KRIVICNO PRAVO

-opsti I posebni deo-

OPSTI DEO
1.2.POJAM,PREDMET I FUNKCIJA KRIVINOG PRAVA-Krivno pravo je sistem zakonskim pravnih propisa kojim se
utvruju uslovi za primenu kazni i drugih krivinih sankcija prema uiniocima krivinih dela, a u cilju zatte drutvenog i
ekonomskog ureenja odreene drave.Krivino pravo u objektivnom smislu predstavlja sistem zakonskih normi i deo je pozitivnog
prava,dok u subjektivnom smislu predstavlja pravo na kanjavanje(ius puniendi) koje pripada samo dravi koja ima najjai aparat za
primenu prinude.Regulie 3 pitanja krivino delo,krivinu odgovornost i krivinu sankciju.Predmet krivinog prava je odreivanje
krivinih dela i krivinih sankcija,kao i odreivanje osnova i uslova za primenu krivinih sankcija.Funkcija krivinog prava je
zatita odreenog drutva drave od kriminaliteta. Krivino pravno netiti sva dobra i vrednosti u jednom drutvu ve samo ona
najvanija za pojedinca kao oveka i graanina i drutvo kao zajednice ljudi.
3. Odnos krivicnog I upravnog prava- Izmedju krivicnog I upravnog prava postoje velike slicnosti I u pogledu materijalnopravnih I
u pogledu procesnopravnih odredbi. I jedna I druga nauka su javnopravnog karaktera I u jednom delu imaju istu ulogu I zadatak, a to
je borba protiv kriminaliteta. Drugim recima, odnos izmedju ovih grana prava zavisi od odnosa koji postoje izmedju krivicnih dela I
prekrsaja, mada se mora istaci da upravno pravo samo u jednom svom delu tretira prekrsaje, dok se u ostala dva dela bavi upravnim
postupkom u celini I upravnim sporom. Zloupotrebe I moguce nezakonitosti u fukcionisanju upravnog aparata sankcionisu se
krivicnim delima kao sto su: zloupotreba sluzbenog polozaja ili ovlascenja, nesvestan rad u sluzbi, protivzakonite naplate I isplate,
odavanje sluzbene tajne I sl. To su krivicna dela koja stite upravni aparat od nedozvoljenih radnji samih sluzbenih lica u tom aparatu.\
4.ODNOS KRIVINOG I GRAANSKOG PRAVAOba reguliu drutvene odnose. Krivino pravo regulie one koji nastaju
povodom kd izmeu drutva,odnosno njegovih organa i oteenih lica s jedne strane i uinioca kd sa druge strane. Graansko pravo
regulie odnose koji nastaju izmeu pojedinca, pravnih lica, pojedinca i pravnih lica povodom stvari kao i niz situacija npr pravna i
poslovna sposobnost subjekta prava,pojam i vrste ugovora, dravinu,slubenost,zalogu,roenje,smrt. Graanskopravni odnosi se
zasnivaju i raskidaju voljom stranaka, krivino pravni odnosi zavise od imperativnih normi koje nalau pokretanje postupka kada se
radi o kd koja se gone po slubenoj dunosti. Slinosti su da oba prava poznaju pravne kategorije kao to su
delikt,radnja,posledica,uzroni odnos,odgovornost i primena sankcije za delikt. Pored toga krivino pravo se moe pojaviti kao
sredstvo za obezbeenje i prinudno izvrenje obaveza koje su nastale iz graanskopravnih odnosa.
5.ODNOS KRIVINOG I KRIVINO PROCESNOG PRAVA?Oba prava tite drutvena dobra i vrednosti od
kriminaliteta,norme prava su javnopravnog karaktera i propisane su zakonom,princip legaliteta im je osnovni princip. Krivino pravo
koje propisuje kd,krivine sankcije i uslove za njihovu primenu se ostvaruje samo putem dejstva organa pravosua u postupku koji je
utvren propisima krivino procesnog prava i zbog toga su ova dva prava usko povezana.Njihova organska povezanost je jo vie
izraena u postojanju izvesnih instituta kao to su amnestija i pomilovanje koji su regulisani propisima koji istovremeno imaju i
krivini i krivino procesni karakter.
6.PRINCIP LEGALITETA?Zakonitost(legalitet) je opte usvojen princip savremenog krivinog prava prema kojem nikome ne
moe biti izreena kazna za delo koje pre nego to je uinjeno nije bilo predvieno zakonom kao krivino delo.Ovaj princip se
izraava latinskim formulacijama,to su:Nulum crimen,nulla poena sine lege nema zloina bez zakonaNulla poena sine lege scripta
nema kazne bez pisanog zakona,iskljuuje obiajno pravo,to znai da se samo pisanim krvinim zakonom mogu propisivati krivina
dela i krivine sankcije.Nulla poena sine lege praevia nalae zabranu retroaktivne primene krivinog zakona a to znai da nema ni
krivnog dela ni kriv.sankcije ukoliko i delo i sankcija nisu bili porpisani u kriv.zakonu pre nego to je delo uinjeno.Nulla poena sine
lege certa zahteva veu preciznost i odreenost krivinopranih normi to znai da zakonodavac ima obavezu da rediguje to je
mogue preciznije i jasnije krivinopravne norme. To se zahteva najvie kod odreivanja bia krivnog delaNulla poena sine lege
stricta nalae da krivini zakon obuhvata samo ono na ta se izriito odnosi,znai predstavlja zabranu stvaranja prava putem
slinostiTo znai da sud uiniocu kd moe izrei samo onu kaznu po vrsti i meri koja je propisana za to delo. Kod nas je ovaj princip
osnova pravnog sistema i njegovo striktno sprovoenje onemoguava arbitrarno ponaanje dravnih organa,njihovu samovolju i
zloupotrebu ovlaenja.Pravni znaaj ovog principa je da se kd moe propisati samo zakonom, i da samo zokonodavno telo moe da
propie k.dela. Iskljuuje primenu analogije znai stvaranje k.dela na osnovu slinosti.
7.PRINCIP LEGITIMITETA? U najirem smislu rei oznaava da je neto opravdano(postupak,odluka) i da je to neto kao
takvo prihvatljivo od nekoga(graana,javnosti). Zavisi od ubeenja javnosti da je to neto potrebno, nuno i kao takvo opravdano tj.
legitimno. Legitimnosti znai da se krivino pravnim merama reaguje kada je to nuno za suzbijanje kriminala(opravdano).Na
zakonodavnom planu princip legitimnosti obavezuje dravu odnosno donosioca krivinog zakona da krivina dela i krivine sankcije
propisuju u meri koja je neophodna da se zatite osnovne drutvene vrednosti. Na planu praktine primene zakona odn.praktine
realizacije politike suzbijanja kriminaliteta princip leitimnosti se ostvaruje adekavtnom i srsishodnom individualizacijom krivinih
sankcija,na koju utiu odreene okolnosti objektiven i subjektivne prirode.Nae krivino zakonodavstvo izraava jedno humano i
progresivo shvatanje koje je u skladu sa preventivnim ciljem krivinopravne represije.
8.PRINCIP INDIVIDUALNE SUBJEKTIVNE ODGOVORNOSTI?-Ovaj princip znai da svako odgovara za svoje postupke, a
to znai da za uinjeno kd odgovara lino njegov uinilac a ne neko drugi(individualna odgovornost). Uinilac kd e krivino
odgovarati ako je to delo skrivio odn. ako sa njegove strane postoji psihiki odnos prema delu kao svom ostvarenju(subjektivna

odgovornost)Sutina ovog krivino pravnog prinicpa je da iskljuuje odgovornost za drugog tj. odgovornost za postupke drugog kao i
odgovornost bez krivice.Savremeno krivino pravo pozane i izvesna odstupanja od ovog pricipa kao npr.u sluaju odgovornosti za
krivina dela uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog informisanja. Ovakve i sline sluajeve treba potpuno izvei jer rue
sliku o krivinoj odgovornosti.Bez obzira na razlike u zakonskim formulacijama za veinu krivinih zakonodavstava zajedniko je to
da odgovornost za uinjeno kriv. Delo pretpostavlja postojanje odreenog duevnog stanja uinioca i njegovog psihikog odnosa
prema delu. Takva odgovornost jeste subjektivna odgovornost, koja se zasniva na krivici uinioca dela, i koja kao takva prestavlja vrlo
vaan krivinopravni princip. Na takvom principu je zasnovano i nae krivino zakonodavstvo.
9.IZVORI KRIVINOG PRAVA(POJAM I VRSTE)?Pojam izvor prava moe se shvatiti kao izvor donoenja prava, kao izvor
saznanja prava i kao izvor nastanka prava. Izvori mogu biti formalni i materijalni. Formalni izvori prava su pravni akti koji sadre
optu pravnu normu. Materijalni izvori prava predstavljaju one drutvene odnose koji su regulisani pravnim normama
tj.pravom.Pod izvorom krivinog prava treba podrazumevati one pravne akte koji sadre krivinopravne norme kojima se odreuju
krivina dela i porpisuju krivine sankcije. To su akti na osnovu kojih sud izrie odgovarajuu krivinu sankciju uiniocu kriv.dela
zbog uinjenog dela. To je formalni izvor krivinog prava dok je materijalni izvor druteni odnos koji je regulisan krivinopravnim
normama.Druga klasifikacija izvora je na neposredne i posredne.Neposredni izvori tj.osnovni su oni koji se zasnivaju na principu
legaliteta kd i krivine sankcije(ustav i zakon).Posredni izvori imaju karakter izvora krivinog prava samo onda kada se na njega
poziva zakon( normativni akti dravnih i drugih organa, meunarodni ugovori(konvencije),obiajno pravo(nepisana pravila) i
sudska praksa(kod nas zadnja 2 ne).Danas u savremenim dravama pitanja krivinog prava su regulisana najviim aktima njihovih
predstavnikih organa(skuptine, odn.parlamenta).
10.POJAM I VRSTE TUMAENJA?Tumaenje (interpretacija) krivinog zakona prestavlja jednu misaonu operaciju kojom se
utvruje pravi smisao i znaenje krivinopravne norme kada njena sadrina nije jasna(nesavrenost jezika,upotreba neadekvatnog
izraza ili izraza sa vie znaenja,neodreenost pojmova koji su upotrebljeni u tekstu)Granice tumaenja odreuje princip legaliteta
odnosno tumaenjem se ne sme proitivati zakon na sluajeve koji nisu obuhvaeni njegovim odredbama, niti se moe menjati smisao
i cilja zakona.U teoriji krivinog prava ne postoji jedinstveno shvatanje o pitanju cilja odn svrhe tumaenja krivinog zakona. Ovom
pitanju postoje dva suprostavljena shvatanja:subjektivno i objektivo.Prema subjektivnom shvatanju cilja tumaenja je da se otkrije
volja zakonodavca, tj.ta jeon hteo da postigne zakonom u trenutku njegovog donoenja.Pristalice objektivnog shvatanja smatraju da
zakon zavisi od volje zakonodavca samo do momenta u kojem zakonodavac donosi taj zakon, jer posle toga zakon postaje nezavisan
od volje zakonodavca. Kada zakon stupi na pravnu snagu, on automatski dobija svoju samostalnost i postaje nezavisna od onoga ko ga
je doneo i proglasio.Kao najei kriterijumi po kojima se vri tumaenje krivinog zakona javljaju se:1.organ ili subjekat koji vri
tumaenje2.nain tumaenja i3.obim tumaenja.Prema nainu ili metodu tumaenja razlikuju se: gramatiko(jeziko), logiko,
sistematsko ,istorijsko ,komparativno i teleoloko (ciljno) tumaenje.Prema organu ili subjektu tumaenje se deli na zakonsko,
doktrinarno ili nauni i na sudsko tumaenje.Prema obimu tumaenja razlikujemo ekstenzivno i restriktivno tumaenje.Oba
tumaenja se primenjuju kada se neko ponaanje koje je krivino delo nije precizno odreeno.
11.ANALOGIJA- GRKI ZNAI SLINOST,ISTOVRSNOST,ISTOVETNOST(POJAM I VRSTE)?
Analogija je opte logiko naelo kojim se zakljuuje po slinosti,ako su 2 predmeta slina u vanim obelejimamoe se zakljuiti da
su oni slini i u drugim svojim obelejima. Analogija kojom se stvara pravo predstavlja metod popunjavanja pravnih praznina
(znai postoje sluajevi koje zakon nije regulisao). Ovom metodom odn.ovom vrstom analogije sluaj koji nije regulisan reava se bilo
primenom norme koja regulie najsliniji sluaj i tada je u pitanju zakonska analogija,bilo primenom pravnih naela na kojima se
zasniva odreena grana prava ili pravni sistem u celini tada se radi o pravnoj analogiji.Analogijom se ne mogu stvarati nova krivina
dela, niti proirivati bia postojeih krivinih dela, niti se mogu utvrivati oteavajue ili pootravajue okolnosti kao ni kazne koje
nisu predviene za odreena dela, jer bi to predstavljalo povredu prinicpa legaliteta na tetu uinioca kd.Dve vrste
postoje:zakonska(analogia legis) i pravna(analogia iuris).Pored analogije kojom se stvara pravo postoji i analogija kao nain ili
metod tumaenja zakona. Analogijom kao nainom tumaenja zakona na osnovu slunosti, reava se konkretan sluaj u okviru zakona
tj.proirivanjme smisla onog propisa koji regulie najslinije sluajeve.
12.VREMENSKO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA?LAN 5Odrediti vremensko vaenje krvinog zakona znai
odrediti vreme trajanja njegove pravne snage, vreme stupanja na snagu (obino 8 dana i odreuje se uvodnim zakonom ili
prelaznim i zavrnim odredbama) i vreme kada prestaje njegovo vaenje( prestaje ukidanjem koje moe biti izriito i
preutno).Pored ovog osnovnog pravila stupanje na snagu zakona je mogue i drugaije reiti. To vai za krivini zakon koji moe
stupiti na snagu onog dana koji je izriito propisan tim zakonom. Vremenski period od dana objavljivanja do dana stupanja na pranu
snagu zakona moe biti krai ili dui. Poto je krivini zakon u pitanju ostavlja se dui period od dana objavljivanja do dana njegovog
stupanja na pravnu snagu(vacatio legis) da bi graani i pravosudni organi mogli upoznati sa odredbama novog zakona.Prema uiniocu
krivinog dela primenjuje se onaj zakon koji je vaio u vreme izvrenja krivinog dela. Da bi dolo do primene ovog pravila
neophodno je utvrditi vreme kada je krivino delo izvreno,a potom i krivini zakon koji je u to vreme vaio.Retroaktivnost u
krivinom pravu znai primenu novog krivinog zakona na krivina dela koja su izvrena pre njegovog stupanja na pravnu snagu.
O tome se raspravlja kada je krivino delo izvreno za vreme vaenja starog zakona, a uiniocu se sudi u vreme vaenja naovog
zakona. Pitanje je koji zakon primeniti. Najprihvatljivije shvatanje kae da je retroaktivna primena krivinog zakona zabranjena osim

u sluaju ako je novi zakon blai za uinioca.Izuzetak: primenjuje se blai zakon, a kada se ne moe utvriti koji je blai,tada se
primenjuje zakon koji je vaio u vreme izvrenja.
13.PROSTORNO VAENJE KRIVINOG ZAKONODAVSTVA?LAN 6Pod prostornim vaenjem krivinog zakonodavstva
se podrazumeva vaenje krivinog zakonodavstva neke drave s obzirom na mesto izvrenja krivinog dela.Pod prostornim
vaenjem kriv.zakonodavstva nae drave podrazumeva se primena naeg krivinog zakonika i svih krivinih odredaba sadranih u
drugim naim zakonima u zavisnosti od toga da li je krivino delo izvreno na teritoriji nae drave ili u inostranstvu.Primenjuju se 4
principa:Teritorijalni krivino zakonodavstvo jedne drave primenjuje se na sva kd koja su izvrena na njenoj teritoriji bez obzira
da li je uinilac njen dravljanin,stranac ili lice bez dravljanstva. Ovaj princip je fundamentalni i u praksi se najee primenjuje.
Ostali principi se primenjuju samo onda kada se ovaj ne moe primeniti.Pod teritorijom Srbije se podrazumevaju suvozemna
teritorija, vodene povrine unutar njenih granica i vazduni prostor nad njima.Ovaj princip je proiren principom zastave broda i
principom registracije vazduhoplova.Teorija kriv.prava i kriv.zakonodavstvo poznaju dva sluaja fakultativne(neobavezne) primene
ter.principa i jedan izuzetak od primene ovog principa.Prvi sluaj fakultativne primene postoji kada protiv lica, koje je na teritoriji
Srbije uinilo krivino delo,bude pokrenut ili dovren krivini postupak u inostranstvu, onda e se krivino gonjenje u naoj dravi
preduzeti samo po odobrenju republikog javnog tuioca.Drugi sluaj fakultativne primene postoji onda kada se gonjenje stranca,
koji je uinio kd na naoj teritoriji,moe ustupiti stranoj dravi,ali pod uslovom uzajamnosti.Izuzetak je da se nae kriv.zakonodavstvo
ne moe primenjivati prema licima koja uivaju potpuni dipolomatski imunitet.Personalni krivino zakonodavstvo jedne drave
primenjuje se na njene dravljanje i onda kada oni uine kd na teritoriji strane drave. Moe se pojaviti u dva oblika kao aktivni i
pasivni personalni princip. Naem dravljaninu e se moi suditi po naem kriv.zakonodavstvu za kd koja je uinio u
inostranstvu,samo onda ako se zatekne na naoj teritoriji ili bude izruen naim pravosudnim organima poto druge drave
upranjavaju primenju svog nacionalnog zakonodavstva po teritorijalnom principu.Realni krivino zakonodavstvo jedne drave
primenjuje se prema svakom onom licu koje uini kd van nae dravne teritorije na tetu te drave ili krivina dela falsifikovanja
novca ako se falsifikovanje odnosi na domai novac. Uiniocu e biti sueno od strane naeg suda po odredbama KZ Srbije bez
obzira da li je u inostranstvu suen ili ne, da li mu je kazna zastarela,oprotena,ili je kazna izdrana ako je uinio kd falsifikovanje
domaeg novca.Univerzalni krivino zakonodavstvo jedne drave se primenjuje na sve uinioce kd, koji se zataknu na njenoj
teritoriji, bez obzira na to iji su dravljani gde je kd uinjeno i bez obzira na to ije je prano dobro ugroeno il povreeno
krivinim delom.Uslovi za primenu ovog principa su:Da se stranac zatekne na naoj teritoriji i ne bude izruen stranoj dravi,Da
uinjeno delo i po zakonodavstvu drave gde je uinjeno i po naem KZ predstavlja kd iDa je za to kd u zakonodavstvu drave gde je
ono uinjeno predviena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna.Nae kriv.zakonodavstvo vai za dravljanina RS i kada ovaj u
inostranstvu uini neko drugo kd,ako se zatekne na teritoriji Srbije ili joj bude ekstradiran. Nae kriv.zakonodavstvo vai i za uinioca
koji je postao dravljanin Srbije nakon izvrenja kd.
14.POJAM,PREDMET I ZADATAK NAUKE KRIVINOG PRAVA?Krivino pravo kao sistem pravnih propisa jeste pozitivno
krivino zakonodavstvo odreene drave,odn.to su zakonske odredbe koje se moraju potovati s obzirom da drava obezbeuje
njihovu primenu. Krivino pravo shvaeno kao sistem krivinopranih pojmova i instituta predstavlja nauku krivinog prava iji
stavovi,miljenja ili shvatanja nemaju obavezan karakter, ali koja u potkrepljenju svojih stavova deluje snagom naunih argumenata.
Predmet prouavanja krivinog prava ine kd i krivine sankcije kao drutv ene pojave. Zadatak je u prouavanju pozitivnog
krivinog prava, bavi se pitanjima usavravanja krivinog prava i njegove ispravne primene,a za cilj ima borbu protiv kriminaliteta to
u krajnjoj liniji doprinosi ostvarivanju zatitne funkcije kao osnovne funkcije krivinog prava.Postoje 3 vrste krivinih nauka. Zadatak
im je prouavanje kriminaliteta u cilju to uspenije borbe protiv njega. Pravne nauke nauka krivino procesnog prava,kriminalna
politika,penologija i one koje su najue povezane sa funkcijom krivinog prava.Nauka krivino procesnog prava bavi se
prouavanjem krivinog postupka i izgrauje sistem znanja o krivino procesnim naelima,pojmovima i postupak pred istranim
organima,javnim tuilatvom i sudom.Kriminalna politika prema tradicionalnom shvatanju predstavlja deo nauke krivinog prava
koja se bavi izuavanjem svih oblika reakcije drutva na kriminalitet.Penologija je nauka koja se bavi prouavanjme metoda izvrenja
krivinih sankcija u cilju njihovog efikasnijeg dejstva na suzbijanje kriminaliteta.Vanpravne nauke kriminologija,kriminalistika i
kriminalna statistikaKriminologija se bavi prouavanjem uzroka kriminalitta kao masovne pojave u drutvu i kao konkretne pojave u
ivotu pojedinih lica.Kriminalistika je nauka koja se bavi otkrivanjem kd i njihovih uinilaca putem primene raznih naunih metoda i
tehnikih sredstava. Ona je usko vezana za krivino procesno pravo i pojavljuje se kao njegova pomona nauka.Kriminalna statistika
prati dejstvo krivinih sankcija na kretanje kriminaliteta. Ona to prati putem statistikih metoda.Pomone nauke sudska medicina,
sudska psihijatrija,sudska psihologijaSudska medicina predstavlja skup znanja medicinskih nauka koja se koriste za potrebe krivinog
prava i krivinog postupka.Sudska psihijatrija se bavi prouavanjem duevnih oboljenja i poremeaja pojedinaca koji su od znaaja
za krivino pravo i krivini postupak.Sudska psihologija je nauka o psihikim procesima koji se dogaaju u toku krivinog postupka,
a koji mogu biti od znaaja za otkrivanje istine ili neistine u datim izjavama i iskazima.
15.POJAM I OPTI ELEMENTI KRIVINOG(PRAVA)DELA?-Krivino delo predstavlja negativnu drutvenu pojavu kojom
se napadaju ljudske i drutvene vrednosti odn.ugroavaju ili povreuju pravna dobra ili interesi pojedinaca i drutva u celini.
Krivino delo predstavlja svesni i voljni ljudski akt ali ono moe biti akt nepromiljenosti, halucijanice odns.rezultata duevne bolesti
ili premeenosti. K.delo je i akt kojim s povreuje pravo. Elementi bia kd su:radnja kd,predvienost u zakonu,protivpravnost i
vinost(krivnja). Bie kd je skup posebnih elemenata, svako kd ima svoje posebne elemente po kojima se razlikuje od drugih kd.Bie
krivinog dela predstavlja skup svih zakonskih obeleja jednog krivinog dela,kroz njega se konkretizuju opti,zajedniki elementi

svojstveni svim krivinim delima i pod tim obelejima nema razlike izmeu pojedinih kd.Ono to razlikuje pojedina kd,to su njihovi
posebni elementi,ija ukupnost ini njihovo bie. Posebni elementi su uvek odreeni zakonom i mogu obuhvatiti razliite subjektivne
i objektivne okolnosti. Neki posebni elementi pojavljuju se kod svih kd iako sa razliitim sadrinama s tim to se uz njih kod
pojedinih dela pojavljuju i drugi elementi. Tako razlikujemoobavezne i mogue posebne elemente. Obavezni su radnja kd,posledica,
subjekt kd i objekt kd. Kao mogui posebni elementi javljaju se nain izvrenja dela, sredstva izvrenja,vreme izvrenja, mesto
izvrenja, lina svojstva, lini odnosi i line okolnosti izvrioca,posebna namera izvrioca i objektivni uzlov inkriminacije.Objektivni
uslovi inkriminacije je kada se kod jednog broja kd kao posebno obeleje pojavljuje se neka okolnost koja ne ulazi u posledicu
dela,ali je uslov za postojanje dela jer bez nje nema tog dela.
16.RADNJA KRIVINOG DELA(POJAM,VRSTE I FUNKCIJE)?Krivino delo se definie kao preduzimanje radnje u cilju
prouzrokovanja zabranjene posledice. Dakle da bi postojalo kd neophodno je da postoji radnja oveka ili ljudska radnja i zbog toga je
radnja osnovni elemenat kd.Vrste: 2 osnovna naina izvrenja radnje: injenje ili komisivna(voljno preduzimanje telesnog pokreta) i
neinjenje ili omisivna(proputanje telesnog pokreta)S obzirom na to da radnja kd moe biti ostvarena injenjme ili neinjenjme to se
i kd mogu podeliti na kd injenja ili komisivna i krivina dela neinjenja, ili omisivna kd.Krivinim delima injenja povreuju se
zabranjujue norme koje ne dozvoljavaju odreene delatnosti.Uinilac postupa suprotno normi koja zabranjuje odreeno
injenje.Krivina dela neinjenja su ona dela kod kojih se radnja izvrenja sastoji u negativnom ponaanju. Ovim delima povreuju se
nareujue norme kojima se imperativno nalae preduzimanje odreenih delatnosti.Uinilac tog dela ne postupa po normi,uzdrava se
od vrenja delatnosti koje norma propisuje i time prouzrokuje posledicu koju je bilo zabranjeno prouzrokovati.Krivina dela
neinjenja se dele na prava i neprava.Prava krivina dela neinjenja su ona dela koja se mogu izvriti samo radnjom neinjenja
tj.neizvrenjem ili proputanjem odreene obaveze odn.dunosti.Neprava krivina dela neinjenja su takva dela koja se redovno
vreinjenjme,jer su u zakonu njihove radnje postvljene kao radnje injenja, ali koja se isto tako mogu izvriti i neinjenjem.Podela na
osnovu doprinosa u ostvarivanje kd:radnja izvrenja i radnja sauesnitvaRadnja izvrenja je radnja pokuanog i radnja svrenog
krivinog dela.Radnja izvrenja je elemenat bia krivinog dela i obino je sadrana u zakonskom opisu krivinog dela.Radnja
sauesnitva je radnja saizvrilatva,podstrekivanja i pomaganja. Radnje sauesnitva pretpostavljaju da u ostvar3enju krivinog
dela uestvuje najmanje 2 ili vie lica.Podela prema broju delatnosti koje ulaze u sastav radnje:prosta i sloena kd.
17.Funkcija radnje kd: Radnja kao osnovni elemenat u optem pojmu kd obavlja 2 vrlo znaajne funkcije:- funkciju
povezivanja(kroz radnju posmatramo i ostale elemente kd) i
- razgraniavajuu funkciju(iskljuiti one radnje koje su preduzete pod silom,ili stanjem gubitka svesti).Radnja kd je vor u koji se
uvezuju ali i povezuju svi ostali elementi u optem pojmu krivinog dela. Razgraniavajua funkcija iskljuuje one dogaaje i
delatnosti koji ne mogu predstavljati elemenat radnje u optem pojmu krivinog dela. To su one delatnosti koje su preduzete pod
prinudom,radnje koje su preduzete u stanju potpunog gubitka svesti, kao i radnje koje se definiu kao refleksni pokreti.
18.POSLEDICA KRIVINOG DELA(POJAM I VRSTE)?Posledica je radnja koja proizvodi posledicu,ona nastaje na objektu
krivinog dela. Ona je elemenat krivinog dela,kao to je i sama radnja krivinog dela.Posledice mogu biti:- povreda i ugroavanje.Posledica povrede se moe pojaviti kao oteenje i kao unitenje. Posledica oteenja predstavlja negativnu fiziku
tj.materijalnu promenu u dobru u celini ili nekom njegovom delu koja poremeuje ali ne dovodi u pitanje njegovo postojanje i
funkciju. Posledica unitenja je takva fizika tj.materijalna proena na dobru koja u potpunosti onemoguava njegovo dalje postojanje
i funkcionisanje.Posledica ugroavanja moe se pojaviti u dva vida kao posledica konkretne i kao posledica apstraktne
opasnosti.Konkretna opasnost postoji ako je opasnost stvarno nastupila po neko dobro,ali je povreda izostala dejstvom nekih faktora.
Apstraktna opasnost postoji onda kada opasnost nije nastupila za neko dobro ali je postojala izvesna mogunost da nastupi.U kd
povrede spadaju:ubistvo,teka i laka telesna povreda,kraa itd a u kd ugroavanja:nepreduzimanje mera zatite na radu,ugroavanje
javnog saobraaja i dr.Utvrivanje posledice je od velikog znaaja za pravilnu kvalifikaciju dela, za razlikovanje svrenog kd od
pokuaja,ili za razlikovanje stvarnog od prividnog sticaja,kao i za utvrivanje stepena opasnosti samog dela.
19.UZRONOST U KRIVINOM PRAVU?Uzronost znai ispitivanje odnosa izmeu radnje odreenog lica i konkretne
posledice prouzrokovane tom radnjom kojom je ostvareno bie nekog kd. Utvrivanje uzronosti je od velikog znaaja za krivino
pravo jer se njome treba tano ustanoviti da li je radnja odreenog lica proizvela odreenu posledicu kd ili nije i ukoliko se ustanovi
da je posledica nastala iz radnje tog lica onda se to lice moe smatrati uiniocem kd.Problem uzroka i uzronosti u krivinom pravu se
svodi na razreenje pitanja: da li je odreena ljudska radnja u pogledu nastale posledice,takvog uzronog znaaja da se moe smatrati
njenim uzrokom?
20 21. SUBJEKT KRIVINOG DELA (pojam i vrste)?Subjekt krivinog dela moe biti samo ovek, fiziko lice ijom radnjom
se ostvaruje bie krivinog dela.Svako lice koje je dostiglo odreene godine u naem pravu je to 14 godina,moe biti subjekt
krivinog dela. Od njega treba razlikovati subjekt krivine odgovornosti, samo subjekt krivinog dela moe biti i subjekt krivine
odgovornosti ukoliko u vreme izvrenja dela nije bio uraunljiv u odnosu na izvreno delo i nije postupao sa vinou.Postoje:Aktivni
subjekt kr.dela jefiziko lice koje svojom radnjom ostvaruje posledicu krivinog dela, uinilac krivinog dela je izvrilac,
saizvrilac, podstreka i pomaga tj izvrilac i sauesnici u irem smislu. Aktivnim subjektom se smatra i lice koje se za ostvarenje
krivinog dela posluilo ivotinjom, mehanikom ili prirodnom sliom. Krivac moe biti samo onaj uinilac krivinog dela koji je
uraunljiv i koji je delo uinio sa umiljajemili iz nehata pri emu je bio svestan ili je bio duan i mogao biti svestan

protivpravnosti, odn zabranjenosti svog dela. Aktivni subjekat moe biti kako uinilac svrenog tako i pokuanog krivinog
dela.Naa drava je donela poseban zakon kojim je predvidela odgovornost pravnih lica za uinjena krivina dela, ime su ova lica
dobila status aktivnog subjekata.Pasivni subjekt krivinog dela je ono lice koje je povreeno ili oteeno krivinim delom, odn rtva
krivinog dela. Moe biti kako fiziko tako i pravno lice. Odreivanje pasivnog subjekta najbolje je vriti prema objektu
krivinopravne zatite. Po tome pasivni subjekt je ono lice koje je nosilac prava i interesa koji se napadaju izvrenjme krivinog dela
odnosno to je lice koje je titular interesa ija zatita ini sutinu izvrenog krivinog dela.
22.23. OBJEKT KRIVINOG DELA(pojam i vrste)?Pod objektom krivinog dela se podrazumeva svako ono dobro protiv kojeg
je upravljeno krivino delo zbog ega se treba zatititi. U teoriji krivinog prava razlikuju se dve vrste objekta krivinog dela:Zatitni
objektsu sva dobra ili interesi kojima se prua krivino pravna zatita od povrede ili ugroavanja krivinim delima (ivot oveka i
njegov telesni integritet, osnovne slobode i prava, imovina itd). Postoje dve vrste zatitnog objekta i to: opti(ona dobra, interesi li
vrednosti kojima se direktno ili indirektno tite od svih krivinih dela. To su sva ona pravna dobra koja se tite celokupnim krivinim
pravom, na prvom mestu ovek i nj prava pa tek onda drava sa njenim atributima), grupni (zajedniki objek zatite za odreenu
grupu krivinih dela).Objekt radnje je predmet na kojem se vri radnja krivinog dela illi lice koje je oteeno krivinim delom.(npr
kraa- tua pokretna stvar, ubistvo-ivot oveka, pronevera- novac). U nauci krivinog prava objekt radnje se deli na: napadni
(predmet protiv kojeg je upravljena radnja krivinog dela), gramatiki (predmet na kojem se radnja vri). Npr kod krae napadni
objekt bi bila svojina na pokretnoj stvari, a gramatiki objekt sama pokretna stvar.Znaaj objekta radnje kd je prvenstveno praktine
prirode s obzirom da ovaj objekt predstavlja obeleje bia svakog krivinog dela,odn.od znaaja je za tanu kvalifikaciju krivinog
dela.
24. MESTO IZVRENJA KRIVINOG DELA?U najveem broju sluajeva deava se da posledica nastupi na istom mestu na
kojem je preduzeta i radnja izvrenja. Meutim, u izvesnom broju sluajeva radnja i posledica se ne deavaju na istom mestu, ve se
radnja vri na jednom a posledica nastaje na drugom mestu. Tada se radi o distancnim krivinim delima pa je potrebno utvrditi mesto
njihovog izvrenja iz sledeih razloga: 1.da bi se utvrdila primena naeg krivinog zakonodavstva u odnosu na strano, 2.da bi se mogla
odrediti mesna nadlenost suda, 3.da bi se utvrdilo postojanje krivinog dela kada je mesto izvrenja element njegovog bia. Postoje
tri teorije kod odreivanja mesta izvrenja: delatnosti, posledice i jedinstva. Po teoriji delatnosti uzima s kao mesto izvrenja ono
mesto gde je uinilac preduzeo,odnosno propustio injenje, bez obzira gde je nastupila posledica.Po teoriji posledice ili uspeha uzima
se da je mesto izvrenja ono mesto gde je posledica nastupila,bez obzira na to gde je uinilac radio ili bio duan da radi.Po teoriji
jedinstva ili ubikviteta kao mesto izvrenja krivinog dela uzima se kako mesto gde je uinilac preduzeo odno.propustio injenje, tako
i mesto gde je nastupila posledica.Na zakonodavac je prihvatio teoriju jedinstva ili ubikviteta i predvideo da se kao mesto izvrenja
smatra kako ono mesto gde je radio ili bio duan da radi, tako i ono mesto gde je u celini ili delimino nastupila posledica krivinog
dela.
25. VREME IZVRENJA KRIVINOG DELA?U praksi se najee radnja i posledica vremenski poklapaju odn posledica
najee nastupa posle. Meutim deava se da radnja krivinog dela bude preduzeta u jednom vremenu, a posledica nastupa u drugom
tj znatno kasnije. Odreivanje vremena je bitno radi: 1.krivica (vinost) se utvruje prema vremenu izvrenja krivinog dela,
2.odgovornost za uinjeno krivino delo se utvruje prema zakonu koji je vaio u vreme njegovog izvrenja, 3.zastarelost poinje da
tee od momenta izvrenja krivinog dela. 4.kod izvesnih kd vreme izvrenja predstavlja obeleje njegovog bia,pa je utvrivanje
vremena bitno za postpjanje tih dela.Razlikuju se teorije delatnosti, posledice i jedinstva. Prema teoriji delatnosti smatra se da je
krivino delo izvreno u vreme preduzimanja radnje izvrenja,prema teoriji posledice smatra se da je delo izvreno u vreme kada je
posledica nastupika, dok prema teoriji jedinstva smatra se da je krivino delo izvreno kako u vreme preduzimanja radnje, tako i u
vreme nastupanja posledice.Na zakonodavac prihvata teoriju delatnosti (krivino delo izvreno u vreme preduzimanja radnje
izvrenja) stim da ga formulie kao ono vreme kada je izvrilac radio ili je bio duan da radi, bez obzira na to kada je posledica dela
nastupila.
26. PREDVIENOST DELA U ZAKONU-BIE KRIVINOG DELA?Da bi neko delo (tj radnja) bilo krivino delo ono kao
takvo mora biti predvieno u zakonu. Predvienost neke radnje (ljudskog ponaanja) u zakonu kao krivino delo znai
ostvarivanje bitnih elemenata zakonskog opisa odreenog krivinog dela.To znai da se elemenat predvienosti dela u zakonu,vezuje
za pojam bia krivinog dela.Bie krivinog dela je skup posebnih elemenata odn obaveznih obeleja nekog krivinog dela. Svako
krivino delo ima svoje posebne elemente po kojima se razlikuju. Ti elementi ine njegovo bie.U teoriji krivinog prava razlikuju se
bia krivinog dela na obeleja objektivne i subjektivne prirode.Objektivne prirode su: radnja,predmet radnje, posledica, sredstvo za
izvrenje radnje, nain izvrenja, lina svojstva, lini odnos, mesto i vreme.Subjektivna obeleja: umiljaj i nehat, namera i pobuda,
odnosno motiv. Elementi bia krivinog dela su : predvienost u zakonu, radnja izvrenja, protivpravnost, vinost/krivica.
27. MATERIJALNI ASPEKT PREDVIENOSTI DELA U ZAKONU?Donoenjem novog krivinog zakonika RS (2005)
naputena je dotadanja koncepcija o odreenju opteg pojma krivinog dela, s obzirom da ovaj krivini propis ne predvia drutvenu
opasnost, kao konstitutivni element u optem pojmu krivinog dela. Jedno od reenja koje je dala teorija,jeste ono reenje koje
drutvenoj opasnosti nalazi mesto u okviru odreenosti dela u zakonu gde drutvena opasnost predstavlja materijalni aspekt ovog
opteg elementa.Zakonodavac, uostalom, i inkriminie odreenu radnju kao krivino delo zato to je ta radnja drutveno opasna.
Meutim moe se rei i drugaije: zato to je odreena radnja drutveno opasna,zakonodavac je upravo i predvia kao krivino delo.

