Kratak nauni lanak

Primljen: 10. april 2012.

UDC 24:172
316.74:2

Dragoslav Koovi1
Fakultet politikih nauka
Univerzitet u Beogradu

Socijalne vrednosti u filozofiji budizma*

Apstrakt
U ovom radu govorimo o budizmu, religiji bez Boga, ali vrlo bo
anstvenom tumaenju sveta i veoma racionalnoj osnovi koju ovo
uenje rasprostire, te vrednosti u radu prezentujemo kao celovit sistem koji daje smisao postojanja, funkcionisanja i objanjenja drutva
i pojedinca u njemu. U tom kontekstu ovaj rad polazi od filozofije
budizma koja odbacuje ekstremnost u miljenju i ponaanju, a razvija
filozofiju umerenosti, odnosno srednjeg puta, kojim se obezbeuje
dobra karma na osnovu: pravednosti, dunosti, dolinog ponaanja,
prirodnosti i prirode poretka. Da bi se ove vrednosti postigle i postale sastavni deo ovekovog ponaanja, u odnosu prema drugim
ljudima, potrebno je: moralno vladanje, moralna disciplina i intuitivna mudrost. I dalje, sistem neizbeno traga za dosezanjem stanja
slobode koja je mogua identifikovanjem patnje, uzroka patnje i
otklanjanjem patnje. Oito da ovo uenje polazi od vrednosti koje
su nesporne u socijalnoj politici (rad, sloboda, pravda, solidarnost,
humanizam), te, kao takve, pobuuju panju poslenika u teoriji i
praksi socijalne politike. Ujedno identifikuje uzroke koji dovode do
psihosocijalnih problema oveka i nudi nain na koji se ovi problemi
mogu otkloniti. Ovo uenje prua vrednu filozofiju za upotpunjavanje teorije socijalne politike u delu vrednosti, odnosno principa socijalne politike i vredan obrazac za metode socijalnog rada u delu
individualnog rada i rada sa grupom.
Kljune rei: budizam, tharma, srednji put, etiri svete istine, osmostruki put, patnja, nirvana, pravednost, dunost, dolino ponaanje,
moralno vladanje, moralna disciplina, intuitivna mudrost
1

E mail: dr_drale@ptt.rs

* Rad je nastao u okviru nauno-istraivakog projekta Univerziteta u Beogradu Fakulteta politikih nauka, Civilno drutvo i religija (evidencioni broj 179008), koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.

168

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

U ovom radu nastojimo da predoimo osnove budistikog uenja, prevashodno noeni idejom socijalnih vrednosti koje je ovo religijsko uenje iznedrilo.
elimo da, bar malo, pribliimo itaocu veoma prefinjen duh i intuitivnu snagu
dela azijskog promiljanja o oveku i drutvu, smislu postojanja i ovekovog
delovanja. Saoptimo autohtonost o njihovom nastanku i razvoju, te neizbean
uticaj, irenje i prihvatanje ovih vrednosti. Za nauku socijalne politike i socijalnog rada, i drutveni ivot uopte, od izuzetnog su znaaja dostignua religijske
filozofije istonih naroda i kultura. Zbog toga im, u ovom radu, posveujemo
dunu panju, pribliavajui evropskom prostoru socijalne vrednosti budizma.
Namera je da istaknemo socijalne vrednosti koje ni u jednoj kulturi ne proizvode sukobe i konflikte, ve otvaraju mogunosti meusobnog razumevanja,
tolerancije, saradnje i duhovnog oplemenjivanja. ini nam se da ova religijska
filozofija prua dobru osnovu za razvoj teorije socijalne politike i njene prakse i,
u isti mah, obezbeuje iroko duhovno polje za unapreivanje socijalnog rada.
Rasprostranjenost, mit i legenda
Budizam je etvrta po veliini religija na svetu, jer okuplja vie od 300 miliona sledbenika. Kao i druge religije, nije ograniena samo na prostor Azije. Ima
svojih pristalica u Evropi i SAD. Kulturno i umetniki je obogatio sve zemlje
u koje su vrednosti ovog uenja prihvaene. irenje budizma nikada nije bilo
zasnovano na primeni sile u preobraanju ili potinjavanju, to je u potpunoj
saglasnosti sa religijski veoma tolerantnom Azijom. Otac ove religije nikada
nije zapisivao svoje misli i tumaenja. Njegovi uenici su pamtili njegove rei
i prenosili ih usmenom tradicijom oko 500 godina, kada su prvi put zapisana uenja prosvetitelja (I vek n.e.). Do zapisivanja uenja budizam se razvijao
u dva osnovna pravca: theravadski, koji se doslednije drao Budinog uenja, i
mahajanski, koji ima slobodniju interpretaciju i primenu u praksi. U svakom
sluaju, budizam nema socijalne iskljuivosti, tako Buda (Sidharta Gautama)
kae: Moje uenje ne pravi razliku izmeu uzvienog i prizemnog, bogatog i
siromanog; poput neba prihvata svakoga; poput vode umiva svakoga. Dovoenje u vezu ove filozofske premise sa dravom kao oblikom drutvenog ivota
izgleda ovako: u politikom ivotu i drutvenoj organizaciji u pogledu stvaranja
i odravanja drutvenih zajednica odbacuje se primena sile, asimilacija i potinjavanje. Nesumnjivo da budizam nudi osnove pravedne drave i nesmetano
ostvarivanje politikih, ekonomskih i socijalnih prava. Spreava da se unutar
jedne drave, kako bi to Platon rekao, stvore dve (bogati i, na drugoj strani,
siromani) koje meusobno vode tihi ili otvoreni rat. U delu socijalne politike,
jedna od osnovnih vrednosti koja neguje ovo uenje jeste otklanjanje socijalnih
nejednakosti i stvaranje uslova da u organizovanoj drutvenoj zajednici svi ljudi

