FJODOROV: SRBIJA I CRNA GORA RUSKI MOSTOBRAN NA BALKANU

Moskva je delimino promenila taktiku i sada preko investicija nastoji da utie na

zbivanja u pojedinim zemljama, pa ak i u Evropskoj uniji, pre svega preko novih lanica
koje zavise od ruskih energenata, kae Jurij Fjodorov, doskoranji saradnik Chatham
House iz Londona, a sada nezavisni analitiar.
Fjodorov: Sadanja vojna i politika strategija Rusije prema Evropi, ukljuujui i Balkan,
slina je onoj koju su sprovodili ruski carevi u XIX veku. Veoma je teko razdvojiti
politiki i ekonomski aspekt strategije Moskve. Ona koristi ekonomske instrumente, ne
samo za ostvarivanje profita, ve i odreenih politikih ciljeva, odnosno poveanja
uticaja u odreenoj zemlji. Kada je re o Balkanu, Rusija gleda na Srbiju, pa i Crnu
Goru, kao na glavni mostobran u tom regionu iz istorijskih razloga. Mada je istorija u
ovom sluaju bila prilino kontroverzna, imajui u vidu pre svega sloene odnose tokom
socijalistikog perioda. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Miloevieva Srbija je bila
glavni saveznik Moskve u regionu. Ja mislim da se do dana dananjih Kremlj nije
odrekao starih snova o uticaju na Balkanu, u kontekstu XXI veka, jer smatra da ova
oblast ima veliki geostrateki znaaj. Nakon pada Miloevia, Moskvi je mnogo tee da
ostvari takav uticaj u Srbiji, ali ona i dalje veruje da je to mogue. Kosovsko pitanje nije
reeno, odnosi Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana i dalje su sloeni, pa Rusija
nastoji da to kapitalizuje.
RSE: Interesantno je da je Crna Gora itekako raunala na politiku podrku
Zapada u sticanju nezavisnosti 2006. godine, ali je ubzro nakon toga irom
otvorila vrata ruskim investicijama. Ruski dravljani su masovno kupovali
nekretnine, a jedan od tajkuna Oleg Deripaska je kupio najvee preduzee u zemlji
Aluminijumski kombinat u Podgorici. On se u meuvremenu povlai iz posla koji
nije dobro funkcionisao jer je oito bilo ne ba transparentnih njegovih dilova sa
domaim vlastima. Smatra se da Podgorica plaa cenu jer je, navodno, Moskva
ubedila Srbiju da prihvati nezavisnost Crne Gore.
Fjodorov: Kremlj nije naivan. On koristi i lukave politike igre u nastojanju da ak i neke
nove lanice NATO-a i EU pretvori u instrumente svog uticaja, kao to su baltike
zemlje. Rusiju je pre 10-tak godina uznemiravala injenica da pojedini delovi biveg
Sovjetskog Saveza mogu ui u Severno-atlantsku alijansu i EU. Meutim, ona nije
mogla da zaustavi taj proces. Onda je promenila taktiku tako da sada nastoji da
upotrebljava poluge koje ima na raspolaganju da bi ostvarila uticaj u tim zemljama,
odnosno koristila ih kao svoju produenu ruku u EU i NATO-u. Stoga verujem da Rusija
moda primenjuje isti scenario i u Crnoj Gori. Ona tei lanstvu u Evropskoj uniji i

NATO-u, koristi evro kao svoju valutu, ali, bez obzira na to, Rusi su veoma aktivni u njoj.
Na taj nain Moskva moe da pokua da utie na evropske strukture, ako i kada Crna
Gora postane lanica ovih institucija. Isto se odnosi i na Srbiju. Ne verujem da Rusija
moe da sprei da Srbija ue u EU, ali ako dodatno ekonomski ojaa svoju poziciju u
njoj, onda moe ostvariti vei uticaj. Na primer, moda Gasprom prilino investira na
Balkan da bi na taj nain, izmeu ostalog, uticao i na energetsku politiku Evropske unije,
kao i potpisivanje energetskog protokola Brisela i Moskve. Dakle, ruska politika nije
naivna, pa je samim tim i opasnija.
RSE: Mnogi gledaju na ruske investicije sa skepsom, istiui da je re o
tajkunima, netransparentnom kapitalu, pa ak i pranju novca.
Fjodorov: Ima u tome istine, ali novac je novac. Srbija i Crna Gora nisu bogate zemlje i
naravno da su zainteresovane da dobiju kapital, ukljuujui i ruski. One, naravno, ne
ele da ruska mafija zauzme vane pozicije u njihovim ekonomijama i politikom ivotu,
ali su im potrebne investicije. Deripaska je mnogo investirao, ne samo na Balkanu, ve i
irom Evrope. Stoga je situacija na Balkanu u tom smislu slina, na primer, onoj u
Velikoj Britaniji. Mnogi ruski tajkuni ulau mnogo vie u Britaniji, nego na Balkanu.
Britanska policija na to gleda sumnjiavo, pitajui se ta ovi Ruse rade ovde. Moramo
da to kontroliemo i zaustavimo? Istovremeno, zvanini London blagonaklono gleda na
ruski novac. Slina je situacija irom Evrope. Novac je novac. Ponekad su ekonomski
interesi vaniji nego politiko i pravno podozrenje prema poreklu tog novca.
Rekao bih da izvor vie od polovine ruskog novca investiranog na starom kontinentu nije
ba najjasniji.
RSE: Osim novca, ije poreklo nije najjasnije, Rusija u velikoj meri ulae preko
dravni preduzea, pre svega u energetskom sektoru. Na primer, Gasprom je na
elu projekta Juni tok. Da li to znai da takve investicije direktno prati i politika
agenda.
Fjodorov: Gasprom je veoma dobro poznat kao produena ruka Kremlja. On se ne
rukovodi samo ekonomskim interesima, ve koristi neizvesnu situaciju u Evropi sa
snabdevanjem energije i za odreene politike ciljeve, kao instrument Kremlja.
RSE: Ako i kada se izgradi gasovod Juni tok, koji treba da proe i delom
Balkana, da li e se znatno promeniti politiki pejza u ovom delu sveta u korist
Rusije?
Fjodorov: To je teko pitanje. Meutim, treba imati u vidu revoluciju u dobijanju gasa iz