28. PROTIVPRAVNOST DELA (pojam i odnos sa drugim elementima)?Protivpravnost oznaava protivnost nekoj normi koja je
sadrana u bilo kojem vaeem pravnom propisu jedne drave. Element protivpravnosti predstavlja osnov za odreivanje krivinog
dela ali odreuje i njegov znaaj.Protivpravnost u sutini oznaava povredu pravnog poretka jednog drutva odnosno drave.Danas je
najzastupljenije shvatanje prema kojem su protivpravnost i predvienost dela u zakonu dva posebna,samostalna elementa u optem
pojmu krivinog dela.Protivpravnost je protivnost nekoj normi, odn.zapovesti ili zabrani sadranoj u bilo kojem pravnom propisu.
Predvienost dela u zakonu znai da kd moe biti odreeno samo zakonom a ne i nekim drugim aktom. Iz ovog proizilazi da su to
dva razliita i samostalna elementa. Stoga da bi jedno delo bilo kd nuno je da budu zastupljena oba elementa.U krivinopravnom
smislu protivpravnost ne moe postojati bez prethodne odreenosti dela u zakonu,dok elemenat odreenosti u zakonu moe formalno
postojati i kada nema protivpranosti.Svako krivino delo je protivpravno. Krivino delo postoji samo onda kada su ostvareni svi
njegovi opti elementi. Ali ima sluaja da iako ima svih elemenata,krivino delo nepostoji jer je njegova protivpravnost
iskljuena.Okolnosti koji mogu da iskljue protpivpranost dela nazivaju se osnovi iskljuenja protivpravnosti. Ti osnovi su svrstani u
dve grupe: osnovi iskljuenja protivpravnosti koji su predvieni u krivinom zakoniku i osnovi iskljuenja protivpravnosti koji nisu
izriito predvieni krivinim zakonikom nego su proizvod teorije i prakse.Meutim kod nekih krivinih dela zakonodavac unosi
protivpravnost u zakonski opis njegovog bia npr protivpravno lienje slobode i to da bi napravio razliku izmeu ovog liavanja
slobode i liavanja slobode koje je zasnovano na pravnim propisima i koje je dozvoljeno. Osnovni osnovi iskljuenja protivpravnosti
su: delo malog znaaja, nuna odbrana i krajnja nuda.
29. DELO MALOG ZNAAJA?Na zakonodavac je pored toga to je jasno propisao da nije kd ono delo koje iako sadri obeleja
krivinog dela predstavlja delo malog znaaja,predvideo i ispunjenje odreenih uslova da bi u konkretnom sluaju dolo do iskljuenja
postojanja krivinog dela. Ti uslovi su:da je stepen krivice uinioca nizak da su tetne posledice odsutne ili neznatne i da opta svrha
krivinih sankcija ne zahteva izricanje krivine sankcije.Nizak stepen krivice uinioca zavisi od okolnosti pod kojima je kd
izvreno.Najbitnije su okolnosti vezane za krivicu uinioca. Najvii stepen krivice je u sluaju direktnog umiljaja,relativno visok
stepen krivice je kod eventualnog umiljaja,dok je nii od njega stepen krivice kod svesnog nehata. Najnii stepen krivice je kod
nesvesnog nehata.Neznatnost ili odsutnost posledice je alternativno odreen. Ako je posledica kd nastupila(krivina dela povrede)
tetna posledica mora biti neznatna. Druga alternativa ovog uslova je da je posledica odsutna odnos. Da nije nastupila. To je sluaj kod
pokuaja kd gde je radnja dela preduzeta pa prekinuta ili dovrena a posledica je izostala. Pored pokuaja poledica je odsutna,a i kod
tzv.delatnosnih krivini h dela i krivinih dela ugroavanja.Iako se kao dela malog znaaja najee javljaju ona krivina dela za koja
su predviene lake vrste kazne(novana kazna ili kazna zatnova do 5 godina) to automatski ne znai da su takva dela uvek malog
znaaja. Da bi jedno kd bilo malog znaaj potrebno je da pored male teine dela,budu ispunjeni i drugi uslovi koji se mogu odnositi na
sredstvo,mesto i vreme izvrenja dela, na pobude i motive izvrenja dela i sl.
30. NUNA ODBRANA?Nuna odbrana je jedan od osnova za iskljuenje protivpravnosti. Nuna odbrana je je odbrana koja je
neophodna i potrebna da napadnuto lice odbije napad na koji napada nije imao pravo. Delo izvreno u nunoj odbrani ne
predstavlja krivino delo zato to to delo nije protivpravno. Pravni poredak odobrava nunu odbranu u funciji zatite dobara, u
sluaju kada je takva zatita neophodna a ne moe biti pruena od organa koji obezbeuju pravni poredak. Na krivini zakonik je
definie kao odbranu koja je neophodna da uinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Ona ima
dva elementa: napad i odbijanje napada.Napadje svaka ona radnja koja je upravljena na povredu ili ugroavanje nekog pravnog
dobra. Napad moe biti izvren samo injenjem a izuzetno neinjenjem. Da bi predstavljao napad u smislu nune odbrane on mora
ispuniti odreene uslove: - napad moe izvriti samo ovek, - napad moe biti upravljen protiv bilo kog pravnog dobra napadnutog
(ivot, telo, ast, ugled, moral, imovina), - napad mora biti protivpravan (kada je protivan nekon pravnom propisu, kada se ne vri na
osnovu nekog zakonskog ovlaenja), - napad mora biti stvaran.Odbijanje napada i uslovi za postojanje odbrane:pod odbranom
podrazumeva se svaka ona radnja koja je upravljena na to da se odbije napad i neutralie njegovo dejstvo a kojom se ujedno
povreuje ili ugroava neko dobro napadaa. Odbrana (tj. odbijanje napada) mora da ispunjava odreene uslove: - mora da sadri
elemente krivinog dela, - mora biti upravljeno protiv napadaa i to protiv bilo kog njegovog dobra, - mora biti istovremena sa
napadom, - mora biti neophodna za odbijanje napada..Ako napadnuto lice pree granice odbrane koja je bila neophodna da se
napad odbije, onda postoji prekoraenje nune odbrane.
31. KRAJNJA NUDA?Krajnja nuda predstavlja takvo stanje u kojem neko lice, da bi otklonilo opasnost od svog dobra koje nije
moglo otkloniti ni na koji drugi nain, nanese zlo nekom drugom licu. Lice koje u tom sluaju nanosi zlo drugom licu nalazi se u
stanju nude. Na zakonodavac predvia da postoji krajnja nuda onda kad je delo uinjeno radi toga da uinilac otkloni od svog
dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, a pri tome uinjeno zlo nije vee
od zla koje je pretilo. Krajnja nuda ima dva osnovna elementa: postojanje opasnosti i otklanjanje opasnosti.Opasnost: moe biti
prouzrokovana ljudskom radnjom ili prirodnim dogaajem. Uslovi za postojanje opasnosti su: - opasnost moe biti prouzrokovana
kako od strane oveka tako i od ivotinje ili prirodnih sila, - moe da preti bilo kojem pravnom dobru, - ne sme biti skrivljena, - mora
biti stvarna.Otklanjanje opasnosti i uslovi njenog otklanjanja: otklanjanje opasnosti podrazumeva svaku onu radnju koja je
upravljena na ouvanje nekog pravnog dobra a kojom se ujedno povreuje ili ugroava neko tue pravno dobro. Uslovi: otklanjanje
opasnosti mora da ima sva obeleja krivinog dela, vri se od sebe odnosno od svog dobra, postoji samo onda ako se opasnost nije
mogla otkloniti na drugi nain, mora biti istovremeno sa nastupanjem opasnosti, uinjeno zlo ne sme biti vee od onoga koje je pretilo

32. TEORIJSKA SHVATANJA KRIVICE?Postoje tri grupacije shvatanja koje su obrazovale sledee teorije:Psiholoko
shvatanje:krivica se odreuje kao skup psihikih odnosa uinioca prema svom delu kao dogaaju u spoljnom svetu. Psihiki odnos se
svodi na svest (o radnji, posledici i uzronoj vezi izmeu njih) i volji (htenje ili pristajanje na posledicu) koje predstavljaju dva
osnovna elementa krivice.Normativno shvatanje:krivica je prekor koji se zbog uinjenog dela upuuje uiniocu od strane suda sa
stanovita pravnog poretka. Krivica ne redstavlja psihiki odnos uinioca prema delu kao svom ostvarennju ve je to sud javnog reda
da je njegovo ponaanje protivno pravnim normama i zato podlonoprekoru.Psiholoko-normativne ili meovite teorije:polaze od
toka da je krivica psihiki odnos uinioca prema delu kod kojeg se moe uputiti prekor. Za postojanje krivice nije dovoljno da kod
uinioca postoji svest i volja u odnosu na delo kao realne pojave, ve je potrebno da kod njega postoji i svest da je njegovo delo
protivpravno tj zabranjen i da mu se zbog toga moe uputiti prekor.
33. KRIVICA U NAEM KRIVINOM ZAKONODAVSTVU?lan 22 KZ- krivica postoji ako je uinilac u vreme kada je
uinjeno krivino delo bio uraunljiv i postupao sa umiljajem, a bio je svestan ili je bio duan i mogao biti svestan da je njegovo
delo zabranjeno. Krivicu ine sledei elementi: Uraunljivost,Umiljaj ili nehat (koji ujedno predstavljaju i oblike krivice),Svest o
protivpravnosti.
34. UMILJAJ (pojam i vrste)?Umiljaj se definie kao svesno i voljno ostvarivanje krivinog dela. U naem krivinom
zakonodavstvu krivino delo je uinjeno sa umiljajem kad je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje ili kad je
uinilac bio svestan da moe uiniti delo pa je na to pristao. Da bi postojao umiljaj potrebno je da postoje i svest i volja. Postoje dve
vrste umiljaja:Direktni umiljaj: postoji kad je uinilac bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvrenje. Da bi postojao neophodno je
da kod uinioca postoje i svest o delu i htenje dela.. Svest znai da uinilac ima predstavu o radnji i posledici u prirodnom smislu, o
uzronoj vezi izmeu radnje i posledice. Htenje dela postoji kada je uinilac hteo nastupanje predviene posledice dela.Eventualni
umiljaj: postoji kada je uinilac bio svestan da usled njegovog injenja, odn neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica pa je
pristao na njeno nastupanje.
35. NEHAT (pojam i vrste)?Nehat oznaava nedostatak svesti uinioca dela u odnosu na posledicu. Sutina nehata se sastoji u
nepredvianju posledice koja se mogla predvideti. U naem KZ delo je uinjeno iz nehata kad je uinilac bio svestan da svojom
radnjom moe uiniti delo, ali je olako drao da do toga nee doi ili da e to moi spreiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom
moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je to uinjeno bio duan i mogao biti svestan te mogunosti. Postoje dve vrste
nehata:Svesni nehat:postoji kada je uinilac bio svestan da zabranjena posledica moe nastupiti, ali je olako drao da ona nee
nastupiti ili da e je moi otkloniti.Nesvesni nehat: ili nemar, odn nepanja postoji onda kada uinilac nije bio svestan mogunosti
nastupanja zabranjene posledice, iako je prema okolnostima i svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te
mogunosti.Za dela koja su izvrena sa nehatom odgovara se samo onda kada to zakon predvidi.
36. URAUNLJIVOST,SMANJENA URAUNLJIVOST I NEURAUNLJIVOST?Uraunljivost: predstavlja skup
intelektualnih i voljnih elemenata koji ine oveka sposobnim da misli, rasuuje i odluuje o svojim postupcima kao i da upravlja
njima. Ona proizilazi iz dve grupe sposobnosti: intelektualne i voljne. Uraunljivost je osnov krivice. Krivini zakonik ne odreuje
pojam uraunljivosti ve samo pojam neuraunljivosti.Smanjena uraunljivost: je bitno smanjena sposobnost uinioca krivinog
dela da rasuuje i odluuje o svojim postupcima. Kao najea stanja koja dovode do smanjene uraunljivosti javljaju se psihopatije,
hronini alkoholizam, morfinizam i druga opojna stanja, zatim neuroze, neurastenije i neuropatije, staraka senilnost. Smanjena
uraunljivost postoji onda kada je kod uinioca sposobnost da shvati znaaj svoga dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima
bitno smanjena usled duevne poremeenosti (l 23 KZ). Utvrivanje smanjene uraunljivosti vri se u odnosu na konkretno krivino
delo i to prema vremenu njegovog izvrenja. Smanjena uraunljivost nije osnov za iskljuenje krivice ve samo uslov za blae
kanjavanje.Neuraunljivost: predstavlja nesposobnost uinioca dela da misli i rasuuje ili pak da odluuje o svojim postupcima i
upravlja njima. Na zakonodavac uraunljivost predvia kao osnov iskljuenja postojanja krivinog dela nije krivino delo ono delo
koje je uinjeno u stanju neuraunljivosti..
37. UTVRIVANJE NEURAUNLJIVOSTI?Metodi za utvrivanje neuraunljivosti su:Psiholoki metod- ovim metodom se
utvruje posledica neuraunljivosti. Uinilac je uraunljiv ako nije mogao da shvati znaaj svog dela i da upravlja svojim
postupcimaBioloki metod- uinilac krivinog dela je neuraunljiv ako je kod njega u vreme izvrenja postojao neki od oblika
duevng poremeaja, utvruju se uzroci neuraunljivosti.Meoviti metod- utvruju se zajedno uzrok i posledica. to je usvojeno i u
naem krivinom zakonodavstvu.Kod nas za postojanje neuraunljivosti je potrebno da postoji nemogunost shvatanja znaaja svog
dela ili nemogunost upravljanja svojim postupcima. Krivini zakonik navodi etiri vida ipoljavanja duevne poremeenosti kao
osnova za iskljuenje uraunljivosti: - duevna oboljenja (trajna ili privremena)- privremene duevne poremeenosti- zaostali duevni
razvoj- druge tee duevne poremeenosti.
38. SKRIVLJENA NEURAUNLJIVOST (actiones liberae in causa)?Odgovornost za uinjeno k.d. predstavlja subjektivnu
odgovornost koja se zasniva na krivici a uz to je i individualna odgovornost. Sluajevi odstupanja od subjektivne odgovornosti: 1)
skrivljena neuraunljivost (actiones liberae in causa) 2) odgovornost za k.d. uinjena putem tampe i drugih sredstava javnog
informisanja i 3) odgovornost za dela kvalifikovana teom posledicom.Skrivljena neuraunljivost (actiones liberae in causa)Pojam:
Pravilo je da uinilac k.d. ne moe biti kriv, krivino odgovoran ako je delo izvrio u neuraunljivom stanju. Od pravila postoji
izuzetak, i to u sluaju kada se uinilac sam stavi u stanje neuraunljivosti i u takvom stanju izvri k.d. i to predstavlja skrivljenu

neuraunljivost (actiones liberae in causa latinski izraz oznaava radnju koja je slobodna u odluci, ali ne i u izvrenju). Znai, za
postojanje krivice (krivine odgovornosti) za skrivljenu neuraunljivost potrebno je da lice samo sebe stavi u stanje privremene
neuraunljivosti i da tom prilikom bude uraunljivo, te da u stanju privremene neuraunljivosti izvri k.d. (injenjem ili neinjenjem),
kao i da izmeu radnje kojom se lice stavlja u stanje privremene neuraunljivosti i posledice ostvarenog k.d. postoji uzroni odnos.Ne
moe se govoriti o postojanju actiones liberae in causa ako je lice ve bilo neuraunljivo u vreme upotrebe opojnih sredstava, a ni
onda kada je lice bilo uraunljivo, ali se nije opilo svojevoljno, ve pod dejstvom neodoljive prinude, ili usled podvale (neotklonjiva
zabluda) ili usled patolokog pijanstva.Skrivljena neuraunljivost u naem zakonodavstvuNae krivino zakonodavstvo predvia
institut skrivljene neuraunljivosti. Lice koje je samo sebe dovelo u stanje neuraunljivosti i u takvom stanju uini k.d. je skrivilo to
delo. Skrivljena neuraunljivost ne iskljuuje postojanje krivice, pa samim tim ni postojanje k.d. U sluaju skrivljene neuraunljivosti
krivica se utvruje pre izvrenja k.d. (pravilo da je se krivica utvruje u vreme izvrenja k.d.), tj. u vreme kada je uinilac bio
uraunljiv, u vreme neposredno pre njegovog sopstvenog dovoenja u stanje neuraunljivosti. Vreme utvrivanja krivice u ovom
sluaju se pomera unazad. Skrivljena neuraunljivost se deli na:umiljajnu skrivljenu neuraunljivost: kada se uinilac sa umiljajem
dovede u stanje neuraunljivosti u kojem vri k.d., u odnosu na koje kod njega postoji umiljaj (podela u praksi na: skrivljenu
neuraunljivost sa direktnim umiljajem i skrivljenu neuraunljivost sa eventualnim umiljajem) u vreme pre njegovog sopstvenog
dovoenja u neuraunljivo stanje, tj. u vreme kada je bio uraunljiv.nehatna skrivljena neuraunljivost: kada se uinilac sa nehatom
ili umiljajem dovede u stanje neuraunljivosti u kojem vri k.d., u odnosu na koje je kod njega postojao nehat (podela: skrivljena
neuraunljivost sa svesnim nehatom i skrivljena neuraunljivost sa nesvesnim nehatom) u vreme pre njegovog sopstvenog dovoenja
u neuraunljivo stanje, tj. u vreme kad je bio uraunljiv.Potrebno je da su kumulativno ispunjena 2 uslova za primenu ovog instituta:
1) da je uinilac sam sebe doveo u stanje privremene neuraunljivosti upotrebom alkohola, droga..2) da je u stanju neuraunljivosti
uinio k.d. u odnosu na koje je kod njega, u momentu pre nego to se doveo u to stanje postojao umiljaj ili nehat.Opijanje kao
posebno krivino deloVeina zakonodavstava drava propisivaju samostalno k.d. pijanstva. Nae krivino zakonodavstvo (k.z.) ne
odreuje opijanje kao posebno k.d., smatrajui da prouzrokovanje posledice bez krivice ne moe dovesti do ostvarenja k.d. u
objektivno-subjektivnom smislu, pa samim tim, ni do odgovornosti i kanjavanja.Skrivljena neuraunljivost i smanjena
neuraunljivost poto skrivljena neuraunljivost ne iskljuuje postojanje krivice (krivine odgovornosti) i kanjivost, tako se ne
iskljuuje ni u sluaju smanjene neuraunljivosti.
39. ODGOVORNOST ZA KRIVINA DELA UINJENA PUTEM TAMPE I DRUGIH SREDSTAVA JAVNOG
INFORMISANJA?Ova odgovornost je posebna vrsta (obliku) odgovornosti koja proizilazi iz specifinosti samih sredstava kojima se
k.d. vre, odnosno naina na koji se ta dela vre, kao i zbog uestvovanja vie lica (pored autora informacije mogu se pojaviti i druga
lica koja imaju veze sa sadrajem informacije), te takva situacija dovodi do tekoa utvrivanja subjektivne odgovornosti, odn.
krivice. Krivina dela uinjena preko sredstava javnog informisanja po pravilu pokazuju vii stepen opasnosti, odnosno mogunost
veeg stepena ugroavanja objekta zatite.Odgovornost za k.d. uinjena putem tampe i drugih...u naem k.z.U naem k.z.
odgovornost za ta k.d. je propisan poseban oblik odgovornosti, gde je predviena odgovornost ne samo autora informacije, ve i
odgovornostodgovornog urednika i izdavaa, a izuzetno tampara i proizvoaa. Izvriocem k.d. objavljivanjem informacija u
novinama, na radiju, televiziji...prvenstveno smatra autor informacije, pod uslovom da je poznat i dostupan, i u tom sluaju odgovara
po pravilima koja vae za subjektivnu odgovornost. Ista situacija je i sa ostalim kategorijama lica, ukoliko su ta lica uestvovala u
ostvarenju k.d. putem sredstava javnog informisanja i javljaju se u ulozi sauesnika.Meutim, zakonodavac propisuje posebnu
odgovornost urednika, tako to je propisao da se izvriocem k.d. uinjenog putem sredstava javnog informisanja smatra odgovorni
urednik i time odstupio od principa subjektivne odgovornosti. Odgovorni urednik (lice koje ga je zamenjivalo u vreme objavljivanja
informacije) smatrae se izvriocem k.d. u sledeim sluajevima:1) ako je autor informacije ostao nepoznat do zavretka glavnog
pretresa pred prvostepenim sudom; 2) ako je informacija objavljena bez saglasnosti njenog autora; 3) ako su u vreme objavljivanja
informacije postojale stvarne ili pravne smetnje za gonjenje autora i 4) da odgovorni urednik (lice koje ga zamenjuje) nije bio u
neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu neke od okolnosti. Isti uslovi odgovornosti su predvieni za izdavaa, tampara i
proizvoaa.Na zakonodavac predvia i posebnu odredbu kojom se propisuje zatita izvora informacija, to znai da se odgovorni
urednik, izdava, tampar i proizvoa nee smatrati izvriocem k.d. uinjenog putem sredstava javnog informisanja zbog toga to
nadlenom organu nisu otkrili identitet autora informacije (sem u sluaju ako je uinjeno k.d. za koje je propisana kazna zatvora u
trajanju od 5 ili vie godina).
40. SILA (pojam i vrste)?Sila je subjektivni osnov koji iskljuuje postojanje krivnog dela. Ona predstavlja upotrebu fizike snage
od strane jednog lica prema drugom licu sa ciljem da se ono prinudi na neko injenje ili neinjenje koje dovodi do ostvarenja
krivinog dela.Krivini zakonik navodi da pod silom podrazumeva i primenu hipnoze ili omamljujuih sredstava u cilju da se neko
protiv svoje volje dovede u nesvesno stanje ili da se onesposobi za otpor. Sila moe biti:Apsolutna sila:postoji onda kada je pritisak
takav da potpuno liava oveka sposobnosti za ostvarivanje voljnog akta. Lice prema kome se vri apsolutna sila smatra se za
sredstvo za izvrenje krivinog dela.Kompulzivna sila: postoji onda kada postoji sposobnost za odluivanje ali je odluka da se
preduzme radnja krivinog dela iznuena (npr kad neko uperi pitolj u blagajnika zahtevajui da da novac)
41. PRETNJA?Pretnja je drugi oblik ispoljavanja i ostvarivanja prinude. Pod pretnjom se podrazumeva predoavanje/stavljanje u
izgled izvesnog zla kojim se lice kome je pretnja upuena (pasivni subjekt) prinuuje u donoenju odluke o nekom injenju,
neinjenju ili trpljenju.Da bi postojala pretnja potrebno je da priroda zla koja se stavlja u izgled bude takva da nesporno utie na volju
lica koje se prinuuje. Pretnju ine 2 bitna elementa: 1) manifestuje se u formi odreenog zahteva njenog autora, 2) predoavanje zla

pasivnom subjekta (pretnja postoji tek onda kada su oba elementa ispunjena). Potrebno je da pretnja ispunjava odreene uslove,
odnosno da bude:ozbiljna: svaka pretnja ako je kao takvu shvati lice kome je upuena. Ozbiljnost pretnje se manifestuje i kroz
upornost za njenim ostvarenjem.mogua: ako ju je objektivno mogue ostvariti. U svakom konkretnom sluaju ocenjuju se objektivne
okolnosti i subjektivne mogunosti ostvarenja pretnje.sadanja: sadanjost pretnje znai da je u pitanju aktuelna pretnja, onoj koja se
ostvaruje ili e se ostvariti u bliskoj budunosti.neotklonjiva: znai da se pretnja nije mogla u datim okolnostima otkloniti na drugi
nain (npr. pozivanjem u pomo, prijavljivanjem lica koje preti, primenom nune odbrane, bekstvom..), ve samo izvrenjem
dela.Pretnja se po izvesnim kriterijumima svrstati u odreene grupe:1) prema prirodi kontakta izmeu autora pretnje i pasivnog
subjekta moe biti: - direktna: pretpostavlja istovremenu fiziku prisutnost lica koje preti i pasivnog subjekta; - indirektna: kontakt je
posredan i praktino onemoguava da se ova lica fiziki opaze;- meovita: ostvariva i direktnim i indirektnim kontaktom ovih lica
(verbalna pretnja-prisustvo lica ili se preti preko nekog drugog lica).2) prema nainu ispoljavanja: - usmena(verbalna pretnja):
upuuje se reima ili nekim tehnikim sredstvima (telefonom, megafonom..); - pismena: javlja se u formi preteih pisama; - pretnja
izvrena konkludentnim radnjama: pasivnom subjektu pretnja se predoava mimikom i odreenim pokretima delova tela.3) prema
odreenosti zla koje se predoava postoje: - odreenepretnje: predoava se konkretno zlo pasivnom subjektu, njome se napada
odreeno ili interes lica kome se preti;- neodreene pretnje (uoptene pretnje) napad na bilo koje dobro ili interes.
42. STVARNA ZABLUDA (pojam i vrste)?Zabluda (eror facti ) je nepostojanje predstave (postojanje neznanja o neemu) ili
postojanje pogrene predstave o neemu (postojanje pogrenog znanja o neemu).Zabludu treba razlikovati od sumnje, jer sumnja
predstavlja sukob predstava o neemu (spreava mogunost stvaranja ubeenja o nekoj od njih).Pojam: Stvarna zabluda je zabluda o
nekoj stvarnoj okolnosti koja se tie krivinog dela. Stvarne okolnosti mogu da se odnose na elemente bia k.d. ili na neke druge
stvarne okolnosti koje imaju krivinopravni znaaj.Stvarna zabluda u uem smislu postoji onda kada kod uinioca k.d. ne postoji
svest o bilo kojoj stvarnoj okolnosti koja predstavlja obeleje (element) bia k.d (zabluda o radnji, posledici, njihovoj uzronoj
povezanosti..), i odnosi se samo na obeleja koja su objektivne prirode (deluje u odnosu na opti elemenat predvienosti dela u
zakonu)Stvarna zabluda u irem smislu oznaava zabludu o stvarnim okolnostima koje ne predstavljaju elemenat bia k.d. Postoji
onda kada je uinilac bio svestan svih obeleja k.d., ali je imao pogrenu predstavu o postojanju neke stvarne okolnosti koja bi, da je
zaista postojala iskljuila protivpravnost dela (lice pogreno misli da se nalazi u opasnosti i izvri k.d.), (deluje u odnosu na opti
elemenat protivpravnosti.).Neotklonjiva stvarna zabluda postoji onda kada uinilac dela nije bio duan, niti je mogao da izbegne
zabludu, odn. da ima pravilnu predstavu o stvarnim okolnostima k.d. i to kako u pogledu stvarnih okolnosti koje predstavljaju
objektivno obeleje bia k.d., tako i u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da zaista postoji inila to delo dozvoljenim.
Neotklonjiva stvarna zabluda iskljuuje postojanje i umiljaja i nehata. Uinilac nee odgovarati jer ova vrsta zablude iskljuuje
postojanje krivice, pa samim tim i k.d.Otklonjiva (nehatna) stvarna zabluda postoji onda kada uinilac dela ima pogrenu predstavu o
obelejima k.d. ili o stvarnim okolnostima koji iskljuuju protivpravnost dela, iako je bio duan da ima i mogao je imati pravilnu
predstavu o tim okolnostima. Ova vrsta stvarne zablude iskljuuje postojanje umiljaja ali ne i nehata. Uinilac e odgovarati za
njegovo nehatno izvrenje (pod uslovom da zakon predvia kanjavanje za to delo i onda kada je izvreno iz nehata).Posebni
sluajevi stvarne zablude: zabluda o predmetu, zabluda o linosti i promaeni udarac.Zabluda o predmetu: postoji onda kada uinilac
pogreno misli da vri k.d. prema jednom predmetu a, u stvari, ga vri prema drugom. Uinilac je kriv, a delo uinjeno u ovakvoj
zabludi je k.d.Zabluda o linosti: postoji kada uinilac smatra da vri k.d. prema jednom licu, a u stvari ga vri prema drugom licu.
Ova zabluda je takoe bez znaaja za postojanje krivice odn. k.d.Promaeni udarac: ova vrsta zablude postoji kada uinilac dela
ostvaruje posledicu ali ne na eljenom objektu (predmetu, licu), ve na nekom drugom objektu (zbog dejstva izvesnih spoljnih
okolnosti posledica se ostvari na drugom objektu). Ovde postoji idealni sticaj izmeu eljenog (umiljajnog) k.d. koje je ostalo u
pokuaju i neeljenog (nehatnog) k.d. koje je ostvareno tj. uinjeno.
43. PRAVNA ZABLUDA (pojam i vrste)?Pojam: Pravna zabluda predstavlja nepostojanje predstave, tj. svesti da se ini k.d., ona
predstavlja pogrenu predstavu o tome da neko ponaanje nije predvieno kao k.d. Kod ove zablude uinilac dela ne zna da je
ponaanje koje je preduzeo u zakonu predvieno kao k.d. Ali ova zabluda postoji i onda kada uinilac zna za postojanje norme, ali
pogreno smatra da ona ne obuhvata njegovo ponaanje - direktna pravna zabluda. Postoji i indirektna pravna zabluda: kada uinilac
dela pogreno smatra da neto predstavlja osnov koji iskljuuje protivpravnostdela. Kod obe vrste pravne zablude iskljuena je svest
o zabranjenosti dela. U krivinim zakonodavstvima veine evropskih drava, pravna zabluda se smatra osnovom koji iskljuuje
krivicu.Pravna zabluda u naem krivinom zakonodavstvuSadanji zakonodavac je predvideo da delo uinjeno u neotklonjivoj
pravnoj zabludi nije k.d., zato to neotklonjiva pravna zabluda direktno iskljuuje krivicu, a kada krivice nema ili ona ne postoji, onda
ne postoji ni k.d. Krivice nema jer kod uinioca nije mogla postojati svest o protivpravnosti dela koja predstavlja konstitutivni deo
krivice. KZ je predviena i otklonjiva pravna zabluda, gde je propisano da ona postoji onda kada uinilac nije znao da je njegovo delo
zabranjeno, ali je to mogao i bio duan da zna (postoji potencijalna svest o protivpravnosti). Uinjeno delo u otklonjivoj pravnoj
zabludi je k.d., ali je predvieno blae kanjavanje.Razlika izmeu pomenutih vrsta pravne zablude je u elementu svesti o
protivpravnosti.
44. KRIVINO DELO KVALIFIKOVANO TEOM POSLEDICOM?-Krivino delo kvalifikovano teom posledicom postoji
onda kada uinilac preduzme radnju u cilju ostvarenja jedne odreene posledice, a tom prilikom ostvari teu posledicu od one koju
je hteo ili eleo, tj. od one koja se oekivala ili koja redovno nastupa dejstvom takve radnje. Tea posledica proizilazi iz radnje
osnovnog dela.K.d. kvalifikovano teom posledicom sadri dve posledice: to je posledica osnovnog dela koja prerasta u drugu teu,
kvalifikovanu posledicu. Kada iz osnovnog k.d. proizae tea posledica koja se moe pripisati nehatu uinioca, onda zakon, po

