Srbija i Albanija Dimitrija Tucovia

Srbija i Albanija Dimitrija Tucovia

Uvodno slovo Pavluka Imirovia
Ova knjiica Dimitrija Tucovia, osnivaa srpskog marksizma i srpske
socijaldemokratije, mala je po obimu ali je po sadraju i perspektivama vea od svega
su to su o nacionalnom pitanju napisale sve balkanske akademije nauke i svi kukavni
balkanski ovinizmi zajedno.
Mada je napisana povodom razbojnike aneksije Kosova od strane nitavne srpske
buroazije, ona je dostojan odgovor revolucionarnog srpskog i balkanskog
proletarijata svakom buroaskom ovinizmu i svakom sejanju razdora meu bratskim
balkanskim narodima. Taj odgovor mogao je napisati samo marksistiki revolucionar i
jedan od malobrojnih Lenjinovih i Trockijevih saboraca u Drugoj internacionali.
Program ujedinenja balkanskih naroda u balkansku federaciju slobodnih naroda,
Dimitrije Tucovi je preuzeo od revolucionarnih buroaskih demokrata prve polovine
19. veka. preuzeo ga je onda kada su balkanske nacionalne buroazijice redom
kapitulirale pred velikim svetskim silama, postajale njihove marionete i agenti
njihovih interesa na Balkanu i svojim sopstvenim dravama i definitivno dokazale da
su nesposobne da ree nacionalno pitanje na Balkanu, da ne mogu ujediniti
isprepletene i izmeane balkanske narode i da im mogu ponuditi samo neprekidna
trvenja i podele u interesu imperijalistikih gospodara sveta.
Balkanski proletarijat, zajedno sa evropskim proletarijatom, morao je na sebe da
preuzme reavanje istorijskih zadataka buroaske revolucije, zadataka za ije
reavanje su se slabake balkanske buroazijice pokazale potpuno nesposobne.
Najvaniji meu tim nereenim zadacima nacionalne (buroaske) revolucije bili su
agrarna reforma i nacionalno pitanje. Proleterski program reenja nacionalnog pitanja
je program Balkanske socijalistike federacije, usvojen na Prvoj balkanskoj
socijaldemokratskoj konferenciji u Beogradu, januara 1910. godine. Tucovieva
knjiga Srbija i Albaniji je teorijski i praktian doprinos tom programu.
Program balkanske federacije ostao je slubeni program celokupnog balkanskog
radnikog pokreta i svih balkanskih komunistikih partija sve do 1948. godine kada
ga je definitivno zabranio Josif Staljin i kada ga se odrekla i KPJ odgovarajui na
Staljinov velikoruski ovinizam jugoslovenskim (zapravo velikosrpskim)
ovinizmom. Od tada se ova Tucovieva knjiga skriva, gura u zaborav i muzej
egzotinih starina.
Jedini odgovor Tucoviu koji srpski ovinizam moe sebi dozvoliti jeste njegovo
skrivanje, zabranjivanje i progon. Njegova knjiga Srbija i Albanija mnogo vie je
tampana na albanskom i svim drugim balkanskim jezicima nego na Tucovievom
maternjem jeziku i u Srbiji. Nikakvo udo. Jer, Tucovi jasno i glasno pokazuje da
Kosovo nije Srbija nego je Albanija. Zato njegovih knjiga nema u knjiarama u Srbiji
i zato su pobrisane na skoro svim spskim sajtovima na kojima su se pojavile. Zato je
prirodno da se pojavi na ovom sajtu, na blogu jednog beogradskog balkanskog
marksista.

Beograd, 23. jula 2010.

Ceo tekst Tucovieve knjige u word formatu moe se skinuti na:
http://www.4shared.com/document/tZ39LRt0/Tucovic-Srbija_i_Albanija.html
Srbija i Albanija
Dimitrije Tucovi
Predgovor
Albanskim pitanjem pozabavili smo se ovde neto potpunije vie iz praktinih potreba
nego iz teorijskoga interesa. Albanska politika nae vlade zavrena je porazom koji
nas je stao velikih rtava. Jo vee rtve nas ekaju u budunosti. Zavojevakom
politikom srpske vlade prema albanskom narodu stvoreni su na jugozapadnoj granici
Srbije takvi odnosi da se u skoroj budunosti mir i redovno stanje teko mogu
oekivati. U isto vreme Albanija je tom politikom gurnuta u naruja dve na zapadnom
Balkanu najzainteresovanije velike sile, a svako uvrivanje uticaja ma koje
kapitalistike drave na Balkanskom Poluostrvu predstavlja ozbiljnu opasnost za
Srbiju i normalan razvitak svih balkanskih naroda.
Ali da se tom praktinom cilju odgovori, morali smo se zabaviti prilikama u Albaniji.
To je bilo u toliko potrebnije uiniti to je, prvo, naa tampa, u pogubnoj utakmici da
pomogne jednu ravo upuenu i ravo izvoenu politiku, mesecima i godinama
rasprostirala o albanskom narodu tendenciozna miljenja, i to je, drugo, takvim
miljenjima i sama vlada pokuavala da opravda svoju zavojevaku politiku u
Albaniji.
Vie obavetenja o prilikama i sukobima interesa na tom kraju Balkana treba da
poslui pravilnijem shvatanju prilika u Albaniji i stvaranju boljih odnosa izmeu
srpskoga i albanskoga naroda. Naroito je vie obavetenja potrebno proletarijatu na
kome poglavito lei veliki zadatak da najodlunije ustane protiv zavojevake politike
buroazije i vlasnikih krugova i da na jednom aktuelnom praktinom pitanju pokae
koliko je zdrav i spasonosan rad balkanske socijalne demokratije na prijateljstvu,
savezu i najpunijoj zajednici svih balkanskih naroda.
Ako bi ova knjiica posluila kao priloak tome istorijskom zadatku balkanskih
socijaldemokratskih partija, naa skromna oekivanja time bi bila opravdana.
1. januara 1914.
Beograd.
D. T.
I. Iz ivota Albanaca
1. Postojbina i rasprostiranje

Postojbina Albanaca je u glavnom jedan splet gorostasnih planina koje odvajaju

plodne kotline Stare Srbije i Makedonije od Jadranskoga Mora. Ona se sputa na
morsku obalu od Skadra na severu pa na jug do grkoga naselja; ali taj relativno
dugaak primorski pojas je ne samo uzak ve i podbaran i malarian. Najpovoljnije
uslove za ivot pruaju mestimino proirene plodne doline Drima, Mae, Semene,
kumbije i Devola. Ali oblast planinskih klanaca sa omanjim renim lukama i
ravninama je i danas prava postojbina albanskih plemena koja uporno uvaju odnose i
navike ivota davnanjega porekla.
Preko toga planinskoga zemljita prolazili su nekada vrlo vani putevi kulturnoga
sveta, meu kojima se naroito istiu na jugu Via Egnatia: Dra, Elbasan, Struga,
Ohrid, Bitolj i dalje za Solun i Carigrad i na severu Via di Zenta, Zetski put, koji se od
Skadra probijao dolinom Drima ka Prizrenu i dalje vodio u unutranjost Balkanskoga
Poluostrva. Tragovi nekadanjega znaajnoga privrednoga i kulturnoga kretanja koje
je teklo tim putevima i njihovim ograncima sauvani su do danas u veinom
poruenim utvrenjima i jo ouvanim monumentalnim mostovima; njih je puna
Albanija. Ali putevi su danas opusteli. Po malim zasutim stazama koje su mestimino
teko prolazne jedva im se trag nazire. A dalje od njih desno i levo caruje tolika
primitivnost ivota, kao da su se uticaji nekadanjega kulturnoga kretanja zadravali
na prvim grebenima karsta kroz koji su se ti putevi s mukom probijali. Zar nam pre
ciglih nekoliko godina jedan putnik po Severnoj Albaniji ne veli u svojim belekama
kako je pucnjima iz revolvera objavio seir na daleko to je prvi put noga
Evropljaninova stupila na vrh Kunorin i to je prvi put Evropljanin gledao lurjanska
jezera? Kao da ujemo radostan glas ispitivaa Centralne Afrike.
Sudbina ovih oblasti nerazdvojno je skopana sa sudbinom Jadranskoga Mora. Dokle
je Jadransko More, kao to emo docnije videti, bilo jedan veliki kanal kroz koji je
tekao ceo ogromni saobraaj Zapada sa Istokom, jadranska obala je u privrednom
pogledu bila vrlo iva. Tragovi toga privredno-trgovinskoga ivota vide se u
albanskim primorskim gradovima kao i na ponekim starim rudokopima. Skretanjem
trgovinskoga saobraaja sa Sredozemnoga Mora na Atlanski Okean, o emu opirnije
govorimo u treoj glavi, pogoeno je celo Balkansko Poluostrvo, pa i Albanija. U
toku vremena luke Jadranskoga Mora gube stari znaaj za svetski saobraaj sa
Carigradom i Istokom, usled toga i transverzalni putevi kroz Albaniju, a unutranji
saobraaj na poluostrvu poinje usled mnogih politikih i privrednih promena
gravitirati sve vio Solunu na jug i Srednjoj Evropi na sever. Ovamo, ka Solunu,
okree se i trgovina svih varoi pored Drima, od Kore do Pei, u kojima jo ivi stara
trgovako-zanatlijska generacija koja je nekada radila iskljuivo sa Draom, Krojom i
Skadrom.
Tako je prirodna otseenost albanaske postojbine pojaana skoro apsolutnom
kulturno-saobraajnom iskljuenou, a Turska, inae kruta za sprovoenje i
obezbeenje saobraaja, samo se radovala to je ova plemena mogla skinuti s vrata,
ostavljajui ih samima sebi, pljaci i meusobnom istrebljivanju.
Plemena su se namnoavala, uprkos besnenju krvne osvete, a u planinama i gudurama
sa starim nainima rada hleba ne dostie. Iz te teskobe Albanasi su traili izlaza i, kao
to uvek u istoriji narodnih seoba biva, oni su se kretali tamo gde priroda prua vie
sredstava za ivot, ka plodnim kotlinama Stare Srbije i Makedonije. Na ovu stranu ih
je uostalom vodio i nov pravac saobraaja, jer su danas varoi s ove strane Drima,

snabdevane espahima preko Skoplja, Bitolja i Soluna, postale pijacama ak i onih

albanskih plemena koja ive duboko u Albaniji.
O tom prodiranju Albanaca na istok u nas se mnogo pisalo, jer se jako ticalo srpskoga
naselja u severozapadnim oblastima Turske. To je i danas glavno sredstvo kojim
ovinistika tampa izaziva kod srpskoga naroda mrnju prema divljim Arnautima,
prikrivajui kao guja nokte divljatva koja je srpska vojska prema njima poinila.
Koliko je samo suza proliveno to je istorijsko Kosovo preplavljeno Arnautima. Oni
su proli i dalje i opasali staru srpsku granicu, u velikom broju su naeni u
novoosloboenim okruzima i, naalost, iz njih najureni, da u toliko bude jai arnautski
pojas oko granice; sputali su se i u Makedoniju, jako proeli tetovsku kotlinu i sili
na Vardar; sa severozapada su opasali Skoplje.
Mi se ne moemo ovde uputati u pitanje: u koliko je proreenost srpskoga elementa
u ovim krajevima neposredan rezultat arnautske navale a u koliko je posledica
optega, utvrenoga kretanja srpskoga naroda s juga na sever? Naseljavanje umadije
je bez svake sumnje dolo raseljavanjem jugozapadnih krajeva. Istorijski je utvreno
da se srpski ivalj iz ovih krajeva povlaio u masama uz austrijske trupe, kada god su
ove u 17. i 18. veku morale obustavljati svoja nadiranja na jug i povlaiti se.
Naposletku, odakle su Srbi po Staroj Vojvodini i ko ih je i zbog ega preveo? Kada bi
se o svemu tome i mnogo kojeemu drugom htelo voditi rauna, onda krvna osveta
koju danas vlasnika Srbija prema Albancima propoveda i vri ne bi bila ni toliko
opravdana koliko ona na koju se Balkanicus i D-r Vladan zgroavaju. Ako bi,
uostalom, stajalo da je srpski elemenat prosto na prosto potisnut albanskim, zar bi to
bio prvi sluaj u istoriji da navala nekih plemena vre organizacije ili drugih
preimustava potisne neki narod sa njegova ognjita? Zar slovenska plemena nisu
potisla starosedioce ovih zemalja sredstvima o kojima istorik nema ni malo lepo
miljenje? I zar, naposletku, nisu Turci potiskivali i njih i druge pokorene narode, pa
ih uprkos toga zvanina Srbija smatra danas za najvee ljubimce svoje u novim
krajevima?
Albanci su se rasprostrli na istok na raun Slovena, to je istina. Ali ispitivanje uzroka
toga albanskoga prodiranja jo manje daje za pravo osvetnikom dranju prema
njima. Pre svega, na koji su nain Albanci osvojili ove krajeve: potiskivanjem ili
pretapanjem? Na kom su polju bili jai? Naravno da oni za pretapanje, za asimilaciju
tuega elementa nisu imali uslova, jer su kulturno stajali ispod svih suseda, pa ak i
Crnogoraca. Prof. Cviji je naao na Kosovu svega 140 poalbanaenih kua! Albanci
su se dakle nastanjivali na mestima koja su drugi silom ili milom naputali, sa kojih su
starinci otili ili potisnuti. To naputanje je, nema sumnje, nesnosnoga susedstva
primitivnih, pljakakih, neobuzdanih arnautskih plemena ili ak njihova gruba
pritiska. Nesigurni sa imovinom, neobezbeeni sa ivotom, spreeni u slobodi rada i
raspolaganja proizvodom svoga rada, starinci su se sa svojih ognjita morali uklanjati.
S druge strane, este migracije su odlika ivota u Turskoj uopte, a ne samo u
graninim oblastima prema Albancima. A uzrok tako lakom i estom seljakanju lei u
begovskom sistemu privrede. Kao god to je stoarsko zanimanje Albanaca osnov
njihovoj lakoj pokretljivosti i nomadskim navikama, tako isto je feudalni sistem
svojine zemlje bio glavni razlog to su se starinci toliko reavali na seobu. Oni nisu
bili vezani za ognjita svojinom, najvrom vezom za koju se u drutvu zna. Prema
tome ispitivanje ovoga pitanja mora nas dovesti do uverenja: da je martinka divljih

Arnauta u svakom pogledu nedovoljan razlog za objanjenje procesa albanskoga

ovlaivanja i prodiranja na istok, ve da se taj proces vrio na osnovici ekonomskoga
sistema koji je bio do dananjega dana realna podloga celukupnoga ivota u Turskoj.
U koliko su drugi uzroci tome pripomagali, kao napr. oseaj nesigurnosti i gruba sila,
oni su leali u sistemu vladavine u Turskoj, u optoj anarhiji uprave i nezatienosti
raje. Turski reim je gledao kroz prste kada Albanci vre gruba nasilja prema
hrianima, kao to ih je opet nemilosrdno kosio ako svojim postupcima povrede
vlasnike interese reima. Nisu Albanci jedino pleme sa kojim je turski reim
postupao kako mu je kada bilo potrebno. Takvi su i Kurdi, susedi Jermena.
Prodiranjem na istok albanski elemenat se ne samo jako izmeao sa srpskim naseljem,
ve je gotovo potpuno ovladao u nekim oblastima, kao to su Metohija i Pe, u kojima
je do pre nekoliko vekova bilo politiko i crkveno sredite srpskoga naroda pod
Turcima. Najlepi spomenici srpske srednjevekovne kulture nalaze se danas u sredini
skoro iskljuivo albanskoga naroda. A ta meavina ivih ljudi i starih spomenika, koja
je pri ogranienju Albanije prema Srbiji dala toliko posla Londonskoj Konferenciji,
postala je ukrtanjem dva pravca kulturnoga i narodnoga kretanja: prvi, stariji, za
vreme trgovinskih veza srednjevekovne srpske drave sa Jadranskim Morem, izazivao
je prodiranje srpskoga naroda ka primorju, i mrtvi spomenici toga prodiranja nalaze se
po celoj Severnoj Albaniji; drugi, noviji, nastao je kao posledica povlaenja srpskoga
naroda severoistono, dublje u unutranjost i blie severnoj granici. Stopu u stopu za
tim povlaenjem nastupao je albanski elemenat.
U prvom periodu pobeivala je politika i kulturna nadmonost srpskoga naroda, u
drugom periodu pobeivala je kulturna zaostalost i osamljenost albanskoga naroda u
kojoj je plemenska organizacija bila sauvala punu snagu. Turska ne samo da nije
nita uinila da Albance iz osamljenosti izvede i kulturnim merama pokua uvesti u
zajedniki ivot, ve je u sutini svoga sistema vladavine nosila sve uslove za
konzerviranje albanske primitivnosti kao to je koila razvitak u svakom drugom
pogledu. To je sada, kada nema vie turskoga reima, potrebno u toliko jae naglasiti
to su vlasniki krugovi balkanskih dravica, kao naslednici turske vlasti, ve poli
putem ne naunoga principa: da se sa promenom ustanova i uslova ivota menjaju i
ljudi, ve putem varvarskoga naela, kojim se ak ni Turska nije u tolikim razmerama
sluila: da su grobovi i veala vei uitelj od novih ustanova.
2. Plemenska organizacija i krvna osveta
Prodiranje Albanaca na istok je od velikoga istorijskoga znaaja. Ono je odluilo
sudbinu srpskoga naroda u celoj oblasti na junoj granici preanje Srbije. Ono je
stvorilo onaj poznati arnautski pojas koji je vrlo verovatno mogao biti jedan od uzroka
to naa narodna revolucija 1804 nije otila dalje na jug, ali koji je u svakom sluaju
spreavao docnije uticanje ivota slobodne Srbije na potitene slovenske mase u
Turskoj.
Ali to albansko prodiranje na istok upuuje nas da posumnjamo u vrstinu plemenske
organizacije drutvenoga ivota kod njih. Naime, ono je posredan dokaz da se
plemenska organizacija kod Albanaca iivljava i da ne dri vie svoje lanove sigurno
u ruci, jer ona nije vie u stanju da zadovolji njihove ivotne potrebe.

U Severnoj Albaniji drutveni ivot Albanaca vri se jo uvek u granicama plemena

kojih po frateru Mihaeviu ima dvadeset i sedam.[1] Istina kretanjem i iseljavanjem
stanovnitva ovih brda plemena su esto puta teritorijalno rasturena, ali krvno
srodstvo se i posle toga osea. Krasnia ima napr. u prizrenskoj okolini, na Kosovu, u
Ostrozubu, u akovikoj nahiji, peskoj i beranskoj, u Malesijama i t. d.[2] Mada se
Krasnii u svima tim krajevima dre svoga plemenskoga imena i srodstva, mada se
svi ti rastureni delovi jednoga plemena smatraju kao jednoplemenici ili arnautski
kuerini, sasvim je prirodno to udaljavanje ovih ljudi sa njihove prvobitne plemenske
baze slabi njihovu plemensku privrenost, postepeno gasi plemenske tradicije i stare
navike ivota. Ako ti doseljenici dou u krajeve u kojima su jaki drugi kulturni uticaji
ili u kojima vlada dravni zakon, kao to je to vardarska dolina, kod njih vrlo brzo
plemensko srodstvo, plemenske navike ivota, krvna osveta i t. d. ustupaju mesta
optem zakonu i novom nainu ivota. Kada stranac putuje kroz te krajeve, teko e
po nainu rada, obraenosti zemlje i voenju gazdinstva moi primetiti da ima kakve
razlike izmeu ovih arnautskih doseljenika i slovenskih starinaca.
Kod plemena koja su ostala na svojem plemenskom ognjitu, bilo cela ili glavnom
masom, plemenska organizacija predstavlja jo uvek jednu ivu drutvenu silu. Kod
izvesnih plemena nai e se jo i danas plemenske stareine koji uz pripomo
nekoliko starijih i vienijih ljudi rukovode optim poslovima plemena. Jo uvek
postoji plemenska organizacija sudske vlasti, bilo u vidu plenije (starost), skupa
dvanaestorice koji se biraju od sluaja do sluaja za reenje krupnijih sporova, bilo u
vidu sudova dobrih ljudi ili naroitih izabranih sudija. Za izbor ovih plemenskih
funkcionera kao i za druge plemenske poslove slue narodni skupovi ije su odluke
apsolutno obavezne. Ali kao najkarakteristinija manifestacija plemenskoga ivota
kod Albanaca postoji jo uvek krvna osveta, od koje je, kao to Engels lepo veli, naa
smrtna kazna samo civilizovana forma. Za svoju bezbednost pojedinac se oslanjao na
zatitu plemena, i to je mogao initi; ko njemu kakvo zlo uini, ini ga celom
plemenu. Iz toga, iz krvnih veza plemena ponikla je obaveza krvne osvete, koja je kod
Irokeza bila bezuslovno priznata. Ako lan tuega plemena ubije jednoplemenika,
celo pleme ubijenoga bilo je obavezno na krvnu osvetu. Najpre se pokua izmirenje;
pleme ubice dri vee i ini plemenu ubijenoga predloge za izmirenje, obino nudei
izjave saaljenja i velike poklone. Ako se oni prime, stvar je time svrena. U
obrnutom sluaju povreeno pleme naimenuje jednoga ili vie osvetnika koji su
obavezni da ubicu gone i ubiju.[3]
Ma kako se mislilo o sadanjem autoritetu ovih plemenskih ustanova prema
lanovima plemena i o sadanjoj sveini starih plemenskih tradicija, nesumnjivo je da
se plemena jo i danas javljaju jedna prema drugima kao izvesna samostalna politika
tela. Mnogi prirodni i drutveni uzroci, karakter zemljita, naseljavanje, oskudica u
zemlji, seoba i t. d. uticali su da se ove zajednice krvnoga srodstva najrazlinije
kombinuju sa regionalnim zajednicama koje vezuju mnogi vani lokalni interesi,
zajednicama ljudi razlinih plemena nastanjenih u jednoj oblasti, kao to su to barjaci
i krene. Ali preko svih tih veza i interesa jo uvek vai: to je iza okvira plemena tue
je. U tim plemenskim okvirima Albanci nalaze najsigurnije zatite, jer se jo uvek celo
pleme zalae za svakoga jednoplemenika.
Ali i ako plemena u Severnoj Albaniji predstavljaju jedna prema drugima zasebne
drave koje uvaju svoje granice kao svetinju, i ako krvna osveta jo uvek radi, ipak
se mora priznati da je ekonomska podloga plemenskoga ivota i kod Albanaca odavna

iezla. Pre svega zemlja vie nije zajednika plemenska svojina. Izvrena je deoba
zemlje, ali ta deoba jo nije otila do kraja. Kao zajednika svojina su jo samo ume,
i to ne uvek, ispae, vode i t. d.; sva ostala ziratna zemlja svojina je zadruga koje su u
Severnoj Albaniji veoma razvijene. Kao tip jedne takve zadruge izneo nam je Marko
Miljanov[4] nedijeljenu familiju Jaka Matina iz Miridita koja ima okolo stotine
eljadi, meu kojima je okolo ezdeset vojnika pod orujem. Pet, deset, petnaest i
dvadeset odraslih ljudi u kui su vrlo esta, upravo redovna pojava kod Albanaca.
Bez obzira na veliinu ovih zadruga, sa deobom zemlje plemenska organizacija je
izgubila osnov unutranjeg jedinstva i harmonije. Pojedine porodice su bile u
mogunosti da na raun drugih zahvate vei i bolji deo plemenske zemlje. A kako je
to je za raspadanje plemenskih organizacija naroito vano novana privreda
svuda vie ili manje prodrla, jae i bogatije zadruge su mogle svoje bogatstvo
uveavati prikupljivanjem zemlje, pljakom, otmicom, trgovinom i svima drugim
sredstvima kojima novana privreda i proizvodnja espapa otvara irom vrata.
Kao to je prelaskom zemlje iz plemenske svojine u zadrunu i razvitkom novane
privrede razdruzgana istinska podloga unutranjega plemenskoga jedinstva, tako je i
oskudica u zemlji i stenjenost u severoalbanskim krevima natovarila plemenima na
lea stalnu borbu oko zemlje i plemenskih atara. U cvetu svoga razvitka plemenska
organizacija pretpostavlja vrlo nerazvijenu proizvodnju i vrlo retku naseljenost u
prostranoj oblasti. Dokle pleme ima na raspoloenju dovoljno nezauzete zemlje koja
se sa namnoavanjem lanova prosto zauzima i uvlai u obradu, dotle su svae i borbe
oko zemlje izline, dotle oskudica u zemlji ne uvlai pleme u stalne sukobe sa
susednim plemenima, dotle i privatna zadruna svojina zemlje nije po jedinstvo
plemenske organizacije tako opasna. I u tom pogledu je plemenska organizacija kod
Albanaca izgubila realnu podlogu.
Kako se to moe objasniti? Plemenska organizacija izgubila ekonomsku podlogu, pa
ipak se odrava. Kako je to mogue?
Takve pojave za istoriju ljudskoga drutva nisu nita neobino. Organizacija ljudskoga
drutva, oblici zajednikoga ivota upravo i idu za ekonomskim promenama, kao
posledica istih, nikako obrnuto. A kako e se i kojom brzinom vriti proces
prilagoavanja oblika drutvenoga ivota oblicima rada i proizvodnje, to sad zavisi od
mnogih drugih istorijskih faktora.
U tom pogledu za albanska plemena je veoma karakteristino: prvo, to je sadanja
njihova postojbina iskljuivo krevita, planinska, besplodna oblast Severne Albanije;
drugo, to je ta oblast po prirodnoj otseenosti i saobraajnoj iskljuenosti moda
najizolovanija stopa zemlje u Evropi. Eto na toj stopi zemlje plemena su se sauvala i
namnoavanjem uzajamno stenjavala, oseajui teku oskudicu u zemlji u toliko jae
to su najbolje delove zemljita u granicama plemena prigrabili pojedinci, istaknuti
prvaci, poneki beg i bogate zadruge. Meutim okolina ove krevite postojbine i prema
primorju i sa juga i od plodnih polja Makedonije i Stare Srbije na istoku bila je
zauzeta velikim iflucima ije granice su uvali svim svojim autoritetom moni
begovi i dravne vlasti. U granicama plemena dakle pojedinci nisu vie imali
obezbeenu egzistenciju kao nekada, a svaki njihov pokuaj da nadu opstanka
irenjem plemenskoga atara dovodio ih je u otar sukob sa susedhim plemenima i

dravnim vlastima. Jedini rezultat svakoga takvoga pokuaja bio je poveanje broja
svaa i neprijatelja.
U toj teskobi, kao u kakvoj krletci, nastao je nov ivot u plemenima i izmeu njih. Pre
svega apsolutno nepoverenje prema svakome. Svi putnici po Albaniji saoptavaju sa
koliko surevnjivosti ovi gortaci bde nad integritetom svoga atara i sa koliko
nepoverenja i sumnje predusreu svakoga stranca, bojei se da nije doao da uzme
neto od njihovih brda! Borba oko granica i ispaa poela je da besni. Sa celim
susedstvom u krvnoj osveti. Zatvoreni sa svih strana, pljaka je bila jo jedini spas
ovih gortaka. I pljaka je postala njihovim glavnim izvorom ivota, a redovno
zanimanje zasede, ucene putnika i trgovaca, otmica stoke, praeni ubistvima i
ubistvima za ubistva, dobro organizovani pljakaki pohodi prema primorju ili u
plodne krajeve na istoku. Sve nas to potsea na ono stanje u kome su se nalazila grka
plemena u doba propadanja plemenske organizacije i za koje Engels veli: Stari rat
plemena protiv plemena ve izvrgnut u sistematsku hajduiju na suvu i na moru za
osvajanje stoke, roblja i blaga; ukratko bogatstvo se ceni i potuje kao najvee dobro,
a stara plemenska organizacija se zloupotrebljava za opravdanje nasilne otmice
bogatstava.
ime se sada plemenska organizacija odrava? Od kako je preovladala privatna
svojina zemlje sa proizvodnjom espapa, lanovi plemena su upueni da gledaju svoje
dobro samo u svom privatnom gazdinstvu, zajedniki plemenski interes je suen,
unutranje plemensko jedinstvo razoreno. Od toga trenutka plemena se javljaju kao
celine samo prema tuim plemenima i prema susedstvu sa kojim su u stalnom
neprijateljstvu i borbi. Plemenska organizacija se ne dri vie na unutranjem
plemenskom jedinstvu, ve na stalnoj opasnosti spolja i neprekidnoj zategnutosti
odnosa i borbi na svima stranama, borbi koja je zaista borba na ivot i smrt.
Ali iza ove plemenske zajednice i sadanje krvne osvete kriju se sasvim drugi uslovi
ivota. Ako je u cvetu plemenskoga ivota plemenska zajednica pruala svima
lanovima obezbeen i jednak ivot, danas je svaki lan zajednice uivao onoliko
sigurnosti i ugodnosti u ivotu u koliko je bio vei sopstvenik. Ako je ranije borba sa
tuim plemenima bila u podjednakom interesu svih lanova, danas je ona poglavito u
interesu onih iji je opstanak u plemenu osiguran, koji imaju stada za ispae i zemlje
za obradu. Ako je ta borba ranije voena za zatitu i nepovrednost plemenskoga
zemljita, danas se poglavito vodi zbog nedostatka zemljita. Ako je krvna osveta
ranije bila sredstvo da se zatiti zajedniki plemenski interes, danas se ona javlja kao
posledica neprestanoga meusobnoga trenja koje istie iz stenjenosti i nemanja
uslova za ivot, kao posledica nemanja zajednikoga plemenskoga interesa, kao
posledica dva velika zla: anarhije i bede. Narodna pesma veli: Travu iju, pa se s
nama biju. Otuda je krvna osveta u mnogom prestala biti opta javna plemenska
stvar i uzela na sebe najopasniju anarhistiku formu borbe svakoga protiv svakoga.
Ima ljudi koji zbog dugovanja krvi probave vek na svojoj kuli, naikanoj
pukarnicama, kao to ima porodica u kojima se odrasla muka glava apsolutno ne
dri.
Tom bednom stanju ovih gortaka Turska je uvala strau! Da bi plodne krajeve
primorja i istoka zatitila od njihove pljake, ona je na izlazima iz klanaca postavljala
vojnike posade, spreavala svaki prolaz i zatvarala im pristup na pazare. Ukupna
slika je sada ovakva: svaki pojedinac zarobljen u svojoj kuli krvnom osvetom, svako

pleme zarobljeno neprijateljstvom susjednih plemena, a sva ukupno, cela Severna

Albanija, jedna prostrana tamnica na ijim kapijama straare turski vojnici.
3. Ekonomske prilike
Albanci su isto zemljoradniki narod sa stoarstvom kao daleko pretenijom granom
zanimanja. Sredstva za ivot oni dobijaju obradom zemlje a poglavito gajenjem stoke.
Kako u pogledu proizvodnosti tako u pogledu savrenstva orua i naina rada postoji
velika razlika izmeu zarobljenih severoalbanskih plemena i plodnih krajeva koje su
Albanci kolonizirali ili onih na jugu, u primorju i oko reke Drima, Semene, Devola,
kumbije i Mae u njihovom donjem toku. Ta granica se upravo poklapa sa granicom
iflukog sistema. ifluci su pritisli sve one krajeve koji imaju dovoljno prirodnih
uslova za rentabilan poljoprivredni rad; oni se prostiru do samih izlaza
severoalbanskih klisura i klanaca a preko tih granica su vrlo retki, i to ih ima obino
su svojina plemenskih dinasta, bogatijih ljudi ili katolikih crkava i mitropolija.
Pod stegama plemenskih tradicija i pod nesnosnim teretom plemenskoga rata i krvne
osvete, poljoprivredni rad se poglavito drao starih obiknutih oblika i naina koji stoje
na stepenu najvee primitivnosti. Na putu kroz Albaniju gledao sam vrlo esto drvenu
ralicu koja po samoj povrini drlja, a mogu se proi itavi krajevi a da se ne vidi
drugog useva osim kukuruza. O znaaju promene useva, ovde se izgleda, nita ne zna.
Ako ih zapitamo zato ne seju druga ita osim kukuruza i mogu li ona da uspevaju,
odgovaraju vam kako je tako taj svet nauio!
Glavno bogatstvo ovih ljudi bilo je nekada u stoci. Stoka je vrlo rave rase. Koze su
izgleda najrasprostranjenija domaa ivotinja ovih gortaka. A malo, upavo, uto,
divlje govee, koje smo viali u oporima po albanskim brdima, kao da je prvi
potomak staroga izumrloga tura, rodonaelnika naega domaega goveeta! Ali sa
delenjem zemlje, prodiranjem novane privrede i optom nesigurnou stoke je
svakim danom sve manje. Stoka je postala glavni predmet trgovine; sa njom se
Albanac javlja na trgu; prodajom stoke dolazi do novca koji mu je potreban za kupnju
ita, za plaanje interesa i krvnice. A kako severoalbanski krevi ne mogu da prue ni
priblino dovoljnu koliinu ita za ishranu, novac je postao neminovno potreban za
samo odranje ivota, i ovi gortaci su se poglavito stokom i pljakom branili od
umiranja od gladi.
Pored javne nesigurnosti i optega osiromaavanja glavni udar stoarstvu zadalo je
zatvaranje izlaza na primorju i u ravnije i toplije predele. Pritisnuvi sve dobro
zemljite begovski sistem je ostavio ovim gortacima da se od plemena do plemena
kolju oko svake gudure, svake planine, svakoga kra, pa makar on ne vredeo ni sto
groa. On im je sve vie zatvarao izlaze i stoci. A kako se stono bogatstvo ovih
krajeva, bogatih u paama ali siromanih u livadama, zasnivalo na tome to se stoka
preko zime sjavi s planine u primorje i toplije predele, kao to to rade i Kucovlasi sa
Pindosa i po Makedoniji, to je politiko i privredno hapenje ovih plemena u njihovim
krevima i planinama upropastilo stoarstvo kao glavni izvor materijalnoga ivota.
Velika nasuna potreba za novcem, s jedne, i presuivanje izvora da se do novaca
doe, s druge strane, uinili su da se razvije besprimerno straan zelenaki sistem. Po
belekama mnogih putnika lihva se kree izmeu 40 i 60 od sto. Varoi su postale

centri te trgovine novcem; one su zaduile i velikim interesima porobile okolinu tako
da ovi ubogi avoli stalno snose svoje plodove rada u varoi, a iz njih se vraaju
praznih aka.
Kakva se beda u tim gnezdima slobode zacarila naslikao je vrlo ivo njihov najbolji
poznavalac Marko Miljanov. O ivotu Kua, crnogorskog plemena koje je u
najtenjem srodstvu sa albanskim plemenima i apsolutno na istom stupnju kulture i u
istim prilikama, Marko Miljanov pie:
to su imali svoje zemlje i kua po Nahiji i po Zeti, sve Turci prisvojie. Pazare im
zatvorie. Svako oko Kua zarati -njima, jednako ko klanja ili se krsti. Tako i oni
nikoga oko sebe nisu tedili: bili su, plenjivali, grabili, palili svakoga a nji svako.
Svaka ih je oskudica stjenjavala.
Tako kad im najvea muka od gladi doe u zimu, kad nema nikakve zelene trave da
se njome pomognu, brojili su koanje kupusa u zgrade (gradine) da vide mogu li njime doekat proljee, pa koji ne moe s kupusom, on kopa korijenje od raznijeh
trava (gomulice, kauna, visibabe) ili skida koru kunovu i t. d. Od kila, od kozalca i
kunovije kora najvie su pravili ljeb. Bukova kora nije valjala, no su ispod nje strugali
i jeli mazgu.[5]
Sasvim je razumljivo to ostali svet gladni Kui nisu ostavljali da na miru uiva svoja
dobra. Kui su prosto zavisili od pljake i zato su mrzeli mir i redovno stanje u kojima
taj izvor ivota presane. Miljanov veli o tom:
Pritijenjeni mukama od gladi, Kui su eljeli boja, pa i kad ne bi ko nji zadijeva,
oni bi zadevicu traili, teke da pljakaju. No koliko su god oni zli bili svakome,
toliko je i njima svatko i tako su i stjesnili, da su im i planinu neprijatelji pritisli da
nie nisu imali od svoje planine, no su ljetovali u ijevo i Labednicu, e su ljudi
zaboravili svoju muku, gledajui kako se ivotinja mui od gladi i ei (str. 109).
Toj bedi ovih plemena odgovara uasna nerazvijenost njihovih kulturnih potreba,
uopte nizak nivo ivota. ivei meu Albancima, Marko Miljanov je bio iznenaen
ne toliko bedom u kojoj taj narod ivi koliko lakoom sa kojom on tu bedu podnosi. I
kako ponositi vojvoda, moda poslednji predstavnik srednjevekovnih ritera, nije
mogao da prozre da se beda ivota ne ocrtava na dui i dranju ovih ljudi samo zbog
nerazvijenosti njihovih potreba, on je ushien tom pojavom nazvao takvo dranje
junakom siromatinom. Sretne li neko bedno obane, neto izmeu eljadeta i
avola, pria Miljanov, mora se diviti kako se on sam sebe dopada da se s carem
ne bi promijenio, ni mu se s puta uklonio da ga srete.[6]
I drava koja poe da od ovih svojih sunja kupi hara nije mogla ni oekivati drugi
odgovor nego to ga je redovno dobijala. ene su govorile svojim muevima: Ginite,
ne podaraite se, ili dajte puke nama enama, puste vi ostale! A kada su Mladoturci
naumili da sredstvima bez izbora saviju vrat ovih gortaka u jaram poreskih i vojnih
nameta, onda je u okolini akovice za vreme arnautskoga pokreta 1908 pevana u
narodu pesma:
Budite milostivni, nevolja je velja,
Ublaite albanski nesreni udes!

Najbogatiji ima samo komadi zemlje,

etiri ovce, etiri koze dri najbogatiji.
Iz stene se malo hrane dobija,
Sedam kua slui jedno ivine.
Po vejavici i snegu nosi bez odmora
Go i nag ovek svoj tovar;
Puku uza se, samo soli s hlebom,
Uvek mu preti smrtna opasnost!
(tajnmec).
U ostalim krajevima Albanije ekonomske prilike, kao to smo ve istakli, znatno su
drukije. U tim krajevima Albanci ne uivaju u umskoj slobodi i ne nose ponosito
puku kao gortak iz Severne Albanije, ali i ne trpe permanentnu glad. Kao ifije na
begovskim dobrima oni imaju redovan posao, a dodirom sa susednim slovenskim
stanovnitvom nauili su se pealbarstvu. Vrlo veliki broj Albanaca radi grube
poslove, obino nosake i testerake, po varoima balkanskih drava, a iz nekih
krajeva, kao to je to okolina Prizrena, u masama poinju odlaziti u Ameriku. Sve je
to uinilo da se izmeu Albanaca u tim krajevima i njihovih slovenskih i drugih
suseda esto puta ne primeava nikakva razlika ni u pogledu naina obrade zemlje kao
ni u pogledu kulturnosti ivota.
Ali u ekonomskom pogledu ti se krajevi razlikuju od Severne Albanije poglavito po
begovskom sistemu. Taj prvorodni greh Turske, ini mi se najstranije je pogodio ba
Albaniju. Na putu kroz Srednju Albaniju vidite, na jednoj strani, kue pripete uz samu
stenu kao lastina gnezda i ljude gde ive u kru i vrleti u kojoj e se koza otisnuti, na
drugoj strani, u plodnoj dolini Semene, Devola i kumbije itave ravnice pritiskao
trnjak kroz koji je tee proi nego kroz neprijateljski streljaki stroj i u kome divlja
svinja i zverinje caruje. Naselja vrlo retka. Retko posejana sela su obino oliena u
desetak petnaest bednih ifiskih kua koje su prava suprotnost ponositim kamenim
kulama severnih krajeva. Kada sam u selu iragi, izmeu Devola i kumbije, uao da
razgledam gde taj svet ivi, naao sam se u pravim slepominim rupama: zidovi od
trnja a planina nad selom; nikakva prozora; usred dana sam morao zapaliti sveu da
vidim gde sam; o kakvom nametaju i redu ne moe biti ni rei. Prema ovim rupama
ifiske kue Makedonije, u kojima se inae ogleda sva teina i nesnosnost
begovskoga sistema, predstavljaju prave palate. A izgledu kua potpuno odgovara i
izgled ljudi koji u njima stanuju. Po svojoj fizikoj onakaenosti i tupom blesavom
izrazu lica ovi su prava suprotnost prema severnim gortacima ponosita stasa i otrih
crta. U celoj Makedoniji nisam nigde dobio tako stranu sliku do koga stepena
begovski sistem moe da upropasti svoje roblje.
Po svemu izgleda da su ovi krajevi eldorado begovske eksploatacije. Vie feudala ima
na desetine sela, a najvei feudalni sopstvenik na svetu, Abdul Hamid, imao je ba u
svom kraju preko stotine svojih sela. Granice svojih feudalnih poseda oni su razmicali
kako su hteli, jer nisu nailazili ni na kakav otpor, a potrebnu radnu snagu dobijali su iz
planina sa kojih su gortaci beali od krvne osvete ili gladi. to bez ikakvih
melioracija moe da se obrauje, oni su dali u obradu, a po prostranim ravnicama pod
trnjem pasu im stada, i ako bi se uz male, vrlo male napore mogle pretvoriti u prave
itnice. Verna slika pustonoga dejstva begovskoga feudalizma.
4. Karakter naroda i duhovni ivot

Albanci su bez sumnje jedini narod u Evropi kod koga jo ivi plemenska
organizacija, taj posle porodice prvi oblik ljudske zajednice uopte. Ko stvari istorijski
posmatra, dovoljno je samo to pa da za njega ne bude vie nikakve sumnje: da ovde
imamo posla sa narodoin koji od svih naroda na Balkanu stoji na najniem stupnju
razvitka i koga od ostaloga kulturnoga sveta razdvajaju itavi vekovi najbrega
napretka i velikih drutvenih preobraaja.
Ali primitivan ivot i nizak stupanj razvitka nije merilo sposobnosti za kulturni ivot i
razvitak uopte, kao to se to u politikoj knjievnosti imperijalistike buroazije rado
uzima. Jer, ako su neki narodi blagodarei povoljnim istorijskim prilikama, inili bre
napretke od drugih, ako idu na elu ljudske civilizacije dokle drugi ostaju u
primitivnom stanju, to ne daje pravo braniocima zavojevake kapitalistike politike da
te zaostale, slabe, bezotporne narode smatraju za slabiju, nesposobniju, niu
inferiornu rasu, da im odriu svaku kulturnu sposobnost i da ih oglauju za veitoga
maloletnika kome je potrebno njihovo kulturno tutorstvo. Ta izobliena
reakcionama odbrana kapitalistike zavojevake politike gubi iz vida da su kroz oblik
plemenske drutvene zajednice i primitivna stanja proli svi kulturni narodi. Ali to
naroito ne bi smeli gubiti iz vida predstavnici zavojevake buroazije balkanskih
naroda koji jo nisu skinuli sa sebe vrlo vidne tragove nedavne plemenske
organizacije. Da crnogorska plemena nisu mnogo odmakla arnautskim, to je video i
lepo izneo najbolji poznavalac jednih i drugih, Marko Miljanov, savetujui svakom
Srbinu: neka zna da nije muka s Albancima, ka to se tebi ini, da si ti daleko od
njega, i on od tebe.
Pa ipak Balkanicus i Dr. Vladan napisali su po jednu itavu knjigu sa oitom eljom
da smode ovaj bedni albanski narod i da dokau njegovu nesposobnost za kulturan i
nacionalan ivot.[7] Pojava tih dela zasluuje veu panju nego sama dela. U
kapitalistikim dravama ta knjievnost je stara koliko i zavojevaka kapitalistika
politika. Kada su interesi kapitalistikih klasa nalagali da evropske drave otponu
politiku kolonijalnoga zarobljavanja, knjievnu pijacu je otpoela da plavi knjievnost
a la spisi Balkanicus-a i Dra Vladana. U Austro-Ugarskoj je ta knjievnost narasla
posle okupacije Bosne i Hercegovine i ispunjena je onom istom argumentacijom koju
su u nas poeli unositi Balkanicus i Dr. Vladan. Ta argumentacija je istina drsko
pljuvanje u lice zakonu razvitka u iju je mo buroaska nauka bezuslovno verovala i
na kome je zasnovala svu svoju borbu sa plemstvom i crkvom, ali zar zavojevaka
kolonijalna politika kapitalistike buroazije nije isto tako bezobzirno bacanje pod
noge svih nacionalnih ideala o nezavisnosti, osloboenju i ujedinjenju? Pojava tih
spisa ini eru u naoj knjievnosti kao to pohod srpske vojske na Albaniju ini eru u
politici Srbije.
Sa lica srpskoga naroda buroazija poinje svlaiti veo jedne potitene nacije koja se
jedino uzda u mo nacionalnoga razvijanja. Gledite Balkanicus-a i Dra Vladana
odgovara preivelom i davno oborenom kastinskom duhu u kome je plemstvo i
svetenstvo nekada branilo svoje privilegije, dokazujui da je ono pozvano da
upravlja sudbinom naroda zato to je od njega duhovno razvijenije. U borbi protiv
privilegija buroazija je nekada znala na to odgovoriti: da su plemstvo i svetenstvo
duhovno razvijeniji ne zato to su prirodno obdareniji ili bogom izabrani, ve zato sto
su imali bolje prilike za umni rad, i da te prilike treba pruiti i ostalom narodu pa da se
duhovno razvije. Danas ona, buroazija, odrie proletarijatu jednaka politika prava

na osnovu istih davno odbaenih teorija koje je nekada plemstvo primenjivalo

prema njoj i protiv kojih je ona dala svoje najjae ljude.
Kada je buroazija takva prema svojoj brai, svojim sunarodnicima radnike klase i
proletarizovanih narodnih masa, to se drugo od njenih predstavnika moe oekivati
kada govore o Albancima? U cilju da dokau da taj narod kao rasa nema smisla za
kulturan i samostalan ivot, oni sve ono to u primitivnosti toga naroda postoji
predstavljaju ne kao izraz istorijskoga stupnja na kome se on nalazi i kroz koji su svi
drugi narodi proli, ve kao izraz njegove rasinske nepodobnosti za kulturan razvitak
uopte. Najpovrniji istorijski pogled na razvitak oveanstva pokazuje da je krvna
osveta jedan oblik javne kazne, da je kao takva vladala kod svih naroda na stupnju
plemenskoga ivota i ak se odravala prilino dugo posle toga, pa ipak se ona
upotrebljavala protiv Albanaca kao dokaz neke uroene krvolonosti tih plemena. Kad
to protiv njih istie Dr. Vladan, nazivajui ih repatim ljudima, zar neki Albanac ne
bi imao prava da ga potseti kako je do skora Dalmatinka uvala krvavo rublje svoga
mua i pokazujui ga sinu na krilu zaklinjala ga na krvnu osvetu?
U istoj nameri Balkanicus prelistava sve mogue konverzacione leksikone, da bi
naao to runiju ocenu karaktera Albanaca. Razni pisci i putnici predstavljaju nam
Albanaca as kao oveka koji gine za svoju re as kao oveka koji ubija drugoga iz
puke koju od njega uzme da razgleda. Iz ivota aljana, jednoga netaknutoga
gortakoga plemena, Miljanov nam saoptava ova dva karakteristina sluaja.
Jednoga aljanina, povedena na gubilite, vezir zaustavi u trenutku kada je iskeeni
Ciganin sa zamahnutim jataganom stajao iza njega, i zapita ga: Kazuj junaki, jesi li
ti bio kad na ovaku muku? Albanac ree: Dva put su mi prijatelji doli u kuu, kad
nijesam ljeba ima da i dam, no su mi bez veere konaili; to je oboje bilo tee za
mene od dananjega, jer e ovo dananje proj, a ono nee nikad.[8] Jednom drugom
prilikom skadarski vezir je traio od svoga sluge, opet aljanina da mu izda svoje
zemljake. Kako drukije nije uspeo, stavi ga na muke i dovede mu majku ne bi li se
saalila i sina savetovala da uini veziru po volji. Majka e rei: Koljo! Koljo! uva
pamet i ast! Ne ali dvije uice krvi to e ti vezir prosut![9] Na drugoj strani
poznati austrijski konzul Prohaska crta Albance na osnovu linih doivljaja u Ljumi
kao najverolomniji narod. Naavi se pred tako protivurenim miljenjima
Balkanicus-u nije bilo teko da se odlui, jer se upravo bio unapred odluio. Birajui
izmeu Marka Miljanova i Prohaske, on je izabrao Prohasku. On nije uoio da su ta
protivurena miljenja o karakteru Albanaca ba dokaz da se njihov drutveni ivot
nalazi u prelaznoj fazi: plemena gube svoj stari moni uticaj a novi odnosi jo nisu
isformirani. Ovo marksistiko posmatranje stvari Balkanicus-u nije nepoznato; na
osnovu njega on je ponekad hteo i nama da oita poneku lekciju. Ali to gledite nije
nikako zgodno za opravdanje reakcionarne politike buroazije, a u ovom sluaju
specijalno izdalo bi tajnu o relativnoj istorijskoj vrednosti karakternih osobina ovih
plemena i zavisnosti tih osobina od stupnja drutvenoga ivota.
Kreui se u uskom krugu plemena, Albanci su iz te uske sredine dobili one
karakterne osobine koje se kod njih najvie istiu: besa, pobratimstvo, gostoprimstvo,
ponositost, astoljublje. Neto slino tome naao je i Morgan kod amerikih plemena
Indijanaca, istiui da kod njih svako priznaje nesalomljivi oseaj nezavisnosti i
lino dostojanstvo u dranju. Kao i kod Indijanaca i kod Albanaca su karakterne
osobine edo prostote odnosa plemenskoga ivota. Od svih ispitivaa znamo da ovi
ljudi ive zadovoljno sa minimumom materijalne i duhovne kulture, a poto su merila

o ivotu isto tako skromna kao to je uska cela njihova sredina, to svako bedno
obane moe biti opevano kao heroj, dika i ponos plemena i uzdignuto narodnim
predanjem na najvii stepen asti i slave. U koliko je drutvena sredina nerazvijenija,
u toliko se jae vidi svaka linost, ona stoji iznad celine, prati se svaki njen pokret,
vidi se svako njeno delo i pamti se ako je ko dobra gosta dobro doekao, prijatelja
osvetio ili pevajui saekao da mu turski jatagan skine glavu s ramena. A kao to ga
narodno predanje die u nebesa za sve ono to mu se svidi, tako ga isto strogo i
neumitno obara ako ne postupi po uobiajenom oekivanju. Pod tom stegom dri se
zajednica.
Ali kao to su iz plemenske zajednice ponikle, te karakterne osobine se sa
plemenskom zajednicom i gube. Sa prodiranjem novane privrede, razvitkom
proizvodnje espapa i grabei oko zemlje pleme gubi stari silni uticaj na delanje i
miljenje svakoga pojedinca, i mesto prostih moralnih vrlina poinju zauzimati novi
moralni pojmovi. Fridrih Engels lepo veli: Mo ovih prvobitnih zajednica morala je
biti sruena ona je sruena. Ali ona je sruena uticajima koji nam se unapred
pokazuju kao degradacija, kao pad u greh sa proste moralne visine staroga rodovskoga
drutva. Novo, civilizovano, klasno drutvo osveeno je najniim instinktima:
prostom pohlepnou, udnjom za uivanjem, prljavom sujetom, samoivom otmicom
opte svojine; neklasno drutvo je potkopano i oboreno najgorim sredstvima: kraom,
nasiljem, prevarom, izdajom.[10] Do koga je gde stepena stara drutvena
organizacija postignuta novom, do toga je stepena izvren taj pad u greh, do toga su
stepena iezle proste vrline plemenskoga morala. A kako je taj razvitak u raznim
krajevima Albanije doao do razlinih taaka, otuda su i miljenja putnika i
poznavalaca o karakternim osobinama Albanaca vrlo razlina. Ta razlika je dakle
posledica promena koje trpi moral sa raspadanjem plemenske organizacije. Mogu,
prema tome, imati pravo i oni koji su videli jedno, kao i oni koji su videli drugo;
mogu imati pravo i Marko Miljanov i Prohaska. Ali nemaju prava ni oni koji na
osnovu tih zapaanja crtaju Albance kao osobito simpatinu rasu, kao ni oni koji joj
na osnovu toga spore pravo da bude u zajednici kulturnog sveta.
Kako moralni pojmovi i line vrline tako i ceo duhovni ivot Albanaca nosi otisak
plemenske organizacije i uskih granica upe. Balkanicus je obratio panju i na
narodnu poeziju. Svaka narodna poezija se kree u granicama narodnoga iskustva, a
narodno iskustvo Albanaca, kao i svih drugih plemena, ogranieno je uskim
vidokrugom plemenskoga ivota; kroz nju govore oseanja, elje i tenje ljudi iji se
duhovni ivot ne moe da uzdigne iznad sredine u kojoj se oni kreu. Za potvrdu toga
ni nemamo nikakve zbirke albanskih narodnih pesama, ali imamo zbirku pesama
plemena Kui koje potvruju jo neto vie, naime da drukiji karakter nema ni
poezija crnogorskih plemena. Sakupili se, naprimer, Kui u jednoj mehani i, kao svi
junaci, piju vino i ine dogovor za svoje veliko delo! Jedan e rei:
Zna, Ivane, nije davno bilo,
Kad nam na Kom Klimenti udrie,
Posjekoe Radovia Grba,
I bijele ovce plijenie,
Nijesmo i pukom osvetili
Ivan se reava na osvetu, nalazi dva sestria, dva Memedevia pa im veli:

A Boga vi, dva mlada sestria,

Jeste li mi eco, uodili
Klimenake ovce i pastire,
Kako emo njima udariti,
Na to sestrii odgovaraju:
Bijele smo uodili ovce,
Bi se moglo njima udariti,
No je strano u Cijevnu noi
A kamo li izagnati ovce.
Neka niko ne misli da je to sadraj samo jedne pesme; ne, kroz celu tu zbirku
najradije se peva o podvizima pri otmici ovaca! A to samo pokazuje da su ta plemena
preivela vekove u meusobnoj borbi oko svake planine, svake gudure, svakoga
brava. Da li e Balkanicus na osnovu toga odrei i crnogorskim plemenima
sposobnost da ive u samostalnoj dravi? Nasuprot tome naa narodna poezija nema
niega zajednikoga sa tim duhovnim proizvodima doivotnih ovara, jer je ona
proizvod naroda iji ivot nije bio ogranien plemenskom iskljuenou ni ispunjen
pljakakom borbom za opstanak, a zatim to je ona ponikla na irokoj istorijskoj
podlozi koju daje uspomena na nekadanji moan dravni ivot.
Svaka umotvorina Albanaca imala je da se bori sa uskim plemenskim i lokalnim
granicama. Preko tih granica njoj je bilo teko prenositi se, jer izmeu pojedinih
plemena i upa nije bilo kulturne uzajamnosti. Ali i tu Balkanicus vodi stvar ad
apsurdum kada tvrdi da Albanci nemaju pojma o njihovoj najvidnijoj istorijskoj
linosti, Skender-begu, da su ga zaboravili i da o njemu nemaju nijednu pesmu. Ja za
tim pesmama nisam naroito tragao, pa sam ipak za nekoliko dana bavljenja u
Elbasanu saznao za jednu karakteristinu pesmu o Skender-begu, koja se ovako
poinje:
Od kuda ide, ti junak-kapetane?
Sa vojne, sa planina Balkana.
Da li ga zna, ti junak-kapetane,
Albanskoga kralja Skender-bega, velikog imena?
Ja ga bolje znam, s njim sam ratovao.
On je dobar junak, za Albaniju je umro;
Neprijatelje je jeo, sa nogu ih skidao,
Tek kada je u grob legao, bili su ga slobodni.
Revnost Balkanicus-ova u potcenjivanju albanskoga naroda kao rase ide dotle da
istorijsku ulogu Skender-bega pripisuje njegovu poreklu od Srpkinje Vojislave! A do
kakvih kurioznih protivurenosti dovode te davno preivele teorije, neka pokae ovaj
primer. Jedan od najvaljanijih priznatih predstavnika srpske istorijske nauke, g. Jovan
Tomi, iznosi u svojoj knjizi o Albancima: Da je od arnautskoga plemena Klimenta
jedan deo doseljen u na Rudnik i dao nekoliko vrlo vienih linosti u narodnoj
revoluciji 1804. Mi ne znamo na koga g. Tomi misli, ali se mnoga ispitivanja slau
da je vo te revolucije, rodonaelnik dinastije Karaorevia, Kara-ore Petrovi,
albanskoga porekla!

II Autonomija Albanije
1. Pojava pokreta za autonomiju
Turska vladavina na Balkanskom poluostrvu izala je iz vojnike pobede, a docnije se
odravala poglavito na feudalnom gospodarstvu. Blagodarei tome celokupno
dravno ureenje Turskoga Carstva nosilo je preteno vojniko-feudalni karakter.
Unato svima reformnim pokretima i pokuajima Turska je taj karakter sauvala do
dananjega dana. Na svoje vojniko zavojevako poreklo ona podsea i svoju
feudalnu unutranjicu ona pokazuje i nainom uprave, i administrativnom podelom, i
vojnom organizacijom, i poreskim sistemom, i ureenjem kole, i nadlenostima
crkve i skoro svima ostalim javnim ustanovama i funkcijama.
Kao spoljanji vidan izraz takvoga reda stvari vidimo u Turskoj krajem XVIII i
poetkom XIX veka itav niz autonomnih oblasti i privilegije koje, posmatrane sa
jednoga viega istorijskoga gledita, nisu bile nita drugo no posledica feudalnoga
ravnoga ureenja. Kao to se u feudalnom privrednom sistemu ifluci reaju jedan
do drugoga, granie jedan sa drugim, ali jedan prema drugom i svaki prema
privrednom organizmu ine potpuno zasebne oblasti, neku vrstu drave u dravi, tako
isto u feudalnom dravnom ureenju drava nije organska celina ve prost agregat
pojedinih oblasti. Sa Turskom dravom ove oblasti su bile vezane prosto mehanikim
vezama vojniko-upravne prirode koje su se oliavale u jednom pai na elu cele
oblasti, nekom garnizonu ili panduru u varoi, spahiji i kadiji. Oduzmite ma koju od
ovih funkcija, zamislite da je ma iz kakvoga razloga bilo nemogue uvesti je, dobijate
ve neku vrstu autonomne oblasti koja ivi svojim samostalnim unutranjim ivotom i
pamti da pripada Turskoj samo po izvesnoj sumi poreza koji otsekom plaa i po
odreenoj vojnikoj obavezi.
Krajem XVIII veka takvih autonomnih oblasti bilo je puno Balkansko poluostrvo.[11]
Ali po autonomnim privilegijama najvanija je planinska oblast od Crne Gore, preko
Severne i Srednje Albanije, Pindosa, Olimpa do Svete Gore. U ovom siromanom i
teko pristupanom planinskom pojasu, koji odvaja Adriju od plodnih kotlina Stare
Srbije i Makedonije, mnoga mesta i mnoga plemena uivala su kroz itave vekove
vrlo prostrana autonomna prava. Ni u vreme svoje najvee moi Turska nije uspevala
da ih podvrgne svojoj neposrednoj upravi, ve se zadovoljavala prostim priznanjem
njene vlasti i obavezama u danku ili vojnicima ili u jednom i drugom.
Autonomne privilegije albanskih i crnogorskih plemena u gorama Severne Albanije
bile su svele vezu izmeu ovih plemena i drave gotovo iskljuivo na obaveze
vojnikoga pomaganja. Ne samo to su plemena bila sauvala punu samostalnost
plemenskoga ivota sa plemenskim sudom i plemenskim uobiajenim pravom, ve su
kao vrlo vidljive znake nezavisnosti prema dravi i plemenske autonomije uivala
pravo: da mesto turskih vlasti plemenom upravljaju plemenske stareine i da ne
plaaju nikom nita. Tenja ovih plemena da sama sobom upravljaju i da nikom nita
ne plaaju mora biti svakom jasna i prirodna; ali to su u toj svojoj tenji prolazila
moe se, izgleda, objasniti jedino uasnom nesrazmerom izmeu rtava koje je
dranje ovih plemena u pokornosti iziskivalo i dobiti koja se od toga mogla oekivati.
Takve odnose prema Turskoj dravi sauvala su albanska plemena sve do 19. veka, pa
i za prvih nekoliko desetina godina toga veka. Jo i danas se u Albaniji uva

uspomena na to doba nezavisnosti Albanije, doba kada je svako pleme ivelo

slobodno pod svojim plemenskim stareinom, kada nije podnosilo nikakva haraa i
kada je jedina obaveza prema dravi bila u vojnoj slubi, i to opet sa odreenim
brojem vojnika i pod barjakom svoga plemena.
Ali ovaj pogled na ranije odnose albanskih plemena prema Turskoj za nas je vrlo
vaan za objanjenje docnijih pokreta za autonomijom. Jer kao to nikakav pokret ne
mie izvan svoje istorije, tako su se i albanski pokreti i tenje za autonomijom
naslanjali na ove istorijske autonomne odnose, od njih pozajmljivali svoje zahteve,
njih smatrali za svoj ideal. Bar to je prilikom svih pokreta za autonomijom lebdelo
pred oima severo-albanskih plemena i narodne mase.
I kada je Turska, traei naina da stalno opadanje carstva sprei, poela sprovoditi
puniju centralizaciju u dravnoj upravi, ona nije vie ostavljala ni albanska plemena
da po svojim starim privilegijama ive u svojim gorama kao neka drava u dravi. Na
mesto njihovih plemenskih stareina ona je poela postavljati svoje inovnike, na
mesto plemenskih sudova svoje sudije, traei od njih i porez i rekrute. Sukob je bio
neibean i ovi gortaci borili su se na ivot i smrt da sauvaju svoju plemensku
autonomiju.
Pokret za autonomijom uzleteo je do najvie take organizovanjem Albanske lige koja
je osnovana 1878. U trenutku kada se delegat Turske na Berlinskom kongresu,
Mehmed Ali-paa, alio na povlastice i izuzetna prava albanskih plemena, u Prizrenu
su predstavnici iz cele Albanije drali opti zbor, izabrali centralni odbor i na javnom
zboru 5. juna traili: 4) da Liga svim silama poradi da se Arnautima vrati
samostalnost koja im je pre sto i vie godina oduzeta, to jest da im se vie ne alju
inovnici iz Carigrada i da ih ne postavlja vie Sultan i Porta, ve da ih oni sami
izmeu sebe biraju i 5.) da sultan ne trai vie od njih rekruta i poreza.[12] Kao to se
vidi, zahtevi Albanske lige poklapaju se sa autonomnim plemenskim privilegijama iz
ranijega doba.
Nije teko uoiti da je borba protiv plaanja poreza bila poglavito u interesu imunih
zadruga, begova i plemenskih stareina i dinasta. Isto tako je i plemenska autonomija
imala naroitoga znaaja samo za one elemente ija je egzistencija u plemenu bila
obezbeena. Ali u toj borbi ti elementi uivaju najpuniju potporu plemenske parije,
osirotele i ogladnele mase koja je inila glavnu snagu svih albanskih pokreta. Ta masa
je traila plemensku autonomiju, prvo to je bila pod uticajem patrijarhalne odanosti
prema uticajnom elementu u plemenu, drugo, to je ona u uticaju sa strane i ruenju
njene plemenske organizacije gledala uzrok svoj bedi i teskobi ivota koja je sa
prodiranjem novane privrede zavladala.
Ali jo na prvom sastanku Lige, u Prizrenu 1878, izmeu predstavnika sa Severa i
predstavnika sa Juga pojavila se osnovna razlika u shvatanju autonomije Albanije.
Dokle su predstavnici primitivnih severoalbanskih plemena bili zadovoljni ako im se
povrate preanje plemenske privilegije, predstavnici sa Juga su traili potpuno
samostalnu Albaniju, ne priznajui sultansku vlast ni u kojoj formi. Ta se razlika javlja
skoro na svima docnijim sastancima Lige, pri emu su, kao to emo videti, socijalno
razvijenija Srednja i Juna Albanija bile jemstvo da se pokret za autonomiju Albanije
ne sahrani pod reakcionarnim tenjama primitivnih plemena sa Severa.

Pobeda tenja naprednijega Juga dola je neoekivano brzo. Posle dve godine, 1880,
na trodnevnom dogovoru u Skadru predstavnika Albanaca, i muhamedanaca i
katolika, primljeni su ovi zahtevi:
Mi molimo milostivog Sultana: 1, da nam dade unutranju autonomiju, koja bi
obuhvatala sve albanske zemlje; 2, da Visoka Porta potvrdi kneza koga izberemo s
naslednim pravima; 3, da odredi koliinu danka koju smo gotovi plaati svake godine
gospodaru; 4, da odredi broj pomone vojske koju emo rado dati Sultanu u sluaju
kad Turska zarati sa inostranim dravama; 5, da u zamenu za to ukloni sve otomanske
trupe iz gradova i utvrenih fortica iz nae domovine; 6, da se odnoaji nai prema
Porti odravaju posredovanjem albanskog predstavnika u Carigradu; 7, da se svi
otomanski inovnici koji nisu od nae narodnosti zamene inovnicima domorodcima,
koje e knez postaviti.[13]
S kongresa se otilo pravo na posao i u toku jednoga do dva meseca cela Severna
Albanija sa glavnim mestima Skadrom, Prizrenom, akovicom, Pei i Pritinom bila
je oiena od turske vlasti i vojnikih garnizona. Albanija je imala jedan opti
revolucionaran prevrat.
Zahtevi skadarskoga dogovora su karakteristini jo i po tome to odgovaraju potpuno
onim zahtevima koji su pre jednoga veka isticani u toku istorijskoga postajanja
nezavisnih kneevina Vlake i Moldavije, Srbije i drugih balkanskih dravica. ta vie
oni su radikalniji od zahteva srpskoga narodnoga pokreta za autonomijom 1793 i
1804, a u svima glavnim takama poklapaju se sa srpskim zahtevima, istaknutim na
skuptini u Kragujevcu 1. januara kritine 1813 godine. Kada ovo predoavamo
srpskim piscima i politiarima koji o Albancima vole da stvaraju iluziju potrebnu za
opravdanje zvanine politike, mi ne gubimo iz vida ni veliku razliku izmeu jednoga i
drugoga narodnoga pokreta. Na narodni pokret za oslobodenje od turske vladavine
imao je revolucionaran karakter, jer su nosilac pokreta bile iroke seoske mase
srpskoga naroda koje su stajale u najotrijoj klasnoj suprotnosti sa turskim spahijama
kao politikim i ekonomskim gospodarima u isto vreme. Meutim kao nosioci
albanskoga pokreta za autonomijom javljaju se gornji slojevi, istaknuti pojedinci i
duhovno razvijeniji sunarodnici iz Italije, Carigrada i sa Juga. Ekonomska suprotnost
izmeu begova i njihovih robova nije ni ovde, kao ni u Bosni, mogla dati snage
nacionalnom pokretu zbog toga to su ti begovi obino pomuslomanjeni Albanci.
Ma da se u doba postanka Albanske lige raunalo na zajedniku akciju Albanaca sa
hrianima, dogaaji su je jo u poetku onemoguili. Jedan italijansko-albanski
odbor, obrazovan u Milanu 1876, obeava pozvati hrabru brau u Makedoniji, Epiru
i Albaniji da prue ruku Jugoslovenima protiv svoga optega ugnjetaa. A dotle
upravlja bratski pozdrav i pohvalu velikodunom slovenskom narodu. Ali naskoro
zatim Albanci su se nali izmeu ekia i nakovnja, izmeu Turske protiv ijeg jarma
su se borili i balkanskih dravica koje su im nosile nov jaram. Srbija zlostavlja i
progoni albansko naselje iz etiri zadobivena okruga, Crna Gora nadire sa severa u
srce severoalbanskih plemena a Grka trai izvesne oblasti na Jugu. Postala u stvari
radi otpora protiv turske vlasti, Albanska liga se morala odmah od osnivanja boriti na
dva fronta: i protiv suseda koji su albanska plemena vreali, i protiv turske vlasti koja
ih je stenjavala. Borba za odbranu od suseda najvie je pridonela naglom irenju
Lige, ali ona je otvorila vrata carigradskim gospodarima da je zloupotrebe za svoje
sporove sa hrianskim dravicama. A kada je svoje sporove sa balkanskim

dravicama uz posredovanje Evrope raspravila, Porta je Ligu na krvav i muki nain

uguila, ali izmeu Albanaca i hriana u Turskoj nastaje doba nacionalne mrnje i
neprijateljstva.
2. Sever i Jug: Gege i Toske
U politikim razlikama izmeu predstavnika Severa i Juga, izmeu Gega i Toska,
ogleda se razlika u privrednoj i socijalnoj razvijenosti Severne i June Albanije; a
razlika u nainu shvatanja sredstava i ciljeva autonomnoga pokreta samo je izraz
razlike koja u pogledu miljenja i tenja postoji izmeu predstavnika plemena i
predstavnika klase.
Nacija nije samo prirodna ve i kulturna zajednica, kao to je prosto i jasno rekao Oto
Bauer.[14] Da se razlina plemena koja su recimo jednoga istoga porekla, priblie
jedan drugom, duhovno i politiki srode, kao to to vidimo kod jednoga naroda,
potrebno je da ta plemena ive pod uzajamnim dejstvom zajednikog kulturnog
ivota. to god je kod nekih plemena taj zajedniki ivot nerazvijeniji, to je
plemenska otuenost vea i iskljuivost jaa, u toliko se manje osea uticaj onih
tendencija koje ta plemena treba da sliju u jednu nacionalnu celinu. ta vie, ako
svako pleme i svaka pokrajina ive svojim zasebnim ivotom, bez dodira i
uzajamnosti, tada ne samo to se izmeu njih ne vri poznato izjednaavanje i
pribliavanje, ve biva obrnuto: svako se pleme na svojoj uskoj osnovici jo vie
specijalizira i udaljava od ostalih plemena.
Prouavajui makedonsko slovensko naselje prof. Cviji je zapazio od kotline do
kotline, od oblasti do oblasti, vrlo vidne tragove specijaliziranja, udaljavanja u toku
razvitka. Koliko je pak taj zakon specijaliziranja bio jak kod albanskih plemena koja
su ivela skoro izvan svake kulturne zajednice? Silan uticaj toga zakona osea se na
svakom koraku. Samo je jedna strana plemenska otuenost mogla stvoriti toliko
nareja koliko ima plemena, a Toske sa Juga i Gege sa Severa teko se meu sobom
mogu ikako razumeti. Razdrobljenost ivota na plemenske i pokrajinske rejone bila je
osnov za stvaranje dananje religiozne razdeljenosti albanskoga stanovnitva. Toj
religioznoj razdeljenosti odgovara politika pocepanost, upravo od plemena do
plemena i od pokrajine do pokrajine delali su i delaju najrazliniji strani politiki
uticaji. Prema tome, razlike u jeziku, u religiji, u politikim tenjama i uticajima i t. d.
jesu ogledalo plemenske otuenosti i nemanja uzajamnosti i saobraaja u ivotu
Albanaca.
Ali daje li to za pravo onima koji na osnovu toga stanja stvari odriu Albancima svaku
sposobnost da u budunosti dadu drukije rezultate?
Pre svega je potrebno raistiti sa jednom naunom lai koja nam se od pohoda
srpske vojske u Albaniju na hiljadu naina namee, ma da je u nauci odavno otila u
staru gvouriju. Elementa koji ine naciju nacijom i faktore koji odreuju uslove
zajednikoga dravnoga ivota nijedan ozbiljan ovek ne iznalazi danas merenjem
lobanja i prouavanjem rasa, ve ih odreuje istorija i sociologija. Treba zagledati u
ivot toga naroda i ralaniti njegove socijalne odnose i ustanove! Tada emo videti sa
kakvim preprekama formiranje autonomne Albanije ima da rauna, ali emo videti

tako isto da ivot ne prestaje na granicama Albanije, da istorija nije ni o Albancima

rekla svoju poslednju re.
Mi smo ve istakli kako predstavnici primitivnih severoalbanskih plemena imaju
sasvim drugojaije pojmove o autonomnom pokretu od trgovaca i begova sa Juga. I
dokle protivnici Albanaca smatraju da je to samo jedan dokaz vie o slabosti celoga
pokreta, mi u toj razlici, naprotiv, gledamo kako misao o autonomiji sazreva, kako se
odluuju pogledi kojima pripada budunost od reakcionarnih, primitivnih forama
prolosti, kako se poinje izlaziti iz uskih okvira plemenskih potreba i shvatanja.
aljaninu, Gau ili Krasniu sa Severa izgleda pitanje njegove plemenske autonomije
jedino i najkrupnije pitanje, jer se jo uvek ceo njegov ivot obavlja u granicama
plemena, dokle to reenje nije nikakvo reenje za bega ili itarskoga ili stoarskoga
trgovca ili njihov na strani kolovani podmladak sa Juga. Dokle predstavnici
primitivnih plemena sa Severa oseaju da je svaki od njih sam sebi dovoljan i gledaju
u pokretu samo sredstvo za sprovoenje plemenske autonomije i za uvrenje svoga
gospodarstva, dotle su se begovi sa Juga ve poeli oseati kao klasa, gledajui u
pokretu sredstvo da svoju klasnu vladavinu vide jednoga dana rasprostranjenu na celu
Albaniju. Severoalbanska plemena shvataju autonomni pokret kao tenju za
obnavljanje starih plemenskih autonomnih privilegija; oni su vatreni privrenici
preivelih privilegija kao to su i plemenske organizacije uopte preivele svoje; a
kako su te tenje nesaglasne sa modernim drutvenim razvitkom i nemogue u
modernoj dravi, one su reakcionarne i osuene na propast.
Ali izmeu Severa i Juga ne postoji razlika samo u shvatanju autonomije ve i u
dranju i delanju za autonomiju. Dokle su planinci sa Severa pokretni, uvek gotovi na
ustanak, buntari, dotle su Tuske s Juga neka vrsta teoretiara albanskoga
autonomnoga pokreta. Planinci sa Severa, Gege, nalaze se tako rei stalno pod
orujem, u mo oruja jedino se uzdaju i veruju da zadobijanje prava na noenje
oruja znai to i zadobijanje svih ostalih prava. Junjaci, meutim, izali su iz toga
stanja kada je pleme to i svet a puka najvei amanet. Njihovi imuniji redovi,
naroito trgovci i begovi, odbijaju rekrute Porti, ali bi eleli svoju vojsku, odbijaju
inovnike iz Carigrada, ali bi hteli svoje inovnike; odbijajui tursku vlast oni ne ele
povratak u staro stanje plemenske izolovanosti i anarhije ve organizaciju autonomne
Albanije, u kojoj bi turska vlast bila zamenjena njihovom klasnom. Juna i Srednja
Albanija su dakle pravi nosilac modernoga pokreta za autonomiju Albanije. Iz tih
junih krajeva, kao iz Vandeje albanskoga nacionalizma, potekli su i prvi zahtevi za
albansku azbuku i za kolu. Dok plemenske voe na Severu jo uvek cene svoju mo
po broju naoruanih momaka, dotle Toske na Jugu otvaraju kole, izdaju listove i
tampaju knjige na albanskom jeziku.
Posle uguenja Lige 1881. Porta je bila mnogo stroija prema Albancima iz junih
krajeva nego iz severnih i oterala je iz njih u progonstvo u Malu Aziju preko 1000 i
nekoliko stotina porodica. Jo tada su carigradski gospodari uviali da im sa Juga
preti vea opasnost, i sa razlogom.[15] Jer dok su severoalbanska plemena bila u
stalnom sporu sa Portom, diui esto puta itave bune za promenu jednoga
inovnika, dotle se u Junoj i Srednjoj Albaniji tiho vrio proces nacionalnoga
pribiranja. Po obavetenjima koje sam dobio u Elbasanu pred balkanske dogaaje
izlazilo je u tim krajevima nekoliko albanskih listova, meu kojima su Tomori (po
planini Tomoru) u Elbasanu, Bakim (Jedinstvo) u Bitolju, Kora u Kori,
im (Buenje) u Janjini i. t. d. Bilo je otvoreno oko stotinu albanskih kola, meu

kojima je bila i uiteljska kola u Elbasanu sa 200 aka. Knjige su na albanskom

jeziku sa latinskom azbukom.
I u Albaniji, kao i u Makedoniji, religija ima toliko moan uticaj da se i partijska
grupisanja vre na religioznoj osnovi. Izrazito religiozne partije su muhamedanska,
ortodoksna i katolika, od kojih prva ima za devizu: ko je muhamedanac neka je u
Turskoj, druga izraava uticaj Grka a trea Austrije i Italije. Ali najbolje izglede ima
nacionalna partija koja je istakla kao cilj pripremanje albanskoga naroda za
nacionalnu revoluciju. Traei pristalice meu Albancima svih vera ona se uporno
bori protiv religiozne iskljuivosti koja je jo uvek tolika da selo jedne vere prema
selu druge vere nije pokazivalo za vreme okupatorskoga reima srpske vojske skoro
nikakva sauea u sudbini, ta vie da vode meu sobom itave verske ratove. U toj
borbi poniklo je vie pesama, u kojima su karakteristine ove strofe:
Dole tamnica, dole glupost,
to ih upotrebljavaju nai neprijatelji:
Jedni u crkvi, drugi u damiji
Mi smo braa, ne mogu nas deliti.
Ili:
Vi Albanci, vas dele na dvadeset sekta,
Hoe da vas zavode.
Jedan veli imam veru, drugi din,
Jedan veli Turin sam, drugi Latin,[16]
Neki se zovu Slovenima, drugi Grcima,
Meutim ste svi braa, bre sirotinjo.
Sve nas to podsea na doba koje je Evropa preivela u XV, XVI i XVII veku i fina
Bauerova crtanja istonjakih revolucija[17] pala su nam na um u trenutku kada smo
se u Elbasanu o ovom pokretu raspitivali. Traei dodira sa predstavnicima toga
pokreta sreli smo se sa otresitijim begovima, bogatim trgovcima i predstavnicima
turskog inovnitva albanskoga porekla, koje je pod Abdul Hamidom teralo karijeru
ak do poloaja paa a sada predstavlja neku vrstu albanske aristokratije kojoj su
Mladoturci dali dovoljno vremena da se zanima narodnim stvarima! Ona je
odravala vezu sa svojim mnogobrojnim kolegama u Carigradu i na strani, jednim
svetom koji je as u ljubavi sultanskoj as u njegovoj tamnici iji je najpriznatiji
predstavnik predsednik privremene vlade Ismail Kemal. kolovani podmladak ovih
redova pije vino i kritikuje Muhamedovo uenje, bori se protiv nesnosnih religioznih
stega osnivanjem novih sekta a protiv politike beznaajnosti propovedanjem
autonomne Albanije. Otuda je najrasprostranjenija i najvra verska organizacija u
Albaniji, takozvano bektatvo, u isto vreme najodluniji nosilac albanskoga
nacionalizma.
Prema ovom pokretu na Jugu Mladoturci su u poetku bili tolerantni. Ali u koliko je
ceo pokret sve vie dobijao nacionalan karakter, u toliko su se i Mladoturci prema
njemu pokazivali sve otvorenijim i nepomirljivijim neprijateljima. U to doba padaju i
one krvave vojne ekspedicije na Severnu Albaniju, kojima je bio cilj da se
severoalbanska plemena konano saviju u jaram turske dravne vlasti, ekspedicije
koje su izazvale itav niz albanskih ustanaka.

Istorijski znaaj ovih ustanaka i krvavih borbi na Severu za pitanje koje ovde
pretresamo bio je u tome to je vaspostavljena veza izmeu Severa i Juga, Gega i
Toska. Junjaci su poeli uviati dragocenu vrednost materijalne, fizike snage koju
severna plemena predstavljaju, starajui se da ih uvuku u slubu zajednikom pokretu
ija bi glava bila na Jugu. Onaj koji je krenuo mase i progurao preko Stare Srbije i
uao u Skoplje bila su i sada plemena sa Severa, ali ovoga puta ona su bila u vezi sa
predstavnicima pokreta na Jugu, koji su ve poeli frakcionisanost u turskom
parlamentu iskoritavati za svoje politike zahteve. Sporazum izmeu jednih i drugih
olakavali su sada krajevi istono od severoalbanskih kreva, iji su se stanovnici
iselili sa prvobitne plemenske baze i iupali iz plemenskih okvira koji i sada okivaju
njihovu brau to su ostala na plemenskom ognjitu, a dodirima sa slovenskim
susedima ti su stanovnici postali ve sposobniji da albanski pokret shvate sa irega
nacionalnoga gledita.
Takvo je bilo stanje pokreta u Albaniji kada su vojske balkanskih dravica prele
granice Turske.
3. Izgledi u budunosti
Samostalan pokret Albanaca je balkanskim dogaajima preseen i Albanija,
blagodarei u prvom redu zavojevakim apetitima balkanskih dravica, postala je
balkanskom predstraom dveju velikih evropskih sila, Austro-Ugarske i Italije. Dalja
sudbina Albanije postala je posle Londonske Konferencije stvar Evrope. Ali ma kakva
odluka Londonske Konferencije bila izvedena, ustanova autonomne Albanije imae za
albanski narod znaaj jedne politike revolucije, pod ijim uticajem e stari odnosi i
navike ivota pretrpeti vratolomne brze promene.
Toj novoj tobonjoj dravi mi neemo da proriemo sudbinu. Ona e nesumnjivo
imati da se nosi sa veim tekoama nego to su bile duge i teke poroajne muke od
kojih jo uvek pati. Ona e imati da se nosi i sa prolou i sa budunou. Prva joj je
ostavila u naslee: na Severu plemensku primitivnost i iskljuivost, na Jugu feudalni
sistem krajnje nepodnoljivosti, a i na Severu i na Jugu neprosveenost narodnih
masa, versku pocepanost i zatucanost, politiku razdrobljenost, odsustvo svakoga
saobraaja meu plemenima i pokrajinama, nemanje nikakva optega centra koji bi
davao ivotu odreden pravac. Ovim nezgodama koje su dezorganizovale ivot u
Albaniji pridruie se u budunosti ne manje dezorganizatorski uticaji stranih
prijatelja, o kojima iskustvo ostalih balkanskih dravica nije malo.
U borbi sa tim unutranjim i spoljanjim nezgodama narodne mase treba da budu onaj
nepresuni izvor novih sila i sredstava. A narodne mase ba i jesu te koje se ne vide
iza patrijarhalnoga autoriteta plemenskih voa i ispod bezdune eksploatacije
feudalnih gospodara. U dosadanjim dogaajima i pokretima one su uestvovale kao
obina orua autoritativnih plemenskih dinasta ili begovske kaste. Oni nisu lanovi
toga pokreta kao to jo nisu ni lanovi jedne albanske nacije. Oni su samo lanovi
plemena ili robovi feudalnih gospodara. Nacija koju danas vidimo kod Albanaca da se
stvara, da postaje, to je nacija jedne kaste, a nacionalna svest odgovara socijalnom
poloaju begova i njihovoga kolovanog podmlatka.
Da bi pitanje Albanije prestalo biti iskljuivo stvar jedne kaste i pojedinaca i postalo
brigom iroke narodne mase, Albanija bi trebala da dobije svoju naciju, svoje graane.

Ona bi ih mogla dobiti sama onim putem kojim su ih dobijali svi narodi u doba svoga
nacionalnoga postajanja, naime: uzdizanjem narodnih masa do kulturne zajednice, do
ueca u javnom ivotu, do meusobnoga saobraaja. Pored uvlaenja plemena u
zajedniki narodni ivot, to trai pre svega unitenje feudalnoga sistema svojine i
osloboenje seljaka.
Ali to i jeste ba ono to dananji albanski patrioti ne misle da uine. Sa narodnom
masom oni ne raunaju. O njoj begovska kasta i njen bezbrini podmladak govori kao
o mranoj masi bez svesti i razumevanja. U Elbasanu mi je jedan inteligentan bej na
postavljeno pitanje odluno odgovorio: kako ustav i parlamentarizam nisu za Albaniju
ve neto nalik na bojarski sistem u Rumuniji! Istiui Rumuniju za ugled i u pitanju
za koji mu je izvesno trebao drugi primer, elbasanski bej i pristalica nacionalnoga
pokreta je oigledno pokazao da on o politikom reimu ne moe da govori a da ne
misli na begovski sistem!
Nosilac naprednih pogleda na politika i privredna pitanja mogao bi biti samo
graanski elemenat, a on je u albanskoj primitivnosti jo uvek vrlo slabo razvijen. U
albanskim varoima stanovnitvo je puka sirotinja sa vie ili manje begova, trgovaca i
sitnih zanatlija. Begovi su jo uvek glavni predstavnici bogatstva i ugleda. Oni
provode vreme vrlo frivolno, po modusima svih mesta u koja je evropska kultura ula
sa svojim prtljagom napred. A varo u kojoj kula age i bega visoko stri iznad
skromnih krovia zanatlija i trgovaca, ne moe da bude nosilac nacionalne kulture i
politikoga napretka, kao to su to bile varoi dananjih kulturnih drava. Tek sa jaim
poletom moderne privrede albanske varoi e postati pravi nosioci napretka.
To su samo nekoliko napomena o drutvenim prilikama kod Albanaca. Nama
uostalom i nije cilj da ih izlaemo, ve da, ukazujui na njih, pokaemo da Albanija, i
ovako zaostala i primitivna kakva je, ne stoji ni izvan sveta ni izvan istorije i da
pokreti i borbe u njoj nisu ni pobuna divljaka protiv civilizacije, kao to
predstavljaju jedni, ni plod tumaranja i namera tuih agenata, kao to predstavljaju
drugi. Ti pokreti i borbe su pripremljeni i uslovljeni optim promenama u drutvenim
odnosima i uslovima ivota u Albaniji, koje su u svoje vreme davale sline borbe i
pokrete i u drugih naroda. Ako su oblici i ciljevi tih borbi jo vrlo nerazvijeni, znai li
to da Arnautin nita drugo ne eli, nita drugo ne zasluuje i nita drugo ne moe
imati nego to ima sada? Zar moe neko tvrditi da feudalni rob ne eli da se oslobodi
ropstva i da sam uiva plodove svoga rada? Po povlaenju srpskih trupa nastale su u
Srednjoj Albaniji velike meusobne borbe, a one nisu bile, kao to je naa tampa
objavljivala, izraz plemenske i religiozne netrpeljivosti ve pobuna feudalnih robova,
ifija, protiv pokuaja aga i begova da za vreme okupatorskoga reima nagomilane
feudalne obaveze likvidiraju i restauriraju stanje pre okupacije.
Takav je narodni materijal koji ulazi u autonomnu Albaniju. O njegovoj podobnosti za
samostalan dravni ivot nita nam nisu u stanju rei oni koji u njegovoj arnautskoj
krvi unapred vide antidravni, antikulturni, antisocijalni elemenat. Treba poi sasvim
drugim putem, potraiti Albanaca kao lana plemena i kao lana klase, kao gospodara
i kao roba, kao borca za autonomiju i kao radnika na njivi, jer danas u nauci ne moe
biti spora da podobnost nekoga plemena za dravni ivot treba ceniti po stupnju
istorijskoga razvitka, po drutvenom sastavu, po kulturnoj razvijenosti i drutvenim i
politikim tenjama, a ne po rasi kojoj pripada.

Osim toga mi smo upueni da pratimo razvitak i sudbinu ovoga novoga lana
balkanskih dravica. Na to nas ne upuuje kakva zabrinutost za budunost autonomne
Albanije jer su te brige, blagodarei zavojevakoj politici Srbije, Crne Gore i
Grke, prele naalost na jaega, Austro-Ugarsku i Italiju ve obziri prema naoj
sopstvenoj budunosti. A po budunosti Albanije, kao i svih malih dravica koje se
nalaze na udaru jaih, mnogo su ozbiljnije opasnosti koje dolaze spolja nego one koje
se kriju unutra. Na svaki nain nee biti lako savladati plemenske i religiozne
suprotnosti i izvesti dravnu organizaciju u tako groznoj dezorganizaciji drutvenoga
ivota, ali to nije nemogue kao to nije bilo nemogue slomiti autonomske tenje
kneina pri organizovanju nove srpske drave. Albaniji e biti mnogo tee odolevati
opasnostima koje se kriju u pogodbama pod kojima je postala i pod kojima ima da se
razvija.
Valjda nije nikada bilo zemlje na svetu po kojoj je tumaralo toliko tuinskih agenata
kao po Albaniji. Oslanjajui se bilo na slabije susedne bilo na jae udaljenije drave,
svi oni vre godinama jedan propagandistiki rad koji je kroz kole, crkve, konzulate,
trgovake veze i druge ustanove ve bio spremio zemljite za tue uticaje. Ono to se
danas u Albaniji dogaa moe se razumeti samo u vezi sa tim uticajima. Zar sadanje
partijske struje u Albaniji, kao to smo ve videli, ne nose u prvom redu obeleje
razlinih stranih uticaja i tuinskih propaganda? Borba tih stranih uticaja oko prevlasti
ne samo da podrava razline kandidacije za novoga vladaoca ve, kombinujui se sa
verskim i plemenskim suprotnostima, pojaava separatistike apetite bogatih begova,
plemenskih glavara ili istaknutih linosti. Ti uticaji predstavljaju danas nesumnjivo
najveu smetnju sreivanju unutranjih prilika, i autonomna Albanija moe se javiti
samo u borbi protiv njih.
Ta borba koja prati osnivanje svih balkanskih dravica pada albanskom narodu u
toliko tee, to njegova prva dravna zajednica nosi od samog roenja vrlo teke
nedostatke.
Svojom zavojevakom politikom Srbija, Grka i Crna Gora nisu uspele da Albaniju
podele, ali su uspele da je smanje i oerupaju. Formalno Albanija dobija autonomiju,
ali je ta autonomija hroma, forma bez sadrine, pravo bez najbitnijih uslova da bude
ostvareno, autonomija movarnoga primorja i besplodnih krajeva, otseenih od
plodnih krajeva na istoku i jugu. Londonska Konferencija je bila prema Albaniji jo
svirepija nego Berlinski Kongres prema Srbiji. Njenim odlukama nesumnjivo je
najvie oteen albanski narod; ali onaj to je najvie dobio nisu balkanske dravice
ve zainteresovani kapitalistiki i vlasniki krugovi velikih sila, Austro-Ugarske i
Italije. Prvo, neprijateljsko dranje vlada balkanskih dravica odgurnulo je Albaniju u
ake ovih drava, drugo, ona e im biti u toliko pouzdanije orue u koliko je slabija i
za ivot nesposobnija.
Uporedo sa tom slabou raste ekonomska zavisnost nove drave od inostranstva. Svi
pokuaji njenih upravljaa da zemlju uine sposobnijom za odbranu od opasnosti
spolja vodie i u Albaniji, kao to je to bilo i u ostalim balkanskim dravicama,
padanju u sve tee ropstvo evropskoga kapitalizma. U koliko je pak Albanija
nesigurnija politika tvorevina, u toliko to porobljavanje nee ii posredstvom
dravnih dugova ve putem neposredne kolonijalne pljake. Jedan veliki dobro
obaveteni nemaki list pisao je pre nekoliko nedelja:

I grozniava spekulacija traje (u Albaniji) jo kao i pre. Ne proe nijedan dan a da se

ne jave novi lovci na koncesije za osnivanje banaka, podizanje eleznica, elektrinih
postrojenja, na kupovinu uma i rudnika. U interesu zemlje moe se biti radostan to
oni sada skoro nigde ne nailaze na odziv, poto se odluilo da se sa koncesijama eka
do uvoenja ureenih odnosa, a ve zakljueni ugovori strogo se procenjuju i, ako su
protivni dravnom interesu, ponitavaju. Nadati je se da e pasti i onoga krupnoga
trgovca iz Milana kupovina miriditske ume, o kojoj je u posljednje vreme bilo
mnogo govora, poto se najveim delom tie oblasti na koje prodavac, iza koga stoji
Prenk Bib Doda-paa ima vrlo sumnjivo pravo svojine zasnovano na nekada u
Carigradu dobivenom paretu hartije, dokle na drugoj strani nekoliko optina mogu da
pokau staro pravo na ove ume. Svi ovi pokuaji spekulativne eksploatacije
sadanjega poloaja potiu obino sa strane, to slui zemlji na ast. Ali pored ove
vrste preduzea mnoge ozbiljne trgovake snage dale su se na posao da pripreme
privredno osvajanje zemlje, i da se dobro upoznadu sa poslovima koje e budua
vlada u najskorijem vremenu morati dati. One e docnije biti u tom povoljnijem
poloaju to e moi odmah izai pred vladu sa dobro promiljenim i svestrano
procenjenim predlozima. U svakom sluaju mora se naglasiti da, ko nee da zadocni,
mora se sa ovdanjim prilikama sad upoznati (Klnische Zeitung od 21. decembra
1913).
Tako se evropske kapitalistike klase javno sazivaju na kolonijalno osvajanje
Albanije. Ono to evropski kapitalizam danas tamo priprema bie u stvari stvarna
osnova budue drave. I kada se srpski vlasniki krugovi raduju svakom novom
meteu i unutranjem sporu, gledajui u tom sredstvo za sprovoenje svojih planova,
oni gube iz vida da se na obalama Jadranskoga Mora poinje utvrivati najjaa
evropska sila, kapitalizam, i da je samo on taj koji nee zadocniti.
III Borbe oko Jadranskoga mora
1. Jadransko more i borbe na Istoku
Da bi se razumelo zbog ega je najsiromanija i najbednija oblast na Balkanskom
poluostrvu proizvela u toku balkanskih dogaaja najzaotrenije odnose s Evropom,
mora se pre svega naglasiti da se borba ne vodi oko golih albanskih kreva ve oko
gospodarstva na onom delu obale Jadranskoga mora koja pripada Albaniji. A ta borba
ne samo da ini jednu znaajnu glavu u istoriji srpskoga naroda, ve je vrlo jako
upletena u onu veliku, dugotrajnu svetsku borbu oko Istoka i njegovih bogatih izvora
u kojoj su uestvovale i svoju mo ogledale sve evropske drave.
Kao to je Jadransko more samo jedan rukavac Sredozemnoga mora, to se i borbe oko
gospodarstva na obalama Jadranskoga mora javljaju kao produenje borbi oko
prevlasti i uticaja na Sredozemnom moru. A one su se vrlo rano javile. Odavno je
Istok poeo privlaiti na se panju evropskih naroda i vrlo rano je nastao veoma iv
trgovinski promet izmeu Istoka i Zapada. Najkrai, najjevtiniji i tada jedino poznati
put toga trgovinskoga saobraaja vodio je preko Sredozemnoga mora. To more se
javlja kao jedina veza izmeu dva sveta, a borba oko prevlasti na njemu kao borba
oko basnoslovnoga bogatstva Istoka.
Na onom mestu ba gde to more najdublje zaseca u evropsko kopno, na italijanskim
obalama Jadranskoga mora, postali su jo iz ranoga Srednjega veka prvi centri

trgovinskoga saobraaja Evrope sa Istokom. To su bili italijanski gradovi: najpre

Mletci, od IX veka kao gradska trgovaka republika, kojoj se od XI veka pridruuju
enova i Piza. Oni su stupili u vrlo razgranate trgovake veze sa svima tada
najbogatijim zemljama Sredozemnoga mora, Egiptom, Sirijom, Malom Azijom i
Balkanskim poluostrvom i njihovi trgovaki agenti, rasuti po zemljama Levanta i
Azije, potiskuju grke i arabljanske trgovce ili ih degradiraju na stepen svojih
posrednika, a svu trgovinu sa Istokom uzimaju u svoje ruke.[18] U borbi oko prevlasti
na Sredozemnom moru sa svojim suparnicama enovom i Pizom i njenom
naslednicom Florencijom, Mletci su se poglavito oslanjali na svoje gospodarstvo na
obalama Jadranskoga mora, koje su branili i od svojih suparnica na vodi i od nadiranja
Maara sa kopna. Od polovine XIV veka kraljica Jadranskoga Mora je izala iz te
borbe kao pobedilac i itav vek neogranieno gospodarila na Sredozemnom moru.
Prvi udar trgovinskoj prevlasti italijanskih gradskih republika na Istoku, zadali su
zavojevaki uspesi Turaka. Ali one su se umele sa Turskim carstvom sporazumevati,
kao to su se pre i posle toga znale posluiti kolosalnim bogatstvom za kupovanje
srpske srednjevekovne vlastele i obezbeivanje jadranske obale sa te strane. Presudan
udar trgovinskoj prevlasti italijanskih gradova na Istoku doao je s druge strane,
naime od pomeranja svetskoga saobraaja sa Sredozemnoga mora na Atlanski okean.
1498. godine Portugalci su uspeli da otkriju pomorski put za Indiju obilaenjem
Afrike. Taj veliki pronalazak koji ini itavu revoluciju u privrednim i saobraajnim
odnosima sveta, promenio je pravac tada najznaajnijega svetskoga saobraaja, a kao
neminovna posledica toga monopolistike privilegije italijanskih gradova u trgovini sa
Istokom morale su pasti, da uskoro zatim njihova istaknuta posrednika uloga sasvim
iezne. Oko polovice XVI veka, veli P. Here, mletakih trgovaca u Carigradu nije
vie skoro nikako ni bilo, i vraajui se sa Zlatnoga Roga jedan poslanik je izvetavao
da se u trgovinskom saobraaju sa Portom ne vri vie za dve godine ni toliki obrt kao
ranije za dve nedelje.[19] Bogatstvo Istoka, naroito Indije, poinje tei na Zapad
poglavito novim, pomorskim putem, a kako su Portugalci uspeli da preseku veze
Arabljana sa Indijom, italijanski gradovi su izgubili sada svoga jedinoga trgovakoga
posrednika sa unutranjou Azije. Sredozemno more je prestalo biti veza dva sveta,
most izmeu Istoka i Zapada, a sa tim svetskim obrtom i one italijanske gradske
republike su izgubile svoj svetski karakter. Mesto Mletaka i enove zauzima Lisabon.
Sa skretanjem svetskoga saobraaja Sredozemno more je istina izgubilo svoj svetski
znaaj, ali borbe oko prevlasti na njemu nisu prestale. Zemlje Sredozemnoga mora
sva tri kontinenta, Evrope, Afrike i Azije, predstavljaju i suvie dragocen objekat za
kapitalistiku eksploataciju i vrlo vane bogaze politikih zavojevaa, da bi mlade
evropske kapitalistike drave prema tome mogle biti ravnodune. Borba se nastavlja
sa tom razlikom to na mesto malih gradskih republika stupaju sada na pozornicu
mone drave iza kojih kao materijalna garantija osvajakih planova stoje milioni
poreskih plataca i stotinama hiljada i milioni naoruanih vojnika. U jednom krvavom
ratu Engleska se dograbila 1704. Gibraltara, kapije Sredozemnoga mora sa zapadne
strane; od 1880. dri Maltu, stanicu izmeu istonoga i zapadnoga dela Sredozemnoga
mora; na Berlinskom kongresu utvruje se u Kipru koji gospodari ulaskom u Suecki
Kanal, a od 1882. zagospodarila je Egiptom. Najozbiljniji suparnik Engleske,
Francuska je preduzimala radi prevlasti na Istoku vratolomne ekspedicije; od 1830.
poinje se postepeno utvrivati na afrikoj obali kao gospodar Alira, Tunisa, pa
Maroka. Rusija nadire sve jae da zauzme Carigrad i moreuzine, klju od kue koji
treba da je propusti iz Crnoga mora na Sredozemno. Taj prolaz joj je zatvoren

ugovorom o moreuzima 1841, koji je naroito potvren Pariskim mirom, i do danas

svi njeni pokuaji da ga poniti ostali su bez uspeha.
Dva velika tehnika uspeha, otvaranje Sueckoga kanala i eleznike veze centralne
Evrope sa Istokom, poeli su Sredozemnom moru vraati stari znaaj najbolje veze
izmeu Evrope i Azije. Sa Sueckim kanalom trgovina je dobila nov pomorski put sa
Istokom koji je mnogo krai cego onaj oko Afrike, a kolosalni planovi za eleznike
veze Evrope sa Istokom preko Prednje Azije ne samo duboko zasecaju u privredne
interese zainteresovanih drava, ve prete da promene odnose politikih snaga i
uticaja u Aziji. Bagdadsku eleznicu npr., oko koje se danas biju uticaji Nemake i
Engleske, jedan je pisac s pravom nazvao osom oko koje se danas kree politiki
ivot Evrope. Svaka promena na Istoku postaje opasnost po posede koji su ve
steeni, a naporedo sa tim raste interesovanje imperijalistike Evrope za svaku, i
najmanju promenu na ovom kraju sveta.
2. Austro-Ugarska i Italija
Dok je trgovina sa Istokom bila skoncentrisana u italijanskim gradskim republikama,
Jadransko more je predstavljalo jedan veliki prirodni kanal u koji se svetski saobraaj
sticao i kojim su velika blaga tekla. Sa padom prvenstvenoga znaaja tih gradova u
trgovini Evrope sa Istokom, svetski saobraaj poinje Jadransko more obilaziti.
Ali ako je izgubilo staru ulogu u svetskoj trgovini, Jadransko more je imalo sve vei
znaaj za dve velike drave koje se naslanjaju na njegove obale, za Austro-Ugarsku i
Italiju. Za ove dve drave ono nije vie samo vodeni put trgovinskoga saobraaja sa
svetom, ve osnovica sve njihove pomorske snage, koja u dananjem veku
zavojevake kolonijalne politike i sukoba krupnih interesa poglavito odreuje mo i
uticaj kapitalistikih drava. Svaka promena na obalama Jadranskoga mora dira zbog
toga u najosetljivije mesto politikih planova kapitalistikih i vlasnikih krugova
obeju drava.
Ta promena moe nastupiti i u korist treega i u korist jedne od te dve drave. Prema
tome meusobni odnos ovih dveju kapitalistikih sila je dvolian: do podne se
zajedniki bore protiv svakoga onoga koji se sprema da oslabi njihov zajedniki
posed, od podne se bore meu sobom sa surevnjivou dva takmaca koji jedan od
drugog zaziru. Meusobno nepoverenje, koje prijateljstvu i saveznikim odnosima
ova dva lana Trojnoga Saveza daje tako osobit karakter, naroito prati njihovu
balkansku politiku, a u Albaniji se pretvara u stalan sukob. Dokle diplomatija jedne i
druge drave izmenjuje izjave o punoj saglasnosti i meusobnom poverenju, njeni
agenti u Albaniji posvednevno se kolju oko svake kole, svake dieceze, svakoga sela,
svakoga mesta eksploatacije i uticaja.
Austro-Ugarska ima na svojoj strani preimustvo drave koja je svoj uticaj na
balkanskoj strani Jadranskoga mora utvrivala mnogo pre nego to je Italija kao
velika drava bila postala. Kada se Austro-Ugarska utvrdila na dalmatinskoj obali,
Italija je bila rastrgnuta tuim zavojevanjima. Najvei deo italijanskih zemalja drala
je u prvoj polovini prologa veka ba Austro-Ugarska smatrajui sebe pravom
naslednicom italijanskih gradskih republika. U to doba ona podie Trst, a posle
izvesnoga vremena i Fijumu. Jo tada ona je raunala sebe u jedinoga zakonitoga
naslednika turskih oblasti na zapadnoj polovini Balkanskoga poluostrva, i po

poznatim sporazumima sa Rusijom o deobi Turske Austro-Ugarska je imala da dobije

Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. A kada su u drugoj polovini prologa veka
obrazovane dve nove velike nacionalne drave, Nemaka i Italija, veze AustroUgarske sa severnim i zapadnim zemljama su prekinute i ona je gurnuta na Balkan, na
kome joj je sada Bizmark poznatim savetom prideljivao sve oblasti od istone
granice rumunjskoga naroda do Kotorskoga zaliva.
Prvi rezultat novoga pravca Austro-Ugarske politike bila je okupacija Bosne i
Hercegovine, dobivena po tajnom sporazumu sa Rusijom. To je u isto vreme do sada
najvei praktini uspeh Austro-Ugarske na Balkanu. Taj uspeh Austro-Ugarska je
postigla u vreme kada su tenje mlae Italije bile upuene na afriku obalu. U
naknadu za Tunis, koji je Francuska konano zgrabila 1884, Italija pokuava da se
dograbi Abisinije; ali posle deset godina uzaludnoga vojnikoga naprezanja i
finansijskoga iscrpljivanja taj pokuaj je zavren 1896. potpunim italijanskim
porazom. Tako je ova zemlja, koja je sredstvima krvavih zarada svojih emigriralih
radnika u Americi htela da vodi jednu krupnu imperijalistiku politiku, porazima na
svima drugim stranama gurnuta tako rei da trai naknade na obalama Jadranskoga
mora. Oroivanje sa crnogorskom dinastijom je znak jednoga kolonijalnoga
programa.
Od toga trenutka razvitak krupne industrije uinio je u Austro-Ugarskoj i Italiji
kolosalne napretke. Ako je nekada, u vreme okupacije Bosne i Hercegovine, liberalna
inteligencija sastavljena od profesora i advokata koji su vodili nacionalnu veinu
bekog parlamenta smatrala mandat Berlinskog kongresa za skupu i kobnu
avanturu, danas se sve vie sva mo drave stavlja u slubu kapitala i njegovih tenja
da proiri i monopolie pijacu za svoje espape i oblast za plasiranje.
Meunarodna politika uopte, pisala je beka Presa 1908, pretvara se sve vie i
vie u trgovinsku i privrednu politiku, i krupna pitanja koja zanimaju kabinete i nacije
izrastaju poglavito iz ekonomskoga korena. I dokle ostale kapitalistike drave
gledaju da tenjama svoga ekonomskoga sistema odgovore osvajanjem prekomorskih
kolonija, Austro-Ugarska je obratila svu panju na Balkan. Po miljenju austrougarskih vlasnika zemlje Balkanskoga poluostrva su prirodom poloaja odreene da
budu kolonije Austro-Ugarske, a na Solun, koji je Rorbah nazvao apsolutnim ciljem
austrijske balkanske politike[20], sve vie se poelo gledati kao na juno pristanite
monarhije. Vlasniki krugovi Bea i Pete poeli su pokazivati sve veu osetljivost
prema svakoj promeni u oblastima preko kojih put za Solun vodi, i sve veu
nestrpljivost da po svoje planove nepovoljne promene na Balkanu preduhitre. Ta
tenja je odreivala dranje Austro-Ugarske u dugogodinjem jalovom londanju
evropske diplomatije oko reforama u Makedoniji; njome je zadahnuto njeno dranje
prema Srbiji; ona je bila cilj i novim eleznikim projektima koji su od pre nekoliko
godina bili izazvali itavu buru od negodovanja i protesta i itav niz novih projekata
za kontralinije.
Diplomatska istorija e pokazati kako se Italija ponaala prema tim
tenjama saveznika. Ali sa koliko je ona uporstva radila na kolonijalnom osvajanju
balkanskih oblasti Jadranskoga mora pokazuju njeni uspesi u Crnoj Gori. U toj maloj
zemljici sa 250.000 sirotana ona je prigrabila u svoje ruke podizanje pristanita u
Baru, eleznice Bar-Virpazar, zatim brodarstvo na Skadarskom jezeru i monopol
duvana. Goli junaci Crne Gore koje iz njihovih kreva nije mogla isterati najvea

turska sila podlegli su sili kapitala i danas argatuju po amerikim rudnicima za raun
italijanskih kapitalistikih kompanija i njihovih cetinjskih vazala.
U utakmici Austro-Ugarske i Italije, oko kolonijalnoga osvajanja Balkana, Albanija je
predstavljala onu zemlju u kojoj su koplja bila najneposrednije ukrtena. Propagande
svima sredstvima trudile su se da jedna drugoj izvuku zemljite ispod nogu. A da taj
sukob interesa u Albaniji ne bi doveo u opasnost saveznike odnose sa kojima su
skopani drugi vani interesi, diplomatija je uspela da zaotrenost ublai podelom
sfera interesa, po kojoj je Austro-Ugarska koncentrisala svoj rad u Severnoj a Italija u
Junoj Albaniji. Veliki kapitalistiki grabljivci postigli su jo jedan sporazum o
davljenju malih naroda i deljenju njihovih zemalja. I kada je pred prvi balkanski rat
propao predlog grofa Bertholda o formiranju jedne autonomne oblasti od bosanske
granice do Soluna, kada je nestalo politike moreuzine izmeu Srbije i Crne Gore i
time zatvoren taj jedini slobodan suvozemni prolaz na jug, onda put za Solun ne ide
vie preko Mitrovice ve preko Draa. Stvaranje autonomne Albanije imalo je sada za
obe ove drave ne samo taj interes da se niko trei ne pusti na Jadransko more, ve i
da se dobije bar jedan prozori za sprovoenje stare politike na Balkanu. Sa gledita
ve postojeih tenji zavojevakih kapitalistikih i vlasnikih faktora sasvim je
prirodno to je za to zaloen ceo autoritet Austro-Ugarske i Italije.
3. Jadransko more i Balkan
Ove velike borbe evropskih drava na Istoku ine nekoliko vekova sutinu Istonoga
pitanja. A kako je u opseg te borbe i osvajakih planova zainteresovanih drava
uvueno i Balkansko poluostrvo, to su promenljive faze kroz koje je ona prolazila
nerazluno isprepletane sa sudbinom balkanskih naroda. Ne samo to se Turska
vladavina u Evropi, kao to je to formulisao francuski filozof Monteskije jo pre sto
pedeset godina, drala na surenjivosti ovih suparnica, ve je i postepeno potiskivanje
te vladavine, podizanje nezavisnih balkanskih dravica i povlaenje njihovih granica
stajalo iz koraka u korak pod uticajem toga suparnitva i osvajakih tenji i planova
velikih sila.
To saznanje postalo je danas na Balkanu vrlo popularno, ali u toliko se manje zna i
vodi rauna o uticaju trgovinskoga saobraaja Zapada sa Istokom na razvitak
balkanskih naroda.
Sve do u najnovije doba osnovica privrednoga i trgovinskoga ivota na Balkanu bilo
je Jadransko more. Du njegove balkanske obale bilo je rasporeeno vie taaka iz
kojih su polazile najvanije saobraajne veze poluostrva sa svetom. Oko tih taaka
obrazovali su se trgovaki centri. Za vreme cvetanja iltalijanskih gradskih republika,
kada je Jadranskim morem kao jednim velikim prirodnim kanalom tekao ceo za ono
doba tako kolosalan promet izmeu Istoka i Zapada, ti centri su bili prirodne stanice
svetskoga saobraaja, pune drai i privlane snage za vlastelu srednjevekovnih
balkanskih drava, naroito Srbije. Iz njih su polazili i kroz planinske spletove u
unutranjost poluostrva sa mukom se probijali vie vrlo vanih trgovakih puteva
kojima je saobraaj tekao u oba pravca: srednjevekovna vlastela je iznosila na trite
suvike svojih feudalnih tributa a uvozila raskone istonjake proizvode koji su
zapaljivali matu naih narodnih pevaa. Ta razmena je vrena u primorskim centrima.

Od tih centara naroito se istiu na severnom delu obale Dubrovnik, Kotor i Bar, a na
jugu Skadar, Dra i Valona. Iz radova Jireeka i Cvijia saznajemo da je iz
Dubrovnika vodio jedan znaajan put preko brda emerno na Drinu, Uice, aak i
dalje, putajui jedan krak na Plevlje, Novi Pazar i Toplicom za Ni. Juni putevi su
bili podesniji. Meu njima se istiu tri: severni polazi od Skadra Belim Drimom za
Prizren i Kosovo; srednji, takozvani Via Egnatia, polazio je od Draa i predstavljao
glavni drum za Carigrad; juni je isticao iz Valone i Devolom iao preko Kostura za
Makedoniju i Tesaliju.
Za trgovakim i privrednim vezama ile su i politike tenje. Koliko je meni poznato
arhivarska metoda rada u naoj istorijskoj nauci nije doputala da se uoi veliki uticaj
koji su imale trgovake veze Jadranskoga mora sa poluostrvom na srednjevekovnu
istoriju srpskog naroda. Meni se, meutim, ini da se i laiku namee zakljuak: da je u
ono vreme Jadransko more bilo gravitaciona taka ne samo trgovinskoga ve i
politikoga ivota srpskoga naroda. Samo se tim uticajem moe objasniti to je u
srednjem veku najivlji politiki ivot naeg naroda bio ba u oblastima Jadranskoga
mora, dakle u zemljama koje su bile ne u centru ve na zapadnoj granici naega
etnografskoga prostiranja. Sa gravitiranjem ka Jadranskom moru pomerala se naravno
i ta granica naega narodnoga elementa.
Ali svi napori srpskih srednjevekovnih gospodara da se utvrde na Jadranskom moru
ostali su bezuspeni, jer su nailazili na otpor jaih suparnika, ranije italijanskih
gradova i Maara, a docnije Francuza, Talijana i Austrijanaca. U srednjem veku
Zahumsko primorje je bilo glavni izlaz srpske drave na more. Ali je taj izlaz bio
izgubljen jo poetkom XIV veka u borbi sa bosanskim banovima koji su bili u
vazalnim odnosima prema severnim susedima, i nikada vie Srbi nisu uspeli da ga
povrate.
Posle pomenutoga skretanja svetske trgovine sa Sredozemnoga mora na Atlanski
okean Jadransko more je izgubilo svoj svetski trgovinski znaaj, ali trgovaki ivot na
njegovoj balkanskoj obali nije se ugasio. Stari putevi nisu tada opusteli. Bogatstvo
balkanskih zemalja i relativno razvijena srednjevekovna kultura u njima davali su
dovoljno hrane za odravanje starih komunikacija. Ali kao rezultat toga saobraajnoga
skretanja trgovaki centri na balkanskoj obali Jadranskoga mora postaju sve vie
lokalne take koje rade iskljuivo sa balkanskim zemljama. Do u najnovije doba, do
pre nekoliko desetina godina iz unutranjosti poluostrva stizali su mnogobrojni
karavani u Dubrovnik, Kotor, Bar, Skadar i Dra.
Ali to nije uinila turska najezda i pad italijanskih gradova, nastupilo je kao
posledica novih saobraajnih i politikih promena. Trgovaki centri na Jadranskom
moru dobijaju opasnoga konkurenta sa severa i juga. Sa privrednim podizanjem
Srednje Evrope kulturni ivot Srbije poinje skretati ka severu, pijacama Srednje
Evrope. Privredna osnovica severnih balkanskih zemalja nije vie Jadransko more ve
Sava i Dunav, i taj preokret nije mogao biti bez velikoga uticaja na pojavu srpskoga
ustanka. A od kako je Srednja Evropa vezana eleznicama sa Solunom i Carigradom,
trgovinski saobraaj Balkanskoga poluostrva ne struji vie transverzalno, popreno, iz
unutranjosti jadranskoj obali, ve uzduno, iz unutranjosti ka Solunu na jugu i Peti
i dalje na severu. A da se ta promena izvri do kraja, da stari trgovaki putevi opuste i
stari primorski centri izgube skoro svaku vezu sa poluostrvom, uticale su politike

promene, u prvom redu okupacija Bosne i Hercegovine i izukrtanje estih politikih

granica.
Za pitanje kojim se sada bavimo promena saobraajnoga pravca na poluostrvu
pomerila je centar politikoga ivota srpskoga naroda na sever. Njegove trgovake
veze sa Jadranskim morem bile su, sa izuzetkom uskoga primorja Crne Gore, potpuno
preseene. Sa tim je preseeno i kulturno uticanje i nacionalno prodiranje u primorske
oblasti. Namesto toga javlja se obrnut proces: srpski elemenat se povlai
severoistono, dublje u unutranjost i blie severnoj granici, ostavljajui u starim
krajevima stare srpske spomenike u sredini iskljuivo ili preteno albanskoga naroda.
Kada je u trgovakom kretanju zapadne polovine Balkanskoga poluostrva odsudno
preovladao pravac sever-jug, Srbija je pala u potpunu privrednu zavisnost od AustroUgarske. Nekoliko decenija Srbija je u privrednom pogledu bila u stvari dodatak
austro-ugarske privredne oblasti, njena najjunija provincija. U Srbijinom
trgovinskom saobraaju sa inostranstvom, koji se oliavao u izvozu poljoprivrednih
proizvoda za uvoz fabrike robe, Austro-Ugarska je predstavljala za Srbiju ceo svet.
Ali ma koliko da se taj odnos u toku vremena snano pripije uz privredu i ivot slabije
strane, on se pre ili posle mora zavriti sukobom koji je neizbena posledica razvitka
kapitalizma. Za vreme carinskoga rata koji je sa manjim prekidima trajao do uoi
balkanskoga rata, obe strane stajale su jedna prema drugoj sa novim pretenzijama:
prema Austro-Ugarskoj, koja je teila da otkloni agrarcima nepovoljnu konkurenciju
srpske stoke uz jednovremeno zadobijanje na srpskoj pijaci izuzetnoga povlaenja
svojoj industriji, stajala je Srbija sa tenjom da obezbedi izvoz agrarnih proizvoda i da
jednovremeno zatiti domau industriju. Sukob je bio neizbean.
Politiki znaaj ovoga sukoba je u tome to je buroazija uspela da tenju za izlaskom
na Jadransko more oivi i u narodne mase unese. Ostvarenje te tenje postalo je sada
glavni cilj svekolike Srbijine politike. Za buroaski reim slobodan izlazak na more
predstavljao je vie nego jedno trgovinsko pitanje; to je bio, kao to emo docnije
videti, onaj ivotni nerv o kome visi ceo privredno-finansijski sistem buroazije,
kredit na strani, opstanak reima. Kada je za vreme aneksione krize Milovanoviev
predlog o hodniku na more propao, grozniavo se radilo na dobijanju Jadranske
eleznice. A posle pobeda na Kumanovu i Bitolju, kada je iz oblasti preko kojih vodi
put za oba mora, Jadransko i Jegejsko, Turska potisnuta, slobodan izlazak Srbije na
more bio je ve u pola postignut cilj.
Kako je izvoenje toga zadatka shvatila vlada Srbije?
IV Albanija i Srbija
1. Zavojevake tenje nae buroazije
Austro-Ugarska i Italija zauzimaju se za autonomiju Albanije u svom interesu a ne u
interesu albanskoga naroda! To je druga osnovna misao Balkanicus-a i Dr. Vladana, i
za potvrdu iste oni navode stotinama citata iz svih moguih knjiga i novina! U toj
velikoj bibliografiji nije u ovoj prilici ostala nezastupljena ni tampa socijalne
demokratije!

Ali da su ova gospoda stajala togod blie idejama socijalne demokratije, ne bi ula u
taj apsurdan poloaj: da u isto vreme kada se bore protiv zavojevake politike AustroUgarske i Italije preporuu i brane zavojevaku politiku Srbije. Njihovo gledite je
oajno prosto: Albaniju hoe da porobe te hoe da porobe, pa kada joj je to sueno,
onda je bolje da taj poroblja bude Srbija nego ove dve velike sile. Mi nismo protiv
zavojevanja Albanije, izjavljuju Balkanicus i Dr. Vladan, ve samo traimo da taj
zavojeva Albanije ne bude niko drugi nego mi. Drugim reima: protiv zavojevake
politike mi se bunimo u ime zavojevake politike; pravo koje drugom odriemo
prisvajamo sebi u istom trenutku, na istom pitanju. Jo kako su silni razlozi kojima se
to pravo Srbiji brani! Balkanicus veli:
Otkuda taj izuzetak i ta privilegija za Albance, da oni ne mogu i ne smeju doi
nijednim delom svojim pod vlast Srba? Zar nije srpski narod razdeljen na nekoliko
administracija i dravnih uprava? Neka se pogleda samo na Austro-Ugarsku: tu ima
Srba pod jednom upravom u Bosni i Hercegovini, pod drugom u Madarskoj, pod
treom u Hrvatskoj, pod etvrtom u Dalmaciji.
Kad moe jedan deo Turaka ostati pod bugarskom i srpskom vlau, onda e i g.
Dervi Hima dopustiti da mogu to isto i Albanci, i to u toliko pre to su oni uvek do
sad bili pod tuom vlau, i to su oni u onim oblastima koje sad hoe, uz pripomo
svojih zainteresovanih protektora, od Srba da uzmu i od Jevrope isprose, ili zlikovaki
uljezi, ili su onamo davno krvno i geografski izmeani sa Srbima, kao napr. u okolini
Skadra i pored crnogorske granice.[21]
A da bi nas uverio koliko bi to reenje bilo radikalno, konano, da nikada vie ne
zamara Evropu, Dr. Vladan nam navodi ova izlaganja arla Loazo-a:
Evropa bi trebala da s najveom gotovou prihvati ovu priliku, te da podeli ove
nedisciplinovane ljude izmeu Srbije, Grke i Crne Gore. Arnauti bi se, naputeni od
Carigrada, koji ih je uvek mazio, i saterani u granice razuma, vrlo brzo izmirili sa
svojom sudbinom. Na svaki nain njlhovo prilagoavanje novom stanju ticalo bi se
samo njih i njihovih novih gospodara. Albansko pitanje, iseckano na nekoliko komada
i smanjeno, prestalo bi da uznemiruje Evropu.[22]
U Albaniji Austro-Ugarska i Italija vode zavojevaku politiku, to je fakat. Ali misle li
Balkanicus i Dr. Vladan da ima koga koji bi u drugo to verovao? Zar da nacionalni
princip tite Austro-Ugarska koja je sva sagraena na negiranju nacionalnoga naela
ili Italija koja ba naih dana davi jedan drugi narod s one strane Sredozemnoga
mora? U veku imperijalistike politike takve parole isto tako ravo prilie ovim
dvema kapitalistikim dravama, kao to je ranije ruska parola o osloboenju
hriana u Turskoj stajala ravo caristikoj Rusiji, koja je bila najgori delat slobode
u zemlji i u susedstvu. Te politike lai ne prolaze vie tako dobro ni kod balkanskih
naroda, koji su stekli veliko iskustvo da ih je svako spreganje sa jednim ili
drugim pokroviteljem stalo u toliko teih rtava u koliko su mu se oni u
bezgraninoj udnji za osloboenjem od turskoga jarma predanije predavali. Za njih
znaju i svi oni elementi u samoj Albaniji koji za autonomiju svoje zemije rade. Jedan
od najuticajnijih ljudi u Elbasanu, docnije izabran za guvernera toga mesta, nije se
ustezao da mi na pitanje odgovori potpuno jasno i otvoreno: da se Austro-Ugarska
zalae da Skadar ostane Albaniji zbog toga to on i dalje treba da bude krajnja severna
mrtva straa protiv nadiranja Srbije i Crne Gore u oblast njenoga uticaja, kao to se

Italija zauzela za junu Albaniju da se niko drugi ne bi utvrdio na drugoj strani

Otrantskog kanala. Nepopustljivo zauzimanje Austro-Ugarske i Italije za autonomiju
Albanije je spasavanje poslednje stope zemlje sa koje se obezbeuju od opasnosti
tuega izlaska na Jadransko more i sa koje se moe uticati na tok stvari na Balkanu.
Austro-Ugarska hoe dalje lebensfhige Albanie, za ivot sposobnu Albaniju, u
trenutku kada vidi pred sobom opasnost da Srbija ne postane za ivot sposobna. Smer
ove politike je jasan kao sunce. Hoe se poto poto jedan nov, za ivot nesposoban
pigmej na Balkanu, da drugi pigmej koji se napree da iskri njene lance ne bi postao
za ivot sposoban. To je stara metoda stvaranja slabih, za ivot nesposobnih, osuenih
da vise o skutovima evropske diplomatije, bez obzira javlja li se ona pod lanom
etiketom, nacionalnoga naela ili politike ravnotee.
Ali ako Balkanicus i Dr. Vladan, istiui zavojevake tenje Austro-Ugarske i Italije u
Albaniji, nisu rekli nita novo, nita to ne bi bilo poznato u najirim slojevima naega
naroda, oni su zastupanjem prava Srbije na zavojevanje Albanije bili veran izraz jedne
nove politike Srbije. Izobliavajui zavojevaku politiku tih dveju drava oni su,
uspeli da izoblie nacionalnu politiku Srbije, oslobodilaku politiku srpske
buroazije. Jer ako su brige austrijskih vlasnika o pravu balkanskih narodnosti na
nacionalno samoopredelenje grozno egaenje sa narodnosnim naelom, to su
pretenzije Srbije na zavojevanje Albanije grubo gaenje, bacanje pod noge toga
naela. Proklamujui tu politiku srpska buroazija je sad prvi put sa lica srpskoga
naroda skinula veo jedne potitene nacije koja se bori za svoje osloboenje. I kod nae
buroazije su iezle uspomene na nekadanje mladalake ideale o slobodi, jednakosti
i bratstvu, a zajedno sa njima nestalo je i sposobnosti da ceni tenje naroda za
slobodom. Ona se ugiba pod pritiskom severnoga suseda, sva visi o skutovima ruske
diplomatije, sredstva za vladanje pozajmljuje od stranih kapitalistikih kompanija, ali
je stekla ideologiju eksploatatora i vlasnika koji se zamilja na elu gladne armije, kao
gospodar nekoliko miliona pridavljenih podanika, sanja o veliini, rogui se, apeluje
samo na silu i davi slabije od sebe u isto vreme kada joj preti opasnost da bude i sama
od jaih pridavljena. A to je taj preokret u politici nae buroazije, koji bi pre ili posle
morao doi kao rezultat kapitalistike proizvodnje, nastupio pre nego to je srpski
narod uopte doao do nacionalnoga ujedinjenja, to su vlasnici Srbije politikom
raskomadanou i porobljenou svoga roenoga naroda poeli pravdati svoje apetite
na porobljavanje drugih naroda, to je samo dokaz da kapitalistika privreda profita i
buroaska militaristiko-birokratska dravna sistema izazivaju u malih i velikih
predstavnika dananjega drutvenoga poretka iste apetite u zemlji i van zemlje, u
unutranjoj i spoljanjoj politici.
Ovaj novi kurs u politici srpske buroazije ima za socijalnu demokratiju vie nego
teorijski znaaj. On nije samo potvrda naega gledita da su nacionalni ideali
vladajuih klasa la iza koje se krije tenja za eksploatacijom naroda u zemlji i
porobljavanjem tuih naroda. Nacionalno osloboenje i ujedinjenje koje trai za svoj
narod kapitalistika buroazija odrie tuim narodima. Sa njenoga klasnoga gledita
to je prirodno i razumljivo: kada se pod mojim klasnim gospodarstvom nalazi moj
roeni narod, ta se bunite vi, divlji Albanci, da uete u gotov, po svima propisima
moderne drave ustrojen sistem pokornosti! Spoljanja politika vladajuih klasa je
samo produenje njihove unutranje politike. I kao to proletarijat u nekoj zemlji
predstavlja jednu drutvenu klasu koja se ne moe boriti za osloboenje iz klasnoga
ropstva a da ne oslobodi celo drutvo, tako i socijalna demokratija ne moe zastupati
slobodu svoga naroda a da ne zastupa nacionalnu slobodu i svih drugih naroda. U

tome je jedna od bitnih razlika izmeu gledita socijalne demokratije i buroaskih

partija na nacionalno pitanje.
Ali veliki praktini znaaj ovoga pitanja mora nas interesovati u toliko vie to
posledice toga zavojevakoga upinjanja naih vlasnika predstavljaju nepresuni izvor
ne samo novih zloinstava prema albanskom naselju ve i stalne opasnosti po mir i
spokojstvo naega naroda, nedoglednih tereta i rtava. Srbija je gurnuta u onaj opasni
vrtlog borbe zavojevakih prohteva sa svima moguim predvienim i nepredvienim
smetnjama i strujama, vrtlog u kome e narodna snaga malaksati u uzaludnim
naprezanjima da se doepa obale. Za savlaivanje svake nove smetnje inie se novi i
sve vei napori, i za rtve koje je narodnim masama sve tee podnositi u cilju
opravdanja ukazivae se na rtve koje su ve podnesene. Osvajaki upad u Albaniju
urodio je ogorenjem albanskoga naroda prema Srbiji i pobunama, a pobune iziskuju
nova finansijska i vojnika naprezanja; nesigurnost na novoj zapadnoj granici Srbije
nastupila je kao posledica zavojevake politike prema albanskom narodu, a javlja se
kao povod stalnoga mobilnoga stanja vojske; iz istoga uzroka doli smo u sukob sa
jaim pretendentima na Albaniju, i u zanosu stvaranja velike jadranske drave
podjarmljivanjem tuega naroda vlasnici propovedaju neko veliko budue
razraunavanje sa njima. Zaduivanje zemlje, novi dravni tereti, militarizam i ostale
parazitske ustanove trae od naroda u toliko vee rtve u koliko ga vie veita
nesigurnost, opasnost od rata i este mobilizacije materijalno dave i privredno
iscrpljuju.
Tako e jedanput zahuktali dogaaji po sili unutranje logike stvari gurati iscrpelu
nau zemljicu iz krize u krizu, iz opasnosti u opasnost, a svi buroaski organi javnoga
miljenja starae se da se pravi uzrok tih nedaa zaboravi i odgovornost prenese na
drugoga. Zato socijalna demokratija, kao jedan odluan protivnik zavojevake politike
koja je aetak svih tih nedaa, ne moe pustiti da proe nezabeleen onaj trenutak
kada se na vlasniki svet maio tue zemlje i tue slobode, kada su nekadanji
heroldi nacionalnoga osloboenja poneli zastavu nacionalnoga porobljavanja, kada su
interesi kapitala progutali interese nacije. Ona mora stalno ukazivati na nerazdvojnu
uzronu vezu izmeu zavojevake politike buroazije i tekih posledica i rtava
kojima se kraj nigde ne vidi, vezu izmeu teorija Balkanicus-a i Dr. Vladana i prakse
Ise Boljetinca.
2. Tenja ka moru
Oduevljenje kojim je buroaska javnost primila prvu vest o izlasku albanskoga
odreda na Jadransko More poticalo je iz uverenja da je sada postignut i onaj cilj koji
je od pre desetak godina lebdeo pred oima ne samo vlada i buroaskih grupa, ve i
ire javnosti. Ta Srbija je izala na more, i jo kako! Ono to je htela ostvariti
Jadranskom eleznicom, ona postie sada preko svoje teritorije; ona je sada gospodar
svoga saobraaja sa svetom!
Tenje Srbije za slobodnim izlaskom na more obino su dovoene u vezu sa
smetnjama koje je Austro-Ugarska inila i mogla initi srpskom izvozu. Srbija je jo
uvek preteno agrarna zemlja. Od njenoga celokupnoga izvoza, koji je 1910. dostigao
cifru od 98.388.028 dinara, sirovine ine nepunih 64 odsto a preraevine 36 odsto. Sa
izuzetkom 1.691.819 dinara izvoza sirovih rudarskih proizvoda i 10,320.817 dinara
preraenih rudarskih sa nekoliko stotina hiljada industrijskih proizvoda, sav ostali

izvoz od 88 procenata ine proizvodi zemljorada i stoarstva i od tih proizvoda prve,

najneposrednije preraevine. Cela srpska izvozna trgovina lei dakle na seoskom
gazdinstvu u kome jo uvek preovlauje sitni posed, a na izvoznoj trgovini lei
sposobnost Srbije da odgovara svojim dunikim obavezama.
Tako je pitanje o obezbeenju izvoza postalo zajednikom brigom dva tako udaljena
sveta: vladajue buroazije i seoske mase. Za buroaziju koja dravom upravlja,
osiguranje izvoza je znailo osiguranje poreskih prihoda, osiguranje uvoza zlata
potrebnoga za plaanje interesa na dravni dug. Svaki poremeaj izvozne trgovine
pogaao je najosetljivije mesto svake vlade, jer su joj time ugroavana neophodno
potrebna sredstva za odranje na vlasti. Ali poremeaj izvozne trgovine pogaao je i
najosetljivije mesto seoske mase, jer je vodio padanju cena agrarnim proizvodima u
zemlji. A to god je seljak prinuen da svoje proizvoe jeftinije proda, u toliko mora
izneti na pijac vei deo svoje etve, pa da podmiri potrebu u novcu, u toliko manji deo
etve ostaje za potrebe njegove porodice. Svako padanje cena, dakle, znai za iroke
narodne mase veu glad u kui, vei dug na njivi, manje stoke u toru.
Kada je sada Austro-Ugarska pod pritiskom svojih agraraca, poela zatvarati severni
put srpskoj izvoznoj trgovini, to nije samo bacilo u brigu vladajuu buroaziju ve je
pogodilo i najosetljiviju stranu seoske mase. Budua nacionalna misao poinje sve
vie dobijati privredni smisao, osloboenje Srbije od privredne zavisnosti od AustroUgarske i slobodan izlaz na more. Na tom pitanju vladajua buroazija uspeva da za
svoju nacionalnu politiku zagreje iroke narodne mase. A za taj veliki uspeh svoje
klasne vladavine ona ima da blagodari u prvom redu agrarcima i vlasnicima AustroUgarske.
Ali tenja za slobodnim izlaskom na more nije poticala samo iz elje da se osigura
izvoz agrarnih proizvoda. Potreba osiguranja izvoza i smetnje Austro-Ugarske uinile
su da se za pitanje izlaza na more zainteresuje sitnoseljaka masa, kao
najmnogobrojniji glasaki i vojniki elemenat u zemlji, ali ta tenja je postajala u
toliko neodoljivom u koliko je u nas jae ovlaivala kapitalistika proizvodnja espapa.
U teritorijalnom proirenju i izlasku na more vladajua buroazija je gledala onaj cilj
svoje klasne politike koji je isticao iz industrijalizacije zemlje i razvitka kapitalistike
proizvodnje. Ali to se zarad ostvarenja toga cilja radilo tako odluno, grozniavo,
upravo va banque, ili-ili, to moe biti potpuno jasno samo onom koji uvidi da je u tom
leao spas celoga privredno-finansijskoga sistema buroazije na kome se njena
vladavina drala, da je to jedini izlaz iz stanja koje je svakim danom postajalo sve
kritinije.
Srbija je tipian predstavnik malih agrarnih zemalja, sa primitivnim oruima i
nainima rada, ali mnogobrojnih, krupnih i tekih veza sa stranim kapitalizmom.
Nenormalni razvitak tih kapitalistikih veza malih agrarnih, u svom privrednom
razvitku zaostalih zemalja pokazuje se u tome to njih kapitalistika privreda ne
osvaja kroz radionice i fabrike, odozdo, iz privrednog ivota, ve kroz ministarske
kancelarije, odozgo, preko dravnoga a ne privatnoga gazdinstva. Veliki dravni dug
na strani postao je pre nego to se poelo raditi na podizanju proizvoakih snaga koje
bi podnoenje tih dunikih obaveza olakale. Prvo je u zemlju ula maina za
ubijanje, pa tek maina za rad.

Kao rezultat toga nenormalnoga, obrnutoga razvitka dravni budeti su rasli bez
obzira na porast privredne snage narodne, a jo jae od dravnih budeta raste njihov
pratilac, zaduivanja na strani. Od 1880. do 1910. dravni budet je porastao od 20 na
120 miliona ili za 475 procenata, a zaduenje zemlje je poraslo od 32 na 735 miliona
ili za 2197 procenata. Dravni dug je rastao pet puta bre od dravnoga budeta. Ali
ova kolosalna cifra dravnoga zaduenja sama za sebe jo ne kazuje jasno svu teinu
dunikoga ropstva. Da se oseti sva teina takvoga razvitka veza Srbije sa stranim
kapitalizmom, ne sme se izgubiti iz vida da su ceo porast dravnoga budeta gutali
neproduktivni izdaci na dug i vojsku, kao to je opet najvei deo dravnih zajmova,
ogromno vei deo, upotrebljen za pokrivanje budetskih deficita i izvanrednih rashoda
na militarizam.
Na emu se taj raspikuski sistem gazdovanja odravao? Za plaanje interesa na
zajmove Srbija je dolazila do zlata izvozom agramih proizvoda. Od kraja osamdesetih
godina njen trgovinski bilans je aktivan, to jest ona primi veu sumu zlata za izvoz
nego to izda na uvoz. Ali suvici zlata koje je davao aktivni trgovinski bilans nisu
mogli dosei da pokriju izvoz zlata za plaanje dugova. Zbog toga je meunarodni
bilans plaanja Srbije, na suprot aktivnom trgovinskom bilansu, ipak ostao stalno
pasivan. Za poslednjih trideset godina Srbija je stalno imala da izdaje vie zlata nego
to ga je primala za svoj izvoz. Ta diferencija je bila od 1891. do 1900. 49.354.772
din, 1901-1910. 71.153.924 din. Da bi se taj bankrotski sistem gazdovanja odrao,
Srbija je padala u sve nove i nove dugove, njima bankrotstvo odlagala i terete svoje
sadanje politike sve vie prenosila na budue generacije.
Ali dokle tako? Pod pritiskom dravnih tereta izvoz je istina rastao, ali iza toga
porasta ne stoji pojaanje privredne snage zemlje. Naprotiv, to poveanje izvoza je
posledica poveanja dravnih tereta a ne privrednoga razvitka i jaanja zemlje. Ono je
posledica iscrpljivanja koje pridavljuje svakoga proizvoaa posebice, nagonei ga da
radi pribavljanja poreza otuuje kako hranu porodice tako i sredstva proizvodnje, a
zatim izmodava celokupnu privrednu snagu zemlje, jer sredstva potrebna za njeno
privredno jaanje crpe strani zelenaki kapital. U brem raenju izvoza nego uvoza
ne ogleda se nikako bre raenje privredne snage zemlje od razvijanja kulturnih
potreba naroda, ve se ogleda u stvari vetako poveanje izvoza na raun sposobnosti
naroda da svoje ivotne potrebe podmiri.
Ali narod, sve nesposobniji za potronju, postaje i sve nesigurniji kao poreski platac.
Vladajua buroazija je poela oseati da ni najskandalozniji sistem posrednih poreza
koji ne propusti opteretiti nijednu ivotnu potrebu nije nikakva sigurna garantija
dravnih poreskih prihoda, ako potroaka mo masa slabi ili ako se ona slabije i
sporije razvija nego to rastu potrebe drave. Usavravanje aparata za pumpanje
poreza ne moe da nadoknadi ono to se gubi sa iscrpljivanjem optega rezervoara
dravnih prihoda, sa iscrpljivanjem privredne narodne moi. Jo jednom se
demonstrativno pokazuje tanost naela: da je privredna snaga zemlje jedina prava
osnova sigurnih dravnih prihoda i dobroga finansijskoga stanja. A gde je ta privredna
snaga zemlje? Je li ona u ruiniranom sitnom seoskom gazdinstvu? Zemlja isplakana,
etveni prinos manji nego u Rusiji, stoarstvo u opadanju: sitna poljoprivredna
preduzea nisu vie sposobna da podmire skuene potrebe porodica, jo manje da
napune velike dravne kase. Dravni budeti rastu nepojamno brzo, jer neprestano
rastu dunike obaveze i trokovi oko sistema buroaske vladavine, a u isto vreme
sasvim opravdano poinje se gubiti vera u raenje izvoza poljoprivrednih proizvoda.

U toj bezizlaznoj situaciji vladajua buroazija se baca svim sredstvima koja joj
dravna vlast stavlja na raspoloenje na vetako podizanje industrije. Sistem
posrednih poreza ona sada dopunjuje sistemom zatitnih carina. Srbija je opasana
jednim neprelaznim carinskim zidom, pod ijom zatitom kapital, apsolutno
osloboen svakoga obzira prema stranoj konkurenciji, uiva privilegiju
neogranienoga gospodara na domaoj pijaci, monopolsko pravo eksploatacije. U
sprovoenju te politike vlada ima da regulisava surevnjivu borbu izmeu predstavnika
stranoga i domaega kapitala, ali na kraju krajeva sistem zatitnih carina pobeuje,
jer odgovara i interesima buroazije kao nosioca dravne vlasti i interesima buroazije
kao nosioca kapitalistike eksploatacije. Tim sistemom ona, s jedne strane, osigurava
kapitalistikoj klasi ekstra-profit, s druge strane vetakim uvlaenjem kapitala u
zemlju ini da kroz ruke proizvoaa i potroaa poteku vee sume novca koje e im
ona na zgodnom mestu, putem posrednih poreza, opet oteti. Uvlaenjem stranoga
kapitala u zemlju poveava se cirkulacija novca, mase vie troe ma da vie ne jedu,
ali zato rastu sume ekstra-profita kapitalistike klase i posrednih poreza drave, raste
pljakanje proletarijata i narodnih masa. Veliina te pljake ogleda se u nenormalno
velikoj razlici izmeu nominalne i realne nadnice, izmeu veliine nadnice u novcu i
koliine ivotnih namirnica koja se za nju moe da kupi.
Nije teko uoiti da se ovaj sistem podizanja domae proizvodnje izvrgava u sistem
privrednoga iscrpljivanja zemlje. Visokim cenama svih proizvoda suava se
potroaka sposobnost naroda koja je prva pogodba zdravoga privrednoga napretka, a
monopolskim privilegijama ubija se staranje za tehniko usavravanje rada bez koga
se podizanje privrednih snaga neke zemlje ne moe ni zamisliti. Ali ta posmatranja ne
spadaju u okvir ovoga posla. Mesto toga treba naroito istai: da se na privrednofinansijskom sistemu koji smo ukratko skicirali dri i ekonomska egzistencija i
politika vladavina buroazije u Srbiji.
Na osnovu toga ekonomsko-finansijskoga stanja zemlje i veite brige svake vlade
moe se objasniti to Srbija nadire da poto poto izae iz starih granica i prodre na
more, da prodre na more po cenu svih rtava i velikih opasnosti. Sa industrijskim
razvitkom neke zemlje buroazija gura vlade na proirenje pijaca i oblasti
eksploatacije. Politika zavojevanja tuih zemalja i stvaranja kolonija, zbog koje je
danas Evropa podeljena u dva oruana logora, odgovara tenji kapitalistikih klasa za
osiguranjem profita, za monopolom eksploatacije. Kada smo god ukazivali na taj
ekonomski uzrok dananjega grozniavoga oruanja, sukoba interesa i zavojevake
kolonijalne politike, branioci te politike u Srbiji, da bi predstavili svoje tenje kao
najidealniju oslobodilaku nacionalnu borbu, dobacivali su nam: gde je u Srbiji ta
razvijena industrija, gde je ta kapitalistika klasa koja gura na zavojevanje tuih
zemalja? Mi priznajemo da kapitalistika industrija u Srbiji nije ni priblino toliko
razvijena koliko je u vladajue buroazije razvijen apetit za proirenjem teritorije i
izlaskom na more porobljavanjem tuih naroda. Ali je vlada u Srbiji toliko revnosniji
izvrilac elja svih vlasnikih klasa i kasta za proirenjem granica i porobljavanjem
tuih naroda, u koliko to vie odgovara nudama privredno-finansijskoga sistema na
kome se dri, koji je stub njene vlasti. Odranje toga sistema je prva taka u programu
svake vlade. Na njemu se podie kula od miliona dravnoga budeta, on prua
sredstva za izdravanje militarizma i drugih neproduktivnih ustanova, on prua
sredstva za odgovaranje dunikim obavezama prema inostranstvu, na njemu se dri
kredit za nova zaduenja.

Ako kapitalistika buroazija u Srbiji i balkanskim dravicama uopte nije jo toliko

razvijena, da celokupnu dravnu politiku stavi u slubu svoga interesa, ona u nas ima
za svoga saveznika samu dravnu vlast koju potreba odranja goni na teritorijalno
proirenje poto poto. Tako su neodoljive ekspanzivne tenje balkanskih dravica
postale neodoljivom potrebom vlada, jedinim izlazom iz tekoga poloaja u kome su
sa svojim privredno-finansijskim sistemom doterale na ivicu bankrotstva. Za
buroaziju u Srbiji izlazak na more ne znai u prvom redu ekonomsku emancipaciju
zemlje kao to se to rado i mnogo govori, jer celokupna privredno-finansijska
politika vladajue buroazije predstavlja postojano otuivanje prava slobodnoga
raspolaganja privrednim izvorima zemlje i predavanje naroda u kamatno ropstvo da bi
se dobila sredstva za odranje vladavine ve pre svega emancipaciju privrednofinansijskoga sistema na kome se njena vladavina dri. Izlazak na more predstavlja
jedino sredstvo da se privredni sistem zatitnih carina oslobodi zavisnosti od
inostranstva, da se od njega ne moraju initi nikom nikakve koncesije. U koliko dakle
kapitalistika buroazija nije dorasla da vri presudni uticaj na pravac dravne
politike, svaka vlada je prinuena da ne strepi od rtava koje tenja ka moru stavlja u
izgled, ne samo zbog slobodnoga saobraaja sa svetom ve zbog odranja svoje
vladavine. Zato je jedan na nacionalni radnik i patriotski pisac s retkom iskrenou
rekao: Rat koji ne garantuje slobodan izlaz srpskih espapa na svetski trg ne moe se
nazvati oslobodilakim!
Tako je albanska politika srpske vlade olienje avanturistikoga lutanja jednoga
oajnika koji bez ikakvih izgleda na uspeh i bez jasnoga cilja rasipa dragocenu snagu,
da bi izbegao bankrotstvo pred kojim stoji ceo njegov privredni i politiki pravac.
3. Poraz zavojevakog podviga
Polet narodnih masa, koji je godinama pripreman politikom ekonomske
emancipacije i dostigao najviu taku od objave carinskoga rata do aneksije Bosne i
Hercegovine, buroazija je za vreme balkanskih ratova umela obilno iskoristiti. Za
najlue podvige ona je mogla raunati sa ljudskim materijalom ija gotovost na
podnoenje rtava prevazilazi obaveze vojne discipline. I u slatkom zanosu da dri u
svojoj ruci naoruanu celu zemlju, buroazija je u rastoavanju narodne snage otila
preko svih granica mogunosti i poinila najlue zloupotrebe. Vrhunac tih zloupotreba
je pokuaj izlaska na more putem zavojevanja Albanije.
Za izlazak na more Srbija je imala dva prirodna pravca. Prvi preko Crne Gore za Bar,
vodi preko oblasti koje pripadaju dvema srpskim dravama i koje su naseljene skoro
iskljuivo srpskim narodom. Drugi, vardarskom dolinom za Solun, vodi onom
saobraajnom arterijom koja je samom prirodom odreena da bude glavni pravac
privredne veze Balkanskoga poluostrva sa svetom. to se drugoga pravca tie, kao to
emo docnije videti, buroazija balkanskih dravica je bila nesposobna da savlada
separatistike tenje i da od nezamenljivoga solunskoga pristanita uini ono za ta ga
je priroda poloaja odredila, naime da bude svetska kapija za sve tri drave; a srpski i
bugarski vlasnici specijalno priredili su svojim narodima bregalniku katastrofu, da
Solun ostane u iskljuivoj vlasti Grka kojima je najmanje potreban i koji e se njime
najmanje sluiti. Srpska buroazija nije bila ak ni toliko jaka da slomi dinastiku
iskljuivost izmeu Srbije i Crne Gore i da spajanjem dveju oblasti jednoga istoga
naroda u jednu dravnu celinu izae na toliko eljeno more preko svoje jednostavne
teritorije. Mesto toga izmeu dve roene zemlje pobijaju se danas mee, i ako ni na

jednoj ni na drugoj strani nema ni deset lica koja bi to mogla razumeti i odobriti. A
kraljevski straari koji e te mee uvati jesu svedoci nesposobnosti buroazije da
izvri delo narodnoga ujedinjenja.
Namesto da trai izlazak na more u ovim prirodnim pravcima, za ta je bilo potrebno
biti reen na sistematsku i odlunu borbu protiv separatistikih tenji, vlada je
separatizam uzela za osnovicu ugovora sa saveznicima. Time je buroazija sama sebi
zatvorila oba prirodna pravca za izlazak na more. A odriui se njih ona se otiskuje da
put na more probije kroz albanske kreve, pravcem koji vodi preko oblasti sa
kompaktnim tuim elementom, elementom najvee otporne snage u preanjoj
evropskoj Turskoj; ta oblast je u isto vreme tako jako uvuena u osvajake zamke dve
velike evropske sile. Kako je ta politika pretrpela potpun poraz jo na pola puta, mi
danas imamo skupo plaeno iskustvo samo o snazi austro-italijanskoga uticaja, te sada
niko i ne misli o rtvama koje bismo tek morali podneti oko zavojevanja i dranja u
pokornosti albanskoga naroda.
Pre svega Jadransko more, kao sredstvo naega saobraaja sa svetom, nije bez krupnih
nedostataka.
1. Jadransko more je izgubilo svoj nekadanji trgovaki znaaj. Luke Jadranskoga
mora nisu vie stanice svetskoga saobraaja kao pre nekoliko vekova; one nisu vie ni
centri u kojima se vri razmena proizvoda balkanskih zemalja. Veliki svetski putevi
Sredozemnim morem ne stiu se vie u Jadranskom moru ve, obino obilazei njega,
ukrtaju se u Solunu, od koga su ve stvorili najvaniju taku ne samo balkanskoga
ve i srednjeevropskoga saobraaja sa Istokom. Upuena na neku luku Jadranskoga
mora srpska trgovina, traei slobodan izlazak na prostrani svetski trg, nala bi se opet
lice u lice sa parobrodskim drutvima i pijacama poglavito Austro-Ugarske i Italije.
2. Kada bi ak Jadransko more potpuno zadovoljavalo potrebe naega trgovinskoga
saobraaja, pravac toga saobraaja ne moe se odreivati proizvoljno i nezavisno od
pravca svetskoga saobraaja. Taj pravac, kao to je to prof. Cviji svestrano pokazao,
izlazi danas na Solun. Ova luka je izlazna taka vardarsko-moravske komunikacione
arterije koja je sa uzdizanjem Srednje Evrope i nadiranjem njenoga punog napona
privrednog ivota na azijski Istok dobila veliki evropski znaaj. Ona je privukla sebi
svu trgovinu iz oblasti preanje i sadanje Srbije. Iz ranije Srbije trgovina je tekla na
sever, iz stare Srbije i Makedonije na jug, a sa sastavljanjem ovih oblasti u jednu
dravnu cjelinu pod pretpostavkom jednake predusretljivosti odravae se trgovina na
obadve strane. Ali pravac sever-jug ne moe biti vetaki promenjen u pravac istokzapad, ma koliko se to elelo iz obzira politikih aspiracija. Sve vetake mere koje se
u tom cilju preduzimaju, kao to je to eleznika politika, trae izvanredne rtve i
predstavljaju po privredu teret slian strategijskim eljeznicama. A ako je srpska
vlada, lupajui se po Albaniji, propustila osigurati naoj trgovini slobodan izlaz preko
Soluna, onda bratoubilaki rat nije samo jedan zloin prema srpskom narodu ve i
jedan zloin za tu raun.
3. Izlazak na Jadransko more, kao ventil sigurnosti na sluaj nenormalnih odnosa
prema severu i jugu, opteretio bi nau privrednu snagu nesrazmerno velikim rtvama.
Pre svega podizanje dobroga pristanita skopano je sa velikim tekoama. Najbolji
poznavalac Balkana prof. Cviji veli: U onom delu koji je zauzela srpska vojska ima
samo jedan bolji zaliv i to je Draki. I ako je zasut peskom i stoga samo 6-10 m.

dubok i izloen junim i jugozapadnim vetrovima, od njega bi se moglo napraviti

dobro trgovako pristanite, istina, s velikim trokovima.[23] Bez velikih tehnikih
radova ne mogu se upotrebiti za pristanite ni ostali zalivi na toj obali.
Ali svi ti trokovi oko pristanita i sprovoenja eleznice gube se prema onim
neproraunljivim rtvama koje bi osiguranje toga saobraajnog pravca gutalo. Bilo da
Srbija dobije samo prugu bilo i jedan iri ili ui pojas zemlje, odravanje albanskoga
stanovnistva u pokornosti bilo bi skopano sa rtvama za koje bi se dobar trgovac
teko odluio. to god bi taj pojas zemlje bio iri, u toliko bi i rtve bile vee. Za
odravanje u pokornosti cele Severne Albanije na koju se bilo oko bacilo, Srbija bi
morala drati velike vojnike posade i bez svake sumnje posvegodinje prolevati krv
za povraaj reda. Transporti srpskoga izvoza na Jadransko more kretali bi se uz
pratnju sve jaega militarizma, stalnih mobilizacija i tekih kolonijalnih ratova.
Zavojevaka politika je prodrta vrea. Alir je kotao Francusku vie od ratne otete
koju je 1871. platila Nemakoj. Juno-afrike kolonije su kotale Nemaku preko
milijarde maraka a nisu dale nita. Zapletena u Albaniji Srbija bi tek tada videla da je
ostale zavojevake drave mnogo lake stii u vrenju svirepstava prema zavojevanim
narodima nego u podnoenju rtava na koje otpor tih naroda goni. A ako Srbija nije u
stanju uiniti nijedan korak u svome privrednom jaanju, a da ne uini dva u
privrednom rasipanju na neproduktivne ciljeve, onda moe oekivati vreme kada e
ljudi initi glavni deo njenoga izvoza, a oni nee ii preko Albanije nego preko
Evrope.
Tako izlazak na Jadransko more, iskupljen zavojevanjem Albanije, predstavlja za
Srbiju jednu ekonomsku apsurdnost. Ali porobljavanje albanskoga naroda, kao
sredstvo izlaska na more, pokazalo se i kao politika apsurdnost. Na osnovici
zavojevake politike, u kojoj nikad ne odluuju prea prava i vee potrebe ve
iskljuivo vea snaga, igra je za Srbiju bila unapred izgubljena. Srbija se u Albaniji
srela sa dvema velikim silama koje su tamo ve bile stekle vei uticaj od same Turske.
Nita ne ini to Albanija samo po sebi nije vredna rtava koje Austro-Ugarska i
Italija oko nje podnose, jer se one ne podnose za Albaniju ve za uticaj koji se preko
Albanije ima u Jadranskom Moru i na Balkanu. Je li vlada g. Paia pravilno
procenjivala jainu otpora na koji e od strane te dve drave naii, ili je precenjivala
potporu svojih prijatelja,- to pitanje, nije bez interesa, ali se za nas ovde njegova
vrednost gubi pred faktom: da je Srbija svojim zavojevakim metodima i pretenzijama
uz kepeku snagu nesvesno radila da se Albansko Pitanje rei po elji onih koji svoje
apetite podupiru jaim, nesravnjeno jaim sredstvima.
U veku krupne imperijalistike politike, zavojevaka politika male i privredno
nerazvijene Srbije, upuene na zajednicu a ne davljenje malih oko sebe, pokazala se
kao ekonomska i politika apsurdnost, kao protivurenost in adjecto, kao nemogua
politika.
San o izlasku na Jadransko more zavojevanjem Albanije pripada prolosti, ali njegova
senka e dugo vremena pomraavati nebo nad srpskim narodom. Srbija je htela i
izlazak na more i jednu svoju koloniju, pa je ostala bez izlaska na more a od
zamiljene kolonije stvorila je krvnoga neprijatelja. Htela je da istisne tui uticaj iz
Albanije, a postigla je da ga jo vie uvrsti. Osvajakim hitcem htela je jedno
radikalno, definitivno reenje u korist svoga gospodarstva na jadranskoj obali, a
uspela je da se tue gospodarstvo definitivno utvrdi. Njena tenja ka moru dala je

naopake rezultate, jer je sprovoena naopakim sredstvima, to jest: ono to se moglo

postii samo u sporazumu i uz prijateteljsko sauee osloboenoga albanskoga
naroda htelo se postii protiv njega. Tenje izlaska na more metodima zavojevake
politike pretrpele su potpun poraz.
4. Vojna okupacija Albanije
Vojnu okupaciju Albanije srpska vlada je izvodila sa onoliko smiljenosti i procene
okolnosti sa koliko se u privatnom ivotu preduzimaju obine etnje. Po odsustvu
vojnikih i politikih predostronosti na koje su sve prilike upuivale, taj ozbiljni
vojni i politiki korak liio je na kakav politiki pacir, Lustreise to bi Nemci rekli,
ali pacir koji e u istoriji srpskoga naroda ostati kao najkrvaviji spomenik
jednogodinjega ratnoga reima buroazije i najbolji svedok njegove bezobzirnosti
prema ivotima ljudi.
Sa divljenjem je neko uporedio izlazak srpskih trupa na Jadransko more sa
Napoleonovim prelaskom preko Alpa. to je do prostoga vojnika stajalo, oni su zaista
ogromne smetnje savladali na nain koji je divljenja dostojan. Ali to je stajalo do
vojnih i politikih upravljaa, oni su po svojoj bezobzirnosti inili pravu suprotnost
pregalatvu vojnika, gomilajui lakomislenost za lakomislenou, ludost za ludou,
rtve za rtvama. Ta strahovita niska rtava prua se od polaska do povratka. Dopisnik
zagrebakoga Obzora, D. Mai, opisuje pohod drinske divizije ovako:
Sedmi dan toga emernoga putovanja stajao je srpsku vojsku dosta rtava. Komora
ve tri dana nije nikako stizala. Nije bilo hrane ni za ljude ni za konje. Neprestano
peaenje po zimi i kii, nespavanje i gladovanje toliko je slomilo vojnike, da su se
sad jedva drali na nogama. Svakoga trenutka skliznuo bi po koji konj i skotrljao bi se
niz klisuru sa tovarom ili municijom. Ljudi su se ustavljali, trpali na sebe municiju, i
samo padali od tereta i nemoi. Ve je izgledalo, ako potraje jo samo koji dan tako,
da nijedan iv nee izii iz ovih pustih planinskih krajeva. Ali se ipak utei ilo dalje.
I tako ceo dan, po nesnosnoj i neprestanoj kii ta, vojska nije ila nego se upravo
vukla u razvuenim kolonama, ostavljajui za sobom slabe, bolesne i mrtve.
Nimalo manje muke i rtve imala je da podnese i umadijska divizija, koja se krenula
od Prizrena preko Oroi. O gladovanju te kolone pisao je jedan oficir:
Ma kako da je poslastica u to vreme bio hleb, ja sam mogao dobiti jednu polovinu
nudio mi je jedan moj vojnik, koji ga je platio 4 dinara. Sutra dan se prodavao po 5 i 6
dinara, a jedan je konjanik platio za jedan tajin i pare slanine 8 dinara. Docnije kad je
nestalo hleba tako je isto skakala cena i kukuruzu, jer se sitan branski kukuruz
duine 12-15 cm prodavao poslednjeg dana gro komad. Ove visoke cene slabo mogu
ti dati prestavu o veliini gladi i muke to smo pretrpeli.
A kada su se tako namuili oficiri, onda kolike su tek bile patnje onih siromaha koji za
celo vreme dugoga ratovanja nisu ni od kuda dobili ni krene pare![24]
Od samoga poetka primorski odred srpske vojske poeo je obeleavati svoj trag
estim grobovima pomrlih od gladi i umora, izmrzlih od mraza bez injela i atorskih
krila. ije su to rtve? Prema srpskim trupama koje po svojoj brojnoj snazi i fizikoj
iznurenosti nisu bile sposobne da izdre nikakvu ozbiljniju borbu sa organizovanim

albanskim plemenima, ova su se ponaala sa dostojanstvom neutralnih ali i nezavisnih

posmatraa koji su davali besu i primali snishodljiva uveravanja
o miroljubivim namerama srpskoga vojnoga pohoda. Sa autoritetom jednoga
plemenskoga dinasta Prenk Bib Dada propustio je gladne, gole i bose, do sri u
kostima iznemogle srpske trupe pod uslovom da mirno prou putem i da se ne usude
initi ma kakvo zlo Mirditima. Jo stroije su se komandanti uvali da ne dirnu u
strljenovo gnezdo Malisoraca.
Ovakvo dranje albanskih plemena poticalo je iz uverenja, dobivena iz Bea i Rima,
da je autonomija Albanije zajemena i da e se srpske trupe morati vratiti. Napoleon
je puten preko Alpa, jer se Napoleon morao vratiti.
Najvei deo naih vojnika u Albaniji stradao je od bolesti, poglavito iznemoglosti i
dizenterije, koja je morala nastupiti kao prirodna posledica gladi i rave opreme. To
su stradanja prealjenih, upuenih na boju veresiju, izvrilaca napoleonskih podviga
o ijem najnunijem opremanju i snabdevanju politiki i vojni upravljai nisu nita
mislili. A njihovi komandanti koji se nisu ustezali da ubiju od gladi i iznemoglosti
pala vojnika ili da to trpe nisu imali ni trunka od duha onoga ruskoga vojskovoe koji
je, prelazei preko Alpa, povratio odanost gladne vojske ulaskom u raku koju je
samom sebi bio namenio. Na celom maru radile su naizmenino i svaka u svom
pravcu slepe sile: glad i iznemoglost, batine i revolver!
Koliko je cenjen ivot ovih ljudi neka poslui i ovaj primer. Po nareenju komandanta
na dugakom putu od preko stotine kilometara ostavljena su manja odeljenja vojnika
kao relejske stanice. Ludost ove naredbe u isto vojnikom pogledu je oigledna, kao
to je bila oigledna i sudbina ovih naputenih ljudi koji su se nali u moru uzrujana
albanskoga stanovnitva, ogorena svirepstvima srpske vojske u istonim krajevima.
To ogdrenje je ove jadnike progutalo. Od izvesnih stanica nije niko ostao da javi ta
je sa njima bilo, i uzaman ih njihovi roditelji i braa jo uvek preko novina trae.
Osvetniko paljenje sela i masakriranje albanskoga stanovnitva nije nikakva naknada
za uzaludne gubitke.
Niska ludosti i rtava koja je na kraju krajeva progutala primorski odred nema kraja.
Kako je veliina zadatka u svakom pogledu premaala snagu odreda, na predstrau na
Daju, mestu prve pogibije u borbi sa skadarskom posadom, baeno je neto malo
drinaca drugog poziva. Bez atorskih krila i u kru gde nije bilo ni drvceta da se vatra
zaloi, oni su uvali strau i propadali od zime. I posle prvoga ozbiljnoga napada
odmornih trupa skadarske posade drinci su morali popustiti, ostavljajui iza sebe
leeve koje su pojaanja umadinaca nekoliko dana kupila i sahranjivala.
Ali je brdika kasapnica vrhunac ovoga bezobzirnoga bacanja ljudi u smrt i
avanturistikih bravura bez smisla i ikakvih izgleda na uspeh. Istoriju te kasapnice jo
uvek obavija taman veo. Skadarska utvrenja su najmodernijega tipa, jer je Turska
naroito polagala da Skadar, kao istaknuti iljbok na krajnjoj i vrlo vanoj taci
carstva, bude to bolje utvren. Rovovi su maskirani, u zemlji, i sagraeni od betona.
Najboljim dvogledima spolja se nita ne vidi, a kada se otvori borba ne zna se odakle
sve vatra ne sipa. Prodiranje napadaa spreava nekoliko nizova razlinih prepona,
naroito hajdukih jama koje se mogu staviti pod vodu i bodljikastih ica koje su
povezane gvozdenim stubovima utvrenim u cementnim podlogama. Celo utvrenje

je sada branjeno ne samo peakom vatrom iz zaklonjenih rovova ve mnogobrojnom

artiljerijom, naroito gradskim topovima najveega kalibra.
Da se takva utvrenja ne osvajaju golim akama, uz potporu nekoliko brdskih baterija,
ak bez ijednoga poljskoga topa, to je mogla proceniti najobinija vojnika pamet. Pa
ipak je napad nareen i 26 januara srpskom narodu prireena jedna od najluih i
najteih pogibija u celom srpsko-turskom ratu. Glas o strahovitoj pogibiji prodrla je
sluajno preko Crne Gore do Beograda, i beogradska tampa nije pogreila kada je
u lanku Bitka na Brdicama napala strahovitu pogibiju reima:
Opte je oseanje, da se tamo nije vodio raun o ljudima. Ljudi su izgubili svoju
raniju vrednost i vrede taman onoliko koliko i bundeve.
A posle nekoliko dana jedan strunjak, iza koga se krije izvesno neki oficir, pie u
istom listu u lanku Jedan zloin:
Svakoga dana izbijaju u javnosti novi jezoviti detalji o strahovitoj kasapinici na koju
je izveden na primorski odred na Brdicama. Vlada, istina, produava i dalje da ovu
krvavu tragediju obmotava najveom misterioznou i uvek izbegava da objavi listu
gubitaka koje je naa vojska pretrpela u tom mahnitom preduzeu. Ali posle objave
naeg izvetaja iz Muriana javno mnenje uzbueno je toj meri tim zloinom
izvrenim nad srpskom vojskom, da zatajivanja i zatikavanje vie ne pomau. Na
Brdicama palo je u ludo blizu 1300 srpskih vojnika i 39 oficira. Za taj beskorisni
pokolj mora neko odgovornost da ponese.
Tani podaci o gubicima na Brdici nisu jo objavljeni, ali oni su kod Srba znatno vei
nego to je u gornjem lanku navedeno, a kod Crnogoraca nekoliko puta toliki.
Hiljade ljudi su baeni u smrt kao da se od blata mese, kao da nikada vie nee nikom
trebati. Mesto da na gornje optube dade obavetenja, vladin organ Samouprava je
odgovorila kako je pred zoru, 26 januara, komandant primorskoga odreda dobio
izrino nareenje od crnogorske Vrhovne komande da vri napad na Brdicu. Napad
je istoga asa nareen i njemu se ima da blagodari, po pisanju vladinoga lista, to je
jedan poloaj Brdanjola pao Crnogorcima u ruke! Prema tome, komandant
primorskoga odreda ili je svesno bacio u smrt nekoliko hiljada svojih ljudi radi uspeha
sumnjive vrednosti na crnogorskom frontu ili je servirao nekoliko hiljada rtava iz
respekta prema visokoj linosti glavnoga komandanta crnogorskih trupa. Da su u
celom preduzeu odluivali razlozi koji nemaju niega zajednikoga sa najobinijim
pravilima ratovanja, vidi se i po tome to je u klopku upala samo jedna kolona i
usamljena, bez pomoi i naslona desno i levo, izginula. Tako je pred tvrdim bedemima
Skadra odigrana jedna krvava igra vojske, da bi se zadovoljila monarhistika sujeta
kleptomana koji je pod tim bedemima sahranio svoju alosnu zemljicu.
Mesec dana posle toga desila se strahovita pogibija u luci San-ovani di Medua.
Trupe koje su transportovane iz Soluna morem da pojaaju opsadu Skadra provele su
na laama u luci itav dan, ekajui da se ko smiluje i da ih iskrca, i u tom ekanju
zatekla ih je turska krstarica Hamidija.. Brdika kasapnica nije izazvala ni za nokat
veu opreznost prema opasnostima u koje se ljudi guraju. Na Brdici nije ordonans na
vreme preneo zapovest za povlaenje, u Medui nije Hamidija prijavila svoj dolazak!
Nije uinjeno ni ono to se za spasavanje ljudi moglo uiniti. I kapetan Iae i sva
posluga, kao to to u boinjem broju Pijemonta lepo opisuje major Radoje Jankovi,

zaboravie na spasavanje vojnika. Disciplina popusti pred linom opasnou. Nered se

uunja u hladnokrvnost. Nijedan amac za spasavanje ne bi skinut. Vojnici behu
ostavljeni na milost i nemilost Hamidije koja svu topovsku vatru upravi na lau
punu vojnika Vervenjotis. Major Jankovi opisuje taj oajan trenutak ovim ivim
reima:
Huk topova dobi arobnu mo nad svima. U ciglo jednom momentu oseti se
tragedija tog nesrenog dana. Vojnici, sa spremom na leima, bacahu se sa nekoliko
metara visine u vodu duboku nekoliko metara. Ranjeni se sklanjahu, da udare zavoje.
Rane su bile grozne, zadane komadima elika. Drugi se sputahu niz konopce; po
deset odjedared. Jedan konopac se otite! Sva sila Hamidijinoga besa srui se
na Vervenjotis.
I u tom oajnom trenutku, kada nije bilo nijednoga stareine da posavetuje, ako
pomoi ne moe, da podeli sudbinu sa svojim vojnicima, okrenula su svoja dva brdska
topia dva vojnika bez epoleta, jedan podnarednik i jedan kaplar, i radi spasavanja
svojih drugova uhvatili se u kotac sa topovskim kolosima jedne ratne
lae! Hamidija se povukla, ostavljajui iza sebe pravu pusto.
Oko lae plovili su injeli, ranevi, polomljeni kundaci, vojniki uprtai i ostali
tragovi pretrpljene katastrofe. ajkae, bez gospodara, ljuljale su se neto pod vodom,
kao velike alge. Nesrene rtve rasute tamo amo, svuene punim fieklijama, potonule
su i dodirujui stopama peskovito dno njihale su se kao podvodno bilje. Belele su se
ruke utopljenika. U ponekoj puka mrtvaki stisnuta. Ponekog tiskao je talas na
irinu
Na malom talasu ljukaju se jedne nove dvojenice. Gde gde izbije glava. Talas je
preliva i zanosi kosu tamo amo, te se ukazuje razdeljak Lepe momke iz Podrimlja
nosi voda kao opalo lie. Prvi put od kako su u ratu, prevarila ih snaga. Junaci od
Zebrnjaka, Abdi-pae i Bakarnog Gumna lee savladani. Na svakom licu po jedna
elja neizreena. Njihove ih verenice ekaju, njihovo voe pupi, njihove su oi
mrtve.
I jo bog zna gde bi se zavrila ova niska ludosti i rtava, da se Skadar nije predao i da
pitanje Albanije nije doepala Evropa u ruke. Sa makedonskoga ratita srpska vlada bi
upuivala nove trupe jedne za drugima, da popune mesta onih koje su progutali sneni
nameti albanskih kreva, glad, bolest, Skadarsko blato i Jadransko more. Zbog
jednoga ni sa jedne strane neeljenoga sukoba izmeu srpskoga albanskoga odreda i
ostataka Davidove vojske krenuta je u Albaniju cela moravska divizija, a ta bi tek
bilo da Albanci nisu mirno ekali reenje Evrope? Ali su ak i divlja albanska
plemena znala bolje proceniti presudni znaaj toga reenja po Albaniju nego srpska
vlada. Oekujui trenutak kada e ispratiti srpske trupe odakle su i dole, ona su
umela utedeti izline rtve mnogo bolje od vlade koja je stajala pod zlokobnom
sugestijom ruskoga uticaja. I, zacelo, posle pola godine gladovanja, stradanja,
propadanja i ludoga harenja ljudskih ivota, alosni ostatci primorskoga odreda
vraeni su natrag, ostavljajui iza sebe kao jedini trag preko 5000 vojnikih grobova i
optu omrznutost kod stanovnitva.
5. Kolonijalni ratovi

Da vojna okupacija Albanije mora izazvati oajan otpor gortakih albanskih plemena
nije izgleda oekivala samo vlada g. Paia. Ona je zaboravila da je Turska bila
obetovana zemlja za navike ovih gortaka, da su ih za muslimanski svet vezivale vrlo
jake verske veze, pa je ipak jedan veliki deo dravne moi Turske bio vezan u ovim
krevima, bune su postale redovno stanje, iz njih je doao i jedan od najodsudnijih
udaraca mladoturskom reimu. Dranje Albanaca u pokornosti bio je vrlo teak
zadatak za Tursku, i ako je ona imala u Anatoliji bogat rezervoar ljudskoga materijala
koji je, kada zatreba, prebacivala protiv pobunjenika u Evropi, protiv albanskih
plemena, kao to je ova, kada zatreba, upotrebljavala protiv hriana.
Sa tim pitanjima srpska vlada se nije mnogo zamarala. O prirodnom otporu albanskih
plemena ona ne samo nije vodila rauna, ve ga je u stvari provocirala, oglasivi
albansko naselje, po primeru svih zavojevaa, za ljudski odrod prema kome vredi
samo upotreba grube sile. Posle neoekivanih vojnih uspeha prema Turskoj i vlada je,
kao i ceo buroaski svet u Srbiji, potonula u idolopokloniko verovanje u mo oruja
kao jedino radikalnoga i reavajuega sredstva. Ona je gurnula vojsku pravcem ka
primorju bez ikakve politike direktive, posela njome veliki deo albanskih oblasti bez
ikakvih strogih nareenja o dranju vojske prema samopouzdanim albanskim
plemenima, i time je dala prvi potsticaj stalnom ratu na granici s mnogobrojnim
rtvama sa jedne i sa druge strane. Predstavnicima vlasnike politike nije ni na um
dolo da misle koliko bi rtava moglo biti uteeno voenjem rauna o dranju vojske
prema pokorenom stanovnitvu i o neodoljivoj upornoj tenji ovih plemena da im se
inae teki uslovi opstanka ne suavaju i ivotne navike drsko ne vreaju.
I im je soldateska, ostavljena samoj sebi, soldateska iza koje se politiki upravljai
nisu videli, dola u dodir sa albanskim stanovnitvom, ona je poinila takvu pusto
koji je albanski narod gurnuo u oajnu borbu za odranje. Tako je otvorena serija
kolonijalnih borbi koje sa veim ili manjim prekidima traju od prelaska srpske vojske
preko turske granice do danas i kojima se kraja jo nigde ne vidi.
Slepa i gluva prema najgrubljoj praksi kolonijalnog istrebljenja koje je soldateska
vrila, buroaska tampa je podigla paklenu poviku protiv arnautskih divljatava, i
ta je povika rasla sa nemou vlade da odoli pritisku svojih monih suparnika oko
Albanije. Ni nesumnjivo divlja i nekulturna afrika plemena nisu nikada doekivala
evropskoga nametljivca celivanjem njegove bele ruke. Jo manje se to moglo
oekivati od Albanaca koji su ve bili ispunjeni izvesnim politikim tenjama za koje
su poslednjih desetak godina toliko rtava podneli i sa kojima je bio upuen da rauna
svaki onaj koji nije bio unapred reen na borbu do istrebljenja.
Albanska pobuna septembra meseca, zbog koje je Srbija morala ponovo mobilisati
blizu tri divizije, je klasian primer kako se kolonijalni ratovi izazivaju. Okupacija
sprske vojske prostirala se sa istoka do na same kapije klisura i klanaca. Ona je
rastavila oraa od njive, stoku od pae, stada od pojita, selo od vodenice, kupca i
prodaoca od pijace okolinu od varoi, a itava planinska naselja od svoga privrednoga
centra i itnice za ishranu. Albanac s one strane nije smeo kroiti na svoju zemlju koja
je ostala na ovoj strani. Svi izvori za ivot bili su preseeni. U oajanju i gladi narod
je najpre molio za slobodan dolazak na trite, a kada mu je i to uskraeno, izmeu
smrti od gladi i smrti od olova on je izabrao ovu drugu. Pri toj pobuni mogli su se
umeati razni domai i strani agenti, na koje je vlada s planom skretala panju
javnosti, ali zemljite za eventualni uticaj tih elemenata pripremila je vlada g. Paia,

odbijajui albansko stanovnitvo od sebe onim istim sredstvima kojima se najbolje

mogla posluiti da mu poloaj olaka i da ga sebi privue.
Ali vojni reim nije samo obustavio poslove i presekao redovne izvore zarade, ve je
popljakao od stanovnitva celu gotovinu ljudske i stone hrane. Pri srednjevekovnom
sistemu snabdevanja trupa, da se koliko toliko utoli glad vojnika, gurani su u glad
metani. Taj sistem snabdevanja trupa napunio je depove mnogoga vojnoga i
civilnoga inovnika koji su u ove oblasti uli sa dovoljno iskustva kolika je mo
novca; on nije olakao narodu u Srbiji teret ratnih trokova, a natovario mu je na vrat
jo tee breme uguivanja izazvanih buna.
Vlada je tu pljaku uzakonila i podigla do najviega stepena uvoenjem
kontribucionih taksa koje su vojne i civilne vlasti u novim krajevima naplaivale. O
skandaloznoj preteranosti tih taksa dovoljno je da navedemo samo ovo nekoliko
primera. Od sto kilograma naplaivano je na piritus 117 din, na gas 54.65, na so
17.60, na eer 30, na pivo 20, na zejtin 20, na kafu 100 itd. Pohvatani su, dakle, svi
oni predmeti koji se u narodnim masama najvie troe, bez kojih one ne mogu. One su
se svalile kao sinji teret na opljakane i zarada liene metane i na sirote vojne
obaveznike, ako su kad i kad popili kafu, nabavili gasa za svoje straare ili kupili koje
pare eera da razblae oporost okorela i buava tajina. I kada ih alje u smrt za bolju
budunost njene eksploatacije, buroazija ih prati svojim poznatim aparatom
posrednih poreza. A da tim taksama ne bi mnogo zbunila nenaviknuti trgovaki svet
novih krajeva i da bi ga uputila kako da se pomogne, na priznanicama po nareenju
Vrhovne Komande pie: Uvoznik se ovlauje da kontribucionu taksu, naplaenu na
ovu robu, prenese na potroaa.[25]
U sasvim normalnim prilikama, kada privredni ivot tee potpuno redovnim tokom,
ovoliko poskupljivanje ivota izazvalo bi nesnosno stanje. U prilikama, pak, kada je
izvor redovnih zarada presanuo i gotovina popljakana, narod od lira razoruan,
kontrobucione takse su gonile pravo oajnoj odbrani ivota. Kada se sve to ima na
umu: da za ivot Albanaca nije niko nikome odgovarao, da je vojska rupila u
primitivne ivotne navike sa svojom krutom logikom sile, da su svi izvori ivota
preseeni, ljudi i stoka ostavljeni bez hrane, da je pljaka dodijala i malom i velikom,
i bogatom i siromanom, kada se sve to ima na umu, onda imate pred sobom retko
tipian sluaj kako se stvaraju bune. Da ne govorimo o uasnim scenama bede i gladi
koje su se odigravale po Skadru i drugim pribeitima potisnutoga albanskoga
stanovnitva!
I kada je buna izbila, vlada je preko zastupnika ministra spoljanjih dela izjavila da e
Albanci biti primerno kanjeni, buroaska tampa je traila istrebljenje bez milosti,
a vojska je izvrivala. Albanska sela, iz kojih su ljudi bili blagovremeno izbegli, behu
pretvorena u zgarita. To behu u isto vreme varvarski krematorijumi u kojima je
sagorelo stotinama ivih ena i dece. I dokle su ustanici zarobljene srpske oficire i
vojnike razoruavali i putali, dotle srpska soldateska nije tedela ni njihovu decu,
ene i bolesne. Verna slika tih varvarstava iznesena je u dopisima iz Albanije
u Radnikim Novinama, u lancima Krvna osveta soldateske i Crnogorski bes.
Jo se jednom potvrdilo do je narodna pobuna najprimitivnijih plemena uvek
humanija od prakse stajae vojske koju moderna drava protiv pobune upotrebljava.
Srpski vlasnici su otvorili svoj registar kolonijalnih ubijanja i grozota i mogu ve

dostojno stupiti u vlasniko drutvo Engleza, Holanana, Francuza, Nemaca, Talijana

i Rusa.
6. Rezultati zavojevake politike
Od buroaskih opozicionih grupa u Skuptini s pravom je neko istakao da u
spoljanjoj politici ratna vlada radikalne partije za vreme balkanskih dogaaja nije
imala naelne opozicije izuzimajui socijalnu demokratiju. Ta saglasnost buroaskih
grupa u spoljanjoj politici postignuta je istina veim rtvama radikala nego njihovih
protivnika, jer ako je obezbeenje Balkana balkanskim narodima putem meusobnog
sporazuma bilo do ovih dogaaja u istini rukovodno naelo radikalne partije u
balkanskoj politici, onda je nesumnjivo da se ona u toku dogaaja vie primakla
svojim protivnicima nego oni njoj. U svakom sluaju politika radikalne vlade bila je u
pogledu pravca izraz celokupne buroazije, a g. Pai najpogodnija linost da
njenom realnom politikom rukovodi.
U svojoj albanskoj politici, kao i u drugim prilikama, g. Pai voli da nas ostavlja u
neizvesnosti ta upravo hoe. I u diplomatskom radu on je pre svega ef partije koja se
razvila iz kolebljive i neodreene sitne buroazije i koja, noena ogaajima, gleda da
okretnou i sitnim lukavstvima nadoknadi odsustvo irokoga politikoga vidokruga i
sposobnosti da u oreenom pravcu istraje. Za vreme velikih dogaaja na Balkanu ta
kolebljivost je u toliko jae ovladala kabinetima balkanskih dravica, u koliko je rasla
nesrazmera izmeu velikih prohteva i malih sredstava. U diplomatskoj vetini g.
Paia ona je dobila izraza u njegovoj sposobnosti da neto hoe i nee u isto vreme, a
ta politika hoe i nee ostavlja istina njenom rukovodiocu otvorena vrata na koja e se
od najozbiljnije preduzeta koraka moi povui kao od pokuaja na koji se ozbiljno
nije ni mislilo, ali te pokuaje srpski narod je skupo platio. U takvim pokuajima i
pipanjima protekli su najsudbonosniji istorijski momenti, koji su iziskivali odluno
zalaganje svega autoriteta za odluke koje bi bile rezultat realne procene opte situacije
na Balkanu i stvarnoga poloaja balkanskih naroda.
Kakva je ta situacija i kakva ona reenja nalae?
Balkansko poluostrvo je jedna meavina nacija sa izukrtanim istorijskim
uspomenama. Pojedini delovi poluostrva koji u tim istorijskim uspomenama
predstavljaju oblasti za sebe, uneli su se jedni u druge i lee jedan drugom na
prirodnim pravcima kulturnoga i privrednoga saobraaja sa svetom. To naroito vai
za njegove centralne oblasti, Staru Srbiju i Makedoniju, za oblasti koje ine glavni
deo turskoga naslea balkanskih dravica. Tako, kada je iz tih oblasti naporima
narodnih masa tursko gospodarstvo istisnuto, stupili su napred vlasniki krugovi
balkanskih dravica sa punim akama planova o deobi zadobivenih oblasti na osnovu
istorijskih i nacionalnih prava, ekonomskih i politikih nunosti. Ali, eto zla! Deoba
nije mogua a da se ne pogazi nacionalni princip, ne ugrozi dravni opstanak, ne
povrede stvarni privredni interesi i uobraena i preivela istorijska prava. Kao
prirodna kapija Balkana Solun je na primer potreban svima, a Solun je jedan i
nedeljiv. Saobraajnu i privrednu osu Balkana, bez koje Solun ne bi bio to je,
predstavlja nesumnjivo vardarska dolina, a ona je takoe jedna i nedeljiva. Isto tako
su se i granice srednjevekovnih carstava esto pomerale i preklapale, zbog ega su i
istorijske pretenzije balkanskih dravica u nepomirljivoj suprotnosti. Ko e, zatim,
utvrditi gde prestaje i gde nastaje granica srpskoga i bugarskoga naroda uopte? Kako

da se prikupe u jednu nacionalnu zajednicu makedonski Sloveni a da se ne porobe

Grci i ostali narodi? Kako da se prikupe u jednu nacionalnu dravu Grci u Trakiji a da
se ne porobe Turci i ne preseku veze Bugarske sa Bugarima u okolini Soluna i dalje
do Kostura?
Eto samo nekoliko nagovetaja o masi stvarnih i uobraenih pitanja, istinskih i lanih
interesa, koji su sa unitenjem turske vlasti potekli kao voda iz razbijena suda, i koji
su mogli biti povoljno reeni samo stvaranjem jedne nove zajednice. Otvorena
unitenjem jedne celine, ta pitanja su mogla biti mirno i povoljno reena samo u
jednoj novoj celini vie forme. To je bio jedini put koji pouzdano nije vodio u rat ve
zblienju, slobodi, snazi i optem napretku na Balkanu. Da ne govorimo o velikom
znaaju otklanjanja bratoubilakoga rata, zajednica naroda na Balkanu je uopte ono
reenje sloenoga Balkanskoga pitanja kojim bi svi balkanski narodi dobili
najpovoljnije pogodbe za mirno i uspeno razvijanje u budunosti. Samo stvaranjem
nove zajednice namesto sruenoga turskoga gospodarstva mogla se sauvati davno
izgubljena nacionalna sloboda da se opet ne utopi u krvavoj meusobnoj otmici oko
zadobivenih oblasti, otmici koja je najvea nesrea po slobodu balkanskih naroda. Ta
sloboda je otmiarskim grabeom osvojenih oblasti udavljena pre nego to se bila
rodila, a time je istorijski potvreno gledite socijalne demokratije da nacionalno
oslobocnje balkanskih naroda nije mogue bez ujedinjenja celoga Balkana u jednu
optu zajednicu. Takva narodna zajednica u isto vreme oslobodila bi sve narode i
oblasti Balkanskoga poluostrva uzajamnoga stenjavanja i zatvaranja koje este
granice sa sobom nose i svima otvorila slobodan izlazak na more. Balkan bi postao
jedna prostrana privredna oblast u kojoj bi moderni privredni ivot dobio poleta, i
svaki deo te oblasti dobio bi u celini jemstva za slobodu saobraaja, za osiguranje
privrednih potreba, za bre privredno razvijanje uopte. Istinska ekonomska
emancipacija balkanskih naroda lei u privrednoj zajednici Balkana. A sa
ujedinjenjem politikih snaga i privrednim napretkom balkanski narodi bili bi
sposobni da dadu otpora zavojevakim tenjama kapitalistikih evropskih drava.
Ako ima politikoga realiteta na Balkanu, to je nunost zajednice balkanskih naroda.
Uverenje o toj nunosti istie iz posmatranja stvarne situacije na Balkanskom
poluostrvu kao iz kakve otvorene knjige koja tako precizno ocrtava nau budunost, i
samo ona politika balkanskih dravica je realna kojoj ta misao slui kao rukovodno
naelo.
Kao jedan in u velikoj balkanskoj drami, najtenje vezan sa prethodnom i potonjom
radnjom, zavojevaki pohod Srbije na Albaniju je najgrublje otstupanje od naela
zajednice balkanskih naroda, a u isto vreme odstupanje koje je plaeno
najoiglednijim porazom. Kako se taj in dogaa izvan one zamrenosti istorijskih,
etnografskih i politikih odnosa koja obavija sporove u Makedoniji, to se u njemu
najjasnije ispoljavaju tendencije balkanske politike buroazije. U njemu su do kostiju
razgoliene netolerancija vlasnikih klasa prema drugim narodima, zavojevake
tenje i gotovost buroazije da ih sprovodi najbrutalnijim zloinstvima kakva su do
sada izvravana samo u prekomorskim kolonijama. Naputanje naela zajednice
balkanskih naroda jo pri sklapanju ugovora o zajednikoj akciji protiv Turske oteralo
nas je da se prebijamo i uzaman satiremo po vratolomnoj Albaniji, a isterani iz nje
odbaeni smo na Bregalnicu da se varvarski i suludo koljemo sa braom. Jedna
pogreka je povlaila drugu, jedan poraz dao je drugi. Tako je realna politika g.
Paia zapeaena dvama vrlo realnim porazima: albanskim i bregalnikim. A kada se

albanska avantura hoe da pravda otsecanjem od Soluna, a bregalniki zloin

odbacivanjem iz Albanije, onda se mora da istakne da je uzrok oba zla jedan isti,
naime: zavojevaka tenja buroazije i vlasnikih klika i faktora na Balkanu i njihova
nesposobnost da ogranienom separatizmu gospodareih interesa pretpostave naelo
zajednice, koje su nekada propovedali mnogi njihovi predstavnici.
Zavojevako dranje Srbije prema albanskom narodu specijalno pruilo je jedno
iskustvo vie o velikoj opasnosti koju svaka borba izmeu balkanskih naroda
predstavlja za jednu i drugu stranu. Ono je, u isto vreme, pokazalo i kako se politikom
vlasnikih klasa unosi mrnja meu narode.
Danas je postalo vrlo rizino propovedati potrebu zajednikoga rada sa Albancima. U
pogubnoj utakmici da opravda jednu naopaku politiku buroaska tampa je stvorila o
Albancima itavu kulu neistinitih i tendencioznih miljenja, a osvajaka politika
Srbije sa svojim varvarskim metodama morala je Albance ispuniti dubokom mrnjom
prema nama. Ali toga nije nekada bilo. Srpska i albanska plemena pod Turskom, kao
to se to vidi iz prianja Marka Miljanova, ivela su u bliskim vezama. Njih je spajala
vrlo velika drutvena srodnost, izraena u mnogim zajednikim obiajima, predanjima
i uspomenama, kao i u mnogim zajednikim akcijama protiv turskih vlasti; esto puta
postoji i krvno srodstvo. Prema onom to je u narodu zabeleio Miljanov, Kui,
Belopavlii, Hoti, Piperi, Klimenti nisu predstavljali uvek dve grupe plemena,
albansku i crnogorsku, podeljenih u dva neprijateljska logora, ve su ona esto stajala
na jednoj strani protiv zajednikoga neprijatelja. Kao prilog tome da su uspomene na
te bliske odnose ivele u albanskom narodu moe se uzeti i ona izjava Albanaca koju
je na svom putu po Albaniji zabeleio Dositej Obradovi: mi smo sa Srbi jedan rod i
pleme bili.
Mnogi faktori i dogaaji posle toga vodili su tome da namesto dobrih susednih odnosa
i oseanja srodnosti poinje iriti netrpeljivost i neprijateljstvo. U tom pravcu najvie
su pridoneli s planom sprovoena politika razdora iz Carigrada i postupanje Srbije i
Crne Gore prema albanskom stanovnitvu za vreme ratova sa Turskom.
Ako je ipak iko imao uslova za sporazuman rad sa Albancima, to su ga imale Crna
Gora i Srbija. Ne samo izmeanost naselja i srodnost susednih plemena ve i
uzajamnost interesa upuivali su ova dva naroda na sporazum i prijateljske odnose.
Kao to put na Jadransko More ide preko jednostavnoga albanskoga naselja, veze
Albanaca sa unutranjou poluostrva vode preko srpske granice. Kao to je nama
potrebno more, jo vie je njima potrebno kopno. Ako nas upuuju na Albance brige
za izvoz, Albance upuuju na nas brige za hleb. Ako se te dve strane ne
sporazumevaju, one se uzajamno stenjavaju i dave.
Ali svi izgledi za politiku sporazuma i prijateljstva razlupali su se u ovoj prilici
mnogo vie o jedan osion osvajaki gest Srbije nego o sirovost albanskih plemena.
Srbija nije ula u Albaniju kao brat nego kao osvaja. ta vie ona nije ula ni kao
politiar ve kao grub soldat. Iza grube vojnike praktike politiar se nije video.
Upravo, on je imao samo jednu misao koja se sadravala u nareenju: idite i osvojite!
Ili pokoriti ili propasti! Sa politikom koja nije raunala sa ljudima, sa plemenima, sa
narodom i prirodnom tenjom da i Albanija stee i svoju samostalnost, Srbija je
izgubila svaki dodir sa predstavnicima albanskoga naroda i njega odgurnula u oajnu
mrnju prema svemu srpskom. Ako albanski narod nije do sada predstavljao jednu

nacionalnu celinu koju bi mogla zagrejati i pokrenuti jedna misao, ta zajednika misao
je danas naalost u optem nacionalnom revoltu albanskoga naselja protiv
varvarskoga postupanja njegovih suseda, Srbije, Grke i Crne Gore, revoltu koji je
jedan veliki korak u nacionalnom buenju Albanaca.
Oslanjajui se iskljuivo na soldatesku koja nema razumevanja ovih pitanja, srpska
vlada, zanesena osvajakom udnjom i opsenjena stranim uticajem, nije ak umela
iskoristiti svoju polugodinju vlast u Severnoj Albaniji ni za jedan akt koji bi ostavio
traga i ublaio rane. Ona to nije umela uiniti ak ni u poslednjem asu kada je pitanje
o autonomiju Albanije ve bilo sazrelo. Narodne mase su udno traile osloboenje iz
bednoga ifiskoga poloaja, ali za takva revolucionarna dela imala je razumevanja
samo Napoleonova vojska revolucije. Obrazovaniji redovi nisu krili od srpskih posada
nepokolebljivu privrenost ideji autonomije Albanije, ali to to bi umeo politiki
proceniti svaki engleski konzervativac bilo je i suvie daleko od srpskih radikalaca.
Oni su nadirali ka moru na snagu. Kao neprijatelj Srbija je ula u Albaniju, kao
neprijatelj je izala.
Bezgranino neprijateljstvo albanskoga naroda prema Srbiji je prvi pozitivan rezultat
albanske politike srpske vlade. Drugi jo opasniji rezultat jest uvrivanje u Albaniji
dve na zapadnom Balkanu najzainteresovanije velike sile, a ono predstavlja jedno
iskustvo vie da svako meusobno neprijateljstvo balkanskih naroda koristi samo
njihovom zajednikom neprijatelju. Zavojevako dranje Srbije, Grke i Crne Gore
nije moglo spreiti stvaranje autonomne Albanije, ali je ono toga najmlaega pigmeja
na Balkanu gurnulo da se jo pre pojave na svet preda na milost i nemilost AustroUgarske i Italije. Taj fakat je od velike opasnosti po mir i slobodno razvijanje Srbije.
Jasno je da ta opasnost ne dolazi od toga to je autonomna Albanija uopte stvorena,
ve od toga to je ona stvorena u borbi protiv zavojevakih elja susednih balkanskih
dravica, to je upravo od njih oteta zauzimanjem Austro-Ugarske i Italije i to je time
uz ove dve drave tako jako privezana. Tamo gde je prijateljstvo potreba i jedne i
druge strane zavladalo je strasno neprijateljstvo, a prijateljske veze uvruju se
izmeu dve strane od kojih je jedna unapred osuena da bude rtva druge.
I jedan i drugi pozitivan rezultat osvajake politike Srbije prema albanskom narodu
osetile su dravne finansije i na privredni razvitak, ali najvie one desetine hiljada
robova to propadaju po albanskim krevima. Oni su izbaeni na granicu da svojim
ivotima zaustavljaju talas ogorenja koji su vlasnici zavojevakom politikom izazvali
i da uvaju zemlju od opasnosti u koju je tom prilikom uvuena. Lancima kojima je
htela okovati tui narod buroazija je stegnula siobodu svoje zemlje i svoga naroda.
Dokle se, naposletku, osvajaki pohod na Albaniju hoe da opravda lanim teorijama
o nesposobnosti Albanaca za nacionalni razvitak, istinite, na alost vrlo istinite zle
posledice toga pohoda pokazale su pred celim narodom nesposobnost vlasnikih klasa
za politiku narodnih interesa. Kakve e rezultate dati rad onih koji se u Albaniji za
autonomiju svoje zemlje bore, to je zasebno pitanje na koje e jedino budunost dati
taan odgovor; ali potpun i skup poraz osvajake politike nae buroazije koja se
protiv autonomije borila stoji pred nama kao svren in i zvoni kao jedna fina
istorijska ironija na teoriju nacionalne nesposobnosti Albanaca. A poto sa porazom
osvajake politike nije zavren lanac opasnosti i rtava po slobodu srpskoga naroda i
budunost Srbije, potrebno je bar sad pogledati istini u oi i nasuprot predrasudama
priznati: da je borba koju danas albansko pleme vodi prirodna, neizbena istorijska

borba za jedan drukiji politiki ivot nego to ga je imala pod Turskom i drukiji
nego to mu ga nameu njegovi svirepi susedi, Srbija, Grka i Crna Gora. Slobodan
srpski narod treba tu borbu da ceni i potuje koliko radi slobode Albanaca toliko i
svoje, i da svakoj vladi odree sva sredstva za zavojevaku politiku.
Kao predstavnik proletarijata koji nije nikada bio izmear zavojevake politike
vladajuih klasa, socijalna demokratija je duna pratiti korak u korak istrebljivaku
politiku vlasnika prema Albancima, igosati je kao varvarstvo koje se pod lanim
izgovorom vie kulture vri, kao klasnu politiku buroazije koja se najtetnije
odaziva po klasne interese proletarijata, kao antinarodnu zavojevaku politiku koja
dovodi u opasnost mir i slobodu zemlje i silno pogorava poloaj narodnih masa.
Protiv te politike socijalna demokratija istie svoju lozinku: politika i ekonomska
zajednica svih naroda na Balkanu, ne izuzimajui ni Albance, na osnovici pune
demokratije i potpune jednakosti.
[1] Vid. Fra. Lovro Mihaevi. Po Albaniji. Dojmovi s puta. Str. 2124.
[2] Vid. O Arnautima. Pismo od M. . Borba god. 1912. Br. 15.
[3] O krvnoj osveti kod Albanaca Mihaevi veli: ,,Krvna se osveta ne smije
zaboraviti, ona se mora, htio ne htio, osvetiti Ubojica, da se bar za neko vrijeme
ouva od krvne osvete, mora ostaviti svoju kuu i seliti u drugo selo. Ali roaci
ubijenoga imaju pravo ubiti ne samo ba ubojicu, nego i ma koga mukarca iz njegove
kue i iz njegove svojte, a i pored toga uvijek ostaje dunost ubiti ubojicu. Pa budui
osveta osvetu izaziva, to se dogaa, da se gomila krv na krv, te se ubijaju, da itave
porodice ostaju bez muke glave i tako utrnu. Osveta traje do pet, deset, dvadeset, pa
gde i vie od pedeset godina. Krvna osveta se izbjegava plaanjem ili pratanjem.
Sastanu se predstavnici jedne i druge strane, dvanaest ili vie, u kui ubice na zbor na
kome dogaaj raspravljaju. Ako se sporazum postigne, uvode ubicu vezanih oiju i
ruku, pa zovnu uvreenoga da mu oprosti i u znak toga odrei oi i ruke. Drugi nain
izmirenja je ovakav. Ubica ode u pratnji dva tri prijatelja kui uvreenoga i vezanih
ruku pada pred njim na koljena i moli za oprotaj. U znak pratanja uvreeni mu
odrei ruke i vodi ga u kuu na ast. (Po Albaniji, str. 103105.)
[4] Vid. ivot i obiaji Albanaca. Str. 47.
[5] Vid. Vojvoda Marko Miljanov: Pleme Kui u narodnoj prii i pjesmi. Str. 105 i
106.
[6] Vid. Voj. Marko Miljanov: ivot i obiaji Albanaca. Str. 15.
[7] Stojan Proti (pseudonim Balcanicus): Albanski problem i Srbija i AustroUgarska. Str. 111. Dr. Vladan Dorevi: Arnauti i Velike Sile. Str. 188.
[8] Vid. Marko Miljanov: ivot i obiaji Albanaca. Str. 10.
[9] Isto djelo. Str. 32.

[10] Vid. Fr. Engels: Ursprung der Familie. Str. 92. Marko Miljanov navodi za
crnogorsko pleme Kua ovaj karakteristian sluaj. Kada je jednom prilikom
skadarski vezir poslao pare za potkupljenje Kua, neko upita nekoga Ola Pranova:
Oe li, striko Ole, izdat Drekalovie? Ne, tako mi due. Ada oe li da ti
dadem pulju (para)? Ou tako mi due.
[11] Vid. Stojan Novakovi: Tursko carstvo pred srpski ustanak 18001804. Srpska
Knj. Zadruga, knj. 94.
[12] Vidi D-r Jov. Hadi-Vasiljevi: Arbanska Liga. Str. 42.
[13] Vid. Dr. Jovan Hadi-Vasiljevi: isto delo. Str. 101.
[14] Vid. Otto Bauer: Die Nationalitatenfrage und die Sozialdemokratie. S. 20.
[15] Vidi D-r Jov. Hadi-Vasiljevi: Arbanska Liga. Strana 125.
[16] U Albaniji jo uvek Albanci muhamedanca ne zovu drugim imenom nego Turin,
kao to katolike zovu Latinima. Tako najee i oni sami sebe zovu.
[17] Otto Bauer: Istonjake revolucije: Borba, polumeseni spis socijalne
demokratije. God. III, knj. 5. Str. 23.
[18] Vid. P. Herre, Der Kampf um die Herrschaft in Mittelmeer. S. 64 i dalje
[19] Vid. P. Herre, isto delce. Str. 95.
[20] Vid. Dr. Paul Rohrbach: Deutschland unter den Weltvlkern. S. 235, 236Vid.
Dr. Paul Rohrbach: Deutschland unter den Weltvlkern. S. 235, 236.
[21] Balkanicus: Albanski problemi i Srbija i Austro-Ugarska, str. 62 i 64.
[22] Isto delo, str. 160. Kurziv je na.
[23] Vid. Jovan Cviji: Izlazak Srbije na Jadransko more. Glasnik Srpskog
Geografskog Drutva, god. II, sv. 2, str. 198.
[24] Upuujemo itaoce na dragocene beleke druga Koste Novakovia koje su od 1.
januara poele izlaziti u Borbi pod naslovom etiri meseca u Srednjoj Albaniji.
[25] U bezobzirnosti svojoj vlasti su otile tako daleko da te takse naplauju po bruto
teini, dakle i na daru, na teinu suda! Na primer, sanduk piva od 50 flaa je teak 120
kg: taksa se naplati od te teine, i ako samoga piva nema vie od 35 kg. Tako je i sa
gasom, piritusom itd. Kod piritusa napr. sudovi su obino gvozdeni, a potroai
plaaju taksu ne samo na piritus ve i na gvoe koje ne vide. Tako su te takse
udvostruene i utrostruene.
Tajkunsko siroe Cane, ini, Stanii, Vueli, Tadi u legalnom
tajnom biznisu

(Prilog istoriji organizovanog kriminala na Balkanu)

Stanko Suboti Cane, nekadanji najbolji i veoma isplativ drug Zorana inia,
Jovice Staniia, Bade Stojiia, Milorada Vuelia, Duana Mihajovia, Mila
ukanovia, Miroslava Mikovia, Milana Bekoa, Vladimira Popovia Bebe , ve
tri godine bije bitku pred vajcarskim i evropskim pravosuem protiv srpskog
politikog, pravnog, medijskog i kriminalnog establimenta. Suboti je presavio tabak
i krenuo da dokazuje da je njegovo poslovanje uvek bilo samo legalno i odobreno od
drave kako pod Miloeviem, tako i pod DOS-om. A legalno za njega znai
upravo ovo poslednje odobreno od najviih organa vlasti.
Stanko Suboti je, 19. marta 2010, o tome podneo krivinu prijavu vajcarskom sudu
(poto ivi u vajcarskoj) protiv tridesetak imenovanih i svih ostalih uesnika koje ne
imenuje nego oekuje da ih sud otkrije, i priloio uz nju obiman tekst pod naslovom
Predstavljanje injenica, razbijen na 284. take i na 11 poglavlja, pedesetak
dokumenata kojim potvruje izneene navode i iscrpnu pravnu analizu injenica koje
navodi. Sve to objavio je na tri jezika (francuskom, engleskom i spskom) na svom
sajtu www.stanko-subotic.com .
Suboti uopte ne krije da je tako legalno , od poetka svog biznisa u Jugoslaviji pa
do nedavno, uredno plaao reket dravnim i stranakim velikaima, a naroito onima
iz policijskog aparata, i pedantno navodi neke od cifara tih isplata. On smatra da je to
prirodan sastavni deo legalnog poslovanja dok god mu donosi dovoljno visok profit
i omoguava rast njegovog kapitala. Kad reket i pokuaji preuzimanja njegovog
kapitala ugroze i njegov profit i njegov kapital, on se kao lav baca u odbranu svojih
prava i legalnosti. ast za ast, a sirenje za pare.
A upravo to se desilo kada je Cane ostao tajkunsko siroe nakon ubistva svog glavnog
politikog prijatelja Zorana inia, koji je za njega imao samo lepe rei, a za koje je
Cane umeo lepo da zahvali milionskim deviznim sumama donacija i donacija.
Uroeniki srpski tajkuni i njihova drava nisu vie hteli da se zadovoljavaju
normalnim reketom, nego su krenuli da mu otimaju i zamane delove glavnice
njegovog teko steenog domainskog kapitala. Cane tako navodi da mu je to
zloinako udruenje drave i tajkunske mafije do sada otelo siu vrednu oko pola
milijarde eura i da nemaju nameru da stanu na tome pa on mora da pree u
kontranapad. Inae, Cane je optuen i osuen da je dravi Srbiji naneo tetu od ciglih
dva miliona eura jedva dvestapedeseti deo bogatstva koji su njegovi konkurenti oteli
njemu pomou te drave.
Suboti je prekrio mafijaki zakon omerte prema svojim dananjim protivnicima, a
nekadanjim partnerima. Jednako kao i oni prema njemu. Nesumnjivo je da i on i oni
imaju jo dosta toga da kau i da vie preutkuju nego to govore, ali ipak nije nimalo
beznaajno ono to su ve rekli i to jo govore. Elitna tranziciona mafija tako stalno
kri sopstvene zakone u meusobnim obraunima i to je naroito vidljivo u Rusiji.
Upravo ta neprekidna preotimanje i nasilne preraspodele privatizovane drutvene
svojine izmeu politiko-mafijakih klanova najjasniji su pokazatelj toga da
totalitarna birokratija u svom tranzicionom raspadanju moe oformiti samo takve
mafijake klanove, ali nikada i nacionalnu kapitalistiku klasu i suverenu
kapitalistiku dravu.

Klasa je u stanju da izgradi dravu iznad mafije, mafija to nikada i nigde nije bila u
stanju niti e biti njen najvii domet je mafijaka drava oko koje se mafijaki
klanovi neprekidno otimaju na demokratskim nametenim izborima. Jer, ko dri
poluge dravne vlasti, taj dri i poluge stalnih brutalnih preraspodela privatizovanog i
neprivatizovanog nacionalnog bogatstva. A najvanije meu tim polugama su upravo
poluge policijskog aparata, nespornog gospodara svih tranzicionih mafija. Otuda
istke policijskih aparata kad god vlast preotme drugi politiko-mafijaki klan, ali i
kontinuitet saradnje svih njegovih rafova u okviru svakog novog odnosa politikomafijakih snaga.
Cane Suboti otvoreno priznaje da bi on i dalje poslovao i saraivao sa svojim
progoniteljima kada bi oni hteli da ga prihvate za partnera, a ne da ga opljakaju i
unite. On nam uzgredno saoptava i kako je Ruici ini, na zahtev i posredovanje
Borisa Tadia, u jeku napada na njega, protivpravno u keu predao 1 300 000 eura
preostalih u jednom fondu koji je on prijateljski osnovao i stavio na raspolaganje
Zoranu iniu. To je vie od etiri hiljade prosenih mesenih plata u Srbiji. Taj
iznos nijedan srpski radnik ne moe zaraditi za ceo svoj radni vek. Takvih pikanterija
ima ne malo u njegovim spisima na sajtu, a zaista je dirljiva reenica o tome kako su
Boris Tadi i on, nakon Tadievog izbora za efa drave, u vie navrata evocirali
postojanje tog tajnog bankovnog rauna sa parama u inostranstvu. Valjda su tako
metaforino evocirali sentimentalne uspomene na pokojnog zajednikog prijatelja i
demokratsku i reformatorsku ikonu Zorana inia.
On isto tako otvoreno priznaje da je sa iniem poeo da blisko sarauje
posredstvom inievih linih prijatelja Jovice Staniia, efa Miloevieve tajne
policije i svih srpskih paravojski u jugoslovenskim ratovima, i Milorada Vuelia,
slavnog Miloevievog komesara za medije, i velikoduno i ovu dvojicu svrstava u
redove demokratske i reformistike opozicije Miloeviu. Jednako kao i CIA koja
Staniia brani pred hakim tribunalom i oslobaa iz pritvora kao svog najvanijeg
agenta na Balkanu od 1992. godine. Pokroviteljstvo ovih visokih dravnih inovnika
Cane tumai kao najjai dokaz legalnosti svih njegovih poslova. Dravno
organizovanje verca i crne berze za njega je najlegalnija mogua stvar. Njega ne
zanima to to je uslov za razmah takvog dravno-privatnog biznisa bio krvavi rat i
masovna pljaka stanovnika tih drava. On je samo poslovan ovek koji se samo
prilagoava uslovima na tritu i njegovim politikim okolnostima.
Cane je gubitnik u lokalnim politiko-mafijakim obraunima. Dobitnici su njegovi
konkurenti koji su trenutno na vlasti u Srbiji i koji sada poinju da se kolju i izmeu
sebe. Mala bara, a mnogo krokodila. Preostaje mu da spaava to se spasti moe i da
se obezbedi da ga duga ruka njegovih rivala ne dosegne i u inostranom egzilu. On
sigurno o svemu to govori zna mnogo vie i ima mnogo vie dokaza nego to je
rekao i to je spreman da javno kae. Dosada izneenim on alje poruku svojim
progoniteljima da ga omerta nee spreiti da se brani i da im uzvraa udarce.
Videemo hoe li na kraju ipak nai neki modus vivendi sa njima. On zasada i ne trai
vie.
Suboti meu akterima politiko-mafijakih trvenja pominje i tri velike
transnacionalne korporacije koje su sudelovale u borbi za svoj deo balkanskog
duvanskog kolaa British American Tobacco (BAT), Japan Tobacco International
(JTI) i Philip Morris ali ni reju ne pominje uee diplomatije i tajnih slubi tih

zemalja, osim skoro sluajno na jednom mestu: tamo gde govori kako je dosije o
vercu duvana (dobijen od Duana Mihailovia) predao jednom pripadniku britanske
obavetajne slube i kako se pri tome poalio da ga Duan Mihailovi ucenjuje.
Naravno, Suboti ni reju ne objanjava zato je zatitu protiv Mihailovia potraio
upravo od britanske obavetajne slube. To verovatno nema ama ba-ba nikakve veze
s tim da je jedan od podpredsednika Mihailovieve partije, Ratomir Tani, prebeg iz
Glavnog odbora Graanskog saveza Srbije u kome je bio desna ruka Vesne Pei i
Neboje Popova i njihov podpredsednik zaduen za meunarodnu politiku (sic!), bio
notorni agent britanske obavetajne slube i da je to i sam priznao u svom svedoenju
pred hakim tribunalom za ratne zloine.
On jo 2004. godine dobija sudski spor po tubi za ucenu i klevetu protiv Vukaina
Wolfa Minia, Dinkievog slavnog partnera u slavnoj potrazi za Miloevievim
parama na Kipru zbog koga je i dananji Tadiev ministar inostranih poslova odleteo
sa mesta savetnika u inievoj vladi kao britanski agent, ali ni reju ne pominje
javno objavljenu injenicu da je i taj Minic bio sitni agent britanske obavetajne
slube.
Cane dobro pazi da se u svojim balkanskim borbama ne zameri nikome od
meunarodnih monika i tajnih slubi i da ne padne u njihovu nemilost. On dobro zna
gde su kljuevi balkanske mafiozne tranzicije i ko su njeni stvarni gospodari na
svetskom nivou. On je poslovan ovek i nee nipoto da se zameri i tim gospodarima.
Moe im se samo lojalno i diskretno poaliti na nekog njihovog agenta kada ovaj ba
pretera u zahtevima i pritiscima prema njemu i njegovom tranzicionom i ratnom
plenu.
I pored svih svojih upljina i preutkivanja, Subotiev tekst je panje vredna
istorijska, politoloka i kriminoloka graa iz srpske tranzicije. Tim pre to obuhvata
fragmente skoro celog perioda srpske tranzicije. Malo ko tako jasno kao on pokazuje
ulogu slobodne tampe u politiko-mafijakim trvenjima. tampa tu ne informie i
ne istrauje nego priprema pravne i van-pravne politike, finansijske i fizike
likvidacije konkurenata. Poto je istureno javno krilo tih politiko-mafijakih klanova,
to tu i tamo padne glava i nekog od njenih perjanica. Nijedan novinar u Srbiji jo nije
ubijen iz razloga zbog kojih je u Rusiji ubijen Pavel Hlebnikov, autor hrabre
istraivake knjige o ruskoj privatizaciji kao o najveoj pljaki u ljudskoj istoriji.
Nema svetskog jezika na koji ta knjiga nije prevedena i izdata, ali na ubogom Balkanu
ona nema svog izdavaa. Srpske nezavisne novinare je Arkan privodio pameti
uglavnom sa nekoliko amara ili prijateljskim ubeivanjem kao Manju Vukotia
onomad.
Elem, na kraju, prenosim u prilogu ceo tekst Predstavljanje injenica sa sajta Stanka
Subotia.
Pavluko Imirovi
I PREDSTAVLJANJE lNJENICA
A. Profesionalna biografija

1. Radi boljeg shvatanja konteksta u kome su se desila navedena krivina dela,

neophodno je upoznati se sa haosom koji j. nastupio po raspadu bive
Jugoslavije i sloiti kockice koje su navele lanove zloinakog udruzenja da
me stave na nian.
2. Radi ostvarivanja svog nauma ti ljudi su bili u potrazi za nekim ko je bio
uspean, poslovno i finansijski moan, aktivan kako u regionu bive
Jugoslavije tako i u inostranstvu i ko se protivio reimu Slobodana Miloevia
tako to je podravao demokratske promene u Srbiji i Crnoj Gori.
3. Verujem da sam izabran za meru poto sam ispunjavao sve navedene
kriterijume.
4. Rodjen sam u Ubu 9 septcmbra 1959. godine u radnikoj porodici, odrastao
sam u Srbiji gde sam se obrazovao i zavrio srednju ekonomsku skolu.
5. Po zavretku kolovanja, otiao sam u Pariz. 1979. godine, gde sam se
zaposlio u jednom ateljeu za visoku modu u kraju grad zvanom Sentije, gde je
radilo 150 radnika.
6. Zahvaljujui tako steenom iskustvu. osamostalio sam se i otvorio sopstveni
atelje za konfekciju gde sam proizvodio jednu marku za oblaenje koja se
prodavala na Azurnoj obali i na baskijskoj obali.
7. 1990. godine sam se vratio u Jugoslaviju te sam osnovao preduzee MIA i
otvorio dve fabrike za proizvodnju konfekcije.
8. Paralelno sa tom aktivnou, takodje sam investirao u uvoz gradjevinskog
materijala i poljoprivrednih proizvoda. Sve te aktivnosti su bile proveravane i
kontrolisane od strane Narodne Banke Jugoslavije, u skladu sa zakonima i
normativima koj su tada bili na snazi.
9. 1991. godine. rat je poeo u bivoj Jugoslaviji a Ujedinjene Nacije su
nametnule Srbiji embargo. Inflacija je tada prela 1000 na dan, to je uvelo
potpunu pometnju u funkcionisanje drutva. Zbog znaajne devalvacije srpske
valute, bilo je nemogue vriti medjunarodnc tranzakcije u devizama to je
dovelo do primene barter aranmana koji je vrlo brzo zamenio plaanje u
novcu.
10. Kriza je i mene zahvatila svom silom i, obzirom na veliki broj radnika ija je
ekonomska egzistencija bila ugroena, Ministarstvo finansija Jugoslavije je
dozvolilo preduzeu MIA, sa seditem u Ubu, u Srbiji, da vri naplatu za
izvezenu robi kroz cigarete koje su bile isporuivane od strane jednog
makedonskog preduzea. Potom sam dobio dozvolu da otvorim radnji koja se
nalazila u bezcarinskoj zoni, u kojoj su se prodavale cigarete koje su tako
dobijane (dokaz 19), kao i magacin za uvezenu robu koja nije potpadala pod
carinski reim (dokaz materijal 20).
11. Na taj nain sam zapoeo da trgujem cigaretama ime sam se bavio desetak
godina.
12. Tokom tog perioda, rat je besneo Balkanom, posebno raspirivan od strane
Slobodana Miloevta iji je reim stekao ozloglaenu reputaciju zbog
nebrojenih poinjenih ratnih zloina.
13. Svaki nain je bio dobar za finansiranje rata, a jedan od tih naina je bilo
ucenjivanje dobrostojeih ljudi.
14. Poto sam bio uticajan poslovni ovek, sa uspenom reputacijom, bio sam
kontaktiran od strane predstavnika reima.
15. Tokom jednog fudbalskog mea na stadionu FK Partizan 1994. godine, bio
sam predstavljen Radovanu Stojiiu, koje je bio naelnik Slube javne

bezbednosti i zamenik Ministra unutranjih poslova Srbije kao i Jovici

Stanisiu koji je bio naelnik Slube dravne bezbednosti.
16. U to vreme, ta vrsta upoznavanja, sluajna samo na prvi pogled, su u stvari
bila esta pojava i bila su organizovana od strane naelnika policije i dravne
bezbednosti.
17. Iste godine sam se upoznao i sa Miloradom Vueliem na granici Srbije i
Bugarske. Potonji je u to vreme bio generalni direktor srpske radio-televizije i
ef poslanike grupe partije SPS Slobodana Miloevia. Gospoda Jovica
Stanii, Radovan Stojii i Milorad Vueli su u to vreme bili medju
najmonijim ljudima u Srbiji.
18. Poetkom 1995. godine, na jednoj zabavi kod Milorada Vuelia, na kojoj su
takodje bili prisutni Jovica Stanii i Radovan Stoji, upoznao sam Zorana
Djindjia, lidera Demokratske Stranke i jednog od glavnih opozicionara
Slobodanu Miloeviu.
19. Jovica Stanii, Radovan Stojii i Milorad Vueli su znali da sam ja, posle
godina rada provedenili u Evropi, bio pristalica demokratskih struktura te da
sam podravao napore srpske opozicije protiv autokratine vlasti Slobodana
Miloevia. Oni sami su takodje bili nezadovoljni tadanjom politikom
Slobodana Miloevia poto su shvatili da takva politika nema budunost i
smatrali su da Zoran Djindji moe da bude zamajac demokratskih promena u
Srbiji.
20. Povrh svega, Milorad Vueli je tada bio smenjen sa svih svojih funkcija zbog
ega je eleo da se osveti Slobodanu Miloeviu.
21. Iz tih razloga, Milorad Vueli je traio od mene da finansijski pomognem
Zoranu Djindjiu kao i njegovu politiku partiju, govorei mi da u tako da
doprinesem demokratskim promenama koje su bile eljno iekivane.
22. Ta inicijativa Milorada Vuelia je bila odobrena od strane Jovice Staniia i
Radovana Stojiia koji su tada i dalje bili vrlo moni.
23. Pored pomoi Demokratskoj Stranci, od mene je takodje bilo traeno da
pomognem Miloradu Vueliu.
24. Zauzvrat, bilo mi je ponudjeno da otvorim radnju i magacin u bescarinskoj
zoni u Srbiji, na graninom prelazu Djeneral Jankovi, poput onih koje sam
ve imao u Baru u Crnoj Gori (dokazi 21 i 22).
25. Prihvatio sam tu ponudu i otvorio radnju na srpsko-makedonskoj granici poto
sam smatrao da ta inicijativa ima ekonomskog smisla i da e mi to takodje
omoguiti da finansijski pomognem Zoranu Djindjiu i Miloradu Vueliu.
26. Medjutim, ubrzo po otvaranju te radnje, shvatio sam da apsolutno neu biti
slobodan da vodim posao kako sam ja eleo i da sam postao predmet iznuda i
ucena zbog toga to sam bio primoravan da vodim posao na osnovu primljenih
instrukcija.
27. Tako sam imao obavezu da radim iskljuivo sa Komercijalnom Bankom a
direktor iste Ljuba Mihajlovi mi je izdavao dozvole za trgovinu
cigaretama.
28. Nain rada je bio sledei: svakog meseca, Savezna uprava carina mi je
izdavala dozvolu da uvezem odredjenu koliinu robe a banka mi je na osnovu
toga izdavala dozvolu za iznoenje deviza iz zemlje u gotovini. Novac je bio
iznoen u gotovini i bio je uplaivan na raune mojih kompanija u inostranstvu
nakon ega bi bio korien za plaanje robe dobavljaima. Za te usluge,
Komercijalna Banka je uzimala proviziju od DEM 25,000 po kontejneru
uvezene robe, koju sumu sam dostavljao u gotovini Ljubi Mihajloviu.

29. Kao po dogovoru, takodje sam finansijski pomagao Miloradu Vueliu, a

1996. godine, po izbijanju velikog protesta zbog izborne kradje, predao sam
mu sumu od DEM 2.000.000. Ta tranzakcija je obavljena u prostorijama
producentske kue za filmove i izdavatvo Komuna, gde je Milorad Vueli
bio zaposlen, u prisustvu Makse atovia koji je bio direktor preduzea.
Novac je bio namenjen Demokratskoj Stranci (DS).
30. Malo posle toga, ponovo sam bio kontaktiran od strane Radovana Stojiia.
Milorada Vuelia i Jovice Staniia koji su od mene traili da dravi dodelim
kredit od DEM 20.000,000. Poto nisam bio u mogunosti da dodelim takvu
pomo, odbio sam sugerisui im da se obrate Vanji Bokanu, koji je bio moj
najvei dobavlja cigareta.
31. Potonji je prihvatio da dodeli spomenuti kredit.
32. To prvo odbijanje sa moje strane je oznailo preokret to se tie moje situacije.
Iako su Milorad Vueii. Jovica Stanii i Radovan Stojii nastavili da
odravaju korektne odnose sa mnom, zakljuio sam da su oni postali
distancirani i da se poslovna klima menjala malo po malo.
33. U prolee 1997. godine Radovan Stojii je ubijen u jednom beogradskom
restoranu.
34. Iste godine, tokom mog boravka na jednom brodu sa Miloradom Vueliem,
moji stan i radnja koja se nalazila u bescarinskoj zoni kao i moje kancelarije u
Beogradu, Ubu i Murgasu su bile pretreene. Iako je pretres sproveden od
strane policije, njegovo izvrenje je obavljeno u potpunoj suprotnosti sa
pravilima procedure, poto pretres nije bio odobren ni od strane sudije ni suda
dok tuioc nije ak ni bio informisan o pretresu.
35. Policija je odnela brojna dokumenta bez dostavijanja bilo kakvog spiska
oduzetog materijala osim indikacije da je bilo oduzeto vie stotina stranica
dokumenata. Policija takodje nije saopstila razlog za intervenciju, naznaujui
jedino da joj je naloeno da skupi dokaze s tim to policija nije navela da se
vodi ijedan postupak protiv mene.
36. Ni Milorad Vueli ni Jovica Stanii nisu bili u stanju da mi ukau ko je
naredio pretrese iako su mi stavili do znanja da ena Siobodana Milosevia,
Mira Markovi, eli da me izbaci iz posla sa cigaretama da bi omoguila svom
sinu Marku da se time bavi i da ima apsolutan monopol nad tom aktivnou.
37. Nakon tog nezakonitog ina, moj advokat Radoslav Tadic je podneo tubu to
je uzrokovalo da reim Slobodana Miloevia pokrene dve krivine istrage
protiv mene u pokuaju da opravda preduzete mere. Obe istrage su medjutim
bile odbaene od strane tuioca.
38. Paralelno sa tim istragama, reinm Slobodana Miloevia je poeo da iri
lane glasine o ubistvu Radovana Stojiia, navodei da je njegovo ubistvo
vezano za verc cigareta i da ja stojim iza ubistva.
39. Tada sam poeo ozbiljno da se pribojavam za bezbednost moje porodice tako
da sani tokom 1997. godine odluio da napustim Srbiju i da se nastanim u
Parizu a potom u enevi, gde i danas ivim.
40. Na osnovu iznetog, jasno se vidi da sam rtva kampanje ucena i
nipodatavanja. koja je poela jos 1990. godine u vreme reima Slobodana
Miloevia i koja od tada nije prestajala.
41. Ta kampanja se zasniva na laima kojima je dat privid istine tako to su te lai
irene od strane bivsih rukovodioca policije i tuilastva.

42. Nijedna od tih lai nikada nije dokazana. i to sa razlogom, zato to je moje i
poslovanje mojih preduzea uvek bilo vreno na regularan nain i u skladu sa
zakonom.
43. Cilj mojih protivnika je u isto vreme bio politike i ekonomske prirode: sa
jedne strane oni su eleli da me unite zbog moje podrke demokratskoj
opoziciji dok su sa druge strane eleli da preuzmu moje poslove zato to su ti
poslovi bili profitabilni kao i zato to su bili ljubomornii na moj poslovni
uspeh.
B. Politika situacija u bivoj Jugoslaviji
1. 27. maja 1999. godine, Slobodan Miloevi je optuen od strane
Medjunarodnog krivinog suda za bivsu Jugostaviju (u daljem tekstu
MKSJ). Ta optunica je dovela do progresivnog pada Miloevievog
reima. koji je pao nakon izbora 24. septembra 2000. godine i masovnog izliva
narodnog nezadovoljstva koje je usledilo.
2. Po porazu na izborima, Socijalistika partija Slobodana Miloevia( SPS) je
mesto prepustila konzervativnoj straci (DSS) koju je predvodio Vojistav
Kostunica, koji je stavljen na elo srpske drave.
3. 25. januara 2001. godine, stranka Vojislava Kotmiice, koji je postao
Predsednik, je izgubila izbore na kojima je pobedila demokratska koalicija
(DS) pod vodjstvom Zorana Djindjia. Potonji je zatim bio izabran za
Predsednika Vlade i formirao je svoju Vladu.
4. Vlada koja je bila formirana nakon Slobodana Miloevia je bila koaliciona i
bila je sainjena od velikog broja politikih partija, medju kojima se nalazio
veliki broj bivih pristalica Slobodana Mitoevia, koji su formirali svoju
sopstvenu stranku u trenutku kad su osetili da se pribliava kraj reimu i koji
su na taj nain nali sebi mesto u novoj Vladi.
5. Zbog toga, uprkos pobedi Demokratske stranke, korupcija je nastavila da
nagriza Vladu jer su isti korumpirani funkcioneri koji su bili prisutni i za
vreme Miloevieve ere uspeli da isposluju znaajne pozicije u novoj upravi.
6. Upravo su te osobe su uspele da prouzrokuju podelu u koaliciji na vlasti i
izmedju dve politiki najjae osobe, Zorana Dindjia i Vojislava Kotunice.
7. Od samog poetka svog mandata. Zoran Djindji je jasno ispoljio elju da se
distancira od prelhodnog reima, Iz tog razloga je izdejstvovao hapsenje
biveg efa obavetajne slube Slobodana Milosevia kao i hapenje vie
bivih ministara kao i hapenje samog Slobodana Miloevia. 1. aprila 2001.
godine.
8. Po isporuenju Slobodana Miloevia Medjunarodnom krivinom sudu u
Hagu koji ga je traio zbog optubi o ratnim zloinima, lanovi starog reima
koji su bili deo nove Vlade su shvatili da im je kucnuo sudnji as i da moraju
da reaguju ako ne ele da se nadju na sledeoj listi uhapenih.
9. Podiku za to su dobili u samom Kabinetu Vojislava Kotunice. Naime,
potonji se vrlo brzo distancirao od opozicionog pokreta koji ga je doveo na
vlast i poeo je da primenjuje politiku kontinuiranosti u odnosu sa prethodni
reim. Zarad privlaenja glasova bivih pristalica Slobodana Miloevia,
Vojislav Kotunica je negirao ratne zloine, odbio da prizna haki tribunal i
odustao od progona vinovnika krivinih dela poinjenih tokom devedesetih
godina.

10. Vojislav Kotunica je u tome uivao veliku podrku oko sebe jer je njegov
Kabinet bio sainjen od ljudi koji su bili bive pristalice Miloevievog
reima.
11. Zbog te politike orijentacije, vladajua koalicija se raspala, to je imalo za
posledicu politiko razmimoilaenje izmedju Vojislava Kotunice i Zorana
Djindjia.
12. Poetkom 2001. godine, to je imalo za posledicu da, iako formalno Predsednik
i deo vlasti, Vojislav Kotunica radi protiv vlasti s tim to njegova
prevashodna meta biva Zoran Djindjt i lanovi njegove stranke.
13. Ubrzo potom, jedan drugi nesporazum se pojavio izmedju Zorana Djindjia i
Vojistava Kotunice u vezi specijalne jedinice srpske policije poznatijom pod
imenom Crvene beretke. Tokom leta 2001. godine, Crvene beretke su
pokrenule pobunu u okviru policijskih snaga, odbijajui da se povinuju
naredjenju Predsednika Vlade Zorana Djindjia da uhapse ratne zloince koji
su bili traeni od strane MKSJ. Tokom vie od nedelju dana, ta jedinica
specijalnih snaga je paralizovala Srbiju tako to je blokirala glavne putne
pravce. Ispoljeno neprijateljstvo od strane Crvenih beretki ka Zoranu
Djindjiu je nailo na podrku Predsednika Vojistava Kotunice koji je doneo
odluku da komandovanje tom jedimcom prenese na Ministra unufranjih
poslova Duana Mihajlovia, koji je bio manje sklon da refomie zemlju od
Predsednika Vlade.
14. Vojislav Kotunica je potom konstantno traio kako da narui reputaciju
Predsedniku Vlade, sa jasnom eljom da ukloni Zorana Djindjia iz Vlade. S
tim ciljem je poeo da ga optuuje za svakakve prestupe, stavljajui do znanja
da je Vlada navodno bila bliska kriminalnom miljeu.
15. Narod medjutim nije bio naivan i, nakon decenije ratova i bede, eleo je
promene. Iz tog razloge, narod nije bio spreman da proguta budalatine koje je
im je servirala stranka Vojislava Kotunice.
16. Okruenje Vojtslava Kotunice se potom okrenulo drugim nainima akcije i
obratilo se agentima infiltriranim medju novinare.
17. Radi boljeg razumevanja mehanizama koji su primenjeni u prolee 2001.
godine, treba podsetiti da su za vreme ere Miloevia tri proizvoda bili glavni
u ekonomiji: gorivo, alkohol i cigarete. Ljudi koji su zaradili milione
zahvaljujui tim delatnostima logino nisu eleli da izgube svoje prerogative i
protivili su se svim preduzetim merama od strane Vlade Srbije sa ciljem da se
suzbije verc tih proizvoda.
18. Situacija je bila identina u svim zemljama bive JugosLavije koje su spoznale
demokratske promene.s
19. Medju velikim gubitnicima politikih promena nalazila se hrvatska kompanija
Tvornica Duhana Rovin; (u daljem tekstu TDR) koja je imala privilegovanu
poziciju u Srbiji tokom Miloevieve ere. Poto je bila aktivna u proizvodnji
duvana, ta kompanija je posedovala dozvolu za distribuciju marke Filip Moris.
Kompanija je poslovala sa sinom Slobodana Miloevia i bila je glavni
nabavlja duvana za crno trite koje se tada bilo razvilo.
20. Strahujui od posledica promene reima, rukovodioci te kompanije su potroili
ogromne svote novca da kupe novinare i da, uz pomo agenata-novinara koji
su pripadali vojnoj kontra-obavetajnoj siubi (KOS), pokrenu veliku
medijsku kampanju koja je poznatija pod imenom duvanske afera.
21. Ivo Pukani, koji jc tada bio vlasnik i glavni urednik hrvatskog nedeljnika
Nacional a takodje i lini prijatelj vlasnika TDR-a Anta Vlahovia, je 7.

aprila 2001. godine objavio narueni lanak u kome me je optuio za sve

zloine poinjene ua Balkanu tokom devedesetih godina kao i za verc
duvanom u to vreme.
22. lanak je u stvari bio osveta trgovaca cigaretama koji su bili gubitnici a
takodje je posluio za alibi pravim vercerima koji su se plaili otvaranja
sudskih postupaka od strane Evropske Unije. Ta publikacija je izala u isto
vreme kad se desilo hapenje Slobodana Miloevia 1.aprila 2001.godine, koje
je bilo obavljeno po naredbi Predsednika Vlade Zorana Djindjia, tako da
nema sumnje da je cilj te kampanje takodje bio da naudi reputaciji
Predsednika Vlade Zorana Djindjia, kome sam ja bio glavna podrka.
23. Poto sam ja odravao prijateljske odnose kako sa Zoranom Djindjiem tako i
sa Milom Djukanoviem, Predsednikom Vlade Crne Gore i politikim
protivnikom Vojislava Kotunice, ja sam bio idealna meta tog medijskopolitikog rata zapoetom od strane Vojislava Kotunice i njegovog okruenja.
24. U tom politikom kontekstu je zapoela ta strana i mona kampanja koje sam
rtva i danas.
25. Medjutim, poto ta virulentna kampanja nije bila dovoljna da ukloni Zorana
Djindjia sa vlasti, njegovi protivnici su odluili da ga ubiju, to je bilo
uradjeno 13. marta 2003. godine.
26. Smrt Zorana Djindjia je omoguila stranci DSS, iji je lider bio Vojislav
Kostunica, da povse vrati na vlast posle izbora 3. marta 2004. godine. Vojislav
Kotunica je tada bio izabran za Predsednika Vlade Srbije dok je njegov
stranaki kolega Dragan Joi doao na mesto Ministra unutranjih poslova.
C. Stvaranje zloinakog udruenja
1. Pod uticajem Vojislava Kotunice srvorena je neformalna i nezvanina grupa
koja se nazivala EC ekspertska jedinica Kabineta Predsednika.
2. Tu grupu su sainjavali lanovi Kabineta Vojislava Kotunice. to jest: Ljiljana
Nedeljkovi, Aleksandar Nikitovi, Rade Bulatovi, Gradimir Nali,
Aleksandar Tijani, Boris Begovi i Aco Tomi. lan te grupe je takodje bio i
Neboja Medojevi, koji je saradjivao sa mnogobrojnim medijima u rukama
mafije ukljuujui i magazin Identitet koji je bio pod kontrolom Zemunskog
klana.
3. Na taj nain je oformljeno zloinako udruenje ija sam ubrzo postao jedna
od glavnih rtava.
4. Naime, zahvaljujui saradnji Ive Pukania. vlasnika magazina Nacional iz
Zagreba, iz Hrvatske, to udruenje je naruilo i omoguilo publikaciju serije
lanaka koji su me inkriminisali i opisivali kao mafijakog kuma na elu
verca cigaretama i odgovornog za brojna ubistva poinjena u Srbiji i regionu
tokom predhodnih godina.
5. To zloinako udruenje se nije zadovoljilo plaanjem lanaka punih lai: ono
je takodje prosledilo ambasadi Italije u Beogradu seriju lanaka u kojima sam
opisivan kao vercer, mafijaki bos pa ak i ubica biznismena Vanje Bokana.
6. Ono to je bilo posebno ozbiljno je to to je toj poiljci italijanskoj ambasadi
bio dat privid zvaninog dokumenta. Naime, EC ekspertska jedinica
Kabineta Predsednika je bila ta koja se obratila ambasadi Italije sa
propratnim pismom na engleskom jeziku odtampanim na zaglavlju Savezne
Republike Jugoslavije (dokaz 23). Taj dokument je medjutim bio nepotpisan,
bez zvaninog peata i referentnog broja. Pismo jo bilo poslato sa faksa iz

Kabineta Predsednika Savezne Republike Jugoslavije sa indikacijom sledeih

brojeva: +381 11 311 11 70, lokal 2863, +381 11 311 10 27 i +381 11 301
XX 92.
7. Korisnik tih brojeva je bio Aleksandar Nikitovi.
8. Mislei da se radi o zvaninim dokumentima Savezne Republike Jugoslavije
koja su bila odobrena od strane najviih dravnih instanci, ambasada Italiie je
prosledila dokumenta italijanskim pravosudnim organima kao i Evropskoj
kancelariji za borbu protiv prevara Evropske Komisije (OLAF) (dokazi 24 i
25).
9. Potonji su prosledili dokumenta istranim organima vajcarske. Francuske i
Lihtentajna. to jest zemljama gde imam profesionalne aktivnosti.
10. Na bazi tih dokumenata, otvoreno je vie istraga radi provere legalnosti mog
poslovanja.
11. Posle detaljne istrage, vajcarska, Francuska i Lihtentajn su doli do
zakljuka da su moji poslovi potpuno legalni, nakon ega su zakljuili istrage
koje su vodjene protiv mene.
12. Jedino je italijanska procedura jo uvek otvorena.
13. 10. novembra 2008. godiue. podneo sam krivinu tubu za zloupotrebu
slubenog poloaja dravnom tuiocu u Beogradu.
14. Od tada, medjutim, nisam imao nikakvih novosti u vezi moje tube i. uprkos
zahtevu mog advokata od 14. maja 2009. godine da dobije podatke o statusu
moje tube i o preduzetim istranim radnjama, moj advokat nije dobio nikakav
odgovor.
15. Na osnovu spomenutog proizilazi da dravno tuilastvo nije nita preduzelo
ve vie od godinu dana i da do sada nije niti pokrenulo istragu niti preduzelo
ikakvu istranu radnju a nije ni odbacilo tubu to bi mi omoguilo da koristim
pravni lek predvidjen zakonom.
D.1

Ucena od strane Ratka Kneevia

1. Odredjene osobe su u vie navrata pribegavale iznudi i uceni nada mnom i
pribegavale merama koje su za cilj imale da mi iznude novac.
2. Februara 2001. godine, novinar Ratko Kneevi mi se obratio sa zahtevom da
mu isplatim DEM 1,600,000 za koje je tvrdio da mu dugujem po osnovu posla
zakljuenom u Crnoj Gori.
3. Tom prilikom mi je zapretio da e, ukoliko mu ja ne budem isplatio traeni
novac, iriti lane informacije o meni u medijima a takodje je dodao da e
takve informacije dostaviti i mojim poslovnim partnerima kao i inostraniim
bankama sa kojima sam bio u kontaktu.
4. Odbio sam tu ucenu i nisam isplatio sumu koju je zahtevao Ratko Kneevi.
Nakon toga, potpomognut od strane Ive Pukania, Ratko Kneevi je poeo da
objavljuje lane informacije o meni.
5. Na osnovu tih injenica sam tuilatvu u Beogradu podneo krivinu tubu
protiv Ratka Kneevia zbog ucene.
6. Tuioc je otvorio istragu koja je bila zavedena pod brojem K1635-03 (dokaz
26).
7. Bio sam sasluan u svojstvu oteenog nakon ega je istrani sudija pozvao na
sasluanje Ljubiu Buhu umeta i Blagotu Sekulia u svojstvu svedoka.

8. Kako je Ratko Kneevi odbijao notifikaciju sudskih poziva i poto se skrivao,

istrani sudija je raspisao poternicu protiv njega i naloio njegovo hapenje
(dokaz 27).
9. Medjutim, Ratko Kneevi je izbegao hapenje tako to je prebegao u
Hrvatsku dok su hrvatske vlasti odbile da ga izrue srpskim vlastima.
10. Posle vise godina, verovatno po nalogu zloinakog udruenja ciji je bio lan,
Ratko Kneevi je bio sasluan u Hrvatskoj s tim da ni moj advokat ni ja
nismo o tome bili obaveteni.
11. To sasluanje se odvijalo u potpunoj nelegalnosti i, kao to se dalo ocekivati,
moja tuba je nakon toga bila odbaena.
12. S tim u vezi, vano je spomenuti da je kljuni svedok ucene trebao da bude
Blagota Sekuli no potonji biva ubijen pod nejasnim okolnostuma, nekoliko
dana posle otvaranja istrage protiv Ratka Kneevia. To ubistvo je do sada
ostalo nerazjanjeno
D.2

Ucena od strane Vuka Minia

1. U tom istom periodu Vuk Volf Mini (u daljem tekstu Vuk Mini) se
pridruio zloinackom udruenju. Ta osoba, koja se predstavljala kao Volf
Mini, je radila za Japan Tobako Internenl (Japan Tobacco Internationa) (JTI)
i bila je angaovana od strane Forenzik Investigejtiv Asosiejts Plc (Forensic
Investigative Associates Plc) (u daljem tekstu FIA) da istrauje o vercu
cigareta.
2. Paralelno sa tom aktivnocu, Vuk Mini biva regrutovan od strane Vojislava
Kotunice i Mladjana Dinkia, iz Narodne Banke Jugoslavije, da istrauje
navodno iznoenje kapitala za vreme Miloevieve ere.
3. Pravi cilj njegovog angaovanja je medjutim bio da me ucenjuje u vezi
arbitrane procedure koju sam inicirao u enevi protiv JTI i koja je bila vredna
vie desetina miliona evra.

100. Posredstvom Vuka Minia i FIA-e, Mladjan Dinki je ostvario kontakte sa JTI
koji su nekoliko godina posle toga, po imenovanju za Ministra finansija, doveli da je
JTI uspeo da kupi fabriku duvana u Senti zahvaljujui Dinkievoj podrci.
101. Krajem 2002. godine, Vuk Mini me je ucenio i pokuao da iznudi od mene
DEM 2,000,000. Naime, mom advokatu, Vladi Pavieviu, Vuk Mini je naznaio da
moram da platim tu sumu ako zelim da stanu napadi na mene u kojima su iznosene
optube na moj racun da sam najvei vercer cigareta u Srbiji. U suprotnom sluaju,
ukolika odbijem da platim, napadi bi bili nastavljeni svom estinom.
102. Odbio sam da se povinujem toj uceni nakon ega sam podneo krivinu tubu
protiv Vuka Minia. Po otvaranju krivine procedure, Vuk Mini je priznao pokuaj
ucene i potvrdio je da je postojao dogovor sa novinama da se vodi kampanja protiv
mene radi moje diskreditacije (dokaz 28). Presudom donetom od strane Optinskog
suda u Beogradu 21. novembra 2005. godine, Vuk Mini je proglaen krivim za
pokuaj ucene i osudjen je na kaznu od 40,000 dinara (dokaz 29).
D.3

Prepreka mandatu BAT

103. Poetkom 2001. godine, sklopio sam ugovor sa kompanijom Briti Ameriken
Tobako (British Auierican Tobacco) (BAT) koja mi je poverila mandat da pregovaram
sa Vladom Srbije o otvaranju fabrike BAT-a u Srbiji
104. Taj projekat je imao dobre izglede da uspe zato to se radilo o vrlo profitabilnom
poslu kako za Republiku Srbiju tako i za BAT. Taj projekat je imao linu podrku
Predsednika Vlade Zorana Djindjia kome je bilo apsolutno stalo da BAT investira u
Srbiju s obzirom na ekonomski znaaj koji bi to imato za Srbiju.
105. U tom trenutku, Vojislav Kotunica i lanovi njegovog zloinakog udruenja su
shvatili da bi mogli da srue taj projekat ukoliko bi se udruili sa JTI-om. U tom cilju
su iskoristili kompaniju FIA, Vuka Minia kao i medije radi fabrikovanja lanih
dokaza protiv mene i Zorana Djindjia to je za cilj imalo da pokae kako smo mi bili
umeani u kriminalne aktivnosti (dokazi 30 do 35).
106. Veze izmedju Vuka Minia i Vojislava Kotunice su takodje bile potvrdjene
injenicom da se kancelarija Vuka Minia nalazila u istoj zgradi kao i stan
Predsednika Kotunice, u Jevremovoj ulici, i da je samim tim bio pod zastitom vojne
slube.
107. Znaajna medijska kampanja je vodjena protiv mene, tako to se zloinako
udruenje ponovo posluilo Ivom Pukaniem koji me je napadao svom estinom
preko lanaka objavljenih u Nacionalu.
108. Zbog tih estokih medijskih napada, ugovor koji je trebao biti sklopljen izmeju
BAT-a i Republike Srbije nije bio sklopljen i projekat je propao.
109. Evidentno je da je taj neuspeh iskljuivo rezultat prestja od strane JTI kome je
bilo u interesu da me kompromiruje u pokuaju da dobije arbitranu proceduru u
enevi, gde je vie desetina milioa evra bilo u igri.
D.4

Finansiranje Demokratske stranke

110. Posle politikih promena u Srbiji tokom 2000. godine. prihvatio sam da
finansiram Demokratsku stranku.
111. Tako sam se poetkom oktobra 2000, godine obreo u prostorijama Demokratske
stranke u Beogradu sa mojim vajcarskim bankarem i tom prilikom smo dogovorili da
otvorimo raun u Lihtentajnu na ime jedne fondacije.
112. Na taj raun sam uplatio sumu od USD 5,000,000 i raun je bio stavljen na
raspolaganje Demokratske stranke.
113. Takodje sam Demokratskoj stranci prepustio potraivanje od DEM 2.000,000
koje sam imao prema kompaniji Komuna i koje je Demokratska stranka kasnije
uspela da naplati.
114. Po izboru Borisa Tadia za Predsednika Srbije, sreo sam ga u vie navrata kojom
prilikom smo evocirali postojanje spomenutog rauna. Boris Tadi je potom izrazio
elju da organizujemo susret sa Ruicom Djindji, udovicom pokojnog Zorana

Djindjia, i sa Srdjanom Kerimom da bi razgovarali o daljoj sudbini novca koji je

nalazio na raunu fondacije.
115. Tokom razgovora, Ruica Djindji je izrazila elju da primi u gotovini ostatak
novca sa tog rauna, to je iznosilo EUR 1,300,000, dok je Boris Tadi potvrdio da
Demokratska stranka odobrava takav transfer.
116. Uprkos tome to to nije bilo u skladu sa svrhom fondacije, nisam imao drugog
izbora ve da prihvatim Predsednikov nalog i suma od EUR 1,300,000 je potom bila
data Ruici Djindji u gotovini, u vie isplata koje su se vrile od januara do marta
2007. godine. Olivera Ilini, koja je u to vreme bila direktorka jedne od mojih
kompanija zvane Futura Plus, se bavila tom operacijom.
117. U to vreme, krivina procedura pokrenuta protiv mene pri Specijalnom sudu, o
kojoj ce biti vie rei kasnije, je ve bila u odmaklom stadijumu poto je policijska
istraga ve bila zavrena, pa ni Boris Tadi ni Ruica Djindji nisu mogli da ne znaju
za postojanje te procedure. To ih medjutim nije spreilo da mi trae da ih pomognem
finansijski ili da prime moj novac.
118. Tokom itave te prve faze postojanja zloinakog udruenja, napadi su
uglavnom dolazili preko medija dok je zloinako udruenje bilo pre svega okupirano
da okrene javno mnjenje protiv mene i da vri razne oblike manipulacije u pokuaju
da mi iznudi novac.
1. Pre nego to je postao predsednik Vlade 2004. godine, Vojtslav Kotunica nije
imao izvrnu vlast nad policijom i sudstvom, iz kog razloga je medijska presija
bila njegovo najbolje oruje.
E.

Tajna istraga

120. Po ubistvu Zorana Djindjia 2003. godine, bilo je uvedeno vanredno stanje i
zapoeta policijska akcija zvana Sablja koja je za cilj imala da se sprei dravni
udar i da se otkriju vinovnici ubistva.
121.Duan Mihajlovi, koji je tada bio Ministar unutranjih poslova, je iskoristio tu
policijsku akciju da naredi tajnu istragu koja je za cilj imala prikupljanje itavog niza
inforniacija kojc bi on potom mogao da iskoristi radi ucenjivanja ljudi poput mene. Ta
istraga, nazvana Mrea, je za zvanini cilj imala da suzbije kanale verca cigareta
122. Ta istraga je bila poverena Miodragu Vukoviu i trebala je ostati tajna, ak i u
okviru Ministarstva unutranjih poslova. Duan Mihajlovi ak nije obavestio ni
Specijalnog tuioca za organizovani kriminal, u ijoj se kompetenciji inae nalazilo
da naredi takvu vrstu istrage, o postojanju te istrage.
123. Ta nezakonita istraga je zapoeta jula 2003. godine, odnosno dva meseca po
ubistvu Zorana Djindjta, i ona je trebala da omogui Duanu Mihajloviu da se
dokae zloinakom udruenju Vojislava Kotunice i da izbegne istragu, tavie
osvetu protiv njega samog.

124. Naime, Duan Mihajlovi se uvek isticao svojim politikim neverstvima. Prvo je
bio blizak Slobodanu Miloeviu i lanovima njegove Vlade, potom je sa svojom
strankom, Novom demokratijom, pristupio opoziciji u okvirna kraju bila formirana
koaliciona Vlada izmeu SPS-a, JUL-a i Nove demokratije.
125. Kada je shvario da su politiki dani Slobodana Miloevia odbrojani, Duan
Mihajlovi je ponovo promenio politiku orijentaciju pa se pridruio koaliciji DOS te
je prvo postao Podpredsednik Vlade a potom i Ministar unutranjih poslova.
126. Izabran zajedno sa Zoranom Djindjiem, Duan Mihajlovi je postao Ministar
unutranjih poslova i ef policije 25. januara 2001. godine. Takodje mu je bilo
povereno da kontrolie Crvene beretke nakon to je kontrola nad tom jedinicom bila
oduzeta Predsedniku Vladc od strane Vojislava Kotunice.
127. Duan Mihajlovi je esto bio u sukobu sa Zoranom Djindjiem koji je vie puta
od njega zatraio da podnese ostavku. Uvek je bio blizak Vojislavu Kotunici ijem se
taboru pridruio odmah po ubistvu Zorana Djindjia. Vladu je napustio 3. marta 2004.
godine posle poraza na izborima.
128. Putem te tajne istiage, Duan Mihajlovi je takodje eleo da konsoliduje
sopstvenu poziciju u novom politikom kontekstu a pritom je takodje postao svestan
da moe i da ostvari linu materijalnu korist ucenjujui ljude.
129. Tokom leta 2003. godine, dok je jo bio Ministar unutranjih poslova i u jeku
izborne kampanje za skuptinske izbore na kojim je njegova stranka nastupala
samostalno, Duan Mihajlovi je zatraio da se sretne sa mnom.
130. Da bi to ostvario, obratio se zajednikom poznaniku Vladimiru Popoviu od
koga je zatraio da organizuje susret sa mnom ali mu nije objasnio koji bi bio razlog
za susret.
131. Nakon nekoliko neuspenih pokuaja, konano sam sreo Duana Mihajlovia u
novembru 2003. godine u seditu stranke Nova Demokratija Liberali, iji je on
bio predsednik.
132. Nakon nekoliko minuta neformalnog razgovora, Duan Mihajlovi mi je
otvoreno zatraio da finansiram kampanju njegove stranke u zamenu za njegovo
vredno prijateljstvo, spominjui pritom da obojica potiemo iz istog regiona Srbije i
da bi zato trebali da se drzimo jedan drugog.
133. Iskoristio sam priliku da ga pitam zato je nekom stalo da otvara istrage protiv
mene u inostranstvu a da se ni ne zna ko naredjuje takve stvari.
134. Posto sam takodje bio uo glasine da sam pod policijskom istragom, takodje
sam ga pitao da li su te glasine tane i. ukoliko jesu, naznaio sam mu da elim da
budem sasluan.
135. Duan Mihajlovi mi je tada rekao da po prvi put uje za jednu takvu istragu i da
jedino zna da jedan inspektor pie knjigu o devedesetim godinama i o vercu cigareta.

136. Takodje je ustvrdio da nemam razloga za strah i insistirao je da finanstjski

pomognem njegovu kampanju.
137. Na kraju sam pristao na to i uplatio sam EUR 50.000 agenciji koja se bavila
izbornom kampanjom.
138. U januaru 2004. godine, Duan Mihajlovi me je zamolio da hitno dodjem u
Beograd da se sretnem sa njim.
139. Sreo sam ga u seditu privatne kompanije Lutra, u Beogradu, u prisustvu
Vladimira Popovia. Duan Mihajlovi mi je tada uruio nacrt izvetaja policijske
akcije Mrea koji je bio oznaen kao poverljiv kao i vie grafikih prikaza verca
cigareta u periodu od 1996. do 2000. godine.
140. Na moje zaprepaenje otkrio sam da sam bio obuhvaen izvetajem i da se
moja fotografija nalazila na jednom od grafikih prikaza u vezi sa jednom od mojih
kompanija u Srbiji (dokaz 36).
141. Duan Mihajlovi je pokuao da me utei govorei da ne bih trebao da se brinem
zato to je inspektor Miodrag Vukovi, koji je trebao da napie knjigu, jednostavno
proirio svoj istraivacki rad i da je pristupio policijskoj istrazi ali da Ministarstvo
pravde zna da ta istraga nije nimalo ozbiljna.
142. Duan Mihajlovi je zakljuio sastanak reima da eli da se ponovo sretne sa
mnom ali u inostranstvu, pod izgovorom da ima da mi otkrije druge stvari ali da to ne
moe da uradi u Srbiji.
143. Istog trenutka sam shvatio da Duan Mihajlovi u stvari sprema dosije protiv
mene pa sam posredstvom Vladimira Popovia uspeo da izdejstvujem sastanak sa
tadanjim Ministrom pravde. Vladanom Batiem.
144. Tokom tog susreta pokazao sam mu dokumenta koja mi je uruio Duan
Mihajlovi pitajui ga da se izjasni koja je pozicija pravosudja po pitanju spomenute
istrage.
145. Ministar Vladan Bati mi je tada odgovorio da nikada nije uo za tu operaciju i
da pravosudje takodje nije bilo upoznato sa njom.
146. Po mom povratku u vajcarsku, informisao sam moje vajcarske i francuske
advokate o situaciji pa sam potom otiao u Austriju gde sam uruio dokumenta koje
sam dobio od Duana Mihajlovia jednom agentu britanske obavetajne slube. Tom
prilikom sam ga informisao da Duan Mihajlovi eli da me ucenjuje.
147. S njegove strane, Duan Mihajlovi me je nazvao vie puta i insistirao da se
sretnemo u inostranstvu.
148. Konano sam pristao i potom smo se sreli u vajcarskoj u hotelu Dolden u
Cirihu.

149. Od samog poetka, Duan Mihajiovi me je upozorio da na sastanak treba da

oslane tajan i da niko ne treba da zna da smo u kontaktu. pa ni na zajedniki
poznanik Vladimir Popovi.
150. Duan Mihajlovi mi je potom uruio novi grafiki prikaz operacije Mreaj na
kojoj sam imao manju ulogu nego na prethodnoj (dokaz 37). Po tom novom prikazu,
glavni vinovnici verca cigaretama su bili Miroslav Mikovi, Mirko Vuurevi i
ostala lica koja mi nisu bila bliska.
151. Poto mi je uruio ta dokumenta, Duan Mihajlovi me pitao sledee: reci mi,
zemlja, ta je za tebe velika suma novca ? Ova dokumenta bi ti nanela veliku tetu
ako bi se objavila. Kolika ti ima novca? Investirao si u vinograde, a sada ti
predlaem da investira gde ti mi kaemo.
152. Pitao sam ga da mi kae ko su to mi na ta mi je odgovorio: imam za tebe
predlog a ti jednostavno treba da mi kae kolika novca ima. Mora samo da mi da
novac a ja u da se pobrinem za ostalo.
153. Jo sam ga pitao o visini investicije koju je eleo i za garancije koje bi bile
ponudjenc za investiciju na ta mi je on lekao milion evra moraju da se daju odmah
u keu. Mora da to uradi zato to emo ti mi popraviti imid.
154. Traio sam da dobijem na vremenu objanjavajui da ne mogu da postupim kako
trai jer banka ne daje tako lako autorizacije za podizanje tolikih sredstava pritom ga
pitajui zasto insistira da postupam tako ako je znao da je izvestaj policije netaan.
155. Duan Mihajlovi mi je odgovorio: zemljae, ba nas briga ta je tano, ono
sto se rauna je ta moe da bude.
156. Odmah posle tog sastanka sam kontaktirao vajcarsku i srpsku policiju da ih
obavestim o uceni i pokuaju iznude kojih sam bio rtva.
157. Po njihovom savetu, nastavio sam da kontaktiram sa Duanom Mihajloviem.
158. Duan Mihajlovi me je ponovo kontaktirao u februaru 2004. godine. Prihvatio
sam da se sretnem sa njim u Parizu, u kancelariji mog advokata Veronik Lartig
(Veronique Lartigue).
159. Duan Mihajlovi je doao na sastanak sa velikom torbom koju je stavio ispred
mene govorei da u nju stavim ta je bilo dogovoreno.
160. Tada sam mu rekao da ne mogu da podignem toliko novca iz banke. Duan
Mihajlovi je nastavio razgovor satima i objasnio mi je da ostali postaju vrlo nervozni
i da uskoro nee vie moi da kontrolie situaciju.
161. Nakon toga sam ga drao u uverenju da u da platim ali da moram prvo da
razgovaram sa mojom bankom u vezi potencijalnih investicija. Iskoristio sam priliku
da ga pitam ta se desilo sa policijskom istragom Miodraga Vukovia, na sta se Duan
Mihajlovi nasmejao. Ponovio je da su ostali vrlo nervozni i da ekaju taj novac ve
dugo vremena.

162. Uspeo sam da odloim jos malo datum isplate govorei mu da ne mogu da
podignem novac na nezakonit nain, nadajui se da u moi da dobijem na vremenu
radi prikupljanja to vie dokaza o uceni i iznudi kojih sam bio rtva.
163. Posle tog sastanka, moji prijatelji i lanovi porodice su poeli da dobijaju pretnje
od strane saradnika Duana Mihajtovia.
164. Duan Mihajlovi je bio pred naputanjem funkcije Ministra zbog formiranja
nove Vlade ali me je uveravao da e zajedno sa bliskim saradnicima nastaviti da se
bavi operacijom Mrea. Insistirao je na tome da je jedina bitna stvar na svetu bila
da ja platim da bi se taj dosije zatvorio.
165. Duan Mihajlovi mi je zakazao novi sastanak, ovog puta u Marbelji, u paniji,
u februaru 2004. godine.
166. Duan Mihajlovi je doao zajedno sa Slobodanom Raduloviem, direktorom Cmarketa. C-market je najvaniji distributerski lanac prodaje na malo u Srbiji (60 %
trita). Duan Mihajlovi je izrazio interes za to preduzee koje je bilo u postupku
privatizacije. Od mene je zatraio da ustupim finansijska sredstva koja su bila
neophodna za kupovinu tog preduzea, u iznosu od EUR 15,000,000. Drugim reima,
eleo je da me uceni da bi on i njegovi sauesnici mogli da postanu vlasnici Cmarketa bez plaanja i jednog centa.
167. Zamolio sam ga da mi pokae plan privatizacije tog preduzea i postavio sam
nekoliko pitanja, pokuavajui da saznam kako e biti rasporedjena vlasnika
struktura. Duan Mihajlovi se na to iznervirao pa mi je rekao da se udi da ja jo
uvek ne shvatam da je jedino bitno da im ja dam novac. Slobodan Radulovi, koji je
prisustvovao sastanku, je potvrdio da mu je novac bio hitno potreban.
168. Rekao sam mu da u poslati finansijske strunjake u Beograd pa smo se
dogovorili da ih Slobodan Radulovi primi. U stvari, moj jedini cilj je bio da dobijem
na vremenu da pokuam da izbegnem da podlegnem ucenu.
169. Paralelno sa tim, medijska kampanja je besnela u Beogradu svom estinom i sva
sredstva su bila koriena da bi se na mene izvrio pritisak.
170. 8. maja 2004. godine, bio sam pozvan da uestvujem na proslavi u manastiru
Soko-grad. Tada sam se naao pored Vladike Lavrentija koji se nalazio pored Duana
Mihajlovia a preko puta se nalazio novi Ministar za policiju. Posle proslave, Duan
Mihajlovi mi je rekao da je apsolutno potrebno da mu predam novac.
171. Iz bojazni od policijske mahinacije zbog lanih dokaza koji su bili fabrikovani
protiv mene, Duanu Mihajloviu sam dao EUR 200,000 u gotovini.
172. Malo posle toga, Duan Mihajlovi je ponovo doao u Francusku sa
Slobodanom Raduloviem na sastanak sa mnoni. Poeo je da mi preti i da povisuje
ton, tvrdei da je apsolutno potrebno da dam novac jer su svi bili nervozni i da on nije
vie mogao da kontrolie situaciju.

173. Odbio sam i posle tog sastanka sam prekinuo svaki kontakt sa Duanom
Mihajloviem. ukljuujui i to da nisam vie odgovarao na njegove telefonske pozive.
174. Duan Mihajlovi je potom poeo da mi alje pretee poruke. Tokom mog
boravka u Ubu, Duan Mihajlovi me je nazvao i rekao mi da zna gde se nalazim i da
me eka odmah pored, u crkvi u Ubu.
175. Otiao sam na sastanak a Duan Mihajlovi mi je ponovo pretio, tvrdei da sam
mu navodno obeao novac za C-market i da ne potujem sopstvena obeanja.
Insistirao je da se ponovo sretnemo u inostranstvu.
176. Posle tog sastanka zatraio sam sastanak sa UBPOK-om, koji je specijalna
uprava policije koja se bavi borbom protiv organizovanog kriminala.
177. ef te specijalne uprave, Mladen Spasi, je prihvatio da se sastane sa mnom ali
pod uslovom da se sastanak odri van kancelarije, negde u gradu. Sastanak je odran
u prisustvu Cicmila Miloa, biznismena koji me je stavio u kontakt sa Mladenom
Spasiem, i tasta Mladena Spasia. Ispriao sam ceo istorijat ucene i iznude kojih sam
bio rtva od strane Duana Mihajlovia. Mladen Spasi mi je rekao da je Dusan
Mihajlovi vrlo opasan ovek i da niko u UBPOK-u nije znao za tu navodnu
policijsku akciju protiv verca cigareta. Objasnio mi je da moja pria odgovara
uobiajenoj emi kojom se Duan Mihajlovi slui da ucenjuje ljude.
178. Kratko posle tog sastanka sam saznao da je ena od Bogia, koji je bio asistent
Mladena Spasia. bila zaposlena kod Vuka Minia. Tada sam shvatio da, ukoliko se
potonji umea, nikada neu dobiti pomo od UBPOK-a ni od Mladena Spasia i od
tada vie nisam traio da ponovo stupimo u kontakt.
179. U septembru 2004. godine, Duan Mihajlovi je ponovo stupio u kontakt sa
mnom nakon ega smo se sastali u hotelu Dolder u Cirihu. Dusan Mihajlovi mi je
objasnio da je cela kampanja protiv mene vodjena od strane inspektora policije
Gluia i Puia. Oni su bili sakupili dosta lanih dokumenata i nameravali su, uz
podrku tuioca Pavlovia, da pokrenu krivini postupak protiv mene. Duan
Mihajlovi mi je ponudio da onemogui pokretanje krivinog postupka u zamenu za
novac, traei da se izjasnim koliko sam bio spreman da ponudim. Takodje mi je
rekao da je bio ljut na mene zbog C-marketa i da mi je to bila poslednja prilika da se
izvuem.
180. Treba naglasiti da, uporedo sa raznim sastancima koje sam imao sa Duanom
Miliajloviem, potonji me je takodje uznemiravao telefonom a takodje mi je poslao
desetine sms poruka ije sam sadraj svaki put beleio (dokaz 38).
181. Ta kampanja ucena i iznude koju je vodio Duan Mihajlovi je konano prestala
zahvaljujui intervenciji Vladimira Popovia. Naime, potonji je ubedio Vladana
Batia da ode u preduzee Duana Mihajlovia i da insistira na tome da prestane sa
svojim delovanjem, ukazujui mu na to da u u suprotnom ja lino podneti krivinu
tubu pritiv njega.
F.

Ekonomski napadi

182. Poto je Vojislav Kotunica bio nominovan za Predsednika Vlade, u martu 2004.
godine, on je proirio krug svog zloinakog udruenja i nije se vie zadovoljavao da
me napada samo putem medija. Ojaan svojom novom vlau i mogunostima
delovanja koji su iz toga proizilazili, on se odluio za ekonomske napade i onda se
okrenuo protiv mojih kompanija.
183. Njegov prvi i glavni cilj je bio da se dokopa kompanije Futura koja je bila
glavni distributer tampe u Srbiji.
184. Ja sam imao polovinu vlasnitva kompanije Futura, dok je druga polovina
pnpadala nemakom medijskom gigantu Westdeutsche Ailgemeine Zeitung (u daljem
tekstu WAZ) koji je posedovao vie novina u Srbiji. WAZ je eleo da proiri svoju
aktivnost i da kupi visokotirani dnevni list Veernje Novosti.
185. Sa WAZ-om sam se dogovorio da u da pregovaram preuzimanje tog lista i
nakon togo dogovora sam zakljuio ugovor sa WAZ-om 27. januara 2005. godine.
186. Potom sam angaovao advokatsku kancelariju Ristivojevi iz Beograda koja je
poela da analizira dosije i mogunosti da se realizuje ta tranzakcija.
187. Tada je Dejan Mihailov, koji je bio Sekretar srpske Vlade i jedan od najbliih
saradnika Vojislava Kotunice, poslao svog kuma Dragija Miovia kod mene da
diskutuje o realizaciji preuzimanja Veernjih Novosti.
188. Dragi Miovi mi je stavio do znanja da Vojislav Kotunica zahteva da Miroslav
Mikovi i Milan Beko uestvuju u tranzakciji. Veernje Novosti je trehalo preuzeti
posredstvom njih dvojice da bi se javnosti pokazalo da su kupci akcija domai
investitori a da bi potom akcije bile prodate WAZ-u s napomenom da bi cena prodaje
bila uplaena na raune ljudi od poverenja Vojislava Kotunice.
189. Miroslav Mikovi i Milan Beko su se pridruili zloinakoj organizaciji
Vojislava Kotunice poto je potonji postao Predsednik Vlade i bili su spremni da
urade sve to bi on zahtevao jer su mu bili duni.
190. Naime, Milan Beko je bio povezan sa malverzacijama u iznosu od nekoliko
miliona evra poinjenim tokom prodaje Telekoma grkim i italijanskim
investitorima. Vojislav Kotunica je obezbedio da on ne bude krivino gonjen zbog tih
malverzacija a za uzvrat je Milan Beko finansirao njegovu stranku.
191. Miroslav Mikovi je bio lan Vlade Slobodana Miloevia u isto vreme kad i
Duan Mihajlovi i Milan Beko i njihovo prijateljstvo datira iz tog vremena.
192. Operacija Mrea koju je Duan Mihajlovi vodio u tajnosti je pokazala da je
glavni krivac za verc cigareta upravo Miroslav Mikovi i njegova kompanija Delta.
193. Duan Mihajlovi je namerno sakrio te informacije tako da je Miroslavu
Mikoviu bilo u interesu da ja budem bio imenovan za efa svercerskog udruenja da
bi se skrenula panja sa njega.

194. S obzirom na svoju politiku prolost, svi su bili iznenadjeni da vide Miroslava
Mikovia pored Vojislava Kotunice na inauguraciji 7. oktobra 2000. godine u
Centra Sava. Evidentno je da je Miroslav Mikovi kasnije svoju lojalnost iskazao
kroz finansijsku podrku stranci Vojislava Kotunice.
195. Nisam imao drugog izbora ve da se povinujem zahtevima Vojislava Kotunice i
da kontaktiram Milana Beka i Miroslava Mikovia koje sam sreo u vie navrata radi
razgovora o uslovima prodaje, u prisustvu predstavnika WAZ-a, Srdjana Kerima i
Boda Hombaha.
196. Dogovor je konano bio zakljuen i ugovori su bili potpisani u ime moje
kompanije iz Lihtentajna Senta Handelsanstalt koju je WAZ angaovao kao
konsultanta i garanta za tu tranzakciju.
197. WAZ je deponovao sumu koja je odgovarala vrednosti tranzakcije na raun koji
je bio otvoren u ime kompanije Senta Handelsanstalt a potom je novac bio prebaen
na raune kompanija Milana Beka: Stadlux SA, Ardos Holding GmbH, Trimex
Investments GmbH i Karamat Ltd..
198. Milan Beko je kupio akcije Veemjih Novosti za treinu vrednosti od cene
koju je WAZ platio a za sebe je zadrao dve treine.
199. Iako sam striktno sledio instrukcijc Vojislava Kotunice koje su mi bile prenete
od strane Mirostava Mikovia i Milana Beka i iako je ta tranzakcija bila odobrena od
strane srpske Vlade, problemi su se pojavili u momentu kadaje trebalo prebaciti akcije
na WAZ. Naime, ta operacija je naila na opstrukciju i odjednom se pojavila potreba
da se dobije dozvola od strane Komisije za zatitu konkurencije, iako taj uslov nikada
ranije nije bio spomenut.
200. U tom trenutku, Vojislav Kotunica, uz pomo Dejana Mihailova, Miroslava
Mikovia i Milana Beka, je poeo da me ucenjuje naznaujui da WAZ ne moe da
trai transfer akcija jer e u suprotnom WAZ-ovo uee u vlasnitvu dnevnih novina
Politika biti dovedeno u pitanje.
201. Na kraju, akcije nikada nisu bile prebaene na WAZ, a time ja nisam ispunio
svoje obaveze prema WAZ-u. teta koju sam pretrpeo je vleika, poto iznosi oko EUR
20,000,000 dok je zloinako udruenje Vojislava Kotunice profitiralo od tog novca.
202. Novac je bio osnovni motiv zloinakog udruenja. Potonje je pokrenulo protiv
mene krivini postupak koji je bio pokrenut ba kada sam sa dravom pregovarao o
tom ugovoru iako nisam bio zvanino obaveten o pokretanju tog postupka a jo
manje pozvan na sasluanje od strane policije ili sudije. Izdat je nalog za moje
hapenje u junu 2007. godine.
203. Zbog tog naloga za hapenje, nisani bio u mogunosli da odem u Srbiju to me
je onemoguilo da nastavim pregovore i, generalno govorei, da se bavim mojim
poslovima.
204. Zloinako udruenje me i pored toga nije ostavilo na miru posto je cilj bio da
se ja potpuno unitim.