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

169

imaju sutinski, a ne samo formalno, iste mogunosti za sopstvenu drutvenu

promociju: vaspitanje, obrazovanje, moralno usavravanje i sl; socijalni rad kao
neobino vaan metod socijalne politike pristupa svakom ko je u stanju potrebe
bez razlike u odnosu na jezik, pol, veroispovest, poreklo, rasnu i drugu pripadnost.2 Budizam zbog toga veoma lako pleni i duhovno osvaja.
Usmena tradicija i predanja o dogaajima, a kasnije zabeleeni i dati u pisanoj formi, sadre dosta udesnih dogaanja koje budisti smatraju istorijskim
i istinitim. Prema budistikoj istorijskoj istini Sidhartina, majka kraljica Maja
bila je lepa i neustraiva ena. Jednoga dana osetila je duboki mir, spokoj i zadovoljstvo, a tokom noi usnila je san u kome slon sa est kljova nosi u surli lotosov
cvet i njime je dodirnuo po desnom boku. U tom trenutku je udesno zaet njen
sin.3 Ueni ljudi, na poziv njenog supruga Sudhodana, protumaili su da e na
svet doi sveti ovek i dobiti ime Sidharta, to znai onaj koji je postigao svoj
cilj. Po legendi, Buda je izaao iz majinog desnog boka i odmah je hodao bez
pomoi. Nainio je sedam koraka na sve etiri strane sveta, a iz njegovih tragova
nicali su cvetovi lotosa. U udesnom dogaaju dete je izgovorilo neu se vie
roditi, jer je ovo moje poslednje telo. Sada u unititi i iz korena iupati tugu
prouzrokovanu roenjem i smru. Nakon sedam dana po roenju Sidharte,
kraljica Maja je umrla, a mladi princ je odrastao pored tetke. Raanje i smrt
u socijalnoj politici su u grupi socijalnih rizika koji nalau poveane trokove.
Naime, raanje je eljeni in koji uzrokuje emotivno zadovoljstvo, radost i sreu
za pojedinca, porodicu i drutvo u celini (posebno u onim sredinama gde je
depopulacija prisutna). Uzrokuje poveane potrebe za: stambenim prostorom,
odeom, obuom, negom svake vrste, finansijskim sredstvima i sl.; socijalni rad,
kao praktina drutvena delatnost, zainteresovan je za stvaranje odgovarajuih
uslova i vri praenje i pruanje strune pomoi u materijalnom i duhovnom
pogledu kako bi se porodica i deca u njoj pravilno razvijali. Smrt je neeljeni
dogaaj, takoe neizbean rizik, zbog toga je u socijalnoj politici u delu socijalnog osiguranja predvieno osiguranje za sluaj smrti. Ovo osiguranje obezbeuje materijalnu sigurnost porodici koja je zateena ovim rizikom; socijalni rad
pomae porodici da odri valjano funkcionisanje izmeu njenih lanova, i u isti
mah ouva mreu socijalnih odnosa izvan porodice: kola, radne i druge obaveze
i uloge u uoj i iroj socijalnoj sredini, kao i pomo u ostvarivanju prava porodice
po osnovu ovog rizika.
2 U varijanti Zen-budizma razvija se praksa strogosti u vaspitanju, disciplini u ponaanju,
samokontroli i upranjavanju psihotehnika. Pogledati o tome: Miroljub Jevti, Politikologija
religije, Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd, 2009, str. 344.
3 Sadrajniju legendu o roenju Bude dao je Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga
Alfa, Beograd, 1995, str. 426.

170

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

ivot Bude i osnove njegovog uenja

Osniva budizma je Siddharta Gautama (560480 pre n.e.), kome je kasnije dato ime Buda, to na sanskritskom jeziku oznaava prosvetljenost, probuenost. Roen je u dananjem Nepalu, u mestu na plodnoj ravnici, nedaleko
od indijske granice. To je period velikih duhovnih i intelektualnih previranja na
irokom prostoru indijskog potkontinenta. Indusi su ve u to vreme bili veoma
intelektualan narod. Uprkos tome to je Buda roen u kasti ratnika u porodici
rade u Kapilavastu, princ je inspiraciju za svoje uenje nalazio u posmatranju
sredine u kojoj je odrastao, kao i u irem prirodnom i drutvenom prostoru kojeg
je kasnije u svom razvoju i uenju obilazio i posmatrao, posebno u oblasti reke
Gang. Naime, susretao se sa ostarelim osobama, bolesnim, iznurenim ljudima,
ali mu je panju jednom prilikom privukao siromani religiozni asketa prikladno odeven, a odavao je utisak srenog i duhovno nadmonog oveka.4 Nesumnjivo da u ovom primeru imamo oiglednu primenu metoda posmatranja u
prikupljanju relevantnih injenica neophodnih za pouzdano donoenje stavova,
sudova i zakljuaka o pojavama koje su predmet interesovanja. Savremene prirodne i drutvene nauke se oslanjaju na tehnike metode kao to su posmatranje, eksperiment, analiza, ispitivanje i statistika, kako bi ovladale prirodnim i
drutvenim pojavama i utvrdile njihovu zakonomernost. Na osnovu potpune
opservacije pojava i utvrivanja njihovih manifestacija, odnosno pojavnih oblika, nosioci planiranja mogu da blagovremeno preduzmu odgovarajue mere i
time spree neeljene posledice. Putovao je na jug i istok, poseivao duhovne
centre i poznate uitelje toga doba Aradu Kalamu i Udraku Ramaputru. Pod
njihovim nadzorom duhovno je vebao, a po naputanju ovog uenja bavio se
meditacijom i predao se asketskom ivotu. Meutim, i asketizam nije pruio
zadovoljenje ovom nemirnom duhu, ve je krenuo u potragu za boljim i efikasnijim nainom za samokontrolom, uvidom u objektivnu stvarnost i svesnou,
na putu ka prosvetljenju koje prevazilazi ulne prijatnosti. Negovao je moralnu i
intelektualnu disciplinu, ali je odbacio okrutnu strogost asketskog ivota i opredelio se za srednji put izmeu materijalizma, sve jeste, i nihilizma, sve nije.
4 Budistika legenda kae da je u toku jednog dana sreo starca pogrbljenog pod teretom godina, zatim teko obolelo eljade, a, onda pogrebnu povorku sa pokojnikom koga su
prijatelji nosili ka lomai na obali reke. Ti prizori nagnali su ga da duboko razmilja o prirodi
ljudskog postojanja, njegovog smisla i svrhe. Najzad, istog dana, video je nekog isposnika
kako spokojno i sigurno koraa drumom, i to ga je uverilo u vrhunsku vrednost svetakog
ivota. Trevor Ling, Istorija religije istoka i zapada, Srpska knjievna zadruga, Beograd, 2000, str.
112. Slinu legendu sa dogaanjima ne u jednom ve u tri dana predoava nam Vil Djurant,
ugledni poznavalac istonih religija. Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga Alfa, Beograd 1995, str. 428. O ovom tumaenju pogledati: Mira Elijade, Svetske religije, Narodna knjiga
Alfa, Beograd, 1996, str. 41.