10

pravilu, propisuje teu kaznu. Kvalifikovan delo se moe pojaviti u sledeim oblicima:1) prvi i najei postoji onda kada je osnovno
k.d. izvreno sa umiljajem a tea posledica je nastala iz nehata ( umiljaj+nehat)2) drugi oblik je kada je osnovno k. delo izvreno iz
nehata iz kojeg je proizala tea i neoekivana posledica koja je takoe rezultat nehata (nehat+nehat)3) trei oblik: kada je osnovno
k.d. uinjeno sa umiljajem a i u odnosu na teu posledicu kod uinioca postoji umiljaj, pod uslovom da sama tea posledica ne
predstavlja k.d. (umiljaj+umiljaj).Krivino delo kvalifikovano teom posledicom u naem k.z.I po naem k.z. predviena je
odgovornost za teu posledicu na sledei nain: kad je iz k.d. proizala tea posledica zbog koje zakon za to delo propisuje teu
kaznu, ta se kazna moe izrei ako je uinilca u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umiljajem ako time nisu ostvarena
obeleja nekog drugog k.d..Krivino delo kvalifikovano naroitom okolnou nae sadanje k.z. ne predvia.
45. ODGOVORNOST PRAVNIH LICA ZA KRIVINO DELO(pojam)?O pitanju odgovornosti pravnog lica za uinjeno k.d. i
njegovog tretiranja kao aktivnog subjekta (uinioca k.d.) u teoriji k.p. postoje tri shvatanja: 1) prvo odbacuje kako krivinu tako i
svaku drugu kaznenu odgovornost (odgovornost za privredne prestupe i prekraje), 2) drugo shvatanje odbacuje krivinu ali prihvata
kaznenu odgovornost za druge kanjive delikte (odgovornost za privredne prestupe i prekraje), 3) tree smatra da je krivina
odgovornost pravnih lica mogua i da je opravdana. Nae pravo prihvata drugo shvatanje, kaznenu odgovornost pravnog lica (za
privredne prestupe i prekraje). Pravno lice nije aktivni subjekt k.d. i ne moe biti uinilac k.d. ali zato moe biti kanjeno za privredni
prestup ili prekraj. Deliktne delatnosti spadaju u oblast privrednog i administrativnog prava a ne krivinog.
46. GRANICE ODGOVORNOSTI PRAVNIH LICA ZA KRIVINO DELO?Na zakonodavac je predvideo da se odgovornost
pravnih lica za krivina dela zasniva na krivici odgovornog lica. To znai da je odgovornost pravnog lica s obzirom da se zasniva na
krivici odgovornog lica izvedena odgovornost.Neki autori kau kako je zakonodavac u sluaju krvine odgovornosti pravnih lica
usvojio limitiranu akcesornu odgvornost pravnih lica. Imajui u vidu da se za odgovornost pravnog lica striktno trai krivica
odgovornog lica,onda se ovde ne radi o limitiranoj ve o ekstremnoj akcesornosti,to znai da ako krivino delo izvri odgovorno lice
koje nije sposobno za krivicu,onda nema ni krivinog dela.Najbolje bi moda bilo reenje da je zakonodavac predvideo odgovornost
pravnog lica i u sluaju kada to lice ne vri odreeni nadzor nad radom odgovornog lica. Tada bi pravno lice moglo odgovarati za
proputanje dunog nadzora. Tada bi pravno lice odgovaralo bez obzira to odgovorno lice nije uraunljivo.Samostalna autonomna
odgovornost pravnih lica za kd je vrlo efikasna u sluaju kada npr.izvrilac kao fiziko lice nije odgovoran za uinjeno kd,jer bi onda
bez obzira na tu okolnost pravno lice odgovaralo za kd.Zakon je predvideo da e pravno lice odgovarati za kd odgovornog lica i
onda kada je krivini postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optuba odbijena,to predstavlja elemenat
samsotalne,autonomne odgovornosti pravnih lica za krivina dela.
47. KRIVINA ODGOVORNOST U SLUAJU STEAJA I PRESTANKA ILI STATUSNE PROMENE PRAVNOG
LICA?Odredbom l 9 st 1 Zakona predviena je situacija koja u pogledu krivine odgovornosti pravnog lica, moe nastati u sluaju
kada nastupi steaj ovog lica. Zakonodavac je predvideo da steaj praktino nema nikakvog uticaja na krivinu odgovornost pravnog
lica, odn.pravno lice u staju odgovarae za kd koje je uinjeno bilo pre pokretanja steajnog postupka, bilo u toku samog steajnog
postupka.Zakonodava je vrlo precizno propisao da e se u ovoj situaciji,prema odgovornom pravnom licu izrei mera oduzimanje
imovinske koristi ili mera bezbednosti oduzimanje predmeta.Pored steaja zakonodavac je regulisao jo 2 situacije:- prva je kada
pravno lice prestane da postoji i
- drugo kada pravno lice promeni pravnu formu.Pravno lice moe da prestane u 2 sluaja:- ako prestaje da postoji pre okonanja
krivinog postupka(novana kazna,mere bezbednosti, mera oduzimanje imovinske koristi) i prethodno se utvrdi odgovornost pravnog
lica - prestaje da postoji nakon pravosnano okonanog krivinog postupka gde je utvrena odgovornost i izreena sankcija za
krivino delo.U praksi je est sluaj da pravno lice izvri delikt i nakon toga odmah promeni naziv i delatnost kojom se do tada bavilo.
Pravno lice e svakako odgovarati bez obzira na promene.
48. PRIPREMANJE KRIVINOG DELA?Faze u ostvarivanju k.d.:- donoenje odluke (prva faza u ostvarenju k.d.) : predstavlja
psiholoki, misaoni i voljni proces. Poto je to unutranji proces bez saoptavanja spoljnom svetu, ona ne moe biti ni saznata, pa se za
donoenje odluke o izvrenju k.d. ne kanjava; - pripremanje dela; - zapoinjanje izvrenja dela/pokuaj k.d; - izvrenje/potpuno
ostvarenje k.d.Pojam: Pripremne radnje (ili pripremanje k.d.) predstavlja drugu fazu u ostvarenju k.d. koje uinilac preduzima nakon
donete odluke o izvrenju k.d. To su one radnje kojima se umiljajno samo priprema izvrenje k.d. ali se njima ne izvrava k.d.
Pripremne radnje prethode radnji izvrenja k.d. ali ne ulaze u njen sastav. Prema svom karakteru pripremne radnje predstavljaju
razliite vrste delatnosti koje se mogu nalaziti u blioj ili daljoj vezi sa radnjom izvrenja k.d.Shvatanja o kanjavanju pripremnih
radnji, postoje 2 shvatanja. Prema prvom za pripremne radnje se u naelu ne kanjava, poto su pripremne radnje izvan bia k.d. i
objektivno ne predstavljaju napad na objekat koji se titi.Odstupanje postoji u sluajevima kada pripremne radnje sadre veliki stepen
opasnosti za objekt kojem se prua krivinopravna zatita. Prema drugom shvatanju za pripremne radnje treba predvideti kanjavanje
kao za opti institut, jer je loginije inkriminisati pripremne radnje kao opti institut, tako da se putem optih odredbi odreuje
kanjavanje za odreene grupe pripremnih radnji koje predstavljaju vei stepen opasnosti po objekte koji se krivinopravno
tite.Pripremne radnje u naem k.z.Kanjavanje pripremnih radnji kao faze u ostvarenju k.d., odnosno pripremne radnje kao opti
institut na zakonik ne predvia. To praktino znai da zakonodavac ne bi mogao i ne bi trebalo da propisuje kanjavanje za samo
pripremanje nekog k.d. ukoliko nije precizno odredio u emu se to pripremanje sastoji. Meutim, ovaj stav na zakonodavac nije do
kraja sproveo. Primer su k.d. protiv ustavnog ureenja i bezbednosti gde se kod jednog broja ovih k.d. predvia kanjavanje za
njihovo pripremanje. Nedoslednost zakonodavca se ogleda u tome to nije kod svakog od tih k.d. ponaosob precizirao pripremne

11

radnje kao posebno k.d., ve je predvideo pripremne radnje za ta k.d. Dakle, zajedno za sva k.d. kod kojih su kanjive pripremne
radnje, i to na jednom mestu.
49. POKUAJ KRIVINOG DELA (pojam i vrste)?Pojam: Pokuaj predstavlja jednu od faza u procesu ostvarenja k.d. To je faza
koja nastupa nakon to je uinilac doneo odluku, izvrio pripreme i otpoeo sa izvrenjem dela, tako to je preduzeo neke od delatnosti
koje ulaze u sastav radnje izvrenja, ali i pored toga ne dolazi do nastupanja zabranjene posledice. Dolazi do nepotpunog, deliminog
ostvarenja bia k.d. Pokuaj se sastoji iz napada na dobro (objekat) koje se krivinopravno titi s ciljem da doe do ostvarenja
zabranjene posledice, ali do njenog ostvarenja ipak ne doe. I upravo to izostajanje nastupanja zabranjene posledice odreuje pokuaj
kao opasnu delatnost. Pokuaj postoji kada je radnja izvrenja k.d. umiljajno zapoeta pa je prekinuta, ili je izvrena a posledica je
izostala. Za postojanje pokuaja je potrebno:da postoji umiljajna delatnost postoji odluka o njegovom izvrenju; elemenat pokuaja
(iskljuena mogunost postojanja pokuaja iz nehata)da je delo zapoeto kada je preduzeta radnja koja predstavlja elemenat bia k.d.
Smatra se da je radnja zapoeta kada je preduzeta prva delatnost koja ulazi u sastav radnje izvrenjada delo nije dovreno kada je
radnja zapoeta, ali je prekinuta, ili kad je dovrena radnja ali posledica nije nastupila. Nenastupanje posledice najbitniji elemenat
pokuaja. Nastupanje posledice iskljuuje pokuaj.Vrste pokuaja: svreni, nesvreni pokuaj i kvalifikovani pokuaj. Svreni pokuaj
postoji kada je uinilac zapoeo i dovrio radnju izvrenja, ali posledica nije nastupila. Nesvreni pokuajpostoji kada uinilac
zapone radnju izvrenja, ali je ne dovri. Ova podela je znaajna zbog utvrivanja postojanja dobrovoljnog odustanka i kod
odmeravanja kazne. Kvalifikovani pokuaj pod njim se podrazumeva takav pokuaj k.d. gde se preduzetom radnjom, kojom se htelo
ostvariti pokuano delo, ostvarilo bie drugog k.d. (primer: lice A puca na lice B u nameri da ga ubije, ali ga samo rani tako da mu
nanese teku telesnu povredu, delo e biti kvalifikovano kao pokuaj ubistva, a ne kao teka telesna povreda).Pravna priroda
pokuaja: Tri shvatanja postoje: - Objektivno: pravni osnov pokuaja u postojanju opasnosti za odreeno dobro, - Subjektivno:
ispoljavanje kriminalne volje od strane uinioca, - Objektivno-subjektivno: pravni osnov i u postojanju opasnosti za dobro i u
kriminalnoj volji uinioca.Kanjavanje za pokuaj u naem pravu, za obavezno kanjavanje za pokuaja odluna teina k.d. izraena
u teini i visini propisane kazne (za pokuaj se kanjava uvek kada se radi o k.d. za koja se moe izrei 5g zatvora ili tea kazna).
50. NEPODOBAN POKUAJ (pojam i vrste)?Nepodoban pokuaj postoji onda kada do nastupanja posledice nije dolo zbog
toga to su sredstva sa kojima je preduzeto izvrenje dela ili objekat na kojem je preduzeto izvrenje dela bili takvi da se k.d. nije ni
moglo izvriti.U teoriji (a i u zakonodavstvu nekih drava) pravi se podela nepodobnog pokuaja na apsolutno i relativno nepodoban
pokuaj, meutim nae k.z. ne prihvata ovu podelu smatrajui da nema sigurnog kriterijuma za njihovo razlikovanje.Pravna priroda
nepodobnog pokuajaObjektivna teorija pravi razliku izmeu apsolutno (ne postoji mogunost da se posledica proizvede) i relativno
nepodobnog pokuaja (postoji oigledna opasnost za napadnuto dobro), te za apsolutno np ne bi trebao uinilac da se kazni, dok za
relativno np bi uinioca trebalo kazniti.
Po subjektivnoj teoriji osnov za primenu kazne je ispoljavanje zloinake volje, te treba podjednako kanjavati za obe vrste
pokuaja.Na KZ ne usvaja deobu nepodobnog pokuaja na apsolutan i nepodoban, pa ne postoji ni razlika u kanjavanju. Podjednako
se kanjava za obe vrste nepodobnog pokuaja, i to kao za podoban pokuaj, dajui mogunosti sudu da uinioca nepodobnog
pokuaja oslobodi od kazne, to znai da kaznu moe neogranieno ublaiti.
51. DOBROVOLJNI ODUSTANAK?-Sutina ovog instituta se sastoji u stimulisanju uinioca k.d. da ne dovri zapoeto delo,
tako to mu se daje do znanja da moe biti osloboen od kazne ukoliko dobrovoljno odustane od dovrenja zapoetog k.d.
Dobrovoljni odustanak od pokuajaSadanji KZ predvia samo dobrovoljni odustanak od pokuaja. Dobrovoljni odustanak od
pokuaja postoji onda kada izvrilac zapone radnju izvrenja k.d., pa svojom voljom, dobrovoljno odustane od njenog dovrenja,
prekine radnju izvrenja (nesvreni pokuaj), ili dovri radnju izvrenja (u potpunosti) ali svojom voljom, dobrovoljno sprei
nastupanje posledice k.d.(svreni pokuaj). Dobrovoljni odustanak od pokuaja se moe pojaviti kao dobrovoljni odustanak od
nesvrenog pokuaja i dobrovoljni odustanak od svrenog pokuaja.Sutina dobrovoljnog odustanka je u dobrovoljnosti kao
subjektivnom elementu.Vaei KZ je propisao kada se odredba o dobrovoljnom odustanku nee primeniti i to:... ukoliko uinilac k.d.
nije dovrio zbog okolnosti koje onemoguavaju ili znatno oteavaju izvrenje k.d..
Potrebno je razlikovati apsolutne i relativne spoljne okolnosti, odnosno smetnje za dovrenje k.d. Apsolutne smetnje predstavljaju za
uinioca nepremostivu prepreku i apsolutno mu onemoguavaju dovrenje dela, i ove smetnje uvek iskljuuju dobrovoljnost
odustanka kod pokuaja. Relativne spoljne smetnje oteavaju izvrenje k.d. ali ga ne onemoguavaju.Kanjavanje za pokuaj pri
postojanju dobrovoljnog odustankaPrema KZ izvrilac koji je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvrenja k.d. ili je
spreio nastupanje posledice moe biti osloboen od kazne, a isto tako mogu biti osloboeni od kazne i saizvrilac, podstreka,
pomaga koji je dobrovoljno spreio izvrenje k.d. KZ polazi od stava da se za doborovoljni odustanak kanjava, dobrovoljni
odustanak predstavlja samo fakultativni osnov za osloboenje od kazne. Svreno k.d. predstavlja ostvarenost svih predvienih
elemenata bia k.d. Uz ostvarenje bia k.d. kojim se konkretizuju elementi bia k.d. (radnja, predvienost dela u zakonu,
protivpravnost i krivica) nastaje dovreno, potpuno k.d. koje se kanjava.
52. STICAJ (pojam i vrste)?Pojam: Sticaj postoji kad jedno lice jednom ili sa vie radnji ostvari vie k.d. za koja mu nije sueno,
pa mu se sudi u jednom postupku, donosi jedna presuda i izrie jedna glavna kazna.Za postojanje sticaja k.d. treba da budu
ispunjeni sledei uslovi: da postoje dva ili vie k.d., da su ta dela izvrena od istog lica i da za ta dela uiniocu nije izreena
presuda.Vrste sticaja: idealni i realni. Idealni sticaj postoji kada uinilac jednom radnjom ostvari vie k.d. Za postojanje idealnog
sticaja bitno je da je uinilac izvrio jednu radnju k.d. i da je tom radnjom prouzrokovao vie posledica, odnosno vie k.d. Ako se

12

radnja sastoji iz vie delatnosti onda je potrebno da sve te delatnosti budu meusobno povezane, da vode ostvarenju istog rezultata
(jedinstvo radnje jedna radnja). Drugi uslov je prouzrokovanje veeg broja posledica, ostvarenje bia vie k.d. istom radnjom.
Idealni sticaj moe postojati bez obzira da li su ostvarena svrena k.d. ili su ostala u pokuaju.Idealni sticaj moe biti dvojake prirode:
- homogeni idealni sticaj: jedna radnja vie k.d. iste vrste; - heterogeni idealni sticaj: jedna radnja vie k.d. razliite vrste.Realni
sticaj postoji kada uinilac sa vie radnji prouzrokuje vie k.d., pod uslovom da mu ni za jedno od izvrenih k.d. nije izreena
pravosnana presuda. Za postojanje realnog sticaja potrebno je da su ostvarena najmanje dva ili vie k.d. sa posebnim radnjama a da
pri tom ni za jedno od njih uiniocu nije sueno, tako da mu se za sva k.d. sudi u jednom postupku, donosi jedna presuda i izrie jedna
glavna kazna. Postoji realni sticaj i onda kada je vie dela ostalo u pokuaju (ukoliko je pokuaj za ta dela kanjiv). I realni sticaj moe
biti: homogeni vie radnji vie k.d. iste vrste; heterogeni - vie radnji vie k.d. razliite vrste.
53. PRIVIDNI IDEALNI STICAJ (pojam i oblici)?Prividni sticaj postoji kada se jednom ili sa vie radnji prouzrokuje vie
posledica pri emu su sve te posledice obuhvaene jednom jednom zajednikom posledicom.Pojam: Prividni idealni sticaj postoji
onda kada uinilac jednom radnjom ostvari bie dva ili vie k.d., ali se iz odreenih razloga smatra da postoji samo jedno k.d. Ova
vrsta sticaja (iako predstavlja vaan krivinopravni institut) nije predvien u k.z. ve se odreuje na osnovu teorijskih shvatanja.Oblici
prividnog idealnog sticaja proizilaze iz meusobnog odnosa zakonskih opisa (bia) dva ili vie k.d. oSpecijalitet: postoji onda kada je
jedno k.d. predvieno u dva zakonska propisa, ali je u jednom propisu predvieno u optem obliku, dok je u drugom predvien kao
posebni/specijalni oblik njegovog ispoljavanja. Specijalni propis iskljuuje primenu opteg.Supsidijaritet: postoji onda kada se jedno
k.d. pojavljuje kao prethodni stadijum drugog k.d. Primarno je drugo k.d., dok je prvo k.d. njemu sporedno, primarno delo iskljuuje
supsidijarno.Konzumpcija: postoji kada je prethodno k.d. konzumirano drugim k.d., bie prethodnog dela je potpuno obuhvaeno
biem drugog k.d., pa se uzima da postoji samo drugo k.d. koje iskljuuje postojanje prethodnog dela.Alternativitet: postoji kada se
javljaju dva dela koja su ravnopravna (ista teina dela, ista kazna) pa je svejedno koje e od njih postojati jedno ili drugo.. Za
kvalifikaciju dela u ovakvom sluaju odluna su obeleja izvrenog k.d.
54. PRIVIDNI REALNI STICAJ (pojam i oblici)?Prividni realni sticaj postoji kada je sa vie radnji izvreno vie k.d. ali koja su
meusobno tako povezana da se stvara utisak da svako sledee delo konzumira prethodno ili da je jedno supsidijarno drugom, zbog
ega se i smatra da postoji jedno k.d.Oblici prividnog realnog sticaja: - sloeno k.d; - kolektivno k.d.; - produeno k.d.Sloeno
krivino delo je delo ije je bie sastavljeno iz bia dva ili vie samostalnih, posebnih k.d. koja su meusobno nuno povezana i
stvaraju jedno novo, po svojoj strukturi osobeno k.d. Sloeno k.d. moe stvarati samo zakonodavac (zakonska konstrukcija). Sloeno
k.d. iskljuuje postojanje realnog sticaja jer se ono zakonom odreuje kao jedno k.d. Primer sloenog k.d. je u sluaju razbojnitva,
koje je sastavljeno iz k.d. prinude i k.d. krae.Kolektivno krivino delopodrazumeva se izvrenje vie istih/istovrsnih k.d. od strane
istog lica koja se pravno tretiraju kao jedno k.d. zbog toga to sva ona proizilaze iz odreenog odnosa uinioca prema delu i njegovog
naina ivota. Kolektivno k.d. moe odrediti samo zakonodavac, ne moe ga konstruisati ni praksa ni teorija (zakonska konstrukcija).
Razlikuju se 3 oblika kolektivnog k.d. 1) kolektivno k.d. u vidu zanata: uinilac izvrio jedno ili vie istorodnih k.d. radi ostvarivanja
izvora prihoda, imovinske koristi; 2) kolektivno k.d. u vidu zanimanja: uinilac izvri jedno ili vie istih/istorodnih k.d.i pokazuje
spremnost da nastavi sa njihovim vrenjem i to u vidu obavljanja posla (vrsta poslovanja); 3) kolektivno k.d. iz navike: uinilac izvri
jedno ili vie istih/istorodnih k.d. iz sklonosti koja je kod njega nastala ranijim vrenjem tih k.d.
55. PRODUENO KRIVINO DELO?Produeno krivino delo je kada isto lice sa vie radnji izvrava vie istih ili istorodnih KD
u odreenom vremenskom periodu, tako da se ona nadovezuju jedno na drugo, stvarajui utisak da se vri samo jedno KD ali u
produenju.Postoje razliite teorije o produenom KD: objektivna, subjektivna a najzastupljenija je objektivno-subjektivna po kojoj
produeno KD postoji kada jedno lice izvri vie istorodnih KD protiv istog oteenog u odreenom vremenskom periodu
obuhvaenih istim umiljajem.Po naem vaeem krivinom zakoniku produeno KD je delo koje ine vie istih ili istovrsnih KD,
uinjeni u odreenom vremenu, od istog lica, koja predstavljaju celinu zbog postojanja obaveznih i varijabilnih uslova.Obavezni
uslovi:identitet linosti uinioca dela- da su sva dela uinjena od strane istog lica i da postoji njegov identitet,istovetnost ili
istovrsnost KD da su dela ista ili istovrsna,vremenska povezanost- da postoji vremenski kontinuitet, bez velikih prekida,uinjena
dela treba da predstavljaju celinu to je najkompleksniji uslov, sadri pet okolnosti od kojih moraju bit najmanje dve ispunjene. To
su u stvari varijabilni uslovi.Alternativni varijabilni uslovi:istovetnost oteenog da su KD uinjena prema istom oteenom licu
istovetnost predmeta dela radnja izvrena na objektima iste vrste,korienje iste situacije ili istog trajnog odnosa u teoriji i
sudskoj praksi ima ulogu da uvrsti vezu izmeu pojedinih KD,jedinstvo mesta ili prostora izvrenja dela podrazumeva se odreeni
geografski ogranieni prostor,jedinstven umiljaj uinioca kada uinilac ima predstavu o itavoj svojoj delatnostiMoe se iz svega
zakljuiti da za produeno KD se izrie jedna kazna, za vreme izvrenja se uzima sve vreme vrenja, zastarelost gonjenja poinje da
tee od momenta kada je izvreno poslednje delo, mesto izvrenja je mesto svih pojedinanih radnji i posledica.
56. SAUESNITVO (POJAM I OBLICI)?Sauesnitvo je kada vie lica uestvuju u ostvarenju nekog KD. Ta lica se zovu
sauesnici. Da bi postojalo sauesnitvo potrebno je da se ispune odreeni uslovi: objektivna veza- da svaki sauesnik mora preduzeti
neku delatnost kojom doprinosi ostvarenju KDsubjektivna veza- svi sauesnici moraju imati svet o zajednikoj delatnosti usmerenoj
na izvrenje KD.Oblici- saizvrilatvo- uestvovanje vie lica u izvrenju KD (lice se zove saizvrilac)podstrekivanje- kada jedno lice
navodi drgo da izvri neko KD (podstreka),pomaganje kada jedno lice pomae drugom da izvri KD (pomaga)Sauesnitvo u
uem smislu je podstrekivanje i pomaganje a u irem saizvrilatvo, podstrekivanje i pomaganje.

13

57. PRAVNA PRIRODA SAUESNITVA (POJAM I OBLICI)?Prema akcesornoj teoriji KD je rezultat dejstva svih
sauesnika zajedno, odn. to je njihovo zajedniko delo. Izvrilac izvrava radnju KD a sauesnici uzgredne radnjei njihova
odgovornost zavisi da li e izvrilac preduzeti radnju ili ne.Teorija minimalne akcesornosti- da bi postojala odgovornost sauesnika,
potrebno je da je izvrilac preduzeo radnju izvrenja bez obzira da li je njegov postupak protivpravan ilineTeorija limitirane
akcesornosti potrebno je da izvrilac izvri radnju i da je ona protivpravnaTeorija o ekstremnoj akcesornosti odgovornost
sauesnika zavisi od odgovornosti izvrioca (da postoji krivica izvrioca)Teorija hiperekstremne akcesornosti odgovornost
sauesnika zavisi od izvrioca dela i od objektivnih i subjektivnih okolnosti nije prihvaenaPrincipalna teorija je nastala na
negaciji instituta sauesnitva koji je stvorila klasina krivinopravna kola. Radnje svih sauesnika su podjednako vane za
nastupanje posledice kao i radnja izvrioca. KD se pripisuje svakom ko je uestvovao u njemu i postoji onoliko KD koliko
imasauesnika. Svaki sauesnik odgovara za svoje delo. Pored sauesnitva u ovoj teoriji postoji i KD podstrekivanja i
pomaganjaPrema naem krivinom zakoniku KD ostvareno od strane sauesnika smatra se kao jedno KD koje je rezultat dejstva
izvrioca i sauesnika.Odgovornost sauesnika nije samostalna ve vezana za radnju uinioca KD. Saizvrilac odgovara u granicama
svog umiljaja ili nehata, a podstreka i pomaga u granicama svog umiljaja.
58. IZVRILATVO (POJAM)?Izvrilatvo je kada samo jedno lice izvrava krivino delo, odnosno sam preduzima radnju
izvrenja i prouzrokuje posledicu KD. - U uem smislu- proizilazi iz akcesorne koncepcije- kada samo jedno lice preduzme delatnost
koje zakon odreuje kao radnju izvrenja kD-U irem smislu- proizilazi iz principalne koncepcije- obuhvata sva lica koja na bilo koji
nain uestvuju u ostvarenju jednog dela.Na krivini zakon usvaja ui pojam.Izvrilatvo u uem smislu moe biti dvojako: - najue
shvatanje- izvrilatvo izjednaava sa izvriocem i - ire shvatanje pored izvrioca obuhvata i posrednog izvrioca i saizvrioca.
59. POSREDNO IZVRILATVO?Posredno izvrilatvo je kada jedno lice iskoristi drugo lice za izvrenje KD zbog neznanja tog
drugog lica, duevne nezrelosti, zablude i dr. Posredni izvrilac je intelektualni i voljni izvrilac ali ne vri samu radnju nego to vri
drugo lice za njega, ali to drugo lice se ne smatra izvriocem bez obzira to fiziki vri radnju jer mu nedostaje krivica.U praksi postoji
nekoliko sluaja:- sluaj nesvesnog i nevoljnog orua kada je posredni izvrilac neuraunljiv i ne podlee krivinoj odgovornostisluaj svesnog i voljnog orua posredni izvrilac umiljajno vri KD ali za drugog- nenamernog doloznog orua kada postoji
namera posrednog izvrioca- nekvalifikovanog doloznog orua kada se lice koje poseduje svojstvo za izvrenje KD poslui licem
koje to nema.Nae krivino zakonodavstvo ne poznaje institut posrednog izvrilatva, ali u teoriji krivinog prava se spominje da
postoji kada se uzme za posrednog izvrioca dete, lice pod uticajem apsolutne sile, lice u zabludi, i lice koje nema status vojnog lica a
izvri vojno KD.
60. SAIZVRILATVO (POJAM I VRSTE)?Saizvrilatvo je kada vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja sa umiljajem ili iz
nehata zajedniki izvre KD ili kada ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju
KD.Mora postojati objektivna i subjektivna veza izmeu uesnika u izvrenju dela.objektivna veza je preduzimanje delatnosti
kojima se izvrava KD od strane svih lica (saizvrilaca), ali ne moraju svi uestvovati od poetka do kraja.subjektivna veza se sastoji
u postojanju svesti kod svih izvrilaca da zajedniki izvode radnju izvrenja.Vrste saizvrilatvaSaizvrilatvo moe postojati kod svih
krivinih dela. Postoje takva kd kod kojih ono nije mogue. To je sluaj kod delicta propria i svojerunih krivinih dela.Kod delicta
propria ili kd sa specijalnim subjektom,saizvrilatvo moe postojati samo onda kada u njegovom izvrenju uestvuje vie lica koja
imaju posebna svojstva koja se po zakonu trae za izvrioca takvog dela.Saizvrilatvo nije mogue i kod svojerunih kd tj onih dela
koja mogu izvriti samo odreena lica i to samo ona lino.Saizvrilatvo se javlja u sledeim formama:Prividno saizvrilatvo postoji
onda kada vie lica sudeluje u izvrenju jednog dela, ali bez odluke o zajednikom preduzimanju delatnosti, tako da s svako od njih
pojavljuje kao samostalni izvrilac dela.Sukcesivno saizvrilatvo postoji ako u izvrenju jednog dela uestvuju vie lica tako to se
smenjuju u vrenju delatnosti ili ako se jednom licu koje je zapoelo izvrenje pridrui drugo lice pre nego to je radnja izvrenja
dovrena.Nuno saizvrilatvo postoji kada je za izvrenje kd potrebno da uestvuje dva ili vie lica,jer inae ne mogu da budu
izvrena sa strane jednog lica.
61. PODSTREKAVANJE (POJAM I VRSTE)?-Podstrekavanje je umiljajno navoenje, izazivanje ili uvrivanje odluke kod
nekog lica da izvri odreeno KD. To moe biti bilo koja radnja koja e uticati na volju drugog lica (nagovaranje, dovoenje u
zabludu, pretnja, zastraivanje) Moe biti pismeno ili usmeno, znacima. Uslovi za podsterkivanje su: - radnja mora biti usmerena na
jedno lice ili grupu, na odreeno KD i - da postoji umiljaj koji obuhvata svest za navoenje lica na KD.Vrste podstrekavanja su: neposredno (kada podstreka sam navodi lice na KD) i - posredno (kada podstreka preko drugih lica navodi nekog na KD).
62. POMAGANJE (POJAM I VRSTE)?Pomaganje je oblik sauesnitva. Ono predstavlja umiljajno omoguavanje (da postoji
odluka za izvrenje KD) nekom licu da izvri KD.Pomaganje je preduzimanje delatnosti kojima se ne ostvaruje radnja izvrenja ve
se samo doprinosi njenom ostvarenju.Da bi postojalo pomaga mora znati koje lice e izvriti KD da bi mu mogao pomoi, mora da
zna da doprinosi izvrenju KD i mora postojati umiljaj. Radnje su: davanje saveta, prikrivanje izvrioca, KD, sredstava itd. Moe
uestvovati vie lica.Vrste: prema kriterijumu razvrstavanja:- prema karakteru delatnosti fiziko i- psihiko - prema nainu pruanja
pomoi neposredno- posredno- obzirom na vreme pruanja pomoi prethodno-istovremeno- prema nainu izvrenja delatnosti
pozitivno (injenje)-negativno (neinjenje)Neuspelo pomaganje kada pomaga uini radnju pomaganja a pomognuti ne uini KD.
Ovo pomaganje se ne kanjava.Pomaganje kao samostalno KD kada se zakonom u pogledu kanjavanja eli uspostavitistroi

14

tretman od onog koji bi imao sauesnik.Pomaga e se kazniti ukoliko je postojao umiljaj, kao da je sam izvrio radnju ili blae. Ako
je radnja samo pokuana onda e se kazniti za pokuaj ili blae.
63. GRANICE ODGOVORNOSTI I KANJIVOSTI SAUESNIKA?Sauesnici odgovaraju samo onda kada su KD izvrili sa
umiljajem. Sauesnik je odgovoran lino i samostalno. Svako odgovara u granicama svog umiljaja i do granice ostvarenog od strane
izvrioca, ali ne i ispod toga.Uticaj linih odnosa, svojstva i okolnosti: u prvu grupu spadaju- zavisno od krivice-neuraunljivost,
zabluda, prinuda, pretnja i sila. U drugu grupu: okolnosti koja dovode do oslobaanja kazne ili manjenja: dobrovoljni odustanak,
povrat
64. POJAM I OPTI ELEMENTI (KARAKTERISTIKE) KRIVINE SANKCIJE?Krivina sankcija je prinudna mera za
zatitu drutva od kriminaliteta, koju izrie sud uiniocu KD u postupku i pod uslovima koji su odreeni zakonom, koja se sastoji u
oduzimanju ili ogranienju slobode i prava, ili upozorenju da e mu biti oduzeti ako ponovo uini KD.Elementi: 1). KS se primenju
samo na lice koje izvrilo 2) KS moraju biti odreene u zakonu3) mogu biti izreene samo od suda 4) KS imaju karakter prinude
protiv uinioca KD- vre se protiv njegove volje 5) KS je ograniena jer se ne moe izrei licu mlaem od 14 god6) KS imaju istu
svrhu- suzbijanje dela kojima se povreuju vrednosti zatiene kriv. Zakonodavstvom.
65. VRSTE KRIVINIH SANKCIJA(uopte i u naem kriv. zakonodavstvu)?Vrste uopte: kazne, mere bezbednosti, vaspitne
mere, uslovna osuda i sudska opomena.Kod nas postoje: kazne (prema punolenom licu, izuzetno kazna zatvora se moe izrei
starijem maloletnom licu ako je uinio KD za koje je propisana kazna preko 5 god. zatvora)mere upozorenja (vezana za laka
KD)mere bezbednosti (prema svim uiniocima KD bez obzira na starost i kriv. odgovornost)vaspitne mere (za maloletna lica a
izuzetno za mlaa punoletna lica).
66. KAZNA (POJAM I ELEMENTI)-Kazna je prinudna mera predviena u zakonu koju nakon sprovedenog postupka izrie sud
uiniocu KD u cilju zatite drutvenih vrednosti, a koja se sastoji u oduzimanju ili ogranienju odreenih sloboda i prava
uinioca.Opti elementi: - kazna kao prinuda je izvesno zlo koje se nanosi uiniocu zbog KD- kazna mora imati svrhu- suzbijanje
kriminaliteta- mora biti odreena zakonom- primena kazne je zavisna o d postojanja KD i krivice uinioca- kaznu moe izrei samo
sud u zakonom odreenom postupkuRelativni elementi: 1) kazna treba da je lina; 2) da je ovena; 3) da demoralie uinioca KD; 4)
srazmerna stepenu krivice i teini KD; 5) treba da je deljiva; 6) opoziva; 7) popravljiva; 8) zamenjiva.
67. PRAVNI OSNOV KAZNE?Jedna od pitanja koje se postavilo veoma rano u istoriji razvitka krivinog prava je pitanje pravnog
osnova kazne tj.na osnovu ega drutvo,odnosno drava ima pravo da kanjava uinioca krivinog dela.1. idealistika teorija osnov
kazne je zahtev apsolutne pravde koja moe biti boanska (pravo na kanjavanje je boanskog porekla gde je drava samo izvrilac);
moralna (proizilazi iz moralnih normi); zakonska teorija (osnov za kanjavanje nazali u dijalektikoj nunosti).2. teorija drutvenog
ugovora- pojedinci koji nisu mogli da zatite svoje ivote, imovinu i prava preneli su pravo zatite i kanjavanja na dravu drutvenim
ugovorima3. pravne teorije o pravnom osnovu kazne nastoje da pravno pitanje objasne samim pravom a ne na osnovu njegove
uloge u drutvu4. socioloke teorije o pravnom osnovu kazne - jeste njena drutvena nunost i korisnost da se ouva drutveni i
pravni poredak.Naa krivino pravna teorija tvrdi da je kazna drutvena neophodnost radi zatite drutva.
68. CILJ (SVRHA) KAZNE?Postavlja se pitanje ta je cilj kazne tj ta se eli i moe postii primenom kazne prma uiniocima
krivinih dela. Izgraene su sledee teorije:- apsolutne teorije cilj kazne je odmazda prema uiniocu zbog uinjenog dela- da
ispata- relativne teorije spreavanje uinilaca KD da ubudue vre ista. Tu imamo teoriju individualne ili specijalne prevencije
(zastraivanje, popravlajnje i strateljstvo) i teorijugeneralne prevencije- da kazna utie na iroku masu da se uzdravaju od KD (opte
zastraivanje predvianjem kazne, opomena i zastraivanje izvrenjem kazne)- meovite teorije spaja elemente apsolutne i relativne
teorije- kanjava se zato to se zgreilo ili da se ne bi zgreiloCilj kazne u naem kriv. zakonodavstvu spreavanje uinioca da ini
KD i da u budue to ne ini, uticanje na druge da ne ine KD, izraavanje drutvene osude za KD, jaanje morala i uvrivanje
obaveze potovanja zakona.
69. USLOVNI OTPUST?Uslovni otpust je forma izvrenja kazne zatvora, sastoji se u otputanju osuenog lica sa izdravanja
kazne lienja slobode pre nego to ju je ovo lice potpuno izdralo i putanju osuenog lica na slobodu, pod uslovom, da do isteka
vremena za koje je izreena kazna osueno lice ne uini krivino delo, u suprotnom se uslovni otpust opoziva. U naem krivinom
pravu zakonodavac je predvideo dva uslova koja treba da su kumulativno ispunjena:1. da je osueno lice izdraalo najmanje jednu
polovinu izreene kazne zatvora2. da se osueno lice u toku izdravanje kazne zatvora tako popravi da se moe oekivati, da e na
slobodi dobro vladati.O uslovnom otpustu odluje sud koji je doneo odluku u prvom stepenu, a postupak se pokree na molbu
osuenog lica.Direktor Uprave za izvrenje krivinih sankcija moe na predlog upravnika zavoda privremeno otpustiti osueno lice sa
izdravanja kazne, najmanje tri meseca pre isteka kazne, ako je osueno lice izdralo devet desetina kazne i nije dobilo uslovni
otpust.Opozvanje uslovnog otpusta moe biti obavezno ili fakultativno.Obavezno: ako lice dok se nalazi na uslovnom otpustu, izvri
jedno ili vie krivinih dela za koja je izreea kazna zatvor preko jedne godine,Fakultativno: - - do jedne godine
70. IMOVINSKE KAZNE U NAEM KRIVINOM PRAVU?Postoji samo jedna imovinska kazna, a to je novana kazna
(nekad je bilo i konfiskacija imovine).Novana kazna se sastoji u obavezi osuenog lica da plati odreeni novani iznos dravi. Moe
se izrei: - kao glavna i kao spredna kazna. Kao glavna kazna ona se
moe izrei kada je u krivinom zakoniku odreena