kriljaca, pre svega u SAD. Ovaj energent u tenoj formi sada stie u Evropu i sa
Bliskog istoka, pre svega iz Katara. Ukoliko i u Evropi uzme maha proizvodnja gasa iz
kriljaca, o emu se u nekoliko zemalja intenzivno razgovara, onda e Juni tok biti
ekonomski necelishodan. To je najvei izazov sa kojim se sada Moskva suoava jer je
re o veoma skupom projektu, a ako, istovremeno, cena gase zbog otkria novog izvora
za njegovo dobijanje mislim na kriljce pone dramatino da pada, to bi bio veliki
udarac za Juni tok. Ako se ovaj gasovod sagradi, pitanje je koja e biti cena energenta
za zemlje uesnice projekta, ukljuujui i sa Balkana. Situacija je u ovom trenutku
nejasna.


(18531856), (18801902) (1906)
, .

.
150
000 1914/15. , ,
, ( William Hunter )

, (serbian
barrel) e o .
1914,

. ,
, ,
.
.
,
, 120,
19. 1913.

.

, . .
,



.

 100 ,
.
25 11. 1915.

( Typhus exanthematicus ).
, ,
. 8.
1915. ,
.
,
, , ,
.
,

. , ()

. , ,
.

100 .
250 .
100
.
,
.
. 16. 1915. ,
,
. 230 ,
115. ,

, .

, ,
, .
, 191415.
, ,
.

1915,
, .

.
. 17
. 1941 1945


- .
.
:
,
,
.
,
, 1914.
.
.
1914.
. , ,
.
, .

,
.
, .

 ,
.
XVI ,
, . ,
.
15.
,
.
14/15. .

I ,
.
,
,
.
, , , . ,

.

,
.
16. :
.
17.
.
, ,
: ;
,
. .
,

. ,
.
,
.
.

16. 1914.
VIII, XIII .
,

 , 18. XV XVI ,
.
.
,
, .

, .
,
, .

.

,
, I
. , I
,
. , 18.
.
.
,
.
.
.
25. ,
I 4.000 .
26. ,
. ,
,
.


.
. ,
.
. ,
21/22. . 24.
.
,
,
.

 ,
28. : , :
.
30 ,
,
. ,
, ,
, ,
.
.
,

.
28/29. ,
.
,
.
,
.
,
. ,
,
. , ,
. ,
, .

: .

,
. VIII
, , je XIII XV
. XVI ,
.
.
, ,
, , .
XVI .
,
,
.
,
.

 .
.
,

.
,
.
29. ,
.
.
,
. :
20.000 . ,
.


. 1.300 , ,
,
.
.
.
,
,
. ,
.
.
( )
,
. ,
.
, II , .
;
, ,
.

. 2.
.
, .
.
.

 V , , 3.
. ,
.
.
.
XVI .

.
. , ,
, ;
.
,
.
. , ,
. ,
, V
.
5. .
XV
XVI . ,
.
,
, .

3-5.
. .
, .
8. ,
. XV XIII ,
6. .

.

. V 7.
, I
. 8. ,
I .

.

 , .
, ,
.
,
. , ,
, , .

.
VI , ,
12. .
.
, V
15. , .
3-15. : 323 42.215 ,
: 43 , 142 , 29 , 386 , 71 , 60.000
, , , 37 , 3.500 ,
, , , 52 , 45 , 184
4.000 . 1914. : 566
55.906 .

, ,
.
. ,
, 1914.
. .
:
.
. .
I ,
.
, .
: , .
: