1.

UVOD
Koluvijalni proces je geomorfoloki proces koji nastaje pod neposrednim dejstvom
gravitacije. Gravitacija je univerzalno razvijen i svuda prisutan faktor i predstavlja posredan
agens svih geomorfolokih procesa. U koluvijalnom procesu sila gravitacije predstavlja,
meutim, neposredan agens.
Padine i kosine nalaze se u stanju prirodne ravnotee. Kada se ravnotea iz bilo kog razloga
narui, dolazi do gravitacionog pokreta stenskih masa i nastaje koluvijalni proces. Uzroci
naruavanja prirodne ravnotee padina i kosina mogu biti endogenog(unutranjeg) ili
egzogenog(spoljanjeg) porekla. Najei endogeni uzroci su zemljotresi i vulkanske erupcije.
Egzogene uzroke ini razvoj praktino svih geomorfolokih procesa.
Pri naruavanju stabilnosti padina i kosina poseban znaaj ima ljudska delatnost(antropogeni
faktor). Optereenje padine izgradnjom objekata, ili uvoenjem otpadnih voda, zasecanja i
podsecanja padina i sline aktivnosti veoma su est uzrok naruavanja prirodne ravnotee i
pokreta stenske mase pod neposrednim dejstvom gravitacije, tj. nastanka koluvijalnog
procesa.
Koluvijalni proces ima, kao i deluvijalni i proluvijalni, bitne karakteristike padinskih procesa:
ogranien je vremenski i prostorno i u kratkim vremenskim intervalima obnovljiv.
Specifinost ini razvoj na veoma malim prostorima, koji se najee mere dekametrima i
hektometrima. Erozioni oblici tu se, po pravilu, ne mogu jasno izdvojiti od akumulacionih.
Kinetika energija, u zavisnosti od naina kretanja i koliine pokrenutog materijala, varira u
veoma velikom intervalu.

2.Mehanizam koluvijalnog procesa

Naruavanjem prirodne ravnotee padina ili kosina dolazi, pod dejstvom gravitacije, do
pokreta stenske mase. Tim pokretanjem stvara se erozija, tj. razaraju se postojei oblici padine
i stvaraju novi, erozioni oblici. Materijal se transportuje na vrlo kratkom rastojanju i odlae
se, prekrivajui postojee i obrazujui nove, akumulacione oblike. Mali prostor na kojem se
ceo proces odvija, obino od metarskih do hektometarskih dimenzija, uslovljava formiranje
sloenih oblika, koji sadre najee meusobno neodvojive, erozione i akumulacione oblike.
Gravitaciona kretanja stenske mase mogu biti spora (delapsiona) i brza( kolapsiona).
2.1.Spora (delapsiona) kretanja
Spora, ili delapsiona gravitaciona kretanja stenske mase imaju brzine koje, okvirno, variraju u
rasponu od 0.001 mm/dan do 10 m/dan. Po mehanizmu pokreta, izdvajaju se etiri vida
kretanja: klienje, puzanje, teenje i osipanje.
2.2.Brza (kolapsiona) kretanja
Brza ili kolapsiona kretanja podrazumevaju nagle pokrete stenske mase niz strme padine.
Brzine tih pokreta mere se metrima po sekundi. Kao primer kolapsionih kretanja izdvaja se
odronjavanje stenske mase.
Svaki vid kretanja materijala, delapsioniog ili kolapsionog, stvara odreene oblike. Tako,
prilikom klienja nastaju klizita, pri puzanju puzita, teenje stvara tecita, osipanjem nastaju
sipari, a odronjavanjem odroni.

3.Pojam klizita
Pod klizitem podrazumevamo stenovitu ili rastresitu masu koja odvojena od podloge, pod
uticajem gravitacije, klizi po kliznoj povrini. Klizita predstavljaju jedan od vidova erozije.
Klizite na naem jeziku ili na drugim jezicima: (eng. Landslide, fr. Glissement de terrain,
nem. Rutschung, rus. Opolzen) je termin za stenovitu ili rastresitu stensku masu odvojenu od
podloge koja pod uticajem gravitacije klizi niz padinu1.
Klienje ne mora da se kree po jasno definisanoj povrini (klizna povrina) i tada se sredina
po kojoj se odvija kretanje tela klizita naziva klizna zona. Klizite je jedan od
geomorfolokih oblika koluvijalnog procesa i geodinamiki proces u inenjerskoj geologiji.
Klienje se moe odvijati na veoma razliitim brzinama, od najsporijih kada se kretanje tla ne
primeuje, do veoma brzog kada je mogu nastanak velikih teta i mogu biti ugroeni ivoti
ljudi.
U starijoj literaturi na srpskom jeziku za klizite se esto koristio i izraz "urvina", koja se u
sutini odnosi na pojavu odrona a ne klizita.