15

alternativno sa kaznom zatvora, a kao spredna novana kazna se moe izrei onda kada je kumulativno odreena sa kaznom
zatvora.Novi sistem novane kazne je Novana kazna u dnevnim iznosima (skandinavski model) znai da se prvo utvruje broj
dnevnih iznosa, a zatim i visina tj. vrednost jednog dnevnog iznosa pa se onda mnoenjem broja dnevnih iznosa sa visinom jednog
dnevnog iznosa dobija konaan iznos novane kazne.Broj dnevnih iznosa (min. 10 max 360) utvruje se na nain kao odmeravanje
kazne zatvora u danima, a kod visine jednog dnevnih iznosa (min. 500 din max 50.000 din) uzima se razlika izmeu stvarnih
prihoda i nunih rashoda u protekloj kalendarskoj godini podeli sa brojem dana u godini.Novana kazna u odreenom (fiksnom)
iznosu izrie se u okviru najmanje (opti minimum:10.000 din. ) i najvee propisane mere (opti maksimum: milion
dinara).Zakonodavac je propisao da visina kaznenog raspona zavisi od visine predviene kazne zatvora uz koju je predviena novana
kazna koja se izrie kao glavna kazna. npr. do sto hiljada dinara za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora do tri
meseca.Rok paanja novane kazne ne moe biti krai od 15 dana niti dui od tri meseca. Rok se rauna od dana pravosnanosti
presude. U opravdanim sluajevima odobrava se plaanje u ratama.Ako osueno lice ne izvri svoju obavezu u odreenom roku sud
e novanu kaznu zameniti kaznom zatvora, raunajui 1.000 din po danu zatvora (max. 6 meseci).
71. RAD U JAVNOM INTERESU?-Predstavlja opte koristan rad, a sastoji se u tome da uinilac krivinog dela u slobodno
vreme, dobrovoljno i besplatno, obavi odreene poslove u korist ue ili ire drutvene zajednice bez naputanja svoje socijalne
sredine.Ima znaaj u rehabilitaciji osuenog lica, tj kompenzacije tete koju je on naneo povreivanjem zatienog dobra.Uslovi za
primenu rada u javnom interesu u naem krivinom pravu:1 samo u sluaju laka krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do
tri godine ili novana kazna2 da je rad besplatan3 - vreme trajanja ne moe biti krai od 1 meseca ni dua od 6 meseci 4 dobrovoljni pristanak uinioca.
72. POJAM I VRST ODMERAVANJA KAZNE?Pod odmeravanjem kazne podrazumeva se odreivanje vrste i visine kazne koja
se izrie uiniocu za krivino delo koje je izvreno sa umiljajem ili iz nehata.Razlikuju se: Zakonsko odmeravanje kazne: vri
zakonodavac prilikom predvianja krivinih dela. Naini:Sistem apsolutno neodreenih kazni (zakonodavac preputa sudu da proceni
sam)Sistem apsolutno odreenih kazni (zakonodavac odreuje)Sistem relativno odreenih kazni (zakonodavac odredi vrstu kazne i
njen minimalni i maksimalni iznos za svako krivino delo)Sudsko odmeravanje kazne: vri sud u svakom konkretnom
sluajuAdministrativno odmeravanje kazne: vre organi nadleni za izvrenje kazne u toku izvrenja (npr. sud odreuje kaznu, a
admin. org. iznos kazne)Individualizacija kazne predstavlja proces koji se odvija od trenutka izbora kazne do njenog izvravanja,
koje pre svega podrazumeva upoznavanje linosti uinioca dela.
73. ODMERAVANJE KAZNE U NAEM KRIVINOM PRAVU?Nae krivino zakonodavstvo je usvojilo sistem relativno
odreenih kazni, koje se vri u okviru iznosa kazne koja je zakonom propisana za odreeno krivino delo.Kriterijumi za
odmeravanje: propisanost kazne, svrha kanjavanja, olakavajue i oteavajue okolnosti, osloboenje od kazne, krivina dela
uinjena u sticaju, kazne osuenom licu, dela u povratu i dr
74.Olakavajue i oteavajue okolnosti: podrazumevaju se sve one okolnosti koje se odnose na krivino delo ili uinioca krivinog
dela, a koje utiu da kazna bude manja ili vea u granicama koje su propisane za to delo. Ove okolnosti mogu biti objektivne i
subjektivne.Objektivna je:jaina ugroavanja ili povrede zatienog dobra: zavisi od obima i inteziteta osledice prouzrokovane
radnjom uinioca delaSubjektivne su:stepen krivice: najvie se stepenuje preko njenih oblika umiljaja i nehata, u retkim sluajevima
preko uraunljivosti i svestipobude iz kojih je delo uinjeno: motivi, su oni unutranji razlozi kojima se uinilac rukovodio prilikom
izvrenja krivinog delaObjektivne okolnosti: mesto, vreme, sredstvo, nain, prirodni uslovi pod kojima je delo izvreno i
dr.Subjektivni okolnosti: psihiko stanje, interpersonalni odnosi, dejstvo zablude i dr.raniji ivot: ukazuje na priholoku linost
uinioca i ivotnu orijentaciju,line prilike: uslovi u kojima uinioc ivi,dravnje uinioca posle uinjenog k.d. daje sliku o
psiholokoj linosti,druge okolnosti koje ukazuju na linost uinioca: starost, klimakterijum, senilnost, posebna strunost, stepen
obrazovanja, oseajnosti, imovno stanje i dr.Kvalifikatorne okolnosti: su one okolnosti, koji svojim postojanjem daju jednom
odreenom krivinom delu poseban, tei oblik, zbog ega ga zakon posebno kvalifikuje i propisuje za njega teu kaznuPrivilegujue
okolnosti: su one okolnosti, koje ine da jedno krivinog delo postane lake od osnovnog oblika.
75. UBLAAVANJE KAZNE?Institutom ublaavanja kazne zakonodavac dozvoljava primenu druge kazne koja je po vrsti blaa,
odn. proiruje kazneni raspon u okviru kojeg sud moe izrei kaznu koja je nia od propisanog posebnog minimuma za konkretno
odreeno krivino delo.Primenjuje se kod krivinih dela koja su izvrena pod naroito olakavajuim okolnostima. I ovde razlikujemo
tri vrste: zakonsko, sudsko i kombinovani.Ublaavanje kazne u naem krivinom pravu predvieno je kao opti i kao posebni
institut.Ublaavanje kazne kao opti institut obuhvata dva osnova koja pripadaju zakonskom i jedan osnov koji pripada sudskom
ublaavanju.Prvi zakonski osnov ine instituti kao: prekoraenje granice nune odbrane, prekoraenje granice krajnje nude,
izazivanje opasnosti iz nehata kod krajnje nude i dr.Drugi obuhvata sluajeve kod kojih je zakonodavac prediveo da uinilac moe
osloboditi od kazne a sud ga ne oslobode. npr. nepodobni pokuaj, dobrovoljni odustanak, izbegavanje vojne obaveze i dr.Sudski
osnov kad sud utvrdi da postoje naroito olakavajue okolnosti.Ublaavanje kazne kao poseban institut primenjuje se npr. kod
samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz Vojske SrbijeUblaavanje kazne se moe izvriti na dva naina: po meri (ista ona kazna u
manjem iznosu) i po vrsti (umesto propisane vrste kazne izrekne se druganpr. blaa). Granice ublaavanja kazne mogu biti ograniene
(od strane zakonodavca) i neograniene (preputa se sudu).Nae krivino zakonodavstvo granice ublaavanja kazne vezuje za posebni
minimum propisane kazne, praktino odreujui nove nie posebne minimume, kao to je izricanje blae novane kazne ili rada u

16

javnom interesu, npr. Ako je za krivino delo kao najmanja mera kazne propisan zatvor u trajanju od pet ili vie godine, kazna se
moe ublaiti do dve godine zatvor i dr.
76. OSLOBOENJE OD KAZNE?Kao institut oznaava mogunost da krivac (tj. krivino odgovorni uinilac dela) ne mora uvek
da bude i kanjen.Sud moe osloboditi od kazne samo u sluajevima koji su izriito predvieni u krivinom zakoniku, koji mogu biti
opti i posebni:Opti su: - prekoraenje granice nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom, prekoraenje
granickrajnje nude... i dr.Posebni su: - napad na vojno lice u vrenju vojne slube, davanje lanog iskaza i dr.Opti i posebni osnovi
za osloboenje od kazne su fakultativne prirode.U sluaju osloboenja od kazne sud donosi presudu kojom uinioca dela proglaava
krivim (odgovornim) ali ga oslobaa od kazne. Takva presuda je osuujua, uvodi se u kaznenu evidenciju i brie iz nje u roku od
jedne godine od pravosnanosti sudske odluke ako osueno lice ne izvri novo krivino delo.Novi osnovi za osloboenje
su:Poravnanje uinioca i oteenog (pasivnog subjekta) predstavlja njihovo mirenje, odnosno postizanje odgovarajueg sporazuma
meu njima.Stvarno kajanje fakultativni opti osnov za oslobaanje od kazne, koja zahteva ispunjenje uslova da je uinilac izvrio
krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i da je uinilac otklonio posledice dela pre nego to je saznao da je
otkriven.
77. POVRAT (pojam i vrste)?Povratnitvo (recidivizam) predstavlja pojavu ponovnog vrenja krivinog dela od strane istog lica, a
lice se naziva povratnikom ili recidivistom.Postoje tri definicije:Krivinopravna prema kojem povrat podrazumeva ponovno
izvrenje krivinog dela od strane lica koje je ve bilo osueno za neko krivino delo.Kriminoloka prema kojem povrat predstavlja
svako ponovno vrenje krivinog dela od strane lica koje je ranije izvrio jedno krivino delo, bez obzira na to dali je osueno za to
delo ili ne.Penoloka prema kojem povrat postoji kada jedno lice ponovo doe u kazneno-popravnu ustanovu (zavod) radi izvrenja
kazne za delo koje je uinilo posle izdrane kazne za prethodno krivino delo.Vrste povrata:s obzirom na prirodu krivinih dela,
razlikuju se : opti (generalni)- kada uinilac izvri posle bilo koje krivino delo i posebni (specijalni)- izvri se istorodno k.d..s
obzirom na vremenski razmak izmeu krivinih dela izvrenih u povatu razlikuju se : vremenski odreen- izvreno u odreenom roku
posle izdravane kazne, i vremenski neodreen povrat- u bilo koje vreme,s obzirom na broj ponovo izvrenih krivini dela razlikuju
se: obian (jednostruki)- za ije postojanje se ne postavljaju nikakvi uslovi, i viestruki povrat,s obzirom na to da je uinilac
novoizrenog krivinog dela izdrao kaznu za ranije uinjeno krivino delo, razlikuju se: pravi izdrao kaznu i uinio novo
delo, i prividni bez obzira da li je za to delo izdrao kaznu ili ne.Na sadanji zakonodavac je usvojio krivinopravnu koncepciju
povrata i predvideo samo obian (jednostruki) povrat.
78. ODMERAVANJE KAZNE ZA DELA U STICAJU?Sticaj postoji kada jedan uinilac jednom ili sa vie radnji ostvari vie
krivinih dela a onda mu se za sva ta dela sudi u jednom postupku i izrie jedna kazna.Odmeravanje jedinstvene kazne za krivina
dela u sticaju vri se po odreenim pravilima koja ine sledee sisteme:Sistem apsorpcije sastoji se u tome to se prvo izvri
odmeravanje kazne za svako krivino delo u sticaju, pa se onda izrie najtea odmerena kazna koja apsorbuje sve ostale lake
kazne.Sistem kumulacije u kojem se najpre odmere kazne za pojedina dela u sticaju, pa se zatim sve te kazne saberu u jedinstvenu
kaznu koja se onda izrie uiniocu tih dela (kod novane kazne).Sistem asperacije sastoji se u tome to se najpre odmerava kazna za
svako delo u sticaju, pa se zatim uzima najtea kazna izreena za neko krivino delo iz sastava sticaja koja se onda povijuje, ali tako
da ne dostgne zbir pojedinano odreenih kazni niti da pree opti zakonski maksimum te vrste kazne (kod kazne lienja
slobode).Nae krivino zakonodavstvo ne pravi razliku u pogledu kanjavanja izmeu idealnog i realnog sticaja. Kada je u pitanju
odmeravanje jedinstvene kazne za krivina dela uinjena u sticaju, predvia primenu sva tri poznata sistema, stim to je sistem
asperacije osnovni i glavni sistem a ostali su dopunski.
79. USLOVNA OSUDA?Predstavlja admonitivnu (upozoravajuu) krivinu sankciju koja se sastoji u izricanju i istovremeno u
odlaganju izvrenja kazne uiniocu krivinog dela na odreeno vreme, pod uslovom da za to vreme ne izvri novo krivino delo. U
protivnom uslovna osuda e se opozvati, a kazna izrei, odn. izvriti. Ima karakter samostalne krivine sankcije.Uslovi za izricanje
uslovne osude mogu biti objektivni i subjektivni.Objektivni su: da je uiniocu za izvreno krivino delo utvrena kazna u trajanju do
dve godine (to je konkretno odmerena kazna)ako se za to k.d. moe izrei kazna zatvora u trajanju od deset godina ili tea kazna,
uslovna osuda se ne moe izrei (zapreena kazna).Subjektivni su:linost uinioca, njegov raniji ivot, njegovo ponaanje posle
izvrenog k.d. stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo uinjeno.Potvrda o nekanjavanju vodi se u Policijskoj Upravi po
mestu roenja. Sud vodi evidenciju i izdaje potvrdu o tome da se trenutno ne vodi krivini postupak protiv lica.U PRESUDI se navode
uslovi pod kojima se odlae izricanje i izvrenje kazne obavezni uslov se odnosi na vremenski period (rok) odnosno vreme
proveravanja (kunje) dok ne sme uiniti novo k.d. ne moe biti krae od jedne ni due od pet godine. Fakultativni uslovi mogu biti
opte prirode: npr. obaveze za osueno lice da u odreenom roku vrati pribaljenu imovinsku korist ili naknadi tetu i sl. i posebne:
npr. da uslovno osueni preduzme mere zatite na radu.Sa opozivanjem uslovne osude praktino se realizuje pretnja kaznom. Na KZ
predvia tri razloga:zbog uinjenog novog k.d.zbog ranije uinjenog k.d. za koje se saznalo nakon izricanja uslovne osude i zbog
neispunjenja odreenih obaveza
80. USLOVNA OSUDA SA ZATITNIM NADZOROM?KZ Republike Srbije predvia sledee obaveze:javljanje organu
nadlenom za izvrenje zatitnog nadzora u rokovima koje taj organ odredi,osposobljavanje uinioca za odreeno
zanimanje,prihvatanje zaposlenja koje odgovara sposonostima uinioca,ispunjavanje obaveza izdravanja porodice, uvanja i
vaspitanja dece i dr. porodinih obaveza,uzdravanje od poseivanja odreenih mesta, lokala ili priredbi,blagovremeno obavetavanje

17

o promeni mesta boravka, adrese ili radnog mesta,uzdravanje od upotrebe droge ili alkoholnih pia,leenje u odgovarajuoj
zdravstvenoj ustanovi,poseivanje odreenih profecionalnih i drugih savetovalita ili ustanova i postupanje po njihovim
uputstvima,otklanjanje ili ublaavanje tete priinjen k.d., izmirenje sa rtvom.U svakom sluaju potrebna je i spremnost uinioca da
ispuni naloenu obavezu.Trajanje zatitnog nadzora je vezan za trajanje proveravanja ili kunje, a moe trajati i krae.Dejstvo uslovne
osude:uslovna osuda povlai osuivanost a lice prema kojem je izreena smatra se osuenim,uz uslovnu osudu mogu se izrei i mera
oduzimanja imovinske koristi kao i mere bezbednosti,unosi se u kaznenu evidenciju, i brie se u roku od godinu dana po isteku roka
proveravanja, ako ne uini novo krivino delo,ne moe se primeniti prema maloletnicima.
81. SUDSKA OPOMENA?Predstavlja specifinu krvinopravu meru koja se izrie umesto kazne zatvora ili novane kazne
punoletnom uiniocu, naroito lakog krivinog dela koji je delo uinio u potpunosti. Ona je bezuslovna osuda ponaanja, koje se
primenjuje kod k.d. pod olakavajuim okolnostima, iskljuivo prema punoletnim uiniocima.Uslovi za izricanje sudske
opomene:da je uinjeno k.d. za koje je zakon propisao kaznu zatvora do jedne godine ili novanu kaznu,da je k.d.uinjeno pod takvim
olakavajuim okolnostima koje ga u konkretnom sluaju ine naroito lakimPrilikom odluivanja o izricanju sudske opomene sud e
voditi rauna i o subjektivnim okolnostima.Dejstvo sudske opomene:povlai osuivanost, te ako izvri novo k.d. bie tretiran kao
povratnik,nije kazna i zato ne povlai nikakve pravne posledice osude,unosi se u kaznenu evidenciju i brie se nastupanjem zakonkse
rehabilitacije ako osueni u roku od jedne godine od dana pravosnanosti reenja ne uini novo k.d.sud moe izrei i neku od mera
bezbednosti (npr. obavezno leenje narkomana, alkoholiara i sl.)sudska mera se ne moe izrei vojnim licima za k.d. protiv Vojske
Sebije,Sudska opomena se izrie REENJEM, koji ne sadri izreku o krivici.
82. OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE I UVANJE U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI?Mere bezbednosti
predstavljaju posebnu vrstu krivine sankcije ija je karakteristika u tome to se mogu primeniti prema svakom uiniocu k.d. bez
obzira da li su krivino odgovorni i da li su punoletni.Za primenu ove mere potrebni su sledei uslovi:1- da je uinilac uinio k.d.
odn. protivpravno delo u zakonu predvieno kao k.d. u bino smanjeno uraunljivom stanju, od. u neuraunljivom stanju2- da je uinilac
zbog toga ozbiljno opasan za svoju okolinu3- da je radi otklanjanja takve opasnosti potrebno da se uinilac lei i uva u zdravstvenoj
ustanovi.U odnosu na neuraunljivog uinioca ova mera bezbednosti izrie se kao samostalna sankcija, dok su u odnosu na bitno
smanjeno uraunljivog uinioca, uz kaznu ili uslovnu osudu.Cilj primene je da se preduzme leenje uinioca dela i da se njegovom
izolacijom zatiti drutvo od daljeg vrenja k.d. U sluaju osuenja na kaznu zatvora, vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi
uraunava se u vreme trajanja izreene kazne.
83. OBAVEZNO PSIHIJATRIJSKO LEENJE NA SLOBODI?Izrie se onom uiniocu koji je u neuraunljivom stanju uinio
protivpravno delo, koje je u zakonu predvieno kao k.d. a sud utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da taj uinilac uini ponovo
protivpravno delo, te da je radi otklanjanja te opasnosti dovoljno njegovo leenje na slobodi.Predvia se u sluaju, kada:-sud na
osnovu rezultata leenja utvrdi, da vie nije potrebno njegovo uvanje i leenje u zdravstvenoj ustanovi ve je dovoljno njegovo
leenje na slobodi-uinioc u vreme izvrenja k.d.bio bitno smanjeno uraunljiv (izrie se uz uslovnu osudu).Ova mera bezbednosti
traje onoliko koliko postoji potreba leenja uinioca, ali ne due od tri godine. Trebalo bi da bude neodreenog vremenskog trajanja,
sve dok prestanu potrebe za leenjem uinioca.
84. OBAVEZNO LEENJE ALKOHOLIARA?Izrie se uiniocu koji je k.d. uinio usled zavisnosti od upotrebe od alkohola i
kod koga postoji ozbiljna opasnost da e usled te zavisnosti i dalje initi krivina dela.Zakonodavac je predvideo da se mera
bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara, kao i mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana, moe izrei uz kaznu zatvora (
tada moe trajati dok postoje potrebe za leenjem, ali ne due od izreene kazne zatvora), novanu kaznu, uslovnu osudu, sudsku
opomenu i osloboenje od kazne ( a u tim sluajevima ne moe trajati due od dve godine).
85.Obavezno lecenje narkomana-
,
.
, ,
. .
. .
, , , ,
.
86. ZABRANA PRIBLIAVANJA I KOMUNICIRANJA SA OVLAENIM?Sud moe uiniocu krivinog dela zabraniti
pribliavanje oteenom na odreenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oteenog i
zabraniti dalje uznemiravanje oteenog, odnosno dalju komunikaciju sa oteenim, ako se opravdano moe smatrati da bi dalje
vrenje takvih radnji uinioca krivinog dela bilo opasno po oteenog, koja mera moe trajati najdue tri godine. Vreme
provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode u vezi sa krivinim delom ne uraunava se u vreme trajanja mere, i moe se
ukinuti pre isteka vremena za koje je odreena, ako prestanu razlozi zbog kojih je odreena.

18

87. VASPITNE MERE UPOZORENJA?

Vaspitne mere upozorenja i usmeravanja (nekadanja tzv.disciplinska mera) je najblaa vrsta vaspitne mere. Primenjuje se kod
maloletnih lica koja su krivino delo uinili nepromiljeno i lakomisleno ali nisu vaspitno zaputena. Mere upozorenja mogu biti:
sudski ukor i posebne obaveze.Sudski ukorje najblaa vaspitna mera i sud je izrie kada ustanovi da je maloletnika dovoljno samo
prekoriti. Takoe mu se ukazuje na neprihvatljivost njegovog postupka i predoava mu se da e sledei put prema njemu biti izreena
samo tea sankcija.Posebne obavezese izriu kada sud proceni da je odgovarajuim zahtevima ili zabranama potreno uticati na
maloletnika i na njegovo ponaanje. Sud moe da izrekne jednu ili vie posebnih obaveza. Zakonodavac je odredbom l.14 st.2
ZOMUKD-a propisao sledee posebne obaveze:1.da se izvini oteenom2.da u okviru sopstvenih mogonosti nadoknadi tetu koju je
prouzrokovao3.da redovno pohaa kolu ili ne izostaje sa posla4.da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim
sposobnostima i sklonostima5.da se, bez naknade, ukljui u rad humanitarnih organizacijaili u poslove socijalnog, lokalnog ili
ekolokog sadraja6.da se ukljui u odreene sportske aktivnosti7.da se podvrgne odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od
zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga8.da se ukljui u pojedinani ili grupni tretman u odgovarajuoj
zdravstvenoj ustanovi ili savetovalitu, i da postupa po programima rada koji su za njega sainjeni u tim ustanovama9.da pohaa
kurseve za struno osposobljavanje ili da se priprema i polae ispite kojima se proverava odreeno znanje, 10.da ne moe da napusti
mesto prebivalita ili boravita, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstvaTakoe je propisano da posebne
obaveze sem 1.,2., i 5. mogu da se izreknu u trajanju do jedne godine ali sud dok traje izvrenje moe da ih zameni ili ukine. Posebna
obaveza pod br.2. za nadoknadu tete, sud odreuje visinu i nain nadoknade tete radom maloletnika s tim da taj rad moe trajati
najdue 60 asova u toku tri meseca ali da se ne ometa kolovanje ili zaposlenje maloletnika. Posebna obaveza pod br.5. - ukljuenje u
humanitarni rad koji ne moe biti dui od 120 asova u toku est meseci s tim da ne ometa kolovanje ili zaposlenje maloletnika.
Sud e takoe upozoriti maloletnika da neispunjenje posebne obaveze moe da dovede do toga da se odredi druga posebna obaveza ili
druga vaspitna mera. Nadzor vri sud uz izvetaj i miljenje organa starateljstva. Posebne obaveze se pod odreenim uslovima mogu
izrei i nekim kategorijama punoletnih uinilaca krivinih dela.
88.MERE POJAANOG NADZORA (pojam i vrsta)?se primenjuju kada je za vaspitanje i razvoj maloletnika potrebno preduzeti
trajnije mere uz odgovarajui struni nadzor i pomo, a nije potrebno potpuno odvajanje maloletnika iz dotadanje sredine.
Zakonodavac je predvideo sledee mere:1.pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca2.pojaan nadzor u drugoj
porodici3.pojaan nadzor organa starateljstva4.pojaan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i
obrazovanje maloletnikaPojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca sud izrie kada su roditelji, usvojioci ili staraoci
propustili vrenje potrebne brige i nadzora i maloletnika a u mogunosti su da ovakvu brigu vre i to se od njih oekuje. Sud daje
potrebna uputstva i dunost roditeljima u cilju vaspitanja, leenja i otklanjanja tetnih uticaja na maloletnika. Organ starateljstva moe
da vri proveru izvrenja ove mere. Ova mera ne moe trajati krae od est meseci niti due od dve godine.Pojaan nadzor u drugoj
porodici se izrie kada roditelj, usvojioc ili staraoc maloletnika nije u mogunosti da vri nadzor nad maloletnikom. Potrebno je da se
obezbedi porodica koja je voljna da kod sebe smesti maloletnika i da se stara o njegovom vaspitanju. Kao i kod prethodne mere organ
starateljstva moe da vri proveru sprovoenja mere. Ova mera moe i da se obustavi ako roditelj, staraoc ili usvojioc stekne
mogunost za pojaan nadzor. Takoe i ova mera ne moe trajati krae od est meseci niti due od dve godine.Pojaan nadzor
organa starateljstva se izrie kada ni jedna od prethodne dve mere ne mogu da se izriu tj.kada roditelje, usvojioci ili staraoci nisu u
mogunosti da vre pojaan nadzor nad maloletnikom, tada se on stavlja pod nadzor organa starateljstva. Znai, maloletnik ostaje da
ivi kod svojih roditelja ili drugih lica koji ga izdravaju a odreeno slubeno lice organa starateljstva vri pojaani nadzor nad
njim.Ova mera kao i prethodne dve ne moe trajati krae od est meseci niti due od dve godine.Pojaan nadzor uz dnevni boravak u
odgovarajuoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika se izrie kada je uz neku meru pojaanog nadzora potrebno i
angaovanje strunih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i obrazovanjem maloletnika. U toku trajanja ove mere
maloletnik i dalje ivi kod svojih roditelja ili drugih lica koji ga izdravaju i staraju se o njemu ali je u toku dana obavezan da provodi
odreeno vreme u ustanovi za vaspitavanje i obrzovanje maloletnika s tim da se ne ometa njegovo kolovanje odnosno zaposlenje.
Trajanje ove mere ne moe biti krae od est meseci niti due od dve godine.Izricanje posebne obaveze uz mere pojaanog nadzora
sud moe uz mere pojaanog nadzora izrei i jednu ili vie posebnih obaveza. Na njjihovo trajanje se odnose odredbe koje vae za
posebne obaveze.
89. ZAVODSKE (INSTITUCIONALNE)VASPITNE MERE (pojam i vrste)?To su najtee vrste vaspitnih mera i primenjuje se
kod maloletnika kojima je potrebno preduzeti trajnije mere vaspitanja (tj.prevaspitavanja), leenja i osposoljavanja uz potpuno
odvajanje iz dotadanje sredine. Maloletniki zakon predvia sledee zavodske mere: upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u
vaspitno-popravni dom i upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje.Upuivanje u vaspitnu ustanovu mogu biti
upueni maloletnici koji moraju da se izdvoje iz dotadanje sredine ali i oni koji su vaspitno zaputeni. Trajanje zavodske mere ne
moe biti krae od est meseci niti due od dve godine s tim da sud svakih est meseci moe da razmatra mogunost obustavljanja
izvrenja mere ili njenu zamenu drugom vaspitnom merom.Upuivanje u vaspitno-popravni dom se izrie maloletniku kojem pored
izdvajanja iz dotadanje sredine treba primeniti i pojaane mere nadzora i posebne strune programe vaspitavanja(tj.prevaspitavanja).

19

Maloletnik ostaje u vaspitno-popravnom domu najmanje est meseci a najvie etiri godine. Sud moe da razmatra svakih est meseci
osnov za obustavljanje izvrenja mera. Ovo je najotrija vaspitna mera i bliska je maloletnikom zatvoru. Upuivanje u posebnu
ustanovu za leenje i osposobljvanje- primenjuje se prema maloletnicima koji su ometeni u psihofizikom razvoju ili sa psihikim
poremeajima. Ova vaspitna mera se moe izrei i umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi pod uslovom da se obezbedi uvanje i leenje maloletnika. Maloletnik moe ostati u posebnoj ustanovi najvie
tri godine s tim to se svakih est meseci razmatra mogunost za obustavu izvrenja mere ili njena zamena. Ukoliko je maloletnik u
ustanovi zbog mere bezbednosti onda on ostaje u njoj dok je to potrebno ili do 21 godine ivota kada leenje nastavlja u specijalnoj
zatvorskoj bolnici koja je u sastavu Uprave za izvrenje zavodskih sankcija.Uslovni otpust kod zavodskih vaspitnih mera- sud moe
uslovno otpustiti maloletnika kojem je izreena neka zavodska mera ako su ispunjena dva uslova. Prvi je da provede est meseci u
vaspitnoj ustanovi ili u vaspitno-popravnom domu a drugi da se po postignutom uspehu u vaspitanju moe oekivati da maloletnik
ubudue nee vriti krivina dela. Sud moe da dok traje uslovni otpust odredi neku meru pojaanog nadzora uz mogunost primene
jedne ili vie posebnih obaveza. On moe trajati najvie onoliko koliko je zakonski rok vaspitnih mera upuivanja u vaspitnu ustanovu
ili vaspitno-popravni dom. Meutim, ukoliko maloletnik za vreme uslovnog otpusta uini novo krivino delo ili ne ispuni posebne
obaveze, sud moe opozvati uslovni otpust. Provedeno vreme na uslovnom otpustu se ne uraunava u vreme zakonskog trajanja
izreene vaspitne mere.
90.MALOLETNIKI ZATVOR?Nae krivino pravo odn.zakonodavstvo poznaje samo maloletniki zatvor kao jedinu kaznu
koja se moe primeniti prema maloletnim uiniocima krivinog dela.Uslovi za izricanje maloletnikog zatvora:da uinilac krivinog
dela stariji maloletnik (16-18 godina),da je za uinjeno krivino delo zakonom odreenena zatvorska kazna tea od 5 godina,da kod
maloletnog uinioca dela postoji krivica.Pored ovih uslova potrebna je i ocena suda koja zavisi i od stepena krivice i od teine
uinjenog krivinog dela. Stepenovanje krivice se vri na isti nain kao i kod odmeravanja kazni kod punoletnih uinioca krivinih
dela sa tom razlikom da je kod maloletnika visok stepen krivice jedan od odluujuih okolnosti. Teina krivinog dela se izraava
kroz jainu intenziteta ugroavanja ili povrede dobra koje se krivinopravno titi.Odmeravanje kazne maloletnikog zatvora
maloletniki zatvor se moe izrei u trajanju od est meseci (opti minimum) do pet godina (opti maksimum). Ipak, kazna
maloletnikog zatvora se moe u dva sluaja izrei u trajanju do deset godina: prvi sluaj je kada je uinjeno krivino delo za koje je
propisna kazna zatvora dvadeset godina ili tea kazna a drugi sluaj kada su uinjena krivina dela u sticaju od kojih su najmanje dve
zapreena kaznom zatvora od deset godina. Kazna maloletnikog zatvora se izrie na pune godine i mesece.Sud je vezan za posebni
maksimum prilikom odmeravanja i izricanja kazne maloletnikog zatvora. To znai da ukoliko je propisana kazna zatvora za
konkretno krivino delo kraa od opteg maksimuma kazne maloletnikog zatvora tj.od pet godina (a izuzetno i deset), onda sud ne
moe izrei kaznu koja je stroa od kazne koja je propisana za to krivino delo. Sud opet nije vezan za posebni minimum. U sluaju da
je minimum kazne za odreeno uinjeno krivino delo vie od est meseci, to ne vezuje sud i on moe izrei kaznu ispod posebnog
minimuma. Ako je pak posebni minimum uinjenog krivinog dela ispod est meseci, onda to nema nikakvog znaaja poto se kazna
maloletnikog zatvora ne moe izrei u kraem trajanju od est meseci.Uslovni otpust kod kazne maloletnikog zatvora- da bi se
ostvario potrebno je ispuniti uslove: da je maloletnik izdrao najmanje treinu izreene kazne (ali ne pre nego to je proteklo est
meseci) i da se maloletnik toliko popravio da se osnovano moe oekivati da na slobodi nee izvriti neko novo krivino delo i da e
se dobro ponaati. Uz uslovni otpust sud moe odrediti i neku od mera pojaanog nadzora ili primena jedne ili vie posebnih obaveza.
Uslovni otpust traje onoliko koliki je ostatak neizdrane kazne.Izvrenje maloletnikog zatvora- Osueni maloletnik moe ostati u
kazneno popravnom zavodu za maloletnike najdue do navrene 23 godine ivota. Ako do tada ne izdri kaznu, tada se premeta u
kazneno popravni zavod za punoletnike. Izuzetno, moe da ostane u maloletnikom zatvoru nakon navrene 23 godine ivota ako je
potrebno da zavri kolovanje ili struno osposobljavanje ili ako ostatak neizdrane kazne ne iznosi vie od 6 meseci ali najdue do
navrene 25 godine ivota.Zakonodavac je predvideo i posebne rokove zastarelosti izvrenja kazne maloletnikog zatvora koji se ne
moe izvriti ako protekne:deset godina od osude na maloletniki zatvor preko pet godina,pet godina osude na maloletniki zatvor
proko tri godine ,tri godine od osude na maloletniki zatvor do tri godine
91.ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI PRIBAVLJENE KRIVINIM DELOM?Predstavlja krivinopravnu meru posebne
vrste, odn.meru sui generis. Ova mera podrazumeva oduzimanje od uinioca krivinog dela novac, predmete od vrednosti i svake
druge imovinske koristi pribavljene krivinim delom. Ova mera ime dvostruki cilj: da niko ne moe zadrati imovinsku korist steenu
krivinim delom i da se obeteti lice koje je oteeno krivinim delom.Nain oduzimanja imovinske koristi- je sudskom odlukom
kojom je i utvreno da je to krivino delo uinjeno. Ukoliko faktiko oduzimanje nije mogue zato to se predmet izgubio, unitio ili
je prodat nepoznatom licu, onda se uinilac obavezuje da plati novani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Ako je
imovinska korist preneena na bliske srodnike onda e ona biti oduzeta sem ako se ne dokae da su za nju dali naknadu za punu
vrednost. Ovo se odnosi kako na fiziko tako i na pravno lice. Takoe, nezakonito steena imovinska korist podlee oduzimanju i
onda kada je ona pribavljena za drugog. Zatita oteenog- Cilj oduzimanja imovinske koristi nije samo spreavanje nezakonitog,
protivpravnog pribavljanja imovinske koristi nego i da se obeteti lice koje je oteeno krivinim delom. Ako u toku krivinog
postupka oteeni podnese imovinskopravni zahtev da mu se nadoknadi teta priinjena krivinim delom i sud mu dosudi zahtev, onda
e tada sud i izrei meru oduzimanja imovinske koristi ukoliko ona prelazi dosueni imovinskopravni zahtev oteenog. Ako je
oteeni upuen na parnicu on moe traiti da se namiri iz iznosa oduzete vrednosti pod uslovom da je pokrenuo parnicu u roku od
est meseci od dana pravosnanosti odluke kojom je upuen na parnicu, i ako je u roku od tri meseca od dana pravosnanosti odluke
kojom je utvren njegov zahtev, zatraio namirenje iz oduzete vrednosti.