205. Naime, pod izgovorom da eli da izvrimo zajedniku investiiju, Miroslav

Mikovi me je namamio da dodjem na jedan sastanak 6. juna 2007. godine gde je
takodje bio prisutan i Dragi Miovi.
206. Tokom tog sastanka, primio sam poziv glavnog urednika dnevnog lista Press
koji me je obavestio da su svi lanovi moje grupe bili uhapeni. Traio je od mene da
mu kaem gde se nalazim i koji je moj komentar.
207. Treba naglasiti da je Miroslav Mikovi vlasnik dnevnog lista Press i da je on
taj koji kontrolie taj list.
208. Posle tog poziva, Miroslav Mikovi mi je predloio da na njega prenesem svu
svoju imovinu da bih izbegao njenu zaplenu od strane drave.
209. Ja sam to odbio, shvativi da se radi i zaveri izmedju glavnog urednika Press-a
i Miroslava Mikovia sa ciljem da se domognu moje imovine.
210. Malo kasnije, Milan Beko mi je takodje predloio da na njega prenesem svoju
imovinu.
211. Milan Beko je iskoristio negativan imid koji sam imao zbog naloga za hapenje
koji je bio izdat protiv mene da bi se predstavio kao blizak prijatelj koji je navodno
bio eljan da mi pomogne i koji je potpuno shvatao potpunu neosnovanost optubi
protiv mene.
212. Iako sam u Beogradu vaio za jednog od najopasnijih kriminalaca Evrope,
Milan Beko je esto dolazio da me poseti i nudio mi je zajednike poslove.
213. Tako sam se tokom 2007. godine udruio sa Milanom Bekom u vezi
preuzimanja odredjenih aktiva srpske kompanije Putnik, odnosno ostrva Sveti
Marko blizu Tivta, U Crnoj Gori.
214. Moja uloga je bila da nadjem kupca i ja sam uao u pregovore sa jednom
ruskom kompanijom koja je bila zainteresovana za jedno takvo preuzimanje.
215. Srpska Vladaje naznaila toj ruskoj kompaniji da ta tranzakcija mora da se obavi
preko Miroslava Mikovia i Milana Beka.
216. Taj posao je trebao da donese EUR 34,500,000 od ega je jedna treina trebala
da pripadne Milanu Beku a dve treine meni.
217. Ruski kupac je uplatio celokupnu sumu od cene na raun jedne od kompanija
Milana Beka ali mi potonji nije uplatio moj deo koji jc iznosio EUR. 23.000,000.
218. Milan Beko mi je rekao da trebam da budem strpljiv zato to je trebao da izvri
nekoiiko transfera da bi zavarao trag i tako izbegao plaanje poreza u Srbiji gde je bio
poreski obveznik.
219. Iako je tokom tranzakcije Milan Beko bio u svakodnevnom kontaktu sa mnom,
on je odjednom prekinuo kontakt i nije mi uplatio novac koji mi je bio duan.

220. Tek posle dve godine, nakon mog insistiranja, je Milan Beko izvrio nekoliko
uplata u moju korist sa rauna drugih ofor kompanija i to na osnovu fiktivnih
poslova, u ukupnom iznosu od EUR 15,000.000.
221. Nikada nisam dobio ostalih EUR 8,000,000 i ispostavilo se da je Milan Beko u
stvari iskoristio taj novac za kupovinu Luke Beograd zajedno sa Miroslavom
Mikoviem i ostalim lanovima zloinakog udruenja.
G.

Krivini postupak

222. Posle smrti Zorana Djindjia, sudski proces je bio zapoet protiv ubica, koji su
svi bili lanovi Crvenili beretki, koji je bio okonan, nakon brojnih incidenata,
osudjujuim presudama 2007. godine.
223. Te presude su uzrokovale nezadovoljstvo osoba koje su pratile proces jer je bilo
evidentno da pravi naredbodavci ubistva nikada nisu bili u opasnosti.
224. Suoen sa gnevom javnog mnjenja, Specijalni tuioc za organizovani kriminal
Slobodan Radovanovi. kome je bio poveren proces, je obeao da e sprovesti istragu
da bi bacio svetlo na pretpostavljenu ulogu Vojislava Kotunice i njegovih saradnika u
organizaciji atentata.
225. Tuioc Radovanovi je medjutim pogazio svoje obeaiije da bi potom izjavio da
e istraga obuhvatiti nekoliko osoba koje su tesno saradjivale sa pokojnim
Predsednikom Vlade.
226. Ta najava je oznaila vraanje na debatu o Zoranu Djindjiu i vercu cigareta s
tim da ta tema nije bila predmet obeanja datog na kraju procesa ubicama Zorana
Djindjia.
227. Poput majioniarskog trika, tuioc Slobodan Radovanovi je potom iz svojih
fioka izvukao dosije o vercu cigareta pa je 7. juna 2007. godine naloio istragu o
svercu cigareta u periodu od 1995. do 1996. godine, kojom je bilo obuhvaeno
petnaestak osoba, ukljuujui i mene (dokaz 39).
228. Od samog poetka bilo je jasno da sam ja glavna meta.
229. Slobodan Radovanovi je bio podredjen Zoranu Stojkoviu, koji je bio Ministrar
pravde u Vladi Vojislava Kotunice, i obojica su inila sve da opozicija reimu bude
krivino gonjena dok su ljudi bliski Vojislavu Kotunici uivali imunitet u potpunoj
suprotnosti sa zakonom.
230. Istraga nije biia direktno pokrenuta protiv mene ve protiv NN lica, to mi je
onemoguilo da koristim svoja prava tako to ni moji advokati ni ja nismo imali
pristup dosijeu.
231. Istraga je bila dodeljena Posebnom odeljenju za organizovani kriminal
Optinskog suda u Beogradu. Medjutim, u skladu sa krivinom procedurom, jedan
takav postupak nije mogue voditi osim ako su traene osobe stvarno nepoznate.
Takav medjutim nije bio sluaj ovde to proizilazi iz korespondencije razmenjene

izmcdju policije i Tuilatva iz koje proizilazi da su osobe protiv kojih je vodjen

posrupak bile poznate.
232. Taj postupak je bio iskljuivo vodjen od strane policije koja je pozivala i
sasluavala svedoke i koja je faktiki preuzela ulogu suda.
233. Tek poto je poela druga faza postupka, posle preliminarnih istranih radnji
koje su vodjene na nain koji je opisan. optueni su bili pozvani.
234. Iako sam se uvek drao na raspolaganju policiji i pravosudnim organima, nikada
nisam pozvan da budem sasluan ni tokom policijske istrage ni tokom sudske faze
krivinog postupka.
235. Na taj nain je protiv mene bila podignuta optunica a da nisam sasluan ni
jednom, na ta sam ponuio kauciju od EUR 2,000,000 kao garanciju da u se
odazivati na sve sudske pozive. Meutim, sud je odbio tu ponudu i postupak je
nastavljen u mom odsustvu.
236. Moja prava su na taj nain bila oigledno prekrena i taj postupak se pretvorio u
pravu maskaradu koja je savreni odraz nefunkcionisanja srpskog pravosudja.
237. Moj advokat je pokuao na sve naine da osigura pravian postupak ali su
njegovi zahtevi bivali odbaeni i na taj nain ja nikada nisani bio u mogunosti da
branim svoja prava pred sudom koji mi sudi.
238. S obzirom na flagrantna krenja mojih osnovnih prava, moj advokat se obratio
Evropskom sudu za ljudska prava putem zahteva koji je podnesen 27. decembra 2007.
godine (dokaz 57).
239. Treba takodje podvui da moja prava nisu samo prekrena sa proceduralne
strane ve i sa substancijalnog aspekla zato sto je optunica (dokaz 40) puna
injeninih greaka koje nisam bio u mogunosti da ispravim. Naime, navedeno je da
sam ja organizovao zloinako udruzenje uz pomo visokopozicioniranih dravnih
funkcionera koji su bili odgovorni za rukovodjenje vercom i distribucijom cigareta u
Srbiji. Takodje je naznaeno, totalno pogreno i bez ikakvog dokaza, da sam se sreo
sa Mihaljem Kertesom, koji je tada bio na elu Dirckcije saveznih carina, koji je bio
povezan sa Popivodom (pripadnikom Drzavne bezbednosti) i Zaviiem (pripadnikom
Javne bezbednosti).
240. Mejutim, opte je poznato da sam tokom datog vremenskog perioda od 1995.
do 1996. godine bio povezan sa opozicionim politikim strankama dok je Mihalj
Kertes biojedan od najbliih saradnika Slobodana Miloevia.
241. Ukoliko je tano da je tokom tog perioda postojala paralelna mrea distiribucije
cigareta koja je bila na margini zvanine mree distribucije, takav posao nije mogao
da se obavlja bez odobrenja najviih sfera moi a ne uz pomo pojedinaca ili privatnih
kompanija.
1. S tim u vezi, vano je podsetiti da je tada Savezna Republika Jugoslavija bila
pod ekonomskim sankcijama nametnutim od strane Ujedinjenih Nacija i da je

Vlada Slobodana Miloevia nezvanino saradjivala sa ostalim drzavama u

regionu radi zaobilaenja sankcija i omoguavanja protoka robe.
243. U tom kontekstu jc bio organizovan verc od strane drave. Postignuti su
dogovori sa dravama koje su elele da saradjuju u toj paralelnoj trgovini i ti dogovori
su detaljno predvidjali dnevne kontigente robe, tip robe, odobrene izvoznike i
uvoznike itd.
244. Zahvaljujui toj paralelnoj aktivnosti, drava je mogla da stvori tajne rezerve
koje su koriene radi finansiranja tajnih operacija koje su bile smatrane u interesu
drave.
245. Apsolutno nije logino smatrati da sam ja stvorio vercersku organizaciju zato
to sam ja u to vreme bio vlasnik radnji u bescarinskoj zoni Bar, u Crnoj Goii, i na
graninom prelazu Djeneral Jankovi koje su bile odobrene od strane drave. Obrt
tih radnji je bio nekoliko miliona nemakih maraka i nije bilo apsolutno ikakvog
rezona da ja napustim tu vrstu distribucije cigareta.
246. Uvidom u optunicu otkrivamo da je Specijalni tuioc navodno otvorio istragu
po prijavi Ministarstva unutranjih poslova iz februara 2006. godine, koja se sama
bazirala na izvetaju uradjenom od strane Ministra Duana Mihajlovia. Mcdjutim,
kako je spomenuto (videti taku E.), taj izvetaj nema nikakav autoritet jer je
napravljen na totalno nezakonit nain sa jedinim ciljem da poslui za moju ucenu.
247. Postupak koji je pokrenut protiv mene od strane Specijalnog tuioca je
omoguio beogradskoj policiji, koja je pod komandom Ministra unutranjih poslova,
da izda nalog za moje hapenje 8. juna 2007. godine zbog prevare.
H.

Dijabolizacija medijske kampanje

248. Tokom 2009. godine. zloinako udruenje je pokrenulo novu medijsku

kampanju protiv mene, koja je bila jo eca nego prethodna
249. Ona je imala za cilj da popuni rupe nedoreenog krivinog postupka u okviru
kog tuilatvo apsolutno nije imalo ozbiljne dokaze protiv mene. To se kosilo sa
ciljem zloinakog udruenja koji je bio da se sprei moj povratak u Srbiju i da mi se
oduzme sva imovina pomou ilegalnih radnji.
250. Alarm je dat kada sam dao intervju hrvatskim novinama Jutarnji List 12. maja
2009. godine i koji je bio objavljen na sajtu lista Borba na francuskom i na
engleskom jeziku (dokazi 41 i 42). Naime. tokom intervjua, ja sam citirao neke od
lanova zloinakog udruenja koji su godinama radili protiv mene.
251. Strahujui da javno ne objavim sve kompromitujue informacije koje posedujem
u vezi sa ilegalnim aktivnostima zloinakog udruenja. ovo potonje je odluilo da
reaguje.
252. Zloinako udmeitje poseduje iroku mreu poto medju svoje lanove ubraja
Aleksandra Tijania, direktora Radio Televizije Srbija (RTS), koji je ne samo povezan
sa Vojislavom Kotunicom ve i sa Miroslavom Mikoviem. Milanom Bekom i sa

cmogorskim politiarem Nebojom Medojeviem. koga iuiasiraju Miroslav Mikovi

i Milan Beko, kao i sa Ratkom Kneeviem.
253. Zahvaljujui jednoj takvoj mrei, Ivo Pukani je mogao da realizuje emisiju koja
je bi!a prikazana na RTS-u, koji je srpska nacionalna televizija, u kojoj je on optuio
Zorana Djindjia da je kriminalac i u kojoj je izneo niz neosnovanih tvrdnji na raun
Srbije i Srba uopte.
254. Od druge polovine 2009. godine, pokrenuta je dakle nova medijska kampanja
protiv mene. Treba podvui da ta vrsta kampanje nikada nije vodjena ni protiv koje
druge osobe u Srbiji i da sam ja bio izabran kao meta zloinakog udruenja.
255. Ovog puta, kampanja je pokrenuta u vise zemalja istovremeno:
U Hrvatskoj putem Nacionala;
U Crnoj Gori putem Vijesti, iji je glavni urednik Ljubisa Mitrovi,
i
putem Dana, iji je v.d.
urednika Mladen Milutinovi;
U Srbiji putem Blica. koji je list sa najveim tiraom u Srbiji i iji je urednik
Veselin Simonovi.
256. Zloinako udnienje se tada ponovo posluilo Ratkom Kneeviem, ohrabreno
injenicom da je potonji u prolosti ve nekanjeno propagirao brojne lane injenice.
257. Ratko Kneevije ponovo poeo da me optuuje za verc cigaretama da bi
potom intenzivirao svoje napade optuujui me da sam odgovoran za itavu niz
ubistava koja su poinjena u Srbiji i okolini tokom prethodnih godina.
258. Ratko Kneevi je ak otiao tako daleko da me je opruio da sam naruio
ubistvo Ive Pukania. vlasnika Nacionala.
259. Tu informaciju je preneo i Blic poto je njegov glavni urednik, Veselin
Simonovi, pristupio zloinakom udruenju.
260. Na taj nain, tokom vie meseci. ja sam konstantno bio na naslovnoj strani
Blica i ostalih vanijih listova koji su tvrdili, esto sa velikim brojem totalno
neutemeljenih detalja, da sam ja naruilac ubistva Ive Pukania.
261. Medjutim, ne postoji ni jedan dokaz da sam povezan sa tim ubistvom a pritom
nisam nikada bio predmet nijedne istrage s tim u vezi, ni u Srbiji ni u Hrvatskoj.
262. Zloinako udruenje se nije na tome zaustavilo ve je poelo da me povezuje sa
svakom kriminalnom aktivnou koja se pojavljivala na naslovnim stranama.
263. Tako je Blic tvrdio da sam ja odgovoran za pretnje Predsedniku Borisu Tadiu
kao i za pretnje smru upuene Ministarki pravde Sneani Malovi. Moje ime je zatim
povezivano sa vercom kokaina iz June Amerike.

264. Sve je bilo organizovano tako da ja budem predstavljen kao notorni kriminalac i
osoba van zakona. Putem diskreditacije, zloinako udruenje je nastojalo da utie na
postupak u toku pravei mi tako negativan imid da bilo koja presuda osim osudjujue
ne bude mogua.
265. Ponavljam, novac je bio glavna motivacija, poto su moji protivnici gledali na
sve naine da se domognu moje imovine u Srbiji.
266. Ti manevri su urodili rezultatom poto mi je oduzeta kompanija Futura Plus.
To preduzee, koje upoljava 3500 radnika, koje vredi EUR 200,000,000 i iji su
najvei potraioci kompanije koje mi pripadaju, je stavijeno pod prinudnu upravu pod
dravnom kontrolom.
267. Na taj nain. drava je takodje zaplenila teren za izgradnju koji pripada toj
kompaniji. To zemljiste se nalazi na stratekom poloaju poto je blizu aerodroma i
njegova vrednost je najmanje EUR 150,000,000.
268. Takodje je preduzeta zaplena nekretnina koje posedujem u Srbiji. ija vrednost
je procenjena na preko EUR 30,000,000, kao i mojih nekretnina u Crnoj Gori ija je
vrednost oko EUR 15,000,000.
269. Ove mere zaplene su donete potpuno proizvoljno i neproporcionalno s obzirom
da teta koju drava navodi protiv mene iznosi EUR 2,000,000. odnosno iznos koji je
viestruko manji od vrednosti zaplenjenje imovine.
270. Evidentno je da moja prava nimalo nisu potovana tokom tog postupka i da je
sud bio izloen takvom pritisku da nije imao drugog izbora ve da me osudi.
271. Jo gore od toga je da ne samo to sam uvuen u proceduru koja ne potuje ui
osnovne pravne postulate, to sam izloen raznim oblicima ucene, to mi je
onemogueno poslovanje i da raspolaem sopstvenom imovinom ve mi je povrh
svega ugroen ivot.
272. Metoda kojom se koriste moji protivntci je naime ve bila koriena u prolosti
prilikom ubistva Predsednika Vlade Zorana Djindjia.
273. Koricenjem te metode se osoba diskredituje i predstavlja kao notorni
kriminalac. Kasnije fiziko uklanjanje se moe zatim predstaviti kao obraun
kriminalnog miljea.
274. Korienje pravih kriminalaca za vrenje rakvih prljavih rabota je esta praksa
srpskih obavetajnih slubi i to ve dugi niz godina. Na taj nain su bili likvidirani
brojni politiki disidenti tokom devedesetili godina. Od tog perioda, mete su bili
poslovni ljudi koji nisu prihvatalida se povinuju ucenama i korupciji ili koji nisu
prihvatali da se uputaju u ilegalne radnje.
275. Ja se ubrajam u takve osobe i kao takav imam razloga da se oseam ugroenim.

276. Medijska kampanja koja je vodjena protiv mene nije prestajala da se intenzivira
tokom 2009. godine a od 22. jula 2009. godine praktino da ne prodje dan a da nisam
predmet nove publikacije pune lai.
277. Blic se posebno obruavao na mene stavljajui me na naslovne strane u vie
navrata:
- 23. jula 2009. godine: Kneevi povezao Caneta sa devet ubistava (dokaz 43);
- 25. jula 2009. godine: Djukanovi i Cane i u vajcarskoj opunici (dokaz 44};
- 27. jula 2009. godine: Stanii i Cane otetili Srbiju za EUR 300.000.000 (dokaz
45);
- 12. avgusta 2009. godine: Cane i Djukanovi eliminisali svoje protivnike (dokaz
46).
278. Brojni lanci, isto tako klevetnike prirode, su objavljivani i u drugimlistovima,
posebno u Vijestima i Danu.
279. Te klevete su dobile na zamahu u toku sledeih meseci. 24. oktobra 2009.
godine, reportaa u trajanju od deset minuta je bila emitovana tokom drugog dnevnika
Radio-televizije Srbije, tokom reportae je ponovljeno da sam odgovoran za ubistvo
Ive Pukania (dokaz 47). Nakon toga je usledila serija lanaka koji su sadrzali lai i
koji su bili objavljivani u najveim listovima od oktobra do novembra 2009. godine
(dokaz 1 do 8} dok su napadi nastavljeni istom estinom od poetka sudjenja
optuenima za ubistvo Ive Pukania u febmaru 2010. godine (dokazi 9 do l8 i 56).
280. Rezimirano, iznoene se sledee lane optube:

ja sam naruioc ne manje od devet ubistava;

ja sam ef duvanskog karteia;

taj kartel ima vojno krilo i grupu istreniranih ljudi koji su spremni da ubiju za malo
novca;

umean sam u operacije pranja novca koji je zaradjcn vercom droge;

optuen sam u okviru krivinog postupka koji se vodi protiv mene u Svajcarskoj;

otetio sam Srbiju za EUR 300,000,000 tako to sam sebi prigrabio dravnu
imovinu;

grupa ljudi se sastaje kod mene i odluuje o ivotu i smrti drugih

ja stojim iza pretnji koje su poslate Predsedniku Borisu Tadiu.

281. Putem te izuzetno estoke kampanje, ja sam predstavljen kao najvei kriminalac
na Balkanu milionima italaca i gledalaca koji ne mogu a da ne budu ubedjeni u

istinitost takvih identinih informacija koje prenose nacionalna teievizija i najvei

listovi. dok sam ja u potpunoj nemogunosti da pokaem istinu.
282. Treba podvui da najesi napadi dolaze od strane Ratka Rneevia koji je lino
bio doveden u vezu sa vercom i koji je daleko od toga da je vredan poverenja (dokaz
48 do 52).
283. to se moje situacije tie, nisam osudjivan (dokazi 53 i 54) a lai koje su
iskazane na moj raun su posebno ozbiljne s obzirom da nikada nisam bio osudjivan
ni u jednoj zemlji u kojoj sam iveo, ak ni za lake prekraje, a radi se o ozbiljnim
zemljama kao to su vajcarska, Francuska ili panija.
284. Nema nikakve sumnje da su sva spomenuta krivina dela bila mogua samo zato
to su vinovnici zloupotrebili svojc funkcije i poloaje koje su uivali u drutvu, to
zahteva kaznu za primer.
Izvor:
Sajt Stanka Subotia:
http://www.stanko-subotic.com/rs/plainte.php
Sajt je trojezian (francuski, engleski i srpski), ali je sva dokumentacija u njemu,
ukljuiv i onu koja je izvorno na srpskom jeziku, data uglavnom u francuskom
prevodu.
Pavluko Imirovi: Suboti uopte ne spori da je za raun DB-a (Jovice Staniia) i
njihove fiktivne firme posredovao kod Vanje Bokana oko verca cigareta iz
Makedonije kao garant da e DB platiti Bokanu za robu. To je i potvreno jednom
pravosnanom sudskom presudom, pri emu se sud nije drznuo da krene u ispitivanje
vlasnitva i poslovanja te DB firme.
Nadam se da e biti mogunosti da se objavi knjiga Pavela Hlebnikova na srpskom
jeziku. Vanredno znaajna knjiga o zaista najveoj pljaki u ljudskoj istoriji.
Da, to je zaista sjajna i veoma znaajna knjiga, a ruski (sovjetski) obrazac
privatizacije je itekako merodavan i za sve druge u svim tranzicionim dravama.
Nesreni Hlebnikov ju je platio glavom. Paradoksalna je ironija istorije i sudbine da je
potomak bele emigracije tako hrabro ustao u odbranu nacionalne imovine od
monstruoznog pljakakog privatizatorskog grabea mafiozirane komunistike
totalitarne birokratije.
Odavno se nakanjujem da je prevedem i izdam, ali pomalo zazirem (verovatno
nepotrebno) od toga to je izdava i vlasnik autorskog prava Forbes i mogao bi da
zaceni neku morsku cenu za autorsko pravo. Da je Hlebnikov ostao iv on bi to
sigurno dao ili besplatno ili za simbolinu nadoknadu. Mada, o autorskom pravu za
rusko izdanje te knjigu oigledno niko ne vodi nikakvog rauna i to izdanje se u
elektronskoj formi masovno distribuira po internetu. Skoro da nema ruske biblioteke
besplatnih e-knjiga koje je nema.

LAV TROCKI I ODBRANA SSSR-a

(Povodom 70-te godinjice ubistva Trockog)[1]
Odbrana SSSR-a za Trockog je od prvog dana nakon Oktobarske revolucije pa sve do
njegove smrti istorijski imperativ klasne borbe svetskog proletarijata. Jednako kao i
odbrana svih socijalnih i politikih tekovina svetskog proletarijata i odbrana
oslobodilakih antiimperijalistikih pokreta porobljenih zemalja.
Za ruske marksiste, Oktobarska revolucija uvek je bila deo svetske proleterske
revolucije i njen razvoj i sudbinu smatrali su u potpunosti zavisnom od razvoja i
sudbina svetske revolucije i tumaili su ih iskljuivo u kontekstu svetske klasne borbe.
O socijalizmu u jednoj zasebnoj zemlji i miroljubivoj koegzistenciji formulama
kontrarevolucionarnog pakta staljinistike birokratije sa svetskom imperijalistikom
buroazijom u boljevikoj partiji nije bilo, niti je i moglo biti, ni rei pre 1926.
godine, odnosno pre politike ofanzive staljinistike termidorske reakcije u izolovanoj
i graanskim ratom iznurenoj radnikoj dravi.
Za boljevike isto tako nije bilo nikakve sumnje da su oni pobedili u ratu protiv
unutranje buroaske kontrarevolucije i protiv vojne intervencije 14 buroaskih
drava ne samo snagama radnike i seljake Crvene armije, nego pre svega snagom
revolucionarne mobilizacije evropskog i svetskog proletarijata, proleterske
revolucionarne mobilizacije koja je podsekla krila inostranoj vojnoj intervenciji provi
Sovjetskog Saveza. Lav Trocki je i u tom ratu bio glavni organizator, strateg i idejni
inspirator Crvene armije, a u isto vreme i neumorni graditelj Komunistike
internacionale svetske partije socijalistike revolucije. Odmah posle graanskog rata
on je, uz bolesnog Lenjina, glavni voa odlune borbe protiv prvih birokratskih
deformacija mlade sovjetske drave i Komunistike partije.
Do 1933. godine, strategije leve opozicije, frakcije boljevika-leninjista, uprkos svim
represijama i progonima kojima je bila izloena od strane staljinistike termidorske
reakcije, bila je strategija lojalne opozicije unutar sovjetske drave i partije, opozicije
usmerene na pridobijanje veine mirnim i legalnim sredstvima i reformistikim
metodima unutar boljevike partije i sovjetske drave pri narednoj revolucionarnoj
mobilizaciji i prvoj znaajnoj pobedi svetskog proletarijata, pre svega proletarijata
zapadne Evrope.
Staljinistiki termidor definitivno je preao Rubikon kontrarevolucije svojim
presudnim doprinosom pobedi faizma u Nemakoj i, u situaciji trijumfa svetske
reakcije, krupnim koracima je zagrabio ka 18. brimeru Josifa Dugavilija ka
uspostavljanju neprirodnog i nevienog u ljudskoj istoriji totalitarnog
bonapartistikog reima koji najsurovijim terorom brani svoj totalni politiki monopol
unutar sovjetske drave i meunarodnog radnikog pokreta.
No, glavna protivrenost na ijoj nestabilnoj i promenljivoj ravnotei opstaje taj novi
birokratski totalitarni reim ipak nije unutranja protivrenost radnike drave nego je
protivrenost izmeu svetskog proletarijata i svetskog imperijalizma svetske
proleterske revolucije i svetske imperijalistike kontrarevolucije. Svet je u epohi
imperijalizma postao isuvie globalizovan (kako bi se to danas reklo) da bi dozvolio
ikakve prevashodno autonomne socijalne, ekonomske i politike razvoje ijednog

naroda, razvoje koji nisu pre svega determinisani optim kontekstom svetskih
socijalnih, ekonomskih i politikih borbi. Staljinistika birokratija se uzdigla i
konstituisala kao autonomna politika snaga u sasvim izuzetnoj istorijskoj situaciji
situaciji u kojoj ni svetski proletarijat ni svetska buroazija nisu bili sposobni da svoj
sukob dovedu do kraja i konanog razreenja svojom pobedom. Svetska kriza
imperijalizma i kriza revolucionarnog vostva svetskog proletarijata omoguile su
sitnoburoaskoj birokratiji da decenijama igra autonomnu politiku ulogu i nametne
se kao partner imperijalizmu u okviru svetske kontrarevolucionarne alijanse.
Na taj kvalitativni skok u razvoju svetske reakcije 1933. godine, a s njim i u evoluciji
staljinizma kao birokratske termidorske reakcije u mladoj radnikoj dravi, Trocki i
leva opozicija odgovaraju tako to ine naredni korak u svojoj socijalnoj i politikoj
dijagnozi i prognozi dalje borbe za Sovjetski savez i protiv staljinizma. Stadij
birokratske deformacije bespovratno je preao u birokratsku degeneraciju
() i parazitska birokratska izraslina na telu radnike drave vie se ne
moe leiti terapijom mirnih reformi, nego se mora odstraniti hirurkim rezom
radnike politike revolucije. Celokupan kasniji istorijski razvoj do dananjih dana
u potpunosti potvruje validnost Trockijeve socijalne dijagnoze i politike
prognoze za SSSR:
Sovjetski Savez izaao je iz Oktobarske revolucije kao radnika drava.
Podravljenje sredstava za proizvodnju, nuan uslov za socijalistiki razvitak,
otvorilo je mogunosti brzog rasta proizvodnih snaga. Ali, aparat radnike drave je
u meuvremenu pretrpio potpunu degeneraciju, preobrazivi se iz orua radnike
klase u orue birokratskog nasilja nad radnikom klasom, i to dalje to vie u
orue sabotae privrede. Birokratizacija zaostale i izolovane radnike drave i
pretvaranje birokratije u svemonu privilegovanu kastu pokazuje se kao
najubedljivije ne samo teorijsko nego i praktino opovrgavanje teorije socijalizma
u jednoj zemlji.
Na taj nain, reim SSSR-a sadri u sebi estoke i pretee protivrenosti. Ali, on je i
dalje reim degenerisane radnike drave. To je socijalna dijagnoza.
Politika prognoza ima alternativan karakter: ili e birokratija sve vie postajui
organ svetske buroazije u radnikoj dravi sruiti nove forme svojine i odbaciti
zemlju ka kapitalizmu, ili e radnika klasa sruiti birokratiju i otvoriti put ka
socijalizmu.
Hirurki rez politike revolucije ima za cilj odstranjenje parazitske birokratske
izrasline i odbranu i ouvanje tela radnike drave povratak na vlast politiki
ekspropriisane radnike klase, obnovu demokratije radnikih sovjeta (savjeta) na svim
nivoima i odbranu njenih revolucionarnih socijalnih i ekonomskih tekovina: drutvene
svojine, planske privrede usmerene na zadovoljenje ljudskih potreba a ne na
proizvodnju profita, pune zaposlenosti, prava na besplatno kolovanje itd
Marksizam jasno razlikuje izmeu istorijski sluajnog degenerisanog politikog
reima birokratije i socijalnih i proizvodnih odnosa kojima je taj reim, sticajem
izuzetnih istorijskih okolnosti, uspeo da nametne svoju totalitarnu uzurpatorsku vlast.
Zbog toga on bezuslovno brani te socijalne i proizvodne odnose od svake unutranje i
spoljanje pretnje. Zbog toga je odbrana SSSR konstanta u politikoj borbi Lava
Trockog i etvrte internacionale.

U Programu prelaska (1938), Lav Trocki tu konstantu revolucionarne proleterske

strategije formulie na sledei nain:
Istrebljenje starog boljevikog pokolenja i revolucionarnih predstavnika srednjeg i
mlaeg pokoljenja jo vie je naruilo politiku ravno teu u korist desnog
buroaskog krila, u korist birokratije i njenih saveznika u zemlji. Odatle, tj. s desna, u
najbliem perioddu moe se oekivati sve odluniji pokuaji perestrojke socijalnog
reima SSSR-a i njegovog pribliavanja zapadnoj civilizaciji, pre svega u njenom
faistikom obliku.
Ta perspektiva daje veoma konkretne dimenzije pitanju o odbrani SSSR-a. Ako
sutra buroasko-faistika frakcija nazovimo je frakcija Butenko krene u
osvajkanje vlasti, onda e frakcija Rajs neizbeno zauzeti svoje mesto sa druge
strane barikade. Naavi se u poloaju privremenog saveznika Staljina, ta frakcija e,
naravno, braniti ne Staljinovu bonapartistiku kliku, nego socijalnu osnovu SSSR
svojinu koja je preoteta od kapitalista i podravljena. Ako frakcija Butenko ue u
vojni savez sa Hitlerom, onda e frakcija Rajs tititi Sovjetski savez od vojne
intervencije i na unutranjoj i na svetskoj areni. Svako drugaije ponaanje bilo bi
izdaja.
Ako je, na taj nain, nemogue unapred odricati mogunost u strogo definisanim
sluajevima jedinstvenog fronta sa termidorskim delom birokratije protiv
otvorene ofanzive kapitalistike kontrarevolucije, to glavni zadatak ipak ostaje
ruenje same termidorske birokratije. Svaki novi dan njene vlasti razlae i slabi
socijalistike elemente privrede i poveava anse kapitalistike restauracije. U tom
smeru deluje i Kominterna, Staljinova agentura i sauesnik u guenju panske
revolucije i u demoralizaciji meunarodnog proletarijata.
Isti stav bezuslovne zatite etvrta internacionala razvija i prema birokratskim
radnikim dravama izgraenim na svetskom talasu revolucionarne mobilizacije
proletarijata i naroda pri kraju i posle drugog svetskog rata. Iako su od samog svog
nastanka pod kontrolom staljinistike birokratije i njenih satelita, etvrta
Internacionala i te drave posmatra kao revolucionarne tekovine svetskog proletarijata
a ne kao nekakvu puku ekstenziju staljinizma i ratni plen Staljinove totalitarne
imperije i uzima ih u zatitu protiv spoljanjih imperijalistikih pretnji i protiv
unutranjih kontrarevolucionarnih snaga i tendencija. U nekim zemljama te drave
izgraene su u autonomnim revolucionarnim pokretima roenim u borbi za
nacionalno osloboenje protiv okupacionih reima, borbi koju su kontrolisale
staljinizovane nacionalne sekcije Kominterne. To je bio sluaj u Kini, Jugoslaviji,
Vijetnamu i Albaniji.
Socijalna i politika priroda reformistike i staljinistike radnike birokratije i njihova
uloga u radnikom pokretu u sutini je sitnoburoaska - intermedijarna
(posrednika). Njena socijalna pozicija izmeu dve osnovne klase izlae je pritiscima
obeju i intermedijarne klase se ranije ili kasnije raspadaju pod tim pritiscima. U
jednom periodu ravnotee ona uspeva da i jednom i drugom od osnovnih klasnih
tabora obezbedi neki njihov vitalni interes proletarijatu da garantuje svoju zatitu
njegovih revolucionarnih socijalnih tekovina protiv imperijalistike kontrarevolucije,
a kontrarevoluciji da garantuje izolaciju i lokalizaciju revolucije u okvirima
socijalizma u jednoj zemlji i miroljubive koegzistencije. Takva njena, u biti

reakcionarno centristika, politika mogua je samo u situaciji ravnotee i uzajamne

blokade osnovnih socijalnih snaga i zbog toga se sva strategija i svi napori birokratije
koncentriu na odravanje i produavanje takvog reakcionarnog status quo-a. Metod
njenog odravanja te ravnotee i uzajamne blokade snaga svetske revolucije i
kontrarevolucije svodi se na politiku dezorijentaciju i eksproprijaciju proletarijata
na njegovo obezglavljivanje istrebljenje njegovih revolucionarnih kadrova i
revolucionarnog vostva. Ona pri tome ne preza ni od najcrnjeg faisoidnog
preventivnog terora protiv revolucionarnog proletarijata. Njen jedini princip i najvia
vrednost je politika vlast po svaku cenu i za taj cilj je spremna na svaki politiki
savez. U situacijama izuzetnog zaotravanja klasne borbe, ona ini znaajne
revolucionarne ustupke mobilisanim eksploatisanim masama da bi zadrala svoju
vlast i svoju politiku kontrolu nad njima. Primeri Kine, Jugoslavije, Albanije,
Vijetnama, Kube, nedvosmisleno potvruju Trockijevu hipotezu da birokratija i sitna
buroazija u izuzetnim istorijskim okolnostima mogu na putu raskida sa
imperijalizmom biti prinuene da idu dalje nego to to ele:
Meutim, ne moe se unapred odricati mogunost da, pod uticajem potpuno
izuzetnog sticaja okolnosti (rata, poraza, finansijskog sloma, masovnog
revolucionarnog uspona i sl), sitno buroaske partije ukljuiv i staljiniste, budu
prinuene da na putu raskida sa buroazijom odu dalje nego to bi to one htele.
Upravo takav izuzetan sticaj okolnosti doveo je do pobeda revolucije u Kini,
Jugoslaviji, Vijetnamu, Albaniji i Kubi. Pod pritiskom mobilisanih milionskih masa
radnika i seljaka staljinistike partije bile su revolucijom prinuene na prilagoavanje
radi opstanka da uzmu vlast i zadre kontrolu nad novim radnikim dravama koje
od poetka nastaju kao birokratske radnike drave po uzoru na degenerisanu
sovjetsku radniku dravu.
Politiki uticaj i snaga staljinizma poivali su na zloupotrebi oduevljenja masa za
socijalistiku revoluciju i njene tekovine. Svaka pobeda Crvene armije izazivala je
revolucionarnu mobilizaciju masa koje su od tih pobeda oekivale ispunjenje svojih
snova i aspiracija. To je cena koju je staljinizam morao plaati za svoju politiku
uzurpaciju i svoje prevarantske maskarade mase su doslovno shvatale njegova
obeanja i laale su se same njihovih ostvarenja sopstvenim sredstvima i metodima
(primeri iz istone Nemake), a buroazije tih zemalja bile su isuvie nitavne, isuvie
slabe i kompromitovane saradnjom sa faizmom, da bi mogle, ak i uz pomo
amerikog imperijalizma, biti ikakav solidan saveznik i oslonac staljinizmu u guenju
revolucionarnih mobilizacija masa u tim zemljama. Slom tih nacionalnih buroazija i
raspad njenih dravnih aparata doveli su do politikog vakuuma (?) koji je mogao biti
ispunjen ili revolucionarnim organima radnike vlasti ili nametanjem vlasti
staljinistikog aparata i njegovo preuzimanje odgovornosti za izolovanje, lokalizaciju
i guenje revolucionarne mobilizacije masa.Tako su nastale nove birokratske radnike
radnike drave u zemljama istone Evrope (Bugarska, Rumunija, Maarska,
ehoslovaka, Poljska, Istona Nemaka.)
Staljinizam je dobio mandat imperijalizma da proiri svoju vlast na te zemlje i svojim
sredstvima i metodima sprei proletersku revoluciju u njima podela zadataka i
odgovornosti u borbi protiv svetske revolucije i za odbranu kontrarevolucionarnog
status quo-a jeste pravi smisao Teherana, Jalte i Potsdama. Zauzvrat, staljinizam

uspeno sabotira i izdaje revoluciju u Grkoj, Italiji i Francuskoj i omoguava obnovu

buroaskih drava u njima
Kakvi god da su bili neposredni Staljinovi motivi i apetiti u pogledu Istone Evrope,
proirenje tekovina oktobarske revolucije i uspostavljanje novih birokratskih
radnikih drava pod kontrolom staljinizma ne bi bili mogui bez monog talasa
revolucionarne mobilizacije evropske i svetske radnike klase krajem i posle Drugog
svetskog rata. Nove birokratske radnike drave tekovina su proleterske revolucije
jednako kao i degenerisana sovjetska drava pod vlau bonapartistike parazitske
birokratije.
U svim tim dravama, staljinizam je imao jednu prelaznu eksperimentalnu fazu fazu
narodnih demokratija u kojoj je pokuao da pod svojom vlau uspostavi poredak
mirne klasne koegzistencije proletarijata i buroazije unutar jedinstvene meovite
drave i ekonomije. Taj eksperiment ga dovodi do prve posleratne krize i poetka
raspada, do sukoba sa jugoslovenskom revolucijom i surovih istki u aparatima svih
komunistikih partija u novim birokratskim dravama, ali i do odustajanja od
eksperimenta unutranje klasne koegzistencije i meovite ekonomije i prinuuje
ga da ekspropriie buroaziju i podravi sredstva za proizvodnju.
Staljinistika posleratna sabotaa i guenje proleterske revolucije u zemljama zapadne
Evrope (pre svega u Italiji i Francuskoj) nisu dovele ni do kakve pobede i razmaha
kontrarevolucionarne reakcije. Uprkos sitnoburoaskim birokratskim aparatima, taj
revolucionarni uspon doveo je do osvajanja znaajnih socijalnih i politikih tekovina
u uslovima obnove kapitalizma i buroaske drave u tim zemljama pod egidom
amerikog kapitalizma, jaanja tradicionalnih masovnih organizacija radnike klase,
sindikata, socijaldemokratskih i staljinistikih partija, do osvajanja tzv. socijalne
drave. Jaanje masovnih nacionalno-oslobodilakih u imperijalistikim kolonijama
takoe je tekovina tog revolucionarnog uspona tokom i posle drugog svetskog rata, a
politika dominacija sitnoburoaskih vostava u tim nacionalnim revolucijama
direktan je rezultat kontrarevolucionarne politike staljinistikog internacionalnog
aparata. Revolucionarni proletarijat smatra svojom tekovinom i te nacionalne
revolucije i brani ih od svih pretnji imperijalizma, uprkos njihovim reakcionarnim
sitnoburoaskim vostvima.
Klasna borba proletarijata i buroazije ne moe se zaustaviti nikakvom
sitnoburoaskom politikom klasne saradnje i pomirenja i ona stalno iznova
ugroava reakcionarni status quo uspostavljen nakon drugog svetskog rata. Borba
svetske buroazije i svetskog proletarijata nemilosrdno mrvi sve intermedijarne
socijalne i politike snage situirane izmeu tih osnovnih drutvenih klasa modernog
drutva. Kao i sve druge sitnoburoaske snage, sitnoburoaski staljinistiki
internacionalni aparat i njegovi derivati izloeni su stalnom dvostrukom pritisku
pritisku proletarijata, sa jedne, i pritisku imperijalizma sa druge strane na koji
odgovara sve veim ustupcima imperijalizmu i sve veim oslanjanjem na
imperijalizam, sve veom ekonomskom i politikom zavisnou od imperijalizma.
Taj razvoj svetske klasne borbe za 45 godina posle drugog svetskog rata doveo je do
eksplozije staljinistike birokratije, njenog internacionalnog aparata i njenih derivata
po nacionalnim i svim drugim avovima pred neposrednom pretnjom politike
revolucije. Vrhovi birokratskih aparata odriu se svoje dotadanje relativne politike

autonomije i pod neposrednom komandom imperijalizma razvijaju strategiju

privatizacijske tranzicije u formi demokratskih kontrarevolucija u birokratskim
radnikim dravama.
Glavno politiko sredstvo demokratske privatizacijske tranzicije bilo je raspirivanje
svih moguih ovinizama i njihovo korienje za izazivanje etnikih sukoba i
ratova. Eksperimentalni poligon za razvijanje te tranzicione strategije, po reima
Rolana Dime iz 1991. godine, bila je Jugoslavija u kojoj je razvoj ka generalnom
trajku i politikoj revoluciji zaustavljen ratom velikih sila i nacionalnih
birokratskih nomenklatura protiv svih naroda Jugoslavije i razbijanjem federalne
drave na marionetske nacionalne bantustane . Isto tako su to bile i Baltike
republike i Kavkaz. Ta pretnja ratom iskoriena je za razbijanje SSSR-a u decembru
1991. godine puistikom odlukom Jeljcina, Kume i ukevia protivno jasno
izraenoj volji sovjetskih naroda za ouvanje sovjetske federacije na martovskom
referendumu iste godine.
Staljinizam se raspao i kao internacionalni birokratski aparat pod kontrolom Kremlja i
kao monolitni dravni aparat u SSSR-u i ostalim bivim radnikim dravama, ali
njegove socijalne i politike nacionalne komponente nisu isezle sa politike scene,
nego su se transformisale u mnotvo sitnoburoaskih demokratskih tranzicionih
klanova (partija) okupljenih oko obnovljenih represivnih aparata politikih policija
koje su bile kima totalitarnih birokratskih reima i koje su prele u direktnu
demokratsko-tranzicionu slubu imperijalistikih tajnih slubi. Njihova plata za tu
slubu je pravo da pljakaju nacionalna bogatstva privatizujui ih. Kada jedna
garnitura na vlasti iscrpi svoje mogunosti privatizacije i ustukne pred otporom
radnikih i narodnih masa, ona biva zamenjena drugom mehanizmom obojenih
revolucija.
Tranziciono odbacivanje ka kapitalizmu donelo je radnikoj klasi tih zemalja
stradanja i gubitke koji svojim uasima ne zaostaju iza onih koje joj je svojevremeno
bio naneo drugi svetski rat. Ti udari po radnikoj klasi i njenim tekovinama samo su
zaotrili i ubrzali ofanzivu imperijalizma protiv tekovina radnika i naroda na celoj
planeti u protekle dve decenije.
Dvadeset godina restauratorske kapitalistike tranzicije pokazale su da nacionalne
birokratije nisu sposobne da se transformiu u nove nacionalne buroazije i izgrade
nove nacionalne buroaske drave. Senilnom imperijalizmu planeta zemlja je isuvie
tesna da bi bio u stanju da dozvoli izgradnju novih nacionalnih kapitalizama na njoj.
Njegov cilj je totalno unitenje radnikih drava i svih radnikih tekovina i njihovo
pretvaranje u svoje nove porobljene kolonije pod upravom kompradorskih lokalnih
birokratskih mafija u okviru novog svetskog poretka svetskog protektorata USA
imperijalizma.
Zahvaljujui masovnom otporu radnike klase bivih birokratskih radnikih drava,
imperijalizmu i obnovljenim tranzicionim kompradorskim dravnim aparatima pod
njegovom kontrolom nije uspelo da ostvare taj cilj. Zbog tog masovnog radnikog
otpora, mnotvo kljunih ekonomskih sektora u tim dravama jo nisu privatizovani i
tranzicija ne moe da bude. Dvadeset godina privatizacije nije bilo dovoljno za
okonanje kapitalistike tranzicione restauracije, a po svoj prilici za to nee biti
dovoljno ni 20 narednih godina uz pretpostavku ostalih nepromenjenih okolnosti.

Mada je jedan broj pripadnika birokratske frakcije iz aparata tajne policije ili
neposredne okoline tog aparata pljakakom i razornom privatizacijom prigrabio
ogromna bogatstva ogromna i po merilima zapadno-evropskog finansijskog kapitala
dananji vladajui sloj u tranzicionim dravama i dalje je samo kompradorska
sitnoburoaska mafija pod neposrednom kontrolom imperijalizma i izloena je i dalje
enormnim dvostrukim pritiscima pritisku imperijalizma kome se lakejski
podinjava i pritisku otpora radnikih masa zbog koga nije u stanju da dovri
tranziciju totalnom privatizacijom i razaranjem svih preostalih tekovina radnika i
naroda.
Otpor radnika i naroda tranzicionih zemalja sve odlunije se suprotstavlja privatizaciji
preostalih segmenata drutvene svojine i zahteva renacionalizaciju privatizovanih
proizvodnih kapaciteta, zahteva obnovu svih svojih unitenih tekovina i prava
osvojenih Oktobarskom revolucijom i revolucijama koje su je nastavljale. Ishod ove
borbe bie odluen uspehom ili neuspehom borbe radnike klase za svoje politiko
samoopredeljenje borbe za obnovu i izgradnju nezavisnog radnikog pokreta,
nezavisnih sindikata i radnikih partija, borbe za izgradnju revolucionarne politike
avangarde IV Internacionale. Ta borba je u prvom redu borba za samoosloboenje
radnike klase od kontrole birokratskih aparata nastalih iz Druge i Tree
internacionale i svih formi i nijansi reakcionarnog ponekad takoe trockistikog[2]
centrizma.
etvrta internacionala se, rame uz rame sa radnicima bivih birokratskih radnikih
drava, bori za odbranu njihovih preostalih tekovina i za ponovno osvajanje i
izgradnju izgubljenih i unitenih u kapitalistikoj tranziciji za obnovu Sovjetskog
saveza i politikog sistema demokratije radnikih savjeta (sovjeta), za obnovu
Jugoslavije i balkansku socijalistiku federaciju, za politiku revoluciju u Kini, za
svetsku federaciju socijalistikih republika.
Pavluko Imirovi
[1] lanak je objavljen u tematskom broju asopisa La Verite (teorijski organ IV
Internacionale od dana njenog osnivanja 1938. godine) posveenom 70-toj godinjici
ubistva Trockog.
[2] Izraz takoe trockistiki ovde koristim u onom ironinom smislu u kome je
Lenjin oportunistike sitnoburoaske legalne marksiste podrugljivo nazivao takoe
marksistima oni su se, izmeu ostalog, pozivali i na Marksa, obilno i bezobzirno ga
falsifikujui, da bi prikrili svoju teorijsku i politiku jalovost i postigli politiki uticaj
na radniku klasu.
Borba protiv trockizma u KP Jugoslavije
Za srpsko izdanje ove knjige, predgovoru francuskog izdanja dodajemo nekoliko
narednih stranica posveenih Jugoslaviji i trockizmu u Jugoslaviji, stranica koje su
redigovane u saradnji sa Pavlukom Imiroviem, prevodiocem ovog srpskohrvatskog
izdanja, na osnovu informacija iz istorije KPJ koje je on prikupio.

Posle zabrane KPJ 1920 godina, direkcija KPJ je premetena uglavnom u Moskvu i
podinjena najpre zinovjevskom a potom staljinistikom glajhaltovanju kadrova i
politike linije sa jednom kratkom epizodom pod buharinovskim vostvom
Kominterne (oko estog kongresa Kominterne).
KPJ je osnovana 1919. godina kao najsnanija KP na Balkanu, a zabranjena je i
desetkovana policijskom represijom ve krajem 1920. godine nakon velikog uspeha
na izborima 1920. Uprkos tome, KPJ do 1928. godine odrava etiri svoja prva
kongresa, a onda u narednih 20. godina ne odrava nijedan. Peti kongres KPJ odran
je tek u leto 1948. godine. Taj period od 20 godina (1928-1948) je period rigidne
staljinizacije KPJ, staljinizacije koja kulminira sa likvidacijom CK Milana Gorkia
(Josip iinski) 1937. i imenovanjem Josipa Broza Tita za generalnog sekretara 1940.
godine (a ne 1937, kako se to tvrdi u slubenim legendama).
Frakcijske podele boljevike partije posle Lenjina zahvatale su uglavnom aparat KPJ
u Moskvi i nisu prenoene u partijsku organizaciju u zemlji. U KPJ se nikada nije
formalno konstituisala nikakva trockistika frakcija. Uprkos tome, teite politike
aktivnosti direkcije KPJ i njenih organa u periodu staljinizacije je upravo na borbi
protiv trockizma. Proleter, glavna publikacija CK KPJ od 1929. do 1942. skoro da
nema broja u kome se borbi protiv trockizma ne daje centralno mesto, a sadraj te
borbe uglavnom se prenosi iz Staljinovih moskovskih publikacija i po direktivama
staljiniziranog aparata Kominterne.
Dananjem, a i ondanjem, neobavetenom itaocu moe i mogla je izgledati udna i
potpuno proizvoljna ta furiozna hajka protiv trockizma u partiji u kojoj nikada nije
bilo nikakve konstituisane trockistike frakcije i u kojoj se nikada niko nije javno
deklarisao kao trockist. Staljinistika borba protiv trockizma zapravo je bila ravo
prikrivena borba protiv svakog pokuaja marksistike, revolucionarne artikulacije
klasne borbe proletarijata. A revolucionarna orijentacija u klasnoj borbi proletarijata
itekako je imala svoje realne i duboke, mone korene u marksistikim tradicijama KPJ
nasleenim od balkanskih radnikih partija, od kojih su dve (Srpska
socijaldemokratska partija i bugarski tenjaci levo krilo bugarske
Socijaldemokratske partije) pripadale onoj revolucionarnoj manjini u Drugoj
Internacionali koja je zajedno sa ruskim boljevicima i menjevicima glasala protiv
ratnih kredita u svojim nacionalnim parlamentima i koja je zajedno sa boljevicima
osnivala Komunistiku internacionalu paralelno sa osnivanjem KPJ.
Staljinistika borba protiv trockizma u Kominterni i KPj zapravo je bila formula i
kodno ime borbe kontrarevolucionarne parazitske staljinistike birokratije protiv
kontinuiteta tih revolucionarnih proleterskih tradicija, protiv tradicija marksizma i
boljevizma-lenjinizma, protiv klasne borbe koju je ta birokratija izdavala i guila
svojom politikom klasne saradnje izraene u formuli miroljubive koegzistencije i
socijalizma u jednoj zasebnoj zemlji. Te revolucionarne tradicije nisu bile
ukorenjene samo u organizacionom aparatu KPJ, nego i u njenom najirem lanstvu i
u balkanskim radnikim masama i ni najkrvavije Staljinove i Titove birokratske istke
ih nikada nisu u potpunosti iskorenile. Zahvaljujui upravo vitalnosti tih potiskivanih i
istrebljivanih tradicija, mobilisane radnike mase i lanstvo KPJ su u izuzetnim
istorijskim okolnostima Drugog svetskog rata mogli prinuditi svoje birokratizovano
vostvo da raskine sa buroaskom dravom i da stane na elo NOB-a i jugoslovenske
socijalistike revolucije i osvoji vlast u njima.

Razmere staljinistikih istki u KPJ zaista su bile monstruozne. Skoro sav stari
rukovodei kadar partije uniten je u Staljinovim konc-logorima i u kazamatima
Staljinove tajne policije, NKVD-a. Pobijeno je oko 1000 rukovodeih kadrova KPJ, a
od 7 generalnih sekretara KPJ, samo Tito i Tria Kaclerovi su umrli prirodnom smru
(Tria Kaclerovi samo zahvaljujui injenici da se ve 1928. godine demoralisan
povukao iz svake politike aktivnosti). Od ostalih petorice, samo je uru akovia
ubio otvoreni klasni neprijatelj policija kraljevine Jugoslavije dok su Filip
Filipovi, Sima Markovi, Jovan Malii i Milan Gorki (Josip iinski) pobijeni u
Sovjetskom savezu. Milan Gorki je streljan u Moskvi ve u junu 1937, ali je
Proleter tek u maju 1939. objavio saoptenje CK KPJ da je Gorki iskljuen iz
partije kao frakciona i tetoina. Njegov glavni politiki zloin bio je taj to je,
na osnovu neposrednih praktinih iskustava evropske klasne borbe, kritikovao
politiku narodnih frontova u paniji i Francuskoj 1936. Drugi Gorkiev zloin
bio je taj to je samog Josipa Broza Tita tretirao kao obinog smuenog
mediokritetskog aparatika Kominterne i NKVD-a. Svi jugoslovenski dobrovoljci u
Internacionalnim brigadama u panskom graanskom rat osim onih koji su bili
gangsterske ubice u slubi NKVD-a, Staljinove tajne policije sumnjieni su i
optuivani za trockizam i ne malo njih je, po Titovom nareenju, likvidirano u
partizanskim jedinicama tokom oslobodilakog rata 1941-1945 (ikica Jovanovipanac, Ivan Antonov-Srebrenjak, Ratko Pavlovi-iko, Marko Orekovi)
Njihov najvei zloin bilo je to to su se na konferenciji jugoslovenskih komunista,
dobrovoljaca u internacionalnim brigadama, u Barceloni 1938, jednoglasno izjasnili
protiv Titovog preuzimanja CK KPJ i za to kandidovali Blagoja Parovia koga je
ubrzo potom u paniji likvidirao Vlajko Begovi, jedan od NKVD egzekutora.
Prvi javni glas iz redova staljiniziranog vostva KPJ, glas koji je progovorio o
masovnom staljinistikom teroru protiv svih, pa i jugoslovenskih, komunista bila je
knjiga ivojina Pavlovia, lana Gorkievog CK KPJ iz 1937. godine. Beei od
staljinistike represije, ivojin Pavlovi je krajem 1940. godine u Beogradu objavio
knjigu Bilans sovjetskog termidora. Zahvaljujui ugovoru o saradnji izmeu
Staljinove vlade i vlade kraljevine Jugoslavije i sveeg diplomatskog priznavanja
SSSR od strane Kraljevine Jugoslavije (nakon Hitlerove okupacije Francuske i
njegovog konanog osvajanja zapadne Evrope), aparat KPJ je uspeo da od vlade
Cvetkovi-Maek izdejstvuje zabranu te Pavlovieve knjige i najvei deo njenog
tiraa zaplenila je policija ve u tampariji, a potom i unitila, ali je knjiga ipak
preivela i doekala i nova izdanja 1989. i kasnijih godina. ezdesetih godina, kopije
te Pavlovieve knjige masovno su cirkulisale u redovima opozicione komunistike
omladine u Jugoslaviji. U predgovoru te svoje knjige ivojin Pavlovi kae:

Jo od prvih procesa i streljanja u Moskvi, mnogima od nas bilo je jasno da je tamo

poeo konani obraun izmeu staljinske birokratije sa jedne, i starih boljevikih
kadrova koji su ostali verni starim partijskim principima i njenom programu sa druge
strane. Jasno je bilo i laiku da je u pitanju, ne borba izmeu revolucije i pijuna i
izdajnika, ve da je u pitanju borba oko zavoenja linog reima kome se na elu
nalazi Staljin, a protiv stvarnih efova boljevike partije, pobornika demokratije u
istoj i prava autokritike lanova partije. Retki su bili, takoe, oni koji su verovali u
istinitost veto insceniranih procesa i nemoguih optubi i samooptubi. Naprotiv, svi
oni koji su poznavali unutranje borbe u Boljevikoj partiji, kao i do koje su mere

doprle zaotrenosti izmeu pojedinih shvatanja, znali su da je u pitanju poetak

definitivne likvidacije opozicionih grupa i zavoenje line diktature Staljina i njegove
klike, a to je bilo mogue samo na leevima opozicionara raznih nijansi, zapravo svih
onih koji su bili protiv diktature jedne linosti u partiji, i koji su pamtili u istoj druga
vremena. Jasno je bilo, takoe, da su opozicionari pokuali jo jednom, i poslednji
put, da sauvaju partiji koliko-toliko lenjinski karakter i njene osnovne principe,
unutranju demokratiju i pravo kritike, i da isprave greke koje je birokratija
napravila prilikom nasilne kolektivizacije i industrijalizacije zemlje, ali da je taj
pokuaj utopljen u krvi od strane kremaljskih termidoraca na elu sa Staljinom.
No, i pored toga to smo bili ubeeni u lanost optubi i izlinost ovakvog naina
likvidacije opozicije starih boljevika (kada je ostalo mnogo ovenijih sredstava na
raspolaganju staljinskoj birokratiji), disciplina nas je spreavala da se stavimo na
stranu progonjenih, na stranu rtava staljinske klike, i da ustanemo protiv ovog
izlinog i alosnog krvavljenja. Ta disciplina, koja u naem reniku ne znai nita
druto do slepa pokornost, ne partiji, nego kliki koja joj se momentalno nalazi na elu,
spreila nas je da ustanemo u odbranu politikih zatvorenika i osuenika i da za njih
traimo bar ona prava koja traimo za nae politike jednomiljenike od buroaskih
reima, jer ta prava, naalost, nemaju u boljevikoj Rusiji ni komunisti
nekonformisti. Da smo to uinili prvih dana klanja u Moskvi, kao to je mislio
Rapoport i ostali, sauvali bi na taj nain bezbroj ivota ruskih komunista, ime
bismo izvrili nau komunistiku dunost i skinuli sa sebe odgovornost moralnih
sauesnika u ovim uasnim pokoljima starih boljevika.
Pored discipline, razlog ovog zloinakog utanja leao je jo u tome, to smo
verovali da e same ruske mase i pored sveg terora, a naroito partijsko lanstvo,
moi kroz partiju, ako nita drugo, a ono bar zaustaviti masovni pokolj najboljih
partijskih kadrova. U ovo smo verovali, jer na alost, naroito mi koji smo bili izvan
Rusije, imali smo jo iluziju o pravima lanstva sa jedne, i nismo imali pojma o
uasnom teroru koji je GPU zaveo u SSSR-u sa druge strane. Najzad, utali smo i
zbog toga to je meunarodna situacija bila vrlo teka te smo smatrali da nije trebalo
uiniti nita to bi moglo ubiti poverenje radnikih masa izvan Rusije u Sovjetsku
Uniju, kao i da je to unutranja stvar Boljevike partije, ije e lanstvo umeti
prebroditi i ovu krizu bez velikih posledica po reim, i sauvati partiju od rascepa.
Verovali smo da e ruski proletarijat, koji je znao i umeo sruiti carizam, znati i
umeti, takoe, obuzdati i ovu aku birokrata i nasilnika, koji su tamo zaveli reim, u
kome jedna biva princeza ili princ, imaju vie prava nego jedan boljevik, bivi
predsednik Sovjetske vlade.
I zbilja, da se ovaj staljinski teror nije proirio i na ostale strane komunistike partije,
lanice Kominterne, pa i na samu Kominternu, kao i da nije dolo do saveza izmeu
Hitlera i Staljina, preli bismo preko svega ovoga, uvek u nadi da e se reakcija
partijskog lanstva osetiti, a simptomi su se oseali skoro u celoj Sovjetskoj Uniji. Ali,
kada je izvren pokolj i stranih komunista, i kada je docnije dolo do otvorenog
saveza izmeu Hitlerovske Nemake i Staljinske Rusije, kada su se prvi put, jedna
pored druge, zaleprale zastave srpa i ekia i kukastog krsta, puklo nam je pred
oima da je tamo u pitanju poetak likvidacije boljevizma, zavoenje line diktature
Staljinove i proirenje staljinskog terora i na strane partije, koje bi na taj nain
postale obine agenture moskovske policije i njenih efova, a to dalje znai likvidirati
u tim partijama demokratiju i pravo kritike, te dovriti klanje svih komunista

nekonformista i na strani kao i u Sovjetskoj Uniji. Zavesti i u njima reim slepe

pokornosti nekom puzavcu, koji jo ima poverenje staljinske policije.

Zbog te knjige, Tito je ivojina Pavlovia streljao krajem 1941. godine u Uicu,
prvom makar i samo privremeno osloboenom gradu u okupiranoj Evropi, nakon
bezuspenih pokuaja da mu najsurovijom torturom iznude lano priznanje da je uvek
bio faistiki i policijski agent infiltriran u vrh KPJ. Pavlovi je umro hrabro i nije
poklekao pred svojim staljinistikim krvnicima.
Svi jugoslovenski komunisti koji se nisu pokorno priklanjali Staljinu, politici
narodnih frontova i Staljinovom paktu sa Hitlerom 1939-1941. proglaavani su
trockistima i bili su odreeni za odstrel. Svi koji su, protivno partijskoj disciplini, ak
i samo od poetka aprila (kada je Jugoslavija okupirana) pa do jula 1941. odbijali da
faistike okupacione trupe u Jugoslaviji i trupe kvislinkog ustakog reima Ante
Pavelia posmatraju kao saveznike Sovjetskog Saveza i Kominterne (a time i KPJ),
bili su najsurovije progonjeni upravo od KPJ. Jedna od najtraginijih epizoda tog
progona 1941. godine je sabotiranje begstva hrvatskih komunista koji su bili zatoeni
u ustakom logoru Kerestinec kod Zagreba. U tom logoru likvidirano je preko 300
jugoslovenskih komunista i antifaista koji su izveli oruanu pobunu, savladali strau
i uspeno pobegli iz tog konc-logora, ali su onda bili preputeni unitenju od ustakih
trupa jer im Titov staljinizirani aparat KPJ nije obezbedio obeanu podrku i pomo
da se prebace u partizanske odrede u hrvatskim i bosanskim planinama.
Nakon to je Staljin, u pokuajima da jugoslovensku socijalistiku revoluciju potpuno
potini interesima Kremlja, ekskomunicirao KPJ iz Kominforma i zapretio vojnom
intervencijom u Jigoslaviji, etvrta Internacionala je odluno stala u odbranu
jugoslovenske revolucije i od imperijalizma i od staljinizma i na tim pozicijama je
ostala i onda kada je raskinula sve politike veze sa Titovom birokratijom kada je
ova glasala za ameriku intervenciju u Koreji (1950).
Uprkos krvavim staljinistikim istkama koje su desetkovale komunistiku partiju
Jugoslavije, uprkos sistematskoj demoralizaciji i dezorganizaciji koje je staljinizam
godinama sejao u svetskom, pa i balkanskom radnikom pokretu, revolucionarna
mobilizacija masa i lanstva KPJ oslobodile su Jugoslaviju, razvlastile
kolaboracionistiki kapital i prinudile KPJ da posle rata odbije da se pokori
politikom, ekonomskom i socijalnom diktatu Kremlja. Ta snaga prinudila je Tita da
1948. stane na stranu jugoslovenske revolucije protiv njegovog moskovskog
hazjajina (gazde).
Do ponovne organizovane i javne pojave trockizma, boljevizma-leninizma, u
Jugoslaviji dolazi posle masovnog talasa radnikih trajkova i studentskih
demonstracija u 60-tim godinama prolog veka. Taj talas masovne radnike i
omladinske mobilizacije zaustavio je masovna otputanja radnika i trine reforme
zapoete 1963 reforme koje su zapravo bile poetak stupanja jugoslovenske
birokratije, pdo pritiskom imperijalizma, na put kapitalistike restauracije.
U 1971. dolazi i do prvog srpsko-hrvatskog izdanja 6 Trockijevih knjiga (Izdana
revolucija u 2 toma, Permanentna revolucija, Izmeu imperijalizma i revolucije,

Novi kurs, Terorizam i komunizam i Knjievnosti i revolucija), ali odmah

potom i do policijske represije i do javnog politikog suenja studentskoj trockistikoj
grupi koja je uhapena poetkom januara, a osuena u julu 1972. godine na kazne
zatvora od po 2 godine zbog osnivanja Inicijativne grupe za revolucionarnu radniku
partiju Jugoslavije. Prevodilac ovog srpskog izdanja ove knjige, Pavluko Imirovi,
danas ve veteran etvrte internacionale, bio je jedan od uhapenih i osuenih na tom
procesu i jedini je koji se tada pred sudom javno i otvoreno izjasnio kao trockista.
Jugoslovenska sekcija etvrte Internacionale delatna je i danas i u prvim je redovima
nezavisne borbe radnike klase u bivoj Jugoslaviji i, zajedno sa drugim nezavisnim
radnikim aktivistima, okupljenim u Radnikom politikom savezu, izdaje
Jugoslovensku radniku tribinu na programskim osnovima borbe protiv rata i
eksploatacije, protiv privatizacije i ukidanja radnog prava, za pravo na rad, mir i
besplatno obrazovanje, za obnovu nezavisnog radnikog pokreta i nezavisnih
radnikih sindikata i politikih organizacija, za proterivanje svih stranih trupa sa
Balkana, protiv imperijalistikog mrvljenja i rekolonizacije Balkana, za nezavisnu i
slobodnu Balkansku federaciju svih naroda Balkana, za obnovu socijalistike i
federativne Jugoslavije kao jednog od prvih koraka ka toj balkanskoj federaciji
slobodnih balkanskih naroda. Zajedno sa nezavisnim radnikim organizacijama
Evrope i celog sveta, okupljenim u Meunarodnom radnikom savezu, Radniki
politiki savez vodi odlunu borbu protiv supranacionalne i totalitarne Evropske unije,
luake koulje koju USA imperijalizam navlai svim nacijama Evrope da bi ih
podinio svom svetskom protektoratu za slobodnu evropsku federaciju slobodnih i
suverenih evropskih naroda. Radniki politiki savez je jedan od osnivaa
Meunarodnog radnikog saveza, osnovanog poetkom januara 1991. na svetskoj
otvorenoj radnikoj konferenciji u Barceloni na programskoj osnovi Manifesta protiv
rata i eksploatacije, Manifesta koji je usvojila ta osnivaka konferencija.
an-ak Mari i Pavluko Imirovi Predgovor srpskohrvatskom izdanju knjige
Trockizam i trockisti. Polinom, Beograd 2011.
Sve to se mogli poeleti da znate o trockizmu, a niste imali koga i gde da pitate
Prikaz knjige: an-ak Mari, Trockizam i trockisti, Beograd, Polinom 2011.
U biblioteci Proleter, beogradskog izdavaa Polinom, upravo se pojavilo srpsko
izdanje knjige Trockizam i trockisti uglednog francuskog istoriara an-ak Marija
(Jean-Jacques Marie). Mari je renomirani istoriar svetskog radnikog pokreta i
Sovjetskog saveza i autor je vie od 20 knjiga iji su struna vrednost i verodostojnost
nesporni. Ovo je prvo izdanje neke njegove knjige na srpsko-hrvatskom jezikom
podruju, a ujedno i uopte prva knjiga sa ovakvom tematikom na istom jezikom
podruju.
Odmah u predgovoru, autor knjige nam saoptava da bauk trockizma opet krui
svetom. Pre 164 godine pojavio se pod imenom bauka komunizma i otada je bezbroj
puta sahranjen od buroaskih i okoloburoaskih sikofanata svih boja. Kako tada, tako
su i danas, u toj grobarskoj hajci na bauka ujedinjene su sve sile starog sveta, a i
obrazovane plaenike kohorte onih koji im slue a izdaju se za sile novog starog

sveta i jedine, bogom i silom trulog svetskog establimenta dane, predstavnike

radnike klase.
Knjiga Trockizam i trockisti zapravo odgovara na naizgled jednostavno pitanje ta
je danas ortodoksni marksizam i ko su ljudi i organizacije koji ga zastupaju i brane,
kako se meusobno dele i kako i koliko su prisutni na politikoj sceni pre i posle
sloma birokratskih totalitarizama u socijalistikim dravama.
Autor nam otkriva istorijsku tajnu da je hajka na trockizam poela banalnim
istorijskim falsifikatom o nepomirljivosti izmeu boljevizma i trockizma 1923.
godine onog trenutka kada je bilo izvesno da se Lenjin, paralizovan i prikovan za
samrtniku postelju, nikad vie nee vratiti javnom ivotu. Dvojica idejnih tvoraca te
hajke Zinovjev i Kamenjev ubrzo su se uplaili toga kakvog zloduha su prozveli i
pustili u svet i odali su klevetniku i zavereniku tajnu nastanka te najvee prljavtine
u istoriji novog doba, to e ih kasnije kotati glave. Otpoeta kao falsifikatorska
birokratska intriga protiv leve opozicije u trenutku kada poinje borba za vlast unutar
aparata boljevike partije koja se sve vie udaljavala i otuivala od klase koja ju je
stvorila, ta hajka nije prestala ni danas, 88 godina od njenog poetka, a klevetniki
falsifikat kojim je poela samo je rastao i irio se kao razuzdana lavina najbezonijih
lai u slubi monstruoznog aparata totalitarne vlasti uzurpatorske birokratije bez
ikakvog socijalnog i istorijskog legitimiteta.
an-ak Mari izriito skree panju na injenicu da je prvi istorijski greh leve
opozicije, greh zbog koga je krtena imenom trockizma, bio zapravo njen zahtev
1923. godine da se boljevika partija oslobodi rastue diktature partijskog i dravnog
birokratskog aparata i da sebi podini taj aparat na demokratski nain na koji joj je on
bio podinjen dok je Lenjin bio prisutan u politikom i partijskom ivotu. Taj zahtev
izriito je 1923. formulisao Lav Trocki svojom knjigom Novi kurs. Lenjinova
predsmrtna agonija ohrabrila je birokratiju okupljenu oko Staljina da se odupre tom
zahtevu leve opozicije i da povede protiv nje ofanzivu klasinim birokratskim
instrumentarijom: klevetnikim kampanjama, direktivnim smenjivanjima i
marginalizacijom voa i lanova leve opozicije i njihovim istiskivanjem iz partijskog i
dravnog aparata.
an-ak Mari potom prati polazni razvoj staljinistike hajke protiv leve opozicije koja
se zahuktava posle Lenjinove smrti, a javne polemike protiv nje zaotravaju se na dva
kljuna pitanja: na pitanju unutarpartijske i radnike demokratije u sovjetima i na
pitanju Staljinove revizionistike teorije socijalizma u jednoj zasebnoj zemlji
nasuprot kursu na evropsku i svetsku revoluciji u kojoj su Lenjin i boljevici videli
jedinu ansu za opstanak tekovina ruske revolucije. Posebno naglaava injenicu da je
ta teorija socijalizma u jednoj zemlji ekskluzivni Staljinov patent i da ju je on prvi
put javno formulisao tek 1926. godine dve godine posle Lenjinove smrti i nakon
konanog poraza posleratnog talasa revolucije u Nemakoj i zapadnoj Evropi.
Zapravo, ta nova teorija socijalizma u jednoj zemlji i teorija miroljubive
koegzistencije socijalizma i kapitalizma, odnosno radnike drave i svetskog
imperijalizma, jesu ideoloke formule politikog pakta izmeu staljinistike
birokratije i svetskog imperijalizma, pakta koji znai prelazak sa politike klasne borbe
na politiku klasne saradnje ija jedina i iskljuiva svrha je opstanak uzurpatorske
birokratske diktature koja zapadnim buroazijama i njihovim vladama nudi svoje

dobre usluge u odbrani politikog status quo-a nastalog posle prvog, a kasnije i posle
drugog svetskog svetskog rata.
Inkvizicijski progoni jeretika i lovovi na vetice bezazlena su deija igra u poreenju
sa hajkom na trockizam, sa duhovnim i svakim drugim primitivizmom i surovou te
hajke i kolosalnim ljudskim i materijalnim resursima koji su u njoj angaovani i
angauju se i danas. Staljinova tajna policija (GPU, NKVD, KGB) je svoja dosijea
stvarnih i izmiljenih trockista oznaavala skraenicom KRTD i ta oznaka na dosijeu
bila je isto to i smrtna presuda za nesrenike kojima je nalepljena. Bez obzira na
presudu koju im je izrekao sud ili posebne policijske komisije ti ljudi su najsurovije
masovno istrebljivani ne samo glau i ledenom studeni gulagovskih konclogora
nego i masovnim streljanjima bez ikakve sudske odluke.
Ogroman broj ljudi dospeo je u rvnje te masovne istrebljujue hajke a da nikada nije
razumeo zato su zaista optueni i osueni, ljudi koji naprosto niti su znali niti su
imali prilike da uopte saznaju ta je to trockizam i da ikada vide ijednog ivog
trockistu ili neki trockistiki spis. U knjizi Jevgenije Ginzburg, jedne od preivelih
svedoka pakla Staljinovih sibirskih konclogora navodi se primer prostodune ruske
seljanke koja je bila uverena da je lano optuena i osuena da je traktoristkinja
mada je i traktor jedva ikada videla u svom ivotu pre hapenja i koja se pomirila sa
svojom zlehudom sudbinom shvativi da ona nije nikakav izuzetak i da su stotine
hiljada njenih sapatnika isto tako osueni na pravdi boga i po besmislenim policijskim
optubama. Otkud traktoristkinja? Nesrena ena je tu re brkala sa reju
trockistkinja koja joj nije znaila ba nita i koju je prvi put ula od policijskih
islednika. Ponekom dananjem blaziranom itaocu to moe izgledati kao smean
debilizam, ali to je okrutni debilizam birokratske staljinistike diktature, a ne njegove
neuke nevine rtve. I nije nimalo smean.
Knjiga an-ak Maria nije nikakva priine prie pria kako je to veina pisanija o
trockizmu ve od vremena njegovog prvog javnog pomena. To je savesno
istoriografsko istraivanje i poiva iskljuivo na injenicama koje su iscrpno
dokumentovane nespornim istorijskim izvorima. Knjiga minuciozno i dokumentovano
prati razvoj izraza trockizam i svih eksplicitnih i implicitnih znaenja koja su mu
pridavana od njegovog nastanka do dananjih dana, a isto tako i istorijski nastanak i
razvoj organizacija u celom svetu koje su sebe smatrale i smatraju trockistikim.
Povrni buroaski i okoloburoaski posmatrai i analitiari esto antagonizam
izmeu slubenog komunizma, (tj. staljinizma i njegovih ogranaka i izdanaka:
titoizma, maoizma, hodizma, kimilisungizma, aueskizma, hoiminizma,
kastrizma ) i trockizma pokuavaju da tumae tobonjim narcizmom malih
razlika i prirodnom netrpeljivou izmeu srodnika. To je ona vrsta analitiara i
teoretiara koji su jakobinsku revoluciju i termidorsku kontrarevoluciju skloni da
tumae samo linim sklopom i sluajnim ideolokim hirovima ili omakama
politikih voa tih velikih istorijskih socijalnih i politikih borbi. Ta kola povrnog i
debilnog psihologizma masovno se promovie monom etabliranom medijskom i
akademskom mainerijom na celoj planeti i njen je zadatak da ispod sedam gora i
sedam mora, ispod ogromnih, neprozirnih i zaglupljujuih oblaka dima, praine i
opskurne mistifikacije, zakopa buntovniku i prevratniku tajnu klasne borbe kao
pokretaa i determinatora svekolikog istorijskog razvoja ljudske civilizacije. Govoriti
o klasama i klasnoj borbi krajnje je nepoeljno, nepristojno, necivilizovano i

politiki nekorektno u dananjoj situaciji potpunog istorijskog sloma vlasnike

klase i njenog socijalnog suavanja na vladajuu imperijalistiku socijalnu grupicu
koju ini mnogo manje i od jednog stotog dela promila stanovnitva planete, a koja u
svojim rukama koncentrie sva bogatstva oveanstva i svu politiku mo nad njim.
Takva vlast nad ljudskim rodom moe i mora poivati samo na lai i neprosveenosti i
sistematskom masovnom zaglupljivanju.
Autor pokazuje kako je posle drugog svetskog rata, trockizam i etvrtu internacionalu
prisvojilo i ne malo radikalnih ideologa sitne intelektualne buruoazije svakojakog
politikog i ideolokog porekla. Neki meu njima su sebe smatrali ili smatraju velikim
trockistima, mnogo veim i od samog Lava Trockog sa kojim, za njegova ivota,
nikada nisu bili ni u kakvoj politikoj ljubavi i prema kome su uvek bili s druge strane
barikade. Takav je, npr, sluaj sa karikaturalnim britanskim, ponekad i
trockistikim, teoretiarima tipa Tonija Klifa i Teda Granta koji ni Trockom ni
etvrtoj Internacionali nikada nisu ni smeli ni mogli ni hteli prii ni na pukomet, a
kamoli se jo i nazivati trockistima u vreme osnivanja etvrte Internacionale. Kao to
su lako prisvojili te revolucionarne etikete posle drugog svetskog rata, jo lake ih
se, kao nezahvalnih hipoteka, odriu danas radi ugodnog mestaca u movarnoj
barutini i glibu korumpiranog i svakojakim opskurantizmima preplavljenog civilnog
drutva i nevladinih organizacija, izdano finansiranih od svih reakcionarnih vlada
i jo reakcionarnijih okolovladinih fondacija.
Knjiga an-ak Maria daje klju za rasvetljavanje i razumevanje jedne od naizgled
najveih misterija modernog sveta kako su u furioznoj borbi svih svetskih monika
protiv buntovnikog pokreta ije organizacije u celom svetu pre WWII nikada nisu
okupljale vie od desetak hiljada aktivista pobijeni milioni i desetina miliona ljudi kao
trockisti. Staljinistiko vostvo KPJ, u zemlji u kojoj nikada nije bilo ni jednog
jedinog javno deklasiranog trockista i nikakve trockistike organizacije, mnogo
revnosnije, ostraenije i svirepije se bori protiv trockizma, nego protiv ijedne
buroaske politike partije ili tendencije, nego protiv vladajue monarho-faistike
diktature jugoslovenske buroazije? Nema klevete koju su uspeli smisliti mrani i
morbidni Staljinovi propagandisti koja nije preneena na stranicama Proletera
(organa KPJ od 1929. do 1943. godine) kao bespogovorni kategoriki imperativ za
svakog lana partije.
an-ak Mari daje, dakle, klju za razumevanje tajne udovine borbe protiv
trockizma koja je zapravo vrlo jednostavna: to nije nikakva borba protiv same linosti
Lava Trockog kao, uz Lenjina, najznaajnijeg voe ruske revolucije i protiv njegovih
malobrojnih organizovanih opozicionih pristalica to je borba protiv marksizma kao
revolucionarnog jedinstva teorije i prakse klasne borbe proletarijata, to je borba
protiv svakog, i elementarnog i rudimentarnog, pokuaja nezavisnog politikog
organizovanja i artikulacije klasne borbe radnike klase, ljudi koji ive od svog, a ne
od tueg rada. To je, mutatis mutandis, ista ona borba koju su buroaski i feudalni
ideolozi vodili protiv marksizma i komunizma od trenutka kada su ovi stupili na
istorijsku scenu i najavili nezavisno politiko organizovanje proletarijata sa ciljem
oslobodilake proleterske revolucije.
an-ak Mari icrpno pokazuje da trockizam nije nikakav poseban pogled na svet i da
nikada nije ni pretendovao da to bude. Pokret koji se danas naziva trockizmom
nazivao je sebe boljevizmom-lenjinizmom i odbacivao je naziv trockizam sve do

smrti Lava Trockog, njegovog najvanijeg voe i teoretiara. Jednako kao i

lenjinizam, on je samo odluna i dosledna primena i zastupanje marksistikog pogleda
na svet u svom vremenu, marksistikog metoda naune analize i nezavisnog klasnog
organizovanja i klasne borbe proletarijata u konkretnim istorijskim okolnostima
najveeg i najmranijeg talasa svetske imperijalistike reakcije i stravinog lanca
katastofalnih poraza svetskog proletarijata, lanca otvorenog pobedom faistike
reakcije u Nemakoj, najmonijoj i najvanijoj imperijalistikoj zemlji Evrope. Ta
pobeda faizma i lanac katastrofa koji je doao s njom i koji je kulminirao uasima
Drugog svetskog rata nisu bili mogui bez presudne pomoi i saradnje staljinizma, te
prave pete kolone imperijalistike kontrarevolucije u radnikom pokretu, perfidne i
gangsterski beskrupulozne pete kolone koja ga je politiki i organizaciono
kontrolisala i dezorganizovala i razoruavala pred ofanzivom faistikih hordi u slubi
krupnog nemakog kapitala.
Po sistemu drte lopova, staljinizam i njegov meunarodni aparat sve do avgusta
1939. vode klevetniku hajku protiv trockizma i trockista optuujui ih da su agenti
meunarodnog faizma. To je period u kome Staljin pokuava da sklopi savez sa
demokratskim imperijalizmom protiv njegove faistike verzije. A kada ga
demokratske imperijalistike buroazije panino uplaene pretnjom proleterske
revolucije uprkos izriitim staljinistikim garantijama da e tu revoluciju sabotirati i
spreiti politikom miroljubive koegzistencije i narodnih frontova, tj. politikom
klasne saradnje nasuprot marksistikoj politici klasne borbe uvere da su nesposobne
za ikakav ozbiljan antifaistiki savez, on pravi zaokret od 180 i sklapa zloglasni
savez sa Hitlerom, savez koji e trajati do 22. juna 1941. kada ga Hitler verolomno
(Staljinova izraz) raskida i napada Sovjetski savez. Taj savez uopte nije bio samo
ugovor o nenapadanju i ekonomskoj i politikoj saradnji, nego je bio i ugovor o
prijateljstvu i ideolokom i politikom zbliavanju. Izraz faizam i sav njegov
negativni sadraj i negativne konotacije tada, bukvalno preko noi, nestaju sa stranica
ruske i Kominternine tampe. Trockisti se od trenutka potpisivanja pakta HitlerStaljin vie ne nazivaju agentima prijateljskog meunarodnog faizma, nego agentima
imperijalistikih plutokratija Engleske, Francuske i SAD. Staljinizam i njegovi
derivati se u svojim politikim paninim cik-cak zaokretima mogu miriti i saraivati
sa svakom formom buroaske reakcije, ali nikako ne i sa trockizmom i trockistima,
nikako ne sa marksizmom i doslednim zastupnicima nezavisne klasne borbe
proletarijata.
Naalost, iako govori i ita slovenske jezike, pa i srpski, an-ak Mari nije mogao da
detaljnije obradi nesrazmerno veliku ulogu koju su u borbi protiv trockizma imali
jugoslovenski staljinisti i Josip Broz Tito (najvei sin svih naroda i narodnosti u
svemiru i ire, ije pravo nacionalno poreklo je i danas strogo uvana zagonetka i
tajna, jednako kao i njegov stvarni identitet). Razlog za to je u banalnoj policijskoj
injenici da su jugoslovenske istorijske arhive (arhive KPJ na prvom mestu) jo uvek
najzatvorenije arhive od svih arhiva u svim novim tranzicionim dravama nastalim
razbijanjem Jugoslavije i Sovjetskog saveza. Te arhive su jo uvek pod peatom
strogo uvane dravne tajne i uvaju ih Titovi demokratski i nacionalni naslednici
i nastavljai. Taj kontinuitet tajnosti o zloinima staljinistikog i titoistikog
totalitarizma jo od pre drugog svetskog rata do dananjeg dana najjasnije odaje tajnu
udbakog rodnog mesta dananje tranzicione demokratije. Neemo se nimalo
zauditi kada jednog dana u tim arhivima naemo najsramnije dokaze za ve danas
oiglednu injenicu: da su svi uticajni demokrati u Srbiji bili i ostali banalni

saradnici i dounici teroristikog aparata tajne policije (Udbe, DB, BIA-e, CIA-e) i da
ih je upravo taj aparat rasporedio u vostva skoro svih srbijanskih politikih stranaka,
sindikata i nevladinih organizacija.
ije su nevladine organizacije?
ije su nevladine organizacije?
Naziv nevladine organizacije bi trebalo da podrazumeva nezavisnost od vlada, pa
time i izvestan stepen opozicionosti prema njima. Demokratska opozicija 80-ih godina
razumevala je i koristila taj termin upravo tako, a problem se prvi put zaotrio oko
toga koja organizacija moe biti jugoslovenska lanica ondanje meunarodne
Helsinke federacije za ljudska prava nezavisni Jugoslovenski helsinki odbor za
ljudska (osnovan 1985. godine) ili Odbor za ljudska prava pri Socijalistikom savezu
radnog naroda (SSRN masovnoj drutveno-politikoj organizaciji, nasleenoj iz
vremena titoistikog totalitarizma). Taj Odbor SSRN-a je uloio zahtev meunarodnoj
Helsinkoj federaciji da bude priznat kao njena jugoslovenska lanica. Vodio ga je
Vojin Dimitrijevi, profesor pravnog fakulteta, a prezentirao ga je kao nevladin tako
to je i SSRN prezentirao kao nevladinu organizaciju. Na isti nain je i vladajua
partija, SKJ, mogla biti prezentirana kao nevladina organizacija. Zahtev Odbora
SSRN odbaen je kao komian i time je pitanje za neko vreme skinuto sa dnevnog
reda. Zbog pozamane imovine u nekretninama, Slobodan Miloevi e kasnije
pripojiti SSRN (na kongresu ujedinjenja) Savezu komunista Srbije, a novu staru
partiju krstiti novim imenom Socijalistika partija Srbije. Toliko o ondanjoj
argumentaciji profesora Vojina Dimitrijevia.
Nezavisni Jugoslovenski helsinki odbor za ljudska prava postojao je do 1994. i za
svoje delovanje nikada nije prihvatio ni dinara nikakve pomoi i nikakve donacije. U
tome je video garanciju svoje nezavisnosti. Svi njegovi aktivisti radili su iskljuivo
volonterski u okviru tog odbora[1] i smatrali su to pitanjem line i politike asti. Taj
odbor rasputen je 1994. proizvoljnim aktom Kristine fon Kol (tadanje efice
meunarodne Helsinke federacije sa seditem u Beu), a kao nova sekcija Helsinke
federacije instaliran je dananji profesionalni Helsinki odbor sa Sonjom Biserko,
ranijim drugim sekretarom jugoslovenske ambasade u Londonu, kao profesionalnim
managerom. Ovaj novi Helsinki odbor se s pravom ne prezentira kao nastavak
predhodnog (koga izbegava i da pomene), poto meu njima i nema nikakvog
kontinuiteta. U njemu je, kao saradnik i autor izdano doniranih i luksuzno
opremljenih besplatnih publikacija odbora, naao svoje mesto i prof. Vojin
Dimitrijevi, nekadanji zagovornik SSRN-a kao nevladine organizacije.
Ta praksa instaliranja profesionalnih nevladinih organizacija potom je i u Srbiji
postala masovan trend, a ne mali broj relativno obrazovanih osiromaenih pripadnika
srednje klase, dravnog i privrednog inovnitva i inteligencije, pohrlilo je da u njima
nae svoje uhljebljenje.[2] Istaknuto mesto meu tim nevladinim organizacijama i
njihovim finansijerima zauzeo je Fond otvoreno drutvo Dorda Soroa, berzanskog
pekulanta i jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Finansiranje nevladinih
organizacija direktno od strane vlada ili meuvladinih meunarodnih institucija
(UN, MMF, Svetska banka) postalo je uobiajena pojava i do krajnje komike
devalviralo epitet nevladin u njihovom nazivu. ije su pare, toga je i muzika.
Politiki uticaji finansijera oigledni su u delovanju tih organizacija. Dord Soro

otvoreno izjavljuje da finansiranjem humanitarnih i nevladinih aktivnosti civilnog

drutvanceta kupuje politiki uticaj, a profesionalne perjanice NGO s ponosom se
kite etiketom stranih plaenika i izdajnika, u emu im zduno pomae reim
Slobodana Miloevia i njegovi sateliti. ega se pametan stidi
Najmonije svetske nevladine organizacije UN, MMF i Svetska banka imaju
posebne direkcije i budete za razvoj, nadzor, obuku, finansiranje mree
nevladinih organizacija u svim zemljama sveta, kao i odgovarajua odeljenja i
uprave u veini svojih agencija. Teko da postoji vlada koja u svom budetu nema
stavku za finansiranje nevladinih organizacije. Svetski politiki i ekonomski
establiment i njegove nacionalne komponente svesni su svoje popularnosti i
legitimnosti i stoga briljivo neguju svoj nevladin sektor i nevladin imid. Javne
slube humanitarne pomoi i socijalne zatite sve vie gube svoj obavezujui i
institucionalni status i transformiu se u dobrotvornu delatnost nevladinog sektora
koji funkcionie po sasvim arbitrarnim politikim principima i kriterijumima. To
dovodi do paroksizma da se javljaju antiratne i pacifistike NGO koje pozivaju na
NATO oruane intervencije i uspostavljanje protektorata meunarodne zajednice u
kriznim konfliktnim takama. Nee biti nikakvo udo ako se jednom i NATO nazove
nevladinom organizacijom ili bar ustanovi svoju NGO direkciju. Ako je ve i nema.
U mnogim nerazvijenim zemljama govori se o celom drutvenom sloju koji svoju
egzistenciju zasniva na svojoj angaovanosti u NGO strukturama. itavi sektori nie
dravne birokratije prelaze u NGO profesionalne aktiviste. To samo pojaava karakter
NGO struktura kao legla i rasadnika korupcije u svim njenim formama.
Odrednica NGO u Wikipediji navodi procenu iz 2001. godine da je tada u svetu
delovalo oko 40.000 meunarodnih, da su brojevi nacionalnih NGO mnogo vii, te da
ih je samo u Rusiji bilo 277.000, a u Indiji izmeu jednog i dva miliona.
Posebno znaajan trend jeste trend ka korporativistikoj integraciji sindikata pomou
njihove NGO-zacije, tj. njihovog transformisanja u organizacije tipa NGO. Tipian
primer takve nevladine organizacije je centrala UGS Nezavisnosti jedina
sindikalna centrala u Srbiji i Evropi koja otvoreno podrava razornu privatizaciju i
antikrizni program vlade Srbije, ne hajui za interese i aspiracije ni sopstvenog
sindikalnog lanstva. Glavni prihodi uglednika ove centrale nisu iz fondova sindikalne
lanarine, nego su iz inostranih donacija i nadoknada koje im vlada Srbija plaa za
njihovo uee u telima tripartitnog socijalnog partnerstva. Problem finansija i
njihove kontrole bio je jabuka razdora u vie rascepa u UGS Nezavisnosti ve od
1994. godine.[3] elnik ove sindikalne centrale, Branislav anak, s mnogo osnova se
moe smatrati dikom NGO struktura i NGO-zacije nezavisnog sindikalnog pokreta u
Srbiji.
Paradigmatini primeri razvoja srpske NGO scene su i G17+ i Otpor. I jedna i
druga finansirane su iz potpuno opskurnih izvora, o kojima je poneto izletelo
Madleni Olbrajt. Posluile su dobro nekolicini svojih lidera za profitabilne politike
karijere u demokratskoj Srbiji. G17+ se i preregistrovala u imunu politiku stranku
uvek blisku kontroli srpskih finansija i pri(H)vatizaciji srpskih preduzea. Primer
Mlaana Dinkia uzor je uspenosti mnogim mnogim NGO pregaocima u razvoju
finansijski uspenih civilnih drutvanceta iz oka. A moda i ne samo civilnih.

NGO scena u Srbiji krajnje je netrpeljiva prema svakoj kritikoj javnoj rei na svoj
raun i mobilie pravi hajkaki, dobro orkestriran, medijski hor protiv svakoga ko joj
uputi ikakvu takvu re. Ona ustro i histerino, u tipino totalitarnom maniru, polae
pravo na neprikosnovenost i nedodirljivost i nee biti nikakvo udo ako jednom
zatrai zakonsku zatitu i status slubenih lica i protiv verbalnih kritika kao govora
mrnje protiv svetih krava. Mrnje ta korumpirana scena nije dostojna. Prezira jeste.
Oigledno, NGO su ponajmanje nevladine. One su jedan od instrumenata
korporativistike integracije i stabilizacije svetskog i nacionalnih politikih i
ekonomskih establimenata. Njihova funkcija nije organizaciona i mobiliua, nego je
dezorganizaciona i demobiliua. Nijedna antiratna NGO nikada i nigde nije bila
nosilac i organizator nikakvog masovnog antiratnog pokreta. Nijedna NGO nikada
nije bila organizator nikakvog pokreta socijalno ugroenih za zatitu njihovog
legitimnog i legalnog ljudskog prava na ivot. Umesto toga, NGO strukture
potpomau njihovu obespravljenost pojaavajui njihovu zavisnost od humanitarne
milostinje koju dele same te NGO. A ko med deli taj i kaiku lie. Njihova
funkcija i jeste da zaposednu politiki prostor, dezorganizuju, demoraliu i blokiraju
svaki pokuaj artikulacije i organizovanja takvih masovnih pokreta. Njihova uloga
nije oslobodilaka, nego je prevarantska, korporativistiki integrativna i
porobljivaka. U tom pogledu nimalo se ne razlikuju od trulih politikih stranaka
trulog politikog establimenata.
Oslobodilaki socijalni i politiki pokreti ne mogu imati saveznika u NGO
strukturama. Naprotiv. Oni se moraju jasno razgraniiti i distancirati od tih struktura.
Bez ekonomske nezavisnosti nema nikakve nezavisnosti.
Pavluko Imirovi
[1] Ne mogu ovo potvrditi za delovanje nekih lanova Odbora izvan njegovih okvira
u organizacijama meunarodne Helsinke federacija izvan Jugoslavije. Osnivai
Jugoslovenskog helsinkog odbora bili su Kosta avoki, Drago Demar, , Pavluko
Imirovi, Ivan Jankovi, Sonja Liht, Tanja Petovar, Vesna Pei, Vladimir eks.
Odbor je ubrzo po osnivanju proiren novim lanovima i strukturirao se kao tri radne
grupe u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu. Meunarodna Helsinka federacija za ljudska
prava bankrotirala je i rasputena je 2007. godine zbog skandalozne pronevere njenog
budeta, to nimalo nije omelo novopeeni Helsinki odbor za ljudska prava Sonje
Biserko da nastavi da deluje pod istim imenom.
[2] Pa tako Forum NGO Kraljeva ima profesionalnog executive manager-a, a u
malobrojnom ekspertskom timu jo nekoliko lanova njegove porodice. Prava mala
porodina NGO-industrija. I sve to se bez imalo zazora publikuje na sajtu Foruma
NGO. Novac nema gospodara? Inae, Kraljevo je jedan od gradova sa najveim
brojem izbeglica u Srbiji. Da li je neko od izbeglica uspeo da se uhlebi u tim
nevladinim organizacijama? Moj pokuaj da o tome razgovaram sa tim executive
manager-om, Radovanom Milieviem, koji je na tom zaposlenju napunio ve 12
godina radnog staa, naiao je na njegovu jarosnu reakciju i silovito odbijanje svake
komunikacije.

[3] Prvi veliki rascep u UGS Nezavisnosti izazvao je Soroev fond Otvoreno
drutvo tako to je diskretno saoptio Draganu Milovanoviu, tadanjem
predsedniku Izvrnog odbora metalske grane Nezavisnosti, koliku donaciju u keu
su, jednako diskretno, dali Branislavu anku za nezavisne sindikate. Milovanovi je
zbog toga napravio javni skandal, revoltiran nitavou onoga to je od anka dobio
od tih para, a potom je otcepio metalsku granu od UGS Nezavisnosti. Bio je
nagraen time to je od Soroevog fonda dobio zasebne donacije za svoj sindikat.
Posle 5. oktobra bio je ministar rada u inievoj DOS-ovskoj vladi.
Jugoslovenski helsinki odbor iz 1986. nije imao nikakve patrone niti finansijere i
upravo zato je i rasputen 1993, a umesto njega iznova je osnovan, tanije: imenovan
potpuno novi Helsinki odbor Srbije Sonje Biserko koji ne samo da i ne pretenduje na
ikakav kontinuitet sa predhodnim odborom, nego ak briljivo skriva i injenicu da je
predhodni uopte postojao. A obaka injenica da vie uopte i ne postoji Helsinka
meunarodna federacija za ljudska prava ija je navodna filijala odbor Sonje
Biserko i njene ekipice. Meunarodna helsinka federacija rasputena je nakon to je
finansijski bankrotirala nakon finansijskog skandala zbog pronevere njenih fondova.
Bravar je bio bolji?
Bravar je bio bolji?
Od ofarbanog Tita do bezbojnih Borisa Tadia&Co[1]
(Odlomci iz rukopisa Priloga za pregled savremene jugoslovenske istorije)
Ovaj grafit sa beogradskih ulica esto sa ponosom citiraju titovski jugonostalgiari.
Njegovo osnovno znaenje jeste da je pod bravarom Titom sve bilo bolje da se
bolje i slobodnije ivelo, a onda su odnekud na vlast doli ovi dananji, zaratovali i
unitili sve. Naravno, ima taj stav svoje varijacije u razliitim republikama bive
Jugoslavije i u razliitim, maglovito i konfuzno artikulisanim, politikim
tendencijama onoga to sebe naziva skupnim imenom levice na jugoslovenskim
prostorima. No, to njegovo osnovno znaenje je konstanta u svim tim varijacijama.
Naravno, ima i levih tendencija koje taj stav odbacuju generalno, ali ni one najee
nisu mnogo bistrije i jasnije u artikulaciji i utemeljenju svojih ocena jugoslovenske
istorije posle Drugog svetskog rata.
I jednima i drugima je zajedniko to da istoriju posmatraju i shvataju kao istoriju
odozgo, kao dvorsku istoriju, kao delo monih pojedinaca i grupa koji nekom
misterioznom moi menjaju i oblikuju drutvene prilike, ekonomske, politike i
socijalne odnose, po svom nahoenju, dok je drutvo samo amorfna masa pasivna
masa koja je predmet njihovog boanski svemonog delovanja. Neka taka istorijskog
razvitka se uzima za taku preokreta od koje poinje neto sasvim drugo i suprotno od
predhodnog. Ta podrazumevana prelomna taka onda u stavu Tito je bio bolji jeste
Titova smrt. Takav stav nimalo ne smeta nekim od njegovih zastupnika da sebe
nazivaju jo i marksistima. Da li zaista postoje takav istorijski diskontinuitet i
prelomna taka u jugoslovenskoj istoriji? Odakle su dole boanske snage koje
oblikuju i preokreu taj istorijski razvitak? Pale s neba? Uveene iz Rusije ili sa

Zapada? Ili su ipak rezultat razvoja i borbe socijalnih snaga u samoj Jugoslaviji
posle Drugog svetskog rata?
Revolucija nije pala s neba, nego je pobedila zajednikom borbom jugoslovenskih
naroda
Nemam nameru da se ovde i sada bavim etnikim, ustakim i svim onim drugim
buroaskim objanjenjima jugoslovenske revolucije koje tu revoluciju tumae kao
rezultat nekakve politike intrige, smicalice i komunistikog terora. Istorija je spor sa
njima davno presudila i tu nita ne menjaju ni proizvoljne cinine politike
rehabilitacije nitavne kompradorske i kvislinke starojugoslovenske buroazije.
Socijalni i ekonomski razvitak koji je donela jugoslovenska revolucija 1941-1945
nikada ne bi mogao biti ostvaren pod vlau i poretkom te starojugoslovenske
buroazije i njenih politikih partija. Revolucija je te snage lako oduvala na ubrite
istorije sa koga se nikada nisu vratile i na kome su i izumrle. Njihovu izolaciju i
omraenost u narodu mnogostruko je pojaala injenica da su one masovno saraivale
sa faistikim okupatorom tokom Drugog svetskog rata. Ni tu naknadne
tranzicionistiki-demokratske rehabilitacije bivih kvislinga nita ne mogu da
promene.
Snaga jugoslovenske revolucije bila je snaga najirih narodnih masa koje su se borile
za svoja osnovna prava za pravo na ivot i rad, na garantovano zaposlenje,
obrazovanje, zdravstvenu i penzionu zatitu, na nacionalnu nezavisnost i
suverenitet Ta prava je bilo mogue postii jedino na programu podrutvljavanja i
daljim razvojem kljunih drutvenih sredstava i snaga proizvodnje i federalnog
ureenja jugoslovenske drave, a to je iziskivalo ekspoprijaciju buroazije i
nacionalizaciju ekonomije. Taj tradicionalni program radnikog pokreta bio je itekako
iv i snaan u svesti jugoslovenskih masa i one su uspele da ga nametnu i
staljinistikom aparatu KPJ koji je, samo zahvaljujui tome, uspeo da ovlada
revolucijom i nametne se kao njeno politiko vostvo. Ni jugoslovenska revolucija ni
jugoslovenska birokratija nisu pale s neba. Jugoslovenska revolucija je rezultat
zajednike borbe radnika i seljaka svih jugoslovenskih naroda. Jugoslovenska
birokratija je proirenje svetskog staljinizma uz prinudan blagoslov svetskog
imperijalizma.
Raskid sa Staljinom i jugoslovenski socijalizam u jednoj zasebnoj zemlji
Snaga mobilisane socijalne baze tog programa revolucije, jugoslovenski radnici i
seljaci, prinudila je Tita i njegov organizacioni aparat da se odupre pokuajima
Staljinove sovjetske birokratije da jugoslovensku revoluciju proda svojim
buroaskim antifaistikim i demokratskim saveznicima, predstavljenim u
Ruzveltu i erilu. Onako kako je toj staljinistikoj birokratiji uspelo da krvavo proda
grku revoluciju i sprei formiranje balkanske socijalistike federacije. KPJ i Tito su
bili bukvalno prinueni da se odupru tim pritiscima staljinistike birokratije i bili su
sasvim svesni da bi guenje i slom jugoslovenske revolucije njihovom birokratskom
aparatu donelo sudbinu nita bolju od sudbine grkih komunista i njihovih voa.
Zbog toga 1948.godine i dolazi do iznuenog istorijskog raskida sa staljinizmom i
KPJ kree svojim putem izgradnje socijalizma u jednoj posebnoj zemlji i

miroljubive koegzistencije po Staljinovom teorijskom i praktinom receptu

formulisanom nakon Lenjinove smrti. Taj recept je zapravo formula istorijskog pakta
kontrarevolucionarne birokratije sa onemoalom i uplaenom imperijalistikom
kontrarevolucijom u defanzivi, istorijskog pakta protiv svetske proleterske proleterske
revolucije i perspektive izgradnje svetskog socijalizma. Totalitarna birokratija u
radnikim dravama i u radnikim organizacijama u buroaskim dravama narednih
decenija postaje glavni oslonac imperijalistike kontrarevolucije u borbi protiv talasa
revolucionarnih radnikih i seljakih masa irom planete.
Dometi socijalizma u jednoj zasebnoj zemlji
Cena tog pakta i njegovih birokratskih garanata bile su grandiozne socijalne tekovine
svetskog proletarijata posle Drugog svetskog rata i u birokratskim radnikim
dravama i u imperijalistikim i u nerazvijenim kolonijalnim dravama iznueni
ustupci svetske buroazije radnicima i narodima celog sveta. Imperijalizam je bio
prinuen da plaa tu cenu za spreavanje razvoja nezavisnog radnikog pokreta i
njegovo revolucionarnog vostva. Staljinistika i staljinoidne birokratije i
socijaldemokratske i sindikalne birokratije su mu bile jedini garanti i glavna snaga
spreavanja takvog razvoja svetskog radnikog pokreta. Kriza oveanstva koja je
poela sa nastupanjem imperijalizma na svetsku istorijsku scenu tako se svodi na
krizu revolucionarnog vostva svetskog proletarijata. (L.Trocki u Programu
prelaska).
Radnika birokratija tako postaje svojevrsna istorijska tampon socijalna i politika
snaga izmeu snaga svetske revolucije i kontrarevolucije i u mnogome zamenjuje
raniju ulogu sitne i srednje buroazije kao oslonca krupnog kapitala. Kao i svaka
posrednika socijalna i politika formacija ona je neprekidno izloena napadima i
pritiscima glavnih sukobljenih snaga i otuda krivudanja njene politike odreena
promenama odnosa snaga u klasnoj borbi u svetskim i nacionalnim razmerama. Ona
je doslovno izmeu dve vatre vatre i dva svetska borbena tabora i zavisi od njihovih
odnosa snaga. Ona imperijalizmu mora da garantuje izolaciju, blokadu i guenje
revolucionarnih tekovina svetske radnike klase i naroda, a svetskom proletarijatu i
narodima mora da garantuje, stabilnost, opstanak i razvoj njihovih tekovina.
Nemogua misija u pravom smislu rei.
Mogunosti razvoja socijalizma u jednoj zasebnoj zemlji za par decenija udaraju o
svoje granice. Birokratija ne moe da obezbedi slobodan razvitak nacionalizovanih
proizvodnih snaga pre svega zbog toga to ne moe da oslobodi glavnu polugu svakog
socijalistikog razvitka uopte, pa i ekonomskog socijalistiku, radniku
demokratiju. Radnika demokratija za nju znai smrtnu pretnju i njenu socijalnu i
politiku likvidaciju. Ona je prinuena da svaku tendenciju ka radnikoj demokratiji
gui svim sredstvima, a pre svega sredstvima totalitarnog politikog terora iji glavni
nosilac je njena politika policija. Zbog toga je politika policija kima aparata
birokratske vlasti u svim birokratskim radnikim dravama. Kima koja je u sutini
ouvana u svim tranzicionim dravama i jo nigde nije poloila raune za svoj
viedecenijski, pa i vekovni (u bivem Sovjetskom savezu i dravama formiranim
nakon njegovog razbijanja) surovi politiki teror protiv svojih radnika i naroda.
Kriza i pojava centrifugalnih snaga u aparatu jugoslovenske birokratije

Zbog te nemogunosti razvoja proizvodnih snaga i zaotravanja ekonomske i

socijalne krize uslovljene tom nemogunou, totalitarna birokratija je prinuena da
zatrai ekonomsku podrku svetskog kapitala i da mu ini sve vee politike ustupke
protiv tekovina radnike klase i naroda, padajui tako u sve veu ekonomsku i
politiku nezavisnost od svetskog imperijalizma. To je manje-vie generalni model
razvoja u svim birokratskim radnikim dravama od Kine i Sovjetskog saveza do
Albanije i Kube. Prirodna smrt doivotnih bonapartistikih efova totalitarnih
birokratskih aparata svugde ubrzava taj razvoj.
Taj kurs na ekonomsku zavisnost od svetskog imperijalizma u Jugoslaviji poinje
1963. godine sa prvim trinim ekonomskim reformama. Dakle, 17 godina pre
Titove smrti. Te godine prestaje dotok kapitala iz nemakih ratnih reparacija dotok
koji je inio vie od 10 posto jugoslovenskih kapitalnih investicija u predhodnoj
deceniji burnog ekonomskog rasta i socijalnih transformacija jugoslovenskog drutva.
Od ruralne agrarne zemlje, ijih 90 % stanovnitva ivi na selu, Jugoslavija postaje
urbana industrijska zemlja sa 90 % gradskog stanovnitva. Tu injenicu gospoda
tranzicionisti uporno previaju i preutkuju. A upravo ta injenica je istorijska
legitimacija neophodnosti jugoslovenske socijalistike revolucije.
Jugoslovenska radnika klasa reaguje na te trine reforme, tj. pre svega na politiki
uslovljeno otvaranje za svetski finansijski kapital i za izvoz jugoslovenske radne
snage na zapadna trita (iji rezultat je za 5 godina bio skoro milion nezaposlenih)
masovnim odbrambenim mobilizacijama i trajkovima. Ti dvostruki pritisci, pritisci
imperijalizma, sa jedne, i pritisci otpora mobilisane radnike klase, prodiru u aparat
jugoslovenske birokratije i dovode do pojave centrifugalnih snaga u njemu. Poinje
raspadanje jedinstvene jugoslovenske birokratije na njene nacionalne komponente, na
reformske i antireformske tendencije. Nacionalne birokratije poinju da pokuavaju
da teret krize i pritiska radnike klase prebace jedna na drugu i trae i za to podrku
svetskih velikih sila.
Titovi ustupci i napori da stabilizuje i monolitizuje aparat jugoslovenske birokratije
Obraun sa antireformskim snagama proveden je na uvenom Brionskom
(etvrtom) plenumu CK SKJ i znaio je istovremeno i ozbiljan udarac dominaciji
srpske birokratije u jugoslovenskom aparatu totalitarne birokratske diktature. Srpska
birokratija je i u staroj i u novoj Jugoslaviji bila glavni nosilac aparata politike
diktature. Taj obraun je bio krupan uspeh slovenake i hrvatske birokratije u
pokuajima preraspodele tereta jugoslovenske krize i moblizacije radnike klase.
Slovenija i Hrvatska tradicionalno su industrijski najrazvijenije jugoslovenske
republike i sa relativno (srazmerno svom ukupnom stanovnitvu) najbrojnijom i
najjaom radnikom klasom. No, taj obraun, slabljenjem uloge aparata tajne policije
koju je do tada vodio Aleksandar Rankovi kao personifikacija ortodoksno
staljinistikih i antireformskih snaga, istovremeno otvara i breu za dalju
odbrambenu trajkaku mobilizaciju jugoslovenskih radnika i za demokratsku
mobilizaciju jugoslovenske omladine i inteligencije. Ruenje Rankovia u Jugoslaviji
je svojevrsna anticipacija ruenja antireformskog Novotnog u ehoslovakom
proleu 1968. godine.
Ta trajkaka mobilizacija jugoslovenskih masa kulminira, naizgled prevashodno
studentskim, demonstracijama u junu 1968, pobunom na Kosovu u decembru 1968. i

Hrvatskim proleem 1971. godine. Titov aparat je prinuen da pobunjenim masama

ini ustupke i da oajniki pokuava da se stabilizuje unutranjim istkama. Privredna
reforma zapoeta 1963. se obustavlja 1968.godine. Iste godine, 25. decembra, nepune
etiri nedelje nakon masakra pobunjenih albanskih masa tenkovima jugoslovenske
armije, hitno se usvajaju ustavni amandmani koji automnim pokrajinama Kosovu i
Vojvodini priznaju status. Ti amandmani su temelj i kima uvenog Ustava iz 1974.
godine, za ije usvajanje je najpre trebalo likvidirati i srpski liberalizam i hrvatsko
prolee.
Tito tako ini ustupke mobilisanim masama i istovremeno pokuava da, guenjem
svake nezavisne tenje za socijalistikom demokratijom surovom policijskom
represijom i istkama partijskog i dravnmog aparata, uravnotei nacionalne
komponente birokratskog totalitarnog aparata i stabilizuje ga i monolitizuje kao
bonapartistiki doivotni diktator. No, nacionalne birokratije su izvojevale pravo da
direktno uzimaju kredite od svetskog kapitala (kredite ije vraanje je garantovala
savezna jugoslovenska drava), tj. da direktno ekonomski i politiki sarauju sa
svetskim imperijalizmom i njegovim institucijama.
Tako centrifugalne snage u aparatu jugoslovenske birokratije, u stanju nametnute
relativne ravnotee, nastavljaju da jaaju i rastu do kraja Titovog ivota. Naporedo sa
munjevitim rastom jugoslovenskog spoljnjeg duga u periodu izmeu 1973. i 1980.
godine i sve veom zavisnou od svetskog finansijskog kapitala. Jaz izmeu
razvijenijih i manje razvijenih republika i regiona sve vie se produbljuje. Dok je u
razvijenoj Sloveniji stopa nezaposlenosti manja od 1 %, na Kosovu ona dostie 20 %.
Izvoz radne snage iz manje razvijenijih republika i regiona Jugoslavije je sve
masovniji.
Titova smrt i njegovo naslee
Titova smrt je prelomna taka samo u onom smislu u kome je smrt bonapartistikog
diktatora prelomna za razvoj svakog reima bonapartistike diktature. Ostavi bez
vrhovnog arbitra koji ih je obuzdavao i uravnoteavao, nacionalne komponente
jugoslovenske birokratije se razuzdavaju i pojaavaju svoje trvenja i svoje ambicije.
Srpska birokratija odmah obnavlja svoje hegemonistike ambicije i, koristei svoju
preostalu premo u vojnom i policijskom aparatu, koristi studentsku pobunu na
Kosovu u aprilu 1981. godine za brutalnu vojnu i policijsku intervenciju i objavu
vanrednog stanja na Kosovu. To ratno stanje na Kosovu nee biti ukinuto sve do
njegove okupacije NATO trupama u junu 1999. godine. Moe se rei da je tog aprila
1981. godine zapravo poeo jugoslovenski rat. Preko lea albanske manjine na
Kosovu, srpska birokratija kree u pohod za obnovu svoje jugoslovenske hegemonije
i trguje sa drugim nacionalnim komponentama jugoslovenske birokratije koje trae
svoj deo kosovskog kolaa. A kola, i kosovski i jugoslovenski je sve manji. Pre
svega zbog katastrofalnog spoljnjeg duga.
Nakon Titove smrti, kljune finansijske institucije svetskog imperijalizma,
Meunarodni monetarni fond i Svetska banka, zahvaljujui enormnom spoljnjem
dugu Jugoslavije, preuzimaju direktnu kontrolu jugoslovenskih finansija i ekonomske
politike. Jugoslovenski spoljnji dug je u periodu od 1973. do poetka 1980. narastao
sa 3 (tri) na dvadeset milijardi dolara dve ukupne godinje potronje jugoslovenskog
stanovnitva. MMF diktira uvenu ok terapiju generalno smanjenje svake

unutranje potronje radi otplate spoljnjeg duga. Jugoslovenska vlada je u poloaju

zavisnosti i podreenosti vie nego mnoga vlada polukolonijalnih zemalja. Po diktatu
MMF-a ona se obruuje na kresanje i razaranje dostignua jugoslovenskih radnika i
naroda.
Jugoslavija za sedam godina u periodu 1980-1988 plaa ukupno 86,5 milijardi dolara
na ime servisiranja spoljnjeg duga, a dug i dalje samo raste da bi 1990.dostigao iznos
od preko 22 milijarde dolara. Dakle, Jugoslavija je na ime otplata spoljnjeg duga
isplatila vie od 8,6 ukupnih godinjih potronji svog stanovnitva, a dug i njena
ekonomska zavisnost su samo poveani, a ne smanjeni. Taj surovi napad na ivotni
standard izaziva novi talas masovnih odbrambenih trajkakih mobilizacija
jugoslovenskih radnika. Ta mobilizacija 80-tih godina razvija se u pravcu generalnog
trajka i samo je pitanje dana kada e on izbiti u Jugoslaviji po ugledu na Poljsku
1980-te.
Batrganja jugoslovenske birokratije posle Tita
Jugoslovenska birokratija oajniki pokuava da takav razvoj radnikih borbi
predupredi politikom represijom i raspirivanjem ovinizma i nacionalnih tenzija.
Meutim, pokuaji guenja tog pokreta politicijskom represijom i van Kosova slamaju
se pred opasnou da izazovu samo jo masovniju pobunu. Zbog toga srpska
birokratija odustaje od pokuaja da, zajedno sa saveznim policijskim aparatom pod
kontrolom Staneta Dolanca, demokratski pokret inteligencije i omladine razbije
politikom represijom, a Slobodan Miloevi onda nenadano otkriva da se Srbiji i
dalje osporava pravo na totalnu vlast nad njenim posedima koje je srpska buroazija
otela u prvom balkanskom ratu (1912) i da su Srbi na Kosovu, i pod saveznom
vojnom i policijskom upravom u uslovima slubeno objavljenog ratnog stanja,
izloeni teroru iredentistike albanske manjine.
Naravno, zahvaljujui pre svega mranom totalitarnom reimu Envera Hode u
Albaniji, na Kosovu nikada nije postojao nikakav iredentistiki i antijugoslovenski
pokret. Sve do razbijanja Jugoslavije kljuni i glavni zahtev albanskog nacionalizma
bio je zahtev za ravnopravnou albanskog naroda sa ostalim jugoslovenskim
narodima i pravo da formiraju sopstvenu republiku u okviru Jugoslavije, a izvan
Srbije. Oni dakle trae dosledno provoenje priznanja statusa Kosova kao federalne
jedinice, statusa koji im je priznat ustavnim amandmanima iz decembra 1968, i
potvren Ustavom iz 1874. Nije bilo ni nikakvog antisrpskog terora albanske veine
nad srpskom manjinom na Kosovu (manje od 8 %). Stopa kriminaliteta na Kosovu
uvek je bila daleko nia i od jugoslovenske i od te stope u svakoj drugoj federalnoj
jedinici ponaosob. Ali, zato je bilo masovnog i brutalnog antialbanskog vojnog i
policijskog terora.
Pod pritiscima velikih svetskih sila i zbog mira u kui i problema sa sopstvenim
nacionalnim manjinama albanskom u Makedoniji i srpskom u Bosni i Hrvatskoj,
ostale nacionalne birokratije pristaju i uestvuju u antialbanskom teroru na Kosovu.
ovinistiko krilo srpske birokratije time je samo ohrabreno da krene korak dalje u
obnovi svoje jugoslovenske hegemonije. Histerinom ovinistikom propagandom i
monom propagandnom mainerijom, tom krilu srpske birokratije uspeva da
neutralie, pa i pridobije na svoju stranu znatan deo dotadanje opozicione
demokratske inteligencije. To krilo ustoliava za svog bonapartistikog vou

Slobodana Miloevia i eliminie grupu Ivana Stambolia na uvenoj Osmoj sednici

CK SK Srbije.
Ubrzo potom Miloevi ukida autonomije Kosova i Vojvodine i stavlja ih pod svoju
direktnu kontrolu, ali zadrava njihove glasove u saveznom Predsednitvu
Jugoslavije. Potom, utim puem kod ute grede, preuzima pod svoju kontrolu i Crnu
Goru u koju instalira na vlast svoje satelite Momira Bulatovia i Mila ukanovia.
Time u saveznom Predsednitvu osvaja 4 od osam predstavnikih glasova federalnih
jedinica. Nedostaje mu jedan glas da bi pomou vojnog i policijskog aparata mogao
objaviti ratno stanje u celoj Jugoslaviji sa kakvim takvim prividom legaliteta.
Eksplozija jedinstvenog politikog aparata jugoslovenske birokratije
Pod pritiskom USA i diplomatije velikih evropskih sila, ostale nacionalne komponente
jugoslovenske birokratije ne meaju se u unutranje stvari Srbije i Crne gore, ali
svojski se sve vie osamostaljuju od savezne drave i njene centralne vlade i potpiruju
srpski ovinizam sopstvenim. One slono spreavaju okonanje reforme
jugoslovenske armije kojoj je bio cilj ukidanje i razoruavanje republikih snaga
teritorijalne obrane i centralizaciju jedinstvene komande generaltaba u Beogradu.
Armijski aparat se tako pojavljuje kao svojevrsan sedmi politiki faktor koji je od
poetka u koaliciji sa srpskom birokratijom pod vostvom Slobodana Miloevia.
Nacionalne birokratije zadravaju kontrolu nad snagama teritorijalne odbrane
kojom se mogu odupreti centralnom armijskom aparatu. Osnovna pretpostavka za
oruani sukob federalista i secesionista je stvorena.
Do eksplozije dolazi na prekinutom 14-tom i poslednjem kongresu SKJ u januaru
1990. Drugog dana kongresa sukoba dolazi do sukoba srpskog i slovenakog projekta
partijske i dravne reforme. Srpski projekt je unitaristika centralizacija i partije i
drave po principu jedan ovek jedan glas, projekt koji Srbima kao najbrojnijem
narodu Jugoslavije omoguava majorizaciju. Slovenaki projekt je konfederalizacija i
partije i drave. Svi slovenaki predlozi su odbijeni, a svi srpski prihvaeni veinom
glasova delegata kongresak, ime je jasno pokazano ta majorizacija nosi sa sobom
obnovu hegemonije srpske birokratije u Jugoslaviji. Slovenaka delegacija tada
smesta naputa kongres, a odmah za njom i delegacije Hrvatske, Makedonije i Bosne i
Hercegovine. Time se konano raspala jedinstvena politika organizacija
jugoslovenske birokratije.
Ruenje berlinskog zida i rumunska revolucija
Mobilizacija masa u istonoj Evropi i Sovjetskom savezu ve krajem 80-tih godina
dovodi do situacije u kojoj moskovska birokratija vie nije u stanju da kontrolie ni
Rusiju, a kamoli ceo Sovjetski savez i njegove satelite zemlje varavskog pakta.
Staljinistiki aparat se uruava bukvalno iz dan u dan. Mada je Varavski pakt
zvanino rasputen tek u julu 1991, njegovo rasputanje Mihail Gorbaov objavio je
ve u decembru 1988, objavljujui naputanje Brenjevljeve i prihvatanje Sinatrine
doktrine (po pesmi Frenka Sinatre My way moj put).
Revolucionarna mobilizacija u Nemakoj dovodi do ruenja Berlinskog zida i
ujedinjenja Nemake protivno volji svih politikih partija i faktora u obe Nemake i
na svetskoj politikoj pozornici. Time je sruen ugaoni temelj kontrarevolucionarne

podele Evrope izmeu staljinizma i imperijalizma posle Drugog svetkog rata. Ovaj
talas zahvata celu istonu Evropu i Sovjetski savez. Totalitarni birokratski aparati se
raspadaju na svoje rivalske frakcije, ali sve te frakcije su pod direktnom kontrolom
imperijalizma i to im omoguava da budu jedinstvene u naporima da se po svaku cenu
sprei nezavisno radniko organizovanje, obnova nezavisnog radnikog pokreta u tim
zemljama.
Kime totalitarnih aparata, njihove tajne slube, svugde ostaju ouvane i obezbeuju
kontinuitet reda i poretka. Nigde te masovne ubice i nosioci surovih masovnih
represija protiv svojih naroda nisu privedeni pravdi. U farsinim predstavama
lustracija ponegde su kanjavani njihovi prinudni saradnici, ali nikada i nigde sami
oni i njihovi naredbodavci. jedini izuzeci su Honeker i auesku koje su njihovi
politiki i policijski aparati bili prinueni da rtvuju. Te tajne policije postae potom
okosnica novih demokratskih politikih reima tranzicione restauracije u
dotadanjim birokratskim radnmikim dravama. Svi ti aparati tajnih policija
potpadaju pod potpunu i direktnu kontrolu tajnih slubi velikih imperijalistikih sila, a
pre svega CIA-e.
Sve to vreme burnih previranja u istonoj Evropi, Sovjetskom savezu i u Jugoslaviji,
rumunska birokratija daje privid najstabilnije i neprikosnovene totalitarne diktature.
auesku se na zapadu slavi kao najlojalniji i najrevnosniji adept MMF-a. Po cenu
najsurovije bede, on je rumunskom narodu uspeo da nametne da otplate sve lihvarske
spoljnje dugove oko 14 milijardi dolara . A onda odjednom taj reim eksplodira
bukvalno u trenutku, posle estoke varnice na jednom masovnom mitingu u
Bukuretu na kome je govorio auesku. Tako silovitu i munjevitu revolucionarnu
eksploziju Evropa teko da je ikada videla.
Uspanieni vojni i policijski birokratski aparat na brzu ruku rtvuje aueskog, preko
noi mu organizuje farsini preki sud i strelja ga odmah po izricanju presude. A
potom organizuje simulacije ulinih borbi sa ve nepostojeim trupama tajne policije
Securidade. Te trupe su se raspale ve prve noi ustanka rumunskog naroda, a njihov
aparat je odmah integrisan u prepakovane ostatke vojnog i policijskog
demokratskog aparata Fronta nacionalnog spasa. Simulacije ulinih borbi,
oigledne i na snimcima televizijskih izvetaa, trebalo je da pacifikuju pobunjene
rumunske mase i uklone ih sa ulica. Dord Bush senior, zabrinut da to nee biti
dovoljno da se zaustavi rumunska politika revolucija, trai od Gorbaova sovjetsku
vojnu intervenciju u Rumuniji. Gorbaov to odbija sa obrazloenjem da bi to moglo
izazvati revolucionarnu eksploziju u samom Sovjetskom Savezu. Zdruenim
naporima USA i evropskih imperijalizama nekako uspeva da instaliraju na vlast
reformatora Konstantina Ilijesku koji e jo godinama sa tekoama guiti i
zaustavljati bujicu rumunske revolucije i snaga koje je ona oslobodila.
Na ovako promenjenoj svetskoj politikoj sceni jugoslovenski trei put i koncept
nesvrstanosti ne vrede vie ni prebijenog groa. Imperijalizmu nesvrstana
Jugoslavija vie nije potrebna ni kao kanal prema sovjetskom bloku ni kao transmisija
njegovog uticaja na nesvrstane zemlje treeg sveta. On sada s njom ima drugaije
planove. Dok evropski imperijalizmi imaju ambiciju da je razbiju i podele izmeu
sebe, plan USA imperijalizma da je razbije, potisne evropske imperijalizme sa
Balkana i uspostavi na njemu sopstveni protektorat etapu u uspostavljanju svetskog
protektorata USA imperijalizma. Taj plan USA imperijalizma i ta etapa izgradnje

njegovog svetskog protektorata uspeno su realizovani tokom i nakon jugoslovenskog

rata.
Viestranaki izbori i reimi u jugoslovenskim republikama
Nakon pada berlinskog zida, nakon rumunske revolucije i eksplozije na saveznom
kongresu, nacionalni Savezi komunista ne mogu vie ouvati svoj politiki monopol
i nacionalne birokratije su prinuene da pristupe pluralistikim politikim
reformama po receptu uglavnom ve isprobanom u istonoj Evropi, mada u znatno
restriktivnijoj formi.
Razbijanje i sovjetskog bloka (Varavskog pakta i SEV-a) i jugoslovenske drave vri
se iskljuivo po nacionalnom principu i uz planski raspaljivane meunacionalne
tenzije. Na taj nain se postie ostvarenje neke vrste svetog nacionalnog jedinstva
svih frakcija birokratskog aparata. Sve nove politike partije imaju u sutini
identine programe i sve jednoduno prihvataju zabranu svakog politikog
organizovanja po preduzeima. Karakteristino je da je svugde osnivanje novih
sindikata dozvoljeno znatno kasnije od osnivanja politikih partija.
Jednopartijski birokratski pluralizam prepakuje se u viepartijski birokratski
totalitarizam. Sredstva kontrole tog pluralizma su infiltracija (tajnom policijom),
korupcija i razbijaka provokacija, te devalvacija samog prava na organizovanje
kreacijama mnotva karikaturalnih i grotesknih novih partijica. Sve one orkestrirano
prate sutinski istu politiku liniju i istu dirigentsku palicu kada vlast sa programa
ekonomske liberalizacije i uspostavljanja ravnopravnosti razliitih oblika svojine
(tj. ravnopravnosti drutvenog i privatnog vlasnitva) pree na neoliberalistiki
program totalne privatizacije, te opozicione partije disciplinovano e je slediti u
korak. Temeljna karakteristika svih njihovih programa je najprimitivniji
antikomunizam. Njihovi pravi operativni tabovi su u biroima tajne policije i u
ambasadama velikih imperijalistikih drava. Njihovi pravi strateki tabovi su u
biroima tajnih slubi velikih imperijalistikih sila i u njihovim meunarodnim
politikim i finansijskim institucijama.
Veina tih partija finansirane su skoro direktno i otvoreno od imperijalizma
posredstvom mnotva humanitarnih fondacija tipa Soro fondacije, Fridrih Ebert
fondacije i slinih. Njihova organizaciona struktura i ustrojstvo su izrazito
nedemokratski i sve prihvataju predsedniki (liderski) organizacioni model.
Dominantno obeleje njihove politike je totalna besprincipijelnost, arivizam i
koruptivnost. Njihova osnovna svrha jeste da za raun imperijalizma i svete privatne
svojine spree organizacioni i politiki razvitak nezavisnog radnikog pokreta. U
uslovima masovne mobilizacije radnike klase to nije bio nimalo lak zadatak i nije to
ni danas. Otuda stalne jadikovke zbog nedovrenosti i sporosti tranzicije i
privatizacije zbog otpora nekih anonimnih antireformskih snaga. Govoriti o
klasnom otporu i klasnoj borbi u njihovoj politikoj kulturi nije samo izraz
politike nekorektnosti i odsustva pravog politikog bon-tona, nego je i najtee
svetogre. Govoriti o tome da ekonomija treba da slui zadovoljenju ljudskih potreba,
a ne stvaranju profita i mistinoj rentabilnosti, za njih je pokuaj vercovanja
mrtvog marksizma u novu politiku.

