabrici, rukovodioce, i da je tom prilikom, pored
ostalog rekao da se ne sme olako dozvoliti ponaanje prema
samoupravljanju i da je poslednje vreme da se rukovodiocima skrene
panja da ubudue vane odluke paljivije razmotre, pre nego to ih
iznesu pred kolektiv i od njega trae pokrie... Malo zatim, Blagoju
Ristoviu, je urueno obavetenje o prestanku radnog odnosa .
Potpisao ga je generalni direktor Boko Savi dipl. ekonomista koji
kae: - ...Ristovi zbog svog ponaanja nije bio za na kolektiv, unosio
je nemir, trovao meuljudske odnose. Mislim da takvog oveka niko
nee. Uostalom i mi smo ga primili na intervenciju nekih ljudi iz grada,
prosto uzeli smo ga sa biroa nezaposlenih. Tehniki direktor Vasa
Beljin, magistar farmacije , tvrdi da su doktora Ristovia obuavale
nae ene i laboratorije i jo kae da bi oni davno propali da su radili
onako kako je doktor hteo, i dodaje : - Taj profil strunjaka nama nije
potreban. ef laboratorije i magistar farmacije Mila Raki, koja je bila
neposredni rukovodilac doktora Ristovia, kae da se on njega mnogo
oekivalo , a da je malo dao jer je imao najbolje uslove za rad: - to
sam vie sa njim razgovarala , sve sam vie shvatala da on pripada onim
ljudima koji sve negiraju. A esto je kritikovao rukovodioce. Znala sam
da je iveo na Zapadu ( boravio u Nemakoj na specijalizaciji gde je i
doktorirao) i govorila sam da se sada mora aklimatizovati,uklopiti u
samoupravljanje.On to, izgleda, nije mogao.. I opet pitanje: zar zbilja za
jednog visokog strunjaka, iskusnog radnika ( 12 godina u struci ) nema
mesta u fabrici koja se razvija, osvaja trite u zemlji i inostranstvu?..
23

SLUAJ DR. FRIDMAN
Novinarka Slobodanka Ast se dva NIN-ova broja ( br. 1428 iz 1978
g. i br. 1954 iz 1979 ) bavila tzv. sluajem dr. Vesne Fridman, koja je
bila osumnjiena da je svojim pacijentima ( leenim od zavisnosti
narkomanijom) omoguavala uivanje droge. U svom prvom tekstu S.
Ast se pita : da su : sluaj dr. Fridman reirani struni nesporazumi,
predsrasude ili, pre svega loi meuljudski odnosi u Beogradskom
Institutu za leenje alkoholizma i narkomanije? Pria poinje ovako:
Kako ubiti lekara. Dr. Vesna Fridman, poznat i cenjen strunjak u naoj
naunoj javnosti i meu pacijentima, saznala je iz naeg dnevnog lista
da je javni tuilac pokrenuo kivinii postupak protiv nje. U prii .
Desna ruka narkomana, spominju se zloupotrebe poloaja, sumnjive
usluge narkomanima, naklonostima prema ovoj vrsti ljudi, metode
suprotne lekarskim principima i etici. Kae se da je ovaj neuropsihijatar
beogradskog Instituta za leenje alkoholizma i narkomanije leila
pacijente hepatonom ( metadon) , to je, kako se kae u ovom
slobodnom prepriavanju krivine prijave, zabranjeno ne sam po odluci
Instituta ve i protivno lekarskim principima i etici( !?). Doktorka je
osumnjiena da je prepisivala akom i kapom, mimo svojih vaeih
lekarskih normi lek, valoron, koji ima jako analgetsko dejstvo i koji
posle kraeg uzimanja stvara veliku zavisnost. I kao u svakoj scenariju
u ovoj patetinoj temi, spominju se specijalni kanali, krivotvoreni
recepti, pa ak i astronomska protivpravna korist ( dodue omoguena
drugima) . Slobodanka Ast smatra da su : celu priu o sluaju dr
Fridman reirali loi meuljudski odnosi u Institutu za leenje
alkoholizmam i narkomanije, ali i strune zaevice. ( Narkomani su
najobiniji kriminalci ... olo... sve to treba po kratkom postupku ).
Snage su se polarizovale i oko strunih neusagleenosti u metodu
leenje pacijenata, ali i oko nekih organizacionih pitanja : Postoje dve
varijate integracije Instituta sa Neuropsihijatrijskom klinikom, odnosno
zatvorskom bolnicom. U sve to umeale su se i komplikovane line
raunice u kojima pojedinci prete drugim pojedincima Komitetom. Uz
24
eljko LJ. Krsti
SVITAC
sve to dr. Fridman koja je dve godine bila predsednik radnikog saveta,
a i sada je , u jeku afere, ponovo izabrana u savet.
Primarijus dr. Aleksandar Despotovi, naelnik sociorehabilaticionog
odeljenja pri Neuropsihijatrijskoj klinici u Beogradu, tvdri da dr.
Fridman nije koristila nikakve svoje specijalne metode, ve je sa
grupom strunjaka Instituta i Klinike, radila na strunoj metodologiji sa
kojom je upoznata itava javnost. Psihijatar dr. Stevan Petrovi smatra
da sluaj dr. Fridman zapravo govori o nemoi nae zdravstvene
slube da se suoi sa problemom leenja narkomanije, nije usamljeno.
U naoj zemlji ne postoji jedinstven program za leenje narkomana, pa
su struni stavovi nedovoljno usaglaeni, a saradnja izmeu strunjaka
slaba. Dr. Petrovi zaotrava problematiku: o problemima narkomanije
vie se pitaju oni koji ne rade, nego oni koji rade sa narkomanima.
Paradoksalno je i zabrinjavajue da su nestrunjaci u prilici da
procenjuju i odluuju o vrednosti metoda leenja. ( istakao .K. ) Da
nesporazum bude kompletan , tu je i veliki broj , dobronamernih, koji
tedro dele svoje savete, a uglavnom se narkomanijom bave teorijski.
Najvei broj savetodavaca nikada nije video ni jednog pacijenta
narkomana. Svi bi smo o ovom problemu drugaije mislili kada bi smo
dan dva odsedali u psihijatrijskoj ordinaciji i uli neku ivotnu priu
narkomana i njegovih roditelja.
U svom drugom tekstu Slobodnaka Ast, koji se odnosi na sluaj dr.
Fridman, navodi da je Reenjem okrunog suda u Beogradu broj 198/78
obustavljena istraga protiv V.F. poznatog i priznatog strunjaka u naoj
javnosti, koja je bila osumnjiena da je svojim pacijentima
omugaavala uivanje opojnih droga delei im hepatononom i
voloranom, da je zloupotrebljavala slubeni poloaj i krivotvorila
recepte. Neverovatno je i paradoksalno da se na sudu, povodom sluaja
dr. Vesne Fridaman, a ne na nekom naunom skupu, prvi put
raspravljalo o neusaglaenosti strunimi metodolokim pitanjima
leenja narkomana u nas. Ljudima upuenim u ovaj posao poznato je da
ne postoji ni kod nas ni u svetu, jedinstvena i apsolutna metoda za
narkomana koji daje garantovano dobre rezultate. U ovakvoj situaciji
25

struni stavovi su neusaglaeni, nema jedinstvenog jugoslovenskog
programa za leenje narkomanije, saradnja meu strunjacima je slaba.
Stotine narkomana, ozbiljnih bolesnika luta od bolnice do doma
zdravlja, instituta i zatvora. ( Istakao .K. )
Autor: Ljiljana Zorki : NIN; br. 1384; 17.06. 1977.
NOVE NADE ZA MLADE
... Sluba drutvenog knjigovodstva zabeleila je da je lane svakog
meseca ostajalo iza zatvorenih kapija proseno 460.000 radnika. ( tzv.
prekovremeni rad pr. .K. ) Svi su toboe obavljali neodlone poslove
koje nisu mogli da savladaju u redovnom radnom vremenu i za taj
vanredni trud isplaeno im je 3,7 milijadri dinara. U savezu sindikata
Jugoslavije, kako je pre neki dan objavljeno, izraunali su da bi tim
novcem moglo da bude plaeno 88 hiljada radnika privremeno
nezaposlenih. .. Sudei po najsveijim podacima Republike zajednice
za zapoljavanje mladima je sve tee da se zaposle..1976 g. oni su inil
polovinu nezaposlenih. Najtee je onima koji prvi put trae zaposlenje i
koji su bez staa....u Srbiji bez pokrajina na posao eka 39189 kv. i vk.
radnika, 40417 onih sa diplomom srednje kole, 3166 radnika koji su
zavrili viu kolu i 3308 fakultetskih obrazovanih graana. ..Zakon o
zapoljavanju uvodi stroi reim za probirljive, ali i zajednice za
zapoljavanje, stavlja u slubu nezaposlenih.
VESTI SA TRAKE IZ 1978.
PUNI KOFERI: Sada je izvesno da e kranjska Iskra za razdoblje od
1976. do 1980 g. ostvariti planirani izvoz od 500 miliona dolara. ...u
poloj godini izvoz za 10 miliona dolara bio vei od uvoza, a u ovoj
godini oekuje se jo bolji rezultat. I pored toga, u Isrki nisu
zadovoljni.. Razlog: neefikasna administracija. U ovom preduzeu kau
da e administracija, ukoliko se i dalje bude ovako ponaala,
kompromitovati spoljnotrgovinski reim. Za svaki uvozni ili izvozni
posao , na primer, slubenik Iskre mora da nosi u Beograd pun kofer
papira. Toliko je obaveznih formulara, da zaposleni ne stiu da ih
26
eljko LJ. Krsti
SVITAC
ispiu. Uz to, na reenje se toliko eka, da to ekanje preti zaustavljanju

traka u brojnim Iskrinim fabrikama.
Duan krebi: predsednik Izvrnog vea Skuptine Srbije posebno je
istakao zakonodavnu aktivnost koja je zbog usklaivanja mnogih
zakona su Ustavom i Zakonom o udruenom radu bila dosta dinamina:
- Izvrno vee odalo je 251 sednicu na kojoj je razmatrano preko 7.000
pitanja, pripremljeno je i doneto 521 zakona i 116 skuptinskih
materijala. Vee se SIV-u obratilo 234 puta, 161 put je traeno
miljenje od SIV-a o nekom pitanju. Ubudue, meutim, moramo da se
borimo protiv pritisaka da se sve rei zakonom, a tih zahteva ima i
odozgo, ali i odozdo.
ITAI : itati ili ne itati diskusije na mnogim politikim i drugim
skupovima, pitanje je o kome je
napisano mnogo rei. Akciju protiv itaa ove godine je poveo Savez
sindikata. Ali to nije tako nov problem. Pre neko vee, gledaoci
televizije mogli su u drami beogradskog studija Prva srpska
eleznica da vide kako poslanici kneevine Srbije jo 1878. godine
nisu hteli da sluaju jedan napisani govor, a predsednik Skuptine je
itaa prekinuo sa obrazloenjem da to nije po protokolu.
STRUNJACI BEE : U Beogradu vie od polovine strunjaka ( 60
odsto) pobeglo je iz privrede u vanprivredne delatnosti i tako je
znanjem proizvodnja jo vie osiromaena. Evo kakva je sada situacija:
visokoobrazovani kadrovi ine tek 5,5 odsto ukupnog broja zaposlenih
u proizvodnim organizacijama, a u industriji ak ni etiri odsto. I dalje:
svaki trei radnik u van privrednim delatnostima ima visoku strunu
spremu, a u privredi svaki osamnaesti. Komentar zato je ovako, nije
potreban. Pogotovu kada se znaju podaci o rastu zajednike i opte
potronje i o smanjivanju akumulacije u proizvodnji.
PRLJAVE RUKE je naslov petog teksta u okviru feljtona Ukleti
fudbal, autora Bore Krivokapia ( NIN; br. 1384; 17.jul 1977 ) .
Jedan od prvih fudbalera kaoji je javno progovorio o mahinacijama u
domaem jugoslovenskom fudbalu je Ivan Buljan. On je ovaj intervju
27

dao novinaru pred put za Nemaku gde je nastavio da igra fudbal u
Hanburgu, za transver od blizu milion maraka. Pre toga je igrao za
splitski Hajduk i reprezentaciju Jugoslavije.
Ivica Buljan:
Ono to se radi kod nas, u naem fudbalu, najblae reeno je
nedopustivo. Tu svega ima, samo najmanje fudbala. Ne verujem da je ni
jedno prvenstvo regularno. Moete imati ne znam kako dobru ekipu.
Nadmonu, superiornu, kao to je nekada imao Partizan a poslije
Hajduk . Ali ne moete raunati da ete zbog toga biti prvak. Klubovi
koji spadaju iz Lige, isto tako : nee ispast onaj koji je slabiji, nego onaj
koji se ne snae. Utakmice se oigledno kupuju. To je postalo toliko
drsko i bezobrazno da je zaista prevrilo svaku mjeru. ...Najalosnije je
to to svi posmatramo I veto krijemo iza prevejane fraze: nema dokaza.
To nije tano. Dokazi su na svakom fudbalskom koraku. Ali mi
nemamo volje, ni smjelosti za taj kirurki zahvat. Poev od samog
Fudblskog saveza Jugoslavije i svih fudbalskih institucija, pa do
klubova. ..Moda je to zato to ljudi koj sjede u fudbalskim forumima
imaju najmanje zajednikog sa fudbalom.
O REPREZENTACIJI: Ponekad se osetite kao predmet trgovine od
strane pojedinih ljudi. Ne direktno, ali ipak...Jedno vrijeme smo pored
dravnog grba na dresu nosili amblem Adidasa. Od toka FSJ je imao
neku korist...mnogi su sumnjali . Strano bi me pogodilo kad bih saznao
da sam nosio taj amblem zato da bi neko spremio u dep izvesnu sumu
dolara..Tragedija je svih naih igraa to ne mogu govoriti sve dok ne
odu. Moda e zvuiti nevjerovatno, ali i najbolji igra se raznim
smicalicama moe eliminisati iz ekipe. Napravi se urota, poinje
ikaniranje, igra polako postaje nervozan, sve slabije i slabije igra,
upada u jedan kri i gotovo. Strpaju vas u ralje i gotovo. Najzad, mogu
vam slomiti nogu. Moe vam se bog zna ta dogoditi. Jednom je
progovorio Planini, golman eljezniara. Pa ta se dogodilo? Izolovali
su ga kao da je okuen. Zato to je rekao istinu! Ko je , onda, lud da
govor? Prije dvije godine osjetio sam to na vlastitoj koi. Dao sam
jednu negativnu izjavu o sudijama...i odmah su mi napravili prijavu. Isti
28
eljko LJ. Krsti
SVITAC
oni ljudi koji upravo rukovode cijelim tim aparatom namjetanja utakica
i potplaivanja- veli Ivan Buljan.
autor: Slavko Stojkovi; NIN; april: br. 1474; 1987.
SUDIJE NA CRNOJ KLUPI
Prole subote u Beogradu je zasedao disciplinski, a dva dana docnije u
Krgujevcu pravi" sud: u oba sluaja na optuenikoj klupi nale su se
sudije, fudbalske. Osman Jusufbegovi, jedan od petorice sudija sa
dvojnim krtenicama, kanjen je dvomesenom zabranom voenja
fudbalskih utakmica, Predrag Nikoli i eljko Borovi Kurir su
suspendovani, a Disciplinski sud Saveza fudbalskih sudija Jugoslavije
raspavljao je jo o Tomi Markoviu i Aleksandru Nikiu. Sva petorica
su okrivljena za iznoenje neistine ( podmladili su se za nekoliko godina
kako bi mogli da vode utakmice i posle 48 godina ). U ponedeljak u
Kragujevcu, pred veem sudija tamnonjeg Okrunog suda, nali su se
junaci afere podmiivanja u umadijskoj ligi. Kragujevako suenje (
odloeno za 15. maj.) izazvalo je interesovanje irokih fudbalskih masa
najvie zbog delikta koji se u sudskoj praksi najtee moe dokazatiprimanje mita... Generalni sekretar Ratko anak, bivi fudbalski sudija
sa novinarom, Branislavom Radunoviem , predsednikom Saveza
fudblaskog saveza Jugoslavije u jednom materijalu pod nazivom Pitanja
i problemi, navode : Veliki broj sudija ( sudija svih kategorija) veoma
malo ili nita ne radi na svom linom uzdizanju. Isto tako poznato je da
jedan broj sudija ne vodi dovoljno rauna o svom spoljanjem izgledu,
ponaanju u drutvu a evidentno je konzumiranje alkohola uoi i posle
utakmice. To, praktino, znai da su neke sudije ( zna se, naravno, i
koje) utakmice vodili mrtvi pijani, o emu svedoe i izjave fudbalera,
ali organizacija nije uspela da te ljude skine sa liste...anak govori i o
problemu sa kontrolorima suenja. On navodi da se mora izbei
anomalija... Sudije i kontrolori su u jesenjem delu prvenstva naplatili
vie od 150 miliona starih dinaraKOARKA : NI DUNAV NI SAVA :
Po rasporedu Metalac je s Jugoplatikom igrao u subotu. BEKO s
Partizanom u nedelju. Valjevci su izrazili bojazan od nametanja
29

rezultata. Izjavili su da nee putovati u Split, ako sve utakmice ne budu
igrane u isto vreme. Rukovodstvo takmienja nije pristalo da menja
program. Valjevci su na kraju ipak otputovali. Utakmicu protiv
Jugoplastike, velikog favorita, izgubili su u poslednjih pet minuta.
Sekretar Koarkakog saveza Jugoslavije dr. Ratomir aper nekoliko
puta je tvrdio da koarkai nisu kao fudbaleri i da nikom nee pustiti
bodove iz prijateljstva. Tu svoju tvrdnju ponovio je i pred poslednje
kolo ovogodinjeg prvenstva kada se nije znalo ko e , pored rijekog
Kvarnera , napustiti ligu: valjevski Metalac ili OKK Beko.
Valjevci su, naime, imali teoretske anse za majstoricu sa
Beograanima, ali pod uslovom da pobede Jugoplastiku u Splitu, a
OKK Beko izgubi od Partizana. ak su se i u novinama pojavile
sumnje u mogue nametaljke jer utakmice nisu igrane u isto vreme, a
ukalo se da e Jugoplastika prepustiti bodove Metalcu. To se
nije dogodilo, Metalac je izgubio u Splitu, a u Beogradu, kada se ve
znao rezultat iz Splita, OKK Beko je pobedio Partizan a
ovogodinjeg prvaka drave. ( NIN; br. 1047; april; 1979)
PRENOS SPORTSKIH DOGAAJA
Prenositi sluaocima ( radio) ili gledaocima ( televizija ) jedan sportski
dogaaj, npr. Fudbalsku utakmicu, nije nimalo jednostavno:
podrazumevaju se sportska naopbrazba, jezika obdarenost, govorniko
umee i igraki refleksi. pie Brana Petrovi u svojoj rubrici- ta mi
se deava - i nastavlja: - Radivoje Markovi, sve je to posedovao u
izobilju. Sloenim zakonima jezika i knjievnosti intenzivno se bavio
jo od svojih abakih dana zato mu je u reenici teko pronai
suvinu re, a pravi podvig uhvatiti reenicu koja ne odrava jasnu
misao...Poetak pamenja Radivojevih prenosa vezuje se za daleku
1952 godinu, za daleku Finsku za onaj igraki sastav koji naa
generacija zna napamet. Radivoje Markovi je u jednom dahu, sa jedva
primetne tri pauze izmeu linija , izgovorio na najupameniji sastav
fudbalske reprezentacije za sva vremena:bearastankovicrnkoviajkovskihorvatbokovognjanovmitivukasbebekzebec.
Preko
Radivoja smo videli mnoge utakmice koje su igrane daleko od naih
30
eljko LJ. Krsti
SVITAC
oiju, ali smo ih videli, pa na izvestan nain i bolje nego da smo ih

gledali. To je istinska mo govora jednog umetnika. Zlatni vek radioprenosa zavren je sa Radivojem , to ne umanjuje znaajne uspehe
njegovih naslednika ( V. Stojakovi, Marko Markovi, pani , Muti (
Drago Tomi, Jordan Ivanovi dodao .K....) Reportae Mladena
Delia predmet su mnogih skeeva, ali kad ujemo da e on prenositi
imamo razloga da se radujemo jednom osobitom dogaaju. On je
navija, a za lanu objekivnost puca mu prsluk. Kad prenosi fudblsku
utakmicu Deli i igra. On je dvanaesti lan tima. On lino brani penal i
promauje sa tri metra. Trpi po nogama i svaa se sa sudijom. Udara
glavom gde drugi nee ni nogom. Kuka ( auuuuuuuuuu!) bodri, utira,
izvodi penale, faulira. U koarci daje koeve sa kraja igralita, na
skakaonicama skae. On je vrstan trka, voza formule jedan, pliva, on
je plavi, plavi! On je igra i navija, on je izuzetna linost naeg sporta.
On je i reporter...
... Milka Babovi nam, i kad je crveno- belo, prenosi ( U metniko
klizanje parova na ledu pr. .K.) u ruiastim bojama. Zato je ona uvek
drag gost u naoj kui. Reportae sa boks- meeva, Dragana Nikitovia,
ocenjene su visokom ocenom. Uz izuzetno poznavanje ovog (ne)
pleminitog sporta. Nikitine vrline su u i u tome to ne boksuje umesto
boksera to nas ne ometa u praenju drame ( pa i tragedije ) .
Opirnije izvetaje daje nam pre poetka i u pauzama mea, pa ga i to
svrstava u red dobrih teve- reportera... Pitanje kako prenositi sportski
dogaaj onih koji gledaju i dalje ostaje bez odgovora. Odgovor je
moda na vrh jezika mlae garde Lazovia, Suia, Anzulovia i Rista
Kubure i dr. ( autor: Brana Petrovi, br. 1474; april; 1978)
Jug Grizelj u tekstu : Narod naveliko pria, ( NIN, br. 1424, april,
1978. ) bavi se mahinacijama u domaem fudbalu. Pozivajui se na
znaajnog fudbalskog funkcionera, ije ime ne spominje ali kae da je
na : javnom sastanku rekao kako se uvliko pria o razliitim mukama
u fudbalu, o potkupljivanju igraa, o nametanju rezultata, o
podmiivanju sudija, i to mnogo emu drugome, te da bi o tome
konano trebalo da progovori sasvim jasno...narod zaista govori o
31

nedozvoljenom ponaanju lanova velikog broja, uprava klubova i
fudbalskih foruma...Ko kupuje igrae, krei elementarne norme
ponaanja u naem drutvu? Ko potplauje igrae da lairaju utakmice,
ko nameta sudije korumpira ih, ko odlazi u hotele, u kojima borave
protivniki igrai i truje im hranu i sl. ? Igrai sigurno ne. Ako je bar
za deset miliona Jugoslovena fudbal najvanija nevana stvar u ivotu
onda je dalje prodavanje magle i zatvaranje oiju pred - ozbiljna
politika tema. Ne pod razno.J. G. nastavlja: Narod pria, pria
naveliko. O emu? Da su ljudi oko naeg fudbala neprikosnoveni, da
mogu da rade ta hoe, i da svoju nedodirljivost crpe u visokim
izvorima. Tako se na jednu manipulaciju dodaje druga. Ne samo da je
jedan ceo segment drutva korumpiran i neregularan, nego da ima
najviu podrku. Zato narod to pria? Zato to zna kako se kod nas
lome korupcija i bezakonje, i ko to radi i kada treba da radi, kada to
hoe. Ovako ispada da nee.
Film : Specijalno vaspitanje:
AVANTURA JE AVANTURA( NIN; br. 1385.; 24.06.1977)
Postoji u filmskom zanatu pravilo da izvrstan film moe snimiti samo
odreen reditelj. Specijalno vaspitanje mogao je, da snimi samo
Goran Markovi. Zato? Zato to oni koji su ovaj fim videli, tvrde da se
radi o normalnom delu, o uravnoteenom filmu koji je,
jednostavno, dobar i nita vie, ali ni nita manje. Iz perspektive
megalomanske tradicije jugoslovenske kinematografije, iji su, gotovo
svih pet stotina i kusur fimova snimljeni sa ambicijom da odmah
izmene tok istorije. ( filmovi: Neretva, Bitka na Sutjesci, Vrhovi
Zelengore, Uika Republika, Valter brani Sarajevo, Boko Buha,
Veliki transport...pr. .K. ) To je samo po sebi kompliment, ali, jo
vie, saeti portret linosti kakav je Goran Markovi. .Sin poznatih
glumaca ..ak tzv. Prake kole On je , dakle, poput filma
normalan.
Jedino je nenormalno kako je taj fim nastao i , naravno, to je uopte
nastao. Nenormalnoje, pre svega , je da mlad reditelj poput Gorana
Markovia dobije ansu da se, tako rei bez ikakvog iskustva u
32
eljko LJ. Krsti
SVITAC
dokumentaristikoj produkciji, okua na igranom filmu. Ako se to

uopte i moglo nazvati ansom: budet Specijlanog vaspitanja jedva
da je premaivao stotinak i par miliona starih dinara, pa je ekipa na
snimanje krenula udruivi svoj rad besplatno, to se kod nas na filmu
zove enuzijazam, a u Holivudu u drugde mazohizam. ( istini na volju,
kasnije se finansijska situacija poboljala, te su ak podeljeni i neki
simbolini honorari. ) Seajui se danas tog svog grlom u jagode,
Goran Markovi kae da je takva avantura mogua samo jednom u
ivotu i da su njoj vini jedino oni koji nemaju ta da izgube. I zbilja, da
je specijalno vaspitanje postalo lo film, nita se posebno ne bi
dogodilo. Dogodilo se, meutim, da je Specijalno vaspitanje dobar
film u pravom i punom znaenju te rei. Reeno opirnije Goran
Markovi je napravio delo iji se profesionalizam ogleda, kako u
prisustvu i skladnom sudejstvu svih elemenata ( tema, pria, junaci,
situacije, dijalog i slino) koji tvore bie dobrog bioskopa, tako i u
injenici da kod Specijalnog vaspitanja ne postoji raskorak izmeu
htenja i ostvarenja. Reditelj ovog filma imao je nameru da ( na osnovu
scenarija koji je pisao u saradnji sa Milosavom Simiem, vaspitaem
zaputene omladine ) ispriaa priu o nekiolicini ljudi, mladih i neto
starijih , ije su se ivotne putanje ukrstile u jednom popravnom domu.
To je uinio na jasan, pismen nain. Ak oneko misli da to nije
dovoljno svaki e ga poznavalac stanja u jugoslovenskom filmu brzo
uveriti da je to i suvino..
NOVINARSKE STRASTI:
MILAN KOVAEVI( NIN; br. 1320; 26.04.1976. )
Ako bi Televizija putem neke ankete pokuala da dobije mmiljenje
javnosti koje su emisije u ovih dvadeset godina postojanja najgledanije,
meu njima bi se svakako nala putopisna emisija Karavan koju
ureuje i vodi Milan Kovaevi: - Sedmog maja proslaviemo
desetogodinjicu prvog Karavana . Za ovo vreme koje je, ini mi se ,
proletelo, obiao sam sve krajeve Jugoslavije . Napravio sam i nekoliko
33

desetina emisija : Kamerom kroz svet, gledaocima sam predstavio
svih est kontinenata i Arktik. Jedino nisam bio na junom polu. I
doiveo sam more zgoda i nezgoda. Od svih izabrau jednu koja mi je
ostala u nejsveijem seanju. Bilo je to 1968. godine. Natovaren tekom
kamerom, koferima za fim i filmovima naao sam se u Rio de aneiru.
Zadatak: snimiti: Brazil. Trokovi: 300 dolara, pa kad potroim da se
vratim. Ekipa: ja kao reditelj, voditelj, snimatelj i jo nekoliko
uzgrednih zanimanja. Snimam Rio de aneiro, razmiljam o brazilskoj
dungli, o glavnom gradu u srcu te dungle. Braziliji. teta je to ne
snimiti. Nemam dovoljno novaca. Ne vredi. Nemam ni ekipu.
Raspitujem se kod avionskih kompanija kako bi me prebacili do do
Brazilije, tako nekako...Oni mi odgovaraju nikako. Dvoumim se ta
da radim. U Televiziji mi niko nee prebaciti jer sam zadatak ispunio.
Ali kad sam ve tu, uzgred, mogao bih jo neto. Na kraju odluujem.
Sedam u autobus za Braziliju. Putujem tano 24 asa. Po nesrenoj
vruini. Ne smem da zaspim. Ukrae mi neko skupocenu opremu!
Jedva nekako stigoh. Tamo se raspitujem. Opet bih neto, ako moe,
tako uzgred. Za divno udo, dobijam od lokalnih vlasti mali avion tipa
cesna. Letim do hidrocentrale na Parani, u srcu dungle. Ljubazni
domain mi obezbeuje sve. Uspeo sam . Naterala me je takozvana
novinarska strast. Da nje nije bilo, da kaem, glupost.
LOGORSKI JE : Upravo je izalo iz tampe reprint izdanje
Logorskog jea, po svemu jedinstvenog lista u istoriji srpskog
novinastva. U nemakom zarobljenikom logoru Osnebirk pojavio se 8.
Aprila 1944. Prvi broj ovog lista koji je svoje satirine aoke usmerio
prema faizmu. Pisan rukom, crtan tuem i slikan akvarelom, sa
crvenom zvezdom petokrakom na naslovnoj strani, Logorski je
predstvalja svojevrstan dokument o snazi duha naih ljudi . To najbolje
potvruje i elja redakcije, iskazana u impresumu prvog broja, da mu
godina u kojoj izlazi bude i poslednja . ( NIN; 1424; april; 1978.)
34
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Zlatan prst na obarau

Novinar Zvonko Simi u redakciji NIN- a je , oito, bio zaduen za
sektor koji se bavio maloletnikom delinkvencijom i kriminalom.
On je u vie brojeva pisao o sudskom procesu koji se 1978 g. vodio
pred Osnovnim sudom u Novom Sadu. On u tekstu : Postoj ili
trei ovek ( NIN br. 1416 ) i u tekstu : Zlatan prst na obarau,
detaljno opisuje sudski proces, ali preko glavnog aktera : prvo
optuenog Gavre daje pravi socio - kriminoloki nalaz. Tako u prvom
tekstu saznajemo da Gavri preti smrtna kazna , zbog pogibije dvojice
miliocinora. Gavra se na sudu branio utanjem. Advokat Milan Vujin
ga je branio zajedno sa advokatom Veljkom Guberinom. U iskazu pred
isranim sudijom Gavra ni jednom, ne identifikuje ljude sa kojima se
sukobio kao milicionere. On inistira na zavrnutim rukavicama koulje
jednog od njih kao izrazito civilnom elementu odee. Tek na kraju
kada bei sa lica mesta, kako kae, primeuje na tlu kapu slinu onoj
kakvu nose leti milicioneri. Jer, ubistvo milicinara na dunosti drugo je
krivino delo i kazna je obino tea. Optunica O.J.T. koju zastupa
zmenik M.T. , kae da je Gavra istrao iz trafike i poeo da bei ka
groblju. To je navela I Patrola da ga je videla i tada je Gavra istrao iz
trafike i poeo da bei ka groblju. Patrola ga je sustigla i tada je Gavra
iz svog pitolja astra 9 mm ispalio u miliconere etiri metaka iz
neposredne blizine. Dva su pogodila D.P. u trbuh i grudi, jedan .M. u
levu nadlakticu. Gavra je tada, prema optunici, uzeo pitolj od P.
beretu 7,65 ispalio po jedan metak u glavu, i jednom i drugo
onesposobljenom milicioneru...Izgleda da je jedini svedok pogibije
milicinera sam Gavra ..Pored pet sauesnika. Ako se neki
senzacionalni obrt moe dogoditi u ovom suenju to e biti samo trei
ovek rekao je adv Jovan Vukevi. koji brani petooptuenog
zvanog Zec. nema nikavog treeg oveka bio je kategorian
Gavrin branilac Veljko Guberina.
Ko je Gavra?
35

U ovom konkretnom sluaju prvo optueni koji jedini u ovoj grupi
rizikuje smrtnu kaznu ( ostali mogu dobiti duge vremenske kazne).
Njegove anse bi bile bolje ako bi krivicu mogao da podeli s nekim.
Osim toga , u sudskim spisima do kojih se neposredno ili posredno
moe doi, nema ni pomena o nekom treem uesniku none akcije 15.
Juna 1977. koja se zavrava pogibijom milicionara. ...Gavra je imao 21.
godinu kada je prvi put doao pred pravosue. Silovanje kune
pomonice, za ta je tvrdio a i danas tvdi da nije bilo silovanje, i provala
doneli su mu ukupnu godinipo dana zatvora. Kada je u drugoj polovini
1968 .Izaao na slobodu, poela je njegova prava kriminalna odiseja,
put bez povratka.. Gavra je osrastao u nosadskom naselju Podbari, kao
jedino muko dete u dobro situiranoj porodici. Bio je solidan ak. ( u
Podbari je bilo vie tue nego drugde i gde se lake potezao no. ) A
kada se vratio iz zatvora okupio je oko sebe nekoliko mladia s
PRESTUPNIKIM SKLONOSTIMA I TO VIE NIJE BILA
DEJA BANDA ZA KRAU JABUKA. ..Iz tih dana , ili neto
kasnije, ljudi se seaju napetosti kojom je Gavra zraio, Mnogi su
govorili o Gavrinim zlatnim rukama. Bio je u stanju da napravi sve
to vidi. eljevi kojima je otvario mnoge brave, pitolji koj je
napravio , pa, kau, i nove pravio, nacrti za obijaki alat, svedoe o
spretnim rukama. Ali su te zlatne ruke na kraju puta ispalile hice u
ljudska tela. I to je bila druga, poslednja raskrsnica, gde je Gavra
skrenuo na pogrenu stranu. Kao automehaniar je imao mnogo posla.
Meu uglednim Novosaanima, koji su mu bile muterije, vaio je za
dobrog i solidnog randika. Kako je bilo mogue da ova neprijavljena
radnja radi punom parom, a da ne zapadne za oko poreznicima i
inspekcijama jedno je od usputnih pitanja na koje novosadsko suenje
nije odgovorili i ko zna da li e odgovoriti. ( NIN br. 1416, god. 1978.
)
O SMRTNOJ KAZNI : U autorskom tekstu Cinino ubistvo prof.
Dr. Ljubo Bacvon ( NIN , br. 1474, 1. april, 1978 ) navodi da :
Hipoteza da smrtna kazna ne utie na broj onih krivinih dela za koja je
propisana, potvruje i naa domaa praksa. U poslednjih 15 godina
36
eljko LJ. Krsti
SVITAC
smrtna kazna je izricna u tri sluaja godinje. O izvrenju smrtnih kazni

nemamo tanih podatataka, ali moemo ipak tvrditi da nije izvreno vie
od jedne do dve godinje u proseku. U Jugoslaviji moe se zakljuiti da
ona ubistva za koja je zapreena smrtnom kaznom ( teka ubistva)
otpada oko jedne etvrtine. Poseban problem jesu oni na koje padne
teret izvrenja smrtne kazne. U stunoj literaturi pa i u lepoj
knjievnosti dosta je reeno o moguim posledicama za duevnu
ravnosteu, i zdravlje tih ljudi. I zaista ubistvo uvek ima neki motiv,
koji je ljudski ima kako nizak bio ( koristoljubivost, pohlepa, mranja,
osveta, strah , ljubomora, strast itd...) Smrtna kazna je meutim
hladnokrvno i stoga neljudsko ubistvo i to u ime svetosti i
nepovredivosti ivota. Zato onaj ko mora da uestvuje u izvrenju
smtrtne kazne nema ak ni mogunosti da racionalizuje svoje
uestvovanje nekim ljudskim oseanjima.. Jugoslavija priznaje smrtnu
kaznu ( l. 175. Ustav SFRJ) . Verovatno da je maksimalni program,
ukidanje smrtne kazne, danas u nas ne moe postii. Ali zbog toga ne
treba baciti puku u kukuruz je pametno i korisno biti realistian i raditi
na tome da tome da se postignu dalja ogrnienja smrtne kazne u
Jugoslaviji. Smrtne kazne se dotakao i Svetislav Spasojevi u intevijuu
sa saveznim javnim tuiocem dr. Vukom Goceom Guetiem, koj je
naveo da se u Jugoslaviji dogodi od 600 do 700 ubistava godinje. ( na
preko 20 miliona stanovnika ) . Istovremeno se izvri oko 6 izrenih
smrtnih kazni. Ispada da je tej odnos 100:1. Naa kaznena politika je,
kada je re o smrtnoj kazni, izuzetno blaga. Na ustav ali zakoni,
zauzeli su stav o smrtnoj kazni kao izuzetnom sredstvu. Ova kazna
odrava nevericu drutva u mogunost popravljanja. Ona je suprotna
hunanistikom ili socijalistikom gleditu na drutvo. Meutim, u
odreenoj etapi razvoja , druvo ini mi se ne moe odrei te kazne.
Jednog dana ona e biti eliminisana, bespredmetna. U dananjim
uslovima smrtna kazna je jo neophodna, ali naa politika u izricanju
smrnih kazni je izuzetno blaga. ( NIN , br. 1474, 1. april, 1978 )
37

FARMERKE : autor Teodor Aneli
OD OKA DO IKA
U tekstu: Zabranjeno probaj, iz 1978 g. autor Teodor Aneli, se
bavi farmerkama. On na poetku navodi Miloa Slijepevia,
direktora BEKA, da se poelo poroizvoditi po licenci Li Kuper , dok
je prologodinja akcija Beko dinsa, bila demode. Ta konstacija da ve
godinama naa konfekcija proizvodi jedno a iole obaveteniji graanin
nosi ili bar eli da obue neto drugo. U vreme poratno na buvlju pijacu
se odlazilo radi sasvim praktinih stvari i, eventualno, pokojeg sitnijeg
luksuza ( kolena za vodovodnu cev, gume za bicikl, ouvanji kanabe..)
Sa elegantnim ukavcima, imi cipelama i privrednom reformom,
poto ih je zaista vreme srozalo na puku starudiju, buvlja pijaca se
rehabilituju kroz fazu galopirajue italijanizacije. Ali sa javne scene oni
se sele u kunu intimu. Gimnazije dobijaju svoje neumorne putnice na
potezu Trst nae malo mesto. itave razrede i genercije one
snabdevaju farmerkama italijanske i nemake proizvodnje. ( Levis
501).Komisioni, te starinarnice, bar po robi kojom su se punili postaju
pretee butika. ...im je otkriveno da se umesto visokog rabata
profesionalnim putnicima za Trst, vie isplati otii tamo lino, pa,
moda , i putne trokove pokrivaju nabavkom modnih hitova za blie
dalje polupoznanike, iz buvlje recesije izlaz se nalazi ... Umesto
skromnog: Mladi ste, nabacite farmerke, lansiran je nov reklamni spot
: Ako hoete da budete privlani , mladi i uspeni , morate se moderno
oblaiti. Dabome, naom inostranom robom. Milo Slijepevi misli
da se , u stvari, najvee pouke mogu i treba da se izvuku iz ogromnog
ilegalnog prometa pomodnim krpicama. On procenjuje da je prole
godine samo u Trstu ostavljeno oko 240 mil. dinara i da je u Jugoslaviji
ilegalno uvezeno vie od 600 hiljada farmerki. Nekada znak nematine
danas je stvar kulta. Potranja za tim robusnim pantalonama sredinom
pedesetih godina postaje euforina. Poeo je da ih nosi nekadanji
voza kamiona Elvis Prisli, to je bilo dovoljno da ga vojska oboava i
slepo sledi. Ali iz jednog oka , to su farmerke bile s poetka, sazreo je
ik i ubrzo ih je prihvatio i det set drutvo ( Frenk Sinatra ).
38
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Autor : eljko Lj. Krsti

JARCAN I JORDAN VRUINA
Kada je svojevremeno sedamdesetih godina J. B. T. predsednik SFRJ ,
generalni sekretar SKJ i vrhovni komandant JNA nekada dolazio u
posetu nekom gradu u unutranjosti odvijale su se specijalne pripreme.
Kako su se tada zvali : ''radni ljudi i graani sa acima- pionirima i
omladincima'' organizovali su '' spontani '' doek '' najveem sinu
naroda i narodnosti''. Centralna manifestacija sa horom i pozdravnim
govorom se odravala na trgu ispred zgrade optine. Sem glancanja
grada, ienja ulica i sreivanja parkova, bilo je onih, ozbiljnih
''bezbedonosnih stvari''. Naime, u cilju da poseta visokog gosta proe
bez ikakvog incidenta sa ulice su sklanjani pojedinci koji su , praktino
bili beskunici. Nisu imali svoj redovni posao to je u to vreme bila
prava retkost. Dakle, nisu bili pod kontrolom svog predpostavljenog
koji bi ga , ako je bilo potrebno, mogao prijaviti u Komitet , zbog ''
odstupanja sa kursa.'' Bili su na marginama ivota. U V. to je bio ulini
svira Jarcan koji je uz gitaru sa dve ice, pevao, ''opasnu'' pesmu:''
Liba, liba, libalo/ nema ' leba nimalo''. Nosio je somotski sako a
pantalone su mu bile uvuene u arape. Drugi, koji je bio krupniji i
nosio po dva sata na ruci i vojniki injel je bio Jordan Joca Vruina. O
njemu se prialo da je bio imuni gazda u nekom selu, dok jednog dana
nije stavio svoju enu u bure i pustio ih nizbrdo. Za njega je bilo
karakteristino da je u mlenom restoranu, koji su u socijalizmu bili
lepo organizovani, od vraenog kusura uzimao samo sitan metalni
novac od crvene novanice, koja je i tada imala konja na sebi. Ostatak
kusura koji je bio u papirnatom novcu, drug Joca Vruina nije uzimao
ve ga je ostavljao na pultu. To sam gledao svojim oima. Ali nisam
mogao, kao osnovac da vidim strah tadanjih struktura vlasti od ta dva,
praktino, krajnje bezazlena oveka, koje su morali zatvarati. Jer ta bi
se desilo da je Jarcan maralu B. na uvce otpevao svoj stih da nema '
leba. Najmanje to bi se moglo desiti bi bila smena direktora pekare, Jer
nije dovoljno ispekao hleba. Potom bi se pitao ta radi taj centar za
socijalni rad i zavod za zapoljavanje. Proverili bi da li drug Jarcan ima
39

zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenu knjiicu. Ako je ve
ulini svira , to nije dobi neku platu za to , to je sada normalno. ak
ta vie nai ulini svirai, u prestonici, dobijaju stipendije za
kolovanje u inostranstvu. Napose sve bi to stiglo do predsednika
Optine, kao glavnog i odgovornog za '' sluaj Jarcan''. Uz put moglo se
desiti da je Jarcan imao zavren neki fakultet te da je kao neposluni
asistent otputen sa Fakulteta, kao uesnik studentskih pobuna. ta bi se
tada desilo, moemo samo zamisliti. Jer, ruku na srce drug T. je terao
decu da ue. Takoe moemo samo zamisliti ta bi se sve delilo da je
drugu Jordanu Vruini data prilika da se obrati Maralu. Mogue da je
drug Vruina kao uspeni seoski gazda bio meta nekog ljubomornog
predsednika Zemljoradnike zadruge. Poto je imao lepu enu on mu se
osvetio tako to mu je postala ljubavnica. U Jarosti i besu, moemo
zamisliti kako Joca stavlja svoju lepu a nekada sirotu svoju enu u bure,
da je makar na taj nain kazni za preljubu. Ono sa uzimanjem metalnog
novca kao kusura moe se shvatiti da je bio klijent banke koja je
bankrotirala, odnosno otila u steaj. Da je kojim sluajem drug T.
saznao da Joca Vruina ne uzima papiranti novac u znak bojkota, prema
banci kod koje mu je propala velika uteevina, sruio bi se itav
tadanji monetarni sistem. Da bi spreili nepotrebne ekscese i mogue
posledice tadanji monici grada na reci K. su Jocu i Jardana zatvarali
dok se poseta ne okona.
SVIH 169 TITOVIH PUTOVANJA VAN JUGOSLAVIJE OD 1945.
DO 1979.
1945.: SSSR; 1946.: Poljska, ehoslovaka, SSSR; 1947: Bugarska,
Maarska, Rumunija;1953.: Britanija.:1954: Turska, Gra; 1955:
Burma, Indija, Egipat, Etiopija,1956: SSSR ( 2 puta) , Francuska,
Rumunija, Grka; 1957: Rumunija; 1958: Egipat, Indonezija; 1959:
Burma, Indija, ri lanka, Etiopija, Sudan, Egipat i Grka; 1960: SAD (
sedite UN a ) 1961: Gana, Togo, Liberija, Gvineja, Mali, Maroko,
Tunis, Egipat ( dva puta ) , 1962: Egipat, Sudan, Maarska, SSSR,
1963: Brazil, ile, Bolivija, Peru, Meksiko, SAD ( UN), 1964: Finska,
SSSR, Rumunija, ( 2 puta) , Maarska, Egipat, Kipar, 1965: Alir,
40
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Egipat, Norveka, ehoslovaka, DR Nemaka, SSSR, Bugarska, 1966:

Rumunija ( 2 puta) , Egipat, Indija, 1967: Maarska( 2 puta) , Austrija,
SSSR, ( 2 puta) , Egipat, ( 2 puta ) , Sirija, Irak, 1968: SSSR ( 2 puta) ,
Avganistan, Pakistan, Kamboda, Indija, DNR Jemen, Egipat, Japan,
Mongolija, Iran, ehoslovaka; 1969; Rumunija ( 2 puta) , Austrija i
Alir; 1970: Tanzanija, Zambija ( 2 puta ) , Etiopoja, Kenija, Uganda,
Sudan, Egipat, Libija, Belgija, Luksemburg, SR Nemaka, Holandija,
Francuska; 1971; Egipat ( dva puta ) , Italija, Vatikan, Iran, Indija,
SAD, Kanada, Britanija, Rumunija; 1972: SSSR, Poljska; 1973: Alir,
SSSR; 1974: Indija ( 2 puta) , SR Nemaka, DR Nemaka, Banglade,
Nepal, Indija, Sirija, Maarska, Rumunija, Danska;1975. : Poljska,
Helsinki ( KESS), 1976: Meksiko, Panama, Venecuela, Portugal,
vedska, Grka, Turska, Berlin i Kolombo. 1977.: Libija, SSSR, DNR
Koreja, Kina, Iran, Francuska, Portugal, Alir, Rumunija; 1978; SAD,
Irska, Kanada, Velika Britanija; 1979: Kuvajt, Irak, Sirija, Jordan,
SSSR, Alir, Libija, Malta, Havana, Rumunija.
HRONOLOGIJA NESVRSTANIH: 1956. Na Brionima realizovan
sastanak predsednika Jugoslavije, Egipta i Indije. Predsednika Tita i
Nasera i premijera Nehrua...1960. Na 15. Zasedanju Generalne
skuptine UN, petorica predsednika van blokova: Tito, Nehru, Naser,
Sukarno i Nkrumah, pokreu inicijativu o zajednikom meunarodnom
delovanju...1961. U Beogradu o1. septembra otvorena i odrana prva
konferencija efova ili vlada nesvrstanih zamelja.. 1964. U Kairu
odrana druga konferenicija nesvrstanih na vrhu...1970. U Lusaki
odrana trea konferencija na vrhu. Njeno glavno politiko obeleje je
antikolonijalno. 1973. odrana etvrta konferencija nesvrstanih pod
naslovom: Bez ekonomske nema ni politike emancipacije; 1976; Peta
konferencija odrana u Kolumbu, na kojoj je Tito pokrenuo pitanje
razoruanja. 1979.: esti sastanak nesvrstanih,odran je u Havani i
posveen drugu Titu.
U RATU: 10. Aprila 1941. Tito je u Zagrebu odrao sednicu CK KPJ.
Tito sedite CK KPJ iz Zagreba premeta u Beograd, gde rukovodi
sednicom od juna 1941. On je imenovan za komandanta Glavnog taba
41

Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugoslavije, koji je
formiran 27. Juna 1941... Odluka o podizanju ustanka doneta je 4. Jula
1941 g. na sednici Politbiroa CK KPJ u vili Ribnikar na Dedinju...
Sredinom septembra 1941 . Tito je uz pratnju Jae Rajtera iz Beograda
preao na osloboenu teritoriju u okolinu Valjeva . U selo Robaje je
doao 18. Septembra... Ve 26. Septembra 1941 g. odrano je tzv.
savetovanje u Stolicama kod Krupnja s predstavnicima nacionalnih i
pokrajinskih tabova partizanskih odreda. Prva sobodna teritorija tzv.
Uika repubika, trajala je do 29. Novembra 1941. Pratizanske jedinice
prelaze u Bosnu, gde e ostati najvie vremena do zavretka rata.
Dvadeset prvog decembra 1941 g. u gradiu Rudom, formirana je Prva
proleterska brigada u kojoju je stalo 1.199 boraca, koja je dala 82
narodna heroja. 1942 . u osloboenom Bihau odrano Prvo zasedanje
AVNOJ-a i Prvi kongres USAOJ.a. Dvadeset devetog novembra 1943
g. u Jajcu je odrano drugo zasedanje Antifaistikog vea narodnog
osloboenja Jugoslaviije, gde su praktino postavljeni temelji Drugoj
Jugoslaviji. Oduzeti je pravo izbeglikoj vladi da nas zatupa u svetu a
Tito je posto maral. Dugo godina posle II sv. Rata to je bio najznajniji
dravni praznik- Dan republike. U prolee 1944. Drvar je postao
partizanski centar, u kojem se naao Vrhovni tab NOV i J.B. Tito. Tito
se smestio u peini u Drvaru koju je obezbeivao Pratei bataljon. U
selu ipovljani se nalazila Oficirska kola Vrhovnog taba. Nemci su
izabrali 25. Maj za napad i operaciju nazvali : Konjiki skok, u kojem
su uestvovali padobranci. Usiljenim marom, trkom, u pomo Drvaru
su prve stigle jedinice 3. Like brigade, to je pomoglo da Vrhovni tab
i Tito napuste peinu. Tokom 1944. Sa najbliim saradnicima: Edvard
Kardeljom, Ivanom Milutinoviem, Vladimirom Bakariem se nalazio
na ostvu Visu. 20. Oktobra 1944 osloboen je Beograd, u kome se po
prvi put zaigralo tzv. Kozarako kolo. Otvorio se Sremski front, u
kojem je izginulo veliki broj Srba, a logor Jasenovac sve do maja 1945
g, nije osloboen. I u jednom i u drugom sluaj izginuo je veliki broj
Srba.
42
eljko LJ. Krsti
SVITAC
KONFERENCIJA: Na Petoj konferenciji KPJ odranoj 1952. Na

Dubravi, predesdnitvo su ininili: Djuro Pucar, Moa Pijade, Josip
Broz Tito, Cana Babovi i Edvard Kardelj. U Politbiro CK KPJ izabrani
su Josip Broz Tito, kao generalni sekretar, Edvard Kardelj, Aleksandar
Rankovi, Ivan Milutinovi, Rade Konar, Franc Leskoek i Milovan
ilas. TAFETA: Od osloboenja do 1956. Noena je tafeta za
roendan drugu Titu. Od 1956- 57. Dobija drugi naziv - tafeta
mladosti... Na X kongresu SKJ 1974 g. pored Tita sa leve strane je
stajao Edvard Kardelj. DOKTOR VOJNIH NAUKA: Osmog decembra
1976 g. u Beogradu, u Centru visokih vojnih kola , drug Tito je
proglaen za prvog doktora vojnih nauka... Na proslavi 35. Godinjice
Jugoslovenske ratne mornarice u Splitu, sveani stroj je obiao u pratnji
gerala armije Nikole Ljubiia, saveznog sekretara za narodnu odbranu.
U ROBAJAMA POSLE 37 GODINA: U dvanaest sati aplauz i burni
pozdrav- stigao je drug Tito... Pioniri Mirjana Petrovi i Saa Joi,
predali su mu cvee...Bili su tu i prvoborci ovog ( valjevskog kraja) :
Dragoljub Rade Petrovi, Milosav Milosavljevi, Mile Milatovi,
Dobrivoje Bokovi, Ljubomir Petrovi Mingej, Radomir Vientijevi,
Panta Panti ( Titov kurir ) , Jaa Rajter...Posle Robaja Tito je otiao
preko Kosjeria na Taru. Na Taru sa Titom su stigli i drugovi: Petar
Stamboli, Dragoslav Markovi, Nikola Ljubii, ( u hotelu Omorika je
priredio ruak u 13 h. ), Milo Mini, Dobrivoje Vidi, Tihomir
Vlakali, Veselin uranovi, Duan krebi a na ulazu u odmaralite
doekali su ga generali: Stane Potoar, Demil arac, Petar Graanin (
nasledio N. Ljubiia) i ika Stoji. PROGLAS- UMRO JE DRUG
TITO: Dana 4. Maja 1980. U 15.05. asova u Ljubljani prestalo je da
kuca veliko srce predsednika nae SFRJ i predsednika Predesdnitva
SFRJ, predsednika Saveza komunista Jugoslavije, marala Jugoslavije i
vrhovnog komandanta oruanih snaga SFRJ , Josipa Broza Tita. Teki
bol i duboka tuga potresaju radniku klasu, narode i narodnosti nae
zemlje, svakog naeg oveka, radnika, vojnika i ratnog druga, seljaka,
intelektualca, svakog stvaraoca, pionira i omladinca, devojku i majku.
43

SAHRANA: Plavom vozom koveg sa drugom Titom je stigao u
Beograd , gde je napre postavljen u Narodnu Skuptinu. Na sahrani :
sveane tribine na Dedinju bile su 8. Maja stecite najveeg skupa
dravnika. Fudbaleri Hajduka reaguju na vest o smrti Josipa Broza
Tita, na utakmici sa C. Zvezdom, odigrana na Poljudu u Splitu.
Statistika o sahrani Josipa Broza Tita
Ustanoviti precizan broj delegacija i lanove delegacija na pogrebu
Josipa Broza Tita 8.5.1980. godine se ispostavilo kao krajnje teak
zadatak. Relativno pouzdan magazin Time u svom lanku od
18.5.1980. navodi da je sahrani prisustvovalo slubenih 123 delegacije
drava od ega 4 kralja, 32 predsjednika i drugih elnika drava, 22
premijera te preko 100 predstavnika komunistikih ili radnikih
partija.
TANJUG, slubena jugoslavenska novinska agencija, prema pisanju
Time magazina, sahranu je nazvala Samit ovjeanstva aludirajuu
da su pristigle delegacije gotovo svih drava svijeta.
En.wikipedija.org navodi 50 dravnih delegacija sa imenima lanova
delegacija. Engleska wikipedija kao izvore navodi nekoliko knjiga
poput Jasper Ridley, Tito: A Biography s UDK brojem 0-09-4756104 (Univerzalna Decimalna Klasifikacija) to je relativno pouzdano.
Pouzdanost podataka je jo vea jer su navedena imena lanova
delegacija, osim za delegaciju Arapske Lige.
Prema njihovim slubenim stranicama, Ujedinjeni Narodi su 8.5.1980.
imali 148 zemalja lanica. Zimbabve postaje 149. lanica 25.8.1980.
kao prva nova lanica nakon Titove sahrane, iako je poslao delegaciju.
Ako uzmemo u obzir da su neke drave poput Svetog Tome i
Principesa, Sajela ili Svete Lucije postali lanovi UN-a tek krajem 70ih, (Sveta Lucija 18.9.1979.), vrlo nevjerojatno djeluje podatak kako su
dole 123 delegacije drava. Krajnje je upitno jesu li drave poput
Svete Lucije 8.5.1980, ni godinu dana nakon primanja u UN, imale
takvu diplomatsku mreu da su poslale delegacije. Podatak o 123
delegacije postaje jo upitniji nakon to se primijeti da se nigdje ne
44
eljko LJ. Krsti
SVITAC
mogu pronai imena lanova delegacija ne tako sporednih poput

Australije ili Irske.
ak i Engleska wikipedija koja ne navodi lanove svih delegacija
donosi mapu na kojoj je prikazano da delegacije nisu poslali samo
Gvatemala, Honduras, Salvador, Haiti, Dominikanska Republika,
Surinam, ad, Malavi, Saudijska Arabija, Butan, Papua Nova Gvineja,
Juna Koreja i Albanija. Ista mapa prikazana je u Kui cvijea.
Do broja od 123 delegacije se moe doi samo sporednim putem, ako
u delegacije ubrojimo veleposlanike drava, a dolazak kolonijalnog
gospodara predstavimo kao dolazak delegacije tada odnedavno
samostalne drave. Naprimjer, ako dolazak delegacije Velike Britanije
smatramo dolaskom i delegacije svih dominiona (Novi Zeland,
Australija...).
Kao najverojatnije, ini se da je zaista doao cijeli svijet, ali cijeli
vaan svijet, dok delegacije manjih, diplomatski neaktivnih zemalja
poput Svete Lucije, nisu prisustvovale.
Zbog svega ovoga, brojod 123 delegacije ostavlja se diskutabilnim
dok se ne istrae sve arhive viih krugova jugoslavenske vlasti. Jedino
na taj nain se moe doi do preciznog broja i to samo u sluaju da su
sve delegacije popisane, to moe biti sluaj, a i ne mora. Eventualno,
video snimke sprovoda bi nakon detaljnog izuavanja mogle otkriti
neke delegacije.
Ipak, zadrimo se na sigurnom broju od 50 dravnih delegacija koje
navodi en.wikipedija.org. Prisustvovalo je 25 predsjednika drava, 9
premijera, 5 kraljeva, 4 princa, 3 ministra vanjskih poslova, 2 kancelara,
2 lana vlade Kube, 1 predsjednik parlamenta, 1 ministar obrazovanja, 1
ministar financija, 1 Generalni guverner (predstavnik Britanske krune u
Kanadi), 1 zamjenik premijera, 1 Veliki vojvoda, Roberto Rodrigez
Varela, predstavnik Argentine bez nominalne titule, te lideri Libije
Moammar Gadafi, Poljske Wojciech Jaruzelski i Edward Gierek i
SSSR-a Leonid Brezhnev, bez titula koje bi se mogle podvesti pod
klasine.
45

Dravniki najjau delegaciju poslala je Zapadna Njemaka aljui
cjelokupni dravni vrh - Predsjednika, Kancelara i Ministara vanjskih
poslova. Austrija, Italija, Portugal, Ujedinjeno Kraljevstvo i SSSR su
takoer poslali cjelokupan dravni vrh.
Najneobinije delegacije su imali Ujedinjeno Kraljevstvo koje je uz
premijerku Thatcher poslalo i ratnog veterana, efa britanskog
izaslanstva pri Titovom tabu 1943., SAD u ijoj se delegaciji nalazila
majka predsjednika Cartera, Egipat koji je poslao sina i ker
predsjednika Gamal Abdel Nassera te Vatikan koji je poslao sveeniko
lice, diplomatu, ujedno i nadbiskupa. Predsjednik Carter se naao javno
prozvan od strane svog potpredsjednika Busha Starijeg jer nije osobno
otiao.
Uz delegacije drava, sahrani su prisustvovali i Glavni tajnik UN-a,
Generalni direktor UNESCO-a, Potpredsjednik Europske Komisije i
delegacija Arapske lige. Mnogobrojna su bila i izaslanstva raznih
pokreta i organizacija iz kojih se mogu izdvojiti Yasser Arafat, lider
tada meunarodno nepriznate Palestine, Mohamed Abdelazi,
Predsjednik Saharske Arapske Demokratske Republike, meunarodno
djelomino priznate drave te lideri Socijalistike Partije ilea, Carlos
Altamirano i Clodomiro Almeyda. Iako lider ilea, Augusto Pinoche
nije poslao slubenu dravnu delegaciju.
ak i sa sigurnim brojem od 50 dravnikih delegacija kojima se
pridruuju 4 delegacije meunarodnih organizacija te 12 delegacija
pokreta i stranaka, sahrana Josipa Broza Tita je najvea dravnika
sahrana u povijesti.
Za kraj, tri vrlo indikativne injenice: - Iako se okupio ogroman broj
dravnika, njihovi meusobni susreti i pregovori su bili rijetki. Skoro da
ih nije ni bilo. Svrha njihovog dolaska nije bila diplomatska nego
iskljuivo odavanje poasti Titu. - Nitko od dravnika nije pobrao
negativne politike bodove kod kue jer je doao Titu na sahranu.
Jedine negativne bodove zaradio je predsjednik SAD-a, Carter i to zato
jer nije otiao osobno, a Brezhnev jeste. - Prema protokolu, sve strane
delegacije polagale su cvijee ispred Titovog lijesa, a veina delegacija
46
eljko LJ. Krsti
SVITAC
se naklonila, ukljuujui Thacher i Brezhneva. Yasser Arafat je

salutirao vojniki, a Sadam Hussein se pokraj lijesa zadrao najdue,
sve dok ga ljudi iz protokola nisu zamolili da ode budui da je iza njega
bilo jo mnotvo delegacija.Za povijesno potpuno relevantne podatke,
morat emo priekati istraivanje gore ve spomenutih arhiva. To tada,
i ovaj lanak moe posluiti, makar kao indikativan, jer su sva imena
delegacija skoro sigurno tona, a broj od 66 delegacija minimalan.
Ostaje samo da se sljedei popis nadopunjava kako se dolazi do novih
podataka.
_________________
Na sahranu Josipa Broza Tita dole su sljedee delegacije:
1. Slubene delegacije drava:
1. Alir a. Predsjednik Chadli Bendjedid b. Predsjednik parlamenta
Rabah Bidat
2. Angola a. Ministar obrazovanja Ambrsio Lukoki
3. Argentina a. Alberto Rodrguez Varela
4. Austrija a. Predsjednik Rudolf Kirchschlger b. Kancelar Bruno
Kreisky
5. Afganistan a. Premijer Sultan Ali Keshtmand
6. Banglade a. Predsjednik Ziaur Rahman
7. Belgija a. Kralj Baudouin
8. Bugarska a. Predsjednik Todor ivkov
9. Kanada a. Generalni guverner Edward Schreyer
10. Cipar a. Predsjednik Spyros Kyprianou
11. ehoslovaka a. Predsjednik Gustv Husk
12. Danska a. Princ Henrik, suprug danske kraljice Margarete II
13. Egipat a. Sin Gamal Abdel Nassera b. Ker Gamal Abdel Nassera
14. Etiopija a. Predsjednik Mengistu Haile Mariam
15. Finska a. Predsjednik Urho Kekkonen
16. Francuska a. Premijer Raymond Barre b. Ministar vanjskih poslova
Jean Franois-Poncet
47

17. Njemaka (zapadna) a. Predsjednik Karl Carstens b. Kancelar
Helmut Schmidt i c. Ministar vanjskih poslova Hans-Dietrich Genscher
18. Njemaka (istona) a. Predsjednik Erich Honecker
19. Gvineja a. Predsjednik Ahmed Skou Tour
20. Gvineja Bisao a. Predsjednik Lus Cabral
21. Kina a. Predsjednik Hua Guofeng b. Zamjenik premijera Ji Pengfei
22. Kuba a. lan vlade Isidoro Malmierca Peoli b. lan vlade Carlos
Rafael Rodrguez
23. Maarska a. Predsjednik Jnos Kdr
24. lndija a. Premijerka Indira Gandhi
25. ltalija a. Predsjednik Sandro Pertini b. Premijer Francesco Cossiga
26. lrak a. Predsjednik Saddam Hussein
27. Japan a. Premijer Masayoshi hira
28. Jordan a. Kralj Hussein od Jordana
29. Mali a. Predsjednik Moussa Traor
30. Nizozemska a. Princ Bernard, suprug kraljice Juliane b. Princ Claus,
suprug kraljice Beatriks
31. Nepal a. Kralj Birendra od Nepala
32. Libija a. Muammar Gaddafi
33. Luksemburg a. Veliki vojvoda Jean
34. Norveka a. Kralj Olav V od Norveke
35. Pakistan a. Predsjednik Muhammad Zia-ul-Haq
36. Poljska a. Wojciech Jaruzelski b. Edward Gierek
37. Portugal a. Predsjednik Antnio Ramalho Eanes b. Premijer
Francisco de S Carneiro
38. Rumunjska a. Predsjednik Nicolae Ceauescu
39. Sirija a. Predsjednik Hafez al-Assad
40. Sjedinjene Amerike Drave a. Potpredsjednik Walter Mondale b.
Lillian Gordy Carter, majka predsjednika Cartera c. Diplomat William
Averell Harriman d. Ministar financija George William Miller
41. Sjeverna Koreja a. Predsjednik Kim Il-sung
42. SSSR a. Leonid Brezhnev
48
eljko LJ. Krsti
SVITAC
b. Ministar vanjskih poslova Andrei Gromyko

43. panjolska a. Premijer Adolfo Surez
44. vedska a. Kralj Carl XVI. Gustaf od vedske
45. Tanzanija a. Predsjednik Julius Nyerere
46. Turska a. Premijer Sleyman Demirel
47. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Sjeverne Irske a.
Premijerka Margaret Thatcher b. Princ Philip, mu kraljice Elizabete II
c. Ministar vanjskih poslova Peter Carington d. Brigadir Fitzroy
MacLean, voa britanske misije pri Titovom tabu 1943. e. William
Deakin, Churchillov osobni asistent, diplomata i strunjak za britanskojugoslovenske odnose
48. Vatikan a. Nadbiskup Novalicijana i diplomat pape Ivana Pavla II,
Achille Silvestrini
49. Zambija a. Predsjednik Kenneth Kaunda
50. Zimbabve a. Predsjednik Robert Mugabe
2. Delegacije meunarodnih organizacija:
1. Glavni tajnik Ujedinjenih naroda Kurt Waldheim 2. Generalni
direktor UNESCO-a Amadou-Mahtar M'Bow 3. Potpredsjednik
Europske Komisije Wilhelm Haferkamp 4. Delegacija Arapske Lige za
koju nisam pronaao imena lanova
3. Delegacije stranaka i politikih organizacija: 1. Lideri Socijalistike
Partije ilea Carlos Altamirano i Clodomiro Almeyda 2. Predsjednik i
istaknuti lan Socijalistike Partije Francuske Franois Mitterrand i
Lionel Jospin 3. Predsjednik Panhelenskog Socijalistikog Pokreta iz
Grke, Andreas Papandreou 4. Predsjednici Italijanske Socijalistike
Partije, Bettino Craxi i Italijanske Komunistike Partije, Enrico
Berlinguer, Enzo Bettiza, novinar i pisac roen u Splitu 1934,
Giancarlo Pajetta, lan Parlamentarne komisije za vanjske poslove i
politiar Paolo Bufalini
5. Istaknuti lan Progresivne Socijalistike Partije Libanona Walid
Jumblatt 6. Lider Palestine Yasser Arafat 7. Mrio Soares, opozicijski
lider, i lvaro Cunhal, glavni sekretar Komunistike Partije Portugala
49

8. Predsjednik Saharske Arapske Demokratske Republike Mohamed
Abdelaziz
9. Glavni tajnik panjolske Socijalistike Radnike Partije Felipe
Gonzlez
10. Predsjednik Republike Radnike Partije Turske Blent Ecevit 11.
Politiarka i biva premijerka ri Lanke Sirimavo Bandaranaike 12.
Predsjednik Laburistike Partije Velike Britanije James Callaghan 13.
Predsjednik Socijaldemokratske Partije Njemake Willy Brandt.
18. 05. 2014. 14:04h 14:13h |
Vestionline| foto: Beta/M.O.
Umro Dobrica osi

Dobrica osid, lan Srpske akademije nauka i umetnosti, istaknuti
srpski pisac i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, umro je
danas u 93. godini u Beogradu.
Prvi predsednik SR Jugoslavije: Dobrica Dosi
Dobrica Dosi je roen 29. decembra 1921. godine u selu Velika
Drenova kod Trstenika. Zavrio je Viu politiku kolu uro
akovid, a u toku Narodnooslobodilake borbe bio je politiki
komesar u Rasinskom partizanskom odredu, urednik lista Mladi
borac i lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju.
Posle osloboenja je bio lan AGITPROP-a Centralnog komiteta KP
Srbije, a republiki i savezni poslanik bio je 12 godina.
Za poslanika je prvi put izabran 1945. godine, dobivi oko 6.800
glasova, ispred kandidata Zemljoradnike stranke sa 4.000 i kandidata
Demokratske stranke sa 3.000 glasova. Jedan je od retkih koji su se
javno usprotivili politikoj likvidaciji Aleksandra Rankovida.
Od 14. februara do 26. aprila 1951.godine, Dobrica osi je, kao lan
dravne delegacije, bio saputnik predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu
Titu na brodu Galeb kojim su obilazili afrike zemlje. Godine 1968.
otvara pitanje Kosova ime izaziva pozornost lanova iz CK. Postao je
jedan od najpoznatijih opozicionara Josipu Brozu Titu posle
razmimoilaenja sa njim. Dobrica Dosid godine 1970. postaje lan
50
eljko LJ. Krsti
SVITAC
SANU, a u svojoj pristupnoj besedi je rekao ''srpski narod dobijao u

ratu, a gubio u miru''.
Godine 1984. osnovao je Odbor za odbranu slobode misli i izraavanja
koji je ustajao u zatitu raznih protivnika socijalistike Jugoslavije.
Tokom 1989. i 1990. godine osnovao je srpske nacionalne stranke u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi predsednik SRJ odlukom Savezne
skuptine postaje 15. juna 1992. godine. Smenjen je godinu dana
kasnije (31. maj 1993.) tajnim glasanjem oba veda Saveznog
parlamenta posle sukoba sa Slobodanom Miloevidem.
Dosi je svoju borbu protiv komunizma nastavio i posle smenjivanja sa
mesta predsednika SRJ. Bio je jedan od retkih akademika koji su se
osmelili da govore na protestnim skupovima 1996-1997. Godine 2000.
Dobrica je uao u Narodni pokret Otpor, ali je kasnije je izjavio da to ne
bi uinio da je znao da je Otpor finansiran iz inostranstva.
Dobrica osi se otvoreno zalagao za podelu Kosova i Metohije jo
devedesetih godina. Dosid se u svojoj knjizi ''Kosovo (2004) bavi
ovom temom. Ovaj predlog je podrao i Noam omski u maju 2006.
godine. Povodom Dosidevog 80-og roendana estitke su mu uputili
premijer Srbije Zoran inid (nazvavi ga pritom ''Srpskim Tomasom
Manom'') i predsednik Savezne Republike Jugoslavije Vojislav
Kotunica. Predsednik Srbije Boris Tadid je decembra 2005. izjavio da
se esto konsultuje sa Dobricom. Slobodan Miloevi je na suenju u
Hagu nazvao osia ''najvedim srpskim ivim piscem''.
Vie od 50 godina bio je u braku sa suprugom Boicom, do njene smrti
2006. godine. Godine 1954. dobio je derku Anu, a ima i dvoje unuka:
Milenu (1981) i Nikolu (1982).
Preminuo Dobrica Dosi
Blic | 18. 05. 2014. - 13:58h | Komentara: 49
Srpski knjievnik, akademik i bivi predsednik SRJ Dobrica Dosi
preminuo je jutros u svom domu u Beogradu u 93. godini.
Dosid je bio bio prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od
1992. do 1993. U mladosti je bio komunista, a u Drugom svetskom ratu
se borio u redovima partizana, to je kasnije bila inspiracija za njegov
51

knjievni opus.Od kraja 1960-ih poinje da se suprotstavlja Titovoj
politici, pre svega nezadovoljan ustavnim preureenjem SFRJ, zbog
ega je i postao jedan od najpoznatijih politikih disidenata.
Protivnicu su ga optuivali da je krajem 80-ih bio predvodnik i ideolog
srpskog nacionalistikog pokreta i pristalica Slobodana Miloevida.
Potovaoci za njega kau da je bio autentini i prvi lider opozicionog
pokreta u naoj zemlji.
18/05/2014 - 13:54
VELIKI GUBITAK: Umro akademik i knjievnik Dobrica osi!
Jedan od najvedih srpskih knjievnika, romansijer i esejista, akademik,
politiki i nacionalni teoretiar, redovni lan SANU i prvi predsednik
Savezne Republike Jugoslavije Dobrica osi preminuo je u 92. godini
Jedan od najvedih srpskih knjievnika Dobrica osi, akademik,
romansijer i esejista, politiki i nacionalni teoretiar, redovni lan
SANU i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (od 1992. do
1993.) preminuo je u 92. Godini saznaje Telegraf.
52
eljko LJ. Krsti
SVITAC
TEMA:SUTON JUGOSLOVENSTVA
Broj posveujem sociolozima :
Rui Petrovi, Sretenu Vujoviu i Ivani Spasi.
Sociolozi su na neki nain u tekoj situaciji. Oni po prirodi svoje
nauke pored ostalog, imaju, i funkciju kritiara razliitih negativnih
drutvenih pojava. Razume se da moda se u tome ponekad i preteruje,
ali ako ne postoje povoljne drutvene prilike za razvijanje te kritike
strane sociologije ona ne moe da se razvija. Kazao je pored ostalog
dr Radomir Luki u tekstu Slika proputenih ansi, posveenom
izradi Sociolokog leksikona. ( NIN; str. 30/31; 12. decembar 1982
god. )
Sadraj:
Jugoslovenstvo: Grbovi
V. Lali : smena A. Rankovia
Studentske demonstracije 1968.
Progon profesora uria
NIN od 1980 do 1987.
Sociolozi zastupljeni u NIN-u. Kosovski vor: Ustav SFRJ i
nastanak Slobodana Miloevia; Samoubistvo; sluaj Fadilj Hoda i
Djakovaka grupa, Adem Demai., H. Pozderac, F. Abdi, Vlasi
Vavilon : Jug. Od. 1989 do 1991.
Mali narod Cincari, Ante Markovi, Fahreta Jaki- Lepa Brena ,
fudbaler Devad Prekazi; Danilo Ki, Kviskoteka; Maii u cegeru.
53

Uvodnik : Ako bi izbegli uobiajeno poreenje jugoslovenske
Drave sa viespratnicom ( osam plus dva) , onda bi najprimerenija
analogija bila sa osobom neutvrenog pola, koja je ivela osamdeset i
etri ( 84) godine. Roena je 1929 g. u Beogradu u zgradi Protokola.
Otac kralj Aleksandar I Karaorevi, ubijen je u Francuskoj ( Marselj)
1933 g. Imala je monarhistiku krunu na glavi I tit sa grbovima: Srba,
Hrvata I Slovenaca. U Jajcu 1943 g. ona se odrie svojih religijskih
ubeenja i postaje ateista, sa parolom: Ne verujem u nebesa ve u
Marksa i Engelsa. Na glavi poinje da nosi zvezdu potokraku. U grbu
ima est buktinja ( po uzoru na Jevreje), koje predstavljaju est
republika. U 1974 g. ugrauje baj pas, sa kojim funkcionie sve
do smrti drugog oca Josipa Broza Tita. Nakon toga zapada u
komatozno stanje , tokom koga joj vre amputacije svih ekstremiteta,
tako da ostaje sa glavom i trupom . ( Srbija i Crna Gora ) . Ona umire
2003 kada i njen trei tvorac Slobodan Miloevi u Meunarodnom
sudu u Hagu. Iz svega toga se raa 2006. nova Srbija. Iako sa
tradicijom ona prolazi kroz poroajne muke traei svoj identitet i
pravu taku oslonca u prolosti.
Nikola Dugandija:
JUGOSLOVENSTVO
1986; Mladost Beograd; 255 str.; mek povez.
Ve po popisu stanovnitva iz 1981 g. mogle su se nazreti tendencije
raspada Jugoslavije. Nikola Dugandija u svojoj knjizi :
Jugoslavenstvo; navodi da se te godine u AP Kosovo za Jugoslaviju
izjasnilo 0,2 stanovnitva. U Makedoniji se 1981. za Jugoslovenstvo
izjasnilo 0,7% stanovnitva. Isti autor, navodi da se Jugoslovenstvo
najvie javlja u meovitim sredinama, naroito gde ive izmeani Srbi u
Hrvati. ( ini se da autor inistira na tezi da su okosnicu
Jugoslovenstva inili Srbi i Hrvati sa Slovencima, pr. .K. ). : Ostaje
da se ustvrdi kako je u Hrvatskoj, uoj Srbiji i Bosni i Hercegovini
nejvei broj Jugoslovena...Boris Vukovi ... : primeuje da se
54
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Jugosloveni formiraju iz svih nacionalnih skupina, ali najvie od Hrvata

i Srba , jer su oni i najbrojniji. ( Dugandija; 1986; str. 51 )
Istorijat Jugoslovenstva: Zanimljivo je da je prvi progovorio o Junim
Slovenima, iz ega je nastao termin Jugosloveni, Nemac August
Schlozer jo krajem 18 v. On je sve Slovene podelio na severne i june,
a tu podelu su kasnije preuzeli domai autori, pa tako Teodor Pavlovi
izriito 1839. Govori o : Jugoslavljanima. Priblino u isto vreme Sima
Milutinovi Sarajlija upotrebljava ime Jugo- Slavac. ( str. 19) . .. Prvi
Slovenac Bartolomej Kopitar ve u razgovoru sa Josipom porerom ,
pokretaom Ilirskog oglasnika. ... a est godina docnije i u jednoj
raspravi: Srbe, Hrvate, Slovence i Bugare , 1883 g. Pavle Stamatovi
naziva junoslovneskim narodom, a sve zajedno Jugoslovenima. ( str.
20 ) . Dugandija u jednoj fus noti navodi: Dobar posmatra
prolosti moe prijemetiti da su se u starini razlikovali Bugari od svojih
slovenskih susjeda: Srba,
Hrvata i Slovenaca... Mjeanje krv
mongolske oduzelo je tom ogranku Slovena mnoge lepe osobine, koje
krase pitomu Slovensku duu. ( str. 55) .
Sarjevski atentat: Do
kraja XIX stolea jugoslovenska ideja je
ostajala preteno kulturno pitanje, a bila je , kako kae jedan autor :
vie moralni nego politiki ideal. ( str. 28) ... Tako kad su sarajevski
atentatori ( izvrilac
Gavrilo Princip 1914. u Sarajevu na
prestolonaslednika Austro- ugarske monarhije Franju Ferdinanta pr.
.K. )
izvedeni pred sud i kada su ih istrani suci pitali koje su
nacionalnosti, njihov najvei deo odgovora je da su Jugosloveni... Vasa
ubrilovi je odgovrio : pod idejom Jugoslovenstva sam mislio na
politiko jedinstvo Hrvata i Srba. Jo je rekao : ja sam Srbohrvat.
Cvjetko Popovi, izriito: Ja sam Srbini Hrvat. Branko Zagorac: je
naveo da je za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Slovenci: I ako
pojedini autori smatraju da su : Srbi i Hrvati jesu naroda sa dva
imena, s dvije politike vjere, sa dvojim u knjizi pismenima, a sa tri
vjere, izraz SrboHrvati je rei. Bez Slovenaca veina autora tog
vremena smatra da nema Jugoslovena. Urednik asopisa Jugoslavija,
Ljubo
Leonti
55

( koji je pred I sv. Rat izlazio u Pragu) kae :
Na je cilj potpuno ujedinjenje Slovenaca,
Hrata I Srba u jedan jedinstveni narod. ( str.
44 ) . Muslimani U popisima 1948. I 1953.
nema Jugoslovena ne prihvata se njihovo
postojanje. Jedino 1953 g. Muslimani su
dobili mogunost da se zato to jo nije
ocenjeno da ine naciju mogu opredeliti kao
: Jugosloveni neopredeljeni. ( str.66)
Enciklopedija Britanika ( saeto izdanje) ;
Beograd; knjiga br. 4. Slova: J-L; odrednica;
2005; Politika;
Jugoslavija:
Grb kraljevine Jugoslavije : 1929.-1943.
Jugoslavija, biva federatrivna drava na zapadu centralnog
Balkanskog poluostrva, u Junoj Evropi. U razdoblju od 1929. do 2003.
Tri federativne drave noslile su naziv Jugoslavija ( zemlja Junnih
Slovena. ) Posle balkanskih ratova ( 1912 -1913) , kada je otkonana
turska prevlast nad Balkanskim poluostrvom, i Austgrougarska
poraena u Prvom svetskom ratu, utemeljena je Kraljevina Srba, Hrvata
i Slovenaca, koju su inile bive kraljevine SRBIJA, CRNA GORA (
ukljuujui Makedoniju koja je bila srpska teritorija) , te zemlje
HRVATSKA i BOSNA I HERCEGOVINA, austrijska teriorija u
Dalmaciji i Sloveniji, i dotadanje maarske teritorije severno od
Dunava.
Kraljevina Jugoslavija koju je zvanino proglasio kralj
Aleksandar I Karaorevi( 1929), potrajala je do Drugog svetskog
rata. Zauzimala je teritoriju povrine 247.542 km2.
Grb SFR Jugoslavije 1943.-1991.
Posleratna Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija prostirala
se na teritoriji od 255.804 km2 i imala je ( 1991) neto manje od 24
miliona stanovnika. Sem Srbije u sastavu socijalistike Jugoslavije bile
su jo etiri republike koje danas imaju status nezavisnih drava:
Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Slovenija.
56
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Trea jugoslavija, formirana je 27. aprila
1992, sauvala je 45 % teritorije
prethodne SFR Jugoslavije. inile su je
republike Srbija i Crna Gora koje su 2003.
naziv drave promenile u Srbija i Crna
Gora. 21. maja 2006 g. u C.G. je odran
referendum za nezavisnost. Srbija je 08.
maja 2006. Izglasala Ustav republike
Srbije, i postala nezavisna.
, ( : 08.06.2014).
, ,

( ).
. 1.639.121
2011. ,
. ,
, ,
,

( ). Grb SR Jugoslavije : III
Jugoslavije: 1992- 2003.

,
, (
),

,
.2006. ,

57

,
-
.
:
. ,

.
, , 17.
2008. (
-
2006. 1244,
) ,
,
. ,
,
, ,
.
,
.
j

1918.
, , ,
1929. .

[]
,
,
, , , ,

(),
1944. .

58
eljko LJ. Krsti
SVITAC
:
.
1941.