20

92 PRAVNE POSLEDICE OSUDE (POJAM I VRSTA)?Pravne posledice ograniavajue ili zabranjujue mere represivnog su
karaktera, ponekad su preventivnog poto im je cilj otklanjanje opasnih situacija koje mogu dovesti do ponovog izvrenja
krivinog dela. Sud ne izrie pravne posledice osude posebnom odlukom nego one nastupaju nezavisno od delatnosti suda.
Zabranjeno je propisivanje pravnih posledica osude podzakonskim aktima. One su predviene u velikom broju razliitih zakona pa su
zato mnogobrojne. Imajui u obzir da pravne posledice osude mogu teko da pogode uinioca dela to je onda zakonodavac predvideo
da pravne posledice osude ne mogu nastupati za neke blae krivine sankcije (novana kazna, uslovna osuda, sudska opomena) ili
kada je uinilac osloboen od kazne.Vrste pravnih posledica osude- Postoje dve grupe pravnih posledica osude: pravne posledice koje
znae prestanak ili gubitak odreenih prava i pravne posledice osude koje znae zabranu sticanja odreenih prava. Pravne posledice
osude, koje se odnose na prestanak ili gubitak odreenih prava su: prestanak vrenja javnih funkcija; prestanak radnog odnosa ili
prestanak vrenja odreenog zvanja, poziva ili zanimanja; i gubitak odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog
organa, ili organa lokalne samouprave.Pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja odreenih prava su: zabrana sticanja
odreenih javnih funkcija; zabrana sticanja odreenih zvanja, poziva ili zanimanja ili unapreenja u slubi; zabrana sticanja ina
vojnog stareine; i zabrana dobijanja odreenih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnih organa ili organa lokalne
samouprave.Poetak i trajanje pravnih posledica osude- one nastupaju danom pravosnanosti presude, s tom razlikom to se one prve
(sa prestankom ili gubitkom prava) trenutkom svog nastupanja praktino primenjuju i ne znae zabranu sticanja tih prava, dok druge
(sa zabranom sticanja odreenih prava) traju odreeno vreme koje se rauna od dana izdrane, oprotene ili zastarele kazne. Ako
nakon pravosnane presude, presuda ipak bude izmenjena po vanrednom pravnom leku, nastupanje i dalje trajanje posledice usklauje
se sa novom odlukom. Pravne posledice kojima se zabranjuje sticanje odreenih prava mogu se propisati u najduem trajanju od deset
godina. Vreme koje je osueno lice provelo na izdravanju kazne se ne uraunava u vreme trajanja pravne posledice osude.Prestanak
(ukidanje) pravnih posledica osude- Rehabilitacijom prestaju pravne posledice osude. Ukoliko doe do rehabilitacije pre isteka
vremena trajanja odreene pravne posledice osude onda dolazi i do ukidanja te pravne posledice osude. Meutim, ukoliko pravna
posledica nije prestala usled rehabilitacije, onda sud moe da odluiti da ona prestane nakon tri godine od dana izdravanja,
zastarelosti ili oprotaja kazne. Takoe, i amnestijom mogu da se ukinu pojedine ili sve pravne posledice osude, dok se pomilovanjem
pored ukidanja svih ili pojedinih pravnih posledica osude moe odrediti i krae vreme njihovog trajanja.
93. REHABILITACIJA (POJAM I VRSTA)?Rehabilitacija se sastoji u ukidanju pravnih posledica osude i brisanju same osude.
Sa nastupanjem rehabilitacije osueno lice stie sva prava koja imaju i ostali graani. Njegovo delo se zaboravlja a njegovo ime se
brie iz kaznene evidencije a u slubenim ispravama se ne spominje da je bilo osuivano. Tako se stvara fikcijao neosuivanosti
osuenog lica. Vrste rehabilitacije su zakonska i sudska rehabilitacija.Zakonska rehabilitacija nastupa po sili zakona, automatski sa
protekom odreenog vremena posle izdravane kazne a jedini uslov je da osueno lice ne uini novo krivino delo. Prema naem
krivinom zakoniku postoje dva uslova za zakonsku rehabilitaciju. Prvi je da lice ranije nije bilo osuivano za krivina dela a drugi je
da za zadato vreme ne uini novo krivino delo. I to: 1.ako lice koje je oglaeno krivim a osloboeno je od kazne, ili kojem je izreena
sudska opomena, u roku od godinu dana od pravosnanosti presude ne uini novo krivino delo2. ako lice kojem je izreena uslovna
osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja ne uini novo krivino delo3. ako lice koje je
osueno na novanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozake dozvole ili kaznu zatvora do est meseci, u roku od tri
godine od dana kada je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino delo4. ako lice koje je osueno na kaznu
zatvora preko est meseci do jedne godine, u roku od pet godina od dana kada je ta kazna izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini
novo krivino delo5. ako lice koje je osueno na kaznu zatvora preko tri godine, u roku od deset godina od dana kada je ta kazna
izvrena, zastarela ili oprotena, ne uini novo krivino deloSudska rehabilitacija nastaje sudskom odlukom koja se donosi po molbi
osuenog. Odluku o tome sud donosi na osnovu ocene vladanja koja zavisi od njegovog odnosa prema radu i drutvenim vrednostima.
U naem krivinom zakoniku se moe pojaviti u dva vida. Po prvom vidu se moe dati licu koje je osueno na kaznu zatvora preko tri
ali najvie do pet godina. Preko pet ne moe nastupiti ni pod kojim uslovima nego je potrebno da protekne deset godina od dana kada
je kazna izdrana, zastarela ili oprotena. Drugi vid sudske rehabilitacije se odnosi na mogunost davanja licu koje je vie puta
osuivano ako su ispunjeni uslovi koji se trae za zakonsku rehabilitaciju i za prvi vid sudske rehabilitacije a u pogledu svakog
krivinog dela za koji je osueno. Sadraj i davanje podataka iz kaznene evidencije- Kaznena evidencija sadri line podatke o
uiniocu krivinog dela, o krivinom delu za koje je osuen, podatke o kazni uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, osloboenju od kazne,
kao i podatke o pravnim posledicama osude. Unose se i kasnije izmene podataka sadranih u kaznenoj evidenciji, podaci o
izdravanju kazne, kao i ponitenje evidencije o pogrenoj osudi. Odreen je krug organa kojima se mogu davati podaci a to su: sud,
javni tuilac, organ unutranjih poslova, organ za izvrenje krivinih sankcija i organi koji uestvuju u postupku davanja amnestije,
rehabilitacije ili odluivanja o prestanku pravnih posledica osude i organima starateljstva. Mogu se dati dravnom organu, preduzeu,
drugoj organizaciji ili preduzetniku ako jo traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti. Takoe i graaninu na sopstveni zahtev
moe da se daju podaci o njihovoj osuivanosti ili neosuivanosti. Podaci o brisanoj osudi se ne mogu nikom davati.
94. ZASTARELOST (POJAM I VRSTA)?
Zastarelost je zakonski osnov tj.pravna injenica koja dovodi do gaenja krivine sankcije usled proteka zakonom odreenog
vremena. Njen znaaj je od javnog interesa i viestruk je (npr.doro vladanje uinioca za to vreme je pokazatelj da se on popravio,
protekom vremena nastaju tekoe oko utvrivanja objektivnih i subjektivnih okolnosti dela) ali takoe protiv zastarelosti ima i

21

prigovora (npr. da se na taj nain uinilac praktino nagrauje). Postoje dve vrste zastarelosti: zastarelost krivinog gonjenja i
zastarelost izvrenja krivinih sankcija. Zastarelost krivinog gonjenja- predstavlja osnov po kojem drava gubi pravo na krivino
gonjenje uinioca krivinog dela usled proteka odreenog vremena. Vreme koje treba da proe da bi nastpila zastarelost se naziva rok
zastarelosti i on je razliit za pojedina krivina dela. Krivino gonjenje se ne moe preduzeti kada protekne:1. 25 godina od izvrenja
krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora od 30-40 godina2. 20 godina od izvrenja krivinog dela za koje se po
zakonu moe izrei kazna zatvora preko 15 godina3. 15 godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna
zatvora preko 10 godina4. 10 godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 5 godina5. 5
godina od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 3 godine6. 3 godine od izvrenja krivinog
dela za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora preko 1 godine7. 2 godine od izvrenja krivinog dela za koje se po zakonu moe
izrei zatvor do 1 godine ili novana kaznaAko je za krivino delo propisano vie kazni rok zastarelosti odreuje se po najtee
propisanoj kazni. Rok zastarelosti poinje da tee od dana kada je krivino delo uinjeno a ukoliko posledica krivinog dela nastupi
kasnije, rok poinje da tee od dana kada je posledica nastupila. Kod produenog i kolektivnog krivinog dela rok poinje da tee od
dana kada je uinjena poslednja radnja koja ulazi u sastav krivinog dela. Kod trajnog krivinog dela zastarelost poinje da tee od
trenutka kada je prestalo protivpravno stanje. Za pokuano krivino delo- odreuje se prema roku zastarelosti za svreno krivino delo.
Krivino delo izvreno u sticaju rok se rauna posebno za svako pojedino krivino delo. Mogu nastupiti dve situacije koje
produavaju rok zastarelosti: obustava i prekid zastarelosti.Obustave zastarelosti mogu dovesti dve smetnje: faktike (zemljotres,
okupacija drave, velike poplave, poari) i pravne smetnje (duevno oboljenje okrivljenog). Kod nas su priznate samo pravne
smetnje.Prekid zastarelosti moe da postoji iz dva razloga. 1.zastarelost se prekida svakom procesnom radnjom nadlenog dravnog
organa koja se preduzima radi gonjenja uinioca zbog uinjenog krivinog dela2.zastarelost se prekida kada uinioc izvri novo
krivino deloI obustava i zastarelost mogu da se vie puta ponavljaju i zato je uvedena apsolutna zastarelost. Ona nastupa kada
protekne dva puta onoliko vremena koliko se trai za nastupanje zastarelosti krivinog gonjenja.Zastarelost izvrenja krivinih
sankcija da bi nastupila trebalo je da sud izrekne kaznu ali se nije pristupilo njenom izvrenju ili da je izvrenje prekinuto.
Predvieni su sledei rokovi:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

25 godina od osude na kaznu zatvora u trajanju od 30-40 godina

20 godina od osude na kaznu zatvora preko 15 godina
15 godina od osude na kaznu zatvora preko 10 godina
10 godina od osude na kaznu zatvora preko 5 godina
5 godina od osude na kaznu zatvora preko 3 godine
3 godina od osude na kaznu zatvora preko 1 godine
2 godina od osude na kaznu zatvora do 1 godine, na novanu kaznu, na kaznu rada u javnom interesu ili na kaznu oduzimanja
vozake dozvole
Zastarelost izvrenja kazne maloletnikog zatvora moe nastupiti ako protekne:
- 10 godina od osude na maloletniki zatvor preko 5 godina
- 5 godina od osude na maloletniki zatvor preko 3 godine
- 3 godine od osude na maloletniki zatvor do 3 godine
Zastarelost izvrenja kazne i mere bezbednosti Zastarelost izvrenja novane kazne i kazne oduzimanja vozake dozvole (ako su
izreene i kao sporedne kazne i kao glavne kazne) nastupa kad protekne dve godine od dana pravosnanosti presude. Kod mera
bezbednosti rok je razliit.. Kod mera psihijatrijskog leenja u zdravstvenoj ustanovi i na slobodi, obaveznog leenja narkomana i
alkoholiara izvrenje nastupa posle proteka 5 godina od pravosnanosti reenja. Dok kod zabrane vrenja poziva, delatnosti i
dunosti, zabrana upravljanja motornim vozilom i mera bezbednosti i proterivanje stranaca iz zemlje, zastarelost izvrenja nastupa kad
istekne vreme za koje su ove mere bezbednosti izreene.Tok i prekid zastarelosti i izvrenja kazne i mera bezbednosti Zastarelost
izvrenja kazne poinje da tee od dana pravosnanosti presude. Izuzetak je samo u sluaju opozivanja uslovne presude. Ako se aktom
amnestije ili pomilovanja, ili odlukom o vanrednom pravnom leku izreena kazna smanjena, vreme se odreuje prema novoj kazni ali
se rauna od ranije pravosnane presude. Obustava i prekid zastarelosti izvrenja kazne Zastarevanje ne tee za vreme za koje se po
zakonu izvrenje kazne ne moe preduzeti. Smetnje mogu biti stvarne i pravne prirode. Kod nas su predviene samo pravne smetnje.
Ono nastaje preduzimanjem svake radnje od strane nadlenog dravnog organa radi izvrenja kazne. (npr. poziv osuenom licu da se
javi na izdravanje kazne, raspisivanje poternice za odbeglim osuenim licima).Apsolutna zastarelost izvrenja kazne nastaje u
svakom sluaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu trai za zastarelost izvrenja kazne. Ona moe nastupiti i u toku
izdravanja kazne zatvora.Nezastarelost krivinog gonjenja i izvrenja kazne Predvieno je da krivino gonjenje i izvrenje kazni
ne zastarevaju za krivina dela genocida, zloina protiv ovenosti, ratnih zloina, organizovanja grupa i podsticanja na izvrenje
genocida i ratnih zloina kao i za krivina dela za koja zastarelost ne moe da nastupi prema meunarodnim ugovorima.
95. AMNESTIJA?Amnestija je akt najvieg predstavnikog tela (Narodna skuptina) koji se donosi u formi zakona kojim se
poimenino neodreenom broju lica daje osloboenje od krivinog gonjenja (abolicija), potpuno ili delimino oslobaa od
izvrenja kazne, daje blaa kazna i rehabilitacija ili se ukidaju sve ili pojedine pravne posledice osude. Njome se mogu ukinuti i
mere bezbednosti. Osloboenje od gonjenja (abolicija) je poseban oblik amnestije. Njim se onemoguava zapoinjanje ili nastavljanje
krivinog postupka sve do pravosnanosti presude. Amnestijom se moe delimino ili potpuno osloboditi od kazne. Ali amnestijom se
ne moe bezuslovna kazna pretvoriti u uslovnu osudu. Sva lica koja su oteena imaju pravo, bez obzira na postojanje amnestije, da
trai izvrenje naknade dosuene tete.

22

96. POMILOVANJE?Pomilovanje predstavlja akt milosti koji donosi predsednik Republike Srbije kojim se poimenino
odreenim licima daje osloboenje od krivinog gonjenja, potpuno ili delimino osloboenje od izvrenja kazne, zamena za blau
kaznu, daje rehabilitacija ili se odreuje krae trajanje pravnih posledica osude.Sam postupak za dobijanje pomilovanja regulisan je
odredbama Zakona o pomilovanju i moe se pokrenuti na osnovu molbe osuenog lica ili po slubenoj dunosti od strane ministra
pravde. Molbu moe da podnese i zakonski zastupnik osuenog lica, brani drug, srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, usvojilac,
hranilac i staralac. Kod krivinog gonjenja postupak se pokree iskljuivo po slubenoj dunosti. Molba za pomilovanje se podnosi
tek kada presuda postane pravosnana i to sudu koji je doneo presudu u prvom stepenu. Kada se molba odbije onda se nanovo moe
podneti tek nakon godinu dana od donete odluke ako se radi o osudi preko tri godine a po isteku est meseci ako je osuda za blau
kaznu. Meutim, predsednik Republike moe dati pomilovanje i kad nije sproveden postupak za davanje pomilovanja. Davanjem
pomilovanja ne dira se u pravo treih lica koja se zasnivaju na osudi to znai da oni mogu da ostvaruju svoj imovinskopravni
zahtev.Aktom pomilovanja se menja dejstvo sudske odluke u pogledu izreene krivine sankcije , ili se spreava donoenje te
odluke u sluaju da do krivinog gonjenja jo nije dolo.Pomilovanje se odlikuje :1.-to je akt najviih organa dravne vlasti ; 2.donosi se u formi reenja ( a ne u formi zakona kao to je kod amnestije );3.-to se odnosi na odreeni broj poimenino navedenih lica
4.-to se sadrina pomilovanja sastoji u oslobaanju od gonjenja ili izvrenja kazne , zatim u zameni izreene kazne blaom kaznom,
ili uslovnom osudom, ili se daje rehabilitacija ili se ukida m odn,odreuje krae trajanje pojedinih ili svih pravnih posledica osude , ili
se ukida ili se odreuje krae trajanje mera bezbednosti.Dejstvo amnestije i pomilovanja:1.-i amnestijom i pomilovanjem se daje
osloboenje od krivinog gonjenja ( abolicija );2.-i amnestijom i pomilovanjem se osueno lide u potpunosti ili delimino oslobaa od
izvrenja kazne;3.-i amnestijom i pomilovanjem se izreena kazna moe zameniti blaom kaznom s tim to se pomilovanjem za
razliku od amnestije izreena kazna moe zameniti i uslovnom osudom ;4.-i amnestiija i pomolovanje se mogu odnositi na
rehabilitaciju osudjenog lica . 5.--i amnestijom i pomilovanjem se mogu ukinuti pojedine ili sve pravne posledice osude , s tim to se
pomilovanjem moe odrediti krae trajanje nekih pravnih posledica osude ;6.--i amnestijom i pomilovanjem se mogu ukinuti mere
bezbednosti zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti , zabrana upravljanja motornim vozilom, o proterivanje stranca iz zemlje ,
pomilovanjem se merama bezbednosti moe odrediti krae vreme trajanja .Ni pomilovanjem ni amnestijom se ne moe uskratiti
vreme trajanja merama bezbednosti koje se sastoje u uvanju i leenju , kao ni mere bezbednosti oduzimanje predmeta i javno
objavljivanje presude ;7.-amnestijom i pomilovanjem se ne dira u prava treih lica koja se zasnivaju na osudi .

POSEBNI DEO

1. UBISTVO cl.113.-ZASTITNI OBJEKT-zivot coveka a OBJEKT RADNJE-covek.RADNJA IZVRSENJA obicnog ubistva se sastoji
u lisavanju zivota drugog lica.To moze biti bilo koja radnja kao I radnja necinjenja.K.D. ubistva moze se izvrsiti samo
prema zivom coveku.Ziv covek kao objekt radnje postoji od trenutka rodjenja pa do smrti.Kao trenutak smrti danas se
uzima mozdana smrt.POSLEDICA KD jeste smrt drugog lica.Izmedju radnje izvrsenja I posledice mora postojati uzrocna
veza.kod KD ubistva preovladava TEORIJA EKVIVALENCIJE-svaki uslov koji je neposredno/posredno prethodio posledici a
bez koga ona ne bi nastupila predstavlja uzrok posledice. I POSREDNI USLOVI mogu biti uzrok smrti(pogorsano vec
postojece stanje).UMISLJAJ je neophodan na subjektivnom planu a dovoljan je i EVENTUALNI UMISLJAJ tj da je ucinilac
pristao na smrt pasivnog subjekta.ukoliko nema pristajanja to je svesni nehat tj nehatno lisenje zivota.POKUSAJ postoji I
kod njega je neophodno da umisljaj ucinioca obuhvati smrt kao posledicu K.D. ubistva. Ko drugog lii ivota, kaznide se
zatvorom od pet do petnaest godina.
2. TESKO UBISTVO cl.114.Pored elemenata koji ulaze u osnovni oblik KD kao dopunski elemenat mora biti ostvarena
neka od kvalifikatornih okolnosti koje se vezuju za nacin izvrsenja,motiv ili za pasivni subjekt.STAV 1-UBISTVO NA SVIREP
I PODMUKAO NACIN-kod KD mora postojati DIREKTAN UMISLJAJ.Pojam svireposti znaci da se zrtvi nanose nepotrebne
patnje.Ima objektivnu I subjektivnu komponentu kao I pojam podmuklosti.Pojam podmuklosti objektivno-da se radi o
potajnom nacinu preduzimanja radnje a subjektivno da je kod ucinioca izrazeno lukavstvo.TACKA 2-UBISTVO PRI
BEZOBZIRNOM NASILNICKOM PONASANJU-Ubistvu mora prethoditi nasilnicko ponasanje koje je bezobzirno.Bezobzirno
znaci da ucinilac pokazuje ravnodusnost prema tudjim dobrima tj prevazilazi granicu uobicajenog nasilnickog
ponasanja.TACKA 3-UBISTVO PRI CIJEM SE IZVRSENJU DOVEDE U OPASNOST ZIVOT JOS NEKOG LICA-presudan je nacin
izvrsenja kao I upotrebljeno sredstvo-potrebno je da je pored ubistva jednog lica doveden u opasnost zivot bar jos
jednog lica-UMISLJAJ ucinioca je kako u odnosu na KD ubistva tako I u odnosu na dovodjenje u opasnost zivota jos
jednog lica ali NE da to drugo lice lisi zivota-moguc je pokusaj u kom izostaje posledica prema licu koje se htelo lisiti
zivota a u odnosu na drugo lice posledica se ogleda u dovodljenju zivota u opasnost.TACKA 4-LISAVANJE ZIVOTA PRI
IZVRSENJU KD RAZBOJNISTVA ILI RAZBOJNICKE KRADJE-iako se radi o viseobjektnom KD ovde je dominantno KD ubistva
a cinjenica da se to vrsi pri vrsenju K.D. razbojnistva ili razbojnicke kradje predstavlja kvalifikatornu okolnost.TACKA 5predvidja vise kvalifikatornih okolnosti-KORISTOLJUBLJE,IZVRSENJE ILI PRIKRIVANJE DRUGOG KD,KRVNA
23

OSVETA,BEZOBZIRNA OSVETA I druge niske pobude.)koristoljublje-onda kada ucinilac sebi pribavlja bilo kakvu
materijalnu korist-ubistvo radi izvrsenja ili prikrivanja drugog K.D.postoji ako se ubistvo vrsi da bi se omogucilo izvrsenje
ili prikrivanje drugogKD.Bezobzirna osveta postoji kada je doslo do nesrazmere izmedju nanetog zla I zla nanesenog
osvetom.niske pobude-one koje se na negativnoj moralnoj skali nalaze visokoTACKA6-LISAVANJE ZIVOTA SLUZBENOG ILI
VOJNOG LICA-nuzno je da je sluzbeno ili vojno lice liseno zivota pri vrsenju sluzbene duznosti,to mogu biti svi poslovi u
okviru sluzbe.TACKA 7-UBISTVO SUDIJE,JAVNOG TUZIOCA,ZAMENIKA JAVNOG TUZIOCA ILI POLICIJSKOG SLUZBENIKA U
VEZI SA VRSENJEM SLUZBENE DUZNOSTITACKA 8-UBISTVO LICE KOJE OBAVLJA POSLOVE OD JAVNOG ZNACAJA-PASIVAN
SUBJEKT lice koje obavlja poslove od javnog znacaja.Ubistvo mora biti izvrseno U VEZI sa poslovima koje to lice
obavlja.TACKA 9-UBISTVO DETETA I BREMENITE ZENE-UMISLJAJ mora da obuhvati ove kvalifikatorne okolnosti,ako nepostojace obicno ubistvo.TACKA 10-UBISTVO CLANA PORODICE KOJE JE UCINILAC PRETHODNO ZLOSTAVLJAO-dovoljno
je da je izvrsenju K.D.prethodilo zlostavljanje ali kontinuirano.TACKA 11-UMISLJAJNO LISENJE ZIVOTA VISE LICA POD
USLOVOM DA SE NE RADI O UBISTVU NA MAH,UBISTVU DETETA PRI PORODJAJU I UBISTVU IZ SAMILOSTI-potrebno je
primeniti onda kada je ucinjeno 2/vise ubistava.POKUSAJ bi postojao ako je jedno lice liseno zivota a pritom ubistvo
drugog lica ili vise njih ostalo u pokusaju,kao I ako nijedno lice nije liseno zivota ALI je zapoceta radnja izvrsenja
upravljena na lisavanje zivota vise lica. Zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do
etrdeset godina.
3. NAVODJENJE NA SAMOUBISTVO I POMAGANJE U SAMOUBISTVU cl. 119.-OSNOVNI OBLIK-STAV 1-kada ucinilac

navede neko drugo lice na samoubistvo ili mu u njemu pomogne.RADNJA IZVRSENJA podstrekivanje ili pomaganje u
samoubistvu nekog lica.Potrebno je da izmedju radnje izvrsenja I samoubistva postoji uzrocna veza tj da je radnjom
podstrekivanja ucvrscena volja a radnjom pomaganja doprineseno samoubistvu.ZA POSTOJANJE K.D. potrebno je da je
samoubistvo pokusano ili izvrseno.PRIVILEGOVANI OBLIK-STAV2-on ce postojati onda kada se RADNJA IZVRSENJA sastoji
u pomaganju ukoliko su ostvareni uslovi za K.D.LISENJA ZIVOTA IZ SAMILOSTI.TEZI OBLIK-STAV 3-KVALIFIKATORNU
OKOLNOST CINI SVOJSTVO PASIVNOG SUBJEKTA ovaj oblik postoji kada se k.d. iz stava 1 izvrsi prema MALOLETNIKU TJ
PREMA LICU KOJE JE NAVRSILO 14 GOD ILI LICU KOJE SE NALAZI U STANJU BITNO SMANJENE URACUNLJIVOSTI(u
trenutku izvrsenja samoubistva).NAJTEZI OBLIK-STAV4-PREMA LICU KOJE IMA MANJE OD 14GOD ILI NEURACUNJLJIVOM
LICU.POSEBAN OBLIK-STAV5-RADNJA IZVRSENJ A sastoji se u surovom ili necovjecnom postupanju sa licem koje se
prema uciniocu nalazi u odnosu podredjenosti ili zavisnosti.Potrebno je da je lice u odnosu podredjenosti ili zavisnosti
pokusalo ili izvrsilo samoubistvo usljed surovog ili necovecnog postupanja.Potrebno da se samoubistvo moze pripisati
nehatu ucinioca.UMISLJAJ mora obuhvatiti svest o surovom I necovjecnom postupanju prema odredjenom licu kao I
svest da se to lice nalazi u odnosu zavisnosti ili podredjenosti prema njemu ALI NE SME biti upravljen da to lice izvrsi
samoubistvo jer ce onda postojati k.d. stav1.potrebno je da je k.d.pokusano ili izvrseno. (1) Ko navede drugog na
samoubistvo ili mu pomogne u izvrenju samoubistva, pa ovo bude izvreno ili pokuano,kaznide se zatvorom od est
meseci do pet godina.(2) Ko drugom pomogne u izvrenju samoubistva pod uslovima iz lana 117. ovog zakonika, pa ovo
bude izvreno ili pokuano,kaznide se zatvorom od tri meseca do tri godine.(3) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini prema
maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uraunljivosti,kaznide se zatvorom od dve do deset
godina.(4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema detetu ili prema neuraunljivom licu,uinilac de se kazniti po
lanu 114. ovog zakonika.(5) Ko surovo ili neoveno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve
podreenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvri ili pokua samoubistvo koje se moe pripisati nehatu
uinioca, kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.
4. LISENJE ZIVOTA IZ SAMILOSTI cl.117.-Ovo je privilegovano ubistvo osnovnog oblika k.d. ubistva.RADNJA IZVRSENJA
ista kao I kod k.d.ubistva ali ogranicena voljom pasivnog subjekta.PASIVNI SUBJEKT moze biti samo punoletno lice,mora
biti punoletno ne samo u trenutku izvrsenja k.d. nego I u trenutku kada zahteva da bude liseno zivota.mora biti u teskom
zdravtsvenom stanju-neizlecivo.Do lisavanja zivota mora doci na OZBILJAN I IZRICIT ZAHTEV PASIVNOG
SUBJEKTA.ozbiljan-ako je posledica slobodne volje/sposoban da odlucuje.Izricit-ukoliko je nedvosmislen I jasan.Zahtev
mora objektivno postojati.Pasivni subjekt mora UMISLJAJNO biti lisen zivota.Lisenje zivota se MORA IZVRSITI IZ
SAMILOSTI PREMA PASIVNOM SUBJEKTU. Ko lii ivota punoletno lice iz samilosti zbog tekog zdravstvenog stanja u
kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izriit zahtev,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.

24

5. TESKA TELESNA POVREDA cl.121.-NAJOPSTIJI POJAM TESKE TELESNE POVREDE -NARUSAVANJE JACEG INTENZITETA
TELESNOG INTEGRITETA ILI ZDRAVLJA NEKOG LICA.K.D.ima 6 oblika.RADNJA IZVRSENJA svaka radnja podobna da
prouzrokuje tesku povredu telesnog integriteta ili tesko narusavanje zdravlja.POSLEDICA kod svkih oblika k.d teske
telesne povrede sastoji se u teskoj povredi telesnog integriteta ili teskom narusavanju zdravlja.Posledica je osnovni
kriterijum za razgranicenje k.d. iz stava1 od stava2.UMISLJAJ mora postojati na subjektivnom planu osim kod
stava4.STAV1-OBICNA TESKA TELESNA POVREDA-ako zivot povredjenog nije doveden u opasnost,ako je unisten ili trajno
u znatnoj meri ostecen organ/deo tela koji se ne smatra vaznim,kada je vazan deo tela/organ oslabljen ali NE
trajno,privremena nesposobnost za rad,kada prouzrokuje trajne promene koje nisu unakazenost.STAV2-NAROCITO
TESKA TELESNA POVREDA-kada je zivot povredjenog doveden u opsanost,unisten ili trajno u znatnoj meri oslabljen neki
vazan organ/deo tela,prouzrokovana trajna nesposobnost za rad,trajno I tesko narusavanje zdravlja
povredjenog,unakazenost(koja je vidljiva I izaziva odredjena osjecanja sazaljenje,zgrozenje)STAV3-TESKA TELESNA
POVREDA KVALIFIKOVANA SMRCU-kada povredjeni umre usled k.d. iz stava 1/2.U odnosu na tesku telesnu povredu
mora postojati umisljaj a u odnosu na smrt nehat.STAV4-TESKA TELESNA POVREDA IZ NEHATA-vezana SAMO za obicnu I
narocito tesku telesnu povredu a od njih se razlikuje po obliku krivice tj mora postojati svesni/nesvesni nehat.STAV5TESKA TELESNA POVREDA NA MAH-ista obelezja kao kd.ubistvo na mah a razlika je samo u pogledu POSLEDICEnanosenje teske telesne povrede.ovo kd.moze postojati I u slucaju teske telesne povrede kvalifikovane smrcu.STAV6KVALIFIKOVANI OBLIK TESKE TELESNE POVREDE S OBZIROM NA SVOJSTVO SUBJEKTA-ako je teska telesna povreda
ucinjena prema maloletnom licu ili bremenitoj zeni ili licu koje obavlja poslove od javnog znacaja. (1) Ko drugog teko
telesno povredi ili mu zdravlje teko narui,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.(2) Ko drugog teko
telesno povredi ili mu zdravlje narui tako teko da je usled toga doveden u opasnost ivot povreenog ili je uniten ili
trajno i u znatnoj meri oteden ili oslabljen neki vaan deo njegovog tela ili vaan organ ili je prouzrokovana trajna
nesposobnost za rad povreenog ili trajno i teko naruenje njegovog zdravlja ili unakaenost,kaznide se zatvorom od
jedne do osam godina.(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt povreenog lica,uinilac de se kazniti
zatvorom od dve do dvanaest godina.(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini iz nehata, kaznide se zatvorom do tri
godine.(5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog lana uini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraenost napadom,
zlostavljanjem ili tekim vreanjem od strane povreenog, kaznide se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo
iz stava 2. zatvorom od tri meseca do etiri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od est meseci do pet godina.(6) Ako je
delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj eni ili licu koje obavlja poslove od javnog
znaaja, uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, za delo iz stava 2. ovog lana zatvorom od dve do
dvanaest godina, a za delo iz stava 3. ovog lana zatvorom od pet do petnaest godina.
6. LAKA TELESNA POVREDA cl.122.-LAKA TELESNA POVREDA sastoji se u lakom narusavanju telesnog integriteta tj lakom
narusavanju zdravlja.Sve sto ne predstavlja tesku telesnu povredu je laka telesna povreda.Postoje 2 oblika k.d.lake
telesne povrede.STAV1-OBICNA LAKA TELESNA POVREDA-kad zivot povredjenog nije doveden u pitanje,kad deo
tela/organ nije znatno/ trajno onesposobljen,kad nema ni trajne ni privremene nesposobnosti za rad(eventualno vrlo
kratko),kad zdravlje povredjenog nije ni trajno ni tesko naruseno(kada je naruseno privremeno I lako)STAV2-OPASNA
LAKA TELESNA POVREDA-kad se povreda iz stava1 nanese oruzjem,opasnim orudjem,ili drugim sredstvom pogodnim da
telo tesko povredi/zdravlje tesko narusi.ovo KD se od KD iz st 1 razlikuje samo po sredstvu nanosenja.drugo sredstvoceni se na osnovu objektivnih okolnosti.UMISLJAJ je neophodan kod oba stava.Kod stava2 umisljaj mora obuhvatiti svest
da se upotrebljenim sredstvom telo moze tesko povrediti/zdravlje narusiti. (1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu
zdravlje lako narui,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(2) Ako je takva povreda nanesena
orujem, opasnim oruem ili drugim sredstvom podobnim da telo teko povredi ili zdravlje teko narui,uinilac de se
kazniti zatvorom do tri godine.(3) Sud moe uiniocu dela iz stava 2. ovog lana izredi sudsku opomenu, ako je uinilac
bio izazvan nepristojnim ili grubim ponaanjem otedenog.(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog lana preduzima se po
privatnoj tubi.
7. UCESTVOVANJE U TUCI cl.123.-Inkriminisano je ucestvovanje u tuci a USLOV INKRIMINACIJE k.d. jeste da je prilikom
tuce doslo do smrti/teske telesne povrede nekog lica jer se u tuci ne moze odrediti doprinos ucesnika u tuci u pogledu
nastupanja tog uslova.RADNJA IZVRSENJA jeste ucestvovanje u tuci(fizickom obracunu vise lica,najmanje3)I to samo u
tuci prilikom koje je doslo do teskih telesnih povreda ili smrti nekog lica.K.D. vrsi I onaj ucesnik koji je tesko povredjen.Za
postojanje kd neophodno da je ostvaren I objektivni uslov kaznjivosti-da je u tuci doslo do teske telesne povrede/smrti
nekog lica.IZVRSIOCI mogu biti samo lica za koja nije utvrdjeno da su izvrsili ubistvo/nanijeli tesku telesnu povredu.Ako
25

su izvrsili ubistvo/tesku telesnu povredu nece odgovarati za ucestvovanje u tuci.Kd postoji ukoliko je neko ucestvovao u
tuci u trenutku nastupanja objektivnog uslova inkriminacije.Nije neophodno da je lice koje je liseno zivota/ tesko telesno
povrijedjeno ucestvovalo u tuci-dovoljno je da je njegova smrt/teska telesna povreda prouzrokovana tucom na bilo koji
nacin(npr razdvajanje).Kd se moze izvrsiti SAMO sa UMISLJAJEM.umisljajem NE SME biti obuhvacen objektivni uslov
inkrimniacije(teska telesna povreda/ smrt). Ko uestvuje u tui u kojoj je neko lien ivota ili je drugom nanesena teka
telesna povreda,kaznide se za samo uestvovanje novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
8. PROTIVPRAVNO LISENJE SLOBODE cl.132.-ZASTITNI OBJEKT ovog kd jeste sloboda coveka tj pravo na slobodu
kretanja.STAV1-OSNOVNI OBLIK-sastoji se u oduzimanju slobode kretanja nekom licu sto podrazumeva sprecavanje
nekog lica protivno njegovoj volji da promeni mesto na kom se nalazi.Nema znacaja koliko dugo je oduzimanje slobode
kretanja trajalo.RADNJA IZVRSENJA je postavljena ALTERNATIVNO kao zatvaranje,drzanje zatvorenog(kad je pasivni
subjekt vec bio zatvoren) ili protivpravno oduzimanje ili ogranicenje slobode kretanja na drugi nacin-sto treba siroko
tumaciti I obhuvatiti sve nacine podobne da se nekom oduzme sloboda kretanja.RADNJA IZVRSENJA se moze ostvarititi I
NECINJENJEM.PASIVNI SUBJEKT ovog kd jeste svako lice koje je sposobno da se krece.Moze biti I neuracunljivo lice/dete
pod uslovom da moze da donese odluku o svom kretanju u prirodnom smislu.ZAHTIJEVA SE POSTOJANJE
PROTIVPRAVNOSTI a pristanak pasivnog subjekta ne iskljucuje protivpravnost vec predvidjenost u zakonu.POKUSAJ JE
KAZNJIV.Za postojanje K.D POTREBAN JE UMISLJAJ koji mora obuhvatiti i svest o protivpravnosti.STAV2-TEZI OBLIK-kada
se kao IZVRSILAC javi SLUZBENO LICE koje je delo izvrsilo ZLOUPOTREBOM SVOG POLOZAJA ILI OVLASCENJA.UMISLJAJ
mora da obuhvati I sviest Da zloupotrebljava svoj polozaj /ovlascenje.STAV3-KVALIFIKOVANI OBLIK-kvalifikatorne
okolnosti su postavljene alternativno:da je lisenje slobode trajalo DUZE OD 30 DANA,da je vrseno na svirep nacin,da je
licu lisenom slobode time tesko naruseno zdravlje/da su nastupile druge teske posedice.STAV4-NAJTEZI OBLIK-postoji u
slucaju NASTUPANJA SMRTI lica protivpravno lisenog slobode.Pored POSTOJANJA UZROCNE VEZE izmedju lisavanja
slobode I smrti MORA POSTOJATI I NEHAT U ODNOSU NA TEZU POSLEDICU. (1) Ko drugog protivpravno zatvori, dri
zatvorenog ili mu na drugi nain protvpravno oduzme ili ogranii slobodu kretanja,kaznide se zatvorom do tri godine.
(2) Ako delo iz stava 1. ovog lana uini slubeno lice zloupotrebom svog poloaja ili ovladenja,kaznide se zatvorom od
est meseci do pet godina.(3) Ako je protivpravno lienje slobode trajalo due od trideset dana ili je vreno na svirep
nain ili je licu koje je protivpravno lieno slobode usled toga teko narueno zdravlje ili su nastupile druge teke
posledice,uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog lana nastupila
smrt lica koje je protivpravno lieno slobode,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.(5) Za pokuaj
dela iz stava 1. ovog lana kaznide se.