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

171

Buda je time odbacio krajnosti u ivotu. Zato kae: ,,Zadovoljavanje ivotnih

potreba nije zlo... odravati telo u dobrom zdravlju je obaveza, jer u suprotnom
neemo moi podesiti svetiljku mudrosti i odrati moan i bistar um. Meditirajui pod jednim drvetom, doiveo je prosvetljenje i postao Buda. Tako je
njegovo iskustvo, steeno u meditaciji, postalo osnova celokupnog budistikog
uenja, budistike tradicije, budistike religije, odnosno budistike filozofije.
Imajui ovo u vidu, socijalni rad ima prosvetiteljski karakter, blie i neposrednije delovanje u pripremanju linosti kroz individualni rad i rad sa grupom. Cilj je
jaanje potencijala svakog pojedinca i formiranje produktivnog karaktera: moralne discipline, dakle, na osnovama usvojenih vrednosti i doslednog ponaanja
postie se individualna odgovornost i odgovornost grupe. U sutini, socijalna
politika sa svojim socijalnim radom nastoji da izmeni linosti i promeni odnos
okoline prema pojedincu; izmeni stvaranje i negovanje sistema vrednosti malih
i velikih grupa, odnosno globalne zajednice kao velike grupe ljudi. Nesumnjivo
da su individualna i grupna moralna i intelektualna disciplina, ne sporei druge
uslove, vani inioci i pouzdana orua za uspeno artikulisanje razliitih interesa, njihovo osmiljavanje i pretakanje u programe, motivisanje i angaovanje
ljudi na njihovoj realizaciji sa podrkom vostvu i mogunosti ostvarivanja linih ambicija u krajnjoj liniji postizanje trenutnih, kratkoronih, srednjoronih
i dugoronih ciljeva.
U prvoj besedi posle prosvetljenja, Buda je izloio uenje o etiri plemenite
istine i osnove etikog vladanja njegovog srednjeg puta, odnosno puta umerenosti. Budistiki sledbenici (kalueri) bili su posveeni beskunom ivotu, prosjaenju, siromatvu, neporonosti, meditaciji i misionarstvu. Buda, uprkos tome
to je bio uitelj i duhovni sudija u sporovima oko doktrine i discipline, nikada
nije pristajao i teio da bude u formalnom smislu voa i nije zahtevao zaklinjanje na vernost, odanost i poslunost (uporedi sa Muhamedom u islamskoj religiji i Isusom u hrianstvu).5 Dharma (karma) je bila vrhovni cilj, sredite, voa,
utoite, onako kako je svaki pojedinac u svom ivotu i iskustvu spozna. Dakle,
ovde lina rasko i sposobnost poimanja objektivne stvarnosti, ivota i drutva u
celini nema strog obrazac, ve punu slobodu za bezgraninost duhovnog oslobaanja u inu meditacije. Meditacija se odvijala u rano jutro, u podne pronja
hrane, poduavanje naroda i odmaranje u hladu. Poslednje rei Bude su bile:
Svi sastavni delovi bia propadaju. Marljivim radom postignite svoje spasenje.
U ovim postavkama nalazimo promociju skromnosti i materijalne umerenosti,
odnosno razvijanje svesti da gomilanje bogatstva nije niti moe biti vrhovni cilj.
5 Nesumnjivo, Buda je bio veoma duhovno snana linost koju su krasile vrle osobine. Utemeljenje za to nalazimo u sauvanoj batini njegovih sledbenika, bio je: ovek jake volje i uticaja,
autoritativan i ponosan, blage naravi i blagog govora, beskrajne dobrodunosti, strpljiv i veoma
paljiv. Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 1995, str. 431432.

172

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

Prosveenost i prenoenje znanja misijom linog primera uslov je da drutvena

zajednica napreduje na osnovama etike i etikih vrednosti, meusobnog razumevanja, skromnosti, umerenosti, sklada sa prirodom i prirodnim zakonima.
Jasno se poruuje da je neobino vaan odnos izmeu voe i naroda, uitelja i
pastve, gde se taj odnos iskljuivo zasniva na stvarnoj duhovnoj slobodi i izboru
svakog pojedinca, dobrovoljnosti i dobronamernosti, a ne na sili, prinudi i nerealno izvedenom autoritetu u formi nadreenosti i podreenosti.
Budino uenje u osnovi je prijateljstvo i prisnost sa divnim (dharma).
Jednom prilikom Buda je rekao, stoji u jednom zapisu, da se sveti ivot kojem
on poduava sastoji od prijateljstva, povezanosti i prisnosti sa divnom. To znai
spoznaju i negovanje pravednosti, dunosti, dolinog ponaanja, prirodnosti i
prirode poretka. Buda dharmu (divnu) prima kao kosmiku silu koja tei pravednosti. Budizam, dakle, ui i propoveda etike vrednosti: dunost, odgovornost, pravednost kao lik svakog drutva i pojedinca, a samog pojedinca oslobaa sebinosti, sebinih elja, zlobe i oajanja. Oslobaanje od ovih svojstava u
sutini dovodi do ponovnog raanja (samsara), ali sada oieno u moralnom
pogledu. Da bi linost bila slobodna mora da usvoji vrednosne sudove do kojih
je Buda doao, a to su: patnja, uzrok patnje, savladavanje patnje, put za savladavanje patnje. U ovoj formulaciji patnja oznaava: bol duha i oseaja, bol tela, jad,
strepnju, osujeenje, oajanje. e za neim, udnja ili neobuzdana elja za svim
to nije vredno uzrok je patnje. Da bi se oslobodili patnje cilj mora da nam bude
nirvana, a put i sredstvo do nje dharma.
Poznata su etiri sabora budizma. Na prvom, odranom 483 god. pre n.e.
u Raagrhi, uz prisustvo 500 prosvetljenih kaluera, ponovljene su sve Budine
besede, nabrojani svi disciplinski propisi (dunosti). Na saboru je zakljueno da
je budistiko uenje sauvano u potpunosti i ostalo bez promena.
Na drugom saboru, odranom u Vajaliju 383. god. pre n.e. uz prisustvo
700 prosvetljenih, raspravljalo se o odstupanju od Budinog uenja. Naime, uesnici sabora, na predlog kaluera Jasasa, raspravljali su o deset postupaka koji
odudaraju od izvornog uenja Bude. Sabor je ove postupke osudio i ponovo
potvrdio pravo uenje. U meuvremenu, tanije 137. god. pre n.e., odran je
sabor gde je dolo do podele i oznaava se kao prvi poetak sektakog pokreta
na osnovu novina koje je u budizam uvela grupa uesnika na saboru. Meutim,
odravanje i sadraj rasprave na saboru dosta su sporni u nauci.
Trei sabor odran je u Pataliputri 252. god. pre n.e., na kojem je 1000 kaluera potvrdilo izvorno uenje Bude. Zagovornici jeretikih gledita na ovom
saboru bili su iskljueni.
etvrti sabor, odran u Kamiru ili Gandari, zasedao je krajem prvog veka
nove ere uz uee 499 poznatih budistikih posveenika, koji su usvojili nova
pravila ponaanja (vinaya). Nova pravila ponaanja verovatno su posledica