Pavluko Imirovi
[1] Boris Tadi se ovde ne vidi kao individualna linost, nego kao personifikacija
jedne totalno bezline mediokritetske politike manipulativnosti, minkerstva i
servilnosti, kakva danas dominira politikom i uopte javnom scenom svih
tranzicionih drava. Autor se ovde uzdrava od svakog suda o tome da li uopte
postoji linost Boris Tadi ili linost Vladimir Putin i tako dalje, pa time i od svakog
razmatranja pitanja kako uopte bivaju umeeni takvi egzemplari ljudske vrste.
iek je pisao o rumunskoj tranziciji kroz anegdotu o strancu iz neke od zemalja
Zapada koji dolazi u postaueskuovsku Rumuniju. Stranac je zvao svoje iz nekog
hotela i rekao kako mu nisu jasne predrasude o Rumuniji koje je uo jer su ljudi topli i
pristupani. Nakon to je obavio poziv, na telefon u sobi ga je nazvao neko ko se
predstavio kao agent zaduen za njegovo praenje i zahvalio mu se na lijepim rijeima
o Rumuniji.
Upotreba Srebrenice za produavanje jugoslovenskog rata mirnim sredstvima
partnerski podeljene uloge ovinizma i NATO-pacifizma
Upotreba Srebrenice za produavanje jugoslovenskog rata mirnim sredstvima
partnerski podeljene uloge ovinizma i NATO-pacifizma
(Nekoliko beleki povodom Srebrenike godinjice)
Tzv. parlament EU izglasao je rezoluciju kojom se 11. juli objavljuje Danom seanja
na genocid u Srebrenici, a nai EUropejci sada zduno agituju za to da ta rezolucija
bude prihvaena kao zakonski obavezujua u svim parlamentima drava nastalih
razbijanjem Socijalistike federativne republike Jugoslavije. Seanje koje oni
propagiraju i na koje hoe da obaveu i silom zakona veoma je selektivno i retuirano.
Obeleavanje 14. godinjice Srebrenike tragedije, najmasovnijeg ratnog zloina u
Evropi posle Drugog svetskog rata, svetski i balkanski politiki i kulturni
establiment jo jednom je iskoristio za produavanje jugoslovenskog rata mirnim
sredstvima u svrhu perpetuiranja balkanskog reakcionarnog status quo-a do u beskraj.
Tim povodom podseam na jedan broj nesumnjivih istorijskih injenica
jugoslovenskog rata injenica koje medijski i politiki establimenti briljivo kriju i
preutkuju.
Razorni rat u Jugoslaviji poeo je tek nakon to je USA diplomatija dala za njega
zeleno svetlo misijom Jamesa Bakera 2. juna 1991. u Beogradu. Baker je tada javno
izjavio da USA vlada ne priznaje nikakve secesije od Jugoslavije[1] i toga dana je i
politikim slepcima bilo jasno da je time gurnuo Miloevia i JNA kamarilu u oruanu
agresiju protiv secesionista. U oktobru 1990 CIA je Bushu senioru podnela izvetaj
u kome prognozira izbijanje rata i raspad Jugoslavije u roku od godinu i pod dana.
Zbog masovnih antiratnih demonstracija u Beogradu, 9. marta 1991, Miloevieva
vlast u Srbiji je bila ozbiljno uzdrmana i ugroena i zbog toga je realizacija tog ratnog
plana ubrzana i poela je pre planiranih rokova. Svi tadanji nacionalni predstavnici
u Predsednitvu SFRJ i u Saveznoj vladi Ante Markovia odobrili su tada izvoenje
vojske i tenkova radi guenja demonstracija u Beogradu, poto Miloevieve

policijske snage oigledno nisu bile dovoljne za to. Te demonstracije okonane su

samo zahvaljujui lojalnoj saradnji opozicionih parlamentarnih stranaka sa
Miloevievom vladom pre svega saradnji Miunovieve i inieve DS
(Demokratske stranke), a potom i SPO (Srpskog pokreta obnove).
Rat u Bosni i Hercegovini otpoet je 6. aprila 1992. godine i bio je jedino preostalo
sredstvo za blokiranje i nasilno razbijanje revolucionarne mobilizacije bosanskih
radnika, koji su, tokom masovnih demonstracija 4. aprila 1992.- dan nakon
objavljivanja odluke EZ o priznavanju BiH kao samostalne drave na juri osvojili
republiki parlament, rasterali njegove poslanike i konstituisali Komitet javnog spasa
sa mandatom da raspie nove parlamentarne izbore na kojima e biti zabranjeno
uee trenutno vladajuim nacionalnim strankama. Za predsednika tog Komiteta
bio je izabran Dragan Viki, nezavisni ministar policije Alije Izetbegovia. Vikie je
izdao mandat koji je prihvatio u tom pokuaju revolucionarnog preokreta i prikljuio
se Izetbegoviu i dogovoru nacionalnih stranaka da podele Sarajevo i ugue
revolucionarnu mobilizaciju oruanim terorom. U tome su zduno saraivale oruane
bande Radovana Karadia, bande provokatora dovedenih iz Srbije i banda Juke
Praine, muslimanskog analoga Arkanu u Srbiji. Ta revolucionarna epizoda je
najskrivanija i nafalsifikovanija epizoda bosanskog rata.[2] Autor ovog teksta bio je
tih dana u Sarajevu njen neposredni svedok i uesnik.
Prva otvorena oruana intervencija USA ratni vazdunih snaga u jugoslovenskom ratu
bila je poetkom 1994 nakon granatiranja Markala. I pre i posle Markala bilo je
mnogo veih zloina od tog, ali su samo Markale izabrane za povod da USA
diplomatija lupi pesnicom o sto i svetu jasno i glasno saopti ko je svetski gazda i ko
jedini moe odluivati o ratu i miru i u Evropi. Zbog toga je USA diplomatija do tog
tenutka iza kulisa sabotirala i minirala sve evropske mirovne inicijative. Manje
znaajno je to sa kog i ijeg poloaja je zaista ispaljena ta granata na Markale ona je
naruena iz Vaingtona da bi najavila zaokret USA diplomatije u balkanskom ratu.
Taj zaokret je pripremljen time to je USA politika potisnula svoje evropske saveznike
i direktno preuzela kontrolu nad zaraenim stranama u bivoj Jugoslaviji. Ve od
1993. u svim generaltabovima na teritoriji bive Jugoslavije prisutni su i kontroliu ih
ameriki vojni savetnici i konsultanti.
Nikakvo poverenje ne zasluuju NVO i liberalna scena koji egzaltirano slave Pax
americanu i Haku pravdu i koji o odgovornosti o ratnim zloinima govore bez
ikakvog pomena o udelu USA i NATO u tim zloinima. Oni slue politici koja titi
glavne inspiratore i krivce balkanskih pokolja tako to rtvuje drugo- i treerazredne
izvrioce njenih sopstvenih zloinakih planova. Njihove naruene i plaene suze nad
srebrenikim rtvama su krokodilske suze.
Srebrenica je bila prva bezbedna zona pod zatitom trupa UNPROFOR-a, tj. trupa
NATO pakta[3]. Sva sramota zbog zloinakog preputanja Srebrenice Miloevievim
koljaima pripisana je zlosrenom kukavikom holandskom bataljonu UNPROFOR-a
i loim vremenskim prilikama koje su spreile amerike avione da polete iz baze u
Avijanu i bombarduju koljake horde oko Srebrenice. Ima li ikoga na planeti da
zaista veruje u tu bajku? Mladievo junako nadiranje na srebreniku neja moe
se objasniti samo time da je on imao ubedljive garantije da nee biti nikakve NATO
vojne intervencije protiv njegovih hordi. Samo tim se moe objasniti njegovo uspeno
izmicanje i skrivanje svim policijama i tajnim slubama koje ga kobajagi trae. S njim

jo nisu uspeli da sklope onako zadovoljavajui sporazum o suenju u Hagu, kao sa

Karadiem, Jovicom Staniiem, Slobodanom Miloeviem?
Poznato je da je USA diplomatija predoila Aliji Izetbegoviu da joj je potreban
izvestan kritini broj civilnih muslimanskih rtava da bi vojno intervenisala protiv
artiljerijskih terorista sa brda oko Sarajeva. Taj kritini broj postignut je u
Srebrenici. Vie nego indikativno je to da su uoi Mladievog koljakog upada u
Srebrenicu iz nje evakuisani predstavnici Alijine vlade klika oko ratnog zloinca
Nasera Oria, nekadanjeg telohranitelja Slobodana Miloevia. Miloevievim
koljaima preputeni su na milost i nemilost samo civili i neja Srebrenice.
Srebreniki pokolj bio je priprema Oluje i dejtonskog komadanja Bosne. Svetski
gospodari rata i mira procenili su da su Bosanci dovoljno raspameeni
(formulacija Ratka Mladia) da prihvate svaku okupaciju kao spas od ratnih
strahota. Posle Dejtonskog sporazuma (potpisanog u bazi amerikog ratnog
vazduhoplovstva i pod zastavom i grbom tog ratnog vazduhoplovstva!) nastupa
medeni mesec USA vlade i Miloevievog reima i njegovih satelita. Do prolea
1998. oni ga slave kao mirotvorca i garanta mira i bezbednosti na Balkanu, a
potom, sa Roberom Gelbardtom ponavljaju isti manevar kao i sa Jamesom Bakerom
1991. godine. R.Gelbardt dolazi u Beograd u martu 1998. i alje Miloevia u nove
masakre na Kosovu, to priprema NATO bombardovanje naroda krnje Jugoslavije i
konanu NATO okupaciju Kosova. Samo budala se dva puta saplie o isti kamen. A
Slobodan Miloevi nije bio naivna budala. Ako se i moglo pomiljati da je 1991.
prevaren i gurnut u rat, posle marta 1998. svaka takva pomisao je opovrgnuta.
Slobodan Miloevi nije bio prevaren, nego je lojalno saraivao sa USA diplomatijom
i sledio sve njene direktive.
Po povratku iz Vaingtona, krajem marta 2001. godine, premijer Zoran ini
izjavljuje da je tamo saznao da su Ratko Mladi i oficirski korpus srpskog
dejtonskog blentiteta jo uvek na platnom spisku Generaltaba vojske Jugoslavije.
Izgleda da je on u to vreme bio neobaveteniji ak i od Vojislava Kotunice, koga je
Vaington proglasio za politiara godine posle 5. oktobra, poto teko da postoji
politiki posmatra koji to nije znao i pre tog inievog puta u Vaington. No,
ini je danas ikona srpskog EUropejskog liberalizma i NVO scene i ve ujem
salve i urlike ikonopisakih demokratskih i liberalnih, nacionalnih i NATOpacifistikih hordi kako me orkestrirano napadaju zbog svetogra to to uopte
pominjem.
Boris Tadi se neto kao izvinjavao drugim narodima za zloine protiv njih. U ije
ime? On verovatno ima razloga da se jo izvinjava u svoje lino ime, poto je bio
ministar vojske u vreme kad je ta vojska jo uvek skrivala i mazila i pazila Ratka
Mladia. Srpski narod duguje drugim narodima izvinjenje ne za ratne zloine
svojih zlikovaca, nego za to to mu nije uspelo da ih zaustavi i to i danas jo nije u
stanju da ih privede pravdi zajedno sa njihovim jatacima u dananjem aparatu vlasti.
Olakavajua okolnost nam je to to u tom imamo protiv sebe sve sile svetskog
evropskog i balkanskog politikog establimenta.
Zato meu ratnim zlikovcima ima najvie srpskog oloa? Zato to su Srbi
najbrojnija nacija bive Jugoslavija i to je srpska birokratija dominirala aparatom

JNA, pa je tako mogla i neuporedivo nadmonije da opremi i naorua svoj olo. Nema
ita bez kukolja. Na veoj njivi vie i ita i kukolja. Kukolj nije ito.
Ve od priprema i prvih dana rata u bivoj Jugoslaviji, od domae i svetske javnosti
briljivo se skrivaju njegovi pravi razlozi i pokretai i njegov istinski karakter. Mediji
svakodnevno raspiruju i ire sve mogue mrane balkanske ovinizme i bombarduju
javnost grotesknim priama o fatalnim istorijskim mrnjama i netrpeljivostima
meu balkanskim narodima, o objektivnoj nemogunosti njihovog ivota u
zajednikoj dravi i o njihovoj apsolutnoj nesposobnosti za svaki nezavisan i
slobodan ivot i suivot. Ponovo je na delu taktika zavaanja i hukanja jednih na
druge balkanskih naroda da bi se njima lake ovladalo vekovno orue balkanskih
porobljivaa.
Narodno-oslobodilaki rat i jugoslovenska revolucija 1941-1945. kleveu se i blate iz
sve snage, a rehabilituju se sve reakcionarne i retrogradne istorijske snage i njihove
ideologije. NOB i revolucija se predstavljaju kao sluajna istorijska greka i
nekakav uveeni ruski fenomen ili kao rezultat famozne antispske zavere
Kominterne, Vatikana i judaizma, a skriva se i odrie injenica da su oni bili
autentino, zajedniko, velianstveno herojsko delo i tekovina svih jugoslovenskih i
balkanskih naroda. Jugoslovenska revolucija bila je deo zajednikih napora i borbi
balkanskih naroda za balkansku revoluciju i balkansku socijalistiku federaciju. Do
1948. godine balkanska socijalistika federacija, tradicionalni programski cilj
balkanskog radnikog pokreta, bila je zvanino deo programa svih balkanskih
komunistikih partija. Ta istorijska injenica jedna je od najbriljivije skrivanih u
svim zvaninim istoriografijama. Veina dananjih mladih za nju nije nikada ni ula.
Centrifugalne snage unutar vladajue totalitarne birokratije u Jugoslaviji raaju se i
jaaju sa prvim jugoslovenskim tranzicionim trinim reformama 1963. godine.
One su rezultat dvostrukih pritisaka kojima je ta birokratija izloena od prvih dana
svog konstituisanja pritiska jugoslovenske radnike klase koja brani svoje socijalne
tekovine, s jedne strane, i pritisaka svetskog imperijalizma koji diktira tranzicione
ekonomske reforme koje te tekovine razaraju, s druge strane. Socijalna i politika
pozicija jugoslovenske birokratije, ba kao i svih totalitarnih birokratija deriviranih iz
staljinistike birokratije u svim birokratskim socijalistikim dravama, bila je
bukvalno izmeu dve estoke vatre izmeu nakovnja radnikog pokreta i ekia
svetskog imperijalizma.
Ti dvostruki pritisci dovode do drobljenja jedinstvenog jugoslovenskog birokratskog
aparata vlasti do njegovog raspadanja na njegove nacionalne komponente koje
pokuavaju da jedna na drugu prebace teret ekonomske i politike krize i koje sve vie
podleu kontroli i diktatu svetskog imperijalizma. Svoje sopstveno raspadanje i
nedostatak svakog socijalnog uporita u sopstvenom narodu te nacionalne
birokratije, uz zdunu pomo propagandnih aparata demokratskog svetskog
imperijalizma, predstavljaju kao neumitno raspadanje federativne Jugoslavije i njenih
naroda. Otuda orkestrirana i zagluujua medijska halabuka u obnovi reakcionarnog
nacionalnog romantizma i reakcionarnih ovinistikih ideologija i mitologija.
Tobonja alternativa, a zapravo istinski nadopunjujui pandan ovinistikom
mobilisanom ulinom i intelektualnom lumpu od Arkana i eelja do Srpske
akademije nauka i umetnosti (da i ne pominjemo sitnu novinarsku boraniju) druga

strana iste zle pare, bili su demokratski i liberalni NATO-pacifisti koji su takoe
zastupali stav da su jugoslovenski narodi nesposobni za zajedniki suivot i da je
nuna intervencija meunarodne zajednice i meunarodni protektorat za njihovo
smirivanje. U prvim danima rata, glavni nosioc i ideolog te NATOpacifistikealternative bila je Vesna Pei, koja je sa svojom grupom izvela prvu
politiku krau politike organizacije u viepartijskoj Srbiji. Naime, Vesna Pei je
u jesen 1990, zajedno sa svojom grupom koja je bila veinska u rukovodstvu UJDI-ja,
protivno svim programskim opredeljenjima UJDI-ja i protivno izriitoj odluci
skuptine UJDI-ja da e jedini izbori na kome e uestvovati biti izbori za
Ustavotvornu skuptinu, protivno svim odredbama statuta UJDI-ja, uzurpirala ovu
demokratsku nadpartijsku organizaciju i nelegalno je preregistrovala u politiku
stranku radi uea na prvim viepartijskim parlamentarnim izborima u
Srbiji. Tom uzurpatorskom preregistracijom UJDI-ja, Vesna Pei ga je pretvorila u
politiki prirepak reformske stranke tadanjeg saveznog premijera, Ante
Markovia, iji politiki program je bio mirna i jedinstvena jugoslovenska tranzicija,
privatizacija i rekolonizacija Jugoslavije.
Odluka ondanje Jedinstvene opozicije Srbije bila je da se ti izbori bojkotuju kao
nedemokratski i unapred reirani. Vesna Pei je u toj okolnosti videla zgodnu ansu
da se pojavi na izborima kao jedina opoziciona alternativa Miloevievom SPS-u i
da tako pokupi na njima sve glasove i sva mesta u parlamentu koje je SPS bio
spreman da prepusti opozicionim partijama radi njihove integracije i korupcije.
UJDI je tako postao stranka koja je prva razbila jedinstvenu odluku opozicionih
partija da ne uestvuju na reiranim izborima i time je novi UJDI uinio i prvi korak
u davanju legitimiteta toj Miloevievoj izbornoj farsi. O toj neslavnoj epizodi iz svoje
rane istorije dananji Graanski savez veoma stidljivo uti. Danas je on deo otuno
zabavne liberalno-demokratske izme od DS-a, okupljene oko LDP-a (Liberalnodemokratske partije) Vladimira Popovia Bebe, jednog od tajkunia iz
Miloevievog tranziciono-pri(H)vatizacijskog perioda.
Vesna Pei je, sa svojim Centrom za antiratnu akciju (CAA), istinski prvoborac NVO
NATO-pacifistike scene u Srbiji. Ta scena e se narednih godina proiriti i ojaati
novim kadrovima otpadnika od biveg i aktuelnog reima kdrova u potrazi za
novim lagodnim uhljebljenjem. Njeni novi akteri poinju istupati javno tek onda kada
su ih njihovi svetski pokrovitelji nedvosmisleno uverili da svojim uticajima na
Miloevia i njegov reim mogu da im garantuju linu bezbednost i zatienost od
svakog progona. Karakter i tip tog uticaja najvidljiviji je u injenici da se CIA
pojavljuje kao svedok odbrane na suenju Jovici Staniiu, efu Miloevieve tajne
policije i dananjoj sivoj eminenciji te policije, i da objavljuje svoj izvetaj[4] u kome
ga hvali kao svog agenta br.1 na Balkanu uz usputnu napomenu da je Stanii to
bio po Miloevievom odobrenju i pod Miloevievim nadzorom, te da je do kraja
ostao lojalan Miloeviu, koga nikada nije izdao. Ovom usputnom napomenom,
CIA diskretno obznanjuje da je njen agent br.1 na Balkanu zapravo bio Jovicin ef
Slobodan Miloevi.
Perjanice dananjeg NVO NATO-pacifizma u Srbiji su Helsinki odbor za ljudska
prava Sonje Biserko, nekadanjeg drugog sekretara jugoslovenske ambasade u
Londonu i nesumnjivo bezbedno pouzdanog kadra ranijeg birokratskog
totalitarnog aparata), i liberalna koalicija oko LDP-a.

Trajno odravanje meunarodnog (itaj: USA) protektorata i okupacije Balkana

iziskuje i trajno odravanje tenzija kojima se pravda ta kolonizatorska okupacija, tj.
trajno odravanje lane alternative ovinizam ili NATO-pacifizam za balkanske
narode. Najvee etnike istke u BiH izvrene su upravo pod tom okupacijom i pod
direktnim i otvorenim pokroviteljstvom UNPROFOR-a, a mnotvo ratnih zloinaca
amnestirano je od svake odgovornosti za svoje zloine i integrisano u novi aparat
vlasti. Upravo UNPROFOR je organizovao mirnu razmenu stanovnika izmeu
nacionalnih blentiteta (bantustana) na koje je rasparana okupirana Bosna i
Hercegovine nakon Dejtonskog ugovora.
Odravanju tih tenzija ovinisti doprinose svojim standardnim repertoarom:
negiranjem zloina, pijakim licitiranjima brojevima rtava, prepucavanjima oko
toga iji su zloini gori i tei, a iji zloinci bolji, negovanjem grotesknih
nacionalno-romantiarskih mitologija, naruenim tubama i protivtubama
marionetskih balkanskih vlada pred meunarodnim sudovima
Njihov partnerski pandan i analog, NVO NATO pacifizam to ini pozivanjem na
pomirenje zakrvljenih divljih balkanskih plemena, na priznavanje nacionalnih
zloina (pa time i nacionalne krivice) i uzajamno izvinjavanje, pokajanje,
pratanje i katarzu. Ne sumnjam da je toj gospodi potrebno i takvo mistiko
iskustvo katarzinog duhovnog proienja, ali im je mnogo potrebnija politika
oftalmoloka intervencija koja bi im uklonila NATO kataraktu sa oiju. Za takvu
oftalmoloko-politiku intervenciju dovoljno bi bilo obelodaniti i estito oporezovati
njihove prihode od inostranih i domaih donatora.
Partnerskim nosiocima te lane alternative nedvosmisleno su zajedniki: program
pljakake tranzicije i privatizacije i EUropejske (itaj: USA) rekolonizacije Balkana,
a sve to pod civilizatorskim tutorstvom meunarodne zajednice (itaj opet: USA
imperijalizma). Oni ili ignoriu ili se, propovedanjem neoliberalistiko-globalistikih
grotesknih bajki, suprotstavljaju masovnim trajkakim borbama jugoslovenskih
radnika protiv kolonizatorske tranzicije. I jedni i drugi se svim silama trude da i
sindikate pretvore u korumpirane NVO organizacije.
Tom orkestriranom horu ovinista i NATO-pacifista priljuuje se opskurna kakofonija
svih jugoslovenskih crkvi vazdanjih ispostava svake vlasti i svakog istorijskog
mraka na Balkanu. Zato da ne? Pa crkve su najstarije vladine nevladine
organizacije na Balkanu.
U te svoje politiko-policijske igre i orsokak lanih alternativa oni pokuavaju da
uvuku i kanaliu i pobunjenu omladinu, u emu im svojski idu na ruku, policijskim
provokatorima infiltrirane i proreetane, ultraleviarske grupice tipa ASI-ja
(Anarho-sindikalistike inicijative)[5]. Ove grupice svim silama pokuavaju da
energiju demokratskih i socijalistikih tendencija mladih kanaliu u uline tue
minkerskog NVO-antifaizma protiv jednako minkerskog i artificijelnog fantoma
faizma, olienog u faisoidnim huliganskim policijskim bandama tipa Obraza i
Nacstroja. Tu igru reim koristi za dalje ograniavanje demokratskih sloboda u
Srbiji i za promociju sopstvenog policijskog NVO-antifaizma i za guranje
omladinskog pokreta u orsokak novih lanih alternativa.

Uprkos svoj toj gospodi, jugoslovenski radnici i jugoslovenski narodi nastavljaju

svoju borbu za pravo na ivot i na rad, za mir i slobodu, za slobodnu i suverenu
zajednicu slobodnih naroda Balkana i brane i razvijaju svoje nezavisne sindikalne i
politike organizacije.
Pavluko Imirovi
[1] Politika od 3. juna 1991.godine.
[2] Jedan od retkih tekstova u kome se pominje ta revolucionarna epizoda je dugaak,
prazan i dozlaboga dosadan i falsifikatorski tekst Muhameda Filipovia Tunje, jednog
od elnika MBO (Muslimanske bonjake organizacije) Adila Zulfikarpaia,
vajcarskog meunarodnog trgovca oruja, proslavljenog u aferi sa brodovima sa
krijumarenim orujem u Barskoj luci (tj. u luci pod kontrolom ratne koalicije
Miloevia i vojnog aparata JNA!) u drugoj polovini 1991. godine u jeku rata u
Hrvatskoj. U svom lanku, M. Filipovi do beskonanosti varira i vrti tezu da je 4.
aprila, sa Komitetom javnog spasa, pokuan dravni pu, ali ni jednom reju ne
govori ko su bili akteri tog pua, protiv koga je bio usmeren i ta je bio njegov
politiki program. Filipovi nije dovoljno ni glup ni neobrazovan da ne zna da je to
bila neuspena radnika politika revolucija u ijem nasilnom guenju je on
uestvovao.
[3] videti o tome na sajtu NATO pakta:
www.nato.int/sfor/indexinf/125/p14a/t0114a.htm
[4] Los Angeles Times, od 1.marta 2009. godine.
[5] Vlasnik i guru ASI-ja, Ratibor Trivunac, unuk slavnog pobratima i ponosnog
vlasnika poklon kame etnikog vojvode Nikole Kalabia, javnog etnika i tajnog
udbaa mitomanskih ambicija, Ratibora Trivunca seniora (Politika od 25.5.2009),
bio je uhapen u vreme Sablje zbog nekog od svojih enfant-teribl nestaluka.
Puten je nakon par dana, ai on i ASI su tada preutali tu njegovu neprijatnu
epizodicu sa policijom. Nakon tri meseca, po ukidanju vanrednog stanja, ASI je
objavila jedno nemuto i mucavo saoptenje u kome se kae da je jedan od njenih
(anonimnih) lanova bio nepravedno i neosnovano hapen za vreme vanrednog
stanja. Svi demokratski aktivisti znaju da je javnost jedina zatita i jedino efikasno
sredstvo borbe protiv policijske samovolje i represije. Isto tako znaju da se tog
sredstva odriu samo oni koji naprave nekakav dentlemenski sporazum sa
policijom. Celokupna kasnija bukaka i nesuvisla, egzibicionistika politika
delatnost R. Trivunca upuuje na to da je on itekako napravio takav dentlmenski
sporazum. Pre par meseci Trivunac je jednom mom prijatelju poslao kominu
poruku: Reci Pavluku da ne pria da saraujem sa policijom. Mi znamo gde on
stanuje. Preko istog posrednika sam mu poslao odgovor: Policija je uvek znala gde
ja stanujem, poto to nije nikakva tajna. Ali, i ja sluajno znam gde Trivunac stanuje
u oevoj tajkunskoj vili na Dedinju. Posle toga se vie nije javljao i nije mi slao
nikakve poruke.
Levica, levice i tranzicija

Levica, desnica, centar su ideoloke i politike kategorije veoma razliitih sadraja

u razliitim drutvenim i istorijskim kontekstima.
Ova zemlja je zvanino bila leva od 1945, kao i veina tzv. socijalistikih zemalja
na svetu. Levi je bio i SSSR i Kina i Kuba i Albanija i cela Istona Evropa. A u svim
tim slubeno levim zemljama najsurovije i najee je proganjana upravo leva
opozicija, opozicija koja je ustajala u odbranu izvornih socijalistikih vrednosti,
opozicija koja je branila marksizam kao teoriju i praksu radnike klasne borbe. Pa
tako, niko nije proganjao levicu surovije od same levice. Staljin je pobio vie
komunista i radnikih aktivista nego sva, njemu savremena, svetska reakcija.
Oigledno da nam ideoloke i politike kategorije tipa levo, desno, centristiko nisu
dovoljne da razumemo drutvena i politika zbivanja i okarakteriemo njihove aktere
politike partije. Za to su potrebni dodatni kriterijumi i razumevanje toga ta je
politika uopte i otkuda njene elementarne pokretake snage. Taj dodatni kriterij
postie se identifikacijom socijalnih korena, interesa i snaga koje se artikuliu,
sukobljavaju i ostvaruju u politici. Karakter neke politike formacije odreuje se
socijalnom snagom koju ona predstavlja i zastupa, a ne njenim ideolokim i politikim
samoproklamacijama i maskaradama. U novom dobu, dakle: u poslednjih vek i po
istorije oveanstva, osnovne socijalne snage, osnovne drutvene klase u planetarnim
razmerama su radnika klasa klasa ljudi koji ive od svog rada i kapitalistika
klasa klasa privatnih vlasnika sredstava proizvodnje koja ivi od eksploatacije
prisvajanja rada i proizvoda radnike klase u formi profita. Tako da je temeljna
socijalna protivrenost i dalje izraena protivrenou izmeu najamnog rada i profita.
Ovu elementarnu socijalnu i istorijsku injenicu levica, i stara i nova, u poslednjem
veku masovno zaboravlja i gura pod tepih, objavljujui klasnu borbu prevazienim
levim ideolokim reliktom, a opredeljujui se za klasnu saradnju ili besformno i
bezsadrajno civilno drutvo. Tako se dolazi do pojave da se levica i desnica
razlikuju samo formalnim, ideolokim oznakama, i da mogu sasvim lepo saraivati na
istim politikim programima i sedeti u istim koalicionim vladama. No, svojom
istorijom i svojim nastankom i svojim izvornim programom, levica u kapitalistikim,
klasno i politiki profilisanim i artikulisanim drutvima, ostaje definisana kao
politika formacija radnike klase, kao deo i izraz njenog socijalnog i politikog
pokreta.
Snaga radnike klase, ono to je ini klasom za sebe, nisu ekonomska bogatstva, nego
su to iskljuivo njene klasne organizacije, sindikalne i politike. Sve svoje
ekonomske, socijalne tekovine i prava radnika klasa osvojila je iskljuivo svojom
borbom, kroz svoje organizacije. Niko joj nije nita milosrdno poklonio. Organizacije
radnike klase izraz su njene klasne svesti, svesti o sebi kao zasebnoj klasi i o svojoj
snazi koja postoji samo u njenom jedinstvu u njenoj organizaciji. Klasna svest,
subjektivni faktor, ima mnogo veu ulogu u proleterskoj revoluciji nego u buroaskoj,
iz prostog razloga to je buroazija posedovala ekonomsku mo i znaajne poluge
vlasti ve i pre svoje revolucije, a radnika klasa nema nikakve ekonomske moi bez
svojih organizacija.
Levo je u istoriji nastalo kao sinonim za revolucionarno, prevratniko. Pojam je
nastao sluajno u Narodnoj skuptini Velike francuske revolucije, u diskusijama oko
prvog francuskog ustava, na levoj strani sedeli su protivnici monarhije i monarhovog
prava veta, a na desnoj monarhisti. Levo je tako izvorno nastalo kao sinonim za

politiki pokret revolucionarne demokratske buroazije, one socijalne snage koja je

otvorila epohu nacionalnih drava i naroda kao suverena, nasuprot monarhu kao
suverenu. Kada se pojavila nova revolucionarna socijalna snaga radnika klasa sa
svim ostalim nasleem revolucionarne demokratije, ona je nasledila i oznaku levo za
svoj pokret i svoje organizacije. Dakle, namee se neophodnost da se razlikuje izmeu
buroaske i radnike levice. Po pravilu, buroaska levica je uvek bila desnica
radnikog pokreta njegov najkonzervativniji deo koji se odricao svakog
prevratnikog cilja u buroaskom drutvu. Tu buroasku levicu, a radniku desnicu,
Marks je jezgrovito okarakterisao ve 1847. u treem poglavlju Komunistikog
manifesta, u poglavlju o ideolokom i politikom spektru reakcionarnog socijalizma.
Sa porastom snage i teine radnikog pokreta poinje i guva na levici i njeno
razuivanje.
Ve vie od jednog veka kapitalizam opstaje iskljuivo zahvaljujui tome to uspeva
da ovlada radnikim organizacijama i da ih blokira posredstvom radnikih
birokratskih aparata one socijalne i politike snage koju je Lenjin, analizirajui slom
II Internacionale na poetku I svetskog rata, nazvao buroaskim lajtnantima u
radnikoj klasi, buroaskom levicon na radnikoj desnici.
Birokratski aparati radnikog pokreta uvek su bili, i ostali su to i danas, istovremeno i
buroaska levica i radnika desnica. Oni se konstituiu i opstaju na jednoj kritinoj
ravnotei snaga osnovnih drutvenih klasa krupne svetske buroazije i svetske
radnike klase. One blokiraju revolucionarne mobilizacije i uspone radnike klase i, u
isto vreme, oslanjajui se na radniku klasu i njene tekovine, obezbeuju sebi
socijalni i politiki opstanak i iznuuju ustupke krupnog kapitala. To je
kontrarevolucionarna buroaska levica, birokratija koja je svoj istorijski vrhunac
dostigla formiranjem totalitarnih staljinistikih i staljinoidnih dravnih aparata na
ravnotei sukobljenih snaga svetskog imperijalizma i svetske radnike klase, sa kojim
je u formi socijalizma u jednoj zemlji i miroljubive koegzistencije (tj. klasne
saradnje nasuprot klasnoj borbi) sklopila politiki pakt protiv svetske revolucije,
protiv svetske radnike klase.
Taj meunarodni staljinistiki aparat, aparat moi kontrarevolucionarne buroaske
radnike birokratije, najzasluniji je za opstanak reakcionarnog svetske ravnotee
snaga od druge polovine dvadesetih godina prolog veka. Radi odbrane te ravnotee
on sabotira engleski generalni trajk 1926. godine, kinesku revoluciju 1927. godine,
presudno doprinosi pobedi nemake faistike kontrarevolucije 1932-33, gui
pansku i francusku revoluciju u drugoj polovini tridesetih, blokira i sabotira
revolucionarnu mobilizaciju radnike klase u Evropi od 1943. pa na dalje, irei i
jaajui i svoju politiku ulogu i teinu u okviru svetske kontrarevolucionarne
alijanse. Istorijski zadatak staljinizma u toj alijansi jeste da ugui i zaustavi socijalnu
revoluciju svugde gde imperijalizam nije bio sam u stanju da to uini svojim snagama
i snagama lokalne buroazije. A tamo gde ni staljinizam nije mogao da zaustavi silinu
uspona socijalne revolucije, kao u Jugoslaviji, on joj se prikljuivao, inio joj ustupke
i preuzimao kontrolu nad njom preko svojih politikih organizacija da bi je
lokalizovao i izolovao i stavio pod vlast svog totalitarnog politikog aparata i interisao
u kontrarevolucionarni svetski status quo kao jo jedan socijalizam u jednoj zemlji
u okviru aktivne miroljubive koegzistencije ovaj pridev aktivne je stvaralaki
inovacioni doprinos Josipa Boza Tita prvog velikog staljinistikog disidenta
izvornoj Staljinovoj formulaciji.

Takozvana nova levica, ve svojim imenom izraava svoj disidentski, otpadniki i

zavisan karakter. Njena polazna referenca je stara levica prema kojoj ona u
potpunosti definie samu sebe ne osporavajui joj nekakvo leviarstvo. Ona nema
svog nezavisnog programa i svoje nezavisne ideologije nego ih definie u eliptici
prema svom starijem levom predhodniku. Ona se ili odrie radnike klase kao
revolucionarne snage ili je vraa na neki njen raniji, primitivniju stepen razvitka
prepakovan u novu formu.
Levica koja se odrie radnike klase po definiciji je buroaska ili sitnoburoaska, pa
ma koliko se ustro i histerino opirala takvoj klasifikaciji i ne shvatala njenu
objektivnu uslovljenost. Levica koja odrie i samu egzistenciju radnike klase i radi
na razaranju radnikih organizacija u ime maglovitih novih socijalnih pokreta,
svesno se svrstala na stranu imperijalistike kontrarevolucije. Onako kako su to uinili
anarhista Kon Bendit i samozvani trockisti Olivje Bezansono, Alan Krivin i Ketrin
Samari sa takozvanim US QI. Ti ultraleviari i novoleviari postaju revnosniji
agenti imperijalistike kontrarevolucije i od klasine buroaske levice i staljinizma,
koji su ipak esto mnogo oprezniji u glorifikovanju i odobravanju korporativistike
EU luake koulje koju ameriki imperijalizam navlai evropskim narodima i u
odobravanju uspostavljanja svetskog amerikog protektorata NATO intervencijama i
vojnim okupacijama na Balkanu, u Iraku, Avganistanu Koja je to levica kojoj
potpise neophodne za kandidaturu na izborima prikuplja Nikola Sarkozi koji je,
zajedno sa Anelom Merkel, preuzeo tafetu omiljenog amerikog lakeja od Toni
Bler-Taera?
Istinska levica novog doba jeste samo nezavisan radniki pokret i njegove
organizacije nezavisan od vlada, od crkvi i od svih birokratskih aparata.
Kao i sve medijalne, posrednike socijalne i politike formacije, buroaska levica,
odnosno staljinizam i njegovi derivati, uvek se nalaze izmeu dve vatre, izmeu
ekia i nakovnja, izmeu socijalnih i politikih pritisaka proleterske revolucije i
imperijalistike kontrarevolucije izmeu kojih uvek iznova svim svojim silama
pokuava da uspostavi to trajnije i stabilnije primirje, to trajniju i stabilniju
ravnoteu snaga. No, kao i sve medijalne, posrednike socijalne snage, u kriznim
situacijama zaotravanja borbi osnovnih socijalnih tabora, on se raspada na svoje
sastavne delove i po nacionalnim i po socijalnim i po politikim i ideolokim
obelejima i granicama. Njene frakcije nastaju kao plod pritisaka osnovnih socijalnih
klasa i otuda i njihova ideoloka i politika raznorodnost od faistike desnice do
revolucionarne levice. Najvei deo birokratskog aparata se opredeljuje za stranu svog
saveznika u kontrarevolucionarnoj alijansi, za stranu svetskih monika, i zajedno sa
njim se bacaju na guenje i eliminaciju onog dela aparata koji trai naina da se
prikljui radnikoj klasi u njenoj odbrani svojih socijalnih tekovina i prava protiv
ofanzive restauracionistike privatizatorske tranzicije, ofanzive u kojoj birokratija
do kraja ogoljava svoj kontrarevolucionarni karakter agenture svetske buroazije.
Vetom kombinacijom tapa i argarepe pripitomljavaju se sve frakcije birokratije, pri
emu poneko plati i glavom kao Ivan Stamboli. Aparat nastavlja da funkcionie
utoliko lake to mu je ouvana represivna kima tajna policija koja iz senke prenosi
komande i instrukcije stranih gazdi kako demokratski produiti totalitarni
kontinuitet u novim okolnostima. Umesto jednopartijskog totalitarizma sada imamo
viepartijski totalitarizam pod, ne suvie diskretnom, kontrolom svetskih gazdi.
Aparat stalno proizvodi i neguje svoju kontrolisanu opoziciju koja mora da bude

desno od njega da bi on izgledao kao najmanje zlo u poreenju sa sopstvenim

desnim kreaturama tipa DS, DSS, LDP i SRS. Kada takva igra iscrpi svoje
mogunosti i zatreba radikalizovati tranzicioni program protiv uskomeanih masa
onda iskoriste masovni bunt i zamene mesta kao 5. oktobra 2000. u Srbiji, a potom u
nizu narandastih revolucija na istoku. Reakcionarni kontinuitet je i ouvan i
radikalizovan. Grupe mafijake nomenklature prelaze iz levih u desne
demokratske stranke, tajkuni nastavljaju svoje plemenite delo pljakake
prihvatizacije nacionalnog bogatstva, a deli dojueranje slubene levice ostaje u
skrhanoj SPS (KPRF) da bi zaposeli politiki prostor i blokirali nastanak svake
istinske nezavisne, socijalistike, radnike levice. Tu su svi nai karikaturalni politiki
junaci Tadii, Kotunice, Nikolii, Daii sa legendarnim Jovicom Staniiem[1]
iza lea, muenikom za njihovu stvar koji je iz hakih kazamata, zajedno sa
likvidatorom Frenkijem Simatoviem, izaao na garanciju amerike vlade. Da,
amerike vlade. Da se jo jednom zna ko je gazda u svetu, u Evropi, na Balkanu i u
Hagu. I ko moe optuivati i oslobaati ratne zloince.
U tom svom razlaganju na sastavne delove, birokratija raa buroaske politike
partije i grupacije svih politikih boja i nijansi. Te nove buroaske partije su
stvorene u buroaskoj dravi bez buroazije i one nemaju nikakvu ozbiljnu socijalnu
bazu u sopstvenom narodu i zbog toga su sve zavisnije i sve servilnije u svom odnosu
sa imperijalizmom, ije su sve direktnije agenture. Tako u buroaskim dravama bez
buroazije imamo i sve mogue politike partije bez nacionalne buroazije. Prirodno
je da one slue svetskoj buroaziji i da trae oslonac i zatitu u njoj. Stoga je prirodan
i entuzijazam sa kojim te drave i partije tee pristupanju NATO-paktu i EU. Od koga
drugog mogu da oekuju zatitu protiv sopstvenog naroda? Stoga nema ni nikakvih
neprirodnih koalicija i saveznitava izmeu tih partija. Po ugledu na zapadnu Evropu i
ovde se lako prave velike koalicije buroaske desnice i buroaske levice. Ma koliko
estok bio njihov uzajamni lakejski rivalitet sve ih objedinjuje zajedniki strah i
mrnja prema radnikoj klasi i njenim organizacijama. Staljinizam i njegovi derivati,
staljinistike i staljinoidne birokratije nikada nisu imale, niti mogu imati, ikakovog
sopstvenog ideolokog principa ili vrednosti osim vlasti. Njima je dobra svaka
ideologija koja im moe pomoi da ostanu na vlasti ili blizu vlasti. Njima je dobra
svaka politika koja pomae spreavanju nezavisnog organizovanja radnike klase i
njene politike artikulacije. Dozvoljava se osnivanje i rad i najopskurnijih religioznih
sekti, drava se sve vie klerikalizuje, ali se svim snagama i svim sredstvima
spreavaju i gue radniki sindikati i politike organizacije. Tako u Rumuniji upravo
EU insistira na primeni represivnih zakona, nasleenih direktno od aueskijevog
reima, protiv sindikalnih aktivista koji su organizovali trajkove protiv likvidacija
rudnika i masovnog otputanja. Tako u Rusiji FSB (KGB) masovno terorie nezavisne
sindikaliste i trajkae.
O ulozi i kontinuitetu Udbe[2] (KGB-a) se ne dozvoljava nimalo prie. Do te mere,
da se u poslednje dve godine u beogradskoj Politici ne moe objaviti ni itulja u
kojoj se pominju tajni arhivi politike policije u kojima se krije istina o masovnom
politikom teroru i politikim ubistvima u poslednjih 65 godina. Npr. itulja u pomen
ubistvu Radomira Radovia[3] koju sam, uvek uz natezanja i cenjkanja , objavljivao u
Politici svake godine od 1984. dok mi konano, pre dve godine, nije definitivno
odbijena zbog pominjanja arhiva DB u njoj. Od tada je objavljujem u Danas-u,
nakon to mi je odbijena i u Veernjim novostima. Ne verujem da mogu oekivati
da Politika objavi ove moje rei. Zbog toga vam ih i dajem u pisanoj formi i ne

pristajem ni na kakva skraivanja i prepravke ovog teksta bez moje izriite

autorizacije. Svejedno u ih negde objaviti.
Pavluko Imirovi
[1] Jovica Stanii je bio dugogodinji ef Miloevieve tajne policije. Pred Hakim
tribunalom je, zajedno sa Frenkijem Simatoviem, optuen za formiranje specijalnih
paramilitarnih jedinica koje su poinile ratne zloine u Bosni, Hvatskoj i na Kosovu.
Za masovan teror i politika ubistva koja je tajna policija poinila u Srbiji nije
optuen, kao to to nije ni Slobodan Miloevi. Demokratske vlasti su ga uzele u
zatitu posle 05. oktobra 2000. pripisujui mu zaslugu to tajna policija nije
intervenisala orujem protiv pobunjenog naroda. Zapravo, demokratska opozicija
koja je preuzela vlast bila je paravan koji je prikrivao diskretnu politiku injenicu
da je Slobodana Miloevia izdao njegov sopstveni represivni aparat koji je uplaen
revolucionarnom mobilizacijom masa preao pod direktnu kontrolu imperijalistikih
tajnih slubi. Jovica Stanii je puten iz Hakog pritvora na garanciju USA vlade, a
ovih dana se oekuje i da bude osloboen i od suenja u Hagu iz zdravstvenih
razloga. I danas se smatra najuticajnijom linou u aparatu tajne policije u Srbiji.
[2] Udba jugoslovenska tajna policija (jugoslovenski KGB) iji kontinuitet je u
svim bivim jugoslovenskim zemljama oigledan od 1943. godine do danas. Svi
tranzicioni reimi bivih jugoslovenskih republika zadrali su taj aparat, a njegovi
arhivi, od 1943. godine do danas, ostali su zatvoreni i tajni za jugoslovensku javnost.
Ne i za USA vladu, koja je kopiju tih arhiva, u elektronskom obliku, zvanino dobila
2005. godina od demokratskog srpskog reima Vojislava Kotunice i Borisa Tadia.
[3] Radomir Radovi je jedan od osnivaa nezavisnog sindikalnog pokreta u
Jugoslaviji. Tajna policija ga je ubila krajem aprila 1984. godine u pripremama
politikog procesa protiv Otvorenog univerziteta poslednjeg staljinistikog
sudskog procesa u bivoj Jugoslaviji. Od 1984. godine, bivi uesnici Otvorenog
univerziteta i sindikalisti svake godine organizuju komemoraciju na dan njegove
smrti.
Povodom dva jo iva propagandna falsifikata iz 90-tih
(Miloevievska propaganda u modernoj sindikalnoj NGO izvedbi)
Dve velike i jo ive i funkcionalne propagandne lai miloevievske medijske
mainerije su sledee:
- Masovna podrka Miloevievom plebiscitarnom bonapartizmu najjasnije se
oitovala u milionskim mitinzima tokom deavanja naroda.
- Radnici su bili Srbi, a ne radnici, ili pristali su da budu vie Srbi nego radnici,
doli su pred saveznu skuptinu kao radnici, a vratili se kao Srbi.
Dvadeset godina nakon svog nastanka i devet godina nakon Miloevievog ruenja s
vlasti, ove dve monstruozne propagandne lai njegovog reima jo uvek ive, ne retko

negovane i od njegovih nekadanjih politikih oponenata. Upravo proteklih nedelja i

meseci imali smo prilike da ih vie puta ujemo u neurotinoj izvedbi Branislava
anka[1], doivotnog efa srpskih nezavisnih sindikatai vatrenog pristalice
privatizacije i ostalih tranzicionih reformi, jedinog sindikalnog lidera koji je
otvoreno i nedvosmisleno podrao antikrizne mere mladalake vlade DSPSPUPS i jo mladakijeg nam efa drave, pa jo i otro napao samostalne sindikate,
optuivi ih da uruju sa vladom tako to je ne podravaju kao on i protestuju protiv
njenih mera! Takvoj logici nije teko ni da preuzima i neguju falsifikate
miloevievske propagande mainerije protiv sopstvenog sindikalnog lanstva i
sopstvenog naroda.
Motivi Miloevievog reima za lansiranje i negovanje tih propagandnih lai bili su
kristalno jasni, to nije sluaj i sa motivima njegovih oponenata koji su, uz tajnu
policiju i tajkune, nasledili i nastavili da neguju i ta zlosrena eda njegove
propagande mainerije. Ne sumnjam da ta gospoda imaju dobre razloge da prikrivaju
svoje motive za to to, zajedno sa Miloevievim sikofantima, besramno kleveu
sopstveni narod i svim svojim skromnim silama nastoje da ga demoraliu,
predstavljajui sebe kao usamljene heroje (ne smatra se politiki korektnim
suvie pominjati snanu inostranu podrku toj herojskoj usamljenosti), naspram
masovnom ludilu Srbije.
Pogledajmo najpre malo istoriju politikih mitinga u Beogradu i Jugoslaviji u
poslednjih 40 godina. Ona najbolje pokazuje totalnu upljinu i proizvoljnost tih
propagandih falsifikata o plebiscitarnoj svenarodnoj podrcu Miloevievom
srbovanju.
Jugoslovenska i beogradska vlast odrekla se prakse organizovanja masovnih politikih
mitinga u Beogradu jo davne 1969 godine. Poslednji takav tradicionalni miting, na
kome je govorio Veljko Vlahovi, odran je u jesen 1969 godine, povodom 50 godina
osnivanja KPJ i na tom mitingu su bili glasniji studenti, uesnici studentskih
demonstracija iz juna 1968, nego svi mobilisani partijski ljudski resursi. Grupe
opozicionih studenata su na tom mitingu skandirali Juni, juni! i pevali masovku
Hoe narod, hoe masa, da se opet zatalasa. Vlast je izvukla pouku, zakljuila da su
masovni mitinzi za nju postali suvie riskantni i u narednih 13 godina ih se odrekla.
Sem ako u mitinge raunamo i redovne godinje masovne cirkuske predstave na
stadionu JNA sletove u ast Titovog roendana, na koje je bilo nemogue prodreti i
prisustvovati im van zvanine organizacije publike koja je organizovano probirana i
privoena iz kola i preduzea. U vreme kada je moja generacija poela da studira
(1967), na beogradskom Univerzitetu nije bilo takvog reimskog organizovanja
studenata radi prisustva tim politikim cirkusijadama.
Nakon tog neslavnog mitinga iz 1969, prvi ponovni pokuaj organizovanja jednog
politikog mitinga u Beogradu bio je u prvim danima jula 1982. Organizovan je na
trgu Marksa i Engelsa (dananji trg Nikole Paia) u znak protesta protiv izraelske
agresije i okupacije junog Libana i junog dela Bejruta i izraelskog i falangistikog
terora nad palestinskim izbeglikim logorima u Libanu, terora koji je u narednih par
meseci prerastao u masovan pokolj izbeglica i arapskih civila u Sabri i atili,
gradiima nadomak Bejruta.

Jugoslavija je tada jo uvek bila lider pokreta nesvrstanih i Titovi naslednici su se

trudili da odre taj poloaj koji im je on ostavio u amanet. Borba za Titovo naslee
voena je i u vrhovima SKJ, odnosno aparata vlasti ija monolitnost je bila ozbiljno
okrnjena jaanjem centrifugalnih snaga nakon Titove smrti. Srpska frakcija
jugoslovenske birokratije se ve borilo za obnovu svoje hegemonije u birokratskom
aparatu Jugoslavije, na Kosovu je ve drugu godinu trajalo vanredno stanje,
objavljeno zbog masovnih studentskih demonstracija u aprilu 1981, i trebalo joj je
pojaa i svoj uticaj na spoljnu politiku zemlja, a i da demonstrira svoju politiku
snagu i uticaj na stanovnike Beograda. Sve te lepe planove sa mitingom, na kome je
glavni govornik bio Ivan Stamboli, voa tadanje mladojaniarske struje srpske
birokratije, pomrsila im je opoziciona grupa uesnika Slobodnog univerziteta koja je,
zajedno sa palestinskim studentima (koji su nosili zastave PLO), istupila sa zastavama
poljske Solidarnoi, koja je tada, nakon Jaruzelskijevog vojnog pua, bila
zabranjena u Poljskoj ve vie od pola godine. Taj miting je neslavno okonan
skandaloznim hapenjem i prekrajnim kanjavanjem (po 50 dana zatvora da bi
izali iz zatvora pre poetka kolske godine, to je umanjivalo rizik studentskih
protesta na Univerzitetu zbog tog politikog skandala) grupe sa zastavama
Solidarnoi, a skandal zbog tog hapenja pomraio je sve njegove planirane
politike ciljeve i efekte.
Reim je potom ponovo, za period od 6-7 godina, odustao od pokuaja organizovanja
svojih politikih mitinga. Poela je jedna druga vrsta mitinga mitinga radnika
trajkaa koji su diljem Jugoslavije protestovali protiv vladine politike stabilizacije
diktirane od strane MMF i inostranih poverilaca, kojima je u periodu izmeu 1980. i
1988. za poetni spoljni dug od 20 milijardi dolara, nasleen iz Titovog perioda,
isplatila 86,4 milijarde dolara na ime servisiranja duga (dakle, vie od 4 puta od
poetnog duga), a da time nimalo nije smanjila osnovni dug. Politika stabilizacije,
odnosno ok terapija MMF, izazvala je u celoj Jugoslaviji talas trajkova koji se
nezadrivo razvijao ka svejugoslovenskom generalnom trajku. Taj trajkaki talas
kulminirao je u leto 1988, kada su radnici Vukovara doli kamionima u Beograd,
odrali svoj miting pred Saveznom skuptinom, na juri zauzeli Saveznu skuptinu i
od Savezne vlade iznudili znatne ustupke. Prva briga te vlade bila je da policijskom
silom sprei svaki kontakt beogradskih radnika sa vukovarskim. Trasa prolaska
vukovarske trajkake kolone, od ulaska u Beograd pa do Savezne skuptine, i prostor
ispred Savezne skuptine, od Terazija i Nuieve ulice do glavne pote, Andrievog
venca i du Kosovske ulice, bili su ograeni gustim kordonima policije pod punom
ratnom spremom. Danas to moda zvui nadrealno, ali ondanjem reimu je uspelo da
u potpunosti fiziki izoluje manifestaciju skoro 10.000 vukovarskih radnika u
najstroem centru Beograda. O takvoj policijskoj efikasnosti, reim Slobodana
Miloevia mogao je samo ljubomorno matati i sanjati. Kao to to isto tako mogi i
dananji demokratski naslednici i nastavljai tog reima.
Verujem da je ta kulminacija talasa trajkova u Jugoslaviji u vukovarskom trajku i
okupaciji Savezne skuptine zapeatila kasniju sudbinu Vukovara, njegovo surovo
unitenje etveromesenim neprekidnim avijacijskim i artiljerijskim bombardovanjem
i granatiranjem. Vukovar nije osvojen, nego je uniten zajednikim nastojanjima
Slobodana Miloevia, vrhova JNA i Franje Tumana, uz preutan, ali veoma jasan i
delotvoran blagoslov meunarodne zajednice. Predrag Matvejevi je s pravom
ubistvo Vukovara nazvao ubistvom Jugoslavije.

Jugoslovenski trajkaki pokret i njegov razvoj ka generalnom trajku nisu

zaustavljeni nikakvim masovnim nacionalistikim euforijama i ludilima, nego
nametanjem jednog prljavog bratoubilakog rata, rata imperijalizma i domaih
mafijakih birokratija protiv svih naroda Jugoslavije, a pre svega protiv
jugoslovenskih radnika iji trajkaki pokret je ugroavao same temelje vlasti
totalitarne birokratije.
Miloevievi masovni mitinzi i deavanja naroda poinju tek nakon 1988. godine.
Totalni politiki i informacioni monopol tog reima mogao je obmanuti neobavetene
i zbunjene provincijske naivine i navesti ih da i poveruju da na njegovim mitinzima
ima i po milion pristalica. Beograanima sa imalo mozga i oinjeg vida je bilo
oigledno da na tim mitinzima nikada nije bilo vie od stotinjak hiljada organizovano
privedenih. Prostor ispred Savezne skuptine ni na jednom od njegovih mitinga nije
bio ni blizu ispunjen. A taj prostor, zajedno sa Pionirskim parkom i trgom Nikole
Paia, ima povrinu manju od 40.000 kvadratnih metara i dovoljno je 160 hiljada
ljudi (etiri oveka po kvadratnom metru) da ga popune tako da bukvalno izmeu njih
ni igla ne moe da padne. Na Miloevievim milionskim mitinzima pred
saveznom skutinom, izmeu uesnika mitinga su se sasvim komotno kretali kamioni
sa kojih su uesnicima deljene besplatne flae brlje i vinjaka da im malo podgreju
patriotsku motivaciju.
Druga smradna propagandna legenda je da su srpski radnici tih godina izabrali da
budu Srbi, a ne radnici. Njen nastanak se vezuje za susret Miloevia sa trajkaima
radnika Rakovice, industrijske etvrti Beograda, prilikom njihovog trajka i protesta
pred Saveznom skuptinom krajem 1990.godine, kada su svi miloevievski mediji u
mazo-sado orgastikoj euforiji vrtili banalnu i uplju reenicu kojom je Miloevi
okonao taj skup: A sada, svi na svoje radne zadatke, a preutkivali injenicu da su
rakoviki trajkai upravo od Miloevia iznudili ispunjenje svojih zahteva i da je
najprirodnije da su se posle toga vratili svojim radnim mestima i radnim zadacima u
svojim fabrikama. Nikakvo Kosovo, nikakav nacionalizam i nikakvo srbovanje nisu
ni reju pomenuti na tom radnikom protestu, pa se ak ni Miloevi nije odvaio da
ih uopte pominje. Pria o tome kako su se rakoviki radnici sa tog mitinga vratili
kao Srbi, a ne kao radnici, naprosto je izmiljena. Jednako kao i milionske mase na
njegovim mitinzima.
Namerno se zaboravlja da Miloeviev teror i rat u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu
nikada nije uguio trajkaki pokret i otpor u Srbiji. Namerno se zaboravlja da je
slabaka i izdana odbrana Vukovara, oskudno naoruana iskljuivo lakim peadijskim
naoruanjem, uspela da 4 meseca opstane i odoleva zahvaljujui ne toliko svojoj
sopstvenoj snazi koliko zahvaljujui masovnom antiratnom otporu upravo srpskih
radnika. Namerno se zaboravlja masovan bojkot mobilizacije u Srbiji, bojkot koji je
u Beogradu zahvatio 98 % vojnih obveznika. Namerno se zaboravljaju masovne
demonstracije u martu i julu 1991. u Beogradu. Namerno se zaboravlja da svih
godina rata u skoro da nije bilo dana bez trajkova u Srbiji. Namerno se zaboravlja
da su upravo na talasu tog trajkakog pokreta nastali prvi nezavisni sindikati u Srbiji,
nedvosmisleno demokratski, antireimski i antiratni. Taj zaborav slui tome da se
srpski radnici i srpski narod optue kao saodgovorni za zloine Miloevieve
diktatura, da se, kao i ostali balkanski narodi, objave nesposobnim za demokratiju i
slobodu, te da legitimie imperijalistiku paternalistiku tezu da i Srbija, kao i svi
balkanski narodi, moraju da budu pod meunarodnim tutorstvom.

Glavni zagovornici tog paternalizma meunarodne zajednice, uz morbidno

prostituirane etablirane politike stranke, su NATO-pacifisti i ostali neoliberalni heroji
srpske NGO scene. Ti junaci bili su, u najboljem sluaju, u miijoj rupi u vreme
masovnih trajkova i demonstracija ranih devedesetih, ako nisu bili i u dravnoj slubi
kao bezbednosno pouzdan i proveren kadar, poput famozne Sonje Biserko. Njihov
glas u Srbiji poinje da se uje tek od trenutka kada je njihovim monim inostranim
pokroviteljima i finansijerima uspelo da ih uvere da imaju dovoljno diplomatskog i
svakog drugog uticaja na Miloeviev reim da bi mogli da im garantuju potpunu
linu bezbednost. Nedavno objavljivanje injenice da je Jovica Stanii, ef
Miloevieve tajne policije, od poetka rata i uz Miloevievo odobrenje i kontrolu,
bio glavni agent CIA-e na Balkanu, dovoljno jasno objanjava taj uticaj.
Ne iznenauje mnogo to to se Branislav anak, solidno plaeni profesionalni
sindikalni lider, sitni kapitalista (suvlasnik privatnog preduzea GRAF Danas) i
vladin honorarni inovnik (uz plaene penzijske doprinose, dakako) u slavnom
vladinom Socijalno-ekonomskom savetu i jo pokojem socijalnom tripartitnopartnerskom upravnom odboru, prikljuio tom uvebanom neoliberalnom NGO horu
u krmenju ideolokih i politikih maglutina i legendarnih masovnih falsifikata
miloevievske propagande mainerije. Ne iznenauje mnogo ni to to on danas
istupa kao zagovornik vladine antiradnike politike. Ono to iznenauje je perverzna
tendencija degeneracije Nezavisnosti, izraena u injenici da je on njen glavni i
neprikosnoveni gazda i da sve svoje javne antiradnike izjave daje upravo kao
sindikalni lider i predsednik UGS Nezavisnosti[2]. To je simptom zaista ozbiljne
bolesti same glave organizacije koja je postala nezavisna od svog lanstva i
lanovima Nezavisnosti moemo samo poeleti snage i pameti da pristupe njenom
izleenju pre nego ih radnici prezru jo gore nego to su prezirali Miloevieve
sindikalne ankolize s poetka 90-tih kada su masovno naputali tadanje dravne
sindikate i osnivali sopstvene nezavisne. Zbog svog nedemokratskog unutranjeg
reima i liderskih trvenja oko podele donacija i fotelja UGS Nezavisnost je do sada
izgubila desetine hiljada lanova i iz nje su nastale skoro sve manje i mlae sindikalne
centrale. Njena reprezentativnost na nacionalnom nivou ozbiljno je dovedena u
pitanje i sada zavisi iskljuivo od naklonosti i dobre volje vlade Srbije. To je ini
zavisnijom od vlade u meri koja je daleko vea nego kod svih ostalih sindikalnih
centrala.[3] To objanjava i ankovu neuvenu podrku vladinim antiradnikim
antikriznim merama i njegovo ignorisanje narastajueg trajkakog talasa u Srbiji.
Umesto oekivane podrke, on radnicima upuuje nedostojna piljarika opankavanja
(tipa: nee da uestvuju u sindikalnim protestima za svoje interese ako im sindikat ne
plati dnevnicu za to) i izanale falsifikate miloevievske propagande.
Pavluko Imirovi
[1] Pogledati o tome naroito snimak TV emisije RTS-a Da Moda Ne, od
25.3.2009. na sajtu RTS na internet adresi
http://www.rts.rs//page/tv/sr/story/20/RTS+1/51768/Da++Mo%C5%BEda+Ne.html ,
kao i intervju sa Branislavom ankom u emisiji Kaiprst, od 16.04.2009, radia B92
na FM podkastu sajta B92 za pristup ovoj emisiji treba registrovati korisniki nalog
na www.b92.net i instalirati program iTune.

[2] Inae, UGS Nezavisnost i njen statut nemaju instituciju predsednika UGS
Nezavisnosti, niti su je ikada imali. Od svog osnivanja UGS Nezavisnost se
nedvosmisleno ogradila od nedemokratskog predsednikog organizacionog modela,
tako dragog svim demokratskim politikim strankama Srbije. UGS Nezavisnost i
njen statut imaju, kao najviu funkciju, predsednika Predsednitva Glavnog odbora i
Branislav anak je nosioc te funkcije u Nezavisnosti. Njegovo javno samotitulisanje i
predstavljanje kao predsednika sindikata Nezavisnost samo je jo jedan simptom
nedemokratskih degenerativnih tendencija u ovoj sindikalnoj centrali.
[3] Nedavni predlog elnika UGS Nezavisnosti, upuen vladi Srbije, da se uvede
moratorijum na utvrivanje reprezentativnosti sindikata i socijalnih partnera,
zapravo je nedvosmisleno priznanje da oni vie nemaju nikakvu reprezentativnost i
da trae od vlade da im je prizna na lepe oi, tj. za lepe uzvratne usluge u
socijalnom partnerstvu. Nije teko pogoditi kakve bi to usluge bile i ta bi znaile za
radnike Srbije. anak se zapravo nudi vladi da bude njen radniki sindikat. On
time stavlja krst na svoju nezavisnu sindikalnu karijeru, ali istovremeno preti i
potpunim unitenjem Nezavisnosti kao sindikalnog pokreta. lanstvo
Nezavisnosti sigurno nee pristati da bude moneta za podkusurivanje u
birokratskim trgovinama sa vladom.
Poreklo organizovanog kriminala na Balkanu
(Beleke povodom feljtona Istorija organizovanog kriminala u La Libre
Belgique[1])
Poetkom marta 1992, na jednom brifing sastanku sa zaposlenim u kancelarijama UN
u Beogradu, Costante Muzio, vrilac dunosti ambasadora UN i ef ofisa UNDP u
Beogradu, italijanski diplomata i visoki birokrata UN, izriito je zabranio osoblju svih
agencija UN u Srbiji da imaju bilo kakve kontakte i saradnju sa UNPROFOR-om.[2]
Njegovo objanjenje je bilo kratko i jasno: sa UNPROFOR-om uvek i svugde dolazi
organizovani kriminal koji moe ozbiljno kompromitovati UN i sve druge agencije
UN. UNPROFOR u Beogradu zbog toga nije mogao koristiti ni tehnike
(raunovodstvo, sredstva veze, diplomatska pota) usluge aparata UN, ali je veoma
brzo veina osoblja agencija UN u Beogradu poela da koristi usluge i veze
UNPROFOR-a, a naroito njegove veze sa Beobankom, najveom srpskom bankom,
iji generalni direktor je nekada bio Slobodan Miloevi i koja je vodila sve njegove
finansijske operacije sve do Miloevievog pada.
Sankcije meunarodne zajednice protiv SR Jugoslavije, uvedene su rezolucijom
Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 757 od 30. maja 1992. Sankcije su proirivane i
pootravane rezolucijom 787 od 16. novembra 1992. i, naroito, rezolucijom 820 od
17. aprila 1993, a ublaavane (delimino obustavljane) rezolucijama 943, od 23.
septembra 1994, 970, od 12. januara 1995, i 988 od 21. aprila 1995. Konkretan povod
za uvoenje sankcija bio je rat u Bosni i Hercegovini (BiH), poto je Savet
bezbednosti UN ocenio da je SR Jugoslavija neposredno umeana u ovaj sukob. Po
sveobuhvatnosti i otrini, uz izuzimanje vojne intervencije, bile su to najtee kaznene
mere koje su UN ikada preduzele protiv jedne zemlje.
Sankcije uvedene navedenim rezolucijama su ukinute praktino (obustavljene na
neodreeno vreme) rezolucijom 1022 od 22. novembra 1995, dan posle potpisivanja

Dejtonskog sporazuma, a formalno rezolucijom 1074 od 2. oktobra 1996 (neposredno

posle potvrivanja rezultata izbora u Bosni i Hercegovini).
Sankcije su samo uvrstile Miloevievu diktaturu i olakale mu da sve finansije
drave koncentrie u svojim rukama i objavi ih dravnom tajnom. Bio je to period
velike pljake naroda praene rekordnom hiperinflacijom. Najvei deo robnog
prometa odvijao se na crnom tritu koje je u potpunosti bilo pod kontrolom
Miloevievog reima. Platni promet sa inostranstvom odvijao se uglavnom preko
Kipra, Austrije i vajcarske, gde je Miloeviev reim otvarao privatne banke koje je
kontrolisao i u koje je avionima dostavljao devizni ke koji je izvlaio od naroda
posredstvom crnog trita.
Najprofitabilniji poslovi u to vreme bili su verc nafte i cigareta[3], a tek potom verc
narkotika. Jo u Titovo vreme, tajne jugoslovenske slube organizovale su verc
narkotika u Evropu i tako dopunjavale svoje budete. Ve krajem 60-tih godina
izbijaju prve kriminalne afere zbog pronevera novca koje su vrili direktori trgovakih
uvozno-izvoznih preduzea tajne policije. Miloevieva tajna policija nastavila je i
rairila tu praksu. Posle pada Miloevia, 5. oktobra 2000, u jednom od sefova tajne
policije u jednoj od beogradskih banki pronaeno je 700 kg heroina.
Sve paravojne organizacije, koje su, uz policijske snage, bile glavni nosioci rata u
bivoj Jugoslaviji, formirane su pre svega od kriminalaca koji su bukvalno dovoeni
iz zatvora kao dobrovoljci tih jedinica. Dve najvee takve organizacije bile su Srpska
dobrovoljaka garda eljka Ranjatovia Arkana i Crvene beretke Frenkija
Simatovia. Nakon Dejtonskog sporazuma one su transformisane u JSO (Jedinica za
specijalne operacije) pri SB (Sluba bezbednosti, tj. tajna policija) Srbije. Komandant
te nove jedinice bio je Milorad Ulemek Legija, begunac od zakona koji je utoite
naao u Legiji stranaca do rata u Jugoslaviji. Sve te paramilitarne formacije bile su
pod kontrolom Jovice Staniia, efa srpske tajne policije do 1998. godine, kada ga je
Miloevi smenio sa tog poloaja, posumnjavi u njegovu lojalnost. No, Jovica
Stanii je i posle tog smenjivanja zadrao veliki uticaj u monom aparatu tajne
policije i nije eliminisan iz aparata vlasti, nego je imenovan za Miloevievog
savetnika za nacionalnu bezbednost.
Milorad Ulemek Legija je istovremeno bio ef famoznog Zemunskog klana,
mafijake organizacije koja je drala monopol na trgovinu narkoticima u Srbiji. Nema
nikakve sumnje da je zemunski klan u potpunosti bio pod kontrolom tajne policije i
veina njegovih vanijih pripadnika imali su legitimacije tajne policije i policijsku
zatitu. Ulemek i jo nekoliko pripadnika zemunskog klana vie puta su putovali u
Latinsku Ameriku (Kolumbiju) radi ugovaranja poslova s drogom. Nema tog
evropskog narkodilera koji moe stupiti na tlo Latinske Amerike, a da ne bude
registrovan od DEA i CIA. A jo manje ako se radi o bivem legionaru i visokom
funkcioneru tajne policije poznate po tome da je jedan od najveih uvoznika droge u
Evropu.
Ulemek i njegov klan mogli su vrljati po Latinskoj Americi i ugovarati isporuke
droge samo uz dozvolu amerikih tajnih slubi, DEA-e i CIA-e. Kada je i kako poela
ta saradnja nepoznato je, ali je nesumnjivo da se nastavila i nakon NATO agresije i
okupacije Kosova i vrlo je verovatno da je upravo amerika baza Bondsteel na
Kosovu kljuni punkt u krijumarenju droge u Evropu. Samo pokroviteljstvo CIA-e

moglo je srpsku tajnu policiju i zemunski klan podstai i ohrabriti da ubiju Zorana
inia, srpskog premijera koji je bio pod kontrolom nemake tajne slube BND, sa
kojom CIA u to vreme jo nije bila u tako prijateljskim odnosima, kakve su
uspostavili sa instalacijom vlada Angele Merkel i Nikolasa Sarkozija u Nemakoj i
Francuskoj.
Glavni snabdevai evropskog trita drogom uvek su bili na teritorijama pod
dominacijom i kontrolom USA. Do pada talibanskog reima i amerike okupacije
Afganistana, u Evropu je preko Balkana stizala kolumbijska droga. Od 2002. godine
to je droga iz Afganistana.
Istorija UK (Oslobodilake armije Kosova) je krajnje mistifikovana i falsifikovana.
Ona nije imala i nema nikakve veze sa nekadanjom marksisto-lenjinistikom
nacionalistikom opozicijom kosovskih Albanaca protiv srpskog reima na Kosovu,
niti sa kasnijim demokratskim nacionalistikim pokretom na Kosovu. Prvi koji su
pokuali da formiraju UK kao provokatorsku teroristiku organizaciju bili su upravo
Slobodan Miloevi i njegova tajna policija sredinom 90-tih godina, ali su morali da
odustanu od tog pokuaja nakon nekoliko kominih pokuaja da falsifikovani
propagandi materijal jo nepostojee UK, oigledno napisan na srpskom jeziku i
preveden na lo albanski jezik, predstave kao dokumenta te fantomske UK.
Miloeviev reim nije imao albanskih kadrova ak ni za korektan prevod svojih
falsifikata na albanski jezik.
Prvu teroristiku mreu UK organizuje nemaka tajna sluba BND regrutujui za
nju pripadnike kriminalne albanske dijaspore u Nemakoj i vajcarskoj. Ta mrea
trebala je da bude nametnuta za vostvo sve irem spontanom albanskom pokretu
otpora na Kosova i BND je u njenom razvoju imala pomo i drugih evropskih tajnih
slubi i CIA-e. BND je formirala tu mreu u periodu kada je Miloevi bio u periodu
medenog meseca sa Klintonovom administracijom nakon potpisivanja Dejtonskog
sporazuma i kada ga je amerika zvanina politika slavila kao garanta mira i
bezbednosti na Balkanu. Taj ljubavni roman Bila Klintona i Slobodana Miloevia
potrajao je do prolea-leta 1998. godine, kada amerika politika prelazi u narednu
fazu razbijanja onoga to je ostalo od ex-Jugoslavije.
Poetkom marta 1998. u Beograd dolazi Rober Gelbardt, Klintonov specijalni
izaslanik, i javno objavljuje da USA smatraju Kosovo unutranjim pitanjem Srbije, a
UK teroristikom organizacijom, te da reim Slobodana Miloevia ima ameriku
podrku da policijskom represijom likvidira UK i pacifikuje Kosovo. Miloeviu
to nije trebalo dva puta rei i on je smesta poslao policijske trupe u masovne
represalije na Kosovu. Veoma brzo se ponovio scenario iz Slovenije, Hrvatske i
Bosne, na koje je Miloevi isto tako napao po direktnom potsticaju Jamesa Bakera,
ministra inostranih poslova u administraciji Busha seniora, koji je posetio Beograd 2.
juna 1991, i objavio da USA nee priznati najavljene secesije Slovenije i Hrvatske i
time Miloeviu dao zeleno svetlo da sa Jugoslovenskom armijom napadne na te
republike bive Jugoslavije.
Masovne represalije Miloevieve policije brzo su izazvale spontan otpor lokalnog
stanovnitva i formiranje lokalnih gerila na vie punktova na Kosovu. USA tada
poinju da nastupaju kao zatitnici ugroenih kosovskih Albanaca i da podravaju
UK kao izraz njihovog otpora. Sam Richard Holbrook poseuje Kosovo i pred

televizijskim kamerama susree se sa anonimnim borcima UK odevenim u

maskirne uniforme i naoruane automatskim pukama. Nekoliko meseci agresivne
medijske humanitarne propagande bilo je dovoljno da zaglupljeno oficijelno
svetsko javno mnenje zaboravi kako je jo nedavno ta ista amerika administracija
slavila Miloevia kao garanta mira i bezbednosti na Balkanu.
Istovremeno u strukturama UK u Nemakoj, vajcarskoj i Albaniji dolazi do serije
nikada rasvetljenih atentata na voe te organizacije. U tim neobjanjenim i
zaboravljenim atentatima ginu samo oni kadrovi koji su pod kontrolom BND, a
kontrolu nad organizacionom mreom UK (najee identinom sa organizacionim
strukturama narko-mafije u albanskoj dijaspori) preuzima CIA. Tako UK za
nekoliko meseci od nelegalne teroristike i kriminalne organizacije postaje vojni
saveznik amerike armije u agresiji na Jugoslaviju. Na njeno elo dolazi anonimni
Haim Tai, dananji predsednik Kosova. Sva njegova kvalifikacija za taj poloaj bila
je i ostala njegova lojalnost CIA-i.
Oba puta, i 1991. i 1999, ratni sukobi u Jugoslaviji poinju i zaotravaju se intrigama
amerike administracije. Isto onako kako je amerikim intrigama i Sadam Husein
gurnut da napadne Kuvajt (koji je bio jedna od 16 provincija irake jedinstvene
drave, dok ga Britanska imperija nije otcepila od Iraka), da bi se to iskoristilo za
agresiju na Irak. Svaki put i rat i nametnuti Pax Americana posle njega dovodili su do
prave eksplozije organizovanog kriminala.[4] Zemunski klan je tek nakon amerike
okupacije Kosova uspeo da eliminie sve druge mafijake grupe i uspostavi svoj
monopol na trgovinu drogom u Srbiji i okolnim zemljama.
Za kraj jedan pikantan detalj. Kao nesumnjivi efovi svih srpskih paramilitarnih
grupa u Bosni i Hrvatskoj, Jovica Stanii i njegov autant Frenki imatovi nisu
mogli da izbegnu da budu optueni za ratne zloine pred Hakim tribunalom. No, od
svih optuenih pred tim tribunalom oni su jedini koji su puteni da se brane sa slobode
uz preporuku i garancije upravo vlade USA! Proces protiv njih dvojice se neprekidno
odlae zbog njihovog loeg zdravlja i moda nikada nee biti ni odran. U
meuvremenu, Jovica Stanii je i dalje siva eminencija srpske tajne policije.
Oigledno da je taj ratni zloinac i organizator dravne narko-mafije svojim uslugama
zasluio zahvalnost USA vlade i da uspeva da joj i dalje bude koristan u Srbiji.[5]
Svi znaju da sva ta droga na Balkan i u Evropu stie upravo preko Kosova. Svi znaju
da je to ranije bila latino-amerika, a da je od 2002 afganistanska droga. Svetski i
evropski mediji ne malo piu o tome. Ono o emu ne piu jeste to da je do eksplozije
organizovanog kriminala na Kosovu dolo upravo nakon amerike okupacije Kosova.
[6] Isto onako kako je do eksplozije haosa u Iraku dolo upravo sa amerikom
okupacijom. Zadatak tih medija i nije da razjasni ikakvu istinu njihov zadatak je da
istinu prikriju, da kriminal na Balkanu prikazuju kao lokalnu karakteristiku
primitivnih balkanskih plemena koja veito moraju biti pod tutorstvom i okupacijom i
kojima, eto, uspeva da iskvare ak i svoje civilizatore. Kao naprimer Bernara
Kuchnera? Ili Williama Montgomeryja?
Ipak da podsetimo jo jednom: pre rata u bivoj Jugoslaviji i pre intervencije
meunarodne zajednice, ni u jednoj od bivih republika federativne Jugoslavije nije
postojao nikakav organizovani kriminal. Naroito ne na Kosovu, gde je stopa
kriminaliteta uvek bila nia i od jugoslovenske (federalne) stope kriminaliteta i od

stope kriminaliteta u svim drugim federalnim jedinicama bive Jugoslavije ponaosob.

Organizovani kriminal pojavio se i poeo burno da se razvija tek sa intervencijom
meunarodnih mirovnih snaga. Samo naivna publika velikih i korumpiranih
zapadnih medija moe da poveruje da se tu radi o sluajnoj koincidenciji.
Pavluko Imirovi
[1] Jean-Arnault Drens objavio je u periodu 3-7. februara ove godine, u La Libre
Belgique, feljton o raju za mafiju na Balkanu. Feljton je inspirisan nedavnim
obraunima u krugovima hrvatske mafije, a pisan je oito na osnovu oskudno
doziranih policijskih informacija i poluinformacija. Naroito je neuspena njegova
pretenzija da osvetli istoriju organizovanog kriminala na Balkanu i da za ta ubistva
u Hrvatskoj ponovo potrai krivce u Srbiji. Ne uputajui se u polemiku sa tim
novinarom, navodim jedan broj injenica za koje smatram da su najznaajnije za
razvoj organizovanog kriminala na Balkanu.
[2] UNPROFOR je osnovan Rezolucijom SB UN 743 od 21.2.1992, a u Beograd je
stigao ve u martu iste godine. Od juna iste godine on e biti, uz UNHCR, jedina
agencija UN koja e se zadrati u Beogradu sve ostale e, nakon uvoenja sankcija
protiv SRJ, biti preseljene u Be ili ukinute.
[3] Protiv Mila ukanovia, nekadanjeg Miloevievog najblieg saradnika i
dugogodinjeg efa Crne Gore, godinama su voene kriminalne istrage u Briselu i
Italiji zbog masovnog verca cigareta u Italiju i EU. Te istrage su obustavljene tek
nakon to je ukanovi odcepio Crnu Goru iz dravne zajednice sa Srbijom i objavio
je nezavisnom dravnom na kursu EU. Ta nezavisna drava danas je feud
multinacionalnih duvanskih industrija i ruskog tajkuna Olega Deripaske. Dukanovi
javno priznaje da se bavio vercom cigareta, ali tvrdi da je to radio u interesu drave,
a ne u svom linom interesu. Danas je najbogatiji ovek u Crnoj Gori.
[4] Jedinu mreu deije prostitucije u istoriji Balkana organizovali su pripadnici
amerikih trupa u Bosni nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Mrea je
otkrivena 1998. godine, a njeni organizatori su povueni iz Bosne nazad u USA, gde
su kanjeni simbolinim kaznama.
[5] Ovaj tekst napisan je pre nego je Los Angelos Times, 01.03.2009, objavio izvetaj
CIA-a da je Jovica Stanisic od poetka rata u ex-YU bio glavni agent CIA na Balkanu.
Svi mediji piu o tome kao o velikoj senzaciji uprkos oiglednoj injenici da Jovica
Stanii ve godinama uiva zatitu vlade USA i da ima specijalan tretman u hakom
sudu on je jedini kojo je odmah nakon hapenja dobio dozvolu da se brani sa
slobode upravo na garancije USA vlade. Vest da je on agent CIA nije nikakva novost.
Mediji uglavnom ute o onome to tu zaista jeste novost: publikacija injenice da je u
tom izvetaju CIA, pisanom na zahtev odbrane Staniia pred hakim sudom, izriito
reeno da je Jovica Stanii sve te godine saraivao sa CIA sa dozvolom Slobodana
Miloevia kome je ostao lojalan do kraja i koga nikad nije izdao. Dakle, pravi agent
No.1 CIA na Balkanu bio je zapravo Slobodan Milosevic i otuda njegovi zahtevi pred
hakim sudom da se kao svedoci njegove odbrane sasluaju najvii ameriki politiari
i otvore, samo za sud, a ne i za javnost, ameriki tajni arhivi o ratu na Balkanu.
Publikacija ovog izvetaja CIA-e jo je jedan manevar vlade USA da za rat na

Balkanu okrivi Evropu, pre svega SR Nemaku, a sebe promovie kao jedini
faktor mira i bezbednosti, pa i da se distancira od sopstvenog hakog tribunala, ija
funkcija je pre svega da legitimie okupaciju Balkana, okrivljujui Evropu za sve
greke i nedoslednosti tog tribunala i njegovog tuilatva. Sve oiglednije je da je
Radovan Karadi sve ove godine zaista imao zatitu USA administracije na osnovu
tajnog sporazuma koji je napravio sa Richardom Holbrookom posle Dejtonskog
sporazuma i da istu zatitu uiva i Ratko Mladi. CIA je izdala i rtvovala mnoge
svoje agente u poslednjih 15-tak godina u redovima balkanske mafije i to joj sigurno
pravi potekoe. Odbrana Jovice Staniia pred hakim sudom joj sigurno moe
vratiti reputaciju dobrog kuma (najvieg efa mafije) kod te uvaene gospode i
kadrovski je osnaiti.
[6] Bernard Kuchner bio je prvi NATO guverner Kosova. Danas je on u Francuskoj
akter korupcionakih afera u frankofonskoj Africi zbog kojih e verovatno izgubiti
mesto ministra u Sarkozijevoj vladi. Mora da je ba mnogo preterao sa korienjem
slubenog poloaja u svrhe linog bogaenja. Toliko da ak ni Saint Nicolas Sarkozy
ne moe da ga vie tolerie. Javna je tajna na Kosovu da je ef Kuchnerovog
obezbeenja na Kosovu bio vlasnik prvog luksuznog bordela na Kosovu ve nekoliko
meseci nakon okupacije Kosova 1999. godine. Moda je taj korumpirani policajac
kriv za moralni pad sirotog Kuchnera bez granica? Ili su ga ipak iskvarili divlji
balkanski divljaci, a u Francuskoj se to primetilo tek sada? Kuchner je u vreme
svog administriranja Kosovom najtenje saraivao sa tadanjim amerikim
ambasadorom u Srbiji Williamom Montgomeryjem. W. Montgomery se od poetka
mafijakog rata u Hrvatskoj prole jeseni, nalazi pod posebnim obezbeenjem
hrvatske policije, jer se smatra da mu je ugroen ivot zbog njegovih veza sa
balkanskim mafijama. Montgomery je nazivan guvernerom Balkana i godinama je bio
najmonija linost u regionu. U poslednjim mafijakim obraunima u Hrvatskoj
ubijen je njegov blizak prijatelj Ivo Pukani. W.M. se nakon okonanja diplomatske
karijere 2004.godine nastanio u Hrvatskoj, bavi se privatnim biznisom i jedan je od
najbogatijih ljudi u regionu. Biznis je razvio u vreme svoje diplomatske slube.
Skoro da nema krupnijeg finansijskog skandala na Balkanu u poslednjih deset godina
u koji nije bio upleten.
( , , 24.
1899 , 11. 1976),
- .
[]
24. 1899.
.
. .
,
() .

.
, 1919. .

 1924. .

. ,
1933. ,
.
.

.

.
,
1938. .
,
. ,
1940. ,
.
[]
,
. - 27. 1941. ,
,
, ,
, ,
.

1941. . ,


, 1941. .
,
,
1944.
.
-, 1942. ,
, , 1943. ,

.
23. 1944.
. ,


.

() 14. 1944. ,
.

() 9 12. 1944.
.
1945. ,
.
,

, .
, .
[]
,

. 12.
1948. ,
.
, .

1948. .

. -
.
``
. ,

.

,
" ,

11. 1950.
, "
.
25. 1950.

 ,
, .[1]
,
,
. 50- ,
1969.
. ,
" .
1971.
.
11. 1976. .
- ,

.
, :
, ,
1941. .
.
[]
1.

^ , , . 178-182.
, 1991 ISBN 86-391-0025-X

NOVI DETALJI: TITA JEDVA SPREILI DA SE NE PREDA NEMCIMA NA

DRVARU
15. 02. 2012.

Crni je mahao pitoljem i vikao na Tita: Stara kukavice, mar iz peine!"

Sreten ujovi Crni, kom je Tito ve dugo iao na ivce, potegao je
revolver i poeo vikati: 'Izlazi, stara kukavice! ' Hoe da se preda
Nemcima i kao komandant spase glavu, a istovremeno uniti i izda
nau borbu... Tek tada je Tito odluio da se ne preda Nemcima."
Ovo u svojoj knjizi Tito i Drugovi" otkriva slovenaki istoriar Joe Pirjevec,
piui o nemakom desantu na Drvar. Prenosimo vam integralno
najzanimljivije delove knjige:
U prolee 1944. priroda u drvarskoj kotlini bila je u punom sjaju. Tu idilu je
25. maja razbio nemaki napad. Radilo se o operaciji 'Konjiev skok', koja je
pripremana u najveoj tajnosti s namerom da se obezglavi partizanski pokret

otpora. Angaovan je 'kazneni bataljon' sastavljen od osuenih bivih

zapovednika. Oni su u zoru poleteli sa zagrebakog aerodroma, s tim da su
im tek dva sata ranije objasnili zadatak.
Veera sa Englezima
U uverenju da opasnosti nema, Tito se 24. maja vratio u Drvar, gde je priredio
veeru za lanove vojnih misija pri Vrhovnom tabu, meu kojima su bili
erilov sin Rendolf i delegat generala Ajzenhauera Robert Kraford. Tito je
prenoio u peini kako bi sutradan sa Kardeljem, Rankoviem, Arsom
Jovanoviem, Zdenkom, Rajkovievom sekretaricom Brankom Savi i ostalim
drugovima proslavio roendan. Tu ga je u zoru iznenadio nemaki desant.
Isprva je izgledalo da situacija nije zabrinjavajua, ali kada su posle prvog
bombardovanja Drvara poeli da se sputaju padobranci i na ravnicu
nedaleko od peine sletele jedrilice prepune vojnika, postalo je vrlo ozbiljno.
Prvi padobranci su svi pobijeni, meutim, za njima su stizali drugi.
Tito i drugovi" od aprila
Knjigu Tito i drugovi" napisao je Joe Pirjevec (72), slovenaki
akademik i profesor na Univerzitetu u Trstu i Primorskom
univerzitetu u Kopru. kolovao se u Italiji, Austriji i Sloveniji, a jedan
je od najplodnijih istoriara koji pie o razliitim aspektima
junoslovenske istorije 20. veka.
Nemci su peinu zasuli vatrom kako ne bi mogao da je napusti. Jedini mogui
izlaz bio je preko stene, koja se neprijateljskim vojnicima pruala kao na
dlanu. Bez pratnje i vatrene zatite, Rankovi se popeo na vrh brda i stigao na
zaravan ne znajui ko je nadzire. Imao je sree jer Nemaca tu jo nije bilo.
U meuvremenu, u peini je postajalo sve dramatinije. Kardeljev prijatelj
Vlado Miklavc Henrik, koji je s vremena na vreme odlazio do ulaza da izvidi
ta se dogaa, svoju smelost je skupo platio. Neprijateljski metak pogodio ga
je tano u slepoonicu. Krv je poprskala stenu peine, deo mozga mu se
prosuo u kapu na glavi. Tito je svom prijatelju Nikici Prlji naredio da mu zada
milosrdni hitac, to je ovaj, posle kratkog kolebanja, i uinio:
- Slava drugu Vladi - rekao je Tito i kleknuo pokraj tela poginulog borca.
Tek, u pola jedanaest, kada se inilo da je sve izgubljeno, Rankovi je poslao
Sretenu ujoviu kratko pismo u kojem je Titu javio ta mu je initi. Mora da
se povue na vrh brda, gde nema neprijateljskih jedinica. ujovi se potom
vratio sa platoa i naao Tita u maalovoj uniformi i Zdenku u vojnoj. Oigledno
ga je bila uverila da se preda Nemcima. Crni, kom je Tito ve dugo iao na
ivce, nije postupio ba obzirno. Potegao je revolver i poeo vikati.
- ta to znai? Obukao si sveanu uniformu, ali znaj da im se iv nee
predati. Izlazi, stara kukavice! Hoe da se preda Nemcima i kao komandant
spase glavu, a istovremeno uniti i izda nau borbu - sasuo je ujovi Titu
u lice.
Puzali od grma do grma
Tito je tek tada odustao od predaje. Pognuti, kako ne bi bili previe uoljiva
meta neprijateljskim mitraljezima, partizani su izali iz peine i puzali uz brdo

od grma do grma... Tito je bio tako iscrpljen da se jedanput ili dvaput gotovo
onesvestio.
Nemci su na kraju zaplenili samo njegov dip i maralsku uniformu, koju su
pronali u krojakoj radionici. Partizani su se povukli na dalmatinsko ostrvo
Vis, to je Kardelj kasnije opravdao injenicom da je to bila utvrena taka u
moru i zato to se smatralo da se poetkom juna 1944. rat blii kraju pa da
Nemci tu jednostavno ne bi mogli da napadnu.
Izvor: PRESS
Sreten ujovi (1899. - 1976.)
Uhien je zajedno s Andrijom Hebrangom 7. svibnja 1948. Bio je u
to vrijeme ministar financija i lan Politbiroa CK KPJ. Optuen je za
suradnju sa sovjetskim tajnim slubama.
Potkraj 1950. puten je iz zatvora. U listu Borba priznao je da je
odravao osobnu vezu sa sovjetskim veleposlanikom u Beogradu i
da ga je obavjetavao o tajnim sjednicama CK SKJ u oujku i
travnju 1948. Na konferenciji za novinare 1. prosinca 1950. izjavio
je - da bi demantirao glasine koje je Udba proirila - da nije muen i
da nije ubijen u zatvoru. Poslije je ilas svjedoio da je ujovi u
Glavnjai bio samo izoliran i da nije bilo nikakve istrage!
Kako nije bio "ustaki agent" protiv njega obustavljen je kazneni
postupak i on je rehabilitiran.
Miloslav Samardic, pisac knjige "General Draa Mihailovic i opta
istorija cetnickog pokreta", tvrdi:
POSLE EST BOJEVA ZA NEVESINJE CETNICI POBEDILI U
BICI NA NERETVI
razgovarao: Dobrica GAJIC
Drugi tom knjige "General Draa Mihailovic i opta istorija
cetnickog pokreta" (Pogledi, 2005), od planirana cetiri,
autora Miloslava Samardica (1963), donosi niz
provokativnih sudova koji pobijaju dosadanje predstave u
razumevanju Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine
Jugoslavije. Svakako najvanije, jeste Samardicevo
tumacenje bitaka na Neretvi i Sutjesci, gde on staloenim
tumacenjem brojnih dokumenata pokazuje stvarni raspored
snaga na terenu i njihov realni (ne)uspeh u ratnim
operacijama. Ukratko, strategijska analiza nametnula je
Samardicu zakljucak da su na Neretvi cetnici pobedili, a da
su na Sutjesci, pre svega zbog Brozovih greaka, nemacke
jedinice prosto masakrirale partizansku glavninu.

Svedok: U drugom tomu Vae knjige "General Draa Mihailovic i

opta istorija cetnickog pokreta" tvrdite da su cetnici pobedili u Bici
na Neretvi. Zar prelaskom mosta kod Jablanice partizani nisu
pobedili cetnike?
Miloslav Samardic: Kada sam poceo da piem, i ja sam mislio da
su cetnici izgubili Bitku na Neretvi, jer to ne tvrde samo komunisti,
nego i pojedini cetnici koji su tamo bili. U nameri da istraim kako
su cetnici izgubili, procitao sam preko 1.000 dokumenata cetnickih, komunistickih, nemackih i neto malo italijanskih. Kad
ono, naidem na Drainu cestitku majoru Petru Bacovicu,
komandantu Operativnih jedinica Istocne Bosne i Hercegovine, za
sjajnu pobedu u dolini Neretve! I naravno ta silna dokumenta
pruila su mi jasnu sliku dogadaja iz dana u dan. U poglavlju "Bitka
na Neretvi" naveo sam cak 420 izvora. To su sve primarna (nastala
u vreme bitke) originalna dokumenta, uz po neku izjavu ucesnika.
Komunisti su upotrebili jednostavan trik. Prvu fazu bitke, koju su
izgubili, oni preskacu i usredsreduju se na drugu fazu, u kojoj su
pobedili. A to je upravo prelazak preko mosta kod Jablanice. Film
"Bitka na Neretvi" zavrava se prelaskom mosta. Medutim, most je
cuvalo svega 280 cetnika, od 15.000 koliko ih je bilo na tom sektoru
(bilo je, inace, i 15.000 partizana). Knjige starijih komunistickih
istoricara pominju jo prvi boj za Nevesinje - prvi srpski grad
istocno od Neretve. Oni tu proglaavaju kraj Bitke na Neretvi, jer su
taj boj dobili partizani.
Neokomunisticki istoricari - npr. u trotomnoj "Istoriji Ravnogorskog
pokreta", objavljenoj pre nekoliko godina - uvode u pricu i drugi boj
za Nevesinje, koji su dobili cetnici. Ali, tom boju posvecuju svega
nekoliko redaka, prelazeci odmah na treci, koji su dobili partizani.
Oni tu zavravaju Bitku na Neretvi, proglaavajuci pobedu
komunista i prihvatajuci zakljucke svojih prethodnika: kako su
partizani bili disciplinovani, hrabri i borbeni, za razliku od cetnika,
kojima se pripisuje sve suprotno, pa su zato, navodno, izgubili.
Dakle, neposredno iza treceg usledio je cetvrti boj za Nevesinje, koji
su dobili cetnici, pa peti, u kome su pobedili partizani, i najzad esti,
poslednji, kada pobeduju cetnici. Posle tog estog boja za Nevesinje
komunisti gube i na drugim sektorima u Istocnoj Hercegovini i
bivaju potisnuti u Crnu Goru, u kanjon Pive. Bitka je trajala dva
meseca - bila je krvava i maratonska. Komunisti su imali
cetvorostruku prednost u automatskom naoruanju, koje su im dali
ustae i domobrani, ali presudile su vojnicke vrline cetnika i svest
da se brani otadbina.
S: O radovima Koste Nikolica i Bojana Dimitrijevica i njihovom
videnju Ravnogorskog pokreta piete vrlo negativno. Nasuprot
Vama, oni su izriciti u stavu da su na Neretvi Mihailoviceve trupe
pretrpele kljucni poraz. tavie, diskredituju Vas time to govore da

ste publicista, a ne istoricar?

M.S: Upravo na njih se odnosi ono to sam malocas rekao o
neokomunistickim istoricarima. U "Istoriji Ravnogorskog pokreta",
kao i u knjizi "eneral Mihailovic", oni navode svega 4-5
dokumenata o Bici na Neretvi, a ja sam, kao to rekoh, naveo 420.
Ali, mnogo je lake navesti 4-5 dokumenata, prihvatiti teze svojih
ucitelja i osuti paljbu po cetnicima.
Siguran sam da su i stari i novi komunisticki istoricari znali za svih
est bojeva za Nevesinje i za sve ostale borbe u dolini Neretve
tokom dva meseca, kao i za rezultat: na kraju nijedan partizan nije
ostao u Istocnoj Hercegovini, to znaci da je rec o nesumnjivoj
cetnickoj pobedi. Hocu da kaem, ne verujem da je rec o necijem
neznanju.
Mogu oni tvrditi za sebe da su istoricari, a za mene da sam
publicista, novinar, ili ta vec - ali ono to oni piu nije tacno, a ovo
to ja piem jeste tacno, pa neka ljudi zovu nae profesije kako god
hoce.
S: Kakva je bila disciplina medu cetnickim formacijama? Kako su se
pokazale jedinice Pavla uriica i Baja Staniica?
M.S: Na Neretvi su se najbolje pokazali Hercegovci - Trebinjski i
Nevesinjski korpus. Oni su izvojevali pobedu, uz pomoc delova dva
istocnobosanska korpusa - Drinskog i Romanijskog. Disciplina u
njihovim redovima bila je cvrsta i uopte oni su za svaku pohvalu,
narocito komandanti Trebinjskog i Nevesinjskog korpusa, kapetani
Milorad Popovic i Milorad Vidacic. uriiceve i Staniiceve jedinice
bile su dosta slabe. Zbog njih su komunisti dobili drugu fazu bitke,
kada su preli reku. Cetnici koji tvrde da su cetnicke jedinice
izgubile u Bici na Neretvi pripadali su upravo uriicevim i
Staniicevim jedinicama. Oni jesu izgubili, u toj drugoj fazi, i
napustili front. Ali su na frontu jo mesec i po dana ostali
hercegovacki i bosanski cetnici, do konacne pobede.
S: Bitka na Neretvi poznata je i kao "Bitka za ranjenike". Koliko su
partizani stvarno vodili racuna o ranjenim saborcima? Bulajicev film
upravo to velica?
M.S: Da, ali izvetaji efa partizanske Centralne bolnice, dr Gojka
Nikolia, pisani tokom bitke, kazuju da je bilo upravo obrnuto.
Prosto je neverovatno koliko su komunisti bili nemarni prema tzv.
obicnom coveku, posebno prema ranjeniku. Partizani iz 7. hrvatske
divizije - kasnije je prozvana 7. banijska - pod komandom Pavla
Jakica, jednostavno bi ostavili nosila na snegu, opljackali ranjenike
i otili!
S: Zbog "martovskih pregovora" 1943. otro kritikujete partizansko
vodstvo. Mnogi ce se zapitati zato, jer je poznato da je i general
Mihailovic pregovarao 1941. sa Nemcima?
M.S: U ratu svako pregovara sa svakim. Ovde je, samo, bio jedan
izuzetak: cetnici nikada nisu pregovarali, niti naravno saradivali, sa
ustaama, jer je to bilo u svakom smislu nemoguce: ustae su

postojale zato da poubijaju to vie Srba, dakle familija boraca koji

su bili u cetnicima, tako da je saradnja ustaa i cetnika bila logicki
nemoguca. Oni su uvek bili u ratnom stanju.
Pitanje je, dakle, koji je cilj pregovora. Cetnici su se 1941. nali u
sendvicu izmedu partizana i Nemaca: prvi su napadali Ravnu goru
sa juga, drugi sa severa. U kriticnoj situaciji, Draa je poslao
identicno pismo i Titu i komandantu nemacke divizije, u kome se
otprilike kae: mi ne elimo da se borimo sa vama (partizanima,
odnosno Nemcima), vec samo sa njima (Nemcima, odnosno
partizanima), zato bi trebalo da se sastanemo i pregovorima reimo
stvar... Nemci su zagrizli mamac i zaustavili napade sa severa.
Cetnici su za tih nekoliko dana skoncentrisali snage na jug i potukli
partizane. Kada su videli da ih Draa samo zamajava, Nemci su
obnovili napade, ali, gledano sa cetnicke strane, cilj pregovora je
ostvaren.
Komunisti piu o "martovskim pregovorima" sa Nemcima radi
razmene zarobljenika...
Prvo, to nisu bili martovski, vec martovsko-aprilsko-majski
pregovori.
Drugo, to nisu bili pregovori, vec je potpisan sporazum sa
Nemcima.
Trece, komunisti ostavljaju utisak da su imali silne uspehe u borbi
sa Nemcima, cim su menjali zarobljenike. Zapravo, zarobljenika je
bilo svega 27 i gotovo svi su bili civili - nemacki inenjeri u
bosanskim rudnicima. U ruke partizana pao je samo jedan oficir,
major terker, i to ne u borbi. On je imao problema sa stomakom,
pa se cesto odvajao od jedinice traeci neki bun. Komunisti su ga
uocili sa nekog brda i zaskocili.
Partizani su potpisali sporazum da ce se sa Nemcima zajedno boriti
protiv cetnika i Engleza, cije iskrcavanje na Jadran su tada svi
ocekivali. Dok se narod radovao dolasku saveznika, ocekujuci kraj
rata i slobodu, komunisti su po svaku cenu hteli da produe rat sve
dok ne dode Staljinova vojska i postavi ih na Dedinje.
S: Posle Neretve, dola je na red Sutjeska. Kako ocenjujete odluku
partizanskog Vrhovnog taba da se u operaciji "varc" probije
dolinom Sutjeske?
M.S: Posle pobede na Neretvi, cetnici su sabili partizane u severnu
Crnu Goru. Pocetna pozicija bila je ovakva: u centru 15-16.000
partizana (Broz je u meduvremenu pozvao svoje jedinice iz Istocne
Bosne, a neto je uspeo i da mobilie), oko partizana 22.000
cetnika, a oko cetnika 65.000 Nemaca. Cilj partizana bio je da
stvore novu "sovjetsku republiku" u Hercegovini, Crnoj Gori, Starom
Rasu i Metohiji, gde bi mobilisali muslimane i Albance, poto Srbi
vie nisu hteli u njihove redove. Razume, se prvi cilj partizana bio je
da unite cetnicke jedinice.
Cilj cetnika bio je da unite partizane, kako ih oni ne bi ometali u
borbi protiv Nemaca tokom saveznickog iskrcavanja. Draa je

najpre smatrao da ce to moci da ucini sa snagama iz Hercegovine,

Istocne Bosne i Crne Gore, ali poto su se crnogorski cetnici slabo
drali, poceo je da zove jedinice iz centralne Srbije. Prvo su stigli
delovi Rasinskog (major Keserovic) i 2. ravnogorskog korpusa
(kapetan Rakovic), sa oko 2.000 boraca.
Cilj Nemaca bio je da unite i cetnike i partizane - najpre prve pa
onda druge. Zahvaljujuci jakoj obavetajnoj slubi, cetnici su uvek
znali raspored nemackih snaga i njihove namere, pa su se na vreme
sklonili. Tokom operacije "varc" poginulo je 17 cetnika. Najpre su
stradali hercegovacki cetnici, jer su ih sa leda, dok su napadali
partizane u dolini Pive, napale dve nemacke divizije: 118. lovacka i
369 "Vraja" (bila je nemacko-hrvatska). Ipak, poto su to bile
elitne trupe - Trebinjski i Nevesinjski korpus - sa glavninom snaga
uspele su da se izvuku. Imale su nekoliko poginulih i nekoliko
stotina zarobljenih boraca. Potom su stradali crnogorski cetnici. Njih
nekoliko hiljada zarobljeno je u Kolainu i odvedeno u logor. Razlog
je bio taj to je major Pavle uriic otkazao poslunost Vrhovnoj
komandi i stupio u pregovore sa Nemcima, uz posredovanje ljudi
generala Milana Nedica i Dimitrija Ljotica. uriic je poverovao
Nemcima i nije sklonio jedinice. Svi su se nali na jednom mestu,
tako da su ih Nemci jednostavno opkolili i razoruali bez borbe.
Prvih nedelju dana, od 11. do 17. maja 1943, operacija "varc"
vodena je protiv cetnika, a potom, do polovine juna, protiv
partizana. Vladimira Velebita, Titovog generala koji se do pocetka
operacije nalazio kod Nemaca - Nemci su prevarili kao i Pavla
uriica. Rekli su mu da se glavne nemacke snage nalaze na
severu, izmedu Viegrada i Sarajeva. Velebit je poverovao
Nemcima, a Broz Velebitu - da na tom sektoru ima cak 80.000
Nemaca. A u stvari tu ih je bilo najmanje. Zato je Broz cetiri ****
naredivao proboj iz obruca na sektoru najbolje nemacke jedinice, 1.
brdske divizije. Tek iz petog pokuaja partizani su krenuli na sever,
dolinom Sutjeske. Ostatke njihove glavnine tu su propustile ustae
iz "Vraje divizije", koje Nemci ni "najdrasticnijim merama", kako
pie u njihovom izvetaju, nisu uspeli da nateraju u borbu.
Tako je od 15-16.000 poginulo 12-13.000 partizana, ukljucujuci i
ranjenike. Od ovog poraza oni se nikada nisu oporavili, tj. do kraja
rata nisu uspeli da stvore onako dobre jedinice kao to su bile 1.
proleterska, 2. proleterska i 3. udarna divizija, koje su namucile
cetnike u dolini Neretve. Medu malobrojnim preivelim komunistima
preovladivali su tzv. partijci, koji su se drali pozadine, dok su
najbolji borci nestali.
Nemacki izvetaj o operaciji "varc" kae: "Dok su cetnici uspeli da
se na vreme izvuku iz obruca, komunistima to nije polo za
rukom..."
S: Zbog cega 1943. dolazi do uskracivanja engleske podrke
generalu Mihailovicu? Pretpostavlja se da je pukovnik Bejli imao
zadatak da otruje Mihailovica?

M.S: Cetnici su u Bejlijevoj torbi pronali bocicu otrova. Mada to ne

postoji napismeno, moe se pretpostaviti da je otrov bio namenjen
Drai, imajuci u vidu englesku politiku. Englezi, a pre svega
Amerikanci, imali su cilj da to due traje rat izmedu Nemacke i
Sovjetskog Saveza, kako bi Nemci i Rusi pretrpeli to vece ljudske i
materijalne gubitke, zbog kojih ne bi mogli da im konkuriu u
posleratnoj borbi za prevlast u svetu. Da bi produili rat, Englezi i
Amerikanci su Staljinu stavili u izgled izlaz na Sredozemno more tj. na Jadran, kao i okupaciju cele srednje Evrope, ukljucujuci
Poljsku i Cehoslovacku, koje su kao i Kraljevina Jugoslavija bile na
strani zapadnih saveznika. Cercil i Ruzvelt su racunali da ce u
borbama do Jadrana i srednje Evrope Nemci i Rusi imati strahovite
gubitke. Signal da ce Kraljevina Jugoslavija biti Staljinova ogledao
se u uskracivanju podrke cetnicima i pomaganju partizanima. to
se tice Poljske i Cehoslovacke, njihovi politicari, koji su se kao i nai
nalazili u Londonu, pruali su strahovit otpor, ali uzalud.
BROZ BIO PANICAR I KUKAVICA
S: Ruenje mosta na Neretvi decenijama je predstavljano kao Titova
"genijalna varka"?
M.S: Sa cetnicke, tj. srpske, tacke gledita, Broz je bio idealan
strateg - jer nije znao nita. Cak ni da cita vojnu kartu. Sem toga,
bio je panicar i kukavica, kako ga opisuju njegovi najbilii saradnici
Sreten ujovic i Pavle Jakic. Verujem da je to razlog to ga Draa
nije likvidirao 1941. Ne mislim na ono kada ga je pustio na casnu
rec, vec na neku drugu priliku u tom periodu izrazite nadmocnosti
cetnika. Naime, na sastancima u Brajicima i Struganiku Draa je
"procitao" Broza, povezavi njegovu totalnu nesposobnost sa
prirodom komunizma, cija se kadrovska politika zasniva na tzv.
negativnoj selekciji. Drugim recima, kada je Broza postavila na celo
Komunisticke partije Jugoslavije, Kominterna nije ni pomiljala na
ratne komandne vrline. Od 20 clanova Centralnog komiteta u Moskvi
su ubili 19, a njega, Broza, ostavili su i postavili na celo partije jer
je najbolje sluao i najbolje cinkario svoje drugove - pa cak i svoju
enu. Inace, da je na njegovom mestu bio npr. Sreten ujovic Crni,
diplomac sa Sorbone, veoma hrabar i vet covek - to bi za Srbe bila
mnogo gora kombinacija. Ovako, zbog Brozove nespretnosti,
partizani su imali silne neprilike, a cetnici veliku prednost.
Ruenje mostova na Neretvi je jedan od najkatastrofalnijih Brozovih
poteza tokom rata. Naredio je da se mostovi porue na kraju prve
faze bitke - 28. februara 1943. - koju su partizani izgubili. Oni su bili
preli reku, u pravcu Nevesinja, ali su ih cetnici odbacili natrag. Broz
je naredio da se mostovi srue kako ih cetnici ne bi mogli goniti
dalje na zapad. Nije znao da se u tom trenutku 80 posto cetnika vec

nalazi na zapadnoj obali reke i nije se setio da cetnici prelaze

Neretvu, koja je u to doba godine bila plitka, na gazovima, tj. da im
mostovi nisu potrebni. Mostovi su bili potrebni partizanima jer su
imali 12 tenkova, 12 haubica i 200 kamiona koje su prethodno
zarobili od Italijana. Kamioni, kao i neto autobusa, sluili su im za
prevoz 4.000 ranjenika. Kada se Broz ponovo predomislio i naredio
novi pokuaj prelaska Neretve, sve to moralo je biti baceno.
Posle rata komunisticki istoricari su izmislili pricu o "genijalnom
strategu", koji je navodno sruio mostove da bi zavarao cetnike. Tu
pricu je jo 1972. godine demantovao Koca Popovic, komandant 1.
proleterske divizije.
DOMOBRANI HTELI POD KOKARDU
S: U jednom od uvodnih poglavlja piete o saradnji komunista i
ustaa. Manje je poznato da su cetnici imali odredene sporazume sa
domobranima?
M.S: Komunisti i ustae saradivali su oduvek. Cim je ustaki pokret
osnovan, pocetkom 30-ih godina prolog veka, u centralnom listu
Komunisticke partije, "Proleteru", broj 28, objavljen je clanak
"Ustaki pokret u hrvatskim krajevima", u kome je pored ostalog
pisalo: "Komunisticka partija pozdravlja ustaki pokret lickih i
dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu..."
Ustae i komunisti ucvrstili su prijateljstvo u zatvorima Kraljevine
Jugoslavije, u kojima su delili celije. U kaznionici u Sremskoj
Mitrovici potpisali su sporazum o saradnji, a neposredno po pocetku
rata, krajem aprila 1941, potpisali su jo jedan sporazum o
saradnji.
Saradnja komunista i ustaa bila je borbena. Kako to npr. belei
jedan nemacki izvetaj, oni su se "rame uz rame" borili protiv
cetnika.
Politika cetnika prema Hrvatima bila je dvojaka: ustae unitavati
"gde god se nadu", kako je to naredivao Draa, a domobrane, kao
blau hrvatsku varijantu, neutralisati politickim merama. Izvestan
broj domobranskih jedinica, udaljen od Zagreba - npr. oni u Istocnoj
Bosni - trebalo je da prede u cetnike, ali su to Englezi i Amerikanci
osujetili. Zapravo, ti domobrani su vec pocetkom 1943. hteli pod
kokardu, ali cetnici su to odloili, jer u planinama nije bilo dovoljno
hrane.
PRAVI VALTER RADIO ZA DRAU
S: Zato smatrate da su film "Valter brani Sarajevo" i TV serija
"Otpisani" zasnovani na falsifikovanju istorijskih dogadaja?
M.S: Valter je potpukovnik arko Todorovic, komandant cetnickih
ilegalaca u Beogradu. Akcija njegovog hapenja, marta 1943, jeste
najveca akcija koju je Gestapo uopte izveo na Balkanu. Ipak,

Valter im neposredno potom bei, u Zagreb, gde su ga odveli i

pokuali da iznude priznanje o tamonjim saradnicima. Ponovo su
ga uhapsili septemba i odveli u Mauthauzen. Preiveo je najtei
tretman, pa su ga, iz strahopotovanja, postavili na najlake mesto
u logoru - da bude batovan. Posle rata je bio pukovnik francuske
armije. Preminuo je u Parizu posle 2000. godine.
Po hapenju pravog Valtera, Gestapo je medu cetnicke ilegalce u
Beogradu ubacio lanog Valtera. Tako je Draa, sa svojim oficirima,
utroio silnu energiju da raskrinka lanog Valtera. Radilo se, naime,
pod iframa i u najvecoj tajnosti, a gestapovci su bili veoma opasni
poto su mnogi govorili srpski bez stranog akcenta (folksdojceri).
Za sve ovo to sam rekao postoje dokumenta, koja sam naveo u
knjizi. Komunistickog Valtera, medutim, Nemci i ne pominju. Znam
da je komunista Vladimir Peric imao ifru Valter, jer sam procitao
njegovu biografiju. On je poginuo 6. aprila 1945. u Sarajevu, od
jedne zalutale minobacacke granate. Tako su komunisti svom
Valteru pripisali akcije Drainog Valtera...
to se "Otpisanih" tice, dovoljno je reci da do dolaska Crvene armije
u Beogradu nije ubijen ni jedan Nemac. Cetnickih ilegalaca bilo je
daleko vie nego komunistickih. Drai nije padalo ni na kraj pameti
da njegovi ilegalci u Beogradu ubijaju Nemce, zbog odmazdi 100 za
jednog. Oni su imali druge zadatke, koje su sa uspehom obavljali:
nabavka novca, sanitetskog i tamparskog materijala (jer je cetnicki
pokret izdavao oko 130 listova, medu kojima i jedan dnevni), a
narocito obavetajna sluba.
Jedna epizoda "Otpisanih" je napravljena doslovce na osnovu
dokumenata Gestapoa o cetnickim ilegalcima u Beogradu. To je ono
kada goniometar otkriva radio stanicu. Komunisti u Beogradu nisu
imali ni jednu radio stanicu, a cetnici su imali tri-cetiri, koje su se
ifrovano, tajno, javljale Drainoj Vrhovnoj komandi.
?
, , .

! . .
:
,
!
.
55 , , ,
.
, .
. .
, ,

. .

,
, .
,
.
, , ,
. ,
, ,
. 1944. ,
,
.
,
.

, . ,
.
. ,
.
, . .
.
. .
.
.
. ,
,
. .
, , .
, ,
, ,
. ,
:
, ,

.
- ? !
?, .
, .

 , .

.
. . .

.
, , , .
,
, , .
,
, ...., ,
. .
, ,
,
.
,
.

, , .
. ...
, , ?

,
, ,
.

, , .
. , .
- . !
. , ,
, , , ,
. ,
:
, ,
,

.
, :
, , ?

 .
,
.
,

, , ,
.
: ()

.
+++

.


.
1969. .
,

(
1974. .).
(

- 42.
) ()

( )


.






.

,
,

( ), ,
1944. . 1943. .
1945. .

1943. .


.


(
).
1945.
. ,
()

.


,

( ,
),

(
) ( )

.
40.000 50.000
: 1.
, 2.
, 3.

.

:

. ,

.
, .
500 .

.
,
( . , ., ,
, e, , 1981, . 186).
1945. . -
()
, .

1948. .
:
50.000 ,

,
( : . ,
., , ,
e, , 1981, . 186).
, ,

.

:
,
, , .
. .
, ,
, . ,
, , .
,
. , .
, ,
( .,
19411945, , , ,
1966, . 225).
()



(. )

(, . .
).
,

 ,
, :
, ,
. x
. , , .

.
. ,
. ,
, , .
. .
. ,
. ,
. , .
. .
. , , . , ,
, w .
.

.
: , !

.
350 ( :
., 19411945, ,
, , 1966, . 227)


() 1943. .

,

()
:
, ,
, .
.
,
. , , :
!

,
. , ,
. ,
. ,
, .
, . ,
,
.
, , ,
.
. ,

 : ,
,
, .
, .
, , ,
, , ,
. .
,
?( ., , , ,
1991, . 132133).

1943. .

( , .
. )
1943. . .

() (1892. .1980. .)

, . , .


.


.

13. 1943. .
.

,

.
:
,
,
,
, , ,
.

.



. ,
,
.
,
.

.
, ,
.
, .
,
.

, .
,
,

, .
.

[]
[],
.
,
.

.

.
, .
[]
, ,
40 , .

,
,
.
,
.
,
.

 :
, ,
, .
(Arhiv Jugoslavije, Beograd, signatura 838, LF JBT III-11/15).


40
, .
.
.

. ,


.
1. Srbin Svetosavac, 6.10.2011, 02:52
Interesantno je svedocenje i Vladimira Dedjera, koji tvrdi u
svojoj knjizi da je Tito tokom rata sa svojim najblizim
saradnicima koristio hranu posebno spremljunu za njegove
potrebe, kao i Vrhovnog Staba. U tu svrhu sluzila je i jedna
krava muzara, koju su partizani tokom rata vodili sa sobom i
hranili, da bi tako drug Tito svakog jutra imao za dorucak
sveze mleko.
Negdje kod Neretve, kada hrane vise nije bilo, partizanski
kuvar iz Vrhovnog Staba naredio je da se krava zakolje i od
njezinog mesa napravi za ranjenike topli obrok corba.
Sutredan kada Tito nije dobio mlijeko za dorucak, i kada je
saznao da je krava zaklana, on je bio zbog toga toliko puno
bjesan i ljut, da je trazio od drugova da zbog toga zlocina
kuvar odmah strelja!
Od streljanja i sigurne smrti, po svedocenju Vladimira Dedjera
kao ocevidca toga dogadjaja, kuvara je spasao njegov odlazak
iz Vrhovnog staba na drugu duznost daleko od Titovih ociju!
Istina i pomirenje na ex-YU prostorima
Zato se Srbija stidi antititoistike opozicije
NIN, 05.02.2009.
Dobrica osi uvek govori kao pisac. Tako govori i ovog puta, objanjavajui zato je uloga srpske opozicije u Brozovoj Jugoslaviji, u poslednje dve
decenije (zlo)namerno zaboravljana i ponitavana. Ovaj intervju, koji je nastao

kao niz razgovora u dva meseca, oslanja se i na est knjiga osievih

Pievih zapisa, u kojima su detaljno opisani znaajni dogaaji i delovanje
antititoistike opozicije od Drugog svetskog rata do raspada Jugoslavije
devedesetih; s namerom da pojasni korene impotentnosti i nedelotvornosti
svih potonjih opozicija u Srbiji. Pa, i dananje.
Na poetku razgovora za NIN, osi insistira na tome da su u drugoj polovini
XX veka postojala dva poretka titoizam i Miloeviev reim: Miloeviev
reim je retardirani i iznueno liberalizovani titoizam, a opozicija o kojoj emo
mi govoriti odnosi se na titoizam, jer sam o reimu Miloevia dosta i govorio i
pisao.
Iako se dosad govorilo o disidentima u Brozovom reimu, vi uvodite, prvi put,
sintagmu opozicija titoizmu. Koliko je opozicija - po definiciji osnovni
elemenat demokratske drave - mogla da bude delotvorna u diktatorskom
reimu?
- Svako protivnitvo bilo kom reimu smatram opozicijom. Njen sadraj i
karakter se u jugoslovenskom sluaju menjao i evoluirao prema tekuim
ideolokim stavovima vladajue Komunistike partije. U posleratnom
vremenu, sve do pojave Rezolucije IB-a 1948. zbirno ime za sve protivnike
nove narodne vlasti, sadrano je u pojmovima reakcija i reakcionar, to je
praktino znailo antikomunista. Ali, sam pojam opozicija, u irem znaenju,
javlja se kasnije, kada se iz redova revolucionarnog pokreta, iz same Partije,
raa i formulie politiko i ideoloko protivnitvo vladajuem poretku.
Generalizujem pojam opozicije kao to generalizujem pojam titoizma koji ne
smatram socijalizmom. A moda se neu mnogo udaljiti od istine ako kaem
da sam prvi, ili meu prvima, postojei poredak posle Drugog svetskog rata u
Jugoslaviji nazvao titoizmom. A to se same delotvornosti tie, antititoistika
opozicija je idejno pripremila aktivnu politiku javnost za organizovanje
viestranakog poretka. Moe joj se prigovoriti koncentracija u Beogradu, to
je bilo neizbeno.
Za srpsku opoziciju u samoupravnom socijalizmu tvrdite da je bila duboko
antititoistika, u sutini socijaldemokratska, ali se godinama ini sve da se
njena uloga poniti. Ko to ini i zato?
- Oni koji nisu bili opozicija u titoizmu, nego su bili ak i aktivni komunisti koji
su se borili protiv opozicije. I oni koji su bili i jesu takvi antikomunisti da ne
priznaju da su postojali disidenti i borci dok su se oni uspeno snalazili u
titoizmu ili bili u bezbednim mijim rupama. I oni koji su nekad saraivali sa
Udbom, a u novoj vlasti napredovali u politiku poslugu inostranih
kancelarija, ne priznaju disidente i antititoiste. A mnogi samo borbu protiv
Miloevia priznaju kao opoziciju, pa na tome stiu vlast, karijeru, bogatstvo,
znaaj. Srbija je jedina zemlja realnog socijalizma u kojoj je disidentska i
demokratska opozicija prosto ponitena. Ideoloke ocene koje mi danas izriu
ljudi iz nevladinih organizacija i raznih politikih stranaka i fondova,
mondijalisti, apatridi, srbofobi... iste su one ocene koje su mi izreene 1968.
na Plenumu CK SK Srbije i koje su mi izricane za vreme Titovog reima.
Ideoloki odnos prema mojim idejama, knjievnom delu, drutvenim

shvatanjima, nije se promenio ni u novoj vlasti, ijem nastajanju sam

svesrdno pomogao. Ali me odnos tog novog poretka prema mojim idejama
ne ini povreenim ovekom.
Kako, onda, objanjavate nastajanje opozicije Miloevievom reimu?
- Smatram nesreom srpske politike to to su dva nacionalno-politika
retrogradna ekstrema Vuk Drakovi i Vojislav eelj, zadobili znaajan
uticaj na politikoj sceni Srbije od vremena zasnivanja viestranakog
poretka. Opte nezadovoljstvo naroda Miloevievim reimom, naroda
ogorenog albanskim terorom na Kosovu i Metohiji, neravnopravnim
poloajem srpskog naroda po Ustavu 1974, osobito ustaoidnom hrvatskom
agresijom i separatizmom, sa istovremenim slovenakim separatizmom i
militantnim mudahedinskim islamom u Bosni, brzo se ulilo u te stranke.
Njihove voe su bezono izmanipulisale patriotska i demokratska oseanja
mladog naroda. Sudbine su im dijametralno suprotne i adekvatne
karakterima. Vuk Drakovi, od poetka ideolog koljakog etnitva, prevrtljivi
demagog, ostvario je basnoslovnu karijeru i uz pomo stranke stvorio veliko
bogatstvo, a Vojislav eelj, u hakom zatvoru, ispata politike zablude i
brani neke nacionalne istine od hake nepravde.
Demokratska stranka, koja je nastala u to vreme kao politiki centar, bila je
heterogeni ideoloki skup inteligencije, preteno antikomunistiki i
antimiloevievski orijentisane. Oni antititoisti koji su postali funkcioneri DS-a,
nisu bili spremni da formuliu i obznane socijaldemokratski program koji bi, po
mom miljenju, inio istorijski prelaz iz titoizma u drutvo sa novom politikom
koja bi se mogla usaglaavati sa evropskim tokovima i svetskom
konstelacijom. Nijednoj politikoj stranci koja se borila protiv Miloevievog
reima nije bilo u interesu da preuzme i razvija idejni potencijal srpskih
disidenata i antititoista, formulisan u programskoj platformi zabranjenog
asopisa Javnost, Odbora za odbranu slobode misli i izraavanja i projekta
tri udruenja pisaca, filozofa i sociologa koji je 1988. zastupao radikalnu
ustavno-politiku i ekonomsku reformu Jugoslavije u socijaldemokratskom
smeru. Te godine, 27. marta, u Narodnoj biblioteci Srbije branio sam projekat
novog ustava. Tada nas je Miloevieva politika andarmerija estoko
napala. O projektu novog ustava postoji moj tekst u knjizi Srpsko pitanje I.
Gde su koreni opozicije titoizmu?
- Opozicija titoizmu je istorijski proces iji je poetak i kraj teko precizirati.
Delatnost Tita u Kominterni, po svemu poznatom bila je staljinistika. ivojin
Pavlovi, pisac Bilansa sovjetskog termidora smatra Tita ortodoksnim
staljinistom. Toj rtvi staljinizma treba odati priznanje za nacrt evropske i
srpske opozicije staljinizmu dat u Bilansu sovjetskog termidora o emu je
studiozno pisao Slobodan Gavrilovi. Poznata je Titova likvidacija trockista u
Parizu i Jugoslaviji. A trockisti su Staljinovi protivnici. ini mi se da istorijska
pravda nalae da se jugoslovenski trockisti procenjuju kao prvi antititoisti. Ali,
ja u govoriti iskljuivo o opoziciji nastaloj u okvirima revolucionarnog pokreta
u zemlji i preteno sa socijalistikih pozicija. A ta je opozicija imala duboke
korene u demokratskoj tradiciji srpskog naroda i njegove kulture. Prvi motivi
antititoistike opozicije bili su moralne prirode.

Kako biste odredili njen poetak u okvirima revolucionarnog pokreta?