Geoloka terminologija i nomenklatura VIII-2 Inenjerska geologija, Zavod za regionalnu geologiju i

paleontologiju Rudarsko-geolokog fakulteta, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1978.

4.Geneza klizita
Klizita su odraz neravnotee (nestabilnosti) u tlu. Kao to svako telo tei da iz stanja labilne
ravnotee pree u stanje stabilne ravnotee, tako i klizite klienjem nanie tei da zauzme
ravnoteni poloaj odnosno da pree u stanje stabilne ravnotee.
Uslovi za nastanak i razvoj klizita(Slika1.) su:
geoloki (povoljan litoloki sastav, slojevitost, stepen litifikacije, pukotine)
geomorfoloki (nagib padine, duina povrine klizanja)
hidrogeoloki (nivo i reim podzemnih voda)
klimatski i meteoroloki (koliina padavina, naglo topljenje snega)
vegetacioni (sastav umskog sklopa)
antropogeni uticaji (zasecanje noice padine pri graevinskim radovima, natapanje
zemljita otpadnim vodama, nasipanje materijala na padinama, sea uma)
7. drugi uticaji (zemljotres, podlokavanje noice klizita, uticaj promene nivoa
akumulacije, vibracije usled saobraaja i dr.)
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Slika1.Uslovi za nastanak klizita (http://geounda.com/en/geologija/klizista/)

Klizita su uvek posledica neke neravnotee ( nestabilnosti ) unutar tla. Ona predstavljaju
"pokuaj" tla da doe u ravnoteno (stabilno) stanje. Obino se aktiviraju posle velikih kia ili
naglih otapanja snega.
Da bi nastalo klizite neophodna su 2 elementa:
1. Padina
2. Voda

Meutim, i ako postoji padina natopljena vodom, ne znai da e obavezno doi do nastanka
klizita. Na nastanak klizita utiu brojni faktori kao to su: sastav tla, nagib padine, nivo
podzemnih voda, stepen oteenja tla tektonskim kretanjima ili ljudskim aktivnostima,
zemljotresi, vulkani, optereenost padine vetakim objektima (putevi, zgrade... .), itd.
U ( litolokom ) sastavu tla, gline zauzimaju izuzetno znaajno mesto u nastanku klizita.
Gline imaju sposobnost da upijaju vodu i bubre ( mogu da uveaju zapreminu 3 - 4 puta ).
Mada klizita mogu da nastanu i na relativno blagim padinama, rizik raste sa nagibom terena.
Klizita po pravilu nastaju sa podizanjem nivoa podzemnih voda.
Na pojavu klizita takoe moe da ima znaajan uticaj i tektonika terena. Recimo, ako
slojevitost prati padinu, ravni slojevitosti lako mogu da postanu i povrine klienja. Tektonska
kretanja mogu da dovedu do poremeaja tla i do naruavanja ravnotee, to moe da dovede
do pojave klizita.
Do naruavanja ravnotee terena veoma esto moe da dovede i ljudska aktivnost. Izgradnja
objekata na neodgovarajuim mestima moe da dovede do preoptereenja padine, to moe da
inicira nastanak klizita. Takodje, izgradnjom pojedinih objekata na neadekvatnom nestu
moe doi do zapreavanja podzemnih vodotokova, to moe da dovede do nakupljanja
prevelike koliine vode u tlu padine. Raskopavanje kao i nagomilavanje vee koliine tla na
odreenim mestima moe da dovede do naruavanja ravnotee na padini, i do pojave klizita.
- Zemljotresi mogu da poremete ravnoteu padine i da dovedu do pojave klizita. Zemljotresi
sa magnitudom veom od 4, se nazivaju "inicijatori klizita".