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

173

Budinog oslobaanja svojih uenika od manje vanih propisa. Meutim, postoji

opta saglasnost da su propisi ostali u sutini isti i da su dati u vinayi, koja se sastoji od tri priloga (tri dela, poglavlja). U prvom prilogu se opisuje dogaaj koji
je naveo Budu da na osnovu njega donese propis. Sve je to izloeno u priama
koje obavetavaju o drutvu i njegovoj prirodi toga doba.
Drugi prilog sastoji se iz dva dela: u prvom je izloen deo biografije Bude,
od prosvetljenja do jednog vanog uenika, Sariputte. Sadri pravila primanja
u red, radu dvodnevne skuptine, povlaenju za vreme kinog perioda i propise
o svakodnevnom ivotu prosvetljenih; u drugom se nalaze postupci skuptine
prema izmi. Trei prilog, u sutini, u saetom obliku ponavlja prethodna dva
priloga.
Dharma u budizmu (budistiko vienje dharme u mnogo emu je jednako
sa hinduistikim) zauzima vano, gotovo kljuno mesto. Mada ne postoji kod
budista saglasnost ta dharma podrazumeva, u osnovi ona predstavlja istinito
uenje, doktrinu, spis koji govori o moralnim dunostima, pravilnom ponaanju,
pravednosti i moralu uopte. U budizmu su ove vrednosti univerzalne za oveka
i drutvo, dok su pojavne forme organizovanja ljudi (kaste) irelevantne. Dakle,
dharma ui univerzalnim vrednostima besklasne zajednice, jedinstven je i apsolutan kodeks, odnosno standard pravilnog ponaanja i postupanja. Dharma,
u kojoj su oigledno sadrane sve vrednosti za slobodnog pojedinca i slobodno
drutvo, neutralie silu doslednim proklamovanjem (dharme) i moralnim postupanjem, to u krajnjoj liniji vodi miru, spokoju, linoj i drutvenoj ravnotei, harmoninom odnosu, jednom reju nirvani. Na taj nain se izbegavaju
sve zamke i prepreke kojima je podloan pojedinac i emu je izloeno drutvo,
odnosno otklanjaju se opasnosti i postie sigurnost. Slikovit prikaz ovog uenja vidimo u uvenoj Budinoj metafori u kojoj je dharma naslikana kao splav
koji nosi oveka preko vode iz opasnosti u sigurnost; a kada druga obala bude
bila dostignuta, on nee morati da nosi splav unaokolo na svojim ramenima.6
Dharma je konanost, konana istina, ona prevazilazi pogrenost zdravog razuma. Dharma ui da ne postoje trajni entiteti sopstva, ve da je stvarnost
dinamiki sklop elemenata koji se ne mogu analizirati niti definisati. Ovi elementi, nesvodljivi i konani, jesu dharme, objektivni i realni inioci koji stoje
iza pojavnosti, stvari i osoba.7 Suprotnost dharmi je adharma, to znai sve ono
to je nemoralno, greke i sve ono to se suprotstavlja redu, disciplini, dunosti,
pravinosti, moralu i sve ono to spreava postizanje cilja u vidu nirvane (oko
ovog pitanja postoje i drugaija tumaenja, gotovo suprotna). Dharma je forma
6 Roder Kit, Lari in Bulard, Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd, 1981, str. 166.
7 Ibid. str. 166, Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga Alfa, Beograd,1995, str. 419
439.

174

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

i sutina jer ini meusobno povezana ljudska prava i dunosti, koja u sutini
sainjavaju drutveni poredak i odravaju ga; ona gradi i univerzalni poredak, jer
ini vezu izmeu kosmikih i prirodnih inilaca, i u toj relaciji kosmiko i ljudsko je komplementarno i vodi od relativne ka apsolutnoj slobodi linosti. Dakle,
budistika filozofija nudi jasnu predstavu o drutvu i oveku u njemu, svrsishodnosti i smislu postojanja i ovekovog delovanja u drutvu. Prua osnovu za
vrednosni sud kojim se razlikuje bitno od nebitnog, sutina od forme, dobro od
zla, vrlina od poroka, ljudsko od neljudskog. Bez jasnog uoavanja razdeobe sa
ciljem podsticanja i negovanja vrednosti, drutvo ne moe nai potrebnu ravnoteu niti moe da otkloni konflikte i sukobe.
Filozofija budistike religije
Budisti su razvili svoj sistem sa dve vane ideje: karma (dharma) i samsara
(ponovno raanje). Na osnovu ovih premisa ivo bie se u neprekidnom ciklusu
iznova raa sa karmom (svojim delima dobrim ili loim) iz prethodnog ivota.
Saglasno prethodnoj karmi, ponovno raanje dobija odgovarajui oblik, odnosno stanja: boanstva i ljudi (dobra stanja); ivotinja, gladnih duhova i stanovnika
pakla (rava stanja). Prema ovom uenju, ponovno raanje u ljudskom obliku je
najtee postii i nije najvie stanje, ali je najpoeljnije, jer jedino ljudi mogu da dostignu spasenje, odnosno nirvanu. Novo raanje nosi prethodnu karmu, prethodni
oblik u kome su sadrani svi prethodni potencijali, a istovremeno stvara sopstvenu
budunost od koje se zahteva injenje dobrih dela, a ona u novom raanju obezbeuju dobar oblik i odgovarajue stanje bivanja (pre svega ljudsko bie). Ovde
je naglasak na samokontroli i samorazvoju. Bioloki dati potencijali moraju se
razvijati i oblikovati tako da ovek prevashodno svojim radom na sebi stvara svoju
budunost i tako izmeni svoju socijalnu poziciju i oslobodi se nasleene zaostale
prolosti. U isti mah pokazuje dobronamernost prema sopstvenom okruenju i
spremnost na rtvovanje: emotivno, verbalno, materijalno i fiziko.8
Svoje prosvetljenje i saznanje o etiri plemenite istine i osmostrukoj stazi
oveka izneo je u svojoj besedi grupi asketa u Jelenjem parku. Ovaj razgovor je
zabeleen kao Propoved u Jelenjem parku ili Pokretanje toka zakona. etiri plemenite istine prosvetljenog Bude obuhvataju: 1) patnju izazivaju bolest,
starost i smrt, rastanak sa voljenima, udnja za onim to ne moemo imati,
mrnja prema onome to ne moemo izbei; 2) patnju izazivaju elje i naa
nastojanja da ih zadovoljimo; 3) patnja se moe prevazii ponitavanjem elje;
4) sredstvo za ponitavanje elje je Osmostruka staza. Osmostruki put usmeren
8 Pogledati vie o tome u delu vrednosnog principa solidarnost: Dragoslav Koovi, Socijalna politika, Fakultet politikih nauka, Beograd, 2007.