.
,
. , 1945,
,

-.
(1945)
, 1963.
.
1974.
( )
.
.
1992, , 2003. ,
.
2003.
. 21. 2006. ,

. 5. 2006.
(
). 8. 2006.
,
, .
59

Vojislav Lalic,
BRIONI 1966:
Kako je smenjen, pa ucutkan Aleksandar Rankovic
Aleksandar Rankovi, Svetislav Stefanovi, Vojin Luki i
njihovi najblii saradnici su optueni da su se izdigli kao sila iznad
drutva, da su kontrolisali i prislukivali telefone najviih funkcionera,
ukljucujuci predsednika Josipa Broza Tita.
Bio je to prvi veliki lom u jugoslovenskom vrhu, posle smene Milovana
Djilasa 1954. godine.
Plenum CK SKJ odran je 1. jula 1966. godine na Brinonima, a
injenica da su taj dogadaj mogli da prate samo direktor, glavni urednik
i dva izvetaca Tanjuga najbolje svedoci o delikatnosti trenutka.
Prvi izvetaj:
Brioni,1. jula (Tanjug) Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito
otvorio je jutros u 9 casova estu sednicu CK SKJ. Pored lanova
Centralnog komiteta sednici prisustvuju i elnici Kontrolne i Revizone
komisije SKJ.
Na predlog druga Tita usvojen je sledei dnevni red:
1. Aktuelni problemi u vezi sa tetnim delovanjem nekih organa
bezbednosti i tetnim posledicama tog delovanja na razvoj sistema i rad
CK,
2. O reorganizaciji i daljem delovanju razvoju SKJ,
3. O nekim kadrovskim promenama i
4. Razno.
Otvarajuci sednicu CK SKJ, generalni sekretar partije Tito je, kako je
izvestio Tanjug, izjavio:
Drugarice i drugovi mi smo pogrijeili to smo nau dravnu
bezbjednost u toku i vie godina njenog postojanja prepustili tako reci
samoj sebi i glavni rukovodalac je bio drug Rankovic. Vi znate da je u
toku rata i prvih godina poslije rata naa dravna bezbjednost odigrala
ogromnu ulogu u cemu, razumije se, jedan veliki dio zasluga ima i drug
Rankovic i ostali drugovi koji su bili pod njegovim rukovodstvom.
No,upravo zbog tog ogromnog poverenja koji smo imali i prema drugu
60
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Rankovicu i prema Slubi dravne bezbednosti , mi na naim

sjednicama Izvrnog komiteta nijedanput nismo imali pitanje ove
slube. A mogu li se bilo koja organizacija, ili bilo kakvi organi, tako
dugo pustiti bez kontrole partije, bez kontrole rukovodstva nae partije.
Razumije se da je to bila naa krivica, izjavio je Tito.
Svi diskutanti su osudili ponaanje Rankovia i SDB.
Rankovi je shvatio da mu spasa nema, i samo je kako je naglasio
govorio o svojoj moralnoj odgovornost:
Drugovi, elim da naglasim da za ovakav rad i za ovakve postupke
organa bezbednosti ne snosim nikakvu odgovornost, sem moralne
odgovornosti koja proizilazi iz toga to je trebalo da pokaem vie
budnosti kako ranije, kada sam neposredno rukovodio ovom
ustanovom, tako i kroz svoj rad u Centralnom komitetu. S obzirom na
to smatram da sam duan da ovom forumu, vama drugovi, stavim na
raspolaganje svoje funkcije.
Rankovic je podneo ostavku na mesto potpredsednika Republike i druge
funkcije, to je plenum i prihvatio.
Svetislav Stefanovi je kategoriki odbacio optube, koje su izrecene na
racun SDB: Ja ne mogu da prihvatim tvrdnju, bez obzira to to tvrdi
Komisija (Izvrnog komiteta CK SKJ) da se DB poela odroavati od
drutva, da se nametnula nad drutvom i da su pojedinci hteli da SDB
pretvore u instrument za sprovodenje licnih ciljeva. Stefanovic je
podvukao da je iveo u uverenju da je radio dobro i kategoricki odbacio
tvrdnje da je SDB postavljala mikrofone i prislukivala institucije i
pojedince ukljucujuci i druga Tita. To treba ispitati do kraja i krivce
treba traiti na drugoj strani, rekao je Stefanovic.
Tek posle mnogo godina, izvetai su prepriavali ta se od poetka
dogadalo na Brionima.
Pomuena atmosfera u jugoslovenskom partijskom vrhu se mogla
osetiti ak i u avionima koji su uoi plenuma leteli ka Puli. Oni koje je
sa Rankoviem vezivalo dugogodinje prijateljstvo, predratno ilegalno
delovanje, oruana borba, primetno su se bili povukli u sebe, uglavnom
61

su utali. Plaili su se da se i u privatnom susretu ne odaju, da ne kau
neto to bi kasnije moglo da ih kota funkcije.
Tanjugovi izvetai su, priali su kasnije, bili svedoci i tragikominih
pojedinosti. Kada je na Brione stgao Svetislav Stefanovi, koji je uz
Rankovica bio prvi na optuenickoj klupi, napustivi brod kojim se
prebacio iz Pule, mahinalno je, po navici, krenuo u hotel Karmen u
koji je ranije uvek odsedao. Recepcionar mu je hladno, inovnicki i
slubeno, saoptio da ovog puta tu za njega mesta nema. Uputio ga je u
oblinji hotel Neptun.
Na putu do tog hotela on se slucajno sreo sa Stevanom Doronjskim,
sekretarom gradskog komiteta SK Beograda, sa kojim se, naravno,
dobro znao. Susret je bio neizbean. Doronjski mu je pokazao hotel
Neptun i primetno zbunjen hitro se udaljio od Stefanovica.
Bogati, Stevo, je l ti to vodi svog budueg lana partije, dobacio je
Doronjskom direktor Tanjuga Vukain Micunovic, aludirajuci na to da
ce Stefanovic biti izbaen iz CK SKJ.
Doronjski je, jo uvek zbunjen, samo odmahnuo rukom i produio
dalje. Moda je ve tada razmiljao da ce morati u Gradskom komitetu
Beograda da predlae da se Stefanovi iskljuci i iz Saveza komunista.
Ali, tih muka ga je potedeo Brionski plenum, koji je odlucio da se taj
funkcioner izbaci i iz Centralnog komita i iz Partije.
Bila su to teka vremena. Desilo se, tako, da jedan
clan CK nije eleo da deli sobu sa Stefanovicem u hotelu Neptun.
Pravdao se pred recepcionarom da, dok spava, hre pa nece coveku da
smeta!
Na Plenumu, dok se Stefanovic branio od optubi za rad SDB, neko iz
sale mu je dobacio: Ako je tako, onda objasni odakle mikrofoni u
Titovoj spavacoj sobi.
To pitajte pukovnika Valtera, odgovorio je on aludirajuci na vojnu
slubu bezbednosti, poto su Tita obezbedivali pripadnici te slube.
Samo oni su imali pristup u Uicku br. 15 i druge objekte u kojima je
povremeno boravio predsednik republike.
62
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Tanjugovi izvetaci sa Briona su kasnije tvrdili da je do javnosti stiglo

sve, preciznije govorei, gotovo sve to je reeno na plenumu. Govori
su skraivani, ali sutina je ostajala.
Jedna interesantna pojedinost, verbalna intervencija, bila je cenzurisana.
Na kraju sednice, jednog trenutka, rec je zataio Veli Deva, funkcioner
sa Kosova, ali ne da diskutuje nego da postavi pitanje: ta ce biti sa
Vojinom Lukiem, koji je bio savezni sekretar za unutranje poslove i
to ba u vreme kada su se u SDB deavale pomenute devijacije i
propusti. Odgovorio je Tito: to je pitanje CK SK Srbije, poto je Luki
u to vreme bio jedan od sekretara srpske partije.
Veljko Vlahovi i Krste Crvenkovski, koji su bili konsultanti
izvetacima dvoumili su se secaju se Tanjugovi novinari ta da rade.
Na kraju su presekli: ni pitanje ni Titov odgovor nisu stigli do javnosti.
SDB je na Brionima obezglavljena i posle se nikad vie, do kraja, nije
oporavila od tog udarca. Nepovoljne posledice te istke ubrzo ce se
osetiti na Kosovu, a neto kasnije, u vreme mas-pokreta, u Hrvatskoj.
Na Brionima su, zapravo, pocele pripreme za ono to ce, korak po
korak, na kraju dovesti do raspada jugoslovenske federacije pocetkom
devedesetih godina.
Tada je sa politicke scene nestala jedna od vodecih licnosti
socijalisticke Jugoslavije. Kada je smenjen, Rankovic je zacutao kao
zaliven. Njegovo ime se samo povremeno pojavljivalo u tampi kada je
trebalo iz dnevnopolitiockih razloga prozvati ideloke protivnike:
dilasovce, rankovicevce, maocetungovce. Rankovic je ostao pod
embargom ak i kada je umro, u leto 1983. godine.
Predsednitvo CK SKJ je cenzurisalo sve: i njegovu biografiju i sam in
sahrane. Izvrni sekretar Predsednitva CKSKJ Trpe Jakovlevski je
zahtevao da Tanjugov izvetaj ne moe biti dui od 60 redova. Strogo
se vodilo racuna o svakoj pojedinosti. Nita nije moglo da se da iz
oprotajnih govora, sem da se pomenu imena onih koji su ih odrali.
Prema mnogim procenama tog dana se na Novom groblju u Beogradu
okupilo oko 100.000 ljudi, raunajuci i armiju policajaca koji su,
naravno, bili u civilu. Ali u izvetaju Tanjuga, koji je emitovan, stajalo
63

je da se od Rankovica oprostilo nekoliko hiljada gradana. Tome je bio
prilagoden i kratak TV snimak. Godinama je na snazi bio i embargo na
objavljivanje Rankovievih fotografija i to i onih koje imaju istorijski
znacaj.
Vlastimir POPOVI | 03. jun 2008. 20:20

Belo usijanje crvenog univerziteta
|
Studentske demonstracije 1968. godine poele u toku noi 2. juna u
Novom Beogradu, zavrene posle osam vruih dana, koji su uzdrmali
zemlju i odredili mnoge sudbine
TA su u sutini bile studentske demonstracije, te 1968. godine?
Realno, ni posle 40 godine se ne zna. Verzija uzroka pobune, odnosno
motiva, njenog toka, kraja i poetka ima previe, svega neto manje od
broja aktera tih dramatinih dogaaja i izjava dravno-partijskih,
odnosno studentskih lidera.
Revolucija, kontrarevolucija, pokuaj kopiranja protesta u Evropi ili
autentini bunt, kanalisan ili stihijski ventil za izduvavanje kumulisanog
nezadovoljstva ili neto deveto? Ko je posle takvog jednog
provetravanja izvukao korist, napravio karijeru? Kakve su bile
posledice za sve?
Demonstracije su poele nou, 2. juna u novobeogradskom
Studentskom gradu, a zavrene su 9. juna. Povod - bezazlen, banalan,
drugaije reeno. "Veernje novosti" su organizovale "Karavan
prijateljstva", pa je proba priredbe sa sve tada poznatim pevaima,
voditeljima i glumcima, trebalo da se odri u Studentskom gradu. Tada
je italo-jugoslovenski ou majstor Anton Marti odluio (zbog opasnosti
od kie) da predstava bude u sali Radnikog univerziteta "Novi
Beograd".
Salu su zauzeli brigadiri ORA, koji su ureivali Novi Beograd, pa je
usledio sukob sa studentima. U sve se umeala milicija i poeo je opti
mete. Studenti su se povukli prema "studenjaku", pre toga je demoliran
64
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Radniki univerzitet, a usledila je "razmena" kamenim kockama.

Nastupa milicija pod lemovima, vatrogasna kola mrkom pokuavaju
da rasteraju studente.
Pronela se vest da je jedan student ubijen, oko 3.000 studenata je
nekontrolisano i gnevno krenulo na miliciju, koja je bila prinuena da
uzmakne. Studenti "osvajaju" i vatrogasna kola (koja su kasnije
zapalili). Pre toga se na ovom vozilu smenjuju govornici, ukazuju na
brutalnost "narodne" milicije. Ali, odmah poinje "ukazivanje" na
socijalnu bedu u drutvu, nizak standard studenata, nezaposlenost,
bujanje birokratskog aparata...
Slede dogaaji kod ve opevanog novobeogradskog podvonjaka, blizu
sadanje optine Novi Beograd. Tu studente doekuje kordon milicije
"spreman da postupi po nareenju". Novi Beograd, veliko gradilite,
cigli i kamenja onoliko. Studenti gaaju ciglama, milicija, za poetak,
kamenjem sa eleznike pruge (tada je tu prolazila eleznica). Onda se
uju i pucnji. Jedan od studenata je ranjen. Pale se vatrogasna kola.
Stie nareenje. Udri! Bez milosti milicija pendrei sve pred sobom i
masa studenata bezglavo bei.
Repriza istog dana na istom mestu! Zvanino saoptenje milicije: za sve
su krivi studenti. Partijske voe, na elu sa Josipom Brozom, su pre
svega optereene opasnou da pobuna ne dobije ire razmere. A,
parole studenata su: "Dole ubice!", "Ua, batinai!", "Hoemo posao",
"Radnici-studenti!"
Zbog tog "radnici-studenti" u "radne kolektive" stiu nareenja da se ne
dozvoli kontakt sa pobunjenim studentima. Tu su i line drame
zaposlenih roditelja ija deca studiraju. Studenti hoe u centar
Beograda, da sa Trga Marksa i Engelsa poalju zahteve Skuptini.
Parole: "Mi smo sinovi radnog naroda", "Dole socijalistika
buroazija". Akcioni odbor studenata proglaava sedmodnevni trajk.
Politiari ne doputaju studentima prelaz mosta preko Save, barikade su
i dalje i kod podvonjaka. Konano, eto i Veljka Vlahovia, panskog
borca. Parola: "Veljko, vodi nas!" Vlahovi trai od studenata da
65

artikuliu zahteve. Milo Mini, tada predsednik Skuptine upozorava
studente da njihovo nezadovoljstvo "moe da iskoristi - neprijatelj".
Koji neprijatelj? Koji prijatelj, drugaije reeno? Vlahovi razgovara sa
studentima, zatalasala se masa studenata, ponovo komanda milicije:
"Udri po njima!" Ispaljuje se suzavac. Sevaju pendreci, mnogi padaju.
Veljko Vlahovi sa grupom funkcionera utke naputa bojite. Milo
Mini iri ruke, vie: "Ljudi, stanite!" Ispred pendreka profesor
Radojica Kljaji: "Ne tucite decu, tucite mene!" I, milicija ga je prebila,
postupila po profesorovoj elji.
Da skratimo priu, studenti su preli most, zauzeli fakultete. Jedan od
zahteva bio je da se Beogradski univerzitet nazove "Karl Marks", ali to
nije bilo sve od ultralevih zahteva i opredeljenja studentskih voa.
Epicentar studentskog nezadovoljstva postaje Kapetan Miino zdanje. U
dvoritu projekcija "Krstarice Potemkin" i srodnih, revolucionarnih
filmova. Operativac je i Dragoljub Miunovi koji formulie zahteve,
pojavljuje se Vuk Drakovi, akteri su Dobrica osi, Mihajlo
Markovi, Ljuba Tadi, Neboja Popov... U stalnom zasedanju
Studentski parlament.
Podrku pruaju pisci Branko opi, Vasko Popa, Stevan Raikovi,
Mirko Kova, Matija Bekovi, Danilo Ki, Borislav Peki, Borislav
Mihajlovi, Duko Radovi...
Desanka Maksimovi: "Draga deco, zapamtite kakvi ste danas, jer
neete moi takvi da budete celog ivota. Danas ste najlepi i
najuzvieniji u svom ivotu..."
Podrku studentima daju i filmski i pozorini ljudi: ika Pavlovi,
elimir ilnik, Duan Makavejev, Stevo igon, Ljuba Tadi, arko
Cveji, Mira Stupica, Branko Plea, Stojan Deermi, ivan
Saramandi... Kada se pronela vest da bi Kapetan Miino zdanje moglo
biti napadnuto tenkovima(!), Dragoljub Miunovi je rekao:
- Ja nisam nikakav heroj, ako dou tenkovi, ja u rei studentima: Deco,
beimo! Ali, najpre hou da vidim taj tenk kako razara Kapetan Miino
zdanje. Jer, to bi bio trenutak nezabeleen u kulturnoj istoriji bilo kog
naroda.
66
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Duan Radovi se obratio studentima:

- Nemci su u ovoj zemlji postavili, jednog dana, jedan rekord u ubijanju
aka. Ako je nekome stalo da taj rekord premai, veeras mu je prilika,
jer ovde ima vie od pet hiljada aka.
Parole studenata: "Proterajmo kljusinu istorije!" "Leva, leva, leva!"
Miroljub Todorovi daje rei, a Vuk Stamboli komponuje muziku
koranice "Crvenog univerziteta".
Dogaaje u Kapetan Miinom zdanju, Borislav Peki video je drugaije.
U svoj dnevnik zapisuje: "Dvoritem Filozofskog fakulteta 'unterhaltuje'
se beogradska crvena det-elita. Ta crvena buroazija, protiv koje se
demonstrira, pljeska studentima s istim oduevljenjem s kojim se prvi
red partera u pozoritu smeje aokama za koje misli da su na tu raun
upuene... Izvesni politiari dolaze ovamo kao to se nedeljom pre
podne ide u zooloki vrt... Radikalne univerzitetske aule, gde se jo
neto zbiva, gde je bengalska vatra zamenila onu pravu, ali se to ne vidi
- postaju mesto za izlazak uvee, ide se kod studenata umesto u operu
ili na prijem u nekoj ambasadi, premijeru nekog filma ili na kartanje..."
Punih osam dana se Josip Broz nije oglaavao povodom studentskih
nemira. A, ustali su i studenti Sarajeva, Zagreba, Novog Sada, Nia,
Ljubljane... Sve vie se oseala uznemirenost u fabrikama, meu
radnicima. Broz je tog osmog dana, posle vieasovnog veanja sa
najviim rukovodiocima na temu kako da se stanje normalizuje, naredio
da se naprave zakljuci "u duhu rasprave". Napustio je skup. Do neko
doba noi su ti rukovodioci raspravljali o "duhu". Broz je, meutim, ne
obavetavajui uesnike dotadanje rasprave kojima je dao "domai
zadatak", otiao u Televiziju Beograd i obratio se javnosti.
"Revolt kod mladih ljudi doao je spontano, ali je posle dolo do
izvesnog infiltriranja raznih nama tuih elemenata, koji su hteli to da
iskoriste u svoje ciljeve", govorio je Broz. I, nastavio: "Meutim, ja sam
doao do uverenja da je ogroman deo, mogu da kaem 90 odsto
studenata, potena omladina o kojoj nismo vodili rauna, i koju smo
videli samo kao uenike, za koje jo nije vreme da se ukljue u
67

drutveni ivot. Tu greku moramo da ispravimo. Mislim da su dogaaji
do kojih je dolo na Novom Beogradu mnoge od nas udarili po glavi."
Tito je rekao da studentske demonstracije u Jugoslaviji nisu odraz
onoga to se dogaalo u Francuskoj, Nemakoj, ehoslovakoj... "To
nije uticaj izvana" - naglasio je Broz. "Studentske demonstracije su
odraz naih slabosti koje su se nagomilale i koje moramo otkloniti..."
Titove rei studenti su doekali kao potvrdu ispravnosti svojih protesta i
oduevljeno. Izali su iz svojih aula i uhvatili se u Kozarako kolo.
Parole: "Mi smo Titovi, Tito je na!" Pesma: "Drue Tito, ljubiice
plava..."
Sutradan, 10. juna 1968. godine, najznaajniji svetski listovi su na
prvim stranicama objavili da je Tito jedini dravnik na svetu koji je dao
za pravo pobunjenoj omladini. Eh, Josip Broz.
OSMORO KANJENIH: profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu
platilo je visoku cenu studentskih demonstracija 1968. godine. Kazna je
stigla sedam godina kasnije - Skuptina ih je udaljila sa Univerziteta.
1975 g. U toj grupi bili su: Dragoljub Miunovi, Mihajlo Markovi,
Ljuba Tadi , Zagorka Golubovi, Dragan ivoti, Svetozar Stojanovi,
Neboja Popov i Trivo Ini.
Sran Cvetkovi
PROGON PROFESORA URIA
| 01. februar 2012. 19:44 |
Stradanje dr Mihaila uria zbog kritikog odnosa prema reimu. Sa
Pravnog fakulteta udaljeno osmoro nastavnika
NAJOPSENIJA "samoupravna istka nacionalista" na Beogradskom
univerzitetu bila je na Pravnom fakultetu. Najtee je proao prof. dr
Mihailo uri. Protiv priznatog profesora Okruno javno tuilatvo u
Beogradu podiglo je optunicu 7. juna 1972. Optuen je da je delovao
protiv drutvenog i dravnog ureenja, podsticao i pozivao na razbijanje
bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije prikazujui, pritom, "zlonamerno
68
eljko LJ. Krsti
SVITAC
i neistinito drutveno-politike prilike u zemlji". Njegov progon deava

se u vreme likvidacije maspoka u Hrvatskoj i pripreme politikog
obrauna sa srpskim liberalima 1972. Na njemu i u jo nekim
sluajevima, liberali su dokazivali pravovernost Titu, posle optubi da
je srpsko rukovodstvo meko prema reakciji i neprijateljima
samoupravnog socijalizma, naroito na Beogradskom univerzitetu.
Profesor uri je u diskusiji na Pravnom fakultetu od 18. do 21. marta
1971, kritikujui ustavne amandmane, proroanski ukazao na osnovne
tendencije u Jugoslaviji realizacijom ustavnih promena:
"Treba biti naisto da je Jugoslavija ve danas samo ekonomski pojam,
budui da se na njenom tlu ili tanije njenim razvalinama, i to pod
maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti izmeu naroda koji u njoj
ive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, ak i meusobno
suprotstavljenih drava. To je injenica kojoj smelo treba gledati u oi,
ne samo zbog toga to je srpski narod danas nemilosrdno i nepravedno
optuen za centralizam i unitarizam prethodnog perioda. Kao da je
centralizam u bilo kom pogledu pogodovao srpskom narodu, kao da
centralizam nije zaveden, izmeu ostalog, i zato da bi se spreilo
postavljanje pitanja nacionalne odgovornosti za genocid u vreme II
svetskog rata, koji je izvren nad srpskim narodom. Mnogo je vanije
ukazati da se srpski narod ve sada nalazi u neravnopravnom poloaju
prema drugim narodima u Jugoslaviji, tako da je predloena ustavna
promena, u krajnjoj liniji uperena protiv njegovih najboljih ivotnih
interesa.
PODREENI POLOAJ "SRBI su se u vlastitoj republici nali u
podreenom poloaju u odnosu na Albance...
Da bi mogao da preivi dananja iskuenja, da bi mogao da se odri
usred bujice u koju je gurnut, srpski narod mora da se okrene sebi, mora
poeti da se bori za svoj ugroeni nacionalni identitet i integritet",
upozorava profesor uri.
Nije nimalo teko utvrditi da se ve u sadanjim uslovima srpski narod
nalazi u neravnopravnom poloaju prema drugim narodima u
Jugoslaviji. U SR Bosni i Hercegovini, iako ini veinu stanovnitva,
69

srpski narod faktiki nema mogunost ni da se slui svojim irilinim
pismom, to je samo jedan od spoljnih znakova njegove izdvojenosti iz
celine nacionalne kulture kojoj pripada. A u SR Crnoj Gori srpski narod
nema pravo ni na vlastito nacionalno ime ili se to pravo osporava onim,
nikako malobrojnim, Crnogorcima koji se oseaju Srbima..."
OKS u Beogradu je 17. jula 1972. osudio uria kao srpskog
nacionalistu za krivino delo "neprijateljske propagande" na dve godine
strogog zatvora. Ocenjeno je da je izlaganje profesora uria u javnoj
debati "moglo imati i dovesti do tekih posledica. Energinom akcijom
Saveza komunista i radnih ljudi do toga nije dolo".
Odbaena je odbrana okrivljenog, da je samo izloio svoj pogled na
osnove i pravce ustavnih promena, a sud zakljuuje da nije imao
nameru da pomogne iznalaenju eventualnih boljih reenja
predloenom nacrtu ustavnih amandmana i da je "zlonamerno i
neistinito" prikazivao drutveno-politike prilike povodom odluke vlasti
u Crnoj Gori da se spomenik Njegou, koji je izradio vajar Ivan
Metrovi, postavi na Lovenu . Vrhovni sud Srbije, kao via instanca,
odluujui po albi 24. novembra 1972. smanjuje kaznu na devet
meseci, to je bio uobiajen manir. Dobro informisani novinar Slavoljub
uki tvrdi da je kazna ublaena intervencijom Marka Nikezia. Poto
je izgubio mesto na Pravnom fakultetu, kao moralno-politiki
nepodoban, nastavio je karijeru kao nauni savetnik na Institutu
drutvenih nauka. Liberalna intelektualna javnost je reagovala, a
asopis "Filosofija" br. 2 iz 1972. objavljuje optunicu. Urednitvo
"Filosofije" se pita: "ta treba da oekuje bilo koji od dvadeset miliona
Jugoslovena ako sutra bude pozvan na javnu i demokratsku debatu?"
Zbog toga i jo nekih proskribovanih tekstova asopis je zabranjen.
Slino se desilo i "Analima Pravnog fakulteta", kao i broju lista
"Student" koji su samo preneli izvode iz rasprave Saveza studenata
Beograda Paradoksalno, stavovi o ustavnim amandmanima profesora
uria za neto vie od jedne decenije preovladae kao oficijelno
stanovite SK Srbije.
70
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Iz nastave je tada udaljeno osmoro asistenata i profesora Pravnog

fakulteta u Beogradu zbog podrke i peticije za pomilovanje Mihaila
uria i istupa koje su kritikovale ustavne promene i legalizovanje
doivotne Titove vladavine. Kosta avoki, asistent, a kasnije i profesor
Pravnog fakulteta, zbog kritiki intoniranog strunog teksta u odnosu na
planirane ustavne promene iz 1971. i podrke Mihailu uriu, u
asopisu "Gledita", osuen je marta 1973. na est meseci, uslovno na
dve godine zatvora. Potom je 31. decembra 1975, jednoglasnom
odlukom Nastavno-naunog vea Pravnog fakulteta, izbaen zbog tzv.
moralno-politike nepodobnosti. Dugo je bio nezaposlen i bez pasoa.
Aleksandar Stojanovi, docent uporednog prava, iskljuen je iz partije i
iz nastave 1973. i sve do 1990. iveo je od minimalne naknade za
nezaposlene. Stevan Vraar i Danilo Basta izbaeni su iz partije i nisu
mogli da predaju. Branislava Joji dobila je partijski ukor i odselila se u
Mostar, gde je predavala. Andreja Gams je prevremeno penzionisan,
asistent Vojislav Kotunica je iskljuen sa fakulteta i spreen da odbrani
svoju doktorsku tezu.
Muslimani (narod)
Izvor: Wikipedia
Muslimani je naziv za etniku grupu, odnosno narod koji je 1971.
godine od strane vlasti Socijalistike federativne republike Jugoslavije
priznat za jedan od est konstitutivnih naroda (uz Slovence, Hrvate,
Srbe, Crnogorce i Makedonce), odnosno jedan od tri konstitutivna
naroda tadanje Socijalistike republike Bosne i Hercegovine.
Muslimani potjeu od domorodakog stanovnitva, preteno
junoslavenskog porijekla, koje je za vrijeme otomanske vlasti na
Balkanu preobratilo na islam, i na temelju njega izgradilo vlastiti
kulturni, etniki, a na kraju i nacionalni identitet. Stvaranje nacionalnog
identiteta kod Muslimana je bilo relativno sporije u odnosu na Srbe i
Hrvate, a prvi takav pokuaj - kroz stvaranje posebne bonjake nacije u
Bosni i Hercegovini pod austro-ugarskom vlau - nije uspio. Ulaskom
BiH u prvu Jugoslaviju Muslimani su se najee izjanjavali kao
Hrvati ili Srbi islamske vjeroispovjesti, odnosno "Jugoslaveni" ili
71

"ostali". U prvoj Jugoslaviji je interese muslimanskog stanovnitva
zastupala politika stranka po imenu Jugoslavenska muslimanska
organizacija.
Nakon drugog svjetskog rata, u novoj Jugoslaviji, Muslimani su
otpoeli borbu za priznanje statusa naroda kako bi bili ravnopravni u
odnosu na Srbe i Hrvate. Tako je Husaga ii, muslimanski zastupnik
u Skuptini DFJ bio jedini koji je glasao protiv ustava FNRJ 1946.
godine. Razlog je bio taj to je odbijen zahtjev da se Muslimani priznaju
kao narod, odnosno uvede esta buktinja u grb SFRJ. U popisu
stanovnitva 1948. godine muslimani su imali tri opcije: mogli su se
deklarirati kao "Srbi muslimanske vjeroispovijesti", "Hrvati
muslimanske vjeroispovijesti" ili kao "nacionalno neopredijeljeni". To
je bosanskim muslimanima dalo priliku da pokau koliko se skanjuju da
budu posrbljeni ili pohrvaceni: 72 000 njih izjasnilo se da su Srbi, 25
000 da su Hrvati, a 778 000 deklariralo se kao "neopredijeljeni".[1]
U svibnju 1968. godine, na sjednici bosanskog Centralnog komiteta je
izdano priopenje u kojem je stajalo i ovo: "Praksa je pokazala svu
tetnost razlicitih vidova pritisaka... iz ranijeg perioda kad su muslimani
oznacavani kao Srbi ili Hrvati u nacionalnom pogledu. Pokazalo se, a to
je potvrdila i novija socijalisticka praksa, da su muslimani zaseban
narod."[2] Ovaj je stav prihvatila i savezna vlada, unatoc estokim
prigovorima u Beogradu srpskih nacionalista meu komunistima kao
to je bio Dobrica osi.[1] Komunistiki politiarHamdija Pozderac je
1971. godine isposlovao ustavne izmjene, iako neki taj in smatraju
kompromisnim, odnosno privremenim rjeenjem s obzirom da vodstvo
tadanje Jugoslavije iz politikih razloga nije smatralo prihvatljivim
izraz "Bonjak". I tako se u popisu stanovnitva 1971. godine prvi put
pojavljuje i oznanica: "Musliman, u nacionalnom smislu".[3]
Muslimani su po amandmanima na Ustav SFRJ 1971. tako postali
konstitutivan narod - takoer poznat pod neformalnim nazivom
"Muslimani s velikim M", koji ih je trebao razlikovati od drugih
graana SFRJ - muslimana po vjeri, odnosno "muslimana s malim m".
72
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Za vrijeme raspada Jugoslavije su se i Muslimani, kao i sve druge

etnike grupe, politiki okupljali na etnikom principu, iako neto
manje intenzivno od Srba ili Hrvata. U Hrvatskoj je tako pred izbore
1990. formirana Muslimanska demokratska stranka, dok je pred prve
demokratske izbore u Bosni i Hercegovini kao stranka koja okuplja i
zastupa Muslimane stvorena Stranka demokratske akcije, koja e
kasnije dobiti ispostave u Hrvatskoj, Srbiji, Crni Gori te na Kosovu.
Unutar same SDA je odmah dolo do raskola izmeu Adila
Zulfikarpaia koji je pokrenuo inicijativu da se umjesto izraza
"Muslimani" koristi izaz "Bonjaci", i Alije Izetbegovia koji se tome
ispoetka protivio. Zulfikarpai je osnovao vlastitu stranku
Muslimanska bonjaka organizacija, ali je ona slabo prola na
izborima.
Izetbegovi i SDA su izraz "Bonjaci" poeli koristiti tek nakon
proglaenja nezavisnosti Bosne i Hercegovine, odnosno poetka rata.
Godine 1993. izraz "Bonjaci" je slubeno prihvaen u Bosni i
Hercegovini, dok je izraz "Muslimani" gotovo u potpunosti iezao.
Izraz "Bonjaci" se takoer poeo koristiti i za Muslimane u drugim
krajevima bive Jugoslavije.S druge strane su neke manje muslimanske
zajednice, kao Goranci na Kosovu, odluile preuzeti posebni identitet
NIN OD 1980 DO 1987 G

DIREKTOR NO POLITIKA A.D. 1986.
DR IVORAD MINOVI
( BIO VUKOJE BULATOVI)
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
MIRKO EKI ( BIO SLAVOLJUB UKI)
UREUJE REDAKCIJSKI KOLEGIJUM: MILAN MILOEVI (
ZAMENIK GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA), VELIZAR
ZEEVI ( JUGOSLAVIJA) , STEVAN NIKI ( POLITIKA) ,
SLOBODANKA AST ( NAE TEME) , MILO VASI (
73

DRUTVO), TEODOR ANDJELI ( KULTURA) I NENAD BRISKI
( SVET) .
TEHNIKI UREDNIK: MIODRAG SINELI
UREDNIK FOT.: TOMISLAV PETERNEK
UREDNIK ILUSTRACIJE: JUGOSLAV VLAGOVI
REDAKCIJA:
BRANKO BELI, DUAN VELIKOVI, MILORAD VUELI,
MIRJANA VUETI, MILO GLIGORIJEVI, JUG GRIZELJ,
MILAN DAMNJANOVI, SLOBODAN DIMITRIJEVI, SILVIJA
DRAMLI, PETAR IGNJA, DRAGAN JOVANOVI, ZORAN
JELII, MIRKO KLARIN, MILICA JOSIMOVI KNEEVI,
BORO
KRIVOKAPI,
ZORAN
MIHAJLOVI,
EPAN
RABRENOVI, MILENA RADENOVI, DUAN SEKULI,
ZVONKO
SIMI,
SINIA
SIMONOVI,
SVETISLAV
SPASOJEVI,
STEVAN
STANI,
LJUBOMIR
STOJI,
ALEKSANDAR TIJANI, BOGDAN TIRNANI, TOMA DADI,
HARI TAJNER.
KORUPCIONAKE AFERE :
Sran Cvetkovi NIN; br. 1559; 16.10.1980.
Sudstvo : GRENI UVARI ZAKONA
Dosadanji optinski javni tuilac u Ljubikom Patar Barbir ( 29)
izmeu dva poslednja leta vodio je dvostruki ivot: uvara zakona i
onaj drugi koji ga je doveo u veluku sudnicu Mostarskog okrunog
suda. ..On je osuen na est godina zatvora, bie mu oduzeta
protivpravno steena materijalna korist, a po izdravanju kazne itavu
deceniju ako mu to iko ponudi nee moi da obavlja funkciju javnog
tuioca. . Svi sasluani ( 30 svedoka ) uglavnom zemljaci optuenog,
jednoglasno su kazivali da im je Petar Barbir za obeane intervencije u
sudskom postupku, traio i uzimao dinare i devize. Deset graana je
predusretljijvom javnom tuiocu dalo ukupno 105.250 dinara i 3.850
nemakih maraka, jedan je dao i dva pruta pride, a petoro se kolebalo i
74
eljko LJ. Krsti
SVITAC
trailo savete od svojih poznanika i rodbine. Zbog takvih
konsultacija
je i ispao obiman spisak svedoka , a tu negde je I
pukao lanac konspirativnosti na kojoj je Barbir instistirao kod
svojih klijenata .
O.T. je saznavi da je neko povredio zakon ili je imao sudski predmet
u toku- pozivao jednu, pa I obe strane u svoju kancelariju I drei ruke
na Krivinom zakoniku brino bi ukazivao na stvarne ili uveliane
pravne posledice. Ako su se bojali pravde tu je bio Petar Barbir da im
ublai muku. Obeavao je da e intervenisati kod viih sudskih vetaka
ili kod viih sudskih organa u Mostaru ili Sarajevu. A sav njegov trud
sastojao se u pabirenju obavetenja kod istranih organa ili kolega u
sudu ili okrunom tuilatvu o stanju sudskih predmeta iji su akteri
dali ili obeali novac. Utoku istrage , pa I na pretresu, ustanovilo se da
osueni tuilac, zapravo, ni u jednom sluaju Barbir, nije hteo da
intervenie. Barbir je gonjen nekim svojim motivima stvarao sasvim
laan utisak o mogunosti pristrasnog odluivanja u kui pravde, o
podmitljivosti pravosua, o svom neogranienom uticaju ( jednom
svedoku je rekao da moe da uini vise nego 50 advokata ). Inae
Barbir je na poslu bio veoma revnostan. U dvogodinjoj tuilakoj
karijeri podneo je vie albi na presude optinkog suda od svojih
kolega u region. Utvreno je da ni u jednom predmetu iz svoje
nadlenosti nije bio pristrasan u proceni teine krivinog dela ak ni
kad su se ticala lica od kojih je naplatio usluge Advokati su ga
branili injenicom , da je : na branjenik moda rtva potroake
klime naeg vremena I da je se opteretio kreditima preko svake mere.
ZATVORSKO DRUTVO :
Toma Dai ( NIN od 01. Februara 1987. )
PRODAVNICA SLOBODE
Mene nisu iznanadila brojna hapenja zaposlenih u KPD Sremska
Mitrovica I uglednih privrednika u tom gradu. Krae drutvene
imovine, mito, korupcija i prodaja slobode osuenim strancima,
godinama su bili javna tajna gotovo za sve. I za vaspitanike i vaspitae
75

u Domu, ali i ire... - to su rei doskoranjeg pitomca u KPD
Sremskoj Mitrovici Vukana M . ( 31 ) , biveg raunopolagaa u OK
CK Vrac, koji je izdrao kaznu od sedam godina zatvora, zbog vie
krivinih dela: pljake drutvene imovine, zloupotrebe slubenog
poloaja ili ovlaenja i falsifikata ...eljan je da u javnosti razoblii
metode pronevere ikaniranja osuenika i mehanizam korimpiranja
zatvorskih vlasti. Mnogo od toga je za i vreme robijanja opisivao u
bezbroj predstavki upuenih ne samo upravniku Doma ve i
pokrajinskom sekretarijatu za pavosue. Bez ikakvog efekta..
Vukan poinje svoju priu , tekim reima: Korupcija poinje u
zatvoru sa kutijom cigareta onog trenutka kada se neki straar poali
osueniku- prodavcu u kantini da je ostao bez cigareta. Svojim oima
sam gledao kako u toj situaciji jednom takvom straaru osuenik
kantinjer prezrivo baca paklo cigareta na pod, ako psu. Sudei samo po
toj sceni, reklo bi se da to nije bio ni prvi, a jo manje najvredniji
poklon koji je uvar tamo dobio od uvanog. Psiholog Dobrivoje
Radovanovi
direktor
Instituta za kriminoloka i socioloka
istraivanja kae: - Poto je sistem korupcije mogu meu politiarima i
policajcima, zato ne bi bio ni meu zaposlenima u kazneno
popravnim domovima? Zatvoreniko drutvo ima sasvim drugaije
namere od zvanino proklamovanih ciljeva prevaspitanja. U zatorima
postoje lideri osuenikh grupa koji, radi ostvarivanja svojih elja,
sarauju i sa upavom. Oni odravaju red meu osuenicima, nude
obavetenja, a uprava prihvata te usluge, to je izuzetno opasan vid
uzajamne korupcije,( istakao .K. ) jer u takvim sluajevima osuenici
zapravo imaju upravu u aci. ....Zahvaljujui najvie ba pomoi strae
u KPD mogu da se nau i kupe sva ovozemaljska zadovoljstva, tvrdi
Vukan M.: od porno asopisa i voa i povra ili sveeg mesa svih vrsta
( prasee, kokoije, zeije) do rakije ( 13.000 dinara litar ) i droge, pa
ak i do takozvane prc posete. .Ali za 1000 do 5000 maraka kupuje se
i bolniki krevet , gde su , u poreenju sa ostalim, uslovi ivota
prosto rajski: hrana je neuporedivo bolja, svakog dana sokovi, etnja i
izlaenje do mile volje. ... I u ostalim domovima Jugoslavije naravno,
76
eljko LJ. Krsti
SVITAC
osuenici nisu ba vorc. Manje vie svuda je isto. Ali je isto tako
jasno zato je korupcionaka afera izbila, a i ranije je izbijala . ( a i
kasnije - hapenje biveg uprvnika KPZ Sremska Mitrovica i Direktora
uprave za izvrenje zavodskih sankcija Dragoljuba Lonarevia - pr.
.K. ) jedino u sremskomitrovakom domu. Objanjenje je prosto:
jedino tamo stranci izdravaju kaznu za protivzakonite radnje poinjene
irom Jugosalvije. Nekima od njih , pak novac je posednja ivotna
briga. ( Stranac osuenik koji je za vreme boravka u KPD Sremska
mitrovica kod sebe imao sveanj od oko 10.000 dolara, mogao je da
priuti da dobije celo peeno prase , ukraeno gurmanski sa jabukom u
ustima. Tokiki nivac je otprilike gornja granica tarife za izlazak na
slobodu). .. neki od stranaca nisu se dvoumili da uticajnim u dep
unu i deset miliona ( novih) dinara u devizama - za glavu. To jest
za slobodu...- Vukan M. nastavlja priuOsuenici su se alili da nisu sta posla oko nabavke namirinica,
smatrali su da im neko zakida na hrani. Ali ne verujem da je u to
umean sadanji upravnik K. On je po ceo dan radio u domu i
kontrolisao kvalitet jela. Ako je zaista tako, kako su mogli da se dese
svi tek sada otkriveni propusti u radu uprave Doma? udi se Vukan
M. pominjui este kupovine ( i to od bivih slubenika Doma)
neupotrebljivog pasulja ( sa ikom) , uv enule salate, sprenog
krompira, pokvarenog luka... Dodue, kamioni su ( obino sa upola
manje robe nego to je pisalo u fakturama ) stizalo rano ujutro i
bezbrino prolazili kroz etiri kontrolisane kapije, poto su u to vreme
straari bili zauzeti svojim poslom, a rukovodioci jo nisu bili na
svojim radnim mestima. .. Ko bi stigao da sve kontrolie, pogotovo to
se i deo domskog osoblja preobrazio u kriminalce. ( istakao .K. ) Po
saznanju naeg sagovornika V.M. kralo se svuda i naveliko. Skidani su
rezervni delovi sa vozila i maina, na domskom poljoprivrednom
dobru... Isto tako kralo se i pri izgradnji domskog hotela Moravica u
Sokobanji, za iji je krov nabavljeno toliko bakra da su se ljudi udili
kako da se zgrada pod njegovom teinom jo nije sruila. Kralo se i u
drugom domskom hotelu u Dubrava u Bakim Vodama, ali je i to
77

zatakano povlaenjem odgovrnih lica na rad u KPD Sremska
Mitrovica.
Epilog korupcionake afere: Iza brave se nalo 25 sumnjivih lica,
meu kojima i ljudi od poverenja kao to su zamnik upravnika KPD i
domski lekar.. Daleko od novinskih oiju i uiju Izvrno vee
Vojvodine j razmotrilo informaciju o situaciji u ovom KPD. Od svega
to je naknadno saopteno vredne su pomena samo personalne promene:
novi rukovodilac izvrno- upravne sluve je dosadanji zamenik
upravnika Doma, novi zamenik upravnika je stigao iz Pokrajinskog
SUP-a, a za novog zapovednika je postavljen A.L. dosadanji
komandir milicije Pokrajinskog SUP-a. Sve ostalo to se deavalo
nagovetava zamrzavanje informacija o pravim razmerama korupcije i
drugog kriminala u KPD.
SLINA AFERA 1981.
Inae isti novinar Toma Dadi u NIN - u od 14. Decembra 1986
g. je zapoeo ovu temu zatvorsku korupciju, sa objavljivanjem teksta :
Zatvorska tajna, gde u podnaslovu stoji : u sremskomitrovakom
zatvoru 17 zaposlenih je pod istragom, jer se sumnja da su za deviz
putali kanjene strance na slobodu. U tekstu se spominje advokat
Ljuba Kovaevi, koji e autoritativno moi da govori o situaciji u
ovom Kazneno - popravnom domu, jer je i sam u njemu radio gotovo
26 godina , najpre kao vaspita, a zatim kao naelnik Odeljenja za
pravne poslove ( davao pravnu pomo osuenim licima ) . Od 1984g.
on je u penziji i istie da se odrekao penzionerkih primanja samo da bi
radio kao advokat...Kovaevi svakako utoliko vie razume prilike u
KP domu, jer je u njemu radio i pre 4 5 godina ( 1980. Ili 1981. )
kada je tamo buklnula slina afera - mita i korupcije. Tada je Milan
Cvetanovi , takoe pomonik upravnika KPD za prevaspitanje
osuenih lica, osuen na kaznu zatvora koje je bezmalo u celini i
izdravao u poarevakoj Zabeli.
78
eljko LJ. Krsti
SVITAC
ALEKSANDAR TIJANI: ( NIN; br. 1564; 16.11.1980.)

SLIAJEVI - SOCIOLOG U NASTAVI PEDAGOKA POEMA
Od prolog utorka do ponedeljka , etiri radna dana, polovina
uenika V 2 razreda bive beogradske XIV gimnazije trajkovala je
bojkotujui nastavu. Druga polovina je nastavila da dolazi u kolu.
Neposredan povod je odluka Disciplinske komisije kole da se njihov
razredni stareina V.K. profesor sociologije,
zbog neizvvanja
radnih obaveza otpusti. Profesor V.K. ima 35 godina, neoenjen
je, ivi sa majkom I predaje ve deset godina. ..Pre dve godine dobio je
Majsku nagradu za rad u sportu ( sportski trener ) Za veinu aka
kojima je predavao bio je : drugaiji od ostalih, pravi novi profesor.
Tvrde da ih nikada nije lovio u neznanju. ..Predavanje je redovno
osveavao najnovijim dogaajima iz tampe I literature. Prole godine
je postao razredni III 2 , u kojem je na kraju bilo 35 odlinih, troje vrlo
dobrih I samo jedan dobar. Na inicijativu profesora tampali su tri broja
svog razrednog lista, to je u koli ocenjeno kao separatizam , pa se
list ugasio. Poto nije bilo udbenika, profesor je za svoje uenike
napisao vrlo dobra i zanimljiva skripta. Profesor je svojim acima sam
kupovao knjige za odlian uspeh, jer kola godinama ne nagrauje
odline uenike. Razredni je znao roendan svakog uenika i toga dana
je slavljenika na klupi ekao cvet ili sitan poklon. Ceo razred je vodio
na Sajam knjiga i kros Politike...U gradu su redovno poseivali
predvanja iz fiozofije, psihologije i sociologije...Klupe u njihovom
odeljenju je rasporedio u obliku potkovice: da se ljudi gledaju u lice a
ne u potiljak. to je takoe kratko trajalo jer u drugi nastavnici
prigovarali.
Sa roditeljima je esto razgovarao i o porodinim
problermima tako da za njega nije bilo tajni...
RODITELJ I PROFESOR: ... Prole godine se poznati beogradski
univerzitetski profesor, podstaknut pitanjima svoje kerke, kojoj je
profesor V.K. u etvrtom razredu predavao Ustav i drutveno ureenje,
zainteresovao za predavanje mlaeg kolege i - kako je sada rekao za
NIN zakljuio da u njegovim tumaenjima ima dosta ozbiljnih
ideoloko politikih nejasnoa i promaaja. . Na roditeljskom sastanku
79

univerzitetski profesor je skrenuo panju razrednom stareini svoje
kerke na mogue posledice. Svoje miljenje, na molbu direktorke,
ponovio je pred upravom kole, pred grupom roditelja na sastanku u
Optinskoj konferenciji SK Vraar. Tako su rasprave s profesorovim
grekama zapoele jo prole godine, ali pravi rasplet dogodio se u
septembru kada je protiv njega pokrenut diciplinski postupak.
DISCIPLINSKA KOMISIJA je sasluala dvadesetak uenika i nekolik
svedoka koji su lane maturirali. Pitanja su bila: da li je u predavanjima
profesora B.K. bilo ideoloko- politikih devijacija ; da li je rekao da u
istim zgradama ne bi trebalo da stanuju intelektualci i radnici i seljaci,
jer jedni na terasi gaje cvee a drugi kokoke; da li je tvrdio da ljudi
zvide na fudbalskim utakmicama protestujui protiv svega to ih titi
pa ponekad I protiv sistema ; da li je tvrdio da postoje velike kulturne
razlike izmeu republika i pokrajina; da li je pominjii dogaaje iz
1968; godine i ako ih nema u programu rekao da je meu studentima
bilo mrtvih i ranjenih. ; da li je u predavanju o Inforbirou koristio
nedozvoljenu vannastvanu literaturu feljton objavljen u NIN-u; da li
je kao pasionirani grafolog na asovima analizirao rukopis uenika; da
li je pominjao Goli otok; da li je rekao da nee da gleda filmove
Neretvu I Sutjesku. Na sastanku organizicije CK , koja je
raspravljala o sluaju profesora V.K. ,koji je sastanku prisustvovao
mada nije lan SK, nije eleo da se brani ve je samo proitao odlomak
iz teksta: Odbrana Sokratova i smrt.
PRESTANAK RADNOG ODNOSA: Disciplinska komisija je sedam
puta zasedala i utvrdila da je profesor V.K. uinio tee povrede
izvravanja i nesavesnog izvravanja radnih zadataka i izrekla meruprestanak radnog odnosa. Za tu formulaciju nesaveno izvravanje
radnih zadataka, u itavom postupku, bilo je najmanje dokaza.
Utvreno je nepobitno samo zakanjavanje na asove, to opet nije
ubedljiv razlog za davanje otkaza. Po svemu sudei, pravilnik kole
predvia sankcije za profesore koji se potuku na radnom mestu ili dou
pijani na posao, ali u njemu se ne predvia mogunost idejnog skretanja
u nastavi. I tu je poreklo formulacije neizvravanje radnih zadataka.
80
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Profesor V.K. tvrdi da je rtva: klasinog obraunavanja unutar

kolektiva jer je veina svedoka optube iz razreda ij ije razredni
stareina njegov neprijatelj. U toj koli izgleda bilo je rata , a u ratu su
se pedagozi koristili svojim uenicima kao toljagama. .
FOLK MUZIKAA.Tijani ( NIN , 20 mart 1983 )
TARZAN U SAVA CENTRU
Publika koja je deset dana za redom sveano ispunjavala Dom
sindikata sluajui Miroslava Ilia, oito nije jednm nogom u opancima
a drugo u espadrilama. Oni nisu stari, nisu neobrazovani a nisu seljaci u
onom loem znaenju. Meu njima je toliko mladih postaje jasno kako
se mlada generacija konano rascepila na dva , recimo, jednaka dela.
Polovina odlazi na koncerte rok- bendova, a polovina peva folklagere. Mnogi smatraju da novi ivot folk duguje injenici da je u
novom talasu na samoj granici roken rola I slatke pop- muzike.
DOMAI SOCIOLOZI U NIN-u
VESTI IZ JUS-a
Psiholog Ljuba Stoji u br. 1296. Od 29.11.1987, pie kratak tekst
pod naslovom: Ponov o blizu letargije, o izboru novog predednik
JUS a ( Jugoslovenskog sociolokog drutva) navodei: U ovom
periodu su produbljene razlike u radu republikih i pokrajinskih
drutava sociologa i pokrajinskih drutava sociologa izazvane najvie
razliitim stepenom drutvene podrke. Predstavnici nekih drutava
nisu uestvovali u radu Predsednitva iz nekih drutava nisu stizali ni
odgovori na pisma....Bez mnogo rasprava o proteklom radu delegati
republikih i pokrajinskih drutava i strunih sekcija u druenih u
JUS- u izabrali su tajnim glasanjem ( sa 25 glasova od 35 vaeih
listia ) doktora Neboju Popova iz beogradskog Centra za filozofiju
i drutvenu teoriju za predednika u sledeem mandatu.. Skuptina je
takoe potvrdila izbor profesora Esada imia sa Filozofskog
fakulteta u Beogradu na poloaj glavnog i odgovornog urenika
Sociologija . ( koji je u skladu sa zakonskom procedurom obavljen
putem javnog konkursa).
81

STAMBENA KRIZA
Dr. Sreten Vujovi:
KAI MI GDE STANUJE
Razgovor vodila Slobodanka Ast( NIN od 29. Marta 1987.)
...Kako je savremeni velegrad projekcija drutva u prostoru ounda je on
u znaku socijijalne diferencijacije i socijalne segregacije kae za NIN
urbani sociolog Sreten Vujovi i naglaava da se pitanje : iji je grad?
Odnosi na sve drutvne sisteme, ali u socijalizmu dobija naglaenu
politiku dimenziju: - ....Niskokvalifikovani i nekvalifikovani radnici
su primorani da ilegalno ili poluilegalno grade kue na peiferiji
gradova, dok su stanovnici novih naselja, zavisno od njihovog
standarda, veinom ili iskljuivo zaposleni u dravnoj administraciji,
strunjaci i slubenici. to je jedno naselje bolje opremljeno i bolje
locirano to je njegovo stanovnitvo po drutvenom poloaju monije i
bogatije.
..trenuto
u
Beogradu
najvea
koncentracija
visokoobrazovanih je na Vraaru...U radnikim naseljima , koja po
pravilu niu na periferiji , stanovi su manje konforni, ali je i sve drugo
od kola do snabdevanja i centara za zabavu, rekreaciju, obrazovanje na
skromnijem nivou. Tako da je upravo zatvoreni drutveni krug
liavanja i zadovoljenja pojedinanih potreba ona specifina radnika
situacija i sutina njihovog stila ivota, kae Vujovi.
..Bez krova nad glavom najee su ostajali oni kojima j ebilo
najpotrebnije. Vujovi iznosi primere: u pet novih naselja u Sarajevu
stanove je dobilo 30 odsto radnika a 70 odsto slubenika, iako je meu
zaposlenim Sarajlijama odnos upravo obrnut. Ista zakonomernost
empirisjski je dokazana i u Zagrebu, Beogradu, Novom Sadu...Jo
imamo vie neimunog radnitva s vlastitim kuama nego onih
bogatijih..jugoslovneski radnici jo uvek ive u po onoj prudonistikoj
formuli: porodina kua u privatnoj svojini. ..Istovremeno, vikendice i
vikendice postaju znaajna socio prostorna pojava: skok standarda
privilegovanih noslaca stanarskog pravra, izraza statusne kulture, ali i
anarhizam
debelih novanikaDr. Sreten Vujovi istie da
vikendice najvie poseduju strunjaci I rukovodioci, zatim slubenici,
82
eljko LJ. Krsti
SVITAC
pa tek onda ranici.. Kad se zna da veinu nosilaca stanarskog prava ine
pripadnici najmonijih drutvenih grupa, onda je jasno odakle ilav
otpor razumnom oporezivanju vikendica, uvoenju ekonomskih
stanarina ili recimo, predlozima da korisnici drutvenih stanova ne
mogu na iroj teritoriji imati I porodinu stambenu zgradu. ( tada je
pokrenuta iroka drutveno- politika akcija pod parolom: IMA
KUU VRATI STAN, u kojoj su pojedinci vraali stanove I gradili
svoje privatne kue. )
Profesor Vujovi istie I fenomen divlje gradnje, ne spominjui
naselje Kaluerice kao najvee divlje naselje na Balkanu, ve navodi da
su : Stanovnici Beanije demonstrirali sa dravnim zastavama pred
optinom Novi Beograd,kada je odlueno da njihove neplanske
podignute porodine kue budu sruene kako bi bile podignute kue
za trite. Bilo je u ovom inu istinske drame naih dana: radnici iz
ijeg se dohodka 20 do 30 godina izdvaja za stembenu izgradnju ,
uvereni su da nemaju ansu da dou do krova nad glavom odvajali su
od usta da dou do stana... Sreten Vujovi u ovom razgovoru istie da
urbana obnova nije prihvatljiva ako znai deportovanje siromanih
uglavnom radnikih porodica u nova, udaljena prigatska naselja, da bi
na njihovom mestu ranijeg njihovog boravka izgradili stanove sa
visokim konforom I njima nedostupnom stanarinom. ( nezvanino smo
zaznali od starijeg gospodina da je u jednom od takvih zgrada na
Dorolu u ulici Strahinjia bana , stan dobila i Marija Miloevi erka
Slobodana Miloevia koja je traila da joj se izmeni parket jer joj
postojei nije odgovarao. p.r..K. ) Tako je na primer 169 porodica sa
Dorola raseljeno u Krnjau i Zemun Polje u podstandardne stanove.
Na ovaj nain je izmenjena drutvne struktura ovog dela Beograda; ova
atraktivna lokacija okupirana je od monih I bogatih. Tamo na periferiji
raseljeni dorolci dobili su stanove izuzetno niskog kvaliteta, tako da se
stvaraju superslamovi.
83

Profesor Miodrag Zec
( NIN od 13.06.1986 )
Od tri moguna oblika odgovornosti za ono to su meu sobom
govorili, a to, kako se kaznije saznalo nije bilo ugodno za ui koje su
doznale, Duani, Zec i Zloti, predavai na Ekonomskom fakultetu u
Banjalulici, izbegli su , za sada jedan krivino gonjenje....Koliko su
kao nastavnici odgovorni za rei koje su izgovorili van nastave, to
studenti, dakle nisu mogli uti sve dok im nije reeno na partijskim
sastancima, raspravljao je ovih dana Savet ekonomskog fakulteta u
Banjaluci. Jovan Duani i Miodrag Zec su, kako je saopteno,
iskljkueni iz nauno nastavnog procesa, dok Zloti i dalje moe da
ostane predava na Ekonomskom fakultetu....Sa Duaniem i Zecom
nee biti raskinut radni odnos ve e biti upueni na poslove
istraivake delatnosti na fakultetu.
VUNENA VREMENA
Recital u sudnici je naslov teksta objavljenog 12.07.1981 g. br.
1993. U kojem se govori o suenju Gojku ogu, autoru pesnike
zbirke Vunena vremena.
: Optueni je , rekosmo, Gojko ogo roen 1. novembra 1940. u
Hercegovini, otac dvoja dece i etiri knjigge poezije ( trea Kukuta,
nagraena je pre tri godine nagradom
beogradskog Udruenja
izdavaa) : dosad, kako je izjavio na sudu, neosuivan i koliko on
zna protiv njega se ne vodi neki drugi postupak. Gojko ogo je
optuen to je ( citiramo optunicu) ;
U svojoj zbirci pesama Vunena vremena, objavljenoj aprila 1981.
u izdanju Prosvete u Beogadu, gde je delimino i rasturena prodajom
i na drugi nain, a jedan broj primeraka on lino podelio nekim licima
zlonamerno i neistinito prikazao drutveno politike prilike u naoj
zemlji na taj nain to je, sluei se oigledno aluzijama , na svojevrstan
nain izneo tvrdnju da u naoj zemlji nema slobode i demokratije , da je
nastupilo i nerad , da nae drutvo nema nikave perspektive, da se nae
drutvo zasniva na strahovladi jedne linosti kojoj je sve podreeno, da
84
eljko LJ. Krsti
SVITAC
niko nita ne radi ve se samo ta linost velia, elei ( to optueni eli

- naa pr. ) pri tom da omalovai sva dostignua naih naroda i
narodnosti u posleratnoj socijalistikoj izgradnji , obezvredi tekovine
nae revolucije i na nagrublji nain je vreao simbole naeg drutva.
SOCIOLOKO ISTRAIVANJE
Dr. Mladen Lazi: TATINI SINOVI
U svojoj uvenoj rubrici - Istraivanja - Ljuba Stoji j e u NIN- u od
14. septembra 1986 g. objavio rezultate istraivanja Zagrebakog
sveuilita koje je sproveo Dr. Mladen Lazi na uzoru od 4500
ispitanika iz svih krajeva SR Hrvatske. : Direktori u SR imaju
preteno tehniko ili ekonomsko obrazovanje ( po 33 odsto) , a njihova
deca idu stopama svojih roditelja ( 31 odsto studira tehniku, a 27 odsto
ekonomiju). Re je , naravno, o tendenciji da se ova deca koncentriu
u profesijama svojh rodielja. Od ukupnog broja studenata u SR
Hrvatskoj studenti ekonomije, na primer, ine 17 odsto, a meu decom
direktora ima ih 10 odsto vie. Kad se posmatra prvo zaposlenje ove
dece po zavretku kolovanja, otkriva se njihova koncentracija u
bankama ( 15,5 odsto) . Slini su pokazatelji i o obrazovanju I
zapoljavanju dece sa politiarima. Sloj politikih funkcionera ima
najee pravno obrazovanje ( ne republikom nivou ak 40 odsto), pa
su I deca , pa su deca iz tog sloja znatno vise od dece iz ostalih slojeva
zastupljena meu studentima prava ( 30 0dsto njih studira pravo,
prema 12 odsto koliko ine studeti prava meu svim studentima ).
Pravo zapoljavanja dece politiara najee je u organima drutvenopolitikih zajednica od optine do Federacije ( 16 odsto). Opvi podaci
predstavljaju jo jednu potvrdu ve uoene tendencije postepenog
zatvranja ili samoreprodukovanja klase kolektivnih vlasnika u nam
drutvu, koju prema modelu drutvene strukture
autora ovog
istraivanja - ine slojevi profesionalnih politikih funkcionera I
privrednih rukovodilaca. Nasuprot ovoj grupaciji malazi se klasa
radnitva, a izmeu njih su, kao posredna klasa, intelktualci. Postoji jo
I klasa privatnika, koja je po Lazievom miljenju u biti izvan
85

sistema.
Ljuba Stoji konstatuje da :
Nijedno socioloko
istraivanje
kod nas nije dosad koristilo ovakav model drutvene
strukture i pokretljivosti, niti je uopte polazilo od pojma klase..
Rua Petrovi,
demograf NIN , br. 2027. Od 05.11.1989. )
SAMOUBISTVO U JUGOSLAVIJI
SLIKA DRUTVA
Samoubistvo je pojedinani in, lina tragedija skup samoubistva je
masovna pojava koja prikazuje drutvo u nutar koga se dogaa. Izmeu
1950-87. U naoj zemlji je registrovano preko slube SUP-a, i statistike
o umrlima, ukupno 101.424 samoubistva. To odgovara ukupnom
stanovnitvu nekog grada kao to je Kragujevac, ili Leskovac i Uice
zajedno,ili ukupnom stanovnitvu oko 50 seoskih naselja. Porast stopa
samoubistva tokom ovog vremena pokazuje tri odseka:
1.
Prvi traje od okonanja rata do oko 1960, sa stalnim porastom
stopa samoubistva, u vremenuj velikih, temeljnih i naglih promena. To
su bile promene u drutvenm poloaju i perspektivama razliitih klasa i
slojeva, u drutvenoj ulozi i znaaju pojedinih generacija, lomljenje
starog sistema vrednosoti, a religija i tradicija su veoma jake konice za
samoubistvo. U svakodnevnom ivotu , iz kog samoubistvo proizilazi,
znaajne su promene u braku i porodici, dostupnost razvoda i njegovo
ekplozivno irenjej, svoenje porodice na najui krug uz cepanje
generacijskog kontinuiteta..
2.
.Drugi odsek traje 1960-72. Kada se porast usporava. To bi
odgovaralo ili stabilizaciji
drutvenih promena ili boljem
prilagoavanju. Ono to je bilo poremeaj postaje nain ivota, kao
raspad porodice, gubitak drutvenog ili generacijskog statusa, na
primer.
3.
Od 1972-73. poinje ponovo , naglaeno irenje pojave
samoubistva, uklapajui se u mnoge srutvene poremeaje i njihovo
86
eljko LJ. Krsti
SVITAC
sve jae prisustvo u drutvenom i svakodnevnom ivotu. Ekonomske

tekoe i krize ubrzavaju drutveno raslojavanje, od nivoa izmeu
suseda. Visoka i rastua nezaposlenost je takoe vid drutvenog
raslojavanja. Prepleteni su krizom drutvenih vrednosti i morala,
slabljenjem solidarnosti i kohedzivnnosti, ekonomskim i drutvenim
skandalima, sve jaim generacijskim jazovima, izbijanjem i bujanjem
suprotnih interesa u politikoj i
nacionalnoj ravni. U takvim
okolnostima samoubistvo se iri, kao posledica prenoenja drutvenog
na psiholoku ravan. ( kasnije, po mom miljenju i zapaanju, dva su
momenta uticala na poveanje stopa samoubistva na naim prostorima.
Najpre, sa raspadom Jugoslavije dolo je do pucanja mnogih
meovitih jugoslovenskih porodica. To su pojedinci suvie lino
shvatili i zavavali u duevnim bolnicama. Poveanje stope
samoubistva, to se moglo videti po smrtovnicama objavljenim u
novinama, je bilo posle NATO bombardovanja na Srbiju 1999. Moglo
se uoiti da su samoubice mahom bili srednjoveni , oenjeni mukarci
koji su imali svoje porodice i decu. Pr. .K. ) Rua Petrovi u svom
tekstu navodi konkretne podatke, vazane za samoubistvo:
...Tako je prosena godinja stopa 1985 -87 , ila sledeim redosledom
: Slovenija 31,9, Vojvodina 26,3, Hrvatska 25,7, Jugoslavija 16,3,
Srbija 14,1, Srbija bez SAP 13,5, Crna Gora 12,8, Bosna i Hercegovina
12,3, Makedonija 6,1 i Kosovo 0,7. ...Kada posmatranje stope
samoubistva svedemo na nivo optina, razlike se jo poveavaju...Po
optinama Jugoslavija se moe podeliti, znatno preciznije nego preko
republika, na tri zone rasprostranjenosti samoubistva:
- Severna zona koja se po rasrostranjenosti smoubistva povezuje sa
njenim srednjoevropskim centrom, poinje od Slovenije pa se preko
severnog oboda panonske Hrvaske iri u Baku i Banat.. Juna zona
vrlo niskog samoubistva obuhvata kosovo, severni i centralni deo
Makedonije. Sve izmeu toga . od Istre i Dalmacije do istonog dela
Makedonije jeste sredina zona umerenog nivoa samoubistva. Profesor
Petrovi je dala i portret samoubice: ,...mukarac, usamljen i bez
porodice, neobrazovan, poljopivrednik ili radniki bez zanimanja,
87

Maar ili Slovenac, koji e krajem sedmice prekinuti svoje bitisanje. U
tekstu profesorka obrazlae strategiju preventive od samoubistva:
uvajte svoj brak i svoju porodicu, to su najsigurniji bedemi pred
samoom i posezanjem na sopstveni ivot! ... branici ne samo da se
ree ubijaju , ve imaju vee anse za duinu ivota u celini nego
njegovi vrnjaci izvan njega. Primera radi, stopa samoubistva 1981.
Bila je za razvedene mukarce 89,7 a oenjene 24,6, za razvedene ene
22,2 a udate 7,7....Takoe , : ukoliko je obrazovanje vie samoubistvo
je ree, pa je za fakultetski obrazovane mukarce 1981. stopa bila 12,9,
a za one bez osnovne kole 32,8. Kod ena 6,4 i 11,2 . Takoe prof.
Petrovi zakljuuje da: Ukoliko se nalazite blie vrhu drutvene
slojevitosti utoliko ste zatieniji pred samoubistvom.Porast se u celini
duguje irenu samoubistva u siromanijem i najsiromanijem delu
drutva. ..Ipak od svega prof. Petrovi istie: Najvei deo razlika u
raspostranjenosti samoubistva po evropskim zanljama moe se svesti na
razlike izmeu pojedinih naroda i etnikoih kultura.Te razlike su veoma
velike i kod nas. Stopa standardizovana po starosti bila je 1981.
Sledea: Maari 77,1, Slovenci 65,9, Srbi 26,6 ( i to u Srbiji 20,4, BiH
30,9 a u Hrvatskoj 41,1) , Crnogorci 20,4, Muslimani 15,2, Makednonci
13,2 i Albanci 7,6. Meu enama redosled je neto izmenjen : Maarice
19,7, Crnogorke 18,2, Slovenke 17,5, Srpkinje 12,7, Hrvatice 12,3,
Makedonke 5,4, Muslimanke 4,5 i Albanke 3,9.....Profesor Rua
Petrovi zakljuuje : Posebno je znaajno to to su razlike po visini
stope samopubistva po starosti, branom stanju, obrazovanju,
zanimanju, narodnosti meu enama uvek blae nego meu
mukarcima. Otuda bi se moglo rei da univerzalniji, emotivni i
humanistiki motivi imaju u samoubistvu ena vei uticaj a drutvene
razlike i drutveni poloaj manji nego kod njegovih vrnjaka.
88
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Terorizam:
Jedno podesanje:
ATENTANT NA TURSKOG AMBASADORA U BEOGRADU
U sredu 10. Marta 1983, u 10,55 asova, ambasador Republike
Turske u Beogradu Galip Balkar doiveo je atentat od dvojice stranih
dravljana: Harutioni Krikor Levontijana i Aleksandar el Bakijana,
koji su u Beograd doputovali iz Bejruta, koji je inae centar i baza za
obuku jermenskih terorirsta. Kako pie Milo Vasi u NIN- u od
20.marta 1983., : ambasador Balkar je krenuo iz ambasade u SSIP
slubenim mercedesom marke 280- sa diplomatskom regostracijom
48- A- 01 i sa turskom zastavom na blatobranu. ..Oko 11 asova
mercedes ( pravilnije bi bilo s mrfecedesom amasador B. pr. .K. )
ambasadora Balkara stie pred semafor na uglu Generala danova i
Bulevara revolucije. Pred njim ve ekaju dva automobila, uredno
postrojena za levo skretanje, tako da se mercedes zaustavlja desetak
metara od kafane Mala Madera. Ono to se desilo, desilo se veoma
brzo: dva mlada oveka kovrdave kose poteu automatske pitolje,
pritravaju kolima ambasadora Balkalara i otvaraju vatru. Mlai
atentantor puca kroz vozaki prozor i pogaa ofera Nedata
Koju....Ambasador Balkar pogoen je dvaput: u glavu i u rame. Obe
rane su veoma teke i on odmah gubi svest. ...Na pola minuta posle
prvog pucnja, dva atentatora ve tre, mlai kroz Tamajdanski park,
pored kioska na poetku staze preko puta JAT-a; stariji, desnom
stranom Bulevara revolucije , ka ulici Svetozara Markovia.
Tog trenutka jedan milicionar u civilu vraa se kui posle
zavrene smene, peke pored Tamajdanskog parka, od JAT-a ka
Maderi.Atentatora sa pitoljem sa druge strane ulice, ve pokuavaju
da zaustave goloruki graani. U jednog koj ipokuava da ga zaustavi
atentator puca u stomak. Re je o pukovniku u penziji Slobodanu
Brajoviu...Miliconer je sve to , veli Vasi, video i stigao do ulaza u
park malo posle atentatora. Tek sa tog mesta imao je istu niansku
liniju. Potegao je slubni pitolj M- 57 kalibra 7,62 mm i sa tridesetak
89

metara pogodio atentatora, teko ga ranivi. ..Put mlaeg atentatora bio
je dui..On je krenuo stazom u pavcu kafane ansa, ali je uz put probao
da ga zaustavi student eljko Milivojevi..Po tragovima sudei on se
okrenuo , repetirao zaglavljen metak i pucao u Milivojevia. Nastavio je
da bei prek otravnjaka, proao ansu i u kontejner za smee iza
Seizmolokog zavoda bacio pitolj. Njegov dalji put do Novog Sada i
trenutak hapenja, osam asova kasije, manje je jasan...
KOSOVSKI VOR:
ALEKSANDAR TIJANI , novinar je u NIN- u od 14. 09. 1986.
objavio tekst : Poreklo utanja , u kojem se bavi stanjem na
Kosovu, terenu gde je napravio reportau. Iznosimo najzanimljivije
delove: .Dok je ruski car svojevremeno za deset miliona dolara
prodao Aljasku Amerikancima, ovdanji finsnsijski strunjaci tvrde
kako Srbi i Crnogorci zarauju mnogo vie, krmei pare po pare
Kosova. Trezvenij iglasovi upozoravaju da se u Pokrajini deava to i
ovdanjem mezimcu, fudbalerima Pritine : najbolji igrai su se odesili;
klub ima para, ali nema rezultata. I zbog pogrenih raunica
rukovodstva - preti ispadanje iz prve lige. U tesktu Tijani navodi
problem u naselju Batusi gde je doao Dragia Pavlovi, prvi ovek
beograadskih komunista , koga su doekla ispred kancelarije Mesne
zajednice sa flaom albanskog konjaka. ...Meutim pravi , autenitini
zumum, koj ineodoljivo poseda na prie Janka Veselinovia, dogodio
se 5. Septebra u optini Pritina. Deak od esnaest godina , ( Albanac
vano je za priu ), neterao je svog konja na dvojicu mladjih deaka (
ve pogaate Srba) Kada su progleeni deaci zastali, haralija je
zahtevao da mu se predaju koulje, patike i lopta. Kada ih je dobio,
siao je s konja, traei dodatak u obliku dempera i opanaka. Poto je
pokupio svu garderobu, uzjahao je konja i mirno otiao. Tijani
zakljuuje: - Svest o mogunosti da se konjem mogu pogaziti dvojica
Srba i skinuti do gole koe, esnaestogodinji deak ne moe stei sa
nivoa nekakve ideologije, ve iskljuivo ivei u sredini koja to
90
eljko LJ. Krsti
SVITAC
blagonaklono ocenjuje kao malu tjelesnu vebu..i na kraju upozorava

da :- Nijedan komitet za ONO i DSZ nije reagovao na ovaj dogaaj,
koji je po svojim porukama znatno ozbiljniji nego to su verbalni
pokuaji silovanja koji, meutim, izazivaju vrelija reagovanja..
SLOBODAN MILOEVI , predsednik Predesdnitva CK SK Srbije
govorei politikom aktivu Kragujevca rekao je da je pred nama
godina koja e po mnogo emu biti prelomna jer e se prei u politik
akciju da se ostvare promene: ...Polazimo od toga da SR Srbija ima
svoje federalne jedinice u okviru SFRJ iskljuivo kao celina u
teritorijalnom, drutveno politikom i ustavno pravnom smislu. Zato
smo predloili da se u procesu promene Ustava SFRJ otklone
nedoslednosti u izraavanju ustavnog poloaja SR Srbije. ..Promene u
politikom sistemu treba da omogue SR Srbiji da ostvari status koji
nema, status Republike, ravnopravan sa statusom svih drugih republika
u Jugoslaviji...Srbija ne trai da bude vie republika od drugih
republika, ali sigurno je da ne moe dozvoliti ni da bude manje
republika od drugih. To to Srbija u svom sastavu ima dve
socijalistike autonomne pokrajine, ne moe da bude razlog da se ona
svodi na svoje ue podruije tzv. Srbiju bez pokrajina. Odnosno da
Republika Srbija bude zbog toga liena neophodnih politikih i pravnih
intervencija nad celokupnom svojom teritorijom, odnosno primorana da
ih primenjuje samo na jeda deo svoje teritorije - rekao je Miloevi. (
NIN; od. 14. Decembra 1986 . )
USTAV SFRJ IZ 1974.
U podnaslovu teksta Ipak se menja, stoji : Iako je jugoslovenski
Ustav iz 1974. sroen tako da se unapred onemogue lake i este
promene u njegovoj sadrini , Predsednitvo SFRJ odluilo se da
povue odavno oekivan potez: predloilo je po obimu velike a po
sadrini znaajne izmene sada vaeih ustavnih odredaba
:...Predsednitvo SFRJ je prole nedelje obznanailo da je na svojoj
sednici od 21. Januara utvrdilo sopstveni predlog da se pristupi promeni
Ustava SFRJ. Akt o tome , sa potpisom Sinanan Hasanija, ve je
91

upuen nadlenom ( Saveznom) veu Skuptine SFRJ. Predlog
predsednitva SFRJ je viestuko znaajan, ali njegova najvea vrednost
ogleda se u tome to je re o izbalansiranom i usaglaenom politikom i
pravnom inu, koji u ovoj fazi ima potporu predstavnika svih est
republika i obe pokrajine. Dakle, ima anse da bude prihvaen, to je u
situaciji kada svaka republika i pokrajina ima faktiko pravo veta i
moe da odbije svaki predlog i time zaustavi proceduru, od ne malog
znaaja. Tim pre to je dobro znano da se u pojedinim republikama i
pokrajinama nerado gledali ve i na samu pomisao o moguim
ustavnim promenama, a naroito na neke predloge koji su dolazili iz
nekih republika. To znai da sad vie ne moe biti sumnje da e se
jugoslovesnski Ustav menjati i da e promene ustavne materije po
svom obimu i znaaju biti znatne, mada se nee menjati osnovna naela
Ustava ve samo njen normativni deo. ( NIN, br. 1883; 01.02. 1987.
)
AKOVIKA GRUPA
Tokom 1987. God. NIN je objavljivao Feljton
autora Miloa
Miovia : Portret Fadilja Hode, jednog od najbliih saradnika Josipa
Broza Tita. Narodnog heroja iz II svetskog rata. Nosioca mnogih
vanih
funkcija u Jugoslaviji. U feljtonu smo naroitu panju
posvetili bitnim datumima i dogaajima: Zahtev da se autonomna
Kosovksa metohijska oblast, koja je Ustavom iz 1963 g. dobila
status pokrajine , kao republika prvi put je istaknuto u akovici,
rodnom mestu Fadilj Hode. ( koji je za pred drugi svetski rat
emigrirao u Albaniju a na Kosovo se vratio u vreme dolaska
italijanskih vojnika ) . Uinjeno je to u rapravi o predlozima druge
serije ustavnih amadmana , koja je poela 16 avgusta 1968. Na
sastanku politikog aktiva...Neki uesnici u toj raspravi , nezadovoljni
onim to je predloila Pokrajinska komisija za Statut, .. kategoriki
zahtevali da se AP Kosovo i Metohija, na osnovu prava na
samopredeljenja, konstituie kao republika....Ono to je reeno u ivoj i
na mahove veoma bunoj raspravi o predlogu ustavnih promena, koja je
voena na politikom aktivu Pritine poetkom septemba 1968. , bio je
92
eljko LJ. Krsti
SVITAC
dovoljno jasan signal za sve koji su bili spremni da ga uju i da

politikim merilima ocene predloge koji su tada nueni...karte su, da se
tako izrazimo, potpuno otvorene i pred kosovsku i jugoslovensku
javnost je izneseno sve to se neto kasnije nalo u platformi
organizatora novembarskih demonstracija 1968 g. Naime, tada su, osim
zahteva za republiku, obrazlaganjem pravom albanske narodnosti na
samoopredeljenje, definisani i zahtevi za priznavanje i drugih
obeleija suvereniteta, koja bi Pokrajinu inila dravom u onoj meri u
kojoj se to priznaje republikama. Fadilj Hoda je 22. Aprila 1968 god.
na sednici kosovskih komunista odranoj u Pritini, rekao : ....U
Beogradu, na jednom vrlo odgovornom mestu, ja sam govorio da
neprihvatanje ovih i ovkvih promena, kako mi sada gledamao, koje su
po naem miljenju vrlo realne i neophodne, svakako nas tera da
mislimo i na drugi put pronalaenja reenja. Mislim drugi put- to je
pitanje republike.
Oni koji su do sada pisali o posleratnom Kosovu uglavnom se slau da
je taj razvoj prirodno podeljen na dva razliita vremenska perioda : prvi
do Brionskog plenuma 1966 g., a drugi od Brionskog plenuma do
kontrarevolucionarnih dogaaja iz 1981. .. Nije mogla da ostane tajna
da je posle Brionskog plenuma, u Beogradu kod Fadilj Hode, odrano
neformalno interno savetovanje na kome je najui krug kosovskih
rukovodilaca Albanaca razgovarao o odjecima Beogradskog planuma,
I kursu koji je u vezi s tim, trebalo preduzeti na Kosovu. Govornik
Fadilj Hoda bio je ne samo inicijator politikog kursa , ija je osnova
tada utvrena, ve I najenerginiji zagovornik teze da se polemike koja
se ukazala posle Brionskog plenuma kako bi se Kosovo konano
oslobodilo srpskog tutorstva. ( NIN, 15. 11.1987. br. 1924. )
LISTA ODGOVORNIH
U NIN-u br. 1922 od. 1.11.1987.g. odjavljena su imena kosovskih
dugogodinjih politiara protiv kojih je pokrenut predlog za idejno
politike odgovornosti : Mahmut Bakali, Devid Nimani, Duan
Risti, Imer Pulj, Devdet Hamza, Ismailj Bajra.
93

VLASI I PRAVNA DRAVA
PETAR IGNJA
( NIN, od 05.11.1989.)
Prvi dan suenja Vlasiju ( Azemu u Titovoj Mitrovici , sada
Kosovskoj Mitrovici pr. .K. ) i ostalima pokazalo je jednu prostu
injenicu: ovaj bivi elnik kosovskih komunista postao je
neprikosnoveni lider kosovskoh nacionalista I separatista. Oni su to
manifestovali nainom koji nam nije stran ( kamenovanjem automobila,
napadanje novinara, izvikivanje antijugoslovenskih i antrsprskih
parola), prieljkujui, moda, novo krvopolie. Niko ne kae da se ovo
odvija po Vlasijevoj elji,, ili njegovom snagom volje, ali ironija bivih
politiara i jeste u tome to kada siu sa vlasti , deluju nemonije od
onih koji je nikada nisu imali. Sve to se ovih dana dogaa na ulicama
nekih kosovskih gradova, nikako ne ide u prilog Vlasijevoj navodnoj
nepovezanosti sa novembarskim i februarskim dogaajima ( raunajui
I mrtve i ranjene ) jer i pesma koju su demonstranti pevali govori kako
su besu dali da e za Kosovo i Vlasija ako treba poginuti. ..Na
suenje su doli , pokuali da uu u sudnicu , i ambasadori. Sjaj
njihovih limuzina, pomean sa kosovskim siromatvom tamne boje,
sliku je inilo pomalo egzotinom. Zato su doli? Zbog sudbine
Jugoslavije? Iz prevelike ljubavi prema njoj? Iz puke radoznalosti ? Zar
nije malo prejak taj ljubavni zagrljaj?Imaju Srbi izreku koja kae: od
ljubavi , mati dete udavi. Kau neke novine da se danas i naa spoljno
politika uveravanja da Jugoslavija gradi novi socijalizam , dovedena u
lakmus situaciju. Taj lakmus papir , to je suenje Vlasiju , jer
evropski standardi ljudskih prava ne doputaju mogunost da se
politiaru sudi zbog politike aktivnosti. Ima, dodue, izuzetaka (
mislim na politiki proces Jovi Opaiu I drugim Srbima iz Knina) , ali
to su izuzeci koji potvruju pravilo . I to je uradio ibenski sud?
Oslobodio je Jova politike krivice. Sve stvari dou na svoje mestotako je dogovorio Ivo Andri tako je bilo u kninskom , tako e biti i u
kosovskom procesu...
94
eljko LJ. Krsti
SVITAC
VLAST I ODGOVORNOST
Autor Velizar Zeevi
( NIN; 01.11.1987; br. 1922).
Silazak Hamdije Pozderca sa politike scene vremenski se gotovo
podudario sa pozivanjem na odgovornost vie kosovskih rukovodilaca..
Izmeu kosovskih zbivanja I Agrokomerca , na izgled , nema
neposredne veze, izuzev jugoslovenskog prostora, jugoslovenskog I
vremena ovog naeg, socijalistikog. Kosovska drama poela je ulinim
prologom, demonstracijama razbijanjem izloga, parolama. Sluaj
Agrokomerca , nastajao je tiho , uz lako utanje papira u kabinetima,
bankarskim I drugim. Izvoenje kosovskog epilog pripalo je, uglavnom,
mladiima, studentima, bukaima koji su u jednom trenutku, postali
moda, nestrpljivi I neposluni. Izvrici u Agrokomercu bili su nii I
srednji inovnici u bankarskim I drugim slubama, posluni I verni do
kraja. I Kosovo I Cazinska krajina bili su ne samo ekonomski zaostali
krajevi ve I nastanjeni civilizcijskim uskraenim stanovnitvom. To je
olakavalo manimulaciju proklamovanim pravom na jednakost u
najmanje dva vida : egzistencijalnim, materijalnim pa I nacionalnim
kada je re o izabranima. ..I ba to, lobodna politika volja, nezavisno I
bez kontrole povezana horizontalnim I vertikalnim sponama politikih
funkcionera, ini glavnu slinost izmeu kosovskih zbivanja I sluaja
Agrokomerc . Dok traje politika zatita niih funkcionera od strane
viih I obratno, sve je moguno: delovanje ispod, iznad I mimo zakona,
suprotno obiajima, pravdi, socijalistikim I samoupravnim principima.
Sve
AFERA AGROKOMERC
Miroslav Vujovi
( NIN; 5. Novembar 1989.)
FIKRET ABDI IZBLIZA
95

Drugi dan je kako je Fikret Abdi na slobodi, 25 oktobar, jedanaest
asova i petaest minuta: - Mi danas ne znamo zato smo optueni. Ne
znamo mi broj menica, niti znamo njihov iznos. Vi znate da smo imali
sudska vetaenja i da po tim nalazima sada vie nije u pitanju 5059
menica, kako stoji u prvobitnoj optunici, kako stoji u prvobitnoj
optunici, a po novoj ne zna se da li je izmena ili dopuna- kae se da
se radi o najmanje 2818 menica. Ono to je jedino sigurno, to je da su
sve menice sa pokriem. ..Ovde Fikreta Abdia uvaju svi. uvaju
oigledno i Agrokomerc, jer kako drugaije protumaiti injenicu da su
svi povratnici iz Velike Kladue spremni da bespovratno daju po 10
hiljada maraka za ozdravljenje Kombinata.
Prema predstavnicima masmedija Abdi je veoma predusretljiv.
Odgovara na svako pitanje. Proglaen sam za dravnog neprijatelja i
pljaka radnike klase. A ta onda rei za politiare koji su dopustili da
godinja inflacija bude dve hiljade odsto? Kad sam otiao iz
Agrokomerca bila je sto odsto.. Ne znam ko je onda pljakao radniku
klasu Jugoslavije ja ili politiari koji su na vlasti. Mikuli (
Branko p.r. .K. ) me je optuio da sam megaloman. Ako je
megalomanstvo stvoriti uslove da ljudi ostanu svom kraju , da se ne
iseljavaju, to je meni bio osnovni motiv onda pristajem da budem
megaloman i kontralevorucionar.
SPASILAC: OSMAN PIRIJA
Njega spominje i Milo Vasi u svom tekstu: U koncepcijskom,
stratekom smislu, meutim, moglo bi biti problema. Naime, pof.
Osman Pirija izrazio je svoje koncepcijsko neslaganje sa
centralizaciranim rukovoenjem starog reaslsocijalistikog tipa.
Agrokomerc ne moe na trite kao jedinstveno poduzee sa sa jednim
loncem para, ve kao sloena firma sastavljena od vie poduzea od
kojih nisu sva jednako propulzivna. To, po njegovim reima znai da
svako od njih ima ima svoj aovlaenja i odgovornosti i da Agrokomerc
ne moe da se trino ponaa samo prema spolja, nego i iznutra. Prof.
Pirija upozorava i na okolnosti da Agrokomerc vie nije na ovom
terenu monopolska firma i da se valja suoiti sa konkurencijom: od
96
eljko LJ. Krsti
SVITAC
drugih drutvenih firmi do privatnika koji stiu na megdan. ..Inae dr.

Osman Pirija je ovek koji je do marta 1989 g. bio na elu
Agrokomerca. Novinar Ramiz Kurtei u tekstu : O prljavoj vodi i
detetu, navodi : ivotni put Osmana Pirije moe se , uz neminovna
pojednostavljivanja , definisati kao stalna borba i nemirenje sa
etatistikom logikom u socijalizmu. Od sredine ezdesetih on stvara
za nas u to vreme i po organizaciji i po cilju novo preduzee Hepok
iz Mostara. Sukob je tinjao da bi do otvorenog sudara dolo 1973
godine sa protagonistima dogovorne pameti, ekonomijei mnogo ega
jo dogovrenog. Umalo uhapen, u izolaciji, skrajnut, nije odustao. Kao
strunjak jugoslovenskog i svetskog formata, objavljivao je kod nas i u
svetu. Svojim studentima je prenosio sva iskustva, i naa i svetska. ...U
mnotvu apsurda jo jedan je krupan. Kada se utvrivala vrednost
Agrokomerca, nije predstavljena vrednost strunjaka i radnika. Oni za
nas nemaju nikakvu vrednost. Koliko vredi jedan strunjak ili dobar
radnik saznamo tek kada ode van. I to saznamo tek kada nam svet kae
ne bez rezignacije govori Osman Pirija, ovek koji je podneo ostavku
na mesto direktora, koja vai od 01. janura 1990. Njegov napor da iz
korita sa prljavom vodom ne izbacimo i dete, nadamo se, nee ostati
bez rezultata.
Komunistiki politiar Hamdija Pozderac je 1971. godine isposlovao
ustavne izmjene, iako neki taj in smatraju kompromisnim, odnosno
privremenim rjeenjem s obzirom da vodstvo tadanje Jugoslavije iz
politikih razloga nije smatralo prihvatljivim izraz "Bonjak".
Vieartijska demokratija
Jugoslovenska podeljena komunistika partija prvi put je iznela
mogunost uvoenja viepartijske demokratije. U dokumentu koji je
usvojen na sednici CK kae se da e partija podrati razvoj politikog
pluralizma i prava i slobode pojedinaca. U dokumentu se ne govori o
osnivanju opozicionih partija ali se istie da e partija podrati politike
organizacije graana..ime se obezbeuje slobodno iznoenje politikih
ideja i programa. Dalje se kae da zakonitost moe biti potvrena samo
97

politikom voljom graana izraenom na izborima na kojima e
uestvovati politike grupe sa spostvenim programima tako da e se
jasno videti koji je od predloenih programa dobio najveu podrku.
Meutim, jasnostavlja se stavlja do znanja da partija ne prihvata
svoenje politikog pluralizma iskljuivo na viepartijski sistem, poto
je to samo jedan od moguih oblika politikog pluralizma. Asoijeted pres- NIN od. 05.11.1989.
Demai za ujedinjenje Albanaca. RTS 2012 g.
Adem Demai rekao da ujedinjenje Kosova i Albanije nema alternativu.
Kosovski politiki aktivista Adem Demai izjavio je da ujedinjenje
Kosova i Albanije nema alternativu.
Adem Demai - kosovski Mandela
Na stogodinjicu Kumanovske skuptine Demai je rekao da albansko
rukovodstvo treba da sledi primer Ise Boljetinija i da se ne zaustavi dok
se Albanci ne ujedine.
"Danas kada Albanija doivljava renesansu, svima onima koji ne veruju
kaem da emo se ujediniti sa Albanijom", rekao je Demai, prenose
pritinski elektronski mediji.
Bivi politiki zatvorenik upozorio je da e izgubiti svi oni koji misle da
e ponovo okupirati Kosovo.
"Svim onim komijama koji otre noeve poruujem da prihvate
stvarnost, jer kao to su izgubili poslednji rat izgubie sve druge ratove
sa nama. Svi Albanci ne treba da se zadovolje do sada postignutim ve
treba da slede primer velikana", rekao je Demai.
KO JE ADEM DEMAI ?
https://srrs.facebook.com/permalink.php?story_fbid=231578043630076&id=364
36743833
Adem Demaci, vanredni student prava i poznati pisac nacionalistickih i
iredentistickih tekstova, okupio je oko sebe 1958. manju grupu
98
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Albanaca - knjizevnika, koja bi radila na okupljanju mlade albanske

inteligencije na platformi borbe za prikljucenje Kosova Albaniji.
Dogovorili su se da pristupe stvaranju ilegalne organizacije koja bi, u
prvoj fazi, radila na sprecavanju iseljavanja Albanaca u Tursku, zatim
na "budjenju" nacionalne svesti i patriotizma prema Albaniji. A kasnije
bi se islo i na akcije individualnog terora i atentata na pojedine
rukovodece licnosti na Kosovu. Demaci je za nepunu godinu dana
formirao "opstinske komitete" u Pristini, Djakovici, Peci i Titovoj
Mitrovici, zatim dva "aktiva" u Gnjilanu i Djakovici. Prvom su dali ime
"Alija Ulcinaku" - ime poznatog albanskog partizana na Kosovu, a
drugom "Haki Taka" - ime ubice Miladina Popovica. Imali su i "udarne
grupe" od 3-5 clanova u nekoliko sela oko Pristine.
Demaci je rodjen 1936. godine. Jos tokom studija u Beogradu poceo je
da pokazuje svoju otvorenu netrepljivost prema Srbima i Srbiji. Na
predavanjima je jos 1956. godine izricito zahtevao od profesora i
studenata da o njemu govore kao o Albancu, a ne kao o Siptaru. Bio je
to pocetak njegove politicke teorije o ugrozenosti Albanaca u Srbiji i
njihovoj potrebi da se bore za vlastitu drzavu unutar Jugoslavije. Kada
se vratio u Pristinu, kao novinar i urednik "Rilindije" stampao je ove
svoje nacionalisticke stavove. Uhapsen je prvi put 19. novembra 1958.
godine, jer je jos tada govorio da na Balkanu nece biti mira dok se
Kosovo ne otcepi od Jugoslavije.
im se nasao na slobodi 1961. godine Adem Demaci je formirao
ilegalnu iredentisticku organizaciju sa cak tri stotine clanova. Mnogi od
njih su bili komunisti kao i on, pa su se ideoloski napajali delima
Lenjina, Staljina, Mao Ce Tunga i Envera Hodze. Materijalima ih je
snabdevao KGB preko Sofije, a ponekad i preko Tirane. Generalni
politicki cilj im je bio odvajanje Kosova i Metohije od SFRJ i pripajanje
Albaniji. Zato je ova organizacija i dobila naziv "Revolucionarni pokret
za ujedinjenje Albanaca". Organizacija je formirana 1963. sa sedistem u
Pristini, a raskrinkana 1964. godine.
Adem Demaci je uhapsen drugi put pocetkom juna 1964. godine i posle
priznanja da je vodja tajne iredentisticke organizacije je osudjen na
99

petnaest godina raobije. Njegovi najblizi saradnici Ramadan Salja,
Redzep Elmazi, Zecir Gervala i Hilmi Rakovica dobili su po dvanaest
godina zatvora. Ovog puta kaznu je Demaci izdrzavao u Nisu i
Pozarevcu.
Adem Demaci se tako pojavljuje kao idejni vodja i organizator dveju
ilegalnih iredentistickih organizacija. "Revolucionarni pokret za
ujedinjenje Albanaca" je postojao od 1963. do 1964. godine, a "Pokret
za nacionalno oslobodjenje Kosova" od 1974. do 1975. godine. Kao
rukovodilac ovih organizacija Demaci je osudjen na 15 godina strogog
zatvora. Zbog drzanja na prvom sudjenju 1959. jer je u toku sudjena
isticao je da se ne oseca krivim za svoj rad i "jer ce Kosovo kad-tad biti
prikljuceno Albaniji", Demaci je postao idol albanskih nacionalista i
iredentista u zemlji i inostranstvu i proglasen za "nacionalnog heroja".
Njegove fotografije se rasturane kako u zemlji, tako i u redovima
albanske emigracije i nasih gradjana na privremenom radu na Zapadu.
Nekoliko meseci posle hapsenja Adema Demacija, organizatora i
jednog broja aktivista "Revolucionarnog pokreta za ujedinjenje
Albanaca", koje je izvrseno juna i jula 1964. godine, gotovo na citavoj
teritoriji SAP Kosova otkrivene su nove ilegalne grupe i organizacije
sastavljene pretezno od ucenika visih razreda srednjih skola, studenata,
prosvetnih radnika i drugih intelektualaca, kao i neotkriveni ostaci ovog
"pokreta". Samo u toku 1965. godine otkriveno je 11 grupa i
organizacija u kojima je identifikovano preko 120 aktivnih clanova.
Jos dok je bio u zatvoru Adem Demaci je postao simbol albanskih
nacionalista. Vodje siptarskih studentskih demonstracija iz 1968.
godine, a i organizatori iredetistickih akcija na univerzitetu 1974. u
Pristini, bile su u tajnoj vezi sa Demacijem. Njegovo ime je bilo
propusnica za Tiranu, a preko nje za Pariz i Moskvu. Novi Demacijevi
saradnici u Pristini bili su Kadri Osmani, Adem Rukici i Skender
Kastrati. Svi su zajedno uhapseni pocetkom septembra 1975. godine.
Sudjeno im je zbog neprijateljskog organizovanja radi ugrozavanja
SFRJ. Adem Demaci je treci put osudjen na petnaest godina zatvora
100
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Adem Demaci je za vreme izdrzavanja kazne zatvora u KPD Pozarevac

neprijateljski delovao. Bio je u kontaktima i usmeravao aktivnost i
ponasanje jednog broja osudjenih organizatora demonstracija 1968. kao
i clanova njegove organizacije iz 1964. godine. Prilikom pustanja na
slobodu Seljatin Novosela i Bajram Hetema zatvoreni Demaci je
insistirao da se povezu sa organizatorima demonstracija koji su na
slobodi i da nastave sa neprijateljskom delatnoscu, "kako se ne bi
izgubio kontinuitet u radu".
Velike nevolje jugoslovenskoj tajnoj policiji stvarao je i "Pokret za
nacionalno oslobodjenje "Kosova". Ova organizacija je nastala krajem
1974. godine od vise ilegalnih grupa koje do tada nisu bile cvrsce
medjusobno povezane. I to na predlog Adema Demacija koji je te
godine, pusten iz zatvora. Neposredni organizatori bili su Skender
Kastrati, Hasan Drmaku, Osman Dumosi, Seljatin Novosela, Adem
Rukici, Iljaz Pireva, lica koja su se posebno eksponirala u studentskim
demonstracijama 1968. u Pristini i Podujevu, a zatim i neki neotkriveni
clanovi "Revolucionarnog pokreta za ujedinjenje Albanaca", kao i jedan
broj osudjenih clanova ove organizacije koji su, do 1974. godine,
pusteni iz zatvora medju kojima i Adem Demaci koga su odmah
prihvatili kao "lidera" organizacije.
Kako se za slucaj Demaci zainteresovala i slovenacko-hrvatska
koalicija, to je Republicki sekretarijat za pravosudje Hrvatske po odluci
Predsednistva SFRJ drugog aprila 1990. godine pomilovalo i odmah
ovog Albanca pustilo iz kaznionice u Slavonskog Pozegi na slobodu. Po
savetu prijatelja iz inostranstva, Adem Demaci kao "borac za albansko
nacionalno ujedinjenje" prihvatio se funkcije humanitarca. Umesto da je
preuzeo vodjstvo albanskog nacionalistickog pokreta, Demaci se
pocetkom devedesetih zadovoljio pozicijom predsednika Saveza za
odbranu ljudskih prava i sloboda.
Poznat po svojim radikalnim politickim stavovima Adem Demaci se
ovim javno predstavio kao zagovornik albanskog politickog nasilja na
Kosovu. On nijednom recju nije osudio terorizam samozvane
Oslobodilacke vojske Kosova, sto se od njega moglo ocekivati, jer je
101

Demaci zvanicni zastupnik Helsinskog odbora za ljudska prava u
Pristini.
U svom napadu na dr Ibrahima Rugovu i Demokratski savez Kosova
jugoslovenski Mendela je za svoju tezu da lideri albanskog pokreta ne
brinu o narodu vec o svojoj karijeri nasao dokaze u besmislenosti
donosenja Ustavne deklaracije od 2. juna 1990. usvajanja Kacanickog
ustava, 7. septembra 1990. i formiranja ilegalne Skupstine i Vlade
Republike Kosovo 24. maja 1992. Svi tvorci ovih institucija
nepostojeceg "nezavisnog Kosova", rekao je Demaci, pobegli su u
inostranstvo i izdali albanski narod.
Prema kosovskim medijima na albanskom jeziku, tzv. OVK su cinile tri
grupacije: drenicka, deo pod vodjstvom Bujara Bukosija i deo ciji je
mentor Fatos Nano i jezgro Adema Demacija i bivsih politickih
zatvorenika u Juniku. Ove formacije su bile povezane horizontalno, bez
stroge vojne subordinacije armije. Najjaci albanski "vojnopoliticki
centar" bilo je mesto Junik sa oko 1500 ljudi pod oruzjem, koji je
obisao i americki ambasador Ricard Holbruk i tako od OVK napravio
gerilsku armiju. Kada je Adem Demaci dao ostavku, jer nije zeleo
autonomiju vec nezavisnost, Madlen Olbrajt ga je primorala na
povlacenje, pa je mladi Hasim Taci izbio u prvi plan. Kada je Medlin
Olbrajt i inaugurisala Hasima Tacija za prvaka Kosmeta, gurnula je i
Adema Demacija i dr Ibrahima Rugovu u cosak politickog odlucivanja.
Kosovski vor jo nije razreen: Tai i I. Dai u Zagrebu ( SR.
Hrvatska). 2012.
Ljubica Spaskovska, doktorantkinja na Univerzitetu u Egzeteru,

Velika Britanija
Vavilonski komar- jugoslovenstvo, antinacionalizam,

alternative 1989-1991
REPUBLIKA
102
eljko LJ. Krsti
SVITAC
.
Jugoslavija danas lii na postmoderni Vavilon. Kao to graditelji
drevnog Vavilona, prema biblijskoj legendi, nisu mogli da dovre
graevinu jer se, meusobno nisu razumeli govorei razliitim jezicima,
tako dananji ruitelji Jugoslavije ne pokazuju volju da se uzajamno
razumeju o cilju i nainu ruenja postojee graevine i gradnji nove
(ili novih) graevina. Ruitelji-graditelji deluju pozivajui se na
retrospektivnu istorijsku argumentaciju, mahom o istorijskim pravima
na vlastitu teritoriju i dravu i na nepreiene stare raune; tako da
nastaje pravi postmoderni ambijent u kojem su na delu razliite
istorijske epohe..
Neboja Popov (1991, str.223)
U domenu jugoslovenskih studija "postoji tendencija da se 'istorija ita
unatrag', ignorirajui alternative dominantnim nacionalistikim
diskursima i politika tokom istorije Jugoslavije."Meutim, ako
sveobuhvatno analiziramo raspad Jugoslavije, antinacionalistike,
demokratske i projugoslovenske tendencije treba smatrati bitnim delom
tog kompleksnog mozaika. Oni su paralelni tok koji je od kasnih 1980ih pokuavao neutralizirati porast nacionalizma i militarizma.
Od izuzetne je vanosti - barem delimino - smanjiti dominaciju etnonacionalne paradigme u sferi tz. jugoslovenskih studija, tim to bi se
posvetila panja antinacionalistikim strujama u okviru progresivnog
jugoslovenstva,
kao
suprotni
pol
ili
pandan
institucionalnom/socijalistikom jugoslovenstvu. Do 1990, ovaj drugi je
oliavao specifinu jugoslovensku kombinaciju etno-nacionalne i
klasne paradigme, dok je prvi ujedinjavao razliite liberalne ideje ili
ideje radikalne levice koje su nastojale reformirati nestabilnu federaciju.
Nakon to je klasna paradigma poela gubiti svoju relevantnost,
institucionalno/socijalistiko jugoslovenstvo poelo je gubiti svoje
ideoloko jezgro, bez novog, konsenzualno dogovorenog politikog
sadraja da ispuni prazan prostor. Reformistike, demokratizirajue i
projugoslovenske inicijative o kojima e biti rei, ne samo to su uli u
103

trkuprekasno, nego svoju su ponudu za nove politike paradigme
predstavili dosta sloenim i ne-populistikom jeziku.
Reformske inicijative nastojale su redefinirati jugoslovenski
nadnacionalni okvir odvajajui jugoslavenstvo i socijalizam, bez
davanja prednosti ekskluzivistikim i etno-nacionalnim vizijama o
izlasku iz sveobuhvatne krize, odnosno promoviranjem vizije
demokratskog jugoslovenstva koja bi omoguila konstituiranje novog
politikog
i
kulturnog
okvira
bez
socijalikog/revolucionarnog/titoistikog jezgra kao raison d'etre. Dok
su pluralizacija politike, ljudska prava i sloboda izraavanja bili
zajedniki zahtevi gotovo svih opozicionih politikih i intelektualnih
aktera na jugoslovenskoj javnoj sceni krajem osamdesetih godina, UJDI
i Savez reformirskih snaga bili su jedini koji su zastupali
jugoslovenstvo kao primarni referentni okvir bez davanja legitimiteta
aktuelnim projektima nacionalistike homogenizacije.
Mobilizacija jugoslovenske intelektualne i kulturne elite u UJDI-ju i u
ostalim antiratnim kampanjama graanske demokratizacije, na kraju
nije uspela, uglavnom zbog simbioze dva
faktora:
1)
mnogi
Jugosloveni bili su socijalizirani u sustavu koji je od 1974 nadalje
funkcionirao kao de facto konfederacija i promovirao je "jugoslovenski
socijalistiki patriotizam", umesto oseaja jugoslovenske pripadnosti, i
2) projugoslovenske kampanje i inicijative bile su predvoene od strane
antinacionalistikih protivnika reima (bivi ezdesetosmai, praxisovci,
intelektualci/umetnici liberalne opozicije ili nove ljevice, koji su tokom
svog profesionalnog ivota otvoreno ili suptilno kritizirali
jugoslovenski reim, zastupali antinacionalistiku liniju i nisu imali
konkretnu politiku potporu u drugoj polovici 1980-ih). Iako ove
inicijative nisu doivele praktinu politiku implementaciju, one, ipak,
predstavljaju sastavni deo (post)jugoslovenske istorije, koji nije dobio
odgovarajuu panju u novijim akademskim radovima.
104
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Mapiranje jugoslovenstva
ivot sam, doslovce, provela izmeu Zagreba i Beograda, ivjei
uporedo u dva grada. Mi smo uvijek bili transrepublikanci,
transnacionalci, tada se to zvalo biti Jugoslavenkom. Danas, i ve neko
vrijeme, oduzeli su nam taj kvalifikativ, kompromitirali ga, kao to su
kompromitirali imena nacija O gubitku domovine govorim bez
patriotskog ara. Prezirem svaki oblik vezanosti za sluajnost svog
etnikog roenja. Ali, gubitak roditelja, kao i gubitak domovine,
slini su po tome to nas stavljaju u situaciju radikalne ontoloke
nesigurnosti, bez-temeljnosti.3(Rada Ivekovi, 1991, str. 17)
Iako je antifaizam bio glavni stub institucionalnog/socijalistikg
jugoslovenstva, mesto i znaenje antifaizma je formalno slino, ali
sutinski razliito od onog to je zauzimalo u Njemakoj Demokratskoj
Republici (DDR) ili u Sovjetskom Savezu. U jugoslovenskom
kontekstu, antifaizam je shvaen kao dvostruka pobeda nad spoljnim
(njemakim) iunutarnjim (domaim) faizmom, utjelovljenog pre svega
u ustakom i etnikom pokretu. U nedostatku elementa sovjetske
okupacije, ali sa naglaenim aspektom graanskog rata, jugoslovenski
antifaizam bi se mogao nazvati autohtoni antifaizam.
Meutim, raison d'etre Jugoslavije revolvirao je oko mnoine
dravnih identiteta i vie autopercepcija, od kojih su svi imali gotovo
jednaku vanost i institucionalnu zatitu: etnonacionalni, nadnacionalni,
socijalistiki, antifaistiki, federalni, nesvrstani, anti-staljinistiki,
prozapadni.
Nakon zavretka Drugog svetskog rata socijalistika Jugoslavija je
organizirana na principima 'etno-teritorijalne federacije' ukljuujui
nove grupe dravljana poput Makedonaca, bosanskih Muslimana i
Albanaca. Kada su u proljee 1967, u okviru istraivanja javnog
miljenja ispitanici upitani: U principu, dali biste rekli da ste veoma
zadovoljni, uglavnom zadovoljni ili nezadovoljni izgledima vase
porodice za budunost?, 77% ili vie u svakoj republici i pokrajini,
osim Slovenije (gde je procent bio 61%) odgovorilo da su "zadovoljni"
105

Dakle, generalni progres do kraja 1970-ih i poboljanje kvalitete ivota
generalno su ojaali lojalnost prema dravi. Socioloka istraivanja
pokazivala su "malu etniku distancu, mnogo manju nego u brojnim
drugim, razvijenijim zemljama." Studija iz 1973 od autora N. Rot i A.
Havelka citira proseno prihvatanje od 5.61 (od 7): najvee je
prihvatanje bilo Slovenaca i Makedonaca, a najnie Bugara i Nemaca.
Ne treba, meutim, prevideti injenicu da je Jugoslavija bila federacija
u permanentnom fluksu, prolazei kroz nekoliko ustavnih promena.
Jo od Drugog svetskog rata jugoslovenske vlasti nameravali su razviti
izvorni jugoslovenskimodel socijalistikog federalizma iji je primarni
cilj bio reavanje nacionalnog pitanja, pomirenje nespojivih etnikih
narativa iz prolosti i promocija sistema etnike i drutvene/ekonomske
jednakosti. Ovaj specifini sistem regulacije konflikata i socijalne
integracije kroz devolucije, nastojei da obezbedi lojalnost kroz
naputanje projekata izgradnje nacije i pruanje dalekosene autonomije
federalnim jedinicama omoguio je komplikovanu interakciju i
balansiranje etno-nacionalne nasuprot klasne paradigme. Kao
ilustraciju, novi savezni Ustav iz 1974, definirao je republiku
kao"dravu utemeljenu na suverenosti naroda i na vlasti i
samoupravljanju radnih ljudi i svih radnika..." Iako je novi Ustav
garantirao
jugoslovenskim
graanima
jedinstveno
savezno
dravljanstvo, republike su ipak bile slobodne da osmisle i
implementiraju vlastite zakone o dravljanstvu, stvarajui tako posebni
dvoslojni/dvostepeni reim dravljanstva. Dakle, od 1974. godine
nadalje mogue je govoriti o jugoslovenskom supra-nacionalizmu,
pored jugoslovenskog federalizma. Ustavne promene omoguile su
stvaranje posebne nadnacionalne sfere koja je bila jasno odvojena od
lokalnih republikih drutveno-politikih konteksta, ali u isto vreme bila
je povezana preko suptilnih niti komunikacije sa uim federalnim
jedinicama.
106
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Studija iz 1971. godine o politikoj integraciji u Jugoslaviji obezbedila

je vredne uvide u ono to je te godine predstavljalo novu kategoriju na
popisu stanovnitva Jugoslavije: kategorija Jugoslovena. Autor tvrdi da
"ti pojedinci mogu predstavljati novi element u jugoslovenskom
drutvu". U studiji je zakljueno da je 81% ove populacije zavrilo
barem srednju kolu, 85% su bili ispod 45 godina starosti, 88% su bili
ateisti, a 70% komunisti. Dakle, navedeni su obrasci kojima e se baviti
i kasnija istraivanja: naime, da oni koji odabiru nad-etnikupripadnost
su uglavnom meovitog porekla ("odbrambeno jugoslovenstvo"),
urbanog porekla, obrazovani, mladi ("demografsko jugoslovenstvo"),
mobilni drutveni slojevi. Osim toga, jugoslovenska sociologija je
takoe uzela u obzir i kategoriju "jugoslovenstva" kao preferirana
nacionalna identifikacija (jugoslovenska preferencija nasuprot
jugoslovenskog
izjanjavanja),
odnosno
tzv.
latentno
jugoslovenstvo.
"Nagli porast nad-nacionalnog oseanja" koji je postao naroito vidljiv
nakon popisa 1981 godine, u skladu je s onim to Ana Devi naziva
jugo-kosmopolitski kulturni habitus.
U posljednjem pravilno provedenom jugoslovenskom saveznom popisu
stanovnitva iz 1981, 1,215,000 ljudi izjasnili su se kao Jugosloveni u
nacionalnom smislu - 4,5 puta vie nego u 1971 god. Ako to uporedimo
sa brojem drugih naroda i narodnosti, broj deklariranihJugoslavena bio
je vei od Crnogoraca, gotovo isti kao Makedonaca, a samo 2% nii od
broja Slovenaca i Albanaca. Pitanja poput: "Ko su ovi ljudi?", bila su
logina. Kao to je bilo reeno, treba uzeti u obzir spoljne okolnosti u
vreme popisa (kosovska kriza i strahovanja da bi se zemlja mogla
raspasti), kao i fenomen meovitih brakova odnosno "prirodni proces
amalgamacije."
Iako je ovaj oseaj nad-etnike pripadnosti bio koncipiran,
internalizovan, prenoen i propagiran na mnogo razliitih naina, u biti
predstavljao je dodatni sloj identiteta, kao i dodatnu sferu interakcije i
konvergencije. Od toga da bude isto politiki, "jugoslovenski" identitet
je postepeno postao kulturni i nacionalni, uprkos esto nejasnoj
107

dravnoj politici da se jugoslovenstvo ne promovie kao kategorija
nacionalne pripadnosti te da se i sama oznakaJugoslovena tretira kao
"nacionalno neopredeljeni".
Nakon spontanog jugoslovenskog boom-a 1981 godine, osamdesetih
godina dolo je do intenziviranja debate oko jugoslovenstva: da li ga
treba tretirati kao nacionalnu pripadnost, ili bi ga trebalo fiksirati u
njegovom socijalistikom, politikom, ne-nacionalnom okviru? esto
predmet "stigmatizacije" u javnom diskursu, "diskreditiran" i
"kompromitiran" zbog istorijskih asocijacija sa meuratnog integralnog
jugoslovenstva, jugoslovenstvo ba kao i jugoslovenska nacija uli
su u sredite duge bitke miljenja i debata tokom osamdesetih.
Pozivajui se na lan 170. saveznog Ustava kojigarantuje slobodu
izraavanja nacionalne pripadnosti, crnogorski advokat Maksim Kora
podneo je inicijativu jugoslovenskom Ustavnom sudu traei da popis
iz 1981. bude poniten u delu kojim se Jugoslovenima uskrauje
Ustavom utvreno na slobodno izraavanje, te da se oglase
portivustavnim i sva akta i pojedinane odluke koje ne doputaju
graanima Jugoslavije da slobodno izraze svoju jugoslovensku
nacionalnu pripadnost, ako to ele i ako se tako oseaju.
Brojne publikacije, s druge strane, bavili su se pojmovima
"jugoslovenstva" i "jugoslovenske nacije", priznajui kompleksnost
pojma i zakljuujui u skladu s onim to je i Predrag Matvejevi
primetio - da je lake definirati to jugoslovenstvo nije, nego ono to
jeste ili to bi trebalo da bude. Matvejevi, autor jedne od istaknutih
studija o znaenju jugoslovenstva, tvrdio je da je tip jugoslovenstva
koja ima slovensko naslee kao glavni atribut zastareo i stoga je
predloio vie inkluzivno razumevanje jugoslovenstva s obzirom na
mnogih ne-slovenskih naroda i manjine unutar Jugoslavije. Matvejevi
je tvrdio da postoje mnoge razliite vrste jugoslovenstva ili razloga da
se neko osea/bude Jugosloven.
Slino tome, Sergej Flere je 1987. godine primetio da se jugoslovenstvo
ne moe svesti na junoslovenstvo zbog injenice da se u popisu iz
108
eljko LJ. Krsti
SVITAC
1981, 3,3% onih koji su govorili maarski kao maternji jezik, izjasnilo
se Jugoslovenima u nacionalnom smislu.
Tokom
osamdesetih,
manifestacije
zvaninog/institucionalnog
jugoslovenstva esto su se preklapale ili sukobile sa nezvaninim ili
progresivnim
jugoslovenstvom.
Tendencije
deklariranja
nadnacionalnog, ak i evropskog kulturnog identiteta znaile su izlaz iz
zaostale opsednutosti etnike pripadnosti. Doista, priznanje da je veliki
deo Jugoslavije bio manje napredniji od ostatka Europe - pogled esto
reflektiran u jugoslovenskoj popularnoj kulturi poticalo je i
jugoslovenski identitet kao odraz nade za vee integracije u Evropskoj
zajednici.
Jugoslovenska identifikacija liena svog ideolokog sadraja inila se
blie tom idealu od uih etno-nacionalnih identifikacija. Dakle, u drugoj
polovini 1980-ih, kada je delikatna socijalistika simbioza klasa/narod
poela da slabi i da se destabilizira, javni prostor bio je sklon
polarizacijama, izmeu ostalog i zbog nepostojanja konsenzusa o tome
to je jugoslovenstvo, da li postoji, ili bi trebala postojati jugoslovenska
nacija i kakav je odnos izmeu institucionalnog/socijalistikog i
kulturnog jugoslovenstva.
Intelektualci i jugoslovenska demokratska alternativeJugoslovenski
demokratski, antinacionalistiki i reformski orijentisani intelektualci
okupili su se u Udruenju za jugoslovensku demokratsku inicijativu
(UJDI) koje je odralo svoj ?? prvi sastanak u januaru 1989. godine.
Pravno je registrirano 17. aprila 1989 u Titogradu, kod republikog
Sekretarijata za unutranje poslove kao udruenje graana za
unapreenje demokratskih procesa. Predrag Matvejevi, jedan od
osnivaa, prisea se kako je nova vladajua elita spreila registraciju
UJDI-ja u Zagrebu, Beogradu, Ljubljani i Sarajevu: "uspeli smo to
uiniti u Titogradu, po strani, na marginama". UJDI je imao ogranke u
svim jugoslovenskim republikama i lanovi njegovog saveta bili su
poznati intelektualci, profesori i knjievnici iz Beograda, Pritine,
Ljubljane, Skoplja, Sarajeva i Zagreba. Branko Horvat, hrvatski
intelektualac i ugledni ekonomista, "duhovni otac" UJDI-ja, Neboja
109

Popov, arko Puhovski, Vesna Pei, Gajo Sekuli, Rudi Supek,
Abdulah Sidran, Ljubia Risti, Koa Popovi, Dubravka Ugrei,
Mirjana Ule, Tibor Varadi , Shklzen Maliqi, Ljubomir Cuculovski, bili
su neki od uglednih jugoslovenskih filozofa, pravnika, profesora i
pisaca aktivnih u UJDI. Mnogi od njih bili su povezani sa Praxis-om i
bili su gorljivi jugoslovenskog reima.
Neki lanovi UJDI-ja sauvali su svoju ulogu istaknutih graanskih,
antiratnih aktivista za ljudska prava i u postjugoslovenskom kontekstu.
U svom manifestu, UJDI je naveo razloge osnivanja, tvrdei da ne
postoji drugi pokret koji je i jugoslovenski i demokratski:
Nismo nikakav alternativni pokret. Za svaku alternativu potrebne su
bar dvije mogunosti. Za Jugoslaviju ne postoji nikakva alternativa
radikalnoj demokratizaciji Nismo nikakva militantna ni kako bi se
nekad reklo revolucionarna organizacija. Ne mislimo ruiti reim
stvaranjem nereda, niti organizirati uline mitinge solidarnosti ili
protesta Ako na kraju mogu dodati i svoj osobni stav,
demokratizacijom zemlje moi emo se vratiti na izgradnju izvornog
socijalizma koji bez demokracije postaje zastraujua farsa.
UJDI je predloio konkretni program politike reorganizacije drave u
demokratsku federaciju i naglasio opasnost od nacionalistike histerije i
"retrospektivnu istorijsku argumentaciju":
Ljudima odgojenim u tradiciji svijetlog oruja, takvi se stavovi mogu
initi omekim, mlakim i oportunistikim. Oni to nisu.
Zbog svojih stavova koji su bili veoma kritini prema novim
nacionalistikim politikim ideologijama u usponu, UJDI bio je
konstantno napadan: njegovi lanovi su nazivani jugoslovenskim i
srpskim unitaristima, ili hrvatskim ustaama, pod izgovorom da poetno
slovo "U" u akronimu stoji upravo zato.
Svojim kasnijim aktivnostima - posebno u okviru Pretparlamenta i
Okruglog stola vlasti i opozicije, UJDI je privukao mnoge (uglavnom
graanske) politike partije i antiratne organizacije. Uprkos svom
angamanu sa politikim pitanjima, UJDI nikada nije nameravao da
postane politika stranka. Ipak, kada se situacija poela pogoravati
110
eljko LJ. Krsti
SVITAC
nakon 1990, beogradski ogranak uao je na politiku scenu, sa jednim

osvojenim mestom na parlamentarnim izborima u decembru 1990.
Poetne aktivnosti UJDI-ja bile su fokusirane na reformu pravnog i
politikog
sistema
socijalistike
Jugoslavije.
Jugoslovenski
Pretparlament osnovan je u junu 1990, sa ciljem da ima savetodavnu
ulogu i da predstavlja potencijalni mehanizam za usvajanje novog
saveznog ustava koji bi postavio zemlju na novu pravnu i politiku
osnovu:
Udruenje za jugoslovensku demokratsku inicijativu, oslanjajui se na
svoj MANIFEST, zalae se za to da se, prvo, donese samo jedan
amandman na sadanji Ustav kako bi se omoguilo uspostavljanje
Ustavotvorne skuptine, i, drugo, da se donese novi izborni zakon po
kojem bi se sproveli izbori za Ustovotvornu skuptinu.
Bilo je predvieno da promena Ustava i donoenje novog bude
potvrena na saveznom
referendumu od strane veine jugoslovenskih graana i veina
federalnih jedinica.
Cenei sve dugotrajne tenje za uspostavljanjem, odranjem i
razvojem Jugoslavije kao zajednice ravnopravnih graana i naroda,
savremenost i dananje ivotne prilike nalau da se TEITE
LEGITIMNOSTI POMERI SA PROLOSTI KA SAVREMENOSTI I
BUDUNOSTI Postavljanjem parlamenta u sredite sistema
otklonile bi se ogranienosti partijske drave politikog voluntarizma i
apsolutizacije nacionalnog principa organizovanja i predstavljanja
Ako nam je demokratija cilj, takvom cilju su primerena samo
demokratska sredstva.
Slino tome, sarajevski profesor Gajo Sekuli tvrdio je da je neophodno
dogovoriti i uspostaviti "minimuma demokratske procedure", tj.
"minimum pravila igre", kako u sluaju dogovora o novoj
jugoslovenskoj zajednici, tako i o konsenzualnom razdruenju.
Meutim, "ako nove propise o tome kako napraviti novu Jugoslaviju ili
kako se razii dogovore samo
111

I iskljuivo novi oci nacija, inei od nas taoce svojih nacija... ako to
prihvatimo, to ne moe doprinijeti mirnom razrjeavanju jugoslovenske
krize, to stvara elemente ne graanskog, mi za to jo nismo sposobni,
ve elemente vjerskog, etnikog rata".
Do sredine 1991. godine, UJDI i Pretparlament jo uvek su pozivali na
izbore za Savezno vee jugoslovenske skuptine. injenica da su ti
dobro razraeni i vizionarski predlozi doli ve u prvoj polovici 1989.
(gotovo u isto vreme kao i ekonomski program reforme Ante
Markovia), otkriva postojanje rasprostranjene svesti intelektualnih i
saveznih politikih krugova da promene moraju biti strukturalne i nadnacionalnog, tj. jugoslovenskog obima, a ne na razini uskih nacionalnih
interesa.
Savezna vlada na elu sa premijerom Antom Markovi bila je jedini
politiki subjekt na nestabilnoj jugoslovenskoj politikoj sceni u
periodu 1989 - 1991, koji je teio ostvarenju slinog politikog
programa i diskursa pomirenja, demokratizacije i antinacionalizma. Na
mnoge naine, UJDI-jeve i Markovieve vizije su se preklapale, i u
drugoj polovini 1990 godine, Markovi je zatraio sastanak sa
rukovodstvom UJDI-ja. Tokom etvoroasovnog sastanka naglasio je
ozbiljnost celokupne situacije u Jugoslaviji i zatraio podrku UJDI-ja
za njegovustranku - Saveza reformiranih snaga. UJDI je odbio bilo
kakvu potencijalnu koaliciju, ali je izrazio podrku za program
Markovia. Meutim, glavna primedba Markoviu bila je da se njegova
stranka, kao jedina koja je ponudila sutinsku ekonomsku politiku, nije
imala jasnu politiku platformu i viziju o buduem statusu Kosova.
Sredinom 1991. godine dolo je do veeg pribliavanja izmeu UJDI-ja
i Savezne Vlade, posebno kada su Pretparlament i Vlada proglaeni
organizatorima Okruglog stola vlasti i opozicije sa seditem u Sarajevu.
Koncipirana kao platforma za mirno reenje jugoslovenske krize i za
pregovore o uslovima za konstituisanje nove jugoslovenske dravne
zajednice, Okrugli sto nije uspio privui prave donosioce odluka iz
redova republikih elita, koje je UJDI estonapadao etiketirajui ih kao
ratne vojskovoe i olicetvorenja nove totalitarne ideologije. Kada su
112
eljko LJ. Krsti
SVITAC
oruani sukobi poeli u koncem juna 1991. godine, inicijative UJDI-ja

oko Okruglog stola i Pretparlamenta koje su redovno bile slate
republikim elitama, esto su nailazili na "zid utnje". Dve strane
govorile su potpuno razliite i meusobno iskljuive jezike. U sutini,
to je bio stari, oivljeni sukob izmeu liberalnih i leviarskih urbanih
intelektualaca, s jedne ikonzervativne, nacionalistiko-populistike
politike elite, ije su jezgro inili bivi funkcioneri Saveza komunista
Jugoslavije, s druge strane. Mnogi aktivisti i intelektualci bliski UJDI-ju
identificirali su partijske funkcionere kao prave krivce za delegitimizaciju celokupnog socijalistikog projekta i ideju socijalizma,
tvrdei da oni koji su sebe nazivali komunistima bili ti koji su ustvari
izneverili samu ideju, odnosno da je marksizam izgubio subverzivni
potencijal i izopaio se u apologetsku praksu.
Za razliku od egzaltacije etnikog, pojam na kojem je UJDI insistirao
bio je "graanin", pritom stalno upozoravajui na opasnost od zamene
kolektiviteta socijalistike radnike klase sa kolektivitetom nacije,
etnike ili verske grupe i tvrdei da je taj kolektivistiki duh slepi za
pojedinca i da e neminovno dovesti do nov? vrst? totalitarizma. UJDI
je zamiljao Jugoslaviju i kao dravu " graana", a ne samo njenih
konstitutivnih naroda i narodnosti. Kao to je predsednik makedonsk?g
ogranka UJDI-ja i profesor filozofije Ljubomir Cuculovski tvrdio u
intervjuu u novembru 1989:
Do sada insistiralo se na apstraktnim kategorijama - u naem
jugoslovenskom sluaju, narodim?. To je dovelo da sve manje i manje
komuniciramo kao ovek sa ovekom, ali sve vie i vie kao
Makedonac sa Hrvatom, Hrvat sa Slovencem... Nama je jo uvek
nepoznatakategoriju narod, ali ne u smislu etnosa, ve u smislu
demosa. Odnosno, kao zbir graana, emancipovanih politikih
subjekata, koji nisu ukinuli unutar sebe svoja nacionalna obeleja, ali
koji se ne reduciraju jedino na njih [...] Dakle, ako nastojimo
predstavljati politike subjekte, odnosno graane, koji gledaju izvan
svojih nacionalnih granica, mi emo izbei opasnost od ekskluzivnih
nacionalnih stranaka...
113

Isto tako, izborni nacrt zakona bio je izriit u tome da politike stranke
zasnovane na naciji umesto na politikoj platformi predstavljaju
nazadovanje u politikom ivotu i, ujugoslovenskom kontekstu, izvor
opasnih iracionalnih sukoba. Ipak, UJDI je bio svestan da se nacionalni
princip ne moe zanemariti u jugoslovenskom kontekstu, s obizorm na
to to je bio jedan od stubova federacije. Tako je UJDI predlagao
dvodomnu saveznu skuptinu koja bi se sastojala od Saveznog vea, ili
Vea graana (iji bi lanovi bili birani na opte-jugoslovenskim
saveznim izborima) i Vee federalnih jedinica (zasnovano na naelu
suverenosti naroda/federalnih jedinica, sa lanovima biranim na
lokalnim/republikim izborima).
U Makedoniji, ogranak UJDI-ja organizirao je dva javna skupa. 20.
septembra 1990, UJDI-Skopje izrazilo je svoj ??stav o meuetnikim
odnosima u republici, protivei se predlozima za zabranu Stranke za
demokratski prosperitet albanske manjine i potencirajui da prethodno
odobrena manjinska prava ne mogu biti opozvana:
Odgovor na izazov sa kojim se danas suoavamo moe biti samo
demokratska Makedonija, gde vlada politika, nacionalna i verska
tolerancija.
Ipak, najiru podrku i najvei broj lanova UJDI je imao u Bosni i
Hercegovini. U junu 1990,
Izvrni savet UJDI-ja raspravljao je o mogunosti da se bosanski
organak kandidira na predstojeim izborima zbog specifine situacije u
toj republici i rastue polarizacije i etnicizacije politikog ivota. Dakle,
bosanski ogranak UJDI-ja, zajedno sa Socijal-demokratskim savezom
BIH, SSO - demokratski savez BIH (budua liberalna stranka Bosne i
Hercegovine) i Demokratska partija formirali su Demokratski forum
Bosne i Hercegovine:
Obraamo se svima onima koji bi htjeli da uestvuju u stvaranju nove i
demokratske, evropske Jugoslavije Demokratija to nisu izborni
trikovi, ve ustavna i zakonska garancija pune slobodne privatne
poduzetnike inicijative koja e doprinijeti optem i linom bogatstvu,
ali i modernoj dravi blagostanja koja razumno tei pravinosti,
114
eljko LJ. Krsti
SVITAC
jednakosti i solidarnosti. Zato podravamo program ekonomskih

reformi Savezne vlade, sa zahtjevom da od svireposti trinih
zakonitosti izuzme siromanu starost i bezizglednu mladost Ni jedan
jugoslovenski narod ne ivi iskljuivo u svojoj matinoj sredini svi
ivimo svuda i svi smo ponegdje u manjini i zato je nuna i mogua
jedinstvena,ekonomski zdrava Jugoslavija, kao moderna evropska
demokratska drava. Naa domovina jeste Bosna i Hercegovina, naa
domovina jeste Jugoslavija, ali je naa budunost i naa sudbina
Evropa.
Meutim, bez obzira na drutvene, intelektualne i politike
relevantnosti i vizionarstva UJDI-jevih postulata i inicijativa, oni na
kraju nisu uspeli u nastojanju da uestvuju u konstituiraju nove
graanske, jugoslovenske demokratske zajednice.
Neki od lanova UJDI-ja takoe su bili meu osnivaima Evropskog
pokret u Jugoslaviji. Na sveanosti u hotelu Hyatt u Beogradu u martu
1991, u prisustvu Ante Markovia, potpredsednika Vlade ivka Pregla,
stranih ambasadora i oko stotinu lanova, beogradski advokat Sra
Popovi bio je izabran za predsednika EP Jugoslavija, a Shklzen
Maliqi (lan UJDI-ja) iz Pritine bio je jedan od izabranih
potpredsednika. Holandski ambasador obratio se prisutnima, dok je
jugoslovenski ministar inostranih poslova Budimir Lonar istakao
stvarnu i simboliku vrednost EP - Jugoslavije. U intervju za
makedonski dnevni list Nova Makedonija, Popovi je zakljuio:
Mi unitavamo zemlju u kojoj ivimo. Svi mi. Iz razliitih delova i na
razliite naine, ali jo uvek nismo zavrili taj posao [...] Postoji jedan
oseaj meu ljudima, bar je tako ovde u Beogradu, da militantni
nacionalistiki projekti nemaju budunosti. Ljudi su siti toga. Svaki dan
neko ih udari po glavu, po stomaku, ovu televiziju vie nije mogue
gledati, ove novine vie je nemogue itati, ove svae je nemogue
sluati [...] I ja stvarno mislim je ljudima dosta. Na poetku moda je
bilo malo zabavno, jer sve je to dugo bilo zabranjeno, ali sada shvatamo
stvarnu cenu toga.
115

Popovi, koji je takoe radio kao advokat za ljudska prava i branio
politike disidente poput Dobrice osia i Franje Tumana, napustio je
zemlju 1994. godine, ogoren upotrebom i zloupotrebi nacionalizma i
moi njegovih bivih klijenata:
U Jugoslaviji nikada nisam zagovarao politiki program osim
modernizacije, demokratizacije i veze sa Evropskom zajednicom [...]
Bio sam protiv secesionizma od samog poetka. Mislio sam da je
Jugoslavija ideja koja ima smisla.
***
Dvadeset godina nakon nestanka druge Jugoslavije i skoro godinu dana
nakon smrti poslednjeg saveznog premijera Ante Markovia, vredno je
da se podsetimo i da, mada koliko zvualo banalno istraivaima koji se
bave istorijom Jugoslavije, da je alternativa postojala, bila mogua i da
sledstveno time raspad nije bio neminovan, predodreen, niti da su
Jugoslavija ili jugoslovenstvo bili vetaka tvorevina. Hiljade
Jugoslovena su pre samog raspada masovno protestirali protiv ratova i
nacionalistike histerije. Na fotografijama Milomira Kovaevia,
fotografa iz Sarajeva koji danas ivi u Parizu, iz perioda 1990-1992,
koji supoetkom ove godine bili izloeni u Umjetnikoj galeriji BIH u
okviru izlobe eljeli smo samo mir (Sarajevska sjeanja), vide se
stotine obinih graana sa jugoslovenskim zastavama, titovim slikama i
transparentima: Narodi svih republika, uozbiljite se!, Primitivci svih
nacija, jebite se!, ivjeemo zajedno, Primitivci iz skuptine GO
HOME u svoja sela, Radnici-da, ratnici-ne!, Ua nacionalisti!!!, Za
Jugoslaviju, Mir brate mir. U istom periodu, u Beogradu Civilni pokret
otpora i Centar za antiratne akcije organizirali su sline protestne
inicijative kao ulini performans Crni flor i protest o Solidarnosti sa
graanima Dubrovnika.
Federalne, multi-nacionalne zajednice su uvek osuene na promenu,
na samoispitivanje u britanskom kontekstu, na primer, kotska je
dobila veu autonomiju i Parlament tek 1999 godine, a debate o tome
ta znai biti Britanac i kako definirati Britishness su jo uvek
116
eljko LJ. Krsti
SVITAC
prisutne u medijima. Vizionarstvo UJDI-jevih ideja i inicijativa su

posebno vidljivi danas, u kontekstu evropeizacije regije i debatama o
nunoj reformi vladajueg predatorskog kapitalizma i odumiranju
socijalne drave. Jugoslovensko iskustvo sa samoupravljanjem,
fermentacija ljeviarskih ideja unutar Praxisa i graansko-liberalnih
unutar UJDI-ja, mogu ponuditi solidnu osnovu za regionalno
promiljanje o novom poretku, ako ne i radikalni raskid sa klasinim
zapadnim tipom neoliberalnog kapitalizma. Kako bi bolje uvideli i
razumeli nau aktuelnu poziciju i stanje, ponekad je dovoljno vratiti se
idealima i stvarima kojima smo se stremili dvadeset godina ranije :
Mi se borimo PROTIV :
Partijske drave i njenih nekontrolisanih aparata vlasti,
Formiranje paralelnih oruanih formacija,
Nasilnog nadmetanja odluka mimo i protiv parlamentarne procedure,
Podstrekavanje verske i nacionalne iskljuivosti, mrnje i nasilja,
Vladanje pomou straha i osvetoljubivosti, pljake i korupcije,
Neodgovornog ponaanja vlade ili opozicije
1 Neboja Popov, Kako spreiti totalni rat, u: Gajo Sekuli,
Individuum i nasilje (Sarajevo: Rabic, 2006), str. 223-231. Sabrina
Ramet isto tako poziva se na biblijsku priu o Vavilonu u njenoj knjizi
Balkan Babel: the Disintegration of Yugoslavia from the Death of Tito
to the Fall of Miloevi. U sferi popularne kulture, slovenaki bend
Miladojka Youneed dao je naslov Bloodylon njihovom albumu iz
1990 godine.
2 Jasna Dragovi-Soso, Why Did Yugoslavia Disintegrate? An
Overview of Contending Explanations, Lenard J. Cohen and Jasna
Dragovi-Soso (eds.), State Collapse in South-Eastern Europe: New
Perspectives on Yugoslavias Disintegration (Purdue University Press,
2008), str. 28.
117

3 Rada Ivekovi, Za Radmilu, Biljanu i Maruu, 26.6.1991 Paris, u:
Biljana Jovanovi, Marua Krese, Radmila Lazi, Rada Ivekovi, Vjetar
ide na jug i obre se na sjever (Belgrade: Radio B92, 1994), str. 17.
4 Alexander J. Motyl, Thinking about Empire, u: Karen Barkey and
Mark von Hagen (eds.), After Empire: Multiethnic Societies and
Nation-Building (Perseus, 1997), str. 21.
5 Francine Friedman, The Bosnian Muslims: Denial of a Nation
(Boulder: Westview Press, 1996), str. 146.
6 Steven L. Burg, Conflict and Cohesion in Socialist Yugoslavia:
Political Decision Making Since 1966 (Princeton: Princeton University
Press, 1983), str. 49-50.
7 Bora Kuzmanovi, Social distance towards individual nations (ethnic
distance) u: Mladen Lazi (ed), Society in Crisis Yugoslavia in the
Early 90s (Belgrade: Filip Vinji, 1995), str. 242.
8 Sabrina Ramet, Nationalism and Federalism in Yugoslavia 1962-1991
(Bloomington: Indiana University Press, 1992), str.16.
9 Videti: Europeanisation of Citizenship in the Successor States of the
Former Yugoslavia (CITSEE) <http://citsee.eu/citsee_studies>.
10 Gary K. Bertsch, Nation-Building in Yugoslavia: A Study of
Political Integration and Attitudinal Consensus (Sage Publications,
1971), str.24.
11 Sergej Flere, Vojvoanska omladina, jugoslovenstvo i stavovi
prema etnosu, Ideje asopis za teoriju suvremenog drutva 2-3
(1987), str.152.
12 Andrew B. Wachtel, Making a Nation, Breaking a Nation:
Literature and Cultural Politics inYugoslavia (Stanford University
Press, 1998), str. 196.
13 Ana Devi, Anti-War Initiative and the Un-Making of Civic
Identities in the Former Yugoslav Republics, Journal of Historical
Sociology 10/2 (1997), str. 127-156.
14 Slobodan Stankovi, Yugoslavias Census Final Results, Radio
Free EuropeBackground Report, 10 mart 1982, Open Society Archive
(digitalni arhiv).
118
eljko LJ. Krsti
SVITAC
15 Sergej Flere, Vojvoanska omladina, jugoslovenstvo i stavovi

prema etnosu, Ideje asopis za teoriju suvremenog drutva 2-3
(1987), str.158.
16 Nikola Dugandija, Jugoslavenstvo (Beograd: NIRO Mladost,
1985), str.8.
17 Maksim Kora, Jugosloveni su nacija, Omladinski pokret (mart
1987), str.7.
18 Na primer : Predrag Matvejevi, Jugoslavenstvo danas: pitanja
kulture (reprint) (Belgrade: MVTC, 2003); Nikola Dugandija,
Jugoslavenstvo (Beograd: NIRO Mladost, 1985); Dr. Prvoslav Rali,
Jugoslovenstvo danas i ovde (Beograd: OOUR Borba, 1986); Duan
Ievi,Jugoslovenstvo i jugoslovenska nacija (Beograd: IRO Nauna
knjiga, 1989).
19 Dusko Sekulic, Garth Massey and Randy Hodson. Who Were the
Yugoslavs? Failed Sources of a Common Identity in the Former
Yugoslavia, American Sociological Review 59 (1994), str. 83-97.
20 Predrag Matvejevi, Jugoslavenstvo danas: pitanja kulture (reprint)
(Belgrade: MVTC, 2003), str. 5.
21 Branko Horvat, Uvodna rije, Republika 1/1 (March 1989), str.1.
22 Neboja Popov, Vojno ili civilno reenje jugoslovenske krize, in
Gajo Sekuli, Individuum i nasilje (Sarajevo: Rabic, 2006), str. 223
23 Ibid. str.299.
24 Ljubomir Cuculovski, "Svedovtva i komentari" (Skopje: Kultura,
1999), str.208.
25 Kojim putem do novog ustava?, Republika 1/3 (July 1989), p. 5.
26 Ibid.
27 Intervju: Dr. Gajo Sekuli: ine nas taocima nacija,
Cincari narod koji nestaje, ili narod koji opstaje
U oima Vizantijaca su bili unutranji varvari , Otomanima
potovani sagovornici. U nacionalnoj utakmici zapoetoj sredinom XIX
veka, Cincari su jedini narod koji je ostao bez sopstvene drave.
Bili su stoari, kirajdije, zanatlije i trgovci, bankari, graditelji
Njihova zemlja lii na udesan arhipelag na raskru grkog, albanskog
119

i slovenskog sveta. A nacionalna avantura u koju su se neki od njih, uz
podrku Rumunije, upustili 1864. godine, podiie mnogo praine.
Njihovo prisustvo istorija po prvi put belei 984. godine. Potom su
podigli rakone gradove, meu kojma se slavno Moskopolje I danas
uva kao memorija u genetskom kodu svakog Cincara.
No, posle balkanskih ratova i podele Evropske Turske, 1913. nestaju sa
politike scene. Vie ih niko ne pominje. Ali na izneanaenje mnogih,
Cincari nisu nestali. Bar ne sasvim.
Krajem 1980-tih godina, ovaj stari autohtoni narod, neolatinskog jezika,
vraa se na javnu scenu u svim balkanskim zemljama, pokazujui
vitalnost svog jezika, kulture, tradicije, ali i sposbnost prilagoavanja
novim evropskim vrednostima. Umesto da ispisuje hroniku
nagovetenog poraza, poglavilja koja je N. Trifon posvetio lutanjima
Cincara kroz istoriju Balkana, tee uspostavljanju genealogije poraza.
Ove zajednice, koje su se izdovojile u regionu njihovim jezikom i
drutveno-ekonomskim profilom, pokretljivou i dinamizmom, kao da
nisu nikada elele da se sjedine u posebnu naciju. to je jo zanimljivije
u balkanskom kontexstu, njhovi pripadnici nisu oklevali da investiraju
druge nacije, ne odustajui pridom od negovanja sopstvene
razliitosti. Ova razlika i danas stavra glavobolju i ponovo otvara
mnoga pitanja na planu identiteta. Doktor linvistike (Pariz, 1983), autor
mnogih radova o bivim komunistisim zemljama Nikola Trifon
(omu) ivi i radi u Francuskoj gde sarauje sa redakcijom asopisa Au
sud de lEst (Na jugu istoka) i on-line dnevnika Courrier des Balkans.
Roen je Bukuretu 1949. godine, njegov otac u Sofiji, deda u
Malovitu. Njegova supruga, Kristina, roena Papassima, likovni
umetnik, takoe je roena u Bukuretu, njen otac u Malovitu. Zajedno
sa istoriarem Matej Kasaku, ove godine e u Parizu, u izdanju Non
Lieu, objaviti knjigu
120
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Branko opi ( 1915-1984)

Najpopularniji i najitaniji domai posleratni pisac Branko opi roen
je 1.januara 1915.godine u Haanima, kod Bosanske Krupe. Rano je
ostao bez oca i detinjstvo je proveo sa majkom, stricem Nidom i deda
Radom, za koga je bio posebno emotivno vezan. Zahvaljujui stricu
Nidi, preda mnom se prvi put otvorio bogati svijet koji je stvorila
narodna mata. Moj djed Rade bio je neobian ovjek. Njegov zaarani
svijet, sav satkan od bajki i matanja predstavlja osnovnu riznicu svih
mojih pravih literarnih motiva. (B. opi)
Zavrio je filozofski fakultet u Beogradu 1940.godine.Za vreme
studiranja objavljivao je prie u Politici. Drugi svetski rat proveo je u
partizanima, gde je napisao i objavio zbirku pesama Ognjeno raanje
domovine i Prie partizanke.
Posle rata postaje profesionalni pisac i ivi u Beogradu, u istoj zgradi sa
Desankom Maksimovi. Bio je omiljeni deji pisac i rado je odlazio na
gostovanja irom drave druei se sa svojim itaocima.
Seam se jedne od svojih prvih dejih knjiga pripovetke U svetu
medveda i leptirova, koju je Branko napisao jo 1940.godine, i kratke
pesmice Lijin oglas:
U gustoj travi nadomak rijeke,
Kraj neke staze uske,
Nala sam sino u sami suton
Pero gospoe Guske.
Neka se guska u umu svrati
Da joj ga tetka vrati.
Sastanak u pet sati.
Branko opi je napisao preko trideset knjiga za decu, pesme,
pripovetke, romane Orlovi rano lete, Magaree godine, Slavno
vojevanjeJedna od najboljih deijih knjiga je njegova Jeeva
kuica
121

Pored deje, Branko se uspeno bavio i knjievnou za odrasle; na svoj
specifian nain doarao nam je mentalitet i humor ljudi iz Bosanske
krajine, dogaaje iz narodnooslobodilake borbe ( Prolom, Gluvi
barut, Ne tuguj bronzana strao, Osma ofanziva, Doivljaji
Nikoletine Bursaa.)
Pjesma mrtvih proletera recituje Branko opi
NINovu nagradu dobio je 1958.godine, za roman Ne tuguj, bronzana
strao, a od 1968.godine bio je lan SANU. 1970.godine objavio je
svoju najbolju knjigu pripovedaka Bata sljezove boje, knjigu
seanja. Od 1951.godine bio je u braku sa Bogdankom-Cicom,
lekarom-pedijatrom.
26.marta 1984.godine Branko opi je izvrio samoubistvo skokom sa
Brankovog mosta, na savski kej. Svojoj supruzi ostavio je oprotajnu
poruku : Branko opi. Sam je kriv za svoju smrt. Vadili su ga iz
govana mnogi dobri drugovi pa nije pomoglo. Bio je tu i Hektor,
ambasador iz Meksika, sada je u Turskoj, i Selim Numi, i Ratko
Novakovi, i Cica, bog je ubio dabogda! I njegovi brojni itaoci, ali
nita nije pomoglo. Pomozite joj da preivi ovu moju bruku i sramotu,
ako je ikako mogue. Zbogom lijepi i strani ivote! Mart mjesec,
1984.godine. Branko opi.
December 1st, 2011Jelena Kosti

Ante Markovi poslednji predsednik vlade Jugoslavije (
1924 2011 )
http://www.svetnauke.org/10255-ante-markovic-poslednji-predsednikvlade-jugoslavije Home > Ekonomija >
Zablude emo plaati siromatvom, trovanjem duha
i poloajem daleke periferije u Evropi.
Ante Markovi je roen 25. novembra 1924. godine u Konjicu u Bosni i
Hercegovini, a kolovao se u Dubrovniku i Zagrebu. Diplomirao je
122
eljko LJ. Krsti
SVITAC
1954. godine na Tehnikom fakultetu u Zagrebu. Po obrazovanju je bio

inenjer, a po ivotnom opredeljenju privrednik. Bio je uesnik je
NOB-a od 1941. godine i dugogodinji direktor firme Rade Konar u
Zagrebu. Istovremeno je obavljao visoke funkcije u partijskim
strukturama. Za predsednika Saveznog izvrnog vea (SIV) izabran je
15. marta 1989. godine i na toj funkciji je ostao do 7. oktobra 1991.
godine, kada su Hrvatska i Slovenija proglasile samostalnost, nakon
ega se SFR Jugoslavija praktino raspala. Poslednji predsednik
savezne Vlade jugoslovenske federacije umro je 28. novembra 2011.
godine u 88. godini ivota.
Kao predsednik SIV-a oborio je inflaciju i otpoeo snane reforme
kojima je nastojao da Jugoslaviju uvede u Evropsku zajednicu.
U martu 1989. godine, kada je preuzeo funkciju predsednika savezne
vlade, suoio se sa tekom situacijom. Zemlja je imala veliku inflaciju i
nisku produktivnost. Jugoslavija se raspadala, nacionalizam je narastao.
Tada je bilo neophodno uiniti znaajne poteze u ekonomiji i Markovi
je pokazao odlunost da to uini. Pokuao je da uvede kapitalizam sa
ljudskim likom u SFRJ i shodno tome, zapoeo promene ekonomskog,
a time i politikog sistema. Prvi je na Balkanu menjao komunizam i
krenuo u tranziciju. Zalagao se za ouvanje ekonomskog sistema i
privrede Jugoslavije makar i u okviru labave konfederacije. U
suprotnom, tvrdio je da e doi do propasti itavog sistema, i da e
narod zapasti u jako teku situaciju.
Od marta do decembra 1989. godine SIV je predloio, a savezna
Skuptina usvojila niz reformskih zakona kojima je otvoreno trite
novca, kapitala i radne snage. Sprovedena je deregulacija i u oktobru
1989. godine oko 90 odsto uvoza je liberalizovano. MMF je obeao da
e, ukoliko ove reforme budu uspeno sprovedene, odobriti kredit
Jugoslaviji. Osnova Markovievog reformskog programa bili su odnos
dinara i marke u odnosu sedam prema jedan, zamrzavanje cena
elektrine energije, crnih i obojenih metala, kao i zamrzavanje dravnih
plata. Tim je reformama zaustavio inflaciju i obezbedio brzo i znaajno,
123

mada kratkotrajno, poboljanje ivotnog standarda, to ga je uinilo
jednim od najpopularnijih politiara u SFR Jugoslaviji.
Smatrao je da je za realizaciju programa reformi potrebno pet godina i
da e dobrobit osetiti svi. U periodu dok je bio premijer, uspeo je da
stabilizuje kurs dinara, da smanji inflaciju, a zapoeo je i privatizaciju,
deljenjem deonica preduzea radnicima. To razdoblje ostaje upameno
kao poslednji period optimizma i nade u SFRJ.
Iako Ante Markovi nije bio optereen nacionalizmom jer je potovao
ljude, njihovo znanje i rad, usled tadanjih politikih prilika, njegovi
planovi su osujeeni. Politiari ga nisu podrali. Kada se sredinom 90ih Ante Markovi u Hrvatskoj suprotstavio nacionalizmu, nije vie bio
miljenik tamonjih nacionalnih lidera. Na samom poetku
Markovievog mandata, na vlast su doli Slobodan Miloevi u Srbiji,
Franjo Tuman u Hrvatskoj i Alija Izetbegovi u Bosni i Hercegovini.
Vlast pod kontrolom Slobodana Miloevia je sabotirala Markoviev
program reformi, a savezna vlada je bila dodatno oslabljena
separatistikim pokretima u Sloveniji i Hrvatskoj. Ante Markovi se
drao po strani u toku sukoba unutar raspadajueg Saveza komunista
Jugoslavije, ak je pokuavao i da posreduje u sukobima izmeu
pojedinih jugoslovenskih republika, onih koje su se zalagale za
konfederaciju i onih koje su insistirale na opstanku federacije. Meutim,
njegovi napori nisu urodili plodom, iako su ih podrale nove
demokratske vlasti u Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Jugoslovenska
narodna armija (JNA) je takoe bila protiv njega pa kontrolu nad njom i
nad svim drugim polugama vlasti u federaciji nije imao. Rekao je i da
ne odobrava ratni federalni budet SFRJ.
Sredinom 1990. godine, pred tadanje viestranake izbore, osnovao je
Savez reformskih snaga Jugoslavije. Savez reformskih snaga
Jugoslavije je bila politika partija koja je podravala njegove
ekonomske reforme i zalagala se za evolutivnu reformu celokupnog
drutvenog i dravnog ureenja SFRJ. Stranku nisu prihvatili reimi ni
u Srbiji, ni u Hrvatskoj, pa su reformisti bili proganjani od strane
nacionalista. Posle estokih napada u veini jugoslovenskih republika,
124
eljko LJ. Krsti
SVITAC
reformisti su pretrpeli poraz. Krajem 1991. godine, Markovi je bio

potpuno marginalizovan, to je rezultiralo njegovom ostavkom.
Zbog raspada drave, reforma Ante Markovia je propala. Markoviev
program je propao, jer su republike troile budete kako su htele
nezavisno od programa. Ne mogu istovremeno da postoje jedinstveno
monetarno podruje i centralna banka s jedne strane, i suverene fiskalne
politike po zemljama, s druge. Na konferenciji za novinare 20.
decembra 1991. godine, Markovi je vratio mandat graanima
Jugoslavije, rekavi da ne postoji vie nijedan dravni organ kome bi se
mogla podneti ostavka. Ekonomisti smatraju da su Markovieve
reforme bile moderan program uvoenja SFR Jugoslavije u trinu
ekonomiju. Jugoslavija je u vreme Markovia mogla brzo da doe na
vrata Evropske unije. Posle Markovieve Vlade reforme su vraene
unazad.Nakon odlaska sa mesta poslednjeg premijera Jugoslavije, i
njenog raspada, napustio je politiku. Od 1991. godine uglavnom je
iveo u Gracu u Austriji i bavio se konsultantskim poslovima za velike
firme i pojedine vlade. Vie puta je uestvovao kao ekspert u
komisijama za privatizaciju i sanaciju banaka u Kazahstanu i
Makedoniji. Bavio se i problemima savremene ekonomske krize. Zbog
budunosti, a povodom odlaska Ante Markovia, treba istai politike
uzroke i cenu brutalnog guenja njegovog pokuaja reformi s kraja
osamdesetih. Markovi je u to vreme insistirao na modernizaciji,
privatizaciji, linoj inicijativi i odgovornosti i to je predstavljalo osnov
njegovog optimizma i politike. Ante Markovi je bio osuen na neuspeh
zato to je u svojim naporima bio skoro sam, bez podrke intelektualne,
politike, ekonomske i kulturne elite. Tada je pobedilo povlaenje pred
agresivnim nacionalizmom i ignorisanje injenice da e tek pokrenute
ekonomske reforme propasti ako izostane politika demokratizacija
zemlje. Dananji odnos drutva prema njegovoj politici i reformama
predstavlja paradigmu naknadne pameti i proputenih ansi.
________________________________________
125

Redakcija: VREME
Direktor: Stevan Risti
Pomonik direktora: Vojislav Miloevi
Finansijski direktor: Daniela Vesi
Glavni urednik: Dragoljub arkovi
Odgovorni urednik: Filip varm
Redakcija:Dejan Anastasijevi, Aleksandar Ani (foto), Dimitrije
Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri, Zora Dreli, Jovan Dulovi,
Slobodan Georgijev, Jovana Gligorijevi, Neboja Grujii (kultura),
Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Zoja Jovanov, Tatjana
Jovanovi, Slobodan Kosti, Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo
Markovi, Saa Markovi, Ivana Milanovi Hraovec, Milovan
Milenkovi, Milan Miloevi, Teofil Pani, Saa Rakezi, Mirko
Rudi, Tamara Skrozza, Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan
Todorovi, Tanja Topi, Momir Turudi, Biljana Vasi, Milo Vasi,
Marija Vidi, Ljubomir ivkov.
<< VREME | BR 911 | 19. JUN 2008.

MOZAIK
________________________________________
POVRATAK LEPE BRENE >
Poslednja Jugoslovenka
jovana gligorijevi, marija vidi
LEPA BRENA JE PRVA, A MODA I JEDINA OSOBA NA
PROSTORIMA BIVE JUGOSLAVIJE KOJA JE DO KRAJA
SHVATILA SVA PRAVILA OU-BIZNISA. MUKARCI SU JE
VOLELI JER JE PROTOTIP BALKANSKE LEPOTICE. ENE SU
SE IDENTIFIKOVALE SA "NENOM ENOM". DECA SU
VOLELA
BRENU
ZBOG
VESELIH
I
PEVLJIVIH,
126
eljko LJ. Krsti
SVITAC
"BRZOHVATAJUIH" HITOVA. DANAS, POSLE SVEGA, SVI

VOLE BRENU JER JE SIMBOL JEDNOG VREMENA KADA
SMO SVI BILI SRENI, BEZBRINI,
Jedne pijane noi, poetkom osamdesetih, u sveanoj sali hotela "Ta",
drusna plavokosa pevaica uzjahala je harmonikaa. Deset godina
kasnije, u Sofiji, na gradski stadion Levski, iz helikoptera na kom je
velikim crvenim slovima pisalo "Balkan", spustila se Lepa Brena,
najvea, i dosad neprevaziena estradna zvezda Socijalistike
Federativne Republike Jugoslavije. Godine 2000, cela Srbija gleda
direktan prenos konferencije za novinare na kojoj Brena i njen suprug
Slobodan ivojinovi saoptavaju da su platili otkup svog nekoliko
dana ranije otetog osmogodinjeg sina. Ovih dana Fahreta Jahiivojinovi, ili Lepa Brena, uspena poslovna ena, vlasnica imperije
Grand, najavljuje veliki muziki comeback. ena-fenomen, kojom se s
podjednakim interesovanjem bave uta tampa i ozbiljne socioloke
studije, krajem meseca objavie novi album, i dokumentarni film o
snimanju istog. uka se o objavljivanju Brenine autobiografije i o
novom nastavku filma Hajde da se volimo. Ovo je njen etvrti album od
kraja devedesetih naovamo, ali prvi od raspada SFRJ koji je praen
snanom medijskom i marketinkom ofanzivom poput one iz vremena
kada je bila na vrhuncu karijere.
AAK, AAK: Priseajui se Breninog poetka, njen prvi
kompozitor Milutin Popovi Zahar kae da ga je Vladimir Cvetkovi,
tada slavni koarka, nazvao i ushieno mu objasnio kako "ima neka
pevaica koja skae na goste i jae harmonikaa u hotelu Ta" i da on,
Zahar, mora da je upozna.
"Doveli je onako pospanu. Mrzovoljno mi je pruila ruku, nije me ni
pogledala. Ajde da ujem ta pevaju... Jeste to narodna pesma, al nije
Lepa Luki, nema trilera. Jeste Abba, al nije engleski. Vidim da nema
vajde, nije to to. Imala je sluh, al to nije bilo obraeno", opisuje Zahar
za "Vreme" svoj prvi susret sa Brenom.
127

Zahar je odmah prionuo na posao: ime Breninog prateeg benda, Lira
ou, promenio je u Slatki greh. Naredne mesece Brena je provela u
Zaharovom novobeogradskom stanu, gde je uz pomo njegove tadanje
supruge, pevaice Gordane Lazarevi, usavravala pevanje. "U poetku
nisam znao da u od nje napraviti neto, ali ve tad se videlo da ima
harizmu. Imao sam veliku terasu i ljuljaku na njoj. Ona sedne da se
ljulja, a sav komiluk se postavi u redove kao u bioskopu i gleda u nju",
pria Zahar dok kroz izlog jednog novobeogradskog kafia pokazuje
blok solitera gde se nalazio njegov stan.
Da je Brena neosporno harizmatina linost potvruje Stanko
Crnobrnja, reiser poslednja dva nastavka filma Hajde da se volimo,
opisujui nekoliko scena kojima je bio svedok: "Eksterijer. No.
London. Prilaz kineskoj etvrti. Dok hoda ulicom punom nonih
klubova, ka visokoj, plavoj devojci, u tankim, dugakim tiklama i
ultrakratkoj suknji, iz klubova se zaleu mukarci, izjavljuju ljubav,
mau, zvide. Namontirani transseksualci sa uzbuenjem uzvikuju:
Thats the way to go, girl! Enterijer. No. Madrid. Flamenko bar.
Profesionalne igraice flamenka u publici primeuju lepu, plavu
devojku. Insistiraju da im se pridrui na sceni. Devojka prvi put u
ivotu plee flamenko i to na tiklama od dvanaest centimetara. Publika
i profi igraice vrite od sree."
LEPA BRENA: Prvi nastupi;...
UTI, NASTAJE AAK: "Pitao sam se kako mogu da napravim
zvezdu od nedovrenog pevaa i koja je moja ciljna grupa", kae Zahar.
"To je omladina koja sa sela hrli u grad i deca. Zato sam napravio
pesmu aak, aak. To je magija, kad njih oara, zavri posao. To je
formula. A seam se kada sam krenuo za Kikindu, gde je trebalo da
nastupaju Brena i Slatki greh. Imao sam samo jednu strofu pesme. Seo
sam sa Cveletom u autobus i samo mi je sinulo. On me neto pita, a ja
kaem: uti, Cvele! Izvadio sam papiri i olovku i poeo da piem."
Do dolaska u Kikindu, zavrio je aak, aak. Istog popodneva Brena
je nauila pesmu, a uvee je otpevala. Zahar se sea da su u tom
restoranu sedeli neki Italijani: "Peva ona one Abbe, niko je ne
128
eljko LJ. Krsti
SVITAC
konstatuje, svi jedu. Krene aak, svi u nju! Italijani zinuli, konobari
stali, posputali posluavnike."
..
Nedugo potom, Zahar vodi Brenu i Slatki greh na "Hit paradu" u Dom
sindikata. "Imala je samo jedne pantalone, neke plave, do lanaka. U
tome je dola na paradu. Izlaze na binu Lepa Luki, Zorica Brunclik,
Toma Zdravkovi, sve kvalitetni pevai. Onda se pojavimo Brena i ja sa
malim orkestrom. Svi se smeju, muziari dobacuju, publika u oku.
Novinari govore da mi je to kraj karijere, a ja dobacujem: Piite, Brena
je hidrogenska bomba! Normalno, nismo dobili nagradu, al su ljudi
izlazili iz Doma sindikata i pevali aak, aak."
.Iz manjih hotela, Lepa Brena i Slatki greh preli su u hotel Jugoslavija,
u to vreme najekskluzivnije mesto za nastupe te vrste. U isto vreme
snimaju i prvu plou za PGP RTB.aak postaje hit, ali ne ide ba sve
glatko. Snimak pomenute "Hit parade" emitovan je na Televiziji
Beograd, ali je u montai iseen Brenin nastup. Zato, objasnila je sama
u jednom intervjuu: "Sve pevaice bile su uredno obuene, u dugim,
sveanim haljinama, osim mene. Dola sam u bermudama koje sam
saila sa svojom majkom, lea su mi bila gola, a majica mi je jedva
prekrivala grudi. Uglavnom, zbog te nepristojne garderobe isekli su
me iz emisije. Bila sam jedina koju nisu prikazali." Snimak nastupa na
"Hit paradi" ipak je dospeo na televiziju, ali kao predmet sprdnje.
Aludirajui na Breninu visinu i tadanju teinu, Milovan Ili Minimaks
u emisiji "Preteno vedro" u nekoliko navrata prikazuje snimak zgrade
koja se rui, a odmah potom iseeni snimak sa "Hit parade". "Minimaks
je sa mnom hteo da se sprda, ak i na raun moje dikcije jer tada nisam
znala da pravilno izgovaram i . Praktino, ismejao me je, zezao se
na moj raun, uveren da sam netalentovana i da sam nula.
Kad tamo, upravo tom njegovom TV humoreskom poeo je moj
veliki, nezadrivi medijski uspon. Njegova neslana ala brzo se
okrenula u moju korist", ispriala je kasnije Brena.
Minimaks nastavlja da pravi priloge o Breni u svojim radijskim i
televizijskim emisijama, i uz njen nadimak dodaje epitet "lepa".
129

Ispostavlja se da je reakcija publike bila sasvim suprotna od one koju je
Minimaks hteo da postigne, jer je njegovo ismevanje zapravo bilo
najbolja reklama za mladu pevaicu. Minimaks shvata da je pravo
vreme da je dovede u emisiju. Posle toga, i zvanino, zvezda je roena,
a "brenomanija" uzima sve vie maha.
"U trenutku kada se Brena pojavila, poklopilo se nekoliko stvari koje su
pomogle da ona postane toliko popularna", kae za "Vreme" Milena
Dragievi-ei, teoretiarka kulture i medija: "Nastajali su osloboeni
mediji koji su sada smeli da putaju i tu vrstu muzike, ogromno trite
SFRJ sa svojim kapitalom... Imate i gastarbajtere koji su ve stekli
nekakav kapital i imaju potrebu za muzikom koja e vizuelno
odgovarati onome to nude nemaki komercijalni kanali, u isto vreme
sadravati i ono to ih asocira na zaviaj. Konano, bila je potrebna
ogromna doza humora koji je Brena posedovala. Ona je imala razliite
elemente: bila je devojica, zavodnica, naivka zadovoljavala je sve
nivoe publike."
Na prvom albumu, snimljenom 1981. godine, naslovna pesma aak,
aak bila je najvei hit. Sledee, 1982, Lepa Brena i Slatki greh,
ponovo u saradnji sa Zaharom, izdaju drugi album, na kom su pesme
koje se i dan-danas sluaju: Mile voli disko, Duge noge, Dama iz
Londona... Album je prodat u fantastinih 780.000 primeraka, a prema
reima Sae Popovia, voe benda, izvoaki honorar bio je 1,36
miliona maraka. Brena te godine drastino menja imid: doteruje liniju,
zatitni znak postaju joj ortsevi i mini suknje, a oigledno je i da je vie
truda ulagala u scenski nastup. Takoe, u njenim gostovanjima na
televiziji primetno je da radi na sebi: umesto razigrane devojice
gledaoci vide odmerenu i pristojnu, a ipak veselu mladu enu. "Brena je
uvek bila pametna ena, koja je volela uspeh i bila spremna da mnogo
radi na sebi", tvrdi Zahar. I Stanko Crnobrnja je se sea kao lojalne,
profesionalne, disciplinovane, koncentrisane, ali u isto vreme duhovite
osobe koja voli da pria viceve, voli kinesku hranu, pametne horoskope,
vedru muziku i elegantan nakit.
130
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Takav imid na trenutak je ugrozila jedna, sada ve legendarna epizoda:

asopis "Osmica" objavio je na naslovnoj strani Breninu sliku na kojoj
se vrlo eksplicitno, ispod komada tkanine koji je imala na sebi vide
grudi. Brena se branila da joj tako neto nije bila namera, krivila je
reflektore i fotografa koji je zloupotrebio situaciju. ak je ponudila da
otkupi ceo tira kako slika ne bi otila u javnost. Nije vredelo. Taj broj
"Osmice" preko noi je rasprodat u 600.000 primeraka.
Uprkos, a moda i zahvaljujui ovom skandalu, Brenina karijera u
narednim godinama nezadrivo napreduje. Iako nije uspela da pobedi
na nacionalnom takmienju za Pesmu Evrovizije, maksi singl sa
pesmom Sitnije, Cile te 1984. godine prodat je u 800.000 primeraka.
Naredni album Bato, Bato obara sve rekorde tiraom od milion i sto
hiljada primeraka. Tada je ve prekinula saradnju sa Milutinom
Popoviem Zaharom, i dala poverenje menaderu Raki okiu,
relativno nepoznatom ali perspektivnom direktoru tadanje Estrade
"Kikinda", koji postaje njihov novi menader i izvrni producent. Ova
saradnja potrajae do Rakine smrti, 1993. godine, dogaaja koji Brena i
dan-danas istie kao najtraginiji u ivotu.
Pod okievim nadzorom, hitovi Bosanac, Igraj Boro moje oro, Moj je
lola zvezdarokenrola, Deko mi je kolarac i Recite mu da ga volim
uinili su da album Bato,Bato bude najprodavaniji u Breninoj karijeri.
IVELA JUGOSLAVIJA: Lepa Brena i Slatki greh 1985. postaju prvi
narodnjaci koji su uli u Sava centar: 17 veeri zaredom sviraju za
70.000 ljudi. Iste godine na koncertu u Mostaru, na velikom gradskom
stadionu, 25.000 ljudi klie: "Mi smo Brenini, Brena je naa." Ogromna
popularnost prevazilazi granice SFRJ: umesto planiranog nastupa u
jednoj sali u Temivaru, organizatori odluuju da koncert bude odran
na stadionu, ija je rekordna poseta do tada bila 30.000 ljudi. Breninom
koncertu prisustvovalo je 50.000 oboavalaca. Odatle je i legendarni
snimak gde Brena stoji na kranu iznad stadiona, a desetine hiljada
Rumuna sa njom na istom srpskohrvatskom pevaju ivela Jugoslavija,
proizvod obnovljene saradnje sa Zaharom.
131

Lepa Brena se oprobala i na filmu. Prvo pojavljivanje imala je u Tesnoj
koi Mie Miloevia, inae najgledanijem u bivoj Jugoslaviji, gde je
otpevala dve pesme. Ali, epizodna uloga u komediji bila je daleko
manje od onoga to je imala da ponudi. Raka oki angauje istu ekipu
koja je pravila Tesnu kou i nastaje film Nema problema, iji je glavni
cilj bio promocija Brene i Slatkog greha.
Meutim, kada se pomenu Brena i film, i danas je svima prva
asocijacija trilogijaHajde da se volimo, u kojoj Brena igra samu sebe.
Prvi put kod nas, za potrebe filma, snimljeni su atraktivni,
visokobudetni spotovi, koji su se kasnije emitovali nezavisno od filma.
Spot za pesmu Hajde da se volimo, uraen je u dve verzije. Prva je
snimljena u Dubrovniku, a druga, otpevana na engleskom jeziku,
uraena je u Londonu. I sam film sniman je na fantastinom broju
lokacija: Budva, Lopud, Korula, Zagreb, Sofija, Madrid, London,
Istanbul, Najrobi, Majami. Reakcija publike bila je, malo je rei,
fascinantna. Opisujui masovnu histeriju za Brenom, Stanko Crnobrnja,
koji je reirao poslednja dva nastavka, prisea se da je interesovanje
bilo toliko da su video-klubovi ove filmove izdavali na sat, a ne na dan.
POSLEDNJI LET: Brena ivi ameriki san, a Jugoslavija svoje
poslednje godine: "Tih godina celo drutvo elelo je da ivi iluziju
veselosti: oni na Zapadu rade, crne, svuda kriza, ali se zaboravlja da su
i kod nas bile grupe za struju i da se ekalo u redovima za deterdent i
kafu. Danas u kolektivnom seanju to ne postoji. A ipak je to vreme
nosilo zametak onoga to je kulminiralo devedesetih", smatra eieva.
Krajem osamdesetih Brena je neprikosnovena zvezda jugoslovenske
estrade. Potvrda tog statusa, a po mnogima kruna njene celokupne
karijere stigla je u avgustu 1990. godine. Viemesena turneja zavrena
je koncertom u Bugarskoj, gde se odigralo sad ve legendarno sputanje
helikopterom na stadion Levski. Teko da bi neko mogao da zaboravi:
Brena u kratkoj crnoj haljini sa zlatnim ukrasima, rasputene kose, na
vratolomno visokim tiklama izlazi iz helikoptera. Slatki greh je ve na
bini i svira. Brena optrava stadion, penje se na binu i jedva primetno
132
eljko LJ. Krsti
SVITAC
zadihana poinje: "Malo selo, zelen lug, kraj Morave disko klub...".
Kao u transu, 85.000 Bugara sa njom peva Mile voli disko.
Na premijeri filma Hajde da se volimo, Brena je upoznala tenisera Bobu
ivojinovia, za kog e se udati 1991. godine. Udaja za Bobu poklopila
se sa poetkom rata. To je ujedno bio i poetak kraja Lepe Brene,
onakve kakvu je pamtimo. S Bobom odlazi u Ameriku, gde u maju
1992. godine raa sina Stefana Emeralda. Nekoliko dana nakon
poroaja, sa Bobom i detetom vraa se u zemlju. To je bio poslednji let
JAT-a na redovnoj liniji NjujorkBeograd pre nego to su uvedene
sankcije. Tokom rata, kao i o mnogim javnim linostima, i o Breni su se
raspredale razne glasine o tome na ijoj je strani. Naravno, nijedna od
njih nije bila tana. "Ne mislim da je dolo do pada njene popularnosti,
ali su dole druge zvezde. Neko ko je pevao od Vardara do Triglava
nije zgodna nacionalistika ikona. Ali to ne umanjuje njenu
popularnost. Bilo je teko opstati u tim vremenima, ali je kroz posao
prevazila ono to bi za neke druge bilo smrtna presuda", kae eieva.
Devedesetih godina snimila je jo tri albuma, ali se danas samo
najzagrieniji fanovi seaju tih pesama. Donekle bi se mogao izdvojiti
hit Ja nemam drugi dom iz 1994. godine koji je, prema Breninim
tvrdnjama, posveen muu i sinu, ali su mnogi u njemu prepoznali i
drugaiju simboliku. Jedan od poslednjih "trenutaka za pamenje" u
njenoj karijeri jeste koncert na Tamajdanu kada je Brena hit Okree
mi leaotpevala prikaena za petnaestak metara visoku sajlu.
Triste se raspalo jer zemlja kojoj je, i o kojoj je pevala vie nije
postojala. Poklapanje raspada Jugoslavije sa padom Brenine
popularnosti jo jedno je svedoanstvo u prilog tezi da je ova ena za
mnoge bila jedan od simbola jugoslovenstva ili, kako Zahar kae,
"poslednji stub bratstva i jedinstva". Ipak, Brena nije sebi dozvolila da
propadne. Jo jednom potvrdivi ono to svi koji su sa njom saraivali
istiu da je izuzetno pametna i sposobna ena nije sedela skrtenih
ruku. Odlazak sa estrade iskoristila je prvo da bi se posvetila porodici, a
potom i razvijanju porodinog biznisa. Povremeno se pojavi na TV
133

Pink-u, najee u svom Grand ou, ali su ti nastupi paljivo dozirani,
uglavnom oko Nove godine ili u nekoj drugoj, specijalnoj prilici.
DOBRO JUTRO, ARIJO: Kako je Brena postala i ostala najvea
zvezda velike Jugoslavije?
"Brena je prva estradna linost koja je prevela novokomponovanu
narodnu muziku iz sela u urbanu sredinu. Ona je i prva na kojoj je
primenjena marketinka taktika, koja nije tipina za neofolk ve za
garani rok. Takoe, prva je privukla na koncerte ljude koji nisu bili
sluaoci neofolk muzike. Na drugim folk koncertima, kada su anketari
razgovarali sa posetiocima, niko se nije izvinjavao to je tu i to slua
takvu muziku, a na Breninim koncertima ljudi su se sakrivali, govorili
da su se sluajno tu zatekli, da su sluajno dobili kartu...", kae Milena
Dragievi-ei.
Primenivi proverenu "dobro jutro arijo na etiri strane" formulu, nije
mogla da ne uspe. Intelektualni snobovi zamerali su joj na irenju kia i
neukusa. Dabe. Ki i jeste bio karta na koju je ona igrala i vrlo svesno i
obilato koristila. Definitivno, prva je, a moda zasad i jedina na ovim
prostorima do kraja shvatila sva pravila ou-biznisa. Lepa Brena bila je
lik koji je Fahreta Jahi kreirala i uspeno ga glumi gotovo tri decenije.
I ona sama u intervjuima koje daje poslednjih godina pravi razliku
izmeu sebe i Brene. O ovoj drugoj esto govori u treem licu.
Nedavno je, opisujui album koji ovog meseca treba da izae, rekla:
"To e biti ono to ja mislim da Lepa Brena treba da bude u XXI veku."
Amerikanci, koji su ou-biznis izmislili, imaju svoje ikone, Ester
Vilijams, Merilin Monro, Madonu... Mi smo imali Brenu koja je bila
pomalo od svake. U zavisnosti od prilike, ona je i neto poput Bond
devojke, arlijevog anela, Modesti Blejz i, uopte, svakog enskog
lika koji je ostavio traga u popularnoj kulturi. Ko u to ne veruje, nek
pogleda Hajde da se volimo, i videe Brenu kako lako poput vidre skae
u more, mlati negativce, pa u najenstvenijim toaletama koje se mogu
zamisliti peva i igra ostavljajui bez daha sve oko sebe.
134
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Mukarci su je voleli jer je prototip balkanske lepotice, visoka,

dugonoga, a opet sa malo salceta tu i tamo (uglavnom tamo "gde
treba"). ene su se identifikovale sa "nenom enom", ija lepota spava
u srcu, "a ne u telu, a ne u kosi". U ono vreme "vladajua", radnika
klasa, mahom oni koji su sa sela doli u grad, prepoznavali su se u
stihovima "harmonika svira disko", "kae meni lane moje, opanci ti
lepo stoje, haljine ti tanke ko u varoanke". Deca su volela Brenu zbog
veselih i pevljivih, "brzohvatajuih" hitova. Devojice su u njoj
prepoznavale ono zbog ega su volele barbike: dugonogu plavuu u
ljateim krpicama u kakve bi obukle svoje lutke. Danas, svi vole
Brenu jer je simbol jednog vremena, koje niti je tako davno prolo, niti
je bilo tako sjajno, ali su ga sve strahote koje su se u meuvremenu
dogodile zatrpale duboko u seanje, kao poslednji trenutak pred
katastrofu, kada smo svi bili sreni, bezbrini, visoki i plavi. Ba kao
Brena.
Breni se moe zameriti zbog kia, unda, tekstova na ivici dobrog
ukusa, ali sve te primedbe padaju u vodu ako se kao prva premisa uzme
da nikada nije imala nameru da bude umetnica, ve pre svega
zabavljaica.
Jo jedno je neosporno: sve to ima Fahreta Jahi-ivojinovi zaradila
je svojim rukama. Zlobnici bi dodali i nogama. Moda. Ali, kakve su
to noge!
FUDBAL21:00, 08.05.2013Autor: Nedeljnik

DEVAD PREKAZI: Beograd je moj grad!
U Junoj Mitrovicu zapaljena mu je kua, nije mogao da ode ni na
sahranu najboljem prijatelju. "Moja vera je e Gevera. Za dobrobit
oveanstva", odgovara Prekazi koji sve beogradske ulice zove starim
imenima, dok mu na telefonu zvoni Internacionala Sastanak sa
Devadom Prekazijem u Ulici sedmog jula, mada ova centralna
135

beogradska ulica ve dvadeset godina nosi svoje pravo ime Kralja Petra.
Ne zove je tako, kae, zbog ideologije. Vie je stvar navike.
"Ja znam Sedmog jula, Kralja Petra ne znam. Nije trebalo da se
promene imena svih tih ulica. Ja znam kako sam ih zvao, i kad mi danas
neko kae za neku ulicu, ja pitam kako se ranije zvala. Nema to veze s
ideologijom", kae nekadanji igra Partizana u intervjuu za novi broj
Nedeljnika! Na mobilnom telefonu zvoni mu Internacionala. Prekazi je
jedan od onih albanskih fudbalera koji su na talasu bratstva i jedinstva
naroda i narodnosti postao jugoslovenska fudbalska ikona. Nije jedan
od onih albanskih fudbalera koji su se s te pozicije na talasu "nove
geopolitike realnosti Balkana" vratili na Kosovo da sprovode fudbalski
separatizam u nepriznatom savezu Kosova...
Odluio je da s porodicom ivi u svojoj zemlji, u svom
Beogradu. Ulicama svog Beograda ne zna imena, ulice svoje rodne
Kosovske Mitrovice vie uopte ne poznaje. Nije tamo bio vie od
petnaest godina. Sa Devadom Prekazijem, nekada igraem Partizana,
Hajduka i Galatasaraja, a danas trenerom mlaih kategorija u OFK
Beogradu, razgovor se vodio naizmenino smo, o prolosti i
sadanjosti: o Partizanu i Hajduku, razlici izmeu Grobara i Torcide,
Turskoj i tome kako je u Istanbulu dobio svoju ulicu, kako je
Amerikance uio graanskoj toleranciji, kao i o odrastanju u Kosovskoj
Mitrovici u kui koju je kasnije neko spalio zato to je to Prekazijeva
kua...
"Poeo sam da igram u fudbalskom klubu Remont koji se takmiio u
kosovskoj ligi. Napravili smo odlian rezultat, pobedili u omladinskoj
ligi Kosova i bili smo tada trei u Jugoslaviji. Mitrovica je bila
fantastian grad. Moje okruenje su bili metani Kosovske Mitrovice.
Ljudi koji su tamo roeni, kojima su roditelji tamo roeni. Nismo bili
Srbi ili Albanci, nego Mitrovani. Mene to nikad nije zanimalo, tako
sam vaspitan. Ja sam vie imao drugara Srba nego Albanaca. Oni su me
i odveli da igram u Remont, tamo je bilo manje Albanaca od Srba",
poinje priu o svom rodnom gradu. Iako bi se na prvu loptu dalo
pomisliti da je igrao za "srpski" Remont, a ne za "albansku" Trepu
136
eljko LJ. Krsti
SVITAC
(koja je bila ozbiljan klub na saveznom nivou), ta podela, kae, nije

postojala.
"Ne. Remont je bio sirotinjski klub. Bilo je tamo strahovito druenje.
Mi smo voleli fudbal i samo nam je fudbal bio vaan. I danas imam
mnogo prijatelja iz Mitrovice. Gotovo nijednog koji ivi u Mitrovici.
Veinom ratrkani po svetu, i Srbi i Albanci. Pobegli su odande. Kad
sretnem nekog, krenemo sa seanjima, a onda, kad pitam za ovog ili
onog, kau mi - odselio se. I s jedne i s druge strane. To je tragedija.
Doli su u grad ko zna koji ljudi. Ja nisam tamo bio od 1997. godine.
Kad mi danas neko kae Severna ili Juna Mitrovica, ja utim. Ne elim
da priam o tome. Ne znam ja za dve Mitrovice. Mi smo ili preko Ibra,
ili preko mosta. Nikad nisam iao u Severnu Mitrovicu. Ba tamo gde to
zovu Severnom, ispred Tehnike kole bio je jedan vrhunski, tada za
nas vrhunski teren, gde su se igrali najbolji turniri. Sve to je bilo lepo
nestalo je. Koga god sam pitao, nebitno ko je i ta je, svi su razoarani
ta je bilo s naim gradom. Mi, Mitrovani, mi nismo priznavali nijedan
drugi grad. Imali smo Ibar, najlepu reku u Srbiji, moda u Jugoslaviji.
Imali smo FK Trepu, koja je uz Borac iz aka bila najstariji
drugoliga u Jugoslaviji", pria u dahu Prekazi za Nedeljnik. Ipak,
pitamo ga ako ga toliko "udara" nostalgija prema rodnom gradu, zato
nije otiao tamo tolike godine.
"Nita me vie ne vue. Roditelji su mi umrli. Braa i sestre su
mi se iselili, imam samo sestru koja ivi u Mitrovici. Veina mojih
drugara nije dole. Nemam vie ni kuu...", tu Devad Prekazi prvi put
prekida inae energino izlaganje svoje prolosti. Kuu su vam
zapalili?", pitamo ga. "Da, zapalili su je", odgovara. "Ne interesuje me
ko ni zato", kae nam, iako odgovore na ova pitanja nije teko
zakljuiti. "Svugde ima budale, sa svih strana. Moju majku, brata s
njegovom enom i troje dece u tom bezumlju u dva navrata su spasili
ljudi koji su ih pitali: 'ta ti je Preki?', i spasili ih. Svugde ima i dobrih
ljudi. Moda u jednog dana otii u Mitrovicu, ali ne znam. Moj
najbolji drug nedavno je umro. Nisam mogao da odem na sahranu.
Ali, ta emo, ivot ide dalje..."
137

Partizanove utakmice danas uglavnom preskae."Poslednji put sam bio
protiv Novog Pazara, i kad sam uo ta navijai pevaju i viu, samo sam
izaao. Nisam ja iz tog sveta. Kod mene postoji samo dobar i lo ovek.
Ne razumem te uvrede."
Tu otvaramo pitanje stare navijake teze koju su proklamovali
Zvezdai: Da li je Partizan muslimanski tim?"Ne razumem ni to. Ko je
iveo u dravi Jugoslaviji? Kakve to veze ima? U Partizanu su igrali
fudbaleri, mislim da je Partizan fudbalski tim. Zar je topliko bitno ko si
i ta si? Ja sam po nacionalnosti Albanac. I ta sad? Moja ena je
Srpkinja. I ta sad? Nisam jedini iz familije koji je u meanom braku.
To je neki drugi svet. Ne razmiljam o tome. Ako potuje oveka,
potuje i njegovu veru. Moja vera je e Gevara. Za dobrobit
oveanstva. I kasnije, kad bi me pitali za religiju, da li sam musliman,
rekao bih: 'Moja jedina religija je e Gevara.' I to su znali. Ja sam
ateista. Volim da se obratim oveku, a ne nekom ko ne postoji.", kae.
Iako je najbolje godine ivota proveo u Partizanu, u seanju na
klub ostala mu je runa epizoda razlaza, kada su mu, kako kae,
nametali iz uprave optube za "nesportski ivot", ne bi li ga
diskreditovali kao fudbalera i kao oveka. Zbog toga je 1984. preao u
splitski Hajduk."Otiao sam u Hajduk, u stvari, da bih otiao u Bordo.
Na inicijativu mog menadera Ljube Barina. Bio je jedan od najboljih
menadera Evrope. Dogovor je bio da igram godinu dana u Hajduku i
da idem dalje. Ali te godine je bila neka afera u vezi s njim, to je
propalo, nikad ga vie nisam uo. Sluao sam prie i prie o Hajduku,
ali kad sam doao, nisam mogao da verujem da je to tako. Iako
samproveo samo godinu i po dana tamo, to je najbolji fudbalski period
za mene. Tamo sam mogao ono to nisam mogao u Partizanu. Misliti
fudbalski, igrati fudbalski i da ne razmilja ni o emu drugom. To je
bio najprofesionalniji klub. Onda je doao trener Poklepovi u Hajduk.
Tamo su me voleli i potovali, bio sam jedan od najboljih igraa, ali
rekao mi je da na mene ne rauna, hteo je da gura malog Aljou
Asanovia. Bio je talentovan, uio je od mene. Nema veze. Igrali smo
138
eljko LJ. Krsti
SVITAC
tada uveno polufinale protiv Totenhema. Da mi je bilo dovoljno

godina, moj prvi transfer bio bi u Totenhem. Posle polufinala koje smo
igrali s njima, njihov kapiten, koji je bio i menader, hteo je da me
dovede", pria Prekazi. Pitali smo ga i za taj fenomen Hajduka, zato je
bio toliko omiljen irom bive Jugoslavije."Verovatno zbog strijih
fudbalera. Ali, pogledajte ko su njihovi kapiteni i najbolji igrai,
najmanje je tu bilo Spliana. Baka Slikovi je recimo iz Mostara. A
Vardi, Slavia ungul koji je iz Poarevca, Simovi, Jeliki, sve su to
igrai s ovih naih prostora. A narod tamo je voleo balun, i ko doe
tamo, on je njihov Bog."
Ipak, kae da splitska Torcida ne moe da se meri s Grobarima.
"Velika je tu razlika. Navijai Partizana su u velikoj prednosti. Iako je
tamo Hajduk ivot, Partizanovi navijai su uvek bili specifini. Kad
sam izlazio iz tunela, samo bih bacio pogled levo na Jug i poleteo na
teren. Nikad se nije desilo u Jugoslaviji da gubi 6:1, a da navijaju i
dalje. Rastuio sam se kad sam uo da je umro Voja Panevac. Dolazili
su s njim ko vojska iz Paneva. Bez ikakvog interesa. Danas Zvezdini
fudbaleri po igrama, ja bar tako mislim, ne zasluuju da im doe petsto
ljudi. Partizan je pet puta zaredom prvak, a na Zvezdine utakmice dolazi
vie navijaa. Na nau utakmicu veterana doe hiljadu i po ljudi, toliko
ne doe na Partizan. Nema logike. Tuno je kad se igra pred praznim
stadionom. Ovamo jedna grupa zabranjena, jedna nezabranjena. Je l' ti
voli svoj klub? Zar nije to dovoljno? Druga, kau, vremena. Ne znam,
ne razumem se...", pria Prekazi za Nedeljnik.
Posle epizode u Hajduku, zavrava u Americi."To je bila avantura koja
je kratko trajala. Tamo sam igrao finale plej-ofa protiv tima u kojem je
igrao ungul. Sa mnom je igrao pokojni Srba Stamenkovi. To to je on
igrao fudbal, to je ono to su imali Pele i Maradona kao najbolji igrai
sveta. Bio je maestro. To to je on radio, bilo je van pameti. Naalost,
mlad je umro. U Americi nisu znali gde je Jugoslavija, ali samo kae
'Tito' i svi popadaju. Ja sam skupljao ploe, soul i bluz. Oni me tamo
pitaju: 'Zar se to slua kod vas?' 'Ma, slualo se kod nas pre nego to se
kod vas slualo', kaem im. U Americi sam imao cimera, jednog crnog
139

fudbalera. Ja hou da ga zagrlim, a on se uplai. Gde belac njega da grli.
Ja ga molio da me vodi u njihove klubove, da uivo sluam soul, on mi
kae da se plai toga. Eto, koliko smo i u tome bili napredniji od njih."
Po povratku iz Amerike prelazi u Galatasaraj, gde je postao legenda
koja hoda. Odveo je Galatasaraj u polufinale Kupa ampiona, to je i
danas jedan od najveih uspeha kluba u istoriji. Jednoj ulici su tamo dali
njegovo ime.
Odluio je, ipak, u ono najgore vreme 1993, kad se ovde ratovalo, da se
vrati u tada "skraenu Jugoslaviju"."Psihiki je bilo mnogo teko. Imao
sam ponude da budem direktor kole fudbala, ali taj deo ivotne prie
sam precrtao. Prestao sam da igram kad je poeo taj na bratoubilaki
rat. Nisam vie imao volje da igram. Zato bih ja izgubio ivce tamo
dok mi se zemlja raspada? I ja i moja ena. Tamo bismo poludeli. Kad
smo odlazili, rekli su mi: 'Da li si lud, gde ide tamo je rat?' Kad smo
doli, ovde su mi rekli: 'Da li si lud?' Doao sam u moju zemlju, u moj
grad. Beograd je moj grad. Ovde sam proveo najlepe godine ivota."
Atomsko sklonite, rok grupa iz Pule, ( Hrvatska) koja je poznata po
svojim prorokim pesmama: Ne cvikaj generacio, Poslednji mrav, Bez
kaputa.
Jugoslovenski fudbal
Jugoslavija je imala jaku Prvu ligu u kojoj su se takmiili jaki
fudbalski klubovi: Partizan, C. Zvezda, Dinamo i Hajduk su bili
najbolji klubovi. Pored njih jake ekipe su imali i Vele ( Mostar),
elezniar ( Sarajevo) , Sloboda ( Tuzla), Rjeka, Vojvodina. Svaka
republika i pokrajina je morala imati svog predstavnika. Tako da iz
Prve lige nisu ispadali: Olimpija (Ljubljana) , Budunost ( Titograd),
Vardar ( Skoplje)...Za opstanak su se godinama borili elik ( Zenica) ,
OFK Beograd...Fudbalska reprezentacija je takoe imala jaku ekipu, sa
kojom je uestvovala na Svetskim i Evropskim prvenstvima. Polsednji
140
eljko LJ. Krsti
SVITAC
selektor reprezentacije Jugolavije Ivica Osim je imao ekipu sa kojom je

mogao da osvoj Svetsko prvenstvo u paniji.
Proizvodi koji su obeleili ivot u SFRJ:
Najpoznatiji brend bio je Tito VIDEO
Gorica Avali | 26. 05. 2013. - 23:49h | Foto: N. Kosti | Blic
Obian Jugosloven ustajao je u est sati ujutro. Prao je zube domaom
pastom, koristio pitralon losion, brion kozmetiku, vozio fiu i
itao start magazin. Gavrilovi patete bile su statusni simbol, a
leviske privilegija odabranih. Dan mladosti bio je mnogima omiljeni
dan u godini jer su svi eleli da odaju potu najveem brendu bive
Jugoslavije - Titu.
Svako vreme ima neke svoje simbole, neto to nas u trenutku vraa u
detinjstvo ili mladost - u svakom sluaju - u prolost. Period do raspada
bive Jugoslavije specifian je jer je u kratkom periodu veliki deo
naih brendova postao tui, a jedan broj je, u sveoptem haosu i
finansijskim krizama koje su usledile, potpuno prestao da postoji.
- Na SFRJ nas podseaju mnogi brendovi, ali dva najvea su Tito i
sama SFRJ, koji su bili i ostali prepoznatljiv brend u inostranstvu. Za
Srbiju moda ne znaju svi, ali za Jugoslaviju su svi uli. Dovoljno je
rei da se Titov slubeni roendan od 1945. godine slavio kao Dan
mladosti, kada mu je na stadionu JNA predavana tafeta koja je pre toga
obila celu Jugoslaviju. Ovaj datum obeleavan je i posle njegove smrti,
a zbirka tafeta uva se u Muzeju istorije Jugoslavije - objanjava
istoriar Milo Jeremi.
Svako ko je iveo u doba SFRJ sea se istorijskih jasa trikoa sa
zvezdicama, borosana, crnih baletanki, maskota Univerzijade u
Zagrebu 1987. i Zimskih olimpijskih igara 1984. u Sarajevu Zagija i
Vuka.
A to je samo vrh ledenog brega. Autohtoni proizvod bio je vod,
pravi jugoslovenski miris, a njemu su konkurenciju pravili ralon i
pino silvestre. Deca su volela pekabela sladolede, bazooka vake
141

i sliice iz okoladica ivotinjsko carstvo koje su se lepkom lepile u
albume.
- Neki od najpoznatijih brendova u bivoJugoslaviji bili su brion
kozmetika, keks domaica, kokta, bajadere, Nada tark i
njihov keks, kao i svi slatkii koji su se prodavali u metalnim kutijama u
kojima su se kasnije drali eer, brano i kafa. Poznata je bila i fabrika
Jadar i njihov okoladni program. Od automobila najpopularniji je
bio fia, a simbol za dvotokae bio je motor tomos zastava
objanjava Uro Radulovi, organizator izlobe iveo ivot koja e
poetkom juna biti otvorena u Beogradu, a iji je cilj da kroz istoriju
svakodnevnog ivota vrati posetioce svim ulima u doba nekadanje
Jugoslavije.
ene koje su radile kao tetkice, konobarice, vaspitaice, istaice nosile
su na poslu borosane - cipele od platna, najee teget i bele boje,
koje su imale otvor na prstima i petama i bile popularne u vremenu u
kojem je udobnost bila vanija od izgleda.
Socijalistiki odgovor na koka-kolu bila je popularna kokta sa
ukusom ipka, a od sokova su se najvie pili dona i jafa sirupi od
limuna, narande i vinje.
- Najzastupljenija firma za proizvodnju robe iroke potronje bila je
Jugoplastika, koja je proizvodila sve - od kolskog pribora, kuhinjske
plastike do odee - pria Radulovi.
Proizvodi koje su Jugosloveni najvie voleli Kozmetika: Brion, Pino
Silvestre, Vod
Slatkii: Pekabela i Ledo sladoledi, Bronhi, Kiki bombone, vake
Bazooka i unga lunga
Prevozna sredstva: Stojadin, Jugo, Fia, motor Tomos
Odea: Sportska odea Jasa, Jugoeksport sa dizajnerom Mirjanom
Mari, Centrotekstil sa Aleksandrom Joksimoviem, Beko - linija Li
Kuper
142
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Pia: Dona, Jafa, Kokta, Benko

Crveni kiosci - simbol brze hrane
Najpoznatija brza hrana u bivoj Jugoslaviji bile su uvene virle, na
iji pomen svi imaju istu reakciju: one su pucale kada se zagrizu,
takvih vie nema.
- Virle su se sve do kraja osamdesetih godina prodavale u
prepoznatljivim crvenim PKB kioscima na ulicama Beograda. S druge
strane, na plavim kioscima tampe kupovali smo dnevne novine i
duvan - objanjava Radul
Danilo Ki :
NACIONALIZAM JE PARANOJA ( 1973 )
Nacionalizam je pre svega paranoja, kolektivna i pojedinana
paranoja. Kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti I straha, a
iznad svega posledica gubljenja individualne svesti; te prema tome
kolektivna paranoja i nije nita drugo nego do zbir individualnih
paranoja doveden do paroksizma. ..Nacionalizam je ideologija
banalnosti. Nacionalizam je dakle, totalitarna ideologija, nacionalizam
je , uz to, ne samo po etimiolokom znaenju poslednja ideologija I
demagogija koja se obraa narodu. Pisci to najbolje znaju. Stoga je pod
sumnjom nacionalizma svaki pisac koji deklarativno najavljuje da pie
iz naroda i za narod, koji svoj individualni glas toboe podinjava
viim nacionalnim interesima. .Nacionalista je , po definiciji, ignortant.
Nacionalizam je, dakle, linija manjeg otpora, komocija. Nacionalisti je
lako, on zna, ili misli da zna, svoje vrednosti, svoje, to e rei
nacionalne, to e rei vrednosti nacije kojoj pripada, etike i politike,
a za ostale se ne intereuje, ne intereuju ga, pakao to su drugi ( druge
nacije, dugo pleme). Njih ne treba ni proveravati. Nacionalista u
drugima vidi sebe nacionaliste.
143

Kviskoteka
Kviskoteka je najpopularniji i najdugoveniji kviz u Jugoslaviji, koji je
emitovala TV Zagreb. Emitovan je petnaest godina, od 1980. do
1995.godine, kroz 223 epizode, sa legendarnim voditeljem Oliverom
Mlakarom. (Prve etiri sezone kviz je vodio Ivan Hetrih). Kviz je
osmislio 1979.godine Lazo Golua, bio je sve vreme njen urednik i
autor zadataka. Osim njega, u kreiranju zadataka uestvovali su i
priznati strunjaci i profesori univerziteta.
To je bila matovito kreirana figura od drveta, delo akademika
Miroslava uteja. Prema pravilima kviza, svaki igra koji osvoji vie od
sedam poena, osvaja Kviska, koji mu je udvostruavao broj poena, u
odgovoru na pitanje u nekoj od sledeih igara. Kvisko je postao toliko
popularan, da je uao u svakodnevni govor(diem
Kviska), a oduevljeni gledaoci su slali u emisiju svoje runo izradjene
figure
Kviska od najrazliitijih materijala.Neke od najpoznatijih igara
Kviskoteke bile su: ABCD pitalice, gde se i osvajao Kvisko, igra
asocijacija, popularna igra detekcije, gde su gostovale razne zanimljive i
neobine linosti iz cele SFRJ, igra pitanja i odgovora opti kviz
znanja, itd. Bila su to vremena kada se slavilo znanje i inteligencija,
kada su i nagrade bile skromne, u vrednosti oko 20 hiljada maraka, ali
dodeljene kao knjige, kursevi stranih jezika u inostranstvu, avionske
karte, i sl., dakle namenjeno daljem usavravanju. Nije bilo preteranog
prisustva velikih sponzora i njihovih reklama. Pamte se briljantni
uesnici i pobednici Radoslav Dodig, Mirko Mioi, Robert Pauleti,
Predrag Markovi, najmladji pobednik Kviskoteke, u sezoni 1989.,
danas cenjeni istoriar, koji i sam sastavlja pitanja za kvizove.
Kviskoteka je obnovljena 2006.godine, ali je zbog slabe gledanosti
ukinuta posle godinu dana.
144
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Doris Dragovi:
HEJ, JUGOSLOVENI tekst
Niko ne smije u tebe da dirne
zemljo moja najdraza na svijetu
medje tvoje da ostanu mirne
k'o sokoli bicemo u letu
Hej, Jugosloveni
nek' se cuje glas
mi smo slicni stijeni
jer bratstvo spaja nas
Niko ne smije tebe da razdvaja
plavo more macem se ne sijece
krv junaka odavno nas spaja
i niko nas pokoriti nece
Docekati navikli smo davno
prijatelja, a i mrskog vraga
mi zivimo i ginemo slavno
sve za tebe zemljo moja draga.
145
TEMA: SRBIJA DEVEDESETIH

Sadraj:
OSAMNAESTI BRIMER
Rubrika : Odjeci I reagovanja
Studenti na Terazijama 1991.
Pria iz skuptine: Deda I unuk
Meunarodne sankcije SRJ
Pregovori sa Hrvatima: R. Mladi
Sluaj Jugoskandik
Afera Dafiment banke
RATNI KRIMINAL
Dejtonski sporazum
NATO bombardovanje Srbije
KRAJ vladavine S.M.: 5. Oktobar
Ubistvo Zorana inia; Smrt Slobodana Miloevia u Hagu, smrt
Dafine Milanovi, Hapenje J. Vasiljevia I Ratka Mladia,
otkriven ubica Slavka uruvije. In MEMORIAM: Zdravko
Rankovi, novinar i Pavluko Imirovi; Tekst o Aliji Sirotanoviu.
UVOD :
U odnosu na prethodni dvobroj , septembarski broj je prirodni
nastavak prethodne dve teme: Titova Jugoslavija i Suton Jugoslavije. U
prolom broju mogla su se markirati dva glavna arita: Kosovo i
Velika Kladua. Ako ta obeleava
devedesete godine, pored
ekonomskog sunovrata koji je kulminirao 93 g. to su svakako
migracije stanovnitva na prostoru Jugoslavije, koja su mahom bila
iznuena. Ne kae se dabe u naem narodu Ko se seli taj se ne
veseli. Tako se tokom sukoba na prostoru bive/ex Jugosavalije ,
prinudno iselilo preko tri million stanovnika do 1995 g. Potom je na
red dolo Kosovo. S.M. je pokuao da to pitanje rei , najpre,
proterivanjem kosovskog ivlja. Kao odgovor na taj nerazuman gest
146
eljko LJ. Krsti
SVITAC
usledilo je NATO bombradovanje Srbije, koje je trajalo 78 dana. 5.

Oktobra 2000 g. u Beogradu su izbile demonstracije jer S.M nije hteo
da prizna pobedu DOS-a. Ipak, opozicija je uzela vlast u Srbiji. Kao
poslednji predsednik Jugoslavije slovi Vojislav Kotunica . Premijer
vlade reepublike Srbije postao je dr. Zoran ini
Dr Aljoa Mimica :
OSAMNAESTI BRIMER ( Vreme; br. 100; 21.09. 1992)
Osma sednica kao da je dakako, naknadno, kada smo joj
retrospektivno sagledali domaaj te uvideli njen inauguralni znaaj za
potonja tragina zbivanja postala nae novo uporite u najobinijoj
ljudskoj tenji da se stvari smeste u temporalnoj dimenziji. Jedan na
izgled rutinski komunistiki plenum izrodio se ne samo u partijski pu
nego i na osamnaesti brimer: Slobodan Miloevi izvrio je tom
zgodom bonapartistiki udar, kojim je uspeo ve dobrano raslabljenu
legitimnost tradicionalistikog komunistikog porekla ( ija se
klonulost, na alost, ima pripisati prirodnim odlaskom Jedinog) osnai
nacionalistikim sokovima nad kojima se i on sam dotad naijskrenije
gnuao.
U tom pogledu je Miloevi, kao rodonaelnik
antibirokratske revolucije, u Istonoj Evropi zaista bio prvi.
Zazivajui strasti koje su neizbeno imale da urode jednim, drugim, pa
onda i ovim treim, najgroznijim ratom, on je uspeo da slom
komunizma predupredi ( ili bar malice odloi) jo u ono davno doba
kada mu se kraj nije jasno nazirao ni u prostranoj postojbini. Narod, ove
zemlje doiveo je najdublje ponienje kada je pristao na to da mu rog za
sveu proda jedan komunistiki apartik zadojen napoleonosvkim
ambicijama to su ih u njegovoj i inae prilino nestabilnoj osobi
razgoreli intelektualistiki zlodusi koji sad peru ruke od svega. Osmom
sednicom, dakle, mi nismo izgubili slobodu, nego su mnogi nevoljnici,
dugotrajnim treningom odviknuti ili, pak, ee, nepripravljeni da o
pravoj slobodi ozbiljno razmiljaju radosno prigrabili bednu senku
slobode da se mrze i meusobno istrebljuju zarad ciljeva koji im nisu
147

sasvim jasni, slobode
da su jadni i nevoljni i sve gladniji,
slobode da se neljudski guvaju u javnom prevozu, da strepe da e ih
iza prvog oka neko zatui iz samo njemu znanih razloga.. A onda,
moglo bi se jo reati: razorena drutvena struktura koja je taman
poela da se uobliuje, stotine hiljada nesrenih, iskorenjenih ljudi koji
okolo tumaraju, obogaljeni u svakom pogledu, mladost koja se odliva
na sve strane, pa i samoubistvo smatra boljim od povratka u ovaj jad..
Eto umesto olako obeane brzine dobili smo jedno lepo, lagano i
neizvesnosti lieno umiranje na rate.
ALJOA MIMICA :
ANALECTA SOCIOLOKI OGLEDI;
Slubeni glasnik I Institut za soc. istraivanja ;
Beograd; 2011 str. 330

Vreme kada je narod govorio: Odjeci i regovanja
U (pred)istoriji raspada Jugoslavije i potonjih ratova novinskoj rubrici
Odjeci reagovanja svakako pripada sasvim poseban znaaj. Ona je
odavno postala povlaeno mesto seanja ne samo u linim
uspomenama savremenika nego i u kolektivnoj memoriji. To je,
neosporno, jedna od onih nezaobilaznih repernih taaka u odnosu na
koje pokuavamo da rekonstruiemo duh vremena koji je vladao krajem
osamdesetih i poetkom devedesetih godina prolog veka. Tada se,
zahvaljujui naporu naroda koji je progovorio, na stranicama
Politike gradila jedna nova stvarnost, koja e uskoro postati stvarnija
od stvarnosti same. O fenomenu Odjeka i reagovanja nedavno je
objavljena knjiga Vreme kada je narod govorio autora Aljoe Mimice
i Radine Vueti,.Iz tog obimnog i dragocenog dokumenta, Dragoslav
Gruji, u Vremenu br. 572 od 20.12. 2001. je naveo odabrane delove,
iz posebne knjige Autori: Aljoa Mimica i Radina Vueti; ( Vreme
kada je narod govorio : Odjeci i reagovanja u Politici, 1988- 1991.,
objavljene kao posebna knjiga na 72 strane. )
148
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Tokom svog novinskog ivota rubrika Odjeci i reagovanja (jul 1988

mart 1991) bila je prepuna datuma koji zasluuju da ih se seamo.
Pomenimo, ukratko, samo nekoliko tih znaajnih dogaaja koji su se
savremenicima utisnuli u seanje: antibirokratska revolucija u
Vojvodini, pa onda i u Crnoj Gori; afera Jana i drugovi;
sluaj Azema Vlasija; Miting bratstva i jedinstva na beogradskom Uu;
trajk albanskih rudara u Starom trgu; skup podrke trajkaima u
ljubljanskom Cankarjevom domu; raspisivanje Zajma za ekonomski
preporod Srbije; obeleavanje eststote godinjice kosovske bitke na
Gazimestanu; Miting istine u Ljubljani; bojkot slovenake robe;
balvan revolucija u Hrvatskoj; afera pegelj; 9. mart u Beogradu... S
obzirom na bogatstvo sadraja Odjeka i reagovanja, ova knjiga bi se,
dakle, mogla pojaviti i povodom bilo koje od tih dvadesetogonjica koje
nas tek oekuju.
Rubrika Odjeci i reagovanja bila je ve predmet brojnih i raznovrsnih
analiza, ocena i osvrta. O njoj su pisali nekadanji novinari i urednici
Politike, aktivisti nevladinih organizacija, istoriari, sociolozi, etnolozi,
strunjaci za masovne komunikacije, knjievnici, feljtonisti,
memoaristi, pa ak i eksperti pozvani pred Meunarodni krivini sud za
bivu Jugoslaviju. No, ak i da nije bilo svih tih pisanih svedoanstava
fragmentarnih ili vrlo studioznih rubrika bi preivela. I, zaista, ona
jo ivi u svesti ak i onih koji o njoj nisu mogli imati nikakvo
neposredno italako iskustvo. Taj sklop rei odjeci i reagovanja
odavno vie ne upuuje samo na naziv jedne rubrique scandaleuse nego
je postao metaforino opte mesto, uveliko ispranjeno od svog
izvornog znaenja, sadraja i funkcije. Naziv jedne naoko beznaajne
italake tribine koja bi, po prirodi stvari, odavno trebalo da potone u
zaborav, postao je takorei generiki pojam.
Dovoljno je, u tom smislu, konsultovati internet pretraivae pa videti
da se pomenuta sintagma javlja na stotine, pa i hiljade puta, u
najrazliitijim (kon)tekstualnim upotrebama, u sklopu najraznovrsnijih
149

narativnih obrazaca i anrova, ispod pera pisaca svih generacija i
profesija, meusobno nesravnjivih moralnih habitusa i politikih
opredeljenja. U tampi se govori o odjecima i reagovanjima na
bezazlene pozorine predstave, dodeljivanje knjievnih nagrada,
sportske dogaaje i estradne priredbe; uesnici javnih polemika
optuuju jedni druge da obnavljaju duh Odjeka i reagovanja; tim
izrazom novinari naslovljavaju svoje kolumne u kojima analiziraju
posledice pojedinih aktuelnih politikih dogaaja, pojava i javnih
izjava. tavie, naziv Politikine rubrike ne slui samo kao uzgredna,
najee posprdna potapalica, nego i kao neka vrsta zgodnog, ali ve
pomalo otrcanog passe-partout. On se, ako tako moe da se kae, ve
institucionalizuje u naslovima pojedinih internetskih foruma i blogova,
te i na taj nain postaje sastavni deo aktuelne popularne (pot)kulture.
Uostalom, pojam Odjeci i reagovanja odavno je uvren u Leksikon
Yu mitologije, taj trajno otvoreni virtuelni muzej najraznovrsnijih
uspomena na pozne dane bive zajednike drave. Tu meu
bombonama 505 sa crtom, ve pomalo posrnulim Titovim tafetama i
kultnim pesmuljcima moemo nai i najkrau definiciju pomenute
odrednice koja, naprosto, glasi: Novinari piu kobajagi pisma
itatelja.
Kao to emo i sami pokazati, bilo je, naravno, i toga, ak i vie nego
to moemo i slutiti. Ali, kamo sree da su se Odjeci i reagovanja
svodili na burlesku, jednu vrstu persiflae uobiajenih pisama italaca,
postmodernistiki narativni konstrukt smiljen la manire de... Istina,
s dananje take gledanja, naroito u oima mlaih italaca koji bi se
odvaili da privire u poutele komplete ondanje Politike, rubrika zaista
moe zazvuati prilino zabavno. Ona bi im se, najpre, mogla ukazati
kao tezaurus jedne vrste paraliterarnog ili kvazinaunog stvaralatva,
renik optih mesta, riznica sintagmi i mitema u novom, politiki
korektnom diskursu koji se tek kovao; potom, moda, kao brevijar
amoralnosti, stupidarijum, prirunik za ljubitelje jake rei, hrestomatija
nepismenosti; najzad, kao izvor za popis imena tzv. javnih linosti
meu kojima bi lako bilo prepoznati one koje su se zatrale, ili pak
150
eljko LJ. Krsti
SVITAC
naknadno uskoile u voz; tu bi se video, u svoj svojoj naivnosti ili

proraunatosti, onaj ko nije nita razumeo, ali i onaj ko je bio dovoljno
lukav da na vreme shvati sve to treba; ne bi bilo teko uoiti kasnije
prebege, pokajnike i prevrtae.
Meutim, ma koliko na prvi pogled privlano delovalo , takav veseliji
pristup grai naknadno bi rubriku oslobodio odgovornosti za posledice
koje je ona nevedimo samo jedan od niza slinih miljenja, kao
ovgledna parcela za sejanje mrnje ( Jaki, B., 2206,113) imala da
proizvede u ondanjem javnom mnjenju Srbije I Jugoslavije. Da bi se
zaista razumela njihova stvarna funkcija, Odjeke i reagovanja trebalo bi
posmatrati neutralnije i u celini. U takvom pristupu jednom sasvim
osobenom
novin(ar)skom,
politikom,
kulturolokom,
sociolingvistikom itd. fenomenu trebalo bi se neprestano vraati
autentinom kontekstu pojedinog iskaza ne bi li se rekonstruisalo
njegovo celovito i pravo znaenje. A ako bi kakvo izdvojeno pismo ili
pojedini tekstualni topos i bili precizno datovani, pa i dovedeni
naknadno u vezu s nekim stvarnim dogaajem na koji otvoreno ili
uvijeno referiraju, oni ne bi sami po sebi mogli da razotkriju celinu
znaenjskog sklopa u kojem su bili formulisani. Jer, gotovo svaki
pojedini odjek ili reagovanje moe se u potpunosti razumeti ne
samo s obzirom na ono to se u stvarnom ivotu (jeste/nije) dogodilo ili
(jeste/nije) bilo izreeno nego i s obzirom na ono to je ve bilo
napisano ili e tek biti napisano u samoj rubrici. Odjeci i reagovanja se,
naime, ne obraaju samo spoljanjem svetu nego imaju i neku vrstu
sopstvene, samostalne, pa i od stvarnosti osamostaljene egzistencije.
injenika potka sadrana u inicijalnoj informaciji obino ionako
tanka ili potpuno krivotvorena u tom naivnom ili, ee, zlobnom radu
mate, neretko biva zagubljena ili dodatno iskrivljena. Pisma se
nadovezuju jedno na drugo, meusobno komuniciraju, slue jedno
drugom kao lagvorti, postepeno kanonizuju jednu posebnu vrstu
ezoterinog jezika ukratko, jedno u drugom odjekuju i jedno na drugo
reaguju. Stoga se rubrika mora posmatrati i kao zamreno polje
interakcije koja se polako uspostavlja meu autorima, pojedinim
151

idejama, tvrdnjama, reenikim sklopovima, stilskim figurama.
Najaktivniji i/ili najugledniji prilonici postaju u toj virtuelnoj zajednici
neka vrsta grupnih lidera koji diktiraju teme i ugao gledanja. Oni
ponekad istravaju ispred dogaaja jer znaju ili nasluuju kojim e se
pravcem stvari odvijati; katkad za njima namerno kaskaju ne bi li
procenili reakcije obinih italaca, a neretko, pak, i obnavljaju ve
davno apsolvirane probleme kako bi odrali vatru.
Tako je rubrika uspostavila svoj unutranji ritam: imala je svoje uspone
i padove slavne trenutke, kada je gutala i do etiri stranice Politike, ali
i razdoblja klonulosti, kada je urednicima i naruiocima, oigledno, bilo
teko da tenziju odre na zadatom nivou.
Pogubni politiki, kulturoloki, socijalnopsiholoki, pa i moralni uinci
ove novinske kampanje, u kojoj je Redakcija Politike prepustila
itaocima da naizgled neslubeno i spontano, a zapravo u tzv. viem
nacionalnom interesu, obave najprljaviji deo posla na indoktrinaciji
javnog mnjenja, dovoljan su razlog da ova dragocena istorijska graa
bude bar delimino obraena, protumaena i predoena. Ni u ovom
drugom, znatno popravljenom i proirenom izdanju, nismo se uputali u
podrobnu analizu sadraja grae, niti posezali za nekim od standardnih
metodolokih instrumenata koji nam u tom smislu ve odavno stoje na
raspolaganju. S graom smo postupali en bloc, smatrajui je u ovom
koraku obrade zasebnim fenomenom u kojem je mogue razabrati
odreene hronoloke, socioprofesionalne i tematske pravilnosti. Poli
smo, dakle, od pretpostavke da u tom ludilu ima sistema, to jest da na
stvari nije tek prost zbir meusobno izolovanih i prigodnih italakih
intervencija nego plod orkestrirane kampanje koja je proizvodila
odreeno stanje kolektivne svesti. Istina, autori pisama esto i nisu
morali biti svesni uputstava nevidljivog dirigenta ili glavnog opinion
makera. Lako je pretpostaviti da su mnogi od njih iskreno verovali da
zaista sviraju za svoju duu ili deluju na polzu naroda. Ali, kada se svi
ti pojedinani istupi razmotre u celini, ispostavlja se da se oni kao to
emo videti sasvim skladno uklapaju u melodiju koja je na repertoaru
bila odreenog dana, nedelje ili meseca. Ili, krae reeno, rubriku je
152
eljko LJ. Krsti
SVITAC
mogue posmatrati ne samo kao zbirku ovih ili onih bedastoa koje su
nadivele svoju poetnu funkciju, pa se u kolektivnoj svesti rasplinule i
ukorenile samo pod tim gotovo kultnim nazivom, nego pre svega kao
rekli bi sociolozi totalnu drutvenu pojavu. Rubrika jeste
socioistorijska injenica prvoga reda koja nam pomae da bolje
sagledamo zbivanja u jednom prevratnikom vremenu za koje se kao
i obino, naalost tek naknadno ispostavilo da je zaista dugog
trajanja.
Kao to se moglo i oekivati , itaoci su reagovali oduevljeno ,
oekujui da e novinarski podlistak jednog dana prerasti u obimniu
knjigu: . Kroz rubriku - Odjeci regovanja- progovorio je na
ovek, njegova dua. Ispoljio se radnik seljak, intelektualac, naunik,
borac i ta neodoljiva ljubav prema svojoj zemlji i mirnom ivotu
ovoploena je u bezbroj lnaka nad kojim treba stati i koje treba
analizirati, kao neprocenjivi narodni dragulji. Predlaem da se ovi
delovi nae due odtampaju u jednoj reprezentativnoj knjizi pod
naslovom Narod je progovorio.
.. Zato rubrika Odjeci i reagovanja ostaje od velikog znaaja za
razumevanje naina na koji je javno mnjenje u Srbiji i delovima
Jugoslavije naseljenim pre svega srpskim
stanovnitvom
bilo
sistematski pripremano za buduu dekonstrukciju zemlje i ratove u
Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni I Hercegovini i, najzad, na Kosovu. ..Ubrzo
posle demonstracija pristalica opozicije 9. Marta 1991 kada, bez
ikakvog redakcijskog obrazloenja, Odjeci i reagovanja bivaju ugaeni,
to jest ponovo rastvoreni u matinoj rubric Meu nama , iz koje su
potiho i ponikli politika srpskog rukovodstva najzad prelazi s rei na
dela: umesto patetinih , srditih i /ili uenih pisama italaca u kojima se
evociraju bivi zloini, trebalo je upeatljivim prizorima sadanjih
zloina nad srpskim narodom- stvarnih ili umiljenih, svejednodelotvornije podbosti borbeno raspoloenje italaca odnosno gledalaca.
A da je re o kontinuiranim i sinhranizovanom procesu brutalizacije
javnog mnjenja govori i injenica da je mnogim svedocima ondanjih
zbivanja danas teko razabrati ta je ono ta su u ono doba itali, a ta
153

pak gledali i sluali. Uostalom list Politika ( sa rubrikom - Odjeci
reagovanja) i TV Beograd ( II Dnevnik) su medijske kue koje su
prva, zahvaljui svom viedecenisjkom ugledu, a druga pak,
monopolskiom poloaju u elektronskim informativnom sistemu- imale
povlaeni pristup najiroj publici. Stoga su vrlo rano bile ustoliene
kao nosioci stubova reima Slobodana Miloevia. ( A. Mimica, R.
Vueti; str. 2017; 2011)
AUTORI: Potpisani punim imenom ili pseudonimom, u "Odjecima i
reagovanjima" oglaavalisu se "zvuni" nacionalni borci i patriote, od
Borisava Jovia, preko Dragana Hadi Antia, do Batria Jovanovia.
Meu autorima deset i vie priloga nalaze se nacionalni poslenici: Mili
od Mave, Radomir Smiljani, Veljko Guberina, Josip Molnar, Maks
Erenrajh, Milo orovi, ika Panti, Mirko Predojevi, Marko
Davidovi, Mirko Vujai, Milan Trenji...
Zanimljiva je i socijalno-profesionalna struktura autora ovih pisanija.
Apsolutni rekorderi su vlasnici akademskih titula: doktori(170),
profesori(123) i profesori-doktori(122), slede ih oficiri(122), boric
NOR-a, penzioneri(110), drutveno-politiki radnici(109), novinari i
publicisti(99), magistri(68),
knjievnici(56), nosioci spomenice i prvoborci(51). Akademika ima 14,
a svetenih lica 8. Od ostalih profesija tu su sudije (7), radnici(4).
to se tie socijalnog i profesionalnog statusa potpisnika odjeka I
reagovanja, meu autorima deset i vie priloga, nai emo da se tu
nalaze: tri pukovnika u penziji, od kojih se jedan izjasnio kao
prvoborac, jedan (aktivni?) oficir JNA, tri "profesora-doktora", jedan
doktor kao takav, jedan nosilac spomenice, pet novinara, knjievnika i
publicista, jedan slikar, jedan pravnik, jedan inenjer, jedan advokat,
jedan "saradnik iz Pei", te jedan autor koji je "iz Beograda". Kao to
vidimo, "narod" se i ovde oglaavao kroz usta svojih uglednijih
predstavnika. Uopte uzev, u ovom popisu javljaju se uglavnom poznati
likovi iz ondanjeg javnog ivota kojisu se najee oglaavali
dugakim esejima na razliite teme. O podruju
154
eljko LJ. Krsti
SVITAC
njihovog zanimanja, kojem je zajedniki imenitelj vajkanje nad

istorijskom nepravdom naneenom srpskom narodu te obrazlaganje
potrebe da se ona najzad ispravi, znatieljniji korisnik se moe
obavestiti pretraivanjem, gde e uz njihova imena nai i odgovarajue
tematske kategorije.
Naroito je upadljiva zastupljenost nosilaca razliitih nastavnih i
naunih zvanja, od akademika do magistara (497); od broja autora za
koje postoje podaci njih je ak 47 odsto, to jest predstavljaju 19 odsto
od ukupnog broja autora. Znaajno je, takoe, i uee stalea
strunjaka (od inenjera, preko pravnika do ekonomista). Sledeu
aktivniju profesionalnu kategoriju ine ljudi od pera i razliiti umetnici
(od novinara do glumaca i takvih je ukupno 198). Penzionera je u
popisu autora 120. Tabela i grafikon jasno pokazuju: meu saradnicima
"Odjeka ireagovanja" doista je bilo malo "malih ljudi". Njihov doprinos
Rubrici moe se smatrati statistiki beznaajnim. Tako, na primer, nema
ni jednog jedinog zemljoradnika.
TEME: Novi duh antibirokratske revolucije podrazumevao je pre svega
podsticanje antialbanskog raspoloenja, potpuno odbacivanje zvaninog
partijskog stava da "bledi linija razgranienja sa srpskim
nacionalizmom", ukljuivanje disidenata-nacionalista u javni i politiki
ivot, preutno prihvatanje "Memoranduma" i apologetski odnos prema
samom SANU-u, kadrovska "diferencijacija", a pre svega slavljenje
"olako obeane brzine" u reavanju kosovske krize.
No, nita bez onog Drugog: kampanja zapodenuta u "Politici"
nadahnjivala se, pre svega, podozrenjem s kojim je "antibirokratska
revolucija" predoavana i tumaena u hrvatskim islovenakim
medijima, a naroito u zagrebakom nedeljniku "Danas", to se vidi iz
tabele "Velike teme". Na Osmoj sednici inaugurisan je, pre svega, nov
duh u komunikaciji izmeu rukovodstva i naroda, o emu svedoi
manipulacija s telegramima podrke Slobodanu Miloeviu jo u toku
skupa. U potrazi za sveijim legitimacijskim uporitem, komunistika
nomenklatura poziva na raskid s dotadanjim "forumskim radom"
155

zahvaljujui kojem su se pojedini njeni delovi "otuili od naroda".
Komunikacija odsad treba da bude dvosmerna, pa i vie od toga: u
svojoj novoj populistikoj retorici, rukovodstvo sebe skromno prikazuje
kao instancu koja samo artikulie i u delo sprovodi autentinu volju
naroda koji je, navodno, spontano istupio na politiku scenu kao aktivan
subjekt.
Kult linosti Slobodana Miloevia briljivo je negovan, naroito na
samom poetku postojanja Rubrike, da bi vrhunac zaista dostigao u
vreme donoenja ustavnih amandmana.
"Velike teme" :
od 4127 publikovanih priloga: Kosovu je neposredno posveeno 428,
odnosno 10,6 odsto lanaka.; Hrvatska je tema "broj dva" po broju
priloga (527 tj. 12,8 odsto); Sloveniji je posveeno ak 530, odnosno
blizu 13 odsto tekstova. ; Srbiji su posveena 284 priloga tj. 6,9 odsto;
Vojvodina je, kao jedna od "velikih tema", zastupljena s blizu 200
tekstova, to iznosi nepunih pet odsto.; Crnoj Gori je ukupno posveeno
120 (2,9 odsto) priloga.
Rang-lista neprijatelja: Najvei neprijatelj je Franjo Tuman s kojim se
"obraunavalo" u 206 priloga! Od ostalih likova koji su zavredeli trud
pisaca, Azem Vlasi je na drugom mestu sa 122 teksta.
Njega sledi Stipe uvar o ijem se liku i delu pisalo 103 puta, a zatim:
Ante Paveli (95), Josip Vrhovec (93), Edvard Kardelj (69), Petar Mati
(67), Ante Markovi (66), Janez Stanovnik (60), Stefan Koroec (57),
Fadilj Hoda(54), Joe Smole (50), Ibrahim Rugova (43), Franc etinc
(43), Boko Kruni (41), Milan Kuan I Kolj iroka (30), Ivica Raan i
Alojzije Stepinac (26), Marko Orlandi (22), Kaua Jaari i Stane
Dolanc (21), Martin pegelj (20)...
Pisma: Slobodanu Miloeviu s ljubavlju
Ivica Holender (26. 2. 1989)
Zato su ljudi ljubomorni, zato su zavidni, pa zar nije lijepo voljeti,
potovati, cijeniti, izvravati zadatke. A to trai niko drugi nego ba taj
Slobodan Miloevi, kojega je, jednostavno to vie niko ne moe
156
eljko LJ. Krsti
SVITAC
osporiti zavoljelo i malo i veliko, pa ak i kompletna Jugoslavija. To

mranim sjenkama smeta, to beskimenjacima i poltronima smeta.
Prof. dr Aleksandar Drakovi (28. 8. 1988)
[...] Prvi najodgovorniji ovjek Srbije u poslijeratnom periodu, koji je
imao dovoljno savjesti i smjelosti da doe meu srpske stanovnike na
Kosovu, neposredno uvidi njihovo nesnosno stanje, i otvoreno kae ta
o tome misli, bio je Slobodan Miloevi. Treba li onda ikoga potenoga
da udi to je taj ovjek spontano postao nekom vrstom simbola
spasenja tih obespravljenih ljudi?
Mira Popovi, Titograd (14. 11. 1988)
Zato narod vjeruje Slobodanu Miloeviu? Zato, to on vjeruje narodu
i sprovodi ono to trai narod i bori se za bratstvo i jedinstvo,
ravnopravnost, sprovoenje reforme, amandmana na Ustav SR Srbije.
Da napadi na napaene Crnogorce i Srbe na Kosovu, moraju biti
prekinuti, svim sredstvima koje drava ima kako bi im se obezbijedila
sloboda. [] U toj velikoj patnji crnogorskog i srpskog naroda na
Kosovu, ne treba optuivati Slobodana Miloevia, ja ga ne poznajem,
upoznala sam ga preko televizije i iz govora i praktinih poteza, ve mu
dati punu podrku da istraje na rjeavanju kosovske drame, da ne
dozvoli da nam bilo ko otme nau budunost. Stoga, narod nosi njegove
slike i pjeva pjesme.
Mila Jankovi, Bora (5. 9.1988)
[...] Uili su nas u koli da je demokratija volja naroda a da su
rukovodioci ti koji treba da izraavaju volju naroda. Tragina je
injenica da su se oni odrodili od naroda i da gledaju svoje line
interese. I upravo tim istim ljudima koji svom narodu i svojoj
Jugoslaviji u neshvatljivom politikom slepilu okreu lea smeta
Slobodan Miloevi, koji je prvi put od rata naovamo, progovorio o
stvarnim problemima na Kosovu, o poloaju Srbije kao drave bez
dravnosti. Svakom boljem poznavaocu istorije jasno je da pokrajine
nisu avnojske tvorevine, ve i ako su u Srbiji bilo bi logino da su
samim tim i konstitutivni element Srbije i da se kroz ovu republiku
izraavaju u Federaciji. Usudio se da sve to kae drug Slobodan
157

Miloevi, ne bojei se da e zbog toga izgubiti fotelju, privilegije i
ostalo. Shvatio je sav jad i nemo srpskog i crnogorskog naroda i svih
potenih Albanaca, i da se sa takvim stanjem mora prekinuti, svialo se
to nekom ili ne. Izrazio je duu i miljenje naroda, stao uz narod i deli
njegovu sudbinu. Zato je on veliki, jer je zadobio poverenje naroda.
Nije lider. To je fraza kojom se eli zaplaiti javnost i srpsko
rukovodstvo. Slobodan Miloevi je, pre svega, hrabar i poten ovek
koji misli dobro pre svega Jugoslaviji kakvu je Tito zamislio da u njoj
podjednako mirno ive svi ljudi, bez obzira koje vere i nacionalnosti
bili. S pravom trai zakonitost i red na Kosovu, diferencijaciju
najodgovornijih u zemlji za proputeno stanje i konstituisanje Srbije
kao drave.. [...]
Vasa Vujovi, Debeljaa (12. 9. 1988)
Ponosan sam to sam savremenik [doba] u kome ivi i radi ovek poput
jednog Slobodana Miloevia. Vrstan komunista, izuzetno sposoban i
hrabar borac, ovek visoke opte i line kulture. To je Slobodan
Miloevi. Njegovo ime nosim na posao i u svom domu. Njegovo ime
uzvikuju obespravljeni na Kosovu i Metohiji.
Slobodane, ponosimo se tobom.
Borivoj Gerzi, Beograd (25. 10. 1988)
Govor Slobodana Miloevia na jueranjoj sednici SKJ predstavljao je
vrhunski politiki doivljaj. On nije, kao veina ostalih govornika,
sricao gotovo poluvekovne politike uspavanke o jedinstvu (koje su
samo njihovo pokrie za nesposobnost i najraznoraznije mahinacije i
podvale) i nije obeavao arene lae sa famoznim moramo i
trebamo. Nije predviao iluzorni preporod Jugoslavije, niti drao
tiradu o problemima socijalizma i apsurdnom prelazu u kapitalizam na
socijalistiki (samo nama svojstven) nain. Njegove rei su bile
kristalno jasne i jednostavne: Srbija MORA postati ravnopravna a svako
optuivanje da hoe da bude superiorna je licemerje. Miloevieva
vrstina i odlunost oigledno uasavaju sve one rukovodioce koji se
grevito dre svojih funkcija a koji su zemlju ve odveli u propast.
Srpskom narodu, u ovom odsudnom trenutku, neophodno je takvo
158
eljko LJ. Krsti
SVITAC
rukovodstvo koje ne obeava nita osim reavanja srpskih problema u

Srbiji, poto ih ve (najmanje) sedam godina (od 81. i kontrarevolucije
na Kosovu) jugoslovenska federacija nije reila. Nema vie ekanja.
Predugo se utalo. Predsednik SK Srbije je beskompromisan i u ovom
trenutku svaki drugi stav o Srbiji i u Srbiji je gotovo ravan izdajstvu
srpskog naroda. Nema druge nego da Srbija bude ono to jeste.
PROTEST U BEOGRADU :
11- 14 MARTA 1991.
HRONOLOGIJA DOGAAJA.
Beograd, 9 mart: Demonstracije na
Trgu Republike u Beogradu. Sa
balkona
Narodnog
pozorita
govorili : Vuk Drakovi, Borislav
Mihailovi Mihiz, Leon Koen,
arko Jokanovi, Milan Komneni I
Milan Paroki. Intervencija milicije.
Pendreci, suzavac, vodeni topovi,
vatreno oruije, zapaljeni automobili, razbijeni izlozi. Poginuli ( 18.)
godinji Branivoje Milinovi i milicionar Nedeljko Kosovi ( 54) .
Policija oduzela trake nezavisnoj televiziji Studio B I ograniila njihov
rad. Tenkovi VJ u Beogradu, po odluci Predsednitva Jugoslavije na
zahtev Srbije. Uhapen Vuk Drakovi i jo stotine demonstranata.
Grupa opozicionih poslanika Skuptine Srbije stupila u trajk glau.
Vie gradova u Srbiji 10. Marta - Organizovani mitinzi podrke
srpskom rukovodstvu. Studenti Beograda se okupili u studentskom
gradu i krenuli prema Beogradu praeni od strane milicije. Vie
politikih stranaka protestovalo protiv primene represije i upotrebe
vojske. Kasno popodne vojska povuena iz Beograda. Oko ponoi
poelo okupljanje studenata na Terazijma. ( sa povicima Slobo
Sadame!!! ) Minting na Uu- Beograd 11. Mart: u organizaciji SPS-a
radi podrke srpskom rukovodstvu i radi pritiska na pobunjene .
159

Ministar industije Duan Matkovi u vladi Dragutina Zelenovia , na
mitingu na Uu pozvao prisutne na partijski dihad protiv sinova i
keri na Terazijama , koji su u tom trenutku sedeli i pevali : Dajte ansu
miru . Na svu sreu do planiranog susreta dve genaracije nije dolo.
Veina onih na Uu radije je ostala da preostalu energiju sa jo
jednog mitinga istutnji hvatajui se u kolo..
Beograd od 12 do 15 marta: Studenti nastavljaju demosntracije u
Beogradu, Kragujevcu I Niu. Skuptina Srbije usvojila veinu
studentskih zahteva. Iz zatvora puten Vuk Drakovi; 13. Marta:
Slobodan Miloevi primio predstavnike poslanikih grupa. Radmilo
Bogdanovi ponudio ostavku. Opozicija odrala miting na Trgu
republike a student i delje na Terazijama. ; 14. Marta; Nezavisni
sindikat novinara Politike, zatraio smenu direktora ivorada
Minovia. NTV Studio B emitovao dokumentacioni materijal o
demonstracijama u Beogradu 15. Marta; Borislav Jovi, predsednik
Predsednitva Jugoslavije SFRJ je u petak 15. marta podneo ostavku na
svoju dunost. Praktino ne spominui dogaaje u Srbiji, a pozivajui
se na meunacionalne sporove, medijski I mogui graanski rat on je
obevestio da Predsednitvo SFRJ nije prihvatilo predlog JNA ( i
njegove) o podizanju oruanih snaga u stanje pripravnosti
Nenad Stefanovi ; Vreme br. 21; godina II; 18. Mart 1991.
II DNEVNIK RTS POKRENUO BUNT
Dnevni novinski hroniari ( bar oni kojima je stalo do istine, kao to je
Borba koja je to vee smanjila svoje dimenzije i umesto Crvene
postala Crno bela Borba) beleili su gotovo sve to se onog trenutka
kada su studenti krenuli u nedelju uvee iz Studentskog grada pa do
momenta kada su otili na sa Terazija, dokazujui da su najrazumniji
deo Srbije. Pa, ipak, mnogo toga se deavalo iza kulisa pliane
evolucije ostalo je do sada nepoznato javnosti. Pogotovu injenica da je
sve vreme trajanja studentskog bunta tinjao sukob oko prvoborakih
zasluga za taj bunt, da su studenti esto bili u iskuenjima zbog
160
eljko LJ. Krsti
SVITAC
otrovnih darova koji sui m iza i ispred bine donosili razni stranaki
danajci ili da je , naposletku, bilo rivalstvo izmeu onih koji su se
probijali preko mosta u Brankovoj ulici kroz suzavac i onih koji su
ekali na Terazijama s megafonom u ruci, spremni da to sve pretvore u
iskljuivo politike poene. U one manje poznate detalje tehnologije
studentske pobune spade svakako i podatak da je odluka iz se iz
Studenstog grada krene na Terezije doneta u nedelju 10. Marta uvee
posle TV dnevnik. Studenti su, kako se kasnije saznalo gledali u
drutvu svojih profesora i poslanika SPS, a jedan je od njih priznao:Pa da li je mogue da se ovoliko lae i montira!?. lanovi
organizacionog odbora ( iji je legitimitet u nekoliko navrata
osporavan, a pogotovo od utorka uvee kada su pozvali student da
napuste Terazije i iznude ostavku ministra unutranjih poslova,
Radmila Bogdanovia, generalnim trajkom na fakultetima) tvrde da
sve ono to se zbivalo oko improvizacije nije u skladu sa osnovnim
studentskim zahtevima. Tvde i to da je previe bilo onih koji su se
borili za dirigentsku palicu i mikrofon na bini i da je u tome prednjaio
arko Jokanovi iz Nove demokratije, kao i pojedinci
iz jo
nekih stranaka. Jokanoviu se zamera i to da je uvek nestajao u
trenutku kada je odluno trebalo spreiti stranake prvake da se probiju
na govornicu i pokuaju da je zloupotrebe. Odbor ima i svoje vienje
uloge glumca Branislava Leia u proteklim zbivanjima: - Govorio je
u ime studenta, a on odavno nije student, povremeno je pravio svoju
selekciju govornika, ali se moraju priznati da se suprostavio pokuaju
Vuka Drakovia da se po drugi put obrati studentima. Iako je ponekad
stvarao utisak da za mikrofonom promovie sebe i preteruje. Lei je
ukupno mnogo pomogao i njemu i svim drugim umetnicima student
duguju veliku zahvalnost. Da je na Terazijama zaista uinjeno neto
veliko potvruje danas ne samo instinkt svih onih koji bi da odmah za
sebe rezerviu prvoboraki status ve i mnogi koji su poeli da se
grebu o studente, iako su se jo u subotu i nedelju po novinama i
mitinzima izuvali pre potoka i pourivali da ih proglase zavedenom
omladinom , ruiocima Srbije , ili silama mraka . ..
161
ZAHTEVI STUDENATA od 11. 03.1991.

1.
Da se ukinu mere represije i protiv ustavno uvedeno vanredno
stanje.
2.
Da se smesta na slobodu puste svi uesnici demonstracija ( od
9. Marta)
3.
Da se odmah utvrdi krivina odgovornost svih vinovnika
krvopolia i mera represije.
4.
Da Duan Mitevi ( generalni direktor RTS ) i novinari :
Sergej estakov, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Slavko Budihna, smesta
podnesu ostavke.
5.
Da se ukine monopol vladajue stranke nad sredstvima
informisanja i da se omogui nesmetani rad NTV Studio B i omlad.
radiju B 92.
6.
Da se peko tenike mree TV Beograd omogui emitovanje
programa programa NTV Studija B.
7.
Da ministar policije g. Radmilo Bogdanovi smesta podnese
neopozivu ostavku.
8.
Da se hitno sazove vanredno zasedanje Narodne skuptine
Srbije.
JEDAN GLAS RAZUMA KOME SE VEINA SMEJALA
PRIA IZ SKUPTINE R.S. 1991 : DEDA I UNUK
Branko Lazi / Poslanik G.G. - Mnogo je muke danas, muke od tog
mladog sveta. Mislim da bi trebalo da se vidi zato je danas izgovoreno
toliko rei mrnje.... Hajde da podrimo predlog, hajde da i ta vlada vidi
da smo mi u Skuptini koja ima poverenje u nju, zato da ne
predloimo.. da pomognemo tom mladom svetu da ode kui. I oni i mi
treba da znamo da je uvek bilo i da u najstarijem tekstu koji je
deifrovan pie da je strano vreme dolo da mladi ne sluaju starije.
Zato mi nemamo jedan iskren odnos prema svemu tome? Zato nismo
drugaiji ljudi? Ja hou neto da kaem, jednom priom i za nas i za
162
eljko LJ. Krsti
SVITAC
njih. Moja je pria: uhvatili su dedu i unuka, i naiao je neprijatelj, i

trebalo je da potrai put.
( Galama) Branko Lazi : - Samo se vi smejte.
(Galama) Branko Lazi: - Smejte se..Pria ima tuan kraj.
Predsednik skuptine Slobodan Unkovi: - Dozvolite, ljudi, da ujemo
tuni kraj prie..
( Galama) Predsednik Skuptine : - Imate li predloge za ove
amandmane? Na tekst!
Branko Lazi: - Ja se slaem da usvojimo dokument, a i hou da budem
blii i razumljiviji i da opomenem sve nas na razboritost trenutka...Nita
nije sporno, ja se zalaem za tekst, i za jedan i za drugi.. Sada da
nastavimo onu priu! Kada je neprijatelj zatraio put, deda je znao da
moe da poe putem i izae u movaru odakle neprijatelj ne bi izaao
nikada , ali je unuk izaao sa njim. Kada su ga ostavili i uzeli deaka da
vodi dalje..
Predsednik: - Pa dajte, molim vas, imamo tekst, nemojte anegdote
priati u tri sata posle ponoi..
Branko Lazi: - Molim vas, to nije anegdota. Molim vas da me ne
prekidate. Dete je vodilo tuu vojsku pravo prema movari, jer su se
razumeli to je generacijski dogovor, to je ako hoete, lepota duga koji
mi u ovom trenutku treba da ostvarimo. To je jedna prostorna
dimenzija.
Predsednik: Ja u biti prisiljen da traim da ta tano predloite ta
imate i staviemo to na izjanjavanje.
Vlajko Jovi: Mi smo se obrukali. Srbija je unakaena, runa da runija
ne moe biti, i niko je kao takvu nee prihvatiti. To su nesagledive tete.
Predsednik: - Molim za strpljenje. Molim dajte konkretne predloge.
ivorad Igi ( SPS ) : - Drugarice i drugovi, vi nas ovde vijate deset
sati. Opozicija! Ja to veoma odgovorno kaem!( Opozicija u znak
protesta naputa skuptinu )
Meunarodne sankcije protiv SR Jugoslavije Izvor: Wikipedia
163

.
Meunarodne sankcije SR Jugoslaviji su uvedene od strane
meunarodne zajednice zbog uea Srbije i Crne Gore u ratu u Bosni i
Hercegovini.
Sankcije meunarodne zajednice protiv SR Jugoslavije, uvedene su
rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 757 od 30. maja
1992. Sankcije su proirivane i pootravane rezolucijom 787 od 16.
novembra 1992. i, naroito, rezolucijom 820 od 17. aprila 1993, a
ublaavane (delimino obustavljane) rezolucijama 943, od 23.
septembra 1994, 970, od 12. januara 1995, i 988 od 21. aprila 1995.
Konkretan povod za uvoenje sankcija bio je rat u Bosni i Hercegovini,
poto je Savet bezbednosti UN ocenio da je SR Jugoslavija neposredno
umeana u ovaj sukob. Po sveobuhvatnosti i otrini, uz izuzimanje
vojne intervencije, bile su to najtee kaznene mere koje su UN ikada
preduzele protiv jedne zemlje.
Sankcije uvedene navedenim rezolucijama su obustavljene na
neodreeno vreme rezolucijom 1022 od 22. novembra 1995, dan posle
potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a formalno ukinute rezolucijom
1074 od 2. oktobra 1996 (neposredno posle potvrivanja rezultata
izbora u Bosni i Hercegovini).Sankcije su samo uvrstile Miloevievu
vladavinu. Najvei deo robnog prometa odvijao se na crnom tritu.
Najprofitabilniji poslovi u to vreme bili su verc nafte i cigareta.
RATKO MLADI, general
( Vreme; 17. 01.1993. rubrika: Ljudi i vreme).
Obraajui se centru Sava, borcima iz II svetskog rata, ispriao je
sledeu priu o tajnim pregovorima sa Hrvatima u Peuju, odranim
oktobra pretpole godine: Doemo na pregovore. Dolazi njihova
delegacija, a u njoj jedan visok, za glavu iznad svih. Pun sebe. Pita me :
ta emo sa Brodom? . Kako ta emo sa Brodom ?- pravim se ja
nevjet.
Pa, iji e biti? pita me . Vi imate jedan Brod,
Slavonski, a pravedno je da mi dobijemo drugi Brod. Tu se on
razjario. Vi ste se osvjedoili kakve smo mi ustae! prijeti.
164
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Nikavi ste - odgovaram. Mi moemo ui u Doboj kad hoemo, a ne

u Brod! opet e on. Hajde da se kladimo. Ko e prije. Vi u Doboj,
ili mi u Brod. Moe?- ponudim ga. Moe , odgovara. Vidim da ba
nije siguran da li se alim ili ozbiljno govorim.
A govorio sam ozbiljno. Mi smo ba uoi odlaska u Peuj, u jednom
uem krugu, pripremili tu operaciju. Na na nain, do detalja. Dok je taj
lan hrvatske delegacije jo razmiljao o naoj opkladi, ja sam ve bio
na telefonu i poslao poruku da operacija Brod moe da poeti. ifra
nam je bila: efe, perem noge. Dva ratna vuka Lisica i Tali znali
su kako da zavre taj posao. Kasnije, 25. Oktobra 1992 godine, ponovo
na tajnim pregovorima sa Hrvatima, u Njivicama kod Herceg Novog,
sreem onog istog pregovaraa, visokog. Kae mi da razmilja da li da
mi prui ruku jer sam ga, navodno, prevario. Tu me on pone ispitivati
za Jajce. Odgovorim mu opet u ali: ta e Hrvatima tri jajca?. Nije
to komentariso. Mi smo posle uli u Jajce, a ao mi je to nismo i u
Travnik .
ARKANOV SCENARIO ZA KOSOVO VREME; br. 117; 18. Jaunar 1993;
. R. ARKAN, novoizabrani poslanik u Skuptini Srbije ( preko 30
slobodnih mesta u Skuptini godinama stvarani zbog Albanaca sa
Kosova, koji su uvek bojkotovali viestranake izbore u Srbiji pr..K.
) govori o tome ta e sve uiniti na Kosovu. Gde mu je inae bila
poslanika baza: Prvo u tamo organizovati narod. Zatim u uvesti red
i mir na Kosovu, predloiu nain i metode te odbrane koji e , nadam
se , biti usvojeni i, to je najvanije , pojaati odbranu granice sa
Albanijom. Definitnivno emo spreiti te bande koje upadaju na
Kosovo da vrljaju naom granicom i naom svetom srpskom zemljom.
Ja im obeavam da e to za njih biti krvava. Bie to krvava granica,
obeavam vam! Drugo, svim secesionistima kojima je pogled uprt
prema Tirani, oni koji su turisti na srpskoj zemlji, kaemo da emo se
ponaati kao svaka demokratska i civilizovana zemlja. Isteraemo i
poslati u njihovu zemlju sve one koji su , grekom ili namerno zalutali
165

na Kosovo. Sve one koji nemaju urednu dokumentaciju o poreklu
vratiemo u njihovu Albaniju. Zatim, vrlo vaan zadatak bie uvoenje
reda na podruije plaanja poreza, komunalija, takse, sve ono to
zahteva obaveza prema srpskoj pravnoj dravi. Oni koji se oglue o
ovaj red bie deportovani u Albaniju. Oni neka i idu u svoju rezervnu
domovinu Albaniju. iptari koji potuju srpsku vlast, koji priznaju
Beograd i lojalni su graani , ostae na Kosovu. Niko ih nee smeti
dirnuti i nee im faliti dlaka s glave. Na pitanje : Kakve su iptarske
reakcije na njegov izbor ? , g. Arkan kae: Oni su sreni to sam ja
izabran.
Ratni kriminal
Autor : Filip varm, Vreme; 8. Mart 1993.
BORBA DO POSLEDNJE PLJAKE
...Zamjenik naelnika taba vojske Bosne i Hercegovine Jovo Divjak
priznao je nemakom listu Cajt da su jedan od najveih problema
opkoljenog Sarajeva naoruane bande unutar grada i van njega...No,
slino je i na ostalim ratitima. Mnogobrojni promatrai nisu se jednom
zapitali, koliko , zapravo , voe zaraenih nacija kontroliu svoje
naouraane pripadnike i koliko mogu uticati na izvravanje potpisanih
sporazuma.
POETAK : Predigra rata u Hrvatskoj odvijala se institucionalno i
vaninstitucionalno. Dok su Srbi iz Krajnine deurali na barikadama,
naoruavani su razliitim kanalima iz arsenala srpske i vojvoanske
policije, a ni razliite slube, tada jo ivue JNA, nisu bile krte...Osim
njih, srpskim selima su krstarili razliiti ljudi... te prikupljali novac za
kupovinu oruja...Istovremeno, i hrvatske vlasti nisu nita zaostajale.
Sada ve legendarnim konvojima ( snimak M. pegelja o nabavci
oruija emitovan na RTS-u. Pr. .K. ) stizalo je oruje uglavnom sa
istonoevropskih crnih trita, a dijeljeno je zasluenim i provjerenim
prvoborcima vladajue stranke. Mnogi pregaoci za nacionalu stvar,
ve su se dobro finacijski omastili i shvatili da mast donosi
vlast...slijede prvi oruani sukobi i dijapazon zarade koju rat
166
eljko LJ. Krsti
SVITAC
omoguava drastino se iri. Stanovnitvo u novonastaloj situaciji

pristaje na sve nii standard. Nestaice osnovnih ivotnih potreptina
postaju uobiajene stvari , naputaju se domovi i kree u neizvesnost
izbeglikih kampova, vade se poslednje njemake marke pohranjene za
najcrnje dane. ..Takoer, i tamo gde nije bilo sukoba, inilo se sve da se
izazovu. RATNI SCENARIO: Nekoliko naoruanih tipova napalo bi
policijsku patrolu, izdvojeni kontrolni punkt i slino, potom bi bez
veih problema ubjedilo zaplaeno stanovnitvo da im nita osim
oruja ne prostaje, kojeg, eto, sluajno, oni imaju vie nego to im
treba... Slede zauzimanja gradova i sela, te njihova pljaka. Oni
oslobodioci koji su prvi uli u jedan od tih gradova nazvani su zlato i
gotov novac, drugi su ve bili bjela i ostala tehnika, a nakon njih su
stizali leinari koji su se bavili skidanjem parketa, prozora, zahodskih
koljki, altera i , uope, svega to se moglo odneti.
LAKOA: Mnogi ocenjuju da je rat u Hrvatskoj, unato svemu, samo
letnji vojni manevar prema ratu u Bosni i Hercegovini. Izmeanost
stanovnitva, jasno definirani srpski i hrvatski ratni ciljevi, osjeanje
bezizlaznosti Muslimana, u krvavom komaru sa pokoljima, logorima
, etnikom ienju i ostalim, doveli su do takvih mogunosti brzog i
lakog bogaenja kakve braa rata do tada nisu moli ni sanjati. Autor
teksta
Filip varm , navodi i konkretne
primere, ratnikog
preduzetnitva. Tako govorei o preprodaji oruja navodi primere
Sunja i Prijedora u kojima su : lukave opinske vlasti prodavale
kalanjikove jednoj i drugoj strani za 640 DEM ( Slunj) , u
Prijedeoru su visoki funkcioneri tamonjeg SDS organizovali prodaju
jednog tog oruja Muslimanima za 2000 DEM. G. varm nadavodi i
ekstreme primere trgovine ljudskim ivotima: Cijena putanja iz
logora Omarska iznosila je 10 000 DEM. Pria se da ju je platio samo
jedan ovjek. Musliman, vlasnik dobro uhodane privatne firme.
Sarajevo je po pisanju novinara varma, bilo najidelanije za sticanje
ratnog profita. U njemu se naplaivalo sve, a najunosniji su bili
izlasci iz njega podzemnim kanalima: Nije nikakva tajna da su preko
Kiseljaka izvodili itelji Sarajeva iz blokade. Jedini uvjet je bio
167

plaanje tvrdom valutom, a njen iznos se odreivao prema
procenjenoj platenoj sposobnosti klijenata. ..Pria se da je staklena
zgrada Ceneksa ( jedino je tu postojao satelitski telefon, struja, voda i
hrana) , bila neoteena do pozne jeseni 1992., zato to su njeni
vlasnici uredno plaali reket tobdijama sa Pala. On navodi primere
u kojim: : Prilikom organizovanja konvoja sa manjinskim
stanovnitvom za naputanje razliitih gradova, prije svega gde je
srpsko stanovnitvo u veini , ali i drugih , hratskih i muslimanskih,
izbeglice ne samo to su ostavljale celokupnu imovinu ve su morale
dodatno plaati od 50 do 100 DEM za mesto u autobusu. ..neki svedoci
navode da je izvesna Perka prilikom naputanja Banjaluke, tamonjim
Hrvatima i Muslimanima, koji su isplatili svu proceduru tamnonjih
vlasti, uzimala dodatnih 80 DEM. Na kraju teksta g. varm ,
zakljuuje: Previe je ljudi to zarauju na ratu i na njihovim
posledicama. Organiziranim bandama na sve tri strane ( Srpskoj,
Hrvatskoj i Muslimanskoj pr. .K. ) ne odgovara okonanje krvopolia
prije nego to izvuku sve to mogu izvui. .. Sumnjiv legitimitet svih
zaraenih strana van matinih drava omoguava zbivanja slina onima
u Somaliji gde se ratuje za litru nafte i kilogram brana. Profiteri e u
meuvremenu, sa vreama para, ve biti daleko.
POSLEDICE EKONOMSKIH SANKCIJA UVEDENIH SRBIJI:

Vreme ; br. 133; str.9; 10.05.1993.
ISTINA
Ko to tamo radi ?
Privatni sektor bei u ilegalu
U Jugoslaviji je sve manje zaposlenih i sve manje slobodnih radnih
mesta. Meutim, dok je industrijska proizvodnja prepolovljena, broj
zaposlenih je smanjen samo za deset odsto. Sve je vie i onih koji su
zaposleni, primaju platu ali ne rade. ( U to vreme omiljen stih
rakovikih radnika je bio: ala volim ovaj reim, plata ide, a ja leim pr.
.K. ) . U javnosti se uju najrazliitije procene od pola miliona do
168
eljko LJ. Krsti
SVITAC
milion plaenih neradnika. Pod sankcijama, mnogim granama i nije

lako da rade. Prvo je uniteno trite koje se prostiralo po bivoj
Jugoslaviji i tako je ve etrdesetak odsto potencijalnih kupaca
odstranjeno. Ostaci meunarodne trgovine, koji se odvijaju podzemnim
kanalima i uz mito carinicima susednih drava i lane papire, mogu da
napune izloge u umievom sokaetu, ali ne i da obezbede
repromaterijal velikim proizvoaima. Zato i zvui sasvim logino da je
veliki broj zaposlenih u privredi bez ikakvog posla. U takvim odnosima
ono malo privrede to jo radi treba da stvori dovoljno da obezbedi
plate ne samo sebi nego i za, recimo, 750 hiljada svojih kolega iz
privrede koji nita ne stvaraju, 450 hiljada zaposlenih u vanprivredi,
milion i dve stotine hiljada penzionera, 750 hiljada onih koji trae i
ekaju zaposlenje i nekoliko ( hiljada) izbeglica. Posledica ovog stanja
je nedostatak bilo kakve perspektive. Plate moraju biti bar
etvorostruko manje, nego to bi omoguavala produktivnost, onih koji
uspevaju neto da urade, jer jedan takav mora da obezbedi platu za jo
troje. Privatni sektor, sledei nametnute okolnosti, ponaa se racionalno
bei u ilegalu jer nee, a i ne bi bilo prirodno, da preraste u instituciju za
kupovinu mira. Sto etrdeset hiljada privatnih preduzea zvanino
zapoljava samo sedamnaest hiljada radnika.
.
Autor: Ivan Radovanovi
SLUAJ JUGOSKANDIK: VREME; 19. April 1993
Pljaka: S KROVA U SEF
Pria o novcu Jezdimira Vasiljevia i njegovim nesrenim tediama
ula je u fazu kriminalne fantazije. U etvrtak rano ujutru trojica
maskiranih pljakaa upala su u preko krova u prostorije
Jugoskandika , vezali lanove obezbeenja i Odbora tedia i iz
trezora odnela, prema nezvaninim podacima, oko tri ipo miliona
marakaNovine su izvestile o pljaki stolea, a Jugoskandikove
tedie da je sve to najobinija nametaljka i krenule naoruene
pajserima ne bi li u u nekim od jugoskandikovih skladita pronali
makar deo gazda Jezdinog blaga. Svemu to se u etvrtak dogodilo
169

predhodio je naravno, itav niz komplikovanih i zamrenih dogaaja,
zbog kojih veina Jugoskanikovih tedia otvoreno sumnja u tzv.
pljaku stolea. Ta zapetljancija je poela jo 12. Marta kada je deo
novca ( deviza ) iz gazda Jezdinog sefa podeljen izvesnom broju ljudi.
Glavni Vasiljeviev opunemonik , odbio je da Odboru tedia preda
spisak isplaenih klijenata, tvrdei da je to poslovna tajna. ( tedie su
tvdile da meu obeteenim ima istaknutih politiara. tedie koje su
celu tu gungulu pegurale i preivele naravno da je veoma bilo
sumnjivo kada su u petak ujutro saznale da je trezor opljakan. Neki od
njih se skupljaju pred zgradom Poslovnog prostora, na uglu
Marala Tolbuhina I Smiljanieve, sli to je sve to mogu da urade.
Svaaju se sa ljudima iz obezbeenja
Autor: Dimitrije Boarov
AFERA DAFIMENT BANKE Vreme; 14.02.1994.
Sasluanje Dafine Milanovi
UVREENA I USAMLJENA
Tek e neka studiozna analiza stenograma moda otkriti neto novo o
aferi Dafiment banke pred anketnim odborom Skuptine Jugoslavije (
10. Februara) . Na prvi pogled, javnost i anketni odbor nisu dobili nita,
sem onoga to se moglo oekivati. Glavna novost je da e se odbrana
gospoe Dafine izgleda usmeriti na prebacivanje odgovornosti na
jugoslovenske i srpske guvernere koji nusu rekli stop na kamate 10 i 18
odsto. Drugi veliki greh Narodne banke Srbije, po miljenju ge Dafine,
jeste to to ona ne pristaje da primi otplatu kredita koji je u martu prole
godine odobrila Dafiment banci i za koji je u hipoteku preuzela 251
kilogram zlata. Ga Milanovi je uz to nekoliko puta naglasila, tokom
ovog sasluanja, da njena banka nije nikada dobila ni dinara iz primarne
emisije, mada je indirektno priznala da je za raun banke Srbije
otkupljivala deviznu efektivu. Na pitanje da li je imala uline dilere,
odgovorila je da je to pitanje za sve banke.
170
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Najdelikatniju optubu guvernerima ga Dafina je izrekla opisujui

dane nakon bekstva kolege gazda Jezde i nakon sloma Jugoskandika.
Tada je, kako kae, preklinjala odgovorne da u dravni trezor prime
polupuni trezor Dafiment banke, ali su oni, navodno, to odbili. Tada
su mnogi poeli da dolaze po novac sa oruijem u ruci, sa bombama
oko vrata, pitoljima i noevima. Na molbu da navede neka imena ga
Dafina je odgovorila da je ona ve izgubila dvoje dece i da joj je ostalo
samo jo jedno. Na oekivano pitanje politiara da navede imena
politiara koji su nakon sunovrata banke izvukli svoje debele depozite i
navodno samo preko kamata profitirali oko 70 miliona maraka, ak i
kad je sve postalo jasno, Dafina Milanovi je sa primetnom dozom
ogorenja rekla da e po nalogu suda rado izneti sva ta imena iz svih
stranaka.
Ojaene tedie...
...Jue pre poetka seanse u Skuptini Jugoslavije Bulevar revolucije je
zakrila grupa od nekoliko ojaenih tedia, ali je policija oigledno
tako neto oekivala, pa je saobraaj preusmeren u okolne ulice.
Demonstranti su, naravno traili pare..Grupa se brzo osula, u redovima
su izgleda bili uporniji ( prema poslednjim procenama, Dafiment banka
je duna oko 620 miliona maraka, prema 450.000 tedia, a imovina i
plasman se procenjuju na oko 220 miliona maraka. ) Gospoa Dafina
se pred anketnim odborom pojavila u odmerenom kompletu od
tamnolila svile. Zlato je ovog puta izbaeno iz nakita, ali su ostali
srebrni ukrasi nabijeni dragim kameniima. Nastup joj je bio vrst sa
neto plaevne komponenete kad god bi pomenula decu i narod.
.. Na sva delikatna pitanja ga Dafina je umesto onog amerikog - no
comment , odgovarala ,: - rado u vam na to pitanje odgovoriti
napismeno. Vie od ge Dafine, stekao se utisak, sasluavanja su se
uplaili lanovi anketnog odbora. Te finoe i uvijanja, tobonjeg
razumevanja i dentlmenske etikecije, malo ko je video u ovom
skuptinskom zdanju. Svako ko je postavljao pitanja upozoravao je
znaajno sve prisutne da ga Milanovi ne mora odgovarati jer je re
171

o delikatnim stvarima. Samo su se novinari udili to se niko ne
slui tako poznatim glagolima kakvi su lagati, krasti, pljakati...
Aleksandar iri
VELIKI IZBEGLIKI TRANSPORT
Aleksandar iri je Vremenu od 24. Jula 1995g. napisao propoki
tekst : Na putu za nedoiju , u ijem podnaslovu stoji:
Najmanje 3,2 miliona graana bive SFRJ ovog trenutka je u
statusu izbeglice. Sudei po razvoju dogaaja u Hrvatskoj, istonoj i
zapadnoj Bosni uskoro e biti jo stotinak novih. ( 8. Avgusta
desila se Oluja u kojem se nalo oko 220.000 Srba , uglavnom iz
Hrvatske ( Knina) i zapadne Bosne p.r. .K. ). Bevei se unutranjim
izbeglicama A. iri navodi i konkretne
podatke, pomeranja
stanovnita iz regija bive SFRJ. Tako je : oktobra 1991. U ime
UNCR gospoa Sadako Ogata upozorila, i izrazila bojazan da broj
izbeglica iz Jug. Do kraja godine moe biti oko 400.000 ...Stvarnost je
prevazila strahovanja: decembra 1991 broj unutranjih izbeglica je
premaio pola miliona , a ukupan broj procenjivan je na oko 750.000.
Pojam razmene stanovnitava uao je u javnu upotrebu ne izazivajui
nikavu jezu, naroito kod politiara tipa nacionalni lideri. iri u
svom tekstu navodi i : prvi egzodus ( Srba u Banja Luku pr. .K. ) iz
zapadne Slavonije, decembra 1991.. ...Leto 1992. donelo je rat u Bosni
i Hecegovini, novi pokret starih beskunika. Samo juna te godine u
Subotici je izdato 14.000 pasoa izbeglicama iz BIH... Tog leta
slubena procena broja izbeglica u zemlji prevrila je 1,7 miliona, a u
inostranstvu dosegla cifru od pola miona ljudi... Pred novu 1993.
Godinu generalni sekretar UN Butros Gali objavljuje procenu
nadlenih slubi UN da status izbeglica iz bive Jugoslavije ili u njoj
ima vie od tri miliona ljudi. To nije bio kraj , tako da iri pie: ..od
juna 1994 do maja 1995. s podruija Bosanske krajine iselila su se
9054 graana. .. ( muslimana pr. .K. ) ... Kada je Armija BiH ( ABIH)
juna prole godine reila da se obrauna sa Fikretom Abdiem, s njim je
u Republiku Srpsku Krajinu izbeglo oko 45.000 ljud; Hrvatska nije
172
eljko LJ. Krsti
SVITAC
htela da ih primi, Evropa takoe....ovih dana je veina njih doekala

godinjicu na uskom prostoru oko Velike Kladue, koju Fikret Abdi
kontrolie uz pomo vojske krajikih Srba. .. Izbeglia pria je za sada
stala na ovogodinjem prvomajskom ienju zapadne Slavonije od
preostalih petnaestak hiljada Srba, i egzodusu oko 35 hiljada
Muslimana iz srebrnike enklave. pie na kraju A. iri , koji na
poetku teksta navodi da je BIH najtee pogoena ratom i
prinudnim migracijama : Najnovija procena Visokog komeserijata UN
za izbeglice ( UNHCR) govore o 1,327 miliona izbeglica i 1,422
miliona ratom pogoenih u BIH; ukupni broj gotovo dostie sadanje
stanovnitvo onog to je ostalo od nekadanje Bosne i Hercegovine.
14. 12. 2012. 14:54h | rts rs
Te davne 1995. potpisan je Dejtonski sporazum

Slobodan Miloevi, Franjo Tuman i Alija Izetbegovi 14. decembra
1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu potpisali Dejtonski sporazum.
Bosna i Hercegovina sporazumom podeljena na dva entiteta: Republiku
Srpsku i Federaciju BiH. SRJ je ratifikovala sporazum 13. novembra
2002. godine. Mirovni sporazum za Bosnu i Hercegovinu, parafiran 21.
novembra 1995. godine u Dejtonu, u amerikoj dravi Ohaju, posle
tronedeljnih pregovora, potpisan je 14. decembra iste godine u Parizu.
Sporazum su, u prisustvu tadanjeg dravnog sekretara SAD Vorena
Kristofera, potpisali Slobodan Miloevi, Franjo Tuman i Alija
Izetbegovi, u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da meusobne odnose reguliu prema Povelji
UN, Zavrnom helsinkom aktu i drugim dokumentima OEBS-a, kao i
na meusobno potovanje suvereniteta i reavnje nesporazuma na
miroljubiv nain.
Dejtonskim sporazumom Bosna i Hercegovina je podeljena na dva
entiteta: Republiku Srpsku i Federaciju BiH. Skuptina SR Jugoslovije
ratifikovala je Dejtonski sporazum 13. novembra 2002. godine.
173
NATO bombardovanje SRJ, deset godina posle: 78 dana

http://www.vojvodinacafe.rs/forum/spomenar/nato-bombardovanje-srjdeset-godina-posle-10281/
Srbija danas obeleava dan seanja na rtve vojne operacije NATO, u
kojoj je ubijeno i ranjeno vie od 9.000 ljudi. Pre tano deset godina 19
lanica te vojne alijanse zapoelo je bombardovanje bive Jugoslavije.
Tokom 78 dana vazdune kampanje nazvane "Milosrdni aneo"
poginula su 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i srpske policije i oko
2.000 civila, meu kojima i 88-oro dece, a vie od 6.000 ljudi je tee i
lake ranjeno, dok se desetak osoba i danas vode kao nestale. Akcija
NATO-a usledila je posle neuspenih pregovora o reenju krize na
Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
Srpski parlament je 24. marta 1999. godine doneo odluku o
neprihvatanju stranih trupa, a iste veeri u 19:45 minuta NATO snage
su zapoele vazdune udare krstareim raketama i avijacijom, po celom
podruju Srbije i Crne Gore.
Napadi na Jugoslaviju poeli su na osnovu nareenja tadanjeg
generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, a jugoslovenska vlada
iste noi proglasila je ratno stanje.
Napad je trajao do etiri sata ujutro i teite udara su bili objekti Ratnog
vazduhoplovstva, Protivvazdune odbrane i vojne industrije, a prve
mete vojni aerodromi u Pritini, Podgorici, Batajnici i Uicu, kao i
ciljevi u Kurumliji, Novom Sadu, Panevu, Kragujevcu i Luanima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar
nekoliko puta nije naao na meti, a Crna Gora je uglavnom bila
poteena masivnih udara.
NATO snage bile su rasporeene u 59 baza na teritoriji 12 zemalja, a
dejstvovale su najvie iz etiri vazduhoplovne baze u Italiji, s brodova
na Jadranu, dok su u nekim operacijama uestvovali i strateki
bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u Americi.
174
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Tokom operacije izvreno je 2.300 vazdunih udara po 995 objekata

irom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000
projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 20.000 velikih projektila, meu kojima 1. 300
krstareih raketa na vojne i civilne ciljeve, a izruio je i 37.000
"kasetnih bombi" sa 350.000 kasetnih podprojektila, takozvanih
"bombica".
Uz upotrebu najubojitijeg oruja, Severnoatlantska alijansa je u ratu
protiv Srbije upotrebila i zabranjeno naoruanje - municiju sa
osiromaenim uranijumom.
Tako je ve 30. marta, granatama municije s radioaktivnim primesama
bombardovano ire podruje Prizrena, a prema podacima VJ izmeu 30
i 50 hiljada komada municije s osiromaenim uranijumom razasuto je
na 112 lokacija irom zemlje, najvie na Kosovu i Metohiji.
U vie gradova i mesta - Aleksincu, Kurumliji, upriji, Niu, Novom
Sadu, Murinu, Valjevu, Surdulici, pogoen je veliki broj stambenih
objekata, uz veliki broj civilnih rtava.
Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbeglike kolone na podruju
Kosova, putniki voz u Grdelikoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u
Niu... Pogoeni su i bolnica "Dragia Miovi" i kineska ambasada u
Beogradu, kada je poginulo desetak civla.
Beograd je napadnut prvog dana operacije raketiranjem Jakova i
aerodroma u Batajnici u 20:05 asova. Bilo je to njegovo peto
bombardovanje u ovom veku i prvo bombardovanje jedne evropske
prestonice posle Drugog svetskog rata.
Uniteni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, ukljuujui
toranj na Avali, a u dva asa i est minuta posle ponoi, 23. aprila,
pogoena je i zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika
ubijeno, a etvoro tee povreeno.
ivot Beograana 78 dana NATO kampanje bio je prekidan zvucima
sirena koje su oznaavale poetak i kraj vazdune opasnosti, a samo
nekoliko dana nakon prvih bombi poeli su i protestni mitinzi.
175

Protesti sa simbolom "targeta" organizovani su na Trgu Republike,
kako bi se svetska javnost upozorila da u toj "preciznoj kampanji"
NATO-a stradaju civili.
Nakon ruenja novosadskih mostova Beograani su se svakodnevno,
uprkos razaranju i svesti o bliskoj opasnosti, u velikom broju okupljali
kako bi simbolino branili mosotove za koje su generacije bile vezane
uspomenama.
Tokom 11 nedelja bombardovanja Beograane je o stanju u glavnom
gradu izvetavao tadanji rezervni naelnik Gradskog centra za
obavetavanje Avram Izrael ija reenica " Panja, panja, vazduna
opasnost za Beograd je prola. Gotovo!!!" ostala u seanju svima.U
bombardovanju su unitena 54 objekta putne infrastrukture, oko 300
kola, bolnice i zgrade dravne uprave, a tee i lake je oteeno 176
spomenika kulture. Unitena su 54 objekta putne infrastrukture, od ega
45 mostova, 28 eleznikih mostova i 148 stambenih i poslovnih
objekata.. Stradalo je vie od 300 kola, od kojih su tri potpuno
unitene, vie desetina bolnica, zgrade dravnih organa, ukljuujui i
zdanja Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije u centru Beograda.
Tee i lake je oteeno 176 spomenika kulture, od kojih 23
srednjovekovna manastira i veliki broj crkava irom Srbije, ali i
nekoliko damija i objekata islamske kulture u akovici, Pei,
Prizrenu... Unitena je treina elektroenergetskog kapaciteta zemlje,
bombardovane su dve rafinerije (Panevo i Novi Sad), a snage NATO
su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je
onesposobljavan elektroenergetski sistem.Prema procenama strunjaka,
u zavisnosti od metodologije, materijalna teta priinjena
bombardovanjem procenjuje se na 30 do 100 milijardi dolara.U
oruanom sukobu sa nadmonijim neprijateljem, srpska PVO uspela je
da obori dva aviona NATO - lovac F16 i ameriki supermoderni
"nevidljivi" avion F-117, i da zarobi tri neprijateljska vojnika.
Prilikom povlaenja snaga VJ, ispostavilo se da je uinak NATO 14
unitenih tenkova, 17 oklopnih transportera i 20 artiljerijskih orua.
176
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Intervencija je, posle vie diplomatskih inicijativa, okonana

potpisivanjem Vojno-tehnikog sporazuma u Kumanovu (Makedonija)
9. juna 1999. godine, a tri dana kasnije poelo je povlaenje
jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.
Generalni sekretar NATO-a izdao je naredbu o prekidu bombardovanja
10. juna. Tog dana su poslednji projektili pali na podruju sela Kokole
u 13:30 minuta, a istog dana je Savet bezbednosti UN usvojio
Rezoluciju 1244.
.
Predrag Popovi
POSLEDNJA ISPOVEST SLAVKA URUVIJE
Blic Nevs magazin: br.23; 5. april 2000.
Od socijalista kontaktirao sam sa Draganom Tomiem ( NIS pr. .K.
), Nadom Perii, Branislavom Ivkoviem i neverovatnim Zlatanom
Peruiem...veza sa njima je bio Hadi Dragan Anti, direktor Politke
, koji je nekad u ali, nekad vrlo ozbiljno znao da me upozori da su
oni mnogo ljuti i da stojim loe...esto sam bio u prilici da sluam
upozorenja da e mi Tijani doi glave, da on preteruje, najdirektnije
im uvaljuje prst u oko. Tijaniu sam to prenosio i ohrabrivao ga:
Majstore samo pii i ne obaziri se. ... Mira je uvek jako titila Slobu
kae uruvuja. Uvek, pogotovu u ozbiljnim situacijama, dobro je
pazila ta e rei . Smatrala je da mnogo loe piem o Slobi, kako u
Borbi ( S.uruvija je 1992/93. pisao feljton o S.M. tako to ga je u
daktilo -birou direktno diktirao pr..K.) i Telegrafu , tako i kasnije
u Dnevnom telegafu. Uveravao sam je da ne piem loe o njemu ve
o politici koju on vodi. Mira da nije imala pravi uvid u to to radim, ali
znala je generalno ta mislim i kakve politike partije podravam. O
meni je imala bolje miljenje nego o mojim novinama. Ta, potpuno
izofrena situacija, prenela se ak i na Miloevia. ..Pretpole godine
1997, kad su se nad mojim poslom opet nadvili tmurni oblaci , krenuo
ika erpa (sociolog ivorad orevi , devedesetih direktor TV
Politika, Radio Jugoslavije ... pr. .K. ) , po ko zna koji put da me
izbacuje iz prostorija i tamparije, odluio sam da odem na taj njihov
177

koktel. ( tzv. Julovaca. pripadnika politike stranke JUL koju je
predvodila Mira Markovi pr. .K. ). Tada sam dugo sa Miloeviem
razgovarao o svemu i svaemu..Za Miloevia ja sam spadao u grupu
takozvanih Mirinih prijatelja, ovakvih i onakvih. U toj grupi bili su,
izmei ostalih, Mia Vasi , Nedan Ceki i joe neke kolege koje je
Sloba smatrao Mirinim prijateljima..
Prvi
i
polsednji put uruvija je sreo Jovicu Staniia na jednom koktelu. ..
Stanii je stajao u drutvu generala Aleksandra Dimitrijevia, kolege iz
KOS-a, i njegove supruge. Aca je sjajan, zanimljiv i inteligentan tip,
pravi armer, sea se uruvija tog susreta Kad me je primetio ,
pozvao me je :
- Gde si, izdajnie?
Evo me, izdajnie!
Nae interne ale nisu imale konotaciju kakvu danas ima takvo
etiketiranje. On mene jeste zvao izdajnikom i stranim plaenikom, ali
me je doivljavao, kao i mnogi drugi reimski ljudi, kao korektnog
neprijatelja u svojim redovima. .. Jovica je stajao pored njega u
slubenoj pozi, ozbiljan, malo namrten. Respektovao sam ga kao to
respektujem slubu , ako radi u okviru ustavnih ovlaenja. Dok nas je
Aca upoznavao, gledali smo se pravo u oi, sa diskretnim osmehom. On
je pruio ruku i rekao :
Zdravo, kolega.
Zdravo, kolega uzvratio sam mu..
..Rekao sam da bi bilo dobro da se vidimo i ispriamo. On je pristao.
Pitao sam ga za neki broj telefona kako bi ga mogao nai:
Zapiite rekao je.
Nema potrebe, zapamtiu. Recite.
Neete zapamtiti, zapiite insistirao je.
Zapisao sam broj i kasnije sam ga zaista i zvao, ostavio poruku njegovoj
sekretarici, ali on je izbegavao da se vidimo, tako da nam je to bio
jedini susret. rekao Slavko uruvija - Petru Popoviu, autoru knjige
: Oni i mi i uredniku i novinaru DT i Evropljanina.
178
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Autor: Bojana Jager 08. Sep 2000 17:30 (GMT+01:00)

Koje su sve sankcije uvoene prema SRJ za poslednjih deset godina
Dejstvo tupog oruja

Ekonomska blokada proglaena je izazovom za privredu, koji je bio
toliki da je u 1992. pripremljena jedna od najveih svetskih
hiperinflacija koja je nastupila ve naredne godine
Skoro itavu proteklu deceniju meunarodna zajednica razliitim
politikim i ekonomskim sankcijama pokuava da kanjava aktuelni
reim, a sasvim konkretno kanjava Srbiju i ponajvie njeno
stanovnitvo, sa neskrivenim ciljem da izoluje Miloevia, stavi mu na
duu najvei deo krivice za krvavi raspad bive Jugoslavije, iznudi
odreene politike poteze na spoljnom, a rastanak od vlasti na
unutranjem planu. Sve od nabrojanog, izuzev poslednjeg, do sada je i
uspela.
Nogu su povukli u septembru 1991. KEBS koji je uveo embargo na
prodaju oruja Jugoslaviji i ministarski savet EZ koji uvodi ekonomske
sankcije protiv Srbije i Crne Gore. Poto su otra osuda Stejt
departmenta " srpske agresije u BiH" i pismo tadanjeg dravnog
sekretara Dejmsa Bejkera, sline sadrine a upueno Slobodanu
Miloeviu, obili svetsku politiku kuhinju u aprilu 1992. delegacije
50 zemalja, uesnica KEBS-a, izuzev jugoslovenske, prihvataju
Deklaraciju u kojoj se " srpske neregularne snage i JNA osuuju kao
izazivai krenja nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i ljudskih prava
u BiH".
Vladi Srbije je preporueno da nastavak uea u KEBS-u zavisi od
njenog potovanja svih obaveza koje podrazumeva lanstvo u toj
organizaciji.
Prema bogatoj dokumentaciji Fonda za razvoj demokratije, tog istog
dana je na zasedanju Skuptine Srbije ministar inostranih poslova
Vladislav Jovanovi izjavio da " ovo nije ultimatum ve saoptenje",
predloivi da se o tom pitanju ne diskutuje, jer smo mi najvei
potovaoci principa KEBS-a". Ni postavljeni datum nije nikakav rok,
179

ve je on u ministrovoj interpretaciji znaio da e se tada konferencija
KEBS-a ponovo vratiti pitanjima jugoslovenske krize. to se tie
povlaenja JNA iz BiH Jovanovi je rekao da to nije stvar koja se tie
Srbije, ve je to pitanje koje treba da ree JNA i BiH.
Uopte, za domau politiku tokom celog sankcijskog perioda bilo je
karakteristino ovakvo nipodatavanje nedvosmislenih signala iz sveta,
to se uvek zavravalo kao i u pomenutom sluaju: u maju OEBS usvaja
deklaraciju o BiH po kojoj se mogu preduzimati akcije u vezi sa
tamonjom krizom i bez saglasnosti delegacije Jugoslavije, iz Beograda
se povlai 12 evropskih ambasadora, a Vaington vraa kui Vorena
Zimermana, da bi na kraju, na predlog SAD, i KEBS suspendovao
Jugoslaviju iz svog lanstva.Sve se okonava krajem maja 1992.
Rezolucijom Saveta bezbednosti 757. kojom su uvedene sankcije Srbiji
i Crnoj Gori i koja je predviala potpuni meunarodni ekonomski
embargo prema nepriznatoj SRJ. Prema dokumentaciji Fonda za razvoj
demokratije, predloile su je Francuska, Velika Britanija, SAD, Belgija,
Maroko i Maarska, izglasana je uz podrku Rusije sa 13 naprama 0, a
uz uzdravanje Kine i Zimbambvea. Istovremeno SAD je donela odluku
o zamrzavanju svih sredstava i imovine koju SRJ i RS poseduju u
Americi. Ve tada Dejms Bejker u UN neuvijeno izjavljuje da "
ukoliko budu iscrpljena sva ekonomska sredstva za opameivanje
Srbije, moe doi i do primene vojne sile."
Ceo krug se zatvara samo dva meseca kasnije, kada je SB UN doneo
Rezoluciju koja se odnosi na nemogunost SRJ za automatskim
kontinuitetom lanstva SFRJ u svetskoj organizaciji. U skladu sa onim
za ta se, prema Biltenu Fonda za razvoj demokratije, jo u aprilu 1992.
zalagao Bejker da je "jedino stvarno oruje protiv Miloevia
nepriznavanje preostale jugoslovenske drave", taku na " I" u ovoj
prii trebala je da stavi Milenijumska sednica UN, na kojoj na sreu nije
prola amerika inicijativa o izbacivanju jugoslovenske misije sa Ist
rivera.
Potpuno izopteni Beograd na domaoj sceni upregao se da "herojski "
digne glavu. Sankcije su proglaene izazovom za privredu, koji je bio
180
eljko LJ. Krsti
SVITAC
toliki da je u u 1992. pripremljena jedna od najveih svetskih

hiperinflacija koja je nastupila ve naredne godine. Radnicima, od kojih
se neki jo uvek prinudno odmaraju, obeano je da zbog sankcija nee
izgubiti posao, mada do vedskog standarda ( koji im je uprkos svega
lino obeao predsednik Miloevi) nisu stigli. Dinar se bezuspeno
oporavljao kroz Avramoviev program da bi danas na ulici vredeo
svega etiri pfeniga, preduzea su materijalno iscrpljena i tehnoloki
zaostala i izgubivi partnere iz razvijenih zemalja sada ih trae po
Rusiji, Kini i drugim zemljama - stradalnicama od iste neprijateljske
svetske politike. Prodat je" Telekom", a pare brzometno potroene,
drutveni i lini standard sa kraja prole decenije nedostini su san, a
posle prologodinjeg bombardovanja na snazi je obnova zemlje
sopstvenim snagama....
Uz dobru medijsku i politiku obradu NATO u septembru 1995.
poinje esnaestodnevno bombardovanje RS, nakon kojeg Robert E
Hanter, ameriki ambasador u Alijansi izjavljuje da bi se" bez toga
nastavila tragedija jugoslovenskih naroda, a u toj tragediji ne bi bili
samo oni izgubljeni, nego bi bio izgubljen i NATO." Sledi Dejton, gde
je utvren i parafiran sporazum o reavanju problema u BiH. Posle
njega na kratko je izgledalo da se otopljava sankcijski obru prema SRJ
- u decembru EU suspenduje sankcije prema Jugoslaviji, ali SAD
zadravaju spoljni zid sankcija, i dalje ne priznaju SRJ i zadravaju
samo otpravnika poslova u Beogradu. Poetkom novembra 1996.
usvojena je Rezolucija SB UN 1074. o ukidanju sankcija protiv SRJ i
njom je ukidanje svih sankcija uslovljeno obavezom Srbije i Crne gore
da uine napredak na Kosovu, da sarauju sa Hakim sudom i da ree
pitanja dravnog naslea sa dugim eks- ju republikama.
Na sceni je, meutim, novo pomraenje, kroz zagrevanje kosovskog
pitanja. Jo u decembru 1997., prema podacima Fonda za razvoj
demokratije, ameriki Kongres usvaja Zakon koji se odnosi na Srbiju i
Crnu Goru, odnosno zabranjuje kontakte sa njima dok Kosovo ne
ostvari odvojen identitet, dok narod Kosova ne bude dobio pravo da
upravlja samim sobom, uz zalaganje da se ostvari meunarodni
181

protektorat, dozvoli povratak meunarodnih posmatraa... U igri su
naravno i mediji, sa priama o stradanjima Albanaca, da bi u aprilu
1998. Kontakt grupa u Rimu uvela nove sankcije Jugoslaviji,
zamrznuvi njenu imovinu u inostranstvu. Mesec dana kasnije Kontakt
grupa u Londonu stavlja i definitivni peat na takvu odluku,
zamrzavanjem sredstava vlade SRJ i Srbije u inostranstvu, uz zabranu
investiranja u Jugoslaviju.
Ve tada NATO mae ratom i preti bombardovanjem, kao prethodnom
logistikom podrkom za novi ameriki, tzv. Hilov plan za Kosovo, sa
kojim ono praktino postaje drava u dravi. Do bombardovanja je i
dolo, ba onako kako je u februaru 1999. uoi propalih pregovora u
Rambujeu, najavila ameriki dravni sekretar Madlen Olbrajt: " Ako se
postigne sporazum bie razmetene i snage za njegovu primenu. Ako
pregovori propadnu zbog toga to bi Srbi rekli ne, onda emo ih
bombardovati, a ako Albanci odbiju da se saglase mi vie neemo moi
da ih pomaemo i presei emo im svaku pomo koju dobijaju spolja."
O tome kako su nam na glavu padale bombe seanja su svea, ba kao i
pobednika retorika vlasti vezana za Kosovo i optube da je tim ratom"
protiv 19 najmonijih zemalja sveta" izgubljeno mnogo vie nego to je
dobijeno. Ono to je zasigurno dobijeno to su srpske izbeglice, Kfor na
Kosovu i neuspela meunarodna misija, to moe postati novi izgovor
za korak dalje.
Bez obzira ta je jugoslovenska diplomatija radila na spoljnom planu,
injenica je da je na unutranjem reim i politike i ekonomske sankcije
svo vreme koristio kao dobar izgovor za sve svoje promaene poteze, za
stvaranje masovnog oseaja ugroenosti i svetske zavere prema Srbima,
ograivanje zemlje unutranjim zidom jo veim od spoljnog,
ekonomsko propadanje i korupciju, proizvoenje kriznih situacija u
zemlji, unitavanje politikog pluralizma i progon neistomiljenika reju za odravanje na vlasti. Koristi ih na isti nain i pred predstojee
izbore, iji je glavni slogan borba patriota protiv hegemonije Zapada ,
potpomognutog izdajnicima i pomagaima NATO agresora. Dodue
mnogi potezi meunarodne zajednice, pre svega amerike politike, kako
182
eljko LJ. Krsti
SVITAC
kae Predrag Simi, savetnik Vuka Drakovia zaista potvruju tezu da

je hladni rat zavren svuda u Evropi sem u ovoj zemlji, pri emu je
raspad Jugoslavije tretiran skoro kao "kolateralna teta". I pored toga
ostaje injenica da srpska opozicija nije uspela da iskoristi sankcije kao
svoj adut u politikoj borbi protiv reima, ak ni u uslovima kada vei
deo evropskih zemalja poinje da sumnja u efekte izolacionistike
politike prema SRJ.Zimus u Berlinu zahvaljujui ujedinjenom nastupu
opozicije suspendovane su sankcije na avio saobraaj. U depu je bilo i
iz njega je ispalo ukidanje naftnog embarga, zbog toga to je opozicija
ustuknula pred napadima reima najavljenim na etvrtom kongresu
SPS-a, procenjuje Simi.
Meunarodna donatorska konferencija za Jugoslaviju, za koju se
zalagao jedan deo opozicije, nije odrana, a projekti poput onog"
Energija za demokratiju" doneli su na lokalnom nivou tek nagovetaj o
tome ta bi znailo pomirenje sa svetom. Sve u svemu, na predstojee
izbore vlast izlazi sa neokrnjenim adutom da su sankcije dokaz da
upravo ona Srbiju brani od belosvetskih agresora, a neujedinjena
opozicija bez suprotnog aduta kakav bi bila njihova postepena
suspenzija.
Autor: Boko Nicovi, B92, 5. oktobar 2010
JUTRO U DIKTATURI,
VEE U DEMOKRATIJI
Hronologija: 5. oktobar 2000, iz sata u sat
.
DOS je ultimativno zatraio da Slobodan Miloevi do etvrtka, 5.
oktobra, u 15 asova, prizna izbornu volju graana izraenu na izborima
odranim 24. septembra 2000. Generalni trajk koji se epidemijski
rairio celom zemljom, svoju kulminaciju doiveo je ba tog 5. oktobra,
kada su graani odluili da pokau Miloeviu poto ve sam nije to
eleo da shvati da ga vie ne ele.
Oko 07.00 U kilometarskim kolonama, hiljade graana kreu ka
Beogradu iz svih krajeva Srbije. Na putu do glavnog grada,
183

nezadovoljni graani morali su da se suoavaju i sa policijskim
blokadama.
Oko 12.00 Prve borbene redove ispred zgrade tadanjeg saveznog
parlamenta zauzimaju aani. Predvoeni kamionima i bagerima,
ispred Skuptine parkiralo se pedesetak autobusa iz Moravikog okruga.
Dolazi i do prvog sukoba sa policijom koja ispaljuje suzavce meu
okupljene graane. Za kontranapad upotrebljavane su plastine flae.
Oko 13.00 - Na jarbole ispred parlamenta podignute su srpska i zastave
Nove Srbije, DOS-a i DHSS-a. Broj okupljenih se konstantno poveava
i ve ih je nekoliko desetina hiljada ispred parlamenta.
Oko 13.30 Kolona beogradskih studenata krenula je sa Platoa u
protestnu etnju centrom Beograda i optinom Vraar. Posle sat i po
vremena etnje, studenti su se pridruili ostalim graanima ispred
Skuptine.
Oko 14.00 Sa improvizovane bine, graanima su se obratili elnici
DOS-a. Gradonaelnik aka Velimir Ili rekao je da Slobodan
Miloevi mora da ode jer ga Srbija nee. Zatim je mikrofon preuzeo
tadanji Iliev partijski kolega, Milan St. Proti, koji je poruio da od
danas postoji samo jedna Srbija, slobodna Srbija, a potom je govorio i
lider DHSS-a Vladan Bati.
Oko 14.00 - Grupa uniformisanih i naoruanih lica, sa punom
opremom, ula je u zgradu Radio-televizije Srbije. Radnici RTS-a
proglasili generalni rajk.
Oko 14.50 Prekinut program Radio-televizije Srbije.
Oko 15.35 - Velika grupa ljudi je kroz prozor ula u Savezni parlament.
Policija reaguje ispaljivanjem velike koliine suzavca i uspeva da
184
eljko LJ. Krsti
SVITAC
rastera znatan broj ljudi sa platoa ispred Skuptine SRJ. Ovoga puta
flae nisu bile dovoljne za kontranapad, pa se demonstranti hvataju
kamenica koje poinju da lete ka zidovima parlamenta.
Oko 16.00 - Prva grupa od oko 30 ljudi uspeva da ue u Skuptinu, dok
su se policajci koji su do tada uvali zgradu povukli.
Oko 16.30 - Zapaljen je i podrum Skuptine. Iz desnog krila Skuptine
vijorio se gust, crni dim, a gotovo sva stakla na zgradi su polupana.
Oko 16.30 Demolirano je sedite JUL Vraara u Ulici Kneza Miloa,
kao i parfimerija Marka Miloevia na Terazijama, na ijem je zidu
ostavljena poruka ali se tati.
Oko 17.00 Demonstranti su zauzeli Skuptinu Jugoslavije.
Skuptinska arhiva leti sa prozora parlamenta, a neki su ve iskoristili
priliku da ugrabe i prve suvenire. Istovremeno, demonstranti su
demolirali nekoliko policijskih vozila u Kosovskoj ulici iza parlamenta.
Jedan policajac udaren je motkom po glavi, dok je nekoliko njih
zadobilo lake povrede. Najei sukobi policije i graana zabeleeni su
u Vlajkovievoj i Palmotievoj ulici, gde je policija pucala iz vatrenog
oruja.
Oko 17.00 - Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade RTS-a u
Takovskoj ulici dok je bager krenuo da se probije do ulaza. Policijskoj
posadi zgrade RTS-a, putem radio veze, bilo je u vie navrata
nareivano da izdri jo malo i da koristi maksimalno hemijska
sredstva. Demonstranti su ipak ubrzo upali u zgradu RTS-a ipaki
zapalili je. Demonstranti su potom iz zgrade izvodili radnike dravne
televizije, od kojih su se neki jedva spasli lina ekstremnijeg dela mase.
Potom se na udaru naao inventar RTS-a kompujuteri, stolice, telefoni
a stradalo je i nekoliko vozila parkiranih ispred zgrade televizije.
Oko 17.00 - Komandir beogradske policije zatraio je razgovor sa
liderima DOS-a.
185
Oko 17.30 - U Takovskoj ulici pojavila su se borna kola sa

pripadnicima specijalnih jedinica MUP-a. Oni ipak nisu reagovali protiv
graana. Nakon kraeg zadravanja, pojurili su kroz masu,
pozdravljajui okupljene graane. Policija jasno okree lea odlazeem
reimu.
Oko 17.30 - Policija, koja je obezbeivala Studio B, odluila je da
mirno preda zgradu zaposlenima u gradskoj televiziji. U dogovoru sa
urednicima, policajci su saekai Milana St. Protia kako bi bezbedno
napustili Beograanku.
Oko 18.00 - Poeo je program slobodnog Studija B. Sluaocima se
prvi obratio novinar Marko Jankovi.
Oko 18.00 - Pripadnici policijske stanice u ulici Majke Jevrosime
poloili su oruje i prikljuili se demonstrantima.Vie policajaca u
maskirnim uniformama se na ulici grlilo i pozdravljalo sa okupljenim
graanima. Policajci su opremu za razbijanje demonstracija - lemove i
titove - delili ljudima za uspomenu.
Oko 18.00 - Direktor RTS-a Dragoljub Milanovi prebaen je u
Urgentni centar. Milanovi je u naletu demonstranata na RTS zadobio
povrede glave i ruke, a od teih povreda ga je spasilo obezbeenje
DOS-a.
Oko 18.30 RTS na svoja prva dva kanala ne emituje nikakav program.
Oko 18.30 Pink, Palma i Koava konano prilagoavaju svoj
program deavanjima na ulici.
Oko 19.00 - Vatrogasci su lokalizovali poare u RTS-u i parlamentu.
186
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Oko 19.00 - Graanima su se obratili izaslanik patrijarha Pavla i

Vojislav Kotunica. Izabrani predsednik SRJ je okupljenim graanima
poruio da ne smeju stati. "Ovo to danas radimo je istorija, koju stvara
narod sam, bez iije pomoi. Ne treba nam pomo ni iz Moskve ni iz
Vaingtona, Srbija e sama da se izbori za slobodu", rekao je on.
Oko 21.10 - Na svim kanalima RTS-a emituje se obavetenje: "Ovo je
program Nove Radio-televizije Srbije, molimo vas za jo malo
strpljenja do emitovanja programa." Prvi gost na RTS-u je Neboja
ovi.
Oko 00.00 - Vojislav Kotunica se obratio graanima preko Nove
Radio-televizije Srbije. Njegovom protivkandidatu Slobodanu
Miloeviu sutradan je konano "javljeno" da je izgubio izbore.
U demonstracijama 5. oktobra poginula je Jasmina Jovanovi, koja je
pala pod tokove kamiona, a Momilo Staki je preminuo od posledica
sranog udara. Povreeno je oko sto osoba, od kojih je nekoliko
zadobilo prostrelne rane.
Epilog:
Nakon petog oktobra 2000. Usledila je pomena vlasti. Za predsednika
SR Jugoslavije je izabran dr Vojislav Kotunica. 25. Janura 2001. Dr
Zoran ini je postao premijer vlade Republike Srbije. Slobodan
Miloevi je priznao pobedu dr.Kotunici i , nakon boravka u CZ u
sproveden je u Meunarodni sud u Hag. Hapenju S.M. predhodili su
teki pregovori u vili Mir na beogradskom Dedinju, koje je vodio sa
porodicom S.M. edomir Jovanovi. DOS- ove vodee partije DS I
DSS v vodile su Srbiju dvanaest godina. Predsednici vlade su bili
Vojislav Kotunica i Boris Tadi, koji je bio i predednik Srbije. Na
izborima 2012 g. pobedio je Tomislav Nikoli predsednik SNS koja
je osnovana 2008 g. Nakon pobede Nikoli je postao predsednik Srbije
a Aleksandar Vui premijer vlade republike Srbije i predsednik SNS.
.
187

Autor : Bojana Jager 26. Feb 2001 18:36 (GMT+01:00)
Dafina Milanovi poslala pismo NBJ

I ona bi da sarauje : Paso za izlazak iz zemlje dobila od Radomira
Markovia i Branka uria. Drava je po raznim osnovama uzela 888
miliona maraka, tvrdi Dafina
BEOGRAD - Novembra 1999. dobila sam paso od gospodina Radeta
Markovia i generala Branka uria i napravila sam sporazum o mom
izlasku iz zemlje, napisala je u pismu, upuenom rukovodiocu sektora
kontrole NBJ, lino Dafina Milanovi, suvlasnica uvene Dafiment
banke, naglaavajui da iza tog sporazuma stoji injenica da je biva
vlast imala podatke o velikom kapitalu, odnosno nasledstvu njenog
mua. Po njenim reima, dogovor s bivim vlastima bio je sledei:
najpre, da pokupi nasledna reenja, jer je jedini naslednik svoga mua,
ije je nasledstvo prelo na nju aprila 1992. godine. Po revizijskom
nalazu kompanije Dilojt-Tu trebalo je da isplati tedie s ulozima do
hiljadu maraka, kojih ima 32.975. i manji deo tedia s ulozima do pet
hiljada maraka, kojih je 22.602. Po pomenutom sporazumu Dafina je
trebalo da isplati 30 miliona maraka, a da joj se posle toga vrate veliki
objekti, napravi "investicioni fond" i u naredne tri godine isplati ukupna
obaveza prema tediama od 175.990.908 maraka. "Ja sam to prihvatila
i otila iz zemlje", stoji u pismu Dafine Milanovi. Ona NBJ poruuje i
sledee: da ostaje pri rei da e servisirati dug tediama do 1.000
maraka, odnosno da e inkasirati 30 miliona maraka.- Uneu novac po
dogovoru s vama i za druge investicije. Traim, kada preuzmem
celokupno nasledstvo, a to e biti do kraja meseca - eventualno poetka
marta, konkretan dogovor s vama. Postaviu svoje uslove, a prihvatiu i
vae, ako su u kontekstu pomoi za oporavak privrede Srbije. Hou da
se javno objasni da ja nisam ni lopov, ni prevarant, ve izmanipulisana
rtva, pa zbog toga traim osobu koju ete vi odrediti da ide sa mnom.
Sada su to, po mom zahtevu, inspektor iz SUP-a Beograd i jedan od
bankara "Beobanke", stoji u ovoj pismenoj ponudi. Istovremeno Dafina
podsea da je po nalogu guvernera Dragoslava Avramovia, u
188
eljko LJ. Krsti
SVITAC
novembru 1994, uraena analiza kompletnog poslovanja Dafiment

banke i da je zakljuak tadanje NBJ i Anketnog odbora bio da banku
treba revitalizovati, jer su je opljakali reim i drava.
UBISTVO PREMIJERA
ZORANA INIA
( Vreme; br. 636; 13. Mart 2003. )
U dvoritu Vlade Republike Srbije, u sredu, 12.marta u 12.45, pucano
je na premijera Zorana inia. Svedoci govore da se ula dva pucnja i
jedan vrisak. Premijer je pogoen sa dva metka u lea i stomak. U
izuzetno tekom stanju ini je prebaen u Kliniko- bolniki centar.
Dve hiruke ekipe ( kardioloka i abdomalna) obavile su kompleksnu
operaciju. U 13:30 asova konstatovana je smrt. Vlada Srbije je
predloila da se uvede vanredno stanje. Slubeni BMW u kome se
nalazio premijer uao je u dvorite zgrade Vlade Srbije iz Nemanjine
ulice iz pravca eleznike stanice i posle polukurunog okreta zaustavio
se u zadnjem dvoritu zgrade Vlade Srbije ispred ulaza koji su
obezbeivala tri telohranitelja, dvojica prema nemanjinoj, jedan
naspram drugog. Premijer je sedeo na zadnjem seditu iza vozaa; na
prednjem seditu bile su, po svojoj prilici take. Dok nastaje ovaj tekst
tvdi se da je na premijera pucano iz snajperske puke velikog kalibra.
Nejverovatnije se radi o kalibru 12, 7 mm, kojim moe rukovati samo
obuena osoba. Po prvim informacijama pucano je iz zgrade br. 9 u
Nemanjinoj ( objekat VJ koji je oteen u NATO intervenciji..) ..
Kasnije je potvreno da je najverovatnije pucano iz zgrade br. 14 u
Ulici admirala Geparta. Na prvom spratu ove zgrade u jednom stanu
policija je pronala ebe. Stan je verovatno bio iznajmljen.
Predpostavlja se da je atententator due od 12 asova boravio u tom
stanu. Izmeu ove zgrade i dvorita Vlade Srbije je park. ...Dok je
Zoran ini stanovao na Studentskom trgu, u centru Beogradu ,
nemaki strunjaci za bezbednost su pregledom okolnih zgrada
ustanovili da postoji 36 lokacija sa kojih se nesmetano moe izvriti
atentat. To je nagnalo premijera da se preseli na Dedinje. Niko nije
189

izraunao, bar u javnosti nije saopteno, koliki je bezbed(o)nosni rizik u
okolini zgrade Vlade. .Ne radi se samo o naputenoj zgradi koja se
odvija nad dvorite iz kojeg ministri ulaze u zgradu, ve i o parku,
velikom brisanom prostoru, prema Ulici admirala Geparta, koji od tog
parkinga pravi u stvari strelite. ... Bilo je najava da bi premijer
mogao biti cilj napada kriminalnih grupa s politikom pozadinom. U
novinskoj dokumentaciji mogue je identifikovati nekoliko moguih
grupa iz kojih su dolazile pretnje kriminalne sredine, pre svega
verceri droge, ljudi i duvana koji se mogu osetiti ugroenim, centri iz
okruenja vezani za protekle ratove, a u gotovo svim kampanjama o
izruenju hakih begunaca govorilo se o tome da su oni okrueni
naoruanim grupama. Naroito se pekulisalo o tome da jaku naoruanu
grupu ima General Mladi. Nekoliko dana pre atentata zapoeta je
akcija protiv finansijske mree koja, eventualno, podrava Radovana
Karadia. .. Bagzi.A onda se doista dogodio prvi atentat na inia.
Prilikom premijerovog puta u Banjaluku 21. Februara, na autoputu
Beograd Zagreb, u blizini hale Limes u Novom Beogradu, kamion
marke mercedes sa austrijskim tablicima neglo je isekao kolonu
automobila u kojoj se nalazio premijer: samo velikom prisebnou
vozaa izbegnit je sudar. Voza kamiona odmah je uhapen. Re je o
D.M. Bagziju, oveku koji je oznaen kao pratilac L.B. zvanog
ume, efa strunog klana. Meutim poto je na umeta pucano u
Zemun polju, ovaj je napustio zemlju i potom saoptavao da je Bagzi
preao suparnikom klanu D.S Due s kojim je blisko saraivao
M.L. Legija, bivi konadant za specijalne operacije ( crvene beretke).
Bagzi je meutim puten nakon to je dva dana proveo u pritvoru...
Vlada Srbije : Zvaninu vest o ubistvu Zorana inia saoptilo je u
sredu rano popodne jedan od potpredesdnika vlade Neboja ovi. On
je potvrdio da je atentat na inia izvren u 12:25 asova, a da je
premijer preminuo sat vremena kasnije u Urgentnom centru u koji je
doveden u besvesnom stanju sa dve prostrelne rane na stomaku i
grudnom kou. Hitna hiruka intervencija i reanimacija bile su
190
eljko LJ. Krsti
SVITAC
uzaludne. ovi je potvrdio da se drugi atentat na inia dogodio u

trnenutku kada je istraga o prvom neuspenom atentatu 21. Februara na
autoputu trebalo da da prve rezultate. ovi je ujedno saoptio
novinarima da je Vlada Srbije odluila da vriocu dunosti predsednika
Srbije Natai Mii predloi uvoenje vanrednog stanja u Srbiji, s
obzirom na to da je u zemlji ugroen ustavni poredak i bezbednost i
normalan rad dravnih organa. Prva praktina posledica uvoenja
vanrednog stanja bila bi da se poslovi nadlenosti policije prelaze u
ruke Vojske Dravne zajednice Srbije i Crne Gore.
Autor: Branka Kaljevi,
VREME | BR 793 | 16. MART 2006.
SMRT SLOBODANA MILOEVIA
Bolest, istine i spekulacije
.
Haki optuenik i bivi predsednik Srbije i SRJ Slobodan Miloevi
umro je u snu 11. marta u zatvoru Hakog tribunala. Uzrok smrti,
infarkt, utvren je dan kasnije posle izvrene obdukcije u kojoj su pored
holandskih uestvovali i patolozi sa Vojnomedicinske akademije iz
Beograda, pukovnici dr Srbislav Ili i dr Ivica Milosavljevi.
Obdukcioni nalaz sa kojim su se sloile i vlasti nae zemlje nije,
meutim, doprineo smirivanju tenzija i sumnji o iznenadnoj smrti
Miloevia. Tim njegove odbrane, njegova porodica i predstavnici
njegove partije najglasniji su u tvrdnjama da je Miloevi "ubijen",
"otrovan" i da u "Hagu nije imao odgovarajuu medicinsku negu".
Uskoro bi trebalo da uslede nalazi toksikoloke analize, koji e sigurno
dodatno rasvetliti uzrok njegove iznenadne smrti.Istovremeno se u
Hagu povodom njegove smrti vode dve istrage: jednu sprovodi tim
holandske vlade a drugu sam Haki tribunal, koji bi po naredbi
predsednika Tribunala Fausta Pokara trebalo da utvrdi uslove pod
kojima je leen najvaniji haki optuenik, da li je imao odgovarajuu
medicinsku negu koja ukljuuje medicinsku dijagnozu bolesti, tretman,
191

terapiju. U ovih nekoliko dana predstavnici Hakog tribunala nisu
uspeli da ubede ni domau ni svetsku javnost da u kontroli njegovog
zdravlja i pruanju lekarske pomoi nije bilo propusta, niti da odagnaju
sumnje u sepkulacije ok "da je otrovan" ili se pak "sam trovao."
Autor : Vuk Z. Cviji | 05. 09. 2008.
MILOEVIEVA BANKARKA PREVARILA 150.000 TEDIA U SRBIJI
Preminula Dafina Milanovi

BEOGRAD - Dafina Milanovi (60), nekadanja vlasnica Dafiment
banke i jedan od simbola ekonomskog sunovrata Srbije, preminula je
jue ujutru u Beogradu posle duge i teke bolesti.
Za Dafinu Milanovi ira javnost u Srbiji ula je prvi put 9. oktobra
1991. godine, kada postaje predsednica Dafiment banke koja
graanima poinje da nudi kamate na tednju ak do 160 odsto za
mesec dana. Ta bajka o lakoj zaradi, u koju su graane uveravili dravni
mediji sa vestima o srpskoj majci, potrajala je do 1. maja 1993, kada
je objavljen bankrot. Nakon toga je ostalo oko 150.000 prevarenih
tedia. Tek kasnije je otkriveno da je Dafiment banka bio dravni
projekat iza kojeg je stajao prvi bankar Srbije Slobodan Miloevi. Tim
projektom od graana Srbije je uzeto, prema nalazu Komisije
Narodne banke Srbije, vie od 450 miliona nemakih maraka. Dug
prema prevarenim graanima poela je da vraa drva od 2002. i bie
potrebno jo osam godina da bude vraen do 2016. godine.
Da izbor Dafine Milanovi za predsednicu Dafiment banke nije
sluajan pokazuje njena ranija biografija. Ona je 1979, kao blagajnik
kluba Mornar, zbog protivpravnog prisvajanja novca osuena je na
11 meseci zatvora, uslovno na etiri godine. Ubrzo je i osuena na dve
i po godine zatvora, ali nikada nije otila na izdravanje kazne jer joj je
poverena znaajna uloga u dravnom projektu.
Tek kada je bila suoena sa ozbiljnim optubama, ona je za propast
banke i smrt sina, erke i supruga u saobraajnoj nesrei u maarskoj
192
eljko LJ. Krsti
SVITAC
optuila Slobodana Miloevia. Osim njega optuila je i tadanjeg

guvernera Narodne banke Jugoslavije pokojnog Borislava
Atanackovia, tvrdei da je po Miloevievim nalozima diktirao
poslovnu politiku Dafiment banke. Meu elnicima nekadanjeg
reima koje je optuila Dafina Milanovi su tadanji predsednik Vlade
Radoman Boovi, tadanji direktor CIP Milutin Mrkonji, tadanji
direktor TP Milomir Mini i Mihalj Kertes, jedan od najbliih
saradnika Slobodana Miloevia koji je bio ef obezbeenja Dafiment
banke. Komisija NBS koja je ispitivala sluaj Dafiment banke
konstatovala je da se ne zna kako su potroene 315.641.244 nemake
marke. Posle objavljivanja bankrota poele su da se pojavljuju mnoge
informacije kako je novac troen, pa je taj spisak mnogo dui od onog
koji je iznela Dafina. Tako je objavljeno da je Brana Crnevi dobio za
izbeglice 1,5 miliona maraka, Aleksandar Bakoevi, Miloeviev
kadar za mnoge poloaje, milion maraka, savezna ministarka Radmila
Milentijevi, zajedno sa sestrom, 500.000 dolara, ministar spoljnih
poslova SRJ Vladislav Jovanovi osam hiljada maraka, Dragoljub
Milanovi, direktor RTS, dobio je 38.000 maraka, a tadanja
gradonaelnica Beograda Slobodanka Gruden 225.000 maraka, ogrlice,
narukvice i prsten sa brilijantima.
Darivanje je ilo i van granica Srbije, pa je na spisku dobitnika bio i
Radovan Karadi sa preko dva miliona maraka. Predsednik Srpske
Krajine Borislav Mikeli javno je prozvan da je nakon zatvaranja banke
podigao 106.000 maraka.
Novac iz Dafiment banke koristile su izgleda i sve sukobljene strane
u bivoj SFRJ. Tako je iznet podatak da je eljko Ranatovi Arkan kao
komandant Tigrova uzeo 348.000 maraka. Hrvatski mediji pisali su i
o poslovnoj vezi Milanovieve, tanije njenog supruga Dragomira, sa
Franjom Tumanom i generalom HV Vladimirom Zagorcem. Njih
trojica su imali u Beu zajedniki tajni raun na koji je Milanovi
uplatio 300 miliona dolara, dok je na istom raunu u Klagenfurtu bilo
580 miliona dolara. U to vreme sve drave nastale iz bive SFRJ imale
su embargo na uvoz oruja, pa su ga kupovale preko tajnih rauna.
193
Hapenje Mladia udarna vest za svetske medije

| 26. 05. 2011. - 12:54h | Komentara: 20
Svi svetski mediji objavili pod oznakom hitno vest da je u Srbiji
uhapen Ratko Mladi. Britanski Bi-Bi-Si javlja da je mukarac, koji
fiziki veoma lii na Ratka Mladia, osumnjienog za genocid u Bosni i
Hercegovini, podvrgnut proveri identiteta.
General Mladi je najistaknutiji haki begunac koji se do sada nalazio
na slobodi. Bi-Bi-Si dodaje da se svakog asa oekuje izjava srpkog
predsednika Borsa Tadia. Agencija Rojters citira saoptenje
neimenovanog zvaninika MUP-a: - On ima izvesne fizike osobine
kao Mladi. Sada radimo DNK analizu mukarca koga smo uhapsili na
osnovu anonimne dojave.
Si-En-En takoe prenosi vest o hapenju mukarca za koga se
pretpostavlja da je bivi komandant srpskih snaga u Bosni.
Vaington post prenosi vest Asoijeted presa i istie da je srpska
televizija javila da je mukarac koji se predstavio kao Milorad Komadi
kada je uhapen u etvrtak zapravo srpski vojni komandant Ratko
Mladi. Vest su objavili i svi najvei svetski listovi na svojim internet
stranicama, ukljuujui britanski Telegraf, Gardijan, francuski
Mond, Ekspres i drugi.
Autor: Vuk. Z. Cviji | 22. 10. 2013. - 10:24h
Kako se gazda Jezda izvukao:

DB ga pustio, policiji pobegao
Dva bekstva Jezdimira Vasiljevia - Gazda Jezde, koja su ukupno
trajala 12 godina, koja su mu svojevremeno dozvolili DB pod vostvom
Jovice Staniia i policija pod Draganom Joiem glavni su razlog to je
postupak zastareo. Tome je doprinela i nedavna promena zakona koja je
rok zastarelosti skratila za 10 godina.
194
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Protiv vlasnika Jugoskandika i saradnika optunica je mogla da bude

podignuta tek posle petooktobarskih promena 2000, i to 21. avguste
2001. Prolo je vie od osam godina od kada su Vasiljevia pripadnici
DB, kojim je tada rukovodio Jovica Stanii, izveli iz zemlje 6. marta
1993. i pustili ga da pobegne. Vasiljevi se sam vratio u Srbiju i
uhapen je 22. februara 2001. na beogradskom aerodromu. Odlukom
Vrhovnog suda 29. oktobra iste godine puten je iz pritvora poto je
ponudio u jemstvo vilu u Ulici Avgusta Cesarca 2 na Dedinju od 524,34
kvadratna metra, procenjenu na milion maraka..
Predmet je posle podizanja optunice, avgusta 2001, dodeljen
Nevenki Vai, jednoj od najcenjenijih sudija kriviara u Srbiji, ali je
ona sudila deset meseci, do juna 2002.
Troje sudija
- Nevenka Vai
od 21. avguste 2001. do 18. juna 2002.
- Bojan Mii
od 18. juna 2002. do 1. januara 2010.
- Slaana Markovi
od 3. februara 2010. do 20. februara 2013.
Sudija Bojan Mii preuzeo je predmet 18. juna 2002. i sudio je do
reforme pravosua 1. januara 2010, ali je predmet bio u prekidu od
maja 2006. do marta 2010, jer je vlasnik Jugoskandika ponovo bio u
bekstvu. Vasiljevi je pobegao nakon to je po medicinskoj
dokumentaciji imao modani udar i dok je bio pod nadzorom policije
kojom je tada rukovodio ministar Dragan Joi. Sredinom maja 2006.
sudija Mii raspisao je poternica za Vasiljeviem i odredio pritvor.
Vlasnik Jugoskandika uhapen je 4. aprila 2009. u Holandiji, a
izruen Srbiji 26. marta 2010. Za to vreme 3. februara 2010. predmet je
preuzela sudija Slaana Markovi. Ona je prvo roite, nakon to je
Vasiljevi izruen, zakazala za 31. maj te 2010, ali ono nije odrano,
kao ni narednih pet, sve do 5. decembra 2011, kada je odrano prvo
roite. Postupak je tada odlagan zbog bolesti Vasiljevia.
Vasiljevieva bekstva
195

- 8 godina
od 6. marta 1999, kada su ga pripadnici DB izveli iz Srbije, do hapenja
22. februara 2001. na beogradskom aerodromu
- 4 godine
od aprila 2006, kada je teko bolestan pobegao iz Beograda, do 26.
marta 2010, kada je izruen iz Holandije
Jo je etiri puta suenje odlagano dok je sudila Markovieva zbog
nedolaska svedoka i optuenog Vukotia, za kojim je bila raspisana
poternica. Sudija Markovi 20. februara izrie presudu kojom
Vasiljevia i Vukotia osuuje na po pet godina zatvora dok njihove
saradnike Dragana Antonijevia, Ljubivoja undia i advokata Stevana
Protia oslobaa. Vasiljevi tada izlazi iz pritvora, jer je ukupno bio
zatvoren etiri i po godine. Meutim, 15. aprila poela je primena novih
odredaba Krivinog zakonika, koja je donela veina u Skuptini i po
kojoj je prekvalifikovano i delo za koje je Vasiljevi osuen. Propisana
je blaa kazna, tako da u sluaju Vasiljevia zastarelost ne nastupa
posle 30 godina (2023), ve 6. marta 2013, kada je prolo tano 20
godina od kada su ga pripadnici DB pustili da pobegne prvi
put.Apelacioni sud u Beogradu, koji je odluivao o albama na
prvostepenu presudu, mogao je samo da konstatuje da je postupak
zastareo.
Tanjug | 13. jun 2014. 10:26 |

uruvija ubijen iz drugog pokuaja?
Vlasnika listova "Evropljanin" i "Dnevni telegraf" Slavka uruviju,
prema nepotvrenoj optunici Specijalnog tuilatva, ubio je Miroslav
Kurak, a prvi atentat propao je dan pre njegovog ubistva.
BEOGRAD - Vlasnika listova "Evropljanin" i "Dnevni telegraf" Slavka
uruviju, prema nepotvrenoj optunici Specijalnog tuilatva, ubio je
Miroslav Kurak, a prvi atentat propao je dan pre njegovog ubistva, pie
"Politika".
196
eljko LJ. Krsti
SVITAC
U optunici, u koju je ovaj list imao uvid, navodi se da je u uruviju

pucao Kurak, a da je njegov sauesnik Ratko Romi drkom pitolja
udario njegovu partnerku Branku Prpu, kada je pokuala da se okrene.
Za ubistvo su, odlukom naelnika Resora dravne bezbednosti
Radomira Markovia, odabrani pripadnici beogradskog Centra DB, jer
je voa JSO Milorad Ulemek Legija, kako se navodi odbio da izvri
zadatak i ubije uruviju, pravdajui se obavezama svoje jedinice na
Kosovu i Metohiji u vreme NATO bombardovanja
uruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine. Na dan ubistva, izmeu
16.38 i 16.45, uruvija i Prpa uli su u prolaz zgrade u Svetogorskoj
ulici 35, tadanjoj Ive Lola Ribara. Prema optunici Romi i Kurak su
im prili iza lea, a zatim je Kurak iz pitolja s priguivaem pucao u
uruviju.
SEANJE 19 godina od proterivanja Srba u "Oluji"
Beta | 04. 08. 2014. - Sutra se navrava 19 godina od poetka hrvatske
vojne akcije Oluja koja je dovela do egzodusa vie od 200.000 Srba iz
Hrvatske.
U Hrvatskoj je 5. avgust dravni praznik koji se slavi kao Dan pobede i
domovinske zahvalnosti za akciju Oluja kojom su pod hrvatsku
upravu vraeni poslednji delovi teritorije koje su drali pripadnici
srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeleava i kao Dan
oruanih snaga Hrvatske.
Akcija Oluja poela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske,
policije i Hrvatskog vijea obrane (vojska bosanskih Hrvata) na
podruja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na
samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska
vojska je ula u gotovo naputen Knin i istakla hrvatsku zastavu.
Podruje zahvaeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo
celokupno srpsko stanovnitvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim
poljoprivrednim vozilima su preko podruja pod kontrolom bosanskih
Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.
197

Vlasti u Srbiji su izbeglike kolone upuivale u centre u unutranjosti
zemlje, ukljuujui i pokrajinu Kosovo. Vojna akcija Oluja ubraja se
u jedno od najsurovijih etnikih ienja na podruju bive SFRJ.
Nema preciznih podataka o rtvama. Po nekim izvorima, u akciji
hrvatske vojske Oluja nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinki
odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno
677 civila.
Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji ima
imena 1.960 poginulih i nestalih Srba od kojih 1.205 civila, meu njima
522 ene i 12 dece.
Komandant Glavnog taba Hrvatske vojske Janko Bobetko izjavio je u
avgustu 2001. zagrebakom Jutarnjem listu da je on autor plana akcije
Oluja i da je vojni vrh s tadanjim predsednikom Hrvatske Franjom
Tumanom tu operaciju pripremao dve godine.
U operaciji Oluja uestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske,
MUP-a i Hrvatskog vijea obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim
izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.
Optunicu protiv Bobetka Haki tribunal otpeatio je 2002, ali ga
hrvatske vlasti nisu izruile tom sudu i on je do smrti 29. aprila 2003.
sve vreme bio u zagrebakoj bolnici.
"Zloina posle Oluje je bilo, i vlast je bila umeana"
Portparol Stejt departmenta Riard Bauer izjavio je 2002. da su SAD
imale odreena saznanja da su pripreme za akciju Oluja u toku, ali da
nisu bile umeane u planiranje ili izvoenje te operacije. To je
ponovio i bivi ameriki ambasador u Zagrebu Piter Galbrajt na suenju
Slobodanu Miloeviu u Hagu.
U maju 2007. Galbrajt je u intervjuu hrvatskoj televiziji rekao da veruje
da su hrvatske vlasti bile umeane u zloine.
Niko ne moe porei da su se zloini nakon Oluje dogodili,
ukljuujui i korake iji je cilj bio spreavanje povratka Srba, rekao je
Galbrajt.
198
eljko LJ. Krsti
SVITAC
etiri godine kasnije Galbrajt je toj televiziji, pored ostalog, rekao da je

on 1. avgusta. preneo poruku svoje vlade tadanjem predsedniku
Tumanu da se ne protivi vojnoj operaciji Hrvatske.
No jasno sam pritom upozorio Tumana da se moraju zatititi srpski
civili, ali se on na ta upozorenja ogluio, rekao je Galbrajt u izjavi toj
televiziji i istakao da SAD nisu odobrile operaciju iji je cilj bio
proterivanje srpskog stanovnitva.
Negiranje zloina, pa saradnja sa Hagom Za vreme Tumanovog
reima hrvatske vlasti su negirale optube o etnikom ienju i
odbijale saradnju s Meunarodnim sudom za ratne zloine u Hagu,
tvrdei da je re o legitimnoj vojnoj operaciji protiv pobunjenika.
Zvanini stav Hrvatske bio je da nije bilo razloga da Srbi koji nisu bili
umeani u ratna dejstva napuste to podruje. U meuvremenu su
hrvatske vlasti prihvatile saradnju i Hakom sudu su dostavile na
desetine obraenih sluajeva najteih zloina poinjenih tokom i nakon
vojno-policijskih akcija Bljesak i Oluja. Tuilatvo hakog
Tribunala odustalo je od podizanja optunica protiv generala Petra
Stipetia koji je komandovao vojnim akcijama u sklopu operacije
Oluja i Mirka Norca koji su sasluani u statusu osumnjienih....
Beta | 17. 08. 2014. - 12:17h
IN MEMORIAM
Preminuo novinar Zdravko Rankovi

Osniva, vlasnik i urednik privatne izdavake kue "Kolubara",
valjevski novinar Zdravko Rankovi, umro je posle due bolesti u 70.
godini. Godinama je radio u Radio Valjevu, iji je bio direktor i glavni
urednik, a sa tog mesta smenjen je 1992. godine iz politikih razloga.
Uestvovao ju u osnivanju Agencije "Valjevac" u okviru koje je, u maju
1994, pokrenut nezavisni mesenik Revija "Valjevac", koja je od
januara 1996. promenila ime u Reviju "Kolubara". Do sada su izala
244 broja tih novina. Pokreta je i urednik godinjaka Veliki narodni
199

kalendar "Kolubara", do sada je izalo 25 knjiga tog zaviajnika. Izale
su i tri, od planirane etiri, knjige Biografskog leksikona Valjevskog
kraja sa oko 1.800 ivotopisa znamenitih linosi. Izdavaka kua
"Kolubara" je do sada izdala ukupno 59 knjiga. Dve poslednje,
pripremane u poodmakloj bolesti, drugo su izdanje "Valjevki", koje je
promovisano u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, kao i
"Prvi valjevski gimnazijalci" o acima ugledne kole iz 19. veka meu
kojima su bili filozof Brana Petronijevi i vladika Nikolaj Velimirovi.
Jedan je od osnivaa Lokal presa, sa seditem u Kragujevcu, udruenja
koje okuplja lokalnu tampu.
Za svoj novinarski rad dobio je vie nagrada, dobitnik je i godinje
nagrade za novinarstvo Grada Valjeva. Bio je prvi dopisnik Novinske
agencije Beta, od poetaka njenog rada do kraja 2001, kada mu je
zdravlje bilo ozbiljno narueno. Sahrana novinara Zdravka Rankovia
bie obavljena u ponedeljak, u 14.30, na Novom groblju u Valjevu.
Danas; AUTOR: N. D.18/08/2014 00:22
Umro Pavluko Imirovi | Beograd

Beograd - Jue je u 66. godini u Beogradu umro Pavluko Imirovi,
jedan od najistaknutijih aktivista ilegalne opozicione scene u SFRJ koja
se sedamdesetih zalagala za slobodu tampe, kritikog miljenja i
politikog organizovanja. Vie puta je hapen, dva puta osuivan,
jednom kao pripadnik tzv trockistike grupe 1972, kada je dobio
sedam godina zatvora. Imirovi je bio jedan od najaktivnijih uesnika
protesta 1968,a te demonstracije, po sopstvenom priznanju bile su jedan
su od deset najvanijih dogaaja u njegovom ivotu.
Bio je i meu optuenim u tzv. procesu estorici, odnosno Otvorenom
univerzitetu, 1984. Smatra se jednim od najdoslednijih boraca protiv
komunistkog totalitarizma. Bio je, takoe, jedan od osnivaa i aktivista
Helsinkog odbora za ljudska prava i lan UJDIJA do 1990. kada je
istupio ne pristajui na njegovu preregistraciju u politiku stranku i
izlazak na izbore.
200
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Balkan - Trideset peta-sesta

Moj stari vec godinama
okrece bicikl svakog dana
od kuce do preduzeca
prva, druga, treca.
On je trideset peta-sesta
bez skole, detinjstva i hleba
on je trideset peta-sesta
uvek tu kad zapeti treba
on trideset peta-sesta
vecna treca smena
bez kravate, umorna i povijena.
Minimalac svakog prvog
mala firma sta ce sutra biti
topao hleb i litar mleka
akontacije, zajmovi, krediti.
ne razume zvaki izam
podnece ledja za realizam
preko sindikata na more
uvek u partneru, nikad gore.
bez skole, detinjstva i hleba
uvek tu kad zapeti treba
201

preko sindikata na more
uvek u partneru, nikad gore.
Horion Bosna: Alija Sirotanovi,
SRCE RUKE I LOPATA
Nezavisni Kalesijski Portal na Facebooku
Rijetki se jo sjeaju legendarnog radnika, udarnika Alije Sirotanovia,
rudara iz malog mjesta pokraj Breze u Bosni i Hercegovini, koji je
svojedobno u jednoj smjeni lopatom iskopao 152 tone ugljena i tako
neslubeno oborio svjetski rekord u kopanju ugljena. Tek nedavno je
pao Alijin rekord koji je oborio ukrajinski rudar Serhij emuk i
lopatom iskopao ak 170 tona ugljena i prebacio normu za 2023 posto!
Najpoznatiji sovjetski rudar u vrijeme obnove poslije Drugog svjetskog
rata bio je Aleksej Stahanov. Poslije Drugog svjetskog rata u zemljama
socijalizma na inicijativu SSSR-a su pokrenute akcije obaranja rekorda
u proizvodnji, odnosno kopanju uglja, graenju kua, koenju trave i sl.
Prvi je to u SSSR-u radio izvjesni Aleksej Stahanov pa su njegovi
sljedbenici nazvani Stahanovci.
Dvoboj sa ovim Rusom odredio je sudbinu Alije Sirotanovia. Alija je
za tu priliku napravio posebnu lopatu, kasnije nazvanu sirotanovika,
na koju je moglo stati 50 kilograma ugljena. Na savjetovanju sa
strunim osobljem Rudnika Breza i kopaima, koje je odrano u julu
1949. godine, kopa Alija Sirotanovi je predloio da se njegovoj
brigadi omogui rad na tri radilita i dao obavezu da e premaiti rekord
uvenog sovjetskog rudara Stahanova. Prijedlog je prihvaen, a Alijina
brigada je ve sutradan, 24. jula 1949. godine, poela sa obaranjem
rekorda. Predsjednik komisije koja je kontrolisala rad objavio je: Nikola kobi, takoe rudar iz Breze i heroj rada, je sa svojom
brigadom samo dva dana poslije rekorda Alije Sirotanovia, 29. 7.
1949. godine, prebacio njegov rekord za 14 tona, ime je otpoela serija
202
eljko LJ. Krsti
SVITAC
obaranja rekorda u Jugoslaviji. Bilo je to vrijeme Rezolucije

Informbiroa, pa je vijest iz malog bosanskog gradia prohujala cijelom
tadanjom Jugoslavijom i bila protumaena na jedino ispravan nain:
Tito je pobijedio Staljina! Alija Sirotanovi je tada postao iva legenda,
simbol pregalatva radnike klase, ideoloke kime reima. Njegov lik
se naao na novanici od deset dinara, odlikovan je Ordenom junaka
socijalistikog rada, dobio je nagradu AVNOJ-a i bezbroj drugih
priznanja i odlikovanja. Vrlo esto, ali pogreno, Aliju mijeaju sa
Arifom Heraliem livcem iz Zenice, koji se nalazi na uvenoj
jugoslovenskoj novanici od 10 dinara. Jednom prilikom , kada je Alija
Sirotanovi bio na prijemu kod Tita pitao ga je: Kako je?, Alija je
odgovorio: Loe, drue Tito, zato to mi je lopata mala. Kasnije je za
njega napravljena vea lopata kako bi mogao vie da zahvati! esto
moe nai podatak da je film ovjek od mermera poljskog reisera
Andrzej Wajda inspirisan Sirotanovievim djelom. Film je inspirisan
Mateuom Birkutom, koji je bio zidar, a rekord je oborio tako to je u
jednoj smjeni postavio 30.000 cigala.Lopata, kao to mnogi misle,
uopte nije bila Alijina primarna alatka. On je najee koristio
pneumatsku builicu, a navodno je radio i sa dvije u isto vrijeme.Umro
je u 76. godini, u maju 1990. godine. Jedna mala ulica na periferiji
Breze nosi ime Alije Sirotanovia, a u krugu rudnika stoji njegova bista.
Zabranjeno puenje posvetilo mu je pjesmu pod nazivom Srce, ruke i
lopata.Novanica sa likom Arifom Heraliem za koga se godinama
mislilo da je Alija Sirotanov, rudar koji je postavio svetski rekord u
koliini iskopanog uglja, u jednoj smeni, lopatom od 152 tone. Ili
sedam kamiona sa po 22 tone uglja.
203
TEMA: KORUPCIJA ILI BIZNIS

Novembarski broj SVITCA je posveen: Ljubisavu Krstiu
mom pokojnom ocu (1941.-2006.) Naslovna strana:
Spomenik knjievniku Milovanu Gliiu, u Valjevu, koji je u svojoj
pripovetci: Glava eera, opisao korupcijski model, uzimanja mita od
strane dravnih slubenika, vrioca vlast. Sada umesto glave eera,
postoje flae sa viskijem, boksovi skupih cigareta, mobilni telefoni.
Sadraj:
Definicija korupcije
Profesija i korupcija
Uputsvo za upotrebu korupcije
Autori o fenomenu korupcije: S. Vukovi, M. Glii, i Z. Slavujevi.
Primeri korupcije u praksi: Zdravstvo, Prosveta, Estrada,
Graevinarstvo...
Krupcija na Balkanu: Albanija, BIH, Hrvatska, Kosovo,
Rumunija...
Knjievnost: Mile Stankovi, humorista
Uvodnik : Ovaj broj posveujem nikad isprianom , neistraenom
i nereenom fenomenu korupcije, odnosno primanju mita u vidu
novca, usluge od pojedinca, koji
bi preicom- ilegalno i
nelegitimno- reio neki vaan problem. Po meni korupcija ima
svoje izvorite u mentalitetu naeg naroda, koji ju je prihvatio kao
neto normalno i uobiajeno. Drugo izvorite je sistemske prirode
i proizilazi iz nakaradnog funkcionisanja naih institucija. U
svim naprednim drutvima problem se reava. Jedino u naem
drutvu, problem se pravi da bih se naplatio. I to na koruptivni
nain. U keu.
204
eljko LJ. Krsti
SVITAC
DEFINICIJE KORUPCIJE
Definicijehttp://www.antikorupcijasavet.gov.rs/content/cid1006/definicije
Korupcija kao predmet pravnih, sociolokih, politikolokih i filozofskih
rasprava prisutna je kroz itavu istoriju. Posmatrano kroz temporalnu i
sadrinsku dimenziju, definicije korupcije se mogu podeliti na
tradicionalne i savremene.
U tradicionalna shvatanja korupcije ubrajamo Platonovo, Aristotelovo,
Polibijevo i Monteskijevo objanjenje korupcija kao kvarenje vlasti,
vladanje koje nije u optem interesu, tj. interesu politike zajednice drave.
Drugi pristup, unutar tradicionalnog shvatanja korupcije, su razvili
Makijaveli i Ruso, koji su smatrali da je korupcija moralno kvarenje
ljudi, odnosno ponitavanje drutvenih vrednosti i vrlina kod graana.
Savremene definicija korupcije se mogu klasifikovati na:
Administrativne definicije korupcije korupcija je devijantno

ponaanje pojedinca u odnosu na formalnu ulogu
Ekonomske definicije korupcije korupcija je maksimizacija

profita krenjem zakona i morala.
Javno-interesne definicije korupcije korienje javnih

sredstava za line interese.
Meu definicijama korupcije koje su najvie prisutne u strunoj
literaturi i javnosti istiu se:
Zloupotrebu javnih resursa zarad linih interesa (Svetska banka)
Naruavanje principa nepristrasnosti (Vito Tanci)
Devijanto ponaanje u odnosu na formalnu ulogu (Nye i Khan).