5. Elementi klizita
Elementi klizita su:
1. Oiljci - markantna skokovita obeleja
a. eoni
b. Boni
c. Sekundarni
2. Klizna povrina - povrina po kojoj se odvija kretanje tela klizita
3. Telo - pokrenuti materijal
4. Uvala - udubljenje pri vrhu klizita
5. Trbuh (istrbuenje) - breuljkaste pojave na telu klizita
6. Noica - najnii deo
7. Pukotine - obino tenzione pri vrhu klizita

Slika2. Elementi klizit

(www.inzenjerskageologija.org)

Slika 3. Elementi klizita

(www.geologija.org)

Klizite moe imati sve elemente jasno definisane i kao takve prepoznatljive na terenu ili neki
od elemenata mogu biti nepotpuno izraeni ili delom zamaskirani (npr. preoravanjem njiva).
Samo telo klizita odlikuje se raznim mikroreljefnim oblicima i pojavama kao to su:
ispupenja i ovalne depresije esto ispunjene vodom, talasi, terasasta zaravnjenja, pukotine
izdizanja, smicanja (stepeniasta) uleganja i dr.

6. Tipovi klizita
Razliita priroda, tanije fitocenoloki sklop vegetacije i pedoloki sastav zemlje,klima i
izuzetna sloenost procesa, raznovrsni oblici kretanja i veliki broj drugih inilaca koji utiu na
nastanak i mehanizam klizita uslovili su nastanak velikog broja klasifikacije i podele.
Podela klizita se sastoji od2:
1. Podela prema dubini klizne povrine - Prema dubini klizne povrine klizita se dele
na:
1. povinska (<1m)
2. plitka (1-5m)
3. duboka (5-20m)
4. vrlo duboka (>20m)
2. Podela prema koliini pokrenute mase - Prema koliini pokrenute (klizee) mase
klizita se dele na:
1. mala (do nekoliko hiljada m3)
2. srednja (do nekoliko desetina hiljada m3)
3. velika (do nekoliko stotina hiljada m3)
4. vrlo velika (do nekoliko miliona m3)
2

sh.wikipedia.org/wiki/Klizi%C5%A1te

3. Podela prema mestu nastanka na padini - Prema mestu i uzroku nastanka klizita se
dele na:
1. delapsivna - klizite nastaje u noici padine usled podsecanja i razvija se
(navie) uz padinu
2. detruzivna - klizite nastaje u viim delovima padine, vri pritisak na nie
slojeve optereujui ih i razvija se nanie
4. Podela prema vremenu nastanka - Prema vremenu nastanka klizita se dele na:
1. primarna - na terenima koji nisu ranije bili zahvaeni klizitima
2. sekundarna - u okviru terena koji je ranije bio zahvaen klizanjem.
5. Podela prema strukturi i sastavu padine - Prema strukturi i sastavu padine klizita
se dele na:
1. asekventna - u jednorodnim i neslojevitim stenama
2. konsekventna - pojava klizanja je predisponirana nagibom slojeva ili sistema
pukotina prema nagibu padine
3. insekventna - klizna ravan preseca slojeve razliitog sastava bez obzira na
predisponiranost u sklopu terena.
6. Podela prema strukturi i veliini - Prema strukturi i veliini klizita mogu biti:
1. klizita smee vrstih stena
2. klizajui blokovi
3. klizni potoci
4. povrinska teenja male dubine pod uticajem padavina i podzemnih voda
5. povrinsko teenje male dubine pod uticajem samo atmosferskih padavina
6. manja otkidanja po zahvatu i dubini - blago zatalasane povrine padina
7. Podela prema mehanizmu
1. klizanje
2. teenje
3. sloeno kretanje
8. Podela prema obliku klizne povrine, reljefu i nainu kretanja - Prema obliku
klizne povrine, reljefu i nainu kretanja postoje sledei tipovi klizita:
1. Slojna
2. Vieslojna
3. Rotaciona
4. Stepeniasta (kaskadna)
5. Blokovska
6. Potoasta
9. Po mestu pojavljivanja
1. nadvodna
2. podvodna klizita

7. Sanacija i prevencija klizita

Pokazalo se da je mnogo jeftinije i efikasnije preduprediti klizista nego ih kasnije sanirati.
Glavna mera prevencije je eliminisanje faktora nastanka klizita. Poto je voda jedan od
glavnih faktora klizita, treba posvetiti posebnu panju odvodnjavanja terena sklonih ovoj
pojavi.
U tom cilju, u urbanim sredinama se mora voditi rauna o izgradnji odgovarajueg
kanalizacionog sistema.Septike jame i neispravne kanalizacije, destabilizuju teren. Tamo gde
je to mogue treba saditi vegetaciju koja ima veliku sposobnost apsorpcije suvine vlage, npr.
topola(Populus-alba,Populus-nigra).
8

ume imaju sposobnosta da stabilizuju tlo i svojim korenjem. Meutim, vegetacija nije od
prevelike pomoi kod velikih klizita, jer klizna povrina klizita moe da bude na dubini
veoj od dubine korenja. Tada dolazi do pokretanja celih uma. Klizita u umama su praena
nakrivljivanjem drvea i ta pojava se naziva "pijana uma".
Kad doe do pokretanja klizita, u nekim sluajevima nije mogue izvriti sanaciju dok se
klizita ne zaustave ( Takav je sluaj u mestu Bogdanje, pored Trstenika. Zbog klizita duine
oko 2 km, moralo je da bude raseljeno gotovo celo naselje ). U borbi protiv klizita, najee
se vre raskopavanja, pobadaju se ipovi, grade potporni zidovi i vri se
drenaa(odvodnjavanje) terena(Slika 4.), uklanjanje nestabilnih delova terena(Slika5.) i
sidrenje nestabilnih slojeva(Slika 6). (cementiranje raspucalih stena u usecima da ne dodje do
obruavanja). Nedavno je patentirana i nova metoda sanacije zasnovana na zameni jona
natrijuma u glinama, pomou struje, tkz. "jonska metoda" dr Ljubinka Ilia.

Slika 4. Dreniranje klizita(http://geo.zastite.org)

Slika 5. Uklanjanje nestabilnih delova terena (http://geozastite.org)

Slika 6. Sidrenje nestabilnih slojeva (http://geozastite.org)

8. Klizita u svetu i u Srbiji

Klizite je globalni problem koji se javljaja irom sveta, a i kod nas. Procenjuje se da u svetu
na godinjem nivou teta izazvana klizitima prelazi vie milijardi dolara. Takoe svake
godine u svetu od ove pojave strada na hiljade ljudi. Da bi se tete umanjile, vano je upoznati
se sa ovom elementarnom nepogodom i izbegavati gradnju na ugroenom podruju.

Slika 7. Mapa klizita (http://wikipedia.org)

Poetak 2006. godine u naoj zemlji je obeleila aktivacija velikog broja klizita. tete koje su
ona izazvala bile su ogromne. Uzrokovala su ak i raseljavanje celih delova naselja. O
klizitima se puno prialo u medijima, meutim, pria o klizitima je ipak ostala na neki nain
nedoreena.
Srbija spada u podruja prilino ugroena ovom pojavom. Oko 30% nae zemlje je podlono
klizitima. Samo na teritoriji Beograda postoji vie od 750 klizita a u Srbiji ak oko 36 000.
U Beogradu u ugroenija podruja spadaju(Slika 8.) Karaburma, Mirijevo i delovi Zvezdare,
Grocka, Vina, Umka, Ritopek, Vinjica, Slanci, a aktiviranje klizita, u 90 odsto sluajeva,
izaziva ljudski faktor.

10

Slika 8 Mesta klizita u Beogradu (www.blic.rs)