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

175

je ka iskorenjivanju udnje i sastoji se iz tri celine: moralno vladanje, to obuhvata ispravan govor, ispravne radnje i postupke, ispravan nain zaraivanja za
ivot; mentalna disciplina, to podrazumeva ispravan napor, sposobost, ispravnu kontemplaciju; intuitivna mudrost, ispravna gledita, ispravne namere. Ili,
jednostavnije: osmostruki put ini ispravno: razumevanje ispravno shvatanje
etiri istine; razmiljanje: da se u ivotu ide samo pravim putem; govor: ne
lagati, ne koristiti grube rei, ne kritikovati nepravedno, ne ogovarati; ponaanje:
uzdravanje od krae, ubijanja, okrutnosti, putenog ivota; zaraivanje za ivot:
baviti se poslom koji ne ugroava niiji ivot; nastojanje: obuzdavati zle misli i
stvarati samo dobre; svesnost svest o sopstvenom stanju tela, misli i oseaja;
koncentracija: duboka meditacija koja vodi ka vioj svesti i prosvetljenju, kao to
je to postigao Sidartha Gautama.9
Moralno vladanje zahteva da se nikome ne nanosi zlo, proiavanje sopstvene due i injenje dobrih dela. Svaki postupak i uinjeno delo koje teti
samoj osobi ili nekom drugom jesu ravi i za rezultat (plod) e imati patnju.
Ravo delo, lo postupak ili rava misao ne znai krenje nekog boanskog zakona, ve se na to gleda kao na proizvod ovekovog duha i tela. To ini sadrinu
i sutinu karme koja opredeljuje u ponovnom raanju oblik (pet oblika) ivog
bia (ve smo rekli da je poeljan ljudski oblik).
Mentalna disciplina vri kontrolu nad duhom, to omoguava da pojedinac
(jedinka) savreno kontrolie svoj duh i ostaje miran i pribran. Postoji budistika mudrost koja kae da nema dovoljno koe da se zemlja prekrije i postane
glatka, ali ako se obuju kone cipele zemlja e biti glatka. Shodno tome, na
ula oveka iz okruenja deluju brojni objekti koji pobuuju strasti, pohlepu i
poudu. Mi te uticaje ne moemo unititi ali ih moemo eliminisati kontrolom
sopstvenog duha. Kada se postigne kontrola sopstvenog duha, onda neemo
neprijatne, neiste i nepristojne stvari smatrati prijatnim, istim i trajnim.10
9 Svoje etiri plemenite istine razvio je na osnovu svog miljenja da je ivot patnja, da patnja postoji zbog udnje, a da mudrost lei u umiravanju svih udnji. 1. Sada je ovo, o monasi,
plemenita istina patnje: raanje je patnja, bolest je patnja, starost je patnja, alost, jadikovanje, utuenost i oaj su patnja... 2. Sada, ovo je, o monasi, plemenita istina o uzroku patnje: ta
udnja, koja vodi do preporoda, pomeana sa zadovoljstvom, uskrsnuem, pronalazei zadovoljstvo tu i tamo, naime, udnja za strau, udnja za postojanjem, udnja za nepostojanjem.
3. Sada je ovo, o monasi, plemenita istina unitenja patnje: prestanka, bez ostataka, od te
udnje; naputanje, ostavljanje, liavanje, nepripadanje. 4. Sada je ovo, o monasi, plemenita
istina o putu koji vodi do otklanjanja patnje: to je plemenita osmostruka staza: to jest, ispravno miljenje, ispravne namere, ispravna re, ispravno delo, ispravno ivljenje, ispravna tenja,
ispravno razumevanje, ispravno udubljivanje. Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga
Alfa, Beograd ,1995, str. 432433.
10 Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga Alfa, Beograd 1995, str. 431438; Roder
Kit, Lari in Bulard, Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd, 1981, str. 112.

176

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

Intuitivna mudrost je mogua jedino putem rigorozne mentalne discipline,

koja, u ovom sluaju, treba da dovede do ispravnog gledita i ispravne namere
(to su sedmi i osmi delovi osmostrukog puta). Tako dobijena intuitivna mudrost
omoguava da jedinka vidi stvarnost onakvu kakva jeste. Ispravno gledite znai
da je svako bivanje, odnosno postojanje patnja (dukkha), da je svako bivanje
nepostojano nepostojanje (ania), ne postoji trajno sopstvo ili duh (anatta). U
svom prvom govoru Buda je istakao da je raanje patnja, stvarnost je patnja, smrt
je patnja, pet oblika bivanja su patnja. Da bi ilustrovao univerzalnost patnje Buda
je jednom ispriao priu o eni koja je od njega zatraila da oivi njeno mrtvo dete.
Uitelj je rekao da e to uiniti ako ona moe da pronae porodicu koja nikada
nije doivela bol zbog smrti. Ispunjena nadom, ena je otila, ali ubrzo je otkrila da
su sve porodice koje je posetila doivele takvu nesreu. Tada je odluila da prestane
da traga i da postane Budin sledbenik.11 Ova univerzalna patnja izazvana je udnjom za trajnim bivanjem, za ulnim prijatnostima, za slavom i moi. Celokupno
bivanje je nepostojano, svi sastavni delovi tela podloni su raspadanju, istakao je
Buda pred sopstvenu smrt. Sve je nastajanje, ivot nije statian ve je u proticanju
i u svakom trenutku svoga ivota postajemo neto drugo raanje i umiranje. Ne
postoji trajno sopstvo ili duh, isticao je Buda, naglaavajui verovanje u trajnost
sopstva kobna je zabluda jer dovodi do prijanjanja, prijanjanje dovodi do egoizma,
egoizam raa udnju za bivanjem, slavom, prijatnou i bogatstvom, a ovo prikiva
jedinku za dalja ponovna raanja i patnju.12 Trajno sopstvo ne postoji, ono je samo
kombinacija pet agregata: materije, oseaja, misli, predispozicije i svesti. Svaki od
njih se neprestano javlja i nestaje. Dakle, ivot je samo kombinacija ovih pet agregata, odnosno zbir onoga to jesmo, vidimo, ujemo, kuamo, miriemo, dodirujemo, mislimo. Dakle, sopstvo je pojavni fiziki i psihiki fenomen koji se menja,
prolazi, iznova formira sa ciljem da se oslobodimo sebinih elja i impulsa, tenji
za ulnim prijatnostima i linom dobiti. Socijalna politika za svoj predmet ima ivotne uslove ljudi sa ciljem da ih izmeni, da izmeni sistem vrednosti, a socijalni rad
vrednosno oblikuje pojedinca, porodicu, lokalnu i iru drutvenu sredinu. Socijalni
rad poiva na vrednosnoj odrednici dobroinstvo na delu, koju je postavio ugledni
teoretiar socijalnog rada profesor Iv Rastimir Mari Antoan Nedeljkovi.13 To
praktino znai nikome ne nanositi zlo. Suprotno tome, nepoeljan postupak je
11 Ibid, 112. Uporediti ovu priu sa Hristovim oivljavanjem deteta koje je umrlo. Oiveo je
dete na molbu majke.
12 Videti blie o tome: Mira Elijade, Svetske religije, Narodna knjiga Alfa, Beograd,1996, str.
44.
13 Opirnije o tome videti: Iv Rastimir Mari Antoan Nedeljkovi, Socijalni rad (prilog studijama naunih osnova), knjiga I, Zavod za prouavanje socijalnih problema grada Beograda,
Beograd, 1982; Iv Rastimir Mari Antoan Nedeljkovi, Socijalni rad na vrelu humane svesti i
savesti, Zbornik radova Socijalni rad i socijalna politika, br. 3, FPN, Beograd, 1997.