Korupcija
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Korupcija podrazumeva nezakonito korienje drutvenog i dravnog
poloaja i moi radi sticanja sopstvene koristi. Prevedeno:
podmitljivost, potkupljivost, pokvarenost. Narod je vezuje pre svega za
205

gotovinu, odnosno ostvarivanje novane dobiti (Para vrti gde burgija
nee"), dok se reciprone obaveze davanja, VIP (veze i poznanstva)
sistem poklona i ustupaka ee shvata kao nezaobilazni deo
tradicionalnog morala. Mentalitet pojedinih naroda je takav da bi veina
rekla 'alal mu vera' a da im na kraj pameti ne padne da neto urade da
takvo ponaanje spree.
Odgovornost nosioca javne funkcije je u civilizovanim zemljama
pravilo, a greke u njihovom privatnom ivotu ne mere se istim arinom
kao kod obinih smrtnika. Pokvarenost najboljih je gora od svih drugih
(Jezuiti XVI veka).
O korupciji je teko pribaviti dokaze, pa su se mnoge korupcionake
afere na zapadu razreavale sudom javnosti ak i kad nije bilo dovoljno
vrstih dokaza. U politici postoji moralna odgovornost i sud javnosti
ak i kad ne postoji krivina odgovornost. Riard Nikson je podneo
ostavku zbog onoga to su dvojica novinara objavila to je rezultovalo
istragom i iako nije krivino odgovarao platio je politiku cenu.
Premijer Britanske Kolumbije zavrio je u zatvoru i iako je na kraju
osloboen optube za korupciju platio je aferu ostavkom i krajem
politike karijere.
U Americi se politika karijera raspada ako se otkrije da je politiar na
crno zapoljavao kunu pomonicu. U ekoj Republici je premijer
Gros prilikom pritiska medija i javnosti podneo ostavku jer nije uspeo
uverljivo da objasni odakle mu novac za stan koji je kupio kada jo i
nije bio premijer. Bivi ef francuske diplomatije Rolan Dima osuen je
2001. na zatvor i novanu kaznu jer je zaposlio ljubavnicu u jednom
preduzeu, a ona je posle kod njega lobirala da ovo preduzee dobija
unosne poslove.
Drava koja nema zakonske mehanizme (koji se potuju i sprovode) za
spreavanje korupcije svojih slubenika je osuena na propadanje.
Vanu ulogu u spreavanju korupcije ima i mentalitet naroda.
206
eljko LJ. Krsti
SVITAC
PROFESIJA I KORUPCIJA
Projekat je u poetnoj verziji sproveden zahvaljujui finansijskoj
podrci misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, dok je proirenje projekta i
objavljivanje ove monografije rezultat finansijske podrke Fonda za
otvoreno drutvo u Beogradu.
Vrativi se na poetak i teorijsko polazite ovog istraivanja moemo
zakljuiti da trenutna socijalna organizacija drutva nema legitimitet,
odnosno da ne postoji sklad izmeu potreba i mogunosti pripadnika
drutva i postojeeg institucionalnog okvira. Ovakva konstatacija ima
dva pravca objanjenja.
Prvi pravac objanjenja je da trenutno institucionalnonormativni okvir u
principu i ne postoji. Drugo objanjenje ide korak dalje i zahteva
odgovor na pitanje u kojoj meri je postojei institucionalno-normativni
okvir u saglasju sa drutvenim karakterom, politikom i pravnom
kulturom, odnosno kulturnim identitetom ovog drutva. Bilo kojim od
ova dva pravca da se krene, dolazimo do injenice da ovim drutvom
dominiraju latentne nad manifestnim drutvenim strukturama, odnosno
da drutvenim sistemom dominira latentna funkcionalnost.
To konkretno znai da u sluaju da neki element institucionalne
drutvene strukture ne obavlja svoju funkcije, nastaju dve alternative.
Prva je da postojei element drutvene structure preuzima i obavlja
funkciju koje ne odgovara njegovom funkcionalnom poloaju unutar
drutveog sistema. Druga alterntiva je nastanak novih elemenata
drutvene strukture koji preuzimajuobavljanje neke funkcije. Ako ovu
analitiku matricu primenimo na korupciju doiemo do zakljuka da se
funkcionalnost korupcije ogleda na
personalnom nivou: to je nain da se ostvare prava I interesi koji
pojedincima (ne) pripadaju;
grupnom nivou: korupcija je nain centralizacije javnih resursa u
korist grupe koja ima od drave dato pravo da
207

njima manipulie, s jedne strane, a s druge, nain da se kroz grupno
organizovanje u formi klika ostvare ili zatite zajedniki interesi
pripadnika grupe tokom dezorganizacije
institucionalnog sistema;
institucionalnom nivou: to je nain da institucija u stanju sopstvene
nefunkcionalnosti uredi sistem upravljanja, finansiranja, koordinacije,
komunikacije i selekcije, te odravanja kadrova.
Latentna funkcionalnost korupcije na nivou profesije se ogleda u
razvijanju motivacije za rad, poveanja izvesnosti nagrada za uloen
rad, stvaranju oseaja solidarnosti i podrke meu pripadnicima
profesije u stanju dezorganizacije. Istovremeno, korupcija subjektivizira
profesiju u stanju drutvene dezorganizacije. Pored ovih, korupcija ima
latentno "sindikalnu" funkciju.
Naime nefunkcionalnost sindikalnog organizovanja istraivanih
profesija dovodi do spremnosti pripadnika profesije da svoje
materijalne interese ostvari uestovanjem u korupciji sa klijentima. Na
ovaj nain pripadnik profesije prodaja svoju uslugu po ceni koju nije
uspeo da dobije od svog poslodavca, odnosno drave. Usled
nefunkcionalnosti profesionalnog udruenja pripadnici profesije grade
latentne profesionalne grupe sa ciljem da zatite svoje line i
profesionalne interese u odnosu prevashodno na konkurentske srodne
profesije i u odnosu na dravu. U tom sluaju da bi neki pripadnik
profesije ostvario svoje interese mora biti lan neke od latentnih
profesionalnih zajednica. Za svoja prava i interese ove grupe koriste
uticaj I mo svojih lanova, neformalne odnose, neretko zasnovane I na
generacijskom, regionalnom ili nekom drugom principu solidarnosti.
I, na kraju iako ne i na poslednjem mestu, "etika" funkcija korupcije se
ogleda u fenomenu "etike anomije". Etika anomije je posledica stanja
dezorganizacije, kako na nivou institucija sistema, tako i na nivou
profesionalnih udruenja.
Imajui u vidu da je moral neto to je uslovljeno, kako globalnim
drutvenim konjunkturama, tako i trendovima u podsistemu drutva,
moral je samo refleksija trenutnog stanja tih podsistema. U
208
eljko LJ. Krsti
SVITAC
dezorganizovanim institucijama vaei etos, odnosno kodeks postaje

prolost i meu zaposlenima skladno njihovim intersima javlja novi
etiki okvir koji e ispuniti fukciju koju je imao profesionalni moral. U
uvodnom delu smo pomenuli koje su to funkcije morala kao drutvene
injenice, a to su poveanje izvesnosti i sigurnosti, odnosno da stvarnost
pojedincima uini predvidivom i na taj nain smanji strah i frustriranost.
Da bi novi moral koji nastaje ispunio u postojeim
dezorganizovanim institucijama svoju funkciju, on za svoj glavni
sadraj uzima principe koji legitimiziraju korupciju a to su egoizam,
pragmatizam, instrumentalizacija i dominacija principa moi. Tako
nastala etika anomije supstituie profesionalni moral. Tako nastala etika
anomije postaje sadraj profesionalne socijalizacije koji, uz promenu
funkcija agenasa, proces profesionalne socijalizacije stavlja u funkciju
reprodukcije korupcije.
Sudstvo ( str. 92- 94). Stanje u sudstvu i reforme Problemi
sudstva koji su postojali i pre, ostali su i posle 5. oktobra. Izbor sudija u
znaajnoj meri je pod uticajem politike, tako da one sudije koje nisu
politiki podobne ne mogu da napreduju. Posledice ovoga su politiki
posluno sudstvo, s jedne, i nekompetentno, nedovoljno struno sudstvo
s druge strane. Kada je u pitanju poloaj sudije, on je definisan malom
platom, niskim stepenom motivisanosti za rad, sveu da napredovanje
u karijeri ne zavisi od kvaliteta. Sve to stvara apatiju koja godinama
proizvodi taj lo kadar.
Jedan od goruih problema sudijske profesije je kadrovska
politika. Problem politike kadrova otvara dva pitanja: prvo je kako
omoguiti najboljima da dou na mesto sudije, I drugo - kako nasleeni
kadar udaljiti iz sudstva. Za sve pa i za ovo potrebna je politika volja,
meutim ni postpetookobarska vlast nije imala iskrene namere.
Drutvo sudija Srbije nikada nije imalo pravu saradnju sa Vladom. U
poetku, kada je osnovano 1996. godine neke sudije su izgubile posao
zbog toga to su bili lanovi DSS (Karamarkovi, Ivoevi...). Jedino
gde su do sada saraivali Drutvo sudija Srbije i Vlada jeste Savet za
reformu pravosue, no uinak tog "Nemci, posle ujedinjenja Istone i
209

Zapadne Nemake, oni su bili u zakonski povoljniijoj sutuaciji jer je u
tom trenutku svim sudijama u Istonoj Nemakoj bio prestao mandat
oni su se birali na 8 godina.
Ali, nakon ujedinjenja, oni nisu rekli: ajde sad da pootputamo sve te
sudije zato to su sluile reimu, ili to su funkcionisali u tom reimu.
Naprotiv, oni su rekli: sve sudije ostaju na funkcijama, a mi emo sada
polako natenane svakog od njih da preispitamo. Oni koji smatraju da
nisu radili dobro, mogu sami da odu i veliki broj je otiao. Postavljeni
su neki kriterijumi." (Intervju sa Omerom Hadiomeroviem,
predsednikom Drutva sudija Srbije. Ono to ukazuje da reformi u
pravosuu zapravo nema je nepostojanje strategije, jer bez nje ne moe
da se deluje.
Dosadanje promene su bile ad hoc, stihijske, sa ciljem da se razree
neki dnevno-politiki problemi. Vrlo su esto menjani sistemski zakoni,
koji su zemlji trebali da donesu politiku stabilnost i pravni sistem
meu sudije. Svaka izmena je postavljala potpuno novu koncepciju za
sudstvo i tuilatvo.
Uspena reforma je nemogua bez promene ustavnog I zakonskog
okvira, kojim bi se uspostavila materijalne nezavisnost sudova i
potovala naela nezavisnosti sudova.
Umesto toga imali smo vanustavno razreavanje sudija za
vreme vanrednog stanja. Kada je u pitanju prevencija korupcije u
sudstvu, ona je teko sprovodiva, jer mi imamo skup zakona koji su
meusobno neusklaeni, pa se deava da je esto ispravno I jedno i
drugo, a to je direktan izvor korupcije. Pored toga, izvore korupcije
treba prevashodno traiti u malim platama, looj
selekciji kadrova i profesionalnoj nesigurnosti sudija. "Ja sam postavio
pitanje na tom Savetu: Hajde da pitamo Vladu da li im trebamo?"
Ako imate problem sa jednim jezerom koje je zagaeno, a to je
pravosue, vi problem neete reiti tako to ete u njega sipati zdrave
ribe, nove sudije, jer e i one da oslepe kroz dva meseca. Treba menjati
uslove. Kod nas se pre svega ne radi tako da prvo tano utvdimo polja
na kojima emo delovati i da radimo pre svega sistematski."
210
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Drutvo Sudija Srbije - organizacija i sadanje aktivnosti

Drutvo sudija Srbije je osnovano 26. aprila 1997. godine, kao jedna od
sekcija Udruenja pravnika Srbije, na talasu graanskih protesta protiv
reima koji je personifikovao Slobodan Miloevi. Glavni motiv 600
sudija na osnivakoj
skuptini je bio odbrana profesije i nezavisnosti sudstva, a neposredni
povod prekrajanje rezultat optinskih izbora u novembru 1996. godine.
Tadanje Ministarstvo unutranjih poslova nije Drutvu dozvolilo upis u
registar udruenja. Tu odluku je potvrdio i Vrhovni sud Srbije. Osveta
prema neposlunim sudijama je nastavljena smenom tridesetak sudija,
od kojih su njh trinaestoro bilo lanovi Upravnog odbora Drutva sudija
Srbije.
Aprila 2001. godine, nakon odluke Narodne skuptine Srbije o
ponitaju odluka o nezakonitom razreenju ovih sudija, odrana je
skuptina Drutva sudija Srbije na kojoj su izabrani novi organi i
usvojen novi Statut Drutva. Danas Drutvo broji 1800 lanova u 20
odeljenja, to je tri etvrtine od ukupnog broja sudija u Srbija.
Drutvo sudija Srbije trenutno realizuje projekat sa medijima u kome
pokuava da obui novinare koji izvetavaju iz sudova, kao i da im
prui svaku pomo. U okviru Centra za struno usavravanje sudija
organizovani su brojni kursevi. U toku je kola krivinog prava za
neiskusne sudije. Ovaj projekat je podran od strane Evropske komisije.
Neprekidno se organizuju okrugli stolovi sa razliitim temama, od
usavravanja rada sudija, do rasprava o nekim zakonima koji su doneti
ili treba da se donesu. Na godinjoj skuptini Drutva je zakljueno da
nije ostvaren napredak u uspostavljanju efikasnog, profesionalnog i
nezavisnog sudstva. U cilju svoje izgradnje Drutvo je usvojilo
Strateki plan, kojim se vri jasna podela aktivnosti i ciljeva koja treba
ostvariti u narednom periodu.
Ono to trenutno oteava rad Drutva sudija je injenica da je, od 600
ono preraslo u organizaciju od 1800 lanova, u vrlo kratkom periodu.
Pored toga, kao trenutni problem koji ima strateki znaaj, je nedostatak
211

svesti kod sudija da same sudije shvate ta znai nezavisnost i
odgovornost. I pred ovih problema, Drutvo rauna na ugled koje je
steklo u zemlji I inostranstvu, autoritet, masovnost I kompetentnost.
UPUTSTVO ZA UPOTREBU KORUPCIJE :

Zdenka Milivojevi i Stjepan Gredelj;
Argument; Beograd; 2002; 70 strana.
Uputstvo za upotrebu korupcije : Organizacioni okvir u kojem se odvija

korupcija je drava i njene razliite institucije ( u sva tri domena:
zakonodavna, izvrna i sudska vlast) jer, iako postoje slini problemi u
privatnom sektoru korupcija je, po definiciji, primarno vezana za javni
sektor, jer je nelegalno ili nelegitimno privatno sticanje bilo koje vrste
dobiti ( to se plaa ili uzvraa kontrauslugom) na raun opteg interesa
graana, a uz pomo javnih ili dravnih slubanika koji vre vlast, tj.
donose odluke o odreenom domenu za koji je privatnik zainteresovan.
Da bi ovo sve bilo jasnije treba imati u vidu elemente koji ine
korupcionu situaciju, a to su:
Izabrani ili postavljeni ( korumpirani) javni ili dravni slubenik

koji
Ima svoj meritorni domen odluivanja i odgovornosti u okviru

kojeg:
Postoji prostor koji je definisan zakonima i propisima
Prostor diskrecionog prava, tj. mogunost slobodnih procena i
odluivanja, jer se sve situacije ne mogu pravno unapred regulisati, ak
i da se to eli.
Privatno lice ili interesno povezana grupa privatnih lica koja eli
da realizuje neki svoj privatni interes u domenu dravne uprave, na koji
inae legalno ili legitimno nemaju pravo, ili hoe da ubrzaju ili olakaju
ostvarenje nekog svog legitimnog interesa.
212
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Usluga ili materijalna dobit ( moe biti u raznim formama) koju

od koruptora, dobija korumpirani dravni ili javni slubenik ( za svoj
rad ve plaen od graana iz njihovih poreskih davanja i doprinosa) da
bi im uinio nelegalnu ili nelegitimnu uskugu iz svog domena i,
Na taj nain, oteuje opti interes graana koji izabrani ili

postavljeni slubenik upravo treba, na nain dobrog domaina, da titi i
unapreuje u svom domenu.
Uputstvo br. 8 Kako plaamo ?
DIREKTNO - jedan na jedan : koverat ( narukvica) , poklon,

aavanje, usluga.
POSREDOVANJE preko medijatora : medicinske sestre,

slubenika pisarnice, advokata, portira, sekretarice, asistenata.
DUGORONO reketiranje, zatita , organizovani

kriminal
Kome plaamo?
Uglavnom : referentima, inspektorima, naelnicima, porznicima,

carinicima, profesorima, sudijama, policajcima...ali i
Lekarima, sestrama, advokatima, sekretaricama, portirima,

domarima, asistentima...
Stoga se moe rei da je korupcija najvei neprijatelj graana jer
efektivno onemoguava drvu koja bi trebalo da im slui I dobro
obavlja sve poslove koji su joj u demokratskom drutvu nemenjeni ili,
to je mogue u nekim ekstremnim sluajevima korumpiranosti, stvara
autoritarnu ili kriminalnu dravu koja slui samo nekim parcijalnim
interesima diktatora, kriminalaca ili plutokrata. Za veinu graana
korupcija znai gubitak slobode, nemogunosti zatite svog interesa,
ivot u strahu I laima, siromatvo I nemogunost uticaja na
odluivanje.. ( str. 39 Postoji uvreeno miljenje da nelegalno pare
uzimaju samo oni sposobni. Dok oni koji ne uzimaju, ne rade to zato
to ne ele , recimo u skladu sa moralnim nadzorima, ve numeju da ih
uzmu. ?!
213

Slobodan Vukovi:
KORUPCIJA
Slobodan Vukovi : KORUPCIJA I VLADAVINA PRAVA ,
Institut drutvenih nauka Dragani; Beograd; 2003; str. 205
Opteprihvaeno klasino shvatanje korupcije u osnovi se zasniva na
tezi da je ona patoloka pojava i da predstavlja kvarenje moralnih
vrednosti pojedinaca, a samim tim i drutva. To kvarenje nastaje radi
koristoljubivosti. Jo u prvoj polovini devetnaestog veka u Engleskoj,
Rusiji, Pruskoj, kao i u mnogim drugim dravama smatralo se za
normalno i opravdano dobijanje poloaja na osnovu porekla. Za
normalno se, takoe, smatra i kupovanje javnih poloaja, iz kojih,
pored ugleda i moi, proizilaze odreene privilegije. U drugoj polovini
19 v. u tada vodeim dravama sveta, a posebno u Sjedinjenim
Dravama, Engleskoj i Pruskoj stvaraju se profesionalne uprave iji e
se rad u naelu zasnivati na principima strunosti, kompetentnosti i
nepristrastnosti. Nepotizam, zloupotreba javne vlasti za linu,
porodinu ili grupnu korist i podmiivanje, smatra se prvo tetnim ,
zatim se moralno osuuje, a ubrzo i formalno pravno zabranjuje.- pie
dr Vukovi, navodei i njenu definiciju: Korupcija (lat. corruptio)
oznaava: pokvarenost, kvarnost, izopaenost, razvrat, potkupljivanje;
podmiivanje, potkupljenje, kvarenje, krivotvorenje. Pod korupcijom
danas, najee podrazumevamo prisilnu trinu transakciju u kojoj
zbog principa nepristrasnosti dolazi do punog izraaja nezakonito
korienje drutvenog poloaja i moi radi sopstvene, porodine ili
grupne koristi. Korupcija, nije samo nemoralna ve i kriminalna
drutvene pojava. ..( str. 9-10) Vukovi navodi da : Predemet trgovine,
takoe ne moe biti slubeni poloaj. To proizilazi iz dobro poznate
injenice da slubeni poloaj, kao pojedinano dobro, proistie iz
politike moi kao opteg dobra...On upozorava da je korienje
slubenog i politikog poloaja, kao posebnog dobra, radi line,
porodine ili grupne ( partijske ) koristi, mimo kodifikovanih pravila,
sankcionisano u krivinom pravu veine savremenih drava, jer je
214
eljko LJ. Krsti
SVITAC
primanje mita, u sutini , zloupotreba diskrecionih prava, politike ili

drutvne moi. (Vukovi ; 2003 str. 11)
U odeljku : Metolodoloke napomene , Vukovi navodi :
Poseban problem, kada je re o odnosu kriminala I korupcije,
predstavlja to to pojedini kriminalni bosovi potkupljuju politike
zvaninike, policiju, tuilatvo, pravosue da bi njihova delatnost ostala
to dalje od provere, odnosno istrage, I od pokretanja krivinog
postupka. U situaciji kada ne uspeju da podmite jednu od prve tri
institucije ( politiare, policiju I tuilatvo) ostaje im etvrtapravosue. Istraivau poseban problem predstavlja to to su vrioci
vlasti, neretko kao pojedinci ili organizovana grupa na vlasti , ogrezli u
korupciju i kriminal. (Vukovi ; 2003; str. 25) Pozivajui se na pravo
i pravnu dravu Vukovi, u vezi korupcije navodi sledee:
Najednostavnije reeno, pravo regulie drutvene odnose a korupcija ih

razara. Odavde proizilazi da su pojmovi pravo i korupcij meusobno
suprotsavljeni: drutvo gde ima vie vladavine prava manje je korupcije
i obrnuto, gde je vladavina prava oskudna ili gde pravne drave nikada
nije bilo, ili je, pak, ona rastoena, korupcija je vie rairena i razvila je
dublje korene. Krae reeno: tamo gde je vie korupcije manje je
vladavine prava i obrnuto....pisustvo i kolilina korupcije direktno utie
na stepen rastakanja pravne drave, i obrnuto nepostojanje ili
degradacija pravne drave je plodno tlo koje, izmeu ostalog ,
neminovno dovodi do poveanja i irenja korupcije. To se sve kree u
spirali, s tim da je svaki njen sledei krug seve vei. ( str. 31)
KALKULACIJA
S. Vukovi , navodi i jedan od kljunih termina, koji egzistira
u koruptivnom modelu: KALKULACIJA: Kljuna, ali ne i jedina
kalkulacija gotovo svakog potencijalnog, kako primaoca tako i davaoca
mita, jeste njegova procena kolika je verovatnoa da e to injenje biti :
prvo, otkriveno, drugo, procesuirano, tree, pravno sankcionisano na
adekvatan nain, i etvrto , sprovedeno ( izvreno). U tu procenu on
215

ukljuuje ne samo efikasnost pravosudnog sistema, ve ukupnu kaznenu
politiku, pa i onu vezanu za mito i korupciju. Iamo u vidu poznatu
injenicu da je strah od izvrenja kazne ima jae dejstvo od visine
kazne. ( ezare Bekardija 1764, se meu prvima zalagao za ukidanje
smrtne kazne, navodei da je svrha kanjavanja odvraanje od nedela,
odnosno kazne moraju biti jednake za prvog i poslednjeg graanina).
..Ove ideje u kriminolokoj literaturi su u potpunosti su prihvaene...
Vukovi govori i o jednoj drugoj vrsti kalkulacije: - Jednostavno
reeno, kalkulacija pri uzimanju i davanju mita, zavisi od preferencijala
pojedinca, koje mogu imati irok dijapazon, ali e se na kraju svesti na
lini ili porodini interes, odnosno na procenu ta je tu za njega u tom
sluaju korisnije. Najkrae reeno, u dravama u kojima korupcionka
aktivnost ne nailazi na ozbiljnu drutvenu prepreku, ili, pak, ako je ta
prepreka selektivna, tada se poveava verovatnoa da e odluujua
procena potencijalnih davalaca ili primalaca mita biti: kaznu za tu
aktivnost zbog rairenosti korupcije ili selektivnosti kanjenika, mogu
mimoii. Kada ovome dodamo odsustvo irokih moralnih osuda
korupcije.., tada pojedinca gotovo nita ili malo ta spreava da
pribegne ilegalnim transakcijama, odnosno da nudi ili uzima mito.
REZULTATI ISTRAIVANJA :
Rezultati istraivanja pokazuju da je korupcija postala ne samo
sveprisutna, ve i javna. ( transparentna) . Na takvo obelodanjivanje
uticalo je odsustvo straha od eventualnih sankcija, na jednoj i moralnih
osuda ire drutvene zajednice, na drugoj strani. Odsustvo straha od
sankcija proistie iz injenice da su u korupciji ogrezli ne samo javni
slubenici ve i politika vlast. Samim tim i institucije represivnog
aparata, kao to su tuilatvo i policija. Pre bi se moglo rei da politika
vlast, raznim kriminalnim radnjama, u koje ponekad spada i korupcija,
obezbeuje sebi ekstra profit. Zato javnim slubenicima, inae esto
loe plaenim , ostavlja ili dozvoljava da kupe mrve sa stola.
(
str. 139) Vukovi navodi da je : - korupcionaki pritisak u pozitivnoj
korelaciji s trinom vrednou traene usluge. Na prvom mesu nala
se medicinska usluga ( afera : Svinjski grip pr. .K.) . Posle
216
eljko LJ. Krsti
SVITAC
zdravstvene usluge dolazi zaposlenje, a to je posledica hronine

nezaposlenosti. Na polsednjem mestu se nalo kolstvo, to posredno
govori da kolska sprema ima malu, ne samo simboliku , nego I
stvarnu vrednost.... ( str. 141)
TIPOVI KORPCIJE U SRBIJI
Slobodan Vukovi pri kraju svoje knjige, navodi tri osnovna tipa
korupcije, koja po njemu, egzistiraju u Srbiji:
1.
Dodatno plaanje javnom slubeniku za ostvarivanje prava,
odnosno za dobijanje prava ( dobra i usluga ) , ili za njegovo ubrzavanje
koja, po zakonu, sleduju pojedincu ili privrednom subjektu.
2.
Podmiivanje uz krenje prava, odnosno zakona ili
podzakonskog akta, a to znai sticanje prava ( dobra ili usluge) koja
koruptoru ne sleduju po zakonu ili podzkonskom aktu ( koji mogu
imati, kao to smo videli, irok dijapazon).
3.
Podmiivanje radi menjanja zakona, odnosno prilagoavanja
zakonske , ili, pak, podzakonske regulative ( raznih uredbi, naredbi i
propisa) interesima koruptpra, radi ostvarivanja dobra ili usluge. Ovaj
trei tip korupcije postaje posebno aktuelan u uslovima vladavine
uredbama, zapravo tu se stvaraju velike mogunosti, iako nemaju dugi
vek trajanja, da se one prilagode interesima koruptora. ( ovaj tip
korupcije smtra S.V. je pomean sa kriminalom i karakteristika je
razvijenih drutava....)
S.V. zakljuuje da je rairenost i intezitet korupcije direktno zavisi od
funkcionisanja pravnog sistema, odnosno vladavine prava. I obrnuto, u
drutvima gde je vie korupcije manje je vladavine prava. ( str. 169170
M. Glii: Glava eera
Autor pripovetke Glava eera , Milovan Glii se smatra tvorcem
srpske realistine pripovetke, u kojoj je najee obraivao teme vezane
za srpsko selo. Konkretno, lektira Glava eera , koja se smatra
jednom od njegovih najboljih pripovedaka je objavljivana u nastavcima
u tadanjem asopisu Otadbina , 1875. godine. Kako se
217

pretpostavlja, inspiraciju za temu pripovetke Glava eera , Milovan
Glii je pronaao prvenstveno u sopstvenom ivotu, jer je njegova
porodica ekonomski propala upravo zbog takozvanih zelenaa, ali i u
izlaganjima tadanjih poslanika sa sela u Skuptini, koji su govorili o
slinom dogaaju koji se zaista odigrao u jednom srpskom selu Piui
ovu pripovetku, Glii je eleo da obelodani kakav je zaista poloaj
seljaka tada bio u srpskim selima, govorei o propadanju sela, pojavi
koja je poznata kao zelenaenje, te nesnalaenju srpskog seljaka u
novonastalim uslovima.
U fabuli lektire Glava eera postoje dve prie, odnosno dva
fabularna toka: jedan prati ponaanje sreskog kapetana, a drugi
prikazuje sudbinu srpskog seljaka, koji se naao na udaru lukavih
mahinacija kapetana Sarmaevia i njegovih pomonika.
Ve na samom poetku pripovetke Glava eera pisac osuuje ljude
koji ele da se bave narodom i selo, a uopte ga ne poznaju. Uz to
ukazuje na pojavu odricanja od svoga roda i naroda, koju takoe
osuuje. Opisujui lik sreskog kapetana Maksima Sarmaevia, pisac
koristi dosta ironije, ukazujui da je sve samo maska ispod koje se krije
podlost kako kapetana, tako i njegovih potinjenih. Jednostavno,
kapetan je pridobio naivne seljake priom, a zapravo njegov pomonik,
uka pandur sprovodi lukav plan. Glava eera je svojevrstan simbol
mita i korupcije sreskog kapetana, jer on nee vie nikoga da primi
ukoliko ne plati ulaznicu , odnosno pomenutu glavu eera od uke
pandura. Na taj nain je kapetan ostao formalno istog obraza pred
svetom. Meutim, srpski seljaci su svesni podvale, ali nemajui kud,
oni je jednostavno preutkuju.
Vrlo je zanimljiv prikaz likova u lektiri Glava eera . Milovan
Glii ih crta do tanina, do sitnih pojedinosti, koje gotovo plastino
prikazuju svakoga od njih.
Takoe, paljiva analiza lektire Glava eera , pokazuje da je
Milovan Glii zaista vrstan znalac izvornog, pitkog srpskog jezika, sa
svim njegovim finesama.
Glavni likovi lektire Glava eera
218
eljko LJ. Krsti
SVITAC
U liku srpskog seljaka Radana Radanovia Milovan Glii je, ini se

ovekoveio pravog
srpskog seljaka, koji se teko snalazio u
novonastaloj situaciji, te u pojavi ljudi koji su eleli da na nepoten
nain dou do novca. Radan je poten, vredan, marljiv i naivan. Iako
su srpski seljaci, pa i sam Radan svesni prevare sreskog kapetana, oni je
preutkuju, nemajui kud. Svesni su, naalost svog podreenog
poloaja, u odnosu na jaki dravni aparat, koji je ovekoveen u liku
sreskog kapetana i njegovih pomonika. Sa druge strane, u liku
sreskog kapetana Maksima Sarmaevia, pisac prikazuje
korumpiranost vlasti. On je, na prvi pogled, uvek uredan, radan, vodi
rauna o svom poslu i svojoj kancelariji i formalno je istog obraza.
Prvo je razglasio po celom srezu da ne prima mito ni za ta, ali kako
pripovedanje odmie, vidi se svo njegovo lukavstvo.
Zoran Stojiljkovi :
U LAVIRNITU KORUPCIJE;
Politika feljton ; jul 2012.
Svako traganje za rentom ( retn- sekring) , odnosno dolaenje do
povlastica i benefita unutar dravne intervencije na tritu, pogotovu
ako ona nije precizno institucionalizovano ureena, predstavlja plodno
tle za stvaranje koruptivnih ema - veli profesor beogradskog PNF a
Zoran
Stoiljkovi, autor dve vredne knjige o korupciji: Drava i korupcija
i Srbija u lavirintima tranzicije iji se pojedini delovi navode u
feljtonu, kojeg prenosimo u , po nama, najzanimljivijim segmentima.
Profesor Stoiljlkovi na poetku uvodi termine kleopatrija pod
kojom podrazumeva vladavinu lopova, ili ak kikiokatriju, kao
sinonim za vladavinu oloa i najgorih. : Etimoloki , re korupcija
dolazi od latinskog corruptio i znai podmiivanje i potkupljivanja, i
pokvarenost, kvarnost, odnosno kvarenje,truljenje i raspadanje kao
proces....Po Z.S. najbolju definiciju korupcije za koju on navodi da je
superiorna i putpuna je ona koju je dao Vito Taci , : koji utvruje da
219

korupcija postoji kada doe do svesnog, namernog naruavanja
principa nepristasnosti pri odluivanju i to u cilju prisvajanja neke
pogodnosti. Po nama zanimljiva je i defrinicija korupcije koju je dao
Robert Klithard, koji tvrdi : da korupcija postoji kada pojedinac
nezakonito stavi lini interes iznad interesa ljudi i ideala kojima se
zakleo da e sluiti. Akcenat je ovde bez sumnje ne samo na krenju
zakona ve i na izneveravanju javnog interesa i etosa javne slube.
Klitardu pripada i odreenje kroz formulu : korupcija = monopol +
diskrecija- odgovornost, uz vanu metodsku napomenu da je u osnovi
svake efektivne antikorupcijske strategije obrnuti sled; odnosno
redukovanje monopola i diskrecionih ovlaenja uz istovremeno
uveanje svih oblika odgovornosti. U feljtonu Z.S. novodi vrste
korupcije , i to : ulinu korupciju koja obuhvata sve oblike spontanog
potkupljivanja javnih slubenika ili odgovornih osoba bez prethodnog
plana ili posebne najave primaoca dara. Svrha uline korupcije je u
izbegavanju redovnih obaveza ili postupaka u skladu sa zakonom,
odnosno izvrenja zakonskih obaveza i sankcija. Ovi sluajevi
korupcije prepoznatljivi prilikom podmiivanja policajaca, carinika i
drugih slubenih lica. ( nekih zatvorskih slubenika pr. .K) .
Ugovaraka, ili korupcija u javnoj uprvi, posledica je nameravanog
sklapanja tetnih ugovora, dodele koncesije ili graevinskih radova,
nepotovanje redovne procedure dodele tih poslova i na teret budetskih
sredstava. Najee, radi se bez nadzora kvaliteta, rokova, neina ili
izvoenja tih radova i uz izvrgavanje javnih konkursa. Politika
korupcija je svesno pripremanje i izglasavanje manjkavih zakonskih
akata ( zakon o mobingu koji je restriktivan p.r. .K. ) ili podzakonskih
odluka. Radi se o netransparentnom voenju evidencije finanasijskih
transakcija, posebno u oblasti javnih finansija. Sudska korupcija
obuhvata protivpravno ponaanje pripadnika pravosudne vlasti. Ovaj
vid korupcije posebno ponitava vladavinu prava i naelo jednakosti.
Privedna korupcija obuhvata preostale oblike koruptivnog ponaanja u
privredi, graevinarstvu, obrazovanju i profesionalnom sportu.
220
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Z. Stoiljkovi navodi da je : Kljuni mehanizam politike korupcije

je favorizam, odnosno favorizovanje odreenih pojedinaca i skupina.
Tri oblika i osnovne korupcijom zarobljene drave ine, ine
meusobno povezani. Kleptokratska vladavina, biletaralni monopoli
vladara kleptokrate i njegovih partenera i kontrola mafije nad
dravom. ( istako .K. ) ...Dvostruka i dvostrana priroda aranmana,
odnosno injenica da se mo i bogatsvo stiu i odravaju uz pomo, i
korumpiranje, politikih vlasti, ini politiku elitu izuzetno izloenom
koruptivnim ponudama. Na drugoj strani, elja mnogih da naplativu a
nesigurnu politiku poziciju konvertuju u trajniju uekonomsku mo i
vlasnitvo, vodi neretko u situaciju da se iznuuje, za sebe i/ili za svoju
stranku odgovarajua protivusluga. Profesor Stoiljkovi istie da je :
Konflikt interesa svaka situacija u kojoj nosilac funkcija ima privatni
interes koji utie , moe uticati ili tek izgleda da moe uticati na
njegovo postupanje u vrenju javne funkcije, odnosno slubene
dunosti, na nain koji moe dovesti u pitanje ostvarivanje javnog
interesa. Privatnim interesom smatra se bilo kakava korist, pravo ili
pogodnost koje mogu ostvariti i sa njime povezana lica. Govorei o
faktorima koji su pogodni za nastajanje i bujanje korupcije Z .
Stoiljkovi polazi od drutvenog okruenja koje po njemu:
povoljno za razvoj korupcije i koruptivnih mehanizama u regionu
predstavljaju nasleena, slaba i neprofesionalna dravna uprava i
tranzicijom uzorkovana kriza, ukljuujui i krizu vrednosti, rastue
siromatvo i nezaposlenost.... Bez obzira na odgovor na pomalo
artificijelnu dilemu ta je starije kokoka li jaje , odnosno
korupcija ili neproduktivne dravne intervencije, nesporna posledica je
u raljama predatora zarobljena drava.
SISTEM DRUTVENOG
INTEGRITETA : Govorei
o :
antikoruptivnoj strategiji koju ine promovisanje i uspostvaljanje
sistema drutvenog integriteta i prateih mehanizama odgovrnosti, iji
je cilj da korupciju uini visokorizinim poduhvatom sa neizvesnom i
malom zaradom, Z. Stoiljkovi se poziva na analizu Transparentnosti
221

Srbije, koja sistem drutvenog integriteta vidi kao kao hram iji krovintegritet, podupire niz od osam stubova koji ine jedinsven sistem:
1.
Efikasna zakonodavna vlast;
2.
Kompetentna, odgovorna i nadzirana izvrna vlast;
3.
Nezavisno pravosue, uz princip stabilnosti sudske funkcije.
4.
Postojanje posebnih organa i institucija poput revizora;
obmusmana; povernika za informacije od javnog znaaja ili nezavisnih
agencija za borbu protiv korupcije;
5.
Profesionalne javne slube;
6.
Transparentna i delotvorna lokalna samouprava;
7.
Nezavisni i slobodni mediji ;
8.
Kritiko i razvijeno civilno drutvo i graani svesni svojih
prava i obaveza.
Savet za borbu protiv korupcije formiran je 2005 g. ( Verica Bara)
Dok je oktobra 2008. Na osnovu Zakona formirana Agencija za
borbu protiv korupcije , koja je projektovana kao nezavistan organ
odgovoran Narodnoj skuptini. Prijemom u Savet Evrope maja 2003.
Godine tadanja Dravna zajednica Srbije i Srne Gore postala je i
lanica Grupe drava za borbu protiv korupcije. ( GRECO)
.........................................................................
09. decembar 2013. | 10:42 11:39 | Izvor: RTV, Tanjug, FoNet .

NOVI SAD . Korupcija najprisutnija u politici
Danas se obeleava meunarodni dan borbe protiv korupcije kako bi se
skrenula panja na tu drutvenu pojavu i iznale efikasnije mere za
njeno suzbijanje. Profesor Zoran Stoiljkovi iz Agencije za borbu protiv
korupcije izjavio je za Radio-televiziju Vojvodine da danas, za razliku
od ranijih perioda, kada smo stagnirali ili, jo gore, padali po
percipiranom indeksu korupcije, ima izvesnog napretka.
222
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Stoiljkovi je dodao da se ne treba previe radovati, s obzirom da se

nalazimo u zoni visokonaponske sistemske, to jest, politike korupcije,
gde se stvaraju ozbiljne predpostavke za korupmpiranje drutva, s tim
to je ona u tendenciji blagog opadanja.
On je objasnio da postoje dva naina merenja korupcije, jedan je onaj
kako to graani doivljavaju, to nije za podcenjivanje, iako nije do
kraja objektivno, a drugi se dobija vrenjem objektivnih analiza,
uzimajui u obzir, na primer, albe stranih investitora na to koliko
moraju da korumpiraju kada ulaze sa poslom u Srbiju ili ako se
analiziraju sudske presude i zakone.
"ini se da koruptivnog okvira zaista najvie ima u politici, jer smo
"impregnirani" politikim odnosima, partokratskim nainom izbora
ljudi, koji odgovaraju svojim partijskim vrhukama, a ne graanima,
koji su u meusobnim odosima stvaranja raznovrsnih "dilova" u
shema", rekao je prof. Stojiljkovi.
Kada je u pitanju prijavljivanje korupcije, on je istakao da toga ima
samo u sluajevima kada su uzbunjivai zatieni od maltretiranja,
mobinga i otputanja, uz potrebu obeleavanja mesta koja su
potencijalno izloena korupciji.
"Osnovna pretpostavka da bude manje korupcije u politici jeste da se
izmene izborni zakoni, kako bi politiari odgovarali narodu, a ne svojim
partijskim vrhukama i da procedure kroz nabavke i tendere uinimo
jasnijim", naveo je Stojiljkovi.
On je rekao da se korupcija u zdravstvu ogleda kroz "zavodljivi" odnos
lekara i farmaceutske industrije, kroz liste ekanja, te da lekarske usluge
moraju da budu pod nadzorom javnosti.
Govorei o dananjoj konferenciji u Narodnoj skuptini "Kontrola
finansiranja politikih subjekata - Izborne kampanje i redovan rad", na
kojoj e biti predstavljen Izvetaj o finansiranju politikih aktivnosti za
2012. godinu, Stojiljkovi je istakao da se realizacijom strategije
Akcionog plana Agencije za borbu protiv korupcije po prvi put daje
mogunost i Savetu za borbu protiv korupcije i Agenciji da procenjuju
ono to su u odreenim vremenskim rokovima ministarstva, institucije
223

Vlade Srbije i institucije drave uradili na borbi protiv korupcije. "Prvi
put imamo mogunost da neko po Akcionom planu primi obavezu da u
odreenom vremenskom periodu donese neki zakon ili odreeni set
mera, a da ako to ne uradi, moemo da pitamo politiku vrhuku zato
to nije uraeno", rekao je on.
Borba protiv korupcije nije u institucijama, zavisi od politike volje .
Prema nalazima Globalnog indeksa korupcije Srbija je ostvarila
napredak u borbi protiv korupcije, ali ta borba nije u institucijama i
zavisi od politike volje, saoptio je Biro za drutvena istraivanja
(BIRODI).Oni navode da se postavlja pitanje odrivosti i integriteta te
borbe i ocenjuju da se Srbija nalazi u na poetku institucionalnonormativne faze u borbi protiv korupcije.
BIRODI je naveo da u borbi protiv korupcije postoji manjak rezultata
na nivou kanjivosti, a da je sa druge strane izraena kanjivost,
marginalizacija, a ne retko i diskriminacije onih koji se bore protiv
korupcije.
"Imajui u vidu aktuelne skromne raspoloive resurse, od
antikorupcijske zajednice se oekuje proaktivan pristup u borbi protiv
korupcije koji je pretpostavka odrivosti borbe protiv korupcije",
poruuju iz BIRODI.
Iz svega se moe zakljuiti, navode oni, da u Srbiji postoji
antikorupcijska dezorganizacija, odnosno stanje u kojem postoji nesklad
izmeu potreba i resursa za borbu protiv korupcije, kao i stanje u kojem
postoje neizvesnost nagrada i prava za borce protiv korupcije, odnosno
sankcija za one koji ne sprovode antikorupcije politike i zakone, ali ni
kanjivost oni koji ine koruptivna dela.
Fenomen kanjavanja boraca protiv korupcije
Oni navode da su najslabije razvijeni mehanizmi u borbi protiv
korupcije sankcionisanje i podrka uzbunjivaima, tako da postoji
fenomen kanjavanja boraca protiv korupcije.
224
eljko LJ. Krsti
SVITAC
BIRODI smatra da je za uspenu borbu protiv korupcije potrebno

stvaranje antikorupcijske koalicije, koja e biti predvoena od strane
dravnih antikorupcijskih tela i organa, a pre svih Agencije za borbu
protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije, ali i organizacije
civilnog drutva, mediji i privatni sektor.
Oni navode da je Savet za borbu protiv korupcije institucija sa
nesumnjivim doprinosom u borbi protiv korupcije i naglaavaju da
zabrinjava mogunost da neke politike stranke pripremaju predloge
izmena vaeih propisa kojima se predvia ukidanje finansiranja
Saveta.
BIRODI podsea da skoro pola godine ivorad Brankovi, bivi
direktor Kazneno popravnog zavoda u Niu, koji je u sudskom
postupku dokazao da je nezakonito prevremeno penzionisan, nije dobio
odgovor od Ministarstva pravde i svojoj sudbini.
"Slinu sudbinu ima i Valentina Krsti, koja je umesto podrke u
istrajavanju na sankcionisanju onih koji su poinili dela korupcije, od
strane Ministarstva pravde totalno ignorisana", navodi se u saoptenju.
Oni navode da u poslednja dva meseca postoje aktivnosti kojima je cilj
da dovedu u pitanje njen integritet i bude ona odgovorna za
nezakonitosti na koje je ukazivala.
Indeks percepcije korupcije: Srbija napredovala na 72. mesto
Na nedavno objavljenom Indeksu percepcije korupcije, koji je rangirao
177 zemalja, najmanje korumpirane su Danska i Novi Zeland,
najkorumpiranije Somalija, Severna Koreja i Avganistan, a Srbija je
napredovala na 72. mesto u odnosu na prolu godinu kada je bila na 80.
poziciji.
Kada je re o zemljama nekadanje Jugoslavije, najbolje rangirana je
Slovenija (43), ispred Hrvatske (57), Crne Gore i Makedonije (67),
Bosne i Hercegovine (72).
Od susednih zemalja, ispred Srbije su Maarska (47) i Rumunija (69),
dok su iza Bugarska (77), Grka (80) i Albanija (116).
Meunarodni dan borbe protiv korupcije obeleava se od 9. decembra
2004, godinu dana od kako su Ujedinjene nacije usvojile Konvenciju
225

protiv korupcije s ciljem unapreenje i jaanje mera za efikasnije i
uspenije spreavanje i borbu protiv korupcije.
Ciljevi konvencije su i da se unapredi integritet, odgovornost i dobro
upravljanje javnim poslovima i javnom imovinom.
Neispitane sumnje u partijsko zapoljavanje
Transparentnost Srbija poruila je danas, povodom Meunarodnog dana
borbe protiv korupcije, da je nasuprot usvojenim propisima politiki
uticaj i dalje presudan kod izbora rukovodilaca u javnom sektoru i da su
i dalje neispitane brojne sumnje u partijsko zapoljavanje, usled kojeg je
javni sektor predimenzioniran.
"Uticaji na donoenje odluka u izvrnoj i zakonodavnoj vlasti su i dalje
skriveni usled nepostojanja propisa o lobiranju, neorganizovanja javnih
rasprava u velikom broju sluajeva i neobjavljivanja sporazuma sa
investitorima", navodi se u saoptenju Transparentnosti Srbija.
Oni podseaju i da iako je pre osam meseci predstavljen kvalitetan
model Zakona o uzbunjivanju i zatiti uzbunjivaa, jo je nepoznato
kada e Srbija konano dobiti ovaj propis, kao i da li e on biti
sveobuhvatan.
Jo nisu, kako se istie, utvrene sve injenice i ispitane sve sumnje u
vezi sa izvorima finansiranja izborne kampanje, zloupotrebama javnih
resursa i kupovinom glasova iz 2012. godine, a "uveliko se govori o
mogunosti raspisivanja novih optih izbora".
"Transparentnost Srbija" podsea da je Meunarodni dan borbe protiv
korupcije ustanovila Generalna skuptina UN, jer je 9. decembra poelo
potpisivanje Konvencije UN protiv korupcije.
"Mada su u nekim oblastima propisi u Srbiji usklaeni sa ovom
Konvencijom, puno toga jo nije uraeno, naroito u pogledu stvaranja
delotvornih antikorupcijskih mehanizama u praksi. Srbija jo nije
uspostavila sistem zapoljavanja i napredovanja u javnom sektoru koji
bi bio u potpunosti zasnovan na objektivnim kriterijumima, potpunu
javnost podataka o donoenju odluka niti adekvatnu zatitu "lica koja
prijavljuju injenice u vezi sa korupcijom", navodi se u saoptenju.
226
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Konvencija poziva drave lanice da, kako se dodaje, u svoj pravni

sistem uvedu krivino delo nezakonito bogaenje, odnosno "znatno
uveanje imovine javnog funkcionera koje on ne moe razumno
objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja". "Transparentnost
Srbija", podseaju, godinama je pozivala da se ovo krivino delo uvede
u Krivini zakonik i navode da je ono na njihovu inicijativu "konano
uvrteno u Strategiju za borbu protiv korupcije".
Prema rokovima iz Akcionog plana, do juna 2014. godine Ministarstvo
pravde trebalo bi da pripremi dopunu Krivinog zakona, a Skuptina bi
taj predlog trebalo da usvoji do decembra sledee godine, navodi ova
nevladina organizacija.
"Transparentnost Srbija" smatra da je neophodno, "uporedo sa
uvoenjem ovog krivinog dela u pravni sistem, razreiti sve dileme
oko vie puta najavljivanog donoenja Zakona o ispitivanju porekla
imovine i predstaviti podatke o dosadanjoj primeni mera unakrsnog
ispitivanja imovine i prihoda koja je jo od 2003. predviena Zakonom
o poreskom postupku i poreskoj administraciji".
Stranke neredovno objavljuju nain na koji su troile novac Predsednik
Skuptine Srbije Neboja Stefanovi izjavio je danas da su parlament i
vlast u Srbiji iskreni u nameri da dravu oslobode korupcije.
"Korupcija je narasla neverovatnom brzinom i zbog veza vladajue elite
sa poslovnim krugovima, koji su zbog svog profita korumpirali
pojedince iz politikog sveta. Srbija je krenula u ozbiljnu i odlunu
borbu protiv korupcije i kriminala i postoji ozbiljna politika volja, ne
samo i izvrnoj vlasti, ve i u parlamentu", rekao je Stefanovi na skupu
"Politika i novac: finansiranje politikih aktivnosti u 2012".
Direktorka amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID) Suzan
Fric pohvalila je napore koje je Srbija uloila u pitanje finansiranja
politikih stranaka, ukazujui da je to jedno od najsloenijih pitanja.
"Reavanje pitanja korucije i finansiranje politikih partija je trajni
procres u svakom demokratskom drutvu", rekla je Fric, koja je estitala
Agenciji za borbu protiv korupcije na naporima da se uvede red i u
finansitanje politikih stranaka.
227

Direktorka Agencije Tanja Babi izjavila je da skoro 77 odsto novca
koje stranke dobijaju je novac iz budeta, odnosno graana Srbije.
"U kontroli stranakih finansija tek nam predstoji posao, da ojaamo
kadrove, ali je vana edukacija politikih subjekata i medija", rekla je
Babi i podsetila da je obaveza stranaka da finansijske izvetaje dostave
Agenciji, objave na svom sajtu i u slubenom glasniku, a skoro 15 odsto
njih nije graanima stavilo na uvid svoje izvetaje za prethodnu godinu.
Agencija je, zakljuno sa 5. decembrom, podnela 389 zahteva za
prekrajne postupke protiv politikih sstranaka, a najvei broj se tie
nedostavljanja izvetaja trokova kampanje u 2012. godine, dok se
ostali tiu nepodnoenja godinjih izvetaja o trokovima.
Autor : eljko Lj. Krsti

DUVAI U PITALJKU
U aferi Indeks odavno je otvoren glavni pretres u procesu za
korupciju na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Sem moralnog posrnua
pedagoga onih koje ue studente o krivinom pravu, u aferi je uoen i
koruptivni mehanizam. Pokazalo se da problem korupcije u nekoj
ustanovi se ne moe uoiti ( i pokuati reiti) i spolja, ve preko
insajdera -policijskog inspektora koji je u ovom sluaju ubaen u
redove profesora i posrednika radi razotkrivanja afere. Re je dakle o
insajderu koje popularno, nazivaju i duvae u pitaljku. Elem, insajderi
su poteni pojedinci zaposleni u javnim organizacijama, borci za
istinu koji se ne mire sa surovim pravilima tzv. birokratske etike.:
smatra profesor Stevan Lili , koji insajdera definie kao slubenika
koji ima unutranja saznanja o nezakonitim aktivnostima koje se
odvijaju unutar organizacije i o tome obavetava javnost.
Ma koliko Rodoljub abi poverenik za informacije ,navodei
svetska iskustva, smatra da postoji izuzetno visok doprinos insajdera
u borbi protiv korupcije ipak, u naoj praksi pozicija duvaa u
pitaljku je
mnogo tea. Jer, bitna odrednica
birokratske
228
eljko LJ. Krsti
SVITAC
organizacije pored tajnosti je hijerarhija , koja podrazumeva da o

najbitnijim deavanjima/problemima u nekoj ustanovi moe govoriti
samo prvi ovek, direktor, upravnik. ak, ne moe ni on bez
saglasnosti nadlenih i odgovornih u resornom Ministarstvu. Ko to
pravilo prekri biva izloen sankcijama, kako moralnim ( ne pria se
loe o ustanovi koja te lebom rani) tako i onim mnogo teim ,
zakonskim, koje podrazumevaju kazne od novane , preko suspenzije
pa sve do gubitka posla. Za razliku od SAD gde je insajder zatien
federalnim zakonom, i gde mu sledi nagrada od 15 do 30odsto od
vraenog novca, kako navodi gospodin abi, kod nas se insajder
kanjava sa 20 procentualnim iznosom od mesene plate na tri meseca,
upravo kako se i potpisniku ovih redova desilo zbog bezazlenog i
afirmativnog teksta o zatvorskim vapitaima objavljenom u Politici
2005 g. Ukoliko se ne desi disciplinsko kanjavanje, slede druge vrste
nevidljivog maltretiranja: bojkot kolega, gubitak kancelarije, odnosno
mobingovanje-maltretiranje, sve dok rtva ne ''pukne'' i napusti
organizaciju. Insajder je totalno nazatien i u neravnopravnoj borbi
jedan protiv svih i a priori osudjen na neuspeh. Jer ma kakva bila,
tradicionalna ili moderna, birokratija je uvek jaa od pojedinca,i
svakog insajdera koji joj se suprostavi vrlo lako pretvara u autsajdera.
Dakle , biti autentian insajder u jednoj
korumpiranoj
organizaciji nije lako . Najpre , u praksi je mnogo teko prepoznati
autentinog insajdera zastupnika javnog interesa, od lanog insajdera
koga instrumentalizuju unutranji centri moi da bi javnosti plasirao
informacije koje GAZDAMA odgovaraju. Problem je u tome to se
ta razlika moe jedino videti i uoiti iz same organizacije, dok , oni
koji to gledaju spolja ili sa strane, bez udubljivanja , tu bitnu razliku
ne uoavaju, i njima praktino ona nita ne znai.
Poznato je da vrana vrani oi ne vadi. I ma koliko se mislilo da
je veliina i snaga jedne organizacije, u postojanju auteninog
insajdera, koji e otvoreno priati o problemima ali i uspesima, praksa
to demantuje. Polazi se od proste logike da o problemima ne treba
priati ni u organizaciji, a pogotovu van nje. Na retkim sastancima se
229

namerno-mudro uti i eka se prvi koji e da istri-pukne i da
otvoreno iznese problem za koga svi znaju. Onaj koji je progovorio
smatra se za budalu, ili za nekog ko uzmenirava efove, umiljene
Bogove i naruava preutni konsenzus, koga su centri moi ve
ustanovili. Smatra se ,takodje, da ako se o neemu uti da to nije
problem, i da je on tako zaboravljen - reen. Mi smo drutvo koje je
dugo godina, skrivalo probleme i plailo se da ih otvara. To je
vremenom postala opteprihvaena praksa- filozofija u inistitucijama ,
koja je dovela do isaene logike po kojoj nije dobro reavati prave
probleme, ve, ih treba stvarati -simulirati.. Tako je vremenom
PROBLEM postao dobra roba na srpskom tritu, a da bi se reio
treba ga PODMAZATI : potplatiti, kompenzirati, astiti, izvesti na
ruak, dati neki poklon. Pojedinac- insajder koji pokua legalno da rei
bilo koji problem nailazi na zid konzervativizma, na kome pie :
Nemoj daba
Zdravstvo najkorumpiraniji sektor

B. RADOJEVI - V. C. SPASOJEVI | 12. februar 2011. 20:48 |
Poslednja hapenja lekara idu naruku onima koji tvrde da je zdravstvo
na vrhu lestvice korumpiranosti. Vlada je i u odgovorima na upitnik EK
priznala da je zdravstvo najkorumpiraniji sektor u dravi
KAKO izgleda u praksi kad lekar trai mito? Da li nonalantno izgovori
To e vas kotati toliko i toliko ili medicinska sestra preporui
pacijentu da se doktoru odui? Ili lekar prosto odugovlai da bilo ta
uradi sa pacijentom dok ne sevne bela koverta?
Sudei po zahtevu za sprovoenje istrage koje je podnelo Vie
tuilatvo u Beogradu protiv neurohirurga Klinikog centra Dragana
Savia i Radovana Mijalia, mito se obino pakuje u priu o boljem
tretmanu i skupim lekovima.
230
eljko LJ. Krsti
SVITAC
PRIKUPLJENI DOKAZI O MALVERZACIJAMA TOKOM

NABAVKE CEPIVA: Sumnjivi uvoz vakcina za svinjski grip
organizovalo osmoro ljudi
T.M. Subota | 11. 08. 2011. - 02:02h | Foto: M. urica | Komentara: 73
BEOGRAD - U istrazi zloupotreba u nabavci vakcina protiv virusa
AH1N1, Sluba za borbu protiv organizovanog kriminala prikupila je
dokaze protiv osmoro ljudi, koji bi zbog ovog sluaja, kao osumnjieni
mogli da se nau iza zatvorskih reetaka, ekskluzivno saznaje Blic.
U postupku odluivanja o nabavci vakcina uestvovalo je oko tridesetak
ljudi
- Rezultat dosadanjeg rada na predmetu jesu obezbeeni materijalni
dokazi protiv osam osoba, ije delovanje u postupku nabavke vakcine
moe da se kvalifikuje kao krivino delo. Da li e protiv svih biti
pokrenut istrani postupak znae se u narednih nekoliko dana.
Specijalno tuilatvo za organizovan kriminal dae konanu re o tome
protiv koga e biti pokrenuta istraga. Pretkrivini postupak je zavren i
predmet je iz SBPOK-a prosleen tuilatvu - kae za Blic izvor iz
MUP-a Srbije. On zasad nije eleo da otkrije ko su osobe koje bi mogle
da budu procesuirane, ali navodi da je policija spremna i da e akcija
hapenja najverovatnije biti realizovana poetkom septembra.
- U pitanju je krivino delo zloupotrebe slubenog poloaja, a suma za
koju je ovom nabavkom oteen budet drave je oko 1,6 miliona evra kae na izvor.
Imena onih koji bi u ovom predmetu mogli da se nau iza reetaka su i
predmet javnih spekulacija, s obzirom na to da je afera nabavke vakcina
2009. godine bila u epicentru srpske javnosti. U postupku odluivanja o
nabavci vakcina uestvovalo je tridesetak ljudi, od lanova radne grupe
protiv pandemijskog gripa, predstavnika Ministarstva zdravlja,
Republikog zavoda za zdravstveno osiguranje do tenderske komisije
koja je parafirala izbor ponuaa. Po izbijanju epidemije najpre je
231

formirana radna grupa za borbu protiv pandemijskog gripa kojom je
rukovodio epidemiolog Predrag Kon. Njihov predlog o sastavu i
koliini neophodnih vakcina tada je prosleen Ministarstvu zdravlja,
koji je u saradnji sa RZZO dat Vladi Srbije na usvajanje.
Vlada je zatim naloila hitan uvoz vakcina, a tenderska komisija RZZO,
na ijem se elu nalazio epidemiolog Branislav Tiodorovi, donela je
odluku o izboru vakcine vajcarske farmaceutske kompanije
Novartis.U to vreme, registraciju za ovu vakcinu Agenciji za lekove
predala je valjevska firma Detap, ali je posao uvoza i nabavke
obavljen preko veledrogerije Jugohemija. Po hitnom postupku tada je
narueno tri miliona doza vakcina po ceni od 799 dinara, a novac za
njihovu kupovinu Vlada je transferisala RZZO. U prvoj turi kupljeno je
857.000 doza, a s obzirom na to da je dostava vakcine kasnila, da je
odziv graana bio mali i da epidemija nije bila velika, Vlada Srbije je
sredinom januara 2010. godine obustavila dalju nabavku, a u februaru je
raskinula ugovor sa Novartisom.
Optueni i dalje vode Pravni fakultet

24-06-2014 10:24 | Drutvo | Autor / izvor: Tanjug
Redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Nenad urevi,
vrilac je dunosti dekana te visokokolske ustanove, potvreno je
Tanjugu na tom fakultetu.
urevia je, krajem aprila ove godine, imenovao Savet fakulteta koji
je, prethodno, te funkcije razreio dekana Predragana Stojanovia.
Stojanovi, koji je dva puta biran za dekana, u izjavi Tanjugu rekao je
da je ostavku na funkciju dekana podneo iz zdravstvenih razloga, to je,
kako je naveo Savet fakulteta odmah prihvatio i potom za dekana
imenovao profesora urevia.
- Kada sam izabran za dekana, i tada imao sam zdravstvenih problema,
ali je tada bilo vano organizovati rad na fakultetu i prihvatio sam tu
funkciju, pre svega da Pravni fakultet proe proceduru dobijanja
232
eljko LJ. Krsti
SVITAC
akreditacije, ali zdravlje mi ne dozvoljava da se i dalje bavim tim

poslom - rekao je Stojanovi.
On je naveo i da je mandat novoizabranog vrioca dunosti dekana est
meseci, te i da u tom roku treba organizovati izbore za novu upravu
Pravnog fakulteta.
Profesori urevi i Stojanovi su meu 87 optuenih u aferi Indeks,
koja posle pet godina suenja pred Viim sudom u Smederevu, i sedam
godina od podizanja optunice, jo nema sudski epilog.
Meu 87 optuenih da su primali mito za upisivanje ocena bez
polaganja ispita i izdavanje lanih diploma, su ukupno 23 profesora, sa
pravnih fakulteta u Kragujevcu, Beogradu i Niu.
Oni se terete da su izvrili ukupno 159 krivinih dela, od kojih su 114
za primanje mita za upisivanje ocene u indeks bez polaganja ispita.
Prema navodima optunice, za upisivanje ocene uzimali su od 500 do
1.000 evra, dok su lane diplome imale tarifu od 12.000 do 16.000 evra.
Afera Indeks na Pravnom fakultetu u Kragujevcu otkrivena je 20.
februara 2007. kada je, zbog sumnje da su prodavali i kupovali ispite i
diplome, uhapeno 10 osoba, meu kojima osam profesora. Do kraja
marta te godine, u pritvoru se nalo 15 tadanjih i dva biva predavaa
Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
Meu prvima koji su uhapeni su tadanja pomonica ministra prosvete
i profesorka Pravnog fakulteta u Kragujevcu Emilija Stankovi, tadanji
dekan Sveto Puri i prodekan Boin Vlakovi.
Krajem marta 2007. godine uhapeno je jo pet profesora, meu kojima
su dvojica bivih dekan Pravnog fakulteta u Niu Miroljub Simi i
profesor Radomir Stojanovi iz Novog Sada, kao i profesori Pravnog
fakulteta u Kragujevcu Radoje Brkovi, Miodrag Miovi i Slobodan
Svorcan.
Svi optueni za korupciju na Pravnom fakultetu negiraju krivicu.
Prema podacima sa sajta Pravnog fakulteta, od devetoro lanova Saveta
fakulteta, najvieg organa upravljanja tom ustanovom, iz redova
profosora su i Emilija Stankovi, Sveto Puri, BoinVlakovi i
Miodrag Miovi, svi optueni u aferi Indeks.
233

Imenovanje profesora dr Nenada urevia, okrivljenog u aferi
Indeks na kragujevakom Pravnom fakultetu, koja, dodue, jo nije
dobila sudski epilog, za v. d. dekana te visokokolske ustanove,
izazvala je razliita reagovanja, a njegove beogradske kolege smatraju
da je sramota to ni nakon sedam godina na taj sluaj nije stavljena
taka.
Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije
Transparentnost pozvao je tim povodom ministra prosvete Srana
Verbia da se javno izjasni da li je u skladu sa etikim akademskim
noramama da na elo dravnog pravnog fakulteta bude postavljeno
okrivljeno lice, kao i da ministarstvo proveri zakonitost ovog izbora
imajui u vidu da novoizabrani v.d. dekana nije mogao da dostavi
validnu potvrdu nadlenog suda da se protiv njega ne vodi krivini
postupak jer se ovaj postupak vodi pred Osnovnim sudom u
Smederevu.
U saoptenju tog saveta se navodi da oni podravaju namere resornog
ministarstva u uvoenju reda u visokoobrazovni sistem Republike
Srbije, ali jedino ukoliko te namere jesu principijelne u neselektivne i
ukoliko se isti arini primene i na dravne i na privatne visokokolske
ustanove koje su jednake u pravima i obavezama, saglasno Ustavu
Republike Srbije i Zakonu o visokom obrazovanju.
- Imajui u vidu poljuljan ugled visokog obrazovanja, sa ozbiljnom
zabrinutou konstatujemo injenicu da je na elo Pravnog fakulteteta
Univerziteta u Kragujevcu ponovo doao profesor okrivljen zbog
najvee obrazovne afere u Srbiji Indeks, koja je nastala prodajom
ispita na ovom fakultetu i to za epilog ima skoro 80 okrivljenih
profesora i zaposlenih i drugih lica na ovom fakultetu i skoro sedam
godina neefikasnog suenja navodi se u saoptenju.
Konstatuje se i da je na elo ovog fakulteta bio, takoe, okrivljeni
profesor u istoj aferi PredragStojanovi.
Sran Stankovi, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje
u Beogradu, za Tanjug kae da je ovde re o prezumciji nevinosti,
234
eljko LJ. Krsti
SVITAC
odnosno da niko nije kriv dok se ne dokae i da on eli da veruje da je

to imenovanje uinjeno po zakonu.
On, meutim, misli da je vie zabrinjavajue to to se oko te afere u
pravnom smislu ve godinama nita ne dogaa.
I njegov kolega, bivi rektor Beogradskog univerzitetata i aktuelni
dekan Elektrotehnikog fakultetaBranko Kovaevi, slae se da taj
pravni proces oko afere Indeks predugo traje.
- Ti ljudi su tada bili suspendovani, a cela stvar je vodila i do velikih
svaa kada je Pravni fakultet u Kragujevcu bio u procesu akreditacije. I
sama Komisija za akreditaciju bila je podeljena oko toga da li taj
fakultet treba akreditovati sa svim tim ljudima rekao je Kovaevi za
Tanjug.
Ceo sluaj smatra nedopustivim i dodaje da ne zna ta se eka.
Podsea i da je postojao predlog da se Pravni fakultet u Kragujevcu
ukine i da se napravi studijski program pri Univerzitetu u Kragujevcu,
ali je ta mera odbijena kao drastina.
- Ovakva situacija ne slui na ast nikome, ni akademskoj zajednici, ni
Univerzitetu u Kragujevcu, Pravnom fakultetu, obrazovnom sistemu
uopte, pa i zemlji jer gledano spolja ne delujemo kao pravna drava
rekao je Kovaevi
:
: ( ; 27.09.2014.)

?
,
( ),
,
. ..
,

.. ,
235

,
...

,
,
.

,
,
, 10
... ,

, ,
, ...

, .
Koncertna mafija:
Graani Srbije finansiraju vezu Mrkonjia i Bekute
Ivan Jovanovi/Bojana Aneli | 11. 04. 2013. - 16:40h | Foto: RAS |
Estradno-politiki tandem Mrkonji - Mirkovi po razraenoj emi
organizuje koncerte Ani Bekuti, koja je u ljubavnoj vezi s
ministrom saobraaja. Sve nastupe posredno finansiraju graani
onih optina sa ijim predsednicima je ovaj dvojac u dobrim
odnosima. Slian scenario se sprema i u Gornjem Milanovcu. ema
koja je primenjena u Aleksandrovcu vrlo je jednostavna. Ministar
Mrkonji obea sreivanje puteva u zamenu za organizovanje
koncerta Ane Bekute, a novac iz optinskog budeta biva isplaen
preko produkcijske kue Beoton, koju je osnovao Saa Mirkovi.
236
eljko LJ. Krsti
SVITAC
- Takve vrste ucena i pritisak su toliko degutantni, nedopustivi i

protivzakoniti. Meni nije jasno kako premijer Dai tolerie takvog
ministra. Razumem Mrkonjia kao oveka, ali ne i kao ministra. U
ovom sluaju, ako je sve to tano, jedino je nesporna ljubav, sve ostalo
je sporno i treba da bude predmet interesovanja nadlenih organa - kae
za Blic Dragan Dobrainovi iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
Prema saznanjma Blica, slian princip dogovora zavren je i u
Gornjem Milanovcu, gde je za 22. april zakazan koncert Ane Bekute na
glavnom trgu povodom obeleavanja 160 godina od osnivanja grada.
Izvor Blica tvrdi da je ministar Mrkonji imao sastanak s
predsednikom optine Milisavom Mirkoviem, inae kadrom SPS, na
kojem je bilo rei i o organizovanju koncerta Ane Bekute povodom
proslave dana grada za praznik Cveti. Dovoenje Bekute kotalo bi
optinu 700.000 dinara bez PDV-a.
Mrkonji: Ovo stvarno nije fer prema Bekuti
- Nemam apsolutno nikakve veze s njenim nastupom u tom gradu. Ne
razgovaram ja s predsednicima optine o koncertima Bekute. Osim
toga, mislim da ovo stvarno nije fer prema Bekuti - kae Mrkonji za
Blic.
Bekutin menader Bane Obradovi kae da je sve oko koncerta u
Milanovcu isto jer je Melos estrada dala najbolju ponudu i pobedila
na tenderu. Inae, koncert Ane Bekute i Ace Lukasa u Aleksandrovcu
kotao je optinu oko 2,5 miliona dinara. Iako je prvobitno predsednik
optine Dragan Blagojevi izjavio da je sve uraeno uz obeanje
Mrkonjia da e im asfaltirati puteve zauzvrat, on je sve to demantovao
nakon tri dana.
- Ja to nikada nikome nisam izjavio. Mi u budetu grada imamo
odvojen novac za gradske manifestacije poput Vina upe, oko osam
miliona dinara. Nije bilo nikakvih ukidanja na raun socijalnih davanja
- kae Blagojevi.
237

Pomonik ministra Saa Mirkovi, s druge strane, tvrdi da, iako obavlja
javnu funkciju, nije u sukobu interesa.
- Vie nemam nikakve veze s Beotonom. Ne vidim nita sporno u
izboru. Optina je izabrala pevae, Bekutu i Lukasa, i logino je da
njegova matina kua bude angaovana - kae Mirkovi.
Biljana Gavri
EKAJUI STANOVE EKAJUI GODOA GRAEVINSKA
MAFIJA OTETILA TRI HILJADE KUPACA STANOVA
Oko dve hiljade kupaca u Novom Sadu sami zavravaju svoje stanove,
a vie od 600 njih nikad nee videti kljueve od stana koji su uredno
platili, jer njihova gradnja nije ni poela. Novosadske novine istrauju
zato.
Do pre nekoliko godina Novi Sad je bio u pravoj ekspanziji kupovine
stanova u izgradnji. Jedni su dizali povoljne bankarske kredite, drugi
dobijali novac od akcija i socijalnih programa, trei celu uteevinu
davali za jeftin kvadrat. Zato su pojedini stanovi jeftiniji od trinih
cena, veinu nije zanimalo. eleli su samo da dobiju to vie za to
manje para. Svetska ekonomska kriza prekinula je trend kupovine
stanova i onda je sve stalo, i prodaja i izgradnja. Od tada se
svakodnevno pojavljuju novi, oteeni kupci iji stanovi nisu zavreni,
ali su do kraja isplaeni.
Milovan Forkapa: Kod investitora prevaranata cena kvadrata je, po
pravilu, uvek nia. im dobiju novac za stan, dobar deo troe na provod
i line potrebe, a ne na nastavak gradnje. Da bi se izvukli, prodaju isti
stan vie puta.
Nikola Berbakov je pre 16 godina kupio stan. Nije ni slutio da e morati
da ga zavrava o svom troku, a jo manje da e deceniju i po
dokazivati da je stan njegovo vlasnitvo. Stan sam kupio 1996.
godine. ekali smo, bukvalno, deset godina da stvari ponu da se
238
eljko LJ. Krsti
SVITAC
reavaju, a poele su da se reavaju tek kad smo preuzeli stvar u svoje

ruke i odluili da sami zavrimo zgradu ogoren je Berbakov.
Investitor zgrade u Ulici Cara Duana 94 bilo je preduzee DOO
Udarnik. Direktor Milutin Vidovi prodao je sve stanove neposredno
pre poetka gradnje. Ova zgrada ima 45 stanova, ali ne i toliko vlasnika.
Vidovi je pojedine stanove prodavao vie puta. Zbog toga je protiv
njega pokrenut krivini postupak koji traje ve sedam godina.
Bee glavom bez obzira : Kada kupci shvate da su prevareni, ve je
kasno. esto se deava da investitori menjaju telefone, sele se u druge
gradove ili u inostranstvo, a bilo je i sluajeva da, u bezizlaznim
situacijama, izvre samoubistvo.
Preuzeli stvar u svoje ruke : Za 15 godina jedina pravosnana odluka u
ovom sluaju doneta je 2007. godine, kada su kupci stanova ovlaeni
da preuzmu objekat, angauju izvoae i sami ga zavre. Kada su uspeli
da se organizuju i skupe 2,8 miliona dinara za elektrine prikljuke, nad
preduzeem Udarnik pokrenut je likvidacijski postupak, koji je trajao
godinu i po dana, a za to vreme je zgrada nekoliko puta obijana.
Pokradeni su svi radijatori, slavine, uniteni su setovi za grejanje,
iseeni kablovi za struju u zidovima, kako bi se napravila to vea teta
pria za Novine novosadske zamenik predsednika Skuptine stanara
Anelko Radman, navodei da se Udarnik uhvatio za ovu zgradu i
ele da je otme od graana.
I Jaroslav Markovi, jedan od vlasnika i oteenih kupaca, ogoren je
zbog toga to 16 godina, od kad je dao novac za stan, ne moe da ga
nazove svojim, a nema ni vie novca da ulae. Bez obzira na to to
imamo overene sudske presude da moemo da se uselimo, ni danas
nema upotrebne dozvole, a da ne govorimo o legalizaciji, za koju treba
izdvojiti ogromne pare objanjava na sagovornik. Problem u ovoj
zgradi su i meusobne tube nekoliko vlasnika istog stana. Zbog svega
toga, Udarnik je otiao u steaj, ali i to nema svrhe, jer u proteklih deset
godina nemaju ni dinara na raunu jada se Markovi.
Lake je zajedniki voditi bitku
239

Grupa nezadovoljnih Novosaana pre nekoliko godina osnovala je
Udruenje oteenih kupaca nekretnina. Zbog nemogunosti da ga
finansijski odre, udruenje su formalno ugasili, ali jedan od boraca za
pravdu prevarenih kupaca je, kae, nastavio bitku sa graevinskom
mafijom. Nenad Pejin je i sam bio rtva prevare investitora. Godinama
trai pravdu za sve obmanute kupce i za sebe. U Novom Sadu, prema
mojim saznanjima, ima oko 50 investitora koji su organizovano varali
ljude. Postoji, ak, jedna grupa od 13 investitora koje policija goni po
slubenoj dunosti pria Pejin za na nedeljnik. Najvei problem je,
po njegovim reima, loa kontrola nadlenih organa koji izdaju dozvole.
Zakon o planiranju i gradnji menjan je tri puta u poslednjih deset
godina. To je dodatno pogodovalo investitorima koji su varali, jer su
nalazili rupe u zakonima komentarie Pejin.
Samo prole godine teta 933 miliona
Policija u Novom Sadu prole godine je podnela 22 krivine prijave
protiv 32 osobe za 83 krivina dela, od prevara, zloupotrebe slubenog
poloaja, graenja bez graevinske dozvole itd. ef odseka za privredni
kriminal Milovan Forkapa za Novine novosadske kae da su investitori,
uglavnom, varali po istom principu. Kako bi dobili to jeftiniji kvadrat,
kupci su nasedali na razne prie. Kod takvih investitora cena kvadrata
je, po pravilu, uvek nia. im dobiju novac za stan, dobar deo troe na
provod i line potrebe, a ne na nastavak gradnje. Tada, da bi se izvukli,
prodaju isti stan vie puta. Svi protiv kojih su podnete prijave to su
radili pria Forkapa. Kako dalje navodi, svaki prevarant je, po pravilu,
inteligentan i elokventan. Investitori objasne kupcima zato je kod
njih kvadrat toliko jeftiniji. Onda ih par godina dre u zabludi da
postoje objektivni razlozi zato kasne s gradnjom. Verujui u tu priu,
ljudi ne prijavljuju sluajeve policiji. Zbog toga imamo problema da
utvrdimo kolika je zapravo teta zakljuuje Forkapa. Anelko
Radman: Zamislite da su ljudi u situaciji da danas trae papire od pre 15
godina da je su platili svoj stan, kako bi dokazali kupovinu, pored
overenih ugovora koji stoje kao najjai mogui dokaz.
240
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Neophodna dokumentacija za poetak izgradnje : Da bi dobio

graevinsku dozvolu, investitor prvo treba da obezbedi lokacijsku
dozvolu. Prethodno mora da priloi kopiju plana, dokaz o pravu svojine,
urbanistike uslove Zavoda za urbanizam i prethodne saglasnosti javnih
komunalnih preduzea. Tek kada dobije lokacijsku dozvolu, podnosi
zahtev za graevinsku. Uz zahtev se prilae primerak lokacijske
dozvole, ponovo se dostavlja dokaz o pravu svojine i, naravno, glavni
projekat koji mora da proe tehniku kontrolu objanjava za na list
pomonica naelnika za urbanizam i stambeni prostor Sandra Raeta.
Ono za ta, pak, nismo dobili objanjenje je kako je mogue da su
brojni objekti sagraeni bez dozvola, odgovarajue kontrole i
neizbenih kazni. Posledica bespravne gradnje ogleda se u tome to je u
Novom Sadu trenutno u procesu legalizacije vie od 37 hiljada objekata.
.............................................................
Autorka: Jasmina Seferovi

SLUAJ : DRUMSKA MAFIJA
B92 Info Emisije B92 istrauje
B92 istrauje | etvrtak 10.04.2008 | 16:16
Ekipa B92 istrauje, iz dobro obavetenih izvora u Putevima Srbije,
saznaje da su inkasanti u Beogradu i Niu u periodu od 2004. do 2006.
godine dnevno krali, odnosno nisu prikazivali prolazak preko rampe do
300 stranih lepera... Tako i na osnovu tih podataka dobijamo sline
iznose o kojima su spekulisani mediji tokom istrage, odnosno dobijamo
iznos koji je tri puta vei od onoga to stoji u optunici.
Iako se krajem marta 2008. godine u zgradi Specijalnog suda na
suenju "drumskoj mafiji" dogodila zanimljiva stvar - presluani su
snimci prislukivanih telefonskih razgovora koje je snimala BIA 241

izgleda da je generalno interesovanje javnosti za praenje suenja koja
se tiu organizovanog kriminala naglo opala. Svojevremeno smo bili
svedoci toga da su se putali bombastini izvetaji o hapenjima
lanova raznih mafija, nekoliko dana su prie o tome punile naslovne
stranice novina, ali je nakon toga interesovanje kako medija, tako i
opte javnosti naglo opalo.
Policija je uhapsila jo petnaest carinika, osumnjienih da su
malverzacijama otetili budet Srbije za pet miliona evra. Osam osoba
uhapeno je zbog verca cigareta u aferi "Mrea". Policija traga za
organizatorom grupe, Stankom Subotiem Canetom.
U sluaju "drumske mafije" uhapeno je 25 radnika na naplatnim
rampama autoputa Beograd- Ni zbog sumnje da su od putarine
meseno krali vie od milion evra.
Prema optunici koju podie Specijalno tuilatvo, Joveti Milan,
ivojin orevi i Goran Stojanovi organizovali su kriminalnu grupu
sa jo pedeset radnika puteva Srbije. Oni su gotovo dve godine, od jula
2004. do maja 2006. godine, krali novac od naplate putarine, osmislivi
posebne ureaje, kablove i program. tampali su duple naplatne kartice
za teretna, motorna vozila stranih tablica. Dravu su otetili za najmanje
527.569.000 dinara, odnosno oko 6,5 miliona evra. Meutim, podaci iz
istrage su govorili da je bilo dana kada su u jednoj smeni prisvajali
drumarinu i za sto stranih lepera, to je oko 600.000 dinara ili 7,5
hiljada evra samo u jednoj smeni. Mediji su, dok je trajala istraga,
objavljivali da su inkasanti na naplatnim rampama dobijali od svojih
efova oko 150 do 300 evra nedeljno. Dok nije podignuta optunica
spekulisalo se da bi ukradeni novac od putarine u stvarnosti mogao da
bude i vei od 6,5 miliona evra, koliko je kasnije utvrdilo Tuilatvo.
B92: Pa, je l 6,5 miliona prava cifra, po Vaem miljenju? Eto,
ostaviemo postupak po strani, tu e se neto dokazivati pred sudom,
ali... Sad ako ste ve bili ukljueni u priu da znate koliko se kralo, je l
mislite da je mogue da je vie oteena firma?
242
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Goran Miloevi, bivi radnik JP Putevi Srbije: Pa, ja mislim da

je znaajno vie. Ministar Velimir Ili svojevremeno je izjavljivao da
se putarina krade petnaest godina. On nije objasnio odakle mu ti podaci,
ali ako su tani, kroz javno preduzee "Putevi Srbije" su dravu i
graane otetili za toliko veliki iznos novca, o kojem u ovoj emisiji ne
moemo ni nagaati.
Meutim, ekipa B92 istrauje, iz dobro obavetenih izvora u Putevima
Srbije, saznaje da su inkasanti u Beogradu i Niu u periodu od 2004. do
2006. godine dnevno krali, odnosno nisu prikazivali prolazak preko
rampe do 300 stranih lepera. Cena za prolazak jednog je oko 75 evra.
Takva dnevna cifra mogla je dostii oko 30.000 evra, to je blizu milion
evra meseno.
Tako i na osnovu tih podataka dobijamo sline iznose o kojima
su spekulisani mediji tokom istrage, odnosno dobijamo iznos koji je tri
puta vei od onoga to stoji u optunici.
Inkasanti su u podeli novca dobijali najmanje. Ostaje pitanje gde su
stotine hiljada evra koje su mogli prisvajati organizatori grupe i zato
nije praen trag tog novca, koji bi se kasnije mogao vratiti u budet, ako
se dokae da je neija imovina steena ba tim parama.
TA DA SE RADI:
Ko moe da zatiti uzbunjivae Goran Miloevi

Politika pogledi sa strane objavljeno: 27.08.2011
Pojedinac protiv mafije
Sebi sam iskomplikovao ivot

Kao i veina nas koji smo radili na autoputu, radio sam po ugovoru na
tri meseca; tako est godina, i onda sam dobio otkaz. Neki su radili i po
desetak godina, ali obino se to angaovanje zavravalo otkazom. To je
provereni nain da ljudi budu posluni. Sluaj je hteo da je
administracija napravila greku u izdavanju tih mnogobrojnih ugovora o
243

radu: nisu mi dostavili novi ugovor na vreme, i ja sam otiao da ih
prijavim optinskoj inspekciji rada. Ispostavilo se da inspektor nije bio
spreman da mi pomogne. Tada sam radio na naplatnoj rampi Kolari
kod Smedereva. Inspektor mi je rekao: nije to za nau inspekciju, idi u
Beograd, tamo vidi. A u hodniku, kad smo izali, kae mi: ,,Pusti ti to,
drugar, tu firmu dre beogradski mangupi. To me je razljutilo: ovek
koji treba da titi moja prava savetuje me da se klonim ,,beogradskih
mangupa. Onda sam na Forumu parlamenta Srbije, koji je u to vreme
imao svoj sajt, napisao da radim u jednoj dravnoj firmi i da traim
pomo od nekoga kome u da saoptim ta se u toj firmi deava.
Niko od nadlenih nije reagovao na moj apel i ja sam onda ispriao
nekome na poslu ta sam napisao na Forumu parlamenta. A u
,,Putevima Srbije dovoljno je da jednom oveku neto ispria, svi e
to brzo saznati. Pa i oni koji odluuju o otkazima. Tako sam dobio
,,odluku o prekidu ugovora o radu jer je ,,prestala potreba za mojim
angaovanjem.
Ranije sam uo od mojih kolega koji su radili na veim naplatnim
rampama da se pojavljuju neki kamioni s neverovatnim vremenom
ulaska na autoput i da tu neto nije u redu. S otkazom u rukama, nisam
hteo da odustanem: otiao sam o svom troku autom do Nia i snimao
svojom kamerom prolaz vozila. ak i meni koji sam taj posao radio
nita nije bilo sumnjivo: vozai izvlae iz automata kartice. Ali onda,
sudbina je valjda takva, zaustavio se jedan leper ispred mene koji je
nekoliko minuta pre toga uzeo karticu. Krenuo je prema Beogradu.
Zamolio sam ga da mi na trenutak da tu karticu koju je uzeo i onda
vidim neko nelogino vreme: kartica je stara! Kamerom sam snimio i
karticu i moj razgovor s vozaem strancem na mom loem engleskom.
Zatim sam poao kui prema Smederevu. I onda, blizu Beograda, opet
ispred mene voza lepera uzima karticu i skree ka prvoj pumpi kod
Bubanj potoka. I njega zamolim da mi pokae karton i vidim da je i
njegova kartica stara! I to snimim.
244
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Tih dana na Internetu sam video da je usvojen zakon o

dostupnosti informacija i ja se onda obratim elektronskom potom
povereniku abiu s molbom da mi obezbedi listu prolaza vozila na
naplatnim rampama koje sam snimao. Nita vie od toga: samo listu
(,,listing) na kojoj je navedeno o kojim vozilima je re (po
kategorijama). Naravno da njima to nije odgovaralo jer bi morali da
objasne zato se lista ne slae sa snimkom. ,,Zbog poslovne tajne,
odbili su abiev zahtev.
alio sam se onda sudu i sud je naloio ,,Putevima Srbije da mi
dostave listu. Ali prethodno su u ,,Putevima ve bila neka hapenja:
listing sam traio u februaru 2006, a u maju su bila hapenja. U
septembru su mi dostavili listing i pozvali me da budem svedok na
suenju ,,drumskoj mafiji. Kasetu sa snimcima prethodno sam predao
MUP-u, koji ju je dostavio sudu. Sve sam radio sam, a paralelno sa
mnom oigledno su radile neke slube, o emu nita nisam znao.
Oekivao sam da e posle toga odmah da me vrate na posao, ali nisu me
vraali. Jer kako da me vrate kad sam zbog klevete tuio tadanjeg
generalnog direktora Branka Jocia, koji me je nazvao lopovom, a
Rodoljuba abia takoe nekim uvredljivim imenima. Kasnije su me
vratili na posao, ali opet po ugovoru o delu, i to u nonu smenu: neko
ko se zamerio tolikom broju ljudi radio je nou. Tada su na mene
potezali pitolj.
Posle svega ostaje mi da kaem da kad bi mi neko ponudio da ,,vratim
film, verujem da ne bih sve to ponovio. ao mi je zbog toga, ali bio
bih neiskren kada bih rekao neto drugo. Mafija je kod nas mona, u
vezi je sa dravom, a pojedinci koji se protiv nje bore nisu moni. Jer
koliko mogu Rodoljub abi i Verica Bara? Sreo sam se i sa
Amerikancem Stivenom Konom, direktorom Nacionalnog centra za
uzbunjivae iz Vaingtona, koji je poetkom leta bio gost nae drave.
Pitao sam ga: Koliko godina Amerika ima iskustva u zatiti
uzbunjivaa? Rekao mi je: Trideset godina. Znai, toliko mi kasnimo
za njima. Sebe doivljavam kao gubitnika. I kao nekoga ko je sebi
iskomplikovao ivot.
245
SAMO U SRBIJI:
Krade novac od putarine, a ne mogu da mu daju otkaz!

Radnik "Puteva Srbije" ore oguri je ak tri puta za samo pet
godina dobio otkaz, ali ga je Inspektorat rada svaki put vraao na posao.
Proitajte kako je to mogue
U Srbiji ponekad nije dovoljno ni da tri puta dobije otkaz sa istog posla
za samo pet godina, poto uvek postoji mogunost da Inspektorat za rad
takvu odluku poniti i zaposlenog vrati na posao. To to je radnik
Puteva Srbije ore oguri od 2008. do 2013. tri puta dobio otkaz
zato to je novac od naplate putarine uzimao za sebe, prema miljenju
Inspektorata za rad, nije dovoljno jak prekraj za otkaz, ve je sporan
poslodavac koji nije postupio u skladu s odredbama zakona kojim se
ureuje postupak otkaza.
oguri je kao radnik na naplati prviprekraj napravio krajem jula 2008.
u treoj smeni i tom prilikom je protivpravno prisvojio 140 evra iz kase
i 540 dinara. Samo nekoliko dana kasnije, u prvoj smeni, uzeo je 384
evra i 360 dinara, da bi desetak dana kasnije prisvojio jo 530 evra i
1.120 dinara. Sve ove podatke proverili smo i u Putevima Srbije, u
kojima navode da je ovaj radnik i pored toga reenjem Inspektorata za
rad vraen na posao u martu 2009. godine.
Krajem 2011. oguri je ponovo na naplatnoj rampi otetio putnike
tako to ih je krajcovao za 200 dinara kusura, zbog ega su putnici i
podneli albu Putevima Srbije.
Poetkom 2012., po zavrteku prve smene, on je ak prisvojio pazar u
vrednosti od 56.000 dinara, zbog ega mu Putevi Srbije daju otkaz,
ali ga Inspektorat za rad ponovo vraa na posao.
Sredinom prole godine, oguri po trei put dobija otkaz zbog manje
uplaenog pazara u iznosu od oko 30.000 dinara, a Inspektorat za rad ga
jo jednom vraa na posao u septembru 2013
oguri je sve radio po sistemu ukrade novac s naplate
putarine, dobije otkaz, a onda tui firmu sudu zato to si dobio otkaz.
246
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Sledi alba Inspektoratu za rad za vraanje na posao, koji oguria

ekspresno vraa na posao do okonanja sudskog spora, a on traje
godinama (prva tuba podneta 2008, postupak i dalje u toku).Nakon
drugog otkaza ugovora o radu, oguri se prilikom razduivanja
opreme pozdravio s kolegama reima Vidimo se uskoro!, to govori o
njegovoj sigurnosti u ljude koji su ga ve jednom vratili na rad, kau u
Putevima Srbije.
- Zaposleni . . je do sada tri puta dobio otkaz u JP Putevi Srbije
zbog povrede radne obaveze: 2008. godine, 2012. i 2013. godine.
Reenjem Inspektora rada ovaj radnike je vraen na posao u Sektor
naplate putarine do pravnosnanog okonanja radnih sporova pred
Prvim Osnovnim sudom u Beogradu. Protiv navedenih reenja o
vraanju na rad Putevi Srbije su podnosili albe ministru rada,
zapoljavanja i socijalne politike, ali su one svaki put odbijene kao
neosnovane, pa je oguri i dalje ostao u radnom odnosu u Putevima
Srbije kau za Telegraf u ovom preduzeu. Kako dodaju u
Putevima, prilikom davanja otkaza Ugovora o radu ni na koji nain
nisu povredili prava zaposlenog.
- Nije jasno iz kog razloga je Inspekcija rada svaki put svojim reenjima
odlagala izvrenje reenja o otkazu Ugovora o radu za ovog zaposlenog
navode dalje.
S druge strane, u Inspektoratu za rad kau za Telegraf da je u
konkretnom sluaju Inspekcija rada nedvosmisleno utvrdila da je
reenjima poslodavca o otkazu Ugovora o radu oigledno povreeno
pravo zaposlenog.
- Pod oiglednom povredom podrazumeva se gruba, oigledna,
nesumnjiva povreda koja je vidljiva ve na prvi pogled, jer poslodavac
nije u potpunosti postupio u skladu sa odredbama zakona kojim se
ureuje postupak otkaza Ugovora o radu tvrdi za Telegraf.rs direktor
Inspektorata za rad Dragoljub Peuraa.
Peuraa istie da Inspekcija rada postupa u skladu sa zakonom i u
okviru svojih ovlaenja.
247

- U konkretnom sluaju o zahtevima zaposlenog oguria odluivali su
razliitiinspektori rada i svi su odloili od izvrenja reenje poslodavca
o otkazu Ugovora o radu. Po albama na navedena reenja odluivalo
su tri razliita direktora zbog dugog vremenskog perioda izmeu prvog
i poslednjeg obraanja navedene stranke. Jasno je da se ne moe
govoriti o pristrasnosti u navednom sluajevima, jer su o zahtevima i
albama odluivale razliite osobe kae Peuraa.
Foto: Tanjug/Tanja Vali
U Putevima Srbije, ipak, tvrde da ovakva odluka Inspektorata za rad
nije dobra ni za koga, ni za preduzee, a ni za zaposlenog koji se samo
ohrabruje na protivpravno ponaanje, ime nanosi tetu i budetu
Republike Srbije.
U Putevima Srbije navode da iako zapisnikom inspektora rada nije
konstatovana nijedna oigledna povreda prava zaposlenog niti je
navedena nijedna nepravilnost, inspektor rada donosi reenje o povratku
na posao oguria to predstavlja zloupotrebu ovlaenja sa unapred
postavljenim ciljem da se zaposleni vrati na rad, ime se praktino
podrava u vrenju zloupotreba, to svojim daljim postupcima
potvruje.
- Oigledno je da Inspektorat za rad ne eli da zaposleni ore oguri
prestane sa radom, ve svojim reenjima odlae otkaz Ugovora o radu i
udaljavanje zaposlenog sa rada, iako su u pitanju povrede rada koje u
sebi sadre elemente krivinog dela. Prilikom postupka utvrivanja
povrede radnik obaveza i dunosti . , mi smo u svemu vodili rauna
o pravima zaposlenog, to potvruje i zapisnik inspektora rada u kome
nije navedena nijedna nepravilnost, tako da ne postoji povreda prava
zaposlenog kau u Putevima.
ore oguri odbio je da prokomentarie za Telegraf ove navode.
Reenjem Inspektorata rada vraen je na posao do donoenja odluke
suda.
(Telegraf.rs)
248
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Bolest celog Balkana:

http://www.dnevno.rs/biznis/101236-bolest-celog-balkana-korupcijakao-nacin-zivota-i-kako-je-se-napokon-resiti.html
Korupcija kao nain ivota i kako je se napokon reiti?
Prema istraivanju 'Transparency International', od zemalja Balkana
najloije su rangirane Albanija, koja se nalazi na 116. mestu, i Kosovo
koje je na 111. mestu od ukupno 177 zemalja sveta, koliko je
obuhvaeno istraivanjem. Sledi Srbija koja se ove godine nala na 72.
mestu po stepenu percepcije korupcije, kao i Bosna i Hercegovina.
Nakon poslednjeg izvetaja o korupciji u svetu, gde je organizacija
Transparency International veinu zemalja Balkana svrstala na samo
evropsko dno, ugledni strunjaci i profesori iz regiona su za Anadolu
Agency komentirali zato balkanska drutva nikako ne uspevaju da se
izbore sa dve socioloke poasti: korupcijom i mitom.
Prema istraivanju ove organizacije, od zemalja Balkana najloije su
rangirane Albanija, koja se nalazi na 116. mestu, i Kosovo koje je na
111. mestu od ukupno 177 zemalja sveta, koliko je obuhvaeno
istraivanjem. Sledi Srbija koja se ove godine nala na 72. mestu po
stepenu percepcije korupcije, kao i Bosna i Hercegovina.
Emir iki, predsedavajui Odbora direktora Transparency
Internationala BiH, kae da ova zemlja nije postigla nikakav napredak u
pogledu borbe protiv korupcije u odnosu na prolu godinu.
Ali, bojim se da bi naredne godine mogli imati ak i loije rezultate.
Srbija nas je stigla nakon to su pokazali odlunost u borbi protiv
korupcije posljednjih godina. 'ienje' velikih tajkuna i monika u
Hrvatskoj je vrlo vidno, jer je najbolje rangirana od svih zemalja
regiona. BiH je 2002. i 2003. godine bila jedan od nosilaca borbe protiv
korupcije, ali od tada beleimo pad rekao je on.
Korupcija na Balkanu kao nain ivljenja
Strunjaci veruju da su korupcija i davanje mita na Balkanu postali
nain ivljenja gde se sva vanija pitanja u javnom, ali i privatnom
249

ivotu reavaju podmiivanjem, davanjem sira i mleka, ali i
davanjem poklona i koverti.
Stanovnici balkanskih zemalja suoavaju se sa korupcijom u kolama,
univerzitetima, gde plaaju za ispite i sticanje diploma, u policiji i
sudstvu kako bi izbegli kanjavanje, u ministarstvima kako bi lake
doli do zaposlenja, pa do toga da plaaju i za povoljnije mesto gde
e poivati. Mito se neretko daje i za razliite lekarske usluge, od
poroaja ene, do breg dolaska do termina za razliite pretrage.
Profesor Jusuf iga sa Odsjeka za sociologiju Fakulteta politikih nauka
Univerziteta u Sarajevu je izjavio da u veini balkanskih zemalja ne
postoje mehanizmi za uvoenje odgovornog ponaanja u drutvu i
dravi, pie Buka.com.
Balkanska drutva su ula nespremno u demokratsku tranziciju i zato
nijedno drutvo na ovim prostorima ne uspeva da se stabilizuje. Ne
postoje mehanizmi za odgovorno ponaanje, stari sistem je uruen, dok
novi sistem nije demokratski. Isto tako, zemlje Balkana su bile izloene
ratovima i nismo stigli sa ureenjem i organizovanjem drave i drutva
rekao je profesor.
uga naglaava da veliki problem predstavlja injenica da niko u dravi
i drutvu nee biti sankcionisan za svoj nerad, greke i neodgovornost, a
sve vie ljudi ne eli da zna razliku izmeu potenja i nepotenja,
izmeu pravih i lanih vrednosti.
Stvoren je ambijent koji dozvljava da se proe bez sankcija i kazni i
uruen je sistem vrednosti koji bi vas motivisao da budete odgovorna
osoba. Drutvo se nalazi u jednoj dubljoj krizi koja je zahvatila sve pore
drutva. To je kao sluaj tekog bolesnika koji boluje od raznih bolesti i
onda je teko leiti samo jednu bolest. Zato mislim da e popravljanje i
leenje drutva trajati dugo vremena rekao je prof. iga.
On istie da sve poinje od obinog oveka i dodaje da se ljudi i sami
moraju menjati ako ele bolje, naprednije i stabilnije drutvo i dravu.
Ovdanji ovjek i sam se mora menjati. Potrebno je poboljati rad
sudstva, policije i kolstva. Potrebno je napraviti infrastrukturu drave
250
eljko LJ. Krsti
SVITAC
kako bi se titila prava ljudi i da se graani uine odgovornima za svoje

postupke. Zato u ozdravljenju drutva moraju uestvovati svi segmenti
drutva i drave. Prvi korak poinje u glavama ljudi pojedinano i
nainu na koji se ponaamo prema ljudima, drutvu i dravi zakljuio
je iga.
Politiarima u BiH odgovara korumpirana drava
iki je rekao da veliki problem u BiH predstavlja injenica da politiki
establiment ne iskazuje potrebnu volju i odlunost u borbi protiv
korupcije ocenjujui da korumpirana drava odgovara politiarima u
zemlji.
U BiH nema osuujuih sudskih presuda protiv visokih monika i
borba protiv korupcije je jo uvek samo na deklarativnom nivou.
Oigledno je da u BiH nedostaje politika volja i sadanji politiki lideri
dre zemlju zarobljenu i nisu zainteresovani za neke velike promene u
drutvu u dravi. Borba protiv korupcije mora poeti od politiara.
Protiv velikog broja politiara vode se sudski procesi naglasio je
iki.
On smatra da visoka korupcija u BiH, ali i ostalim zemljama Balkana
proizvodi visoki stepen siromatva meu velikim brojem graana.
Objanjava da zbog visoke korupcije mnogi ljudi na Balkanu nemaju
dovoljno novca, posao niti mesto za stanovanje kako bi iveli ivot
dostojan normalnog oveka.
Korupcija je evidentno problem broj jedan u BiH, ali i na Balkanu, to
direktno utie i na sve vei broj siromanih ljudi. Ako graani 2014.
godine ne glasaju za neke nove politike snage teko je oekivati
pomak. Mislim da su nam sadanji politiari ve mnogo puta pokazali
da ne ele napredak ove zemlje rekao je on.
Sudovi u saradnji sa politikim partijama
Emir iki naglaava da sudovi u BiH ne ele da osuuju visoke
monike, jer su, tvrdi, blisko povezani sa njima i pod uticajem
vladajuih politikih partija u zemlji. Te politike stranke, prema
njegovom miljenju, imaju veliki uticaj i kontrolu svih znaajnijih
drutvenih, politikih, medijskih i ekonomskih odluka u zemlji.
251

Postoji veliki pritisak politikih struktura na sudove i na agencije koje
bi trebalo da se bore protiv korupcije. Postoji visoki stepen autocenzure
meu tuilatvima, jer ne ele da procesuiraju velike monike. Agencije
moraju biti nezavisne od politike smatra iki.
Ipak, u borbi protiv korupcije, istie, vrlo je znaajno i da sami graani
ponu da se menjaju, poev od toga da prestanu da samoinicijativno
nude mito u bolnicama, policiji, sudovima i kolama.
Obini graani mogu da doprinesu suzbijanju korupcije ukoliko
prestanu da plaaju za usluge u javnom i privatnom ivotu. Ali, bojim
se da veina obinih graana samo sledi tok svojih politikih
predstavnika. Dobra vest je da sve vie graana odluuje da ne daje
mito za usluge koje svakako moraju da dobiju besplatno, kae on.
Od zemalja regije, prema posljednjem izvetaju Transparency
International, najbolje je rangirana Hrvatska koja se nala na 57.
mestu, kao i Crna Gora i Makedonija, koje se nalaze na zajednikom
67. mestu.
Napredak Hrvatske
Predsednica Transparency International Hrvatske Davorka Budimir
izjavila je da je Hrvatska ostvarila vrlo znaajan rezultat u poslednjem
izvjetaju koje meri stepen korupcije u zemljama sveta.
Hrvatska je u poslednjem izvetaju Transparency Internationala
napravila pomak od dve pozicije i zauzela 57. mesto. Obzirom na sve
afere koje su se desile u Hrvatskoj ovo je znaajan pomak rekla je
ona.
Istakla je da ostatak regije nije napravio neki znaajniji pomak,
naglasivi da se korupcija u Sloveniji dodatno poveala ove godine, to
prema njenom miljenju, jasno pokazuje da je re o regiji gde je
korupcija postala nain ivljenja i komunikacije meu ljudima.
Srbija i Crna Gora su napravile pomak, dok su ostale zemlje na skoro
istim pozicijama kao i prole godine. Slovenija je pala za etiri pozicije
i sada se nalazi na 43. mestu, to je pomalo iznenaujue kae
Budimir.
252
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Cela drava, ali i drutvo moraju da se ukljue u borbu protiv korupcije.

Treba poeti ponovo! Ne moemo uvek svu krivicu svaljivati na
politiare i na vladu, iako su oni u velikoj meri i krivci. U vezi sa
suzbijanjem korupcije vrlo je znaajno da se pone sa menjanjem
ponaanja kod obinih graana koji konano moraju postati odgovorni
lanovi drutva i drave. Ako elimo drutvo bez korupcije onda se svi
moramo ukljuiti u borbu protiv korupcije istakla je ona.
Na evropskom nivou, zemlje sa najviim stepenom korupcije su
Ukrajina na 144. mjestu, a slijede Bjelorusija, Albanija, Kosovo,
Moldavija, Jermenija, Grka, Bugarska, Srbija i BiH
Rumunski turizam korupcija kao atrakcija :

Biznis i finansije
ponedeljak, 14. april 2014.
U Bukuretu je organizovana velika turistika tura mita i korupcije.
Organizator jednog od najznaajnijeg festivala dokumentaraca u
istonoj Evropi Jedan svet Rumunija (One world) ovom turom eli da
ukae da je korupcija poast koja i 25 godina nakon pada komunizma
hara istonom Evropom. Poseta poinje u bogatom kraju grada, a vodi
je optimista po pitanju budunosti jer je pravosue Rumunije poelo da
se izrie presude i osobama na visokim poloajima.
Na zalasku sunca, u modernom kraju Bukureta Dorobanti, grupa turista
na trotoaru eka da zapone posetu "svetim mestima" korupcije.
"Na mestima na kojima emo se zaustaviti nikoga neemo nai kod
kue jer su svi u zatvoru", rekao je grupi turista Eugen Istodor, novinar i
pisac koji je za ovu priliku i turistiki vodi.
Poseta poinje u ulici u kraju Dorobanti, koji je uven po luksuznim
prodavnicama i kafeima. Ba ovde je jedan poslovni ovek potkupio
dva biva ministra poljoprivrede, Deebala Remea i oana Muresana,
253

da bi uticao na ishod javnih nabavki u uvenoj "aferi kobasica". Pored
15.000 evra u keu, Remes je za svoje usluge dobio i kobasice i
ljivovicu.
Dva biva ministra su prole godine osuena na tri godine zatvora.
Uz kombinaciju humora i preciznih informacija, jedna od stanica je i
kua Adrijana Nastazea, premijera od 2000. do 2004. i najvieg
zvaninika koji je od pada komunizma osuen na kaznu zatvora zbog
korupcije. Nastaze je od januara u zatvoru jer je dobio mito i proneverio
novac upotrebivi ga za predizbornu kampanju.
"Ljudi koji su radili u vladinim institucijama morali su da plate po 125
evra da bi uestvovali na konferenciji pod nazivom Trofej kvaliteta. Tu
nije bilo rei o kvalitetu, samo o mitu. Tako je za izbore prikupljeno
milion evra", rekao je Istodor.
Ovom turistikom posetom, organizatori jednog od najznaajnijeg
festivala dokumentaraca o ljudskim pravima u istonoj Evropi, Uan
vorld Rumunija, ele da ukau na poast koja ugroava svakodnevno
funkcionisanje bivih komunistikih zemalja. Prema podacima
Trasnparensi interenenala, u tim zemljama je percepcija korupcije
najvia u Evropi.
Poenta festivala je, meutim, da i graani mogu neto da promene.
"Odbio sam da dam uobiajeni mito kod lekara i ipak sam dobio negu.
Nisu me oterali, pa mislim da to moe da funkcionie", rekla je za AFP
jedna od turista Mihaela Oproiu.
Nakon zaustvljanja pred luksuznom palatom vlasnika fudbalskog kluba
Steaua Bukuret iija Bekalija, koji je je u zatvoru zbog korupcije,
poseta se zavrava ispred sedita vlade radi prezentacije dosijea o
zloupotrebi poloaja.
"Ne zaboravite, svako ima svoju cenu i ova poseta nije nikakva
garancija da sutra neete primiti mito", upozorava vodi.
On je optimista. Pravosue u Rumuniji je poelo da se obraunava sa
monicima koji zloupotrebljavaju vlast. Nakon godina nekanjivosti u
2013. godini je osueno 1.000 osoba za korupciju, a meu njima
ministri, policajci i gradonaelnici. U 2006. bilo ih je 155.
254
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Prole godine se takoe po prvi put nakon vie godina dogodilo da je

desetine hiljada mladih izalo na ulice u RUmuniji, Bugarskoj i Bosni
da kau stop korupciji i nepotizmu.
"Naa generacija moda nee videti rezultate, ali naredna hoe, i to se
rauna", kazao je Istodor.
Blic etvrtak, 24. oktobar 2013. | Dragan Blagojevi, Beta
Blic: UN upozorava: Ko eli dozvolu za biznis u Srbiji, za mito mu
treba 935 evra
AFP, euractiv Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala
(UNODC) i Evropska komisija ocenili su u najnovijem izvetaju da je
"korupcija jedna od najveih prepreka za poslovanje na Zapadnom
Balkanu". Prema izvetaju, na Kosovu se u proseku trai najvea svota
za mito u biznisu, dok je korupcija najrasprostranjenija u Srbiji.
U Srbiji poslovni ljudi koji ele da dobiju dozvole ili pokrenu posao
moraju da na ime mita daju u proseku 935 evra. Istraivanje je pokazalo
da se mito najee daje u regionu u novcu, ali i hrani i piu, u
sektorima graevinarstva i trgovine i to da bi se ubrzali "postupci za
pokretanje poslova".
U izvetaju "Biznis, korupcija i kriminal na Zapadnom Balkanu",
objavljenom 24. oktobra u Briselu, upozorava se da je "korupcija,
zajedno s kriminalom, veliki teret za razvoj regiona u celini" i da
najtee pogaa graevinarstvo i trgovinu.
S korupcijom su se, kako se ukazuje, biznismeni suoili najvie u Srbiji
- u 17% poslova, i u Albaniji gde je taj postotak bio 15,7 za godinu
dana.
Meutim, u proseku najvie novca za podmiivanje da bi se, to je
najei cilj, omoguilo pokretanje nekog posla, moralo je da se da na
Kosovu, proseno 1.787 evra za jedan mito, dok je u Srbiji mito u
proseku iznosio 935 evra po poslu.
U Hrvatskoj je "tarifa" za podmiivanje javnih slubenika u proseku
395 evra, u Makedoniji je to 689 evra, u Crnoj Gori 830 evra, u Albaniji
904 evra.
255

Najmanje rasprostranjeno podmiivanje za poslovanje je u Crnoj Gori i
na Kosovu, a u Makedoniji se mito za biznis tokom godine dana morao
dati u proseku u 6% sluajeva, postotak od 10,4 je bio u BiH, a u
Hrvatskoj su poslovni ljudi morali da daju "plave koverte" ili druge
nadoknade u 10,7% sluajeva.
Prema izvetaju, u svega 1,8% sluajeva predstavnici biznisa su bili
spremni da inspekcijama i sudskim vlastima prijave sluajeve traenja
mita za dobijanje poslova ili ubrzavanje postupka izdavanja dozvola i
drugo. Najei razlozi za neprijavljivanje, kako navode predstavnici
preduzea i biznisa, to to to "nema nikakve svrhe", odnosno to to je
"podmiivanje uobiajena praksa" ili "znak zahvalnosti".
Zamenik direktora UNODC Sandip avla je, predstavljajui izvetaj,
predoio da bi u zemljama Zapadnog Balkana taj teret korupcije i
pretnji organizovanog kriminala za poslovne krugove bio veoma
umanjen ako bi vlasti "primenile znatno vie bolje ciljanih mera" da se
to delotvorno suzbije.
Na udaru mala preduzea i stranci
U dokumentu EK i UN se podvlai da razgovori i istraivanja u vie od
12.700 preduzea na Zapadnom Balkanu pokazuju da je "korupcija
trea najvea prepreka za poslovanje u regionu" i da je u 10% poslova
bilo nuno da se da mito u kontaktima sa zvaninicima javne uprave.
Na Zapadnom Balkanu je, kako se navodi, u protekloj godini 5,9%
moguih uesnika u poslovima odustalo od ozbiljnih investicija zbog
zahteva da daju mito, a 9,1% biznismena je obustavilo bilo kakvo vee
ulaganje zbog pretnji da dou pod udar kriminala. Najvei deo mita su
preduzetnici primorani da daju optinskim ili oblasnim zvaninicima,
slubenicima u carini, "a posredno se stavlja do znanja da se mito po
pravilu daje i za izbegavanje poreza".
U izvetaju EK i UN se ukazuje i na to da je u regionu 35,7% mita
slubenicima javne administracije plaano u gotovini, i to u proseku
880 evra po mitu. Hrana i pie, dati za podmiivanje u 33,6% sluajeva,
drugi su najpopularniji vid plaanja mita, a u 21% sluajeva mito su bila
"ostala sredstva".
256
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Najei cilj plaanja mita je da se "ubrzaju postupci za pokretanje

poslova", i to u 40,3% sluajeva, a potom, kako kau predstavnici
biznisa, "bolji tretman" (14,1% sluajeva), kao i "omoguavanje
dovretka postupka" (12,7%) i ostali razlozi.
Znatno ee se sa zahtevima za plaanje mita suoavaju delatnici u
malom biznisu, nego uesnici u krupnim poslovima, kao to je
podmiivanje ee uslov za poslove kompanija s ueem stranog
kapitala, nego za one koje nemaju inostrana ulaganja.
Graevinarstvo, i to u proseku 12,2%, i trgovina, u 10,3% sluajeva su
najvie na udaru zahteva za davanje mita da bi se omoguili poslovi.
Sagovornici iz preduzea sa Zapadnog Balkana su istraiteljima UN i
EK takoe predoili da su potom na udaru podmiivanja preraivaka
industrija (9,9%), proizvodnja gasa, elektroenergije i sektor
snabdevanja vodom (9,2%), kao i hotelijerstvo i ugostiteljstvo, u 9%
sluajeva.
Denana Halimovi: 04.07.2014
Korupcija u BIH kao javni biznis

to zbog loe saradnje raznih nivoa vlasti i zakonodavnih institucija, to
zbog inertnosti i loih zakonskih rjeenja, borba protiv korupcije u
Bosni i Hercegovini je neefikasna. Tome doprinosi i nedostatak
politike volje, ali i tzv. prijateljski poslovi u koje se ne dira i za koje
se ne pita.
Poput svih sumnjivih aktivnosti, i korupcija se provlai kroz nacionalnu
matricu, a za to vrijeme pune se depovi pojedinaca koji su zatieni
kako od sudske tako i javne osude.
Efikasna strategija i akcioni plan koji e pratiti adekvatna provedba
kljuni su za rjeenje ovog pitanja, naroito u kontekstu pribliavanja
BiH Evropskoj uniji.
"Kad se nae u situaciji da ti neko blinji umire, mora dati, inae
umre!, kae nam jedan Sarajlija.
257

Dati novac i obezbijediti se da ne proe po najgorem scenariju, postala
je posve uobiajena praksa za graane BiH:
Graani o korupciji
Oito, u BiH ni najosnovnija prava ne mogu biti ostvarena ukoliko se
ne podmae u zdravstvu, kolstvu, pa i u saobraaju, to pokazuje i
snimak postavljen na Youtube na kojem policajci u blizini Viteza
zaustavljaju vozilo, a voza odlazi nakon to je policajcima dao 10 eura
kako mu ne bi naplatili kaznu:
U dvije godine korupcija u BiH odnijela je u nepovrat gotovo milijardu
i po eura, to e rei da je svake sekunde pojela 24 eura. I ima je
svuda. Otvorivi Pandorinu kutiju, to je i kodni naziv najvee
korupcionako-kriminalne afere otkrivene od rata naovamo, ispostavilo
se da je jo barem milijarda eura zavrila u depovima dravnih
slubenika, uglavnom carinika, od kojih je dobar dio bio na elnim
funkcijama.
Sudei prema aktualnom direktoru UIO BiH Miri Dakuli, razmjere
nisu tek u okvirima ove institucije:
Imamo preko milijaru i po prihoda vie nego to se naplaivalo do
tada. Nama se taj jo netko nije javio kome su zafalili ti prihodi, kae
Dakula.
Korupcija u BiH nije tajna djelatnost ve javni biznis javnih institucija.
Bar tako navodi lan Predsjednitva BiH eljko Komi:
Najvea je korpucija, najvee se pare vrte i najvei je rat oko toga su
javne kompanije, poput Elektroprivrede, telekomunikacija. Nije daba
rat ko e biti direktor i ko e ta dobiti. Najvea se korupcija krije u
tenderima, tvrdi Komi.
Javne nabavke u javnim kompanijama ve odavno su poligon za
bogaenje pojedinaca, gdje se po principu koliko sam ja dobar
zavravaju poslovi.
Jedan od primjera je i nedavna presuda protiv Konkurencijskog vijea
BiH po tubi kompanije Elektrokontakt, koja je svojevremeno za
nabavku mjernih ormaria za Elektroprivredu BiH dala ponudu manju
za gotovo 750.000 eura od firme koja je prola na tenderu.
258
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Direktor Elektrokontakta Muzafer Kalji jedan je od rijetkih koji je

javno medijima progovorio o neregularnostima:
Ako sam ja ponudio za taj tender 2,100.000 za cirka 16.000 glavnih
razvodnih ormara, a firma koja se nikada do tada nije bavila
proizvodnjom toga ponudila je 3,500.000 - znai 1,400.000 je otilo
negdje, u neije depove, naveo je Kalji.
O korupciji u BiH svi sve znaju, a skoro niko ne radi nita. Dravna
Agencija za prevenciju i borbu protiv korupcije nije profunkcionisala ni
sa pola kapaciteta. Uzalud svi apeli EU da se BiH mora suoiti sa
korupcijom, stanje je i dalje loe. A gdje sve kripi, potcrtao je Richard
Wood iz Delegacije EU u BiH:
"Nema pouzdanih i pravovremenih podataka i analiza kada je u pitanju
upravljanje i integritet, slab je institucionalni kapacitet. Slab je kapacitet
parlamenata da razviju, koordiniraju i prate implementaciju
antikorupcijskih politika, strategija i zakona. Prisutan je opti
nedostatak politike volje da se uhvate u kotac sa korupcijom, te visok
prag prihvatanja korupcije i slab pritisak javnosti da se to stanje
promijeni. Etika javnog sektora je slaba, politiki sistem zarobljen, a tu
je i upitno finansiranje politikih stranaka, kao i procedure javnih
nabavki, konstatovao je Wood.
Bez politike volje nema ni borbe protiv korupcije, bar dok se sve svodi
na prijateljske relacije, a doneseni zakoni ostaju neprovodivi, to zbog
nezaiteresovanosti, to zbog brojnih rupa kojima se zaobilaze.
Nedavno je EU podsjetila na 24 viemilionske korupcijske afere u RS
koje treba istraiti od zdravstva, preko afera u energetici, industriji,
podjeli subvencija za poljoprivredu. No to za aktere politike scene u
RS znai samo da Evropa nema prea posla, pa je nala ba to i ba u
RS.
Ako su samo 24 afere, onda jako dobro stojimo. Znai to je pria ista
kao u nekim drugim zemljama, ciljana, kae zastupnik SNSD-a u
dravnom parlamentu Drago Kalabi.
259

Da se pokuava i bukvalno uloviti u mutnom pokazao je i primjer
nedavnih poplava gdje se zloupotrebljavala i humanitarna pomo,
lagalo o tetama, a pitanje je i koliko e novca od donacija, ali i tendera
koji budu dodjeljivani za sanaciju teta, otii u neije depove.
POLITIKA
Hrvatska uvoznik korupcije
Prema istraivanjima Hrvatska je druga u Europi po korupciji u
poslovnom svijetu. Uz to, uspjeno i uvozi korupciju. ak se uz etiri
meunarodne afere vezuju imena visokih dunosnika, bivih premijera i
predsjednika.
Ne udi stoga to je u Hrvatskoj u svibnju slabo odjeknuo podatak
kojeg je objavila revizorska kua Ernst & Young, a prema kojem 90
posto hrvatskih menadera vjeruje da je davanje mita sasvim uobiajena
poslovna praksa. Iako su afere Hypo i Mol u kojima je nepravomono
osuen bivi premijer Ivo Sanader za primanje provizija od austrijske
banke i maarske naftne kompanije isprva izazvale estoku reakciju
javnosti, malo tko prati nova suenja nekad najmonijem ovjeku
drave. Nikad dovreni sluaj Daimler u kojem je amerika tvrtka
navodno podmiivala visoke dunosnike nije ostavila jai trag, a bivi
predsjednik Stjepan Mesi, ini se, nee se morati ni braniti od optubi
finskog dravnog odvjetnika koji ga sumnjii za primanje mita u sluaju
Patria prilikom nabavke vojnih vozila 2007. godine.
Nitko nije ist
Kolumnist Novog lista Ladislav Tomii u razgovoru za Deutsche
Welle kae da Hrvatska nije ula u Europsku uniju ista od korupcije,
kao to niti jedna zemlja lanica nije bez korupcije
Bivi premijer Hrvatske, Ivo Sanader
No dodaje da je Hrvatska u Uniju ula bogatija za jednu figuru. To je
hrvatski otkupitelj grijeha, da ne kaem hrvatski Isus Krist Ivo
Sanader, objanjava sarkastino opisujui stanje nacije koja je i prije
pravomone presude osudila biveg premijera kojemu se sudi za
korupciju u nekoliko postupaka. Ista je javnost skoro pa oprostila svim
260
eljko LJ. Krsti
SVITAC
njegovim bliskim suradnicima koji su ga tijekom suenja teretili za

pljaku na svim razinama. Svatko tko je bio spreman teretiti Sanadera,
ak i ako mu je korupcija dokazana, dobio je oprosnicu ili vrlo blagu
kaznu. Istiem primjer biveg ministra regionalnog razvoja Petra
obankovia koji je nakon sudjelovanja u malverzacijama tekim
milijune kuna dobio kaznu drutveno korisnog rada pa sada guli
krumpir u nekoj javnoj kuhinji.
Hrvatska je, izmeu ostalog, zemlja u kojoj se za korupciju sudi i
nekadanjoj vodeoj stranci, danas najjaoj oporbenoj snazi - Hrvatskoj
demokratskoj zajednici (HDZ). Unato deklariranom programskom
vraanju stranke na vrijeme prije Sanadera, novi predsjednik Tomislav
Karamarko nije uspio rebrendirati stranku, iako je dolaskom na njeno
elo proglasio katarzu i novo doba nevinosti za HDZ. U Hrvatskoj
nema nevinih, pogotovo ne u HDZ-u, uvjerava nas Tomii.
Napominje da, iako je u vladajuem SDP-u situacija neto bolja, ne
treba zaboraviti da je lan stranke bio i zagrebaki gradonaelnik Milan
Bandi. Za njim se, kae, vuku stotine repova i stotine nikad
procesuiranih prijava. Grad Zagreb je uvijek imao najvei korupcijski
potencijal za kojeg sam uvjeren da je iskoriten, pria kolumnist.
Iako se Hrvatska tijekom pretpristupnih pregovora nije oistila od
korupcije, jedan od najistaknutijih boraca protiv ove drutvene
anomalije Zorislav Antun Petrovi smatra da su stvoreni preduvjeti da
se to dogodi. Imamo tijela koja mogu procesuirati korupciju, ako do
nje doe. Ali to sve treba jo ugoditi. Sportskim rjenikom reeno;
Imamo dobre skije, rukavice, tapove i naoale. Samo jo treba nauiti
skijati, kae za DW.
Primanje mita u Hrvatskoj mnogi smatraju sasvim normalnom pojavom
Krivi su Slovenci i obavjetajno podzemlje?
U meuvremenu je Mesi putem medija lansirao nekoliko teorija o
tome kako se je ba on naao u sreditu skandala Patria. Kae, posao
nabavke oklopnih vozila je bio transparentan, a za podmetanje sumnjii
Slovence koji su takoer involvirani u sluaj. tovie, optuuje
obavjetajno podzemlje i neimenovane politike krugove koji ga,
261

navodno, ele eliminirati zbog utjecaja kojeg bi mogao imati na budue
parlamentarne izbore. No aktivist Petrovi ne misli da je u pitanju takav
scenarij. Ne vidim zato bi obavjetajno podzemlje podmetalo nekome
tko nema utjecaja i realnu vlast. Zapravo, ne shvaam to bi to pojam
paraobavjetajnog podzemlja trebalo znaiti.
Kolumnist Tomii dodaje da niti jedna zemlja, pa tako ni Finska iz
koje stiu optube protiv biveg predsjednika Mesia nije oaza
osloboena korupcije. Finska na ljestvici percepcije korupcije ima
najviu ocjenu, a istovremeno ima aferu Patria i izvozi korupciju putem
velikih tvrtki. Dakle, nisu korumpirani doma, ali korumpirati e redom
tamo gdje u inozemstvu mogu dobiti posao, misli Tomii.
Na meti su samo bivi monici

Istovremeno finsko Dravno odvjetnitvo poruuje da nee ispitivati
biveg predsjednika Mesia, ve da to preputa hrvatskom Dravnom
odvjetnitvu (DORH). Tomii kae da nema nikakvih oekivanja. Od
DORH-a nitko ozbiljan nita ne oekuje i toga je, mislim, svjestan i
premijer Milanovi. Mislim da je glavni dravni odvjetnik Mladen
Baji odigrao neasnu ulogu u suzbijanju korupcije. Ta neast se sastoji
od toga da je progonio samo one koji su politiki mrtvi. Tomii
procjenjuje da je u pripremi novi val suzbijanja korupcije tijekom
kojeg e se pokuati procesuirati jedan kontroverzni gradonaelnik
koji je vodio drugi najvei grad u Hrvatskoj, a danas je politiki mrtav.
Petrovi misli da bi ispitivanje Mesia pokazalo da u Hrvatskoj nema
nedodirljivih. Nema razloga da neki bivi, sadanji ili budui
dunosnik ne razgovara s organima istrage. Svaki razgovor moe
pomoi razrjeenju problema. Ako ga se zove na razgovor, ne znai da
je i osumnjien, kae on.
.
262
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Teko je ne primijetiti da su optube protiv Sanadera i Mesia dole u

nakon prestanka njihovog politikog ivota, no dok su Sanadera
mjesecima drale na vrhu ljestvice nevoljenih politiara, javnost, ini
se, optube protiv biveg predsjednika ne percipira kao neto bitno.
Razlog tomu Tomii vidi u DORH-u za kojeg kae da je kanalizirao
niz informacija kroz jedan privatan medij.Tu imamo sinergiju DORHa i novinarstva, to je novinar Viktor Ivani duhovito nazvao
tuinarstvom. U Hrvatskoj izaberemo rtvu i onda proslijedimo
medijima sve mogue i nemogue informacije o navodnom beau te
rtve, a onda ga svi duboko mrzimo. Za Mesiev sluaj Tomii kae
da se ta sinergija jo nije dogodila, a da optube, koje se koriste kao
sredstvo dnevno-politikih obrauna, jo uvijek vise u zraku. Nisam
uvjeren u Sanaderovu nevinost, niti u njegovo krivnju. Volio bih
potovati naelo da je svatko nevin dok mu se ne dokae krivnja. No
Sanader je ve osuen, prije svega u sredstvima informiranja,
zakljuuje Tomii.
Petrovi pak ovaj fenomen smjeta u podruje psihologije ili socioligije.
to Hrvati smatraju prihvatljivim ili neprihvatljivim? Postoje ljudi koji
na lokalnoj razini godinama rade na rubu zakona, no to nimalo ne utjee
na njihovu popularnost u javnosti. Neke stvari su ovoj zemlji
iracionalne i meni teko shvatljive, zakljuuje Petrovi
Srbija i Albanija na dnu, Hrvatska trea u regiji po korupciji u
poslovanju
Arhiva Vesti SEEbiz 24.10.2013
ZAGREB - Hrvatska je na treem mjestu u regiji kad je rije o korupciji
u poslovanju, koja je najrairenija u Srbiji i Albaniji, po zajednikom
izvjeu UN-ova Ureda za droge i kriminal (UNDOC) i Europske
komisije, predstavljenom u etvrtak u Bruxellesu.
SEEbiz etvrtak, 24. oktobar 2013. | SEEbiz / H
Izvjee pod nazivom "Poslovanje, korupcija i kriminal na zapadnom
Balkanu: Utjecaj podmiivanja i drugih oblika kriminala na privatno
263

poduzetnivo" temelji se na razgovorima s vie od 12.700 tvrtki i
pokazuje da je korupcija trea najvea zapreka poslovanju u regiji.
Po izvjeu, Srbija je po korupciji u poslovanju vodea u regiji, a slijedi
je Albanija, dok je Hrvatska na treem mjestu.
Podmiivanje u regiji u prosjeku iznosi 10,2 posto, to znai da je
otprilike svaka deseta tvrtka u pet sektora obuhvaenih istraivanjem
(proizvodnja, graevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i transport), koja
je imala kontakte s dravnim slubenicima u 12 mjeseci prije ispitivanja
dala mito.
Taj postotak najvii je u Srbiji i iznosi 17 posto, a slijedi Albanija s 15,7
posto.
Hrvatska je na treem mjestu s 10,7 posto, a odmah nakon nje je Bosna
i Hercegovina s 10,4 posto.
Na podmiivanje u Makedoniji prisiljeno je bilo est posto tvrtki, a
najmanje problema imale su tvrtke na Kosovu i u Crnoj Gori - 3,2
posto.
Ispitivanje je pokazalo da su tvrtke u regiji u prosjeku platile 7,1 mita
dravnim slubenicima godinje.
U Hrvatskoj su tvrtke platile u prosjeku gotovo devet mita godinje, u
Albaniji i Crnoj Gori 4,6, a na Kosovu 7,7.
Korupcija je najrairenija u graevinskom sektoru (12,2 posto), a slijede
veleprodaja i maloprodaja (10,3 posto) te transport i skladitenje (9,9
posto), dok su podaci za proizvodnju, opskrbu strujom, plinom i vodom
i ugostiteljstvo neto manji (9,2 odnosno 9 posto).
U Hrvatskoj najvie korupcije ima u trgovini, a slijede graevinarstvo i
proizvodnja.
Mito se najee daje u obliku gotovine, vie od treine, a u ostalim
sluajevima kao plaena hrana ili pie ili neka druga roba. U deset posto
sluajeva korupcija je bila u obliku razmjene usluga.
Prosjeni iznos mita u regiji je 881 euro. Najvii je na Kosovu gdje u
prosjeku iznosi 1787 eura, dok je prosjek u Hrvatskoj 395 eura, a u BiH
327 eura. Prosjeno mito u Srbiji iznosi 935 eura, u Albaniji 904, u
Crnoj Gori 830, a Makedoniji 689 eura.
264
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Podmiivanje se najee koristi radi ubrzanja procedura, boljeg

tretmana i finalizacije postupka, a esto i kako bi se osigurala naklonost
slubenika za buduu suradnju.
Izvjee otkriva da se mito ee iznuuje od malih tvrtki nego od
velikih i da su vie izloene tvrtke s mjetovitim domaim i stranim
kapitalom nego one u ijem su iskljuivom vlasnitvu stranci.
Kad je rije o primateljima, to su najee predstavnici lokalnih i
regionalih vlasti, zatim slubenici poreznih i carinskih slubi te
slubenici tvrtki za pruanje komunalnih usluga. esto se podmiuje i
slubenike policije, inspektorata, katastarskih ureda te zdravstva.
Manje od dva posto poduzetnika odluilo je prijaviti slubenike koji su
traili mito, a est ih je posto zbog toga odustalo od investicija, po
izvjeu.
BIZNIS, KORUPCIJA I KRIMINAL U CRNOJ GORI
Predstavnici poslovnih subjekata u Crnoj Gori rangiraju korupciju kao
petu najznaajniju prepreku za obavljanje biznisa, nakon visokih
poreza, komplikovanih zakona o porezu, ogranienog pristupa
finansiranju i regulative o radu.
Oko est od deset kompanija imala su najmanje jedan direktan kontakt
sa dravnim slubenikom u proteklih 12 mjeseci prije istraivanja.
Stopa prisutnosti podmiivanja meu onim poslovnim subjektima koji
su imali kontakt sa dravnim slubenicima u tom periodu je 3,2%.
Poslovni subjekti koji daju mito plaaju iznos od 4,6 mita dravnim
slubenicima u 12 mjeseci prije istraivanja.
Postoje neke varijacije u prisutnosti podmiivanja u okviru biznis
sektora u Crnoj Gori: Transport i skladitenje (6,5%) i Usluge smjetaja
i ishrane (5%) imaju vee stope prisutnosti podmiivanja u odnosu na
Proizvodnju i graevinarstvo u kombinaciji (2,9%) i Trgovinu na veliko
i malo (2,2%).
U Crnoj Gori, vie od jedne treine (35,7%) mita se plaa u gotovini.
Srednji iznos koja se plaa po mitu je 411 eura koji odgovara 830 EURPPP.
265

U 44 % svih sluajeva podmiivanja, plaanje mita se ili eksplicitno
(7,6%) ili implicitno (14,3%) trai od strane dravnog slubenika ili se
trai preko tree strane (22,1%) u ime zvaninika, dok u 48,7%
sluajeva mito nudi predstavnik poslovnog subjekta, a da prethodno
mito nije traen.
Dvije petine (40,5%) svih mita koja plaaju poslovni subjekti u Crnoj
Gori se daju prije usluge, dok preko jedne etvrtine (28,6%) se daju
nakon to se usluga obavi.
12 Glavni razlozi plaanja mita su da se ubrza procedura (45,7%) i da
se omoguiokonanje procedure (14,3%). Dodatno, 12% mita se daje
bez odreene direktne svrhe.
Stopa prisutnosti podmiivanja dravnih slubenika je najvea kod
poreskih slubenika (2,4%) i slubenika u katastru (1,9%).
Samo 3,7% mita koji daju poslovni subjekti se prijavljuje nadlenim
institucijama, uglavnom policiji. Preko dvije petine (41,8%) biznis
predstavnika nije prijavilo podmiivanje zato to smatraju davanje
poklona dravnim slubenicima uobiajenom praksom. Dodatno, oko
jedna petina (19,5%) ispitanika navelo je da nijesu prijavili
podmiivanje jer su plaanje smatrali kao znak zahvalnosti dravnom
slubeniku za obavljanje traene usluge.
Prisutnost podmiivanja izmeu poslovnih subjekata u Crnoj Gori
iznosi 0,8%. Iako manje od prosjene prisutnosti podmiivanja koje
plaaju poslovni subjekti dravnim slubenicima, ovo ukazuje na to da
podmiivanje u privatnom sektoru postoji u Crnoj Gori.
Kod oko etvrtine (26,8%) sluajeva podmiivanja meu poslovnim
subjektima prije nego to ih suprotna strana trai, se obavlja eksplicitno,
implicitno ili od strane treeg lica, dok kod oko tri etvrtine (73,2%)
sluajeva mito se nudi bez prethodnog traenja. Najvanija svrha
podmiivanja meu poslovnim subjektima u Crnoj Gori je da se
obezbijede bolje cijene (31,4%).
Poslovni subjekti u Crnoj Gori pogoeni su raznim vrstama kriminala
na razliitim nivoima: stopa prisutnosti za 12 mjeseci viktimizacije
poslovnog subjekta iznosi 5,9% za provalu, 4.7% za prevaru od strane
266
eljko LJ. Krsti
SVITAC
stranih lica, 3,8% za vandalizam, 0,8 % za krau motornog vozila i

0,6% za iznuivanje.
Uee svakog tipa kriminala koji je prijavljen policiji kree se od:
82% za provalu; 57,3% za krau motornog vozila; 55,9% za sluajeve
iznuivanja; 46,5% za sluajeve vandalizma, i 10,7% za prevaru od
strane stranih lica.
Oko tri etvrtine (75,8%) poslovnih subjekata u Crnoj Gori koriste
najmanje jednu zatitnu mjeru protiv kriminala.
Veina biznis predstavnika (68,6%) navode da smatraju da je rizik od
kriminala ostao stabilan u poreenju sa prethodnih 12 mjeseci, dok
19,2% ispitanika smatra da je u porastu, a 10,4% u opadanju.
U prosjeku jedan od dvanaest (8,5%) preduzetnika u Crnoj Gori
navode da nijesu imali znaajna ulaganja u prethodnih 12 mjeseci zbog
straha od kriminala.
BIZNISI, KORUPCIJA I KRIMINAL NA KOSOVU
Ovo istraivanje privatnog biznisa na Kosovu pokazuje da korupcija i
drugi oblici kriminala su glavna prepreka za privatna preduzea, a imaju
negativan uticaj na privatne investicije. Znaajan procenat preduzea
plaaju mito javnim slubenicima, u vie navrata, tokom cele godine.
Biznisi, u sektorima industrijske proizvodnje, snabdevanje elektrinom
energijom, gasom i vodom, su najvie pogoeni od mita, zatim slede
biznisi u sektoru trgovine na veliko i malo. Javni slubenici, sa veim
rizikom primanja mita te u saradnji sa biznisima, su: carinici,
slubenici I funkcioneri u Poreskoj upravi/prihoda, optinski ili
provincijski slubenici.
Iako indikatori percepcije korupcije su nesumnjivo korisni za podizanje
svesti, ova anketa meri aktuelno iskustvo korupcije i kriminala kroz
reprezentativnih anketa preduzea, na osnovu uzorka, kako bi se
obezbedila realnija procena korupcije i kriminala koji utiu na poslovni
sektor,koji se zasniva na dokazima. Na taj nain, ona se fokusira na
obimu i modelu mita prema preduzeima, iz pet razliitih sektora
(obraunavano za oko 79.7% svih biznisa/preduzea na Kosovu) u
njihove este interakcije sa javnom administracijom.
267

Prema anketi, od svih preduzea koja su imala kontakt sa javnim
slubenikom u toku 12 meseci pre istraivanja, 3.2% njih platili su mito
javnom slubeniku. Prosena rasprostranjenost podmiivanja
poslovanja na Kosovu je manje od udela obinih graana Kosova (11.1
%) koji su imali iskustva sa istim stvarima u istraivanju UNODC,
2011, za optu populaciju1.
Preispitivanje iskustava biznisa, koji plaaju mito javnim slubenicima
ukazalo je na injenicu da korupcija igra vanu ulogu u svakodnevnom
poslovanju mnogih kompanija. Kompanije koje plaaju mito plaaju
proseno 7.7 mito godinje, ili oko jedan put u skoro svake sedme
nedelje. Rasprostranjenost podmiivanja je vea uglavnom meu
srednjim i velikim preduzeima (sa preko 50 radnika) nego meu
preduzeima drugih veliina.
Znaajan procenat svih mita koji su plaeni za javne funkcionere, od
strane preduzea na Kosovu, isplaen je u gotovini (59.2%), zatim
obezbeivanje hrane i pia u zamenu za bezpravne usluge od strane
javnog slubenika (58,4%), i druge koristi i dobara (12.1%). Kada je
plaen mito u novcu, prosean iznos mita je 844 evra, ili ekvivalent u
1.787 EUR-PKS.
1, Podaci koji se odnose na mito, od strane individa i domainstava,
preuzeti su iz poslednjeg istraivanja UNODC Korupcija na Kosovu:
mito kako je doivelo stanovnitvo(2011).
to se tie stranke koja zapravo inicira pitanje mita, u oko 38%
sluajeva, plaanje mita je nueno od strane predstavnika poslovanja
bez prethodnog zahteva. Dok je, u polovini sluajeva (50.1%), plaanje
je traeno javnog slubenika, ili eksplicitno (13.3%) ili implicitno
(30.3%). U 6,5% ostalim sluajevima, mito je plaeno na zahtev tree
strane.
Najei ciljevi plaanja mita, koji se pominju od strane preduzea, su
ubrzanje postupka vezane za poslovanje (28.4% svih mita); za bolji
tretman (14.7%), i omoguavanje zavretka postupka (13.1%). U
isto vreme, skoro etvrtina (23.9%) mita ne slui za neke posebne
namene preduzea koji oni plaaju. Ove vrste podmiivanja se smatraju
268
eljko LJ. Krsti
SVITAC
kao zaslaivanje, koji se daju javnim slubenicima da brinu za njih

tokom budue interakcije u interesu kompanije.
Iako, 3.7% od plaenog mita od strane preduzea je prijavljen vlastima,
pre svega u policiji, to pokazuje da preduzea na Kosovu esto oseaju
obavezu da uestvuju u podmiivanju. Ovo se ogleda I u glavnim
navedenim razlozima za neprijavljivanje podmiivanja izvetaj
besmisleno, jer niko nee biti zainteresovan (28.2%), strah od osvete
(19.2%), a plaanje ili pokloni datisu u znak zahvalnosti (19.4%).
Plaanje mita u privatnom sektoru, ne samo to ukljuuje mito koji
biznisi plaaju javnim slubenicima, ve to se deava i izmeu samih
biznisa, kako bi se obezbedile transakcije biznisa.
Meutim, manja od rasprostranjenosti mita izmeu javnog i privatnog
sektora, sa 0.6%, rasprostranjenost mita biznis-bizniskazuje na to da
ova praksa postoji na Kosovu. Ovu vrste korupcije ne treba poistovetiti
sa normalnim marketingom ili sa aktivnostima odnosa sa javnou, u
smislu da na specifian nain cilja, ilegalnim sredstvima , da povredi
integritet dobitnika mita u zamenu za mito. Nijedan od
biznisa/preduzea u istraivanju nisu prijavili nadlenim organima,
ovakve incidente za podmiivanje biznes-sa-biznisom.
Oko 3.3% predstavnika biznisa su odluili da ne ulau velike investicije
poslednjih 12 meseci pre ankete iz straha datreba da plate mito za
traene usluge ili dobijanje dozvole. Prema tome, uticaj mita u
aktivnostima poslovanje moe biti vrlo bitno.
Posledice ostalog kriminala, veina tradicionalna, na vlasnitvo biznisa
i privredne aktivnosti takoe mogu biti znaajne, kako u pogledu
direktnih trokova kao posledica fizikog oteenja, kao i indirektnih
trokova u vidu premija osiguranja, trokova osiguranja i mogunosti
izgubljenih ulaganja. Na primer, jedno u deset preduzea (10.1 %) na
Kosovu postaje rtva krae u razliitim aspektima (raznovrsni ) za
godinu dana i ta preduzea su rtve u proseku 1.9 puta u tom periodu .
Godinje stope rasprostranjenosti prevare (8%) i vandalizma (3.2%) u
privatnom sektoru su takoe znaajne. Takvi prestavljaju prosean broj
puta da su preduzea rtve ovih kriminalnihdela (5.3 odnosno 1.3).
269

Pored toga, u poslednjih 12 meseci, oko 0.4% svih preduzea na
Kosovus u rtve iznude. Zloin, koji moe biti povezan sa
organizovanim kriminalnim grupama.
Za razliku od korupcije,veliki deo obinih zloina (u proseku 59.3% za
pet vrste kriminala) je prijavljen policiji, od strane preduzea na Kosovu
Dok, veina poslovnih predstavnika (70.5%) smatra da je rizik od
kriminala za njihovu kompaniju ostao stabilan u poreenju sa
prethodnih 12 meseci . Skoro svaki deseti (9.8%) smatra da je kriminal
u porastu, a 16.2% smatra da je u padu. Strah od kriminala igra veoma
vanu ulogu u procesu odluivanja upravitelja poslovanja, kada su u
pitanju velika ulaganja. Iako postoje neke razlike prema ekonomskom
sektoru, u proseku 9.1% preduzetnika na Kosovu kau da nisu napravili
veliku investiciju u prethodnih 12 meseci, zbog straha od kriminala .
Meutim, oko etiri petine (80.4%) preduzea na Kosovu koriste
najmanje jedan zatitni sigurnosni sistem protiv kriminala. Samo treina
(33.5%) ima bilo kakvu sigurnost protiv ekonomskih trokova
kriminala. Zajedno, korupcija i drugi oblici kriminala, predstavljaju
znaajan ekonomski teret na Kosovu. Sprovoenje veih I boljih mera
ciljane za zatitu biznisa protiv kriminala I spreavanje korupcije (kao
to su efikasne mere unutranje saglasnosti i drugih politika koje se
odnose na korupciju) mogu da olakavaju taj teret znaajno.
........................................................................
ZAKLJUAK UREDNIKA:
Vreme je pokazalo da sve bive socijalistike jugoslovenske
republike, a sada samostalne drave nisu imune na korupciju, koja je
ula u sve pore drutva i drave. Akteri u korupcijskim aferama su
premijeri ( Hrvatska) , ministri ( BIH) , inspektori, carinici, lekari,
poreski, slubenici, profesori, katastarski slubrenici. Utvreno je da
oni u najveem broju dobijaju novac, ali nisu im strana ni hrani i pia.
Glavni nosioci korupcije su politiari i lanovi njihovih porodica,
politike stranke, tajkuni, ali i sudstvo , policija, carina, kolstvo ,
mediji. Korpupcija se javlja tamo gde se obre velki novac. Ona
obino ide uz neki vaan sertifikat za obavljenje poslova, jevne
270
eljko LJ. Krsti
SVITAC
nabavke ( tendere), donacije ( za zemljotres, razvoj, poplave) ,

investicije ( izgradnja auto puta, asfaltiranje..) , trgovinu ( orujem )
. Zanimljivo je da u koruptivnim modelima akteri mogu biti iz zemlje
u kojoj je stopa korupcije na veoma niskom nivou ( Finska ) i da oni ,
radi svog profita podmiuju aktere iz nekih drugih, mahom bivih
socijalnistikih zemalja.
Bilo bi pogreno zakljuiti da su svi podloni korupciji. Pre bi
se moglo rei da su nosioci koruptivnih modela oni pojedinci koji
imaju mo ( efovi odelnjenja, carinskinskih ispostava , naelnici
slubi i kriminalne grupe). Recimo u sluaju Putarske mafije koja je
godinama uziamla pare od putarine u privatne depove ( putem
dvojnih kartica) bilo je uklueno preko pedeset zaposlenih. S druge
strane korupcija je u veini sluajeva individaulani in, u koji je
ukljueno to manje aktera. Obino to je pojedinac koji ima monopol
na oduivanju u nekoj ustanovi, i uz diskreciju bez odovornosti,
koruptivni model idealno funkcionie, godinama. Ne treba zaboraviti
da korupcija ima vie nivoa. Na onom najveem uestuju velike
kompanije iz oblasti : trgovine, graevinarstva, rudarstva, energetike,
sporta ( fudbala)... Svi oni
ulaze u korupciju da se : ubza
procedura, da se obezbede bolje cene ili subvencionirajui kredit (
za gajenje jagoda na povrini od 20 hektara) ; bolji tretaman ( ne samo
u zatvoru ) ; zavretak . Posebno je zanimljiv fenomen tzv.
zaslaivanja, kojim se slue velike kompanije dajui mito dravnim
slubnicima da brinu za njih tokom budue inerakcije u interesu
kompanije. Predmet korupcije je i radno mesto u dravnoj slubi,
koje je dostiglo cenu. Takoe, osim afere , nabavke vakcije na
svinjski grip, kao primer visoke korupcije, svakodnevno se navode i
primeri, srednje korupcije, odnono naplaivanje usluge poroaja ili
operacije od strane pojedinih lekara. Da je korupcija zala u svaku poru
drutva govori podatak da je u prestonici nemogue nai groblno
mesto na Novom groblju. Dok su cene grobnih mesta na Orlovai,
takoe basnoslovne. U naem regionui Srbija je prva sa stopom
korupcije, da bi se neki posao zavrio ili ubrzao, traba dati 935 eura.
271

Iza Srbije su Albanija i BIH. Dnevna zarada od koruptivnog modela ,
koji se primanivao u Putarskoj mafiji, iznosio je 56. 000 din, to je
solidna mesena plata. Ili 7,5 hiljada evra u jednoj smeni, to je cena
osrednjeg novog automobila.
Oito da e na ovim naim prostorima protei puno vode, dok se
problem korupcije ne uvede u realne okvire. To se moe postii pre
svega sa boljom i racionalnom dravom i jasnim pravilima u svim
oblastima. Svojinski odnosi su takoe prepreka reavanju korupcije.
Tako recimo u fudalu kada bi se povela pria o privatizaciji nai velikih
klubova , uvek bi se na kraju istaklo kako su oni ustvari samo Sportska
drutva. ak se i vlasnitvo stadiona postavlja kao problem. Zato
imao situaciju da u domaem fudbalu , glavnu brigu o perspektivnim
fudbalerima vode tzv. kontraverzni biznismeni, koji mu daju novene
pozajmice. Ali zato kada se taj fudbaler proda u inostransto, onda
veliki prijatelj uzima vei deo transfera. S druge strane i mala privatna
preduzea ulaze svesno u dugove prema poveriocima. Kada se dugovi
nakarikaju i dou do veeg iznosa, vlasnik privatne firme samo
promeni naziv firme, i tako rei sve probleme. Izvoai radova i
poverici ostaju bez novca kojeg ne mogu da naplate. U svemu i ako
doe do sudskog spora, vladnih - dunik je zatien. Tako da nije ni
udo to je rizini zlenaki posao postao unosan. Pogotovu kada
poverilac zadnjeg dana u mesecu iskuljui svoj mobilni da se ne bi uo
sa dunikom...
...................................................................................................................
..............................................................................................................
KNJIEVNOST: MILE STANKOVI
ROENI HUMORISTA MILE STANKOVI , roen je 22. juna 1911.
godine u apcu
umro je 26. maja 2005. godine u Beogradu . Mile Stankovi je bio
pesnik, prozni i humoristiki pisac, novinar i urednik Radio Beograda, I
272
eljko LJ. Krsti
SVITAC
prvi predsednik ivijake republike ( 1968). Mile Stankovi je imao

svoj knjievni, humoristiko-satirini asopis Vetrenjaa. Objavio je
vie knjiga: 1953- arobna re (Vesela pozornica; 1957. Dan ima
velike o; 1957. Hiljadu osmeha i jedna suza; 1953 , 1958 ; VLAST;
komedija; III I IV , 1958 PUTNIKI VOZ( pripovetka); 1962DRUTVENA OPASNOST ;1964- AROLIJA ( dramksa skaska);
KRAVATA U ARENOM IZLOGU ( radio drama) , 1969. Koijake
balade (zbirka pesama); 1969.- OVEK U TESNOM KAPUTU; 1974KNJIGA O NOJEVIMA, pesme ; 1978- KROZ IGLENE UI (
pripovetke), 1980- HIMNA ZA SVAKI DAN( pesme) ; 1982.
Devojica Jasmina; 1982. Kuda lete krokodili;
Mile Stankovi ( prvi s desna) u drutvu satririara koji itaju JE.
Prvi broj "Oianog jea" pojavio se na Tucindan, 5. januara 1935.
godine. Kada su kolporteri tano u minut do podne, to je termin kojim
se redakcija koristi i danas, poeli na Terazijama da uzvikuju "Oiani
je", javnost je ve bila upoznata da e se uskoro u prodaji pojaviti novi
humoristiko-satirini list. Jer, za svoj uspeh "Oiani je" ima da
zahvali i dobroj, kako bi mi to danas rekli, marketinkoj pripremi,
advertajzingu, a naroito arijskoj prii o novom proizvodu, na
ondanjem medijskom tritu.
Pre izlaska prvog broja, sprovedena je dotle neviena reklama. Danima
je u listovima, na bioskopskim platnima i na plakatima objavljivano da
e se pojaviti neto zanimljivo, a ostajalo je pod znakom pitanja ta e
se pojaviti. Zatim je postepeno objavljivano ta e se pojaviti, da bi dan
uoi izlaska bila objavljena kompletna informacija:
"Sutra u podne izlazi iz tampe kao organ Beogradske sekcije
jugoslovenskog novinarskog udruenja satirino-aljivi list "Oiani
je". Prvi broj "Oianog jea" tampan je u 22.000 primeraka, na
kojem mu tirau dananji nedeljnici mogu samo zavideti, ali je i pored
tako velikog broja primeraka, bio dotampavan.
273

Nestrpljivi
narod,
jo
neorobljen
ilustrovanom
tampom
tabloidiotizmom i komercijalnom televizijom, navalio je na ovu
slikovnicu za odrasle i tira "Oianog jea" poeo je odmah da skae.
"Oiani je" nije bio samo list redakcije "Oianog jea" koju su tvorili
najpoznatiji karikaturisti onoga vremena Pjer Kriani, Dragoslav
Stojanovi, Milo Vukovi, ore Lobaov, Mate Zamalek, Ivan
Luev, Vladimir Filakovac, Beta Vukanovi, Vladimir edrinski, Nada
Doroki, Slavko Vere i Desa Glii, i najpoznatiji humoristi onoga
vremena Branislav Nui, Brana Cvetkovi, Stanislav Vinaver,
Branislav Dimitrijevi Brandim, Mia Dimitrijevi, ak Konfino, Petar
Petrovi Pecija, Duan Radi, Branko opi, Mile Stankovi itd.
"Oiani je" je od prvog broja postao list beogradskih, ali i ostalih
novinara.
Svako ko je imao neku ideju za aljivu vest, crticu, ili komentar,
karikaturu, vic na aktuelnu temu, kozeriju, humoriesku, priu ili
anegdotu, dolazio bi u redakciju i prilog bi mu bio objavljivan i
honorisan, ili bacan.
Svaka novina je pria za sebe, pa je i "Oiani je" ogledalo vremena u
kome je izlazio.
Zato "Oianom jeu" treba prepustiti da pria o sebi i vremenu u kome
je izlazio do 6. aprila l941. godine, kada se pojavio 35O. broj, koji, zbog
bombardovanja nikada nije dospeo do ruku italaca.
Oduvek su humoristi i satiriari bili, istovremeno, i stvaraoci za decu.
Ono to im je svima zajedniko jeste smeh. Pomenimo Mark Tvena,
a od naih opia, Radovia, Branu Crnevia... Sve izvrsni humoristi i
deji pisci. Takav je i Mile Stankovi. Mile je mnogo stariji od mene,
kao to su to bili Drenovac, Tartalja i drugi, ali ja sam sa njima
drugovao, jer sam voleo drutvo starijih pisaca. U njihovom drutvu
sam se oseao vanijim, a i umeo sam dugo i strpljivo da ih sluam.
Mnogo sam nauio od njih. Oni su mi bili predavai jezika i
knjievnosti. Tokom tri decenije druenja sa Miletom Stankoviem, u
Radio Beogradu i na svim letovanjima u Rovinju, bio sam "ak njegove
kole o novinarstvu i jeziku". Bio je sjajan poznavalac naeg jezika, s
274
eljko LJ. Krsti
SVITAC
prefinjenim sluhom za rime. U Rovinju na rivi, itave sate crtajui,

priao je o rimovanju. Znao je, takoe, francuski jezik, poznavao
njihovu literaturu, pa mi je govorio francusku poeziju i prevodio je.
Napisao je zbirku humoristiko-satirine poezije za odrasle Koijake
balade. U Rovinjskom pozoritu imao je uspele knjievne susrete,
recitujui i po sat i po vremena svoju poeziju. Kao apanin, to e rei
roeni humorista i "ivija", Mile Stankovi je imao svoj knjievni,
humoristiko-satirini asopis Vetrenjaa. Njegove pesme za decu
prava su humoristika poezija: vesela, vedra, smena, zabavna. ...U
poodmakloj starosti, objavio je (1998) knjigu pesama za decu Krilati
krokodil. Mile Stankovi je ovek pun energije i venog mladalakog
zanosa. To je umeo da prenese i na svoje kolege.
Dragan Luki: "Moji savremenici"
PRVI PREDSEDNIK IVIJADE
Belosvetski vaar humora i satire 46. ivijada polela je ove godine u
sredu ivijakim asom u abakim osnovnim kolama, gde su poznati
aforistiari, karikaturisti, glumci i muziari upoznali najmlae ivijae
osnovama humora i satire. Kao i prethodnih godina predavai su biti
aforistiari Rade ergovi i Aleksandar otri. A okosnica svake
ivijade su upravo aforizmi, satirine prie i karikature kojih je ove
godine stiglo nekoliko hiljada iz skoro svih bivih republika SFRJ.
Struni iri odabrae najbolje radove i dodeliti nagrade za prva tri mesta
u svakoj kategoriji. Dragoljub Ljubii, srpski glumac i komiar
pridruie se plejadi glumaca, pisaca i pesnika, koji su obeleili ranije
ivijade . Prvi predsednik ivijake republike bio je Mihailo Mile
Stankovi jo 1968, njega je nasledio Branko opi, a vladali su jo i
Nela Erinik, Mija Aleksi, Dragia Penjin, Milenko Zablaanski,
Duan Kovaevi, Seka Sabli, Lane Gutovi i mnogi drugi.
275
NA IVOTNOM DRUMU
Prelazim tako u istom smeru
tu beskonanu putanju svoju
niem banderu po banderu
a njih je stalno bezbroj na
broju
Smenjuju se zime i leta
na srcu mome na tlu i bilju

i dozreva ono to cveta
samo ja nisam nikad na cilju
ta bih onda ako se skrasim

u zavetrini kunoga kuta
i osetim kako se gasim
siguran da sam na kraju puta
................................................................................................
SHEMA preuzeta iz UPUTSTVA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJ
autori : Zdenka Milivojevi Stjepan Gredelj.
Radno mesto kao MONOPOL
Plus DISKRECIJA Minus
ODGOVORNOST
Sve zavisi od INOVNIKA : On moe, zna i hoe TAJNOST
je
najvanija: zaklela se zemlja raju da se tajne ne odaju!SEBINOST
odluuje: Moje radno mesto je moje privatno vlasnitvo.
Naelnik slube za tretman jednom zatvoru , recimo, ima monopol na
raspored osuenih u vaspitnu grupu, na radno mesto, poetni tretman.
Vremenom naelnik odereuje kojom e dinamikom napredovati
osueni u tretmanu. Kada e poeti da koristi vanzavodsku pogodnost.
Kakvo e mu miljenje iz ustanove napisati vaspita , u vezi
osuenikove molbe za Uslovni otpust.Na istom primeru Naelnika ili
naelnice slube za tretman, ona se uoava na sitnim stvarima koje
ivot znae. Tako, recimo, svaki razgovor sa svojim saradnicima ili
osuenicima naelnik vodi nasamo u svojoj kancelariji. Izuzev
sastanaka. Najdrastiniji primeri
su DISKRETNI SUSRETI,
vikendom Naelnik- ca tada prima posete, obino, roditelje osuenika
koji rade godinama u inostranstvu. To se najpre vidi po kancelariji
koja je adaptirana - tapacirungom . Potom po novom nametaju i
enterijeru, koji podesa na kunu atmosferu. I napokon, po tome to
Naelnik svoje radnike , naziva : MOJI RADNICI. Za zamenike bira to
mlae koji mu ( joj!) ne bi bili konkurencija. Istovremeno one koji su
mu ( joj!) konkurencija proganja , sve do slanja na bolovanje ili
konane eliminacije sa posla!!!!
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Autor : Katarina Krsti , uenica valjevske Gimnazije.
277
TEMA : SATIRA I AFORIZMI

O RADNIM MESTIMA:
Sreemo ih esto;
ima ih hiljadama petsto,
Koji su radno mesto
shvatili kao presto !
Milovan Vitezovi
Sadraj:
SATIRI U GRKOJ MITOLOGIJI
Miroslav Egeri : KO SU SATIRIARI
R. Tautovi : SATIR PROTIV IDOLA
R. Domanovi; B. Nui , J.J. Zmaj, G. Laub, D.Radovi,
M. Vitezovi B. Crnevi, M. Ili- Minimaks, P. Paji.
NIN- ov satirikon: A. Baljak, S. Simi, R.
Politikin satirikon: D. Patakovi, A. .
V. Deni, Oiani Je
In memoriam : Robin Vilijams, glumac
Satiriari: Vladimir Jovievi Jov,
Bane Jovanovi i Rastko Zaki.
Narodi : koti pre referenduma
UVOD: itajui dnevnu i periodinu tampu ini se da su se nekada

satiri i aforizmimu mnogo vie posveivala panja nego sad. Neko e
rei koga satira sada interesuje. Ne slaem se sa tom konstatacijom. Za
satiru i dobar aforizam uvek je bilo vreme. Meutim prostora za
objavljivanje je manje. Ako je nekada postojao Je, stalne rubrike u
278
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Politici ekspres u stalnim satirinim rubrikama NIN-a, onda moemo

konstatovati , bar to se tie objavljivanja u tampi tu je Politikina
rubrika Satirikon, oaza, koju ureuje D.M. Karlo. Stalnu rubriku za
svoje aforizme u Veernjim novostima ima gosn. Ljubenovi. Novosti
imaju i humoristiki stranu kao i Blic , koju ureuje Z.N. Zozon.
Satira se u Srbiji i dalje dri zahvaljui entuzijazmu pojedinaca, pre
svega Vesni Deni urednici online izdanja ETNE i Jeu.
SATIRI U GRKOJ MITOLOGIJI
Satire u grkoj mitologiji nije lako nai. Oni su se sakrili iza Dionisa boga vina. U povorci se nalazi i njihov otac Silen, koji jae pijan na
magarcu. Robert Grevs u svojoj knjzi: Grki mitovi. ( Familet;
2008; Beograd; str.666; mek povez) satire pominje, u negativnom
kontekstu: Silen i njegovi sinovi satiri bili su uobiajeni komini
likovi u antikoj drami.; oni u stvari predstvaljaju prmitivne ljude koji
su iveli na planinama severne Grke.( istako .K. ) Smatralo se da je
Silen starosedelac ili je sin Pana i jedne nimfe. ( str. 64) ... Na jednom
drugom mestu Grevs spominje satire u vezi krae Apolonovih krava:
... Apolon je brzo otrkio krau , ali je zaveden Hermesovim
lukavstvom , uzalud tragao za kravama, idui na zapad ak do Pile, a na
istok do Onhesta, da bi na kraju bio prinuen da obea nagradu onome
ko dovede lopova. Lakomi na nagrade, ( stakao .K. ) Silen i njegovi
satiri uputie se u raznim pravcima i traie dugo vremena, ali bez
uspeha... ( str. 61) N.A.Kun u svojoj knjizi : Legende i mitovi stare
Grke ( Deja knnjiga; Beograd; 2004; str. 517; tvrd povez) spominje
satire u jednom poglavlju: Dionis i njegova svita. : S veselom
pratnjom menada i satira, ukraen venzcima ide vesli bog Dionis, po
celom svetu , iz zemlje u zemlju. On koraa napred s vencem vinove
loze i tirsom u rukama, ukraenom brljanom. Oko njega u brzoj igri
krue s pesmom i povicima mlade menade; pijani od vina, skau
nespretni satiri s repovima i kozijim nogama.
279

Oni iza povorke vode na magarcu starog Silena, mudrog Dionisijevog
uitelja. On je strano pijan, jedva sedi na magarcu, naslonjen na
meinu punu vina. Venac od brljana nakrivio mu se na elavoj glavi.
Klatei se, jae on i dobroudno se smei. Mladi satiri idu kraj magarca,
koji paljivo gazi, i brino pridravaju starca da ne padne. Uz zvuke
frule, svirala i timpana buna povorka se veselo kree u brda, u senovite
ume i zelene livade. Dionis Bah veselo ide po zemlji, potinjavajui
sve svojoj vlasti. On ui ljude da gaje vinovu lozu i da od tekih zrelih
grozdova prave vino. ( str. 87)
Miroslav Egeri
SATIRIAR
Iz predgovora Miroslava Egeria

: Antalogija savremene srpske satire
....Istinski satiriar zato, moe se rei, predstavlja jednu vrstu posebne
stvaralake i mudrosti, ovek koji svetu objavljuje rat, ali eli mir, koji
predimnezionira zlo da bi ga umanjio, pokazuje poruku njegovu
izduenu, deformisanu sliku da bi se, posle toga, videla mladost
ljudstog lica, liena bora i umora sveina ljudskih moralnih i
stvaralakih inspiracija. : Satira je, kao i pravda, spora ali dostina.
Satiriar, u stvari mora da sauva u osnovi bia, gornju projekciju
slobode onu koja omoguuje da iza podsmeha runom i vetakom,
otuenom i neslobodnom, skuenom i prizemnom otkrijemo punou
mogue ljudskosti, sjaj jedne ovenosti koja zarobljena konvencijama,
eka na svoja prava. Da bi osvojeno jedno takvo polje slobode, u
satiriaru se moraju stei : ogroman rad, srtrano sptrpljenje i
rafinovana mudrost u suenju nad arenilom sveta:
Orgoman rad, jer svet ne postoji od njegovog roenja.
Strpljenje- jer ga ono uvodi u lavirinte sloenosti sveta.
280
eljko LJ. Krsti
SVITAC
A rafininovana mudrost u suenju jer se njome moe uzdii

iznad vulgarnih predsrasuda, koje sloene stvari pretvaraju u
jednostvane. ( XXIV)
Egeri navodi : tri centralna naina na koje jedno drutvo i bie mogu
primiti satiru i satirina dela:
1.
Priznavanjem vlastitih greaka koje satira vidi.
2.
Ravnodunou koja to delo upuuje drugima.
3.
Smehom na dobre dosetke, aforizme, alegorije, basne i druge
satirine proizvode.
Sredine sa malim kulturnim tradicijama to po pravilu znai sa
velikim nanosima netrpeljivosti na kritiku u naelu, na satiru posebno,
gledaju kao na formu gole nepristojnosti, samozvanog kritizerstva.
Tamo gde se kritiki proces veoma lako pretvara u proces kritici,
satirina invencija ima sueno polje dejstva i na nju se gleda ka na
drutvenu smetnju. Otuda odreeni stepen demokratskih odnosa u
drutvu predstvalja presudan preduslov za cvetanja satirine
knjievnosti.
..Drutvo koje ruenjem satire odrava svoju stabilnost otkriva time da
nije zrelo drutvo..da vie dri do trajnosi sopstvenih iluzija nego do
svetlosti saznanja. ( XXIII) ..Vlast je samo jedan od elemenata nad
kojima likuje satira. Nita manje privlanost predmeta satire bili su
svagda demagogija, socijalna hipokrizija, poltronerija svake vrste,
dogmatizam, skorojevistvo, lenjost u dvorskom okruenju, lana
uenost, ferisejstvo raznih socijalnih stalea, kameleonstvo, lani
partiotizam... Satira je, u osnovi, racionalna knjievna tvorevina, meu
najracionalnijim, moe se rei i ta njena loginost, precizna zasnovanost
i kada su u pitanju igre imaginacije, u bitnom je razlikuje od drugih
knjievnih tvorevina. ( XIV) Egeri pravi razliku izmedju satire i
humora: Osnovna, pak, tehnika koju neguje satira i koja je razlikuje
od humora jeste tehnika degradacije predmeta. Satira , svesno i voljno,
degradira predmete sniavajui im sjaj i dostojanstvo. Kralj moe u
njenom ogledalu, biti obina budala, treba mu samo skinuti krunu i
odelo. U osnovi svake degradacije nalazi se, znai, vrednosni proces
281

kojim se smanjuje znaaj ljudske misli, karaktera ... ( XV ) Satira ne
voli poniznost jer zna: od poniznosti do ponienja nema ni korak
postojanja. ( XXIII) Svet je tako sazdan da se jedan glupost redovno
oslanjaj na drugu, hrani se i podstie njom, kolo ljudskih slabosti i
strasti ne igra, samo pod melodijom monika. Ono ima i svoje vlastite
mlodije !!!
Iz straha pred smru ; raa se i odrava uskost ljudskih pogleda.
Iz smoljublja sebinost fantazije i prorauna..
Iz tate elje za dominacijom udruuju se varalice..
Iz obesti i neznanja - nasilje nad drugim ovekom.
Egeri, kao da opisuje aktuelnu situaciju u nekoj naoj dravnoj
ustanovi , bar kada je re o meuljudskim odnosima i rukovodeoj eliti,
koja fingiranim sukobima dri zaposlene u pokornosti : SUJETA
biva izvor mnotva zla, uzaludnih umorstava i neasnih postupaka. U
toj umi agresivnosti, astoljublja bez mere, ambicija tatih okolnosti,
iscrpljujujue prepredenosti, u alijansama cinika i budala, druina koja
se predstavlja kao ureena drutva, u mnotvu koje ne retko istine trai
u prevarama i mo u zlu, u svetu koji ljubav i pravinost prima kao
nepristojnost a mudrost kao greh, u takvom svetu satiriar je ovek koji
nosu svetiljku u rukama, trudei se da ouva pred vetrovima
sluajnosti, zaverama zavisnosti i ukusom prolaznos. XIX
Spisak onih koji ne podnose satire je podui. I on po Egeriu izgleda
ovako:
MONIK sa prestola mrzi satiru zbog iluzija o vlastitoj venosti.
RATNIK ne podnosi njegovu satiru , jer ona vidi u junatvu i
brutalnosti, neoplemenjenost.
DOSLEDAN OVEK jer ona u njemu uoava elemente zadrtosti ,
odsustvo gipkosti.
OVEK OD MANIRA I DRUTVENE ETIKECIJE, ne podnosi
satiriara jer ovaj razara njegov konformistiki raj, otkrivajui u takvom
obrascu ivljenja nitavnost jedne tatine.
282
eljko LJ. Krsti
SVITAC
OVEK ISTIH RUKU , neutralan ne voli satire , jer ona mu

pokazuje dubinu njegovog vlastitog mekutva, odsustvo stave, u
ispravnosti u jednom stvavu I uverenju.
VERNIK I FANATIK, mrze satiru jer ona misli, seje duh upitanosti nad
svetom, skepsu koja razjeda lagodnost prihvaenog obrasca.
ENE ne vole satiru jer nema sposobnost laskanja.
LJUDI zato to sniava njihovu cenu u enskim oima.
Satiriar, je po pravilu , slobodan ovek , slobodan je u misli i govoru.
Zagledajui otro svemu u lice, bliei svoju svetiljku svakom ivotnom
sadraju u obliku - izlae sva osvetljena lica, sadaje i oblike javnoj
poruzi. Sjaj kraljeva postaje podatak o tatini, pompeznost birokrate,
objekat podsmeha, ludost veliine, svedoanstvo o neznaju: nijedna
svetina u njegovom oku nema toliko svetosti da ga ukoi i zadri u
plahom letu ka istini. Budui, prema tome, nezavisni svedok u svim
ljudskim parnicma, satiriar rizikuje da bude omraen od svih... ( XX )
...Kao to veina stanovnika animalnog carstva ne voli uznemiravanje,
tako i ovek, najee, reaguje neoekivano estoko ( to ne znai
neprirodno) na podsmeh bilo koje vrste. Satira je postupak koji razara
njegovu iluziju o velini i znaaju, o moi...Recite, kae jedan aforizam,
oveku da nije sposoban pa e vam pokazati na ta je sve sposoban!...
ovek, izgleda, moe da podnese i prizna sve kao svoje, ali ne moe da
podnese injenicu da je drugim ljudima smean!. ( XXI ) ... Kreui
se od staririno alegorine vizije, preko basne, stihovanih invetniva,
epigrafa i aforizama, ta satira degradacijom ironijom ili invektivom
demaskira svet, svodi ga na njegove primarne impulse i mehanizme,
svojstva i forme, otkrivajui ispod nadmenosti i pompeznosti prazninu,
ispod dijadema tatinu, iza gromkih i patetinih tirada u slavu
slobode, demokratije i pravde, igru varljivih i sebinih interesa. (
XXXVI)..zakljuuje Miroslav Egeri ....
283
Radojica Tautovi: SATIR PROTIV IDOLA.