I pored brojnosti i teta koje nastaju usled aktiviranja klizita, tek prole godine Direkcija za
graevinsko zemljite i izgradnju Beograda izradila je Katastra klizita. Poreenja radi, za
praenje zemljotresa, organizovana je i opremljena kompletna sluba na nivou drave, iako
ukupna teta koju prouzrokuju klizita u Beogradu, nekoliko puta premauje tetu koju
izazove zemljotres u prestonici.
Prvo istraivanje klizita raeno je 1969. godine i tada je registrovano oko 2.000 klizita.
Tada je strogo naloeno planerima da izbegavaju gradnju na nestabilnim terenima, na
pojedinim delovima Ritopeka, Velike i Male Motanice, Vine, Grocke, Umke, Slanaca,
Vinjice, Zemuna, Obrenovca, delove kod Mokrolukog potoka i naselja Beli potok na
Vodovcu, dok je Mirijevo prepoznato kao naselje pod klizitem, koje se moe prilagoditi za
izgradnju. Naalost, kontrole i istraivanja nisu nastavljena, pa se sve zavrilo na prvoj fazi
rada. Pojave koje su nastale u meuvremenu, kao to je stvaranje novih klizita ili sanacije
pojedinih, nigde nisu evidentirane.
Najei uzrok aktiviranja klizita, u vie od 90 odsto sluajeva, su neadekvatna projektna
reenja i nain graenja. Objekti koji su izgraeni na tlu koje nije pogodno za gradnju, svojom
teinom doprinose aktiviranju klienja, ali jo vie su krivi iskopi zemlje prlikom
fundiranja objekata, naroito ukoliko su duboki vie metara. Takoe, gradnja bez geolokih
istraivanja, plana, odgovarajuih dozvola i kontrola uvek se izvodi na sreu, uz mnogo
rizika, kako za samog izvoaa, tako i za okolne objekte. Jasno je da glad za graevinskim
zemljitem i neplanska izgradnja, bez odgovarajue infrastrukture, naroito kanalizacije,
doprinose inteziviranju klienja, odnosno treba oekivati vie takvih neprijatnih pojava
Neki grade na lokacijama koje su prepoznate kao klizite, bez graevinske dozvole i ne
pomiljaju na posledice. To je sluaj u svim delovima Zemuna, gde su sada ugroeni objekti.
Takoe, mnogo klizita pokrenu zaputene septike jame, neadekvatno uraena kina
kanalizacija, loe sprovedena i dotrajala kanalizaciona i vodovodna mrea. To je zbog toga to
graani esto zanemaruju izradu projektne dokumentacije, tehnike provere terena i ne
potuju uslove izgradnje.

11

8.1. Umka
Trenutno najrizinija situacija je u Umci,(Slika 9) gde se na klizitu nalazi oko 20 kua. U
sluaju da doe do uruavanja samo jedne kue, proklizae celo naselje. (Slika10.) Postoje
periodi kad su pomeranja neprimetna, ali i periodi kad su toliko brzi da dolazi do ruenja
objekata (Slika11.) To je sluaj i sa Umkom, gde se nalazi klizite pod imenom Duboko.
Naime, istraivanjima je konstatovano da je to klizite bilo aktivno i u vreme Otomanske
vladavine. Pri gradnji uskotrane pruge za Sarajevo, ovo klizite je zaobieno izgradnjom
tunela. Tadanji planeri su klizite zaobili, a sada na toj lokaciji hoe da grade autoput za
Juni Jadran. Klizite je 1500 m dugako, a iroko 900 m i trouglastog je oblika, sa ukupnom
povrinom od 100ha, dubine 14 m, zapremine 14 000 000
. Pad klizita je 9.
Plan za reavanje ovog klizita je da se prvo sredi leva obala reke Save, poto se klizite
nalazi na desnoj obali ( gde treba da proe auto-put) i da se proiri korito. Drugi deo sanacije
je graenje velike kamene graare(nasipa) pored renog korita, koja bi bila potporni zid. Auto
put bi napravili od refundiranog peska.
Problem je kako nabaviti predvienu koliinu kamena i ta ako ne bude mogao da se doveze
rekom. Jer kamenolom Jelenska stena u Nacionalnom parku erdap godinje proizvodi
82.000 tona kamena. Ostatak kamena bi trebalo obezbediti iz drugih kamenoloma i prevesti
ga kopnenim putem, to poskupljuje transport.
Istraena je bila i pojava klizita, a to je ljudski faktor, tanije visok nivo podzemnih voda.
Klizite je otkriveno 1910. godine, a 2005.dolazi do podizanja reke Save i kue koje su bile tu
nestale su za par meseca. Uzrok pojavljivanja klizita se odvija izmeu lapora i glina. A pored
postojeih puteva nastale su generacija ograda tanije Gibonski zidovi. To su ustvari reetke
gde se stavlja tucani kamen koji dozvoljava proputanje vode, ali ne i obruavanje terena.