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

177

rezultat odsustva moralne kontrole i samoodgovornosti. Kontrolom sopstvenog

duha, odnosno samousavravanjem i moralnom disciplinom uspeno emo odbacivati negativne i nepoeljne uticaje iz ueg i ireg okruenja. U pogledu razvoja
homeostaze jasno se uoavaju promene u vrednosnom sistemu, te mestu i ulozi
socijalne politike i socijalnog rada do danas. Ali je centar interesovanja uvek bio
i ostao ovek. Smisao i sutina je upravo u valjanoj socijalizaciji koja za cilj ima
razvijanje ljudskih potencijala i vrednosno oblikovanje ponaanja i postupanja u
pravcu sklada, mira i tolerancije.
Socijalne osnove budistikog uenja
U budizmu o nekim praznicima, odnosno svetkovinama, na primer Kathina sveanosti, a posebno krajem kine sezone (monsunske kie, juna i jugoistona Azija od jula do oktobra), lanovi kraljevskih porodica, plemstvo i obini
ljudi budistikim kaluerima poklanjaju odeu i daju osnovne ivotne namirnice. Kao takav, sa oseanjem pravde i solidarnosti, budizam je danas iva narodna
religija, posebno u ri Lanki, Mijanmari, nekadanjoj Burmi, Tajlandu, Tajvanu, Koreji, Japanu, Singapuru, Kambodi, Vijetnamu, Butanu. U Kini budizam,
saglasno aktuelnom sistemu vrednosti, nema karakter ive narodne religije, ali
su vrednosti budizma utkane u dobar deo kulture kineskog naroda. Meutim,
na itavom azijskom prostoru, gde je budizam znaajna iva religija, koja ima
karakter javnog i slobodnog upranjavanja, podrazumeva uestvovanje u politikom ivotu, angaovanje u programima socijalnog karaktera sa naglaskom
na socijalno staranje, ukljuivanje kaluera u svetovno obrazovanje i nauno
prouavanje budizma. Ovi svetenici su bili najglasniji protivnici kolonijalnog
sistema i nosioci zahteva za ukidanje i oslobaanje od dominacije spolja, a nakon sticanja dravne nezavisnosti bili su i ostali vrlo aktivni u politikom ivotu.
U ri Lanki obrazovali su svojevremeno politike partije, davali podrku pojedinim politikim prvacima; u Japanu budisti imaju sopstvenu politiku partiju,
organizuju politiki rad i aktivnosti na lokalnim i nacionalnim izborima. Buda
je svojim uenjem promovisao socijalnu funkciju drave i odgovornost vladara
za socijalno-ekonomsku poziciju ljudi. Uviao je opasnost od siromatva i zloina i trai ekonomski razvoj koji bi bio u funkciji otklanjanja socijalnih problema.
U jednom od svojih govora Buda je istakao ako vladar eli da iskoreni siromatvo i zloin, onda mora da pobolja ekonomske uslove svoje zemlje tako to e
obezbediti razvitak poljoprivrede i trgovine i to e osigurati da radnici budu
adekvatno plaeni.14 Polazei od navedene premise, upravo se socijalna poli14 Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd, 1981, str. 118; Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 1995, str. 419443.

178

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

tika zalae za poboljanje ivotnih uslova ljudi, otklanjanje socijalnih bolesti i

socijalne nepravde, a to podrazumeva organizovanu drutvenu delatnost u ijem
sreditu su sadraji koji ine sutinu ivota oveka (materijalne i nematerijalne
potrebe) i uslove (ekonomski i politiki) u kojima se ti sadraji realizuju. Eksploatacija, nezaposlenost i socijalne nejednakosti za posledicu imaju siromatvo
i bedu. Zbog toga je, posebno posle Drugog svetskog rata, razvijen i prihvaen
humanistiki stav imperativne borbe protiv svih socijalnih problema, posebno
na polju otklanjanja siromatva i bede u svetu.15 Upranjavanje meditacije nije
vie samo u funkciji individualnog manastirskog ivota kaluera, ve se nastoji
da se te sposobnosti pokau u socijalnoj sferi; dakle, izvan manastirskih zidova,
podsticanjem stanovnitva u pravcu izmene sopstvenih socijalno-ekonomskih
uslova i tako postigne materijalno i duhovno dobro naroda. Ovakav pristup pospeio je razvoj sela i osnivanje zemljoradnikih udruenja. Od kaluera se trai
da, shodno svojim razvijenim sposobnostima duha, uz svetovno obrazovanje,
nesebino pomau u animiranju stanovnitva, oslobaanju od sebinosti u cilju
zajednikog dobra. Oigledno da budizam sve vie poprima svetovnu, socijalnu
dimenziju, a budistika praksa, obogaena kroz struno i visoko obrazovanje
budista, znaajan je instrument, put i nain za izmenu ekonomsko-socijalne
situacije i ostvarivanje socijalnih ciljeva u: smanjivanju nepismenosti, razvoju
obrazovanja, iskorenjivanju zaraznih i endemnih bolesti, razvoju zdravstva i
zdravstvenog prosveivanja, zapoljavanju i smanjivanju nezaposlenosti, smanjivanju siromatva i bede, smanjivanju prirataja i kontroli raanja, smanjivanju smrtnosti odojadi i organizovanju zatite dece. Zastupnici budistikog
uenja govore da je njihova religija u saglasnosti sa modernim poimanjem drutva, drutvenih zajednica i odgovorne drave. Shodno tome, oekuju zapaeno
mesto u porodici ivih religija, jer ovo uenje je u ravni sa naunim pogledima
na drutvo u delu: rada, privrede, solidarnosti, slobode, odnosno trajnih i univerzalnih vrednosti. Oslanjajui se na ove vrednosti, izvestan broj budistikih
voa stalno istie naunost budizma, zato to u njemu ne postoji pojam o apsolutnom boanstvu, besmrtnoj dui, prvom uzroku i zato to se sva njegova
uenja zasnivaju na univerzalnim zakonima. Smatra se da je budizam po svojoj
metodologiji eksperimentalan, jer je Buda pozvao svoje uenike da ne prihvataju
njegova uenja samo zato to ih je on njima uio, ve da prvo treba da ih provere i vide jesu li delotvorna.16 Budistiko uenje o nesopstvu, univerzalnom
15 Pogledati vie Dragoslav Koovi, Problemi savremenog oveanstva, Socijalna politika,
Fakultet politikih nauka, Beograd, 2007.
16 Mene, koji ovako govorim, ovako nauavam, optuuju neki askete i brahmani, bezrazlono, proizvoljno, lano i neopravdano, ovako: Ruilac je asketa Gotama; on propovijeda
ruenje, unitenje i odricanje pravoga ivota A ja, uenici, nauavam samo jedno, danas