- U partizanskom pokretu u kom sam uestvovao, vladao je vrlo odreen i
utvren poredak vrednosti, ponaanja, odnosa meu ljudima i odnosa prema
narodu. U partizanskim odredima na Jastrepcu, Toplici, Jablanici, Crnoj Travi,
od 1941. do jula 1944. meu nama partizanima vladala su naela
ravnopravnosti i jednakosti. Izuzetno strogo je moralno i politiki regulisan
odnos prema narodu. Nikad nismo vrili rekviziciju za hranu, odeu i obuu.
Snabdevale su nas pristalice i mi smo od seljaka izmolili hranu i odeu. Narod
nas je hranio, uvao i verovao da nosimo moralnu obnovu Srbije i novu vlast u
dravi.
Kritika i samokritika bile su dnevni red svih partijskih i odredskih sastanaka;
ravnopravno su podloni kritici komandant, komesar i obian borac.
Komandant i komesar odreda kada se delila prikupljena hrana, poslednji su
primali sledovanje. etna i odredska konferencija odluivale su kome e
pripasti zaplenjene cokule i injel. Posle svake bitke drane su etne i
odredske konferencije na kojima se kritikovao tab i postupak svih uesnika u
akciji. Strogi poredak vrednosti i moralnog ponaanja sutinski nas je
razlikovao od drugih vojski, osobito od etnika Drae Mihailovia. Ideoloka
opsesija osobinama novog oveka, pojmom koraginstva, obuzela je
komuniste i partizanske borce.
Kada je naputen partizanski moral?
- Veliki preokret kod nas partizana u Srbiji nastupa prodorom jedinica
Narodnooslobodilake vojske (NOV) iz Bosne, kada na osloboenu teritoriju
Toplice, Jablanice i Puste Reke, posle velikog poraza Drainih korpusa na
Kopaoniku, prodire prvi korpus NOV pod komandom Peka Dapevia. Ta
vojska je imala poredak sa klasinom subordinacijom, inovima,
uniformisanom komandom, tapskom kuhinjom, kulturnom ekipom,
snabdevanjem putem rekvizicije. Takva vojska oznaila je kraj partizanskoj
ravnopravnosti, jednakosti, slobodne kritike tabova, rigidnom moralu. U
partizanskim odredima od Jastrepca do Crne Trave kod doslednih komunista i
partizana, javilo se razoarenje, nezadovoljstvo, otpor. Neki rukovodioci su
kanjavani i smenjeni zbog partizantine odnosno levog skretanja. Ta
partizanska depresija uvodila je u normalan ivot ratne pobednike. Moral u
kome se za ukradenu ljivu ili po prii Antonija Isakovia Crveni al za
ukradeni al u cii zimi strelja poinilac, polako i nepovratno odlazio je u
partizanske legende. Pripadao sam onima koji su bili razoarani
normalizacijom, u stvari titoizacijom revolucionarnog pokreta. U meni i mojim
bliskim drugovima zainjala se moralna i doktrinarna opozicija novom
poretku.
Koji je to trenutak u vama izazvao bunt i protivljenje novom poretku?
- Sam doivljaj slobode ratnog pobednika stavlja u svakojaka i neasna
iskuenja. Vlast je neodoljiva droga. Oputen, prijatan ivot obuzima ratnike.
Dobro se seam nekih svojih iskuenja kada sam 16. oktobra 1944. doao u

Beograd. Sebi samom postajao sam protivnik i opozicija. Mir u pobedniku

izaziva oholost; u ratniku i rezignaciju. Bio sam sklon ovom drugom oseanju.
Ubrajate li u neasna iskuenja ratnih pobednika i oduzimanje imovine tzv.
predratnoj buroaziji i velikoposednicima?
- Nas komuniste-idealiste je zapanjilo to to se Tito uselio u Beli dvor, to
rukovodioci uzimaju luksuzne stanove, to su generali, naroito Crnogorci
navalili na Dedinje i Senjak. Mi smo protiv buroazije, za eksproprijaciju
fabrika i zemlje od velikoposednika, ali nijednog trenutka nismo pomiljali da
to to se oduzima od bogatih mi imamo pravo da prisvajamo. Meutim, od
prvih dana slobode osetio se egoistiki duh pobednitva, koji je davao pravo
na mnoge privilegije i moralne prekraje. O nasilju, tj. revolucionarnom teroru
neu da govorim u ovom kontekstu. Ratno pobednitvo je stanje koje nosi
najvie iskuenja i daje mogunosti za najvee izdaje naela, i sebe, i svojih.
Opirao sam se duhu pobednitva i zasnivao opoziciju sebi i novom poretku u
kome su bile mogue ovakve pojave. Znao sam za teku ratnu i okupacijsku
dramu gradskog stanovnitva i itavog srpskog naroda, pa su me bolele
nepravde i bahatost ratnih pobednika.
Dakle, ratni pobednici su brzo shvatili ta im donosi vlast?
- Tito je u svemu bio na uitelj, zajedno sa Politbiroom Komunistike partije.
To rukovodstvo je direktivno prenosilo sadraje i svojstva sovjetskog poretka u
novu dravu. Sovjetski Savez nam je bio uzor u svemu. Zapoela je nova
emancipacija: novi ovek je stavljen u police naih novih biblioteka. Pobedio
je obian, prirodan ovek ili kako marksisti kau - egoistini ovek. Mi vie
nismo partizani. Mi stvaramo dravu, pa moramo drugaije da mislimo,
radimo i ivimo, govorili su realisti.
Zar nije odmah bilo oigledno da iza Brozovog antifaizma stoji prosta ideja
o dravnom prevratu?
- Pored borbe protiv okupatora, cilj narodnooslobodilake borbe bio je
revolucionarna promena poretka i stvaranje novog socijalistikog drutva. Bez
obzira na to koliko sam bio kritian prema Titu i njegovom ponaanju, ne
sumnjam u njegov antifaizam. To za mene nije sporno. Ja sam se i divio
njegovoj hrabrosti, odlunosti i upornosti u borbi. Sporno je njegovo
ponaanje kao pobednika, a podlono je kritici i njegovo voenje rata,
posebno ustanak u Srbiji sa napadom na gradove. Neoprostivo je bezmerno
rtvovanje boraca u Sremu i civila po zakonima okupatorske odmazde nad
Srbima. A sama motivacija antifaistike oslobodilake borbe meni nikako nije
sporna. Tito je bio iskreni antifaist.
ta vi podrazumevate pod pojmom revolucionarna opozicija?
- Neu vam govoriti o frakcijskoj borbi u Kominterni u kojoj su i uz Titovo
uee, likvidirani elitni srpski komunisti Jugosloveni na elu sa prof. Simom
Markoviem. Govoriu ono to su mislili i inili revolucionari u Srbiji posle
zasnivanja vlasti KP. Prvi protivnik Titu u Srbiji, po mom miljenju, bio je

Sreten ujovi. Oni su bili rivali u Kominterni za vostvo Partije. A Tito je

ujovia, uz pomo Josipa Kopinia, efa sovjetske obavetajne slube za
Jugoslaviju, i drugih kominternovaca Bugara, Italijana, Nemaca, veto
eliminisao. ujovi je toliko mrzeo Tita da se kao ministar finansija
jugoslovenske vlade lako i posluno opredelio za Staljinovu Rezoluciju IB
1948, bio uhapen i posle mesec dana u zatvoru napisao vostvu Partije
pokajniko pismo. Tito ga je pustio iz apsa i postavio za efa finansijske
slube lista Borba. Taj Sreten ujovi je bio izuzetno drag, hrabar i moan
ovek. Sjajan govornik. uveni, neuhvatljivi ilegalac. U Drvaru je, po
Rankovievom nareenju, Tita pukomitraljezom isterao iz peine da se ne
preda Nemcima. Kada je penzionisan, ujovi je otiao u svoje selo na
Kosmaj i umro patei svoje poraze od Tita.
Drugi veliki protivnik Titu, njegovoj tajnoj vezi sa Atlantskim paktom, izjavi
Donu Fosteru Dalsu, ministru spoljnih poslova SAD, da je spreman da na
strani Amerike i Zapada ratuje protiv Sovjetskog Saveza, nesaglasan sa
Titovim antisrpskim postupcima i namerama - bio je dr Blagoje Nekovi,
panski borac, ratni sekretar Partije u Srbiji i prvi predsednik srpske vlade.
Neobino snana, autoritativna, hrabra, dostojanstvena linost s jakim
srpskim oseanjima, ali nije bio antijugosloven. ovek intelektualnog i
moralnog podviga. Kada ga je Tito proterao iz partijskog i dravnog vostva,
kao bivi predratni asistent na Katedri za anatomiju Medicinskog fakulteta,
vratio se u mrtvanicu Opte bolnice da obnovi znanje iz anatomije i za
nekoliko godina postao je profesor Medicinskog fakulteta i jedan od vodeih
svetskih strunjaka u oblasti onkologije. Umro je kao penzionisani profesor.
Mnogo sam ga potovao. Bili smo prijatelji. Od njega sam mnogo saznao o
Titovoj linosti i kominternovcima.
Prvi jugoslovenski i srpski pisac koji se pobunio protiv privilegija Titove
birokratije svojom Jeretikom priom je Branko opi. On je prvi antititoista u
knjievnosti kome su se kasnije pridruili i znaajni satiriari Vasa Popovi,
Erih Ko sa knjigom Veliki mak i drugi.
Ali, pravu, revolucionarnu, pobunjeniku, prometejsku opoziciju staljinizmu i
titoizmu u posleratnoj Evropi i Jugoslaviji, zasnovao je Milovan ilas,
rodonaelnik srpske antititoistike opozicije. Kao komunist, po rangu trei ili
etvrti funkcioner Partije posle Tita, prvi je u Jugoslaviji javno govorio o
slobodi, demokratiji, ravnopravnosti. Uman, svestrano darovit i hrabar, svom
duom bio je antibirokrata i antikonformist. ovek roen da bude voa; kao
revolucionar je i ideoloki fanatik. Dok je bio Titov sledbenik s velikim
uticajem, bio je i sa velikim zabludama i gresima, koje je javno priznao.
Ideolog i odlian pisac, prvi ovek koji se u komunistikoj eliti posleratne
Evrope oslobodio staljinizma, pisao je o demokratiji i siao sa vlasti u ime
slobodne misli. Po mom miljenju, on je najvea figura srpske istorije druge
polovine XX veka; jedini srpski politiar toga doba sa svetskim znaajem i
ugledom.
Pri tom, najverniji Brozov vojnik?
- Nekad je bio najverniji, pa onda i najvei protivnik. U vremenu 1953. i 1954.
godine, bilo je veoma rizino i beznadeno boriti se za demokratiju i slobodu

pod izmom Josipa Broza, lukavog i talentovanog autokrate i

beskompromisnog diktatora, to je upravo inio ilas. Imao sam sreu da me
ilas uvrsti u svoj blii krug oko asopisa Nova misao u ijoj sam redakciji i
ja bio. Cilj Nove misli bio je da formulie novu ideologiju demokratskog
socijalizma. Meutim, ja sam u politici bio vei realista od svog voe. Bio sam
mlaki ilasovac.
ta je, u onom trenutku, konkretno znailo mlaki ilasovac?
- Nisam verovao u ostvarivost njegovih ideja u jugoslovenskom drutvu toga
doba. Poto su saznali da sam esto prakticistiki protivreio ilasu, dok je
hodajui u klubu Borbe izlagao demokratske i liberalne ideje (on je uvek
mislio i govorio etajui), im je otvorena ilasova kriza, pozvali su me u
redakciju Borbe Moma Markovi, glavni urednik i Dragi Stamenkovi,
organizacioni sekretar KP Srbije i zahtevali da ideoloki, lankom u Borbi
napadnem ilasa. Odluno sam to odbio i toga dana ilasa demonstrativno
pozvao na ruak koji je on prihvatio. Nas dvojica sa Borom Drenovcem,
najdoslednijim i najasnijim ilasovcem, krenuli smo iz Borbe peice, ka
mom stanu u Ulici kralja Milutina, a ilas je kod Londona stao: To to idemo
kod tebe na ruak, nije pametno. U ime moje, zahvali se drugarici Boici na
spremljenom ruku. Sada idi kui, a ja u svojoj. Moje ubeivanje nije
uspelo.
Naravno, posle ilasovog fatalnog plenuma, januara 1954. danima sam
sasluavan od partijske komisije za ilasovtinu. Nekako sam se sa
dostojanstvom odrao na nogama, jer sam ve bio popularan pisac romana
Daleko je sunce, a napisao sam i Korene. O tome sam, kao to znate, vie
rekao u Pievim zapisima.
Kako danas gledate na Siminu 9a, tzv. kuu jeresi? Je li bila zaista za titoizam
ugroavajui centar drugaije misli? Ili samo ventil u diktaturi ili neto tree?
- Bio sam jedan od istaknutih posetilaca Simine 9a. Skupina te sobe ija se
vrata nisu zakljuavala bila je embrion intelektualne opozicije u Beogradu.
Moji vrnjaci, veina su bili borci u Narodnooslobodilakoj vojsci, studenti
razoarani moralnim posrnuima nekih komunista, politikim grekama i
nepravdama nove narodne vlasti, ogoreni na sistem privilegija i socijalne
razlike koje je u novoj dravi tvorio funkcionerski krug oko Tita. Na takvo
stanje je burno reagovano u Siminoj 9a. Bili su to daroviti intelektualci, da ih
ne nabrajam, uinio sam to u Prijateljima, svi su postali znaajni umetnici,
naunici, akademici. Nije tu bilo nikog iz klasinih buroaskih,
antikomunistikih i etnikih redova. Bili su razoarani idealisti. I vodile su se
danonone rasprave o nezadovoljstvima novom vlau, projektovao se
idealan poredak, idealno novo drutvo kao u ruskim romanima. Izginuli smo
raspravljajui o socijalistikom realizmu. U knjizi Mia Popovi, vreme,
prijatelji pisao sam i o Siminoj 9a.
To vreme vas je odredilo?
- Da. itav moj javni ivot, sva moja aktivnost moe da se formulie

reenicom: ovek u sudaru i sukobu sa realnou sveta. I kao ovek i kao

pisac, do dananjeg dana, ono to je ostalo od mene, u sudaru je sa
realnou. Ostao sam skeptik i opozicionar i umreu kao skeptik i opozicionar.
Ne verujem da e ikada na zemlji nastati vlast kako je ja zamiljam ovena,
pravedna, prosveena.
Nije li utopistiko takvo razmiljanje?
- Naravno da je utopistiko. Bez utopizma ja ne bih imao nijednu viziju sveta.
Utopizam je najlepe oseanje u oveku: sneva se ideal, tei se dalekom
idealu. Nada je ontoloka energija utopije. A ta je u oveku lepe i sadrajnije
od nade? To mom ivotu i svaijem ivotu daje smisao iznad realnosti i
banalnosti svakodnevice. Taj vii smisao, iako nije ostvariv, projektuje se kao
ideal za koji vredi iveti, patiti, stradati, biti i srean i nesrean.
Nisam siguran da su moje ideje uvek bile ostvarive. Proricati zla vremena,
neuspehe i poraze, to sam ja inio, nije bilo najtee u tiraniji lai. Znao sam
oduvek da je smislena i ovena ona politika koja se zalae za opte dobro.
Uspena politika je, razume se, kada dela u sferi mogueg. Politika ma koliko
motivisana velikim idealima, ako nije ostvariva, neuspena je. Znam da je u
mojim prospektima budunosti, u mom opozicionarstvu bilo i mnogo iluzija;
kao opozicionar i disident nekada sam mislio da od titoizma nema goreg
poretka; sada, uviam: ima! Ali, kao pisac, iluzija se ne odriem. Iluzije
pripadaju duhovnoj matrici ovekovoj i njegovom srcu; onom paskalovskom
srcu koje ima svoju logiku. Jadno je, nakazno je, sve u ivotu pretvoriti u
korisno. Vie volim one ivotne sadraje koji ne staju u novac i koji ne mogu
da se kupe.
Nalazite da su dva najznaajnija dogaaja u istorijskom bitisanju srpskog
naroda u brionskoj monarhiji: politika likvidacija Aleksandra Rankovia
1966. i brionski ustav 1974?
- Tako je. Dobar deo, da ne kaem veina srpskog naroda doivela je Titovo
ruenje Rankovia ne kao pad dugogodinjeg efa Slube dravne
bezbednosti koji je ugrozio Titov intimni ivot i nekoga ko je bio konica
samoupravljanja, nego kao Titovo i Kardeljevo ruenje Srbina i Jugoslovena,
zato to je branio federaciju Jugoslavije. Njegovo ruenje dolazi posle
politike likvidacije Blagoja Nekovia i ilasa. A posle Nekovia, Tito
ezdesetih godina tera u penziju najbolje srpske generale Pavla Jakia,
Radivoja Jovanovia Bradonju, Sredoja Uroevia i druge sposobne Srbe.
A brionski ustav 1974. je razbio Srbiju na tri dela i tzv. uu Srbiju stavio, moe
se rei, u podreen poloaj u odnosu na pokrajinu Vojvodinu i pokrajinu
Kosovo, koja je imala i elemente dravnosti. Od tada - diskriminatorskom
politikom prema Srbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i albanskim terorom
na KiM, veina srpskog naroda u Titovoj Jugoslaviji osea se neravnopravno i
ponieno. Nastaje spontana narodna opozicija na oseanjima antisrpstva u
Titovoj Jugoslaviji. Meutim, ta narodna opozicija titoizmu najavljivana je
povratkom na potisnute tradicije - lumpovanjem uz Mar na Drinu, slavljenjem
Boia i pravoslavne Nove godine, starim srpskim pesmama na svadbama i
proslavama... Iz takvog opteg nezadovoljstva, iz oseanja izneverenosti i

obmanutosti, nastao je i reim Slobodana Miloevia i politike stranke

Vojislava eelja i Vuka Drakovia. Toj srpskoj politikoj trijadi isto je
kolektivno psiholoko i politiko stanje srpskog naroda pred velike poraze, a
bez ideja i ljudi da se porazi izbegnu.
Nije li razlog tom zatiranju uloge srpske opozicije ba injenica koju
spominjete u Pievim zapisima, to to se srpska kritika antititoistika
inteligencija najupornije borila za demokratsku Jugoslaviju, zbog ega je pre
ruenja Jugoslavije imenovan i krivac za to Srbija
- Iz svega to sam vam do sada rekao, moete zakljuiti da srpska opozicija
nije bila ideoloki homogena. Ona je imala i leviare i desniare. Leviari,
bivi komunisti, marksisti, odnosno, Praksis grupa, sve do osamdesetih
godina su Jugosloveni. I ja sam se zalagao za odranje Jugoslavije, ali
ustavno i politiki temeljno reformisane. Ve sredinom ezdesetih predviao
sam propast te heterogene drave koju je Titova birokratska kamarila iz
republika svim sredstvima dezintegrisala. U veini republika, komunistike
partije imale su jaku nacionalnu i nacionalistiku matricu ve osnivanjem od
Kominterne 1935. Zato su one bile komunistike partije sa Centralnim
komitetom, a srpska je imala pokrajinski komitet. Srpski komunisti su trajno
traumatizovani kominternovskom ideologijom koja je Srbe kao veinski narod
tretirala kao hegemoniste i tlaitelje jugoslovenskih naroda. Sa tim
praroditeljskim grehom srpski komunisti su redukovali i potiskivali srpstvo,
identifikovali se sa jugoslovenstvom, skoro svagda spremni na rtvovanje
srpskih interesa nekom jugoslovenskom ili nacionalno-republikom zahtevu.
Oni najpametniji komunisti su bili nemi, ilegalni Titovi protivnici; prezirali su
monarhistiki i brionski stil vladavine i ponaanja. Moete li da zamislite ljude
koji su na vlasti i u neposrednoj Titovoj blizini, a u dui protivnici reima i
doivotnog predsednika? Posle Titovog ruenja Nekovia, ilasa i
Rankovia, oni su odluili da posluniki, disciplinovano ekaju Titovu smrt, pa
da tad postave ivotna pitanja svog naroda i Jugoslavije. Nisu svoj trenutak
doekali. Kanjenje je kob srpske politike; odsustvo hrabrosti srpskih
komunista jeste njihova samonegacija. A neki su meko pali kao liberali.
A vi? Jeste li uspeli da se razraunate sa svojim jugoslovenstvom?
- Iskreno da vam kaem, esto sam podlegao oajanju. Valjda je zapamen
dijalog Tadia, Markovia i osia, sa vostvom slovenake opozicije u
Ljubljani, 1986. u restoranu Mrak. Ovom uem porazu srpskog
jugoslovenstva treba dodati i veliki poraz srpskog jugoslovenstva izraen u
javnom dijalogu slovenakih i srpskih intelektualaca koji smo organizovali
Predrag Palavestra i ja, u Ljubljani i Beogradu, 1987. o emu sam, takoe,
pisao u knjizi Srpsko pitanje I. Iako sam bio duboko nezadovoljan
Jugoslavijom, ja sam se sve do 1988. zalagao za njeno temeljno reformisanje
i referendumsku proveru da li narodi ele da ive u toj dravi, jer sam slutio
tragian rasplet, predviao meunacionalne i graanske ratove, ofanzivu
hrvatskog ustatva i nove genocidne progone Srba iz Hrvatske i Bosne. To se
i dogodilo. Trijumfalizam Zapada, zasnovan na vlastitim kratkoronim
interesima, po tradicionalnom stereotipu, podrao je secesiju Hrvatske,
Slovenije, Makedonije, BiH, a Srbiju je proglasio krivcem za razbijanje
Jugoslavije, iako se najupornije i zabludno borila za njen opstanak. U
istorijskom zbivanju ne treba zaboraviti ulogu plitkoumne politike vladajueg

srpskog reima. Za veliki preokret nacionalne politike Srbija nije imala

politiare, politiku volju, spoljnog saveznika.
Da li je tano da ste 1969. ili 1970. hteli da pokrenete asopis Jugoslavija?
- Tano je. Milorad Ekmei me je, nedavno, podsetio na to. asopis
Jugoslavija sam pokuao da pokrenem 1970. Putovao sam u Sarajevo da
se o tom dogovorim sa mojim prijateljima Meom Selimoviem i Miloradom
Ekmeiem. Ljuba Tadi, Sveta Stojanovi i ja eleli smo da Mea Selimovi
bude glavni urednik Jugoslavije. On je to s oduevljenjem prihvatio. U
redakciji su trebali da budu Milorad Ekmei, Gajo Petrovi i Rudi Supek.
Omela nas je ideoloka kampanja Partije protiv Mee u Sarajevu i mene i
nekih istoriara u Beogradu.
Kako, sa istorijskom distancom, gledate na projekat demokratizacije
Jugoslavije? Ne ini li vam se da demokratija nije mogua u vienacionalnim
drutvima?
- Vrlo je teko dosledno realizovati demokratiju u vienacionalnim drutvima.
Tu postoje mnogi psiholoki napori, tenzije, jezik, rezidualne energije kao
prepreke harmonizaciji ivota. Meutim, ne treba se odrei kulturnih i drugih
etnikih razliitosti koje bogate duhovni i socijalni ivot svake zemlje.
Slobodom, istorijskom istinom i meusobnom tolerancijom mogu se
pacifikovati pamenja zle prolosti i dobrim zakonima obezbediti prava svim
graanima.
Postoji i savremeni tabu manjine, kao manipulativni i remetilaki inilac realne
ravnopravnosti. Prava nacionalnih manjina se na naem prostoru sa velikim
naporima ostvaruju, jer etnocentrizmi i nacionalizmi imanentno narastaju
oslanjajui se na matice. Uzimam za primer aktuelne zahteve Maara,
Rumuna, Bonjaka, koji nisu samo demokratski... Prava nacionalnih manjina
je amerika imperijalistika ideologija instrumentalizovala u kodeksu ljudskih
prava u ime kojih i NATO ratuje. I to je vaan momenat u razmatranju
problematike prava nacionalnih manjina.
A konkretniji odgovor na vae pitanje bi mogao da glasi: Jugoslavija je bila
drava sa suprotstavljenim nacionalnim ideologijama i antagonizovanim
religijama. Njen opstanak nisu eleli ni Hrvati ni Slovenci ni Bosancimuslimani, a o Albancima da ne govorim. Ona nije mogla da bude zemlja
ravnopravnosti. U poslednjim decenijama postojala je na devizi antisrpske
koalicije Slaba Srbija jaka Jugoslavija. Trajala je i ratna deviza bratstvojedinstvo, ali iza te devize, koja je ideoloka i deklarativna, tinjali su
rezidualna mrnja i nepoverenje, zasnovani u ratovima, pre svega na
pamenju genocida nad Srbima.
Jugoslavija nije propala samo to su dejstvovale ove centrifugalne sile, to je
razarana separatistikim energijama. Ona je propala i zato to vie nije bila u
interesima Evrope. Propau Sovjetskog Saveza, Evropa, pogotovu centralni
deo, Nemaka, ne samo da nije imala interes za opstanak Jugoslavije, nego
se na izvestan nain revanirala za poraz u Drugom svetskom ratu

rasturanjem vienacionalnih drava koje su stvorene na teritoriji Austrougarske monarhije. Razume se, tu je srbofobija vrlo vaan faktor uz nemaki
ekonomski potencijal koji je ministar Gener uspeno realizovao Mastrihtskim
sporazumom. Naravno, to se radilo i uz ideoloku pomo Vatikana. Razloga
za takav odnos Evrope prema Jugoslaviji ima mnogo i o njima treba istoriari
da raspravljaju.
Ipak, oni koji su inili srpsku opoziciju titoizmu u politikom ivotu Srbije
osnovali su SPS, DS, a vi ste bili predsednik Jugoslavije. Vili Brant vam je
1989. ponudio da osnujete socijaldemokratsku stranku, ali niste hteli...
- Rekao sam vam da srpska antititoistika opozicija nije bila ideoloki
jedinstvena. Stranke sa antikomunistikom i etnikom osnovom legalizovale
su ideologiju graanskog rata. Suprotno, partizansku ideologiju zastupala je
SPS, ali u konzervativnoj i titoizovanoj varijanti, pa je obnovljena ideoloka
konfrontacija graanskog rata postala matrica politikog ivota Srbije do dana
dananjeg. I sve dok se sasvim ne ukine ideoloka matrica graanskog rata u
Srbiji, ne moe da se zasnuje nova politika kultura. Kad me je Vili Brant
pozvao oktobra 1989. u Be da mi da instrukcije za osnivanje
socijaldemokratske stranke, zavravao sam roman Vernik i nisam bio
spreman da se odreknem knjievnikog zanata. Nisam eleo da pripadam
nijednoj politikoj stranci. eleo sam da ostanem slobodan, nezavisan pisac.
Ipak ste 1992. postali predsednik SRJ?
- Dunost predsednika SR Jugoslavije prihvatio sam iskljuivo iz patriotskih
razloga. eleo sam da se borim za okonanje rata u Hrvatskoj i BiH, da delam
na osloboenju zemlje od meunarodnih sankcija, da evolucijom,
demokratskim izborima promenim Titov i Miloeviev poredak. eleo sam da
zasnujem novu dravnu i nacionalnu politiku istorijskog i demokratskog
kompromisa. eleo sam da reavam albansko-srpske antagonizme podelom
Kosova i Metohije, kompromisom istorijskog i etnikog prava. eleo sam... I
nisam uspeo. Nisam imao partiju. Nisam imao podrku opozicije, sem
delimino DS-a, lino Ljube Tadia, Miunovia, inia i nekoliko prijatelja
Tanasija Mladenovia, ike Stojkovia, Svete Stojanovia, Nike Stipevia,
Pavla Ivia, Trive Inia, Slobodana Borisavljevia, Slavoljuba ukia, Gojka
oga, Dejana Bokovia, Miroslava Pantia, Aleksandra Despia...
Bili ste general bez vojske?
- Tako je. Raspisao sam izbore na kojima sam eleo smenu Miloevia i
nagovarao ga da se povue. Meutim, pobedili su Miloevi i eelj. I taj
dogaaj daje nam pravo da govorimo i o odgovornosti naroda za svoju
potonju sudbinu. Miloevi i eelj su me posle nekoliko meseci, na linu
sreu, parlamentarnim puem smenili. Zato? Zato to sam krio Ustav,
kako kau. Zato to sam im bio politiki protivnik, to sam inio za zemlju vie
nego to treba da ini predsednik po Ustavu, uspostavljao aktivni, potpuno
novi odnos sa svetom. Zato to sam zastupao realistiku koncepciju
reavanja srpskog nacionalnog pitanja.
Ostalo je upameno da vas je Miloevi predloio za predsednika, iako je to

prvo uinio Dord Bu, predsednik SAD?

- Tako je. Dord Bu Stariji poslao je linog izaslanika Helen Deli-Bentli.
Dola je vojnim avionom da me ubedi da prihvatim dunost predsednika SRJ,
Miloevi da se povue, a vladu da sastavi Miunovi sa Drakoviem.
Uslovio sam Buov predlog skidanjem sankcija Srbiji i Crnoj Gori i zahtevom
da se Amerika angauje u demokratskom reavanju srpskog pitanja u
Hrvatskoj i BiH. Miloevi je odbio Buov zahtev da podnese ostavku, a
predsednik Amerike je zautao. Istovremeno, italijanska vlada dala je nalog
ambasadoru Seru Ventu da me ubedi da se prihvatim dunosti predsednika
SRJ. Predsednik spoljnopolitikog odbora italijanskog senata transki
profesor Arduino Anjeli, prijatelj Nike Stipevia, doao je u Beograd da mi u
ime italijanske vlade da podrku da prihvatim dunost predsednika. Anjeli,
Stipevi, Sveta Stojanovi, Svetlana Stipevi, ubeivali su me u mojoj kui
do dva po ponoi da prihvatim tu nezahvalnu dunost. Anjeli je tvrdio da u
imati podrku i nekih evropskih vlada. Kada me je ujutro pozvao Miloevi i
pitao da li sam se predomislio, odgovorio sam: Prihvatam dunost
predsednika. Dakle, uz masovnu podrku iz Beograda, Nia, Vrca, Anjeli je
bio poslednji odluujui inilac. Nisu to, meutim, bili jedini spoljni inioci koji
su verovali da mogu da promenim dravnu politiku SRJ i normalizujem
odnose sa svetom. Jednog dana ispriau itav istorijat moje kandidature za
predsednika Jugoslavije koji je starijeg datuma. Miloevi me je predloio
kada je shvatio da ja mogu imati i podrku Zapada pa je u tu kombinaciju
uveo i Milana Pania. O tome danas neistinito pie Miloeviev ministar
Vladislav Jovanovi.
Da se vratimo, opet, malo dalje u istoriju. Posle pada Aleksandra Rankovia
(1966), doneta je 1967. Deklaracija o hrvatskom jeziku, koja je, kako
rekoste, bila izraz duboke politike krize tadanje Jugoslavije i krah
nacionalne politike njene birokratske oligarhije. Deklaraciji se suprotstavio iz
Beograda Predlog za razmiljanje, koji su sainili Borislav Mihajlovi Mihiz,
Zoran Gavrilovi, Antonije Isakovi, Vojislav uri, Nika Stipevi, Petar
Dadi... Definisali ste ga, meutim, kao nesreni okraj pisaca,
nedomiljen i improvizovan. Zato?
- Zato to sam smatrao da Srbi treba da odloe tu direktnu konfrontaciju sa
Hrvatima, jer je Tito jedva ekao da za srpsko-hrvatski spor, koji je tinjao od
osnivanja Jugoslavije i vodio njenom raspadu, optui Srbiju. Srbi e posle
Titove smrti i Memorandumom SANU biti optueni za raspad Jugoslavije sa
eljom da stvore veliku Srbiju, to se ve nekoliko godina dokazuje i sudi u
Hakom tribunalu. Odnos prema Predlogu za razmiljanje, uopteno
govorei, bio je moj taktiki potez. Danas nisam spreman da ga generalno i u
potpunosti branim, jer su taj predlog potpisali pametni ljudi i moji prijatelji.
Tri su vas kljuna dogaaja dovela do pred sam izlazak iz SKJ pad ilasa
1954, pad Rankovia 1966. (kada ste se jedini suprotstavili Brozu) i va govor
na Plenumu CK SK Srbije 29. marta 1968, kada ste kritikovali nacionalnu
politiku SK i osudili albanski teror nad Srbima na Kosovu i Metohiji, to je
podrala politika javnost Srbije. U SKJ ostajete i poto ste pronali
prislukiva ispod ormana u kui u Grockoj. Iz partije izlazite formalno 1. maja

1971. Zato ne pre?

- Praktino sam napustio partiju maja 1968, ali sam nekom namerom
partijskog vostva Srbije i Beograda ostao na evidenciji, kako se to govorilo,
do 1. maja 1971. to se mene tie, to apsolutno nema nikakav znaaj.
Negde ste napisali da je porazan ishod vaih knjievnih prijateljstava
Oskar Davio vas je odbacio posle Brionskog plenuma, Marko Risti posle 14.
plenuma CK SK Srbije, kada ste osueni kao nacionalista, a Krlea na
Osmom kongresu SKJ 1964. kada ste se posvaali zbog, kako kaete,
njegovog drastinog smanjivanja broja ubijenih Srba u Jasenovcu.
- O nekim prijateljima pisao sam u knjizi Prijatelji. Ne bih hteo da govorim
nita protiv mrtvih prijatelja.
Koliko su se, ipak, razlozi za srpsko-hrvatske antagonizme promenili do
danas?
- Razlozi za hrvatsko-srpske sporove ne samo da se nisu promenili, nego su
se od Bljeska i Oluje uveali antisrpskom politikom hrvatske vlade i
ovinizmom hrvatskog drutva. Naravno, rat je osnova ovinizma. I srpskog.
Pozitivne promene mogu da nastanu samo kada Hrvatska bude ispunila
evropske standarde nacionalnih i graanskih prava manjina i obaveze prema
prognanim Srbima; odnosno kada prestane, ako moe ikada da prestane,
diskriminacija ostatka Srba u Hrvatskoj. A ta diskriminacija je toliko drastina
da nema primera na evropsko-azijskom prostoru. Tamo su irilica i ekavsko
pismo takav prestup koji se kanjava, prezire i progoni kao kanibalizam.
Hrvatska je jedina zemlja, pored Kosova, u kojoj su posle Drugog svetskog
rata spaljivane knjige. U Hrvatskoj je spaljeno tri i po miliona knjiga tampanih
irilicom ili latinicom, ali u Beogradu. Na primer, roman Ranka Marinkovia
Kiklop, tampan u Prosveti, takoe je spaljen, zato to je tampan u
Prosveti.
Konformistika srpska inteligencija u ime jugoslovenstva nee da zna te
injenice. Nju ne uzbuuje to je pre dvadesetak godina spaljeno oko tri i po
miliona knjiga i to su uniteni skoro svi spomenici i ustanove srpske kulture u
Hrvatskoj. To je isto uraeno na Kosovu i Metohiji, sve su srpske biblioteke
spaljene. Tamo su moje knjige prvo streljane na trgovima, pa onda spaljivane
uz veselje domae albanske publike. Istu sudbinu je imao i Ivo Andri na
Kosovu i u BiH. Demokratska Evropa i civilizovana Amerika nee da vide taj
nacistiki varvarizam svojih tienika.
Poetkom sedamdesetih, Srpska knjievna zadruga preuzima glavnu ulogu u
kulturnoj politici Srba. Meutim, u Savezu komunista, upravu SKZ iji ste bili
predsednik, vlast je obeleila kao opozicionu politiku stranku i naravno nacionalistiku. Vi ste, meutim, ubrzo podneli ostavku na mesto predsednika
SKZ?
- Srpska knjievna zadruga, iji sam bio predsednik, bila je prvi pluralistiki
intelektualni forum u Srbiji. Stvoren je da se posveti temeljnom i modernom
prosveivanju naroda i ouvanju duhovnog jedinstva srpskog naroda, bez

obzira na republike granice. U upravi SKZ bili su marksisti i antimarksisti,

komunisti i antikomunisti, umetnici i ekonomisti, privrednici i slobodni
intelektualci. udesan forum! Danas je nezamislivo da tolike razlike postoje
na jednom mestu a da se dela za isti cilj. Politiari i stranke nemaju snage da
stvore pluralistiki forum, nego feudalno partikularizuju dravu i vlast.
Tito, Kardelj i ljudi u SK videli su u nama, kako kaete, politiku opoziciju
samoupravnom socijalizmu. I nisu mnogo pogreili. Zato sam podneo
ostavku? Kada su nas liberali iz vostva SK Srbije pritisnuli i poeli da
ucenjuju pojedine lanove Upravnog odbora, podneo sam ostavku jer nisam
hteo da doprinesem obezvreenju i gaenju znaajne kulturne ustanove, a
sve je bilo spremno za njeno obeznaenje. Na to je bilo spremno
liberalistiko vostvo Srbije, koje su predvodili Marko Nikezi i Latinka
Perovi sa Gradskim komitetom koji su inili Bora Pavlovi, sadanji advokat
Rajko Danilovi, Milan Milutinovi i itav GK. Uostalom, i o tome sam odavno
opirno pisao u Srpskom pitanju 1 i u Pievim zapisima.
U Zapisima pominjete Leskovaki sluaj koji su SKS i partijska tampa
otro napali kao negiranje osnovne platforme SK u kulturi i osporavanje
samoupravljanja. Tvrdili ste da je ugroen kontinuitet socijalistike revolucije
korenitom izmenom njenih ciljeva i ideala. ta nam jo moete rei o tom
ideolokom skandalu oktobra 1967. godine?
- Leskovaki sluaj je prvi organizovani nastup socijalistike opozicije
titoizmu u Srbiji. To je avangardni nastup kritike inteligencije Srbije. Bilo je to
13. oktobra 1967, u Leskovcu u organizaciji redakcije leskovakog asopisa
Nae stvaranje, iju su redakciju inili: Duan Stoi, Nikolaj Timenko,
Tomislav Cvetkovi i drugi. Na tom sastanku, posveenom kulturnoj politici i
putevima razvoja u kulturi uestvovali su: Mihailo Markovi, Ljuba Tadi,
Nikola Miloevi, Sveta Stojanovi, Trivo Ini, Miladin ivoti, Dragoljub
Miunovi, Steva Majstorovi, Nikolaj Timenko, Duan Stoi, ja i nekoliko
intelektualaca iz Srbije i Leskovca. Prosto smo se nadmetali u kritici stanja
drutva, politike i kulture u Srbiji. Negirana je u celini kulturna politika u
platformi SK; naglaena je uloga intelektualne elite u razvoju kulture i drutva.
Vostvo SKS reagovalo je estokom ideolokom kampanjom partijskim
komisijama i kaznama. Trivo Ini kao sekretar Komisije za prosvetu, nauku i
kulturu CK SK Srbije odmah je najuren sa posla i dugo godina se snalazio
bez zaposlenja. Ini se u opozicionim aktivnostima pridruio grupi profesora
sa Filozofskog fakulteta, koje je vlast kasnije prognala sa Univerziteta. A mene
je kao uesnika Leskovakog sluaja CK SK Srbije nagradio titulom
anarholiberalna perjanica, valjda zato to je Kardelj u to vreme opoziciju
titoizmu nazvao anarholiberalizmom kao ideologijom Zapada.
Posle studentskog protesta 1968. SK je progonio Mihaila Markovia,
Ljubomira Tadia, Zagorku Golubovi, Svetozara Stojanovia, Miladina
ivotia, Dragoljuba Miunovia, Trivu Inia, Neboju Popova. Govorili ste da
ste intelektualna porodica progonjenih ljudi. Njih osmoro i vi. Kako gledate na
put kojim su oni krenuli devedesetih?
- Ta naa intelektualna zajednica kao celina nije izdrala istorijsku krizu

Jugoslavije i iskuenja devedesetih, ali se neko jezgro sauvalo kao

prijateljska grupa. Iskreno da kaem, alim to sam se od nekih udaljio i to
su se oni od mene udaljili, pa danas javno nastupamo kao idejni protivnici.
ini mi se da slinu sudbinu imaju sve intelektualne porodice nastale u
Evropi u vremenu studentskih nemira 1968.
Pored vas, postojale su i druge intelektualne grupe?
- Da. Javni centar opozicione aktivnosti u osamdesetim bilo je Udruenje
knjievnika Srbije, uvena Francuska 7. Njene tribine su svakog petka
okupljale stotine i stotine opoziciono raspoloenih graana pisaca, slikara,
profesora, intelektualaca. Beograd je u poslednjim decenijama titoizma bio
prosto izukrtan intelektualnim tribinama na kojima se kritiki mislilo i govorilo,
zalagalo za demokratska prava, graansku i nacionalnu ravnopravnost. Slede
ga Novi Sad i drugi veliki gradovi u Srbiji. Da pomenem samo neke izuzetno
aktivne: profesora Nikolu Miloevia, eruditu i vrsnog govornika, Kostu
avokog, principijelnog i borbenog antititoistu, strasne i hrabre protivnike Tita
- Tanasija Mladenovia, Antonija Isakovia, Borislava Mihajlovia Mihiza, iku
Stojkovia, Miroslava Egeria, Miu Popovia, Matiju Bekovia, Skendera
Kulenovia, Pavla Ivia, Ljubiu Rakia, Lazara Trifunovia, Duka Radovia,
Branu Crnevia, Dragoslava Mihajlovia, Zorana inia, Miodraga Periia,
Vojislava Kotunicu, Andriju Gamsa, Rau Smiljania, Vojislava Lubardu,
Gojka Nikolia, Slobodana Rakitia, Zorana Gavrilovia, Vladu Mijanovia,
Miu Milia, Pavluka i Jelku Imirovi, Duana Stoia, Zorana Gluevia...
Neustraivi Rajko uri, novinar iz Kaluerice, bio je godinama moja veza sa
pobunjenim Srbima sa Kosova i Metohije... Da tu stanem, sa oseanjem
greha to ne mogu da pomenem mnoge iz mog zaviaja i itave Srbije sa
kojima sam odravao veze i koji su mi davali podrku.
U to vreme nije bilo znaajnijeg knjievnog, filozofskog i sociolokog skupa na
kome se nije govorilo kritiki o poretku, branila sloboda stvaralatva,
demokratska prava koja je ograniavao SK i tzv. samoupravna vlast iza koje
je stajao brionski monarh.
Ne treba zaboraviti ni poluilegalne simpozijume filozofa, sociologa, pisaca u
Vrnjakoj Banji, na Divibarama, Tari. Ili opozicione uloge Knjievnih novina,
Knjievne rei, asopisa Gledita i Dela zastupnika modernizma i naravno, ne
samo njih. Veliku ulogu kritiara Titovog poretka imali su Institut drutvenih
nauka i ugledni profesori Beogradskog univerziteta, Atelje 212 i druge
umetnike pozornice
Kakav je bio domet konkretnih akcija beogradske opozicije?
- Smatram izuzetno znaajnim peticije protiv ozakonjenja verbalnog delikta i
uvoenja moralno-politike podobnosti kao uslova za zaposlenje. Pisali smo
te peticije sedamdesetih i potpisivali su ih najhrabriji. Ne mogu da se setim
protiv ega smo svi protestovali, ali smo esto protestovali zbog politike i
odluka dravnih i partijskih foruma. Posebno elim da istaknem peticiju protiv
albanskog terora, a za odbranu ljudskih i graanskih prava Srba na KiM koju
sam ja pisao 1983, a potpisalo je vie od sto intelektualaca, meu njima i dva

generala Gojko Nikoli i Danilo Leki, to je zapanjilo birokratsku i vojnu

oligarhiju SK.
Imamo razloga da se ne udimo zato su nova opozicija i dananji borci za
ljudska i svakojaka prava u kohabitaciji sa kriptotitoistima tako uspeno
zaboravili da je u Beogradu i u Srbiji dve i po decenije aktivno, borbeno,
naelno dejstvovala antititoistika opozicija, najjaa u Jugoslaviji. Ali nadam
se da e idue godine mlaim naratajima biti ve neto vie poznato iz
istorije opozicije u Titovoj Jugoslaviji, kada budu objavljene dokumentarne
knjige o asopisu Javnost i o Odboru za odbranu slobode misli i izraavanja.
Javnost e prirediti Ana osi, istoriar knjievnosti, iz moje arhive i neto iz
arhive Ljube Tadia i ivih uesnika redakcije.
Bili ste odgovorni urednik, a profesor Tadi glavni urednik Javnosti?
- Da, ja sam bio odreen za apsu, a Ljuba je bio odgovoran za kvalitet
tekstova. Jo neto. Pored ove aktivnosti o kojoj sam govorio, postoji vrlo
vana opoziciona aktivnost naa otvorena pisma partijskim i dravnim
forumima i funkcionerima. U mojoj arhivi postoji fascikla koju je moja ena
sauvala pod naslovom: Pisma vlastima bez odgovora. Pisao ih je i Tasa
Mladenovi, Ljuba Tadi i drugi. Slao sam ih i umnoavao i ona su se itala po
itavoj Srbiji. Ne objavljujem ih zato to moja erka smatra da ta pisma mogu
imati samo istorijsku vrednost.
Postojao je opozicionar ije ime sam duan s pijetetom da spomenem.
Pukovnik Radisav Filipovi pisao je opoziciona otvorena pisma i proteste
dravnim i partijskim forumima i slao ih na stotine adresa po itavoj
Jugoslaviji. I ta su se pisma irila i itala kao leci. Filipovi je bio institucija.
Pisac, tampar, distributer... Jedinstvena pojava toga doba.
asopis Filozofija zabranjen je zbog vaeg lanka Procesi presude i naivna
pitanja u kome ste branili Mihajla uria, profesora Pravnog fakulteta, kome
je tada poelo suenje za delo neprijateljske propagande kritika
amandmana i projekta Ustava 1974. A branili ste i studente Maare iz Novog
Sada. Meutim, vi ste se suprotstavili i progonu hrvatskih nacionalista
maspokovaca, koji su bili po zatvorima.
- Jesam. Oseao sam ljudsku dunost da branim pravo na slobodnu misao.
Osamdesetih su zbog Slobodnog univerziteta nastavljena hapenja?
- Slobodni univerzitet ilegalno su organizovali profesori prognani sa
Filozofskog fakulteta. Oni su i drali predavanja. Broj slualaca je zavisio od
veliine stana predavaa. Kad sam ja bio predava, bilo je 42 uesnika. Imao
sam veliki stan. Vrlo veliku ulogu su tu imali ezdesetosmai Vlada Mijanovi,
Mia Mili, Imirovi i drugi koji su organizovali tzv. jaslice za manje grupe
studenata. Moe se rei da je jezgro srpske mlade inteligencije bilo proeto
kritikim duhom i pobunom protiv titoizma tokom sedamdesetih i osamdesetih
prolog veka.
Jedno od uvenih hapenja na Slobodnom univerzitetu bilo je u stanu
Dragomira Olujia 21. aprila 1984. kada je Milovan ilas trebalo da odri
predavanje o nacionalnom pitanju. SDB je uhapsila 28 slualaca. Trebalo je i
vi tu da budete, kao i Ljubomir Tadi, Mihailo Markovi, Sveta Stojanovi?

- Neposredno pred odlazak na ilasovo predavanje, Sveta Stojanovi nas je

obavestio, ne znam kako je to saznao, da emo biti uhapeni, pa smo se mi
od Bajlonijeve pijace, u ijoj blizini se nalazio stan Dragomira Olujia, gde je
bilo predavanje, uputili ka Zvezdari, pa svojim kuama.
Osnovali ste prvo Humanitarni odbor za odbranu uhapenih studenata, potom
Odbor za odbranu slobode misli i izraavanja, po hapenju estorice
(Imirovi, Mijanovi, Mili, Bojani i Jovanovi) i Vojislava eelja u Sarajevu.
Hteli ste da to bude jugoslovenski odbor. Pridruili su vam se, u poetku, Rudi
Supek i Taras Kermauner. Ipak, odbor je ostao beogradski?
- Nau beogradsku tenju za jugoslovenskim komitetom od hrvatske
inteligencije niko sem Rudija Supeka nije hteo da podri. Hrvatska opozicija je
u celini, sem uske Praksis grupe, bila, naalost, nacionalistika,
antijugoslovenska. Isto tako se ponaala i slovenaka opozicija i inteligencija.
Slovenaka, nasuprot zagrebakoj, odnosno, tanije reeno, ljubljanska, bila
je spremna da formira odbor od 13 lanova koji bi partikularno, od sluaja do
sluaja, samo saraivao sa beogradskim odborom. Taras Kermauner, koji je
bio inicijator osnivanja slovenakog odbora i koji je sa mnom i Rudijem
Supekom potpisao osnivako pismo, saoptio mi je to u Zagrebu. Uslovnu
saradnju nisam prihvatio. Na sastanak je odran u kui Rudija Supeka i u
jednoj kafani; vrlo bolan i za Rudija, i za Tarasa, i za mene. Vratio sam se u
Beograd i sa prijateljima novembra 1984. osnovao Odbor za odbranu slobode
misli i izraavanja od 21 lana, meu njima 13 lanova SANU. Mogli smo
imati Odbor i od 40 lanova, ali je takav odbor teko organizovati, nismo imali
prostorije. Radili smo u ateljeu Mie Popovia u potkrovlju SANU.
Predsedavao sam odboru, dok je postojao do 1988/89. kad poinje osnivanje
politikih stranaka u Srbiji i Jugoslaviji. Postoji bogata dokumentarna graa o
delatnosti Odbora, uvamo je ja, Kosta avoki, Ivan Jankovi. Idue godine
e verovatno izai knjiga o Odboru za odbranu slobode misli i izraavanja, u
Slubenom glasniku. eleo bih da je saini Kosta avoki koji je sa mnom
pisao osnivaki dokument Odbora.
I asopis Javnost koji ste pokuali da osnujete sa Ljubomirom Tadiem,
posveen je jugoslovenskoj reformi?
- To je jedini asopis u srpskoj kulturi koji je zabranjen pre no to se pojavio.
Pokazae se da programska platforma Javnosti predstavlja najsadrajniji i
najznaajniji dokument srpske antititoistike opozicije. A ideje u toj platformi
imaju i danas inspirativnu ulogu u reformisanju Srbije, njene kulture,
nacionalne i dravne politike.
U Pievim zapisima objavili ste izvetaje slovenakog DB-a koji vas je
pratio osamdesetih, kao i hrvatski i srpski DB. Po jednom od tih izvetaja, u
Parizu ste se jula 1986. zalagali za granice velike Srbije. Kaete da nikada
takve politike gluposti niste govorili, a da je cilj proturanja neistina bilo
kompromitovanje srpske opozicije, kao i u sluaju Memoranduma SANU?
- U vaem pitanju se sadri i odgovor. A to se tie policije, mene je policija
pratila sa velikom preciznou. Ona je potpuno kontrolisala moje susrete i
razgovore. Kau pozvani da imam najobimniji policijski dosije u Srbiji. Time

se, naravno, ne hvalim. To sramoti drutvo, sramoti moda i neke moje

prijatelje. Dva puta sam odbio da vidim svoj dosije. Prvi put kada sam postao
predsednik SR Jugoslavije, policija mi ga je ponudila na uvid. Odbio sam da
itam policijske papire. Drugi put mi je Duan Mihajlovi kao ministar,
prijateljski ponudio da vidim dosije. U njegovom kabinetu, doneli su mi gomilu
hartije visoku metar, ja sam to pogledao i rekao: Vratite to odakle ste doneli,
ne zanima me. Nisam hteo da razgrem po tom ubretu.
Kako ste, onda, doli do tih izvetaja hrvatske i slovenake SDB?
- Neko iz mog predsednikog kabineta, neu ime da kaem, posle mog
smenjivanja, dostavio mi je oko 150 izvetaja SDB Hrvatske i Slovenije slate
slubama bezbednosti Jugoslavije i Srbije. Neke izvetaje o mom
neprijateljskom delovanju objavila je moja erka u treoj knjizi Pievih zapisa.
Neke. Ti izvetaji uglavnom verno prepriavaju moje opozicionarsko
delovanje. Naroito su slovenaki policajci precizni. Ali, taj sastanak sa nekim
emigrantom u Parizu, na koji me podseate, a koji je slovenaka sluba
zabeleila - to je zaista provokatorska izmiljotina, jer Velike Srbije nikad nije
bilo, niti e biti ni u jednoj varijanti mojih ideja.
Kako to da nikad niste uhapeni? Objavljeno je da je u Centralnom zatvoru
bila spremna elija za vas, Stane Dolanc je naredio hapenje, ali niste
uhapeni.
- Samo prividno moe da zbuni injenica zato nisam, kao dravni neprijatelj
broj 2, hapen. ilas je bio broj 1, a krajem sedme decenije i do kraja Titove
vlasti imao sam titulu i dravnog neprijatelja broj 1. A nisam hapen.
Objasniu. Najpre, mene je branila armija od nekoliko stotina hiljada italaca
mojih romana. Hapsili su i terali u zatvor prodavce mojih knjiga u Bosni,
Zajearu, Knjaevcu, Pritini... Neki nesretnici su po nekoliko meseci odleali
apsu zbog prodaje mojih knjiga. Znam za dva sluaja kada je trebalo da mi
sude i oteraju na robiju.
Prve robije me je spasao Marko Nikezi, tadanji predsednik SKS, koji mi je
posle odlaska iz politike ispriao kako je jednog jutra u kabinet uao ministar
unutranjih poslova Slavko Zeevi i rekao da je napisan nalog za moje
hapenje. Nikezi mu je rekao da osia ne smemo da uhapsimo dok se ne
posavetujemo sa Titom. Nikezi pria: Odem ja kod Tita i kaem mu da je
SDB odluila da uhapsi Dobricu osia. Tito uti. Ja kaem: Drue
predsednie, on je vrlo popularan kod inteligencije, boraca i naroda. Tito uti.
Ja, uplaen neuspehom intervencije, poinjem da uveliavam tvoj znaaj i
posledice koje bismo imali od tvog hapenja. On uti. Onda ja pomenem
ilasa osi bi postao drugi ilas, a vi znate kolike probleme na Zapadu
imamo sa ilasom. Tito tada naljueno vikne: Pa onemoguite ga, boga mu!
Razumeo sam. Pozvao sam Zeevia, rekao da te ne hapse i preneo mu
Titove instrukcije.
I nisam bio uhapen, ali sam uao u pojaanu kontrolu, praenje i ideoloke
napade na moje knjige.
Drugi put trebalo je da budem uhapen 1974, to sam na nekom
divibarskom simpozijumu samoupravni socijalizam nazvao antistaljinistiki
staljinizam ili potroaki staljinizam, a Tita Zevsom; dao sam i intervju

engleskoj televiziji, to ih je posebno zabolelo. Ministar unutranjih poslova,

ne seam se imena, potpisao je nalog za hapenje, okruni javni tuilac
Maleev napisao je tubu i zahtevao, kako mi je povereno, dve do tri godine
zatvora. Tada je Tito bio na nekoj turneji. Zamenjivao ga je Kardelj. Ministar
unutranjih poslova i predsednik srpskog CK SK Tihomir Vlakali odu kod
Kardelja da ga obaveste o odluci o mom hapenju. A on ih upitao: Jeste li vi,
drugovi, uli dananje vesti? Jesmo, odgovorili su. Pa, mogli ste uti i da je
danas na frankfurtski aerodrom sleteo avion sa proteranim Solenjicinom.
Svet bruji o tom dogaaju. I sada mi treba od osia da napravimo novog
Solenjicina. ta e nam ta glavobolja? On je darovit pisac i ne moemo mu
romane zabraniti, ali ga treba otro ideoloki kritikovati i ne putati u javni
ivot.
Tako je i bilo. To je najkraa pria o mom nerobijakom disidentstvu. Titov
reim je bio visoko pragmatian i vodio je mnogo rauna o javnom mnjenju
Zapada. Tito je imao jaku ambiciju da ga na Zapadu smatraju humanim i
liberalnim komunistom. I uspeo je u tom. Posle Golog otoka uzdravao se od
hapenja protivnika.
Tito je posle velike krize u Hrvatskoj i politike likvidacije vostva SK Hrvatske
koje je bilo na elu Maspoka, odmah udario na srpsko rukovodstvo zbog
oportunizam prema neprijateljima samoupravnog socijalizma i
nacionalistima?
- Tito je vodio politiku hrvatsko-srpske simetrije u borbi protiv neprijatelja
poretka. Nije eleo da batinu koju je upotrebio protiv svojih, ne upotrebi i
protiv Srba. Time je eleo da ostavi utisak objektivnog voe koji sudi ni po
babu ni po strievima. Meutim, i Hrvati i Srbi su dobro znali da je Tito
diktator koji ne trpi neposlunost a iz redova Maspoka ule su se i neprijatne
rei protiv Starog. Ali su ta dogaanja u temeljima potresla Jugoslaviju.
Kako ocenjujete uzroke i posledice Titove likvidacije srpskih liberala u jesen
1972?
- U vaem i mom pokuaju da naznaimo najoptija zbivanja, ideje i ljude koji
su inili ideoloku i politiku opoziciju titoizmu ozbiljnu panju zasluuje slom
srpskih liberala 1972. kako je novinar i publicista Slavoljub uki uopteno i
tano oznaio taj veliki politiki potres u Srbiji. Marko Nikezi je bio
najsposobniji i najobrazovaniji funkcioner SK Srbije iji je predsednik bio, ako
tano pamtim, tri godine. Bio je tih i oprezan politiki reformator, po tipu
najblii zaetku evrokomunistikog pokreta koji je predvodio italijanski
komunist Berlinguer. Nikezievo vreme odlikuju polet srpske privrede, ali i
represije u kulturi: progon rukovodstva SKZ, progon crnog talasa u filmu,
ideoloka kampanja protiv profesora Filozofskog fakulteta, Knjievnih novina,
Prosvete, Jea, suenje studentima uesnicima u pobuni 1968, zabrana
asopisa, knjiga, pozorinih predstava... Taj pametni i obrazovani komunist,
svojom emancipacijom, sve do povlaenja sa dunosti predsednika CK SK
Srbije, nije se u sebi oslobodio boljevikog sindroma: generalni sekretar
partije, odnosno predsednik u jugoslovenskom sluaju, mora biti u pravu i kad
nije u pravu. Marko Nikezi i saradnici i pored podrke nekih eminentnih

srpskih komunista, nisu izdrali Titovu estoku samovolju i tipino staljinistiku

kritiku. Ubeeni u zaludnost otpora Titovom autoritetu, moda i uplaeni
progonom, Nikezi i najblii saradnici dali su ostavke u SK i povukli su se u
duboku anonimnost. Marko Nikezi je postao vrstan vajar.
ta je najtea posledica sloma liberala u Srbiji?
- Najtea posledica je sea velikih direktora koje je Kardelj ideoloki
okvalifikovao kao tehnomenadere i neprijatelje samoupravljanja. Progonom
42 direktora, najveih i najuspenijih privrednih preduzea, srpska privreda je
obezglavljena i nikad se nije oporavila. Ali, time se nije okonao slom srpskih
liberala. Titovi ljudi u Srbiji nastavili su da iste SK, dravnu upravu, institucije
od liberala, pa je po jednom kazivanju u Srbiji bilo uklonjeno iz politikog
ekonomskog, privrednog i kulturnog ivota oko 3.500 kadrova. Ta drakonska
kazna oslabila je ljudski potencijal Srbije, pa je pravoverni i dogmatski
titoizovan Milo Mini, tada ministar spoljnih poslova Jugoslavije, otiao kod
Tita i ubedljivo ga upozorio na opasnost slabljenja potencijala Srbije
zahtevajui da se zaustavi dalji progon srpskih liberala. Tito ga je, kau,
posluao, zahtevajui pojaanu borbu protiv nacionalista i beogradske
arije tj. opozicije. Sintagma beogradska arija Krlein je knjievni termin
koji je Tito esto koristio. Ja sam ga od Krlee sluao na naim veerama u
Maestiku.
Memorandum SANU je proglaen manifestom velike Srbije, srpskim Majn
kampfom, nacrtom rata i etnikog ienja u bivoj Jugoslaviji. Tako je ostalo
do danas.
- To je veliki politiki incident i ruan dogaaj u vladavini nesrenog Ivana
Stambolia. To je dogaaj koji su inspirisali SDB i Stipe uvar a vrlo verovatno
i neke strane slube. uvar je, sa drugovima, zakljuio da se u Srbiji vodi
kompromisna politika prema neprijateljima poretka i izazvao strah Ivana
Stambolia kao predsednika srpske partije i drave, to odlunije ne goni
srpske opozicionare i nacionaliste koje je uvar u Beloj knjizi imenovao
godinu-dve dana pre Memoranduma. Ta Bela knjiga imala je, kako se
seam, oko 212 popisanih neprijatelja i nacionalista na spisku, a od toga je
oko 180 bilo Srba i Beograana. U atmosferi dejstva jake antisrpske koalicije,
srpsko rukovodstvo je bilo vrlo pritenjeno takvom politikom i plailo se
optubi Zagreba, Sarajeva, Ljubljane za oportunizam. Onako tradicionalno
komunistiki i jugoslovenski, na svaki hrvatski i politiki pritisak, srpsko
rukovodstvo je odgovaralo gonjenjem nacionalista, odnosno neprijatelja
samoupravnog socijalizma i druga Tita. Tako se i dogodilo sa
Memorandumom. Policija, uvar i antisrpska koalicija procenili su, tj. odluili
su da je nacrt Memoranduma antijugoslovenski dokument, a to je naljutilo i
uplailo Stambolia. On je sa Gradskim komitetom SK pokrenuo veliku
kampanju i proglasio od policije ukraden nacrt Memoranduma neprijateljskim i
antijugoslovenskim, pa je ak zabranio i proslavu stogodinjice SANU. Na taj
jubilej su bile pozvane ugledne akademije iz itave Evrope. Mi smo se silno
obrukali.
Memorandum tj. nacrt Memoranduma koji je, kako rekoh, ukrala policija i

objavila u tampi, branila je itava Akademija; samo etiri lana bila su protiv i
saglasni sa Stamboliem i partijom. Mi u Akademiji smo duboko ubeeni da je
nacrt Memoranduma pokuaj nauno-kritike analize jugoslovenske stvarnosti
koja je ula u duboku ekonomsku i politiku krizu. On nije antijugoslovenski,
naprotiv, pokuavao je da kritikom nesocijalistikih sadraja, nacionalne
neravnopravnosti i predlozima za reforme spase Jugoslaviju od predstojee
propasti. Partijsku kritiku Memoranduma prihvatila je jugoslovenska, kasnije i
svetska srbofobija. Taj papir, koji nijedan pametan ovek ne moe da proita
onako kako ga tumae antisrpski mediji i kako se tumai u optunici Hakog
tribunala, poneo je titulu srpskog Majn kampfa, kojim se nacifikovala Srbija,
kako danas govori domaa politika posluga nekih inostranih kancelarija.
Otilo se i dalje u falsifikovanju tog dokumenta, pa su mene proglasili tvorcem
Memoranduma. I danas se u hrvatskim, slovenakim ili muslimanskim, pa i
nekim inostranim novinama moe proitati osiev Memorandum, iako
nisam bio ni predlaga ni lan Odbora koji je pisao Memorandum.
Kako danas gledate na sudbinu intelektualaca koji su, bez suenja, streljani
1944?
- Naravno da osuujem svako ubistvo bez sudske presude. Ne znam koliko je
intelektualaca streljano u Beogradu bez suenja, ali sam sklon uverenju da su
etnici u Srbiji zaklali vie intelektualaca nego to su ih partizani ubili posle
osloboenja Beograda i Srbije 1944. Jeste li, na primer, uli da su etnici u
Jagodini januara 1944. zaklali 42 intelektualca?
Ali to ne moe biti opravdanje...
- ...Naravno da to ne opravdava partizane. Hou da kaem da je u
graanskom ratu svirepo unitavana srpska inteligencija. Danas se govori
samo o beogradskoj inteligenciji, a zaboravlja se i nee da se zna, koliko su
uitelja i uiteljica, studenata i aka poklali etnici po Srbiji. Samo zato to su
osumnjieni kao rusofili, simpatizeri partizanskog pokreta; ak, prosto to su
itali knjige, jer se etniki pokret, porazno primitivan u svojoj masi, plaio
kolovanih i misleih ljudi. To navodim samo kao injenice nesree koja se
dogodila srpskoj inteligenciji. A ta da kaemo koliko je intelektualaca ubijeno
u Specijalnoj policiji, na Banjici, Sajmitu, u nemakim logorima?
Ovo drutvo ve ima dve decenije iskustva sa konceptom zapadne
demokratije. Opozicija je, to su sad shvatili manje-vie svi, drugi tim u istoj igri.
Da li pomiljate da je va pogled na tu politiku ulogu pomalo idealistiki, a
oekivanja nerealna?
- Saglasan sam sa vaom konstatacijom, posebno sa stanjem i ulogom
sadanje srpske opozicije. Ona je, u celini, izraz primitivne, birokratske,
vlastoljubne srpske politike; partajske politike, kako davno napisa Slobodan
Jovanovi. O svim srpskim strankama mislim negativno. One su liderske,
autokratske; u njihovim redovima je mnogo ljudi koji ele da se doepaju vlasti
koja im postaje unosno zanimanje bez adekvatnog znanja, bez drutvene i
nacionalne odgovornosti. Danas je u Srbiji lake postati ministar no zavriti
fakultet.

A o zapadnoj demokratiji koja se zakonito preobrazila u novi totalitarizam

odavno mislim negativno. Najznaajniji intelektualci zapadnjake civilizacije
istoriari, politikolozi, filozofi, ekonomisti, umetnici, izrekli su porazne ocene o
neoliberalnom, korporativnom kapitalizmu i njegovoj demokratiji. I u Srbiji
postoji bar desetak eminentnih intelektualaca koji znalaki i kritiki piu o
slomu globalistikog, finansijskog kapitalizma. itam ih s odobravanjem
uviajui neke svoje zablude koje sam zastupao kao aktivista antititoistike
opozicije. oveanstvo nesumnjivo napreduje u nauci, tehnologiji i tehnici, a
nazaduje u duhovnosti, moralu, humanim vrednostima, slobodi i dostojanstvu
linosti. Sasvim je oigledno da je gospodar sveta postao novac. Gospodar
sveta je svemoan, a kad je on u krizi, to se danas zbiva, u krizi je sve to je
od njega nastalo i to od njega zavisi.
DESANT NA DRVAR I KUKAVILUK J. B. TITA
Film o dogjim od 25. mj 1944. godine, poput ostlih
prtiznskih filmov, psolutno flsifikuje injenice.
t se, dkle, zist devlo u Drvru?
Prole 1944. godine komunistiki i zpdni mediji ndmetli su se
u preuvelivnju brojnog stnj i borbene vrednosti jugoslovenskih
prtizn. Sovjetsk mbsd u Vingtonu u svom biltenu z 1.
jun prenel je lnke Milovn ils i ln njegove misije u
Moskvi, generl' Ivnovi, objvljene u Prvdi'. ils je piso
d su jugoslovenski prtizni do td ubili k 300.000 Nemc,
dok su oni pritom imli 100-120.000 plih borc. Tkoe je piso:
Prekljenih 300.000 borc pod komndom mrl Tit dre
poloje u srcu Blknskog poluostrv'. Ni Ivnovi nije imo mere:
Ukupn sng Titovih trup prevzilzil je 600.000', piso je on.
Neto rnije, merike rdio stnice prenele su izjvu jo jednog
komunistikog generl, Vldimir Velebit, dtu 5. mj u
Londonu, koj je glsil: Tito im vojsku od 300.000 borc i on je
oslobodio ili kontrolie dve treine Jugoslvije'. A jo rnije,
februr mesec, Vinston eril je u britnskom prlmentu izjvio
d J. B. Tito im 250.000 vojnik.
U meuvremenu, Nemci su spremli poslednju, tzv. sedmu ofnzivu
iz komunistike istorije, pozntu pod imenom Desnt n Drvr'.
Nemci su je zvli Opercij Reselprung' (Skok konji').
Prem izvetju Komnde 15. brdskog rmijskog korpus od 19.
mj, z operciju su bile predviene sledee jedinice: 654
pdobrnc iz sstv 500. SS pdobrnskog puk (Nemci i neto
Hrvt), 1. pukovsk grup 373. legionrske divizije (Hrvti),
Borben grup Lpc' (to je bio jedn btljon iz sstv iste

divizije), ojni 92. motorizovni grendirski puk (Nemci), 1.

pukovsk grup 2. hrvtske lovke brigde, jedn btljonsk i
jedn pukovsk grup iz sstv 7. brdske SS divizije Princ
Eugen', ojni 105. SS izviki btljon i ojni 1. puk divizije
Brndenburg'.
Brojno stnje komunist u oblsti predvienoj z izvoenje
opercije (Drvr - Bosnski Petrovc) Nemci su procenjivli n
12.000 borc, koji su imli teko norunje, ukljuujui rtiljeriju
i protivvionsk oru, ko i nvodno nekoliko tenkov'.
Ovih 12.000 borc bili su svrstni u pet divizij (1, 6, 4, 9, 39). U
Drvru su jo bili Prtei btljon Vrhovnog tb i skojevci
polznici oficirskog kurs.
Pln se sstojo u izbcivnju pdobrnc n Drvr, u kome se
nlzio J. B. Tito s Vrhovnim tbom i sveznikim vojnim
misijm, dok bi ostle jedinice istovremeno krenule prem Drvru i
Bosnskom Petrovcu. Kko su te jedinice polzile iz Bnjluke i
drugih udljenih mest, teren je bio teko prohodn, oigledno je
d su Nemci potcenjivli prtizne. Jer, i bez ikkvog otpor, bilo je
teko oekivti d e nek jedinic tokom dn stii do pdobrnc
u Drvru.
Ipk, u zoru 25. mj, 654 pdobrnc rzbijju Titovu tvrvu' u
Drvru, ujedno i propgndu o 300.000 prekljenih borc', koji
su drli dve treine Jugoslvije'.
ln Vrhovnog tb, generl' Aleksndr Rnkovi, tog jutr
nlzio se pored J. B. Tit, u peini iznd Drvr. Prem izjvi koju
je do tdnjem prtiznskom komesru, potonjem piscu i
kdemiku, Dobrici osiu, koju je ovj objvio u knjizi Pievi
zpisi', Rnkovi je videvi pdobrnce istro iz peine d dovede
Prtei btljon Vrhovnog tb. Rnkoviev opis dogj po
prispeu u Prtei btljon, koji se nlzio u vroi, glsi:
Dolzi ujovi (Sreten, zvni Crni', ln Vrhovnog tb - prim.
ut) i ke Arsi Jovnoviu: Idi gore i nterj Tit d krene.
Odmh d ize iz peine.' Ars ke: On mene nee d poslu'.
J nredim ujoviu d ode u peinu i nter Tit d ize npolje.
Poto je on oduvek sumnjo u ujovi ko rivl i frkcion,
npiem cedulju i dm ujoviu d odnese Titu: Sd je moment
d ize odmh. Sve je obezbeeno'. Bez pismenog dokz Tito
verovtno ne bi posluo ujovi. Ali ujovi je - stri ujovi. S
mingeverom je utro u peinu: Izlzi, str kukvico! `Oe d

se pred Nemcim i ko komndnt spse glvu, upropsti i

izd nu borbu?!' Tito je obuko mrlsku uniformu i uz vrisku
svoje sekretrice Dvorijnke (Punovi, zvn Zdenk', ujedno i
ljubvnic prtiznskog voe - prim. ut) eko Nemce d se pred.
ujovi g je pretnjm primoro d ize iz peine. On je izo,
borci Prteeg btljon i skojevci n kursu ginuli su titei g dok
se povlio s bulumentom sekretric.
O dogjim od 25. mj 1944. Rnkovi je svedoio i u intervjuu
dtom sopisu Dug'. Ov njegov izjv glsi:
Kd su peinski stnovnici bili vn direktne opsnosti, n pitnje
Crnog gde je Tito, td je primeeno d vrhovni komndnt nije
smeo ko ostli d ize pred nemki vtromet i d je osto s
Zdenkom i Krdeljem d ekju sudbinu. Tog trenutk Crni je
krenuo ntrg u peinu, u njoj Tito prlisn, gled u Zdenku...
Kd zprte meci oko ns, Tito poe d se trz, Crni mu
dobcuje: Nemoj mnogo d se trz, nee grom u koprive'. To mu
Tito nikd nije zborvio.
A komunistiki generl Pvle Jki, u knjizi Nd uspomenm', o
Desntu n Drvr pored ostlog pie:
Privui e, pri ocenjivnju likov pojedinih rukovodeih linosti NOR, pnju i injenic d Josip Broz Tito i Edvrd Krdelj nisu iz
Drvrske peine izli 25. mj 1944. godine odmh posle jsno
izrene opsnosti, n brdo iznd peine, zjedno s Sretenom
ujoviem, Aleksndrom Rnkoviem i Arsom Jovnoviem, p je to
uslovilo velike gubitke borc u odbrni peine.
Jki citir i izvetj britnske obvetjne slube o Desntu n
Drvr, objvljen 1977. godine:
Generl Crni... ln je Titovog tb. Potvrdio je d je jedini ln
tb koji zist funkcionie kd stvri postnu teke i dleko je
superiorniji...
Njiskrenije svedoenje ostvil je Lep ujovi, suprug Sreten
ujovi, koj je tkoe iml oficirski in i nlzil se u Vrhovnom
tbu. U prisustvu mu, Lep ujovi je izjvil:
Vrhovni se ukkio', trese se od strh, opustio ruke i bulji u ku...
(neu d je vrem, mrtv je, i on je njegov rtv), on vriti,
histerie, on ek Nemce d im se pred. U (Krdelj - prim. ut)
ui u oku, ne teorie'. Ovom (ujoviu - prim. ut) je treblo
pol minut d oisti' peinu. Pukoe mri, prestde vrisk, nju
z tur p kroz rupu, epvi U vie ne ek, li heroj' nee iz
peine, ne ide mu se n brisni prostor. Ovj (ujovi - prim. ut)

g je potero, cev n njeg prislonio: Nemcim te ivog ne

ostvljm!' - gurnuo kroz rupu i uzgred nogom u greno mesto'.
Prem nemkom izvetju od 25. mj, btljon pdobrnc
istio je posle sputnj mesto Drvr i brnio grd'. Do podne nije
poginuo ni jedn pdobrnc, rnjeno ih je 70. Ovj prvi izvetj
tkoe belei: itvog dn dejstvovlo je svezniko
vzduhoplovstvo'.
U pono, pdobrnci su poslli telegrm d su opkoljeni n
dominirjuem poloju u Drvru'. Gubici su im ostli isti: 70
rnjenik, bez poginulih. Dkle, videvi d im tokom dn ni jedn
jedinic ne moe doi u pomo, oni su se povukli n odgovrjue
mesto i zbrikdirli. Do pdobrnc je prv stigl 1. pukovsk
grup 373. legionrske divizije.94
J. B. Tit su njegovi ljudi uspeli d izvuku iz peine, li po cenu
gubitk veze s jedinicm. Posle devet dn neprekidnog benj,
s mnjom grupom prtizn, J. B. Tito je, iznuren i preplen,
molio Engleze d rdio vezom polju jedn vion rdi bekstv u
Itliju. Evo kko je to opiso britnski generl Ficroj Mklin,
pokuvjui d ubli istinu:
Jednog dn Tito je pozvo Vivijn (pukovnik, britnskog oficir
z vezu - prim. ut). Vivijn je no mrl iznuren i utuen.
Mrl je tek src doo do zkljuk d je nemogue d uprvlj
opercijm svojih sng irom Jugoslvije, gonjen kroz ume i
stlno u pokretu... On je ve bio izgubio svku vezu s skoro svim
jedinicm pod njegovom komndom. Ztrio je od Vivijn d
uredi evkuciju vionom z njeg i njegov tb.
Avion britnskog vzduhoplovstv spustio se n Kupres 3. jun. U
Bri su otputovli Tito, njegov ps Tigr, estoric lnov
njegovog tb, Vivijn i rusk vojn misij', pie Mklin.
Bekstvo J. B. Tit iz Jugoslvije Englezi su morli d uvli ko
njveu vojnu tjnu, tim pre jer je eril dn uoi npd n Drvr
u britnskom prlmentu odro jedn od svojih hvlospevnih
govor o prtiznim i njihovom voi. Predj Jugoslvije
komunistim ulzil je u zvrnu fzu. Uprvo tih dn eril je
prvio plnove o privremenoj vldi Tito-ubi; bn predrtne
Bnovine Hrvtske treblo je d izvri formlnoprvni deo posl, d
bi krenje Atlntske povelje imlo mkr kkv leglitet.
Sve je to, meutim, podrzumevlo J. B. Tit heroj, ne
nesposobnjkovi i begunc s bojnog polj. Zto je propgnd

nstvljl po strom, Englezi su pritiskli J. B. Tit d se vrti u

Jugoslviju. Kompromis je nen u prebcivnju heroj' n ostrvo
Vis. To ostrvo Englezi su ve brnili jkim sngm vojske,
mornrice i vzduhoplovstv, i bilo je njdlje od oble, tko d
vo komunist vie nije moro d se boji d e mu se neto
desiti.
Zvnini Vington obveten je o bekstvu J. B. Tit tek 17. jun,
pod izgovorom d je do evkucije' dolo zbog slom sistem
vez'. Meutim, 23. jun istin se ipk probil do merikog
Kongres. Ogoren engleskim mnipulcijm, poslnik J. Lesinski
je njpre izneo prvu verziju dogj:
N dn 25. mj 1944. nemki rdio je jvio d je izvren
iznendni npd n Titov tb... Tri nedelje ksnije t vest nije bil
potvren od nih sveznik... Rojter' je jvio d je zbog
nemkog npd n Drvr Titov tb bio preben s jednog n
drugi krj Jugoslvije! Prepd Nemc n Titov tb rzvejo je mit
d Tito im 300.000 pristlic. Niko pmetn ne moe d poveruje
d je 300.000 ljudi moglo biti rzbijeno i uniteno s smo nekoliko
stotin neprijteljskih pdobrnc... Kko je moguno d tko
mle nemke snge bene iz vzduh okupirju osloboenu
teritoriju, koj je iznosil dve treine Jugoslvije i d Tito pobegne
pod ztitu sveznikih topov u Bri u Itliju. Titove snge stvrno
su imle smo bnde njegovih pristlic...
Lesinski se ztim osvrnuo n prethodnu propgndu o
jugoslovenskim komunistim:
Oevidno je d je Titov ktivnost protiv Nemc ogromno
pretern. Mli sudri pretvrni su u itve ofnzive; slbe bnde
prtizn bile su predstvljene ko itve rmije; mli prepdi
protiv sel i nenseljenih predel bili su predstvljeni ko velike
vojnike pobede... Stvrno, jo su svei u nem pmenju izvetji
objvljeni od strne O. V. I: kko je Tito izvrio invziju Mrske,
Austrije, Bugrske, Rumunije i Itlije. Od svih tih izvetj jedini
koji im mlo istine je d je Tito izvrio invziju Itlije... Sve to
meriki nrod zn o situciji u Jugoslviji, zn kroz soptenj
Direkcije z vojne informcije koj nm dolze iz London, ili Kir,
ili Brij. A sv tri centr su pod britnskom kontrolom i cenzurom.
Njzd, Lesinski je trio konkretne mere:
Sd kd je Titov obmn rzvejn, im li jo drugih rzlog zbog
kojih mi doputmo d meriki nrod bude rvo obveten o
tome t se stvrno dev u Jugoslviji? I zto Sjedinjene Drve
smtrju d je potrebno d se npusti hrbri generl Mihilovi? Mi

nemmo rzlog d dopustimo d se i dlje izdje jugoslovenski

nrod i njegov vld u inostrnstvu po zhtevu tjne politike
jednog drugog nrod.
Tom drugom nrodu', Britncim, bil je potrebn jedino
formulcij d se Tito nlzi negde u Jugoslviji', kko je to eril
soptio Ruzveltu. Jer, vljlo je ispotovti formu d se pregovori o
primopredji Jugoslvije vode n jugoslovenskom tlu, mkr i n
njudljenijem ostrvu.
Nrvno, Stejt deprtment je i pre ovog imo tne informcije o
prtiznim. Primer rdi, u izvetju merikog Biro rtnih
informcij iz Kir, od 19. mj 1944. godine, pored ostlog se
ke:
Prtizni uopte nisu tko vojniki ili politiki jki ko to se
populrno veruje... Ni jedn ve nseljen povrin Jugoslvije
nije osloboen. Broj osloboenih Jugosloven, ne runjui
izbeglice, je mli. Tito ne dri ni jednu luku, ni jednu veu vro, niti
i jedno ostrvo, sem Vis (koji su zprvo zuzele i drle britnske
trupe - prim. ut). Ne kontrolie ni jedn vn put, k se njegov
sobrj vri brdskim i umskim stzm.
Ktstrofln porz u Drvru englesk istorij ksnije je brnil
nepripremljenou' prtizn, zto to su skoro celu nedelju dn
bili u pokretu'. Ipk, tumenju desnt n Drvr od stne J. B.
Tit, izreenom n Petom kongresu KPJ 1948. godine, nem rvn.
Vo komunist td je reko: U Sedmoj ofnzivi Nemci su
ngovli 18 divizij, devet bugrskih, 150.000 Pvelievih
vojnik, Nedieve snge i Rupnikov domobrn'...
Uz uobijenu npomenu d su Nemci u gubitke neprijtelj ubrjli
i ubijene civile, ko pouzdn izvor o Sedmoj ofnzivi' mogu se
uzeti izvetji Komnde 15. brdskog rmijskog korpus. U izvetju
od 15. jun pored ostlog pie:
Uspelo je: Rzbijnje mtinih oblsti komunistikih bndi
zuzimnjem njihovih njvnijih komndnih i snbdevkih
centr...
Elitne komunistike jedinice (1. proletersk divizij i 6. lik divizij)
bile su prinuene n borbu i u estokim borbm tko teko
potuene d su, iscrpljene i izmorene, uz nedosttk municije i
ivotnih sredstv, bile prisiljene n povlenje. One su dobile
nreenje d izbegvju dlje borbe. Velike gubitke pretrpele su i 9,
39. i 4. bnditsk divizij...

Sveznike misije su neposrednim uvidom dobile prvu sliku

borbene snge bndi... Ne jedinice, tmo gde su stuple u borbu,
energino su se borile, uprkos morlne optereenosti usled
neprijteljeve vzdune ndmonosti.
Neto ksnije, 15. korpus podnosi konni izvetj o gubicim u
Operciji Reselprung'. Komunisti su imli 1.186 izbrojno i jo
1.075 procenjeno mrtvih, 238 zrobljenih i 35 prebeglih. Svezniki
gubici iznosili su etiri neprijteljsk lovc sigurno, jedn
verovtno oboren'. Sem tog, poginulo je i nekoliko lnov
sveznikih vojnih misij. Nemci i Hrvti imli su sledee gubitke:
122 poginul, 635 rnjenih i 26 nestlih.
Nemci nisu rlnili gubitke koje im je nnel sveznik vijcij,
od gubitk koje su im nneli prtizni. Moe se pretpostviti d su
gubitke pdobrncim nneli prtizni (61 poginuo, 205 rnjenih),
d ostli gubici u velikoj meri otpdju n dejstvo sveznike
vijcije. Izvetj 15. brdskog korpus od 15. mj pominje
osetljivo ispdnje vozil iz stroj, prouzrokovno npdim
niskoleteih vion', nvodei i broj unitenih vozil: 96
utomobil, etiri oklopn izvik vozil, jedn oklopni
trnsporter, jedn tenk, jedn komndn kol...
Drugim reim, ovo je bil jedn od njveih vzdunih bitk n
tlu okupirne Krljevine Jugoslvije. Voen je izmeu merike i
britnske vijcije i nemke protivvzdune odbrne, koj se
nlzil u sstvu jedinic posltih u npd n prtiznsku teritoriju
u oblsti Drvr i Bosnskog Petrovc. Ameriknci i Britnci su jo
minule jeseni odvojili deo vzdunih sng z snbdevnje
jugoslovenskih prtizn, ko i z bombrdovnje ciljev po
njihovoj elji, odnosno z prunje vzdune podrke. Meutim,
ktstrof komunist u Zpdnoj Bosni poremetil im je plnove.
Tih kritinih dn izvedeno je vie od 1.000 borbenih letov', piso
je Mklin.
Umesto d se koriste n glvnim frontovim, preko potrebne
vzdune snge oednom su morle biti poslte u Zpdnu Bosnu,
d spvju t se spsti moe. Tko su Zpdni sveznici smi
plli run z svoju podvlu s jugoslovenskim komunistim.
Potpukovnik Borislv Todorovi, Drin oficir z vezu s strnim
vojnim misijm, vest o desntu n Drvr primio je u Vingtonu. U
svoj dnevnik je zpiso:
Kd posle nekoliko dn szndoh z npd jednog btljon
nemkih pdobrnc n prtiznski glvni tb u Drvru i Titovo
bekstvo, s nekolicinom preivelih, u Itliju, moro sm se

nsmejti n 300.000 dobro norunih prtizn, koje je g. eril

stlno istico u svojim govorim. Svkko d tih 300.000
norunih borc nisu mogli biti grupisni oko glvnog tb, ve
rsporeeni n irokoj prostoriji, z koju je Tito tvrdio d je
kontrolie. Ali, ipk, glvni tb bi moro biti brnjen njmnje s
dve do tri gerilske brigde, tj. s 2-3.000 ljudi. T sng, d je
postojl, mogl je bez velike muke d odbije npd dve ete
pdobrnc, ne d glvni komndnt srenim bekstvom jedv
izvli goli ivot.
Setio sm se npd jednog drugog nemkog btljon n glvni
tb enerl Mihilovi, izvren u zoru 6. septembr 1943. godine
(n roendn krlj Petr Drugog - prim. ut). Tj npd bio je lko
odbijen, k je i nemki komndnt zrobljen, iko se oko glvnog
tb nlzilo smo oko 400 etnik. Ali, istin je bil zbrnjen
jvnosti. Cenzur nije dozvoljvl d se rui ugled mrlu,
slvnom komndntu velike rmije prtizn, tko jdno rzbijene
od dve nemke ete.
im se proulo z ktstrofu komunist u Drvru, etnici su poeli
d je koriste u svojoj propgndi. Primer rdi, u rspisu Rdio
centr Posvsko-kolubrske grupe korpus od 18. jun 1944.
godine, pored ostlog se ke:
Dns Sveznici jsno uviju d su komunisti izgubili bitku.
Njbolji dokz je nesposobnost Titov d suv svoj tb, kog je
potuko jedn pdobrnski nemki btljon. Dns se inostrnstvo
pit preko slobodne tmpe gde je t siln Titov vojsk od tri
stotine hiljd vojnik. Zr nisu sposobni d suvju svoj tb i
sveznike misije, koje su strdle. Inostrnstvo jsno vidi d su
komunisti slbi i d je njihov mo izduvni mehur koji je prsnuo.
TITO NA SASTANKU SA DRAZOM
Neobina kolona od po jednog kamiona, automobila i motocikla
krenula je iz partizanskog Uica 26. septebra 1941. Bila je to
delegacija V narodnooslobodilakih odreda koja je, radi pregovora,
krenula u tab Drae Mihajilovia na Ravnoj gori. Sem druga Tita,
delegaciju su sainjavali Sreten ujovi i Mitar Baki, a pratioci su
im bili osmorica partizana.

Tito je posle osloboenja Uica vie puta pozivao Drau da doe u

Uice da se dogovore o voenju borbi i da ree razna pitanja,
naroito ona oko kojih su izbijali sukobi. Drain ambasador u V,
obavetajni gardijski kapetan Milorad Miti, javljao je da Draa ne

pristaje. Ni drugi predlog V, da se pregovori vode u blizini

Kosjeria, na neutralnom terenu nije bio prihvaen. Oito, Draa
je izbegavao pregovore na najviem nivou. Javljao je samo da bi
uputio delegaciju, ali da on ne moe doi. Naprotiv, Tito je eleo da
se uini sve to se moe uiniti samo da se vidi je li uopte
moguno sporazumeti se s Draom kako bi prestali meusobni
sukobi i kako bi se sve snage upotrebile za borbu protiv okupatora.
Zato je i odluio da lino, uprkos opasnosti i veoma loem iskustvu
sa etnicima, ide u Draino gnezdo, na Ravnu goru. Naposletku je
taj poslednji predlog V, kako je javio kapetan Miti, bio prihvaen.

Vozila kojima je delegacija putovala bila su slaba, dotrajala. Jedan

motocikl se pokvario ve na nekoliko kilometara iza Uica. Kasnije,
mada se veinom ilo seoskim drumovima, delegacija je sreno
prola. etnici uz put nisu pravili nikakve smetnje. U selu Dobrinju
delegacija je srela kapetana Vuka Ignjatovia, jednog od
vlastodraca Poege. Ignjatovi je bio izukrtan redencima i
naoruan do zuba. Vraao se s Ravne gore. ujovi ga je poznavao
jo sa pregovora oko incidenata u Poegi, pa je predloio titu da
zaustave automobil i porazgovaraju s njim. Ignjatovi se u poetku
ljubazno ponaao. Na kraju, kada je bilo rei o Nediu, otvoreno je
rekao:

-Pametan je to ovek. Zna ta radi...

Posle ovog susreta Tito je uz put podugo razmiljao i onda se

obratio ujoviu i Bakiu:

-Nije udo to s ovima iz Poege ovjek estito ne moe ni o emu

razgovarati. Jest li vidjeli, kae nam u brk: Nedi zna ta radi!...

U Pranjanima je delegaciju V saekao nekakav andarmerijski

oficir. Seo je u automobil. Taj bradonja je bio polupijan, i jedva se
odvojio od neke ene, verovatno kafedike.

Tako je ve na prvom koraku najeminentnija delegacija V naila na

rav znak, na pravu etniku atmosferu.

Tito i ostali lanovi delegacije stigli su pred podne u Brajie, pod

Ravnom gorom, gde je bila etnika vrhovna komanda. Susret
izmeu Tita i Drae nije bio hladan, a ni prisan. I odmah se selo za
sto. Pregovori su voeni u oveoj seoskoj kui, upravo u jednoj
prostranoj sobi Drainog Glavnog stana. U sredini sobe bio je
veliki sto, sav prekriven sekcijama. Na zidu je visila karta
Jugoslavije. U uglu je bio Drain lini telefon.

Draa, bradat kao i svi oko njega, bio je u uniformi generaltabnog

pukovnika. Na nosu je imao cvikere. Povie raznobojnih olovki
premetao je iz ruke u ruku za sve vreme razgovora. Ostali njegovi
oficiri bili su takoe u uniformi. Svima su im i lea i grudi bili
izukrtani kaievima.

Tito je nosio odelo od crnoga ajaka, skrojeno po srpskoj nonji, sa

sportskim depovima na kaputu, izme, parabelum, torbicu sa
sekcijama i nisku ubaru s petokrakom.

Za sto su seli: Draa, njegov politiki savetnik Dragia Vasi,

potpukovnik konjike garde Dragoslav Pavlovi i kan etnike
vrhovne komande kapetan Miti, zatim Tito, Sreten ujovi i mitar
Baki lanovi V NOP odreda. Delegacije nisu sedele odvojeno,
ve su se izmeale, tako da je levo od Drae sedeo ujovi, a do
potpukovnika Pavlovia Mitar Baki. U sobi su bili i svi pratioci
delegacije V, naoruani automatima, veinom mladi ljudi, a i
nekoliko andara, starih i bradatih, koji su, verovatno kao
strunjaci i ljudi od poverenja, obezbeivali Drain glavni tab.

Draa je skinuo naoari i pogledao Tita, ujovia i Bakia, pa rekao:

-Gospodo, da ponemo.

Re je uzeo drug Tito. Bio je kratak. Govorio je o tome kako ne

treba eliti napora da se ujedine snage naroda u borbi protiv
okupatora. Meusobnim sukobima etnika i partizana neprijatelj se
obilato koristi, naroito u svojoj propagandi. Sva druga pitanja i
problemi su manje vani. Njih treba ostaviti za kasnije, da o njima
sam narof kae svoju re kad se rat zavri. Delegacija V je i dola
s tim ciljem i smatra da ima uslova da se pitanja sporazumno ree.

Draa je na to neodreeno klimnuo glavom. Nastao je mali tajac, pa

je re uzeo Mitar Baki.

-Kod vas je, ovdje, engleski kapetan Hadzon rekao je. Ja sam s
njim i ostalim oficirima koji su kod vas doli prepeaio cijelu Crnu
Goru i Sandak od mora do ajetine. Poto e on obavjetavati
englesku vladu o stanju u Jugoslaviji, trebalo bi da prisustvuje
pregovorima kako bi mogao obavijestiti saveznike i o naim i o
vaim pogledima u stavu prema borbi protiv okupatora.

Na to je odmah odgovorio Dragia Vasi:

-On nam ovde nije potreban! Ovu su nae stvari. Mi e mo njega

obavestiti o svemu...

U stvari, ovakvim stavom Draa je manervisao, izbegavao je da

pregovorima da vaniji karakter, a naroito da prizna delegaciju
partizanskog V kao ravnopravnu stranu. Zato razgovor nije ni
mogao imati organizovan tok. Draa nije pristajao da govori o
predlogu od 12 taaka koje mu je Tito jo ranije, 20. oktobra poslao
pismo. Nije se pretresao problem po problem, nego se govorilo as
o jednom, as o drugom pitanju. im se povela re o Hadzonu i
Vasi dao politiko tumaenje njegovog odsustva, Draa je poeo
dokazivati da je jedino njihov pokret zakoniti i pravni izdanak
Jugoslavije, da zemlja, u stvari, nije kapitulirala i da on kao
predstavnik vlade u Londonu vodi rat protiv Nemaca. U tom svom
govoru Draa je vie puta levom rukom skidao naoari a desnom

kucao u prsa govorei: Samo mi...

Izlaui teze o perspektivama svog pokreta, i Draa i Vasi su

govoril o tome da posleratna Jugoslavija treba da obuhvati
uglavnom srpske teritorije (a u srpske oni su trpali sve
jugoslovenske teritorije sem delova Hrvatske i Slovenije). Draa je
govorio kako su Hrvati izdali Jugoslaviju, kako su svi oni ustae,
kako se sa njima treba obraunati. Muslimane, kako je rekao, treba
uglavnom likvidirati u toku rata. U razgovoru on je za njih vie puta
rekao:

-Poklati, poklati! Sve poklati!

Dragia Vasi se bio raspriao o tome koliko etnici imaju tete od

partizanske tampe.

-Vi nas ocrniste. Brukate nas pred narodom, a ljudi misle da je sve
istina. Trebalo bi da prestanete tampati tu vau Borbu.

Drug Tito je, mada je malo govorio, esto energino istupao.

Govorio je da se hrvatski narod ne sme izjenavati s utaama.
Ustae su u hrvatskom narodu ono to su ljotievci meu Srbima. I
u Hrvatskoj se partizani bore. Muslimanima i svim jugoslovenskim
nacionalnostima treba dati osnovna prava.

U jednom trenutku Draa se, da bi proverio sve sumnje, obratio

Titu:

-Pa vi ste, gospodine Tito, Rus!...

-Ne, gospodine pukovnie! Ja sam Jugosloven rekao je Tito.

Drug Tito je tada u govoru upotrebljavao i poneku rusku re, slinu

naima, a dosta se osealo i kajkavko nareje, pa je to, valjda, i
navelo Drau da ga direktno upita za nacionalnost.
Od delegata V najvie je govorio Sreten ujovi. On je veto
navlaio Drau i Vasia na pojedine probleme i prosto ih vukao za
jezik da kau ta misle. etnici su se, uglavnom, trudili da iz ovih
pregovora izvuku deo zaplenjenog novca, oruja i platna iz uike
tkanice. U razgovorima o tim pitanjima brzo se dolazilo do
sporazuma. Delegacija V je pristala da se obrazuje zajednika
komisija koja bi odreivala kako e se troiti 55 miliona dinara
zaplenjenih u uikoj Narodnoj banci. Novac je, prema dogovoru,
bio namenjen uglavnom gradovima i selima koje je okupator
popalio. Kada je odlueno da po 5 milona dobiju V i etnika
vrhovna komanda, svi etniki pregovarai su se, oevidno,
iznenadili, prosto su zinuli od uda i nauljili ui. Draa se odmah
obratio ujoviu, koji je predhodno o tome govorio:

-Kada nam moete poslati te pare? Moete li ih dati kapetanu Mitiu

sutra ili prekosutra? Znate pogledao je pri tom u Tita mnogo su
nam pare potrebne. Sirotinja smo...

im se poelo govoriti o drugim pitanjima, tee je ilo. Kao i u

mnogo emu drugom, Draa je svoj pokret pokuavao da vee za
Kraljevinu Jugoslaviju, nastao je takoe da mu tako nae
legitimaciju, pa je traio da u svakom selu glavnu vlast
predstavljaju etobae. Verovatno je trebalo da to budu nekakvi
seoski kmetovi. V je to odbio. Ipak odlueno je da Mitar Baki i i
Dragia Vasi pripreme predlog o tome kako da se obrazuju
zajedniki sudovi. Meutim, od toga nita nije bilo.

Dogovoreno je da etnika vrhovna komanda bude u Poegi, a da se

i partizani i etnici mogu svuda slobodno kretati.

U toku razgovora je Drain zamenik Pavlovi esto gurkao Mitra

Bakia nogom i aptom ga neto pitao.Kao da ga nije zanimalo ta

e se reiti na pregovorima on se trudio da togod uari za sebe.

Jedanput je, tako, rekao tiho:

-Vidite kakav sam prljav?! Ni gaa vie nemam. Vake me jedu

neprekidno. Poaljite mi malo platna molim vas. Ja bih za vas,
gospodine, to sigurno uinio. Znate, i sami vidite kakav je ovaj na
ratniki ivot!...

-Pa vidjeemo, neto e se nai odgovorio je Baki mamerno

glasno i odmahnu rukom.

To dabome, nije ostalo nezapaeno, pa si ostali pogledali Bakia i

Pavlovia.

-ta kaete, drue Bakiu? upita Tito.

-Evo, gospodin potpukovnik trai da mu poaljemo rublje.

-Pa, daj mu, daj... Poalji mu neto dodade Tito.

Draa se okrenuo svom pomoniku. Nita nije rekao, ali mu je

oevidno bilo neprijatno. I meu pratiocima i partizanima i
etnicima, iako su bili podeljeni, nastalo je tiho gunanje i priguen
smeh.

Neto kasnije Draa se, da bi pokazao veliinu svog pokreta,

raspriao o tome kako etnika ima u svim krajevima zemlje.

-A u Crnoj Gori ihaj! Ima nas kao pleve!...

Na to e Mitar Baki:

-U Crnoj Gori, gospodine pukovnie, bar zasad nema etnika. Ja

sam prije desetak dana s kapetanom Hadzonom prijepeaio cijelu
Crnu Goru i Sandak, i od mora do ajetine nijesmo sreli ni
jednoga. Pitajte i Hadzona. Moda vam je ve priao?...

Draa posle ovog argumenta nije znao ta da odgovori. Malo kasnije

se prisetio:

-Imamo i mi ovde Crnogorca. Urednik naeg lista je Crnogorac.

Za vreme odmora Mitar Baki se sreo s tim Crnogorcem. Bio je to

nekakav teolog i prezivao se Perovi Ureivao je etniki list
Sloboda ili smrt. Baki ga je odranije poznavao i pitao ga:

-ta radi ovdje?

-Ureujem Slobodu ili smrt etniki list odgovorio je teolog.

-Slobodno ono sloboda izbrii. Neka ostane samo smrt...!.

Nego, to ne ide u Crnu goru pa da vidi kako se Crnogorci bore!
rekao je Baki.

Teolog je utao zbunjen.

Dok su delegacije razgovarale u sobu je esto ulazio Drain autant,

mlad oficir, porunik Tufegdi, i javljao razne vesti s frontova.
Tako je nekoliko puta javljao o vestima s poloaja. Draa je uzimao
telefon, izdavao nareenja, svaki as pitao koliko vojnika imaju,
ucrtavao elipse, strelice i krugove po karti, upisivao datume. Sva ta
telefonska zvrjanja, ta izdavanja nareenja u toku razgovora, hitni
poslovi zbog kojih je autant ulazio u sobu izgledali su lanovima
V smeni zato to je bilo jasno da su nameteni. Draa je time
hteo da svoj glavni stan prikae kao komandu visokog ranga, kao
tab koji rukovodi mnogobrojnim jedinicama. Jednostavno da se iz
svega toga vidi odreena etnika snaga. Meutim sve to, pa i
mnogi drugi argumenti koji su iznoeni delegaciji V, bilo je obino
blefiranje. Kao ef obavetajne slube bive jugoslovenske vojske,
Draa je hteo da impresionira delegaciju V i na nju kasnije
psiholoki deluje.

Poto je porunik Tuferdi za kratko vreme javio Drai i o nekoliko

sluajeva naputanja poloaja, Baki je poeo gurkati potpukovnika
Pavlovia, da bi mu se na neki nain oduio:

-Raspade vam se sva vojska! Gubite sve anse u pregovorima!...

Jok, jok! Poslaemo odmah svee jedinice. Znate kako je

nesiguran je ovaj seljak kad ga mobiliete.

Za vreme jednog kratkog predaha Draa je hteo da lino Titu

pokae gde mu se nalaze trupe i da se pohvali koliko ima vojske.
Uzeo je kartu, privukao je blie Titu i poeo:

-Pogledajte! Odred od osam stotina ljudi... Ovde grupa odreda od

2.000. Ovamo 700, tu 250... ta kaete, ha?...

I tako je Draa prenosio vrh olovke s elipse na elipsu koje su

oznaavale raspored jedinica. Doao je na kosu prema Valjevu, na
kojoj je stajao krui crvene boje, a nije bilo oznaeno koliko ima

vojske. Draa je pripitao potpukovnika Pavlovia. Ovaj nije znao. Ni

drugi njegovi saradnici nisu seali broja. Onda je neko rekao da je
jue u Brajie stigao nekakav porunik ba sa tog poloaja. Ubrzo je
taj oficir stajao ukruen pred Draom:

- Koliko vas ima tamo? upitao je Draa.

-Dvojica, gospodine pukovnie.

-ta govori? Jesi li lud?...

-Dvojica, gospodine pukovnie! Samo svojica...

-Mar napolje! prodera se Draa i nastavi da objanjava raspored

svojih mnogobrojnih trupa.

Uto je zazvonio telefon. uo se glas koji je javljao da Nemci

nastupaju. Drai je to dobro dolo posle one nezgode s jedinicom od
dvojice ljudi.

-Idu Nemci, kaete? upitao je Draa, a posle dodao: - A vi malo

vrdnite. Sklonite se...

U jednom trenutku Dragia Vasi je priao Titu:

-Da li bi ste eleli umadijski aj?

-Kako ne! Hoemo aj prihvatio je Tito.

Za nekoliko minuta doneli su vruu rakiju. Tito se od prvog gutljaja

zagrcnuo. Bilo je jasno da dotad nije znao da vruu rakiju u Srbiji
zovu umadijskim ajem. Draa je pri tom prsnuo u smeh. Tito je
samo rekao:

-Ovo je rakija. Podvalili ste mi i okrenuo se Dragii Vasiu.

Kada su razgovori nastavljeni, dogovoreno je da etnici odmah

dobiju 800 puaka i 25.000 puanih metaka iz uike fabrike
oruja, a kasnije da se oruje i municija dele jedinicama prema
tome koliko ih utroe na frontovima.

Za vreme rada iznenada je autant javio Drai da neto treba

isplatiti. Draa je prstom pozvao andarmerijskog narednika, koji ke
sve vreme razgovora bio u sobi sa nekim drvenim sandukom na
leima. To je, u stvari, bio ovek kasa. Kada je priao i okrenuo
lea, Draa je izvadio klju iz depa, otkljuao sanduk, izvadio
novac i opet zakljuao sanduk, pa komandovao:

-Slobodan si!

Kada su pregovarai otili na veeru, meu njima se pojavio i

kapetan Hadzon. S njim je najvie razgovarao Mitar Baki, jer su se
njih dvojica ve dobro poznavali. Baki mu je rekao da je doao sa
delegacijom partizanskog V da se dogovore s Draom o
zajednikoj borbi protiv Nemaca. Rekao je i to kako je predlagao i
da Hadzon prisustvuje pregovorima. Engleski kapetan je suvo
odgovorio, klimajui glavom.

I sve se na tome zavrilo. Hadzon se, izgleda, bio dogovorio s

Draom da ne dolazi na pregovore kako bi omalovaio delegaciju

V.

Pored ostalih jela, na veeri je bilo dosta peenja i gibanice. Dok se

jelo peenje, Draa je stalno nutkao Tita i govorio mu:

-Uzmite! Ovo je sa buta... ovo sa rebra!... Vidite vrat je vrlo

dobar!...

Baki je hteo da se naali s potpukovnikom Pavloviem:

-Vi ovdje, kako vidim, dobro poznajete ovu svinjsku anatomiju.

Razgovori su nastavljeni i posle veere. I opet je sve ilo muno,

smeteno, napreskok, sa zastajkivanjem. Pratioci delegacije V bili
su, tako, ve poeli da komentariu razgovore poluglasno i aptom.
To se prenelo i na Draino obezbeenje andare, te se jednog
trenutka Draa okrenuo njima iskolaenih oiju:

-Ku, vi tamo!... Ko vas ta pita?

Za sve vreme razgovora ljudi iz Draine okoline prosto su skakutali

oko njega. Potpukovnik Pavlovi je nekoliko puta ustaja, mada je
sedeo podalje, da pridigne Drai injel, i pri tom uvek izgovarao istu
reenicu:

-Ne smete ozepsti, gospodine pukovnie. Kako emo bez vas?

Konaan bilans bio je krnj. Draa je pristao samo da se podeli plen i

da dobije oruje. Za voenje operacija rekao je: ako dobije oruje

javie kako misli. O organima vlasti, zajednikom komandovanju i

drugim vanim pitanjima nije dolo do sporazuma. Jer kada je Tito
predloio da se formira zajednikki operativni tab i da se vode
zajednike operacije, Draa je odgovorio da bi u tabu mogli raditi
samo strunjaci, to jest njegovi oficiri, a da su partizani laici za
vojne stvari.

Tako je sastanak praktiki bio zavren. Delegacija je prenoila u

Brajiima. Spavalo se u dve sobe. Tito, ujovi i Baki imali su
krevete. Ostali su leali u slami. Meutim, mnoge okolnosti su Titu
postale sumnjive. I njemu, i ujoviu, i Bakiu bila je neprijatna
Draina okolina svuda andari. Ba oni, dakle koji su njih pre rata
progonili. Uz to za vreme razgovoram u predahu, na veeri andari
su stalno neto u grupicama gunali i popreko gledali partizane. Sve
je to opominjalo delegate V na budnost.

Delegacija V je otputovala rano izjutra. U Poegi se Titov automobil

zaustavio na gradskom trgu. Kako je bio pazarni dan, na pijaci se
zateklo prilino seljaka. Oni su se okupili oko automobila im su uli
da su Tito i delegati partizanskog taba. Prvo to su seljaci upitali
bilo je:

-Gde su Namci?

A onda razgovarajui s Titom, mnogi su od njih rekli:

-Ne valja to se Srbi meusobno ubijaju...

Tito im je rekao da je to zaista najvee zlo i da srpski narod treba

da bude sloan u ovoj borbi: da je delegacija V ila zato kod Drae
kako bi se zajedniki borili protiv okupatora; da e V i dalje initi
sve to moe kako se meusobni sukobi ne bi ponavlali, ve da se
rame uz rame borimo...

Poto se delegacija pozdravila, seljaci su, onako iz gomile povikali:

-Srean put!

Nastavljajui put za Uice, kolona vozila je im je izapla iz Poege

bila zaustavljena pred mostom na Skrapeu.

-Ne moe preko mosta! Ni ptica ne sme za Uice rekao je jedan

etnik, a drugi su stajali pred mostom kraj mitraljeza i s pukama
uperenim u vozila.

I levo i desno od puta, iz rovova, virile su puke i ubare.

Tito je odmah izaao iz automobila i ljutito povikao:

-ta ste vi? Vojska ili drumski razbojnici? Znate da sam partizanski
vrhovni komandant i da sam bio na sastanku s Draom. Kako se
usuujete da mi pravite zasjede!... Vozi u komandu, kod
Ignjatovia!... A vi drugovi, - obratio se Tito, odmah zatim,
pratiocima spremite se, moe svata biti!...

Za nekoliko minuta Titov automobil je uao u kasarnski krug i

zaustavio se pred jednom zgradom. Tio je odmah pozvao kapetana
Ignjatovia, etnikog komandanta Poege. Meutim, ni Ignjatovi
ni Glii nisu se pokazivali. Izaao je samo Marinkovi. im se ovaj
pojavio na vratima, Tito je viknuo ljut kao retko kad:

-Kakav je to bezobrazluk? Kako vas nije sramota da nas napadate?

Dajte mi vezu s Draom!...

Marinkovi je stajao zbunjen i iznenaen Titovom otrinom. Pravdao

se da on o tome nema pojma, da e odmah traiti Ignjatovia i
Gliia. Posle pola asa Marinkovi je javio:

-Moete, moete slobodno... Svi...

Kolona vozila se izgubila uskim ulicama i, sad bez zaustavljanja,

prela preko mosta na Skrapeu i zamakla ka Uicu.

Nekoliko dana kasnije u V se saznalo da je u Poegi zaista bila

organizovana zaseda s namerom da se izazove incident i da se
lanovi delegacije V pobiju. Na suenju posle osloboenja,
govorei o ovom sluaju, kapetan Glii je rekao da je Ignjatovi bio
naredio da se minira most i digne u vazduh kada naie Tito. U
trenutku kada su automobili V uli u kasarnski krug u Poegi, i
Glii i Ignjatovi su bili u tabu, ali zbunjeni Titovom odlunou,
nisu se ponavlhjali. Glii je ustuknuo i naredio da se most
razminira. I tek kada je to bilo uinjeno delegaciji V je reeno da je
put slobodan.

Meutim, Mihajilovi nije odrao re. On je uopte imao visoko

miljenje o sebi i svojim sposobnostima, i bio ubeen da svakoga
moe nadmudriti. Jo kao vojni izaslanik u ehoslovakoj, pred rat
uspeo je da u uniformi oficira te zemlje ode u SSSR na manerve
Crvene armije. Verovao je da je napravio podvig decenije. Ali,
prevario se. Na kraju manerva Rusi su delili suvenire. Mihajilovi je
dobio tabakeru na kojoj je bilo ugravirano ime pukovnika
ehoslovake armije. Meutim, kad je otvorio tabaker, Mihajilovi je
naao cedulju sa svoji imenom i prezimenom! Pa ipak, on je i dalje
visoko ceno svoje rukovodilake i politike sposobnosti. U poetku
ustanka povremeno je saraivao sa raznim saveznicima: Nediem,
Ljotiem, Aimoviem, Peancem, partizanima, pa i sa
Nemcima.Polazio je od toga e on svakoga da nadmudri. Tako je
ubrzo pogazio sporazum sa partizanima postignut u Brajiima.
Njegovi etnici u Poegi ubili su komandanta Prvog umadijskog

odreda Milansa Blagojevia. Onda su napali Uice, pa aak, Gornji

Milanovac. Sa tim kapitalom Mihajilovi je poao na sastanak sa
Nemcima u selu Divcima, 14 kilometara od Valjeva. Sastali su se
uvee 11. novembrau jednoj kafani. Sa nemake strane bili su
prisutni naelnik operativnog odeljenja generala Bemea,
potpukovnik Kogart, Turnerov pomonik major Kisel, kapetan Matl i
jo nekoliko oficira. Od etika bili su: Draa Mihailovi, major
Aleksadar Mii, pukovnik Branislav Panti koji je odravao veze sa
Nemcima i kapetan Nenad Mitrovi. Nihailovi, po ranije sondiranim
dogovorima, traio je od Nemaca oruje i municiju: 100 lakih
minobacaa, 200 tekih mitraljeza, 2.000 puko-mitraljeza, 100.000
bombi, 20.000 puaka, municije: po 500 metaka na puku i po
2.000 na pukomitraljez i mitraljez, 100 mina na minobaca;
20.000 pari cokula, 20.000 uniformi. Dok su voeni pregovori u
Divcima Mihajilovievi etnici predali su Nemcima oko 350
zarobljenih partizana Takovaca i Uiana u selu Slovcu. Zarobljeni
partizani odvedeni su u Valjevo i tamo gotovo svi streljani.

Da ironija bude vea, jugoslovenska emigrantska vlada u Londonu u

to vreme bori se kod vlade SSSR da i ta zemlja prizna Mihailovia
kao jedinog vou otpora u Jugoslaviji dok se on sastaje s
Nemcima i od njih trai pomo!
.Drug cica.(nije Slavisa Vajner)..hm,hmm,,,?
,
. 1919.
3. 1.
. ,
, ,
31. . ,
, ,
.
,
, , :
!. 15 ,
25. 1920, 28. .
PARTIJSKA PRESUDA
"Hebrang i Crni, protiv mene su iz velikosrpskih i ustakih motiva!
Ja ne mogu drukije raditi na ovom mjestu. Ja ne mogu sluati
svakoga", izjavio je Josip Broz 12. travnja 1948. na sjednici CK KPJ
dok je partijski propagandista Milovan ilas poentirao: " Hebrang i
ujovi su za ekanje ujedinjenja sa SSSR-om, a kada to doe

juriali bi u socijalizam, a dotle bi pustili slobodan hod kapitalizma".

Nakon niza nesporazuma to ih je Andrija imao u Beogradu sa
lanovima Politbiroa oko odreivanja hrvatskih granica, naina
gospodarskoga razvoja i drugih ivotnih pitanja, a sve nastavno na
partijski animozitet spram Andrijinih inicijativa za stvaranje ratne
Federalne Drave Hrvatske, partijski drugovi odluie se za njegovu
likvidaciju.
Tito je odluio to na svoju ruku, svjedoio je poslije 30 godina ilas.
Predigra je poela s prislukivanjem Andrijinog telefona 3. oujka
1948. Prema informacijama iz Dosjea Hebrang General Ivan
Gonjak, bliski prijatelj, obavijestio je 20. travnja Andriju da se javi
partijskoj komisiji u CK KPJ. Komisija mu je priopila da je rijeeno
da se stavi on i Crni pod istragu u vezi s radom u privredi i da se do
daljnjega ne pojavljuje u javnosti.
Radio Beograd 5. svibnja naveer objavio je da je Andrija lien svih
javnih funkcija. Deurni oficir dobio je nareenje da cijelu no bdije
kod telefona i da nikoga ne puta u kuu.
Na partijsko sasluanje negdje na Fruku goru, Andriju je iz
kunoga pritvora u tadanjoj Rumunjskoj 56 odveo 7. svibnja 1948.
u 6 sati. general Ivan Gonjak u pratnji dvije osobe nepoznatih
imena.
lanovi komisije CK KPJ Blagoje Nekovi (predsjednik), Ivan
Gonjak i Vida Tomi, ve su nakon kraeg "ispitivanja" imali 8.
svibnja gotov izvjetaj - Andrijinu partijsku presudu.
Andrija nije prihvatio partijske optube i na kraju vie nije elio
dalje ni razgovarati, nije potpisao zapisnik.
U rukama narodne vlasti
Partijska komisija predloila je: 1. Da se Andrija Hebrang iskljui iz
Partije kao antipartijski i tetoinski element, kao klevetnik i orue
klasnog neprijatelja; 2. da se Sreten ujovi iskljui iz Partije kao
okorjeli frakciona, kao antipartijski element, kao klevetnik i
neprijatelj nae Partije i nae zemlje; 3. Poto su A. Hebrang i S.
ujovi tetili interesima narodne drave i radnoga naroda
smatramo da mjerodavni organi narodne vlasti trebaju ispitati
njihov rad.
Andrija je zatvoren u Glavnjau, glavni zatvor Udbe za Srbiju. Bio je
izoliran od vanjskoga svijeta i od ostalih zatvorenika. Tako nije znao
da su u samice Glavnjae zatoeni i Olga Hebrang i Sreten ujovi,
a kasnije i nekoliko desetaka nedunih osoba koje su uhiene kao
"svjedoci" ili "suradnici": Ljudevit Lujo ai, Vladimir Frajti,
Margita Frajti, Mito Despotovi, Marica oi, Bojan Kugler, Ahmet
Ljubijanki, Barica Opi, Bogdanka Rai, Franika Srebrenjak,
Josip aban, Milan ugelj i desetak drugih osoba ija sudbina zasad
nije poznata. U Zagrebu je u studenome 1948. uhien Ivica
Skomrak, Andrijin ratni pratitelj, ali opasan svjedok jer je preivio

Jasenovac. Nakon kraega pritvora odgojiteljica Gaga poinila je

samoubojstvo.
Na sastanku Centralnoga komiteta 9. svibnja 1948. prihvaen je
izvjetaj komisije. Nareeno je da se Andrija uhiti.
Hrvatsko partijskom vodstvo podravalo je uhienje, a CK
partijskom je rezolucijom predlagao da izdajnik treba biti kanjen smru.
Ministarstvo unutranjih poslova FNRJ 18. je svibnja naredilo da se
Andrija lii republikog i saveznog zastupnikog imuniteta, a toga je
dana Andriji priopena odluka o pritvoru i pokretanju kaznenoga
postupka.
Javni tuitelj FNRJ Josif Malovi tek je 27. listopada 1948., nakon
172 dana od uhienja, izdao rjeenje kojim nareuje istragu sa
istranim zatvorom zbog krivinog djela protiv naroda i drave.
Tvrdilo se da je Hebrang za vrijeme okupacije u ustakom logoru
poinio djela protiv interesa naroda, poslije osloboenja sabotirao je
politiku Savezne vlade, oteavao je pripreme i izvoenje
Petogodinjeg plana i unosio duh demoralizacije, harangirao je
protiv najviih dravnih rukovodioca.
Istraga bez rezultata
Aleksandar Rankovi, ministar Unutranjih poslova vlade FNRJ,
postavio je 15. svibnja 1948. za istraitelja generala Milorada
Milatovia, efa Uprave dravne sigurnosti (bezbednosti - Udba) za
Srbiju. Pomonici istraitelja bili su Mate Radulovi, Berislav ulj,
David Lauevi...
Andrijina i nekoliko susjednih elija bile su danonono pod paskom
straara.
Knjiga deurstava poinje 17. svibnja 1948. i u njoj su straari
biljeili ponaanje zatvorenika iz sata u sat. Andriju su nazvali
Sremac, vjerojatno zbog njegova zalaganja u poslijeratnom krojenju
granica da Srijem pripadne Hrvatskoj.
Iz Dosjea Hebrang vidljivo je da su postojala dva ciklusa
sasluavanja. Prvi je poeo 31. svibnja 1948. i trajao do 15. sijenja
1949., ukupno pedesetak zapisnika sa sasluanja i suoavanja. U
drugome ciklusu evidentiran je samo jedan dan: 9. lipnja 1949.
U prvom ciklusu sasluanja Udbina strategija temeljila se na
staljinistiko-partijskoj presudi - dokazivanju Andrijine suradnje s
ustaama. Kako u arhivima NDH nisu za tu tezu nali potrebne
dokumente, pribjegli su svjedoenju zatoenih ustaa i drugih
zatvorenika. Neki od njih nisu prihvatili Udbinu "istinu", dok su neki
pod psihikom i fizikom torturom pristali na suradnju. Takvi
"svjedoci" prilikom suoavanja s Andrijom bili su neuvjerljivi i za
"istragu" nepouzdani. Dugo obraivani Vladimir Frajti, svjedok broj
1, u mukama je pristao na lano svjedoenje, kasnije je odustao i

na tajnom politikom suenju zaradio smrtnu kaznu.

Kako je Dosje Hebrang zbirka informacija i dezinformacija nije
sasvim sigurno da je 9. lipnja stvarno bio zadnji dan sasluanja.
Neki "svjedoci" davali su iskaze i u 1950!
Zapisnik iz Jasenovca na irilici
"Istraga" nije dala eljene rezultate, nije pronala svjedoke niti za
jednu tzv. optubu. Milatoviu i drugovima jedino je preostalo da
sami pripreme "dokumente" o Andrijinoj suradnji s ustaama.
Pripremili su nekoliko "dokumenata". Posebno su zanimljivi zapisnici
iz logora Jasenovac od 14. lipnja 1942. i Stare Gradike od 20.
lipnja 1942., kojima je Andriji nametnuta "izdaja".
Na oba papira Partija i mediji gotovo etiri desetljea gradili su
Andrijino "izdajstvo", premda su znali da su ti "dokumenti"
falsificirani, posebno pripremljeni za dokazivanje partijske osude
Andrije Hebranga.
Prvi je na falsifikat zapisnika upozorio Zvonko Ivankovi
osamdesetih godina, ralanjujui formu, sadraj i jezik zapisnika.
Tajne jugoslavenske slube 1986. objavile su da su naivni argumenti
da je Andrija "potpisao" suradnju s ustaama i da za to nema
dokumenata. Ivankovi je svoje nalaze objavio u knjizi 1988. Nakon
otvaranja Dosjea Hebrang ponovno je na falsifikate upozorio Ivan
Jeli 1991.: prve verzije oba zapisnika napisane su - irilicom!
Usprkos te nezaobilazne injenice koja ukazuje na svu bijedu
jugoslavenskoga reima i premda je danas Partija mrtva, zagrebaki
i beogradski tzv. novinari voeni nevidljivom rukom jo uvijek piu o
Andrijinoj "izdaji".
Zadnji tako intonirani naslov objavljen je u zagrebakom tjedniku
Globus. Tzv. novinarka Dara Janekovi 25. svibnja 2001. dobila je
prostor da bi ponovila lai o Andrijinoj "suradnji" s ustaama usprkos tomu to su novi dokumenti, svjedoci pa ak i istraitelj
Milatovi - u beogradskom
tisku - utvrdili da suradnje nije bilo!
Otmice "svjedoka"
Kako su propali svi pokuaji Milatovia i drugova u dokazivanju
Andrijine "izdaje" istrazi je trebalo dodatno vrijeme za pronalaenje
novih "svjedoka" i "dokaza". Sasluanja su bila prekinuta od
polovice sijenja do 9. lipnja 1949., a za to vrijeme Udba je grevito
tragala za "svjedocima" i novim scenarijima "izdaje".
Kako pronai nove "svjedoke"?
U veljai 1949. jugoslavenska policija otela je austrijskoga
dravljanina Eugena von Potta, obavjetajnog oficira u tabu Glaisea
von Horstenaua, njemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj, u
nadi da e od njega izvui priznanje o neasnom dranju i suradnji

Andrije i Nijemaca. Nisu uspjeli. Milatovi je posljednju nadu

polagao u svjedoenje Drage Jileka, nakratko zapovjednika Ustake
nadzorne slube, kojemu su Milatovi i poslije Vladimir Dedijer dali
znaaj radi tobonjih dokumenta protiv Andrije iz tzv. Jilekove
torbice. Jileka su jugoslavenski agenti 16. oujka 1949. oteli u Rimu
i isporuili u Glavnjau, gdje je pripreman za svjedoenje o
Andrijinoj suradnji s ustaama. U poetku Jilek je tvrdio da ne zna
nita o tome, ali je u svibnju 1950. izjavio da je Andrija dao obvezu
da e raditi za UNS. Izjavu je potpisao s pseudonimom Drago
Duvnjakovi. Jilek nije suoen s Andrijom, koliko je poznato nije mu
sueno, najvjerojatnije je smaknut u Glavnjai.
Posljednje sasluanje?
Milatovi je 9. lipnja 1949. nastavio sasluavati Andriju traei od
njega priznanje o zapisniku iz logora Stara Gradika. I ovoga je puta
rtva bila jaa i nije priznala gotovo nita od onoga to je u
falsificiranom zapisniku nudila "istraga". U privatnoj knjizi "Sluaj
Andrije Hebranga" Milatovi pak tvrdi da je slomio Andriju i da je u
noi na 10. lipnja Andrija poinio samoubojstvo vjeanjem o
radijator.
Milatovi i drugovi ponovno su pronali jednostavno rjeenje:
falsificirali su zapisnik o smrti.
Dakle, u zapisniku se tvrdi da je Andrija 11. lipnja 1949. poinio
samoubojstvo vjeanjem o radijator.
to se zapravo dogodilo te noi?
Punu istinu ne znamo jer su jo nedostupni svi izvori informacija iz
toga vremena, ali temeljem informacija iz Dosjea Hebrang i iskaza
svjedoka sigurno je jedino da Andrija te noi i sljedeih dana nije
bio u Glavnjai, te da u tom zloglasnom zatvoru nije bilo radijatora.
Prije otvaranja Dosjea Hebrang nekadanji zatvorenici Glavnjae
izjavili su da radijatora nije bilo, a to je razvidno i iz biljeki
deurnih oficira jer su oni odreivali vrijeme kada e se loiti pei!
U Knjizi deurstva kod Andrije Hebranga (DH) 9. i 10. lipnja pie:
0 - 3s Nema nita novo. Svi zatvorenici su spavali.
3 - 6s Svi spavaju. Novoga nita nema.
6 - 9s Doruak podijeljen oko 07s. Poslije toga obavljeno putanje
zatvorenika u klozet i na umivanje. Prije izlaska u klozet "Lala"
(ujovi) traio je metlu da poisti sobu i dobio je.
Nita novije nije bilo - sve je bez promjena.
9 - 12s Deurstvo primljeno u redu. Sremac (Andrija) otiao je na
sasluanje oko 10,30s, prije toga Sremac kao i Lala primili svjei
ve. Lala je cijelo vrijeme etao i popuio nekoliko cigareta.
Zatvorenik iz 43 oko 10s vratio se sa sasluanja i nakon toga bio je
obrijan. Drugo nita novo. Telefon je pokvaren ve sedmicu dana.
Treba ga popraviti.

12 - 15s Deurstvo primio u redu. Sremac ruao u 12,30 sati.

Poslije ruka pio vodu, iao u klozet. Poslije svega legao u krevet i
uzeo itat Kapital Marksa. Lala poslije ruka zapalio cigaretu i legao
u krevet, nije spavao. Napomena: Od danas pa do daljnjega Sremac
treba dobiti 20 komada cigareta za dva dana. Odobreno mu je
itanje "Kapitala" i jo neke druge knjige koje bismo mu davali.
Skree se panja drugovima da budu budni u odnosu na
zatvorenike. (Upravitelj zatvora major Pavle Baljevi.)
15 - 18h Deurstvo primljeno u redu. Sremac leao na krevetu do
17,45 zatim ustao i etao sa cigaretom u ustima. Lala leao u
odijelu zapalio dvije cigarete i etao. Oni u sobi 38 leali i radili, 40
leao, 42 cijelo vrijeme neto pie, 43 leao i etao.
18 - 21h Deurstvo primio ispravno, veera podijeljena u 7,20s.
Nita znaajno nema u toku deurstva. Lala veerao i poslije veere
legao obuen na krevet. Zapalio dvije cigarete. U 21 sat ustao i
etao. Sremac iao kod istraitelja. Dao mu 10 cigareta. Za
deurstva nije pripaljivao, nisam vidio ni da pui. Izgleda da ga
vae i jede. Po izlasku iz istraiteljeve sobe ee stalno od zida do
zida obuen.
21 - 24h Deurstvo primljeno u redu. Nije bilo znatnih promjena.
Sremac odveden na sasluanje u 21h ostao do kraja deurstva. Oko
21,30 sati odveden na sasluanje kod generala zatvorenik iz sobe
43. U 23 sata vratio se nazad. Legao spavati u 23,30.
0 - 3h Sremac bio na sasluanju do 1s, poslije odveden izvan
zgrade, drugi su svi spavali.
... Sremac se nije vratio.
Takvu su poruku i sljedeih dana biljeili oficiri Udbe u knjigu
deurstva. Andrija je nestao...
Junaci Glavnjae
Andrija Hebrang nije priznao niti jednu tvrdnju iz "optunice", a
stadij istrage pretvoren je u zatvor u kojemu je bio podvrgnut
psihikom i fizikom muenju, bez prava na obranu i branitelja, u
potpunoj izolaciji.
Udbina strategija poivala je na prijeko potrebnome priznanju
krivnje nametnute partijskim dokumentima kao dokazu o
opravdanosti cijeloga postupka i dovoljnoga dokaza za sud. Andrija
nije priznao nita od onoga za to su ga teretili. General Milorad
Milatovi, njegovi nadreeni Broz, Rankovi, Stefanovi, savjetnici
Milovan ilas i drugovi, vie nisu imali ideju kako pronai nove
svjedoke i prisiliti ih na lano svjedoenje, kako pripremiti novi
falsifikat ali tako da Andrija u njega povjeruje i - prema jo
neprovjerenim informacijama - kako prisiliti suce Vrhovnoga vojnog
suda na suenje "izdajniku" bez valjanih dokaza. Milatovi i drugovi
zapleli su se u mreu falsifikata, izgubili su orijentaciju u vremenu i
imenima ustaa, u proizvedenim dokumentima neke slubene

dogaaje smjestili u neradne dane a neke ustake dunosnike

postavili su na radna mjesta koja nisu postojala. A partijski zadatak
trebalo je izvriti!
Partijske kolovoe slijedili su staljinistike modele eliminiranja
protivnika: priznanje, svjedoci, a ako treba i proizvedeni dokazi.
Slijedili su uzore iz niza takvih istki u komunistikim zemljama, a i
sami su do lipnja 1948. u tome bili uspjeni. Stoga je jo vee bilo
njihovo iznenaenje atipinim ponaanjem Hrvata i hrvatskih Srba
koji niti nakon partijske i udbake torture nisu pristali lano
svjedoiti.
Broz, Rankovi, ilas i drugovi nisu raunali na visoki moralni
integritet svjedoka koji su biblijski izabrali bol, torturu, ponienje,
koji su od "svjedoka" postali optuenici i zatvorenici, koji su istinu
ivotom obranili. Postali su junaci Glavnjae.
Gospodari zloina nisu mogli natrag.
Priznanje ubojstva nakon 50 godina?
to se dogodilo s Andrijom?
Od opisanoga zbivanja 1949. u Glavnjai prolo je vie od pola
stoljea, a tajna nestanka i smrti Andrije Hebranga i dalje je
skrivana.
Prva varijanta vjeanja o radijator u Glavnjai iz pera ilasMilatovia opovrgnuta je osamdesetih godina 20. stoljea.
pijunsko-novinarske tvornice lai sustavno su svakih nekoliko
godina lansirale novu verziju Andrijinoga kraja, uglavnom na tragu
one prve, kako bi poveale entropiju, oteale istraivaima put do
istine i odgodile obznanjivanje imena nalogodavaca i izvritelja
zloina. Demokratski reimi nisu aktivirali lustracijske procese u
Hrvatskoj i Srbiji niti rehabilitaciju rtava komunistike vlasti. Zloini
su ostali samo u sjeanjima rtava.
Nakon poetka procesa normalizacije odnosa Hrvatska-Srbija,
probudie se spavai s obje strane. Stari udbaki agent-novinar
Vjenceslav Ceni u knjizi Titova poslednja ispovijest, Beograd
2001., objavio je novu verziju Andrijina kraja - odveden je u vojnu
bolnicu i umoren injekcijom.
Jesu li drugovi priznali ubojstvo?
Zar je istina jo stranija?
Vie nema glavnih sudionika nestanka Andrije Hebranga: Josipa
Broza, Milovana ilasa, Aleksandra Rankovia, Svetislava
Stefanovia, Vladimira Dedijera, Miodraga Milatovia i ostalih vanih
drugova. Moda je netko od njih ostavio zapis o Andrijinom kraju?
Tragova nema
Jovo Kapii, jedan od najbliih suradnika Aleksandra Rankovia
pedesetih godina prologa stoljea, u telefonskom razgovoru 5.

rujna 2002. izjavio je da nita ne zna. Vjerujem da je to bilo onako

kako je napisano. Nisam vodio taj dio poslova. uo sam da je
Rankovi iao pogledati to se dogodilo, ja nisam. Nitko od osoba
koje bi neto mogle rei vie nije iv.
Aleksa ilas, sin Milovana ilasa, tvrdi da nije pronaao nikakav
zapis oca a ne vjerujem da je on ita vie znao od onoga to je
objavio u svojim poslijeratnim memoarima (iz njegova pisma 2.
listopada 2002.)
ore Milatovi, sin Milorada Milatovia, u telefonskom razgovoru
18. listopada 2002. rekao je da je dobio nekakvu dokumentaciju od
oca ali da nikada nije sve proitao. Zbog vaega zahtjeva to u
uiniti, poruio je.
Javio se po dogovoru 25. listopada 2002. rekavi da je neto grae
pregledao, ali da ima jo. Maeha mu je rekla da je Josip Vrhovec
to svojevremeno pregledao.
Potom je 18. travnja 2003. rekao da nije mogao nai kljuda nije
pronaao nita zapisano, samo jednu fotografiju. Pogledat e jo
poruio je. U telefonskom razgovoru 3. srpnja 2003. rekao je da u
ostavtini njegova oca nema informacija o mjestu Andrijinoga
pokopa, a sliku e mi poslati!
Kiseli1: 1. Vidim da si vrlo intiman sa Hebrangom, oslovljavas ga sa
imenom? Zajedno ste jeli hamburger, ili pisali u isti nocni sud?
2. Milatovic nije bio onda general
3. Zasto bi "Andrija" (tvoj intimus) , "trebao da povjeruje u
dokaze" ?. Isljednik nije tu da mu dokazuje krivicu .Za to je sud
nadlezan.Posao isljednika je da dobije odgovore na pitanja.On je bio
u "istaznom postupku" gde postoji "istrazni materijal" a ne
dokazi;Dok je pod istragom nije bilo razloga da ima advokata, niti je
to bilo predvidjeno zakonom (cak ni u americi, onog vremena)
4. U istraznom postupku nema potrebe za svjedocima, sud poziva
svjedoke
5. Ukratko tekst koji si ti citirao/ pisao je baljezganje nekoga tko
nema veze sa pravom, policijom, istraznim postupkom, i
Hebrangom
ti vidio les, izvrsena obdukcija, ustanovljen lom hioidne kosti. i sta
bi to trebalo da bude? medijski program za siroke mase, namenjen
za ispiranje . varijanta "pavelica bez maske"
24. 05. 2011. 00:00h | Pie: Budo SIMONOVI
NAJTRAGINIJE SUDBINE NA BALKANU KAKO SE ZATRLA KUA
RADOJEVIA

Majka sanjala propast

Takvog primera uzleta i sree jedne porodice, a potom njenog poloma i
rasula do nestajanja, nije, kau, bilo od pamtiveka, i to ne samo u Crnoj
Gori.
"Sve sretne porodice lie jedna na drugu, svaka nesretna porodica, nesretna
je na svoj nain". Ni ova glasovita misao velikog Lava Nikolajevia Tolstoja
nije prikladna, ne moe da iskae ni svu sreu ni svu nesreu porodice Krsta Kia Radojevia iz uskokog, podsinjavinskog sela Bare Tuinske. Radojevii
su rodom iz donjomorakog sela Jasenova i stoga su ih u novom zaviaju
zvali Jasenovci. Jedan od ponajpoznatijih Radojevia, arhimandrit Dimitrije,
onaj "dobri starac" koji je u jesen 1840. godine kriom, na obali Morae ispod
morake lavre, priestio etu Novice Cerovia koja je odatle otila na Mljetiak
i odrubila glavu zloglasnom turskom zulumaru i haraliji Smail-agi engiu,
jedno vreme je bio i arhimandrit manastira Podmalinsko u Uskocima. On je
odatle, najverovatnije, javio bratu od strica Mijajlu da Alijinu stranu, posno
imanjce na Brdu jasenovskom, zaveta Morakom manastiru i doseli u
Uskoke na crkovno imanje i danas, kau, jedno od najlepih u ovim
krajevima.
Ljudina meka srca
Mijajlo je imao tri sina, etka, Milana - Mila i Krsta, kojeg su svi od rane
mladosti iz milote zvali Kio. Roen je verovatno 1864. godine. Bio ljudina,
kao od Durmitora odvaljen, a meka srca i dobroudan, gorolom i junaina koja
se u Balkanskim i Prvom svetskom ratu okitila sa tri najsjajnija odlija za
hrabrost. Svoju fiziku snagu i hrabrost, meutim nikada nije ispoljavao u
mirnim vremenima, pa je ostao upamen kao dobrotvor i dobroin. Bio je ve
zreo momak kada se oenio znatno mlaom Granom od Kujundia sa
Previa iznad avnika sa kojom je izrodio est sinova, Momira, Veljka, Pavla,
Vojislava, Rajka i Duana, i erke Darinku i Zorku. Veliki domain i azbenik,
komija kakav se samo poeleti moe, da pomogne, da priskoi u nevolji, da
uini i posavetuje, a ko god se zagnao kod njega i zaiskao dinar na zajam nije
ga odbio niti je ko kad znao za to - nikad nije traio svedoka i garanta, za
njega je re bila svetinja.
U Uskocima se i danas prepriavaju anegdote o Kiu Radojeviu Jasenovcu, njegovom karakteru i osobinama koje su ga krasile i kao oveka i
kao domaina. Jedna od njih je vezana i za Savu J. Mikia iz Sirovca,
uvenog pilota i junaka sa Solunskog fronta, nosioca tri ratna krsta, Albanske
spomenice, dva ordena Svetog Save i dve francuske Legije asti, poasnog
graanina Pariza a u periodu izmeu dva svetska rata, kao diplomirani
pravnik bio i visoki dravni funkcioner, naelnik i poglavar sreza bijeljinskog,
okruni naelnik uike oblasti, poslanik, naelnik u Ministarstvu saobraaja.

U njegovim nedovrenim memoarima koje je za tampu priredio i pre deset

godina u Beogradu objavio Savo V. Miki, on se sea kako se 1910. godine
sa Sinjavine otisnuo u beli svet i krenuo u Beograd da ui gimnaziju. Poto
otac nije uspeo da proda stoku i obezbedi pare za njegovo kolovanje, sve
ukuane je, kako se primicao dan odlaska, hvatala nervoza, a posebno
radoznalog mladia, za kojeg je Boan bio najvea varo koju je do tada video.
Jedino je njegov otac Janko bio miran i samo ponavljao: "Bie para..."
"U toj atmosferi", opisuje Sava J. Miki dan polaska na veliki i neizvesni put
kad su se na katunu Jeita na Sinjavini okupili komije i prijatelji da ga
isprate, "najedanput se pojavio iza glavice od Lokve Tmuia Krsto
Jasenovac sa Pripora i svi su ga srdano doekali. I on je doao na ispraaj.
Kad je doao i pozdravio se sa prisutnima, uzeo je pod ruku moga oca Janka i
odveo ga do onog velikog vala na progonu. Ja sam dobro gledao i posmatrao:
kad su doli do vala obojica su unuli i Krsto - Kio je izvadio 'esu' i poeo
brojati napoleone i neke sitne pare. Niko nije znao, pa ni ja, koliko je bilo,
samo su znali Janko i Kio. Otac je potom uao u kolibu sa majkom i ona je
od nekog starog platna napravila novanik u vidu kaia i vezala mi ga do
koulje oko pasa. Sa tim emerom napoleona stigao sam negde krajem jula
1910. godine na plonik Beograda".
Od Kiovih sinova, uoi Drugog svetskog rata bio je oenjen samo Pavle, a
od erki je bila udata Darinka, za komiju Rada Bijelia:
- Rade je bio stric mome ocu Duanu - kazuje sedamdesetetvorogodinji
Tomislav - Tomo Bijeli, penzioner iz Nikia. - A bio je od njega stariji jedva
osam godina. Rade i Darinka su dobili dva sina. Mlai Novak je moj vrnjak, a
Ivan, odnosno Beo, kako smo ga od detinjstva zvali, stariji dve, tri godine.
Kad je Rade, koji je bio veliki i neumorni radnik, uoi Drugog svetskog rata
napravio veliku i za ono vreme lepu i prostranu kuu na Oriaku, nedaleko od
Kiove kue, i moji otac i majka sa nas petoro dece smo se preselili kod njih.
Mnogo su se voljeli i potovali. Darinka je moga oca uvijek zvala Blago, a sa
majkom se slagala kao sa sestrom, valjda i zato to su bile priblino istih
godina.
Rade se, naalost, malo poto je uselio u novu kuu razboleo i za kratko
vreme ga je pokosio rak, pa je brigu o njegovoj porodici preuzeo brat Andrija i
bilo im je vala kao i njegovoj porodici, a pripomagali, naravno, ded Kio i ujaci,
kao i moji roditelji, koliko su mogli.
Niko joj nije verovao
Pred sam rat se jednog dana pronela pria da je poludela Grana, ena
Kiova. Samo je jedno jutro skoila iz kreveta i poela da kuka po kui: - Kio,
kami nam u dom, mi emo se istraiti (ugasiti)! Kazala da je neto sanjala i to
protumaila kao propast porodice. Mojoj majci je ispriala kako je neko u snu
zazvao de se namoli na prozor i pogleda kako je lepo rascvetao do ispod
kue. Ona pogledala, a ono odista sve u zelenilu i cvetu svakojakih boja. Malo
potom joj se opet javio isti glas da pogleda kako sad izgleda livada. Ona opet

na prozor, kad ima ta videti: do ut, nigde zelene travke, sve sprila sua,
samo na sred livade ostao jeda uti, kako ga mi zovemo "pasji cvet". Ona
protumaila da e joj se ugasiti sa muke, sinovske strane i da e kua ostati
na snahi Seniji, eni Pavlovoj, koji se jedini od sinova bio oenio. "Ajde,
Grano, jadna, ne prizivaj nesreu i ne bestijaj", rekla joj moja majka. "Kakav
san i tarakovine, kako moe neto tako i pomisliti kod ovakvog buketa
momaka kakvoga danas moe biti, nema ni u jednoj kui crnogorskoj. Grom
da udari meu njih kad su na ruku za trpezom, i neko bi od njih pretekao".
Sve je bilo uzalud. Niko je nije u tome mogao razuveriti. Jednoga dana je
pokuala i da se obesi u tali, a erka Zorka ju je u posljednji as skinula s
vjeala. Od tada su je pratili i pazili da opet ne digne ruku na sebe.
Ponos Durmitora
Uskoci kau da takvog buketa dece Radojevia nije stasavalo pod Sinjavinom
i Durmitorom. Pleme se ponosilo Kiovim sinovima i po lepoti i po drugim
osobinama koje su nasledili od oca, a momci se grabili za ruku njegovih keri.
Oni svi silni i razvijeni, a i njih dve, naroito Zorka, vele da je bilo malo
momaka koji su se smeli s njom u kotac uhvatiti. Svi su bili veliki radnici i
domodrnici, a Kio se brojao meu najbolje i najpotenije ljude, ne samo u
Uskocima.
Radini, sloni i bogati
Sloga i radinost porodice Kia Radojevia je uzimana za primer, a
zahvaljujui tome postali su i jedna od najimunijih porodica u Uskocima:
nova kua i veliko, lepo imanje u selu, nita manja kua i jo vee imanje na
Sinjavini - o buljuku ovaca i krdu goveda i konja da se i ne zbori.
Ne igrajte se glavom!
Poto su odbranili drugove od streljanja, dvojica najsranijih boraca
Veljko Radojevi i Radomir Bijeli odlue da napuste partizane iako su
upozoreni da im Vrhovni tab to nee oprostiti.
Grana, ena Kia Radojevia, toliko je bila opsednuta stravinim snom da e
se, i pored est sinova i dve keri, njega porodica na tragian nain ugasiti, da
niko u tome nije mogao da je razuveri. Poto ju je ker Zorka jednom prilikom
jedva spasla da se ne ubije, porodica je dobro pazila da Grana ponovo ne
digne ruku na sebe. Jednoga dana Zorka je uzela da napravi i saije stelju
koja se stavlja konju ispod samara. Majka joj Grana prila je i sela kod nje kao
da gleda kako to ona radi i da je, ako treba, podui. Pored Zorke na podu su
bile velike makaze kojima se striu ovce. U jednom trenutku Grana je
iskoristila priliku, zgrabila makaze i zarila ih sebi u stomak. Ubrzo je izdahnula,
a da glasa nije pustila, pria Tomislav - Tomo Bijeli, blizak rod mua Kiove
keri Darinke, opisujui poetak traginog sunovrata u porodici Krsta - Kia
Radojevia.
Svi Radojevii u partizane

Najstariji Kiov sin Momir bio je mobilisan u prolee 1941. godine kad je
postalo izvesno da se sprema rat, i zajedno sa jo puno Durmitoraca upuen
na front prema Skadru. Kad su vidjeli da je avo sve poneo i da je kapitulacija
neizbena, njih nekolicina, on, Milan Risti, braa Miladin i Luka Aanin,
moda i jo neko, napuste front i krenu kui. Stigli su negde do Bogetia, do
ispod Ostroga. Tu su jedne noi zakonaili na goloj ledini i naloili malo vatre
da se ugreju i malo osue. Da li je neko krenuo za njima u poteru ili su
andarmi postupili po strogom nareenju da streljaju dezertere, ostae
verovatno zauvek tajna, tek, neko je iz mraka pripucao na njih. Momir
Radojevi i Miladin Aanin su odmah pali, a Milan Risti, Luka Aanin i ako je
jo ko bio s njima, poskakali u mrak i umakli.
Pogibija Momira Radojevia i Miladina Aanina u blizini Ostroga samo je
jedna epizoda rasula koje je nastalo u jugoslovenskoj dravi, pa i vojsci, tog
zlog prolea 1941. godine kad je Hitlerova i Musolinijeva osvajaka izma
prtila jednu za drugom, ne samo evropske zemlje. Posebno su bili kivni na
Jugoslaviju Srbiju i Crnu Goru pre svega, i zbog poraza u Prvom svetskom
ratu, a naroito zbog demonstracija 27. marta i odbijanja Trojnog pakta.
Kad je poeo partizanski ustanak 1941. godine, ostali Kiovi sinovi, svi sem
najmlaeg, jo maloletnog Duana, sa ustanicima su bili od prvog dana. Oni
su meu prvima u Uskocima, jo mnogo pre rata dizali pesme o Rusiji i
Kominterni: "Aj, naprijed Kominterna, Crna ti je Gora vjerna". Zato nije ni udo
da su odmah stali pod ustaniki barjak. Veljko, junaina koja se nije bojala po
dva oka u glavi, bio je komandir voda u jednoj eti Durmitoraca koja je otila
na ratite niz Hercegovinu i Bosnu. Stizali do Fazlagia Kule i Foe. Posle se
prialo da su tamo, pored ostalog, morali da tite ljude i njihovu imovinu, stoku
i drugo od ustaa, a preteno su tuda, izgleda, bili Muslimani. Jedne noi ih
ustae nekako prevare i iznenade, i oteraju veliku stoku. Banu sutradan iz
taba Rade Hamovi i Arso Jovanovi, nasta rum: ovo je sabotaa, hoe da
ih krvniki kazne zbog nebudnosti. Odredili da streljaju Jevrema Krsmanovia
i Radosava Kandia. Njih dvojica su, valjda, te noi bila na strai pa zaspala.