Savremena knjnievnost u knjievnoj kritici; Savremena
proza; Nolti; Beograd; tvdr povez
...Zbog ega ljudi ne prihvataju alu, na svoj ili tui raun, na javnim
mestima u slubenom restoranu. Humor se doivljava kao neije ludilo:
Ukoliko nije disciplinovan i stavljen na svoje mesto, na
primer u asove dokolice, u knjige, u pozorine dvorane, i tako dalje,
humor se socijalno diskvalifikuje, odnosno kvalifikuje se kao asocijlana
pojava...Traumatina reakcija drutva na ubode smeha nesumljivo
obznanjuje umrtvljenost ili obolelost slobode i ovenosti u drutvu. (
str. 656) .. Iskre smeha vraaju iz kratkog spoja loginog sa
aloginim, nunog sa sluajnim, zbilje sa varkom, pameti sa glupou.
Da bi shvatio i uhvatio ove varnice, razum bi morao da asimilira i svaki
apsurd , ili ludost..Kada svetlost ovog uma padne na taku preseka i
saplitanja loginog s apsurdnim, dobija se utisak da te iz take izbacuju
dva roja iskara. ( str. 656-657)
R. Tautovi uoava bitnu razliku izmeu satire i humora :
. Nikada potreba za satirom nije bila tako velika i urgentna. I da
paradoks bude savren nikada mogunost za satire nije bila tako
svedena! Jer ta luda kua je bila totalna kasarna. A u kasarnama ne
trpe komediju, kao ni tragediju: u njoj, satirini smeh se identifikuje sa
zloinakim defetizmom, a plan se igoe kao demoralizacija. U njoj
nema mesta za vejka. Kao ni za Hamleta. Ljudski smeh ga sakati i
reducira na soldatsko podsmevanje strahu: meutim, ovo podsmevanje
teti samo jednu vrstu straha strepnju od smeha. ( str. 658)
Sociologija i satira
. Meutim ma koliko magnetofonska traka sociologije precizno
beleila odjeke smeha u drutvu, odnose humora prema neljudskom
redu I ljudskoj slobodi ona ne moe da odgonetne psiholoku I
estetsku zagonetku humora. Ona ostaje sfinga koja se smeje. Njen
smeh je enigmatian kao I smeh akonde..Pred tom Sfingom jo nema
284
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Edipa. ( str. 656 ) Tautovi , dovodi u vezu satire sa medicinom:

satira nelazi svoju priblinu sliku u adeopatiji humor u homeopatiji..
( str. 657 )
Kitomanija Erika Koa
Radojica Tautovi u svom eseju : Satir protiv idola , navodi
udnovatu povest o Kitu Velikom takozvanom Veliki Mak, autora
Erika Koa.. zadovoljavajui pievu potrebu za satirom, posvedoio je
njeno postojanje i posle revolucije. ( misli se na period posle 1945 g.
kada su komunisti osvojili vlast u Jugoslaviji, pr. .K. ) Jer revolucija
( to je pokazalo i dogaanje naroda 5. Oktobra 2ooo g. koje se od
revolucije svelo na masovno okupljanje naroda ispred skuptine
.K.) ne dokrajuje smesta sav socijalni besmisao : ona ga je tek
neela. Pa i kad buldoer revolucije slisti rogobatne neravnine i
dombe tog besmisla, na povrini se pojavljuju prikriveni i dublji
slojevi iskonskih ljudskih apsurda, koja ima da grize u nedogled
Satira je tea i radiklanija od komike, pa i od humora - smatra
Tautovi. U prii o Kitu , E. Ko se nije tolik okomio na drutvene
takozvane nedostatke, koliko na fetiistiki primitivni mentalitet, koji
je jedan moda trajniji sloj ljudske prirode, ali koji se vidi kao suvinost
u jednom drutvumalograantina i birokratija pokazuju se kao
porozno tle koje upija fetiistiki mentalitet. Iz psiholokog podzemlja ,
u kome naviru ponornice toga mentaliteta, na povrinu izbija poplava
neke kitomanije, nosei na svojim valovima obogotvoreno telo kita
velikog takoe, zvanog Veliki Mak. Na klimi kolektivnog ludila,
ispreio se individualni razum jednog bezimenog obinog ovekaJa
hou da ostanem Ja.., a ne da budem ..ja kit I ja ceo svet- vice taj
ovek vapijui u pustinji. Ovaj pojedinac se izdie i ocrtava kao jedini
vetrobran razuma protiv ludog vetra koji je skovitlao gomilu oko
njega. Samo, on ne stupa u konflikt sa drutvom, a jo manje sa novim
drutvenim oblikom; on se sudara sa bezoblinom gomilom, sa
pomahnitalim stadom , koji preti da ga zgazi svojom kopitom jurei
na hodoae Kitu. Taj sudar obrazuje izvesnu suprostnost,
karakteristinu za satiru: Umetnika forma koju usvaja ovaj oblik
285

suprotnosti koja se pomalja izmeu konane subjektivnosti I izopaene
spoljanje svarnosti, jeste satira . ( Estetika II, Hegel. 1995 Str. 199 ;
) U svojstvu satirika, dakle, ne javlja se direkto sam pisac njego njegov
junak usamljeni junoa I borac protiv izopaene spoljanje
stvarnosti , protiv masovne kitomanije . ( str. 660) . Koova satira
prikazuje i pokazuje osobenu crtu dananjeg mentaliteta; opstajanje
religiozne psihologije u vreme nestajanja religijskih
ideologija..Vekovne dogmatske religijske potapalice polomile su se ;
ali masa ljudi jo nema snage I smelosti da se osloni na svoje vlastite
noge; I onda, namesto ranijih hiljadugodinjih potapalica, ona
improvizuje erzac proteze za dnevnu upotrebu; ona je jue divinizovala
povelike velike istorijske linosti , a prekjue blesavu igraku jo jo ,
dok danas obogotvoruje rocn rol , vugi vugi, noge fudbalskih
starova i- kita. A sutra ? Qvi vera, vera..Dojueranji fetii se pljuju il
zaboravljaju , no sam feti se ne naputa. Stado nastavlja da oboava
idole svetinje tradicija, a najee i jedno i drugo , u isti mah. ( str.
662)
Tautovi na kraju istie da je jo helenski duh uoio da umetniku
kreaciju nosi sadejstvo dveju raznorodnih sila: manije i sofije ,
arolije i znanja. U satiri , na primer, osea se dominacija sofije, u
humoru, pak, izgleda da manija dominira. Satira, tavie, kao da
razvejava aroliju i lei od manije.. ( str.664) .
Radoje Domanovi :
DANGA i druge prie;
Nova kola; novembar 2007; Beograd.
VOA : ....Kad je svanulo, a voa sedi onako isto kao i onoga dana
kad ga izabrae za vou. Na njemu se ne opaaju nikakve promene. Iz
jaruge izbaulja onaj govornik, a za njim jo dvojica. Obazree se oko
sebe onako nagreni i krvavi da vide koliko ih je ostalo, ali samo je njih
trojica. Smrtni strah i oajanje ispuni njihovu duu. Predeo nepoznat,
286
eljko LJ. Krsti
SVITAC
brdovit, go kamen, a puta nigde. Jo pre dva dana su preli preko puta i
ostavili ga. Voa je tako vodio.
Pomislie na tolike drumove i prijatelje, na toliku rodbinu koja propade
na tom udotvornom putu, pa ih obuze tuga jaa od bola u osakaenim
udovima. Gledahu roenim oima svoju roenu propast. Onaj govornik
prie voi i poe govoriti iznemoglim i ustreptalim glasom, punim
bola, oajanja i gorina:
Kuda emo?
Voa uti.
Kuda nas vodi i gde si nas doveo? Mi se tebi poverismo
zajedno sa svojim porodicama i poosmo za tobom ostavivii kue i
grobove naih predaka ne bismo se spasli propasti u onom neplodnom
kraju, a ti nas upropasti. Dve stotina porodica povedosmo za tobom, a
sada prebroj koliko nas je jo osatlo.
Pa zar niste svi na broju ?- procedi voe ne diui glave.
Kako to pita? Digni glavu, pogledaj, prebroj koliko nas ostade
na ovom nesreenom putu! Pogledaj kakvi smo i mi to ostadosmo.
Bolje da nismo ni ostali nego da smo ovakve nakaze..
Ne mogu da pogledam!...
Zato?!
Slep sam!
Nastade tajac.
Jesi li u putu vid izgubio?
Ja sam se i rodio slep.
Ona trojica oborie oajno glave.
Jesenji vetar strahovito hui planinom i nosi uvelo lie. Po brdima se
povila magla, a kroz hladan, vlaan vazduh ute gavranova krila i
razlee se zlosutno graktanje. Sunce sakriveno oblacima koji se
kotrljaju i jure urno nekud dalje, dalje.
Ona trojica zagledae u smrtome strahu.
Kuda emo sad ? procedi jedan grobnim glasom,
Ne znamo. ( str. 37)
287

MRTVO MORE
... Posle nekog vremena, pojavi se neki mlad slikar. Izloi slike i
oekivae sud javnog mnjenja. Slike nisu bile rave. Ja sam ih kao
stranac jedini i gledao, a od domaih ne htede niko otii. Ponovilo se
isto to je bilo s pesnikom i sa naunikom, i opet se, iako niko slike nije
video, uporno tvrdilo:
Slikar, budalatine! Ostavi trice, molim te! To kod nas ne moe
da bude!
Javno mnjenje osu, to se kae, drvlje i kamenje na slikara, sve stupi u
bojni red protiv te nove napasti. Ta groznica trajae dok se mladi slikar
ne izgubi, i opet umorno drutvo, posle tolike borbe da toliku bedu
ukloni, produi svoje slatko dremanje. ( str. 53 )
AUTOBIOGRAFIJA:
Branislav Nui
IP Beograd; 1994; str. 280
...Razvio sam jo jednom i proitao jo jednom diplomu, tu na ulici, i
tek sada video da mi ona ne nudi nita vie do biti ili inovnik ili
glumac. inovnik?
Odista primamljiv poziv. Zahteva se da ne misli i zato dobija urednu
mesenu platu. Dovoljno je znati previti tabak i previti lea; imati
visoko miljenje o svom predpostavljenom, a vrlo ravo miljenje o
nekom ko je pre nego on bio na tom mestu; laskati starijem od sebe i
natrsati se nad mlaem od sebe; izvebati uho da ne uje sve, a oko da
ne vidi sve; umeti, prema potrebi, u onom to je crno nazreti i pogdeto
belo, a u onome to je belo pogdeno crno; umeti itati izme redova,
zamuriti na jedno oko, zadrati zubima jezik, ljupko se smeiti kad si
uvreen, blagodariti kad si izgren i biti obavezan kad si nagraen. Ako
sve to savlada i sve preivi ivee sto godina i doekati punu penziju.
Advokat?
Odista primanmljiv poziv. U teoriji: brani nevinog i progoni krivoga,
a u praksi: brani krivog, a progoni nevinog; jer kad bi ostao pri
teoriji, advokatski poziv bi postao iluzoran. Nevinog, ako je ve nevin,
288
eljko LJ. Krsti
SVITAC
nije potrebno ni braniti; krivoga ako je ve kriv, progoni sam zakon i

bez advokata. Stoga je najbolje nemati posla ni sa nevinim ni sa
krivima, utoliko pre to je vrlo teko znati ko je nevin a ko kriv pa se
baviti samo prodavanjem saveta, jer je to jedina srena profesija koja
prodaje savete; sve ostale, kao to su ro ditelji, uitelji, profesori i kuni
prijatelji, daju ih besplatno....
Novinar?
...I koliko arobnitva ima u tom pozivu. Dotakne li samo tajne, ona
prestaje biti tajna; dotakne li se sam neijeg ugleda, to prestaje biti
ugled; dotakne li se samo ijeg mira, taj prestaje biti miran. Pretvara
vino u vodu i vodu u vino; crno zamazuje belim, a belo crnim, die
mrtve Lazare iz groba, a ive Lazare sahranjuje. Kadar si izmiti bez
sapuna, obrijati bez brijaa i oprati ve bez cea.
Glumac?
I zato, valjda, to glumci kazuju veliku re istine, pod arenim i lanim
ornatima, nazvali su ih svetnenicima Talijanim. Kad sam prvi put, kao
dete, uo da glumce nazivaju svetenicima, ja sam se ovako domiljao:
onaj to igra ljubavnika mora da je arhimadrit; onaj to igra intrige mora
biti da je okruni prota; onaj to igra komine uloge mora da je
predsednik konzistorije, a onaj to igra Kraljevia Marka i razmahuje
buzdovanom mora da je akon, jer i na akon tako kadi o slubi kao da
mu je buzdovan u ruci. Docnije sam pojmio i priznao da su glumci
odista svetenici, samo bez svetenikih prihoda, bez inova, i bez
crvenog pojasa, jer bi im ovaj spao sa mravog trbuha. ( B. Nui ;
1994; str. 218- 221).
Jovan Jovanovi Zmaj
( 1871)
( 1868 1872 ) ,

',
;
289

,
.
,
' ,

.

, ' '
!
,
,
'
.
'
,
,
.
,
, ' '
!
' ,
,

.
290
eljko LJ. Krsti
SVITAC
,
' ,

.

, ' '
!
:
,
,
.

,
,
.

, ' '
!

,
.
,
,

291

'.
, ',
' ' '
!
,
,
:
: - !
: - !
' ,
' ,
, .
, ' ' ,
!.
NOJSKI OBIAJ
Kad zagrozi beda
Ma sa kojeg kraja,
Nojevi se dre
Starog obiaja:
Da ih ne bi nao
Dilit, kamen, tresak,
292
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Oni svoje lude glave
Zagnjure u pesak.
Obiaj im taki,
Jest, tako je , brate;
Al te stare obiaje
Oni skupo plate...
Oni starih ptica
ao mi je, ao,
Kad bi htele posluati ,
Savet bi im dao.
Reko bih ima: Drte se
Obiaja stara,
Ali samo utoliko
Da ne bude kvara:
Zabadajte glave,
Ali ne duboko!
Uvek, uvek, nek vam viri
Barem jedno oko!
Tim okom gledajte
Preda se i za se:
I to oko, to oprezno,
To e da vas spase!
Al nojevi nee
Taj savet da uju,
Pa tako ih jo i danas
Lovci desetkuju.
293

Ni ima i ljudi ,
Isto tako ludi,
Takvih istih glavognjura,
Takvih radomura.
Zbori se i njima,
Ali se ne prima,
Te ni na njih ne okleva
Sudbina nojeva.
( 1892)
ONAKO U VETAR REENO
Ja sam uo , - al od koga?
To vam kazat neu,
Da vladari najradije
Po mekoti eu.
Koji narod, eli da ga
Gaze odozgora,
E taj narod lepo, fino,
Mekan biti mora.
Jer dabome, gde je narod
Sve iljasto stenje,
Tu prestaje visoaje
Gospodnsko gaenje.
HIPOTEZA
Knez i ustav, - knez i ustav,
O da lepa para,
Knez e sada da se znoji ,
Ustav da s odmara.
Tom prilikom dae sreit
294
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Jedan hipoteza:
Moe l biti bez ustava,
Moe i bez kneza.

.
.
.
.
.
. .
.
.
.
Milo Gligorijevi
VLADA BULATOVI VIB
LJUBAVNA PODLOST
NIN od 12. 1997.
Kad je satira na pola koplja, to je znak da je sloboda umrla. V. B.
Vib
Iskusni novinar Milo Gligorijevi je jedan redakcijski razgovor
sa satiriarem Bulatoviem, ( koji je proao redakcije : Studenta,
Jea, Beogradske nedelje i Borbe pa se na kraju skrasio u
Politici) pretoio u ovei tekst. Iz njega navodim, delove koji su
zanimljivi i prvenstveno se tiu satire:
.... Vib ozbiljno misli da je satira lekovita i da se ovek jedino mora
smejati sebi da bi ostao ovek. Kazuje kako je svojevremeno sedeo
pored postelje umirueg prijetelja. Isprva je govorio dugo i bez nade da
e izazvati smeak. A kada je ispriao ba smeno, neodoljvo smeno,
295

bolesnikovo lice se ozarilo. ...Viba smo sluali, pie Gligorivi, na
jednoj javnoj tribini. Zastupao je miljenje da ne smemo sumnjiati i
otpisivati one koji misle svojom glavom koji rizikuju i moda gree, ali
nastupaju hrabro, na nain dobromisleih. Da bi ubedio sluaoce
izgovorio je dve reenice iz Glasnika akovake biskupije, koje
glase: U radu sa mladima sveta matera crkva treba da ide na ono to je
inteligentno i pokretljvo. Sve to nije inteligentno i pokretljivo inae
pripada svetoj meteri crkvi.
....Vib tvrdi da ga uvek obraduje dobar tekst ma ko ga potpisao. Postoje
ljudi koje ne voli, ali se raduje njihovim tekstovima. A esto se
veli, daroviti autori ne trpe. To je teta jer za sve darovite ima mesta.
I naa sredina je spremna da olako otpisuje talentovane. Zar nismo
mnogima pomogli da propadnu?...Uska je naa sredina: ne moe da ti
zaboravi to si krao kruke kad si bio mali. On pisac ?! Tako se kae.
Zar on?! Ma taje je krao kruke!
Sklon precicnom izjanjavanju Vib navodi da ima satiriara koji
nastupaju kao grobari, koji dolaze da bace poslednju lopatu na neku
pojavu, problem, drutvenu boljku...A. u stvari treba da je otkopavaju...
VIB: GREKE I GRENICI

Iz knjige : Korak nazad.
Zamerate mi to se igram reima. Ugledau se na vas, igrau se reima.
Uputstvo za lov na grenike: namesti greku i eka da ovek upadne
u nju.
Nesposoban u slubi dotera onoliko koliko sposobnih otera.
Pita bilten biltena: - Koliko si danas napravio kretena?
Idealisti su se snali materijalno, a materijalisti idealno.
Na kom polju radi? pita strailo straila. Na kulturnom.
Najgore je za slobodu kad je se plae oslobodioci.
Sve to se omoguili narodu, narod vam je omoguio da imate.
Imamo kadrova za pet drava, ali ih naa drava sama izdrava.
Godine u Jugoslaviji su ili kine ili sune, ali sve su istorijske.
296
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Prirodno je to konzerva misli da je jedini izlaz u kljuu.

Kaete da ste uili na grekama. Na kojoj moliu lepo: osnovnoj,
srednjoj, visokoj ili katasrofalnoj?
Lukav politiar uspeva da nagovori narod da se stidi njihovih greaka.
Nekada smo mi, graani, izvikivali parole, a vlada nas posmatrala. Sad
vlada izvikuje parole, a mi posmatramo.
Kad ujem da uvozimo gluposti, meni se plae. Pomislim: koliko su
nae gluposti bolje.
Svako zahlaenje je prilika da se nula istakne.
Tuno je kad malo elo smilja veliko naelo.
Ljudi koji su juriali na nebo krnuli su da kupuju zemlju.
eli moj kraj jer ja znam njen poetak.
Gabrijel Laub govore o satiri i satiriarima, u tekstu i

Milovana Vitezovia : GOROPADNI LOGIAR, NIN
9. novembra 1980.
Od svih muzikih instrumenata najvei uticaj na istoriju kulture imala
je zvidaljka. Policijska.
Svet bi imao neogranienu mogunosti kad bi mogao da ogranii mo
ogranienih .
Psi koji laju ne grizu. Ali ni oni ne laju besprekidno.
FILOZOFIJA OTRO FORMULISANA SATIRA JE.
Svi satiriari zajedno ne mogu nakoditi jednom tiraninu koliko
pod njim jedan divlji konj.
Satiriari ne stoje na glavi. Njih staje glave.
Jo niko u istoriji nije progonio satiru: progonili su istinu koja je u njoj
sadrana.
Satiriar je moralista koji zna da je i sam moral prostitutka.
ovek je majmun koji je proao kroz cenzuru.
ta vredi to je on to otkrio kad se to ne da zaustaviti.
Aforizam je budunost literature, jer se o d njega ne moe napraviti
film.
297

Prednost aforizma je u tome to se ne moe baciti, a da se do kraja ne
proita.
Aforizam je misaono trnje koje bode oko. Njegova glavna mana je u
prevelikoj saetosti.
Ima dosta politikolokih, sociolokih ili psiholokih knjiga koji kau
skoro toliko puno koliko jedan dobar vic.
Gabrijel Laub o logici satire:
Dogma je pokuaj da se proizvede batina samo sa jednim krajem.
Staljinisti su idealni komunisti za antikomuniste.
Najvii talasi nose iznemogle plivae.
I veliki ljudi su nekada bili mali. Izrasli su posthumno.
Homo sapiens nije vise ivotinja. On je sposoban da istrebi svoju vrstu.
Kolektivno smo zakljuili da treba da mislimo individualno!
Kada je postigao poziciji, koja mu je omoguavala da kae to misli,
mislio je na svoju poziciju.
Demokratija je jedinstven drutveni sistem koji ovek moe
demokratskim putem unititi.
Sreni utopisti! Njima je uskraena mogunost da proivi ostvarenje
svojih snova.
Na svet je najbolji od svih koji su nam na raspolaganju.
Cepanje atoma. Cepanje dlake na glavi oveanstva.
Apsolutni moral: sve je zabranjeno.
Nacionalna samosvojnost su obavezne predrasude jednog naroda o sebi.
MILOVAN VITEZOVI:
Satiriar je dravna zubobolja. Lei se vaenjem.
Sa toliko muica u glavi Razobadae okolinu.
Kako da im kaem da zadenu za pojas, kad neprekidno sviraju himnu!
avo ne sumnja u boga. Zna s kim ima posla!
Umni rad je fiziki nizdriv!
Postavili smo ga kao temeljac, a postao je kamen spoticanja!
Nismo samo gradili kule u vazduhu. I naseljavali smo ih!
Najopasnija je ona policija koja vri pretres istorije!
298
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Poto mi je bog triput pomogao, potraio je pomo i u partiji!

Pisao je izmeu redova, a onda su poeli da ih zbijaju!
Kad je iz rova uao u kabinet, odmah se ukopao!
Poljoprivrednici su zastupljeni. Klasijem na grbu, srpom na zastavi!
Ne vredi prevrnuti list. Knjiga je ista!
pijun ide uhom za trbuhom!
Marks je prevideo stomak, ali ne toliki!
Ko visoko leti nisko sputa!
Lako je odrati govor, teko je odati re!
Utvrujui otkud vetar duva sirotan se pretvorio u vetrokaz!
O RADNIM MESTIMA:
Sreemo ih esto; ima ih hiljadama petsto,
Koji su radno mesto shvatili kao presto !
Brana Crnevi
MAJSTORI OPTIH MESTA
U kafanama, u klubovima koji su kod nas take kafane, najbolje se
vidi osea i uje naa slovenska dua ( proizvodnja F.M Dostojevski )
njena udesna velikodunost, sposobnost da oprosti, razume i bude
iznad svega. Zato ba kafana? Gde smo mi iznad svega sem u kafani?
Gde bi se, ako ne za stolom, i uz pie, nali toliko nepomirljivi leviari i
desniari?!
Gde bi se takozvana kulturna opozicija sastajala i vodila uzviene
razgovore sa takozvanim liderima kulture?
ta je pogodnije sastajalite za religiozne ljude i marksiste, pesnike i
kritiare, nepopravljive puritance i kurve za koje jo ima nade?
Gde e budui lopovi, ( oni su to i sada, ali nisu otkriveni, eka ih
budunost) tako bezbrino askali sa svojim moguim braniteljima i
tuiteljima?
Gde bi oajni novinari, koji nemaju o emu da piu, sreli toliko oajnih
italaca koji nemaju ta da itaju?
299

Kafana je majstorska radionica za kazivanje optih mesta koja, od
sluaja do sluaja, toliko lie na posebna, a mi smo majstori optih
mesta.
Kafana je nae slovensko svetilite. Tu, kao vernici pred Bogom,
ispovedamo svoje najrazliitije istine. To je posebna crkva u kojoj,
dodue, nema Boga, a ako nema Boga ( parafraziramo rodonaelnika
teoije o slovesnkoj dui F.M. Dostojevskog) , svako je Bog.
Evo uzgrednih, i ne uvek bitnih, izvoda iz nae nacionalen majstorije u
kazivanju optih mesta, koja toliko lie na posebna.
Sve se to, naravno, dogodilo u kafani.
Tu ste obeali da ete, ve sutra, svima rei ono to ste vearas svima
rekli , pa kud puklo da puklo. Sabesednici su vas zbunjeno gledali jer
niste rekli nita.
Tu ste revoltirano rekli da istorija ne poinje od jue ili prekjue, nema
istorije koja nije stara najmanje tri dana.
Tu ste, s neobinim arom prebrojavali Kineze, Ruse i Amerikance i
vodili ste sigurnom rukom trupe koje simpatiete, protivnici su se pred
vama povlaili, a sigurno bi ste dobili trei svetski rat da nije najavljen
fajront.
Tu ste beskrupulozno veerali.
Tu ste, jo jednom, zakljuili da je politika kurva.
Tu ste vodili dugu raspravu da li je asnije poginuti za kakvu, makar i
malu, slobodu, ili pristati na kakvo, makar i malo ropstvo; i glasali ste
za smrt! Pod uslovom da vas ne ometa u ivotu, da ne prekida razgovor,
i da kelner donese jo jednu litru belog i dva viskija.
Tu ste, ako se seate, prvi put uli da svaki narod ima vladu kakvu
zasluuje, pardon da svaka vlada ima narod koji zasluuje.
Tu ste uli ili rekli, to je svejedno, da je ivot sranje.
Tu ste uli ili rekli da ete, ako je potrebno , opet poginuti.
Tu ste , sa aarom, zakljuili da su Poljaci ozbiljan narod . Poljak nije
vejk, rekli ste i znaajno namignuli, i svi ste se smejali i namigivali.
300
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Tu ste priali svoj ivot ( ceo svoj dragi ivot) nepoznatom pijancu koji
vas je suznih oiju sluao. Verovali ste da vas jedino on razume, a on je
podrignuo, ustao, i nije se vratio.
Tu ste se zakleli da Srbin misli jedno, namerava drugo, radi tree,
oekuje etvrto, plai se petog, a nada se estom. Zato je Srbina tako
teko opisati, zato su ga svi pogrreno opisivali, to ete vi, kad uhvatite
malo vremena, ispraviti.
Tu su vam rekli da Englez nije naivan.
Tu ste, usred najee diskusije, zasplai za stolom.
Tu ste pitali, a ta je sa krontatskim mornarima?
Tu ste rekli da je Balkan, ipak, Balkan.
Tu ste setno i tiho, rekli da ljubav prema oveanstvu nikada nije bila
kombinovana sa toliko mrnje prema oveku, a da se ni sam Bog vie
ne mea u ljudkse poslove, jer smo mu se svi smuili.
Tu ste pali sa stolice.
Tu ste rekli da je brak budalatina.
Tu ste se alili na tu prokletu autocenzuru koja vam ne dozvoljava da,
smelo i otvoreno u pristojnoj formi, naravno s puno takta i razumevanja
za neprilike u kojima se estoko nalazimo, s mnogo zanimljivih
argumenata i bez ijedne lai, kaete u emu je stvar.
Tu ste pitali kako plaaju onog momka: po tesktu ili po glavi.
Tu ste ispriali onaj vic.
Tu ste rekli da biste i vi, kao Sartr, odbili Nobelovu nagradu,
prenebregavajui bedan podatak da vam je niko ne nudi.
Tu ste rekli da su svi leviari isti, prebacujui se, im padne prvi
sumrak, u desniare.
Tu ste se zakleli da je od nae televizije gori samo na film, od naeg
filma gora samo naa literatura, od nae literature gori samo nai
itaoci, a od naih italaca gori samo mi , od nas su gora samo naa
deca; ali neemo o deci, nije lepo deca su naa budunost..
Tu ste rekli da je Balkan sve tako.
I opet, ste izjavili da bi ste ako je potrebno, opet poginuli.
301

Tu ste, kad ste shvatili da tartar bifea vie nema, naruili duplu porciju,
tek da se istaknete kad vam se pruila prilika.
Tu ste se, pred zoru, pomirili svojim krvnim neprijateljem, i on s
vama, i popili ste bruderaft, i oprostili jedan drugom grehe kojih se,
odavno, i ne seate.
Tu ste, oajni i iznervirani, rekli da vam je svega dosta, i da ne moete
vie, da oseate da je to kraj!
Rekli ste da da vam je svega dosta, a mislili ste da vam je svega dosta,
jer vam je svega malo.
( NIN , 09.11.1980.br. 1558)
MILOVAN ILI - MINIMAKS
( 10. 05.1987. NIN povodom 700 -te jubilarne radio emisije TUP
TUP )
Nekad je narod dizao ustanke. Danas digne ko ta stigne.
Svi smo bili na vaoj strani. Zato je i brod potonuo.
Nama sole pamet, a vama biftek.
Zahvaljujui ahu i kralj je u partiji.
Menjam dva modana udara za jedan dravni.
Nekad se govorilo:- Lae kao pas. Danas se kae: - Pie memoare.
Dragi Danci, ako je tano da ima neto u dravi Danskoj, dodjite da
razmenimo iskustva.
PETAR PAJI, knjievnik

Dragoljub Stojadinovi : "Prie o Pipu" Petra Pajia su kratke ali kao
ipak natuene. Staro je pravilo da se najjai otrovi u malim bocama
uvaju. Sa stranica ovog lista,( stari NIN-a p.r. .K. ) gde su prvobitno
objavljivane, ove prie nastanile su celu jednu lepo opremljenu knjigu.
Svaka od tih pria doivljava se kao posebna mala eksplozija.
302
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Pip nije eret koji se podsmeva kao vojnik vejk, nije toliko
pretenciozan da iz svake prilike cedi mudrost za sve druge (kao
Nasradin Hoda), nije ni toliko namerno bezazlen da u drutvenom oku
balvane zamenjuje za dlake u jajetu (kao vojnik onkin), niti je
dovoljno domiljat (kao David trbac) da trai pravdu za svog jazavca;
on nije ni nacionalist, ni pacifist, ni arivist, ni onaj ko se podsmeva, ni
onaj koji sudi ili, ne daj boe, presuuje; on je tu negde u porodici, ali
nigde konano i neopozivo, nije slian, ve autentian.
Pip prima udes time to ga mimoilazi, ili time to je prema zlu
ravnoduan, ili time to nalazi reenja ne traei ih, i kao da ga se ne
tiu ni udesi ni reenja.
To je junak utrnuo od ivota, presit svega i ravnoduan prema
svemu i svakome. On nee ono to svi hoe ili moraju, jer nita nee
niti mora. On se spasava zato to izlaza nema, i to je jedini izlaz da se
ono ega nema i ne trai.
Pip nije ni veseo, ni tuan, ni zao, ni utuen, ni nemiran, ni
nervozan. On je pogubio oseaje i raspoloenja. On nema duu niti mu
takav luksuz uopte treba. On je jedina slamka meu "vihorove" kojoj
je svejedno kuda e i kako e.
Gde god se nae, Pip je na pravom mestu i nita mu bolje i lepe
nije ni potrebno od onog u emu se naao. A ba u tom paradoksu je
lek.
No, Pip nije tip. Ili bar nije samo to. On je stanje, opte neko mesto,
ugao koji je neobian, neoekivan, iznenaujui. On ne iba svet a,
uostalom, nema ni bilo kakav aktivan odnos prema svetu. Pip odreuje
svet implicitno svojom utrnulou, svojom ravnodunou, time to ga
se nita vie ne tie i time to sve to na svoju ravnodunost ne natie,
nego prosto bagatelie.
Pria o Pipu ume da zgusne sve nevolje u jednu, da zadene za pojas
sva zanimanja i sve dogodovtine, upre prstom u celi svet, a kao da trai
samo jedan izlaz i samo jedno reenje: ravnodunost prema svakom
reavanju. Neka se zbiva to god se zbiva - Pip ostaje izvan opipa. On je
utekao iz zbivanja time to je postao neosetljiv za bilo koju posledicu
303

koja iz zbivanja proizlazi. I to je taj bumeranki prikriven strateki
autorov stav "iza kace" ovekovog duha.
U malo rei, Pip se razlikuje od svih humoristiko-satirinih likova
nae i svetske elite, od Koia i Haeka, do opia i Vojnovia. On je
antijunak meu svim velikim eretima i junacima naeg i stranog
knjievnog vremena i trajanja.
ALEKSANDAR BALJAK
SATIRE U NiN- ovom satirikonu objavljene 1992 i 1993 g.
kojeg je ureivao Aleksandar Baljak.
Moja zemlja je mala,
ali rastresita.
_
Toliko straila,
a prinosi mali.
_
Da knjiga nije spaljena,
ceo tira bi planuo.
_
Roeni je aktivista,
puzi od malih nogu.
_
Naa najbolja satira
nastala je u runim vremenima,
a za savremenu dolaze bolji dani.
_
Mi smo bili pod Turcima jo u ono vreme
kada mnogi za Turke nisu ni znali.
_
Nai graani slobodno etaju ulicama,
ali treba rei da se to jo radi
prilino neorganizovano.
304
eljko LJ. Krsti
SVITAC
_
To je otvorena zemlja.
Raka, takorei.
_
Sto godina je prolo od Marksove smrti,
a kao da je jue bilo.
_
Omiljeni voa ima obezbeenje
da razdragane mase ne bi pale u iskuenje.
_
Kralj je mrtav,
ali to niko ne sme da mu kae.
_
Delat je bio uz rtvu
kad joj je bilo najtee.
_
Vaa misao nije ba marksistika,
ali moe da se nategne.
_
Pojeli smo zlatnu ribicu.
To je bila naa prva elja.
_
Kopije nisu krive.
Original je prvi poeo.
_
Tiina!
Partija se igra.
_
amar je informacija
iz prve ruke.
_
Istina je da sam vas ja vodio,
ali smo zalutali zajedno.
305

_
A Crvenkapi svaka ast.
Prva je otila u umu.
_
trajk glau
svaki graanin moe da obavi
u krugu porodice.
_
I ovaj vek provedosmo u ropstvu.
Retko nam se to dogaa.
Jednom u sto godina.
_
Srbi i Hrvati su morali da se raziu
jer dva dobra ne idu zajedno.
_
Za tu ideju svi emo izginuti!
Bie to jo jedna pobeda duha nad materijom.
_
Stogodinji vladar je jo za ivota
nameravao da sie sa trona,
ali ga je iznenadna smrt u tome spreila.
_
Kain i Avelj su iveli kao braa.
Naroito Kain.
_
Hitler, Staljin, Broz...
Opasno je dalje nabrajati.
_
Demnostranti su leima brutalno nasrtali
na pendreke iznenaenih milicionara.
_
Menjali su mu lini opis
dok nisu dobili sumnjivo lice.
306
eljko LJ. Krsti
SVITAC
_
Kadija te tui, kadija ti sudi.
Ni po babu ni po strievima.
_
Knjiga je
sumnjivo okupljanje rei.
_
Raa Pape
Zapaanja o piscu
Pisac se u zatvoru ponaao korektno. Mada je u poetku delovao
zbunjeno i uplaeno, zapaeni su najpre mali a onda vidljivi koraci u
njegovom prevaspitanju. Moe biti da je i slova zaboravio. Ovo
poslednje, ma koliko poeljno bilo, moglo bi ostaviti lo utisak o radu
nae ustanove i stvoriti pogrenu sliku u javnosti, a ire, u svetu koji
jedva eka da se tako neto desi.
Trebalo bi piscu dostaviti bukvar i formirati posebnu komisiju koja bi
ga ispitivala i proveravala kako napreduje u obnovi svoje pismenosti, a
docnije mu dati papir i olovku na revers, da napie neki dobar roman.
Neka to bolji bude, kako bi bio nagraen, a naa ustanova dola na
glas. Nedaleko bi se prialo o naoj zatvorskoj demokratiji.
Obavezno treba voditi rauna da se pisac ne raspie, pa da pusti mati
na volju. U takvim situacijama ljudi od pera su skloni da napiu svata,
a najpre ono to nisu hteli da kau. Zbog toga je i pomenuti ovde.
Valja ga ograniiti. Dakle, taj eventualni roman bi morao da bude
kratak. Najvie u desetak redova. Pametnom piscu je to dovoljno, ako
ume da proceni i iskoristi prostor. I, razume se, ako zna da u ovoj
ustanovi reda mora da da bude. Jo emo mu priutiti posebnu
pogodnost, cenei njegovo primereno ponaanje. Skinuemo mu lisice i
bie mu omogueno da pie slobodnom rukom. ( Politika, satirikon;
2011.)
307
Raa Pape ( NIN; satirikon; 01. Januar 1993. )

Pria o pristojnosti
Uao jedan iscepan, drljav, prljav, upav i necivilizovan a inae
prosean jugoslovenski kupac u neku prodavnicu svekolike robe i
poeo da baca vrlo nepristojne i zabezeknute poglede po rafovima.
ta e, ti trokavko?. vie mu dreknu nego to ga upita trgovac,
drei noge na stolu i nekulturno mljackajui svoj topli obrok, to je
upitanog totalno unezverilo.
U celoj ovoj situaciji treba izdvojiti cene koje jesu bile visoke ali su bar
bile pristojne.
Radovan Beli Markovi
NA OVEK ( NIN, 12.02.1993)
Nema, kau, goreg oveka od naeg oveka, ali ni on nije tako lo, kad
se ima u vidu . kako mu je. I narod sve vie lii na krhotine naroda. I
kada ostavljen razbojnicima. Narod je dohvatio sam sebe za guu. Ko e
ga izbaviti iz vlastitih aka ?
Slobodan Simi
Graanski rat u Srbiji
Odluio sam da izazovem graanski rat u Srbiji. Uzeo sam stari dedin
pitolj i zazvonio kod zastavnika Ratka na V spratu.
Lozinaka ! prodera se zastavnik kroz zatvorena vrata.
ika Ratko, poslao me dada da vas zamolim, ako imate malo
vremena, da mu oistite pitolj. Kae da niko ne moe da oisti pitolj
kao vi!
Malo neizvesnosti.
Ostavi pred vratima i odstupi ! komandovao je zastavnik
308
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Brzo sam siao na III sprat i zazvonio kod profesora Petrovia.

ta je, mali?
ika Petroviu, pita deda imate li da mu usitnite 100 maraka,
treba da vrati kusur komiji Ratku.
Nemam, sine, ni krupno ni sitno. Nego reci mi ta je to kupio
Ratko?
Pitolj.
Petrovi se zetetura.
Pitolj! Ratko kupio pitolj!?Znao sam! Poele komunajre da se
naoruavaju! E pa , nee moi!
Petrovi je ogrnuo mantil i pourio niz stepenice. U prizemlju je
stanovao advokat Vukovi, strastveni lovac.
Uskoro se u stanu g. Vukovia skupilo povee drutvo da razmotri
novonastalu situaciju. Umereniji su tvrdili da ne treba preterivati i da se
mora sve proveravati.
Sa IV sprata su javili da je zastavnik Ratko vien u kujni kako isti
pitolj, i zakljuio je da se komunajre ipak naoruavaju i da se ne sme
dopustiti nikakvo iznenaenje. G. Vukovi je podelio prisutnima sve
svoje naouruanje, a sam je pourio u Lovako udruenje po novu
koliinu. Naoruani su dobili raspored za strau po spratovima, a ostali
izviake zadatke.
Sve to nije moglo da proe bez deurne gospoe Stojanovi iz
prizemlja, koja je kroz pijunku primetila kako neke komije izlaze
iz Vukovievog stana sa neveto skrivenom oruijem. Telefonirala je
kominici Zlati, Zlata kominici Rui, Rua kominici Cani....
Za pola sata u stanu zastavnika Ratka zasedao je hitno formirani krizni
tab sa samo jednom takom dnevnog reda : Odbrana od opozicije.
Skupljeno je i podeljeno oruije i svako je dobio tana upustva i
raspored po stratekim takama zgrade. Jo za vreme trajanja sastanka
cela ulica je brujala o glasinama da se neto u zgradi strano deava.
Vesti su bile kontradiktorne, od one da se opozicija naoruala i
napala stan zastavnika Ratka, do jo skndaloznije da su komunjare iz
309

ista mira pucale na stanare iz opozicije i da ima i mrtvih. Za ta dva
sata cela ulica je bila mobilisana, organizovana i naoruana. Pojavile su
se ve i barikade pred prodavnicom i vree sa peskom na raskrsnici.
Ostalo mi je da sam opalim nekolik ometaka kroz prozor... ( NIN;
satirikon; 11. Novembar 1994. )
Milo Jankovi
DIKTATURA ZA S.M.
Shodno navikama i obiajnom pravu,
A prema Zakonu u datoj rei,
Od danas Dekretom ukidam travu,
U tome nee niko da me sprei.
Ukida se pravo oblaka da jezde,
Da lebde po svome, da na nebu diu;
Ptice bez dozvole neka se ne gnezde,
Detaljnom pretresu podvrgnuti kiu.
I snegu je potrebna radna dozvola,
Lekarsk pregled je neophodan reci;
Preostaje pravo na trpeljnje bola
I pravi cvrka da peva na pripeci.
Dva puta godinje ribe da se mreste,
Pupoljci da cvetaju na osnovu molbe;
Za petlove koji ne nose kreste
Pripisati prinudnu naplatu globe.
Obznanjujem da se ukida sumnja,
Taksa se uvodi za svaki osmeh;
Plaanju poreza podlee i munja
Preutana misao najtei je greh.
310
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Sve to po nazivu pomenuto nije,
to nema ime i ne zna se ta je,
Od danas e morati kimu da savije,
ukoliko eli i dalje da traje.
Dovoljno dugo je ivle sloboda,
Disalo se dabe i prialo svata:
Zbog toga danas, za sreu naroda,
Zakonom se pesniku oduzima mata.
Dragutin Mini Karlo

ZEJA DIPLOMATIJA
Zeca su u istom trenutku ugledali beloglavi orao i mrki medved. epali
su ga zajedno.
Moj je klikato je orao.
Ja sam ga prvi video brundao je medved.
Zeka se trudio da se iskobelja:
ekajte, prijatelji, i ja se valjda neto pitam. Dozvolite da ja
odluim ko e da mi pojede rekao im je.
Orao i medved su se pokolebali. Ipak, dozvolili su zecu da izabere
delata.
Dobro, ne mogu tako ad hok da odluim reako je .- Da vidimo
ko ta nudi.
I orao i medved su poeli da se nademu u ponudama. Medved mu je
obeeo da nee da se mui, ve e ga smazati u jednom zalogaju. Orao
se poneo demokranije: dozvolio je mu da bira nain. Ili peenica ili
gula na primer.
Zec se nekao:
Ovo ne moe da se rei bez duih pregovora. Evo, otvaram
konferenciju na tu temu- rekao im je. I konferencija je poela. I jedna i
311

druga, pa i trea strana, ostajale su pri svojim zahtevima. I ta se desilo:
optimisti su priali kako se konferencija oduila, te su i orao i medved
uginuli od gladi. Pesimisti su tvrdili da ih zec nije dugo zamajavo, nego
su velike sile brzo nale zajedniki jezik. U to ime, prireena je sveana
veera. Sluen je zeji gula.
Dejan Patakovi
LAKA ODLUKA
Mada nije prvi koji je nareao funkcije i plate iz budeta, zvaemo ga
Adam. Uz izvinjenje Evi to za nju nije bilo mesta u ovoj prii. Poto je
zavrio obilan ruak u skuptinskom restoranu, poslanik Adam vratio se
na sednicu da jo malo odrema. Smetajui se na svoje mesto, alei se
u sebi sam sa sobom, alio je to je bogat ruak od 170 dinara, s piem,
nije mogao da plati u est mesenih rata.
Vratio se kui zadovoljan. Ukljuio gtelevizor da odgleda aktuelne
sportske dogaaje, kad ga prenu zvuk mobilnog ( refren iz pesme
Uzmi sve to ti ivot prua. Njegov kum, takoe poslanik, javio mu je
stranu vest. Premijer trai da se svi lanovi stranke odreknu
prekrobrojnih funkcija. A tako je lepo krenulo. Poslanika plata,
dodatak, predsednik Upravnog odbora u naftnoj kompaniji, lan
Nadzornog odbora u telekomunikacionoj firmi, savetnik
predsednikovog savetnika u optini, lan Saveta u pozoritu ( nema
para, ali zgodne enkse naviru sa svih strana) , predava na fakultetu i
to ne jednom nego na dva.
I ega da se odrekne, kad mu je kapala ( uj, kapala lila ) lova iz
budeta sa svih strana. Uhvatili su se za glavu, odavno ga nije muio
ovakav ivotni problem. Ipak, zaspaoje sa osmehom na licu jer je
odluio koju e funkciju ve sutra da vrati. Vie nee biti predesnik
kunog saveta.
( Politika; satirikon; 31. Avgust 2014. )
312
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Radoslav Tilger
KOTSKI SLUAJ ILI STROGO UVANA TAJNA
Tajni agent 001, 2, 3, 4, 5, 6....itd. sedeo je u Sport kafeu i pomno
prouavao koga od navijaa da angauje za rad u tajnoj slubi na
razbijanju gej parade. On je inae glavni tajni agent srpske tajne
slube. Oni brojevi iza nula oznaavaju za koje sve svetske sile tajno
radi i to ne samo iz linog interesa I potrebe za luksuznim ivotom,
nego I za dobrobit ovog napaenog naroda. Da jednog dana, tj. Malo
sutra, kada proe ova kriza, I on oseti blagodeti normalnog ivota. Dok
je analizirao tako neartikulisane, da ne kaem divljake face, prekide ga
zvonjava , ne s obinog mobilnog, ve s tajnog mobilnog telefona.
Alo, ko je?!
Bond, Dejms Bond.
O, Bondika, otkud ti?! Gde si?
U Nici, Bataj- nici. Moram hitno da te vidim. Gde si ti?
U Sport kafeu.
A, tu ne dolazi u obzir. Posle one utakmice Srbija kotska ima
navijai da me rastrgnu.
Hajde onda kod Ruiaste mace.
Ni tu ne dolazi u obzir. U kolskom sam kiltu pa ruiastima
moe svata pasti na pamet.
Onda emo u Narodnom muzeju. On ve godinama ne radi i
niko ne zalazi u njega.
Kad su se nali, uveni agent 007 I jo uveniji 001,2,3,4,5,6 ..itd.,
izljubie se i sedoe na pranjave i oronule eksponate ispod nekad
uvenih, a sad ubualih slika, gde ih
ni tajne slube sila za koje ne rade ne bi pronali.
ta te dovodi u Srbiju nekad cela, a sada iz tri dela moj tajni
drue?
Ti zna da smo mi u neku ruku braa. Mi vodimo poreklo od
Piroanaca inae pravo ime je krti, a Englezi su nas po svom obiaju
prekrstili u koti.
313

Konano ste shvatili, a kad sam ja to govorio niste mi verovli.
Sad hoemo da se odvojimo od Engleske.
Kako ti ja mogu pomoi kad nisam Irac?
Kao bratu. Ti zna da su za nas Englezi isto to I za vas
Albanci. Zato mi morate odati tajnu kako ste uspeli konano da se
odcepite od Kosova?
E, tut i ja ne mogu pomoi. To naa vlada I EU dre u strogoj
tajnosti da ni ja ni srpski narod nismo uspeli da provalimo.
Aleksandar otri
BRZINA
Kad sun nam telefonom iz centrale javili da je ovek u izuzetno
tekom stanju i da je u smrtnoj opasnosti, kolega i ja smo potrali ka
vozilu. Sran je u kolima zapisao bolesnikove simptome i adresu. Za
hitne sluajeve, odreeni smo nas dvojica, jer najbre vozimo i najbolje
poznajmeo gradske ulice.
Startovao sam automobil i odmah
dao gas do daske. Vozio sam mahnito kao da sam pilot mlaznjaka.
Jurili smo kao bez due, jer smo znali da u ovim situacijama odluuju
sekunde. Proli put smo zamalo zakasnili, zbog ega smo oseali griu
savesti.
Sada moramo da doemo na vreme rekao je kolega, koji je
nervozno grizao usnu.
Bre od ovoga ne mogu stavio sam prst na brzinometar, koji je
pokazivao da kroz grad idemo vie od sto dvadeset kilometara na sat.
Cilj nam je bio da to pre stignemo na oznaenu adresu, koja nije bila
nimalo blizu. Zato smo na raskrsnici prolazili kroz crvna svetla, vozili
smo autoputem vie od stoezdeset na sat, preticali smo na punoj liniji,
na peakim prelazima nismo proputali peake, nismo potovali ni
pravilo desne strane, ni prvenstvo prolaza...
314
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Prolazei pored pijace, sruio sam poreane gajbice s paradajzom.

Jednoj eni, od brzine naeg automobila, podigla se suknja, a ispred
penzionerskog doma smo tako projurili, da su starcima sleteli eiri i
kaketi s glava.
Vozi bre!- govorio mi je kolega Sran, koji je stalno gledao na
sat.- Poli smo pre jedanaest minuta. Ako ne stignemo za etiri, moe
da bude kasno, jer je ovek u kritinoj situaciji.
To preostalo vreme izgledalo mi je neobino dugo. Ruke su mi se

oznojile od nervoze, a srce mi je lupalo bre od radilice motora. Kada
smo stigli pred bolesnikovu kuu, istrali smo iz vozila i pojuruili
stepenicama na jedanaesti sprat, jer nismo mogli da ekamo lift.
Zadihani smo stigli pred vrata. Otvorila nam je starija ena.
Kako je? pitao je kolega.
Preminuo je pre pet minuta odgovorila je kroz pla.
Ko je bio uz njega u najteim trenucima ? pitao sam.
Samo ja projecala je ena.
Odli...- zamalo Sran nije izgovorio re do kraja.- Znate, mi
smo iz pogrebnog preduzea i moemo vam ponuditi najbolju i
najeftiniju uslugu.
Evo, pogledajte na katalog! Nudimo najbolje sanduke, obezbeujemo
prevoz do groblja, ugovaramo termin sahrane, raspolaemo pogrebnom
opremom, vadimo kompletnu dokumentaciju, donosimo umrlicu i
objavljujemo itulju u dnevnim novinama..
Bitno je da se pokojnik nije dugo muio. Samo vi na miru
pogledjte u katalog rekao sam eni, pruajui joj papirnu maramicu.
Krajikom oka spazio sam zadovoljstvo na koleginicom licu, koje mi je
govorilo:
Dobro je. Ovog puta stigli smo pre konkurencije.
315
Vesna Deni
Urednica elekronskog asopisa za satiru ETNA
10.06.2002.
Kod nas nema javnih kua
jer je prostitucija dozvoljena
samo u Skuptini.
Otiao je na onaj svet.
Ovde vie nije moglo da se ivi!
24.10.2003.
Sablja nije mogla da presee lanac kriminala.
Zbog tupog vrha.
21.10.2003.
Ratni zloin ne zastareva.
To je narodno stvaralatvo.
28.12.2002.
Demokratija je bolja od tiranije.
Timski rad daje bolje rezultate!
Satiriar koji se proglasi za vou,
sopstvene satire ne doivljava lino
13.10.2002.
Kome se jednom otvori pakao,
srea ga ne naputa.
Drina se ne moe ispraviti,
ali nae je da pokuamo.
Od gusara smo nasledili ono najvrednije:
no i povez preko oiju.
12.10.2002.
Bio je vredan kao mrav,
a mravi su ba zgodni za gaenje
Novinarski tekstovi
316
eljko LJ. Krsti
SVITAC
________________________________________
DIJALOG ponedeljak, 15. maj 2000.
Danas
Heroji iz polusveta
Iz mnotva besmislenih stvari u kojima smo poastvovani da
uestvujemo, sve tee je izdvojiti neku svetlu taku, za koju bismo
mogli vrsto da se uhvatimo i kaemo: to je to! Politizacija ivota toliko
je uzela maha, da se naprosto namee pitanje da li mi to jo uvek ivimo
samo zato to je trenutno takva politika? Ili, da li, kao u onom vicu,
treba da se radujemo to je nae ime negde na sredini azbunog
redosleda, i eka na red da bude ugaeno? A da to i takvo ekanje ne bi
odudaralao od opte apsurdne atmosfere, prinueni smo da gledamo
(ukoliko ne ometaju), itamo (ukoliko sakupimo novac i za novine),
sluamo (ako pre toga popijemo aku antidepresiva) o raznim
"herojima" naeg vremena - o polusvetu, koji u normalnim okolnostima
ne bi zasluio ni pomena.
Umesto imena naunika, profesora, knjievnika, itamo/sluamo o
andi, Pandi, Mandi ili kakve sve ve nadimke nemaju, ko je kako i
ime koga ubio, osakatio, unesreio, ili pak sa druge strane o vlasti koja
bi trebalo da radi na odstranjivanju takvih i mnogih drugih anomalija
ovog drutva, vlasti koja umesto da radi svoj posao, tuaka neke jadne
novinare koji su navodno, ukaljali njihova svetla imena! Da nije
tragino bilo bi smeno!
Oni koji su svojim delima ukaljali ne samo ast celog naroda, nego ga
unazadili nekoliko vekova, oni da tue nekog zbog povrede asti i
ugleda! Pa sami su taj ugled ponitili onog trenutka kada su pristali da
se bave politikom, najprljavijom rabotom ovog veka, a sada bi svoju
prljavtinu eleli nekom drugom da naplate.
Kojem to sudu ovaj narod moe da se obrati za ukaljanu ast i ugled, i
da naplati za pretpljenje duevne patnje zbog nedostatka osnovnih
317

sredstava za ivot ili, pak, za pretnju koju smo uli neki dan od strane
Generaltaba Vojske Jugoslavije - kako mora da reaguje na nasrtaje i
pretnje, upuene od strane nekih opozicionih lidera, na linost
predsednika SRJ. Da li su time eleli neto da nam porue, kada se
dobro zna ko ima pristup u Predsednikove prostorije, kako bi kasnije
prebacili krivicu na tamo neke marginalne lidere, kako ih nazivaju u
saoptenju. Ako su marginalni, onda sigurno ne mogu biti u
neposrednoj blizini Predsednika, niti pak biti u prilici da dobiju bilo
kakve informacije o njegovom kretanju. Dakle, podmetanje kukavijeg
jajeta, koje e, u sluaju da se neto dogodi, biti baeno u ruke nekim
marginalcima.
Kako to da su se tek sad setili da se pozovu na Ustav, zato ga nisu
potovali onda kada su dozvolili da se Albanci (i ovdanji kriminalci)
naoruaju? Zar Ustav ne predvia zatitu svih graana i pravo na ivot
svih, a ne samo Predsednika? Da li oni primaju plate od poreza graana
ili od Predsednikove dedovine?
Mnogo je pitanja od jednog marginalca, koji se nada da e ovu golgotu i
sramotu, ipak, preiveti!
ODUMIRANJE IRILICE
PETAR LAZI http://www.politika.rs/rubrike/Temanedelje/Odumiranje-cirilice/t3251.lt.html
Bavei se, pre sedamdesetak godina, sutinom bia Srba, Hrvata i
ostalih Jugoslovenaca, Vladimir Dvornikovi je ustvrdio da je
"preterani regionalizam smrtni neprijatelj svakog ireg stvaralakog
zamaha". Bio je oprezan i kada je u pitanju druga krajnost:
"Kosmopolitska uniforma civilizacije ne sme da ubije duhovnu
individualnost tu jedinu pravu stvaralaku snagu". Kako pronai
zlatnu sredinu izmeu te dve krajnosti, kako biti integralni deo sveta a
ostati svoj, verovatno je jedno od ozbiljnijih zahteva koje epoha
globalizacije stavlja pred svaki narod. Za razliku od mnogih, mi smo
318
eljko LJ. Krsti
SVITAC
pred tim zahtevom veterani. Bavimo se njime poslednjih desetak

vekova. Mahom, neuspeno.
Na temu naih nesnalaenja izmeu Istoka i Zapada, kao i sebe samih,
Vladeta Jeroti se ve zapitao: "Da li su dve krune Stevana
Prvovenanog (jedna dobijena od rimskog pape, druga od Svetog Save)
ostale trajno (i tragino) znamenje srpskog ivljenja i opredeljivanja do
dana dananjeg? Ako smo ve morali (ili hteli) da razroko gledamo i u
Istok (Vizantija, Turska, Rusija) i u Zapad (Ugarska, Austrija,
Francuska, Nemaka i Amerika), zato taj poloaj nismo okrenuli u
svoju korist? Nije li to moglo biti izazov i ansa za pravoslavan narod
da postane zlatan most izmeu Istoka i Zapada, koji bi skupljao sva
dobra i s jedne i s druge strane, stvaralaki ih u sebi preraivao i onda
ovakva preraena dobra odailjao na obe strane?"
Oigledno da nismo postali zlatan most. Vie liimo na oronulu upriju
koja se ne prelazi bez velike nude.
Jedno od naih nesnalaenja jeste i nae pismo, prema kome javno
mnenje iskazuje znatnu koliinu idolopoklonstva. irilica se sve manje
koristi ali se zato sve vie voli. Naroito u kafanskim raspravama. Isti
oni koji svakodnevno vode bitke prsa u prsa sa pravopisom, oseaju se
pozvanima da brane irilicu od latinice. Jer, latinica je u njihovim
glavama simbol zapadnjatva koji se deli na hrvatsku i ostalu latinicu, a
irilica je simbol srpske istote i grafiki prikaz srpske duhovnosti.
irilica se pri tome i ne deli. Ona se samo mnoi. No, da li je ba
sasvim tako?
irilica je najrasprostranjenije slovensko pismo nastalo iz grkog
uncijalnog pisma IX veka. Iz grkog pisma uzeta su 23 slova i njima
dodato 14 slova iz glagoljice, za one glasove kojih nema u grkom. Ne
zna se da li je tvorac irilice irilo (kako misle ruski slavista Grigorije
Iljinski i bugarski istoriar Vasil Zlatarski), da li njegov brat Metodije,
da li irilov uenik Sv. Kliment Ohridski (kako misli afarik). A
moda su prste upetljala sva trojica. Ne zna se ni koliko je prvobitna
irilica imala slova. Ve sam pomenuo tumaenje po kome je imala 37
slova i koje bi bilo opteprihvaeno da Crnorizac Hrabar u svom delu
319

"O pismenah" s poetka X veka, nije tvrdio da je irilica imala 38 slova.
A kako je narasla do 43 slova, s kojima se borio Vuk Karadi, to sam
Bog sveti zna.
Da zameateljstvo bude vee, irilica je u prvo vreme bila u upotrebi
kod Hrvata, osobito u Bosni, a u Poljikoj republici, blizu Splita,
upotrebljavana je sve do ukidanja te republike na poetku XIX veka.
Latinica je kod Hrvata usvojena kao nacionalno pismo tek u drugoj
polovini XV veka. I dan-danas u svim ozbiljnim belosvetskim knjigama
kada se nabrajaju slovenski jezici ije je pismo latinica, navodi se i
srpski. Logino, jer je delu srpske populacije preko Drine matino
pismo latinino. Ili, moda neemo da priznamo da su i tamo iveli
Srbi. Na slian nain smo se odrekli Srba katolike vere, koju je
Hrvatska veoma brzo asimilovala. Svi do jednog su preko noi postali
Hrvati.
Sam naziv irilica nastao je tek u XV veku, u Kijevskoj koli. Sve do
XI veka glagoljica je nazivana kurilovicom. Dakle, u poetku se nije sa
sigurnou znalo koje pismo se zove po Konstantinovom kaluerskom
imenu irilo.
Stanje sa irilicom neodoljivo podsea na trenutno stanje drave koju,
odnedavno opet zovemo Srbijom. Srbi su svoju dravu dobili iz nehata.
Ne zna se ko je najvie zasluan za njeno stvaranje, zna se samo da Srbi
nisu. (Vala Crnogorci, da jebe oca!) Ne zna se gde su joj granice, niti ko
je na vlasti. Himna, zastava i grb ne slue Srbima kao simboli
dravnosti jer jo nisu usaglaeni stavovi... ali zato slue za podizanje
morala. I ne samo morala. I dok se svakodnevno poveava broj onih
koji vole Srbiju busanjem u grudi, Srbija se smanjuje.
to je vie onih koji svojim vruim patriotizmom "uz deset s lukom i
kilo/kilo" brane irilicu irilica je sve manje u upotrebi. ivimo u
doba vizuelne kulture u kome su sliice zamenile sve, pa i pismo.
Nekoliko "smajlija" je dovoljno da iskae svu arolikost oseanja
savremenog oveka, a veina pripadnika srpskog oveanstva moe
svoju celokupnu duhovnost da smesti u SMS poruku. I jo da ostane
mesta za oseanja.
320
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Nije irilici kriva latinica krivi smo mi. Sam irilo (Konstantin)
zagovarao je svakojaku raznolikost: "ak i bezdune stvari koje daju
glas, bilo svirala, bilo gusle, ako ne pokau razlike u zvuku, kako e se
razumeti ta se svira ili gudi".
Priznajem, i ja sam jedan od onih koji stalno meaju irilicu i latinicu,
da ne zagore.
Knjievnik i satiric ( Objavljeno u Politici )
Duan Puaa
TROJANSKI KONJ ( iz knige : KONJOTRK U VREMENU; 2012.
Izdanje autora; Beograd; Str. 166; tvrd povez.
Ja nisam pravi, ivi konja. Szdan sam od drveta, ali, ipak sam uao u
istoriju. Obavio sam veoma delikatan zadatak. Nisam bio ranjiv u petu.
Strahovao sam jedino od ibice. I nervoznih ratnika koji su mogli da mi
pokidaju unutranjost dok su ekali da izau iz otvore kapije Troje.
Ja sam poklon. Simbol poklona, lanog. Poklona sa predumiljajem.
Odisej je mogao biti manje lukav i doneti mi neku sporedniju ulogu.
Ovako, ta da kaem. Da nije bilo mene, ne bi pala Troja. Lepa Jelena
je ostala Parisova ljubav. Menelaj, kralj Sparte i mu odbegle Jelene ne
bi oprostio Jeleni preljubu i vatio je kui. A Agamnenon, njegov brat, bi
se vratio kui neobavljena posla i utehu traio kod Pitija u Delfima.
Odisej ne bi lutao deset godina. Valjda mu je to bila kazna za uinjeno.
Nisam ja tako rav. Prilike su me napravile takvim.
I nije fer da se kompjuterski virusi po meni nazivaju Trojanci, kao
personifikacija destrukcije. Moda e ocena o meni i mom ponaanju
biti milostivija, kada proe istorijska distanca.
AFORIZMI:
Rodoljupci je predstva koja se u Srbiji ne skida sa repertoara ve
decenijama. Samo se menjaju glumci.
Poznati nardoni heroj je preiveo rat. Stradao je u promeni naziva ulica.
Moj pas i ja etamo jedan drugog. Svako sa svoje take gledita.
Tranzicija nam dobro ide. Jo malo, pa smo sve rasprodali.
Neto mi se od jutros ne piu aforizmi. Da nije pala vlada?
Petao jeste kukurikao prerano, ali supa je bila odlina.
321

Grupni seks, pojedinano gledano, nije ispunio moja oekivanja.
Opet taj Je
Poto je i IP Oiani je, zavrilo na rtveniku neuspenih
privatizacija, Udruenje balkanskih satiriara Srbije Je i
tamparija Grafopapir prihvatili su se iydavanja na[eg najstarijeg
i najuglednijeg humoristiko- satirinog glasila. Tokom protekle tri
godine Je je izlazio kao crno bele novine za itaoce svih boja i
mogao je da se nabavi samo na beogradskim kioscima. Od ovog broja,
sa poveenim tiraom, boljom tehnikom opremljenou I podran od
najboljih srpskih satiriara I uglednih novinara, meu kojima su i Petar
Lazi, Ljubodrag stojadinovi, Voja Ivanovi, Radivoje Bojii, Milan
J. Mihailovi, Jasmina Bukva, Zoran Rankovi, Saa Stojadinovi,
Dejan Patakovi, Gane Milanovi, abanoti i drugi. K.R. ( Politika,
2011.)
IN MEMORIAM
Pie: 24sata Utorak, 12. 8. 2014. u 01:20
Robin Williams naen je mrtav, sumnja se da je poinio suicid
uveni ameriki glumac je naen mrtav u svojoj kui. Sumnja se na
samoubojstvo guenjem. Williamsova agentica izjavila je kako je due
patio od teke depresije
Slavni ameriki glumac Robin Williams (63) pronaen je mrtav u
ponedjeljak neto iza ponoi u svojoj kui u Tiburonu, Kalifornija, a
prema prvim indicijama izgleda da je poinio samoubojstvo. Rezultati
toksikolokih nalaza se oekuju tijekom dana te se zasad sumnja da je
umro od asfiksije, odnosno zaepljenosti dinih putova, izjavio je
glasnogovornik ureda erifa okruga Marin.
322
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Njegova agentica Mara Buxbaum u krakoj izjavi potvrdila da se

Williams borio s depresijom pa zamolila medije za privatnost zbog
tekih trenutaka koje proivljava njegova obitelj.
- Izgubila sam supruga i najboljeg prijatelja, a svijet je izgubio jednog
od najomiljenijih glumaca. Srce mi je slomljeno. U ime obitelji, molim
vas da potujete nau privatnost dok tugujemo - priopila je Robinova
supruga Susan Schneider.
enio se triput i iza sebe ostavio troje djece. Prva supruga bila mu je
Valerie Velardi. U braku su bili od 1978. do 1988. i imaju sina
Zacharyja Pyma Williamsa (31). Williams je Marshu varao, a kada se
zaljubio u sinovu dadilju, brak je zavrio.
Marshu Garces oenio je samo pola godine nakon razvoda, a ona je ve
bila trudna nekoliko mjeseci.
Dobili su dvoje djece, Zeldu Rae Williams (25) i Codyja Alana
Williamsa (23). Od Marshe se razveo 2008. jer je 2006. poeo ponovo
piti. Susan Schneider, koju je upoznao u trgovini raunalima, oenio je
2011. S njom je naao sreu i rekao kako se nada da se od nje nee
razvesti ve da e zajedno biti zauvijek.
Williams je tijekom kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih imao
problema s kokainom, a u kolovozu 2006. godine se prijavio na
lijeenje jer je postao ovisan o alkoholu. U srpnju se ponovo sam
prijavio u kliniku za odvikavanje od ovisnosti Hazelden u Minnesoti, ali
ovaj put u sklopu programa koji mu je trebao pomoi da ostane trijezan.
Tijekom karijere je triput nominiran za najboljeg glumca ('Dobro jutro,
Vijetname', 'Drutvo mrtvih pjesnika', 'Kralj ribara'), no Oscara je
osvojio tek jedanput i to za sporednu ulogu u filmu 'Dobri Will
Hunting'. Osim toga dobitnik je pet Grammyja, etiri Zlatna globusa,
dva Emmyja te dvije nagrade Guild.
Robin Williams je roen u Chicagu 21. srpnja 1951. godine. Majka
Laura McLaurin, podrijetlom iz New Orleansa, bila je prava ljepotica i
u mladosti je radila kao fotomodel, a otac Robert Fitzgerald Williams
bio je jedan od vodeih ljudi u tvornici automobila Ford. Veinu
djetinjstva proveo je selei se s roditeljima iz grada u grad zbog oeva
323

posla, sve dok se nisu konano skrasili u Marin Countyju u Kaliforniji
gdje se upisao u srednju kolu i maturirao 1969. godine. Odrastao je uz
starijeg brata Roberta, ali je bio vrlo srameljiv djeak. Prva publika
bila mu je majka pred kojom je, kad je imao pet godina, imitirao vlastitu
baku. Tek u srednjoj koli stekao je samopouzdanje i postao popularan
zbog smisla za humor koji je, kako je jednom rekao, razvijao kako bi
stekao nove prijatelje i obranio se od agresivnih kolskih kolega. Ali ni
tada jo nije mislio da e postati glumac jer je upisao studij politikih
znanosti. No nakon prve godine promijenio je miljenje te upisao kolu
glume. Bio je to dobar izbor jer se ondje ubrzo izborio za stipendiju
ugledne Juilliard School u New Yorku pod trogodinjim tutorstvom
glumca Johna Housemana.
Meu 20 polaznika Houseman je odabrao samo dvojicu studenata koje
je nastavio poduavati u naprednom programu. Bili su to Robin
Williams i Christopher Reeve, s kojim je ostao nerazdvojni prijatelj sve
do njegove smrti 2004. godine.
Gotovo nijedna Robinova uloga nije prola nezapaeno. Uglavnom je
glumio u komedijama, ali i njegovi likovi u dramama imali su kominu
crtu. Raspon likova koje je mogao glumiti nije imao granica. U 'Mojih
200 godina' glumio je robota koji postaje ovjek, u 'Krletci' je genijalno
odigrao homoseksualca, a u 'Mrs. Doubtfire' brinog oca koji s prerui u
dadilju. Nezaborava je njegova uloga profesora u 'Drutvu mrtvih
pjesnika', kao i nekonvencionalnog lijenika u 'Patchu Adamsu'. U
'Danu oeva' uz Billyja Cristala pokuava saznati koji od njih dvojice je
otac djeaka kojeg je rodila njihova zajednika biva djevojka. Kao
mentor usmjerio je mladog genijalca u 'Dobrom Willu Huntingu' i kao
DJ dizao moral vojnicima u 'Dobro jutro, Vijetname'.
Djecu je nasmijavao i razveselio ulogama u filmovima poput ' Kapetan
Kuka','Flubber' i 'No u muzeju'. U 'Jakobu laljivcu' pak daje nadu
idovima u getu za vrijeme Drugog svjetskog rata. Uz Johna Travoltu
glumio je u komediji 'Stari frajeri'.
Glavna Robinova karakteristika u glumi bila je improvizacija. Likove je
smiljao nevjerojatnom brzinom, a esto mu je to uspjevalo ba na
324
eljko LJ. Krsti
SVITAC
pozornici ili pred kamerom. Njegova mo i brzina transformacije i

imitacije bila je jedinstvena. Iako je uglavnom glumio u filmovima,
svestrani Robin glumio je i u kazalitu i na televiziji, a i nasmijavao je
ljude stand-up komedijom.
IZDVOJENI KOMENTARI 200 komentara Pogledaj sve komentare
12.08.2014., 02:37
golden sun casino: Genijalan glumac, hvala mu za sve njegove odline
uloge.
12.08.2014., 02:30
miladraga: Zbogom, ba sam tuna, svojim ulogama si me razveselio
puno puta, a tebi nitko nije mogao pomoi kada si pomo trebao!
12.08.2014., 02:37
scratcher: vie puta pokazano da ljudi koji nasmijavaju druge su
zapravo depresivni i nesretni ... Raymond iz svi vole Raymonda je
isto bio u depresiji nakon serije pa se nekako izvukao... ima puno takvih
sluajeva.
BEOGRADSKI AFORISTIARSKI KRUG
PREMINUO DOAJEN SRPSKE SATIRE BANE
JOVANOVI
Beograd, 25. januar - U Beogradu je danas, od posledica sranog udara,
iznenadna preminuo Branislav Bane Jovanovi, novinar, satiriar i
dramski pisac. Roen je 1935. u Novom Sadu. Diplomirao je na
Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za jugoslovensku i
svetsku knjievnost. Bio je lan Beogradskog aforistiarskog kruga,
Udruenja knjievnika Srbije i Udruenja novinara Srbije. Zastupljen je
antologijama satire i prevoen na vie jezika.
Gotovo ceo svoj profesionalni sta proveo je u Politikinim izdanjima
Ekspres (1963), Politika (1982), Intervju (1989), TV Politika (1991),
ponovo Ekspres (1993, do penzionisanja 1997). etiri godine bio je
urednik Jea.
Objavio knjige satire: Vidi izlaz, pa ui (1979), Post scriptum(1995),
Mrak na sunce (1997), Igra zglavkara (1998), Dinja pukla (2000),
325

Partija se igra do mata (2001) i Uvir (2009). Sa Vitomir Teofiloviem
priredio je antologiju aforizama o novinarstvu Gorki med medija
(2012). Ureivao je i pisao satirine dodatke i rubrike: Makazin, Po
glavi stanovnika, Ekspres smeh, Gong, u Politici EKSPRES; Jeu i
Radio Beogradu.
Na sceni Krug 101 Narodnog pozorita u Beogradu igrane su njegove
predstave Dinja pukla (1980) i Poslednja no (1982). Za satiru je Bane
Jovanovi nagraen meunarodnom nagradom Krokodil (1974) u
Moskvi, nagradom Politike (1977), nagradom Radoje Domanovi,
Udruenja knjievnika Srbije (1996), nagradom Zadubine "Radoje
Domanovi" Za ivotno delo (2003), za istraivanja iz istorije
novinarstva nagradom Pera Todorovi (1997). Prole godine na
Meunarodnom Satira festu urueno mu je priznanje Beogradskog
aforistiarskog kruga za ukupan doprinos srpskoj satiri.
Napisao je dramu Banket Pere Todorovia (1997) i knjigu Pera
Todorovi tragom kremanskih proroka (2007).
Raa Popov : In memoriam: Vladimir Jovievi Jov ( 1950 2011)
Satiriar Vladimir Jovievi Jov, aforistiar, izdava, antologiar,
napustio je Stradiju. Kao i mnogi iz Beogradskog kruga satiriara (
preteno pisac aforizama) iveo je u Stradiji, imaginarnoj zemlji raznih
izopaenosti, koje valja korigovati. Godine 1996, sa Vesnom Deni,
objavio je zbirku kratkih iskaza Stradija danas. Naravno, to je bilo
protestno tivo o nama kavi smo. Zajedno sa Baljkom, Teofiloviem,
Jovievi spada u najagilnije posmatrae onoga to je naopako. Svi su
oni, a ima ih daleko vie od pedesetero, deca Radoja Domanovia.
Domanovi je za njih uzor i kultna linost. ...Jov je godinama bio
organizator dodeljivanja nagrada za satiru. Ne samo Domanovieve
nego i one negrade namenjene mladim piscima. (Tradicionalni
novogodinji Satirikon na Kolarevom narodnom univerzitetu.) Kao
satiriar posedovao je dar za iznalaenje paradoksa. Jedni se bore za
presto pisao je a drugi za resto. Uoavao je jezike kontraste, a
posedovao je optu percepciju istorije: Nekad su kolone vodile
revoluciju, a sad se zbog njih zaustavlja saobraaj! Opominjao je na
326
eljko LJ. Krsti
SVITAC
permanentnu stravu ivih ljudi od tiranije : ala, ala, pa veala! . A

kada se nama jo nejasnom promenom zamljotresno uzdrmala I raspala
vladajua ideologija, Jovanovi je rekao : Proletee proleteri.
:

21. , ,
,
.
1942. .
.
, .
,
.
,
, ,
, , , ,
, ...

,
, , 1967.
.

,
, 1984.
.
,
-, , ,

. ,
, , , , , .
,
1989. ,
.
327

2007. .

, 7, ,
, 23. , 12
Rastko Zaki:
Super voa ( NIN, 01.01.1993)
Nema mleka, nema hleba,
Leevi nam crvi glou,
Nemamo to nam treba
Dok imamo super vou.
Iza ovih crnih dana
Tek e gori da nam dou,
Ima dana za megdana
Dok imamo super vou.
Neka pono veno traje,
Nikad noi nek ne prou,
Mi smo za to pripremljeni
Mi imamo slepog vou.
328
eljko LJ. Krsti
SVITAC
Bestrzajnim topom kao -naliv perom

Bestrzajnim topom kao naliv perom
Novi istoriar istoriju pie,
Tenkom i granatom, ratnim transporterom.
Svaku greku odmah u zaetku brie.
Nove mape crta I granice slama,
Jedno ivo tkivo raskida na dvoje
Istoriju smilja kao zbirku drama
u ime naroda I u ime svoje.
Novi istoriar o pobedi snatri
Opisuje trulo kao da je zrelo,
Staru vatru ee I na ovoj vatri
I ne vidi kako pali svoje delo.
( NIN; 12.02.1993)
329

Autor: Katarina Krsti
VALJEVSKI SPOMENICI
330

Tito - Partija - Korupcija

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Tito - Partija - Korupcija

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

asopis za socioloke i psiholoke teme

eljko Lj. Krsti

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ne treba se uvek drati zakona k'o pijan plota,

Josip Broz Tito

eljko LJ. Krsti

eljko LJ. Krsti

Specijalno izdanje SVITCA:

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

starost se nije mogla sakriti. Na jednom mestu , na kojem Tito dri

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

komunikacije. Bio je potpuno spreman za pravi podvig da kao voa

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

polom. Staljin zazire, dobro zna da ga enska osoba, sa svojom

Branislav Lali : Milovan ilas

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

na sedmom kongresu kominterne sa delegacijom KPJ. X. - vratio se u

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

i mi znamo za sto smo tu.

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Hronine poplave u Srbiji

eljko LJ. Krsti

vremena , iako je vei deo predvienih sredstava utroen. (NIN ; br.

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

je koja je dosad spremala iskljuivo za studije ( manje od 50 odsto

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

loe da se razvijaju...Dolo je do sukoba sa tehnikim direktorom i sa

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

ispiu. Uz to, na reenje se toliko eka, da to ekanje preti zaustavljanju

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

oiju, ali smo ih videli, pa na izvestan nain i bolje nego da smo ih

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

dokumentaristikoj produkciji, okua na igranom filmu. Ako se to

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

Zlatan prst na obarau

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

smrtna kazna je izricna u tri sluaja godinje. O izvrenju smrtnih kazni

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti

Autor : eljko Lj. Krsti

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

eljko LJ. Krsti