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

179

i veitom proticanju, i ciklina teorija evolucije smatraju se naunim od strane

brojnih poslenika i tumaa ove religije i odgovara savremenom oveanstvu. U
tom kontekstu sasvim je jasno da se socijalni uslovi menjaju, poprimaju razliite
sadraje sa stalnom tendencijom kvantitativnog rasta i kvalitativnih promena.
Te promene, forme i sadraji moraju biti u skladu sa osnovnim postavkama
ove filozofije: dunost, pravda, dolino ponaanje, prirodnost i priroda poretka.
U mrei socijalnih odnosa, uloga i ponaanja satkanih na ovim vrednostima
neodoljivo nagoni na boanstveno ushienje religijom bez boga. Nesumnjivo
da su u pravu svi oni koji tvrde da je Buda najvei bezbonik, ali mu je uenje
boanstveno.
Moralne vrednosti i socijalna praksa
Po budistikom uenju, svetovno lice, odnosno pripadnik ove religije treba
da neguje moralne norme i stremi etikim idealima, to obuhvata: uzdravanje
od ubijanja, krae, seksualnog nasilja i seksualne izopaenosti, lai, zajedljivih
uvreda, vulgarnog govora i besmislenog bezvrednog razgovora; da suzbija pohlepu, obuzdava zlu volju, uzdravanje od toksinih materija koje mogu pomutiti
um i sledi put dharme. Od vernika se dalje oekuje da odgovorno postupa i radi
u porodici i drutvenoj sredini. Propisuje se odgovornost dece prema roditeljima, da se o njima staraju i tako postanu dostojni roditeljskog naslea; roditelji
imaju obavezu da se staraju o deci, da ih vaspitavaju i obuzdavaju od poroka i
osposobe za koristan posao; uitelji imaju obavezu da vole i vaspitavaju decu, a
uenici da budu paljivi prema uiteljima; istiu se dunosti izmeu suprunika,
saplemenika, prijatelja, kao i dunosti izmeu gospodara i slugu. Naglaava se
negovanje vrlina i dunosti meu ljudima, a pre svega u vladanju i ophoenju
vladara, gde se posebno istie pravinost i saoseajnost koje vladar treba da poseduje. Ilustrovan je primer indijskog vladara Asoke (III vek pre n.e.) kao vrlog,
pravednog budistikog kralja, koji je du puteva podizao zaklone za putnike i
zasade smokvi za umorne i povreene, zabranio je rtvovanje ivotinja, ukinuo je surove kazne za prestupnike, osnivao bolnice za leenje ljudi i ivotinja,
obezbeivao finansijsku potporu manastirima. Isto tako je isticana plemenitost
kralja Milinde (ili Menauder) koji je vladao indo-grkom dravom Baktrijom
krajem II veka pre n. e., ija je mudrost podizana iznad svetenike. Najcenjenije
vrline su date kroz deset pria iz Budinog ivota koje slue za poduavanje i
savetovanje. U tih deset pria dato je deset vrlina koje treba da odlikuju budistu:
davanje, estitost, odricanje, mudrost, energija, obuzdavanje, istina, odlunost,
kao i ranije: bol i iskorenjivanje bola. edomil Veljai, Filozofija istonih naroda, Knjiga prva,
Matica hrvatska, Zagreb, 1958, str. 89.

180

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

prijateljstvo i nepristrasnost. Jednom prilikom uenik je zamolio Budu da jasno objasni svoje shvatanje ispravnog ivota. Tom prilikom on je saoptio pet
veoma razumljivih pravila moralnog ponaanja, a istovremeno veoma tekih za
pridravanje: 1. Nikome ne dozvoli da ubije bilo kakvo ivo bie. 2. Nikome
ne dozvoli da uzme ono to mu nije dato. 3. Nikome ne dozvoli da pogreno
zbori. 4. Nikome ne dozvoli da pije opijajua pia. 5. Nikome ne dozvoli da bude
obeaen.17
Izdravanje kaluera budista postie se njihovom pronjom i darovima
koje dobijaju od ljudi tokom znaajnih svetkovina i praznika. Davanje hrane,
odee i drugih potreptina ima blagotvorno dejstvo na darodavca jer mu to utie
na karmu, a ona odreuje budui oblik raanja. Posebno se smatra vrednim i
vrlo cenjenim kada pojedinci podiu manastire. Pored milostinje u vidu osnovnih biolokih potreba (hrana, odea, smetaj), kalueri obrauju manastirska
imanja, to je posebno prisutno u istonoj Aziji, i time obezbeuju znaajan deo
egzistencije. U svakom sluaju, postoji neka vrsta simbioze izmeu svetovnih
lica koji su vernici, a donose hranu i odeu kaluerima, i kaluera prema takvim
svetovnim licima, jer se veruje da im donosi materijalni i duhovni napredak.
U drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka, kada se primicao kraj
kolonijalnom vladanju, dolazi do oivljavanja budizma. Podsticane su i oivljavane brojne socijalne aktivnosti i organizovane socijalne akcije od strane budista
u vidu otvaranja kola, raznih socijalnih ustanova, prikupljanja hrane, odee i
obue za socijalno ugroene. Tako su u Kini otvarani budistiki klubovi sa ciljem da poduavaju ovom uenju i na organizovanju socijalnih akcija. Za vreme
gladi u Kini 1921. godine Budistiko potporno udruenje prikupilo je velike
koliine novca, hrane i odee, te se sa ovim prilozima u potpunosti eliminisala
glad na severu Kine uzrokovana suom. U Burmi, za vreme vlade U Nu-a od
1948. do 1962. godine, budizam je bio osnova za razvoj takozvanog budistikog
socijalizma, to je bilo zasnovano na teoriji da se nacionalna zajednica moe izgraditi jedino ako su pojedinani lanovi kadri da savladaju svoje line gramzive
interese.18 U Japanu je, takoe, tokom ezdesetih godina budizam bio u osnovi
politikog programa pojedinih politikih parlamentarnih stranaka (u Gornjem
domu japanske Narodne skuptine).
U postkolonijalnom periodu javljaju se brojne organizacije i socijalne slube u ijoj osnovi je budistiko uenje, sa ciljem da se izmeni socijalna sredina
poev od sela do gradova, od pojedinih regija do itave drave. Ove organizacije
po svom obimu i obuhvatu deluju na nacionalnom nivou, ali su preteno lokalnog karaktera i tako izraavaju specifinost sredine i njihove socijalne, ekonom17 Vil Djurant, Istone civilizacije, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 1995, str. 433.
18 Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd, 1981, str.123.