Dve Crne Gore

Opisujui haos i rasulo
koje je na poetku rata u
Bogami se tu ostali pobune: nema od streljanja
nita, nismo mi u borbu krenuli da se ubijamo
izmeu sebe, niti da uvamo muslimanske
ovce. Najgrlatiji, po prilici, bili su dvojica
najsranijih i najodvanijih, Veljko Radojevi i
Radomir Bijeli. Odbranili oni Krsmanovia i
Kandia, i sve se razminulo na kritici i pretnji da
se neto tako ne sme ponoviti, ali je to ipak
izazvalo pometnju i nezadovoljstvo u eti odlue da se vrate kuama, odnosno na teren
Uskoka i Drobnjaka. Napiu u tom smislu i
jedno pismo Vrhovnom tabu. Posle su priali
da ih je Ljubo Miki, kolovan i pametan ovjek,
odvraao i ubeivao da to ne ine: "Ne, kukala
vam majka, ne igrajte se glavom". A oni, ne
samo to su napisali pismo, nego su na kraju
ak i zapretili: ako nam i ne dozvolite, mi se
vraamo na svoju ruku, ne pitamo ni Vrhovni
tab niti ikoga drugoga. Ljubo im je onda rekao
da se barem potpiu ukrug kako se ne bi znalo
ko je kolovoa, jer e u suprotnom barem trojicu
prvopotpisanih streljati za primer ostalima.
Dolo pismo u Vrhovni tab. Tamo stvar shvatili
ozbiljno. Lino su, kau, Tito i (potonji general i
Titov autant) Sreten ujovi Crni dolazili da
razgovaraju s njima. Oni ostali uporni, hoe po
svaku cenu da se vrate, da brane svoje kue, a
ne da uvaju muslimanske ovce po Bosni i
Hercegovini. Tito im je tu odrao fini politiki
govor: "Dobro, idite vi sad, pa ete ponovo doi
kad mi osnujemo regularnu vojsku i formiramo
velike jedinice..."

Jugoslaviji vladalo u

Upozoren na vreme
Da li je mimo toga nekako javljeno u avnik
kako da ih doekaju, to se nikad nee sigurno
doznati, ali je najverovatnije bilo tako, jer na
Boanu ne bi smeli postupiti kako su postupili, da
nije bilo miga iz vie komande. Ovde su, inae,
toga dana, kad je ta eta pristigla iz Bosne,
tragali za jednim uiteljem Parauiem, koji je
dezertirao iz partizanske jedinice i zbog toga je
posle i ubijen. Veljko Radojevi je tog dana
doao u komandu na Boan i tu se, izgleda,

komandanta kraljeve

Ostrogu, odreenom za
ratnu prestonicu, tadanji
iguman u ovom velikom
svetilitu Leontije
Mitrovi je ispriao, a
Andrija Koprivica zapisao
i priu o jednom zloinu
koji je tada tu poinjen:
- Na pravdi boga ubie
dva mlada potporunika
koji su se vraali iz
Nikia. Nisu imali
objave. Sem toga, bili su
napunili torbe novcem
Narodne banke, koji su
kapitulanti pokuali da
spale u peini u Trebjesi.
Kad im to nije uspjelo,
narod je navalio i razneo
novac ne samo torbama,
no i tovarima. I oni su se
tu zadesili i svoje torbice
napunili. - Ko ih ubi, ako
boga zna? - andarmi!
Po nareenju majora
Jezdimira Dangia,
andarmerije, koji ih
proglasi za vojne
begunce i pijune.
Suludo nareenje
Neorganizovana, slabo
naoruana i od centara
za snabdevanje
odseena i zaboravljena
Jugoslovenska armija
bila je slabana da na
granicama zaustavi

neto preporeio sa nekim. Pale i otre i uvredljive rei. On odatle ode u kuu
Miladina Zekovia na konak, on i neki Veljko Zekovi.
Veljko Zekovi je posle priao da su bili tek legli kad je banula patrola na
vrata.
- Veljko, mora hitno u tab, zovu te - rekao je Radojeviu neki Cerovi. - Mr
otole! - breknuo je on onako bunovan i ljut i isterao ih iz sobe. - Ne dozvao te
jad, dii se i bei nekud, sad e te ubiti - rekao mu je Zekovi, ali on nita: ko i
zato njega da ubije, kome je on ta duan? Okrenuo se ka zidu i nastavio da
spava.
Krvava no na Boanu
Te noi je kaznena ekspedicija ubila i Mia Zeka Popovia, pa Nikolu
Cerovia, pravnika, Veljka Cerovia, profesora, Branka Karadia i jo
neke, i zatrpala ih u vrbe.
Nezadovoljan odlukom partizanskog prekog suda da se streljaju dvojica iz
njegovog voda koji su zaspali na strai, komandant voda Veljko Radojevi je
krenuo kui i porodici. Usput je zanoio kod Miladina Zekovia. U toku noi
njegov imenjak Veljko Zekovi ga je upozorio da bei, jer je za njim poslata
"kaznena ekspedicija". Upozorenje sin Kia Radojevia nije posluao, i vratio
se na spavanje. Malo potom bilo kako je rekao Zekovi: na vrata je odista
uleteo Radosav Jocovi, zapeo pitolj parabelum, za njim jo dvojica, trojica,
skoili na Veljka Radojevia i savladali ga. Nabili mu krpu u usta, samo je,
prialo se, uspeo jednom da vikne Radomira Bijelia koji je spavao u drugoj
sobi, ali on to nita nije uo, pria Tomislav Tomo Bijeli.
- Odneli su ga malo od kue, onamo prema Sirovcu, i tu ga ubili. Posle, kad
su mu kosti prenoene odatle, prialo se da mu je glava bila razbijena.
Izgleda da nije radilo samo vatreno oruje.
Niko ni da zucne
Te noi su ubili i Mia Zeka Popovia, pa Nikolu Cerovia, pravnika, nekog
Veljka Cerovia, profesora, onda Branka Karadia i jo neke. Pobacali ih i
zatrpali u vrbe pored Tuine, odmah kraj Boana, na kilometar prema Sirovcu.
Posle, kad su zavladali etnici i kad su krenuli da ih vade odatle, prialo se
kakva je to grozota bila. To su ve bili raspadnuti leevi i teko je iko ikoga
mogao prepoznati, ali ako bi po neem neko nekoga ipak prepoznao, onda se
uo lelek do neba, da kamen proplae. Jedna moja tetka Mileva, bila udata u
Jocovie, sve je to gledala i valjda od tuge i muke, od onog zadaha moe biti,
nju je odjednom zaboljela glava, jedva se nekako dovukla do kue i poslije tri
dana je umrla. Bila je jo mlada ena, imala je etrdeset i koju godinu.
O ubistvu Veljka Radojevia se prialo u po glasa, ali niko nije javno smeo
jednu zucnuti. Na Boan je doao i Milo Radovi iz Morae, krupna zverka
kod partizana. Okupio zbor i rekao da treba da se izabere i postavi novi

komandir voda i predloio da to bude Radomir Bijeli. To bio brat od strica

moga oca, jedan dobar i kuraan ovjek i dok je bio u partizanima i poslije kad
je otiao u etnike. Kakav je ovek bio najbolje govori to to je, kako su poslije
priali oni koji su preivjeli, na Zidanom Mostu prvo ubio brata pa onda i sebe
samo da ne padnu u ruke partizanima.
Kad je Milo Radovi rekao da komandir voda treba da bude Radomir Bijeli
on odbio, nije trepnuo: - Mi, drue Milou, imamo komandira voda Veljka
Radojevia i ne treba nam drugi, nego gde je on? - Pa, on je otiao na drugu
poverljivu dunost - rekao je Radovi. - E, dok tano ne doznamo gde je on i
ta je s njim, ovde se nee postavljati drugi komandir voda! - Dobro, drue, ti
ako nee, ne mora, samo da zna da je to stav i nareenje Vrhovnog taba
- rekao mu Radovi. Odmah potom su zaduili nekoga Jovana etkovia da
ubije Radomira. Taj bio neki poten i pametan ovjek. Sretne on moga strica
Vojina Bijelia i pita ga gdje je Radomir: - ta e ti Radomir? - Ne treba mi
nita, no mu kai da se sklanja i bei kud zna! - Kai mi zato da bei? Dosta sam ti kazao ako nisi konj...
Shvatio Vojin, bre nae Radomira i oni obojica klisnu uza Sirovac, pa uz one
grede, dou na Bare. Nau tu moga oca - on svu zimu bio komandir ete
partizanske, drao front na Sinjavini, pa doao kui, bila Lazareva subota. Tu
mu ispriali ta je i kako je i onda se odmah skupi njih jedno etrdeset,
uglavnom Bijelia i Grdinia, bilo jo i nekolicina Ristia i Aana i po koji od
drugih bratstava. Odatle se svi zapute preko Sinjavine put Kolaina. Moj otac
ih sve neopaeno provede poto je stari komita dobro znao gde su poloaji
partizanski.
Kad su se ve spustili u Lipovo, tu ih doekali poloaji etniki, te on odredi
Jakova Grdinia i Bogdana Bijelia da idu naprijed s belim krpama na
nekakvim toljagama poto su poznavali neke ljude iz toga kraja. Na Babljaku
ih razoruali i uvee strpali na konak u nekakvu kuetinu. Ujutro ih opet vratili
natrag na Babljak, da prime puke. Moj otac nije otiao, neto ga noga bolela.
Tamo je bio i Ljubo Mini, pa kad je uo kako prozivaju po imenu i moga oca,
a on viknuo:
- A gde je taj hajduk to nam svu zimu nije dao oka otvoriti na Sinjavini, a sad
dobeao kod nas da spasi glavu? - Sluaj ti, Ljubo Miniu, mi kako smo umeli
i mogli vas nai, umeemo tako i da se vratimo i opet naemo partizane odbrusio mu je Radomir Bijeli.
Kome se prua ruka
Radovan Krikapa, bio je sila od ovjeka, preko dva metra bio visok, a pleat i
bastaan, pokua tu malo da popravi situaciju pa prie Ljubu Miniu da se
pozdravi i rukuje s njim.
- Ne prua Ljubo Mini ruku svakome - brecne se Ljubo i okrene glavu od
njega.
Na tome se nije zavrilo. Sjutradan je bila smotra novopeene ete uskoke,
doao i etniki komandant Pavle urii lino, sa njim i Ljubo Mini. Pavle,

priali poslije, ide od jednog do drugog, svakoga pita za ime i sa svima se

rukuje, a Ljubo za njim, pa i on tako. Kad je Mini stigao do Radovana
Krikape i pruio i njemu ruku, on mu uzvratio istom mjerom: - Ne prua ni
Radovan Krikapa ruku svakome, Ljubo Miniu!
Crnogorske jame
Radovan Beirovi Trebjeki, bard novije epske poezije, digao je glas protiv
komunistikih zloina i sejanja zlog semena bratoubilatva te prve ratne
godine kada je dolo do svojevrsne oseke i pada optenarodnog ustanikog
zanosa. U poznatoj poemi "Jame u Crnoj Gori", posebno poglavlje predstavlja
avnik sa okolinom.
Pesmom protiv zloina
Stihovi Radovana Beirovia Trebjekog su posveeni i ljudima koji su
poubijani na Boanu i u okolnim selima i glase: "Oj avnie, nesretni krvnie,
to u tebi glavni delat nie! Glavni krivac jada svekolika, Zakla svoja brata
nekolika, Sie s uma, zakla svoga kuma, Stvori grijeh veliki i teak, U ponoi
na Veliki petak, Kad se dre 'denija i strasti - Te su noi partizanske vlasti,
Povezane prvake drobnjake, Udarali na muke junake. Grdili im utecima
lice, Proturali jezik kroz vilice, ive ljude klali kao brave, Razbijali utecima
glave! Kakvu ovjek ima grdnu muku, Trn iz noge kada mu povuku; A na crnu
Beriinu luku, Nit' ko jeknu, niti ko jauknu. Na toj luci ti noni bauci, Bunar
jedan imahu pri ruci; Kad utuci, ali ne dotuci, Odmah svuci, u bunar uvuci..."
Vratili se da je dotuku
Otac je Darinki dao ceduljicu na kojoj je samo napisao, izvrui rukopis
da ga ne prepoznaju ako uhvate poruku: "Pavle, bjei, Veljko je
strijeljan".
Kad se ulo ta je bilo sa Veljkom Radojeviem, moj otac Duan je htio
nekako da obavijesti i upozori brau mu Pavla i Vojislava, i oni bili na frontu na
Sinjavini - Pavle bio komandir ete partizanske - sjea se dalje Tomo Bijeli tih
stranih dana prve ratne godine u Crnoj Gori kada je poeo sunovrat i
iskopanje porodice Krsta - Kia Radojevia iz Bara Tuinskih. Pitao prvo
Seniju, enu Pavlovu, da ona ode na Sinjavinu, tobo kao da im odnese
presvlaku i neto od hrane, ali ona ni da uje. Onda Darinka, sestra im, rekla
da e ona otii.
Ona nije bila krupna kao braa joj i sestra Zorka, ali bila vredna i radna govorilo se da moe poplastiti koliko dve najbolje plastilice. Spremila se. Otac
joj dao ceduljicu na kojoj je samo napisao, izvrui rukopis da ga ne
prepoznaju ako uhvate ceduljicu: "Pavle, bjei, Veljko je strijeljan". Darinka
odgrecala po snijegu preko Sinjavine. Pregazila kroz namete kao najsilniji
momak. Nala Pavla u kui Pajovia na Sinjavini i donijela mu crni glas. On
ostao priseban, nije reagovao odmah, izaao iz sobe kao da e da pije vode,

pa pravo kod straara na glavicu iznad kue. Straar ga poznavao, bio mu

komandir, nije se niemu loem nadao. Pavle ga drmnuo, oteo mu onu puku
i zadimio kroz cijelac put Lipova. Tamo naleti na strau etniku. Tu bio i neki
Milovan Pajovi koji ga je poznao i nije htio da puca. Pavle skoio niz neku
gredu i bio se, po prilici, dobro ugruvao, ali svejedno doao u Kolain gde je
dugo leao i vidao se.
Pucanj u potiljak
Partizani gore brzo razabrali ta se desilo - da je Darinka kazala Pavlu za
Veljka i oni odmah poalju za njom patrolu da je strelja. Pristignu je i tu joj,
kako je i ona kasnije potvrdila, u potiljak pucao neki Vojinovi. Sa njim je,
izgleda, bio jo jedan i kad je ona pala i krv joj zalopila iz glave, taj rekao:
- Dobro je, ne pucaj vie i ne teti metak, vidi da je gotova...
Oni odu, a ona se osvijesti u neko doba noi i onako ranjena i premrzla krene
preko Sinjavine - na ilinskome danu i po kopnini tu ima dva i po sata
momakoga hoda. U zoru zakucala na vrata. Moja majka joj otvorila - ima ta
vidjeti: Darinka sva krvava i premrzla, jedva iva:
- ta je to Darinka, crna nesrenice, to si takva? - zakukala moja majka.
- Mene su strijeljali na Vratlu - prokamenila ona.
Tu bila i moja baba Stanica, istrala i ona i njih dvije je nekako uvukle i
sklonile u jednu zasebnu sobicu. Mislim da je tu prenoila dvije noi i
predanila tri dana. Ja sam, koliko se sjeam, negdje drugi dan ugrabio da
uem u tu sobicu za majkom i nikad mi se dok sam iv ta slika nee izbrisati ona, sirotica, lei na krevetu, naslonjena na uzglavnicu, sva joj glava crna i
pomodrela, a usta joj nekako otila u jednu stranu - nijesam je poznao...
Nekako se ipak doznalo da je ona preivjela, valjda su i oni na Vratlu vidjeli da
je nema na mjestu gdje je strijeljana i kad je nijesu nali ni u nametima i
prtinama okolo, mora da su i oni posumnjali da je preivjela i moda nekako
dola do kue. Druge ili tree noi, bilo se odavno smrklo, banula je patrola
partizanska na vrata. Uli neki Lazar Gaevi, Stevan Zekovi i neki Sava
Strunja iz Timara. Taj Gaevi se bio i maskirao, dotle da ga ni moja majka
nije poznala iako je odrasla sa njim, a uz to izvrnuo i govor, navijao po
vasojeviki:
- Dare - rekao taj. - Mi smo doli da te vodimo u tab doktorima i da nam
kae ko je to tebe strijeljao...
- Ne treba meni doktor, nema meni lijeka no me putite da umrem meu ovom
djecom, nemojte me mrciniti po tim potoinama - prokamenila ona, svjesna ko
su oni i ta su naumili. - A ne, ne, nijesmo mi takvi, nije naa borba takva, mi
ne ubijamo nevine i neja - nastavio on. Rekla i moja majka: ne grijeite se,
ljudi, ako za boga znate, vidite li da je njoj dua u nosu, kud e vam dua...
Rekao, bogami i Gaevi u jedno doba: - Vidite li, ljudi, da ona ne moe s

mjesta, ali onaj Timaranin ne dao progovoriti: - Jesmo li partizani ili nijesmo:
nareenje - izvrenje!
Onda je moja majka i baba malo obukle i opremile, ali ona nije mogla koraka
kroiti nego su je zgrabili i meu se izvukli iz kue, a napolju su ekala jo
trojica, sve odatle komije i tobonji prijatelji. - Kud e ti djeca, crna Darinka? upitala je moja majka s praga. - Kud idu Blagova, neka idu i moja, znam ja da
njih ti i Blago neete uputiti... Nisu je vodili daleko. Dotukli su je u nekom
potoku ispod kue Cerovia.
Osveta etnika
Posle, kad je uspostavljena etnika vlast, etnici su pohvatali i u Kolainu na
smrt osudili dvanaestoricu, meu njima i veinu tih delata koji su ubili
Darinku i Veljka. Doveli su ih onda na Boan gde su ih postreljali Vasojevii jer
nijedan Uskok nije hteo da puca u njih. Meu njima je bio i Pero Jeli koji je u
to vreme bio komandant mesta u Boanu. Pero se, kau, odista muki drao
na sudu i posle, kad su ih vodili na streljanje, stalno je klicao: ivjela Rusija,
ivjela Crvena armija!
Ti koji su postrijeljani na Boanu, naravno, nisu svi streljani samo zbog Darinke
i Veljka, a prialo se da su i njihova braa Pavle, Vojislav i Rajko i sestra
Zorka, koji su se posle odmetnuli i otili u etnike, za osvetu brata i sestre
skinuli vie od deset glava, iako se njihov otac tome stalno protivio.
Zlom na zlo
Bez namere da uspostavljam nekakvu "ravnoteu" zloina i
licitiram ko ih je vie poinio, ko je prolio vie bratske krvi, iji su
zloini tei i straviniji, ko je, konano, i zato poeo i zaigrao to
krvavo kolo, istine i pravde radi, mora se rei da su i etnici na
zloine partizana u Crnoj Gori odgovorili istom merom, zlom na
zlo. im su se domogli vlasti, krenuli su u krvavu odmazdu i
sveenje, ne samo glavu za glavu. Streljanje dvanaest
pripadnika Narodnooslobodilakog pokreta na Boanu samo je
jedno od takvih masovnih pogubljenja. Prednjai, naravno, Breza
kod Kolaina na kojoj je, pod vidom osvete 36 pobijenih na
oblinjem lugu pored Tare (odskora poznatijem kao "Pasje
groblje"), postreljano 87 pripadnika NOP-a, a dve ene,
Jevrejka, partizanski lekar Rua Rip i sedamnaestogodinja
obanica iz oblinjeg sela ura Vlahovi, javno su obeene u
centru Kolaina.

Brat krenuo na brata

Posebno poglavlje predstavljaju rtve ratnih sukoba izmeu
etnika i partizana koji su usledili u Crnoj Gori. Na Crkvini i
Barama Kraljskim kod Kolaina izginulo je i ubijeno vie od 50
partizana, a na Lubnicama kod Berana su pobijena 42
zarobljena pripadnika partizanske jedinice koja se tu nala u
etnikoj klopci. Da se i ne govori o drugim slinim akcijama i
pogubljenjima u durmitorskom kraju, oko Nikia, Herceg-Novog,
Berana, ili o masovnim hapenjima i predajama zarobljenih
Italijanima koji su ih potom deportovali u logore u Albaniji i Italiji
ili masovno streljali (samo u junu 1943. godine iz logora u Baru
je izvedeno i irom Crne Gore postreljano 180 zarobljenih
pripadnika i simpatizera NOP-a).

,

.
, , 10. 1998.
, -
,
18. , , .
62-
.
.
13.08.2013.
, ,
.
, -
-
.
.
.
.
.
.
- 17, 18. 19. 1998.
43
.
,
.

 , ,
, .
, 17.
.
,
.
.
,
. .

, ,

(
).

,
-
, 1998.
.

.
12. 1999. .

.
, .
, .
:
:
, ;
, -, -,
.

.
, .

 , ,
-, -, -

.


,
.
,
, ,
-, ,

.
: 20.500

.
:
, ,
.

.
, .
,
,


.

. .
1000 ,
. ,
. , ,
,
,
:
. ,
.

 ,

( , ).

.
- , .
, ,
. .
, .
,
.

. ,
, :
, ,

, ,
.
20.000 30.000 , .
,
.
,
.
.
20.

.

.
.
,
- .
:
. , ,
.

 11

Sutjeska 1943 neunitiva ideja slobode
Koa Popovi komandant genijalne drskosti
Rodio se u Beogradu 14. 03. 1908, a umro je u naem glavnom gradu na dan
20. oktobra 1992. godine.
O Koi e William Bill Deakin, zamenik efa britanske vojne misije pri
Vrhovnom tabu NOVJ, koautor memoara W. Churchilla, proslavljenih i
Nobelovom nagradom, napisati: Uredan, napet, promiljeno kontrolisan
osetljivim i disciplinovanim umom i snagom volje, Popovi je bio intelektualac,
vojnik izvanredne darovitosti, to je moda bilo i tue njegovoj unutranjoj
prirodi. Poticao je iz imune beogradske porodice i rado se odvojio od svog
domaeg porekla posle studija filozofije na Univerzitetu u Parizu, gde se
kretao u nadrealistikim krugovima, u leviarskom svetu pesnika, knjievnika i
umetnika. Bilingvalan, govorio je sarkastinim uglaenim francuskim jezikom i
u njegova mentalna utvrenja nije se moglo prodreti. Njegove sarkastine
primedbe bile su kao udarac maem. Respektujui protivnika, uvek je bio na
oprezi.
Popovi se borio u redovima panske republikanske vojske i postao
artiljerijski kapetan. Kao komandant Prve proleterske divizije, sa svojim
sigurnim instinktom i munjevitim shvatanjem situacije, Koa Popovi je
odjednom osetio slabu taku u obruu nemakog okruenja severno od
Sutjeske i neposredno je doprineo naem spaavanju...
Popovi je bio usamljen vuk, samotan ovek, s retkim trenucima
neopreznosti. Imao je primese vojnog genija i mrnje prema ratu. Bio je
oprezan u sklapanju prijateljstava i branio je sa vrakom vetinom totalno
potenje uma i srca.
Milo Vuksanovi, borac Prve proleterske, priredio je knjigu Koe
Popovia Beleke uz ratovanje, opremio je dokumentima i napisao
komentare. Potpisnik ovog teksta uveren je da nema bolje knjige na temu rata
u Jugoslaviji 19411945.
Vuksanovi navodi: Dva komandanta, Koa Popovi i Peko Dapevi,
posmatrali su bojite u dolini Sutjeske sa Drago-sedla. Prema pisanju Peka
Dapevia, Koa Popovi je doao na originalnu ideju da diviziju provue
besputicom ispod stena Lastve i Ozrena, prema Krekovima, pored Koura,
posednutog jakim snagama 118. nemake divizije, a onda preko Hrave na
Luke kolibe. Tu bi divizija dobila iri manevarski prostor. Prolaz je bio rizian
neprijatelju ispred nosa! Tim pravcem je dan kasnije proao i Vrhovni tab,
koji je u jednoj peini kod Kazanaca na Sutjesci ekao da se otvori prolaz
preko Gornjih Bara. Po seanju Peka Dapevia: Jedna od
najsudbonosnijih odluka vrhovnog komandanta bila je ubacivanje u prodor
Druge proleterske divizije na pravcu Prve proleterske divizije, kad je ona,
smelom odlukom svog komandanta Koe Popovia, otpoela proboj. Da to
nije uinjeno na vreme neprijatelj bi preko Gornjih Bara siao u dolinu
Sutjeske. Navodei injenice M. Vuksanovi je uinio vidnom i jasnom ulogu
inicijative vojskovoe Koe Popovia, a nije mogue da se ne uoi kolebanje i

kanjenje Vrhovnog taba. Peko je bio prinuen da pie Vrhovnom tabu:

Ako mi najkasnije uvee ne izvrimo mar za Koom... mi emo se pod
mnogo nepovoljnijim uslovima morati ponovo probijati za Koom.
Nakon uspeno zavrenog proboja iz okruenja, tab Prve proleterske dobija
nareenje Vrhovnog taba koje znai smenu Koe Popovia! Milo
Vuksanovi nepokolebljivo
precizno tumai: Ipak, sva pitanja oko
toga ni do danas nisu do kraja
raiena. Kad je Sreten ujovi Crni (u
ratu zamenik vrhovnog komandanta)
uhapen 1948. godine osnovana je pri CK
KPJ komisija u sastavu Cana Babovi,
Milentije Popovi, Veljko Ili, Miloje
Milojevi, Mijalko Todorovi Plavi i Koa
Popovi sa zadatkom da ispita da li je
ujovi inicijator proboja na Zelengori sa
namerom da izda vrhovnog komandanta,
da ga ostavi u okruenju. ak su i neka
sredstva informisanja objavila tu optubu
protiv ujovia. Komisija je konstatovala
da ni inicijativa, ni odluka o proboju nisu
bili delo Sretena ujovia (privatni arhiv
Koe Popovia, Legat arhiva grada
Beograda, fascikla 5, broj 57). Ali,
injenica da
je voena istraga potvruje da je postojala takva pretpostavka. Gorina tih
pria i miljenja o izdaji na Zelengori veoma je vidljiva u Koinim
seanjima. Iako tada nije bio smenjen, iz Belenice se jasno vidi da je bio
uvreen i to estoko! Poneki u Vrhovnom tabu i oko Vrhovnog taba u toku
rata, a i sam vrhovni komandant, izrekli su mnogo tekih rei na raun Prve
proleterske divizije da se provukla, da je pobegla, da je ostavila druge
jedinice pa i vrhovnog komandanta. Vrhovni komandant nije usvojio predlog
da se pohvali Prva proleterska koja je izvrila prodor.
Te prie su obnovljene kada se Koa Popovi povukao sa svih funkcija, 1972.
godine. Neki politiari i istoriari opet su potegli stare prie da je proboj
izvrio bez odobrenja vrhovnog komandanta. Milovan ilas, onda lan
Vrhovnog taba i Politbiroa CK KPJ, napisao je 1980. godine da je u
Vrhovnom tabu ocenjeno kao nedopustiva greka to to je Koa izvrio
proboj obrua bez odobrenja vrhovnog komandanta! Nije reeno da je Koa
bio u pravu ak i kada su u nae arhive stigli dokumenti nemakih komandi, iz
kojih se jasno vidi da je proboj na Balinovcu izvren u jedino moguem
trenutku! Politika je juna 1973. godine objavila kalendar najznaajnijih
dogaaja u bici na Sutjesci. U tom kalendaru nema proboja obrua, iako
bez proboja ne bi bilo ni Sutjeske, ni legende i, verovatno, ni kalendara!
Nema proboja, iako je to Najvei podvig u NOB-u, kako je zabeleio Koa
Popovi.
Rat je rat: komandant 369. legionarske divizije smenio je komandanta
pukovske borbene grupe, majora Henea, ije su jedinice razbijene na
Balinovcu, a vrhovni komandant Josip Broz Tito ozbiljno kritikovao Kou
Popovia koji je razbio tog neprijatelja!

Jo pre poetka rata u naoj zemlji, februara 1941, Koa je bio iskljuen iz
KPJ. O tome je zapisao: ilas se slabije drao na robiji. Nepoteno je mene
oklevetao iako je znao da nisam odao autora nacrta proglasa (ilas je pisao
proglas) i niko zbog mene nije uhapen. Koa je vraen u KPJ na poetku
ustanka u Srbiji. Odlukom Kontrolne komisije KPJ pov. br. 871 od 16. maja
1951. godine kazna je ponitena i priznat mu je neprekidan sta u KPJ. Koa
Popovi bio je najbolji komandant NOVJ, to je Tito isticao iskljuivo u
depeama namenjenim Staljinu i Dimitrovu. Najumnijeg diplomatu Jugoslavija
je imala sa Koom, ministrom inostranih poslova.
Bogataki sin, nadrealista, filozof sa Sorbone, lan KPJ sa 25 godina, za sebe
je rekao: Mene niko nije uveo u marksizam. Ja sam sam kroz uenje i rad
doao do zakljuka da je marksizam nauni pogled na svet i takvog sam ga
usvojio.
Na kraju, a ne najmanje vano, prema Slobodanu Miloeviu i
ratu Republika je zastupala stavove kao i Koa Popovi.
Naalost, nema dokaza da je bilo ko iz vlasti i opozicije ita nauio i usvojio od
Koe Popovia.
Vladimir Krstulovi
ALEKSANDAR NENADOVI: RAZGOVORI S KOOM
SADRAJ
1

Nadrealista meu komunistima

Dileme i raskoraci oko nesvrstanosti (1956-1963)

Ratnika i druga iskustva: 1940-41

Sin buruja na elu proletera

Srbija 1941: Uspesi i iluzije

Ratne godine: Vojnik i politiari

Sutjeska: Osumnjieni podvig

Sutjeska: Povratak odbaenog ratnika

1948: Kraj iluzija

10

Otpor Istoku: Otvaranje prema Zapadu

11

Josip Broz: Autoritet i kult

12

Brionski plenum: Izneverene nade

13

Razlaz 1972: S Titom u etiri oka

14

Nalije utopije: Vlast i samoupravljanje

15

Kosovo: Demokratizacija i nacionalizam

16

Intelektualac u KP: Integritet i pokoravanje

- Dugo razgovaramo o Vaem ivotnom putu i iskustvima. Mnogo to-ta sam

saznao, ali priznajem da me i dalje zaokuplja pitanje na koje ne bih mogao
uverljivo da odgovorim: zato ste Vi uopte postali komunista?
Objanjenje je vrlo prosto. Bavio sam se, kao. to znate knjievnou i uvideo
sam da je to luk i voda. Zakljuio sam vrlo brzo: jedino to bi jo vredelo
pokuati jeste da se ovek direktno sudari s neprijateljem. Stoga odluujem:
boriu se, nema druge; sve naputam i kreem. Pomalo budalasto, priznajem,
ali kreem...
Moram, ipak, dodati da ja tu, niim iznuenu, ni od koga sugeriranu odluku,
donosim u Francuskoj, donekle izvan jugoslovenske situacije. Tamo, u
tadanjim dramatinim okolnostima u Francuskoj, postajem komunista,
opredeljujem se za akciju u predveerje drugog svetskog rata, doivljavajui
sve oiglednije nadiranje faizma kao izazov na koji nema drugog odgovora:
moramo se tui. Uviam, znai, da se opasnost blii i da joj se i ja moram
suprotstaviti. Nema vie smisla da piskaram nekakve polurazumljive pesme,
moram da se pokrenem. Mene, ukratko, tadanja, predratna francuska
situacija menja i usmerava.
- To je zanimljivo polazite, utoliko vie to Vi odluujete u Francuskoj da
stupite u revolucionarni pokret ne gledajui, da tako kaem, prema sovjetskoj
Rusiji kao centru iz kojeg se zvanina komunistika ideolo gija iri. Jer, Vi ste i
na Sorboni, usred zapadnjake duhovne elite, kao intelektualac koji je u prilici
da proita sve to poeli, to e rei i ono to verni sledbenici u kompartijama
nisu itali. Niste, drugim reima, mogli kazati da za pakao staljinizma niste
znali?
Tano je da sam mogao vie znati i znao sam. Studirao sam filozofiju,
prouavao, recimo, Spinozu, Kanta, Bergsona, itao sa zanosom velike
predstavnike idealistike filozofije i bio uveren da su to sjajni umovi a ne
grenici i kontrarevolucionari kakvim su ih smatrali doktrinarni marksisti.
Sticao sam, reju, prilino solidno obrazovanje, to nije bio sluaj s mnogim
mojim kasnijim saborcima.
Seam se, na primer, ilasa s kojim sam uoi rata drugovao i esto
razgovarao; iz onoga to sam od njega mogao uti imao sam utisak da je on
tada mogao da govori jedino o ruskoj literaturi, kao da mu je sve drugo bilo
strano ...
- Ne ini li Vam se da je upravo takva paralela dobar podsticaj za pitanje koje
Vam postavljam? oveka kakav je tada bio ilas jedva da bi imalo smisla
pitati zato se okrenuo komunistikom pokretu. Bilo je prirodno da on trai
sebi mesto u takvoj aktivistikoj, radikalnoj organizaciji: branin, romantiar,
darovit improvizator, neoptereen irim obrazovanjem koje bi ga prisililo da
sumnja i proverava, on se, valjda, samom prirodom svoga bia oduevljavao
radikalizmom ko munistikog tipa. Tee je, u svakom sluaju, objasniti zato
ste se za takav put u neizvesnost Vi opredelili?

Okolnosti koje sam ovde delimino opisao upuivale su me na zakljuak da

nemam drugog izbora.
- O Vama je bilo i komentara, naroito iz pera nekih literarnih kritiara, da ste
po svom intelektualnom biu morali da u akciji potraite proveru. Kae se, na
primer, da nije iznenaujue to to ste, odbacujui nadrealistike duhovne
igre, odluili da se latite puke to e Vas 1937. odvesti u rovove
republikanske panije. Time ste, kako, primerice, zakljuuje Predrag
Matvejevi, napustili dotadanje finese i podvige stila i izbegli
dvosmislenost poloaja bivih nadrealista prisiljenih da, ostajui u literaturi,
mijenjaju, makar i prividno, svoj odnos prema literaturi kao takvoj. Dobitak je
ispao neoekivano visok... ta mislite o takvim dijagnozama Vaeg
radikalnog izbora?
Verovatno je Matvejevi u pravu...
- A kad ste ve uli u borbu, kao da ste zatvorili sve kapke ostavljajui
otvorenim samo onaj kroz koji nianite na neprijatelje Vae revolucionarne
opcije. Postajete, kako se to kae, vojnik revolucije?
U panskom graanskom ratu mi se upravo to dogodilo; od tada sam sve
primao i sprovodio disciplinovano. ak i kad sam saznavao za strahote
staljinizma nisam ih otrije osuivao. Do buenja je mnogo kasnije dolo,
postepeno.
- Ali Vi ni posle tog buenja niste ba mnogo govorili?
Pa, nisam. Najvie zbog toga to nisam verovao da bih time neto postigao.
- Takvim odgovorom podstiete novo pitanje: kolika je, da tako kaem, bila
teina i Vaeg utanja, kao i govorenja, koliko ste ili niste time uticali na
dogaaje koji su oblikovali nau noviju istoriju a u kojima ste Vi bili - to to ste
bili. Ne oseate li utoliko vie obavezu da sada ocenite te dogaaje i otklonite
even tualne nesporazume?
Nikakvu ja obavezu nemam; u tom pogledu ostajem nadrealista.
- Mislim na moralnu obavezu ...
Ne, ne smatram se obaveznim ni da se pravdam niti da dokazujem bilo ta,
ponajmanje svoju ispravnost ili pamet.
- Neka bude i tako. Na kraju krajeva i to je neka istina o Vama.
Sasvim mi je svejedno ta e se o tome misliti i govoriti. Svejedno mi je ak i
to da li ete Vi zapisati i objaviti ovo to govorimo. Raunam da e istorija kroz
40-50 godina sve to samleti; stvari e, vie ili manje, doi na svoje mesto.
Priblino e se, valjda, znati bez potcenjivanja, i jo vanije, precenjivanja - ko
sam i ta sam bio.

- Priznaete, ipak, da moete uiniti vie od toga?

Moda i mogu, ali nisam posebno zainteresovan.
- U ovim naim razgovorima koji, s prekidima, u raznim prilikama i na razne
naine, traju ve vie od dve decenije (intenzivnije od Vaeg izbora za
potpredsednika Republike, 1966) Vi ste me, posle 1972. nebrojeno puta
uveravali da ne moete govoriti za javnost ne samo iz uverenja da biste time
izneverili svoj integritet nego i zato to bi se to moglo tumaiti kao pokuaj da
se vratite na vlast. Sada, 1988. godine, kad navravate osam decenija ivota i
kad za takva podozrenja vie nema ni biolokog osnova, prestaju da vae i
razlozi za Vae utanje, zar ne?
U pravu ste, ne branim se vie.
- U stvari, sada Vam ni ira publika ne bi oprostila uzdravanje od
neposrednog linog izjanjavanja o dogaajima i promenama od opteg
interesa u ko jima je i Vaa uloga bila znaajna a ostala je neobjanjena ili je
ak krivotvorena?
Moda je ta procena razlona, ne znam. Intimno, ja ostajem pristalica utanja,
ali sam, evo, pristao da ovo radim s vama zato to vas dugo znam i cenim.
- To mi, dakako, laska iako mislim da Vaa sprem nost na javni dijalog ove
vrste, preko zapisa koji se objavljuje, nema veze sa mnom a, u izvesnom
smislu, ni sa Vaom dobrom voljom. Pravi razlog je, kako se meni ini, Vaa
obaveza prema javnosti: zbog odgo vornosti koje ste imali, ne moete
zadravati za sebe ono to ste znali i mislili. Uostalom, naa je kriza
vremenom postala tako duboka i komplikovana da Va iskaz moe biti itekako
znaajan za sve koji danas trae jedini mogui izlaz ali i za budue generacije
koje e imati potrebu da potpunije sagledaju sutinu jugoslovenske drame
nastojei da prevaziu njene da lekosene posledice.
Ne oseam nikakve posebne obaveze ni prema kome, ali, dobro, mi smo ovaj
posao oko pripremanja zapisa u stvari, poeli jo 1986. godine, intervjuom u
Politici povodom etvrt veka nesvrstanog pokreta.
- Da, poeli smo od spoljne politike, dakle od Vae uloge kao efa
jugoslovenske diplomatije na ijem ste elu bili 12 godina.
- Gledajui s politike strane nau dramu 1948. da li bi se moglo rei da je
tada bila postavljena osnova jugoslovenske nesvrstanosti?
Jeste, to se, moemo rei, poklopilo. Sazdana je vrsta osnova ali se takoe
mora rei da je, na alost, ve sredinom pedesetih godina, poelo i vee ili
manje odstupanje od te osnove. Dolazilo je do kolebanja, pa i ustupaka
sovjetskoj politici u ime ideoloke solidarnosti.
Kada ste i kako poeli na to odstupanje reagovati?

Za sebe mogu rei da sam nesvrstavanje oduvek shvatao kao doslednu

odbranu nezavisnosti to e kasnije biti podvrgnuto sumnji pa i osueno kao
sipovska linija koja ne ide ukorak s partijskom. Mislim da je ta tendencija
dobila podsticaj posle moskovskog sporazuma Tita i Hruova (prilikom
usvajanja Moskovske deklaracije, 1956) o obnavljanju partijskih veza emu
nisam mogao da se suprotstavim. Taj dogovor predstavljao je, po mom
uverenju, odstupanje od dobrih naela prethodne, Beogradske deklaracije iz
1955. godine.
Uostalom, ja sam se zalagao da i u naim zvaninim dokumentima bude
prihvaen termin nesvrstavanje umesto tada praktikovanih, za mene
nedovoljno adekvatnih, relativno pasivnih izraza kao to su vanblokovska
politika ili nevezanost i neangaovanost. Smatrao sam da termin
nesvrstanost tano izraava ono to elimo da postignemo, dakle sutinu te
politike jer utvruje podjednako nepristajanje na podreivanje bilo kome,
Zapadu ili Istoku.
- U Vaoj linosti, moglo bi se rei, povezuje se elo to nae istorijsko
razdoblje: iz Generaltaba gde ste, u godinama najvee vojne ugroenosti,
obavljali naroito delikatne poslove u odbrani od Staljinovog pritiska posle
1948. direktno ste preli na elo jugoslovenske diplomatije. Kako ste doiveli
tu promenu dunosti?
Dunost ministra spoljnih poslova preuzeo sam 1953. od Edvarda Kardelja,
odnosno kratkotrajnog obavljanja te dunosti od strane Veljka Vlahovia. Ne
znam tano gde je i kada o tome donesena odluka ali sam uo da je moje
ime, prilikom razmatranja raznih predloga za novog ministra, prvi spomenuo
Ivo Vejvoda. Obraajui se Marku Ristiu on je, kako sam kasnije saznao, u
jednom trenutku rekao: ta uopte razbijamo glavu, kad nam Koa Popovi,
ovek roen za ovaj posao, sedi tu preko puta, u Generaltabu? Kardelj se,
kako mi je reeno, s tim predlogom sloio.
Mogu rei da sam resor spoljnih poslova preuzeo vrlo odluno, bez ikakvog
kolebanja, iako bih morao priznati da sam, dublje u sebi, imao i izvesnih
rezervi.
- Prema diplomatiji?
Ne, nego u jednom intimnijem razmiljanju o sebi i drugima, posebno kad je
re o funkcijama. inilo mi se da me pomalo precenjuju. Ne samo u tom
trenutku kad su odluili da mi povere spoljnu politiku, nego uopte:
komandant Prve proleterske, naelnik Generaltaba, ministar. Pitao sam se da li je to zbilja za mene? Dvoumljenje je, pretpostavljam, nastajalo iz
poznavanja sopstvene prirode. Odvajkada sam svemu prilazio pomalo i
nadrealistiki; znao sam da se nikad neu moi potpuno izmeniti.
Kad smo ve kod toga, ako me neete pogreno razumeti, mogao bih rei da
je bit moje posebnosti u tome to ja nita, u stvari, nisam radio slepo,
nekritino, ili bar ne-samo tako. ak ni u Generaltabu. Obavljao sam,
dakako, savesno svaki svoj posao, trudio se da pred ostalim svetom izgledam

onako kako prilii mojoj funkciji, ali sam uvek o svemu, pa i o sebi, mislio
pomalo i bezvezno. Stoga sam i na funkcionerskoj visini zadravao poneto
od te svoje uroene, intelektualne i line rezervisanosti, da ne kaem
skeptinosti.
- Ko zna, moda je to bilo dobro i za nas a ne samo za Vas...
Moe biti.
- Kako su Vas doekali u Ministarstvu spoljnih poslova?
Vrlo brzo su me prihvatili, nisam imao nikakvih tekoa u prilagoavanju. Nije
bilo ozbiljnijih nesporazuma iako su, kako sam uo, pojedinci, bez zle krvi, u
poetku pitali: zato vojnik preuzima ministarstvo spoljnih poslova, zar ba
mora prvi oficir da postane prvi diplomata? Ali to se, ako je uopte bilo
ozbiljno, brzo izgubilo.
Ostale su samo sitne, vie usputne negoli ozbiljne primedbe, poput onih na
moje odevanje. Prigovarali su mi, recimo, to na prijemima i u drugim
sveanijim prilikama ne nosim trafta-ste pantalone jer sam se ja, priznajem,
drao i oblaio dosta leerno. Takve prekore nisam shvatao ozbiljno ...
- Preuzeli ste rukovoenje naom diplomatijom u vreme kada je raskid sa
Staljinom bio shvaen i kao borba za nau nezavisnost. Da li ste imali punu
podrku kad je trebalo sprovoditi takvu strategiju?
Imao sam. Prvih nekoliko godina nije bilo nikakvih politikih, koncepcijskih
raskoraka. Do kolebanja, pa i vanijih razlika u tumaenju nezavisnosti,
odnosno nesvrstanosti kao stratekog, trajnog opredelenja, dolo je kasnije.
- Kada?
Ne mogu to tano rei. Ve smo spominjali 1956. godinu, odnosno drugu,
Moskovsku deklaraciju* kao moguni poetak odstupanja ali ne iskljuujem ni
mogunost da sam do tog uverenja doao kasnijim, naknadnim
razmiljanjima. Siguran sam, meutim, da poetkom ezdesetih godina
postaje oigledna razlika koja je u politikom vrhu nadlenom da utvruje
dravnu politiku, potom bila peorativno oznaena kao sipovski posebni
pravac u spoljnim odnosima. Govorilo se - to je, kao to i sami .; znate, bila
javna tajna - da pragmatizam nae diplomatije odstupa od partijske linije.
* U drugoj Moskovskoj deklaraciji, usvojenoj tokom Titovog kraeg
odmora u Sovjetskom Savezu i potpisanoj 20. juna 1956. godine, pod
takom 2. se, izmeu ostalog, kae:
Beogradska deklaracija od 2. juna 1955. godine postavila je zdravu osnovu
za odnose izmeu dve socijalistike zemlje i naela objavljena u njoj nalaze
sve iru primenu u njihovoj meusobnoj saradnji.

Polazei od gornjih konstatacija i uzimajui u obzir kompletne uslove u

kojima se razvijaju savremeni socijalistiki pokreti, a u duhu
internacionalistikih principa marksizma-lenjinizma (podvukao A. N.),
delegacije SKJ i KPSS sloile su se da je korisno i neophodno postojee
kontakte izmeu dve partije nastaviti i razvijati radi saradnje u interesu
daljeg uvrenja i napretka naih socijalistikih zemalja, radi saradnje
u meunarodnom radnikom pokretu i na mnogobrojnim pitanjima
savremenog razvitka socijalizma a isto tako i radi razvitka mirne
koegzistencije i saradnje meu narodima celog sveta, bez obzira na
razlike u njihovim drutvenim i politikim sistemima, u interesu
uvrenja mira, slobode i nezavisnosti naroda.
- Da li ste u to vreme bili u prilici da takva sumnjienja, odnosno pritube,
direktno ujete?
Bio sam. Ako me seanje dobro slui, ba u to vreme, mislim 1962. godine u
CK SKJ je odran sastanak kojim je rukovodio Aleksandar Rankovi. Na
dnevnom redu je bila naa diplomatska sluba a uvodno izlaganje podneo je
Duan Kveder, tadanji pomonik dravnog sekretara. Bio sam i ja pozvan
mada ne i prethodno konsultovan.
- Ni o izlaganju koje je podneo Kveder?
Ni o tome. Sve je bilo pripremljeno bez mojeg znanja i uea, u Centralnom
komitetu, pod direktnim rukovodstvom Rankovia. Sastanak je, kako se
ispostavilo, bio u stvari organizovan - da bih ja bio stavljen donekle na
optueniku klupu ili bar potisnut. Iz svega to sam tom prilikom mogao da
ujem izlazilo je da ja zapostavljam i maltene naputam nesvrstavanje kako
ga vidi i tumai rukovodstvo partije.
Pritisak koji je, dok sam bio ministar spoljnih poslova, iao preko Rankovia to ne mora da znai da je poticao samo od njega - neretko je vren na vrlo
grub nain. Doivljavao sam to kao pokuaj da se Sekretarijat za spoljne
poslove stavi pod kontrolu Rankovieve slube. Bio mi je, na primer, nametnut
- kao profesionalni partijski sekretar - jedan bivi podoficir. Po funkciji sam bio
prisiljen da i s takvim ovekom saraujem. Nisam imao izbora jer nisam imao
mogunosti da se otarasim takvog partijsko-policijskog kontrolora.
- U vreme o kojem govorite, (1962. godine) pada i nezvanini ali naglaeno
publikovani jugoslovensko-sovjetski susret na vrhu. Do njega je dolo prilikom
boravka J.B.Tita na, kako je zvanino bilo saopteno, kraem odmoru u
Sovjetskom Savezu. S predsednikom su tada, pored ostalih, bili A. Rankovi,
J. Veselinov, Ivan Krajai, Ljupo Arsov, Boris Krajger, Dobrivoje Vidi. Iz
izjava datih posle povratka predsednika i njegovih saradnika u zemlju moglo
se zakljuiti da su tom prilikom voeni vrlo znaajni, iscrpni politiki razgovori,
kako o meunarodnim tako i o meudravnim odnosima. Isticano je da su
razgovori bili vrlo uspeni i da je konstatovana znaajna podudarnost gledita.
Istovremeno, na zatvorenim skupovima, u izjavama pojedinih funkcionera koji
su na tom putovanju pratili Tita mogle su se uti jedva prikrivene kritike nae

diplomatije. Tako je, na sastanku beogradskog politikog aktiva, Jovan

Veselinov,* naglaavajui poveano razumevanje sa sovjetskim liderima,
dosta jetko stavljao do znanja nezadovoljstvo to naa diplomatija ne ide u
korak s tom novom klimom u odnosima s Moskvom. Postavljajui retoriko
pitanje A ta, drugovi, za to vreme radi naa diplomatija? Veselinov je
gotovo posprdno zakljuio da se ona bavi kombinatorikom. Da li je ta,
nimalo laskava ocena Vaeg resora bila i Vama saoptena?
* Budui da sam u to vreme obavljao dunost zamenika Glavnog i
odgovornog urednika lista Politika bio sam pozvan na sastanak
politikog aktiva Beograda i tako bio u prilici da lino ujem i pribeleim
ocene, odnosno aluzije Veselinova na adresu Koinog spoljnopolitikog
resora. (A. Nenadovi)
Ne direktno. Ali mi je na druge naine stavljano do znanja da partijski vrh nije
ba zadovoljan spoljnopolitikom operativom iz ega se da zakljuiti da
Veselinov nije bio usamljen u osudi nae diplomatske slube za koju sam ja
bio odgovoran. Jednom prilikom je, uostalom, i Tito, ne apostrofirajui mene
lino, prekorno upotrebio isti izraz rekavi dosta kombinatorike na ta sam
ja odgovorio da ne vidim kako bi se mogla uopte voditi spoljna politika bez
kombinatorike.
- Da li Vam je bilo poznato da je rukovodstvo SKJ, posle rasprave o
rezultatima kraeg odmora naih lidera u SSSR usvojilo i zakljuke
upuene partijskim forumima irom zemlje u kojima se kao jedan od zadataka
postavlja isterivanje antisovjetizma iz glava naih kadrova?*
* Dokument o kome je re itao sam, zajedno s tadanjim direktorom i
glavnim urednikom Politike Danilom Puriem, u CK SK Srbije. Stavio
ga nam je na uvid, oigledno po slubenoj dunosti, Dragoslav-Draa
Markovi, tada lan Sekretarijata CK SKS. (A. Nenadovi)
Ne seam se tih zakljuaka ali pretpostavljam da je pomenuti sastanak kod
Rankovia na kome je stavljen pod sumnju sipovski, odnosno moj odnos
prema nesvrstavanju, bio zamiljen kao praktino sprovoenje zakljuaka o
isterivanju antisovjetizma. Ja sam, uostalom, i bez toga imao tada razloga
za sumnju da jaanje partijskih veza sa Sovjetima dovodi u pitanje istinsku
nesvrstanost nae politike.*
* Uoi dolaska jugoslovenskog predsednika u Moskvu, na ambasador u
Sovjetskom Savezu Veljko Miunovi zapisuje u svom dnevniku
znaajno upozorenje:
Poboljanje naih odnosa sa SSSR-om bilo bi jako degradirano na nau
tetu ako bi to imalo za posledicu pogoranje odnosa sa Zapadom i SAD. Za
Jugoslaviju su od bitnog i trajnog znaaja dobri odnosi sa obje strane a ne
poboljavanje odnosa s jednom stranom na raun kvarenja odnosa s drugom.
U tom sluaju naa zemlja bi liila na ovjeka koji pokuava da se prikae
stabilnim stojei samo na jednoj nozi. Drava koja se u dananjem svijetu
nalazi u slinom poloaju teko da moe govoriti o svojoj stabilnosti.

I dalje, na istom mestu, istim povodom:

Sovjetsko rukovodstvo se sada priprema da uini sve to moe da
Jugoslaviju, kao samostalni socijalistiki faktor u Evropi i svijetu, potisne kad
ve ne moe da ga ukloni. Rusi i ne pomiljaju na to da opet poslue, kao to
je to ispalo prole godine, daljoj afirmaciji Jugoslavije, kao nezavisne
socijalistike drave. Svako sovjetsko uee u daljoj afirmaciji nezavisne
Jugoslavije u dosadanjem pravcu samo bi poveavalo tekoe Rusa u
njihovim odnosima prema drugim socijalistikim zemljama, posebno u Evropi.
Potvrivati ravnopravnost i nezavisnost Jugoslavije i na ideolokom polju, a
istovremeno nastaviti s odricanjem iste te ravnopravnosti i nezavisnosti
zemljama lagera, to dvoje teko moe da ide zajedno i da kao politika potraje
due vremena.
(V. Miunovi, Moskovske godine 1956/1958, Zagreb, Sveuilina
naklada Liber, 1977)
Setite se, najzad, prve, beogradske konferencije nesvrstanih zemalja koja
takoe pada u to razdoblje (septembar 1961). Moskva je tada, kao to znate,
izvrila nuklearnu eksploziju upravo na dan otvaranja beogradskog skupa. Bio
je to brutalan izazov istinskom nesvrstavanju a mi smo, u govoru J. B. Tita,
umesto osude za koju se zalagala veina uesnika, traili razumevanje
odnosno politiko pomilovanje provokativne odluke sovjetske vlade.
- Time smo izazivali opravdano podozrenje da nae nesvrstavanje nema
vrste oslonce. Mogli smo to i oekivati: u jednoj bitnoj stvari - odnos prema
nuklearnom oruju i velesilskom zastraivanju - poneli smo se kao da smo
svrstani, na istonoj strani. Jer, ne moete osuivati nuklearne probe na
Zapadu a traiti razumevanje kad se to isto radi na Istoku.
To je bilo i moje miljenje. Na alost, bio sam nemoan. Za odluku da se ne
osudi sovjetska eksplozija na dan otvaranja osnivakog skupa nesvrstanih
zemalja nisam uopte ni znao; to je naknadno, bez konsultovanja s Dravnim
sekretarijatom za spoljne poslove, uneseno u Titov govor. Meni je, kao efu
diplomatije, bilo ostalo da pokuam da gasim politiki poar koji se odmah
razbuktao. Bio sam prinuen da se neuverljivo suprotstavljam ustrim
protestima zapadnih predstavnika, posebno tadanjeg ambasadora
Sjedinjenih Drava, Dorda Kenana, oveka koji se, uzgred reeno, veoma
zalagao za poboljanje jugoslovensko-amerikih odnosa.
Kolebanja i odstupanja od istinske nesvrstanosti, poput ovog u vreme
beogradske konferencije, u jesen 1961. godine, uvrivala su me u uverenju
da se skupo plaeno otrenjenje iz 1948. zanemaruje. Obnova partijske
linije sa politikim vrhom Moskve, u ime socijalizma kao zajednikog
istorijskog cilja, vue nas, strepeo sam, u prosovjetske vode dovodei u
pitanje i samu spoljnopolitiku nezavisnost zemlje kao jedinu prihvatljivu
osnovu nesvrstane politike.
Polazio sam od uverenja da nama ne treba ta druga, ideoloka, partijska
veza, da nam i samo pristajanje na takvo razumevanje i usaglaavanje

vezuje ruke i da se toga moramo kloniti ako nam je stalo do istinske

nezavisnosti, odnosno nesvrstanosti. Na kraju krajeva, bez tako istih rauna,
ne moemo, po mom uverenju imati ni stabilne meudravne odnose sa
Sovjetima. Iskljuivanjem ideolokog faktora stabilnost se poveava o emu
svedoi i istorijsko iskustvo drugih, manjih evropskih zemalja. Ilustracije radi izmeu Sovjetskog Saveza i Danske nema niti je bilo nikakvih sudara i
kolebanja. Zato takva stabilnost ne bi i za nas bila uzorna? Odgovarala bi i
nama i naim moskovskim partnerima.
- Predlaem da se, za trenutak, vratimo Vaem pre dratnom delovanju i
iskustvu u Jugoslaviji, posle poli tikog i vatrenog krtenja u paniji. Kako ste,
na primer, koristili steena i sticali nova vojnika znanja?
Mogao bih, kao epizodu, da ispriam kako sam bio zarobljen od Nemaca, u
aprilskom ratu 1941. kao oficir stare jugoslovenske vojske. Ali, moram najpre
objasniti svoj posebni poloaj < u toj vojsci - pored ostalog i zbog moje
Odiseje u paniji. ' Beogradska Uprava grada, to jest policija, znala je,
naravno, da sam se u panskom graanskom ratu borio kao dobrovoljac na
strani Republike, da sam u njenoj vojsci bio i na komandnim poloajima i da
sam se kasnije, iz logora u Francuskoj, vratio u zemlju kao iskusan ratnik,
artiljerijski oficir.
- Imali ste i u staroj vojsci oficirski in?
Da, bio sam artiljerijski porunik. Ali beogradska vojna komanda, kad je
pozivala rezerviste pod zastavu, nije izgleda traila o meni podatke iz Uprave
grada. Kao rezervni oficir bio sam, pred aprilski rat, pozvan na vebu u
Valjevo. Pohaali smo, kako se to ve radi, preda vanja da bi se proverile i
usavrile nae kvalifikacije. Meni je, dabome, bilo najlake, artiljerijski vojni
zanat znao sam, tako rei, napamet. Nadleni oficir, jedan major, Slovenac,
ako se dobro seam, bio je sa mnom vrlo zadovoljan. Kako i ne bi - bio sam
mu najbolji ak - iako sam ja svoje vojno znanje, steeno u paniji, morao
uveliko da skrivam, da namerno greim. Strepeo sam da se ne odam.
Iz Valjeva, gde sam doiveo bombardovanje Beograda i poetak neslavnog
rata, moj artiljerijski divizion upuen je u podruje aka. Ali, kad je nastupila
kapitulacija, pokuao sam samostalno da sa svojom jedinicom pobegnem u
Bosnu. Tako smo stigli do Prilika, kod Ivanjice.
U meuvremenu, stigla me je i moja panska prolost - postavljen sam za
komandanta trupne komore. Nisu se usudili da mi povere topove. Nismo ih,
istini za volju, ni koristili.
Ubrzo je nastupilo rasulo, predaja, kao da niko nije ni pomiljao na borbu.
Doneo sam odluku da beim u Bosnu, skupio svoje komordije, mahom
mobilisane seljake-rezerviste i saoptio im: Gotovo je, rat je izgubljen, ja
odlazim! To ih je pogodilo, na licima im se italo da su neprijatno iznenaeni.
Bili su, shvatio sam, vezani za mene vie nego to sam pretpostavljao,
verovali u mene, potovali me. uo sam glasove: Kud emo bez vas g.
porunice, zato nas ; ostavljate?

Nisam otiao.
- Gde se to dogaalo?
Kod Ivanjice. Tamo sam i pao u ropstvo zbog kojeg sam ovu priu i
zapodenuo. Nemci su se iznenada pojavili. Do mene je, na motociklu, dojurio
nemaki podoficir, strog u govoru ali pobedniki oputen i udbeniki korektan
u dranju. Uz propisan pozdrav obratio mi se poslovno, kao da je sve ve
gotovo: Vi ste stareina ove jedinice, zar ne? Potvrdio sam,
otpozdravljajui. Saoptio mi je da prikupim opremu i ljudstvo i krenem u
pravcu sabirnog centra za zarobljenike, nadomak Arilja. Predajte revolver zapovedio je.
Na tu zapovest samouverenog nemakog podoficira reagovao sam u stilu
pravog kondotijera: Ako traite da sprovodim svoje ljudstvo i komoru do
sabirnog centra, onda me ne moete liavati oruja. Na to e moj nemaki
sagovornik, pomalo zbunjeno, ali otresito: U pravu ste, g. porunice, zadrite
oruje dok vrite dunost. Stao je mirno, podigao ruku u znak pozdrava i
otiao neznano kud. Na mom opasau ostao je predratni vojno-dravni
revolver s kojim sam otiao u oslobodilaki rat.
- Kako to, zar niste pali u ropstvo?
I jesam i nisam. Odluio sam da, na putu prema sabirnom centru, uteknem iz
nemakog obrua i to zajedno s mojim komordijama. Ali, vojnici su taj moj
predlog, u prvi mah, doekali s nepoverenjem. Kako da beimo, ta emo sa
zapregom - pitali su. Vodite sve sa sobom, rekao sam. Ionako e sve to dii
Nemci.
Prihvatili su moj energian stav. Samo je jedan oficir, bivi etnik iz predratnog
doba, bio protiv. Traio je da se svi predamo kao to je red. Ostao je
usamljen.
Kad smo odmakli na bezbedno odstojanje od Nemaca, na moju komandu,
moji seljaci u vojnoj odei, s kolima i zapregom rasprili su se na razne strane
s namerom da se to pre dokopaju svojih sela.
Ja sam otiao svojim putem. Najpre, u Poegu. Tamo sam, preko Mitre
Mitrovi, uspostavio vezu s naima poto sam prethodno zamenio uniformu
za civilno odelo kod jednog seljaka. Vozom sam otputovao u Beograd a
odatle, posle izvesnog vremena, upuen sam na Kosmaj kao komandant
odreda.
- U umu, umesto u zarobljeniki sabirni centar?
Da, ali pre toga jedva sauvah glavu u okupiranom Beogradu. U poslednji as
sam, na primer, sreno izbegao raciju kojom prilikom su Nemci, uz ostale,
pokupili i onu grupu nedunih srpskih patriota, graana Beograda, koje su
potom poveali na Terazijama.

Na Kosmaju sam prvih dana imao uz sebe svega osam boraca. Kasnije, kad
je u Kosmajskom odredu, bilo vie i ljudi i oruja, izveli smo i prvu veu akciju
- ruenje mosta kod Ralje. Nismo ba bili spretni u pripremanju tog poduhvata
a bilo je i nekih gadnih zabuna od kojih je jedna mogla biti za mene kobna.
Naime, za vreme te akcije kod Ralje, u jednom trenutku u mraku, naleteo sam
na Roka (Rodoljuba olakovia). Poto me nije prepoznao kao partizana,
zbunio se i, pomislivi valjda da pred sobom ima neprijatelja, opalio sa
desetak metara iz revolvera. Sreom, promaio je. Zaprepaen i besan
okomio sam se na njega, i uspeo da ga zbacim u jedan bunj. Ubrzo smo
obojica shvatili da je posredi zabuna.
Roko je, inae, bio vrlo srean to smo sruili most i vrlo impresioniran
mojom snalaljivou i komandovanjem pa je, podstaknut time, predloio
viem rukovodstvu da budem ponovo primljen u partiju - to je i uinjeno.
- Moda bi, kad smo ve kod toga, mogli da objasnite kada ste i zato bili
iskljueni iz partije?
Ne znam da li je ba neophodno, pretpostavljam da je to poznato.
- Nisam siguran da je takozvanoj iroj javnosti taj dogaaj uopte poznat a
moguno je da o njemu nisu valjano obaveteni ni upueni, dakle na ui
partijsko-politiki sastav. Uostalom, o tome je, koliko znam, pisao samo
Milovan ilas. A ilasovi spisi, nastali posle njegovog smenjivanja, politikog
anatemisanja, sudskog kanjavanja i viegodinjeg robija nja nisu bili
dostupni itaocima u Jugoslaviji. Nije li utoliko potrebnije da javnost uje
autentino svedoenje o tom, ne ba zanemarljivom detalju iz Vae politikopartijske biografije?
U redu, nemam nita protiv. Bio sam iskljuen pred rat, pod optubom da sam
posle hapenja (krajem 1940) tokom istrage u beogradskoj policiji, odao
partijske tajne, to je, kako je reeno, moglo ugroziti i lana Politbiroa
Aleksandra Rankovia. Kvalifikacija moga navodnog slabog dranja bila je, za
tadanju komunistiku ilegalu, uobiajeno surova - reeno je, najpre, da je to
izdaja. Usledila je odluka o iskljuenju, ne samo iz Pokrajinskog komiteta
za Srbiju iji sam bio lan, nego i iz partije. Odluku o tome saoptili su mi Ivo
Lola Ribar i Milovan ilas. Naravno, bio sam time teko pogoen.
- ta se, u stvari, dogaalo u istrazi - na osnovu ega ste uhapeni i ta ste
priznavali i poricali?
ilas pie da sam, podlegavi batinama, ali dovitljiv, popustio i priznajui
poneto uspeo da se izvuem. To nije fer. Jer, ako sam nekog mogao
provaliti, onda bi, po logici stvari, ilas morao biti prvi. Policija me je, naime,
teretila zbog letka koji je kod mene pronaen a bio je ilasovom rukom
napisan. Ja, naravno, to nisam ni spomenuo.

to se, pak, Rankovia tie, priznavao sam jedino da poznajem njegovu

majku; seam se da sam govorio kako sam je viao u vreme kad je odlazila u
Sremsku Mitrovicu da nosi pakete kanjenicima.
U istrazi sam, razume se, dobijao priline batine. Bio sam podvrgnut i
veanju sa nogama nagore, pa su mi se na stopalima, od zadobijenih
povreda, ubrzo poele da stvaraju i gnojne rane. U jednom trenutku spopalo
me je beznae - zakljuio sam da mi nema spasa i da moram nekako
prekratiti dalja muenja. Pokuao sam da to izvedem prilikom sprovoenja
kroz hodnik. Otrgnuvi se od straara, ustremio sam se glavom prema
ragastovu i udario to sam jae mogao. Pao sam, na pod, oamuen, na
ivici nesvesti.
Kad sam otvorio oi, opazih da me, nagnut prema meni, posmatra jedan
agent. Izgledao je vrlo zabrinut. Pitao je saaljivo, diskretno: Koo, zaboga,
ta si to uinio? Jesi li se mnogo povredio? Bilo mi je jasno da obian agent
ne moe biti tako obziran. Kasnije sam pretpostavio da je moj neuspeli
pokuaj samoubistva u hodniku beogradske Uprave grada privukao panju
naeg ilegalca Jankovia koji je, po zadatku partije, bio zaposlen kao agent
policije.
Inae, tokom cele istrage ja sam se, koliko sam mogao, drao taktike za koju
sam se opredelio im sam pao u ruke policiji. Pripremajui se govorio sam
sam sebi: odaberi dva slova - recimo B i V. A zatim dva imena s tim poetnim
slovima - recimo, Branko i Veljko. I dri se toga: ponavljaj to to si izmislio.
Tako sam i inio. Od poznatih ilegalaca jedino sam - ne spominjui njegovo
pravo ime, razume se - opisivao lik jednog ilegalca zato to sam pouzdano
znao da je on bezbedan, da ne ivi u svom stanu, da mu policija ni sluajno
ne moe ui u trag. Inae, niko posle mene, tj. na osnovu mojih iskaza, nije
pao.
Eto, tako je to bilo.
- A kako se zavrilo?
Posle zavrnog sasluavanja i suoavanja s ovekom koji me je provalio na
policiji, na Adi Ciganliji, bio sam osloboen zbog nedostatka dokaza.
Ja sam, u svakom sluaju, u to vreme, oduio svoje - ukljuujui policijske
batine i iskljuenje iz partije ...*
* U svojim Memoarima, objavljenim na Zapadu 1973. godine, Milovan ilas
ovako opisuje Koino hapenje i iskljuenje iz partije:
A onda je Koa Popovi provaljen i uhapen. Odao ga je jedan radnik s
kojim gaje povezao Rankovi. Popovi je, sa svoje strane, posle kraeg
batinjanja, odao Rankovievo ime. to se drugih stvari tie, on je policiji
govorio samo ono to je morao, odnosno davao je informacije koje su
logiki sledile iz toka istrage i na kojima je policija surovo insistirala.

Popovi je zbog toga jednoglasnom odlukom iskljuen iz partije. Bio je to

veliki udarac za nas jer smo ga svi veoma voleli.
Od mene je zatraeno da mu tu odluku saoptim. Sastali smo se u stanu
Aleksandra Vua. Koa je, naravno, znao zato sam traio da se sastanemo.
Oborio je svoje tamne, inteligentne oi. Njegovo obino mirno lice namah se
malo zgri. Umalo da mi udare suze. Ali, rekao sam ono to sam morao.
Saoptavanje ove odluke Koi Popoviu bilo je za mene mnogo tea dunost
od one kad sam, neto ranije, saoptavao istu vrstu odluke, iz istih razloga,
Veselinu Maslei. U Maslei sam alio idealistikog predvodnika iz moje
mladosti, dobrog oveka, intelektualni oslonac partije. Ali to je bilo
saaljevanje zbog partije. U Koinom sluaju, alio sam samog sebe: liavao
sam se prijateljstva koje je ispunjavalo moje intelektualne i emocionalne
potrebe...
(Milovan ilas: Memoirs of a Revolutionary, str. 312-313)
- Vai odnosi s Titom bili su, ini se, onoliko specifini koliko je to bio i Va
poloaj u pokretu i partiji. Nikad, recimo, niste pripadali uem partijskom vrhu
a efu partije ste, u pojedinim razdobljima, bili u izvesnom smislu blii nego i
neki vrhunski partijski funkcioneri. Kako su se ti odnosi izmeu Vas i Tita
stvarali i oblikovali? Ili, da poemo od poetka, makar u najkraim crtama:
kada ste ga prvi put sreli?
Prvi put sam s Titom doao u kontakt uoi rata kad mu je bilo potrebno nai
sklonite u Beogradu, kao ilegalcu. Ne seam se vie kako je do toga dolo da li sam ja preporuio ili je to neko od mene traio - da se Tito smesti kod
moga paenoga slikara ike Vlajnia, gde je kasnije vie puta boravio. Jedino
se seam da sam se s njim tim povodom sastao u jednoj kafanici, u tadanjoj
Bosanskoj (danas Gavrila Principa) ulici, nedaleko od beogradske eleznike
stanice, u neposrednoj blizini one u kojoj sam stanovao.
Uzgred da kaem da je ta okolnost, to sam i stanovao u tom kraju Beograda,
nadomak Glavne eleznike stanice, bila razlog vie to su mnogi aktivisti
KPJ ili preko mene. Ja sam, inae, prilikom tog prvog susreta u Bosanskoj
ulici, jedino Titu dao vezu, ne seam se da li samo za stan ili i za neto drugo.
Posle toga ga vie nisam viao do izbijanja rata, 1941. godine.
- A kad ste ga u ratu prvi put sreli?
Prilikom poznatog vojnog savetovanja u Stolicama* a zatim, kasnije, u Uicu.
Tamo sam se naao i za vreme eksplozije u tunelu trezora, jedva sam izvukao
ivu glavu. Iziao sam iz tog tunela svega nekoliko minuta pre eksplozije.
* Savetovanje u Stolicama, kraj Krupnja, odrano je 26. septembra
1941. u prisustvu oko 20 najviih i visokih rukovodilaca oslobodilakog
pokreta i partizanskih odreda. U radu savetovanja uestvovali su:
komandant i lanovi Glavnog taba - Tito, A. Rankovi, I. Milutinovi i L.
Ribar; komandant i lanovi glavnog taba za Srbiju - S. ujovi, F. Kljai

i R. olakovi; rukovodioci pokreta iz Bosne i Hercegovine - S.

Vukmanovi-Tempo i Slobodan Princip; iz Hrvatske - Rade Konar i
Vlado Popovi; iz Slovenije - Franc Leskoek i Miha Marinko, zatim
rukovodioci oblinjih partizanskih odreda - Valjevskog, Podrinjskog i
Posavskog - Milo Mini, Zdravko Jovanovi, Dragojlo Dudi, Neboja
Jerkovi i Koa Popovi. (Dr. Jovan Marjanovi, Ustanak i NOP u Srbiji
1941)
- Kakva je tada bila Vaa dunost?
U Uice sam otiao po pozivu, na referisanje. Tito mi je tom prilikom saoptio
da situacija postaje dramatina i naloio mi da preuzmem odbranu grada.
Imao sam na raspolaganju male, slabo opremljene i slabo organizovane
jedinice. Nismo mogli nita uiniti.
Iz Uica sam, posle nemakog prodora, krenuo u povlaenje preko Zlatibora.
Kad sam se popeo na planinu, video sam kako nemake kolone prolaze. Bio
sam izolovan, na kraju sam ostao samo s nekoliko boraca. Uz to, bio sam
prinuen da se kreem preko teritorije koju su kontrolisali Draini etnici.
Njihov komandant, na kojeg sam na Zlatiboru naiao, zvao se Kamenko,
prezimena se ne seam. Dao mi je neku njihovu propusnicu, jo se s
etnicima nismo bili posvaali.
- Gde se to dogaalo?
U jednom malom mestu izmeu Uica i Viegrada. Bio sam u tekom
poloaju, nije bilo izbora, morao sam se probijati kako sam znao i umeo. Cilj
mi je, naravno, bio da preko Drine idem u Bosnu. Krenuo sam, seam se, sa
dva borca, u pravcu viegradskog mosta. Iznenada, ujem da me etnici,
pored kojih sam proao, dozivaju. Vratite se, vikali su, imamo neto za vas.
Slutei opasnost, odluio sam da se vratim sam. Naoh se pred jednim
narednikom, etnikim stareinom, bivim andarmom. Javljaju mi neto iz
taba ali ne mogu da razaberem ta hoe, ree on poslovno. Nisam
pouzdano mogao znati ali sam pretpostavljao da se taj tab nalazi u Varditu,
ili tu negde, u okolini.
Narednik se stade aliti da je telefon u kvaru, nije razumeo poruku. Na to u ja
samouvereno: ne razumete se vi u te sprave, dajte da vidim ta je s tim
telefonom. Ba dobro, pogledaj molim te, ree on. Uspeo sam da uspostavim
vezu i istog trenutka ujem kako onaj s druge strane ice vie: Stignite ih i
likvidirajte!
Shvativi u kakvoj sam opasnosti, zalupim srdito slualicu, okrenem se
naredniku i kao bajagi ozlojeeno viknem: Ovo ne moe da se popravi,
sasvim je propalo. Poverovali su mi i tako se otarasih tog etnikog
narednika i zadatka koji je dobio. Krenem potom niz brdo ali me ubrzo
pristie jedan etnik, naoruan. Prilepi se uz mene.
- Kao vodi ili sprovodnik?

U tom trenutku to mi nije bilo jasno, ali sam, im smo malo odmakli shvatio da
ima nareenje da se ne odvaja od mene. Kad smo zapodenuli razgovor,
upitao sam ga: Ko si ti zapravo? Odmeravajui me ironino, odgovorio je:
Ja sam propali intelektualac. Valjda je bio neki bivi srednjokolac. Govorio
je nadmeno, ali se nije ponaao nepristojno.
- Da li je znao ko ste?
Mislim da nije. Vidi, dabome, da sam partizan jer sam nosio petokraku na
kapi, ali neto vie od toga teko da je mogao znati. Vodio me je prema mostu
na Limu, ispod Medvede, kuda sam i sam nameravao da idem. Kad smo stigli
do mosta na Drini, naili smo na etnike strae. Razmiljao sam u sebi: da li
e me pustiti preko reke? Trudili su se da izgledaju vano; zagledali su me i
dobacivali.
Tu nas je zatekla no. Oslukivao sam glasove tih etnika pokraj mosta. Posle
izvesnog vremena ujem kako jedan od njih, odgovarajui na telefonski nalog,
pita: Treba li ba odmah da ih likvidiramo?
Ostao sam miran. Bio sam uveren da nemaju vezu s pravom komandom nego
prave predstavu pokuavajui da me zaplae. Drao sam se, za svaki sluaj,
za nemaku mainku koju nisam skidao s ramena. U jednom trenutku prie
mi etniki stareina i samouvereno dobaci: ta e ti ta mainka, gotovo je s
vama partizanima, daj ti to nama. Uzvratio sam bez kolebanja: Moete me
liiti bilo ega ali ne mainke, spreman sam da vam dam i municije, ako ba
hoete. Na to e jedan od njih podrugljivo: Da, ba nam treba tvoja
municija, da lovimo ribu u reci, ta li. Mainku ne dam ni za ivu glavu,
ponavljao sam energino. Najzad su odustali od dobacivanja i ostavili me na
miru.
Kad je zora svanula, izvukao sam se i provukao do Meee, sela na Drini.
Odatle sam uspeo da se prebacim u ekovie gde sam se naao sa Svetom
Popoviem i Gruloviem koji su planirali povratak u Srbiju. U meuvremenu
stigne mi po kuriru, tu u ekoviima, poziv da doem u Podromaniju, uz
obavetenje da sam postavljen za komandanta Prve proleterske brigade.
Iz ekovia sam, po stranoj meavi, krenuo u pratnji kurira Hode, divnog
mladia koga su kasnije etnici uhvatili i ubili. Na putu ka Podromaniji naiao
sam na Roka (Rodoljuba olakovia), a takoe i na etnikog vojvodu
Dangia ali sam izbegao kontakt s njim.
- Zar Dangievi etnici nisu tada jo saraivali s partizanima?
Jesu, bilo je nekih veza, ali nita vie nije bilo sigurno.*
* Sporazum o saradnji s etnicima u istonoj Bosni potpisan jeuDrinjai,
1. oktobra 1941. godine. U ime NOP Bosne i Hercegovine potpisnici su
bili Svetozar Vukmanovi i Rodoljub olakovi, a u ime etnika major
Jezdimir Dangi. Bilo je, uz ostalo, predvieno da se obrazuje zajedniki
privremeni operativni tab.

Ovaj sporazum raskinut je 16. i 17. novembra 1941. na sastanku

odranom u Vlasenici, zato to su voi NOP u BiH doli do zakljuka da
Dangievi, kao i drugi etnici, postupaju dvolino: na reima su bili za
zajednike akcije ali su nastavljali da osuuju napade na okupatora i da
trae obraune s Muslimanima i Hrvatima, kao i obnovu Kraljevine
Jugoslavije. Zbog takve propagande dolo je do osipanja ustanikih
jedinica, naroito posle etnikog predloga za pripajanje istone Bosne
Srbiji to je inspirisao general Milan Nedi. (Branko Petranovi, Istorija
Jugoslavije 1918-78, str. 247)
Kad smo ve kod etnika da dovrim priu o onom njihovom nesvrenom
intelektualcu koji me je sprovodio sa Zlatibora ka spomenutom mostu. Posle
mog prebacivanja preko Drine, otprilike mesec dana kasnije, mi smo napali
Borike, mesto u istonoj Bosni, gde su se bili uanili etnici. Brzo smo slomili
njihov otpor a meu zarobljenima se naao i onaj moj sprovodnik sa Zlatibora.
U prvi mah, dodue, nisam bio siguran da li sam ga prepoznao jer je u
meuvremenu bio pustio bradu. Jesi li to ti? - upitao sam strogo. utao je,
iz ega sam zakljuio da se pravi lud.
Sve zarobljene etnike, pa i njega, izveli smo pred ratni sud iji sam lan, uz
Canu Babovi i druge, bio i ja. Kad je nesvreni intelektualac doao na red,
ja sam predloio da se skrati postupak. Rekao sam: ovoga lino poznajem
kao etnika, nema potrebe da ga sasluavate. Tako i bude, streljan je.
ta danas mislite o toj odluci?
Nita. Takva su bila vremena i mi u njima.
- Ipak, taj etnik je streljan bez sasluanja. Ne biste tako neto dvaput uinili?
Zato? U istoj, ratnoj situaciji verovatno bih postupio na isti nain. Rat ima
svoje zakone a ja sam se suoio s ovekom koji je, mesec dana ranije,
sprovodei me, samo ekao nareenje da me ubije. Uostalom, u celoj toj
stvari bilo je najvanije obavetenje koje smo dobili da su upravo ti isti etnici
koje su u Boriima napali i zarobili nekoliko dana pre toga pohvatali i predali
Nemcima grupu partizana koje su ovi potom poubijali.
- Znai da ste bili sigurni da ste ga prepoznali?
Bio sam siguran.
- Da se vratimo Prvoj proleterskoj. Kako ste stigli do nje, kad ste preuzeli
komandu?
Proletere sam naao u Podromaniji. Susret je bio neobian. U zgradi gde su
oni bili smeteni, iznenada sam se obreo meu krnim momcima. Po
njihovom govoru zakljuio sam da su u veini Crnogorci. Bio je to prvi bataljon
Prve proleterske brigade. Sreli smo se tako rei nehotice pa je dolo i do male

zabune. Oni ogromni a ja ovako sitan. Osmatraju me kao novo lice pa mi se

jedan obrati pitanjem:
- Da li ti drue, moda, poznaje naeg komandanta, uli smo da se zove
Koa Popovi?
Kako da ne, odlino ga poznajem - velim ja.
- Pa, hajde, reci nam bar kako izgleda - insistirali su.
Manite ga, ogroman je, pravi grmalj, biete vrlo zadovoljni - odgovorih,
prividno krajnje ozbiljno.
U to s vrata ue jedan koji me poznade i doviknu mi:
- Zdravo Koo, kako si?
Da ste samo videli lica tih golemih, ponositih brana. Gledaju me sa svojih
visina zbunjeno i gotovo saaljivo dok se jedan ne izdvoji i prozbori onako
srameljivo: Jeste li, zbilja, Vi to, drue Koo?
Mogao se stei utisak da sam ih silno razoarao. Kasnije su me, meutim,
zavoleli, iveli smo i ratovali u velikoj slozi i osim zanemarljivih izuzetaka,
mogu s ponosom rei da je ta veza izmeu boraca Prve proleterske i mene
kao mandanta ostala vrsta ne samo tokom celog rata nego i u miru, do
dananjeg dana.
- Kada ste Vi zapravo postali komandant Prve prole terske, kada ste preuzeli
brigadu?
Pa, eto, tu u Podromaniji, gde mi je saoptena odluka vrhovnog komandanta,
iako tu nije bila na okupu cela brigada.
- Kako tumaite tu Titovu odluku: zato je ba Vas, intelektualca, nadrealistu
iz rentijerske porodice izabrao da predvodi proletere? Zar ne bi bilo prirodnije
da to bude neki revolucionar poreklom radnik, ili partijski funkcioner kolovan
u SSSR-u, dakle neko s odgovarajuim klasnopartijskim pedigreom?
Mislim da je presudno bilo to to me je zapazio prilikom mog istupanja na
savetovanju u Stolicama, gde sam bio pozvan kao komandant Posavskog
odreda. Bili su, razume se, pozvani i drugi komandanti ali ja sam,
pretpostavljam, bio zapaen po tome to sam se zalagao za partizansku
strategiju ratovanja, protiv frontalne borbe.
- Nije li Tito raunao i na Vae ratniko iskustvo iz panskog graanskog
rata?
Verovatno, mada je bilo i drugih panaca pa zato mislim da je odluujue
bilo moje izlaganje u Stolicama, uz eventualno Titovo uverenje da ja imam

izvesne prednosti i po znanju i obrazovanju u odnosu na druge mogune

kandidate za komandanta Prve proleterske.
- Da li ste s Titom imali kontakte pre dolaska u Fou?
Imao sam u Ivaniima, kod Sarajeva, poetkom 1942. Bilo je to, pored
ostalog, savetovanje o eventualnom prelasku na takozvanu drugu etapu
borbe, to je dugo posle toga bilo predmet sporenja. Ja na tom savetovanju
nisam govorio i ostao sam kratko; morao sam da se vratim na poloaj. Tada
smo, neuspeno, pokuavali da osvojimo Vare. Ne mogu stoga da dam neku
potpuniju ocenu skupa u Ivaniima.
Mogu jedino rei da je, koliko me seanje slui, bilo prolaznih pokuaja da se
nametne dogma o produbljivanju revolucije to e rei o zaotravanju
klasne borbe ali to nije moglo da prevagne. Realnost nae situacije bila je,
sreom, jaa od ideologije. Da bismo opstali i bili uspeni kao ratnici, morali
smo se vraati pragmatinom delovanju koje je pretpostavljalo irenje a ne
suavanje socijalne osnove NOP.*
* Pokrajinsko partijsko savetovanje odrano je u Ivaniima, kod
Sarajeva 7. i 8. januara 1942. godine u vreme koje se podudara sa
dolaskom Prve proleterske brigade u te krajeve i dilemama oko odnosa
prema etnicima Drae Mihailovia. Neposredni povodi za savetovanje
bili su politike prilike i stanje NOP u istonoj Bosni. Ali ono daleko
prevazilazi ove okvire i predstavlja jedan prevashodno jugoslovenski
dogaaj, kako po sastavu i broju uesnika tako i po problemima o
kojima je raspravljano i donesenim odlukama. (Dr. Zdravko Antoni:
Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni, Vojno delo, Beograd, 1971)
Prema nepotpunim podacima koje, pored ostalih istraivaa koristi i dr.
Antoni, u radu savetovanja uestvovalo je oko 40 najviih i visokih
rukovodilaca oslobodilakog pokreta i partizanskih jedinica.
Savetovanjem je rukovodio J. B. Tito a bili su prisutni i drugi lanovi
najueg politikog vodstva (Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Moa
Pijade, Sreten ujovi, Svetozar Vukmanovi Tempo).
to se do sada prikupljenih podataka tie, karakteristino je da nema
nikakvih zvaninih dokumenata, recimo zapisnika ili potpisanih diskusija
sa samog savetovanja. Zbog toga je dosta teko utvrditi koliko je - ako je
uopte - bilo sporova oko toga da li je neophodan prelazak na drugu
etapu borbe to e rei na suavanje politike osnove oslobodilakog
pokreta u korist zah-teva za povratak naelima klasne borbe.
Zanimljiv je, meutim, pristup savetovanju u Ivaniima sadran u
autorski neidentifikovanom dokumentu (iz Arhiva u Novom Sadu) za koji
dr. Antoni kae da se neosporno odnosi na partijsko savetovanje u
Ivaniima. Iako na tom papiru nema ni peata, niti potpisa, ovaj
istoriar misli da se verovatno radi o skici za diskusiju ili zabelekama
jednog od uesnika tog savetovanja.

U tom dokumentu na jednom mestu zapisana je i ova ocena:

U vei s pregrupisavanjem snaga u meunarodnom ivotu pa i kod nas,
Komunistika partija menja svoju taktiku... Politika nae partije bila je
jasna i svodila se na to: okupiti itav narod u borbi protiv okupatora bez
obzira na nacionalnu, vjersku i politiku pripadnost. Meutim, nai
protivnici, velikosrpska buroazija i njeni predstavnici postavili su
pitanje budueg ureenja kao glavno pitanje i ili ak dotle da su se radi
osiguranja i odravanja poretka otvoreno ujedinili sa okupatorom u
borbi protiv nas. Nametnuli su nam klasnu borbu, mi tu borbu
prihvatamo... (Dr. Zdravko Antoni: Ustanak u centralnoj i istonoj
Bosni)
- Da li je prilikom tog skupa u Ivaniima bilo prilika za neki podrobniji
razgovor s Titom?
Ne seam se da sam imao posebni razgovor s njim.
- Znai da s njim niste uopte razgovarali ni povodom preuzimanja dunosti
komandanta Prve proleterske?
Ne. Ja sam samo dobio nareenje da preuzmem tu dunost i to sam uinio
jo u Podromaniji.
- Da li je Tito ikad kasnije s Vama razgovarao o Prvoj proleterskoj, o tome
zato je ba Vas odabrao za njenog stareinu, ta od Vas oekuje na tom
poloaju itd? Pitam Vas to zato to se u naoj literaturi o ratu, koja je esto
vie patriotska nego dokumentarno-nauna, dosta pisalo kako je sve to bilo
duboko promi ljeno kad je od Prve proleterske trebalo stvarati ne samo vojnu
nego i politiku avangardu. Zar o tim stvarima niste s Titom govorili?
Ne seam se takvih, usmeravajuih razgovora, ali je zamisao o posebnoj ulozi
Prve proleterske svakako bila ostvarena. Ona je bila oslonac koji nikad nije
izneverio. Bila je sastavljena od pripadnika svih slojeva - seljaka,
intelektualaca, radnika velikom veinom komunista. Bila je duhom
jedinstvena, u svim bitkama nepokolebljiva ...
- Kad ste stigli u Fou i kasnije, imali ste, pretpostav ljam, redovne susrete s
Titom kao vrhovnim komandantom. Kakav je bio njegov odnos prema Vama?
Sretali smo se i razgovarali, naravno, esto. Neretko mi je, na razne naine,
stavljao do znanja da me veoma ceni kao komandanta, mada je, istini za
volju, bilo ponekad i kritika. A kao to znate iz moje knjige (Beleke uz
ratovanje) bilo je i mojih odgovora na te kritike. Pripisano mi je, na primer, u
greh - verovatno s pravom - to sam Romanijski odred vratio da se bori u
pozadini. Taj se odred ve ranije bio raspao.
- Vi ste svoje partizansko ratovanje poeli u Srbiji 1941. godine, najpre u
Kosmajskom a zatim u Posavskom odnosno na elu zdruenog Posavskokosmajskog odreda. Kako iz dananje perspektive gledate na ta iskustva

koja, pretpostavljam, nisu bila samo vojnika? Gde je granica izmeu

realnosti i iluzija u stra tegiji oruanog otpora?
Uiki period bio je, nema sumnje, na istinski uspeh, ali se ubrzo pokazalo
da nismo realno procenjivali opasnosti s kojima smo se u jesen te godine
suoili. Nismo bili dorasli novo-prikupljenim snagama nemake vojne sile, to
dabome, ne treba dramatizovati. Tada smo se jo uili.
Neke su iluzije, istini za volju, trajale i due. I ja sam, na primer, kasnije,
poetkom 1942, smatrao da je moguan povratak u Srbiju to je bilo pogreno
jer se tamo, ubrzo posle naeg povlaenja, situacija brzo kvarila u korist
etnika.
- Kako je dolo do tog neoekivanog zaokreta?
Mi smo u poetku imali masovnu podrku. Delovali smo uverljivo, postizali
znaajne : uspehe, irili se i jaali. Moja je Posavina, na primer, bila veim
delom partizanska, pod naom kontrolom. Ja sam sa svojim odredom
oslobodio pored ostalog i Ub; oseali smo se komotno pod nosom neprijatelja,
tako rei nadomak Beograda.*
Ali, to je tako trajalo samo dok smo protiv sebe imali relativno male nemake
snage, njihove izolovane garnizone. Kad su se Nemci popunili i krenuli protiv
nas s veim formacijama, pokazalo se da mi za takve okraje nismo dorasli.
* Posavsko-kosmajski odred iji je komandant bio Koa Popovi,
osnovan je 1-2. jula 1941. Pre njega su osnovani samo Valjevski (25.
juna) i Grupa partizana na Gou (27. juna). Posavski odred, bio je
jedan od brojno najjaih i vojniki najbolje organizovan. Sredinom
avgusta (14. VIII) odred je brojao 248, dve nedelje kasnije (27-28.
avgusta) 367 a krajem septembra 1941. ve oko 1.500 boraca. Delovi
Posavskog odreda dopirali su gotovo do samog Beograda, arkova,
Makia i tu povremeno vrili diverzije na komunikacijama i potanskotelegrafskim i telefonskim vezama. (Dr. Jovan Marjanovi, Ustanak i
NOP u Srbiji 1941)
- Procena je, znai, bila pogrena?
Ja to ne bih nazvao grekom, nego uenjem. Uostalom, ta znai pogreili
smo? Kako bi se, u ratnim uslovima, mogla predviati greka?
- Govorili ste o vojnom porazu u Srbiji, 1941. godine zbog nadmoi
okupatorske, nemake vojne sile. Ali na odnos snaga svakako je uticao i
sukob s etnicima, umanjivao je snagu oslobodilakog otpora. S tim u vezi
ponegde se moe uti i optuujue pitanje: nisu li i partizani krivi za
bratoubilaki rat koji se i u Srbiji razbuktao ve 1941. posle neuspelih
pokuaja do govaranja s etnicima Drae Mihailovia o zajednikoj borbi
protiv okupatora?

Mislim da mi nismo krivi. Nisam, dodue, mogao znati koliko je Tito, ulazei u
pregovore s Draom, polazio od uverenja da rukovoenje eventualnim
zajednikim pokretom otpora mora ostati u njegovim rukama. Ako se doista
tako pristupalo, onda je oekivanje zajednikog fronta s etnicima moralo biti
nerealno. Ali znam da su uinjena dva ozbiljna pokuaja da se postigne
dogovor o saradnji. Seam se da sam na te pregovore, u jednoj prilici i ja
iao, zajedno s Petrom Stamboliem.
Hou da kaem da su namere bile ozbiljne, bar u tom trenutku kad smo mi
imali pred oima potrebu stvaranja to ireg fronta borbe protiv okupatorske
sile. Pojedini etniki komandanti, kao to znate, prihvatali su saradnju s
nama. To je, takoe, doprinosilo stvaranju utiska o ozbiljnim namerama.
S druge strane, nije tajna da je i Draa, prihvatajui pregovore s nama, imao
svoje planove od kojih nije nameravao da odustane, to se kasnije i potvrdilo
kad je sve svoje snage okrenuo protiv nas naputajui, kod Kraljeva,
zajedniki front protiv okupatora. Posle nas je napao kod Uike Poege
kojom prilikom je stradao i komandant umadijskog odreda, inae panac,
Milan Blagojevi. Draa je ve imao svoju razraenu liniju, koja nikako nije
ukljuivala stvarnu borbu protiv Nemaca. Mislim da smo mi, u svakom sluaju,
vie raunali na njega kao potencijalnog saveznika nego to je on verovao u
mogunost da se udrui s nama jer ni jednog trenutka nije naputao svoj
glavni cilj - da u narodu potisne i likvidira na uticaj.
- Moe li se iz ovoga to ste rekli zakljuiti da je Tito, kao vo partizanskog
pokreta koji je organizovala KPJ, imao u vidu mogunost stvarne ali
prevashodno vojne saradnje s drugim formacijama, u ovom sluaju s
Drainim etnicima, samo u smislu ispomaganja pred opasnou od
okupatora ne pomi ljajui na neko dugoronije objedinjavanje, ponajmanje
na podelu politike vlasti po zavretku oru ane borbe?
Svakako da se nije mislilo na podelu vlasti kad se rat zavri, ako se tada,
1941. uopte razmiljalo o tome kako e stvari izgledati u slobodi. Tada smo
prevashodno nastojali da se snaemo da bismo se mogli odrati i ojaati.
- Nije li onda pregovaranje s etnicima bilo samo taktiziranje?
Ne. Nije bilo samo taktiziranje. Sve do Ivania kad je, na sastanku u tom
bosanskom naselju, bilo govora i o drugoj etapi u smislu povratka
ideolokoj doktrini, niko nije dovodio u pitanje koncept irokog narodnog
okupljanja u oslobodilakom otporu okupatoru i kvislinzima. Budui da u tom
poetnom razdoblju pojedini etniki komandanti prihvataju saradnju s nama,
stvarala se klima u kojoj je moglo izgledati logino zapitati se: zato ne bi i
Draa, kao lider etnitva, uao u zajedniki front protiv spoljnjeg neprijatelja?
Zato bi iza takvog oekivanja stajala neka zadnja namera?
Verujem da je i Tito tako razmiljao i zato kaem da traenje sporazuma s
etnicima nije bio taktiki trik da bi se oni, kao klasni protivnici, neutralisali,
nego da smo se nadali da ih na neki nain moemo angaovati u zajednikoj

borbi. Iz svega to se kasnije dogaalo i saznalo izlazi da Draa tu saradnju

nije mogao prihvatiti ni zbog svoje ideoloke opredeljenosti ni inae.
- Pitanje je zapravo u tome nije li oruani pokret pod vodstvom KPJ, koja je u
tu organizaciju unosila i svoju ideologiju, postajao samim tim odbojan za ire,
posebno seljake slojeve u tadanjoj, preteno agrarnoj Srbiji? Nisu li se,
drugim reima, komunisti, kao kima partizanskog pokreta, ponaali i kao
ideolozi izazivajui samim tim nevericu u istinski patriotsku, iroku osnovu
narodnog otpora okupatoru?
U poetku se, zacelo, nismo ponaali kao uskogrudi ideolozi. Kad je ustanak
koji su komunisti poveli krenuo i srpski seljaci su nam prilazili masovno, znam
to iz iskustva u Posavini i Mavi. Ali kad smo se mi, posle poraza, povukli, to
se raspoloenje u Srbiji brzo izmenilo - na nau tetu.
- Ne zbog dogmatskog sektaenja nego zbog poraza?
Zbog toga to se, kako sam ve rekao, pokazalo da mi nismo bili dorasli
nadmonoj okupatorskoj sili. Kad je ta sila svom snagom na nas udarila, mi
smo se morali spaavati odlaskom iz Srbije. A pre toga, dok smo izvodili
uspene akcije, stvarao se utisak da smo maltene na pragu pobede; mase su
verovale u nau snagu, seljatvo je, bar u Posavini i Mavi, bilo u veini uz
nas. Kad smo pretrpeli poraz i otili, sve se izme-nilo. S tog stanovita poraz
ustanka u Srbiji 1941. bio je vrlo ozbiljan. Mislim da ni Tito nije u poetku
shvatio stvarnu snagu nemake vojske.*
* ... Moe se rei da se poetak oslobodilake borbe u Jugoslaviji
prouo najvie po srpskim partizanima. Njihove akcije su u velikom
stepenu uznemirile Nemaku vrhovnu komandu, a to nije promaklo
saveznikim vladama. Srbija je posebno postala zanimljiva za
saveznike vlade zbog sukoba partizana i etnika D. Mihailovia i one
su, svaka na svoj nain, pokuale da utiu na taj sukob ... Akcijom
kraljevske vlade od aprila do avgusta 1941. Jugoslavija je na
meunarodnoj pozornici srozana na siunog bespomonog
posmatraa. Akcijom srpskih i drugih partizana Jugoslavije ona je u
jesen 1941. postala predmet budne panje evropske politike... (Jovan
Marjanovi, Ustanak i NOP u Srbiji 1941)
- Svestan sam da ne moemo govoriti o svim bitkama u kojima ste
uestvovali, bilo ih je tako mnogo, kud bi nas to odvelo. Uostalom, mnogo
tota je objavljeno i, na ovaj ili onaj nain, objanjeno, iako moda kao
istorijska istina tek treba da bude verifikovano. Ali, ima pretpostavljam i vanih
razdoblja, pa i znamenitih bojeva o kojima ni vi uesnici niste stigli, ili niste
mogli da kaete sve to ste znali i doiveli.
Ima, takoe, patriotsko-romantiarskih ili politiko-ideolokih tumaenja
pojedinih ratnih zbivanja koja, iz ovih ili onih razloga, nisu mogla biti javno
osporavana. Da li su Vama poznati neki krupniji raskoraci te vrste? Mislim na
raskorake izmeu stvarnih dogaaja u vreme NOB i zvaninih, istoriarskih ili
propagandistikih opisivanja posle rata?

Da, ima i krupnih nesklada, pa i ozvanienih legendi koje ne odgovaraju istini.

Takav jedan sluaj, duan sam da kaem, vezan je i za prikae dela glavne
bitke u etvrtoj neprijateljskoj ofanzivi, dakle u razdoblju koje je prethodilo
Sutjesci. Re je o ruenju mosta na Neretvi to se velia kao genijalna
varka po zamisli vrhovnog komandanta.
Uveren sam da Tito nije mogao ni pomiljati da tada krene na drugu obalu
Neretve. On je, u stvari, nameravao da se probija napred, prema Gornjem
Vakufu. Na kraju krajeva, cela ta stvar logiki je apsurdna: ko je tada, u
tadanjim ratnim uslovima, uz tako oskudne tehniko-inenjerske snage
mogao izvesti operaciju takve delikatnosti: da miniranjem srui most a da
njegov kostur ostane u poloaju pogodnom za prebacivanje ljudi i opreme
preko plahovite reke takorei usred zime?
Strunjaka koji bi mogli da pripreme i izvedu takvu pirotehniku operaciju
sigurno nismo imali u to vreme. Jedina namera je, nema sumnje, bila da se
most potpuno onesposobi. Siguran sam, u svakom sluaju, da nije bila u
pitanju neka promiljena varka. Ali tu, izgleda, deluje logika nekontrolisane
nesamokritinosti. Jer, kad su takva tumaenja uzela maha kao omamljiva
legenda, ona vie nisu mogla biti obuzdana, pa nije iskljueno da su i oni koji
su legendu lansirali i doterivali poeli iskreno verovati da ona odgovara
istorijskoj istini.
Uzgred reeno, vrhovni komandant pre donoenja odluke o ruenju mosta
nije mogao znati raspored i namere etnikih jedinica niti je, to je najvanije,
raspolagao informacijom koja je bila bitna: nemaka ofanziva se tu, na obali
Neretve u stvari zavravala, to je za nas, naravno, bilo povoljno. Posleratnim
uvidima u nemaka ratna dokumenta utvreno je, naime, da Nemci nisu
planirali prelazak Neretve. Bili su smislili da nas potisnu do nje, valjda
raunajui da e ostali deo posla obaviti jake etnike grupacije.
- Ne mislite li, ipak, da prelazak naih jedinica na istonu obalu i njihova
odvana ofanzivna akcija - bez obzira na procene i stvarne namere prilikom
ruenja mosta dovodi do preokreta u obraunu s etnikim jedinicama?
Kako da ne. Mislim da je to bila naa odluujua pobeda nad njima. S pravom
je reeno da je etnikim oruanim formacijama tada praktino slomljena
kima - bio je to poetak njihovog kraja. Ja, istina, ne znam podrobnije od
kakvog su ljudstva bile sastavljene te etnike jedinice. Znam da su neke bile
elitne i da su i one razbijene. Ali je, ako se ne varam, pod etnikom zastavom
tada bilo mnogo i mobilisanih ljudi, preteno seljakog sveta.
- Bili su, zacelo, potueni do nogu, beali su, tako rei, glavom bez obzira...
Da, mada ne svi i ne svuda. Kod Kalinovika, kako me je obavestio Danilo
Leki koji se, kao komandant Prve proleterske brigade, tu s njima uhvatio u
kotac, organizovali su estok otpor. rtve su bile stravine na obe strane.
Mada nemam razloga da se hvalim dobrim pamenjem, dobro se seam
Lekievih rei: kad je u borbi za Kalinovik oruje najzad umuklo, mi u prvi mah
nismo bili sigurni ko je pobedio ...

- Da li Vam je kao komandantu priinjavalo tekoe to to niste bili u

politikom vrhu pa ni u Vrhovnom tabu? Da li je, primerice, bilo politikih
intervencija koje su Vam smetale kao nekvalifikovana uplitanja u pripremanje i
voenje vojnih operacija?
Ako mislite na politike funkcionere s najveim ovlaenjima, izdvojio bih
trojicu. Najpre Rankovia, za koga mogu rei da se nije uplitao u voenje
operacija. ilas jeste, ali nekvalifikovano; nije imao smisla za to. Jedini koji je
u tom pogledu, po mom miljenju, imao sposobnosti bio je Crni (Sreten
ujovi). Nije, naravno, ni on bio dorastao Titu, ali je bio sposobniji od ostalih;
imao je smisla i oseanja za realnosti rata.
- Da li je tano da je ujovi jedno vreme imao i poloaj zamenika vrhovnog
komandanta?
Ne seam se toga.
- Da li je ujovi, ili bilo koji drugi lan Vrhovnog taba, imao neke posebne
ingerencije u odnosu na Vas, odnosno Vau komandu i jedinice?
Ne, nije bilo takve nadreenosti.
- Ni za vreme borbi na Sutjesci?
Ni tada. ujovi je, istina, na Sutjesci bio uz moj tab. Uestvovao je u
dogovoru o tome ta dalje preduzeti, mada se ne seam kakva je gledita
zastupao. Mogu jedino rei da nije imao nikakve veze sa mojom odlukom o
proboju Prve proleterske divizije, iako je posle rata bilo pokuaja da mu se
pripie odgovornost za tu odluku.
- Kada?
Posle ujovievog izjanjavanja za rezoluciju Informbiroa, 1948.
- Zato tek tada?
Hteli su, moda da mu i to natovare, dovodei u pitanje i njegovo dranje u
vreme NOB, valjda s tezom da je jo tada bio protiv Tita. Raspitivali su se da li
je ujovi traio proboj, to jest da li je on pravi krivac za to bekstvo s
bojita, poetkom juna 1943. Odbio sam bez dvoumljenja, naravno. Nisam
pritom branio ujovia nego sam jednostavno rekao kako je bilo: ja sam, bez
iijeg zahteva ili nagovaranja, odluio da krenem u proboj.
- Da li je ta Vaa odluka jo sporna?
Koliko znam, u naoj vojnoj istoriografiji i teoriji vie nije. tavie, rekli su mi
da je uvrtena i u programe vojnih kola kao primer ispravnog, promiljenog,
samoinicijativnog komandovanja u izuzetno tekim ratnim uslovima.

- Da li ste pre nego to su poele odluujue bitke na Sutjesci bili s Titom i da

li se seate o emu ste s njim tada razgovarali? Da li je, na primer, bilo reci o
pred stojeim vojnim operacijama?
Bio sam s njim pre toga u abljaku ali u vreme kad situacija jo nije bila toliko
dramatina. Tada su jo bile u toku pripreme. Poslao me je prema Foi gde
nismo mogli da se probijamo, morali smo otii levo... Mislim da smo, pre
proboja, poslednji put razgovarali ispod Maglia. Tada su se Nemci iznenada
pojavili, iznad nas, na planini. Dolo je, seam se, do pucnjave, ali to je bila
neka manja nemaka jedinica. Sa mnom je tu bio i Peko (Dapevi). Nije bilo
ozbiljnijih iskuenja.
- Iako je u mnogo emu bila teka, moda i odluu jua, Sutjeska nije,
sigurno, bila jedina proba organizacije operacija i komandovanja tokom
etvorogodinjeg ratovanja. Kakva su, s tog stanovita, bila Vaa iskustva u
odnosima s Vrhovnim tabom?
Kad god je to bilo moguno i ja i Peko (Dapevi) izbegavali smo Arsu
(Jovanovia), tadanjeg naelnika Vrhovnog taba. Nismo imali poverenja u
njegove sposobnosti rukovoenja u partizanskom ratu. On je bio formirani,
mirnodopski generaltabni oficir koji nije imao sluha ni smisla za partizanski
rat.
- U pitanju je, dakle, bilo vojniko nepoverenje?
Upravo to. Ja i Peko smo se, najee po dogovoru, sklanjali kad bi Arsa
nailazio. Zazirali smo da bi nam mogao pokvariti operacije za koje se
pripremamo ili ih vodimo. Seam se, recimo, jednog takvog sluaja, ispred
Livna. Ja sam bio obavio izvianja, trebalo je da sa svojim jedinicama krenem
u oslobaanje toga grada. Arsa je u poslednjem trenutku traio da saekamo,
da odloimo napad. Hteo je da me odvrati smatrajui na papiru da je
neprijatelj suvie jak. Ja sam, meutim, imao dobar uvid u snagu
neprijateljskog garnizona, bio sam siguran da ga moemo razbiti. I uinio sam
to, u toku jedne noi bez vee nevolje. A sve to protiv Arsinih procena i
predloga.
Arsa je, nema sumnje, bio visoko obrazovan oficir, ali on, po mom miljenju,
nije mogao da shvati specifinosti partizanskih borbi. Ostao je doktrinaran;
nije se snalazio. Moja je procena bila da je on, sa svojim strunim
kvalifikacijama, mogao doi do izraaja tek u zavrnici naeg ratovanja, u
irim, frontalnim, da kaem normalnim operacijama koje se, vie ili manje,
vode u skladu s poznatim, nauenim pravilima.
Uostalom, nije re samo o Arsi. to se mene tie, bio sam i ostajem uveren da
partizansko ratovanje, kakvo je bilo nae, nije mogao valjano da razume
nijedan stareina koji je u staroj jugoslovenskoj vojsci bio po inu iznad
aktivnog kapetana. To vai delimino i za Terzia (Velimira). On je, na primer,
imao potrebu da za svaku akciju trai izvrenje po svaku cenu. To me je
ljutilo jer je takvo rukovoenje ravno apsurdu: ako se svako nareenje ima
izvriti po svaku cenu, onda nita nema pravu cenu...

- Kad ve spominjete osobenosti partizanskog ratovanja, koliko je, u ovom

sluaju, u jugoslovenskim uslovima, na te osobenosti uticala tvrda ideoloka
doktrina komunista kao organizatora i predvodnika oruanog otpora?
Meni se ini da smo u ratu bili najuspeniji upravo onda kad nismo robovali
ideolokoj emi, kad smo uvaavali nae istorijske, geopolitike, socijalne,
etnike i druge realnosti. Rekao bih da nas je sama stvarnost u uslovima
partizanskog ratovanja prisiljavala da se, bre ili sporije, odvajamo od
ideolokog dogmatizma. Kad smo, na primer poeli govoriti o narodnom,
oslobodilakom ratu, o dobrovoljakim jedinicama, to ve nije bila tada
vladajua kominternovska ideologija.
Staljin se, znate, s pravom ljutio na Tita i zbog odluke o obrazovanju
proleterskih brigada, jer je i to bilo odstupanje od dogmatske eme u kojoj je
bila bitna uloga moskovskog, staljinskog centra. Proleterske jedinice, to
vezivno tkivo nae ratne strategije, nisu toliko stvarane iz ideolokih koliko iz
pragmatinih razloga, saglasno naim realnostima. Bilo je vano imati
pokretnu borbenu formaciju kadru da se tue svuda, izvan lokalnog atara. I tu
je, znai, odluujui bio pragmatizam, iako na prvi pogled - ve i zbog samog
naziva proleterske jedinice - ta osobenost moe da deluje kao sprovoenje
ematski zamiljene revolucije u kojoj ima mesta samo za pravoverne.
- Taj pragmatizam pripisujete, ini se, prevashodno Titu?
Apsolutno. Ovde, naravno, mislim na, vreme ratno.
- S Milovanom ilasom i Vlatkom Velebitom Vi ste u martu 1943. uestvovali
u pregovorima s Nemcima, mada samo u prvom delu tih pregovora. (Kasnije,
u Sarajevu i Zagrebu, s ilasom je bio samo V. Velebit.) O tome naa javnost
nije znala nita sve do Titovog govora u Jablanici, prilikom jubilarne proslave
prelaska preko Neretve kojom prilikom je on, izmeu ostalog, kritikovao vas,
uesnike u tim pregovorima s jugoslovenske strane, stavljajui vam u greh da
se niste drali njegovih uputstava. ta kaete na tu kritiku?
Potpuno je neosnovana. Iako sam samo kratko uestvovao u tim
pregovorima, pouzdano znam da nije bilo nikakvih odstupanja od ovlaenja
koja su nai pregovarai imali. Sve je s Titom bilo prethodno utanaeno, a to
se mene tie, elim da kaem i to da sam bio i ostao uveren da je taj pokuaj
rastereenja na frontu prema nemakim okupatorskim jedinicama bio potpuno
ispravan kao taktiki potez u tadanjim uslovima.
Mi smo, kako sam kasnije obaveten, na osnovu uhvaene britanske depee,
tada navodno znali, odnosno bili uvereni da su Englezi bili odobrili etnicima
da nas napadnu. Front protiv nas se, znai, irio. Postalo je neophodno da mi
pokuamo da neutralizujemo Nemce, da otupimo ti njihov vojni pritisak
usmeren na nae unitenje u trenutku kad nam preti poveana opasnost s
drugih strana. Istovremeno, taj dogovor Engleza i etnika prisiljavao nas je da
razmiljamo o mogunosti koordinacije sa eventualnim britanskim
iskrcavanjem na nau obalu Jadrana iji bi cilj bio ne samo potiskivanje
Nemaca nego i unitavanje naeg pokreta.

Ne treba, meutim, smetnuti s uma vanu injenicu koja, na alost, nije bila
poznata naem Vrhovnom tabu. Nismo, naime, znali da se nemaka
operacija Vajs zavrava tu na obali Neretve, da Nemci nisu ni planirali da
nas gone preko reke, na jug, gde su se protiv nas okupljale goleme etnike
snage. Polazili smo, drugim recima, od pretpostavke da e nas i Nemci goniti,
da nam preti blokada sa svih strana i zato smo se oseali prinuenim da
preduzimamo protivmere. To su, ukratko, okolnosti u kojima je donesena
odluka da s Nemcima stupimo u pregovore.
- Smatrate li da se taj manevar isplatio, da je bilo efekata koji su olakavali
poloaj naih jedinica? Pitam to zato to iz dosad objavljenih zvaninih
podataka izlazi da su Nemci digli ruke od pregovora drei se Hitlerove
direktive koja iskljuuje bilo kakva pregovaranja s banditima.
Tano je da je Hitler tako postupio i da su pregovori prekinuti ali nemojte
smetnuti s uma da su i nai i njihovi pregovaraki ciljevi bili sasvim ogranieni.
Mi smo, po mom miljenju, te ciljeve ostvarili: postigli smo rastereenje u asu
kad nam je to bilo najpotrebnije. S druge strane, nemaki komandanti u
Jugoslaviji, eleli su to isto za svoje jedinice: oseali su nau snagu, teili su
da ublae svoje gubitke. Zato su se, uprkos Hitlerovom krutom nareenju,
trudili da bar privremeno odre re koju su u tim pregovorima s nama dali.
Nalazim, sve u svemu, da su pregovori s Nemcima poetkom 1943. bili
potpuno opravdani. Bez obzira na kasnije ponaanje Nemaca - mislim na
Petu ofanzivu - nama je faktiki bio bar polupriznat status ratujue strane. Tu
injenicu nije mogla da umanji Hitlerova osorna ocena da smo mi obini
banditi. Njegovi komandanti u Jugoslaviji bili su, po nudi, elastiniji i mnogo
realistiniji.
Sve je to, naravno, kako sam ve rekao, bilo i sutinski i vremenski
ogranieno jer niti smo mi imali iluzija u odnosu na nemake planove niti su
oni odustajali od svojih na-mera, da nas unite. Novi nemaki napadi ubrzo su
usledili to se moglo i oekivati.
- Kaete da je Vaa uloga u pregovorima bila minimalna. Zato?
Zato to je bilo i predvieno da se ja, posle prvih susreta s Nemcima vratim u
svoju jedinicu, na komandno mesto. Tako sam i uinio poto sam prethodno,
na Borakom jezeru, gde se nalazi Vrhovni tab, Titu referisao kako su
pregovori tekli dok sam ja u njima uestvovao.
-Da li je tom prilikom stavljao neke primedbe?
Nikakve. Nije bilo ni pomena o bilo kakvom odstupanju nas pregovaraa ilasa, mene i Velebita - od onoga to je s Titom prethodno bilo dogovoreno
kao na cilj i taktika.
- Otkud onda Titove optube u Jablanici, tri i po decenije kasnije (12.
novembra 1978)?

Moda je cilj bio da se i pregovori s Nemcima natovare na ilasova lea. A

verovatno mu nije odgovaralo to to se na raznim stranama govorilo da smo i
mi ili na neko sporazumevanje sa Nemcima. Osim toga, razni pregovori i
dogovori, naroito o razmeni zarobljenika, odnosno naih ljudi u logorima,
sistematski su nastavljani.
to se mene lino tie mogao bih jedino dodati da se, prilikom dogovaranja o
tome kako da nastupimo pred Nemcima, nisam slagao da treba govoriti da su
nam etnici glavni neprijatelji. Smatrao sam da ne bi trebalo ii toliko daleko.
Ali Tito je bio za to; bili smo ugroeni, morali smo initi najvie to se moe da
bismo neutralisaliNemce.*
* U razgovoru sa autorom ove knjige (krajem septembra 1988. godine)
uesnik u pregovorima s Nemcima 1943. Vladimir Velebit rekao je da, po
njegovoj oceni, od tih pregovora NOP nije imao znaajnijih koristi.
Velebit, meutim, ne osporava da su, kako kae, neki nii nemaki
komandanti u Jugoslaviji pokazivali vie spremnosti da potuju odredbe
meunarodnog ratnog prava (da ne streljaju zarobljenike, ne masakriraju
ranjenike, pristaju na razmene zarobljenika).
to se motiva za ulazak u pregovore s Nemcima tie, Velebit nalazi da je
veliki, ako ne odluujui uticaj imala jedna vrsta anglofobije koja je,
smatra on, od ranije bila uzela maha u Vrhovnom tabu NOV i POJ.
Uveren je da Velika Britanija nije ni pomiljala da na nau obalu iskrcava
svoje jedinice jer za takav poduhvat, sve da je i htela, nije imala snage.
Velebit takoe ne veruje da su Englezi podsticali etnike jedinice,
koncentrisane na levoj obali Neretve, da napadaju partizane, jo manje
da su se i formalno usaglaavali s etnikom komandom oko toga.
Smatra da je nae naknadno pozivanje na depeu kojom se Britanska
komanda navodno saglaava s etnikim napadom na partizane,
neosnovano jer nikakve depee jednostavno nije ni bilo.
Iz tih razloga, po miljenju V. Velebita, nije bilo osnova ni za nau izjavu
da emo se, ako doe do iskrcavanja Britanaca na jugoslovenskoj obali
Jadrana, suprotstavljati i njima.
Na pitanje ta misli o Titovoj izjavi u Jablanici, prilikom proslave 30godinjice bitke na Neretvi (1973) o tome da su predstavnici
jugoslovenske ratujue strane, u pregovorima s Nemcima, prekoraili
ovlaenja koja su dobili od vrhovnog komandanta, Velebit kae:
Bio sam zaprepaen tim Titovim potpuno neosnovanim tvrenjem.
Koa Popovi je, po sopstvenoj elji, uestvovao u pregovorima samo u
poetku a ja sam, s Milovanom ilasom, ostao do kraja, najpre u
Sarajevu a zatim u Zagrebu. Mi smo samo izvravali ono to je s Titom
bilo dogovoreno pre nego to smo otili na pregovore a kad smo se
vratili nikakav prigovor nismo uli... Najzad, uzgred da kaem i to da
Tito, po mom miljenju, nije tom posleratnom optubom ciljao samo na
ilasa.

- U osvrtima na ratna borenja i iskuenja, stiemo, evo, do Sutjeske, glavne

pozornice jugoslovenske ratne (moda ne samo vojne) drame, ali i Vae
line, pomalo ironine Golgote. Bili ste aktivni saucesnik tih surovih iskuenja,
ali Vam je pretila i opasnost da, kad je bitka zavrena, postanete njena
tragina rtva. Godinama, ak decenijama, iza Vae ratne slave vuku se i tihe
ali mune, neslubene ali nedemantovane, nenapisane ali i podsticane
optube da ste u kritinom trenutku za Vrhovni tab i Tita bezmalo pobegli s
bojita. ta je istina? ta Vam je zapravo zamerala ta slubeno nedefinisana i
javno nesaoptena kritika: da je Koa pobegao, da se odluio na proboj s
Prvom proleterskom bez znanja i odobrenja Vrhovnog taba i Tita ili ak da je
Vaa namera bila da spaavate sebe namerno ostavljajui sve ostale u
obruu nadmone neprijateljske sile?
Sve to zajedno sadrano je u optubama protiv mene. Re je o varijacijama
na istu temu s ciljem da ja budem optuen za neku vrstu izdaje. Ali, vratimo
se onome to je bitno - ta se zaista dogaalo u Vrhovnom tabu i oko njega?
Pri tome, naravno, valja imati na umu teinu trenutka, dramatian poloaj
naih opkoljenih jedinica, teret ranjenika. A odluka se morala donositi bez
dvoumljenja.
Sluao sam vie puta moje ratne drugove, saborce sa Sutjeske koji su bili u
prilici da iz neposredne blizine posmatraju stanje oko vrhovnog komandanta.
Njihovo je miljenje daje tada bilo i nesnalaenja, zbunjenosti u asu kad se
nije smelo oklevati. Titu je, razume se, bilo najtee. Sve je zavisilo od njega a
on se, uz sve druge nevolje, suoavao i sa surovom dilemom - kako spaavati
ranjenike.
- A kako ste se Vi odluili za proboj s Prvom proleterskom divizijom?
Bez kolebanja. Nije bilo drugog izbora. Krenuli smo i uspeli, uvereni da
otvaramo put za izlazak i drugih jedinica iz neprijateljskog obrua.
Kako su stvari potom tekle - mislim na operacije, rtve, rezultate - to je
poznato, manje ili vie. Duan sam, ipak, da s tim u vezi, ponovim istinu koja
borcima sa Sutjeske nije ostala nepoznata a valjda ni za istoriare nije
sporna: ako sam za odluku o proboju Prve proleterske divizije odgovoran, ili
zasluan, uglavnom ja, za njeno sprovoenje, hou rei za uspeh te
operacije, odluujua je bila sposobnost i hrabrost Danila Lekia. Ko zna kako
bismo proli da nije bilo njegove smelosti i upornosti.*
* O Danilu Lekiu (1913-1986), panskom borcu i Koinom saborcu na
elu naih proleterskih jedinica, povodom njegove smrti, dr. Gojko
Nikoli, takoe panac napisao je nadahnut tekst koji se pamti kao
dirljiv, proleterski oprotaj. Iz plejade jugoslovenskih revolucionara
izdvojio ga je kao viteza koji je ratovao na pesniki nain i tom
prilikom zabeleio i ovaj nesvakidanji rastanak dva proleterska
komandanta:
"Svestan ta ga eka smogao je hrabrosti da istraje do kraja u svome
udesnom optimizmu i u svojoj vedrini kakvom se odlikovao i u najteim

ratnim trenucima. Hrabrost njegova, hrabrost ratnika hrabrila je i nas

oko njega, potiskivala tugu koja tek to nije uspela da istisne potok
suza. I lekari rekoe: Uliva nam snagu da istrajemo u beznadenoj
bici. A kad je iz Dubrovnika zazvonio telefon:
Ovde pokojni Koa... Danilo je spremno odgovorio:
A ovde budui pokojni Danilo...
Prsnue obojica u gromoglasan smeh od kog je nastao kvar u
telefonskom ureaju. Ovaj epikurejski, panski, prvoproleterski potsmeh
smrti dokaz je da i u ovome neslavnom dobu ljudski duh jo ima snage i
vrednosti.
(Dr. Gojko Nikoli: Jednom vitezu u ast, Beograd 1986)
- Da li ste, ipak kreui u samostalan proboj, pokuali da na neki nain
obavestite Vrhovni tab?
Uspeo sam da Peku (Dapeviu) poaljem po kuriru poruku: Ja kreem
napred, poite za mnom. Znam, a to pie i na dokumentima, da je Peko bio
saglasan. Govorio je Titu: Koa je u pravu, treba ii za njim.
- Kako objanjavate neodlunost u Vrhovnom tabu, posebno kad je re o
vrhovnom komandantu?
Mislim da se u jednom trenutku osetio gotovo izgubljenim jer je ukupna
situacija bila krajnje dramatina a njegova pozicija izuzetno teka ve i zbog
toga to se naao blizu zaelja gde se nalazio i velik broj za borbu
nesposobnih ranjenika. Tu je u ratu najtee. Uvek sam mislio - o tome sam i
pisao - da je najlake onome ko ide napred. Na zaelju se, uz sve ostalo,
sklapaju neprijateljski obrui, odatle je tee neto predu-zeti. Hou da kaem
da nemam iluzija o nekim svojim naroitim sposobnostima - bio sam na
Sutjesci u prednosti samim tim to sam iao napred: vidim neprijatelja,
oseam ga, njuim, pokuavam da se izvuem, ali nisam sasvim uveren da
u uspeti.
Ja sam se tu, na Sutjesci, ponaao kao to sam inio u svakoj tekoj situaciji neoptereen razmiljanjima o tome ta bi meni lino moglo da se desi, kao da
ne sumnjam da e proboj uspeti i da za nama idu ostali - iako sam, pre nego
to sam krenuo, prvi i jedini put u ratu pomislio da ulazim u bitku iz koje neu
izvui glavu. Ali kad sam se odluio, kad sam krenuo, o tome vie nisam
razmiljao. Vide-ete to iz nareenja koja sam tada izdavao svojim
jedinicama. Ja jednostavno kaem: kad ja budem osvojio ovu ili onu kotu, vi
kreite u ovom ili onom pravcu. Drao sam se, ukratko, kao da elu situaciju
na frontu drim u svojim rukama - to je, dabome, bilo daleko od realnog.
Trudio sam se da sve to je neophodno preduzmem i predvidim i ne
pomiljajui da u ostati iv.
- Izlazi da, u neku ruku, anticipirate i sopstvenu smrt?

elei da verujem da se uspeno probijam, ja podrazumevam da e se, sa

mnom ili bez mene, sve nastaviti kako smo predvideli, da neemo stati. Tome
bih mogao dodati jo jednu, da kaem sitnicu. Neto pre moga proboja,
prelazei u zoru reku Sutjesku, prolazili smo ispod Koura. To je jedno brdo
koje su Nemci drali i s njega nas gaali. U toj situaciji, dok neprijatelj estoko
udara, neposredno pred ranjavanje Tita, ja mu aljem poruku u kojoj kaem
otprilike ovo: nemoj ii stazom kojom sam ja proao, jer je izloena
neprijateljskoj vatri; kreni levo, kroz umu, tuda je bezbednije iako je sporije ...
- Da li je poruka stigla do Tita?
Mislim da jeste.
- Da li je taj dokument sauvan?
Jeste, mada ne mogu rei gde se nalazi. Iz te moje poruke jasno se, u
svakom sluaju, vidi da sam vrhovnog komandanta precizno upuivao kuda
da ide, upozoravajui ga blagovremeno na opasnosti koje bi trebalo
izbegavati, posebno na prolaz ispod Koura.
Bio je to dosta uzan, brisan prostor koji smo mi u trku preli. Verovatno smo
imali sreu jer smo krenuli u ranu zoru kad nemaka posada na Kouru jo
nije oekivala nailazak naih boraca. Uveren da bi oni koji krenu za nama
proli mnogo gore, poruio sam Titu da tuda ne ide to je, valjda, dovoljan
dokaz da, bar tada, nisam imao nameru da beim odnosno da poinim
izdaju zbog koje je tre-; balo da budem smenjen.
- Smenjen?
Da, Tito je bio odluio da me smeni.
- Da li Vam je to bilo saopteno?
Nije izriito. Ali u moj tab, ispred Zvornika kasnije je stigla depea u kojoj je
bilo izriito reeno neka Koa odmah preda komandu svome zameniku i doe
u Vrhovni tab. Ja sam, ta bih drugo, izvrio to nareenje, verujui da ta
poruka znai moje smenjivanje.
- Da li vam je u Vrhovnom tabu, kad ste tamo stigli, reeno da ste smenjeni?
Ne.
- Jeste li tada uopte razgovarali s Titom?
Naravno da jesam, ali samo o tekuim poslovima.
- A o Vaem smenjivanju?
Ni rei mi o tome nije rekao.

- Zar to nije bio dokaz da Vas nije ni smenio? ta se zapravo dogaalo?

Izgleda da je takvu odluku bio doneo pa se predomislio. Inae, o tome kako
se u toj situaciji drao general Terzi ja sam saznao mnogo kasnije. On je,
naime, nekome ispriao da gaje Tito, posle bitke na Sutjesci, pozvao i
saoptio mu:
- Spremi se Terziu da preuzme Prvu proletersku ...
Na to je general Terzi, kako mi je reeno, uzvratio u uenju: Drue Tito, pa
ne mislite, valjda, da bih ja mogao da zamenim Kou.
Ne mogu, naravno, biti siguran da je ba tako bilo ali, s druge strane, nemam
razloga da sumnjam u Terziev iskaz. Bio je astan ovek.
- A sada, posle svega, kako Vam izgleda ta pria: da li ostajete uvereni da je
Tito zaista bio odluio da Vas smeni?
Mislim da jeste, ali da je ta njegova namera kratko trajala.
- Pretpostavljate li da ga je Terzi svojim dranjem pokolebao?
Moda je i to uticalo, ali pre e biti da se predomislio poto je o celoj stvari
sam malo dublje razmislio. Nije mogao zaboraviti kako su dogaaji oko
proboja na Sutjesci stvarno tekli.
- Na ta mislite?
Mogao bih to ilustrovati jednim, manje poznatim detaljem. Pri kraju proboja,
kad su moje jedinice ve bile prele put Kalinovik-Foa, dolo je do tekih
okraja u kojima sam izgubio mnogo boraca. Ba onih koji su, da tako kaem,
svojim ivotima demantovali udovina podozrenja o beanju jer su, po
mom rasporedu i nareenju, titili prolaz jedinicama koje su ile za nama.
Izginuo je dobar deo Prvog bataljona koji je taj prolaz branio od neprijatelja.
Tada, posle tih bitaka, na putu prema Miljevini, ja sam dobio pismenu poruku
od Tita. Dosta dirljivu, moram rei.
- Imate li je, moda, sauvanu?
Ja nemam, ali je moete nai meu ratnim dokumentima. uo sam da je
negde i objavljena.
- ta Vam je tada pisao Tito?
Dok smo se mi probijali sa Sutjeske ka Miljevini, on je bio zalutao i ostao
samo sa dvojicom ljudi. Tada mi je poslao pisamce u kome otprilike kae:
Koo, ja sam ovde sam, poalji mi malo rakije i duvana. Poslao sam, naravno.
Iz tog detalja da se zakljuiti da on tada jo nije nameravao da mene smeni.

Tek kasnije je doao do zakljuka da sam se ja nedozvoljeno odvojio i otiao,

da sam ih napustio to je, meutim, netano.
- ime osporavate tezu o samovoljnom odlasku?
Pored ostalog i time to sam na prolazu, to jest na mestu gde sam se sa
svojim jedinicama probio, ostavio jedan bataljon Tree brigade da saeka
ostale.
- Kako objanjavate kidanje veze s Vrhovnim tabom? Da li ste slali kurire?
Slao sam, dvojicu. Uzalud. Nisu se probili.
- Izginuli su?
Ili su izginuli ili su zalutali; ne znam ta se tano dogodilo.
- A radio-veza?
Nije funkcionisala, to je, uzgred reeno, moglo biti spasonosno za na
proboj. Jer, da se na odailja nije pokvario, Nemci bi nas, poto su, zna se,
sve prislukivali, brzo otkrili. Ko zna kako bismo se u tom sluaju proveli!
- Bitno je, ipak, zar ne, to to ste Vi samostalno kre nuli u proboj?
Da. To je bila odluka koju sam sam doneo. Ne seam se kako su reagovali
Sreten ujovi, Cana Babovi i drugi koji su se tu uz mene nali ali ja sam im
bez dvoumljenja rekao: nemamo ta da ekamo, moramo u proboj, to nam je
jedini spas. U svakom sluaju niko od prisutnih se nije protivio.
- Za one koji danas itaju i razmiljaju o tim dogaajima a pogotovo za mlae,
posleratne generacije, ostaje, ini se, nerazjanjeno pitanje koje se samo od
sebe namee: otkud ta sumnja, Titova ili bilo ija, da ste Vi s Prvom
proleterskom divizijom samovoljno napustili Vrhovni tab i ostale jedinice u
neprijateljskom vojnom obruu, da ste, drugim reima, veliki grenik a ne
junak ratne drame na Sutjesci 1943. godine?
Vi kaete da je Tito naknadnim razmiljanjem doao do tog zakljuka i odluio
da Vas smeni s dunosti proleterskog komandanta. Ali on to nigde i nikad nije
rekao, bar ne javno. Ni on niti bilo ko drugi ko bi imao znanja i ovlaenja da o
tome sudi; nigde to nije napisao. Nema, koliko se zna, nikakve dokumentacije
o tome, nita se pouzdano ne zna. Jedino je poznato da postoji ta sumnja, ili
ogovaranje koje je moglo uticati na Tita, to e naknadno, mnogo godina
posle rata, tanije, posle Vaeg odlaska s politike scene, poeti da kola kao
neka mutna politika spletka, zar ne?
Upravo tako, iako sam ja posle rata dobio puno priznanje za odluku o proboju.
- Moda bismo, u ovom putovanju kroz prolost i seanja, sada mogli da
preemo u posleratno vreme - ne odvajajui se od Sutjeske. Da ujemo ta

se tamo dogaalo 1973. godine. Na Tjentitu je proslavljena

tridesetogodinjica proboja. Vi ste se uoi te proslave nalazili na odmoru, na
Brionima. Specijalnim avionom prema Sutjesci odleteli su nai vrhunski
zvaninici. Vi u tom avionu niste bili. Da li su Vas moda zvali?
Ne, niko mi se nije obratio.
- Zar je moguno da su Vas zaboravili?
Nisu zaboravili, znali su da sam na Brionima. Nisu me hteli, ni u avionu ni na
Sutjesci, ali se ja zbog toga nisam ljutio.
- Ipak ste otili?
Smatrao sam to svojim dugom, ne prema svearskoj zvaninoj pompi nego
prema ratnicima koji su se i pod mojom komandom borili a naroito prema
onima koji su pali.
- Kako ste putovali?
Sam za volanom svoga Sitroena (spaeka) bez odmora od Briona do
Tjentita, iako dosta slabog zdravlja. Iscrpljen od celodnevne vonje, javio
sam se nadlenima na Sutjesci koji su me uputili u ator rezervisan za bive
borce. U hotelu i vilama bilo je mesta samo za zvanice, strane goste i
savezne, republike i druge funkci-onere.
- Spavali ste pod atorom?
Onoliko koliko sam te noi mogao da spavam. Zbog nevolja koje mi je
zadavala obolela beika dizao sam se bezmalo svako pola sata, tumarajui
po kii i mraku izmeu ljudi koji su bili smeteni u istom atoru, gde je bilo i
mnogo nekadanjih ranjenika, naroito Dalmatinaca. Istog dana sam, ekajui
u red za veeru imao neprijatan incident. titei poredak jedan milicioner
me je grubo gurnuo. Opsovao sam ljutito ocenjujui postupak milicionera kao
bezobraznik, neki moji bivi borci osvetniki su se ustremili prema njemu.
Neispavan i neraspoloen zakljuio sam da u takvim uslovima ne mogu ostati
na Sutjesci. Krenuo sam istim putem potpuno sam, krajnje umoran, natrag
spaekom na Brione.
- A dok ste bili na Tjentitu, da li su Vam se organizatori proslave, ili prisutni
funkcioneri obraali s bilo kakvom ponudom? Recimo, da Vam predloe bolji
smetaj ili da Vas pozovu na susrete sa stranim delegacijama, posebno
efovima ratnih vojnih misija s ko jima ste i Vi saraivali u toku NOB?
Ne. Niko mi nita nije nudio, iako su znali da sam doao. Znali su, takoe da
bi, na primer, Ficroj Maklin i drugi ratni savezniki predstavnici pri naoj vojsci,
normalno eleli da vide i mene. Nadleni su, oigledno, sledili nareenje kojim
se sa mnom prekida svaka veza.