Slika 9. Mapa Umke,klizita Duboko i varijante auto puta Obrenovac-Beograd

(http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Do-Jadrana-preko-Save.lt.html)

12

Slika 10. Izgled kue na klizitu (Slikano na terenu)

Slika 11. Izgled kapije na klizitu (Slikano na terenu)

Slika 12. Gabionski zidovi pokraj puta na Umci (Slikano na terenu)

13

9.ZAKLJUAK
Priroda ima svoje zakone. Kada due vreme pada kia, kao to je to bilo 2005. godine, sledee
godine treba oekivati pojave klizita. Skoranje velike koliine kie pokrenule su klienje
terena veeg obima nego to bi to bilo da su u pitanju samo prologodinje padavine. I to
skoro u celoj Srbiji, gde do pomeranja terena dolazi, priblino, svakih desetak godina. Jednom
su neznatna, drugi put katastrofalna.
Za utvrivanje obima pomeranja sedimenata na padinama, naroito iznad velikih vodenih
tokova, danas se koriste brojne naune metode. Osim osnovnih istraivanja primenjuju se
geomorfoloka osmatranja i biostratigrafija. Uvek treba imati u vidu Koriolisovu silu, kojom
rotacija Zemlje dejstvuje na fluide (voda, vetar, morske struje i drugo). Zbog Koriolisovog
efekta, reke na severnoj polulopti skreu prema istoku i potkopavaju svoje zapadne padine
(kod nas: Tisa, Dunav, Sava, Morava). To je neprekidni proces koji se pojaava u kinim
godinama. Proces je izraeniji na obalama velikih reka, i to naroito ako su useene u
glinovite slojeve. Kad su obale izgraene od lesnih sedimenata, dolazi do odrona (Zemun
Gornji grad i drugo). Navejavanje lesne praine preko sedimenata podlonih klienju,
pogotovu ako su prethodno poremeeni, moe da umiri klizita. Sa druge strane, ljudska
nepanja dovodi do oivljavanja fosilnih klizita, za ta je najbolji primer Stara Karaburma u
Beogradu.
Na prostoru Srbije ima mnogo glinovitih sedimenata. Oni se razlikuju po starosti, mada svi
spadaju u toplu neogenu periodu koja je trajala od pre 22 do pre 2 miliona godina, kad je
poelo ledeno doba, i nainu postanka - svi spadaju u nekonsolidovane taloge. Naroito su
rasprostranjene tvorevine Srpskog jezera, iju je obalu Jovan Cviji definisao kao Makatski
abrazionu povr.
Glinoviti tereni su idealni pokretai klienja i klizita. Ali za pojavu klizita smo odgovorni
najvie i mi sami. Najei uzrok aktiviranja klizita, u vie od 90 odsto sluajeva, su
neadekvatna projektna reenja i nain graenja. Objekti koji su izgraeni na tlu koje nije
pogodno za gradnju, svojom teinom doprinose aktiviranju klienja, ali jo vie su krivi
iskopi zemlje prlikom fundiranja objekata, naroito ukoliko su duboki vie metara. Takoe,
gradnja bez geolokih istraivanja, plana, odgovarajuih dozvola i kontrola uvek se izvodi na
sreu, uz mnogo rizika, kako za samog izvoaa, tako i za okolne objekte. Jasno je da
glad za graevinskim zemljitem i neplanska izgradnja, bez odgovarajue infrastrukture,
naroito kanalizacije, doprinose inteziviranju klienja, odnosno treba oekivati vie takvih
neprijatnih pojava.
Kako bi se izbegla teta neophodna je pre svega preventiva prestanak gradnje na ovakvom
tlu, ukoliko nije sanirano, obnova vegetacije, jer je korenje armatura podloge. Tamo gde je
ve kasno, kao to su lokacije na Umci i Dubokom, jedino bi pomoglo da se zemljite
potpuno umiri, ali je to vrlo skup i zahtevan proces.

14

LITERATURA
Geoloka terminologija i nomenklatura VIII-2 Inenjerska geologija, Zavod za regionalnu
geologiju i paleontologiju Rudarsko-geolokog fakulteta, Univerzitet u Beogradu, Beograd,
1978.
Miroslav Markovi, Radmila Pavlovi, Tomas upkovi, 2003, GEOMORFOLOGIJA,
Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd
INTERNET LITERATURA
http://sh.wikipedia.org/wiki/Klizi%C5%A1te
http://www.geologija.org/articles/geo.php?j=en&t=2
http://krize.medijskestudije.org/2010/11/17/klizista-u-2010oj-godini/
http://www.planeta.org.rs/18/2%20geologija.htm

15