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

181

ske i kulturne prioritete. Njihov krajnji ideal je pomaganje drugima.19 Nisu retke
meovite organizacije i timovi sastavljeni od vladinih slubenika i budistikih
kaluera sa ciljem breg razvoja zajednice, pre svega u pogledu: informisanja,
prosveivanja, sanitarne higijene, efikasnijeg organizovanja, svakodnevnih aktivnosti i slino. Na Tibetu budistiki kalueri su bili ritualne i intelektualne
voe religije, a, pored toga, obavljali su, neretko i danas, svetovne uloge uitelja,
doktora, dravnog inovnika i sl.
Veliki poznavalac religijskih uenja i religijske prakse Madhu Bazaz Wangu kae da budizam modernom svetu prua mnoge prednosti. Savremena tumaenja Budinog ivota i uenja podvlae njegovu humanost i racionalan pristup
problemima ljudske patnje. Mnogi budolozi naglaavaju primenljivost budistikog uenja na dananje socijalne i etike teme. Budistiko uenje o srodstvu svih
ivih bia naroito je aktuelno za svet suoen sa problemom ouvanja ivotne
sredine. Budisti tvrde da njihovo uenje moe biti osnova istinski demokratskog
drutva, pa ak i osnova svetskog mira.20 Nesumnjivo da je budizam satkan na
trajnim i univerzalnim vrednostima rada, socijalne pravde, pravinosti, slobode,
solidarnosti i humanizma i na tim vrednosnim postulatima upuuje ka jasnom
uoavanju razlika izmeu ljudskog i neljudskog, izmeu dobra i zla, izmeu
vrline i poroka. Mnogi budolozi se slau u tome da je budizam nauka i za takav
sud imaju dobra utemeljenja, jer budizam ne propoveda metafiziko, ne govori
o venom ivotu i besmrtnosti, ne govori o prvom poetku (pogledaj hrianstvo
i islam), ali govori o prolaznosti jedinke kao spoja duha i materije, svemudro
ga upuujui na to da bude estit, pravedan, ovekoljubiv, istrajan, tolerantan,
spreman na pomo i akciju, razuman, da svoju svest dovede na nivo spoznaje da
ovaj svet nije stvoren zbog njega, pojedinca, nije stvoren zbog grupne, kastinske
i klasne gramzivosti, nije stvoren da se silom i nasiljem, strahom i ucenama odravaju socijalno-ekonomsko-politike podvojenosti i nije stvoren da se lano
predstavlja ljudskim u okrilju isprostituisane i isprazne demokratije, koju nam
svakodnevno guraju pod nos, a koja nije vrednost, za koju jedva da moemo rei
da je prljavo i blatnjavo predvorje onih vrednosti koje ui budizam kao osnove
ponaanja pojedinca i univerzalne osnove drutvenog ivota. Budizam nije religija: on ne ucenjuje i ne preti, jo manje zastrauje; on je vie eksperimentalni
projekat tipa vidi, pogledaj, proveri, sam oseti, a bez nasilja slobodnom voljom
slobodnoj volji prenesi. A ta su danas vaspitno-obrazovne ustanove i ustanove zatite do oblikovanje (ponekada prinudno) socijalnog ponaanja i usvajanja
znanja, dakle nita drugo do imperativno vaspitanje i obrazovanje.
19 Ibid, str. 124.
20 M. B. Wangu, Budizam, igoja, Beograd, 2002, str. 112.

182

FPN Godinjak BR. 7, JUN 2012III DEO: Socijalna politika i socijalni rad

Literatura
Enciklopedija ivih religija, Nolit, Beograd,1981.

Bachika Reimon, A look at Religion in Japan, Politikologija religije, br. 1, Beograd, 2010.
Djurant Vil, Istorija civilizacije, Narodna knjiga, Beograd, 1995.

Elijade Mira, Svetske religije, Narodna knjiga Alfa, Beograd, 1996.

Hjelm Titus, Religion and Social Problems, New York, 2011.

Jevti Miroljub, Religija i politika, Institut za politike studije FPN, Beograd, 2002.

Jevti Miroljub, Politikologija religije, Centar za prouavanje religije i versku toleranciju, Beograd, 2009.
Koovi Dragoslav, Socijalna politika, FPN, Beograd, 2007.

Koovi Dragoslav, Religijska uenja: socijalne vrednosti religijskih uenja, FPN, Beograd,
2010.

Kri Vojislav M., Leksikon religija, mitologija i vjerskih sekti, Vojnoizdavaki zavod, Beograd,
2002.
Ling Trevor, Istorija religije istoka i zapada, prevod sa engleskog, Beograd, 2000.

Michiaki Okuyama, The Yasukuni shrine Problem in the East Asion Context: Religion and
Politics in Japan, Politikologija religije, br. 2 Beograd, 2009.
Nedeljkovi Iv Rastimir Mari Antoan, Socijalni rad, knjiga I, Zavod za prouavanje socijalnih
problema grada Beograda, Beograd, 1982.

Nedeljkovi Iv Rastimir Mari Antoan, Socijalni rad na vrelu humane svesti i savesti, Socijalni rad i socijalna politika, br. 3, FPN, Beograd, 1997.
Pavievi Vuko, Sociologija religije, BIGZ, Beograd, 1980.

Petrikovi Milan, Deontoloke himere savremenog socijalnog rada, Godinjak, br. 6, FPN,
Beograd, 2011.

Radoevi Slobodan M., Monaka civilizacija, knjiga II, Centar za geopoetiku, Beograd,
1994.
unji uro, Religija I, igoja, Beograd, 1998.

Veljai edomil, Filozofija istonih naroda, knjiga prva, Matica hrvatska, Zagreb, 1958.
Wangu Madhu Bazaz, Budizam, prevod, igoja, Beograd, 2002.

Religija i drutvo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1988.

Veliki leksikon religije, Lento, Dobra, Beograd, 2004.

Dragoslav KooviSOCIJALNE VREDNOSTI U FILOZOFIJI BUDIZMA

183

Dragoslav Koovi
Social Values in the Philosophy of Buddhism
Abstract
The article deals with Buddhism, religion without God, but a divine
interpretation of the world and a rational basis this doctrine disseminates. Social and philosophical values in this article are presented as
a complete system that gives meaning to existence, functioning and
explanations of society and the individual in it. In this context, the article starts from the philosophy of Buddhism rejecting the extremes
in thinking and behaviour, and developing a philosophy of moderation, i.e. middle way which ensures good karma based on fairness,
duty, decent behaviour, naturalness and the order of nature. In order
to achieve this values and make them an integral part of human behaviour in relation to other people, moral behaviour, moral discipline
and intuitive wisdom are needed. Still, the system inevitably seeks to
attain the state of freedom that is possible by identifying the pain,
the causes of suffering and elimination thereof. It is obvious that this
doctrine is based on the values that are indisputable in social policy
(work, freedom, justice, solidarity, humanism) and as such excite the
attention of workers in the theory and practice of social policy. It also
identifies the causes that lead to psycho-social problems of man and
offers a way in which these problems can be rectified. The article provides a valuable philosophy to complement theory of social policy in
the area of values, i.e. principles of social policy and a valuable form
for its theory and methodology.
Key words: Buddhism, tharm, middle way, the four holy truths, eightfold path, suffering, nirvana, justice, duty, appropriate behaviour,
moral behaviour, moral discipline, intuitive wisdom.