Bio sam, ukratko, kanjen. Ne zbog bek-stva iz obrua na Sutjesci nego

zbog mog politikog povlaenja krajem 1972. kada sam Titu saoptio da,
posle nasilnog obrauna s tadanjim rukovodstvom u Srbiji, ne mogu niti
elim dalje da ostajem...
- Vi ste, istina, poznati kao tvrd ovek koji moe mnogo da izdri ali takav
povratak ratnika, na Sut jesci posle 30 godina, to mora da je za Vas bilo pre
vie, zar ne?
Ne bih mogao rei da sam bio ogoren. Nisam prosto mogao sebi dozvoliti da
ostajem tamo gde sam toliko suvian. Nisam se ni za trenutak dvoumio kad
sam resio da odem ne saekavi ni govore ni parade, pa ni prikazivanje Bulajieve Sutjeske nou, pod pljuskom. Doneo sam tu odluku kao i uvek u
slinoj dilemi. Ne dozvoljavam sebi nikakvo kolebanje kad znam ta moram
da uradim - kao to se, na primer, nisam kolebao prilikom odbijanja Titovog
predloga (posle brionskog plenuma 1966) da uem u Politbiro.
- Da, ali gledajui stvari s ljudske strane, ovo to Vam se dogodilo na Sutjesci
1973. deluje kao suoa vanje najbolnije vrste. Moe li se oveku dogoditi ita
tee: dolazi na mesto gde se sudbinski proveravao i potvrdio kao olienje
neeg to bi moralo biti zajed niko, ak sveto - i ba tu udara u neprobojni
bedem funkcionerskog slavoljublja koje mu stavlja do znanja da za njega vie
nema mesta? ...
Da, da... Nije, znate, bilo ni poziva na ime Koe Popovia, te 1973. A pet
godina ranije, prilikom obeleavanja 25-godinjeg jubileja Sutjeske, upravo
sam ja istupio pred vrhovnog komandanta u ime svih jedinica i boraca uesnika ...
- Nije li, moda, bivi nadrealista naao u toj opakoj zbilji ivota samo grubu
alu na raun romantiarskog kondotijerstva? Nije li pria o tunom povratku
rat nika simboliko zatvaranje kruga u kome tek treba da se utvruje razlika
izmeu ideala i zablude, zbilje i utopije?
Pa i sam ivot je jedna vrsta igre, zar ne? Vano je ne izgubiti se, braniti sebe
i svoje dostojanstvo, ako je i koliko je to mogue; ouvati ono bez ega se ne
moe. S tog stanovita moja nadrealistika prolost mogla je biti izvesna,
uslovna prednost. Svako je, na kraju krajeva sam sa sobom. Ni moja
generacija revolucionara, ma koliko bila ili verovala da je zasluna, ne moe
raunati na neki istorijski popust kao celina. Ba kao to ne moe biti ni
osporena samo zato to je, neumitnom logikom organizacije koja je
vremenom poela da favorizuje poslune, podlegala i okrutnim dogmama
nanosei - i kad to nije elela - patnje i drugima. Jer, sve kad se srauna,
srazmerno se najvie kopromito-vala ona sama.
Svi se, najzad, diemo ili padamo kao pojedinci. Pogotovo sada kada znamo i
ono to je skrivano. Izgubili smo, ili ubrzano gubimo pravo na kolektivne
zablude. Preivee ili biti zaboravljeni samo ljudi kojima se zna ime i prezime.

- O epopeji Sutjeske moda jo samo re-dve. Da li je, na primer, bila

sudbonosna za ishod NOB? Da li bi bio izgubljen i rat da je izgubljena ta
bitka?
Sutjeska je, nema sumnje, bila dramatina. Ne verujem, ipak, da je to, u
sluaju neuspeha, mogao biti konaan poraz - iako bi eventualno
zarobljavanje, ili ak pogibija vrhovnog komandanta, imalo vrlo teke
posledice. Ali, imajte na umu da je to sredina 1943. Nemci su ve tueni kod
Staljingrada, poela je njihova opta nizbrdica, mi smo na Neretvi potukli
etnike ...
Bilo bi, dabome, golemih iskuenja, ali neko bi sve to opet prikupio, pokret je
bio pustio duboke korene irom zemlje, borbe bi, siguran sam, bile
nastavljene. Iako oslabljeni, mi bismo se polako sredili i oporavili.*
* Istoriar dr. Branko Petranovi ovako saima tok i znaaj bitke na
Sutjesci:
Jedinice Glavne operativne grupe vodile su ogorene borbe od 27.
maja do 15. juna da bi probile neprijateljski obru. Vrhovni tab je 29.
maja konkretizovao plan o proboju preko Sutjeske. Do 31. maja je sedam
brigada prikupljeno na prostoru izmeu Pive i Sutjeske. Treeg juna
vrhovni komandant je u Mratinju odluio da se Glavna operativna grupa
podeli na dva dela: 1. i 2. proletersku diviziju s Vrhovnim tabom, koje
su dobile zadatak da se probiju preko Sutjeske u pravcu istone Bosne i
3. i 7. diviziju, koje su imale da tite Centralnu bolnicu i kroz
neprijateljski obru izbiju u Sandak.
Prvi pokuaji, 5. i 7. juna, da se front neprijatelja probije u donjem toku
Sutjeske, nisu uspeli. Proboj preko nabujale Sutjeske, u njenom
srednjem toku, kod Tjentita, izvrila je 1. proleterska divizija u noi
izmeu 8. i 9. juna. Naredne noi Sutjesku je preao i Vrhovni tab sa 2.
proleterskom divizijom. Na Milin Kladama je 9. juna ranjen vrhovni
komandant. Tito je 12. juna javio Moskvi: Na poloaj je teak, ali mi
emo se izvui iz te situacije, mada s tekim gubicima. Neprijatelj ini
maksimalne napore da bi nas unitio, ali nee uspjeti. Molimo vau
podrku u ovome najteem iskuenju.
Prelazei preko Zelengore, proleterske divizije su izbile na Jahorinu,
prele prugu araj evo-Viegrad i nastavile ofanzivne operacije u
istonoj Bosni. Osloboeni su Han Pijesak, Kladanj, Olovo, Kakanj i
Vlasenica.
Odseena 3. divizija je zajedno s ranjenicima desetkovana u
neprijateljskom obruu. Njen elni ealon preao je Sutjesku kod
Tjentita 13. juna. Prilikom proboja poginuo je legendarni komandant
divizije Sava Kovaevi. Prva dalmatinska i 5. crnogorska brigada
prikljuile su se jedinicama Glavne operativne grupe, dok se ostatak
divizije razbio na manje grupe koje su nastojale da se samostalno izvuku
iz obrua.

NO.VJ je u ovoj najteoj i najdramatinijoj bici narodnooslo-bodilakog

rata izgubila 7.000 boraca, ukljuujui vie istaknutih komandanata:
Nikolu Nina Markovia i Vasilija Vaka urovia; poginuli su venici
AVNOJ-a dr. Simo Miloevi, Veselin Ma-slea, Nurija Pozderac, Vido
Buri, Risto Perovi, Borisa Kovaevi. Na Sutjesci su ginuli borci
gotovo iz svih krajeva Jugoslavije: Dalmatinci i drugi hrvatski partizani,
Srbijanci, Crnogorci, Bosanci.
(Prof. dr. Branko Petranovi: Morija Jugoslavije 1918-1978, Nolit,
Beograd)
- Kad smo ve kod rata i ratovanja, evo jo jednog pitanja: U poetku, kao
komandant Kosmajskog i Po savskog odreda a i kasnije, imali ste meu
svojim bor cima i veliki broj seljaka, radnika, ljudi jednostavnih, skromno
obrazovanih ili sasvim neukih. Kako ste uspe- vali da komunicirate s tim
ljudima? Je li Vam bilo teko da naete zajedniki jezik s njima?
Nimalo. Na poetku, 1941. ja sam borcima, recimo mojim Posavcima, pre
svega prenosio svoja vojnika iskustva i znanja. Sluali su me, u neku ruku,
kao uitelja; vezivalo ih je za mene ono to je uvek bitno za odnose izmeu
boraca i stareine: od mene su mogli da naue ono to im je u ratnim
uslovima najvanije - kako da se osposobe za vanredne prilike, da se bore i
da preive.
- Kad biste danas birali borce za neke nove bojeve, da li bi se odluivali za
takve iste ljude, poput seljaka i radnika iz Posavine, Mave, umadije?
Zato da ne. Bio sam vrlo zadovoljan njima, ali i drugima a bilo ih je, kasnije,
kao to znate, iz svih krajeva, pod zastavom Prve proleterske. Te
jednostavne, estite, u velikoj veini hrabre ljude, ja sam doista voleo - a i oni
mene. Poverenje je bilo potpuno i obostrano, emu je, po mom miljenju,
naroito doprinelo to to su se borci, stiui iskustva u ratovanju, uverili da ih
ja nikad neu baciti u nepromiljenu avanturu.
Mogao bih taj odnos izmeu mene kao komandanta i boraca da ilustrujem i
nekim zgodama iz najteih naih bitaka. Recimo na Sutjesci, u zavrnici
proboja. Prilikom osvajanja puta Kalinovik-Foa, upadamo u pravi pakao.
Tuku nas sa svih strana. U takvim trenucima je, znao sam to iz iskustva,
vanije od svega sauvati prisebnost duha, nedopustiti da meu borce prodre
neverica i panika. Da bih tu opasnost spreio morao sam da reagujem brzo.
Na primer, pucnjava dostie vrhunac, kuriri se jedva probijaju do mene a
jedan od njih mi zabrinuto kae: ta da radimo, drue Koo, neizdrljivo je,
neprijatelj puca na sve strane. Sluam ga i istog asa odgovaram
samouvereno: Ako, to je za nas odlino. Ako pucaju na sve strane znai da
ne znaju gde smo, plae se.
Trudio sam se, u svakom sluaju, da smirim borce, da im povratim
samopouzdanje. U borbi je to najvanije, snaga ivaca odluuje. Takve

psiholoke intervencije mogu u ratu biti efikasnije i od najrazornije pucnjave.

Znam da je to krepilo moje proletere i kad im je bilo najtee.
Ponekad su se, dodue, dogaale i bizarne stvari, ak i u tom paklu na
Sutjesci. Recimo, posle glavnog proboja, ba tokom borbi za izbijanje na taj
put Kalinovik-Foa, Nemci nas stadoe zasipati iz aviona runim bombama.
Seam se, nalazio sam se iza jednog drveta, borac udaljen svega nekoliko
metara od mene pogibe a mene nije ni okrznulo, imao sam sree. Dan, ili
nekoliko asova pre toga, na tom istom mestu, imali smo prilike da se
najedemo odlinih nemakih kobasica i butera. Nemci su ih odozgo s brda
bacali u uverenju da se tu, na poloaju koji smo mi bili zaposeli, nalaze njihovi
vojnici ...
- ta Vam je, kao komandantu, bilo najtee u ratu?
Bilo mi je najtee to to nisam imao dovoljno vremena za spavanje. Glad mi
nikad nije bila glavni problem. Mogao sam danima da trpim nedostatak
redovne ishrane, ali me je neispavanost stavljala na velike muke. Ako ne
otspavam ne mogu da se opustim i staloeno razmiljam. Zato mi je od svega
vanije bilo da ugrabim makar petnaestak minuta za tu obnovu kondicije - a
mogao sam da zaspim za tili as.
Sve mi je bilo manje vano od spavanja. ak i voda. Moji borci su se, znao
sam to, tiho ljutili na mene zbog te vode; nije im odgovaralo da ja idem na
elu kolone. Znali su da kad naiemo na neki izvor, neu stati ako smo u
urbi: oni bi da utole e a ja tu potrebu ne oseam ili potiskujem. Ne stajem.
- Borci su se, kaete, tiho ljutili. Da li su Vam to nezaustavljanje pratali?
Pratali su, pratali.
- Po emu ste to mogli znati? Kako ste i, kao vojskovoa, procenjivali
raspoloenje Vaih boraca?
Najee, bez rei. Gledao sam ih u oi, kao i oni mene. itao im na licu i
radost i muku i poverenje i zlu slutnju. Teko komandantu koji ne ume da se
tako priblii vojniku i saborcu, da uspostavi razumevanje i poverenje, da naui
da potuje i ono to mu borci svojim dranjem, pa i utanjem, govore.
Bilo je, dabome, svakojakih nepredvidljivosti, muka i surovosti, neuspeha i
gluposti. Ali, ja sam, u celini gledajui, s mojim proleterima ostvarivao jednu
dublju boraku, ljudsku vezu. Recimo, pre nego to bih krenuo u bitku
nastojao sam da i lino proverim koliko su oni spremni za nju, da li veruju ili
sumnjaju.
Ako ovo drugo oseti, komandant mora da proveri i sebe i svoje namere. Ja
sam znao i da odustanem od napada, ili da ga mlako sprovodim, na primer
1943. kod Sinja - kad osetim sumnju i kolebanja meu borcima.

Nema, ukratko, uspenog komandovanja bez meusobnog poverenja izmeu

stareine i boraca. Ja sam u moje borce i kad je bilo najtee imao poverenje. I
oni u mene. Znate li ta su mi neki od njih rekli kad sam ih svojevremeno,
posle rata pitao - ta ih to vezuje za mene? Rekli su mi: to to smo danas
ivi...*
* Zanimljivo je kako je Kou Popovia, kao partizanskog ratnika, doiveo
i ocenio, britanski vojni izaslanik F. W. D. Dikin, lucidni pisac i posleratni
oksfordski istoriar. Napet i promiljeno kontrolisan oseajnim,
disciplinovanim umom, Popovi je
pie, izmeu ostalog, Dikin - bio jedan izuzetno obdareni vojnik
intelektualac to je moglo biti strano njegovoj unutranjoj prirodi... Njegov
francuski jezik bio je zajedljivo prefinjen a njegov duhovni zatitni zid
neprobojan.
... Popovi je bio vuk samotnjak i usamljeni ovek, uvek u opreznosti. Nosio je
u sebi odlike vojnog genija i mrnju prema ratu. Prijateljstvo je primao oprezno
i avolski vesto je titio totalni integritet uma i srca.
Kao komandant divizije, svojim pouzdanim instinktom i rasvetljujuim
poimanjem neposrednih situacija, Koa Popovi je, trenutnom inicijativnou
naslutio slabu taku u obruu nemakog okruenja severno od Sutjeske i bio
je neposredni arhitekta naeg izbavljenja.
esto sam bio u njegovoj blizini i vremenom sam se privikao na njegove
promiljene i prefinjene duhovite prepade. Smeo u hladnokrvnoj
promiljenosti i tajnovit po prirodi, on je bio idol svojih boraca, ali ga je malo
ko od njih blie znao. Odstupanjem od fer pleja u privatnim raspravama
skrivao je, obino uspeno, jedno duboko razumevanje reakcionarnog
britanskog kapitaliste koje je, zabavljajui se, otkrivao u meni.
(F. W. D. Deakin: The Embattled Mountain, London, Oxford Universitv
Press, 1971)
- Govorimo o kljunim etapama razvoja, usponima i padovima kroz koje je
Vaa generacija prola i o ne kim najkrupnijim odlukama za koje je i Vaa
lina, neposredna ili posredna odgovornost velika. U posle- ratnom razdoblju
kljuna je, nema sumnje, bila 1948. godina. Dramatina prekretnica. Potres u
kome se raala nada da e sama irina patriotskog okupljanja radi odbrane
ugroene nezavisnosti zemlje zauvek otupiti otricu kominternovske,
boljevike dogme. Kakve su bile anse?
U prvo vreme, dok su nasleeni, kruti ideoloki imperativi morali da se
podreuju novoj politikoj irini, inilo se da dolazi neodoljiva plima reformi.
Sukob sa Staljinom i Informbiroom trebalo je da bude zaokret pri emu se,
dakako, podrazumeva i ogroman rizik. Bili smo David na koga se osvetniki
ustremio moskovski Golijat. Ali je to bilo i osveenje koje raa, odnosno
obnavlja patriotski, politiki polet.

- Ipak, u prvom planu bila je odbrana nezavisnosti Jugoslavije kao dravnopravne celine...
Jeste, ali je sam in rascepa sa Staljinom pruao mogunosti za postupnu
unutranju demokratsku evoluciju. Potiskivanjem domae varijante
staljinistike organizacije partije i dravne uprave (u nekim ekstremnim
samodopadljivostima rigoroznije i od sovjetskog originala) trebalo je otvoriti
prostor za demokratizaciju drutva. Svima je, razume se, bilo jasno da je
odbijanje staljinistikog pritiska sa Istoka prvi uslov za to. A pritisak je, kao to
znate, bio svestran i brutalan - politiki, ekonomski, psiholoki, pe-tokolonaki,
ak i vojni. Sve je bilo na probi, poevi s vrha - od Tita.
- Kakva je, po Vaem miljenju, u tom dramatinom zaokretu 1948. bila Titova
uloga?
Kao i u ratu - predvodnika. Bio je neza-menljiv u organizaciji nacionalnog,
jugosloven-skog otpora nasilju sa Istoka. Da je Staljin iz tog spora iziao kao
pobednik, Tito verovatno ne bi ostao iv.
- Podudarnost liderskog i nacionalnog interesa?
Nije bitno kako ete to formulisati, ali drim da se taj faktor line ugroenosti
ne moe potpuno prenebegnuti u procenjivanju Titove, zaelo istorijske uloge
1948. Pokuau da objasnim ta pod tim podrazumevam.
Po mome uverenju, Josip Broz se kroz rat navikao na samostalnost tako da,
ve i po prirodi svog poloaja, harizme i vlasti vezane za njegovu linost, vie
nije mogao ni da zamisli povratak u neki, prema Staljinu podreeni poloaj.
Rat ga je afirmisao kao samostalnog lidera, pored ostalog i time to je
donosio i odluke koje nisu bile po volji Moskvi i kominterni iako je, uzgred
reeno, odravao stalnu radio vezu s njima.
- Da li ste Vi lino znali za tu vezu u ratu?
Ne. Nisam imao pojma. Bio sam toliko puta u njegovoj blizini pa ipak nikad
nisam primetio da on alje i prima te telegrame, da takva, lina veza
funkcionie. Ba kao to, neete mi vero-vati, nisam znao ni za Goli otok.
- Zar je moguno?
Moguno je. Mislim da to ni mnogi drugi visoki funkcioneri nisu znali.
Pretpostavljam da se o tome odluivalo u vrlo uskom krugu. uo sam - i
verujem - da ni Tempo, iako lan tadanjeg Politbiroa, nije znao ta se
dogaa.
- Znai li to da odluka o Golom otoku nije ni stigla na sednicu Politbiroa?
Ja mislim da nije. Uostalom, bilo je u tom sastavu i ljudi iji format nije bio
takav da bi obavezivao Tita na uvaavanje njihovog miljenja ili da ih
konsultuje pre donoenja delikatnijih odluka. Rankovi je, dodue, morao

znati znatno vie ali ne iskljuujem ni pretpostavku da su tu udovinu

operaciju, na osnovu generalnog ovlaenja s vrha, po svojoj meri vodili nai
policijski gorogani. Naravno, danas, kad razmiljam o svemu tome, sa
aljenjem shvatam da ni mi koji nismo u to bili umeani neemo pred istorijom i potomstvom ostati sasvim neduni samim tim to smo bili u vlasti pod
kojom su i takva nasilja nad ljudima bila doputena.
- Rekoste da ni Vi niste znali za odluku o osnivanju zatvorenikog logora na
Golom otoku, ali kasnije ...
Ni kasnije. Nita o svemu tome nisam znao. Obavljao sam svoje vojne
poslove kao naelnik Generaltaba; niko me nije obavetavao ta se tamo
dogaalo niti sam tako neto slutio.
- A vojna obavetajna sluba?
Nije ba mnogo saraivala sa mnom. Bila je vezana za Politiku upravu, za
Gonjaka.
- Da li je za Vas i to mogao biti dokaz da ste, iako zvanino prvi na vojnom
vrhu, praktino potiskivani ustranu.
Mislim da treba imati u vidu izmenjene okolnosti, bolje rei promenu u
raspodeli realne moi. Kad se rat zavrio, postalo je, da tako kaem,
normalno da Politbiro stoji iznad svih i svega, to nije bio sluaj u ratnim
uslovima. Uostalom, CK se nije ni sastajao dok je rat trajao. Tada je na elu
svega bila Vrhovna komanda i ona je samostalno delovala.
- Mislite na organizaciju politike i dravne uprave po zavretku oruane
borbe?
Da. Partija ubrzo postaje sve i svja; apsolutni primat ponovo postepeno dobij
a ideologija. Kad kaem ideologija mislim na doktrinerstvo koje ne podnosi
neistomiljenike. Mislim na totalitaristiku i autoritarnu bit svake slepe vere. S
tog stanovita moe se rei da su sve ideologije osuene na neistine ako i
kada pretenduju da imaju odgovore za sve probleme.
to se iskustva i posledica tie, gledajui stvari u istorijskom kontinuitetu,
smatram da to vai i za francusku i rusku revoluciju. Rodonaelnici boljevike
ideologije su ruski revolucionari s kraja 19. veka a pravi rodonaelnik je V. I.
Lenjin koji je kao osnovni cilj revolucije postavio osvajanje vlasti u ime klase,
pod vodstvom avangarde. Izvoenje takve promene u Rusiji bilo je moguno
zato to u njoj nije bilo demokratije ni pre niti posle revolucije. Sve se svelo na
dve varijante apsolutizma - prethodni je rodio potonji. Onda je doao Staljin da
sve to sistematizuje, do jasne nakaznosti.
To se, u sutini, dogodilo i s nama, mada u manje stranim oblicima, valjda
zato to je i zemlja manja. Posle osvajanja vlasti u poneem smo poeli da
liimo na one koje smo svrgnuli, s tim to su neke stvari postale tee nego to
su ; bile pre revolucije. Tobonja diktatura proletarijata ipak je, u krajnjoj liniji,

samo to, svuda: diktatura i to trajna i, usuujem se da kaem - bez, i mimo

proletarijata. Ista opasnost je, drugim recima, i nas vrebala posle
oslobodilakog rata.
Tek nas je 1948. godina, to jest Staljinova brutalna pretnja, donekle trgla:
surova realnost spoljnjeg hegemonistikog pritiska upuivala nas je na
pragmatizam i sudbonosno snalaenje.
Mogu rei da se to odraavalo i na moj tadanji poloaj, tj. na odnos politikog
vrha prema meni. Seam se, recimo, Titovog govora na Oplencu, gdje je, u
sklopu priprema za sluaj vojnog napada, bio premeten i Generaltab. O
mojim kvalitetima Tito je tada govorio u superlativima.
- Vi ste u to vreme bili na elu vojske, na dunosti naelnika Generaltaba
Jugoslovenske armije, to je moglo biti od posebnog znaaja ima li se u vidu
da ni vojna invazija sa Istoka na Jugoslaviju nije mogla biti iskljuena. Kakva
je bila Vaa uloga u tim danima? Najpre, prevodilaka. Zbog znanja stranih
jezika bio sam odreen da, zajedno s Moom Pijade, prevodim nae
odgovore na napade iz Moskve. Radili smo, neretko, danonono. Tada sam,
uzgred reeno, ponovo propuio; gutao sam po etrdesetak cigareta dnevno.
Odgovor naeg CK na prvo Staljinovo pismo (28. III. 1948) prevodili smo,
koliko se seam, ja i Moa Pijade, u toku noi, kod Tita, u Rumunskoj ulici. Bili
smo, naravno, svi uzbueni, oseali smo da su pred nama krupni dogaaji.
- U tom prvom pismu Staljin je, uz ostale, upirao prst i na Vas lino, kao
naelnika naeg Generaltaba...
Da, izdvojio je mene osuujui nae prigovore na sovjetske vojne savetnike.
- Da li ste, povodom tih prigovora na broj i dranje sovjetskih savetnika pri
naoj Armiji, razgovarali i sa Titom pre nego to su poele da stiu optube iz
Moskve?
Ne seam se pojedinanih razgovora o tome. Ali Tito je, naravno, znao da
sam ja bio nezadovoljan zbog preteranog uplitanja sovjetskih savetnika u
nae poslove. Potiskivali su nae ljude i pokuavali da nam nameu svoje
doktrine koje nama nisu odgovarale.
- Kako ste doiveli to Staljinovo pismo i uopte otva ranje sukoba sa
sovjetskim vodstvom?
Mogu rei da nijednog trenutka nisam ni pomislio da nismo u pravu. Nisam se
ni za asak kolebao. ivo se seam ta sam, prilikom prvih razgovora s
vojnim stareinama u Generaltabu govorio. Bilo je, naime, pojedinaca koji
su, pre nego to se znalo za pisma koja su potpisivali Staljin i Molotov,
zbunjeno i zabrinuto govorili: Drug Staljin sigurno ne zna za ovo, on to ne bi
dozvolio, njega sigurno obmanjuju.

Hou da kaem da su iluzije bile duboke iako su, pretpostavljam, prosovjetski

elementi, poput pukovnika Branka Petrievia i nekih drugih zastupajui svoje
iskreno miljenje nastojali da izazovu pometnju. Za ta rovarenja ja tada jo
nisam mogao znati ali mi je sutina sukoba ve tada bila potpuno jasna. Zato
sam u razgovoru s vojnim stareinama u Generaltabu intervenisao
energino: ta vam pada na pamet? Kako moete uopte i pomiljati da se
ovakve stvari mogu dogaati bez Staljinovog znanja i odobrenja. Okanite se
zabluda, on stoji iza ovih napada...
Nastojao sam, koliko je to bilo u mojoj moi i nadlenosti da u samom zaetku
osujetim parolu o tobonjoj Staljinovoj nevinosti i dobrona-mernosti. Od tada,
dakle, od samog poetka sukoba bio sam zauvek lien svih iluzija, izgubio
sam svako poverenje u namere sovjetskih upravljaa. U mojim uverenjima i
oseanjima vie nije bilo mesta za doktrinerstvo boljevikog tipa.
Doiveo sam, ukratko, Staljin ove optube kao pokretanje opake i mone
neprijateljske sile protiv nezavisnosti Jugoslavije, kao poetak bitke u kojoj,
ako nam je stalo do slobode i opstanka, praktino nemamo izbora. Moramo
da se branimo svim sredstvima.
Ubrzo smo, uzgred reeno, doneli odluku o premetanju Generaltaba iz
Beograda u Topolu. Nismo smeli dozvoliti da nam se dogodi ono to je biva
Jugoslavija doivela u vreme drugog svetskog rata: da nam i pre nego to
ponu borbe, protivnici pokidaju sve veze.
- Vama je u to vreme, kao naelniku Generaltaba, izmeu ostalog, bilo
povereno da se starate o nabavci vojne opreme u zapadnim zemljama (u
Sjedinjenim Dravama)?
Da, u SAD sam, ako se dobro seam, otputovao poetkom 1951. inkognito,
po Titovom nalogu. Proveo sam tamo, zajedno sa Vlatkom Velebitom,* oko
mesec dana u pregovorima koji, moram rei, u poetku nisu ba bili prijatni.
* Objanjavajui autoru ove knjige svoju ulogu u pregovorima za
ameriko oruje, V. Velebit kae:
U jesen 1950. godine otputovao sam, s Vojinom Guzinom i nekim drugim
jugoslovenskim strunjacima, u Sjedinjene Drave. Imao sam zadatak da
se izborim za jedan investicioni zajam Svetske banke Jugoslaviji. Iskrsle
su, meutim, neke tekoe, pregovaranja su se otegla, trebalo je ekati
na razne saglasnosti. Budui da sam, nepredvieno, imao dosta
vremena na raspolaganju, odluio sam da iskoristim priliku i ispitam
mogunosti za nabavku amerikog naoruanja koje je naoj zemlji, u to
vreme izloenoj surovom sovjetskom pritisku, bilo neophodno.
Prilikom jednog neformalnog susreta, u irem krugu amerikih
sagovornika iz Stejt departmenta (meu njima je bio i Averel Hariman)
nezvanino sam postavio pitanje: kako bi eventualni zahtev Jugoslavije
za isporuku oruja primila amerika vlada. Ubrzo mi je bilo stavljeno do

znanja da bi takva jugoslovenska inicijativa bila blagonaklono

razmotrena.
Istog asa sam, nastavlja Velebit, depeom obavestio najvie
jugoslovensko rukovodstvo o tome ta sam uo od amerikih
sagovornika. Odmah sam bio pozvan u Beograd, na konsultacije.
O informacijama koje sam dobio u Vaingtonu referisao sam, po
povratku u zemlju, na sastanku rukovodeih ljudi (Tito, Ranko-vi,
Kardelj, ilas, Koa Popovi i drugi). Posle razmene miljenja, bila je
usvojena odluka da se trai ameriko naoruanje a Koa Popovi i Ivan
Gonjak dobili su zadatak da sastave listu naih potreba u oruju. Meni
je bilo naloeno da, u najveoj diskreciji, te liste lino prevedem na
engleski jezik i da se vratim u Vaington. Tamo sam ih predao nadlenim
amerikim funkci-onerima.
Razmatrajui naa potraivanja, Amerikanci su doli do zakljuka da s
Jugoslovenima moraju, tim povodom, voditi i ire, strateke razgovore.
Predloili su, stoga, da jugoslovensko rukovodstvo uputi u SAD
odgovarajueg predstavnika. Izbor je pao na naelnika Generaltaba,
Kou Popovia.
Koa Popovi je, u prolee 1951. godine, otputovao u Vaington u
najveoj diskreciji, u civilnoj odei. Formalno objanjenje, dogovoreno s
domainima, glasilo je da se on nalazi u privatnoj poseti svome ratnom
drugu i linom prijatelju Vladimiru Popo-viu, tadanjem
jugoslovenskom ambasadoru u Vaingtonu.
- Na ta mislite?
Pre svega na dranje mojih domaina, amerikih vojnih stareina. Seam se
dobro scene u Pentagonu, pred poetak razgovora. Bilo je prisutno, pored
ostalih, nekoliko amerikih viih oficira. U sali gde smo se sastali bila je
okaena platnom pokrivena velika mapa na kojoj je - saznao sam kad je
platno skinuto - bio ubeleen raspored vojnih snaga SSSR i njegovih
saveznika s jedne i naih jedinica, s druge strane. Pokazujui rukom na tu
mapu jedan od mojih sagovor-nika mi se tom prilikom obratio ovim recima:
Evo, na ovoj karti je upisano ono to mi znamo o odnosu snaga na Vaim
granicama. Od Vas oekujemo da nam pruite podrobnija obavetenja...
Neprijatno iznenaen, resko sam uzvratio: Izvinite, gospodo, ali ja ovde
nisam doao da bih vam o tome govorio. Moj je posao da utvrdim mogunosti
za isporuke vae vojne opreme koja nam je neophodna radi jaanja
odbrambenih sposobnosti nae zemlje. O onome to vi elite moemo
eventualno razgovarati tek kada bude jasno da ete nas vi pomoi orujem.
- Da li je oko tog obraanja Zapadu za naoruanje bilo nekih dilema u
tadanjem jugoslovenskom vod stvu?*

Nije bilo nikakve dileme. Nije moglo biti kolebanja jer nije bilo ni izbora: oruje
nam je bilo neophodno, nismo imali dovoljno svoga, morali smo ga traiti
tamo gde smo ga jedino mogli dobiti...
* Na sednici Politbiroa KPJ, odranoj 4. decembra 1950. godine, kojoj su
prisustvovali i Koa Popovi i Peko Dapevi, Tito je ocenio da je
situacija postala ozbiljna. Smatrao je da Rusi koriste svoje vazale
pokuavajui da neto preduzmu protiv Jugoslavije. Koa je na toj
sednici govorio o loem stanju puteva i mostova a takoe i o potrebi
izgradnje sklonita i predavanja o atomskoj bombi, o emu je govorio i
A. Rankovi. Na toj sednici zakljueno je, pored ostalog, da se preduzmu
konkretne mere za dobavljanje oruja.
Kad je tokom sednice bilo postavljeno pitanje gde traiti oruje, Kardelj
je bio za to da se zaobilaznim putem postavi pitanje dobijanja neto
oruja od SAD, ali da se ambasador SAD Dord Alen u prvo vreme
izbegava jer bi on to ili objavio ili postavio na zvanian nain.
(Dr. Branko Petranovi, Politika strana pomoi SAD Jugo slaviji krajem
1950. godine)
- Da li je, pored znatielje na startu u Pentagonu, bilo i nekih drugih
neprijatnosti?
Bilo je, kasnije, kad smo poeli primati oruje. Recimo, Amerikanci su ovde u
Beogradu uporno drali svoju vojnu misiju, protiv nae volje, to smo mi
morali tolerisati zbog postupka predvienog amerikim propisima (saglasno
Zakonu o zajmu i najmu) kojim je predvieno da se o njihovim isporukama
stara i njihova vojna misija. Mi smo to, opet, doivljavali kao uplitanje, kao
jednu vrstu kontrole, sputavanje . nae slobode.
Kao naelnik Generaltaba nastojao sam na sve naine da se oslobodimo te
amerike vojne misije. I najzad smo uspeli uprkos ilavim suprotstavljanjima iz
Vaingtona. Otud su nam slali i svoje visoke vojne zastupnike, poput generala
Kolinsa s ciljem da zadre taj kontrolni punkt. Da bi im doskoio trudio sam se
da postavim i neke varke.
Seam se, na primer, da sam izbegavao direktne pregovore s generalom
Kolinsom. S njim je, po mom nalogu, razgovarao Peko Dapevi a ja sam, iz
susedne prostorije u Generaltabu, preko specijalne veze ustanovljene za
tu priliku, davao potrebne instrukcije. (Mnogo kasnije sam saznao da su
prisutni ameriki pregovarai tu varku prozreli.) Postupio sam tako zato to
sam smatrao da nam politiki ne odgovara da ja, kao naelnik Generaltaba,
budem partner u pregovorima. Svesno sam sputao nivo.
- A u Vasingtonu, prilikom pregovora o oruju za nau vojsku, da li je bilo
drugih pritisaka?
Imao sam, seam se, vrlo neugodno suoavanje s generalom Bedelom
Smitom, kao i sa Alenom Dalsom, tadanjim efom kontraobavetajne slube

SAD. Njih su dvojica ustro kidi-sali na mene traei svakojake informacije.

Bio je to, razume se, uzaludan pritisak. Nije mi palo na pamet da im otkrivam
bilo kakve tajne.
- Pregovori su, ipak, bili uspeni?
Da, jer su moji domaini kasnije promenili ponaanje. Poetne neprijatnosti
nastajale su valjda i zbog toga to su neki od njih verovali da od nas mogu
oekivati poslunost. Potrudio sam se i uspeo da im tu iluziju razbijem. Sto se
pak odnosa prema meni lino tie, mogu rei da sam s veinom amerikih
vojnih stareina, ukljuujui njihove najslavnije vojskovoe iz drugog svetskog
rata, imao i vrlo prijatnih susreta. Prihvatali su me kao saborca i sebi ravnog
ratnika.
- Kako ste doivljavali ameriku civilizaciju izvan tih pregovaranja o oruju?
Kao veliko otrenjenje, kao dinamino, moderno drutvo s monom
tehnologijom ali i visokom, demokratskom kulturom.
- Da li je zvanina Amerika, po Vaoj oceni, tada, u tom za nas dramatinom
zaokretu, shvatila ta se dogaa s Jugoslavijom i oko nje, mislim na
geopolitiku, strateku sutinu te situacije na Balkanu i ire?
Shvatili su to oni, to se vlade i politikih tabova tie, ali su u poetku
nastupili tvrdo, pogreno procenjujui nau poziciju. Procenjivali su,
pretpostavljao sam, da pred sobom imaju jednu malu zemlju koja nema
izbora: poto je bezobzirno ugroena sa Istoka, ne ostaje joj nita drugo nego
da prema Zapadu bude snis-hodljiva. Brzo su se uverili da to od nas ne mogu
oekivati.
- Da li ste u Vaingtonu dobili ono to ste, kad je re o oruju, oekivali?
Ne sve, naravno. Uostalom, moda smo i traili vie nego to smo realno
mogli oekivati. Nismo dobili najsavremenije naoruanje ve uglavnom ono iz
prolog rata. Stoga ne mogu rei da sam bio potpuno zadovoljan, ali je i ono
to smo dobili za nas, u tadanjim prilikama, bila velika stvar.
- Nalazite li da je obraanje Amerikancima za vojnu pomo u naoruanju bilo
jedna od kljunih odluka u suprotstavljanju Staljinovom pritisku na
Jugoslaviju?
Svakako. Mislim da se na taj korak odluio Tito koji je posle 1948. jedno
vreme, uzgred reeno, bio spreman da ide dosta daleko.
- U kom smislu?
Tada - prema Zapadu. Prilikom susreta s Gi Moleom, tadanjim francuskim
premijerom on je, na primer, dosta oprezno nagovetavao - spremnost da
Jugoslavija ue u kasnije naputenu evropsku odbrambenu zajednicu, da
se, u neku ruku, otvori prema zapadnom vojnom savezu.* Ja sam tada

intervenisao i uspeo da smekam njegovu spremnost. Gi Mole je to zapazio,

zainteresovano me pogledao i dobacio Titu: Imate spretnog ministra.
Tito se, naravno, kasnije korigovao emu sam, pretpostavljam, i ja doprineo
svojim argumentima u prilog nezavisnog delovanja. Ali njegovo dranje u tim
tekim iskuenjima bilo je, nema sumnje, uslovljeno ozbiljnou naeg
poloaja; bili smo suoeni sa ogromnim opasnostima. Predviajui i
mogunost vojnog napada sa Istoka, preduzimali smo i mere koje su skupo
stajale nau privredu i na razvoj u celini.
Polazei od uverenja da napad koji bi iao preko vojvoanskih ravnica ne
bismo mogli zaustaviti, odluili smo se za prebacivanje industrije u sredine,
tee pristupane krajeve zemlje. Praktino sprovoenje te izuzetno skupe
operacije bilo je povereno meni, kao naelniku Generaltaba i Borisu Kidriu
koji je u to vreme bio ministar za privredu. Ali, bez obzira na cenu, smatram
da je i to bio bar dokaz da smo bili spremni za borbu.
* Uskoro posle zvanine posete Turskoj, preciznije 7. maja 1954. godine,
J. B. Tito je u Beogradu primio novinare Njujork tajmsa S. L.
Sulzbergera i Orvila Drajfus i. U autorizovanoj verziji intervjua, koji su
jugoslovenski listovi objavili pet dana kasnije (12. maja) sadrani su i
odgovori na pitanja o mogunosti pristupanja Jugoslavije Evropskoj
odbrambenoj zajednici, odnosno Atlanskom paktu.
to se Evropske zajednice tie, Tito je najpre rekao da su bili
predvieni izvjesni uslovi da se Jugoslavija prikljui objanjavajui da
pod tim podrazumeva irenje politike osnove tog neostvarenog
zapadnog vojnog saveza koji, po njemu, nije trebalo da bude sveden na
vojne veze. Ako bi se proirila baza Evropske odbrambene zajednice zakljuio je Tito - mi smo spremni da joj pristupimo jer smatramo da bi
Jugoslavija u takvoj zajednici mogla svojim prisustvom mnogo
doprinijeti, poto smo, na kraju krajeva, i mi u Evropi...
Na Sulzbergerovo pitanje da li bi se sloio s tim da Jugoslavija postane
direktan lan Atlantskog pakta, Tito je tom prilikom, izmeu ostalog,
ovako odgovorio:
Mi smo ve vie puta naglasili da ne moemo pristupiti Atlantskom
paktu iz vie razloga. Ali, mi razumijemo potrebu da u izvesnom smislu
saraujemo sa Atlantskim paktom ... Mi smo ve dvaput imali razgovore:
nai su bili u Vaingtonu a iz SAD su dolazili u Beograd. Prema tome,
pitanje saradnje ne bi se moglo postaviti kruto - direktno ili indirektno,
nego i direktno i, u izvesnom smislu, indirektno. Ali, pitanje naina
saradnje s Atlantskim paktom je jedna stvar koja podlee studiji. Mi se
ne odriemo obaveza koje nam i takva saradnja namee jer dobijamo
oruje od SAD a i interesi su nam, u pogledu ouvanja mira u svijetu,
identini... (Politika, 12. maja 1954)
- Govorite o evakuaciji vojne industrije?

Ne samo vojne. Preseljavali smo najvei deo industrijskih objekata iz tih

krajeva, to je, naravno, dugo trajalo. Strahovito skupo nas je stajalo.
Istovremeno smo, u dubokoj unutranjosti, najpre u Bosni, kod Han Pijeska, a
potom i na primorju, kod Makarske, pod zemljom izgraivali baze za smetaj
vrhovnog taba u sluaju sovjetskog napada.
- Neki hroniari tih dogaaja tvrde da je ak postojao ili da je pripreman plan o
potapanju maltene cele Voj vodine i obnavljanju panonskog mora. Da li ste
znali za to?
Seam se da se i to spominjalo kao ideja, ali ne znam nita vie od toga.
- Kako sada, vie od tri decenije kasnije, tumaite neuspeh sovjetskog pritiska
na Jugoslaviju?
Mislim da je Staljin, u neku ruku, upao u stupicu koju je sam stvorio:
precenjujui moguni efekat svojih pretnji izgubio je vreme da vojnu pretnju
ostvari pa je morao da se povlai. Ja sam tu svoju procenu nastojao da
formuliem jo 1952. godine, na VI. kongresu partije, u Zagrebu.*
* Govorei kao delegat na VI. kongresu o sovjetskom vojnom pritisku na
Jugoslaviju, K. Popovi je, izmeu ostalog, rekao:
Istini za volju ipak treba priznati da za neizvrenje oruanog napada na
nau zemlju imaju neke zasluge i oni koji su ga, bez svake sumnje,
pripremali. Sovjetska vlada je u svojim proce-nama nae politike,
moralne i vojnike snage - duboko greila. Ona je nau odlunost i
sposobnost otpora grubo potcenjivala. Zato je svaki put verovala da e
sledei, jo grublji pritisak biti dovoljan da obori nae rukovodstvo i baci
nae narode na kolena. U tome se Staljin grubo prevario... (Politika, 3.
11. 1952)
- Na poetku ovog razgovora o 1948. kao prekretnici u posleratnom razvoju
rekli ste da nas je realnost spoljnjeg pritiska prisiljavala da se oslobaamo
dogmatizma. Koliko je, po Vaem miljenju, trajalo to pragmatino
potiskivanje ideologije posle istorijske drame 1948?
Na alost, vremenom je ta emancipacija poela da posustaje zbog kolebanja
koje je nametala ideologija u ime zajednikog cilja (socijalizma). Neka od
tih kolebanja ve sam spominjao, posebno ona koja su povremeno dovodila u
pitanje nau nezavisnu (nesvrstanu) spoljnu politiku.
Bilo je, meutim, i drugih neugodnih posledica koje su dugo trajale, sve do
vojne nespremnosti na naim istonim granicama. Na primer, posle sovjetske
invazije na ehoslovaku, kad smo imali dovoljno razloga da brinemo i za
sop-stvenu sudbinu, ispostavilo se da u graninim podrujima prema
zemljama istonog lagera, nismo imali vojsku spremnu da brani zemlju.
Tadanji vojni ministar, Ivan Gonjak, svakako ne na svoju ruku ve je bio
prebacio pojaanja prema zapadnim granicama.

- Govorilo se da ste tim povodom doli u sukob i s Titom?

Tano je, sukobili smo se, valjda prvi put tako direktno, otro. Na proirenoj
sednici Politbiroa, odranoj posle ulaska sovjetskih trupa u Prag, gde sam bio
pozvan, rekao sam da smatram nedopustivim to to je uinio Gonjak: u
vreme poveanih opasnosti sa Istoka on prebacuje jedinice prema Zapadu
odakle nas niko ne ugroava.
Na taj moj prigovor Tito je, u dva maha, uzvikivao: Dosta vie tog
filozofiranja. Na to sam u sebi odluio: Dvaput sam to progutao, trei put
neu. Ustajui od stola dobacio sam: Traim pravo na glupost!
- Kako je Tito reagovao na te Vae replike?
Preao je, dosta elegantno, preko cele stvari.
- Govorili ste o iskuenjima s kojima ste se suoavali kao ministar spoljnih
poslova zbog ideolokih ustu paka Sovjetima posle obnavljanja partijskih
odnosa (1956). Da li je i u naim odnosima s nesvrstanim zemljama dok ste Vi
bili ef diplomatije, ili kasnije, bilo odstupanja od naela za koja ste se
zalagali?
Bilo je. Smatrao sam, na primer, da smo nekim naim partnerima meu
nesvrstanima, posebno arapskim vladama, pravili odve velike ustupke na
raun istinske nesvrstane (nezavisne) politike. (Uzgred reeno, takvo
ponaanje uslovljavalo je i odluke koje su, po mojoj oceni, bile suprotne
strategijskim meunarodnim interesima Jugoslavije kao nezavisne zemlje,
kao to je bio prekid odnosa sa Izraelom 1967. godine).
Postajali smo u izvesnoj meri zarobljenici nekih od tih, ne samo arapskih
partnera koji nikad nisu bili zadovoljni onim to smo za njih inili. To nam se,
da navedem drugi primer, dogaalo i sa istonim Nemcima koje smo, po mom
dubokom uverenju, nepotrebno brzo priznali dovodei u pitanje nae vitalne
interese u Zapadnoj Evropi a oni, tj. istoni Nemci su nas posle toga pritiskali i
traili jo vie.
- Moda je, s tim u vezi, neophodno i razjanjenje u kome ima posla i za
istoriare: u kojoj je meri takva, mora se rei, dugogodinja spoljnopolitika
praksa bila uslovljena pobudama jednog ne ba racionalnog idealizma sve do
uverenosti da naa uloga meu nesvrstanima ima da bude misionarska,
predvodnika a u kojoj meri je to bila posledica i jedne naglaeno line,
liderske ambicije, odnosno stavljanja u prvi plan dravnikog, svetskog
prestia makar i po cenu rashoda nepodnoljivo visokih za ekonomiju kakva
je jugoslovenska?
Pa, bilo je, moram priznati, i toga meu nama: tog uverenja da smo mi
maltene roeni da budemo voi nesvrstanosti, da mi sve treba da iniciramo,
najpre s Nehruom i Naserom a onda i s drugima...

- U kojoj je meri na to uticao tzv. kult linosti koji se stvarao oko Tita? Da li je,
s tim u vezi, njegova ratna harizma posle rata prirodno prerastala u stvaranje
kulta, shodno njegovoj elji i ambiciji, ili su taj kult podsticali i jaali odve
revnosni sledbenici da bi pod tim suncem i sami postali nedodirljivi?
Rekao bih da je to ilo zajedno. On je o sebi, s prilino razloga, ve mislio kao
o velikanu a i njegovi prvi saradnici su o njemu tako mislili. Bio je to, u tom
smislu, prirodan spoj: on je postao vod kojeg recimo, niko ne bi mogao da
makne malim prstom kako je to Staljin 1948. prieljkivao ili planirao.
- Govorite o prirodnom spoju. Ali Josip Broz se, za svoju revolucionarnu
delatnost, spremao i u Sovjet skom Savezu - ne samo kao zarobljeni vojnik
Austro-ugarske monarhije nego i kasnije, kao aktivista i funkcioner
kominterne. Ne mislite li da je to njegovo iskustvo bilo presudno i za sve to je
on kasnije postigao?
Ne bih to tako svodio. Mislim da je Titov revolucionarni put bio suvie dug, pa i
specifian da bi se mogao staviti u jedan, recimo kominternovski kalup. S tim
u vezi oseam potrebu da kaem neto i o njegovom prelasku u zemlju, 1937.
godine.
Ne bih, najpre, iskljuio mogunost da ga je na odlazak iz Moskve podsticala i
elja da se oslobodi Staljinovih hirovitih, nepredvidljivih postupaka. Moda je,
tavie, imao dovoljno razloga da strepi da bi se mogao nai meu rtvama
nekih sledeih istki.
Drugo to bih, s tim u vezi, eleo da kaem jeste moje uverenje da je u naim
zvaninim, posleratnim tumaenjima Titovog povratka iz Sovjetskog Saveza
napravljena nategnuta mistifikacija. Mislim na tvrenja po kojima je, pre
njegovog dolaska, u jugoslovenskom komunistikom pokretu bezmalo sve bilo
u neredu da bi, potom, velikom brzinom, s njim na elu, dolo do preporoda.
To prosto nije tano. On nije poinjao ispoetka: preuzeo je organizaciju koja
je ve bila na svojim nogama, spremna za okraje pred kojima se nalazila.
Jugoslovenski komunistiki pokret bio je, ukratko, ojaan i u punom zamahu i
pre nego to se J.B.Tito naao na njegovom elu. Istovremeno, organizacija
koju je, pod okriljem komin-terne preuzeo, nala je upravo u njemu pravog
vou. Brzo je potvrivao znaajne line sposobnosti meu kojima su, po mom
miljenju, ove bile najvanije:
Bio je sposoban da se kree suvereno, sa samopouzdanjem koje je
imponovalo pored ostalog i zato to je u ranijem periodu, radei za
kominternu, stekao veliko iskustvo.
Umeo je da na pravi nain ojaa organizaciju u kojoj je preuzeo elnu poziciju.
Promiljeno se oslanjao na mlade kadrove koji su se potvrivali u zemlji a ne
na istaknute emigrante u Beu, Parizu i Moskvi.

Kad je dolo vreme za oruanu borbu, dobro je procenio da se mora osloniti

na Srbiju. Iz Zagreba prebacio se u Beograd. Ne bez razloga. Srbija je 1941.
bila efektivno na elu celog ustanka a Srbi (ustanici) u to vreme su najaktivniji
i u drugim delovima Jugoslavije, posebno na teritoriju novostvorene NDH, a
takoer i Crnogorci. Za komandante partizanskih oruanih jedinica birao je
prevashodno pance (uesnike panskog graanskog rata) izbegavajui
kominternovske kadrove. Bila je to razumna odluka ve i zbog injenice da su
se i mnogi anonimusi iz Jugoslavije, vie ili manje sluajno nali u Moskvi da
bi kasnije, samo po tom osnovu, to su bili u Sovjetskom Savezu,
proglaavani za istaknute kadrove i dobijali funkcije za koje nisu bili dorasli.
Tito je, ukratko, pokazao da je dorastao zadacima pred kojima se naao, u
pripremanju i voenju oruane borbe. Kad je ustanak poeo brzo je postao
neosporni voa; od samog poetka razmiljao je svojom glavom, iako se
odluio za ustanak tek posle nemackog napada na Sovjetski Savez.
Posle poraza i povlaenja iz Srbije, Tito je odmah shvatio potrebu stvaranja
to ireg fronta narodnog otpora okupatorima, mimo ideolokih kanona. Imao
je i veliku vojniku obdarenost; stalno je, i u najteim situacijama, smiljao
protivakcije. Moda je jedino na Sutjesci donekle poklekao, ali to ne
iznenauje: situacija je bila izvanredno sloena, posebno zbog ranjenika na
zaelju naeg rasporeda.
- Pomenuli ste specifinost Titovog puta i poloaja u vreme kad je, dolazei iz
Moskve, preuzeo kormilo jugoslovenske KP. Imajui u vidu te posebnosti, da li
biste mogli rei koliko se on, kao boljeviki aktivista, razlikovao od drugih
funkcionera meunarodnog ko munistikog pokreta: da li je, tada i kasnije, bio
samo stalniji (nacionalniji) po uverenju ili samo spretniji u rukovoenju?
Mislim da je bio i jedno i drugo, dakle i samostalniji i spretniji.
Od svih koji su preko moje veze, koju sam odravao koristei stan u
Karaorevoj ulici u Beogradu, dolazili u zemlju, jedino su Tito i Blagoje
Parovi pokazivali samosvest, sigurnost. Mnogi drugi izgledali su mi uplaeni,
nesigurni, kao da su jedva ekali da napuste Jugoslaviju. Za Tita bih ak
mogao rei da se ovde u zemlji, iako je bio u ilegali, oseao bezbednije nego
u Moskvi. Na prvi pogled to deluje nelogino ali ne treba smetnuti s uma da je
on u Sovjetskom Savezu imao razloga da se pita ta ga eka.
- Da li se sa Staljinom posle rata raziao iz principijel nih razloga ili moda i
zato to je u Kremlju izazvao podozrenje svojim dranjem kojim je stavljao do
zna nja da je, kao lider jednog masovnog oslobodilakog pokreta, kao
pobednik i ratni saveznik, stekao pravo ne samo da samostalnije odluuje u
Jugoslaviji nego i da ima odgovarajui uticaj na odnose u komunistikom
pokretu izvan nje?
Ne mislim da se on postavljao konkurentski. Bio je realan ali je takode bio
uveren da upravo kao samostalni inilac daje najvei doprinos u borbi za
zajedniki, meunarodni komunistiki cilj.

- Moda sam isto pitanje mogao postaviti pametnije: nije li bio neizbean
Staljinov sukob s Titom kao s liderom koji, po prirodi svoje autonomne moi,
nije mogao ostati pokoran centru u Moskvi?
Slaem se. Taj je sukob bio apsolutno neizbean. Osim toga, i Titu je, posle
svega to je u ratu postigao, svakako izgledalo prirodno da bude samostalni
faktor a ne samo jedan od podreenih koji ekaju ta e rei Kremlj. Njemu je
ve u ratnoj slavi poraslo samopouzdanje tako da on odmah posle oruane
borbe drukije vidi i sebe i zemlju koju vodi.
- Moe li se rei da se upravo na toj istorijskoj podlozi stvarao i razrastao kult
neprikosnovene linosti?
Meni se, u svakom sluaju, ini da se odatle mora poi kad je re o ulozi
Titove linosti u ratnoj i posleratnoj jugoslovenskoj istoriji. Pri tome, razume
se, ne treba smetnuti s uma da o njegovim, kao uostalom i o svaijim
zaslugama ili slabostima konani sud mora dati nepristrasna istorijska nauka.
to se mene tie, nalazim, uzgred reeno, da je J. B. Tito bio dovoljno velik,
naroito dok je bio u punoj snazi te da nije potrebno da mu se kadi.
Njegove stvarne zasluge ne postaju uverljivije niti njegove slabosti manje
sporne time to se, recimo, u ime zatite imena i dela sve to je on uinio
proglaava za nepogreivo.
U nastajanju kulta linosti o kome ovde govorimo, nita se, naravno, nije
dogaalo sluajno niti je bilo jednostrano. Tito je u vreme ratno zaslueno
izrastao u narodnog vou pa se s tim u skladu i drao; nije, poreenja radi to
bio ni Dimitrov koji se drao Moskve, niti se podreivao bilo kome. Stalno je,
moglo bi da se kae, bio velianstven i pre nego to je postao nedodirljiv.
- Ne mislite li da biste, kad ve govorimo o Titu kao voi i njegovom poloaju
na vrhu dravne i partijske vlasti, mogli neto rei i o linim iskustvima? Da li
ste, na primer, ikad osetili da mu je smetala Vaa popular nost u narodu?
Zato posebno moja? Bio je, prirodno, jo uvek iznad svih i svega - jedino mu
je ta pozicija odgovarala. To je, uostalom, bilo u skladu ne samo s njegovom
ulogom u revoluciji i poslerat-noj organizaciji drutva i vlasti nego i sa rastuim
kultom njegove linosti koji e vremenom postati jedan od bitnih,
ograniavajuih faktora naeg razvoja.
- Da li je tokom NOB bilo ozbiljnijih nesuglasica meu vama? Recimo - da li
ste Vi kao, operativni komandant, imali prigovore, ili rezerve prema Titu kao
strategu i lideru?
Ne. Naprotiv. Bio sam i ostajem uveren da je on u naoj revoluciji bio
nezamenljiv. Imao je sve odlike autentinog voe: spretnost, odvanost,
odlunost, dovitljivost. Na elnoj poziciji niko mu, siguran sam, ne bi bio ravan.
Bio je, da tako kaem, pravi vuk, ili ako hoete kondori -jer, stoje, inae,
mislim, njegova karakteristina osobina. Umeo je i u najkomplikovanijoj
situaciji da nae izlaz, da bez dvoumljenja lomi otpor, da nasluti opasnost.

Uzgred, kad smo ve kod toga, mogao bih i za sebe rei da sam bio jedna
vrsta kondotijera.
U kom smislu?
Pa, kao i Tito, samo manjeg kalibra. Znate, sa ovog odstojanja, moram rei da
u celom tom poduhvatu, u naem pokretu, bar kad je re o intelektualcima,
posebno mojim nadrealistima, ima i avanturizma. Da li ste svesni toga? Hou
da kaem: nije nas nosila samo ideja, jo manje samo slepa vera. Bilo je
dosta i mladalakog bunta...
- Vratimo se kultu linosti kao drutvenoj pojavi, od nosno posledicama s
kojima se posleratno jugoslovensko drutvo moralo suoiti. Vama bi se,
nalazim, mo glo, uz ostalo, postaviti i pitanje kako se taj kult Titove linosti
projektovao u jugoslovenskoj spoljnoj politici? Moda uz ovakvo potpitanje:
kakva je bila politika, pa i materijalna cena tako personalizovanog
nastupanja u meunarodnim odnosima, posebno meu nesvrstanima?
Razumem opravdanost vaeg pitanja, ali nemojte smetnuti s uma vreme u
kome se to dogaa. Samim svojim ratnim zaslugama koje niko dobronameran
nije mogao poricati, Tito je prirodno stekao meunarodni status i uticaj koji
drugi nisu imali. Uz Nehrua, takoe politiara svetskog formata s jedne i
Nasera koji je u Egiptu izveo revoluciju, s druge strane, Tito je inio vodeu
trojku nesvrstanosti s kojom se nisu mogli ravnopravno postavljati, na primer,:
Kvame Nkrumah iz Gane, Mobito Keita iz Malija ili Seku Ture iz Gvineje, pa
ak ni Sukarno iz Indonezije u vreme kad je bio neprikosnoveni lider svoje
zemlje.
Njih trojica su imali priznati status vodeih linosti nesvrstavanja na osnovu
stvarnih dostignua.
- To, pretpostavljam, nije sporno. Ali u naem slu aju sve se, manje ili vie,
podreivalo jednoj linosti koja se nije mogla javno osporavati. Jugoslavija
kao subjekt u meunarodnim odnosima i njena nesvrstana politika u velikoj
meri su bili identifikovani s jednom linou kojoj se bezmalo sve to je
postizano pripisi valo u linu zaslugu?
Prigovor je na mestu. Ali tu odmah ubacite delovanje ideologije koja
prejudicira da su takvi voi i besmrtni i sve ostalo to iz toga sledi. Tito se u to
uklopio, mislim na njegovo dranje, na nain upotrebe linog, apsolutnog
primata u donoenju kapitalnih odluka.
- Otud i moje pitanje: koliko je i kako to uticalo na na razvoj? Imam
prevashodno u vidu ideoloko tu torstvo, irenje voluntarizma na raun
demokrat skog pravnog poretka to ste, uostalom, i Vi neretko oseali kao
omu oko vrata jo dok ste bili na elu spoljnih poslova. Budui da je nae
nesvrstavanje podreivano i tome, dakle stavljano u zavisnost od line
harizme, ini se opravdanim i pitanje: nije li u tako suenoj optici sve moralo
postati u izvesnoj meri skueno?

Rekao bih, najpre, da ta kriza, nazovimo je suavanje nesvrstavanja kao

stratekog izbora, ima dublje korene. Poela je da se manife-stuje znatno
ranije, ve ezdesetih godina kad smo se suoavali s Titovim izjavama iz kojih
se moglo zakljuiti da njegova vera u nesvrstanost slabi i da ak dolazi do
naginjanja ka sovjetskim pozicijama u meunarodnim sukobima.
Pored ve pomenutog, neoekivanog razumevanja za sovjetsku nuklearnu
eksploziju u septembru 1961. mogli bismo kao ilustraciju navesti jo dve
svrstane procene karakteristine za to krizno vreme u prvoj polovini sedme
decenije: ustra osuda Zapada kao agresivnog imperijalizma, uz punu
potedu istonog bloka, prilikom posete Aliru i upozorenje, dodue, vrlo brzo
doterano, izreeno u Moskvi, da nema dvoumljenja oko toga na ijoj emo
strani biti u sluaju rata.
U to vreme ja sam, kao dravni sekretar za spoljne poslove morao esto puta
- ne uvek sa uspehom - da ispravljam krive Drine izlaui sebe sve veem
gnevu nae ideoloki tvrde struje u vrhu partijske i dravne uprave. Kad sam
rekao da ti raskoraci imaju dublje korene, mislio sam pre svega na
neprevazieno ideoloko naslee, ono po kome je SSSR ipak glavni oslonac
socijalizma odnosno da je istoni tabor ipak socijalistiki svet.
Iz takvog ideolokog ishodita neminovno je sledio zakljuak da Jugoslavija,
ma koliko da je nesvrstana, ne moe biti podjednako nepristrasna i prema
Zapadu i prema Istoku samim tim to po svom politikom programu i
istorijskom cilju pripada socijalistikom svetu odnosno meunarodnom
radnikom pokretu u kome, uprkos svemu, SSSR ima odluujuu ulogu.
to se mene lino tie, ja sam, bar posle 1948, zastupao gledite da bi nas to
ideoloko razumevanje moglo skupo da staje, da sputava pa i potkopava
nae nesvrstavanje. U dnevnicima koji za mog ivota nee biti objavljeni ja,
pored ostalog, piem da je dogma o meunarodnom radnikom pokretu
pogubna. ivot nas je nauio da je to bila fikcija, da je u zbilji posleratnih
evropskih i svetskih odnosa na Istoku postojala samo dominacija koju je
moskovska, staljinistika centrala nametala i da je upravo to upropastilo
veinu jaih evropskih kompartija.
to se nae politike tie, do iskuenja, ukljuujui ono oko nesvrstavanja,
moralo je dolaziti u meri u kojoj mi posle izmirenj as Rusima 1955. nismo bili
dosledni u suzbijanju te dogmatske, hegemonistike eme pa smo se,
delimino i povremeno, vraali na kolosek sovjetske politike. Kao ilustracija tih
kolebljivosti i nedoslednosti mogao bih navesti jedan, naoko sitan, lini
doivljaj. Kad sam, naime, postao lan Predsednitva SFRJ, jedanput sam
doao u sukob i to je, uzgred reeno, jedini put kad sam u tom forumu uzeo
re.
Suprotstavio sam se na izgled proceduralnom postupku tadanjeg
predsednika Predsednitva Crvenkovskog u trenutku kad nam je saoptio da
mora prekinuti sednicu zato to ga eka sovjetski ambasador. Rekao sam
otprilike ovo: kako se moe prekidati sednica najvieg dravnog organa zbog

dolaska sovjetskog ambasadora? Ako neko treba da saeka, to bi morao biti

sovjetski ambasador a ne mi...
* Na sednici Izvrnog komiteta CK SKJ odranoj 16. juna 1966. pod
Titovim predsednitvom, obrazovana je komisija kojoj je stavljeno u
zadatak da ispita rad SDB (Sluba dravne bezbednosti). Komisija je
zavrila posao za sedam dana pa je 22. juna podnela izvetaj Izvrnom
komitetu a 1. jula plenarnoj sednici CK SKJ odranoj na Brionima.
U izvetaju se biranim recima govori o zaslugama SDB, posebno u
odbrani od Staljinovog nasrtaja 1948. godine ali se, uz isticanje
neprolazne zasluge Slube osuivala njena tendencija da se postavi
iznad drutva, to se, prema oceni Komisije, naroito manifestovalo
posle uvoenja samoupravljanja. S tim u vezi, reeno je da SDB tei da
postane jedan od odluujuih faktora u formiranju drutvene politike
to se ogledalo i u jednoj vrsti personalne unije. SDB je manje-vie
postala monopol pojedinaca a njen ef, Aleksandar Rankovi,
poistoveivan je s Centralnim komitetom SKJ, kao njegov sekretar za
kadrovsku politiku i organizacionu izgradnju SKJ.
Na osnovu takvih optubi a u ime samoupravljanja i demokratizacije
drutvenog ivota dolo se do zakljuka o linoj odgovornosti njenih
vrhunskih funkcionera, posebno Aleksandra Rankovia i Svetislava
Stefanovia. Prvi je podneo ostavku na lanstvo u CK i na poloaj
potpredsednika Republike a drugi je iskljuen iz Centralnog komiteta.
- Velike nade za demokratizaciju partije i drutva budio je najavljeni obraun s
birokratsko-dogmatskim centralizmom u organizaciji politike i dravne vlasti
na poznatom Brionskom plenumu u leto 1966. godine kada je osuen i
odbaen Aleksandar Rankovi.* Vi ste kao lan CK SKJ uestvovali na tom
plenumu. Kako taj dogaaj ocenjujete iz dananje perspektive, posle vie od
dve decenije?
Slaem se da su mnogi ljudi gajili velike nade ali one su, na alost,
izneverene. Praktino se sve svelo na ruenje jednog od najmonijih ljudi u
vrhu strogo centralizovane vlasti umesto da se i sama takva vlast promeni u
korist demokratskog otvaranja za koje su se na recima svi izjanjavali.
Rankovi je, najkrae da kaem, osuen za neto to se nije moglo dokazati i
to on, verovatno, nije ni nameravao da uini - postavljanje pijunske zamke
ak i oko Tita i njegove supruge Jovanke. Samim tim je glavni problem
drutva i partije - razvlaivanje monopolistike oligarhije - prebaen u drugi
plan. Rezultat je, kako se ubrzo pokazalo, bio politiki porazan: Rankovi je
proglaen za glavnog, bezmalo jedinog vidljivog zastupnika birokratskoetatistikog otpora obeanim reformama ime je stvoren privid da e njegovim
zbacivanjem s vlasti ta prepreka najzad pasti. Stvarna promena je odloena;
nametnuta je jo jedna skupa zabluda.
Birokratsko-demagoki, ako ne i vojnopolicijski obraun (KOS umesto UDB-e)
s Rankoviem bio je, u stvari, iskorien za uvrivanje istog poretka -

birokratskog dogmatizma i harizmatinog kulta. Drugim reima, sauvana je

ona ista poluga jednopartijskog, autoritarnog monopola koja e, poetkom
sledee decenije, biti iskoriena za presecanje demokratskih stremljenja u
Srbiji i irom zemlje.
- Kako objanjavate taj promaaj? Ko je krivac? Da li ste Vi, recimo, bili
upueni u tok dogaaja oko Rankovia pre zavrnice na Brionima?
Znao sam samo ono to mi je Tito, nekoliko dana pre brionskog plenuma,
rekao na Brdu kod Kranja. Pozvao me je, naime, u etnju, izvan zgrade u
kojoj je boravio i tonom velike zabrinutosti u poverenju mi govorio: da li si uo
ta mi je Marko uinio - toliko je daleko otiao da je ak i mene prislukivao ...
- Da li ste poverovali u tu optubu?
U tom trenutku jesam. Sluajui Tita imao sam utisak da mi saoptava neto u
ta se i sam uverio, iako je ubrzo sve, blago reeno, postalo manje izvesno,
ili, da kaem, manje jednostavno. Pogotovo kad je re o uveravanjima da e
zbacivanje Rankovia omoguiti bre otvaranje ka istinskoj demokratiji, u ta
sam ja, naivno, verovao - mada ne za dugo.
U stvari, meni je odmah posle zavretka brionskog plenuma, jo iste veeri,
poto sam u jednom uem, preteno vojnom krugu sasluao neka dodatna
Titova objanjenja, postalo jasno da od oekivanih temeljnih drutvenopolitikih promena nee biti nita. Ispalo je da je do Rankovievog pada dolo
prevashodno zbog toga to je on poeo da smeta.
- Kome i iz kojeg razloga da smeta? Da li kao potencijalni nepoeljni
konkurent u vrhu drave i partije ili kao osumnjieni simbol unitaristike
centralizacije, tj. kao meta sve otrijih prigovora i dubokih podozrenja u
Hrvatskoj, Sloveniji i drugim krajevima?
Ne mogu to ni potvrditi niti osporavati. Nisam mogao znati kakvi su sve povodi
uticali na Titovu odluku da Rankovia udalji. Moglo se samo nasluivati da su
posredi bile razne stvari - od podozrenja u linost u ijim je rukama bila
ogromna mo, od smutnji, moda i nametaljki, pa sve do ogovarake sujete i
svaa meu enama. To je, u svakom sluaju, druga, meni ma nje poznata
pria. Uveren sam, meutim, da je politika odluka pala onog trenutka kad je
Rankovi izgubio poverenje J. B. Tita kome je tako dugo bio desna ruka.
Mislim, takoe, da su prie o nekakvim zaverenikim namerama A. Rankovia
bez osnova - iako ne iskljuujem mogunost da su njemu mogla prijati
laskanja nekih njegovih samouverenih sledbenika koji su ga valjda
neovlaeno kandidovali za Titovog naslednika. Na osnovu svega to sam
o Rankoviu mogao znati sumnjam da je on ikad sebi dozvolio i samu
pomisao da bi trebalo da zameni Tita. On prosto nije bio ta vrsta oveka i
politiara; njegova je odanost bila totalna.
Time, razume se, neu da kaem da je Rankovi bio neduan, jo manje da je
bio nesposoban. Naprotiv. Iako oskudno obrazovani samouk, on je, osobito

kao stub partijske hijerarhije, bio organizator i operativac predan poslu koji mu
je poveren; savestan, agilan. Bio je portvovan praktiar a ne mislilac ili
vizionar. Imao je, zacelo, vie moi nego znanja a ne bi se moglo rei da je tu
mo, u odnosu s drugim, manje monim ljudima, uvek koristio suzdrano. Bio
je, uostalom, vie sprovodnik i sauesnik nego kreator politike koja nije
izbegavala ni surovost.
Sa ove vremenske distance izgleda mi jo uverljivija procena da on nije bio
podriva nego rtva monolitne, zatvorene vlasti pod dominacijom jedne
nedodirljive linosti kojoj je upravo on bio odan bez rezervi. Uostalom, sama
injenica da posle te dramatine personalne izmene u vrhu partijske i dravne
uprave nije dolo do obeane demokratizacije, ukazuje na karakter promene.
- U meuvremenu, ini se da su uzela maha i milje nja, posebno u delovima
srpske politike javnosti, po kojima je Brionski plenum 1966. bio prevashodno
obraun sa srpskim kadrovima. Kae se da je time samo drastino ispoljeno
ukorenjeno nepoverenje prema svakoj istaknutijoj linosti iz Srbije; sugerira
se da je obraun s Rankoviem bio maltene jedna vrsta antisrpske ujdurme.
Nalazite li da ima osnova za takva tumaenja Rankovievog neoekivanog
pada?
Nisam tako doivljavao ni Brionski plenum niti na potonji politiki razvoj.
Uostalom, da sam imao razloga za takvo podozrenje sigurno se ne bih
prihvatio dunosti potpredsednika Republike.
Ne verujem da je Tito lino imao neto protiv Srba, da je nastojao da ih
potisne. Bio je suvie irok i praktian da bi po tom, nacionalnom osnovu,
iskljuivao bilo koga. Znao je da borba moe biti uspena samo ako je
masovna a tu masovnost nije mogao obezbediti ako bi Srbi bili diskriminisani.
Mislim, naravno, na oslobodilaki rat; uveren sam da Tito tada nije mislio kao
Hrvat, jo manje kao neki antisrpski strateg.
- A kasnije, posle rata?
Pa, moda je u njegovoj politikoj kombinatorici, s gledita borbe za vlast, bilo
i tog zaziranja od Srba, tanije od pojedinih srpskih predstavnika. Ali sam
uveren da to kod njega nije bila neka hrvatska nacionalistika odbojnost nego
autoritarna, ako hoete vladarska predostronost: da bi ouvao i ojaao takvu,
uveliko linu vlast, on je, starei, svuda, pa i u Srbiji, favorizovao poslune a
potiskivao, pa i proganjao neistomiljenike. Pogotovo one koji su se usuivali
da trae stvarnu a ne dekorativnu demokratizaciju partijske i dravne uprave.
- Da li ste moda podozrevali da ste samim pristajanjem da umesto
odbaenog Rankovica preuzmete dunost potpredsednika, zaklanjali sutinu
spora, odnosno irenje iluzije da su na vidiku ubrzane demokratske reforme?
Jer, ako, kako i sami kaete, niste imali razloga da verujete u mogunost
stvarne promene nabolje, zato ste onda uopte pristali da postanete
potpredsednik Republike?

Od mene su to traili tadanji srpski funkcioneri - Milentije (Popovi), Plavi

(Mijalko Todorovi), Bobi (Dobrivoje Radosavljevi) i drugi. Mislili su da e se
mojim izborom za potpredsednika olakati demokratska evolucija partije i
drutva. Moda je trebalo da se njihovim procenama i zahtevima energinije
suprotstavim. Tim pre to mi nije bilo nepoznato zato politiki vrh s Titom i
Kardeljom na elu trai mene posle Rankovia: njihova glavna briga bila je
stiavanje neraspoloenja i eventualnog revolta meu Srbima zbog naina na
koji su se obraunavali s Markom (Rankoviem). Mogao sam pretpostaviti da
se trai odgovarajui ukras da bi teza o razbijanju birokratsko-dogmatskog
otpora demokratizaciji bila uverljivija.
- Srbija e biti mirnija samim tim to na poziciju formalno druge linosti u
zemlji, umesto osuenog Rankovia, dolazi popularni Koa?
Da, valjda je to bila njihova raunica.
- A Vaa?
Ve sam rekao da su Srbi traili da prihvatim potpredsedniki poloaj to
nisam mogao ignorisati, mada sam svoj pristanak uslovio zahtevom da ne
ostajem due od pola godine. Postupajui tako imao sam na umu i jedan svoj
posebni cilj: nastojao sam da za to vreme izdejstvujem odlazak Ivana
Gonjaka sa dunosti zamenika Vrhovnog komandanta. Uspeo sam u tome.
Tu intervenciju za potiskivanje Gonjaka od mene su traili mnogi generali,
velik broj visokih vojnih stareina koje su stavljali na velike muke Gonjak i
ai (Jevto ai, dugogodinji ef vojne obavetajne slube). Drim da je to
bila znaajna promena za vojsku u kojoj je Gonjakovo rukovoenje ostavilo
teke posledice, mada mi je, moram i to rei, nepoznato kako je i zbog ega
on kasnije izgubio Titovu podrku.
- Na Brionskom plenumu 1966, prilikom rasprave o Rankoviu, Vi niste
govorili. Da li samo zato to ste brzo doli do uverenja da od obeanog
proirivanja demokratizacije nee biti nita?
Ne, nije to bio razlog za moje utanje. Ja sam, kao to znate, retko istupao na
partijskim i drugim skupovima. Nisam imao ni dara ni volje da drim a ni da
sluam duge govore a ono to se na tom brionskom sastanku govorilo, meni
je, uz to, bilo vie tuno nego podsticajno. Rankovia su najotrije osuivali
upravo oni funkcioneri koji su mu se, dok je bio gotovo neprikosnoven u vrhu
vlasti, najvie dodvoravali.
Kao i u ilasovom sluaju 1954. i na Brionskom plenumu je bilo najmanje
prave, principijelne rasprave o dilemama drutva i partije. Preovladala su
ritualna, bezobzirna anatemisanja politiki ve osuenog oveka koji je, povrh
svega, bio i fiziki slomljen: uoi sednice pretrpeo je srani udar. Bio je
skrhan, nemoan. Kad se pojavio u sali za sednice, izgledao je kao
klajdertok a ne iv ovek. Bilo mi ga je ao i to je jedan od razloga to sam
odluio da na toj sednici nita ne kaem.

Ne bih, naravno, mogao ni da ga branim. Njegova je uloga kao efa policije i

kadrovske politike bila i za mene sporna. S druge strane, nisam mogao sebi
dozvoliti da ga u tom trenutku i ja napadam. Pogotovo ne onako kako je to
inila veina govornika.
Moj spor s Rankoviem nije bio personalno-policijski. Moja eventualna
rasprava s njim morala bi biti naelna, politika a ne lina, pri emu ga,
razume se, ne bih mogao ni tititi onako kako su to neki njegovi bivi saradnici
i istomiljenici kasnije inili, ili i danas jo ine, nastupajui vie kao uvreeni
Srbi nego kao slobodoumni Jugosloveni.
Birokratskom nasilju koje se na Brionima i Rankoviu obilo o glavu oni kao da
suprotstavljaju neuverljivu teoriju po kojoj je on bio samo neduna rtva a ne i
jedan od elnih ljudi sistema. Vide samo lice a ne i nalije kvazidemokratskog
raspleta na Brionima, 1966. godine.
- Kako ste doli do odluke da se morate povui sa javne scene?
Postupno. S porastom sumnje u mogunost efikasnog delovanja i gubitkom
iluzija u promenljivost sistema. Seam se, na primer, da me je jo 1966.
Lepa (Perovi) u jednom razgovoru upitala:
- Zar ne misli da jo ima mogunosti da se neto korisno uini, da bi trebalo
da pokua?
Odgovorio sam:
- Bojim se da vie nema manevarskog prostora da uinim neto korisno.
Pre ostavke 1972, nalazio sam se pred izborom: ili kapitulirati to, razume se,
nije dolazilo u obzir, ili biti ubrzo zbrisan. U takvim okolnostima zakljuio sam
da je jedino pametno i asno da sam odem.
O toj mojoj odluci, odnosno o tadanjim naim prilikama imao sam, naravno,
mogunosti da razmenim miljenja i s drugim ljudima, najbliim prijateljima i
saborcima. Mnogi su, vie ili manje, dolazili do istih zakljuaka. Seam se, na
primer, estih, intimnih dijaloga s Plavim (Mijalkom Todoroviem), s kojim
sam, inae, imao srdane odnose. Nismo se razilazili u bitnim procenama
stanja u SKJ i drutvu niti se on suprotstavljao mojoj odluci da se definitivno
povuem.
Za razliku od onih pripadnika moje generacije ratnika i posleratnih funkcionera
kojima je vlast bila prvi, ako ne i jedini cilj a varljivi sjaj funkcije maltene jedina
politika i uopte misaona preokupacija, za sebe bih mogao rei i ovo: imao
sam sreu da, kad se ostajanjem u forumima i hijerarhiji vie nita nije moglo
uiniti, postanem niko. To me je odralo...
- Da, ali po koju cenu? Zar se Vae dranje ne bi moglo proceniti i ovako:
Koi je polo za rukom da ostane dosledan time to je ostao u sebe zatvoren,

politiki i ideoloki neutralisan i nemoan? Prividno poteen a praktino

osujeen?
Tako nekako.
- Kako se to konano odvajanje stvarno odigralo? Svata se nezvanino
govorilo, pa i pisalo ali je malo ta provereno. Previe je komotnih tumaenja
a pre malo preciznih podataka. A bilo je i svakojakih naga anja iz
neobavetenosti, ponekad i ogovaranja iz zlu radosti. Posebno o tome kako
ste i zato ba tada, krajem 1972. otili, ne samo s poloaja koji ste u tom
trenutku imali ve praktino i iz partije a time i sa jugoslovenske politike
scene. Ostalo je samo jedno, vie formalno i dvosmisleno nego li informativno
i uverljivo zvanino saoptenje za javnost. Objavljeno je preko Tanjuga, 4. 11.
1972. U njemu se doslovce kae:
Predsednitvo Skuptine Socijalistike Republike Srbije obaveteno je na
jueranjoj sednici o ostavci koju je podneo Koa Popovi na dunost lana
Predsednitva Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
Zakljueno je da se sa ostavkom koja je upuena Predsednitvu Skuptine
upozna Republika konferencija SSRN Srbije radi pokretanja i sprovoenja
postupka kandidovanja za izbor novog lana Predsednitva SFRJ iz Srbije, u
skladu sa odredbama Ustava.
To je, dakle, samo turo obavetenje da je Koa Popovi podneo ostavku na
lanstvo u najviem organu dravne vlasti. Ali, nita se ne kae zato ste to
uinili; ni rei o samoj ostavci. Javnosti nije saopteno koje ste razloge naveli
niti kome ste ostavku uputili - a Vi ste to uinili, zar ne?
Naravno da jesam. U pismenoj ostavci pod naslovom Predsedniku SFRJ
Josipu Brozu saeto sam rekao da, posle svega to se dogodilo - u
izmenjenim okolnostima - i to ne odobravam, vie ne mogu da ostanem.
Usput sam spomenuo i zdravstvene razloge iako je iz sadraja ostavke bilo
oigledno da to nije ono glavno. Moram rei da su mi neki moji prijatelji
(recimo, Mirko Tepavac) na tome zamerili jer su smatrali da moje zdravstveno
stanje nije trebalo ni spominjati, tim pre to nisam patio ni od kakve akutne
bolesti.
- Posle toga Vae ime je u javnosti samo jo jednom pomenuto - u kraoj,
strogo, zvaninoj Tanjugovoj informaciji o ostavci M. Nikezia, L. Perovi,
Orhana Nevzatija i Kadrija Reufija na funkcije u rukovodstvu SK Srbije od 12.
11. 1972. gde se, u nastavku poslednje reenice, usput spominje da je
usvojena i Vaa ostavka na lanstvo u Stalnom delu Konferencije SKJ.
I, to je sve. ta je, po Vaem miljenju, bio razlog za tako oskudnu, strogo
kontrolisanu informaciju za javnost o Vaem odlasku. Da li je, recimo, Vas
neko uopte konsultovao o tome ta e tim povodom biti saopteno?
Ne, to su inili bez mene.

- Da li se, uskraivanjem informacije o sadraju Vae ostavke, elelo izbei

uznemiravanje javnosti stvaranjem lanog utiska da s Vama tako rei i
nema ne kog ozbiljnijeg sukoba, da je, moda, posredi neka Vaa privatna,
nepolitika odluka?
A ta bi drugo mogao biti pravi razlog? O tome, sigurno, nije odluivao
protokol nego politiki vrh.
- Javnost nije bila obavetena ni o Vaem razgovoru s njim pre ostavke,
odnosno tim povodom. Kakav je bio taj susret, da ne kaemo rastanak?
Ne bih mogao rei da smo vodili neki dui i sadrajniji politiki dijalog. inilo
mi se da on, s obzirom na godine vie i nije bio kadar da ulazi u takav
dijalog...
- Ipak, bio je to sastanak sa efom jugoslovenske partije s kojim ste govorili i o
stanju u Srbiji, preciznije o ekipi koja je, po njegovoj volji i odluci, imala da ode
s vlasti. ta Vam je tim povodom rekao i kako ste Vi reagovali?
On je tom prilikom jedino rekao da M. Nikezi i L. Perovi treba da se povuku
- i da e se povui - s vrha SK Srbije. Time mi, naravno, nije rekao nita novo.
Uostalom, ja sam Nike-ziu i ostalima pre toga savetovao da idu i to odmah.
Ostanu li, bie bezobzirno odbaeni. Tako su i oni mislili, nije tada bilo razlike
u naim procenama, iako, uzgred da kaem, nisam uvek bio saglasan s
njihovim gleditima.
- U emu, na primer?
Imao sam, recimo, drukije miljenje o tome kako bi trebalo reagovati na
politiku tadanjeg hrvatskog rukovodstva. Bilo je tu i drugih ne ba malih
neodmerenosti, kojima tada nisam pridavao znaaj koji su zasluili. Nisam
bio uveren da je ispravna Nikezieva teza o tome da ono to se tamo deava
treba prevashodno da bude stvar hrvatskog SK, ili kad je, u tom duhu
nemeanja i pomirljivosti, predlagao Mika Tripala za predsednika SIV-a.
Smatrao sam da to ne vodi nikud. Ali, to, naravno, nisu bili nikakvi sukobi
nego normalne razlike do kojih je dolazilo i zbog poloaja u kome sam se ja
nalazio.
- Na ta mislite?
Imao sam ogranien uvid u dogaaje, bio sam po strani a jedno vreme,
moram rei, bili su se istanjili i moji kontakti s tadanjim rukovodstvom u Srbiji.
- Nisu se konsultovali s Vama?
Svakako znatno manje nego ranije - i kasnije, kad je poeo rasplet.
- Nisu Vas, valjda, izbegavali?

Ne kaem to. Znao sam da je njihov poloaj postajao sve delikatniji. Ne

iskljuujem da im je moglo smetati ako bi se sa mnom naglaeno
identifikovali...
- Ili, moda, obratno: suvie su Vas potovali da bi Vas uvlaili u odnose i
sukobe u kojima su odgovor nosti i odluke mogle biti samo njihove?
Ne iskljuujem ni to. Kasnije, meutim, kad je pritisak s jugoslovenskog vrha
sve doveo u pitanje, moje su konsultacije s njima bile i ee i sadrajnije.
Nije bilo razlika ni u proceni pritiska na srpsko rukovodstvo niti u odmeravanju
posledica koje su bivale sve jasnije.
- Koliko ste o tome govorili na sastanku s Titom? Da li je on u tom trenutku
Vas uveravao da osueni voi SK Srbije, iako ima da odu s tog poloaja, ne
bi tre balo da se povlae iz javnog ivota?
Neto je, koliko se seam, spominjao da bi Marko (Nikezi) trebalo jo da
ostane. Bio je, meutim, u celom tom razgovoru vrlo neodreen.
- Pitam ovo zato to se tada govorilo da je Tito naglaeno tvrdio kako on ne
eli ostavke - valjda zato to ih je doivljavao kao politiko izazivanje koje loe
odjekuje - i da je insistirao da se sve svede na promenu funkcija a ne na bilo
iji odlazak bez povratka?
Pa, on je uvek, mislim u svim sukobima, to ponavljao. Setite se kako je bilo s
Rankoviem. Tito je posle Brionskog plenuma izriito rekao: On e ostati u
partiji. Rekao bih da ni njemu nije bilo jasno da je to samo privremeno; ni
sam nije mogao da vidi logiku razraunavanja koje iskljuuje normalne
odnose meu neistomiljenicima... Naravno da ga je pogaalo podnoenje
ostavki, tada ujesen 1972. u Srbiji. eleo je da sve izgleda kao manje-vie
normalno prelaenje s jednog na drugi poloaj ili kao neka vrsta
raalovanja. Ali na taj privid nije mogao pristati niko kome je stalo da ouva
politiki i ljudski integritet. Pristajanje na uslove koje diktira oligarhijski vrh
znailo je prihvatanje najgoreg od svih moguih poraza: odustajanje od
uverenja, gaenje samog sebe. Jer, vi vie nemate ta da kaete: samo je
jedna (njegova) ocena ispravna. Oekuju se i prihvataju jedino
pokoravanja. Vi tu vie nita ne moete menjati. Bi-ete jednostavno
kartirani...
- Kako ste objasnili Titu sopstveni odlazak?
Nisam oseao potrebu za nekim opirnijim objanjenjima. On je jedino, rekao
bih alosno, zapitao: Zar zbilja mora da ode? Uzvratio sam kratko i
nepokolebljivo: Odluio sam.
- I to je sve to ste jedan drugom mogli da kaete posle svega to ste zajedno
preiveli, posle toliko de cenija borbi i iskuenja, razumevanja i rtvovanja,
slutnji i sukoba?

Ve sam rekao da nije bilo ozbiljnijeg razgovora. Ne seam se da je bilo ko od

nas dvojice tada neto znaajnije rekao. Moda nije bilo ni neophodno. Sve je
ve bilo jasno. Razlikovanje je trajalo ve prilino dugo; postalo je
nepremostivo.
- Zar uopte niste obrazlagali svoje neopozivo odluio sam?
Umesto bilo kakvog, tada ve verovatno suvinog obrazlaganja, rekao sam
samo ovo: posle onoga to je uinjeno sa Srbima (Nikezievom ekipom)
postalo mi je jasnije ta se dogaa i kuda idemo jer je to, po mojoj oceni, bila
jedna vrsta dvorskog (dravnog) udara. Ne mogu, naravno, garantovati da je
ba svaka re u toj reenici autentina - nisam, na primer, siguran da li , sam
upotrebio izraz dvorski ili dravni udar - ali smisao je bio taj. Ocenio sam
to kao zavereniki obraun s legitimnim zastupnicima demokratske
orijentacije u Savezu komunista, u Srbiji i u Jugoslaviji. Hou da kaem da se
nisam kolebao jer vie nisam imao nikakvog razloga za to; ono to je bitno,
bilo je oigledno.
- Kako Vam ta politika drama u Srbiji potkraj 1972. izgleda sa ove
vremenske distance, 1988? U emu je zapravo bila sutina spora pod
okriljem SK?
Bilo je to, u osnovi, dovoljno jasno i tada. Nije se nita dogodilo iznenada.
Zavravala se jedna etapa naeg razvoja u kojoj je, posle uzleta i nadanja
podstaknutih istorijskim, hrabrim otporom Staljinovom ataku na nau
nezavisnost, izgledalo da se iri prostor za demokratsko sa-zrevanje i
evoluciju. Ali umesto da te tenje i mogunosti prihvati, da pokret i zemlju
istrgne iz autokratsko-birokratskih eljusti, jugosloven-ski partijsko-etatistiki
upravljaki vrh kao da se prepao od rastuih zahteva za dosledno
osloboenje ekonomije, partije i drutva od naslea, u sutini staljinistikog.
U strahu od demokratizacije, ne do kraja dovedene (ovo sam uoio
naknadno), i koja, naravno, nije moguna bez ograniavanja i potiskivanja
jednopartijskog monopola i tutorstva, konzervativna formacija u
jugoslovenskom partijsko-dravnom vrhu i oko njega, odluila se na prepad
koji nije mogao da ne uspe.
Tada, u jesen 1972. ili ranije, pod utiskom zloslutne hrvatske nacionalistike
pometnje i opravdanog strahovanja od nje, poneko je, moda, jo i mogao
iveti u zabludi da i nasilje nad antinacionalistikim demokratskim
aspiracijama i buenjima u Srbiji i drugde predstavlja neku vrstu manjeg zla
jer energina akcija neprikosnovenog voe toboe titi vie interese
revolucije, socijalizma i Jugoslavije. Vremenom su, meutim, maske pale.
Danas, (1988) kad se tako jasno vidi dokle smo stigli u odbrani gole vlasti,
takva pravdanja mogu da ponavljaju samo nepopravljivi oportunisti i cinini
vlastoljupci.
- Va sluaj u vreme tih ostavki (1972) bio je, ipak, osoben, zar ne? Za Tita,
moda i neoekivan izazov. Da li ste osetili da mu Va odlazak teko pada?

Kako da ne. Nemojte smetnuti s uma da je tome prethodilo dugotrajno

taktiziranje. Nueno mi je, (posle Brionskog plenuma), pored ostalog, da
uem u jugoslovenski partijski vrh. Odbio sam - i to pred sam poetak sednice
na kojoj je o tome trebalo da se odlui. Tito je bio zaprepaen.
- Da li ste prilikom razgovora s Titom u kome ste mu saoptili svoju neopozivu
odluku o povlaenju bili sami s njim?
Da. Razgovarali smo u etiri oka, to je bila i moja elja. Dodue, kad sam
stigao u Beli dvor gde je taj susret odran, u kabinetu Titovog sekretara ekao
me je Stane Dolanc (tada sekretar IK CK SKJ). Saoptio mi je svoju elju da i
on uestvuje u razgovoru. Upozorio sam ga da to ne dolazi u obzir. Rekao
sam mu da bi bio potpuno suvian jer ja Tita znam mnogo due od njega,
sam u razgovarati s njim. Dolanc se nije mogao suprotstaviti.
- Da li se seate koliko je taj razgovor udvoje trajao?
Mislim da nismo ostali due od pola sata.
- Je li to bio kraj svih veza meu vama?
Nije vie bilo nikakvih susreta. Jedino sam mu, dok je, neizleivo bolestan, sa
ve odseenom nogom, leao na Klinici u Ljubljani, poslao telegram. U
nekoliko toplih rei izrazio sam svoje saoseanje i nadu da e dobiti i ovu
bitku jer je i iz teih izlazio kao pobednik.
- Da li ste uli kako je reagovao?
Neposredno, ne. Posredno su do mene dolazile informacije daje onako teko
bolestan, proitavi moj telegram, ak i zaplakao. Ne znam da li je to tano ali
su me ljudi kojima sam mogao verovati uveravali da je bio duboko dirnut to
sam mu se javio.
- Kako to objanjavate?
Verovatno se, primivi moju depeu, za trenutak prisetio svega to nas je tako
dugo vezivalo. A to nije bila samo funkcionerska, hijerarhijska veza, jo manje
udvaraka podreenost s moje ili liderska oholost s njegove strane. Niti sam
ja imao potrebe ili sklonosti da mu se dodvoravam, niti je on sebi dozvoljavao
da sa mnom bude osoran. Naprotiv - znao je da naglaeno pokae i lini
afinitet.
Pretpostavljam da mu je poneto i od toga oivelo u seanjima dok je, pred
licem neumitne smrti, u bolesnikoj postelji Klinikog centra u Ljubljani, itao
poruku s dobrim eljama a sa potpisom Koe Popovia. uo sam, takoe, da
je kasnije, predoseajui neumitni kraj, pred najbliim saradnicima izgovorio i
ovu navodnu oporuku: Nemojte mi dirati ni Kou ni Jovanku...
- Izlazi da ste Vi, uprkos svemu to vam nije moglo biti zajedniko i to e vas
na kraju beznadeno raz dvojiti, bili njegov naroiti miljenik?

Znam to. Bio sam.

- Zbog ega? Da li moda i zato to mu je, kao biv em, u osnovi samoukom
radniku koji se digao do jugoslovenskog pa i svetskog vrha, imponovala i
Vaa osobena intelektualna fizionomija, odnosno prilika da raspolae i
linou Vaeg porekla i profila?
Mislim da je imao i takve potrebe, iako bi se moglo kazati da a priori nije
naroito mario za intelektualce. Bilo je, u svakom sluaju, oigledno da me je
cenio. I on, a takoe, uzgred reeno, i Kardelj. A to je, opet, meni
omoguavalo da malo energinije nastupam kad sam smatrao da je to
neophodno.
- Iz ovoga to govorite dalo bi se zakljuiti da je u Vaem oprotajnom, makar
i kratkom, politiki bledom razgovoru s Titom bilo i izvesne, tihe ali dublje
dramatike?
Ne bih to mogao da kaem. inilo mi se da on vie nije imao snage za neko
dramatinije preispitivanje.
- A kasnije? Da li se promenilo njegovo dranje?
Ako mislite na odnos prema meni, promena je nastupila mnogo ranije,
godinama pre oprotajnog susreta i moje formalne ostavke, u jesen 1972.
Posebno posle onog podmuklog prepada na mene u vojnom listu Front.
Znam da je Tito od tog vremena imao neku vrstu stalne potrebe da se
ograuje od mene, ili da druge upozorava da me se klone.
- Na koji nain?
Pa, recimo, ovako. Ja sam na Brionima, na odmoru, a Mirko Tepavac, kao ef
nae diplo-matije, dolazi na referisanje kod efa drave. Prethodno svrati kod
mene da o ovoj ili onoj stvari uje i moje miljenje. Na Brionima, naravno, tajni
nije moglo biti i Tepavac je posle toga, kod Tita, bio suoen s prigovorom:
zato se savetuje s Koom, ta mu to treba?
Mene to, naravno, nije iznenaivalo. Znao sam da sam, da tako kaem, na
crnoj listi kao prozapadni mada, moram rei da je Jovanka, izgleda, bila
protiv tog bojkotovanja. Poznato mi je da je esto pitala Tita: Zato ne
pozove Kou k nama? On je na to odgovarao: Neka sam doe ovde, on
zna gde sam!
- Da li ste u ratu ili kasnije imali politikih neprilika zbog iskljuenja iz
Pokrajinskog komiteta i iz partije krajem 1940. godine? Pada, recimo, u oi
da, iako ste ve u prvim danima NOB, posle akcije kod Ralje, vraeni u
partiju, nikad tokom rata niste bili u partijskom forumu?
Valjda je i njima tako vie odgovaralo. Ja zbog toga, u svakom sluaju, nisam
patio.

- U meuvremenu, revolucija i ivot, partija i vlast, uinili su svoje. Sudbina

kao da je pomrsila mnoge raune Vae generacije revolucionara, obesnaila
opsenarske privide, suoila i slavljene i osporavane s nalijem nedodirljive
utopije. Ne mislite li da ulazimo u razdoblje kada rauni poinju da se svode
pod stro om prismotrom istorije - bez ideolokih mistifikacija koje zamagljuju
dublje istine o podelama na uspravne i posrnule?
Nisam siguran ta, na primer, znai posrnuli? To zamagljuje stvari. Da li se
misli na one koji su se opirali demokratskoj promeni kao dogmatini, kruti,
autoritarni zatoenici vlasti? Ako je tako, za njih ne moete rei da su
posrnuli. Nisu oni postali netolerantni; nisu nita izneverili. Samo su
potvrivali da ostaju ono to su i ranije bili - zarobljeni u slepo prihvaenoj
dogmi.
U tom smislu mogli bismo rei da nam se dogodilo ono to je bilo neizbeno s
obzirom na ideoloku dogmatizaciju komunistike ideje i autoritarnu
organizaciju partije koja favorizuje poslune. Kako biste, na kraju krajeva,
objasnili tako duga i uporna suprotstavljanja svim pokuajima radikalnije
izmene, odnosno osavremenjivanja, demokratizacije naega sistema ak i
kad je postalo oigledno da se on sam od sebe raspada?
S druge strane, drim da bismo se jo vie udaljavali od istorijske istine ako
bismo svako neusaglaeno, neozvanieno ili preuranjeno izazivanje
vladajueg koncepta partijsko-dravne politike okarakterisali kao posrtanje.
Budui da su mnogi meu posrnulima samo plaali cehove skamenjene
dogme, izvesno je da tek predstoje zamana preispitivanja i provere.
- Nalazite li da, nezavisno od Vaih linih iskustava, u krilu Vae generacije,
postoji potreba i za neko ljudsko a ne samo ideoloko i politiko
razjanjavanje? Ne mislim samo na preeni put nego i u odnosu na
budunost. ta, na primer, danas mislite o ilasu kao izvriocu stroge
politike presude povodom Vaeg hapenja 1940?
To mi danas nije vano.
- A kako sada, posle svega, gledate na posleratni sluaj ilas* koji e u
svetu izvan nas, biti ocenjen kao krunski dokaz da se i titoizam, uprkos
svim razlikama u odnosu na istoni blok, sveo na jednopartijski politiki
monopol?
* U Beogradu je 16. i 17.januara 1954. godine odrana Trea vanredna
plenarna sednica CKSKJ na kojoj je lan Izvrnog komiteta Milovan
ilas okarakterisan kao glavni nosilac an-tisocijalistikih pojava i
otro osuen zbog, kako istoriar dr. Branko Petranovi zakljuuje:
napada na karakter i moral vladajueg sloja, izjanjavajui se, u krajnjoj
liniji, za politiku revoluciju kao put ostvarivanja radikalne demokratije.
Kao osnov za takvu kvalifikaciju ilasovog dranja posluili su njegovi
lanci objavljeni u partijskom listu Borba i u asopisu Nova misao u
kojima je zastupao teze o prevazienoj ulozi partije, birokratskoj kasti i
degenerisanom moralu rukovodeeg kadra.

Po Titovoj oceni izreenoj na plenumu CK SKJ ilasova gledita vode

anarhiji i strahovitoj neizvesnosti. Osuujui ilasa u ime odbrane
linije estog kongresa SKJ, vanredni plenum je zakljuio da je jaanje
vodeeg uticaja radnike klase glavno oruje protiv birokratskih
tendencija. Konstatujui da su ilasova gledita unela zabunu u
javnost i nanela ozbiljnu tetu SKJ CK je odluio da ga iskljui iz svojih
redova, udalji sa svih funkcija i kazni poslednjom opomenom. U
godinama koje su sledile Milovan ilas je bio podvrgnut estokom
administrativno-sudskom progonu pa je, izmeu ostalog, izdrao devet
godina na robiji. (A.N.)
Obraun s ilasom bio je krajnje surov. Duboko alim zbog dugotrajne osude
kojoj je on bio podvrgnut - tim pre to sam se u velikoj meri slagao sa
napisima zbog kojih je poela istraga protiv njega. Neka ilasova gledita bila
su, razume se, vie ili manje sporna za tadanje lanove CK ali je
demokratska, otvorena rasprava u samom zaetku osujeena nametanjem
neopozivih politikih presuda s vrha.
Umesto da odvanim ulaskom u debatu o moguim opcijama potvrdi politiku
dalekovidost u pripremanju za budunost, partija je branila iznuenu
monolitnost, po svemu sudei, u strahu da ne izgubi apsolutnu vlast. Ceh je
platio ilas. Usledio je brutalni pritisak i progon, sudska maskarada i robija.
Partija koja je smelim suprotstavljanjem Staljinovom hegemonistikom pritisku
stekla znaajan ugled u svetu, bezobzirno je u svojim redovima staljinistikim
metodama proganjala izazovnog neistomiljenika.
- Kako objanjavate taj raskorak?
Nismo bili spremni za sueljavanje razliitih gledita. Jo smo bili zastupnici - i
zatoenici - sistema u kome demokratska politika kultura nije uhvatila
korena. Svu prednost ima klasni pristup to politike, ako ne i line odnose,
podreuje borbi za vlast. Kakav sistem takav i metod.
S tog stanovita moglo bi se kazati da 1954. godine nije osujeen samo
ilasov politiki radikalizam, u to vreme za mnoge sporan i neprihvatljiv, nego
je usporen, zapreten, bri, antidogmatski prodor ka oslobaanju privrede i
drutva od partijskog monopola i birokratskog tutorstva.
- Mislite li pri tome i na samoupravljanje iji su teme lji postavljani u to vreme?
Svakako. I samoupravljanje je ostalo zapreteno. Mi smo, istina, taj istorijski
humanistiki ideal ozvaniili kao partijski i drutveni strateki cilj, ali smo
vremenom, nedoslednou koju je nametao svemoni politiki faktor, stvarali
sve skuplje zablude u organizaciji drutva i privrede; politika vlast je stalno
pomerala uzviene ideale integralne samouprave za neko budue,
nepredvidljivo vreme. A ovo drugo, integralno samoupravljanje, predstavlja,
kao to znate, demokratizaciju cele drutvene piramide.
Kod nas se, meutim, demokratija uvodila s vrha i upranjavala samo
onoliko koliko je to odgovaralo potrebama upravljakog sloja. Bila je,

praktino, suspendovana a neretko i osuivana kao tuinska

malograanska ujdurma kad god je ugroavala monopolsku poziciju sve
razuenijeg upravljakog sloja. U takvim uslovima, samoupravljanje postaje
ne samo iluzija nego i zavoenje, da ne kaem - prevara. Kako je dosad
sprovoeno, vie je pogodovalo neredu, ak i haosu nego stvaranju moderne
privrede i uvrivanju politike demokratije.
U celini gledajui, meni se ini da mi za istinsko samoupravljanje nismo bili
zreli. Jer, da bi bilo moguno i dosledno, samoupravljanje pretpostavlja
razvijeno, civilizovano drutvo, kakvo je, ilustracije radi, vajcarsko. Kako,
recimo, mogu da idu zajedno samoupravljanje i rairena nepismenost ili
masovna zaputenost, ne samo u optoj graanskoj svesti o zajednikim
interesima pripadnika modernog drutva nego i u tako elementarnim stvarima
kao to je javna higijena?
Kad je razraivao svoje teorijske koncepte, Kardelj je moda imao u vidu
Sloveniju, ali nikako, na primer, Kosovo ...
- Vi ste s Kardeljom bili bliski a njegova je uloga bila kljuna u razradi
zvaninog koncepta samoupravljanja. Smatrate li ga odgovornim za krizu u
koju smo zapali?
U velikoj meri. Tano je da smo dugo bili bliski, da sam verovao u njega.
Tanije: verovao sam u Kardeljevu intelektualnu energiju vie nego u njegovo,
ipak skromno obrazovanje. Presudno je, meutim, bilo to to sam se uzdao u
njegov politiki integritet. Sada sa aljenjem mogu da konstatujem da sam se
silno prevario: vremenom sam, naime, doao do zakljuka daje Kardeljeva
demokratinost vie formalna nego stvarna.
- Nije, ipak, on odreivao pravac niti je kljune odluke mogao donositi sam?
Nije. Niko pa ni Kardelj nije mogao osporavati Tita. Ali on je vrsto verovao u
sistem koji je stvarao; nije bio posluni izvrilac tue volje. Svoj pluralizam
samoupravnih interesa i druge teorijske konstrukcije iz kojih je vremenom
izrasla samoporaavajua, od ivota otrgnuta piramida svakojakih, pa i
meusobno neuskladivih propisa, on je svesno naturao kao surogat za istinski
demokratski socijalizam. Nije mu bio cilj da potiskuje jednopartijski politiki
monopol nego da mu produi ivot.
Kardelj je, po mom miljenju, takoe bio, sutinski gledajui, i slovenaki
nacionalist. Reenja za jugoslovenske potrebe pravio je po meri slovenake
situacije. Njegova je vizija bila ograniena privrednim, politikim i optim
prilikama u tom delu jugoslovenskog prostora. To ga je neizbeno inilo
odbojnim prema drugim sredinama, ak i kad su tenje tih sredina bile
uglavnom izrazito demokratske, jugoslovenske, antinacionalistike, kao, na
primer, u Srbiji 1972. g.
Kao naglaeno didaktiki moralist, neumorno i samouvereno je delio lekcije iz
demokratije svima. Istovremeno, uprkos tom retorikom slobodoumlju, ili ba
zbog takve, u osnovi netolerantne sklonosti da od svega i svaega pravi

sisteme, dozvoljavao je sebi pravdanje, pa i podsticanje birokratskih, ak

staljinistikih obrauna sa zahtevima za stvarnu demokratizaciju partije i
drutva. Ostae, nema sumnje, upameno da je upravo Kardelju - zvanino
intelektualnom barjaktaru partije - naroito teko padala neposlunost
humanistike inteligencije u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i u drugim naim
centrima, kao i gibanja, pobune mlaeg narataja.
Time, razume se, ne elim da dovodim u pitanje Kardeljeve vrline i zasluge.
One su brojne i krupne. U suprotstavljanju staljinistikim pritiscima, osobito
onim spolja, iz Sovjetskog Saveza i istonog bloka (bio je jedna od glavnih
meta njihovih napada, naroito posle radnike bune u Berlinu 1953. i
sovjetske intervencije u Maarskoj 1956) on je tada, sa drugima, bio u prvoj
liniji borbe. Upravo je to bio jedan od razloga to je velik broj ljudi, meu koje
ubrajam i sebe, polagao u Kardelja znatne nade.
Na alost, na te i druge zasluge vremenom je, blago reeno, pala ozbiljna
senka. Kako i ne bi. Dovoljno je ilustracije radi znati, da je Kardelj odigrao
kljunu, ili bar krupnu, represivnu ulogu u kritinom razdoblju nae politike
krize - poetkom sedme decenije (posebno u pripremanju i izvoenju
birokratskog kontraudara protiv takozvanog liberalizma u Srbiji, Sloveniji i u
drugim krajevima). Znao je da s cininim prezirom svemonog tvorca
najdemokratskijeg sistema igoe zahteve za irenje ljudskih prava i
slobode kao malograansko zanovetanje.
- Preiveli smo nekoliko pokuaja privrednih i drutvenih reformi, ali ni jedna
od njih nije doivela uspeh. U emu je razlog? Da li je uopte moguna
demokratska reforma jugoslovenskog sistema?
Moda i jeste, ali svalako ne pod uslovima koje utvruje jednopartijska
vladajua oligarhija. Ona je, kao to se zna, sr tog sistema, to znai da bi,
ako bi se pristupilo istinski demokratskoj reformi, morala da ukida samu sebe.
Svetska istorija politike vlasti ne zna za takve promene. Eto zato su se toliki
pokuaji i nago-vetaji demokratizacije, pre ili kasnije, svodili na ; vrlo
ograniene ili dekorativne promene; oni koji odluuju hteli su - i, na alost,
uspevali - da sauvaju bit sistema a ne da ga iz osnova menjaju u korist
stvarnih demokratskih prava graana.
- Kaete da je osnovna prepreka prelasku na demokratiju jednopartijski
monopol. Ali mi odavno ne mamo jednu nego osam partija?
Utoliko gore po nas. Jer, osam takvih monopola na teritorij alno-dravnoj ili
nacionalno-teritorijalnoj osnovi ne ini manju nego jo veu prepreku
demokratskoj alternativi. Tim pre to su republiko-pokrajinske partije, uz sve
jae rastakanje federalnog institucionalnog povezivanja (jugoslovenskog
jedinstva) ili njegovo svoenje na preteno neobavezujua pogaanja izmeu
nacionalnih vrhova republika i pokrajina, stvarale vlastitu autokratsku
maineriju. Tako je svaka od osam upravljakih oligarhija, na prostoru koji
suvereno kontrolie, manje ili vie efikasno blokirala demokratske reforme.
Ceh je morala plaati i jugoslovenska ekonomija; ostajui rascepkana sve je

vie zaostajala, ak i u odnosu na zemlje koje su ne tako davno bile iza

Jugoslavije.
- Ne mislite li, ipak, da sa stanovita ukupnog dosadanjeg razvoja republika i
pokrajina i novih tendencija u njima, ima i znaajnih razlika meu njima?
Ima razlika mada ne bih mogao rei koliko su one ozbiljne. Bolje rei, koliko
su trajne. Najzanimljivije su, nema sumnje, nove tenje, pa i izvesne
obavezujue promene u politikom razvoju Slovenije, gde je znaajno
proiren prostor politike demokratizacije. Na nesreu i tamo ima jakih
nacionalistikih, konzervativno-egoistikih i drugih retrogradnih struja i
zabluda.
U ovom trenutku (druga polovina 1988) otvoreno je pitanje da li e slovenako
politiko vodstvo hteti i uspeti da odbrani i ostvari te demokratske aspiracije.
Tim pre to vie ili manje zdrueni pritisak konzervativaca iz drugih, pa i
sopstvenih, politiki zaostalijih sredina i centara moi (imam u vidu i pritisak
koji ide preko Federacije, ukljuujui i onaj koji bi mogao ii preko vojske, ili u
njeno ime) - veoma olakava delovanje slovenake desnice. Pod tim
podrazumevam obe varijante osokoljenog konzervativizma, kako partijskobirokratski tako i parohijalno-klerikalni. Ustalasane ali i zabrinute Slovence ta
desnica pokuava da okrene protiv demokratske struje, ako ne i protiv
Jugoslavije kao takve.
Demokratski impulsi u Sloveniji nisu, ukratko, mali. Ali mi se ini da
istovremeno rastu i opasnosti da ti impulsi budu otupljeni ili zloupotrebljeni.
Ako se ovo drugo dogodi, Jugoslavija e - ako uopte bude kadra da opstane
- imati jo manje izgleda da se stabilizuje kao moderna, demokratski ureena
vienacionalna drava.
Bio bi to drugi, ovog puta moda fatalni nazadak posle onog poetkom
sedamdesetih ije posledice, kako vreme odmie, postaju sve jasnije. Tada je,
da podsetim, pre svega u Srbiji a i drugde, u ime spaavanja socijalizma i
Jugoslavije, rasterivanjem takozvanih liberala, kontraudarom s vrha blokirana
demokratska politika reforma. Okolnosti su, naravno, danas donekle
drukije, ali bitne dileme oko kojih su se koplja lomila na poetku osme
decenije ponavljaju se, po mojoj oceni, i na tlu Slovenije: za ili protiv
savremene demokratske civilizacije bez koje ne moemo uhvatiti korak s
razvijenijim delovima evropske i svetske celine.
- Spomenuste posledice zaokreta poetkom sedamdesetih godina. Ali, danas
je, nema sumnje, politiki najtea drama na Kosovu i oko njega. Kao da se i
sama Jugoslavija ljulja iz temelja kao dravna zajednica. ta je, po Vaoj
oceni, osnovni uzrok zaotravanja tog sukoba?
Nalazim da je osnovni uzrok u nemoi da se Jugoslavija konstituie kao
moderno, demokratsko drutvo. Odbrana autokratskog monopola, kako u
Federaciji tako i po republikama i pokrajinama, blokirala je jedini mogui izlaz
iz kosovske krize: postupnu integraciju albanskog ivlja na naem tlu u
jugoslovensku zajednicu kao celinu. Uslov za to je, dabome, demokratski,

politiko-ekonomski razvoj i u Srbiji i u Jugoslaviji. Poto je takav napredak

izostao, ili je bio osujeen i sveden na marginalne izmene, nacionalizam,
ukljuujui albansku agresivnu iredentu, nametao se kao jedina politika
alternativa u ime nacionalnog identiteta i samopotvrivanja. Tako smo stigli do
nacionalno-revanisti-kih usijanja, umesto da demokratizacijom stvorimo
uslove za bru integraciju albanske manjine u civilizacijski prostor
jugoslovenske celine.
- Vi, dakle, smatrate da takva integracija ne moe biti uspena ako se
ograniava na Republiku Srbiju u ijem je sastavu i autonomna pokrajina
Kosovo? Sve to nam se dosad dogodilo govori da to nije moguno, ako pri
tome mislimo na isto - na integraciju koja podrazumeva ekonomske, politike i
uopte civilizacijske uslove za istinsku ravnopravnost ljudi svuda u Jugoslaviji
ma kojoj naciji ili narodnosti oni pripadali.
Da ne bi bilo nesporazuma, dodau da ne dovodim u pitanje ni prava SR
Srbije kao drave u sastavu jugoslovenske Federacije niti autonomiju
kosovske pokrajine. Ne osporavam, takoe, ni oiglednu injenicu da, sa
stanovita ustavnog poloaja SR Srbije u SFRJ, u njenim nadlenostima ima
anomalija koje se moraju otkloniti. Mnogo zle krvi nagomilalo se i zbog te
dugotrajne, neodrive sputanosti.
Ipak, uz duno ukazivanje na ustavno-pravne anomalije, nedoslednosti i
uvianje neophodnosti odlunijeg suzbijanja iredentistikog nasilja, ostajem
uveren da su koreni zapaljive kosovske krize znatno dublji. Ne mogu se, u sva
kom sluaju, svesti na dravno-pravne ogranienosti i neostvarenosti. Kriza
ne moe biti savladana ako se ne polazi od celine njenih uzroka, ako se ne
uvaavaju realnosti od kojih zavisi budunost Kosova u Srbiji, ali i Srbije i
Kosovi u Jugoslaviji. A valjda nema spora oko toga da ni za jedne ni za druge
nema budunosti izvan Jugoslavije. ak i kad bismo sebi dozvolili da budemo
uvueni u nacionalistiko razraunavanje (pritajene ili otvorene graanske
ratove) kojim bi se i integritet Jugoslavije dovodio u pitanje, Evropa i svet bi,
pretpostavljam, nali naina - zbog svojih interesa - da nam postave granice
preko kojih nae eventualno samounitavanje ne bi moglo da pree.
- Da, ali kako u meuvremenu osujetiti sve opasnija zaotravanje koje prati da
izazove nezadrivu dezintegraciju na celom jugoslovenskom prostoru?
Mislim da emo ostati u zaaranom krug sve dok ne stvorimo uslove za
stvarnu, trajnu integraciju. Srbija ne moe biti jedina identifikacija nacionalnog
i politikog odreenja za Albance sa Kosova. Njima mora biti otvorena
jugoslovenska opcija.
- ta pod tim podrazumevate, konkretnije?
Polazim od uverenja da bi iskljuiva identifikacija sa Srbijom, ako bi se
bezuslovno nametala, stvarala od Albanaca, u neku ruku, graane drugog
reda. Jer, oni, slikovito govorei, mogu biti Albanci i Jugosloveni, ali teko da
bi mogli biti Albanci i Srbi.

Ovo drugo, ako bi bilo silom nametnuto kao jedino reenje koje zadovoljava
dravni legitimitet Srbije, neizbeno bi vodilo u direktno sudaranje i preko
ivlja na Kosovu. S druge strane, ubeen sam da bi Albanac, u iroj opciji,
mogao da se osea i iskazuje kao Jugosloven i da se kao takav uspenije
suprotstavlja nacionalizmu u vlastitim redovima u ime prednosti i prava koja
mu obezbeuje jugoslovenska zajednica. Na alost, njemu je takva,
jugoslovenska platforma dosad bila najmanje dostupna, ako mu je uopte
nuena.
- Ne bi li takvo integrisanje albanskog ivlja u Jugoslaviju ograniavalo Srbiju
u odnosu na pokrajinsku autonomiju tako to bi ilo na ruku onima koji trae
Republiku na Kosovu?
Bitni su odnosi a ne nazivi. Polazna pozicija morala bi biti demokratska jer je
samo na toj osnovi moguna integracija. Ako bi se Jugoslavija kao
demokratska federacija oslobodila nacionalizama koji su je doveli na ivicu
sloma, onda nikome, pa ni Srbiji, ne bi morala da smeta jugoslovenska opcija
za albanski ivalj s Kosova. S druge strane, preduslov za takvo otvaranje
kosovske pokrajine mora biti istinska demokratizacija i civilizacijski napredak u
tom delu Jugoslavije.
Ako bi, drugim reima, svuda postojao isti pristup ljudskim i graanskim
pravima, ako bi isti pravni poredak bio podjednako obavezan za sve i
svakoga, onda bi bilo najnormalnije da i Albanac s Kosova, kao punopravni
graanin Jugoslavije, takvu zajedniku vienacionalnu dravu prihvata i brani
kao svoju jer samo u njoj moe da ostvari privrednu i socijalnu emancipaciju.
U oligarhijski izdeljenoj, nedemokratskoj Jugoslaviji, on ne moe da nae
takvo mesto za sebe; u njoj je on objektivno baen na Srbiju, uteran u
sukob sa Srbima i Srbijom koja ve i samu demografsku ekspanziju (za koju
ne verujem da je namerna, planirana) albanske manjine doivljuje kao
nasrtaj na svoje istorij-ske i druge legitimne interese. Tako se, umesto
smirivanja, izazivaju sve jaa usijanja; sve je manje politike, dravnike
mudrosti a sve vie nacionalistike iskljuivosti, iredentistike zatucanosti,
osvetnike ratobornosti.
- U naelu takav pristup izgleda razuman ali je, ini se, nevolja u tome to je
dolo do komara u kome kao da i razumni ljudi prestaju da razmiljaju o dub
ljim uzrocima. Kako izbei zamke olako pojednostav ljenja sukoba? Ne
moete, svakako, rei da je svako koga hvata muka zbog albanskog
iredentizma, srpski nacionalista?
Daleko od toga.
- S druge strane, ne moete prihvatati rezonovanja, izazvana, gomilanjem
nemoi i oajanja, da se u Jugoslaviji ne moe nita uiniti sve dok se stanje
na Kosovu ne sredi. Jer i to je jedna vrsta paralizujueg ultimatuma.
Slaem se.

- Koliko su, po Vaoj oceni, osnovani zahtevi SR Srbije da se, u dravnopravnom statusu izjednai sa ostalim republikama u Federaciji?
Ne sumnjam da su mnogi zahtevi opravdani i da e raskoraci koji su na tetu
SR Srbije, svejedno da li nenamerno ili zlonamerno stvarani, pre ili kasnije
morati da budu otklonjeni. Jer, bez ravnopravnosti svih lanica Federacije
nema stabilne Jugoslavije, ba kao to bez ravnopravnosti svih nacionalnosti,
odnosno graana kako u uoj Republici tako i u pokrajinama nema jake
Srbije ako se pod tim podrazumeva demokratska, civilizovana dravno-pravna
celina. Istovremeno, s tim u vezi, oseam potrebu da kaem i ovo: ini mi se
da u atmosferi za koju se ni izdaleka ne bi moglo rei da je uzorno
demokratska ima i svakojakih, nekontrolisanih preterivanja pa i svesnih,
politikantskih dramatizacija. U izlivima opravdanog gneva zbog dugogodinjih
zloupotreba, nesposobnosti i nemorala (ne) odgovornih upravljaa, veoma su
nasrtljivi i oni kojima uopte nije stalo do istinski demokratskih reformi u Srbiji i
Jugoslaviji nego do iskoriavanja uzavrelih strasti radi uvrivanja nove
sopstvene autokratije u ime jake Srbije.
- Govorimo o Kosovu i jugoslovenskoj krizi s tim u vezi u vreme burnih
masovnih negodovanja i na ulicama koja, ini se, radikalno menjaju
atmosferu, ako ne i politike odnose, u Srbiji i oko nje. Kako doivljujete te
potrese?
Smatram, najpre, da je veliko talasanje koje iz temelja potresa ustajale
politike dogme i odnose, izraz duboke, viestruke krize naeg realsocijalizma i da je onoliko sloeno, pa i proti-vreno, koliko i samo, krizom
zahvaeno drutvo. Nema sumnje da u takvoj politikoj radikalizaciji masa
dolazi do izraaja i znaajna, za nas, bar delimino, potencijalno moda
spasonosna demokratska energija.
Ostaje da se vidi da li e ta energija biti iskoriena za potiskivanje
dogmatskih okova i osavremenjivanje jugoslovenskog drutva. Na alost,
veoma su jake i suprotne tendencije. Pri tome, pre svega, imam u vidu sve
vea zaotravanja (povodom Kosova) to ne vodi niem drugom nego daljem
pogoranju ionako ve alosnog stanja naih meunacionalnih odnosa.
Stanje na Kosovu (pogotovo u ovakvom kontekstu) je, bez ikakve sumnje,
krajnje zabrinjavajue. Ko je sve, u blioj i daljoj prolosti, za to kriv, u to ovde
neu da ulazim (krivice su velike). Ali, uveren sam da kad bi postojala, politiki
i ekonomski koliko-toliko jedinstvena i zdrava jugoslovenska zajednica, ni
stanje na Kosovu ne bi bilo ovakvo kakvo jeste. Egzistencijalni problemi cele
zemlje - problemi naeg zajednikog ivota - su ak, na alost, mnogo dublji i
tei nego oni u vezi s Kosovom.
Kad bi postojala takva, razvijenija, jedinstvenu'a Jugoslavija, Kosovcima bi
bilo znatno lake da trae i nau svoj oslonac na Srbiju, to e rei u sklopu
Jugoslavije. Ovako, nacionalistiko razdraivanje odvraa panju s mnogo
dubljih sistemskih problema, tj. s nae politike i ekonomske krajnje
zabrinjavajue situacije (krize, ili, kao to neki ve to stanje nazivaju agonije). Kad bismo svi imali bolju perspektivu od sadanje, ni problem

Kosova ne bi bio toliko akutan i tragian. Teite bi, mislim, trebalo da bude u
tome a ne u pritiscima.
Dovoljno je bilo videti slike s TV ekrana. Okupljanja su nabijena izlivima
emocija i skroz nezdrave i pretee euforije i agresivnosti; takve emocije uvek
potiskuju razboritost. Tu ne vredi stalno se pozivati na narod. Jer, masovan
je nesumnjivo bio i pogubni maspok u Hrvatskoj 70-tih godina, kao i neki
drugi pokreti i inostrani, ovovekovni reimi koji su, sreom, bili poraeni.
Stoga ne mogu da podrim ni one koji danas tako usmeravaju bilo koji narod.
Ako zbog ovoga to sam sad rekao, budem - ne daj boe! - prozvan i
optuen, to bi znailo da ne postoji prostor za normalnu toleranciju, za
slobodno iznoenje miljenja. Po sebi se razume da i ne pomiljam da ikom
poriem pravo da, argumentovano i nehukaki, bez etiketiranja, osporava
ove moje ocene (bez obzira na moju dugu prolost i tanku budunost). Ali
sam ubeen da niko - znai, svakako, ni ja, ali ni moji eventualni kritiari - nije
niti treba da bude proglaen za nedodirljivog i nepogreivog. Svaki kult
linosti, uz odgovarajuu jednodunost i monolitnost vodi zlu.
- Hoe li nas ovakva kretanja dovesti do situacije kada e se morati upotrebiti
sila?
Ne znam, nadam se da nee (uprkos veliini opasnosti s nesagledivim
posledicama). Jer, sila ostaje kao jedino (poslednje) sredstvo tek kad otkae
sposobnost razumnog reavanja nagomilanih problema, tj. kad potone pamet.
- Nalazite li da su Srbi i Crnogorci na Kosovu toliko ugroeni da ih Srbija i
Jugoslavija mogu zatititi samo vanrednim merama?
Mislim da je stanje na Kosovu jedna objektivna realnost koju je vrlo teko
savladati normalnim politikim sredstvima. Bojim se da lideri koji to stanje
dramatizuju za svoje potrebe, uprkos naelnom izjanjavanju za pravnu
dravu, prieljkuju, ma i ne bili potpuno svesni toga, da upotrebe silu umesto
da prihvate demokratizaciju koja podrazumeva odbacivanje nacionalizama i
svih oblika nasilja.
Agresivnost albanskog separatizma doista je uinila tragino tekim poloaj
nealbanskog ivlja u tom delu Jugoslavije, ali eventualnim osvetnikim
nasiljem nad Albancima, niija pravda nee biti zadovoljena.
- Vi ste na glasu i po tome to ste uvek, pa i u najteim krizama i raskolima,
ostali nepokolebljivi u jugoslovenskoj orijentaciji. Vae gledite o Kosovu
utoliko je zanimljivije. No, budui da je vremenom i samo jugoslovenstvo
postalo sporno, kako danas gledate na budunost Jugoslavije: nije li
dovedeno u pitanje i samo njeno postojanje?
Budunost jugoslovenstva uvek sam vezivao za demokratsku evoluciju ove
heterogene zajednice koja je, uprkos golemim razlikama, povezana
egzistencijalnim zajednikim interesima. U takvom, demokratskom
jugoslovenstvu koje podrazumeva ispomaganje i toleranciju, vidim jedinu

alternativu zatvaranju i samoubilakom nacionalistikom razraunavanju. to

se mene tie, ljudi i narodi koji ive na ovom geopolitikom prostoru mogu
jedino tako da se ukljue u savremenu, evropsku i svetsku civilizaciju.
Imajui to u vidu ostajem uveren da je samo demokratski i jugoslovenski
pristup kosovskoj drami politiki realan i istorijski perspektivan. Odatle polazim
kad kaem da su Albanci u okviru Srbije i Albanci u okviru Jugoslavije za
mene dve razliite opcije. U irem zajednitvu, u okviru Jugoslavije,
povezivanje koje potiskuje nacionalizme i iredentu moglo bi da postane
prirodno i spontano: ono to je nacionalistiki uskogrudo i retrogradno postaje,
u najmanju ruku, manje privlano. Ovako, kad nacionalizam svuda buja, kad
se, recimo, srpski nacionalizam prihvata i forsira, onda i albanski neminovno
dobij a krila. Nema izlaza.
- Izlazi da obuzdavanje nacionalistikog razraunavanja postaje moguno tek
uz pretpostavku da Jugoslavija postane istinski demokratska pravna drava?
Da, ali zato uz pretpostavku da Jugoslavija postane demokratska? Mora
se, najzad, shvatiti da Jugoslavija ne moe ni opstati ako se ne konstituie
demokratski. Sve dok ne raskinemo s dogmatskom ideologijom i ne
prihvatimo svuda, za sve obavezna demokratska pravila igre, Jugoslavija e
ostati nacionalistiki isparcelisana, ekonomski i politiki zaputena. Samo
istinska demokratizacija koja znai jednakost i u pravima i u obavezama moe
da stvori uslove za stabilan pravni poredak. Ni na kakav drugi nain, u to sam
ubeden, ne moe se nigde, pa ni na Kosovu zavesti red.
Nije na meni da objanjavam kakve sve promene to podrazumeva, od
slobodnih izbora putem tajnog glasanja do demokratske procedure pri
donoenju odluka u nadlenim predstavnikim i drugim organima. Sve se
procenjuje prema tome da li je demokratsko i dobronamerno ili nije a ne da li
je hrvatsko, srpsko ili albansko, ili ne znam ije itd. Svi sporovi sagledavaju se
iz tog ugla: suava se mo zatvorenih krugova, nacionalistikog,
vlastodrakog i svakog drugog tutorisanja i ucenjivanja.
Polazim, sve u svemu, od uverenja da, pre i iznad svih naih muka i
nedoumica, od zloslutne ekonomske stagnacije do kosovske politike
tragedije, stoji jedno zajedniko, jugoslovensko, sudbinsko pitanje bez ijeg
reavanja nema trajne stabilizacije: otklanjanje jednopartijskog monopola od
vrha do dna, oslobaanje drutva i ekonomije od tog anti-produktivnog,
anticivilizacijskog okova zbog kojeg nam se stagnacija pretvara maltene u
nain ivota.
- Dozvoljavate li mogunost da se to postigne demo kratizacijom postojee
partijske strukture?
Sumnjam u takvu mogunost.
- Zato?
Zato to partija, ovakva kakva je, jedva da uopte moe da se demokratizuje.
Bojim se da to jedno drugo iskljuuje: sve dok je jednopartijski monopol na

politiku vlast osnov drutvene piramide, partija, kao vladajua sila, mora da
bude priblino ovakva kakva je sada.
- Ipak, sve ee se govori i o reformi Saveza komunista?
Meni se ini da je ishod obeane demokratizacije partije prejudiciran u
negativnom pravcu sve dok smo ovakvi kakvi smo. A ovakvi emo ostati sve
dok jednopartijski monopol ostaje na snazi kao toboe nezamenljiv oslonac
unutranje i spoljne bezbednosti.
U takvom sistemu, kao to znate, neprijatelj, recimo za funkcionere u Srbiji,
ak nije toliko ni kontrarevolucija na Kosovu koliko suparnik u borbi za vlast,
to je tradicija koja je preuzeta od sovjetskog staljinizma: glavni neprijatelj bio
je Buharin a ne nekakav Petljura iz carskog drutva; Buharin e na kraju biti i
streljan zato to je on bio ideoloki, dakle najgrozniji neprijatelj...
- Ako jednopartijski sistem, po svojoj prirodi, nije podloan promeni, da li je
onda uopte moguna poli tika demokratizacija bez vie partija?
Rekao bih, najpre, da, istinska demokratizacija - za razliku od fiktivne ili
ograniene koja je dosad bila karakteristina za sve zemlje i reime pod
kontrolom jedne partije - nije moguna bez istinskog politikog pluralizma. To,
istina, ne mora obavezno da podrazumeva borbu za vlast izmeu vie partija.
Ali jednopartijski monopol se ne moe potisnuti ako se drukije miljenje ne
moe artikulisati i ravnopravno zastupati.
- Mislite na pravo suprotstavljanja preko iznoenja i zastupanja drukijeg
programa?
Pa, da. Kako bi drukije? Podrazumevam, naravno, da se takav pluralizam
(za razliku od birokratskog ematizma o pluralizmu samoupravnih interesa)
ostvaruje na osnovama istog, za sve obavezujueg pravnog poretka koji
precizno utvruje eventualna privremena ili . trajna, za veinu prihvatljiva
ogranienja.
- Ali, ako je i moguno kao nestranako, takvo organizovanje je, ipak,
opoziciono?
Moete ga, zato da ne, nazvati i tako. Uostalom, moe li biti istinske
demokratije tamo gde nema opozicije? Mislim, dabome, na opoziciju koja
potuje pravila igre, ne dovodei u pitanje demokratiju koja joj omoguuje da
se iskae.
- Postoje, meutim, jugoslovenske specifinosti koje ni Vi ne osporavate.
Mislim, pre svega, na izuzetnu heterogenost Jugoslavije. Kako, s tog
stanovita, od govarate na prigovor da bi legalizacija politikog pluralizma radi
ukidanja jednopartijskog samovlaa pro dubljivala nacionalna
(nacionalistika) sudaranja?