9.OTMICA cl133.-Ovo K.D otmice sadrzi elemente kd.potivpravnog lisenja slobode, prinude I iznude.
STAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA sastoji se u odvodjenju ili zadrzavanju nekog lica upotrebom sile,pretnje
obmane ili na drugi nacin.na drugi nacin podrazumeva da se odvodjenje ili zadrzavanje vrsi a da NIJE PRIMENJENA
SILA.ODVODJENJE znaci promjenu mesta na kome se lice nalazilo PROTIVNO NJEGOVOJ VOLJI a ZADRZAVANJE znaci
njegovo sprecavanje da napusti mjesto na kome se do tada nalazilo.SUBJEKTIVNO BICE k.d. obuhvata I NAMERU da se od
otetog ili nekog drugog lica iznudi novac ili kakva druga korist ili da se oteto ili neko drugo lice prinudi da nesto drugo
ucini ili ne ucini ili trpi.CILJ OTMICE JE IZNUDA ILI PRINUDA.Za postojanje dovrsenog k.d. ova namjera NE MORA NI
DJELIMICNO biti ostvarena.K.D se moze isvrsiti samo sa postojanjem DIREKTNOG UMISLJAJA.STAV2-TEZI OBLIK-postoji
kad se kd iz st1 vrsi PRETNJOM UBISTVOM ILI TESKOM TELESNOM POVREDOM OTETOM LICU.STAV3-TEZI OBLIK-postoji
kada su ostvarene odredjene kvalifikatorne okolnosti/su nastupile odredjene teze posledice:oteto lice zadrzano DUZE
OD 10 DANA,da je prema otetom licu postupano na svirep nacin/mu je tesko naruseno zdravlje/je KD ucinjeno prema
maloletnom licu?su nastupile druge teske posledice.U odnosu na nabrojane kvalifikatorne okolnosti potreban je
UMISLJAJ a u odnosu na tezu posledicu NEHAT.STAV4-TEZI OBLIK-kada je nastupila SMRT otetog lica.Potreban je NEHAT
u odnosu na tezu posledicu.ovaj oblik postoji I kada je ucinjen od strane GRUPE.GRUPA je NAJMANJE 3 LICA povezanih
radi trajnog ili povremenog vrsenja KD koja ne mora da ima odredjene uloge svojih clanova stalnost clanstva ili razvijenu
strukturu.STAV5-NAJTEZI OBLIK-kada je otmica izvrsena od strane ORGANIZOVANE KRIMINALNEGRUPE.ORGANIZOVANA
KRIMINALNA GRUPA je grupa od 3/vise lica koja postoji odredjeno vreme I deluje sporazumno u cilju vrsenja 1/vise KD
za koje je propisana kazna zatvora od 4 GODINE/teza,radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi
ili radi ostvarenja ili zadrzavanja uticaja na privredne ili druge vazne drzavne strukture. (1) Ko silom, pretnjom, obmanom
26

ili na drugi nain odvede ili zadri neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku
korist ili da njega ili koga drugog prinudi da neto uini, ne uini ili trpi,kaznide se zatvorom od dve do deset godina.(2)
Ko radi ostvarenja cilja otmice preti ubistvom ili tekom telesnom povredom otetom licu,kaznide se zatvorom od tri do
dvanaest godina.(3) Ako je oteto lice zadrano due od deset dana ili je prema njemu postupano na svirep nain ili mu je
teko narueno zdravlje ili su nastupile druge teke posledice ili ko delo iz stava 1. ovog lana uini prema maloletnom
licu,uinilac de se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.(4) Ako je usled dela iz st. 1. do 3. ovog lana nastupila smrt
otetog lica ili je delo izvreno od strane grupe,uinilac de se kazniti zatvorom od pet do osamnaest godina.(5) Ako je delo
iz st. 1. do 3. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, uinilac de se kazniti zatvorom od najmanje
pet godina.
10. IZNUDJIVANJE ISKAZA cl.136.-K.D. postoji kada sluzbeno lice u vrsenju sluzbe upotrebi silu/ pretnju ili drugo
nedopusteno sredstvo ili nedopusten nacin u nameri da iznudi iskaz/ drugu izjavu od okrivljenog,svedoka,vestaka ili
drugog lica.Druga nedopustena sredstva ili nacin-sredstva I nacini kojima se moze uticati na sviest I volju lica koja daju
izjavu/iskaz.KD je DOVRSENO ako je u toj namjeri upotrebljena sila/pretnja,NE TRAZI se da je iskaz ili izjava iznudjena. KD
se moze isvrsiti kako u krivicnom postupku tako I u drugim postupcima(prekrsajni itd)jer je CILJ INKRIMINACIJE da se
pruzi zastita od SVAKOG iznudjivanja iskaza od strane sluzbenog lica u vrsenju sluzbe a ne samo u krivicnom postupku.KD
moze izvrsiti SAMO SLUZBENO LICE I TO U VRSENJU SLUZBE.STAV2-KVALIFIKOVANI OBLIK-ako je vrsenje KD iz st 1
praceno teskim nasiljem ili ako su usled iznudjenog iskaza nastupile narocito teske posledice za okrivljenog u krivicnom
postupku(npr donosenje osudjujuce presude).tesko nasilje je KVALIFIKATORNA OKOLNOST koja MORA BITI
OBUHVACENA UMISLJAJEM UCINIOCA dok je u pogledu nastupanja narocito teskih posledica DOVOLJAN I NEHAT(a moze
postojati I UMISLJAJ). (1) Slubeno lice koje u vrenju slube upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedoputeno sredstvo ili
nedoputen nain u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, vetaka ili drugog lica,kaznide se
zatvorom od tri meseca do pet godina.(2) Ako je iznuivanje iskaza ili izjave pradeno tekim nasiljem ili ako su usled
iznuenog iskaza nastupile naroito teke posledice za okrivljenog u krivinom postupku,uinilac de se kazniti zatvorom
od dve do deset godina.
11.ZLOSTAVLJANJE I MUCENJE cl.137.-STAV1-PRVI OBLIK-ZLOSTAVLJANJE-odnosi se na zlostavljanje drugog lica.RADNJA
IZVRSENJA K.D. ZLOSTAVLJANJA postavljena je ALTERNATIVNO kao zlostavljanje/kao postupanje na nacin kojim se vredja
ljudsko dostojanstvo.ZLOSTAVLJANJE je preduzimanje odredjenih radnji koje kod pasivnog subjekta prouzrokuju
odredjene telesne/dusevne patnje slabijeg intenziteta a koje NISU telesna povreda.POSTUPANJE NA NACIN KOJIM SE
VREDJA LJUDSKO DOSTOJANSTVO-pojam shvacen dosta siroko, preduzimanje vise sukcesivnih radnji tj jedna
kompleksna radnja koja ce se objektivno vrednovati a ne samo subjektivno.Zahteva se postojanje UMISLJAJA.IZVRSILAC
moze biti svako lice a ako ga izvrsi SLUZBENO LICE U VRSENJU SLUZBE postojace njegov KVALIFIKOVANI OBLIKSTAV3.STAV2-DRUGI OBLIK-MUCENJE njime je inkriminisana torturaRADNJA IZVRSENJA podrazumeva nanosenje velikog
bola ili teskih patnji nekom licu upotrebom sile pretnje/ nekog drugog nedozvoljenog nacina s ciljem da se od
njega/nekog drugog dobije priznanje iskaz ili drugo obavjestenje ili da to ili drugo lice zastrasi ili nezakonito
kazni.Subjektivna stana-na subjektivnom planu-zahtevaju se UMISLJAJ I NAMERA.Umjesto NAMERE dovoljna je I
POBUDA a u tom slucaju se radnja mucenja preduzima zbog nekog oblika diskriminacije u odnosu na pasivnog
subjekta.Radnja izvrsenja se mora preduzeti s NAMEROM da se od lica koje se muci ili od nekog drugog lica dobije
priznanje,iskaz,druga informacija,da se ono zastrasi ili kazni suprotno zakonu.IZVRSILAC moze biti bilo koje lice. (1) Ko
zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na nain kojim se vrea ljudsko dostojanstvo,kaznide se zatvorom do jedne
godine.(2) Ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni nain drugome nanese veliki bol ili teke patnje s ciljem da
od njega ili od tredeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obavetenje ili da se on ili neko trede lice zastrai ili nezakonito
kazni, ili to uini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kaznide se zatvorom od est meseci do
pet godina.(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog lana uini slubeno lice u vrenju slube,kaznide se za delo iz stava 1. zatvorom
od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od jedne do osam godina.
12. NARUSAVANJE NEPOVREDIVOSTI STANA cl.139.-STAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA sastoji se u prodiranju
u tudj stan ili zatvorene prostorije za koje ne postoji na zakonu ili propisima zasnovano ovlascenje ili u neudaljavanju iz
stana ili zatvorenih prostorija na zahtev ovlascenog lica.PRODIRANJE-upotreba fizicke snage radi savladavanja prepreka
ulaska u stan odnosno savladjivanje otpora fizickog lica.Kod OSNOVNOG OBLIKA kd je izvrseno I onda kada je izvrsilac
27

SAMO JEDNIM DELOM TELA usao u stan.Pristanak ovlascenog lica iskljucuje kd.DRUGI OBLIK RADNJE IZVRSENJA
podrazumeva da je izvrsilac USAO U STAN ili zatvorene prostorije UZ PRETHODNO ODOBRENJE OVLASCENOG LICA ali se
kasnije,na njegov zahtev,NE UDALJI(znaci za osnovni oblik iz stava 1 postoje dva oblika radnje izvrsenja).OBJEKT RADNJE
IZVRSENJA osim stana jesu tudj stan I drugi tudji zatvoreni prostori koji sluze stanovanju.TUDJ STAN/TUDJI ZATVORENI
PROSTOR ne u imovinsko-pravnom smislu nego u smislu da odredjenom licu oni fakticki sluze za stanovanjeOBJEKT
RADNJE ne mogu biti javne/sluzbene prostorije ali ni stan u kome niko ne stanuje.U NACELU kd postoji I ako se
neovlasceno prodire u stan koji neko koristi bez pravnog osnova.Za postojanje KD neophodan je UMISLJAJ.STAV2-TEZI
OBLIK-postoji onda kada KD cini sluzbeno lice u vrsenju sluzbe i onda kada prekoraci svoje ovlascenje(ovlascenje da udje
u tudj stan)KD cesto ostaje u pokusaju zato je POKUSAJ KAZNJIV.KRIVICNO GONJENJE za stav1 se preduzima po
privatnoj tuzbi. (1) Ko neovladeno prodre u tu stan ili tue zatvorene prostore ili se na zahtev ovladenog lica iz tog
stana ili prostora ne udalji,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog
lana uinilo slubeno lice u vrenju slube,kaznide se zatvorom do tri godine.(3) Za pokuaj dela iz st. 1. i 2. ovog lana
kaznide se.
13. KLEVETA cl.171.-Kleveta spada u najteza kd protiv casti I ugleda.STAV1-OSNOVNI OBLIK-sastoji se u iznosenju ili
pronosenju neceg NEISTINITOG sto moze skoditi casti ili ugledu nekog lica.RADNJA IZVRSENJA sastoji se u iznosenju ili
pronosenju.IZNOSENJE-saopstavanje neceg sto je licno saznanje lica koje to cini.PRONOSENJE-saopstavanje neceg sto je
neko drugi saznao.Iznose se ili pronose neke cinjenjice koje treba da se odnose na sadasnjost ili proslost a iznosenje ili
pronosenje se odnosi na drugo lice koje NE MORA biti imenovano a to sto se iznosi ili pronosi MORA biti saznato od
nekog.ono sto se iznosi MORA biti neistinito I potrebno je da moze skoditi casti ili ugledu nekog lica a to ce se cijeniti
objektivno od strane suda.Za postojanje kd dovoljno je da postoji APSTRAKTNA OPASNOST da ono sto se iznosi ili
pronosi moze skoditi ugledu ili casti nekog lica.KD je svrseno kada je ono sto se iznosi ili pronosi saznato od treceg
licaTrazi se UMISLJAJPASIVNI SUBJEKT moze biti kako fizicko tako I pravno liceSTAV2-PRVI TEZI OBLIK-kada je Kd iz st1
izvrseno putem stampe,radija,tv,slicnih sredstava ili na javnom skupu.od osnovnog oblika razlikuje se SAMO PO
SREDSTVIMA kojim je ucinjenoSTAV3-DRUGI TEZI OBLIK-ako je ono sto se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teskih
posledica za ostecenog.razlika u odnosu na osnovni oblik PO ZNACAJU CINJENICA KOJE SE IZNOSE ILI PRONOSE KAO I PO
POSLEDICITrazi se da je ta posledica zaista I nastupila I to OBJEKTIVNO u konkretnom slucaju.U odnosu na tezu posledicu
trazi se NEHAT dok se za KD trazi UMISLJAJ.GONJENJE SE PREDUZIMA PO PRIVATNOJ TUZBI. (1) Ko za drugog iznosi ili
pronosi togod neistinito to moe koditi njegovoj asti ili ugledu,kaznide se novanom kaznom od trideset do
stodvadeset dnevnih iznosa ili novanom kaznom od dvadeset hiljada do dvesta hiljada dinara.(2) Ako je delo iz stava
1. ovog lana uinjeno putem tampe, radija, televizije ili slinih sredstava ili na javnom skupu,uinilac de se kazniti
novanom kaznom od ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novanom kaznom od trideset do trista hiljada
dinara. (3) Ako je ono to se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do tekih posledica za otedenog,uinilac de se kazniti
novanom kaznom d ezdeset do stoosamdeset dnevnih iznosa ili novanom kaznom od trideset do trista hiljada dinara.
14.SILOVANJE cl.178.-STAV1-OSNOVNI OBLIK-I IZVRSILAC I PASIVNI SUBJEKT MOGU BITI LICA OBA POLA.RADNJA
IZVRSENJA sem obljube I prinude obuhvata I sa njom izjednacen cinRADNJA IZVRSENJA se sastoji iz dva zasebna
akta:PRINUDE I OBLJUBE,odnosno sa njom izjednacenog cina.OBLJUBA-prodiranje muskog polnog organa u zenski,za
postojanje OBLJUBE dovoljno je I DJELIMICNO PRODIRANJE ali ne I sam dodir/kontakt sa spoljnim djelovima.SA
OBLJUBOM IZJEDNACEN CIN su analni I oralni koitus.RADNJA IZVRSENJA jeste obljuba u sirem smislu tj vaginalni,analni I
oralni koitus.Kod kd silovanja moze postojati bilo apsolutna bilo kompulzivna SILA koja MORA biti takvog intenziteta da
je podobna da slomi otpor zrtve.Potrebno je da je sila bila STVARNI UZROK vrsenja obljube ili sa njom izjednacenog cina
ili je kod POKUSAJA to mogla bitiOTPOR treba shvatiti u relativnom smislu tj lice prema kome je usmerena prinuda treba
da se protivi tome ali odsustvo fizickog otpora ili otpora odredjenog intenziteta ne iskljucuje uvjek postojanje silovanjazavisi od konkretnih okolnosti.PRISTANAK iskljucuje kd ako je dat prije ili u toku vrsenja obljube.Nije potrebno da bude
izricit,treba ga cijeniti na osnovu okolnosti u konkretnom slucaju.PASIVNI SUBJEKT moze biti bilo koje lice bez obzira na
njegov status I svojstva( ali I npr prostitutka,partner u vanbracnoj zajednici)POKUSAJ postoji kada je upotrebljena sila ili
kvalifikovana pretnja u cilju da se izvrsi obljuba ili sa njom izjednacen cin.KD moze biti izvrseno SAMO SA UMISLJAJEM
koji mora da obuhvati I svest da se obljuba/drugi sa njom izjednacen cin vrsi PROTIV VOLJE PASIVNOG SUBJEKTA
upotrebom SILE ILI PRETNJE.STAV2-LAKSI OBLIK-razlikuje se samo u pogledu OBLIKA PRINUDE koja se koristi da bi se
izvrsila obljuba/sa njom izjednaceni cin-ovdje se radi o PRETNJI da ce se za pasivnog subjekta/njemu blisko lice otkriti
28

nesto sto bi skodilo njegovoj casti ili ugledu ili o pretnji nekim teskim zlom.STAV3-TEZI OBLIK-obuhvata sledece
kvalifikatorne okolnosti:nastupanje TESKE TELESNE POVREDE PASIVNOG SUBJEKTA,ako je KD izvrseno od strane VISE
LICA(najmanje 2 lica),ako je izvrseno na narocito svirep ili ponizavajuci nacin,ako je izvrseno prema maloletniku,ako je za
posledicu imalo trudnocu.STAV4-NAJTEZI OBLIK-ako je za posledicu imalo SMRT ili je izvrseno prema DETETU.U odnosu
na tezu posledicu NEOPHODNO JE POSTOJANJE NEHATA.Kad je u pitanju VISE LICA mora se raditi o saizvrsiocima.U
odnosu na kvalifikatorne okolnosti koje nemaju karakter teze posledice kod ucinioca u odnosu na tu okolnost MORA
POSTOJATI UMISLJAJU slucaju da je kd ucinjeno prema bracnom drugu gonjenje se preduzima po predlogu ostecenog.
(1) Ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednaen in upotrebom sile ili pretnjom da de neposredno napasti na ivot
ili telo tog ili njemu bliskog lica,kaznide se zatvorom od tri do dvanaest godina.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana
uinjeno pretnjom da de se za to ili njemu blisko lice otkriti neto to bi kodilo njegovoj asti ili ugledu ili pretnjom
drugim tekim zlom,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana
nastupila teka telesna povreda lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane vie lica ili na naroito
svirep ili naroito poniavajudi nain ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnodu,uinilac de se kazniti
zatvorom od pet do petnaest godina.(4) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo
izvreno ili je delo uinjeno prema detetu,uinilac de se kazniti zatvorom najmanje deset godina.
15. NEDOZVOLJENE POLNE RADNJE cl. 182.-KZ ne daje definiciju nedozvoljenih polnih radnji ali treba uzeti da su to SVE
RADNJE KOJE NISU OBLJUBA A KOJIMA SE POBUDJUJE ILI ZADOVOLJAVA SEKSUALNI NAGON I PREDUZETE SU
UPOTREBOM PRINUDE UZ KRSENJE POSTOJECEG SEKSUALNOG MORALA .Sve sto ne predstavlja penetraciju muskog
polnog organa u tri telesna otvora(vaginalni,analni I usta) a ima seksualni karakter s obzirom na usmerenost
predstavljalo bi RADNJU IZVRSENJA KD NEDOZVOLJENE POLNE RADNJEZa postojanje nedozvoljenih polnih radnji bi
trebalo traziti MATERIJALNI ELEMENT(koji se sastoji u tome da se pasivni subjekt prinudjava ili navodi da trpi ili izvrsi
neku radnju spornu sa stanovista seksualnog morala I SUBJEKTIVNI ELEMENT-da se to vrsi sa ciljem zadovoljavanja
seksualnog nagona.Ovo kd se moze izvrsiti SAMO SA UMISLJAJEM.Ako se zrtva prinudjava ili navodi da ona SAMA
preduzme neku radnju koja sluzi zadovoljenju seksualnog nagona izvrsioca nece biti kd zbog toga sto zakonska
formulacija to sada ne inkriminise(podrazumijeva se da polnu radnju preduzima izvrsilac).Ako se zrtva prinudjava ili
navodi da POSMATRA polnu radnju koju izvrsilac vrsi na SEBI ILI DRUGOM LICU preovladava stav da ni ovde nema
k.d.STAV2-nedozvoljena polna radnja izvrsena prema detetuSTAV3-ukoliko je nastupila teska telesna povreda ili ako
jeKD izvrseno od strane vise lica ili na narocito svirep ili narocito ponizavajuci nacin.STAV4-ukoliko je doslo do SMRTI lica
prema kome je KD izvrseno. (1) Ko pod uslovima iz l. 178. st. 1. i 2, 179. stav 1. i 181. st. 1. do 3. ovog zakonika izvri
neku drugu polnu radnju,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.(2) Ko pod uslovima iz lana 180. stav
1. ovog zakonika izvri neku drugu polnu radnju, kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.(3) Ako je usled dela
iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka telesna povreda lica prema kojem je delo izvreno ili ako je delo izvreno od strane
vie lica ili na naroito svirep ili naroito poniavajudi nain,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(4)
Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila smrt lica prema kojem je delo izvreno,uinilac de se kazniti zatvorom
najmanje pet godina.
16. DVOBRACNOST cl. 187.-Ovo kd ima 2 osnovna oblika.STAV1-PRVI OSNOVNI OBLIK-zakljucenje novog braka od lica
koje se vec nalazi u braku.IZVRSILAC-jedno ili oba lica koja zakljucuju novi brak,zavisno od toga da li se I drugo lice
nalazilo u braku.DIREKTNI/EVENTUALNI UMISLJAJ STAV2-DRUGI OSNOVNI OBLIK-zakljucenje braka sa licem za koje
ucinilac zna da se nalazi u braku.IZVRSILAC-lice koje zakljucuje novi brak a zna da se drugo lice vec nalazi u braku.SAMO
DIREKTNI UMISLJAJ.IZVRSIOCI mogu biti I domaci I strani drzavljani.Zakljucenje novog braka se ceni prema propisima koji
vaze u nasoj zemlji.RADNJA IZVRSENJA se u oba slucaja sastoji u zakljucenju novog braka.USLOV za postojanje kd jeste da
se bar jedno od tih lica nalazi u braku.Moguce je da se samo jedno ili oba lica vec nalaze u braku pa razlikujemo PRAVU I
NEPRAVU DVOBRACNOST.Da bi postojalo kd potrebno je da je raniji brak zakljucen na nacin predvidjen u PZ.Kd je
svrseno zakljucenjem novog braka po poropisima koji vaze za zakljucenje braka uopste.od tog momenta tece I
zastarelost gonjenja.POKUSAJ MOGUC ali NIJE KAZNJIV. (1) Ko zakljui novi brak iako se ved nalazi u braku,kaznide se
novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznide se i ko zakljui brak sa licem za
koje zna da se nalazi u braku.
17. NASILJE U PORODICI cl.194.-STAV1-OSNOVNI OBLIK-sastoji se u ugrozavanju spokojstva,tjelesnog integriteta ili
dusevnog stanja clana svoje porodice primjenom nasilja,prijetnjom da ce se napasti zivot ili tijelo,drskim ili bezobzirnim
29

ponasanjem.RADNJA IZVRSENJA najsire manifestuje se kao napad na odredjene vrijednosti licnosti pomocu nasilja
prijetnje da ce se napasti zivot ili tijelo,drsko ili bezobzirno ponasanje.NASILJE-primjena brutalne sile koju neko lice
primjenjuje prema drugom licu.DRSKO ILI BEZOBZIRNO PONASANJE-vidi 344kz.POSLJEDICA se sastoji u ugrozavanju
odredjenih dobara-spokojstva,telesnog integriteta,ili dusevnog stanja clana porodice.PASIVNI SUBJEKT je clan porodice
za koga se zahtijeva da bude PUNOLJETAN.Prema kz CLAN PORODICE JE-supruznici,njihova djeca,preci supruznika u
pravoj liniji,vanbracni partneri I njihova djeca,usvojilac I usvojenik,hranilac I hranjenik,braca I sestre,njihovi supruznici I
njhova djecaIZVRSILAC kd moze biti SAMO lice koje pripada porodiciKD je svrseno nastupanjem posljedice koja se
prema zakonskoj odredbi zahtijeva.NIJE NEOPHODNA visekratnost radnji izvrsenja-prema sudskoj praksi.Kd se moze
uciniti SAMO sa UMISLJAJEM.STAV2-PRVI TEZI OBLIK-razlikuje se od stava1 jedino po SREDSTVIMA kojima je izvrsavan I
postoji ako je pri izvrsenju djela iz stava1 korisceno oruzje,opasno orudje ili drugo sredstvo pogodno da telo tesko
povrijedi ili zdravlje tesko narusi.Kao SUBJEKTIVNI ELEMENAT moze doci u obzir jedino UMISLJAJ.STAV3-DRUGI TEZI
OBLIK-postoji u nekoliko slucajeva-kada je usljed djela iz stavova 1i2 nastupila teska tjelesna povreda ili tesko
narusavanje zdravlja clana porodice ili su djela ucinjena prema maloljetnom licu(ono kao PASIVNI SUBJEKT je lice koje
nije navrsilo 18god).u odnosu na tezu posljedicu mora postojati NEHAT ucinioca a u odnosu na svojstvo maloljetnog lica
mora postojati UMISLJAJ kod ucinioca.STAV4-NAJTEZI OBLIK-postoji onda kada je usljed djela iz stavova 1,2 I 3 nastupila
smrt clana porodice pri cemu se NE PRAVI RAZLIKA JE LI U PITANJU MALOLJETNO ILI PUNOLJETNO LICE.teza posljedica
MORA biti rezultat NEHATA ucinioca.STAV5-POSEBAN OBLIK-kad clan porodice PREKRSI mjeru zastite od nasilja u
porodici odredjene od strane suda na osnovu zakona.kd se moze uciniti SAMO SA UMISLJAJEM. (1) Ko primenom nasilja,
pretnjom da de napasti na ivot ili telo, drskim ili bezobzirnim ponaanjem ugroava spokojstvo, telesni integritet ili
duevno stanje lana svoje porodice, kaznide se zatvorom od tri meseca do tri godine.(2) Ako je pri izvrenju dela iz stava
1. ovog lana korideno oruje, opasno orue ili drugo sredstvo podobno da telo teko povredi ili zdravlje teko narui,
uinilac de se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina.(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupila teka
telesna povreda ili teko naruavanje zdravlja ili su uinjena prema maloletnom licu, uinilac de se kazniti zatvorom od
dve do deset godina.(4) Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog lana nastupila smrt lana porodice,uinilac de se kazniti
zatvorom od tri do petnaest godina.(5) Ko prekri mere zatite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu
zakona, kaznide se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom.
18.KRADJA cl.203.-KD kradje ima 3 OBLIKA:KRADJU,TESKU KRADJU I SITNO DELO KRADJE RADNJA IZVRSENJA sastoji se u
oduzimanju drugome TUDJE POKRETNE STVARI.ODUZIMANJE je dovrseno kada je doslo do prekidanja tudjeg pritezenja I
zasnivanja pritezenja nad pokretnom stvari od strane izvrsioca-dovoljno je samo da postoji fakticka vlast nad predmetom
od strane izvrsioca.RADNJA IZVRSENJA postoji I ako je stvar privremeno premjestena da bi se kasnije lakse zasnovalo
pritezenje od izvrsioca.Ako se nadje izgubljena stvar-kd utaje.POSLJEDICA kd jeste promjena pritezenja nad pokretnom
stvariOBJEKT RADNJE jeste TUDJA POKRETNA STVAR.3 uslova se traze:1.da se radi o STVARI 2.da je stvar POKRETNA 3.da
je stvar TUDJA.tudjom pokretnom stvari se smatraju I djelovi nepokretne stvari koje joj sluze.ako je u pitanju tzv ZBIRNA
STVAR koja se sastoji od 2 ili vise stvari nesporno je da postoji samo 1 objekt I 1 kd-isto vazi I za ZBIR STVARI.ako se radi o
ispravi u koju je inkorporisana vrijednost OBJEKT RADNJE je novac koji ucinilac ima namjeru da prisvoji koriscenjem te
isprave.licne karte,pasos-u nacelu NISU objekt radnjeZa postojanje kd potrebno je da je ODUZIMANJE DOVRSENO tj da je
stvar dosla u pritezenje uciniocaTrazi se da postoji NAMJERA da se prisvajanjem tudje pokretne stvari pribavi imovinska
korist.ako se tudja pokretna stvar oduzima radi privremene koristi KOJA NE UMANJUJE VRIJEDNOST STVARI uzece se da
kd ne postojiNAMJERA mora biti sinhronizovana sa preduzimanjem RADNJE IZVRSENJA.Na subjektivnom planu trazi se
da postoji UMISLJAJ I navedena NAMJERA(1) Ko tuu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem
sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(2) Za pokuaj dela iz stava 1. ovog lana kaznide se.
19.TESKA KRADJA cl.204-KD kradje prerasta u TESKU KRADJU ukoliko je kradja izvrsena pod nekom od KVALIFIKATORNIH
OKOLNOSTI predvidjenih u ovom clanu.u TESKU KRADJU moze prerasti SAMO OBICNA KRADJA.STAV1-PRVI OBLIKRADNJA
IZVRSENJA
postavljena
je
alternativno
u:1.OBIJANJU.2PROVALJIVANJU
3.SAVLADAVANJU
MEHANICKIH/ELEKTRONSKIH PREPREKA 4.DRUGOM SAVLADJIVANJU VECIH PREPREKA.ODUZIMANJE STVARI vrsi se
obijanjem ili provavljivanjem u zatvorene prostore.OBIJANJE-nasilno prodiranje u zatvorene prostore uz upotrebu fiz
snage radi nasilnog uklanjanja prepreka sa ciljem ulaska u zatvoreni prostor.PROVALJIVANJE-ulazenje ili otvaranje
zatvorenog prostora BEZ FIZICKOG OSTECENJA uredjaja za zatvaranjeSTAV1-TACKA 2-kada je kradja izvrsena od strane
30

GRUPE.GRUPA-NAJMANJE 3 LICA povezanih radi trajnog/povremenog vrsenja kd koja ne mora da ima odredjene uloge
svojih clanova,stalnost clanstva ili razvijenu strukturuSTAV1-TACKA3-KRADJA IZVRSENA NA NAROCITO
OPASAN/NAROCITO DRZAK NACIN-rijec je o 2 oblika teske kradje kod kojih se razlicite okolnosti vezuju za razicite
RADNJE IZVRSENJA.NAROCITO OPASAN NACIN-kradja izvrsena tako da mora doci do opasnosti po zivot tijelo ili imovinu
pasivnog subjekta/bilo kog drugog lica-APSTRAKTNA OPASNOST(znaci nije nastupila).NAROCITO DRZAK NACIN-prelazi
granicu drskosti uobicajene za kradju,granicu je tesko postaviti,obicno se granici sa kd RAZBOJNISTVA)STAV1-TACKA4kada je ucinjena od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo ORUZJE/ OPASNO ORUDJE RADI NAPADA/ODBRANE.potrebno
je da je IZVRSILAC imao pri sebi kakvo ORUZJE/OPASNO ORUDJE I da je POSTOJALA NAMJERA da se ono
upotrijebiSTAV1-TACKA5-kada je izvrsena za vrijeme POZARA,POPLAVE,ZEMLJOTRESA ILI DRUGOG UDESASTAV1TACKA6-kada je iskoriscena bespomocnost/drugo tesko stanje nekog lica radi vrsenja kradje.tu su dvije situacije kada je
izvrsiocu olaksano oduzimanje stvari jer se pasivni subjekt nalazi u bespomocnosti I kada izvrsilac iskoriscava neko drugo
tesko stanje pasivnog subjekta radi kradje.za razliku od bespomocnosti nije nuzno da se sam pasivni subjekt nalazi u
nekom teskom stanju,bitno je da je stvar ukradena ISKORISCAVANJEM tog stanja.STAV2-postoji kada vrijednost
ukradene stvari prelazi 450.000 dinara-mjerodavna TRZISNA VRIJEDNOST ili kad je u pitanju kulturno dobro/dobro koje
uziva prethodnu zastitu/prirodno dobroSTAV3-TEZI OBLIK-kada je izvrsenjenjem djela iz stava1/2 pribavljena imovinska
korist od preko 1.500.000 dinaraNeophodan je UMISLJAJ koji mora obuhvatiti svijest o kvalifikatornoj okolnosti. (1)
Uinilac dela krae (lan 203) kaznide se zatvorom od jedne do osam godina, ako je kraa izvrena:1) obijanjem ili
provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlaivanjem
mehanikih, elektronskih ili drugih vedih prepreka;2) od strane grupe;3) na naroito opasan ili naroito drzak nain;
4) od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oruje ili opasno orue radi napada ili odbrane; 5) za vreme poara,
poplave, zemljotresa ili drugog udesa; 6) iskoridavanjem bespomodnosti ili drugog tekog stanja nekog lica;(2) Kaznom
iz stava 1. ovog lana kaznide se i uinilac dela krae ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od etristopedeset
hiljada dinara ili ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu ili prirodno
dobro.(3) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih
stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
20.RAZBOJNICKA KRADJA cl205.-KD kradje predstavlja SLOZENO KD koje se sastoji iz KRADJE I PRINUDE RADNJA
IZVRSENJA se sastoji u upotrebi sile/prijetnji da ce se neposredno napasti na zivot/tijelo u namjeri da se ukradena stvar
zadrzi,znaci da je KRADJA VEC IZVRSENA IZVRSILAC je zatecen dok se jos nalazi na mjestu izvrsenja/dok odnosi ukradenu
stvar.ZATECEN-znaci da kradja jos traje.RAZBOJNICKA KRADJA moze biti izvrsena na SVAKOM MJESTU NA KOM SE
IZVRSILAC NALAZI DOK JE U BJEKSTVU SA UKRADENOM STVARI I u pogledu stvari koje su predmet SITNOG DJELA
KRADJE.IZVRSILAC moze biti samo ono lice koje je prethodno IZVRSILO KRADJU.Djelo se moze izvrsiti SAMO SA
UMISLJAJEM a mora postojati I namjera da se ukradena stvar zadrzi.STAV2-TEZI OBLIK-kad vrijednost ukradenih stvari
prelazi 1.500.000 hiljada dinaraSTAV3-DRUGI TEZI OBLIK-prvi slucaj:ukoliko je djelo iz stava 1 I 2 ucinjeno OD STRANE
GRUPE,drugi slucaj:ukoliko je teska tjelesna povreda nanijeta prilikom izvrsenja razbojnicke kradje kao I da u odnosu na
nju POSTOJI UMISLJAJ UCINIOCA.teska tjelesna povreda NE MORA biti nanesena licu od koga se stvar oduzima.ZIDKZNAJTEZI OBLIK RAZBOJNICKE KRADJE-ako je djelo iz stava1 do 3 ucinjeno od strane ORGANIZOVANE KRIMINALNE
GRUPE. (1) Ko je na delu krae (lan 203) zateen, pa u nameri da ukradenu stvar zadri, upotrebi silu protiv nekog lica
ili pretnju da de neposredno napasti na ivot ili telo,kaznide se zatvorom od jedne do deset godina.(2) Ako vrednost
ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do dvanaest
godina.(3) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana uinjeno od strane grupe ili je nekom licu sa umiljajem nanesena teka
telesna povreda, uinilac de se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana
uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe, uinilac de se kazniti zatvorom najmanje pet godina.
21.RAZBOJNISTVO cl 206.-KD razbojnistva je SLOZENO KD koje se sastoji iz kd PRINUDE I kd KRADJE-to je KRADJA koja se
vrsi upotrebom PRINUDERADNJA IZVRSENJA sastoji se u oduzimanju tudje pokretne stvari upotrebom sile/prijetnje.SILAmora biti upravljena protiv nekog lica a PRIJETNJA mora biti kvalifikovana-prijeti se neposrednim napadom na zivot I
tijelo.NE mora se prijetiti licu od koga se oduzima stvar.Radi se o DVOAKTNOM KD za cije se postojanje trazi
KUMULATIVNO PREDUZIMANJE OBJE RADNJE:upotreba sile/prijetnnje I oduzimanje tudje pokretne stvari.PRVO se
preduzima akt prinude DAKLE SILA/ PRIJETNJA DA CE SE NEPOSREDNO NAPASTI NA ZIVOT I TIJELO a onda se oduzima
tudja pokretna stvar.Otpor pasivnog subjekta NIJE NEOPHODAN ali je potrebno da je ZRTVA SHVATI KAO
31

OZBILJNU.POKUSAJ postoji ako je preduzeta sila/prijetnja koja je upravljena na oduzimanje tudje pokretne
stvari.POKUSAJ postoji sve dok nije zasnovano PRITEZENJE nad oduzetom stvari od strane UCINIOCANeophodan je
UMISLJAJ koji obuhvata svijest da se upotrebom prinude oduzima tudja pokretna stvar. Kd razbojnistvo se od kd teske
kradje razlikuje jer kod kd teska kradja se koristi IZNENADJENJE PASIVNOG SUBJEKTA I NE PRIMJENJUJE SE SILA DA BI SE
SAVLADAO AKTUELNI ILI OCEKIVANI OTPORSTAV2-KVALIFIKOVANI OBLIK-u sljedecim slucajevima:1.kada vrijednost
oduzetih stvari PRELAZI 1.500.000.DINARA,2.kada je djelo ucinjeno od strane GRUPE ili je nekom licu SA UMISLJAJEM
ucinioca nanesena teska tjelesna povreda.teska tjel povreda NE MORA BITI nanesena licu od koje se stvar
oduzima.STAV3-NAJTEZI OBLIK-ako je djelo ucinjeno od strane ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPESTAV4PRIVILEGOVANI OBLIK-djelo se od osnovnog razlikuje prema vrijednosti oduzetih stvari kao I namjeri ucinioca da pribavi
malu imovinsku korist.kumulativno se zahtijeva I SUBJEKTIVNI I OBJEKTIVNI USLOV a kod objektivnog uslova ZIDKZ
PREDVIDJA 15.000 DINARA.POKUSAJ je kaznjiv. (1) Ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da de neposredno
napasti na ivot ili telo oduzme tuu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi
protivpravnu imovinsku korist, kaznide se zatvorom od dve do deset godina.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana
uinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umiljajem nanesena teka telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari
prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.(3) Ako je delo iz
stava 1. ovog lana uinjeno od strane organizovane kriminalne grupe,uinilac de se kazniti zatvorom najmanje pet
godina.(4) Ako vrednost oduzetih stvari iz stava 1. ovog lana ne prelazi iznos od petnaest hiljada dinara, a uinilac je
iao za tim da pribavi malu imovinsku korist,uinilac de se kazniti zatvorom do tri godine.(5) Za pokuaj dela iz stava 4.
ovog lana kaznide se.
22.UTAJA cl207.Kod ovog kd se stiti ISKLJUCIVO SVOJINA STAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA se sastoji u
prisvajanju tudje pokretne stvari koja je izvrsiocu povjerena.STVAR JE POVJERENA nekom licu onda kada se nalazi u
njegovom pritezanju po nekom pravnom osnovu koji NE VODI sticanju svojine.nije nuzno da je stvar povjerena od
vlasnika stvari PRISVAJANJE pocinje onda kada izvrsilac pocne da se prema povjerenoj stvari ponasa kao vlasnik.Za
postojanje kd neophodno je da je prisvajanje izvrseno u namjeri da se sebi ili drugom pribavi IMOVINSKA KORIST.Djelo je
DOVRSENO I kada ta korist jos nije pribavljena.OBJEKT KRIVICNOG DJELA je tudja pokretna stvarDjelo nece postojati ako
ucinilac vrati drugu stvar iste kolicine I kvalitetaSTAV2-TEZI OBLIK-ako kd izvrsi STARALAC-kvalifikatorna okolnost ovdje je
zloupotreba povjerenja.STAV3-TEZI OBLIK-ako vrijednost utajenih stvari prelazi 450.000DINARA STAV4-NAJTEZI OBLIKKVALIFIKATORNA OKOLNOST SE ODNOSI NA OBJEKT UTAJE I tu postoje 2 situacije:kada utajena stvar predstavlja
kulturno dobro ili kada vrijednost utajene stvari PRELAZI 1.500.000 DINARASTAV5-LAKSI OBLIK-u 2 slucaja:utaja stvari
koja je nadjena I utaja stvari do koje se slucajno doslo.Za sve oblike je neophodan UMISLJAJ kao I namjera da se sebi ili
drugom pribavi protivpravna imovinska korist. (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
prisvoji tuu pokretnu stvar koja mu je poverena,kaznide se zatvorom do dve godine i novanom kaznom.(2) Ako delo iz
stava 1. ovog lana uini staralac,kaznide se zatvorom od tri meseca do tri godine i novanom kaznom. (3) Ako vrednost
utajenih stvari prelazi iznos od etristopedeset hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od est meseci do pet
godina i novanom kaznom.(4) Ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara ili utajena
stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu,uinilac de se kazniti zatvorom od jedne
do osam godina i novanom kaznom.(5) Ko tuu pokretnu stvar koju je naao ili do koje je sluajno doao protivpravno
prisvoji u nameri da sebi ili drugom pribavi imovinsku korist,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(6) Za dela iz st. 1. i 5. ovog lana, ako su utajene stvari u svojini graana, gonjenje se preduzima po predlogu.
23.PREVARA cl 208.-ZASTITNI OBJEKT kd PREVARE je IMOVINA U CJELINISTAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA
IZVRSENJAsastoji se u navodjenju nekog lica da nesto ucini/neucini na stetu svoje/tudje imovine.NAVODJENJE se vrsi na
2 nacina:1.dovodjenjem u zabludu tog lica laznim prikazivanjem ili prikrivanjem cinjenica ili 2.odrzavanjem u
zabludi.DOVODJENJE U ZABLUDU-jeste stvaranje pogresne predstave o nekim cinjenicama.ODRZAVANJE U ZABLUDIizvrsilac svojim izjavama ili precutkivanjem odrzava u zabludi pasivnog subjekta koji vec ima pogresnu predstavu o nekoj
cinjenjci.PREDMET PREVARNE IZJAVE su cinjenice.RADNJA IZVRSENJA moze se preduzeti I necinjenjem.POSLJEDICA
sastoji se u cinjenju/necinjenju pasivnog subjekta na stetu svoje/tudje imovine.Steta MORA zaista da nastupi.Na
subjektivnom planu-UMISLJAJ I NAMJERA da se dovodjenjem/odrzavanjem u zabludi pasivnog subjekta pribavi kakva
protivpravna korist.STAV2-LAKSI OBLIK-razlikuje se od osnovnog samo u pogledu NAMJERE-privilegujucu okolnost
predstavlja namjera da se prevarom drugi samo osteti a ne I da se pribavi protivpravna imovinska korist.STAV3-TEZI
OBLIK-kada je djelom iz stavova 1 I 2 pribavljena imovinska korist/nanijeta steta preko 450.000DINARASTAV4-NAJTEZI
32

OBLIK-kada je djelom iz stavova 1 I 2 pribavljena imovinska korist/nanijeta steta preko 1.500.000 DINARA. (1) Ko u
nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lanim prikazivanjem ili prikrivanjem
injenica u zabludu ili ga odrava u zabludi i time ga navede da ovaj na tetu svoje ili tue imovine neto uini ili ne
uini,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini samo
u nameri da drugog oteti,kaznide se zatvorom do est meseci i novanom kaznom.(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog
lana pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu koji prelazi etiristopedeset hiljada dinara, uinilac de se
kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.(4) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog lana pribavljena
imovinska korist ili je naneta teta u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od
dve do deset godina i novanom kaznom.
24.IZNUDA cl.214.-ZASTITNI OBJEKT KD jeste IMOVINA U CJELINI,kako stvari tako I imovinska prava I interesi.STAV1OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA sastoji se u prinudjivanju pasivnog subjekta da nesto ucini/ne ucini na stetu
svoje/tudjeimovine.PRINUDA se sastoji u upotrebi sile/prijetnje pri cemu sila kao I kod ostalih kd dok se prijetnja
vrjednuje sa SUBJEKTIVNOG stanovista I ne mora biti kvalifikovanaPOSLJEDICA KD se sastoji u cinjenju/ne cinjenju na
stetu svoje/tudje imovine.STETA mora nastupiti.Razlika u odnosu na kd razbojnistva- kod kd iznude pasivni subjekt je
pod uticajem prinude SAM predao stvar izvrsiocuPOKUSAJ postoji onda kada je priminjenjena prinuda (sila/prijetnja) u
cilju da se pasivni subjekt prinudi da nesto ucini/ne ucini na stetu svoje/tudje imovine.zahtijeva se UMISLJAJ kao I
namjera da se za sebe/drugog pribavi protivpravna imovinska koristSTAV2-TEZI OBLIK-postoji onda kada je izvrsenjem
djela iz stava1 pribavljena protivpravna imovinska korist koja prelazi 450.000 DINARASTAV4-JOS TEZI OBLIK-postoji u 2
slucaja:1.BAVLJENJE IZNUDOM(nije dovoljno samo jednom).2kvalifikatorna okolnost DA JE DJELO IZVRSENO OD STRANE
GRUPE(GRUPA-NAJMANJE 3 LICA POVEZANIH RADI TRAJNOG/ POVREMENOG VRSENJA KD)NAJTEZI OBLIK-kada je djelo
ucinjeno od strane ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE. (1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu
imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine,kaznide se
zatvorom od jedne do osam godina.(2) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji
prelazi etiristopedeset hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(3) Ako je delom iz stava 1.
ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom
od tri do dvanaest godina.(4) Ko se bavi vrenjem dela iz st. 1. do 3. ovog lana ili je delo izvreno od strane
grupe,kaznide se zatvorom od pet do petnaest godina.(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog lana izvreno od strane
organizovane kriminalne grupe, uinilac de se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.
25. UCENA lan 215.-(1) Ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist zapreti drugom da de
protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti neto to bi njihovoj asti ili ugledu kodilo i time ga prinudi da neto uini ili ne
uini na tetu svoje ili tue imovine,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.(2) Ako je delom iz stava 1. ovog
lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etiristopedeset hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od
jedne do osam godina.(3) Ako je delom iz stava 1. ovog lana pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi milion i
petsto hiljada dinara,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(4) Ko se bavi vrenjem dela iz st. 1. do 3.
ovog lana ili je delo izvreno od strane grupe,kaznide se zatvorom od tri do dvanaest godina.(5) Ako je delo iz st. 1. do 3.
ovog lana izvreno od strane organizovane kriminalne grupe, uinilac de se kazniti zatvorom od pet do petnaest
godina.
26.PRIKRIVANJE cl 221.-STAV1-RADNJA IZVRSENJA sastoji se u prikrivanju,proturanju,kupovini,primanju u zalogu ili
pribavljanju na drugi nacin stvari koja je pribavljena krivicnim djelom ili onoga sto je za tu stvar dobijeno prodajom ili
zamjenom.RADNJA IZVRSENJA je postavljena ALTERNATIVNO pa je djelo DOVRSENO preduzimanjem bilo koje od
alternativnih radnji izvrsenja-ne trazi se nastupanje odredjene posljediceZa postojanje kd nije neophodno da je izvrsilac
zasnovao pritezenje u odnosu na stvar koju prikriva.IZVRSILAC ne moze biti lice koje je stvar pribavilo krivicnim djelom
kao ni saizvrsilac prethodnoh djela.OBJEKT RADNJE mogu biti POKRETNE I NEPOKRETNE STVARI(zakon ne isljucuje
nepokretne) pribavljene bilo kojim kd.Za postojanje kd potreban je UMISLJAJ I ZNANJE izvrsioca da je stvar pribavljena
kd-om/znanje o onome sto je za tu stvar dobio prodajom/zamjenom.STAV2-LAKSI OBLIK-ako ucinilac nije znao da je
stvar pribavljena kd-om ali je to MOGAO I MORAO da zna-NESVJESNI NEHAT.ZIDKZ-STAV3-NOVI OBLIK KD-u slucaju da
neko zahtijeva naknadu za povracaj stvari za koje ZNA/mogao/morao/bio duzan da zna da su pribavljene krivicnim
33

djelom.Na subj planu potrebna je NAMJERA da se sebi/drugom licu pribavi protivpravna imovinska korist.ovo kd
postojace samo u slucaju da nisu ostvarena obiljezja nekog drugog TEZEG KD tj.djelo je SUPSIDIJARNOG KARAKTERA.
STAV4-TEZI OBLIK-postoji ako su ispunjene 3 kvalifikatorne okolnosti:1.ako se ucinilac BAVI vrsenjem kd,2 ako je djelo
izvrseno od strane GRUPE ili stvar predstavlja kulturno dobro od izuzetnog/velikog znacaja tj dobro koje uziva prethodnu
zastitu3.kada vrijednost stvari koje se prikrivaju PRELAZI 1.500.000 DINARA. (1) Ko stvar za koju zna da je pribavljena
krivinim delom ili ono to je za nju dobijeno prodajom ili zamenom prikriva, protura, kupuje, prima u zalogu ili na
drugi nain pribavlja, kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine, s tim da kazna ne moe biti veda od kazne
propisane za delo kojim je stvar pribavljena.(2) Ko delo iz stava 1. ovog lana uini, a mogao je i bio duan da zna da je
stvar pribavljena krivinim delom,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.(3) Ko u nameri da sebi ili
drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, zahteva naknadu za povradaj stvari za koje zna ili je mogao ili bio duan
da zna da su pribavljene krivinim delom, ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog teeg krivinog
dela,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(4) Ako se uinilac bavi vrenjem krivinog dela iz st. 1. i 3.
ovog lana ili je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane grupe ili prikrivena stvar predstavlja kulturno dobro od
izuzetnog ili velikog znaaja, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu ili vrednost prikrivanih stvari prelazi iznos od
milion i petsto hiljada dinara, kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.
27.NEOVLASCENA PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET OPOJNIH DROGA cl.246.-STAV1-OSNOVNI OBLIK-sastoji se u
neovlascenoj proizvodnji,preradjivanju,prodaji ili nudjenju na prodaju ili u kupovini,drzanju ili prenosenju radi prodaje ili
u posredovanju u prodaji ili kupovini ili na drugi nacin u neovlascenom stavljanju u promet supstanci ili preparata koji su
proglaseni za opojne drogeOvim KD se stiti ZDRAVLJE LJUDI.OBJEKT KD su supstance/preparati koji su proglaseni za
opojne droge.OPOJNE DROGE-supstance/preparati koji su propisima zasnovanim na zakonu proglaseni za opojne droge
tj supstance prirodnog/sintetickog porijekla cijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu
ostecenja zdravlja ljudi ili da na drugi nacin ugroze ljudski integritet u fizickom,psihickom ili socijalnom smislu.RADNJA
IZVRSENJA je ALTERNATIVNO odredjena I moze se sastojati u raznovrsnim djelatnostima kao sto
su:proizvodnja,prerada,prodaja,nudjenje na prodaju,kupovina drzanje ili prenosenje radi prodaje,posredovanje u prodaji
ili kupovini.Pod nedozvoljenom proizvodnjom opojne droge podrazumijeva se svaka aktivnost izvrsioca kojom se iz
odredjenog materijala dobija supstanca koja ima svojstvo opojne droge-mogu ih proizvoditi preduzeca I drugi subjekti
koji za to imaju odobrenje nadleznog organa.Posredovanje moze da bude neposredno I posredno.KD je svrseno kada je
preduzeta bilo koja delatnost koja ulazi u radnju izvrsenja.KD se moze izvrsiti samo sa UMISLJAJEM.STAV2-LAKSI OBLIKsastoji se u neovlascenom uzgajanju maka,psihoaktivne konoplje ili drugih biljaka iz kojih se dobija opojna droga ili koje
same sadrze opojnu drogue.RADNJA IZVRSENJA-neovlasceno uzgajanje maka,psihoaktivne konoplje ili drugih biljaka iz
kojih se dobijaju psihoaktivne supstance ili one same sadrze takve supstance.UZGAJANJE treba da se vrsi
NEOVLASCENO(bez dozvole).IZVRSILAC-svako lice koje neovlasceno uzgaja pomenute biljne culture.KD se moze izvrsiti
samo sa UMISLJAJEM.STAV3-TEZI OBLIK-postoji ako je kd iz st1 izvrseno od strane GRUPE ili je ucinilac ovog KD
organizovao mrezu preprodavaca/posrednika.ORGANIZOVANJE MREZE PREPRODAVACA-kada se to cini na jednom sirem
podrucju od strane vise lica.MREZA POSREDNIKA-postojanje veceg broja lica rasporedjenih na raznim mestima preko
kojih ucinilac prodaje opojnu drogu ili koji posreduju pri kupovini/prodaji droge.STAV4-NAJTEZI OBLIK-postoji kada je KD
iz st1 izvrseno od strane ORGANIZOVANE KRIMINALNE GRUPE.STAV5-ako ucinilac otkrije od koga nabavlja opojnu
drogue moguce OSLOBODJENJE OD KAZNE.STAV6-njime se inkriminisu NEKE PRIPREMNE RADNJE u vezi sa
neovlascenom proizvodnjom I stavljanjem u promet opojnih droga-neovlasceno pravljenje,nabavljanje,posedovanje ili
davanje na upotrebu opreme,materijala ili supstance za koje se zna da su namenjene za proizvodnju opojnih
droga.Potrebno je da je UCINILAC znao da je prethodno namenjeno za proizvodnju opojnih droga.KD je moguce izvrsiti
samo sa UMISLJAJEM.STAV7-opojne droge I sredstva za njihovo spravljanje oduzimaju se. (1) Ko neovladeno proizvodi,
prerauje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, dri ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na
drugi nain neovladeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge, kaznide se zatvorom
od tri do dvanaest godina.(2) Ko neovladeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju ili druge biljke iz kojih se dobija opojna
droga ili koje same sadre opojnu drogu,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.(3) Ako je delo iz stava 1.
ovog lana izvreno od strane grupe, ili je uinilac ovog dela organizovao mreu preprodavaca ili posrednika,uinilac de
se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.(4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane organizovane
kriminalne grupe, uinilac de se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.(5) Uinilac dela iz st. 1. do 4. ovog lana koji
otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se osloboditi od kazne.(6) Ko neovladeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje
34

na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga,kaznide se
zatvorom od est meseci do pet godina.(7) Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzede se.
28.OMOGUCAVANJE UZIVANJA OPOJNIH DROGA cl.247.-STAV1-OSNOVNI OBLIK-podrazumeva razlicite mogucnosti I
sastoji se u navodjenju drugog na uzivanje opojne droge ili davanju opojne droge da uziva to ili drugo lice ili stavljanju na
raspolaganju prostorija radi uzivanja opojne droge ili na drugi nacin omogucavanju drugom da uziva opojnu
drogu.RADNJA IZVRSENJA je alternativno odredjena I podrazumeva razlicite nacine ostvarenja ovog KD-navodjenje na
uzivanje opojnih droga,davanju ovih supstanci I preparata drugom radi uzivanja,stavljanju na raspolaganje prostorija u
istom cilju I svaki drugi nacin kojim se omogucava drugom da uziva opojnu drogu-proizlazi da se kaznjavaju razliciti oblici
podstrekivanja I pomaganja.Pod OPOJNIM DROGAMA vidi raniju definiciju+psihotropne supstance.KD ce postojati kad se
navodi SAMO JEDNO lice-ako se ove delatnosti vrse prema VISE LICA ili je PASIVNI SUBJEKT specifican to ce imati uticaja
na KVALIFIKACIJU DELA- postojace TEZI OBLIK iz st2.DAVANJE OPOJNE DROGE-ostali nacini koji se ne svode na
prodaju.KD je svrseno preduzimanjem bilo koje delatnosti koja je oznacena kao RADNJA IZVRSENJA.NIJE POTREBNO da
je lice u pitanju uzivalo opojnu drogu.KD moze biti ucinjeno JEDINO SA UMISLJAJEM.STAV2-TEZI OBLIK-ako je KD iz st1
ucinjeno prema maloletnom licu/prema vise lica/izazvalo narocito teske posledice.Postoje 3 mogucnosti kako bi se
ostvarilo ovo KD:U 1 tezinu KD odredjuje UZRAST pasivnog subjekta.U 2-BROJ lica u pitanju.MALOLETNO LICE-lice koje
nije navrsilo 18god.VISE LICA-najmanje 2 lica.U 3-narocito teske posledice-ovo ce se procenjivati za svaki konkretan
slucaj posebno.U odnosu na OSNOVNI OBLIK potreban je UMISLJAJ a u odnosu na TEZU POSLEDICU zahteva se
NEHAT.STAV4-NAJTEZI OBLIK-ako je usled izvrsenja KD iz st1 nastupila SMRT nekog lica.NOVI STAV4-ZIDKZ09-nece se
kazniti zdravstveni radnik koji u okviru pruzanja medicinske pomoci omogucava upotrebu(NE UZIVANJE)opojnih
droga.NECE SE KAZNITI-znaci nema KD.STAV5-obavezno izricacnje mere bezbednosti oduzimanja predmeta-opojnih
droga. (1) Ko navodi drugog na uivanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uiva on ili drugo lice ili stavi na
raspolaganje prostorije radi uivanja opojne droge ili na drugi nain omoguduje drugom da uiva opojnu drogu,kaznide
se zatvorom od est meseci do pet godina.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu ili prema
vie lica ili je izazvalo naroito teke posledice, uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(3) Ako je usled
izvrenja dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt nekog lica,uinilac de se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.(4)
Za delo iz st. 1. i 2. ovog lana nede se kazniti zdravstveni radnik koji u okviru pruanja medicinske pomodi omogudava
upotrebu opojnih droga. (5) Opojne droge oduzede se.
29.ZAJEDNICKI CLAN 259-TESKA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI-ST1 I ST2-umisljajni oblici ovih KD.U odnosu na TEZU
POSLEDICU koja se sastoji u teskoj telesnoj povredi/teskom narusavanju zdravlja nekog lica(STAV1) ili u smrti jednog ili
vise lica(STAV2) MORA postojati NEHAT.ST3 I ST4-nehatni oblici ovih KD.Posledica-teska telesna povreda/tesko
narusenje zdravlja nekog lica(STAV3)ili u smrti nekog lica(STAV4).U odnosu na osnovno delo I u odnosu na tezu posledicu
MORA postojati NEHAT. (1) Ako usled dela iz l. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2, 257. stav 1. i 258.
stav 1. ovog zakonika, neko lice bude teko telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko narueno, uinilac de se kazniti
zatvorom od jedne do osam godina. (2) Ako je usled dela iz l. 249, 251. st. 1. i 2, 252, 254, 255. stav 1, 256. st. 1. i 2,
257. stav 1. i 258. stav 1. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do
dvanaest godina.(3) Ako usled dela iz l. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika
neko lice bude teko telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko narueno, uinilac de se kazniti zatvorom do tri
godine.(4) Ako je usled dela iz l. 251. stav 3, 255. stav 2, 256. stav 3, 257. stav 2. i 258. stav 2. ovog zakonika nastupila
smrt, uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
NESAVESNO PRUZANJE LEKARSKE POMOCIKD ima 2 OSNOVNA OBLIKA koji se razlikuju prema tome ko moze biti
IZVRSILAC.STAV1-PRVI OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA postavljena je ALTERNATIVNO I postoji onda kada lekar pri
pruzanju lekarske pomoci:1.primeni ocigledno nepodobno sredstvo,2.primeni ocigledno nepodoban nacin lecenja,3.ne
primeni odgovarajuce higijenske mere,4.uopste nesavesno postupa.Sva 4 oblika radnje izvrsenja moraju biti preduzeta U
TOKU LECENJA/PRUZANJA LEKARSKE POMOCI.LECENJE-obuhvata postavljanje dijagnoze I primenu terapije.Postavljanje
pogresne dijagnoze takodje spada u RADNJU IZVRSENJA.NEPODOBNO SREDSTVO-ono sredstvo koje prema pravilima
lekarske struke nije predvidjeno za lecenje odredjene bolesti-trazi se da bude OCIGLEDNO NEPODOBNO(upadljiva greska
koja grubo krsi pravila medicinske struke I nauke).OCIGLEDNO NEPODOBAN NACIN LECENJA-slicno kao kod
NEPODOBNOG SREDSTVA mora postojati visok stepen nepodobnosti lecenja.NEPRIMENJIVANJE ODGOVARAJUCIH
35

HIGIJENSKIH MERA-ovaj oblik radnje izvrsenja moze se javiti I kao radnja izvrsenja kod oblika ovog KD iz st2 tako da
pored lekara I drugi zdravstveni radnici mogu biti saizvrsioci.UOPSTE NESAVESNO POSTUPA-podrazumevaju se 2
situacije:1neprimenjivanje ocigledno podobnog sredstva/nacina lecenja ili opsta nesavesnost koja se ne odnosi samo na
postupak lecenja.Kod obe situacije zahteva se VISI STEPEN NESAVESNOSTI.POSLEDICA kd iz st 1-pogorsanje zdravstvenog
stanja nekog lica.STAV2-DRUGI OSNOVNI OBLIK-razlika u odnosu na st1 je u tome sto ga moze izvrsiti BILO KOJI
ZDRAVSTVENI RADNIK(lice koje obavlja odredjene poslove u oblasti pruzanja medicinske pomoci ili u oblasti neke druge
zdravstvene delatnosti a nije lekar.)RADNJA IZVRSENJA-sastoji se u PRUZANJU MEDICINSKE POMOCI/NEGE/VRSENJU
DRUGE ZDRAVSTVENE DELATNOSTI.Trazi se da je IZVRSILAC postupao OCIGLEDNO NESAVESNO.POSLEDICA kdpogorsanje zdravstvenog stanja nekog lica prouzrokovanog radnjom izvrsenja.Za oblike iz st1 I 2 potrebannje UMISLJAJ I
to EVENTUALNI UMISLJAJ(da je direktan umisljaj bilo bi drugo kd).STAV3-NEHATNI OBLIK-razlikuje se u odnosu na
prethodna u pogledu oblika krivice.Moguc je SVESNI I NESVESNI NEHAT.SVESNI NEHAT-ucinilac svestan da nesavesno
postupa ali olako drzi da do posledice nece doci.NESVESNI NEHAT-nema te svesti vec kod njega postoji mogucnost I
duznost da predvidi nastupanje posledice.U slucaju nastupanja TEZIH POSLEDICA postojace kvalifikovani oblici iz cl.259
Nesavesno pruanje lekarske pomodilan 251.(1) Lekar koji pri pruanju lekarske pomodi primeni oigledno nepodobno
sredstvo ili oigledno nepodoban nain leenja ili ne primeni odgovarajude higijenske mere ili uopte oigledno
nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoranje zdravstvenog stanja nekog lica,kaznide se zatvorom od tri meseca do
tri godine.(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznide se i drugi zdravstveni radnik koji pri pruanju medicinske pomodi ili
nege ili pri vrenju druge zdravstvene delatnosti oigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoranje
zdravstvenog stanja nekog lica.(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinjeno iz nehata,uinilac de se kazniti novanom
kaznom ili zatvorom do jedne godine.
NEUKAZIVANJE LEKARSKE POMOCIKD ima OSNOVNI OBLIK I 2 KVALIFIKOVANA OBLIKA.STAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA
IZVRSENJA sastoji se u odbijanju da se ukaze lekarska pomoc licu kome je takva pomoc potrebna a koje se nalazi u
neposrednoj opasnosti za zivot.ODBIJANJE-kod ovog KD ne mora biti eksplicitno,dovoljno je umisljajno propustanje da se
ukaze lekarska pomoc.LEKARSKA POMOC-obuhvata samo onu pomoc koja je neophodna da se otkloni neposredna
opasnost po zivot-u bilo koje vreme na bilo kom mestu.RADNJA IZVRSENJA je radnja necinjenja(propustanja)-u obzir
uzeti sve okolnosti datog slucaja.PASIVNI SUBJEKT ovog KD(objekt radnje)jeste lice kome je potrebna lekarska pomoc I
koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za zivot.Oba uslova MORAJU biti kumulativno ostvarena.IZVRSILAC KD moze biti
SAMO lekar-pa I oni lekari koji se ne bave lekarskom praksom.STAV2-TEZI OBLIK-potrebno da je usled kd iz st1 doslo do
TESKE TELESNE POVREDE/TESKOG NARUSAVANJA ZDRAVLJA lica kome pomoc nije ukazana.Radi se o KD kvalifikovanom
tezom posledicom-ucinilac u odnosu na nju mora postupati iz nehata.STAV3-NAJTEZI OBLIK-kada lice kome nije ukazana
lekarska pomoc umre.U odnosu na tezu posledicu ucinilac mora postupati iz nehata. Neukazivanje lekarske pomodi
lan 253.(1) Lekar koji protivno svojoj dunosti odbije da ukae lekarsku pomod licu kojem je takva pomod potrebna, a
koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za ivot ili opasnosti nastupanja teke telesne povrede ili tekog naruavanja
zdravlja,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(2) Ako usled dela iz stava 1. ovog lana lice kojem nije
ukazana lekarska pomod bude teko telesno povreeno ili mu zdravlje bude teko narueno,uinilac de se kazniti
zatvorom od est meseci do pet godina.(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana nastupila smrt lica kome nije ukazana
lekarska pomod,uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
NADRILEKARSTVO I NADRIAPOTEKARSTVOSTAV1-RADNJA IZVRSENJA KD NADRILEKARSTVA predstavlja bavljenje
lecenjem/bavljenje pruzanjem medicinske pomoci od strane lica koje nema propisanu strucnu spremu.Ovo KD je
KOLEKTIVNO-sva pojedinacna dela smatraju se JEDNIM KD(prividni realni sticaj).BAVLJENJE mora biti izvrseno vise
puta.LECENJE I PRUZANJE MEDICINSKE POMOCI-one delatnosti koje bi inace obavljao lekar I drugo osoblje.RADNJA
IZVRSENJA-lecenje I pruzanje medicinske pomoci bice radnja izvrsenja I kada se preduzimaju u skladu sa pravilima
medicinske struke.Kod ALTERNATIVNE MEDICINE-ako se uzme da neki od tih postupaka predstavljaju lecenje postojala bi
radnja izvrsenja ovog KD.POSLEDICA KD jeste apstraktna opasnost po zdravlje ljudi.IZVRSILAC-lice koje se bavi lecenjem a
nema diplomu zavrsenog medicinskog/stomatoloskog fakultet a takodje I lice koje pruza druge vidove medicinske
pomoci a nema zavrsenu odgovarajucu srednju strucnu spremu.STAV2-RADNJA IZVRSENJA KD NADRIAPOTEKARSTVA je
bavljenje spravljanjem/bavljenje izdavanjem lekova.Radnja izvrsenja je postavljena ALTERNATIVNO.IZVRSILAC-lice koje
se bavi izdavanjem/spravljanjem lekova a nema diplomu zavrsenog farmaceutskog fakulteta.OBJEKT RADNJE su
lekovi.LEK-pojam treba sire tumaciti znaci I supstance koje ne moraju imati svojstvo leka ali su namenjene lecenjuOBA
36

KD mogu se uciniti SAMO SA UMISLJAJEM.U SLUCAJU TEZE POSLEDICE postojace KVALIFIKOVANI OBLICI KD propisani
zajednickim odredbama cl.259 st1 I 2. Nadrilekarstvo i nadriapotekarstvolan 254.(1) Ko se bez odgovarajude strune
spreme bavi leenjem ili pruanjem drugih medicinskih usluga, kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do tri
godine.(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznide se i ko se bez odgovarajude strune spreme bavi spravljanjem ili
izdavanjem lekova.
PROIZVODNJA I STAVLJANJE U PROMET SKODLJIVIH PROIZVODA STAV1-RADNJA IZVRSENJA postavljena je
ALTERNATIVNO I sastoji se u proizvodnji radi prodaje,samoj prodaji ili stavljanju u promet na drugi nacin skodljive
zivotne namirnice jela ili pica,skodljivog leka ili medicinskog sredstva ili drugih skodljivih proizvoda.Za postojanje KD
dovoljna je JEDNA radnja a vise radnji takodje predstavljaju JEDNO KD.OBJEKT RADNJE-skodljiva namirnica jelo ili
pice,skodljiv lek, ili medicinsko sredstvo ili drugi proizvodi-NE SPADAJU proizvodi koji su skodljivi ali je njihov promet
dozvoljen(alkohol,duvan).DRUGI PROIZVODI-svaki proizvod sa kojim covek u toku koriscenja ima neposredan telesni
kontakt.POSLEDICA KD-apstraktna opasnost.IZVRSILAC-bilo koje lice ali pre svega lica koja proizvode navedene
predmete/prodaju ih/na drugi nacin stavljaju u promet.Mogu biti I odgovorna lica u pravnom licu koja se bave tom
delatnoscu.STAV2-NOVI OBLIK-2 RADNJE IZVRSENJA:1.-stavljanje u promet zivotnih namirnica jela pica leka ili
medicinskog sredstva bez izvrsenog pregleda od strane ovlascenog lica kad je taj pregled propisima predvidjen.2.stavljanje u promet zivotnih namirnica jela ili pica leka ili medicinskog sredstva kome je istekao rok upotrebe-nebitno da
li je nakon isteka roka proizvod postao skodljiv ali ako je protek roka upotrebe doveo do toga da proizvod postane
skodljiv postojace kd Iz st1.STAV3-NEHATNI OBLIK.U slucaju nastupanja teze posledice POSTOJACE KVALIFIKOVANI
OBLICI PROPISANI CL259. Proizvodnja i stavljanje u promet kodljivih proizvodalan 256.(1) Ko proizvodi radi prodaje,
prodaje ili stavlja u promet kodljive ivotne namirnice, jelo ili pide, lek ili medicinsko sredstvo ili druge kodljive
proizvode,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.(2) Ko ivotne namirnice, jelo ili pide,
lek ili medicinsko sredstvo stavlja u promet bez izvrenog pregleda od strane ovladenog lica kad je taj pregled propisima
predvien, ili ih stavlja u promet poto im je istekao rok upotrebe,kaznide se zatvorom do tri godine i novanom
kaznom.(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana uinjeno iz nehata,uinilac de se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do
jedne godine.(4) Proizvodi iz st. 1. i 2. ovog lana oduzede se.
30.ZAGADJENJE ZIVOTNE SREDINEOBJEKT ZASTITE KD-osnovno pravo coveka na zdravu I relativno ocuvanu prirodnu
sredinu.STAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA sastoji se u zagadjenju vazduha vode ili zemljista u vecoj meri il ina
sirem podrucju-svaka ona radnja koja moze prouzrokovati POSLEDICU KD koja se sastoji u zagadjenju vazduha vode ili
zemljista u vecoj meri ili na sirem prostoru.KD postoji ako je do zagadjenja doslo krsenjem propisa o zastiti ocuvanju I
unapredjenu zivotne sredine.STAV2-NEHATNI OBLIK-razlikuje se samo prema obliku kriviceSTAV3-TEZI OBLIK-od
osnovnog se razlikuje po tome sto je za njegovo postojanje potrebno nastupanje TEZE POSLEDICE-da je doslo do
unistenja ili ostecenja zivotinjskog ili biljnog sveta VELIKIH RAZMERA ili do zagadjenja zivotne sredine u toj meri da su za
njegovo otklanjanje potrebni duze vreme ili veliki troskovi.STETA VELIKIH RAZMERA>4.000.000DIN(moze se prigovoriti
da neki insekti,biljke imaju malu trzisnu vrednost-potrebno unistenje velikog broja).STAV4-NEHATNI OBLIK
KVALIFIKOVAN TEZOM POSLEDICOM-ukoliko je usled izvrsenja NEHATNOG OBLIKA doslo do unistenja/ostecenja
zivotinjskog/biljnog sveta VELIKIH RAZMERA ili do zagadjenja zivotne sredine u toj meri da su za negovo otklanjanje
potrebni duze vreme/veliki troskovi.STAV5-u slucaju da se sud opredeli za izricanje uslovne osude za dela st1-4 uciniocu
moze postaviti obavezu da u odredjenom roku preduzme odredjene propisane mere zastite,cuvanja I unapredjenja
zivotne sredine. U slucaju da je usled kd nastupila SMRT jednog ili vise lica ili da je doslo do teske telesne povrede
postojace STICAJ sa odgovarajucim KD. Zagaenje ivotne sredinelan 260.(1) Ko kredi propise o zatiti, ouvanju i
unapreenju ivotne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljite u vedoj meri ili na irem prostoru,kaznide se zatvorom od
est meseci do pet godina i novanom kaznom.(2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno iz nehata,uinilac de se
kazniti novanom kaznom ili zatvorom do dve godine.(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog lana dolo do unitenja ili
otedenja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo
otklanjanje potrebni due vreme ili veliki trokovi,uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom
kaznom.(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog lana dolo do unitenja ili otedenja ivotinjskog ili biljnog sveta velikih
razmera ili do zagaenja ivotne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni due vreme ili veliki
trokovi,uinilac de se kazniti zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.(5) Ako izrekne uslovnu osudu
37

za dela iz st. 1. i 4. ovog lana, sud moe odrediti obavezu uiniocu da u odreenom roku preduzme odreene propisane
mere zatite, ouvanja i unapreenja ivotne sredine.
31.IZAZIVANJE OPSTE OPASNOSTI KD iz ovog clana je opste-njegova karakteristika je SUPSIDIJARNOST-ono ce postojati
samo ako nisu ispunjeni uslovi za neko drugo KD iz ove glave.IZAZIVANJE OPSTE OPASNOSTI je delikt zapreke kod koga
represija dolazi iz preventivnih razloga.U okviru ovog clana se razlikuju 4 oblika KD izazivanja opste
opasnosti:osnovni,posebni,2teza.STAV1-OSNOVNI OBLIK-KD se sastoji u izazivanju opasnosti za zivot/telo ljudi ili za
imovinu veceg obima pozarom,poplavom eksplozijom otrovom otrovnim gasom radioaktivnim ili drugim jonizujucim
zracenjem elektricnom energijom motornom silom ili kakvom drugom opsteopasnom materijom ili opsteopasnim
sredstvom.Neophodno je da je izazvana opsta opasnost za zivot individualno neodredjenog broja lica odn.pojedinog ali
individualno neodredjenog lica ili individualno odredjenog ali neogranicenog kruga licaRADNJA IZVRSENJA-kod osnovnog
oblika podrazumeva vise mogucnosti-OPSTEOPASNA RADNJA/OPSTEOPASNO SREDSTVO moze se smatrati svaka
radnja/svako sredstvo koje je podesno da izazove konkretnu opasnost za zivot/telo ljudi ili za imovinu veceg
obima.POZAR-izazivanje vatre na nekom predmetu I njegovo nekontrolisano sirenje-bitno je da process preraste u
stihijski.Moze se izazvati na tudjoj I na svojoj imovini.Ako je na svojoj-potrebno da dobije nekontrolisane razmere I
izazvao opasnost za zivot ili telo ljudi ili tudju imovinu u vecem obimu(moze biti pokretna I nepokretna).POPLAVAispustanje vode izvan njenih prirodnih/vestackih granica koje se mogu oznaciti kao podobne da izazovu opstu
opasnost.Po pravilu,treba da se radi o poplavi vodom(veca kolicina) a ne drugom tecnom materijom .EKSPLOZIVNE
MATERIJE-mehanicko delovanje do kog dolazi zbog iznenadnog I nekontrolisanog sirenja nekog tela uz prasak koje
izaziva opstu opasnost.OTROVI-supstance prirodnog ili sintetickog porekla koje mogu ugroziti zivot.GASOVI-materije u
gasovitom stanju,za postojanje KD trazi se da su otrovni.RADIOAKTIVNO ILI DRUGO JONIZUJUCE ZRACENJE-radioaktivni
materijaliMOTORNA SILA-snaga koja se stvara pod dejstvom materija koje motor stavljaju u pogon.POSLEDICA kd je
KONKRETNA OPASNOST-da je postojala stvarna opasnost za dobra koja se u zakonu navode I da je do povrede moglo
svakog trenutka da dodje-opasnost za zivot ljudi/njihov telesni integritet ili konkretna opasnost za imovinu veceg
obima(>1.200.000DIN).STAV2-POSEBNI
OBLIK-KD
moze
uciniti
sluzbeno/odgovorno
lice
odredjenim
delatnostima(nepostavljanjem propisanih uredjaja za zastitu od pozara).Zahteva se da je time izazvana opasnost za
zivot /telo ljudi ili imovinu veceg obima.KD je blanketarnog karaktera.IZVRSILAC-samo sluzbeno/odgovorno lice.
STAV3-TEZI OBLIK-kad su KD iz st1 I 2 ovog clana ucinjena na mestu gde je okupljen VECI BROJ ljudi(kvalifikatorna
okolnost).VECI BROJ LJUDI>10lica.STAV4-NAJTEZI OBLIK-ako je kd iz st1 ucinjeno upotrebom vatrenog oruzja.Sva KD su
svrsena kad je postojala mogucnost da dodje do povrede zivota/tela ili ostecenja imovine veceg obima.IZVRSILAC,osim u
st2,moze biti SVAKO LICE.Oblici KD ST1-4 mogu se izvrsiti sa UMISLJAJEM a KD iz st1,3 I 4 mogu se izvrsiti I iz NEHATAkako svesni tako I nesvesni.KVALIFIKOVANI OBLICI-ako je nastupila teska telesna povreda nekog lica/imovinska steta
velikih razmera,ako je nastupila SMRT jednog/vise lica.STETA VELIKIH RAZMERA>6.000.000DIN(1) Ko poarom,
poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujudim zraenjem, elektrinom
energijom, motornom silom ili kakvom drugom opteopasnom radnjom ili opteopasnim sredstvom izazove opasnost za
ivot ili telo ljudi ili za imovinu vedeg obima,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina i novanom kaznom.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog lana kaznide se slubeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane ureaje za zatitu od
poara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizujudih zraenja, elektrine energije ili
drugih opasnih sredstava ili ove ureaje ne odrava u ispravnom stanju ili ih u sluaju potrebe ne stavi u dejstvo ili
uopte ne postupa po propisima ili tehnikim pravilima o merama zatite i time izazove opasnost za ivot ili telo ljudi ili
za imovinu vedeg obima.(3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog lana uinjena na mestu gde je okupljen vedi broj ljudi,uinilac
de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novanom kaznom.(4) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno
upotrebom vatrenog oruja,uinilac de se kazniti zatvorom od dve do deset godina.(5) Ako je delo iz st. 1, 3. i 4. ovog
lana uinjeno iz nehata,uinilac de se kazniti zatvorom do tri godine.
32.KRIVICNA DELA PROTIVOPSTE SIGURNOSTI-U krivina dela protiv opte sigurnosti spadaju postupci kojima neko
ugroava ivot i telo ljudi ili imovinu, kao i postupci kojima se oteava ili onemogudava odbrana od takvih
situacija.Izazivanje opte opasnostiOvde je re o podmetanju poara, izazivanju poplava, eksplozija, izlivanju otrova u
okolinu, izazivanju zraenja ili o bilo kojoj opteopasnoj radnji ili koridenju opteopasnih sredstava usled kojih je nastala
opasnost za ivote ljudi ili opasnost od povrede/trovanja, kao i veda opasnost po imovinu. Opteopasno znai ono to
nije usmereno na ugroavanje nijedne osobe konkretno, nego je opasno za bilo koga ko se sluajno tu zadesi.Ovo
krivino delo ini i slubeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane ureaje za zatitu od ovakvih situacija, te
38

ureaje ne dri u ispravnom stanju ili ih ne upotrebi u sluaju potrebe, ili na neki drugi nain kri propise i pravila o
zatiti, pa time dovede ljude i imovinu u opasnost.Kazna je do pet godina zatvora i novana kazna. Ako je na opasnom
mestu bio okupljen vedi broj ljudi, ili je dolo do tekih telesnih povreda ili velike imovinske tete, kazna je do osam
godina zatvora. Ukoliko je krivac koristio vatreno oruje, kazna je do deset godina, a ako je neko zbog svega toga umro
do 12 godina zatvora.Za sluaj da je ovo krivino delo uinjeno nenamerno, iz nehata, predviena je blaa kazna, do
tri godine zatvora, odnosno do pet godina u sluaju tekih telesnih povreda ili velike imovinske tete i do osam godina u
sluaju smrti.Unitenje i oteenje javnih ureaja Zatvorom do pet godina, a za nehat novano ili zatvorom do jedne
godine, kanjivo je unitenje, otedenje, uklanjanje, menjanje ili na drugi nain injenje neupotrebljivim javnih ureaja i
instalacija za vodu, struju, gas, toplotu i telekomunikacije, ako je time napravljen poremedaj u ivotu graana ili radu
privrede. Ako je dolo do tekih telesnih povreda ili velike imovinske tete, kazna je do osam godina zatvora (do pet
godina u sluaju nehata), a ukoliko je neko zbog svega toga umro do 12 godina zatvora (za nehat do osam
godina).Oteenje brana, nasipa i vodoprivrednih objekataUnitenje, otedenje ili onesposobljavanje brana, nasipa i
drugih vodoprivrednih objekata, kao i ureaja za zatitu od prirodnih nepogoda, na primer, lansirne rampe za
protivgradne rakete, kanjava se novano i zatvorom do tri godine. Ako je objekat odnosno ureaj bio od vedeg
znaaja, kazna je do pet godina, a ako je sve to uinjeno iz nehata, kazna je novana ili zatvor do tri godine.Unitenje,
oteenje i uklanjanje znakova kojima se upozorava na opasnostKo uniti, oteti ili ukloni znak kojim se upozorava na
kakvu opasnost, bide kanjen novano ili zatvorom do tri godine.Zloupotreba telekomunikacionih znakovaAko iz ale
poalje meunarodni telekomunikacioni znak za opasnost (kao SOS), a opasnosti nema, ili, naprotiv, putem
telekomunikacija javi da neka opasnost ne postoji iako to nije tano, kao i ukoliko na bilo koji drugi nain zloupotrebi
meunarodni komunikacioni znak, preti ti kazna do tri godine zatvora, a ako je zbog toga nastupila veda opasnost po
ljude ili imovinu do pet godina.Ukoliko je dolo do tekih telesnih povreda ili velike imovinske tete, kazna je do osam
godina zatvora, a ako je neko zbog svega toga umro do 12 godina zatvora.Neotklanjanje opasnostiUkoliko neko zna
da postoji poar, poplava, eksplozija, saobradajna nezgoda ili neka druga opasnost po ivot ili telo ljudi ili imovinu vedeg
obima, a to ne prijavi nadlenom organu ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to mogao da uini bez
opasnosti po sebe i druge ljude, moe biti osuen na novanu kaznu ili do dve godine zatvora.U sluaju da neko sprei
drugog da preduzme ove mere, moe biti kanjen zatvorom do pet godina.Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivom i
zapaljivim materijalomZabranjeno je nepropisno skladitenje, dranje, prevoz ili predaja eksplozivnih i lako zapaljivih
materija na prevoz javnim prevoznim sredstvom, kao i donoenje takvih materija na mesta gde se okuplja vedi broj ljudi.
Kazna je novana ili do dve godine zatvora.Kanjivo je i donoenje zapaljivih materija u jame sa zapaljivim gasom,
ugljenom prainom, kao i na naftna i gasna polja kazna je do pet godina zatvora, a za nehat novana ili do tri
godine. Isto se kanjava i ulazak u skladite eksplozivnih sredstava bez pridravanja mera zatite.Neovlaeno
pribavljanje i ugroavanje bezbednosti nuklearnim materijamaMalo je ljudi koji mogu da dospeju u takvu situaciju, ali
da kaemo i to: Ko silom ili pretnjom, izvrenjem krivinog dela ili na drugi protivpravan nain pribavi, poseduje, koristi,
prevozi, daje drugom nuklearne materije ili omogudava drugom da do njih doe, kaznide se zatvorom do tri
godine.Kanjiva je i pretnja upotrebom nuklearnih materija da bi se neko prinudio da uini ili ne uini neto to de
ugroziti bezbednost ljudi kazna je do deset godina zatvora.U oba sluaja, ako nastupi teka telesna povreda ili velika
imovinska teta, kazna je do 12 godina zatvora, a ako neko umre do 15 godina zatvora.
33.UGROZAVANJE
JAVNOG
SAOBRACAJAOvo
KD
ima
osnovni(STAV1),tezi(STAV2)
I
nehatni(privilegovani)oblik(STAV3).Najtezi oblik predvidjen u cl297 sa drugim teskim oblicima iz ove glave
STAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA-sastoji se u nepridzavanju saobracajnih propisa-to je svaka radnja ucesnika u
saobracaju na putevima koja je suprotna saobracajnim propisima-znaci da je kd BLANKETARNOG karaktera(a to dalje
znaci da postojanje radnje izvrsenja zavisi od mnogobrojnih propisa kojima se regulise saobracaj na putevima).Poseban
znacaj za postojanje radnje izvrsenja ima NACELO POVERENJA:ucesnik u saobracaju se moze pouzdati da ce se drugi
ucesnici u saobracaju pridrzavati saobracajnih propisa.Za ovo nacelo vaze ogranicenja:1.ako je ucesniku u saobracaju
jasno da se drugi ucesnik ne ponasa po propisima duzan je preduzeti sve da do saobracajne nezgode ne dodje,2.u
odnosu na odredjenu kategoriju lica(deca pre svega) ne moze se ocekivati da ce se ponasati u skladu sa saobracajnim
propisima pa nacelo poverenja u odnosu na njih NE VAZI.KD moze biti izvrseno SAMO NA PUTU-nije potrebno da se radi
samo o javnom putu.POSLEDICA KD iz st1 sastoji se u konkretnoj opasnosti po zivot/telo ljudi/imovinu veceg
obima.IMOVINA VECEG OBIMA>1.200.000DIN.Za postojanje ovog KD neophodno je I ostvarenje OBJEKTIVNOG USLOVA
KAZNJIVOSTI-nastupanje LAKE TELESNE POVREDE/prouzrokovanje imovinske stete >200.000DIN.Sporno pitanje-da li
39

objektivini uslov inkriminacije mora nastupiti na istom objektu radnje u odnosu na koji je nastupila opasnost-trebalo bi
uzeti da ne mora.IZVRSILAC KD iz st1 jeste UCESNIK U SAOBRACAJU NA PUTEVIMA-moze biti I pesak.ukoliko lice pozajmi
vozilo drugom licu koje ne zna da vozi/vozilo neispravno,ovo lice u odredjenim uslovima moze biti SAIZVRSILAC.Za KD st1
potreban je UMISLJAJ.Za razgranicenje eventualnog umisljaja I svesnog nehata najcesci kriterijum je
BEZOBZIRNOST.BEZOBZIRNOST-postoji kada se neko ponasa u saobracaju tako da uopste ne vodi racuna o interesima I
dobrima drugih ucesnika u saobracaju.Da bi se iskljucili slucajevi gde se bezobzirnost javlja I kod nehata treba traziti za
umisljaj VISOK STEPEN BEZOBZIRNOSTI.Kriterijum grube bezobzirnosti ukljucuje I NORMATIVNI ASPEKT-vrednovanje
ponasanja ucinioca u saobracaju.ALKOHOLISANOST-samo ako je pracena krsenjem I drugih saobracajnih propisa u meri I
na nacin da se moze doci do zakljucka o postojanju visokog stepena bezobzirnosti moze se raditi o UMISLJAJU-u
suprotnom ne moze se izjednaciti sa umisljajeM.KRIVICA se mora procenjivati SAMO u odnosu na OSNOVNU POSLEDICU
KD (konkretnu opasnost).Nema KD ako je greska drugog uocena ali vozac nije izabrao najbolje resenje da izbegne
saobracajnu nezgodu.Prema NACELU OGRANICENOG POVERENJA vozac motornog vozila je duzan da predvidi
nepropisno ponasanje drugog ucesnika samo onda kada je prema okolnostima konkretnog slucaja I iskustvu ocigledno
da se moze ocekivati takvo nepropisno ponasanje drugog ucesnika.STAV2-TEZI OBLIK-postoji u slucaju ugrozavanja
zeleznickog,brodskog,tramvajskog,trolejbuskog,autobuskog saobracaja ili saobracaja zicarom.Osnovna razlika u odnosu
na KD iz st1 je u pogledu VRSTE SAOBRACAJA koji se ugrozava.RADNJA IZVRSENJA-bilo koja radnja kojom se ugrozava
neka od navedenih vrsta saobracaja.KD je BLANKETARNOG karaktera.POSLEDICA-ista kao I kod KD iz st1.Za postojanje
KD NIJE POTREBNO da je ostvaren OBJEKTIVNI USLOV KAZNJIVOSTI.Razgranicenje sa KD izazivanje opste opasnosti vrsi
se po tome je li to ucinjeno kroz neku od vrsta saobracaja navedenih u cl289.STAV3-NEHATNI OBLIK-razlikuje se od KD
st1 I 2 samo prema OBLIKU KRIVICE,nema svoje samostalno bice. (1) Uesnik u saobradaju na putevima koji se ne
pridrava saobradajnih propisa i time tako ugrozi javni saobradaj da dovede u opasnost ivot ili telo ljudi ili imovinu vedeg
obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku tetu koja prelazi iznos od
dvesta hiljada dinara,kaznide se zatvorom do tri godine.(2) Ko se ne pridrava saobradajnih propisa i time ugrozi
elezniki, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski saobradaj ili saobradaj iarom tako da dovede u opasnost ivot ili
telo ljudi ili imovinu vedeg obima,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog lana
uinjeno iz nehata,uinilac de se kazniti novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
34.NEPRUZANJE POMOCI LICU POVREDJENOM U SAOBRACAJNOJ NEZGODIKD ima OSNOVNI(STAV1) I 2 TEZA
OBLIKA(ST2 I 3).RADNJA IZVRSENJA se sastoji u OSTAVLJANJU BEZ POMOCI LICA od strane vozaca motornog
vozila/drugog prevoznog sredstva kojim je to lice povredjeno /ciju je povredu tim sredstvom prouzrokovao.RADNJA
IZVRSENJA KD je PROPUSTANJE(necinjenje) ali se KUMULATIVNO zahteva da je prethodno izvrsilac prouzrokovao
povredu pasivnog subjekta .NEBITNA je TEZINA I PRIRODA POVREDE.KD postoji I onda kada su povrede bile
SMRTONOSNE(smrt
bi
sigurno
nastupila).OSTAVLJANJE
BEZ
POMOCI-na
vise
nacina:najcesce
UDALJAVANJEM,ostajanjem na mestu gde se dogodio udes bez pokazivanja namere da se pruzi pomoc,ili ostajanjem uz
povredjeno lice ne preduzimajuci nista(radnja necinjenja).RADNJA IZVRSENJA ne postoji kada lice koje je prouzrokovalo
povredu nije izabralo najbolji nacin za pruzanje pomoci.Potrebno je da lice koje je povredu prouzrokovalo U STANJU da
pruzi pomoc.KD je DOVRSENO ostavljanjem bez pomoci povredjenog lica-ne zahteva se nastupanje konkretne opasnosti
za povredjenog.IZVRSILAC moze biti samo VOZAC motornog vozila/drugog prevoznog sredstva kojim je naneta povreda
licu koje se ostavlja bez pomoci.Saputnici mogu biti PODSTREKACI,ne mogu biti izvrsioci.SUBJEKTIVNU STRANU KD cini
UMISLJAJ koji mora da obuhvati I svest o tome da je izvrsilac prevoznim sredstvom kojim je upravljao naneo povredu
nekom licu.ST2 I 3-TEZI OBLICI-postoje ako je usled nepruzanja pomoci nastupila TESKA TELESNA POVREDA(ST2) ili SMRT
povredjenog lica(ST3).KD je kvalifikovano TEZOM POSLEDICOM tako da u odnosu na tesku telesnu povredu ili smrt
povredjenog lica MORA POSTOJATI NEHAT izvrsioca. Nepruanje pomodi licu povreenom u saobradajnoj nezgodi
lan 296.(1) Voza motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomodi lice koje je tim prevoznim
sredstvom povreeno ili iju je povredu tim sredstvom prouzrokovao,kaznide se novanom kaznom ili zatvorom do tri
godine.(2) Ako je usled nepruanja pomodi nastupila teka telesna povreda povreenog lica,uinilac de se kazniti
zatvorom od est meseci do pet godina.(3) Ako je usled nepruanja pomodi nastupila smrt povreenog lica,uinilac de se
kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

40

35.TESKA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRACAJA-CL297POSLEDICA KD-sastoji se u KONKRETNOJ

OPASNOSTI-dovodjenju u opasnost zivota ili tela ljudi ili imovine VECEG obima odnosno dovodjenja u opasnost
vazdusnog saobracaja u konkretnom slucaju.Ukoliko dodje do povrede zasticenog dobra(nastupanja teze
posledice)postojace neki od oblika KD.Postoje 4 OBLIKA KD:1.ako je osnovno delo izvrseno sa UMISLJAJEM a teza
posledica se sastoji u TESKOJ TELESNOJ POVREDI nekog lica/imovinskoj steti VELIKIH RAZMERA,2.ako je osnovno delo
izvrseno sam UMISLJAJEM a teza posledica se sastoji u nastupanju SMRTI jednog/vise lica,3.ako je osnovno delo izvrseno
iz NEHATA,a teza posledica se sastoji u TESKOJE TELESNOJ POVREDI nekog lica/imovinskoj steti VELIKIH RAZMERA,4.ako
je osnovno delo izvrseno iz NEHATA a teza posledica se sastoji u nastupanju SMRTI jednog/vise lica.IMOVINSKA STETA
VELIKIH RAZMERA>6.000.000DIN. Teka dela protiv bezbednosti javnog saobradajalan 297.(1) Ako je usled dela iz l.
289. st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili
imovinska teta velikih razmera,uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.(2) Ako je usled dela iz l. 289.
st. 1. i 2, 290. st. 1. i 2, 291. stav 1. i 295. st. 1. i 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vie lica,uinilac de se kazniti
zatvorom od dve do dvanaest godina.(3) Ako je usled dela iz l. 289. stav 3, 290. stav 3, 291 stav 2. i 295. stav 3. ovog
zakonika nastupila teka telesna povreda nekog lica ili imovinska teta velikih razmera,uinilac de se kazniti zatvorom do
etiri godine.(4) Ako je usled dela iz l. 289. stav 3, 290. stav 2, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt
jednog ili vie lica,uinilac de se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.(5) U sluajevima iz st. 1. do 4. ovog lana
izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom obavezno je.
36.ORUZANA POBUNAZa postojanje KD potrebno je da je oruzana pobuna upravljena na ugrozavanje ustavnog
uredjenja,bezbednosti ili teritorijalne celine Srbije-sto je fakticko pitanje-suprotstavljanje pojedinacnim merama
izvrsne/sudske vlasti NISU ovo KD.Nebitan stepen organizovanosti.KD ima 2 oblika koji se razlikuju samo po UCINIOCU.
STAV1-OSNOVNI OBLIK-UCINILAC je lice koje ucestvuje u oruzanoj pobuni-svako lice koje na bilo koji
nacin,neposredno/posredno ucestvuje/uzima ucesca u oruzanoj pobuni.STAV2-TEZI OBLIK-UCINILAC je ORGANIZATOR
pobune-lice koje organizuje,priprema I planira oruzanu pobunu.Kolovodja se ne izdvaja posebno od ostalih ucesnika.
Za postojanje KD potreban UMISLJAJ koji mora obuhvatiti I okolnost da je sama oruzana pobuna upravljena na to
ugrozavanje.PRIPREMANJE je KAZNJIVO.KVALIFIKOVANI OBLIK-predvidjen u cl321 ali SAMO u st3 ako je KD izvrseno za
vreme NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI,RATNOG STANJA,ORUZANOG SUKOBA/VANREDNOG STANJA. Oruana pobuna
lan 311.(1) Ko uestvuje u oruanoj pobuni koja je upravljena na ugroavanje ustavnog ureenja, bezbednosti ili
teritorijalne celine Srbije,kaznide se zatvorom od tri do petnaest godina.(2) Organizator pobune,kaznide se zatvorom
najmanje pet godina.
37.TERORIZAM-u najsirem smislu predstavlja vrstu borbe za ostvarivanje politickih ciljeva putem
nasilja,zastrasivanja,otmica,ucena I sl.RADNJA IZVRSENJA KD sastoji se u preduzimanju neke opsteopasne
radnje(npr.izazivanje eksplozije/pozara/bilo koja radnja kojom se moze izvrsiti I KD izazivanje opste
opasnosti).OPSTEOPASNA RADNJA-stvaranje stanja konkretne opasnosti za zivot/telo ljudi/imovinu.Tim aktima se po
pravilu ostvaruje I bice nekog drugog KD ali NEMA STICAJA sa tim drugim KD.RADNJA IZVRSENJA moze biti I sama
PRETNJA da ce se preduzeti neka opsteopasna radnja(npr.pretnja da ce se upotrebiti nuklearno,hemijsko/bakteriolosko
opsteopasno sredstvo.RADNJA IZVRSENJA mora biti uzrok POSLEDICE KD-mora biti podobna da se njom stvori osecanje
nesigurnosti kod gradjana(subjektivno stanje koje se ispoljava u osecanju straha I ugrozenosti njihovih osnovnih pravazivota,tela,slobode).POKUSAJ postoji kada je preduzeta/zapoceta neka od navedenih radnji u nameri ugrozavanja
ustavnog uredjenja/bezbednosti Srbije ali nije doslo do osecanja straha/nesigurnosti kod gradjana-nije nastupila
POSLEDICA.SUBJEKTIVNI ELEMENT-za KD potrebno da je RADNJA IZVRSENJA preduzeta sa NAMEROM ugrozavanja
ustavnog uredjenja/bezbednosti Srbije.KD se moze izvrsiti SAMO sa DIREKTNIM UMISLJAJEM.PRIPREMANJE KD je
KAZNJVO.KVALIFIKOVANI OBLIK-cl321-ukoliko je doslo do TEZIH POSLEDICA(SMRT 1/vise lica,opasnost za zivot
ljudi,teska nasilja,velika razaranja,ugrozavanje bezbednosti ekonomske ili vojne snage zemlje,umisljajno lisenje zivota
nekog lica),kada je KD ucinjeno za vreme neposredne ratne opasnosti,ratnog stanja,oruzanog sukoba ili vanrednog
stanja.Ovo KD ima slicnosti sa KD medjunarodnog terorizma,razlika-u pogledu ZASTITNOG OBJEKTA I usmerenosti
NAMERE
kao
SUBJEKTIVNOG
OBELEZJA
bica
KD.
Terorizam
lan 312.Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije izazove eksploziju ili poar ili preduzme neku
drugu opteopasnu radnju ili izvri otmicu, uzimanje talaca ili samovoljno liavanje slobode nekog lica ili drugi akt nasilja
ili preti preduzimanjem kakve opteopasne radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriolokog ili drugog
41

opteopasnog sredstva i time izazove osedanje straha ili nesigurnosti kod graana,kaznide se zatvorom od pet do
petnaest godina.
38.SABOTAZA-ometanje/onemogucavanje rada na prikriven nacin.RADNJA IZVRSENJA je odredjena POSLEDICNO-sastoji
se u prouzrokovanju na prikriven,podmukao/drugi slican nacin stete>1.500.000DIN za drzavni organ/organizaciju u kojoj
izvrsilac radi/za drugi drzavni organ/organizaciju.KD se moze izvrsiti JEDINO u vrsenju sluzbene duznosti/radne obaveze
izvrsioca.Bice KD sadrzi I POSLEDICU:nastupanje stete>1.500.000DIN.Zahteva se UMISLJAJ I SUBJEKTIVNI ELEMENT koji
se sastoji u NAMERI ugrozavanja ustavnog uredjenja/bezbednosti Srbije.Pripremanje KD je KAZNJIVO.KVALIFIKOVANI
OBLIK-cl321-STAV1kada je KD za POSLEDICU imalo SMRT1/vise lica/izazvalo opasnost za zivot ljudi/bilo praceno teskim
nasiljima/velikim razaranjima/dovelo do ugrozavanja bezbednosti,ekonomske/vojne snage zemlje.STAV2-NAJTEZI OBLIKukoliko je pri vrsenju KD neko lice sa umisljajem liseno zivota.STAV3-NAJTEZI OBLIK-ukoliko je KD izvrseno za vreme
neposredne ratne opasnosti,ratnog stanja,oruzanog sukoba/vanrednog stanja. Sabotaalan 314.Ko u nameri
ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije na prikriven, podmukao ili drugi slian nain u vrenju svoje
slubene dunosti ili radne obaveze prouzrokuje tetu koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara za dravni organ
ili organizaciju u kojoj radi ili za drugi dravni organ ili drugu organizaciju,kaznide se zatvorom od pet do petnaest godina.
39.SPIJUNAZA-KD napada bezbednost drzave.Grupni zastitni objekt ove glave ne obuhvata situaciju kada se spijunaza
vrsi na racun neke druge drzave.KD ima OSNOVNI,3POSEBNA I KVALIFIKOVANI OBLIK.STAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA
IZVRSENJA sastoji se u sapostavanju,predaji/cinjenju dostupnim tajnih vojnih,ekonomskih/sluzbenih
podataka/dokumenata stranoj drzavi/stranoj organizaciji/licu koje im sluzi.RADNJA IZVRSENJA-javlja se u 3
OBLIKA:saopstavanje,predaja,cinjenje dostupnim.SAOPSTAVANJE-posredno/neposredno obavestavanje navedenih
subjekata o tajnim podacima preduzeto usmeno,pismeno ili bilo kojim sredstvom komuniciranja.PREDAJA-dostavljanje
tajnih podataka u izvornom obliku.CINJENJE DOSTUPNIM-sve druge radnje koje ne predstavljaju
SAOPSTAVANJE/PREDAJU.OBJEKT KD-tajni podaci/dokumenti koji sadrze tajne podatke koji su vojne,ekonomske ili
sluzbene prirode.SUBJEKTIVNI ELEMENT-mora postojati UMISLJAJ koji treba da obuhvati SVEST o tome da su
podaci/dokumenti tajni I SVEST I VOLJU da se oni predaju,saopstavaju/cine dostupnim navedenim subjektima.STAV2PRVI POSEBAN OBLIK-kada neko stvara obavjestajnu sluzbu u Srbiji/rukovodi tom sluzbom za racun strane
drzave/organizacije.STAV3-DRUGI POSEBAN OBLIK-stupanje u stranu obavjestajnu sluzbu/prikupljanje podataka za
nju/pomaganju njenog rada na drugi nacin.Podaci koji se prikupljaju NE MORAJU biti TAJNI.STAV4-TRECI POSEBAN
OBLIK-pribavljanje tajnih podataka/dokumenata u nameri da se saopste/predaju stranoj drzavi,stranoj organizaciji/licu
koje im sluzi.Ovo KD predstavlja PRETHODNI STADIJUM-podaci jos nisu predati vec se pribavljaju u nameri da se to ucini.
Za sva 3 posebna oblika potreban je UMISLJAJ.STAV5-KVALIFIKOVANI OBLIK-ukoliko je KD iz st1i 2 prouzrokovalo TESKE
POSLEDICE za bezbednost,ekonomsku/vojnu moc zemlje.CL321STAV3-NAJTEZI OBLIK-kada je KD(bilo kog oblika)ucinjeno
za vreme neposredne ratne opasnosti,ratnog stanja,oruzanog sukoba/vanrednog stanja.PRIPREMNE RADNJE za st1 I st2
su KAZNJIVE.STAV6-da bi se podatak/dokument smatrao tajnim NIJE DOVOLJNO da su oni na osnovu zakona,drugog
propisa/odlukom nadleznog organa I zvanicno proglaseni tajnim nego se zahteva I to da se radi o
podacima/dokumentima cije bi odavanje prouzrokovalo/moglo da prouzrokuje stetne posledice ze
bezbednost,odbranu/za politicke,vojne/ekonomske interese zemlje pijunaalan 315.(1) Ko tajne vojne, ekonomske ili
slubene podatke ili dokumente saopti, preda ili uini dostupnim stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im
slui,kaznide se zatvorom od tri do petnaest godina.(2) Ko za stranu dravu ili organizaciju stvara obavetajnu slubu u
Srbiji ili njom rukovodi,kaznide se zatvorom od pet do petnaest godina.(3) Ko stupi u stranu obavetajnu slubu, prikuplja
za nju podatke ili na drugi nain pomae njen rad, kaznide se zatvorom od jedne do deset godina.(4) Ko pribavlja tajne
podatke ili dokumente u nameri da ih saopti ili preda stranoj dravi, stranoj organizaciji ili licu koje im slui,kaznide se
zatvorom od jedne do osam godina.(5) Ako su usled dela iz st. 1. i 2. ovog lana nastupile teke posledice za bezbednost,
ekonomsku ili vojnu mod zemlje,uinilac de se kazniti zatvorom najmanje deset godina.(6) Tajnim se smatraju oni vojni,
ekonomski ili slubeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadlenog organa donesenim
na osnovu zakona proglaeni tajnim, a ije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje tetne posledice za
bezbednost, odbranu ili za politike, vojne ili ekonomske interese zemlje.
40.IZAZIVANJE NACIONALNE,RASNE I VERSKE MRZNNJE I NETRPELJIVOSTISTAV1-OSNOVNI OBLIK-RADNJA IZVRSENJA
JE postavljena ALTERNATIVNO kao izazivanje/raspirivanje nacionalne,rasne/verske mrznje/netrpeljivosti.KD postoji I u
42

situaciji kada ne postoji nacionalna,rasna verska mrznja/netrpeljivost pa se ona izaziva kao I u situaciji kada ona postoji
kao latentno stanje pa se ona dalje raspiruje.MRZNJA-jako negativno osecanje.NETRPELJIVOST-niza po snazi od
mrznje.Iako sporno PREZIR nije dovoljan za postojanje ovog KD.Za postojanje DOVRSENOG KD nije neophodno da je
radnja izvrsenja izazivanja dovela do mrznje/netrpeljivosti,ili da je radnja raspirivanja povecala intenzitet postojece
mrznje/netrpeljivosti-za DOVRSENO KD NE TRAZI SE POSLEDICA kao ni CILJ.PASIVNI SUBJEKT-narodi I etnicke zajednice
koje zive u Srbiji-ako ne zive nema KD.NAROD-obuhvata I nacionalne manjine.U pogledu KRIVICE potreban je UMISLJAJdovoljan je I EVENTUALNI UMISLJAJ.STAV2-TEZI OBLIK-prema sredstvu I nacinu izvrsenja-postoji ako je KD ucinjeno
prinudom,zlostavljanjem,ugrozavanjem sigurnosti,izlaganjem poruzi nacionalnih,etnickih/verskih simbola,ostecenjem
tudjih stvari,skravljenjem spomenika,spomen-obelezja/grobova.STAV3-NAJTEZI OBLIK s obzirom na okolnosti-vrsenje KD
zloupotrebom polozaja/ovlascenja ili s obzirom na POSLEDICE do kojih je doslo(neredi,nasilje,ili druge teske posledice za
zajednicki zivot naroda nacionalnih manjina ili etnickih grupa koje zive u Srbiji). Izazivanje nacionalne, rasne i verske
mrnje i netrpeljivostilan 317.(1) Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost meu
narodima ili etnikim zajednicama koje ive u Srbiji,kaznide se zatvorom od est meseci do pet godina.(2) Ako je delo iz
stava 1. ovog lana uinjeno prinudom, zlostavljanjem, ugroavanjem sigurnosti, izlaganjem poruzi nacionalnih, etnikih
ili verskih simbola, otedenjem tuih stvari, skrnavljenjem spomenika, spomen-obeleja ili grobova, uinilac de se kazniti
zatvorom od jedne do osam godina.(3) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog lana vri zloupotrebom poloaja ili ovladenja ili ako je
usled tih dela dolo do nereda, nasilja ili drugih tekih posledica za zajedniki ivot naroda, nacionalnih manjina ili
etnikih grupa koje ive u Srbiji, kaznide se za delo iz stava 1. zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 2.
zatvorom od dve do deset godina.
41.DIVERZIJA - Pojam, karakteristike i sredstva izvrenja.Krivino delo diverzije, moe se izvriti-ruenjem, -paljenjem i
unitavanjem ili otedenjem navedenih objekata.Bitan uslov za postojanje ovog krivinog djela je da je ono uinjeno u
namjeri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti R.Srpske, to u postupku razjanjavanja i dokazivanja treba i
utvrditi jer, u suprotnom, nede postojati ovo krivino delo.Pod radnjom ruenj podrazumjeva se upotreba neke
mehanike sile za unitenje ili otedenje odreenih objekata, dok se pod radnjom paljenja smatra dovoenje pojedinih
objekata u vezu sa vatrom i njihovo djelimino ili potpuno unitenje sagorjevanjem.Imajudi u vidu razne objekte napada i
njima prilagoene radnje izvrenja, moe se govoriti o ekonomskoj, vojnoj i politikoj diverziji, a cilj je uvek napad na
postojedi drutveno politiki sistem i ugroavanje spoljne i unutranje bezbednosti. Akt izvrenja diverzije podrazumjeva
visok stepen spremnosti i organizovanosti uinilaca kao i organizacije koja stoji iza njih.Za izvrenje diverzije
upotrebljavaju se razna sredstva: -minsko eksplozivna, -eksplozivi u vrstom plastinom i tenom obliku, -kao i bombe
velike razorne modi. Diverzijalan 313.Ko u nameri ugroavanja ustavnog ureenja ili bezbednosti Srbije ruenjem,
paljenjem ili na drugi nain uniti ili oteti industrijski, poljoprivredni ili drugi privredni objekat, saobradajno sredstvo,
ureaj ili postrojenje, ureaj sistema veze, ureaj javne upotrebe za vodu, toplotu, gas ili energiju, branu, skladite,
zgradu ili kakav drugi objekat koji ima vedi znaaj za bezbednost ili snabdevanje graana ili za privredu ili za
funkcionisanje javnih slubi, kaznide se zatvorom od pet do petnaest godina.

43