Ja ne verujem da politika demokratizacija ide na ruku takvim cepanjima. U

Jugoslaviji su se, na kraju krajeva, neke stvari promenile. Sama otvorenost
njenih granica otvarala je prostore za nove ideje; stasavaju nove generacije
koje su, hteo bih da verujem, imune na ortodoksne, kominternovske i uopte
totalitarne ideoloke manipulacije. Ako je tako, dozvoljeno je pretpostaviti da u
ovom drutvu ima mesta i za jugoslovenske pozitivne pristupe i programe a
ne samo za nacionalno, odnosno nacionalistiko okupljanje i suprotstavljanje.
- Mislite li i na mogunost uspostavljanja jugoslovenskih formacija nezavisnih
od Saveza komunista?
Pa i to, zato ne? Bitno je da se liimo jednopartijskog monopola koji, kao to
smo se uverili, ne samo da ne suzbija nacionalistike strasti i okupljanja nego
ih neposredno ili posredno izaziva i koristi kao oslonac za odbranu
autokratske, oligarhijske vlasti.
- Takvom vienju jugoslovenske politike budunosti neretko se, kao to
znate, suprotstavlja i ovakvo gledite: zbog etnikih, istorijskih, ekonomskosocijalnih i drugih heterogenosti politika demokratizacija u Jugoslaviji
moguna je pre kao evolucija nego kao negacija postojeeg sistema. Na
primer: uvoenjem tajnog glasanja sa vie slobodno odabranih kandidata pri
izboru svih partijskih organa od dna do vrha...
Da, ali takva reforma moe biti uspena samo ako podrazumeva ukidanje
jednopartijskog monopola, dakle glavnog oslonca sistema. Poto za to nema
izgleda u bliskoj budunosti izlazi da bismo verovanjem u takvu evoluciju
ostali u politiki zaaranom krugu, onom istom zbog kojeg godinama tonemo
u sve dublju stagnaciju i krizu (agoniju).
- Razumem Vau skepsu, ali skreem panju da, kako vreme odmie,
ulazimo u sve riskantniju, mogli bismo rei tipino jugoslovenski
iskomplikovanu situ aciju: uprkos svim, krupnim i sitnim inovacijama, po
sebno onim po zamislima i u obradi Edvarda Kardelja, mi se u biti suoavamo
sa istim dilemama kao i zemlje evropskog Istoka u kojima je vlast takoe u
rukama komunista. S tom nesrenom razlikom to smo oligarhijski,
republiko-pokrajinski pocepani i podreeni nacionalistikoj surevnjivosti.
Ne osporavam da nas, vie nego druge, sline reime optereuju nacionalni
sukobi. Ne vidim, meutim, zato bi to bio razlog za odustajanje od istinske
politike demokratizacije. - Ne, naprotiv. Razlika je samo u tome to gledite o
kome govorimo (zastupa ga i u javnim raspravama nemali broj umnih,
kvalifikovanih, tolerantnih ljudi) daje prednost demokratskoj emancipaciji
Saveza komunista kao jugoslovenskog vezivnog tkiva upravo zbog dubokih
unutranjih razlika i opasnosti samoubilakih nacionalistikih razraunavanja.
Ako ni za takvu evoluciju nema izgleda, kakva je onda naa alternativa:
imamo li budunosti u smislu zajednikog razvoja u Jugoslaviji?
Jer, ako je tana suprotna teza, koju i Vi zastupate, da partija, ovakva kakva je
- lenjinistiki, totalitarno zasnovana i zatvorena - nikad nee biti spremna da
se pomiri sa stvarnom demokratizacijom politikog ivota, moe li se onda

uopte govoriti o realnoj alternativi? Zar nas takvo beznae ne ostavlja takve
kakvi smo da trajemo i da se sve vie udaljavamo od sveta u kome ivimo, da
ispadamo iz savremenih civilizacijskih tokova na evropsku i svetsku periferiju,
sa ekonomijom koja ne moe da stane na svoje noge, s porastom
nacionalistikih, parohijalnih strasti umesto demokratske kulture i graanske
svesti, sa optim osiromaenjem ne samo privrede nego i duha. Nije nam,
valjda, to jedina perspektiva? Zato se jo jednom vraam na poetno pitanje:
ima li izgleda za postupni demokratski preobraaj postojeeg poretka,
odnosno Saveza komunista?
Ja takav izlaz zasad ne vidim, iako, naravno, ne iskljuujem mogunost
znaajnijih promena u budunosti koju ja neu doiveti. Skeptian sam zato
to ostajem uveren da je realni socijalizam duboko ukorenjen kao sistem
koji je, istorijski gledajui, stvar nerazvijenosti zemalja u kojima je uspostavljen
kao napredak. Time tumaim i injenicu da nigde jo nije mogao biti potisnut
niti sutinski reformisan. Dok ta, ne samo ekonomska nego i opta
nerazvijenost traje, meni se ini da bitne promene nisu mogune. Re je o
realnom socijalizmu koji se ne moe pozivati ni na ta drugo osim na vlastitu
realnost. Realan je zato to je socijalizam ali u realnost takvog
socijalizma spada i kriza u koju su, vie ili manje, zapale sve zemlje koje su se
oglasile za socijalistike.
- Ipak, u realnost takvog socijalizma spada i to da je on danas sporan i u
zemlji u kojoj je najpre zasnovan, u Sovjetskom Savezu?
Da, sporan je. Ali, dokle e to osporavanje moi da ide, ak i pod
pretpostavkom da je M. S. Gorbaov spreman na radikalnu kritiku i promene?
Ne potcenjujem nimalo, razume se, znaaj njegovih nastojanja i ne
iskljuujem jo znaajnija poboljanja u nekim sferama - recimo u proirivanju
graanskih prava i sloboda. Ali ne vidim da se time menja bit sistema, to e
rei organizacija drutva zasnovana na neprikosno-venosti marksistikolenjinistike doktrine, na ideologiji apsolutne vlasti avangardne partije.
- Ali i Gorbaov sve odvanije govori da se i partija mora menjati. Zar to nije
nagovetaj novih mogunosti?
Moda. Ali stvarne promene nee, po mom uverenju, biti mogune sve dok se
sam fundament jednopartijskog monopola ne osujeti i ne zameni
demokratskom organizacijom slobodnih ljudi. Jer, taj monopol je, sam po sebi,
jedna nakarada koja se mora otkloniti da bi istinska . demokratizacija mogla
da se ostvari. Njegova sutina je u prinudi.
Takav sistem moe dodue da ima svrhe, da stekne izvesno uslovno istorijsko
opravdanje samo na tehnoloki i civilizacijski niim stupnjevima nacionalne
ekonomije i politike kulture. Jer, u uslovima zaostalosti, ili podreenosti : u
odnosu na razvijeni industrijski svet dananjice, birokratska centralizacija
nerazvijene ekonomije moe da se namee kao jedino reenje za ubrzanije
napredovanje, kao jedna vrsta socijalistike prvobitne akumulacije. Na toj
osnovi se onda, administrativnom preraspodelom oskudnog dohotka, postie
likvidiranje eksploatacije i socijalnih razlika. Istovremeno, u to ime,

uvruje se odgovarajua politika nadgradnja: efikasna birokratskooligarhijska uprava koja moe da opstane samo dok se marksizamlenjinizam namee kao dogma koja ne trpi osporavanja.
Nepodnoljivo visoka cena takve organizacije ekonomije i drutva postaje,
meutim, pre ili kasnije, oigledna svuda. To reito potvruju dananje prilike,
odnosno neprilike, u svim zemljama koje slove za socijalistike; dok se
raskorak u odnosu na razvijeniji deo sveta poveava, raste saznanje da je
oslobaanje od birokratskog tutorstva i politikog nasilja uslov za izlazak iz
krize, bolje rei iz poraavajue stagnacije.
Spominjem ove, odavno poznate optije karakteristike svetske, pa i
socijalistike ekonomije ne da bih osporavao mogunosti politike evolucije
o kojoj smo govorili nego zbog potrebe da je sagledamo u istorijskoj
perspektivi: nije re o nekoj svesnoj, uzvienoj spremnosti na odricanje od
apsolutne vlasti nego o dubokoj krizi iz koje i takva vlast mora da trai izlaz.
- Uprkos loginoj osnovanosti Vae skeptinosti, dozvolite mi da toj neverici
suprotstavim ovako formulisanu nadu u evolutivnu promenu: ako
jednopartijska vlast ugroava jedinstvo, odnosno, u naem sluaju, i opstanak
Jugoslavije, nije li onda neizbeno odustajanje od monopola koji sve dovodi u
pitanje?
Moda, ali samo kroz dosta teke lomove.
- Nije li olakavajua okolnost i napredak koji, uprkos doktrinarstvu i
dogmatizmu, nije beznaajan? Mislim, pre svega, na ojaalu demokratsku
svest, pa i na javnost kojoj je sve tee prodati rog za sveu. Naa se kriza,
dodue, vremenom zaotrava, ali uprkos rastuim tekoama - ili ba zbog
toga to se iskuenja gomilaju - pravo graanstva kao da stiu i drukija
miljenja. Prvi put se - u Sloveniji ponajvie, ali i drugde - organizovano
zastupaju alternativna gledita. Zar to nije otvaranje novih vidika?
Moda. Nadajmo se.
- Koliko je nadrealizam, kao intelektualna preoku pacija - u Vaem sluaju
moda samo predigra - uticao na Vae prihvatanje komunistike ideologije,
par tije, revolucije? Koliko Vas je ta avantura duha, sama po sebi, vukla u
pravcu marksizma?
Ako je uopte, u tom smislu, na mene znaajnije uticao, nadrealizam mi je,
rekao bih, samo olakavao da ouvam izvesnu, makar i zatomljenu kritiku
distancu, da ni komunistiku idealistiku utopiju ne uzimam ba bukvalno, ma
koliko se u tom pravcu trudio. Omoguavao mi je, ako tako mogu da kaem,
da bockam i na dogmatizam. Ali sam doao do zakljuka da je to u
sadanjim okolnostima sasvim nedovoljno.
- Moemo li rei daje time, bar u filozofskom smislu, bila ouvana veza sa
onim, iz nadrealistike kole nasleenim misaonim orijentirima sadranim u
Vaoj Pohvali osrednjosti kad ste, jo daleke 1930. pisali da je svaki revolt,

u stvari revolt protiv osrednjosti, jedine stvarnosti pristupane i jasno

beznaajne?
Nije, sigurno, sve do te mere bilo promiljeno, ali je svakako ostalo
unutranje, duhovne otpornosti i samostalnosti u meri u kojoj se moje
intelektualno bie nije moglo promeniti. Bilo je to, u neku ruku, jae i od mene
- od moje marksistike doktrinarne samokontrole, odnosno potinjavanja
imperativu vremena. Ipak, u to vreme, s obzirom na zaotrenost cele situacije
dovinuo sam se do znatne zatucanosti - oseanja potrebe za rtvovanjem u
ime najviih ciljeva.
- Da li je uopte moguno sauvati intelektualni, lini integritet u politikim
organizacijama kakve su komunistike partije koje od svakoga ko im pripada
trae potpuno podreivanje?
Moguno je, ali naknadno.
- Ne razumem.
Dok si unutra, uhvaen u rvnju, podreen viem cilju, takav integritet nije
moguan. Jer, u takvim, recimo, ratnim uslovima, kad su sve injenice, da
tako kaem, bile maksimalno tvrde, ni na koji nain se ne moe izdvojiti od
partije. Ne treba, takoe, smetnuti s uma da se ta zatvorenost u ratnim
uslovima multiplicira - bez obzira to partijska platforma, makar privremeno,
moe biti i ira.
Govorim o naknadnim mogunostima u smislu iskazivanja onoga to
pojedinac uspeva da u sebi sauva. Pretpostavljam, ilustracije radi, da se
maksimum moje samostalnosti moe dokuiti iz moje knjige (Beleke uz
ratovanje). Pri tome posebno mislim na moje obraanje Vrhovnom tabu u
kome iskazujen svoje nezadovoljstvo bilo ljudima bilo stvarima. Dalje od toga
jedva da se moglo ii.
Ja sam, drugim recima, kao intelektualac mogao samo kasnije potvrivati
svoju samostalnost, u ovom sluaju onim to je sadrano u mojim zapisima iz
tih vremena, u knjizi koja je ove (1988) godine objavljena. Iz tih zapisa
sabranih u knjizi da se, mislim, naslutiti poneto od te duhovne nepokornosti
(a mes moments perdus) pored ostalog i zato to ja ne piem samo o ratu.
Ako ste itali tu knjigu, kao ilustraciju biste mogli uzeti i ono to piem o svojoj
bivoj eni. To nikako nije ratna tema ali je rat okvir svega toga: da nije senke
rata takva se tragedija ne bi mogla dogoditi. Jer, ja idem u paniju, pa u NOB.
to znai da postajem grub, silom prilika; kao vojnik revolucije ja ostavljam
mladu enu, zbunjenu. Nisam se ni trudio dovoljno da je izvuem. To su te
surovosti koje takvo vreme donosi, s kojima se ovek mora suoavati...
- Ipak, tema je, sloiete se, ira pa predlaem da iziemo iz nae ratne
situacije, iz partije, pa ako hoete, i iz Vae biografije. Istorijska je injenica da
su komunistiku ideju, pored ostalog i ulaskom u kom-partije, podravali i
veliki, dokazani intelektualci. Mnogi od njih su za tu ideju rtvovali i ivot.
Istovremeno, injenica je takoe da su gotovo sve komunistike partije imale,

manje ili vee, neretko i surove obraune upravo sa intelektualcima. Moglo bi

se, ta-vie, rei da su bezmalo svi intelektualci od integriteta, pre ili kasnije,
dolazili u sukob s politikom partijskog vodstva. Kako objanjavate taj
paradoks?
Najpre, samom injenicom da je re o intelektualcima. Jer, bez obzira na svu
spremnost da se pokori sluei prihvaenoj doktrini, intelektualac se
prepoznaje po tome to mu glava radi. A to znai da neminovno kad-tad
dolazi do razlaza izmeu istinskog intelektualca i dogmatske partije
dominantne u taboru savremene komunistike levice, prepoznatljive po tome
to joj je glavni cilj da osvoji i zadri iskljuivu, jednopartijsku vlast. Ustvari,
poloaj intelektualca od integriteta u takvoj partiji postaje sutinski neodriv:
ona trai lepu poslunost, to e rei pokorno sprovoenje svega to je
smislio neko ko je nadlean iako je, moda, mnogo manje intelektualan. Tebi
ostaje jedino da se podreuje, to jedno vreme i ini, sve dok se ne probudi
intelekt koji te opominje, pokazuje ti nakazne strane takvog poloaja i
ponaanja.
- Uvianje takvog raskoraka neminovno dovodi do sukoba?
Neminovno. Tim pre to su intelektualci u kompartiji a priori sumnjivi; sa
stanovita ortodoksnog vodstva partije to je jedna nia kategorija u njenim
redovima ve i zato to intelektualac u njoj deluje kao osoba koja suvie
misli. Nije spremna da bez pogovora sledi naloge s vrha.
- Da li biste taj odnos definisali kao sr takozvanog boljevizma, to jest partije
boljevikog tipa u smislu organizacije koja ne moe iskreno da primi oveka
sklonog sumnji, intelektualca skeptinog po prirodi? Da li je, drugim recima,
bespogovorna pokornost uslov za opstanak u takvoj partiji?
Apsolutno. Dodao bih da intelektualca pri tome prati i okrutni paradoks:
upravo zato to je a priori sumnjiv on mora da bude pokorniji, da svoju
odanost dokazuje vie nego drugi, da svojim dranjem potvruje da ne misli
suvie slobodno.
- Postoji, meutim, i druga strana medalje: intelektualci koji pristaju da slue i
pod uslovima koji iskljuuju samostalno miljenje?
Ima i toga, znam. Ali to, pravo govorei, nisu intelektualci. im se neko toliko
podredi da pristaje na odricanje od svega to ga izdvaja kao linost, to je ve
bivi intelektualac. Svodei sebe na ono to se od njega u ime vieg interesa
trai i oekuje, on postaje ovek bez vlastitog oslonca, odustaje od
inteligencije, to jest od integriteta koji se pod tim podrazumeva.
- Vi ste na glasu kao osobena vrsta intelektualca ve i zbog svoga
intelektualnog porekla i profila. Poeli ste kao nadrealista, to je jedan izrazito
buntovniki stav a uli ste u KPJ u vreme kad je boljevizam u svim
kompartijama bio dominantan, dakle u svoj antipod. Da li je, uprkos tome, u
Vama nastavio da deluje taj crv intelektualne sumnje i ako jeste, kako ste ga
umi rivali kad ste to oseali?

Pa, ja sam bio otpisao svoj intelektualizam. Verovatno sam i sam smatrao da
mi je to minus kao oveku koji se opredeljuje za komunistiki pokret, da sam
suvie sklon linom razmiljanju, odnosno ispadanju sa partijskog koloseka.
Zato sam to svesno potiskivao u sebi.
- Hoete da kaete da je vojnik revolucije u Vama pokoravao intelektualca,
nije mu davao da doe do rei?
Ba tako, naroito posle panije. Mislim da sam se upravo tamo, u panskom
graanskom ratu, definitivno zatucao u svakom pogledu, ideoloki i emotivno.
- Zato ba tamo?
Tamo sam doiveo pravi izazov jer sam, kroz neposredni sukob sa oruanim
faizmom, bio prinuen da vodim borbu na ivot i smrt. Prirodno je to sam
time bio potpuno obuzet; potiskivao sam sva druga oseanja i obzire. Za
dvoumljenja nije bilo vremena.
- Dilema je tamo, u rovovima, izgledala jednostavnija?
U pravu ste.*
* U vreme panskog graanskog rata (1938), iz bolnice kraj Alikantea,
Koa Popovi alje Marku Ristiu pismo u kome ovako definie svoje
novo duhovno pribeite: Tako smo isforsirali na ukus, oneoveili
svet, da bismo bili na visini! ega? Potene pobune koja je kljuala u
nama. Svidelo mi se da podvrg-nem knjige ispitu dananje panije...
- Ali kad se ratovanje u paniji i kasnije u Jugoslaviji zavrilo, intelektualni
crv je, pretpostavljam, opet proradio, sumnje su se pojaavale, zar ne?
Jesu. Ali zatucanost je trajala jo dugo, sve dok je nama, posle pobede u
oslobodilakom ratu, ilo dobro. Zvui, moda, paradoksalno ali ja sam se
sukobu sa Staljinom 1948. na neki nain radovao. Video sam u tome i zrake
nae intelektualne renesanse, dakle nagovetaje promene koja je budila moje
svesno potiskivane impulse.
- Mogunost da priguenom intelektualcu u sebi date malo slobode?
Svakako, mada je, istini za volju, na moje pokoravanje uticalo i to to sam
dobijao visoke funkcije. Hou da kaem da nisam oseao diskriminaciju
prema sebi iako su oni iznad mene znali za moj intelektualni profil i nemir.
Bio sam okruen panjom i potovanjem to me je utvrivalo u uverenju da
sam na pravilnom putu. Nisam oseao neposredne povode za sumnju.
- Funkcija je, drugim reima, i Vas zarobljavala?
Zarobljavala, zarobljavala... Dodue, u meni, kako se moe videti, recimo, iz
mojih ratnih, komandantskih depea Vrhovnom tabu nikad nije bio sasvim

ugaen slobodni duh, nikad nisam samo posluan, uvek sam pomalo i veliki
kombinator ali ipak samo u granicama prihvaene, neprikosnovene
ideologije.
- Moete li da odredite dokle to samoopredeljivanje traje, kad poinje
otrenjenje?
Tek kasnije, posle rata, kad jedna iskljuiva optika vie ni samoj partiji nije
mogla biti dovoljna, kad poinje razuivanje u svetu oko Jugoslavije (Istok,
Zapad, nesvrstanost), tek tada se postupno javljaju izvesne dileme,
ukljuujui one koje izaziva praksa nae spoljne politike. Javljaju se, manje ili
vee, nedoumice, pa i prvi otpori. Vremenom se sve vie zaotravao i moj
odnos prema zvaninoj partijskoj liniji, to e rei prema ideologiji.
- Da li pod tim podrazumevate i poetak rastanka sa iluzijama o uzvienoj
svrsishodnosti bespogovornog rtvovanja?
Podrazumevam.
- Jedno od pitanja koje bi se, u dananjoj javnosti, s vie ili manje razloga,
moglo postaviti svim naim posleratnim vrhunskim funkcionerima, pa u tom
smislu i Vama - iako moda iz drugog ugla - moglo bi, priblino, da glasi
ovako: u kojoj ste meri bili zarobljeni autoritetom moi, pre svega Titove
moi? Da li je ona u Vama guila intelektualnu radoznalost i makar
potencijalnu otpornost dogmatizmu koji je postajao dominantan?
Ne, nije stvar u tome. U pitanju je neto vanije, neto to, na alost, zadire
dublje. Posredi je bila potpuna identifikacija sa ideologijom kao
neprikosnovenom dogmom, u okviru koje onda dolazi i Tito kao centralna
figura, na mestu koje mu, po meri ortodoksne, autoritarne hijerarhije pripada.
Pokuau da to kaem odreenije. Nije mene u te vode uvukao Titov autoritet.
Uzmite paniju kao uverljiv kontraargument. Upravo tamo sam se do kraja
predao ideologiji a ta situacija nije imala, niti je mogla imati, bilo kakve veze s
Titovim ili bilo ijim autoritetom. Sam sam izvrio taj izbor; svesno sam uao u
reku ideolokog sledbenitva koja me je dugo nosila a da pri tome nisam ni
pomiljao da izlazim iz njenog korita, da iz ideolokog oklopa vojnika
revolucije izvuem svesno potisnute impulse nedogmatske ili, ako hoete,
nadrealistike intelektualne energije, to jest sumnje kao nezamenljive osnove
za slobodno miljenje.
- Koliko je, ako je uopte, na to uticao strah od mogunih posledica pobune?
Ni pomena o tome. Nije bilo nikakvog straha, prosto zato to mi nije padala na
pamet nikakva pobuna.
- Da li je intelektualcu u Vama, tom priguenom, ili pritajenom nemirnom duhu
koji je bio oblikovan jo u Vaem nadrealistikom razdoblju, kodilo to to su
Vas, da upotrebim grubu re, mazili? Mislim pri tome i na one od kojih ste
zavisili dok ste bili na funkcionerskoj visini? Ili da kaem to ovako: da li je Va

intelekt obuzdavala i Vaa privilegija u vrhovima naih upravljaa kojima ste

(ak i Titu) moda bili potrebni kao jedna vrsta originalnog ukrasa?
Nisu li ti, uslovno govorei, pravi, komunistiki, posebno kominternovski
kadrovi kojima Vi, ve i zbog svog duhovnog sklopa pa i socijalnog porekla,
niste pripadali, nalazili u Vama osobu s kojom se ugodno oseaju zato to
ona popunjava neku njihovu prazninu? Pored ostalog i zbog Vae
jedinstvene, armantne intelektualne biografije (pesnik, student sa Sorbone,
panski borac, nadrealist, filozof, samosvojni teoretiar, vragolasti polemiar)?
Nisu li Vas, simboliki govorei, uspeno krotili i time to su Vae
intelektualne osobenosti koristili kao dokaz sopstvene irokogrudosti?
Nisam oseao da oni mene maze iz nekih koristoljubivih pobuda. Mislim da su
me istinski voleli i potovali. A kako i ne bi kad sam ja, u stvari, bio
disciplinovani vojnik partije spreman na sve ...
- Moda bi se moglo rei da meu naim vienijim intelektualcima nije bilo ni
jednog nadrealiste koji se, opredeljivanjem za komunistiki pokret kao
autentino revolucionaran, tako surovo obraunao s nadrealizmom kao to
ste to Vi uinili?
Da, u neku ruku. Ali, nadrealizam je mene istovremeno spasao od pogubnosti
ovog mog drugog (funkcionerskog) ivota. Jer, drugi nadrealisti su, uglavnom,
postali ono to, kako su nekad prkosno tvrdili, nikad nee pristati da budu. Ja
sam ostao dosledan u neprihvatanju i u tome vidim spasonosni, da kaem
nadrealistiki kontinuitet. Mislim na povratak onoj samostalnosti uma steenoj
u mladalakim duhovnim igrama. Postupnim otporom ideolokoj ortodoksni,
sve do naputanja upravljake hijerarhije, oslobaao sam se pokornosti koja
iskljuuje slobodno miljenje.
Da ta iskra nije u meni bila ugaena ak ni u surovim ratnim uslovima vidi se
iz moga ponaanja kao ratnika: nisam pristajao na totalno potinjavanje ni
onda kada je to bilo obavezno, jedino prihvatljivo ponaanje.
- Kako ste onda uspevali da izbegnete ozbiljnije su kobe?
Stvar je u tome to moja otpornost u tim uslovima nije bila neki intelektualni
naelni stav: ja se suprotstavljam iz sasvim konkretnih, ratnikih razloga i
inim to, kako bi se reklo, sasvim konstruktivno. Ne slaem se sa odlukama ili
pro-cenama koje smatram neracionalnim s vojnog gledita a ne zato to sam
u nekoj opoziciji, daleko od toga. Smatrao sam, recimo, da je iracionalno ako
neko pravi raspored jedinica, utvruje pravce napada itd. s daljine od 50
kilometara. Suprotstavljao sam se tome kao komandant koji je na licu mesta i
zato bolje zna ta se dogaa, ta je moguno a ta nije ...
- Vreme je, ako dozvoljavate, za jedno zavrno, optije pitanje u svetlosti
Vaih linih iskustava: s obzi rom na poloaje koje ste posle rata zauzimali u
drav noj i partijskoj hijerarhiji, ta mislite o vlastitoj odgovornosti za odluke
koje su donoene i uz Vae uee, ili makar preutno saglaavanje?

Vie je, naravno, bilo poslunosti nego uverenosti ali je, razume se, bilo i
sauestvovanja. Odgovornost je, dakle, nesumnjiva. Bez obzira na razlike u
stvarnim mogunostima, nedunih, u celini gledajui, nema. Ipak, bez namere
da sebe u bilo emu tedim ili izuzimam, mogu rei da je poetak otrenjenja
dosta davno nastupio iako je to, priznajem, u poetku bilo jedva prime tno.
Sa ove vremenske i politike distance mogao bih sopstveno iskustvo saeti
na sledei nain. Dosta brzo posle rata, im je ponovo preovladala ideologija,
poelo je da se razvija i oseanje neispunjenosti. Imali smo sve vie razloga
da se pitamo: da li je praksa partijske i dravne vlasti u skladu sa onim to
smo sebi i drugima obeavali, za im smo eznuli, u ta smo se zaklinjali?
Moramo li biti tako tvrdi, odbojni i opori prema svemu to ne pristaje da se
pokorno podredi naoj doktrinarnoj iskljuivosti i naem partijskom monopolu?
U poetku to su mogle biti - i bile su - samo neugodne senke zlih slutnji. Jo
smo bili vrsti u revolucionarnoj samouverenosti i ratnoj slavi; jo smo mogli
verovati da su nai ciljevi, plemeniti i herojski, od svega vaniji, da im se
moraju podrediti i rtve, lutanja, pa i nasilja. Mislili smo, ili ako hoete, teili
smo sebe da samo neprijatelj koji ne zasluuje saaljenje moe biti protiv
nae programske, revolucionarne komunistike utopije. Branili smo sve nae
postupke u najdubljem uverenju da branimo opte, uzviene ciljeve
oslobodilake borbe u kojoj smo mi komunisti bih u prvim redovima
potvrujui se i sposobnostima i rtvama kao nezamenljiva avangarda.
Ipak, vreme i stvarnost u kojoj se poveavao raskorak izmeu idealizovane
perspektive i opore prakse, inili su svoje. Postupno, s ruenjem mladalakih
komunistikih ideala, revolucionarnog istunstva i poleta, moralo je da pone
suoavanje sa zabludama. Oseanje neispunjenosti mealo se s gorinom
poraza; bliila se prekretnica na kojoj je izbor mogao i morao biti individualan:
nastaviti podaniki ili misliti kritiki, sauestvovati bez uverenja ili braniti
politiki i ljudski integritet nepristajanjem. Ja sam 1972, mislim, izabrao ovo
drugo.
- Koliko je nadrealizam, kao intelektualna preoku pacija - u Vaem sluaju
moda samo predigra - uticao na Vae prihvatanje komunistike ideologije,
par tije, revolucije? Koliko Vas je ta avantura duha, sama po sebi, vukla u
pravcu marksizma?
Ako je uopte, u tom smislu, na mene znaajnije uticao, nadrealizam mi je,
rekao bih, samo olakavao da ouvam izvesnu, makar i zatomljenu kritiku
distancu, da ni komunistiku idealistiku utopiju ne uzimam ba bukvalno, ma
koliko se u tom pravcu trudio. Omoguavao mi je, ako tako mogu da kaem,
da bockam i na dogmatizam. Ali sam doao do zakljuka da je to u
sadanjim okolnostima sasvim nedovoljno.
- Moemo li rei daje time, bar u filozofskom smislu, bila ouvana veza sa
onim, iz nadrealistike kole nasleenim misaonim orijentirima sadranim u
Vaoj Pohvali osrednjosti kad ste, jo daleke 1930. pisali da je svaki revolt,
u stvari revolt protiv osrednjosti, jedine stvarnosti pristupane i jasno
beznaajne?

Nije, sigurno, sve do te mere bilo promiljeno, ali je svakako ostalo

unutranje, duhovne otpornosti i samostalnosti u meri u kojoj se moje
intelektualno bie nije moglo promeniti. Bilo je to, u neku ruku, jae i od mene
- od moje marksistike doktrinarne samokontrole, odnosno potinjavanja
imperativu vremena. Ipak, u to vreme, s obzirom na zaotrenost cele situacije
dovinuo sam se do znatne zatucanosti - oseanja potrebe za rtvovanjem u
ime najviih ciljeva.
- Da li je uopte moguno sauvati intelektualni, lini integritet u politikim
organizacijama kakve su komunistike partije koje od svakoga ko im pripada
trae potpuno podreivanje?
Moguno je, ali naknadno.
- Ne razumem.
Dok si unutra, uhvaen u rvnju, podreen viem cilju, takav integritet nije
moguan. Jer, u takvim, recimo, ratnim uslovima, kad su sve injenice, da
tako kaem, bile maksimalno tvrde, ni na koji nain se ne moe izdvojiti od
partije. Ne treba, takoe, smetnuti s uma da se ta zatvorenost u ratnim
uslovima multiplicira - bez obzira to partijska platforma, makar privremeno,
moe biti i ira.
Govorim o naknadnim mogunostima u smislu iskazivanja onoga to
pojedinac uspeva da u sebi sauva. Pretpostavljam, ilustracije radi, da se
maksimum moje samostalnosti moe dokuiti iz moje knjige (Beleke uz
ratovanje). Pri tome posebno mislim na moje obraanje Vrhovnom tabu u
kome iskazujen svoje nezadovoljstvo bilo ljudima bilo stvarima. Dalje od toga
jedva da se moglo ii.
Ja sam, drugim recima, kao intelektualac mogao samo kasnije potvrivati
svoju samostalnost, u ovom sluaju onim to je sadrano u mojim zapisima iz
tih vremena, u knjizi koja je ove (1988) godine objavljena. Iz tih zapisa
sabranih u knjizi da se, mislim, naslutiti poneto od te duhovne nepokornosti
(a mes moments perdus) pored ostalog i zato to ja ne piem samo o ratu.
Ako ste itali tu knjigu, kao ilustraciju biste mogli uzeti i ono to piem o svojoj
bivoj eni. To nikako nije ratna tema ali je rat okvir svega toga: da nije senke
rata takva se tragedija ne bi mogla dogoditi. Jer, ja idem u paniju, pa u NOB.
to znai da postajem grub, silom prilika; kao vojnik revolucije ja ostavljam
mladu enu, zbunjenu. Nisam se ni trudio dovoljno da je izvuem. To su te
surovosti koje takvo vreme donosi, s kojima se ovek mora suoavati...
- Ipak, tema je, sloiete se, ira pa predlaem da iziemo iz nae ratne
situacije, iz partije, pa ako hoete, i iz Vae biografije. Istorijska je injenica da
su komunistiku ideju, pored ostalog i ulaskom u kom-partije, podravali i
veliki, dokazani intelektualci. Mnogi od njih su za tu ideju rtvovali i ivot.
Istovremeno, injenica je takoe da su gotovo sve komunistike partije imale,
manje ili vee, neretko i surove obraune upravo sa intelektualcima. Moglo bi
se, ta-vie, rei da su bezmalo svi intelektualci od integriteta, pre ili kasnije,

dolazili u sukob s politikom partijskog vodstva. Kako objanjavate taj

paradoks?
Najpre, samom injenicom da je re o intelektualcima. Jer, bez obzira na svu
spremnost da se pokori sluei prihvaenoj doktrini, intelektualac se
prepoznaje po tome to mu glava radi. A to znai da neminovno kad-tad
dolazi do razlaza izmeu istinskog intelektualca i dogmatske partije
dominantne u taboru savremene komunistike levice, prepoznatljive po tome
to joj je glavni cilj da osvoji i zadri iskljuivu, jednopartijsku vlast. Ustvari,
poloaj intelektualca od integriteta u takvoj partiji postaje sutinski neodriv:
ona trai lepu poslunost, to e rei pokorno sprovoenje svega to je
smislio neko ko je nadlean iako je, moda, mnogo manje intelektualan. Tebi
ostaje jedino da se podreuje, to jedno vreme i ini, sve dok se ne probudi
intelekt koji te opominje, pokazuje ti nakazne strane takvog poloaja i
ponaanja.
- Uvianje takvog raskoraka neminovno dovodi do sukoba?
Neminovno. Tim pre to su intelektualci u kompartiji a priori sumnjivi; sa
stanovita ortodoksnog vodstva partije to je jedna nia kategorija u njenim
redovima ve i zato to intelektualac u njoj deluje kao osoba koja suvie
misli. Nije spremna da bez pogovora sledi naloge s vrha.
- Da li biste taj odnos definisali kao sr takozvanog boljevizma, to jest partije
boljevikog tipa u smislu organizacije koja ne moe iskreno da primi oveka
sklonog sumnji, intelektualca skeptinog po prirodi? Da li je, drugim recima,
bespogovorna pokornost uslov za opstanak u takvoj partiji?
Apsolutno. Dodao bih da intelektualca pri tome prati i okrutni paradoks:
upravo zato to je a priori sumnjiv on mora da bude pokorniji, da svoju
odanost dokazuje vie nego drugi, da svojim dranjem potvruje da ne misli
suvie slobodno.
- Postoji, meutim, i druga strana medalje: intelektualci koji pristaju da slue i
pod uslovima koji iskljuuju samostalno miljenje?
Ima i toga, znam. Ali to, pravo govorei, nisu intelektualci. im se neko toliko
podredi da pristaje na odricanje od svega to ga izdvaja kao linost, to je ve
bivi intelektualac. Svodei sebe na ono to se od njega u ime vieg interesa
trai i oekuje, on postaje ovek bez vlastitog oslonca, odustaje od
inteligencije, to jest od integriteta koji se pod tim podrazumeva.
- Vi ste na glasu kao osobena vrsta intelektualca ve i zbog svoga
intelektualnog porekla i profila. Poeli ste kao nadrealista, to je jedan izrazito
buntovniki stav a uli ste u KPJ u vreme kad je boljevizam u svim
kompartijama bio dominantan, dakle u svoj antipod. Da li je, uprkos tome, u
Vama nastavio da deluje taj crv intelektualne sumnje i ako jeste, kako ste ga
umi rivali kad ste to oseali?

Pa, ja sam bio otpisao svoj intelektualizam. Verovatno sam i sam smatrao da
mi je to minus kao oveku koji se opredeljuje za komunistiki pokret, da sam
suvie sklon linom razmiljanju, odnosno ispadanju sa partijskog koloseka.
Zato sam to svesno potiskivao u sebi.
- Hoete da kaete da je vojnik revolucije u Vama pokoravao intelektualca,
nije mu davao da doe do rei?
Ba tako, naroito posle panije. Mislim da sam se upravo tamo, u panskom
graanskom ratu, definitivno zatucao u svakom pogledu, ideoloki i emotivno.
- Zato ba tamo?
Tamo sam doiveo pravi izazov jer sam, kroz neposredni sukob sa oruanim
faizmom, bio prinuen da vodim borbu na ivot i smrt. Prirodno je to sam
time bio potpuno obuzet; potiskivao sam sva druga oseanja i obzire. Za
dvoumljenja nije bilo vremena.
- Dilema je tamo, u rovovima, izgledala jednostavnija?
U pravu ste.*
* U vreme panskog graanskog rata (1938), iz bolnice kraj Alikantea,
Koa Popovi alje Marku Ristiu pismo u kome ovako definie svoje
novo duhovno pribeite: Tako smo isforsirali na ukus, oneoveili
svet, da bismo bili na visini! ega? Potene pobune koja je kljuala u
nama. Svidelo mi se da podvrg-nem knjige ispitu dananje panije...
- Ali kad se ratovanje u paniji i kasnije u Jugoslaviji zavrilo, intelektualni
crv je, pretpostavljam, opet proradio, sumnje su se pojaavale, zar ne?
Jesu. Ali zatucanost je trajala jo dugo, sve dok je nama, posle pobede u
oslobodilakom ratu, ilo dobro. Zvui, moda, paradoksalno ali ja sam se
sukobu sa Staljinom 1948. na neki nain radovao. Video sam u tome i zrake
nae intelektualne renesanse, dakle nagovetaje promene koja je budila moje
svesno potiskivane impulse.
- Mogunost da priguenom intelektualcu u sebi date malo slobode?
Svakako, mada je, istini za volju, na moje pokoravanje uticalo i to to sam
dobijao visoke funkcije. Hou da kaem da nisam oseao diskriminaciju
prema sebi iako su oni iznad mene znali za moj intelektualni profil i nemir.
Bio sam okruen panjom i potovanjem to me je utvrivalo u uverenju da
sam na pravilnom putu. Nisam oseao neposredne povode za sumnju.
- Funkcija je, drugim reima, i Vas zarobljavala?
Zarobljavala, zarobljavala... Dodue, u meni, kako se moe videti, recimo, iz
mojih ratnih, komandantskih depea Vrhovnom tabu nikad nije bio sasvim

ugaen slobodni duh, nikad nisam samo posluan, uvek sam pomalo i veliki
kombinator ali ipak samo u granicama prihvaene, neprikosnovene
ideologije.
- Moete li da odredite dokle to samoopredeljivanje traje, kad poinje
otrenjenje?
Tek kasnije, posle rata, kad jedna iskljuiva optika vie ni samoj partiji nije
mogla biti dovoljna, kad poinje razuivanje u svetu oko Jugoslavije (Istok,
Zapad, nesvrstanost), tek tada se postupno javljaju izvesne dileme,
ukljuujui one koje izaziva praksa nae spoljne politike. Javljaju se, manje ili
vee, nedoumice, pa i prvi otpori. Vremenom se sve vie zaotravao i moj
odnos prema zvaninoj partijskoj liniji, to e rei prema ideologiji.
- Da li pod tim podrazumevate i poetak rastanka sa iluzijama o uzvienoj
svrsishodnosti bespogovornog rtvovanja?
Podrazumevam.
- Jedno od pitanja koje bi se, u dananjoj javnosti, s vie ili manje razloga,
moglo postaviti svim naim posleratnim vrhunskim funkcionerima, pa u tom
smislu i Vama - iako moda iz drugog ugla - moglo bi, priblino, da glasi
ovako: u kojoj ste meri bili zarobljeni autoritetom moi, pre svega Titove
moi? Da li je ona u Vama guila intelektualnu radoznalost i makar
potencijalnu otpornost dogmatizmu koji je postajao dominantan?
Ne, nije stvar u tome. U pitanju je neto vanije, neto to, na alost, zadire
dublje. Posredi je bila potpuna identifikacija sa ideologijom kao
neprikosnovenom dogmom, u okviru koje onda dolazi i Tito kao centralna
figura, na mestu koje mu, po meri ortodoksne, autoritarne hijerarhije pripada.
Pokuau da to kaem odreenije. Nije mene u te vode uvukao Titov autoritet.
Uzmite paniju kao uverljiv kontraargument. Upravo tamo sam se do kraja
predao ideologiji a ta situacija nije imala, niti je mogla imati, bilo kakve veze s
Titovim ili bilo ijim autoritetom. Sam sam izvrio taj izbor; svesno sam uao u
reku ideolokog sledbenitva koja me je dugo nosila a da pri tome nisam ni
pomiljao da izlazim iz njenog korita, da iz ideolokog oklopa vojnika
revolucije izvuem svesno potisnute impulse nedogmatske ili, ako hoete,
nadrealistike intelektualne energije, to jest sumnje kao nezamenljive osnove
za slobodno miljenje.
- Koliko je, ako je uopte, na to uticao strah od mogunih posledica pobune?
Ni pomena o tome. Nije bilo nikakvog straha, prosto zato to mi nije padala na
pamet nikakva pobuna.
- Da li je intelektualcu u Vama, tom priguenom, ili pritajenom nemirnom duhu
koji je bio oblikovan jo u Vaem nadrealistikom razdoblju, kodilo to to su
Vas, da upotrebim grubu re, mazili? Mislim pri tome i na one od kojih ste
zavisili dok ste bili na funkcionerskoj visini? Ili da kaem to ovako: da li je Va

intelekt obuzdavala i Vaa privilegija u vrhovima naih upravljaa kojima ste

(ak i Titu) moda bili potrebni kao jedna vrsta originalnog ukrasa?
Nisu li ti, uslovno govorei, pravi, komunistiki, posebno kominternovski
kadrovi kojima Vi, ve i zbog svog duhovnog sklopa pa i socijalnog porekla,
niste pripadali, nalazili u Vama osobu s kojom se ugodno oseaju zato to
ona popunjava neku njihovu prazninu? Pored ostalog i zbog Vae
jedinstvene, armantne intelektualne biografije (pesnik, student sa Sorbone,
panski borac, nadrealist, filozof, samosvojni teoretiar, vragolasti polemiar)?
Nisu li Vas, simboliki govorei, uspeno krotili i time to su Vae
intelektualne osobenosti koristili kao dokaz sopstvene irokogrudosti?
Nisam oseao da oni mene maze iz nekih koristoljubivih pobuda. Mislim da su
me istinski voleli i potovali. A kako i ne bi kad sam ja, u stvari, bio
disciplinovani vojnik partije spreman na sve ...
- Moda bi se moglo rei da meu naim vienijim intelektualcima nije bilo ni
jednog nadrealiste koji se, opredeljivanjem za komunistiki pokret kao
autentino revolucionaran, tako surovo obraunao s nadrealizmom kao to
ste to Vi uinili?
Da, u neku ruku. Ali, nadrealizam je mene istovremeno spasao od pogubnosti
ovog mog drugog (funkcionerskog) ivota. Jer, drugi nadrealisti su, uglavnom,
postali ono to, kako su nekad prkosno tvrdili, nikad nee pristati da budu. Ja
sam ostao dosledan u neprihvatanju i u tome vidim spasonosni, da kaem
nadrealistiki kontinuitet. Mislim na povratak onoj samostalnosti uma steenoj
u mladalakim duhovnim igrama. Postupnim otporom ideolokoj ortodoksni,
sve do naputanja upravljake hijerarhije, oslobaao sam se pokornosti koja
iskljuuje slobodno miljenje.
Da ta iskra nije u meni bila ugaena ak ni u surovim ratnim uslovima vidi se
iz moga ponaanja kao ratnika: nisam pristajao na totalno potinjavanje ni
onda kada je to bilo obavezno, jedino prihvatljivo ponaanje.
- Kako ste onda uspevali da izbegnete ozbiljnije su kobe?
Stvar je u tome to moja otpornost u tim uslovima nije bila neki intelektualni
naelni stav: ja se suprotstavljam iz sasvim konkretnih, ratnikih razloga i
inim to, kako bi se reklo, sasvim konstruktivno. Ne slaem se sa odlukama ili
pro-cenama koje smatram neracionalnim s vojnog gledita a ne zato to sam
u nekoj opoziciji, daleko od toga. Smatrao sam, recimo, da je iracionalno ako
neko pravi raspored jedinica, utvruje pravce napada itd. s daljine od 50
kilometara. Suprotstavljao sam se tome kao komandant koji je na licu mesta i
zato bolje zna ta se dogaa, ta je moguno a ta nije ...
- Vreme je, ako dozvoljavate, za jedno zavrno, optije pitanje u svetlosti
Vaih linih iskustava: s obzi rom na poloaje koje ste posle rata zauzimali u
drav noj i partijskoj hijerarhiji, ta mislite o vlastitoj odgovornosti za odluke
koje su donoene i uz Vae uee, ili makar preutno saglaavanje?

Vie je, naravno, bilo poslunosti nego uverenosti ali je, razume se, bilo i
sauestvovanja. Odgovornost je, dakle, nesumnjiva. Bez obzira na razlike u
stvarnim mogunostima, nedunih, u celini gledajui, nema. Ipak, bez namere
da sebe u bilo emu tedim ili izuzimam, mogu rei da je poetak otrenjenja
dosta davno nastupio iako je to, priznajem, u poetku bilo jedva prime tno.
Sa ove vremenske i politike distance mogao bih sopstveno iskustvo saeti
na sledei nain. Dosta brzo posle rata, im je ponovo preovladala ideologija,
poelo je da se razvija i oseanje neispunjenosti. Imali smo sve vie razloga
da se pitamo: da li je praksa partijske i dravne vlasti u skladu sa onim to
smo sebi i drugima obeavali, za im smo eznuli, u ta smo se zaklinjali?
Moramo li biti tako tvrdi, odbojni i opori prema svemu to ne pristaje da se
pokorno podredi naoj doktrinarnoj iskljuivosti i naem partijskom monopolu?
U poetku to su mogle biti - i bile su - samo neugodne senke zlih slutnji. Jo
smo bili vrsti u revolucionarnoj samouverenosti i ratnoj slavi; jo smo mogli
verovati da su nai ciljevi, plemeniti i herojski, od svega vaniji, da im se
moraju podrediti i rtve, lutanja, pa i nasilja. Mislili smo, ili ako hoete, teili
smo sebe da samo neprijatelj koji ne zasluuje saaljenje moe biti protiv
nae programske, revolucionarne komunistike utopije. Branili smo sve nae
postupke u najdubljem uverenju da branimo opte, uzviene ciljeve
oslobodilake borbe u kojoj smo mi komunisti bih u prvim redovima
potvrujui se i sposobnostima i rtvama kao nezamenljiva avangarda.
Ipak, vreme i stvarnost u kojoj se poveavao raskorak izmeu idealizovane
perspektive i opore prakse, inili su svoje. Postupno, s ruenjem mladalakih
komunistikih ideala, revolucionarnog istunstva i poleta, moralo je da pone
suoavanje sa zabludama. Oseanje neispunjenosti mealo se s gorinom
poraza; bliila se prekretnica na kojoj je izbor mogao i morao biti individualan:
nastaviti podaniki ili misliti kritiki, sauestvovati bez uverenja ili braniti
politiki i ljudski integritet nepristajanjem. Ja sam 1972, mislim, izabrao ovo
drugo.

,
1935. 1937. ,
, , .

( )
(1977),
.
, ,
( 1980. 1986.
1989. 1994. ) .
,
,


.

,
,
.
,
,

.
1892. .
,
,
.
.
,
.
, ,
. ,
, .

,
, 1928.
.
, ,

. ,
.
,
, , .
4. 1935. .
,
,

. , .
, .

,
.

, -
,

, , 1935. .
, -
() ,
- ()

 .
. , ,
.
-
.
, ,
, ,
-.
,
,
. ,

.
,
. ,
,
.


- (
, ),
,
. ,
, , .

,
. ,

,
,
.


,
. .
,
, .
,
.
:

,
, ,
.

,
.

 , ,
.
(
-, ,
)
1983.
. ,

.
,


.
, .
.
,

.
, ,
.
/
,
,
-,
.
, 1935.
1937. ,
, , .

( )
(1977),
.
, ,
( 1980. 1986.
1989. 1994. ) .
,
,


.

,
,
.
,

 ,

.
1892. .
,
,
.
.
,
.
, ,
. ,
, .

,
, 1928.
.
, ,

. ,
.
,
, , .
4. 1935. .
,
,

. , .
, .

,
.

, -
,

, , 1935. .
, -
() ,
- ()
.
. , ,
.
-
.
, ,
, ,

 -.
,
,
. ,

.
,
. ,
,
.


- (
, ),
,
. ,
, , .

,
. ,

,
,
.


,
. .
,
, .
,
.
:

,
, ,
.

,
.
, ,
.
(
-, ,
)
1983.
. ,


.
,


.
, .
.
,

.
, ,
.

Ne moraju Rusi da obelodanjuju nista o Titu, ima ovde jos zivih koji
znaju do detalja istinu , ko je i ciji je on sin ili unuk. Samo da
nagovestim, u njemu je tekla krv Obrenovica. Kome je ovo suludo
neka ne cita. Vreme ce da iznedri sve ono sto treba da se vidi i zna.
Ustav iz 1974: Zavera protiv Srbije: Tito razbio Jugoslaviju
: 28.04.2011
Kardeljeva uloga Jutarnji list prenosi delove knjige istoriara
Duana Bilandia u kojoj se nedvosmisleno navodi da je Josip Broz
uz pomo Kardelja i Bakaria namerno radio na ruenju SFRJ
+++
Josip Broz Tito je uz pomo najuticajnijih slovenakih i hrvatskih
komunista namerno radio na ruenju SFRJ i stvaranju nezavisnih
republika jo od poetka ezdesetih godina prolog veka, prenose
hrvatski mediji! Jutarnji list je jue kao glavnu temu izneo tvrdnje
iz najnovije knjige najpoznatijeg hrvatskog istoriara Duana
Bilandia u kojoj nekadanji komunistiki povijesniar to
nedvosmisleno navodi.
Hronologija raspada Jugoslavije
1943. dravna zajednica ravnopravnih naroda
1945. savezna drava
1963. savezna drava ravnopravnih i slobodnih naroda i narodnosti
1974. republike dobile pravo na otcepljenje
Ovo je prvi put da se u Hrvatskoj o konceptu SFRJ ne govori kao o
velikosrpskom projektu,
ve kao o ideji koja je imala za cilj da se granice na ovom prostoru
iskroje ba onako kako je zamiljeno u Jajcu 1943. godine na
uvenom zasedanju AVNOJ-a.
to znai direktno protiv interesa srpskog naroda.
Tajni zapisnici
Bilandi u svojim otkriima navodi da je Tito jo 1962. shvatio da

Jugoslavija kao koncept ne moe da opstane i da je sa dva svoja

najblia saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom
Vladimirom Bakariem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu kada
to budu dopustile meunarodne okolnosti. Ova ideja je pretoena u
Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske
republike imaju pravo na samoodreenje do otcepljenja. Badinterova
komisija je poetkom devedesetih godina na osnovu tog ustava
utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na meunarodno
priznanje bez promene avnojevskih granica.
RODOLJUB COLAKOVIC - ZAPISI IZ OSLOBODILACKOG RATA
NA PUT NEPOZNATI
Danas, 7. jula 1941. godine, pozvoa me je na sastank Sreten ujovi - Crni i saoptio
mi odluku partijskog rukovodstva: da sa njime i jo nekoliko drugova odmah krenem
na teren sa zadatkom da organizujemo akcije partizanskih odreda Srbije koji su ve
bili formirani i da stvaramo nove odrede. S nama na sastanku bio je Filip Kljaji Fia, obuarski radnik i aktivista beogradske partijske organizacije. Tad sam ga prvi
put sreo: plav ovjek, malo vii od srednjeg rasta, ivih pokreta, ukastih pronicljivih
oiju, koje su me radoznalo posmatrale. Dogovorili smo se da na tren krenemo sutra i
odmah se razili.
Radosno uzbuen poao sam kui. Radovao sam se to u krnuti iz Beograda, u koji
sam doao sredinom juna. Iz poetaka sam radio u redakciji Borbe koja se ponovo
pokretala i s Milovanomilasom spremao sam prvi broj. Poslije napada Njemake na
Sovjetski Savez taj rad je zastao, tako da sam dane provodio ne radei gotovo nita i
gotovo ne izlazei iz stana. Izlazei na ulicu bilo je krajnje opasno, jer su policijski
agenti po ulicama hvatali nae ljude i odvodili ih u policiju. Drugog dana poslije
napada Njemake na Sovjetski savez ilas i ja pukim smo sluajem izmakli
opasnosti. etali smo jednom zabaenom ulcom u kojoj je on ekao Aleksandra
Rankovia i razgovarali o ratu i njegovim perspektivama. Proveli smo tako u
razgovoru preko jedan sat. Kad smo se rastali poao sam poslom jednome drugu. Kod
njega sam zatekao Mitru Mitrovi, koja me je zapitala da li sam bio sa ilasom.
Rekao sam joj da smo se maloas rastali u toj i toj ulici, da je on svratio u jednu kuu
- ne znam kome, ali sam kuu opisao tako da se Mitra odmah dosjetila. Zaboga, u toj
ulici bila je malo prije racija - uzviknula je ona uznemireno. Zabrinu sam se i ja, jer
sam znao da je tih dana hapenje za nae ljude znailo smrt. Uvee sam doznao da se
ilasu nije nita dogodilo i da je racija bila malo prije nae etnje.
Sutradan sam otiao u stan dr Velje Kosanovia da uzmem jednu knjigu koja mi je
bila potrebna za neki lanak. Kad sam uao u stan, njegova mi je ena, sva
usplahirena kazala: Malo prije bili su ovdje agenti i traili Velju. Istoga dana pred
vee sreo sam je na ulici i ona mi je u prolazu dobacila: Velju su danas uhapsili, ne
dolazi vie kod nas, opasno je.
Bio sam opet poao na sastanak ilasu. Na stranici sam dugo ekao tramvaj. Neki
sumnjiv tip prilijepio se uza me. Sjeo je u ista tramvajska kola i izaao na istoj stanici
- kod Karaorevog parka. etao sam pored parka i ekao, a onaj tip jednako se
vrzmao pred jednim izlogom. Bilo je oevidno da me prati. ilas nije dolazio, i meni

je bilo drago to ne dolazi u ovakvu situaciju. Sreom, poznavao sam taj kraj
Beograda. etajui smiljao sam: kojim ulicama da krenem pa da stignem kui i da se
ujedno otresem svoga pratioca. Skrenuo sam u jednu ulicu, a on odmah za mnom. Da
mu izmaknem, poeo sam birati kratke ulice. Poslije desetak minuta zameo sam trag.
Zbog takve policijske hajke na sve nae poznate ljude bilo nam je nareeno da se
uvamo, da iz stana izlazimo samo onda kad je dosita neophodno. Ali sjedeti opet
cijeli dan u sobi, baviti se pisanjem lanka koji u to doba nisu mogli biti tampani,
itati ne znam kako interesantne knjige - bilo je krajnje dosadno. ovjeku se htjelo
ive, neposredne akcije. Eto, zato sam se obradovao odluci koju mi je Crni saoptio, a
jo vie to je ve sutredan trebalo krenuti na posao nov, neobian, na put nepoznati,
ali na put na, na kome emo djelom dokazati ljubav i vjernost prema svome narodu i
Sovjetskom Savezu.
Brzo idui, vraao sam se kui. Kad sam izbio na ugao Tucovieve i Grobljanske
ulice, odjednom spazih policijski auto iz kojega se, sa mjesta pored ofera, itavim
gornjim dijelom tijela pored ofera, itavim gornjim dijelom tijela bio isturio
policijski agent Kosmajac i zvjerao du ulice. Traio je rtve. Tih dana Gestapo i
nai policjski psi hvatali su nae ljude ovako: krstarili su ulicama autom i vrebali
meu rpolaznicima na plonicima ljude koji su im od ranije ibli poznati kao
antifaisit. Kad bi nekoga primjetili, zaustavili bi auto, odmah ga uhapsili i odvlaili
na Glavnjau. Kako me je Kosmajac poznavao, bre bolje sam preao s ruba polnika
meu prolaznike, na prvom uglu skrenuo u jednu uliicu, pa u drugu, pa u treu, i tako
prokrstarivi nekoliko ulica sreno dospio u svoj ilegalni stan.
Stanovao sam kod jedne gospoe, iji graanski ugled nikako nije mogao biti
doveden u pitanje, i tu se prlno sigurno osjeao. Kad sam uletio u stan, zapitala me je
zato sam tako zadihan. Trao sam malo uz stepenice - odgovorio sam joj
zadovoljan to sam i ovoga puta izmakao opasnosti. Sutra, sutra e biti ve drugaije bie uma zelena i oruje ubojito, a ne ova beogradska kaldrma na kojoj se ovjek
osjea kao da ide po ledu koji je poeo da puca.
Kod gospoe je bilo u posjeti nekoliko bivih jugoslovenskih oficira i jedan
diplomata. Poznavao sam se s njima i nekoliko puta razgovarao. Diplomata je znao da
sam komunist, a prije nekoliko dana stupio je sa mnom u povjerljiv razgovor. Rekao
mi je da je jedna grupa mlaih oficira koja nije htjela da ide u zarobljenitvo priprema
neku akciju, da je povezana s jednom veom formacijom vojnih etnika kod Valjeva
koja broji oko pet hiljda ljudi - pet bataljona au complet kazao je diplomata.
Sigurno i vi neto spremate, dodao je on. Bogami, ne znam, odgovorio sam mu.
On je traio od mene da toj grupi, ako je ikako mogue, nabavim radio-stanicu, ali s
velikim dometom, kako bi mogli uhvatiti vezu i s Londonom i s Moskvom. O tome
sam govorio Crnome, i rekao mu da mi stvar izgleda sasvim nesolidna. Crni je samo
odmahnuo rukom - nije htio o tome ni da razgovara.
Sad me taj diplomata opet zaokupio sa radio-stanicom. Da bih ga se otresao, rekao
sam mu: Odgovoriu vam sutra.

S malim koferom u ruci, krenuo sam na eljezniku stanicu. Jutro je bilo prijatno
svjee, ulice grada gotovo puste, - samo su u jednom dvoritu njemaki vojnici vrili
jutarnji egzercir. Sa mnom je ila gospoa kod koje sam stanova, da bih tako
neupadno uao u voz. Na uzlazu u eljezniku stanicu stajao je policijski agent i
mjerio svakog prolaznika. Poto me nije poznavao, uao sam u stanivu bez tekoa,
kupio kartu i smjestio se u vagon u kome je ve sjedio Fia. Pravili smo se da ne
poznajemo jedan drugoga. Crni je upao u na vagon tek u Topideru, sav zadihan,
nosei u rukama pleteni ceger, nebijen raznim stvaricama za put. Ni najvjetije
policjsko oko ne bi moglo u tom uurbanom ovjeku, koji zamalo to niej uspustio
voz, sa cegerom koji mu je davao tako neduan, domainski izgled, naslutiti prvog
komandanta partizanskih odreda Srbije. Vozili smo se prema Poarevcu. Kako je prva
etapa naeg putovanja bilo selo Mala Vrbica na Kosmaju, sili smo s voza u Maloj
Ivani.
Sa eljeznike stanice krenuli smo pjeice u selo Popovi, gdje je Fia imao da svri
neki posao. Pored optinske sudnice skrenuli smo u jedan ljivik prema kui uitelja
Markovia, iji su sinovi, Moma i Draa, bili poznati kao komunisti. Fia je iao
ispred mene i Crnoga. Kad smo doli nadomak kue kojaj e leala na jednom
zaravanku, smotrili smo desno od nas kako ulaze u ljivik dva andarma tjerajui pred
sobom dvojicu seljaka. Ne govorei nam nita, Fia je urno spustio svoj koferi na
sto pred uiteljevom kuom, zamakao za kuu i izgubio se. U to smo se ja i Crni sreli
sa andarmima. Voa patrole nas je zaustavio i zatraio legitimacije. Imao sam svoju
pravu legitimaciju, jer nisam bio uspio da je u Beogradu zamjenim lanom, a Crni je
imao legitimaciju na tue ime.
-Dobro, legitimacije su u redu, rekao je narednik, ali kuda je otiao onaj trei to je
iao s vama i ko je on.
-Mi ne znamo ni ko je on, ni kuda je otiao, odgovori Crni. On je s nama iao od
stanice Mala Ivana.
Narednik je sumnjao u tanost tih rijei, vrtio glavom i rekao:
-Sad se svakaki ljudi muvaju po selima. Imamo nareenje od Uprave grada Beograda
da svako sumnjivo lice zadrimo i po potrebi sprovedemo u Upravu grada. Vi ete
morati s nama u Ralju; pitaemo telefonom Upravu pa ako ona nema nita protiv vas,
mi emo va pustiti.
-Dobro, odgovorili smo Crni i ja, iako je meni bilo hladno oko srca, jer samo znao
sigurno ta e odgovoriti iz Uprave grada ako doe do toga telefonskoga razgovora. A
i Crnoga nee spasiti njegova lana legitimacija kad tamo u Beogradu budu doznali u
kakvom je drutvu.
Dok je andarm sproveo onu dvojicu seljaka sudnici, narednik je ostao s nama pred
uiteljevom kuom u razgovoru. Njemu je bilo sumnjivo to je Fia, ugledavi
andarmsku patrolu, ostavio svoj kofer na stolu i negdje se izgubio. Mi smo odricali
da s tim ovjekom imamo ikakve veze. Narednik je nastojao da nas dovede u vezu s
njime, ali poslije naeg upornog odbijanja, zautao je. Crni je bio leeran, tiho je
zvidao kroz zube, posmatrao pele koje su sliejtale na rascvjetale lipe pred kuom i

zapoeo s narednikom razgovor o pelarstvu; zatim vrtio glavom i ponavljao: - Nije

dobro, nije, bilo je mnogo kie.
Trajalo je to moda i pola sata. U to nam je priao soski kmet, dobar prijatelj kue
Markovia, pozdravio se i rekao naredniku:
-Zato ste zadrali te ljude?
Narednik mu je ukratko objasnio.
-Pa dobro, brate, pregledaj im stvari, a ako su ti sumnjivi, zapii njihova imena, pa
pusti ljude nek idu svojim poslom, rekao je kmet.
Narednik se kolebao, a onda je pregledao moj koferi, zatim ceger Crnoga. U
njima nije iblo nita to bi moglo da potvrdi njegovu sumnju.
-ekaj, bogati, da bidim ta je u ovom koferetu to onaj ostavi, ree kmet.
Otvorili su Fiin kofer u kome je bilo neto rublja i ostalih sitnica za linu potrebu.
Takav ishod pretersa opredijelio je narednika za kmetov predlog, i on je uzeo
legitimacije. Upravo je bilo pri kraju toga posla kad se odozdo, iz ljivika, iz istog
pravca odakle smo bili doli, pojavi Fia. Iao je urno, poslovno, nosei u ruci
olovku.
Priao nam je i ponaao se tako kao da nas dvojicu ne poznaje. Narednik ga je mjerio
od glave do pete ispitivakim pogledom. Fia se drao majsorski. Pribliio se
naredniku i, lupkajui olovkom po njegovoj fiekliji, zapitao:
-Molim vas da li vi znate: moe li se negdje u blizini kupiti neko imanje?
-A ko ste vi, zapisao je narednik strogo.
-Ja sam rodom iz Hrvatske, po zanimanju sam obuarski radnik, a sad traim da
kupim za brata neko malo imanje, jer je on morao iz Hrvatske da pobjegne od ustaa.
-Dajte mi vau legitimaciju, rekao je narednik.
Fia mu je pruio svoju radniku knjigu koju je narednik malo podue zalgedao, a
onda mu je vratio s rijeima:
-Zato ste vi malo pre, kad ste nas primetili, ostavili svoj kofer ovde na stolu i
pobegli?
-Nisam ja vas ni vidio, rekao je Fia mirno, gledajui narednika pravo u oi. Da ste se
vi sjetili i za mnom viknuli, ja bih stao. Nikakvog ja razloga nemam da bjeim od vas.
Niste vi ustae.

To je djelovalo veoma uvjerljivo. Narednik je najzad rijeio da smo mi ispravni

graani, s propisnima legitimacijama, koji gledaju svoja posla, i da nismo od one soret
ljudi koji se muvaju po selima.
Oprostili smo se ljubazno s njime i krenuli iz ljivika onim istim putam kojim su
andarmi bili doli. Kad smo izali u seoski sokak, iskoi pred nas jedan snaan
crnomanjast mladi u seljakom odijelu i pogleda u Fiu.
-Nita, sve je u redu, rekao je Fia kratko. Moete se razii. Rukovili smo se s
mladiima i rastali.
Taj mladi bio je Draa Markovi. Dok smo Crni i ja, zadrani od andarma, stajali u
ljiviku, fia niej dangubio. Idui dva tri koraka ispred nas, on je priv smotrio
andarme i odmah se dosjetio da tu moe biti okapanja. On je smjesta, za svaki sluaj,
napravio plan. Vremena za dogovor s nama nije bilo. Trebalo je djelovati. Ostavio je
koferi na sto i potrao u selu u kome je znao da postoji naa naoruana desetina.
Naao je Drau i iskupio ljude koje je sa Draom ostavio u sokaku u zasjedi, a on
poao okolnim putem prema nama. U dogoovoru s Draom, on je poslao seoskog
kmeta radomira Jeftia i seljaka Gruju Stankia, nae simpatrizare, da interveniu kod
narednika da nas pusti. Kmetu je rekao da predloi naredniku da pregleda nejgov
kofer znajui da u njemu nema nita kompromitujue. Njegov je plan bio da se
izvuemo lukavstvom, a ako to ne bude ilo, onda napasti andarme, razoruati ih i
osloboditi nas.
Fia nam je to priao dok smo ili seoskim putem prema drumu Beograd-Mledenovac.
Njemu, ovjeku od neposredne akcije, bilo je ak pomalo ao to se sve nije svrilo,
kako on veli, bez guve.
-Bolje je ovako, rekao je mirno Crni. - Ne brini se, bie dana za megdana. Ovo je tek
poetak.
Negdje iznad urinaca, Fia se oprostio od nas i poao u selo Parcane, gdje se nalazi
tab Kosmajsko-posavskog odreda. Crni i ja produili smo preko urinaca prema
Maloj Vrbici. Neko vrijeme ili smo glavnim drumom. Svaki as naio bi neki
njemaki kamio ili putniki auto. Stoga smo krenuli s druma, preli eljezniku prugu
i, idui preko livada i kroz umarke, stigli kasno poslije podne u Malu Vrbicu i svratili
kui Zorke ujovi, snage Crnoga.
U toj kui smo se odmorili, ali u njoj nismo htjeli preniiti, jer je kua bila na udaru svak as je neko nailazio. Kad je zanoalo, otili smo jednom seljaku, naem
simpatizeru, i smjestili se na njegovoj straji. Trebalo je da tu saekamo Fiu.
Dugaak je dan kad se provodi na soskoj staji, stalno na oprezu da te ne primjeti ak
ni svi ukuani. Lei u sijenu, oslukuje razgovor iz dvorita, kripanje vratnica,
dovikivanje u selu - a minuti mile oajno sporo. Najgore je to ne smijemo razgovarati
da se ne bismo otkrili domainovoj djeci koja se vrzmaju po dvoritu. apnemo jedan
drugome po neku rije, pa opet uutimo. Branimo se od buva kojih ima mnogo,
smijemo se tiho kad neko od nas uhvati tu avolski vijetu i dosadnu ivotinjicu i
ucmeka je na noktu. Na domain obie nas s vremena na vrijeme, donese hrane i
vode i ispira nam ukratko novosti.

Tek 11. jula poslije podne doao je Fia iz taba Kosmajsko-posavskog odreda koji se
tada nalazio u umama iznad sela Parcana. Saoptio nam je da e te noi biti napad na
most kod Ripnja.
Napravili smo plan za na pokret. Poi emo prvo u Topolu da bismo uhvatili vezu s
Nikolom Gruloviem i Brankom Krsmanoivem. Tu no dugo nismo mogli da
zaspimo, neto zbog oekivanja eksplozije na mostu kod Ripnja - koju nismo doekali
- a najvie zbog buva koje su na nas nemilosrdno navaljivale. Istina, one su glavnim
snagama udarale na Fiu, jer je on, uprkos naim savjetima, svukao akire kad je
legao da spava. Ali ni nama dvojici nije bilo lako.
Krenuli smo za Topolu 12. jula prije svitanja. Vozio nas je na domain, najprije
seoskim putem, a docnije drumom prema Topoli. Nailazili su Nijemci, andarmi, ali
nas nioko nije zastavqao, jer je taj dan bio vaar u Topoli i dosta je svijeta ilo u istom
pravcu. U Topoli smo nali uitaljivu Bosu Joni, kojaj e bila naa javka; od nje
smo doznali da se Grulovi nalazi na Rudniku. Najmili smo kola i odmah nastavili put
u Aranelovac. Vozili smo se kroz lijep i priom umadijski kraj koji me je svojim
blagim breuljcima, valovitou svoga tla, grupama bijelih kuica sa scrvenim
krvovoima razasutim po zelenim ljivicima podsjeaao na zaviaj.
U Aranelovac smo stigli oko podne i odsjeli kod ujne nae uiteljice. To je bila
sirotinjska kuica na periferiji, s jednim tijesnim sobikom, kuhinjicom i trijemom. A
u njoj mnogo nekakva svijeta koji se uslijed rata obreo tu u Aranelovcu i smjestio
kod ujne po nekim dalekim rodbinskim vezama. Bio je to onaj malograanski svijet,
spreman - od dosade - na svakojaka zapitkivanja i oran za priu o svojim vlastitim
nedaama. Njima nije bilo nita neobino to smo se u to tijesno dvrite i jo tjenju
kuu uvalili nas trojica, uiteljica i njen sini, jer je i nih same sluaj bacio u taj kraj i
kod te njihove daleke rodbine, kojoj oni nikada ne bi doli, da im, zbog rata i
okupacije, nije bilo potrebno da se negdje sklone.
Valjalo je s tim svijetom razgovarati o svemu i svaemu, pa i o tome ko si, im se
bavi, im se misli baviti, i tako dlaje. Prema naem planu trebalo je istog dana da
krenem na Rudnik. Rekao sam da idem na Rudnik da kupujem drva koja u zimus
liferovati Beogradu. Smijao sam se u sebi nekakvoj gospoi iz Leskovca koja je u
tome mom poslu vidjela zgodnu priliku da se zarade lijepe pare. Jedva sam doekao
da mi se nae fijaker i da sa uiteljicom krenem na Rudnik. S nama je iao i njezin
sini, i tako smo izgledali kao nekakva porodica koja putuje svojim poslom. Proli
smo kroz selo Veliku atornju. Ispred optinske zgrade jedan andarm, iz
profesionalne nepoveljivosti, natremice je gledao u na fijaker, koji su, lijeno
kaskajui, vukle dvije rage. Otac, mati, sin - tako je sigurno misli andarm i nije nas
zaustavio.
Na Rudnik smo stigli pred vee. Tu sam se naao sa Nikolom Gruloiem, koji je
stanovao kod Milice ivkovi. Sa njom zajedno bila je i jedna studentkinja muzike iz
Beograda, koja se tu bila sklonila od njemakih progona.
Na zadatak je bio da se vratimo u Aranelovac, kuda je trebalo da doe i Branko
Krsmanovi na prvi sastanak Glavnog taba Srbije. Meutim, bilo je potrebno da se
prethodno obavijstimo o etnikoj grupi oko Radnika koja je, po prianju, borjala pet

hiljada ljudi, i da vidimo ko su ti ljudi, da li su spremni za borbu i da li se moe

ostvariti neka saradnjai zmeu naih odreda i njih. Grulovi mi je kazao: da u okolini
Rudnikai ma grupica od pedeset ljudi sa nekim generalom, da ive u umi, da ih
seljaci hrane, da ne vre nikakve akcije i da ne misle da ih vre. Od drugarice kod koje
je Nikola stanovao doznao sam da se u selu Trenjevci nalazi jedna naa grupa.
Upravo toga dana dola je iz Trenjevice jedna seljanka, udata za nekog naeg druga u
tom selu, u posjetu svome bratu, andarmu koji je sstanovao u prizemlju iste kue.
Poto sam se sa Gruloviem bio dogovorio da iskoristimo ovu priliku da odem u
Trenjevicu i da vidimim koji je to odred, siao sam u dvorite, umio se na bunaru i
uzgred priao andarmu i njegovoj sestri koji su stajali na ulazu u njegov stan i
razgovarali. Zapitao sam snau da li bi se u njenom selu mogla nai zgodna kua il
ibar velika soba za ljetovanje, zatim kako je s hranom ima li u selu kajmaka, sira,
pilia. Naime, bolesna mi je ena i htio bih da je preko ljeta smjestim u nekom selu na
oporavak.
Snaa me je ljutito pogledala i gotovo osorno odgovorila da se njeno selo sprema za
borbu, da se sada prikuplja oruje i da niko ni o emu drugome i ne govori nego samo
o borbi. Po tonu njenog glasa jasno se vidjelo da je i ona jedna od onih koji se
spremaju za borbu. Ali njoj je bilo lako tako govoriti. andarm je bio njezin brat, koji
je u toku razgovara kazao da je bio sa umnjacima, da e ih pomagati i da nikad
nee sluiti Nijemcima. udio se kako se moe nai Srba koji sarauju s Nijemcima.
On e da vue pau, jer se od neega mora ivjeti, ali da vri svoju andarmsku
dunos pod Nijemcima, to nikako. Pored svega otga nisam htio da dam povoda da on
posumnja u mene i stalno sam vraao razgovor na ljetovanje, na kajmak i sir, al ise
snaa nije dala ni opepeliti. Za mene je iblo vano da se poveem s tom naom
grupom, da vidim ko su ti ljudi, ko ih organizje i kakvi su im planovi. Zamolio sam
Milicu da udesi sutra ujutro da sa onom seljankom poem u Trenjevicu.
To vee dugo smo sjedeli na verandi i razgovarali o ratu. Ja sam tada mislio da e se
rat svriti do kraja 1941. godine, razumje se pobjedom Rusije. Grulovi je govorio da
Nijemci mogu prodrijeti ak do Kavkaza, i to je on objanjavao kao taktiko
povlaenje Crvene armije. Dugo smo raspravljali o izgledima nae borbe i o
mogunostima rasplamsavanja ustanka u tiavoj Jugoslaviji. Zatim smo sasvim
slobodno pjevali ruske pjesme, dok je s bujnih livada svje vjetri donosio miris
poljskoga cvijea i tek pokoenog sijena. Nad itavim krajem bljetala je mjeseeva
svjetlost i inila tu toplu julsku no jo ljepom. Nikome se niej ilo da spava i tek
negdje pred zoru razili smo se na poinak.
Sutradan u zoru potraio sam onu seljanku iz Trenjevice. Meutim, nje nije bilo, ali
mi je po bratu poruila da e me ekati na oreenom mjestu. Poao sam u Trenjevicu
sa studentkinom muzike koaj je znala gdje je to selo, iako nije bila sigurna gdje je ono
mjesto koje je seljanka oznaila. Dugo smo lutali po seoskim putevima, livadama i
umarcima kad, na jednoj okuci, iza gustoga grma iskoi pred nas omale, vrsto
graen ovjek pedesetih godina. Gledao me je nepoverljivo zelenim oima koje su
prosto strijeljale ispod nakostreenih ravih obrva. Pitao me je koga traim. Rekao
sam mu da traim odred.
-A poznaje li ti Milana panca? - pitao me je gledajui mi pravo u oi.

-Je li Blagojevia, rekao sam mu sjetivi se da je Milan iz ovog kraja i da bi on mogao

biti ovdje.
-panca! - ostao je ia uporan.
-Poznajem, rekao sam mu i opisao kako Milan izgleda.
ia je malo omekao i poveo me u umu. Nismo proli ni stotinjak metara, kad se
pojavie trojica ljudi, meu kojima sam poznao Milana Blagojevia, moga starog
poznanika sa ilegalnog rada iz panije. Omalen, mrav, ivih pokreta, iao je lako,
utegnut u plavi kombinezon. Na maloj nakrivljenoj ajkai crvenjela se petokraka
zvijezda sa srpom i ekiem, a ispod nje dvije uske trake od zlatnog irita - znaci
porunika panske rebublikanske vojske. Njegove blistave, kao ugljen crvene ui
sjaktile su ponosom.
-Mi mislili neki pijun, govorio je Milan veselo, vrsto mi steui ruku. Ispriao mi je
da je ona seljanka jo u toku noi obavijestila tab odreda (to je bio Prvi umadijski
odred) da se neki olakovi interesuje za njihovo selo, i da na sve mogu naine
nastoji da prokljuvi gdje se nalazi tab. Milan se bio zaudio odakle ja u umadiji,
posumnjao je da bi to mogao biti neki provokator; zato me je ia i doekao onako
nepovjerljivo.
-Upitaj ga, rekao sam ii, da li poznaje Milana panca; ako je to dostia olakovi,
onda me mora poznavati: zavrio je Milan.
Ostao sam kod taba cio dan. U njihovom odredu bilo je tada oko sedamdeset ljudi,
veinom radnika, srednjokolaca i neto seljaka iz okoline. Odred jo niej brio
nikakve akcije, nego je samo prikupljao oruje po okolnim selima. Milan mi je priao
da odrava vez s jednim potporunikom iz grupe genrala Ljube Novakovia koja je
bila u blizini. Rekao mi je da mu potporunik izgleda dobar ovjek, da mu se alio na
neaktivost i izrazi elju da pree nama. Moje miljenje bilo je da on ostane u grupi
Novakovia, da nastoji da sa sobom povue to vei broj ljudi i da s njima pree
nama. Dogovorio sam se s Milanom da uskoro opet doem, i to da doem s Crnim, pa
da porazgovaramo o zadacima odreda.
Pred vee sam poao sa istim onim iom koji me je doekao prije podne. O je bio
Milan Ili, zemljoradnik iz sela Trenjevice, sada zamjenik komandanta odreda. Ili
smo u oblinej selo na konak, da bismo sutra produili svaki na svoj zadatak. Idui
prama selu, razgovarali smo o naem ustanku i njegovim perspektivama. Bilo je pravo
uivanje sluati tog srbijanskog seljaka, ovjeka ve u gdinama, staloenog, mudrog, s
velikim ivotnim iskustvom. On je lan Komunisitke partije od 1919. godine i nije
joj se iznevjerio za ove dvedeset i dvije godine, uprkos progonima i raznim
policijskim ikanama. Pa evo i sad, on je na njezin poziv odmah poao u umu i
neuoran je u organizovanju odreda ,an prikupljanju oruja i u politikom radu.
Njegova oniska, stamena figura prosto zrai energijom i voljom; iz njegovog lica
posutog sitnim pjegama, na kome se isitu prosjedi nakostrijenih brkovi, izbija
plemenitost i dobrota. Govoriti tiho, bez idejne suvine rijei i bez ijednog izrazitijeg
gesta. Jednio to su razgovoru poesto sastavlja rairene prste ruku. Rije mu djeluje
uvjerljivo ba zbog njene jednostavnosti, zbog toga to je on svoju istnu tekao borbom
i iskustvom.

Ili smo preko blagih breuljaka, zatim kroz jendu umu na ijoj smo ivici sjeli i,
ekajui da se smrkne, razgovarali. Tek u sami mrak spustili smo se u zaselak i javili
se domainu kod koga treba da prenoimo. Po odnosu domaina, imuna ovjeka,
prema ia-Milanu, vido sam da Blagovjei nije pretjerivao kad je govorio o velikom
ugledu koji ia-Milan uiva u svome kraju. Znalo se da on nikada ne lae i da s
uljudi samo kad bi se reklo da je neto kazao ia-Milan, vjerovali da je to tako.
Na domain smjestio nas je u jedan sbiak. ia Milan je odmah izaao u dvorite i
zapodjenu razgovor s domaicom i njenom djecom.
Poslije veere legli smo zajedno na jedan krevetac. Drinula me je panja ia-Milana,
koji me je nekoliko puta zapitao da li mi je tijesno i da li me ne ulje gruba seljaka
postelja. Odgovarao sam mu, vie u ali, da sam se ja za ovakva noivanja dobro
istrenirao i da me ivot niej mazio, iako sam se rodio u gazdinskoj kui.
Ustali smo u svanue i, ne budei domaina, poli prema selu Jarmenovcima. Tu smo
se rastali. ia-Milan je krenuo prema Velikoj atornji, a ja sam ostao da, prema
dogovoru, tu u soskoj krmi, saekam Nikolu Grulovia, koji je imao da naie s
Rudnika.
Sjeo sam u krmu i naruio doruak. Prije nego to e mi iznijeti kajganu, zamolio
sam krmaricu, jednu stariju visoku enu, da se umijem. Izaao sam u dvorite, na
budar. Ona mi je polijevala. Odjednom me zapita:
-Reci mi, due ti, hoe li pobediti Rusija?
Mene je to pitanje iznenadilo, ne toliko samo pitnaje, nego ton kojim je izreeno.
Zvualo je tako kao da od moga odgovora zavisi sva njena sudbina, kao da je to za nju
pitanje ivota i smrti. To je bila za mene nepoznata ena, ali kad sam pogledao u njene
krotke kesenjave oi bez sjaja, njeno borgama izbrazdano lice, sijede uperke kose
koji su virili ispod oval svezane marame, meni se inilo kao da je poznajem odavno i
da joj mogu rei ta mislim.
-Rusija e pobediti, to ti je sigurno, kao ono sunce to izlazi, rekao sam joj i podigao
obje nasapunjene ruek prema suncu koje se dizalo iza ume.
Ona je na to duboko udahnula.
-Daj boe, sine, jer ta bi bilo od nas da ovi dumani pobede.
Pred krmom su se zaustavile eze. U njima se dovoezao Nikola Grulovi. Za
dorukom ispriao sam mu kako sam se proveo u Trenjevici. Poslije doruka sjeli
smo u eze i otili u Aranelovac.

Danas, 14. ula 1941. godine, odrali smo prvi sastanak Glavnog taba partizanskih
doreda Srbije. Svi smo na okupu: Sreten ujovi - Crni, Fili Kljaji - Fia, Branko
Krsmanovi, Nikola Grulovi i Rodoljub olakovi. Poto nismo mogli nai sobu,

sastanak drimo u jednom ljiviku na periferiji Aranelovca. S brdeljka na kome lei

ljivk vidi se sresko naelstvo i glavna ulica Aranelovcak ojom s vremena na vrijeme
proe po koji njemaki kamio. Pored nas igraju se djeca. I mi smo se namjestili kao
ljudi koji su izali da se malo odmore u hladovini: poskidali smo kapute i izvalili se u
travu.
Sastanak vodi Crni. Dnevni red: uvrenje postojeih partizanskih odreda i stvaranje
novih. Omah psolije okupacije, odlukom Centralnog komiteta Komunisitke partije,
obrazovani su u svima vanijim gradovima vojni komiteti kojima je bio glavni
zadatak da priupljaju oruje, da pribiraju vojnike kadrove i da, gdje god je to
mogue, vr vojnie vjebe. Ti komiteti su zamiljeni kao rukovodstva oruanim
ustankom koji je Partija pripremala. Poslije napada Njemake na Sovjetski Savez ti su
komiteti pretvoreni u tabove partizanskih doreda i dobili zadatak da odmah izau na
teren i zaponu akciju protiv neprijatelja. Ve tada, u julu, postojalai su u Srbiji
sljedei odredi: Valjevski, I umadijski, II umadijski, Kosmajsko-posavski,
Kraljevako-pomoravski, Kragujevaki, aanski i Uiki. Neki od njih ve su bili
preli u akciju. Tako je Azbukovika eta Valjevskog odreda izvrila napad na
andarme kod Bele Crkve, a amlo docniej napad na Kamenicu, prvo sresko mjesto u
koje su upali srbijanski partizani. Inae aktivnost odreda svodila se dosad uglavnom
na priupljanje oruja i eksploziva, mobilizaciju ljdudstva, unutranje uvrenje
odreda, itd.
Crni je govorio o potrebi irih akcija - od diverzija do napada na ivu snagu
okupatora. On je naglaavao da e se odredi kroz akcije ne samo uvrstiti, prekaliti,
nego i omasoviti, da se dakle, samo na taj nain mogu povui u borbu iri slojevi
stanovnitva. Akcije e pokazati da je oruaba borba protiv okupatora mogua. One
e, najzad, najbre osloboditi ire narodne mase od straha pred okupatorom. To e
istovremno biti najbolji nain da se ubrza stvaranje novih odreda, jer e primjer u
jednom povlaiti za sobom patriote u drugim krajevima. Radi ostvarenja toga plana
rijeli smo da je potrebno odmah ii u odrede i sa tabovima pretresati to pitanje pa
zati modrede krenuti u akciju. Odluili smo daCrni i ja bez odlaganja krenemo u Prvi
umadijski, Fia i Grulovi u Valjevski, a Branko Krsmanovi u aanski odred, s tim
da se poslije nekoliko dana opet naemo u Aranelovcu.
Istog dana uvee krenuli smo Crni i ja s jednim lanom Okrunog komtieta Partije u
Trenjevicu. Ili smo pjeice. To je bio moj prvi mar nou. Nenaviknut na dugo
pjeaenje, dobro sam se oznojio. Iza ponoi stigli smo u Trenjevicu i odmah legli da
spavamo na nekom ardaku. Tu smo i predanili, ekajui da se iz sela vrati na drug
koji je bio otiao da uhvati vezu sa odredom.
Kasno nou krenuli smo s njim u odred. Ili smo kroz selo, koje je uvleike spavalo,
kui ia-Milana Ilia, koja je bila naa javka i neka vrsta centra za sve ono neobino i
pomalo tajanstveno to se tih dana zbivalo u selu i uamam oko Trenjevice. Drug koji
nas je prati kucnuo je na mali, slabo osvijetljeni prozor, zatim se uo apat. Ubrzo iza
toga istrala je iz kue zdepasta enska prilika i, zavezujui u hodu maramu na glavi,
bez rijei krenula pred nama. To je bila Sava, erka ia-Milana. Vodila nas je as
seoskim putem, as stazama kroz neke umarke, as preko livada ija nam je obilna
rosa kvasila odijelo do koljena.

Na ulazu u jednom umu, u nekom presuenom potoku, zaustavila nas je partizanska

straa. Sava se s njome objasnila, i mi smo poli dlaje. Poslije desetak minuta bili smo
u logoru. Sve je spavalo. Nismo htjeli da budimo drugove, jer je do svanua iblo jo
dobra dva sata, nego smo i mi prilegli pored njih.
Probudio sam se kad je sunce bilo izalo. Tek sad sam, pri dnevnoj svjetlosti, vido da
je logor na istom mjestu na kojem je bilo kad sam dolazio prije nekoliko dana.
Nalazio se u jednoj poirokoj udoljici, opkoljenoj sa svih strana bukovom umom.
Usred udoljice gorjela je vatra. Bilo je prijano pored nje, iako je juli. Crni je ve bio
ustao. Sjedio je na slami pored vatre i razgovaro s borcima.
Isto prijepodne odrali smo sastanak sa tabom odreda. Komandant je bio Milan
Blagojevi - panac, nejgov zmenim Milan ili, politiki komesar Nedeljko akula.
Crni je odmah postavio pitanje akcije. Nije htio ni da uje Milanovo razlaganje o
potrebi da se odred organizaciono uvrsti i proiri. Uvrstie se i proiriti kroz akciju,
kretko je odgovorio Crni. U odredu se osjetilo izvjesno levaenje: crvene zvijezde
sa srpom i ekiem, naziv revolucionrna vojska.
-Rano je jo priivati ma kakve ambleme, rekao je Crni. Moda e mo mi staviti na
nae kape pored crvene zvijezde srspku trobojnicu. Sad je glavno vriti akcije, uvoditi
narod u borbu, a za ambelme emo lako.
Razgovarali smo o potrebi polaganja zakletve prilikom stupaja u odrede. Zakljuili
smo da je zakletva potrebna, da je obavezno mora poloiti svaki borac prilikom
suptanja u odred i da odmah danas zakunemo kolektivno cio odred. Tu je, u
trenjevakoj umi, napisan tekst zakletve srbijanskih partizan koji poinje rijeima:
Ja, ... sin srpskog naroda, zaklinjem se svojom au...
Poslije sastanka taba sjedio sam s jendom grupom mladih boraca. Bili su to sve aci i
radnici iz Aranelovca. Obueni su varoki: polucipale, dugake pantalone, kaupit,
kaket, ali na svakom opasa i fieklija. Njihovi drugovi seljaci obueni su prikladnije
za umu: cokule ili opanci, uske akire, koporan i ajkaa. Loca su im malo
potamnjela i neoprana, jer ovdje nema vode za pranje. Vodu za pie donose ak iz sela
udaljenog desetak kilometara od logora. Sjeddjeli su u krugu i itali. Jedan bucmast
momi itoa je naglas knjigu Ostrovskoga Kako se kalio eki. Posmatrao sam ih za
vrijeme itanja. Mislim: sigurno mataju kako e i oni biti kao Koragin. Neka,
plemenito je takvo matanje.
Pred vee smo postrojili itav odred. Bila je to za ono vrijeme prilino ipozantna
grupa: osamdeset ljdui, i svi naoruani. Imali su ak i jedan pukomitralje. Crni im je
govorio o naoj borbi, o njenim izgledima, o Sovjetskom Savezu i Crvenoj armiji, o
potrebi akcija. Poslije njega govorio sam ja o zakletvi. Objasnio sam da se u na odred
stupa dobrovoljno, da nas na neem putu oekuju liavanja i rtvre, gladovanja i
napori, da mi nemamo ni fabrika ni magacina, da nam valja oruje i municiju otimati
od neprijatelja, ali da emo uprkos svemu pobijediti. Naglasio sam da onaj koji misli
da nema snage da die s nama, moe odmah napustiti odred, ali kad poloi zakletvu,
onda mora ostati s nama dok se rat ne svri. Ko poslije zakletve samovoljno napusti
odred, bie smatran dezerterom i osuen na smrt.

Bio sam neobino uzbuen. Diemo ustanak u umadiji, kolijevci Prvog srpksog
ustanka, u srcu Srbije! Eto, opet u umama se okupljavju vjerni sinovi da se sa
ourjem u ruci oduprvu zavojevau koji, nesravnjivo jai, naoruan najmodernijim
orujem, pomagan domaim izdajnicima, nemilosrdno gazi po naoj zemlji. Pa ipak,
nije zaplaio sva srca. Nalo sel judi koji msiju i mogu da ustanu protiv te ogromne
sile. Danas su ot male grupe, slabo naoruane, neopremljene. Sutra, bie to itava
armija! Bio sam sav ispunjen ponosom to sam isn naroda koji se die na oruje i to
sam borac Komunistike partija koja je neumorno zvala narod na borbu protiv
faizma, i sad ga zove, organizuje ie predvodi u ovoj sudbonosnoj oruanoj borbi.
Dok sam govorio, sve mi je to ilo kroz glavu i niej udo to sam bio uzbuen. Od
uzbuenja nisam mogao da kontroliem svoj glas i govorio sam nekakvim visokim
tonom koji se meni samom inio kao tu.
itao sam tekst zakletve koju su borci, rije po rije, za mnom izgovarali. Vidjelo se
na ljudima, po njihovom dranju, po izrazu lica, po njihovim glasovima, da rijei ne
ponavljaju mehaniki, da i oni proivljavaju sveanost i uzvienost trenutka.
Poslije zakletve dato je voljno. Veerali smo toplu veeru koju su nam donijeli seljaci
iz Trenjevice. Meu njima smotrio sam onu nepovjerljivu slejanku. Priao sam joj i
pokazujui na jendnu asu s kajmakom, zapitao:
-to ti meni onda ne htjede rei da u tvom seli ima ovako dobrog kajmaka.
Nita mi nije odgovorila, samo me je objeenjaki pogledala, briui krajem marame
znoj s ela. Blagojevi mi ree da je ona glavni organizator skupljanja hrane u selu.
Veerali smo i poeli da spremamo leaj. Tu je Crni predvorio kao dobar poslenik na
mobi. On je prigovorio tabu to ljudi spavaju na zemlji, ili na tankom sloju slame,
kad je mogue zgrnuti opalo bukovo lie i napraviti topao i ugodan leaj. On je poao
prvi da zgrabi lie, alei se, iroko se smijui i podstiui ostale. Doista, to vee
legli smo ne dobar leaj. To je bilo moje u ratu prvo noivanje u umi, pod vedrim
nebom.

Aranelovac je postao na centar, iako smo stvarno bili naulici. Svraamo, nepozvani,
kod ujne (koju smo proglasili zajednikom ujnom) koja je, istina, malo u nedoumici,
ali nam ne otkazuje gostoprimstva. ak nam poneto i skuva i opere rublje.
Pokuali smo da u Aranelovcu unajmimo jednu vili koju bi drala neka
nekompomitovana linost, s dobrim glaanskim ugledom. U vilu bi dolazili kuriri, a
mogao bi i neko od nas stanovati. To bi manje padalu u oi nego nai sastanci u parku,
gdje se Crni sastaje s kuririma doreda i gdje se mi viamo s vremena na vrijeme.
Nismo to mogli da sotvarimo, jer se nije nala podesna linost.
U Aranelovcu je bila prilino teka situacija za nas. Dobro sam zapamtio njegovu
dugaku glavnu ulicu, kojom se ne moe proi od radoznalih palanana. Neki debeo
policjkski pisar po vazdan se motao po toj ulici i parku, gdje se mi kreemo. Jednoga
dana Crni i ja ekali smo Branka Krsmanovia u parku. Javnio se jedan andarm, pa
drugi, a za njima i policijski pisar. Crni i ja sjedeli smo na klupi. Kad smo primjetili to

sumnjivo kretanje oko nas, digli smo se i poli prema izlazu. Branko, meutim, nije
dolazio. Stajali smo na ulazi iz parka i ekivali ga. Bilo nam je neprijatno, ali se
moralo ektai, jer je to bilo jedino mjesto gdje smo se mogli s njime nai. Toga dana
trebalo je da me smjesti u svoj stan da prenoim. Tek poslije pola sata on je izbio iz
jedne sporedne uliice, izbjegavajui park, jer je i on primjetio ono sumnjivo kretanja
u parku.
Brzo smo se dogovrili i rastali: Branko i ja otili smo u nejgov stan, a Crni na svoju
stranu. Branko je odmah krenuo u Pomoravlje, a ja sam ostao u stanu da seakeam
profesora Mila Todorovia. On je doao isto vee. Nismo se poznavali, ali mi ga je
Branko tako opisao da sam ga odmah poznao. Prema planu Crnoga trebalo je da sutra
krenemo na Kosmaj da pourimo akcije tamonjeg odreda. U vozu e na mse
pridruiti politiki komesar toga odreda Bora Markovi - Seljak, a za nama e stii i
Fia im se vrati iz Valjevskog odreda.
Brankov stan nalazio se u jednoj dugakoj zgradi blizu Novog zdanja. To su bili
stanovi za banjske goste. U sobe se ulazilo iz dugakog hodnika poploanog ciglom.
Cijelom vrijeme po tim hodnicima muvao se nekakav svijet, tako da se ja i profesor
nismo ba prijetno osjeali. Oba smo bili u tuoj sobi i teko bismo mogli nekome
objasniti odakle mi tu. Profesor je poznavao Kosmaj i priao mi ol judima; pravili
smo plan o mogunostima napada na Mladenovac sa ciljem da se doepako oruja.
Sutra ujutro krenuli smo vozom za Mladenovac.
U prvoj akciji
Putujui kao ilegalac po Jugoslaviji i drugim zemljama Evrope nikad nisam volio
eljeznike stanice, i nekoliko mojih neprijatnih uspomena vezano je za njih. Uvijek
se po njima i oko njih muvaju uvari poretka koji bodu oima putnike i prolaznike,
spremni da ovjeka svaki as legitimiu. Sad su mi jo manje prijatne. Uza se
nemamam nikakvih dokumenata, osim jedne zelene ceduljice koju mi je neki dan dao
Crni, a kojom se potvruje da sam izbjeglica iz Bosne. Malo sigurnije se osjeam
zbog druge legitimacije - revolvera, koji mi je takoer dao Crni.
Uao sam u eljezniku stanicu Aranelovac ispred koje su se muvala tri andarma
koji su, po svojoj navici, zagledali svakog putnika. Bio sam jo dobro obuen u svoje
civilno odijelo i nisam im se uinio sumnjivim. Smjestio sam se u jedan vagon
zajedno s profesorom Milom Todoroviem. Ubrzo za nama uao je i sjeop reku puta
jedan omalen, osav ovjek, sasvim bezazlenizgleda, neodreene starosti - moglo mu
je biti dvadeset pet, ali isto tako i trideset pet godina. To je drug koji e s nama na
Kosmaj, pomislio sam, jer mi ga je Crni jue takvo vjerno opisao da sam ga odmah
prepoznao. Izgleda da je i on mene poznao. Pogledi su nam se susreli, nasmijeili smo
se jedan na drugoga kao po dogovoru i uspostavili kontakt bez parole, koju smo za
svaki sluaj imali. Bio je to Bora Markovi-Seljak, radnik iz Bograda, rodom iz
Posavine, a sada politiki komesar Kosmajsko-posavskog partizanskog odreda.
U kupeu nije bilo nikoga. Mi smo se na brzinu dogovorili da, u sluaju legitimisanja i
pokuaja da bilo koga od nas uhapse, napadnemo andarma i da iskoimo iz voza.
Pucati samo u krajnjem sluaju. Naime, oba moja saputnika imala su isto toliko
sigurne dokumente kao i ja.

-Dogovor kuu gradi, rekao je Bora, inae se ne poznajemo, dodao je i odmakao se u

jedan ugao kupea.
Na usputnim stanicama ulazili su seljaci i seljanke. Kroz vagon je dva puta proao
andarm, ali niej nikoga legitimisao i tako smo mirno doputovali do Mladenovca.
Profesor je dobro poznavao stanicu i proveo nas du vagona daleko od stanine
zgrade, odakle smo se preko jedne njive uputili u selo Malu Vrbicu.
Naa javka u tom selu bio je kolar Bori, zvani Borko, s koim sam se upoznao kad
sam prvi put naiao kroz to selo. Doli smo pred kuu kojaj e vrlo zgodno leala na
kraju sela i kojoj se moglo prii putem iz Mladenovca ne prolazei pored drugih kua.
U kui nije bilo nikoga. Sjeli smo na drvljanik i dogovorali se kako da naemo Brku
ili njegovu enu. Iznenada ja u dvorite banuo visok, pun ovjek koji se malo
zagledao u profesora i upitao ga:
-Je si li ti to, Mile?
-Kao to vidi, odgovorio mu je Mile sasvim hladno.
-Odakle ti ovamo? - produio je visoki.
-Pa, eto tako, naiao, procijedio je Mile, pokazujui time da ne eli dalje razgovarati.
Visoki se zbuni kad je video da je Milu neprijatan susret s njime, i izgubio se u
susjednom dvoritu.
-Ko ti je ovo? - zapita ga Bora.
-Ama, tipus, ree on, i ne znam odakle ga je avo ovamo naneo. On je profesor, nekad
je bio komunista, ak i poliitki kandidat nae Partije dvadesete godine na izborima za
Ustavotvornu skuptinu, ali je posle otiao doavaola - postao je karijerista i
reakcionar. Stalno sam se s njime sukobljavao u profesorskom udruenju.
U to izbi Brko koji nam se izdaleka smjekao otirui brke. To je bio onizak ovjek
pedesetih godina, bodar i uvijek optimist. Sjeam se kako je Crnome, na njegovo
objanjenje da treba omladinu dizati na oruje odgovorio: Oas e njih Brko da
olifuje, sve e to poi ko u svatove, jakako.
-Dobro doli. Ja ba neki dan velim Mileni to vo ih nema, govorio je trljajui
rukama i gledajui nas svojim ivim oima.
Poslije kratkog razgovora dogovorili smo se s Brkom da se nas trojica sklonimo u
jednu meu, nie njive, na kojoj je on sa svojima taj dan prevrtao sijeno. Tu e moi
da nam neopaeno donese hranu i da nam doe na razgovor. Poli smo do te mee,
jedan po jedan, da kao grupa ne bismo upadali u oi nekom seljaku na njivi, i smjestili
se u jednoj udoljici u hladovinu.
Bio je topao ljetni dan, bez ijednog oblaka, to je toga kiovitog ljeta bivalo rijetko.
U hladovini je bilo prijatno. Ispruen na travi naleke, s rukama pod glavom, gledao

sam kroz kronje modro julsko nebo, udisao miris mladoga sijena, osjeao se
blaenim to me topao povjetarac milije po licu i grudima, jo vlanim od znoja.
Domaica Milena, skromna ena, donijela je poslenicima ruak, ali nije ni nas
zaboravila. Prila nam je s korpom i, sputajui je na zemlju rekla.
-Jeste li se umorili, poslenici?
-Ala smo ti mi neki poslenici, izleavamo se u hladovini, alio se Bora, rukujui se s
domaicom.
Uskoro se na njivi pojavio i onaj profesor, priao brki i neto mu govorio. Brko je
sluao i vano klimao glavom, a onda je doao nama, dok je profesor ostao na njivi.
-Ovaj, zna, hteo bi onaj moj roak da s vama malo razgovara. Vi se njega nita ne
bojte, njega je Brko ve olifovao, on je za nau stvar, stari je to komunista, samo se
malo bio pritajio. On nagaa ko ste vi i kakvim se poslom bavie i odmah mi je javio
im ste vi doli kui, govorio je Brko.
-Pa neka doe, rekao je Mile preko volje.
Brko je otiao, a poslije nekoliko minuta doao je preko njive do nae udolice
profesor.
Dugo smo razgovarali s profesorom o ratu. On je smatrao da je povlaenje Rusa
taktika i da e se oni, im malo Nijemce namame u Rusiju okrenuti i tako raspaliti da
e Hitlereova Evropa otii u paramparad za mjesec-dva. Tih dana mi smo malo itali
novine i nismo znali gdje se Nijemci nalaze, ali nsimo bili takvi optimisti kao
profesor. Njemu je to bilo neprijatno. On je vjerovatno elio da Rusi pobijede, ali je
elio da to bue to prije, i to radi sebe a ne zato to rat donosi stradanja svim
narodima. To se osjealo iz itavog njegovog dranja u toku razgovora. Sjeam se
kako je pogledao Boru kad mu je ovaj poeo da objanjava da Njemaka nije tako
slaba kako on misli: Poklopila je ona svu Evropu, crpe iz nej sirovine, radnu snagu,
koristi se njenom industrijom koja sva radi za Hitlera. Nije to mala stvar. Bie tu
potegni-povuci, rekao je Boro. Rusija e pobediti, to je sigurno, ali kada, to je teko
predvideti.
Svoj trojici nam je bilo prijatno kad je profesor otiao. Samoiva kukavica! zakljuili smo. On se nee nai s nama u borbi, naroito ako se rat otegne. Potraie
on neko drugo rjeenje za sebe lino, vrdae, pravie kompromise i s crnim avolom,
samo da glavu sauva.
Napravili smo plan, da, im padne mrak, Bora krene u tab svoga odreda koji se
nalazio na Kosmaju vie sela Parcana. Tu treba da prirpemi sve za napad na
eljezniki most kod Ralje. Todorovi je dobio zadatak da isto vee ode u selo
Koraicu gdje je imao dosta poznanika i da tamo nae nekoliko ljudi na koje emo se
moi osloniti. Ja u saekati Fiu ovdje u selu, odakle emo obojica u tab
Kosmajsko-posavskog odreda, radi organizacije napada na raljski eljezniki most.

ekajui da se spusti mrak, ljekarili smo u hladovini i priali. Bora je bio neobino
zanimljiv sabesjednik. Umio je da ivo i duhovito pria o najobinijim stvarima.
Govorio je o svom radnikom ivotu u Beogradu, o svojoj rodnoj Posavini u kojoj se
narod dizao na oruje. Prije petnaest dana otila su tamo s Kosmaja estorica
naoruanih drugova; oni su stvorili etu od oko pedeset naoruanih boraca koji imaju i
teki mitraljez. Narod ih dri kao malo vode na dlanu. Uskoro e tamo biti veliki
odred, tvrdio je Bora, i vabe nee moi bez borbe proi naom Posavinom.
Naroito ivo nam je ispriao kako je prije nekoliko dana na Kosmaju ubio jednog
provokatora. Obavijeten od drugova iz Beograda da e im na Kosmaj doi
provokator, on je probrao dva sigurna druga s kojima je doekao rat.
-Kad se on pomolio na kraju jednog umarka, priao je Bora, na mestu gde smo ibli
ugovorili sastanak, mene obuze pravi bes. Vidi, majku im njihovu provokatorsku,
kuda sve ne turaju svoje prvljave njuke. Dolo mi je bilo da mu odmah skoim za
guu, ali velim sam sebi: Polako, Boro, da ne pokvari posao. Rukujem se ja s
njime: Zdravo drue, kako si progurao? - i ostalo. On meni u oi ne moe da
pogleda, samo iba oima na sve strane. ak i da mi nisu javili da je provokator i da
ga treba strijeljati, meni bi bio sumnjiv i ne bih mu mogao nita poverovati. Odmah se
interesovao gde je tab, jer ima, veli, neo hitno da javi, i traio da ga vodim tamo.
Dobro, kaem ja njemu, odmah emo u tab. Krenuli smo stazom kroz umarak
prema mestu gde sam bio iskopao raku. Pred njim je iao jedan drug, a ja za njim. On
se nekoliko puta obazro i pogledao me s nepoverenje, a ja mu ponavljam: Sad emo,
nema jo ni pesto metara do taba. Ide on preda mnom onako visok, pleat i snaan
ko bik. teta to je izdajnik, mislio sam gledajui njegovu vrstu figuru. Kad smo
doli blizu mesta gde je bila raka, onaj drug skrenu sa staze u umu. On se okrenu
prema meni i kao da me pogledom upita kuda emo. Sad emo u tab, rekoh mu ja,
i u istom trenutku kad se on okrenu i korai, izvadih revolver i opalih mu u lgavu. Pao
je preko jedne gomile granja blizu rake. Slatko sam ga ubio, kao u. Jedva smo ga nas
trojica dovukli do rake; teka mrcina. Ala bi se ti, Boro, proveo, mislio sam vukui
ga prema raci, da se on iv na tebe navalio. U depu smo mu nali revolver i
nemaku legitimaciju. Zakopali smo ga, poravnali grob i nabacali na njega granja.
Neka se ne zna gde lei, izdajnik.
Pred vee sam se oprostio s Borom. Za ono nekoliko asova neeg rezgovora, zavolio
sam ga kao da se s njime poznajem odavno. Bilo je u njemu neega djetinjski brinog,
a u isto vrijeme ozbiljnog i poslovnog. To je ovjek od akcije, taj nee omanuti ni na
kakvom polsu, taj e poginuti, ali e izvriti zadatak. Gledao sam zan jim kako
odmie seoskim putem, gegajui se malo u hodu, onizak, s velikim slamenim eirom
na glavi, i bilo mi je milo to emo se, za koji dan, ponovo sresti i zajedno poi u
akciju.

Noio sam u kui Zorke ujovi. Tek to sam ujutro ustao i umio se, doe Fia. urio
je u Kosmajsko-posavksi odred. Njemu je bilo krivo to akcija na most kod Ripnja
nije uspjela i prosto je gorio od nestrpljenja. Ipak smo taj dan morali provesti u selu
radi nabavke seljakog odijela. Ja sam, naime, hodao jo u svome civilnom odijelu,
to je padalo u oi kad sam se kretao po selima. Brkina ena otila je u Mladenovac i
kupila mi seljako odijelo i opanke, a arenu seljaku torbu poklonio mi je Brko.

Krenuli smo iz Male Vrbice prema Ralji bez vodina. Drali smo se eljeznike
pruge, idui sporednim stazama i preko njiva. Ovdje-ondje nailazili bi na neku
slejanku kako radi u njivi; svaka bi nas iznenaeno pogledala i odmah se sagla da
nastavi svoj posao. Vidjelo se da ne ele s nama da razgovaraju. Fia me je zadirkivao
da je to zbog mene, jer se na kilometar poznaje da nisam seljak, nego gospodin koji
se, iz ko zna kakvih razloga, preruio u seljaka.
Pred samom Raljom skrenuli smo u jednu umu kroz koju je vodio seoski put. Trebalo
je da nas tu eka zamjenik komandanta odre3da, ali nejga nije iblo. Sjeli smo u umi i
tu se odmorili i dogovorili. Fia e odmah otii u tab, a ja u tu saekati dok neko ne
doe po mene.
Legao sam pod jedno drvo i ekao. Putem su prolazila seljaka kola, na mahove bih
uo njihovu kripu i razgovor seljaka pa bi se opet sve smirilo. Samo se ulo kako
negdje kljuca una ili kak o prhne ptica s grane na granu. Kroz vrike drvea naziral
ose plavetnilo neba. Umoran od dugog pjeaenja i ljetne ege upravo sam poeo da
drijemam, kad se zaue dva kratka zviduka. To je bio ugovoreni znak. Odgovorio
sam na isti nain, i ubrzo se kraj mene stvorio povisok, stariji seljak.
-Od Fie? - zapitao sam ga.
-Da, hajedemo, on je ve u tabu, tree seljak.
Psolije pola sata hoda stigli smo u tab Kosmajsko-posavskog partizanskog odreda
koji se nalazio u jednoj umi vie sela Parcana. Toga istoga dana prije podne bio je
stigao u odred i njegov komandat Koa Popovi - Pera. Omalen, mrav, crnomanjast,
u plavom radnikom kombinezonu i sandalama, Koa je podseao na one panske
borce iz prvih dana rata u paniji kad su oni - u radnikim kombinezonima,
zametnuvi se pukom - ili na front.
Na jednom malom proplanku odrali smo sastank sa tabom: Koa, Bora i zamjenik
Koin, Rade Jovanovi (onaj seljak to me je doveo u tab), te Fia i ja kao delgati
Glavnog taba za Srbiju. Ocijenili smo da akcija na ripanjski most nije uspjela zblog
mlakost i oportunizma rukovodstva. Naime, oni koji su poli da miniraju most nisu
provjerili da li je eksploziv dobar, kakve su kapisle i tapin; zatim, kad do eksplozije
nije dolo, nisu htjeli da se povrate i vide u emu je stvar, nego su smatrali da je
zadatak izven time to su metnuli eksploziv i otili. Sutradan, jedan seljak naao je
eksploziv i prijavio andarima. Bio je za to nagraen.
Ovaj put radiemo solidnije i moramo uspjeti. Dogovrili smo se da izvrimo dvije
akcije: da dignemo most kod Ralje i kod Belog Potoka, i to iste noi i u isti as. S
prvom grupom, na Beli Potok, kree Fia s Borom, a sa drugom, na Ralju, ja s
Koom. Pripreme treba zapoeti odmah. Eksploziv i ostali materijal smo imali;
trebalo je samo taj materijal ispitati i provesti izvianje kod oba mosta.
U to vrijeme Kosmajsko-posavski odred, formiran poetkom jula, imao je etiri ete:
prva eta imala je dvanaest boraca, naoruanih pukama; druga je imala dvadeset pet
boraca, svi sa pukama, sa dva pukomitraljeza i dosta bombi; trea i etvrta eta bile
su na terenu u Posavini. Mobilizacija je na Kosmaju ila teko. U odred su ulazili

gotovo samo komunisti i simpatizeri komunista. Zbog toga su isto vee otili Fia,
Koa i Jovanovi u selo Parcane na konferenciju, ne bi li malo pokrenuli seljake.
Vratili su se iza ponoi. Na konfereniciji je bilo dosta seljaka. Svi su odobravali
govornicima, ali se niko nije javio u odred. Na konferenicji se naroito isticao svojim
fraziranjem lijevi zemljoradnjik ura Jovanovi. On je govorio o socijalnoj pravdi, o
Sovjetskom Savezu, o novom drutvenom ureenju koje emo da ostvarimo u
Jugoslaviji, ali je bio odluno protiv mobilizacije i ma kakve akcije oko njegova sela.
To mi je priao Fia leei pored mene pod atorom na mekom bukovom liu. U
njegovom glasu osjeao sam ogorenje i podrugljivost.
-Rekoli se on o socijalnoj pravdi kao da e ta pravda doi sama od sebe, govorio je
Fia podrugljivo o uri Jovanoviu. Gudi on meni o vekovnoj borbi srpskog naroda
za slobodu, ali mu akcije ne miriu. Lepo je to biti Srbin, ali teko, ponovio je Fia
svoju omiljenu uzreicu.

Probudila nas je kia. Slabo atorsko krilo nije nas moglo da zakloni od nje i ustali
smo, iako je u umi jo bio mraak.
Kad se razdanilo, isprobali smo u jednom potoku ekrazit koji je, na opte
zadovoljstvo, rascijepio jednu ogromnu bukvu kao da je od papira. Znai, eksploziv je
dobar, iako je, leei neko vreme u uanjaru, bio pokisao. Poslije podne vratio se sa
osmatranaj kod raljskog mosta Solomon Ana - ika. Bili smo ga uputili kao
strunjaka da osmotri msot, da utvrdi debljinu traverzi i mjesto gdje bi trebalo staviti
eksploziv. S njime je iao i zamjenik komandanta koji je obiao most i vodio odakle bi
mu bilo najzgodnije prii. Odrali smo sastank taba na kome smo napravili plan za
napad na most. Anaf, koji je bio rezervni porunik, imao je nekakav prirunik za
miniranje. Na osnovu njegovih podataka o debljini i irini traverzi, koliko je on
mogao da osmotri iz jednog grama, mi smo pomou tog prirnika izraunali kliko
nam treba eksploziva da bismo pomou tri pakunga presjekli traverze i sruila msot.
Tu smo se svi pokazali kao opasni strunjaci. Na jedvite jade izraunali smo da e biti
potrebno trideset tri kilograma ekrazita.
-Udari tredeset pet, da bude sigurnije, rekao sam. Svi su se nasmejali mojoj
strunosti.
Kad smo pretresali pitanje: kako treba prii mostu, primjetio sam da zamjenik
komandata, Jovanovi, predlae da odnekud bestraa daleko zaobilazi selo. Na taj
nain trebalo bi nam dva sata hoda dok ne stignemo mostu. To su opazili i ostali
drugovi. Rekli smo Jovanoviu otvoreno da imamo utisak da se on pribojava da se mi
od mosta spustimo preko njegova sela. On se malo zbunio i na nae navaljivanje
pristao da mostu priemo direktno iz sela, odakle je vodio najblii put. Most niej
uvala stalna straa. Samo nou uvali su ga slejaci iz oblinjih sela. Tu seosku strau,
bez oruja, s vremena na vrijeme obilazila je andarmerijska patrola iz Ralje. Trebalo
se mostu pribliiti oprezno, da nas seljaci ne osjete, da ne bi koji od njih pobjegao i
obavijestio andarme.

Tada u odredu nije biloni jednog minera koji bi stuo znao da napravi pakunge i da
ih postavi na najzgodnije mjesto na mostu. Rade Jovanovi poznavao je u susjednom
selu jednoga mladiak oji je sluio kod menera u vojsci, i tvrdo se obavezao da e ga
sutra dovesti u tab. On nee htjeti s nama ostati, rekao je Jovanovi, ali sam siguran
da e nam ovom prilikom pomoi.
Dogovorili smo se da odmah poslije veere Fia krene s drugom etom u pravcu
Belog Potoka, jer im je trebalo nekoliko sati da stignu tamo, pa da u toku sutranjeg
dana osmotre most i nou, istovremeno s nama, izvre diverziju.
Cio dan nismo nita jeli: pisli smo samo vodu i puili. Zato smo odlino veerali.
Donijerli su nam iz sela orbast krompir s kajmakom i pitu. Kosmajski odred se hrani
slabo i neredovno. as je gladovao, as je jeo pitu. Nisu imali svoga ekonoma, niko se
nije starao o organizaciji ishrane u oblinjim selima, a uslova je za to bilo - o emu je
svjedoila ova naa dobra veera.
Poslije veere postrojil smo obje ete na jednom proplanku i zakleli ih. Ovaj put
govor su bili kratki, jer nije bilo mnogo vremena. Ali i bez obzira na ot i na bali broj
ljudi, nekako je sveano zvualo u tihom predveerju zaklinjanje ljdui koji su
dobrovoljno primali na se teke obaveze i polazili na put skopan s liavanjima svake
vrste, na put na kojem e ih vrebati razne opasnosti. Ko zna, ko e se od nas vratiti sa
ovoga puta, mislio sam za vrijeme zakletve, posmatrajui ozbiljna lica svojih drugova
u stroju. Ali bolje je da se niko od nas ne vrati, nego da utke podnosimo sramotu
robovanja i mirno ekaomo kako e se zavriti borba u kojoj se rjeava i naa sudbina.
Odmah poslije zakletve druga eta se smpremila za pokret. Dogovorili smo se s
Fiom da emo se, poslije akcije, nai u Maloj Vrbici, poto on s Borom obie
Posavsku etu. vrsto smo se rukovali i jedan drugom zaeljei uspjeh. Poeo je padati
mrak kad su on i Bora na elu kolone napustili logor.

Sutradan je zamjenik komandanta odreda doveo minera. To je seljak iz oblinjeg sela

koji je u vojsci svrio minerski kurs. Otresit momak; ako bude kao to govori, most e
poleteti u vazduh. Pitam ga zato ne bi stupio u odred. On odgovara da e to uiniti
polsije, kad zavri neke svoje poslove. Inae je spreman da nam u svakoj akciji
pomogne. Naredili smo ipak da ga iz logora nigdje ne putaju.
U toku dana utvrdili smo detalje plana napada. U akciju ide nas dvanaestorica. Kad
budemo doli blizu mosta, grupa minera, pod vostvom Anafa, krenue lijevo.
Njihova je dunost da pohvataju strau na toj strani mosta. Druga grupa, pod
vostvom Drae Markovia, zaobii e most, spustiti se do strae pod mostom i
takoe pohvatati strau, ukoliko je i tamo bude. Trea grupa, u kojoj smo ja i Koa,
udarie na kuu uvara pruge na desnoj strani mosta, gledano iz Parcana, i svriti isit
posao kao i prve dvije. To je bio prvi dio akcije - pohvatati strau. Odmah zatim treba
pristupiti miniranju s desne strane mosta, to e svriti onaj seljak, Anaf i jo dvojica
drugova. Napad treba da bude istovremen, a krenuemo kad naie voz izmeu 23,30 i
24 ada; ako voza ne bude, krenuemo svi u 24 asa. Kad svrimo prvi dio posla,
javiemo se jendi drugim signalima pomou depne elektrine lampe.

Jo se vidjelo kad smo krenuli iz ume prema selu. Sputali smo se prosuenom
stazom koja je vijugala kroz dbunje. Prijatno je bilo kretati se u to blago ljetno vee
po otvorenom polju, jer je u umi, od mnogih kia, bilo vlano. Bilo se ve smrklo
kad smo stigli u selo; uzeli smo ekrazit od jednog seljaka koji ga je uvao na svojm
sjenjaku, i poli prema mostu. Kolonu je vodio zamjenik komandanta Rade
Jovanovi.
Kad smo prili mostu, grupe su krenule prema predvienom planu svaka na svoj
zadatak. Koa i ja s tri druga ostali smo pored jedne ice da saekamo Jovanovia,
koji je odveo grupu Drae Markovia na drugu stranu msota. Trebalo je da se on vrati
za pola sata i da na s povede prema uvarevoj kuici, jer je on jedini znao prilaz. No
je bila prilino jasna, tako da smo nazirali konture velikog msota preko prodoline u
kojoj ljeti nije bilo vode. Desno, na jednom breuljku, vidjela se kua uvara pruge.
Vrijeme je sporo odmicalo. Lijevo od nas, kuda je otila grupa minera, uo se lave
pasa; na mostu se vidjela svjetlost, uli se glasovi, zviduci i dozivanje.
-Ovo mi se ne dopada, rekao mi je Koa na francuskom da drugi ne bi razumjeli.
-Ni meni, odgovorio sam mu.
Jovanovi se nije vraao, iako je iblo prolo skoro sat. Lave je bivao sve bjenji, a
dozivanje na mostu glasnije. Osjeali smo se veoma neprijatno.
U to se izdaleka zauo voz. Njegova tutnjava sve se vie pribliavala. I kad je ve
naiao na sam most, mi smo se, bez ikakvog dogovora, digli i pojurili prema
uvarevoj kuici. Nikadan eu zaboraviti tih prvih nekoliko trenutaka zanosa. Utrali
smo na jedan zaraanak pred uvarevom kuom i tu odmah poljegali na zemlju. Sa ove
strane mosta niej bilo straara, kao ni pred kuom. Kua je bila zakljuana, rpozori
zatvoreni. Odjednom smo na mostu spazili svjetlost, koja se kretala i primicala nama,
i uli neije kaljucanje. Koa se spustio na prugu, zauzeo poloaj i ekao. Naiao je
eljezniar s fenejrom i Koa se tiho ali otro oglasio: Pst, pst. ovjek se zbunio i
zabuna ga niej prola ni kad ga je Koa doveo meu nas. Bio je to uvar pruge, prvi
na zarobljenik te noi. Oduzeli smo mu fenjer, smjestili ga uz jedan zidk uice iza
Demaja, obuarskog radnika iz Beograda. Vratili smo se na zaravnak, legli na zemlju i
ekali hoe li iko s druge strane mosta odgovoriti na ugovorene znake koje je davao
Koa depnom elektrinom lampom. Po dogovoru, nai bi drugovi morali ve biti na
onoj strani, ali na nae signale niko nije odgovarao. Dogovorili smo se da ja i Ljuba
Ivkovi - uco krenemo preko mosta i vidimo ta je.
Poli smo odmah i ponijeli fenjer da tako obmanemo seljake-uvare kojih je s druge
strane mosta bilo trojica, kao to je izjavio uvar pruge. Kad smo bili nasred mosta,
naiao je teretni voz. Ja i Ljuba pribili smo se uz ogradu mosta i ekali da voz proe.
Stajao sam pripirjen uz ogradu mosta i mislio ta e biti ako vozovoa primjeti na
mostu naoruane ljude; proklinjao sam Anafa i nejgovu grupu koji zakasnili i tako
komplikovali itavu akciju. Voz je proao i mi smo krenuli dalje. Kad sm obili ve
blizu kraja mosta, primjetili sm otrojicu seljaka-uvara kako sotje izmeu tranica i
gledaju u naem pravcu. Tek kad smo prili na nekoliko koraka i kad sam im viknuo:
Stoj, ruke u vis! i digao puku, oni su shvatili o emu se radi. Jedan od njih pokuao
je da bjei i to natrake, ne smijui da okrene lea, ali se poslije nekoliko koraka spleo
i pao. Ljuba je priskoio preplaenim seljacima i rekao im:

-Ne bojte se, Srbi smo, vama neemo nita.

Natjerali sm osvu trojicu u straarnicu. Tu sam ostavio Ljubu da ih uva i umiruje, jer
su seljaci stalno kukali: Joj, ta e sada biti s nama! - a ja sam poao da traim
minere.
Oko mosta bilo je tiho; iz sela se vie nije uo lave pasa. Naslonjen na ogradu msota
poeo sam da zviduem uobiajene znake, isprva tiho, pa onda sve jae. Niko se nije
odazviao. Poeo sam da tiho dozivam Anafa po imenu, sve u nadi da on mora biti tu
negdje blizu msota. Zatim sam vikao sve glasnije i glasnije iko, minerei! Uzalud.
Znao sam da se sa one strane mosta ekaju Koa i drugovi, a od minera ni traga ni
glasa. Kod njih je bio i eksploziv, s njima je bio i strunjak miner. Cilj naeg napada
nije bio da pohvatamo ove seljake, nego da dignemo most. Poeo sam da pjevuim
Internacionalu, mislei da me moda drugovi uju, ali da ne smiju da se odazovu
pomiljajui da to moe biti i podvala. Pjevao sam sasvim glasno, vikao iz sveg glasa,
i najzad poao niz prugu, iza mosta. Proao sam jedno dvadesetak koraka kad se, iza
jednog dbuna pored pruge pojavi neki ovjek.
-Stoj, viknuo sam mu. On se smjesti izgubio u dbunju.
Vrati sam se straarnici i rekao Ljubi da pusti seljake neka idu kud hoe. Ljubo me je
gledao u nedoumici. Rekao sam mu: da mi je malo prije pobjegao neki ovjek ispred
nsoa, da se ika i mineri ne javljaju i da nema smisla ekati ovdje do ujutro.
Vraali smo se preko mosta. Bio sam ozlojeen i stalno razbijao glavu: ta je moglo
biti s minerima i ko je onaj ovjek to pobjee u dbunje. Ljutio sam se to i ovaj put
nee biti od akcije nita, jer golim pesnicama ne moe razbiti ovu eljeznu grdosiju.
Doi na msot, pohvatati strau, imati negdje u blizini eksploziva i minera, pa opet ne
uraditi nita, e to je da ovjek pukne od muke.
Kad smo ve preli most i poli stazom pored pruge, tre me iz razmiljanja neiji
glas:
-Stoj, ko ide.
Zaudio sam se zato me Koa zaustavlja, i odgovorio sam:
-Ja sam, Gojko.
-andar ili seljak? - ulo se iz tame.
Lecnuo sam se. Dok sam u onom prvom stoj osjetio donekle Koin glas, sad mi se
on uinio sasvim nepoznat. Potegao sam revolver i uinivi korak-dva unazad opali, i,
uistom trenutku, strovalio se u nekakvu rupagu punu kupinovog trnja. Jedva sam se
iz nejga, sav izgreban po rukama, iskobeljao i dopuzao na malu istinu.
Sjeo sam i razmiljao ta to moe biti. Gdje su Koa i drugovi? ta se moglo dogoditi
s njima za ono pola sata to sam ja proveo s druge strane u dozivanju minera? Kuda je
iezao Ljuba kad sam ja opalio iz revolvera? Postavljao sam ta pitanja sebi nekoliko

puta, ali nita nisam mogao da smisli. to je najgore, nisam znao ta da radim. Vratiti
se sam, izglealo mi je besmisleno. U ruci sam drao revolver i zbog toga se osjeao
sigurnije. Ne znam koliko sam tako sjedio: moda desetak minuta, moda i pet puta
toliko.
Odjednom se iznad mene zau tiho zvidukanje. Neko je zvidukao mjelodiju pjesme
iroka strana moja rodnaja. Trgnuo sam se kao elektrizovan. To su nai, pomislio
sam obradovan. Poeo sam i ja da zviduem istu melodiju. Na to se odozgo zauo
Koin glas:
-Jesi li ti, Gojko?
-Ja sam - odgovorio sam Koi radosno.
-Bre gore da svrimo posao, uo se njegov glas.
Popeo sam se poljunanom stazom na isti zaravnak gdje sam i ostavio Kou.
-ta je? - zapitao sam ga u nedoumici.
-Sve je u redu! - odgovori je Koa poslovno. - Imamo nekoliko zarobljenika, meu
njima i jednoga acu, a mineri su ve poeli da rade.
etali sm ose po zaravanku. Koa mi je ispriao kako je tekla itava naa operacija
oko osvajanja mosta u kojoj smo mi pucali jedni na druge, zarobljavali jedni druge,
al ikoja se ipak dobro svrila.
Kad sam ja pustio onu trojicu seljaka i poao prema Koi mislei da od miniranja
nema nita, te seljake presreo Anaf, koji je od mene pobjegao u dbunje, i vratio ih u
straarnicu. Od njih je on doznao da sam ja malo prije bio tu i odmah se dosjetio da
sam ga ja zaustavljao. Kad je Koa mene zaustavio, a ja na njega opalio iz revolvera,
Ljuba, koji je iao na mene, pobjegao je pod most, spustio se u prodolinu ispod njega i
tu naia na grupu Drae Markovia. Oni su ga u mrako zarobili i tek onda vidjeli da je
to Ljuba. On im je ispirao da sam ja zarobljen, i oni su potrali na most gdje je bio
Koa da me oslobode. Koa ih je, razumijese, zaustavio, i tek poto mu je Draa
Markovi otpjevao partizanku, pustio ih je sebi. Tu mu je Ljuba rekao da sam ono ja
na njega pucao i da moram biti negdje oko mosta. U to je s druge strane doao Anaf i
saoptio da su oni spremni za miniranje. Sve je ovo proisteklo zbog toga to smo u
naem planu napada napravili jedan propust: nismo utvrdili znake raspoznavanja.
Mineri su bro svrili svoj posao, to jest postavili su na tri mjesta ekrazit. Iskupili smo
se svi na zaravanku, naredili zarobljenicima dai du kud znaju, i to to bre. Oni nisu
ekali da im se to ponovi, nego su iz sve snage zagrebali du pruge. Ubrzanim
korakom zamakli smo za jedno brdo i tu zastali. U taj mah mrano nebo obasja jarka,
ljubiasta svjetlost i kao grom odjeknu prva eksplozija; malo docnije odjeknu i druga.
Priekali smo jo malo, nee li odjeknuti i tra. No nje nije bilo. urno smo krenuli
put logora, neispavani i umorni, ali zadovoljni. Pokazalo se da se i sa malo ljudi moe
izvriti krupnija diverzija.

Pjeaili smo nekoliko sati i zalogorovali u umi Hajduici. Mjesto logora promijenili
smo za svaki sluaj. Upravo je svitalo kad smo legli da spavamo. Leimo u visokoj
vlanoj paprati na ivici ume koja je sva mokra od jutarnje rose. Svi smo prekrili lice,
jer je u umi mnogo komara ca koji nas u rojevima napadaju. Sunce je ve bilo dobro
izgrajilo kad sam se probudio. Siao sam na esmu koja je bila nedaleko od logora i
okupao se. Osjeao sam umor u itavom tijelu od naproa prole noi. Zatim sam, u
jednoj strani vie esme, doruovao s Jovanoviem kupina i priao mu kako sam
pucao na Kou sino u akciji. Oko esme bilo je nekoliko obana koji su zaueno
gledali ljude koj ise odnekud javljaju u njihovom kraju.
Vratio sam se u logor u kome je bilo tiho. Ljudi su jo spavali. Budni su bili samo
osmatrai i Koa. Dogovorili smo se da ja uvee krenem u Malu Vrbicu, gdje u
saekati Fiu, a Koa da prmijeni logor, jer je oko umice u kojoj smo se nalazili
nekoliko puta prolazio lugar kome nismo mogli vjerovati.
Prepriavali smo nau akciju i smijali se sinonim dogaajima i naem neiskustvu.
Najednom Koa se uozbilji i ree:
-A zna li ta je od svega bilo najlepe?
-ta? - upitao sam radoznalo.
-Onaj trenutka kad smo jurnuli prema mostu bez ijedne rei dogovora - rekao je koa.
Muna je bila situacija: ono hodanje po mostu, lave pasa, zviduci, dozivanje, i
nevraanje moga zamenika; prava zbrka. Bilo mi je teko, ali kad smo potrali uz
brdo, osetio sam se preporoenim, prosto zemlju nisam doticao.
Odgovorio sam Koi samo sa jednim da, ali dok je on govorio, ja sam se tano
sjeao, ini mi se, svakoga sekunda onih tjeskobnih minuta iekivanja njegoovg
zamjenika koji nikako nije dolazio, a izdaleka se ve ula tutnjava voza. Trebalo je
ustati i krenuti prema kuici, to sam znao, ali niko od nas nije bio prije na mostu da bi
mogao rei kakav je prilaz kuici; svi smo bili neiskusni u takvim polsovima, i svi
smo utali muei, izgleda, istu muku. Ali kad je voz naiao na most, svi smo se digli
i kao vjetar dohujali na zaravanak.
Pred vee doli su u logor Nikola Grulovi i Mile Todorovi. Grulovi je dolazio iz
Aranelovca kuda se bio vratio iz Valjevskog odreda, ali se u Aranelovcu nije moglo
ostati zbog policijske kontrole, tako da je on morao odmah produiti za Kosmaj.
Todorovi je ispitao situaciju u Mladenovcu i predlagao da na nj izvrimo napad da
bismo doli do oruja. Rijeili smo da te iste noi krenemo nas trojica u Malu Vrbicu,
da tu saekamo Fiu i da vidimo ta se moe uraditi u vezi s predlogom todorovia.
Za veeru smo dobili svaki po komadi proje i po tri danarike. To nam je bio jeidni
obrok toga dana.
Oprostvii se s Koom i ostalim drugovima, krenuli smo preko Sopota u Malu Vrbicu.
U jednoj umi imali smo zanimljiv susret s nekolicinom seljaka koji su poli da trae
odred. S njiam je bio ura Jovanovi iz Parcan. Seljaci su priali o napadu na raljski
msot. Prema iskazuma saljaka, zarobljenih na msotu, napadaa je bilo oko sto pedeset,
svi su bili obueni u duge bijele gae i govorili nekako bugarski. (Koa i ja
razgovarali sm opred zarobljenicima francuski - otuda ta verzija.) Jedna grupica

seljaka, uvara tunela koji se nalazi jedno dva kilometra od mosta, osjetila je da ima
neto kod mosta. Jedan od njih htio je da ide i alarmira andarme u Ralji, ali mu
ostali nisu dali.
-Najbolje je da utimo i da se pravimo da nita nismo uli, jer ko zna ta je, rekao je
jedan, a ostali se s njim sloili. - Seljaci su nam rekli da most niej sruen, nego samo
malo pomjeren, ali da e biti potrebno osam dana da ga Nijemci poprave. Rekli su
nam, takoe, da je istu no izvren napad i na most kod Belog Potoka. Svega ga
raznelo, nige komada nije ostalo, rekao je jedan od seljaka. Bilo mi je milo to je
Fia s drugovima taj posao izvrio bolje od nas. Istina, Grulovi me je uvjereavao da
je tee popraviti pomjeren most nego staviti nove traverze mjesto sruenih, ali me
nikak o u to niej mogao uvjeriti.

Pred zoru smo stigli u Malu Vrbicu. Ili smo soeksim putem, bili smo umorni i gladni,
ali razdragani.
Javili smo se kui naeg Brke oko koje je bilo neobino ivo. Tu je bila stigla itava
grupa beogedskih radnika s Jovanom Jerkoviem. S njima su dola i dvojica aktivnih
kapetana bive jugoslovenske vojske: Boko Markovi i Milan Milosavljevi.
Sjedeli smo u sobi i razgovarali sa oficirima. Naroito je bio interesantan
Milosavljevi. Kao izvinjavajui se, govorio je za sebe da nije komunista, ali da voli
Rusiju i da eli da se bori. Sramota me je, rekao je, da sam, zbog izdaje viih oficira,
morao da predam svoj bataljon Nijemcima bez metka. A kakvi su to momci bili! Sve
mlado, probrano - specijani vojno-etniki bataljon, naoruan najboljim orujem.
Bio je to onizak, pleat, snaan ovjek, ri, zelenih oiju i raskutranih brkova. Bio je
odjeven u dronjavo seljako odijelo, razdrljenih prsiju, tako da niko u njemu ne bi
prepoznao biveg aktivnog oficira. Takav kakav je stajao preda mnom, to je bio srpski
seljak-patriota koji je jedva ekao da opali puku na vabu.
Usred naeg razgovora banuo je u sobu Crni, sav zadihan, znojav, vukui svoj poznati
pleterni ceger. Kad smo ostali sami, ispriao nam je da je morao da pobjegne iz
Aranelovca. Policija je ve naslutila da je Aranelovac neki centar u koji gotovo
svaki dan svraaju kuriri - oni su kojima se Crni sastajao u parku. On nije imao stana
gdje bi mogao da prima kurire. ivio je u jednoj sobici za banjske goste neprijavljen i
gotovo svaki dan objanjavao se sa svojom domaicom zbog toga. Samo ovjeku kao
to je Crni bilo je mogue da napovjerljivog domaina zavarava nekoliko dana, a
onda, kad Glavnom tabu obezbijedi vezu sa odredima na drugom punktu, da spakuje
svoj ceger i doe na Kosmaj.
Istoga dana stigli su nam kuriri iz Beograda i donijeli pismo od druga Tita. On nam je
nareivao da svakodnevno vrimo akcije, da nastojimo da doemo do to vee
koliine oruja i municije, da neprekidno vrimo mobilizacuju - i to na dobrovoljnoj
osnovi. U tom pismu on razvija misao da se nae diverzione akcije, napadi na
andarmerijske stanice i napadi na manje grupe okupatorskih vojnika u dogledno
vrijeme moraju sliti u opti narodni ustanak. Ustanak treba zapoeti u zapadnoj Srbiji
i tamo stvoriti osloboenu teritoriju koja e posluiti kao baza za razvijanje ustanka u

druigim krajevima. Ostavili smo da tu direktivu prenesemo i na osnovu nje izgradimo

plan kad se bude vratio Fia.
Preselili smo se iz Brkine kue, u kojoj je postalo suvie umno, jer se oko nje ve
iskupila itava eta. Njegova ena po vazdan je kuvala i mijesila, ili je odlazila u
Mladenovac da kupuje razne stvari i da vidi ta ima novo. Nikad, nijednom rijeju,
nije se potuila na napore; uvjek se krotko smijeilai kao vojnik sluala ono to bi joj
Crni rekao.
Sad stanujemo u kui Zorke ujovi. Formi rali smo novu etu koji je komandir
Milosavljevi. Crni je bio danas kod njih, pa mi pria kako je Milosavljevi bio dirnut
kad mu je reeno da e biti komandir ete. Osjetio je da mu vjerujemo. eta nije
imala oruja. Crni se stalno saaptavao s nekim seoskim momcima. Ispitivao je da li u
selu ima sakrivenog oruja. Jedne veeri vratio se sav kaljav i mokar, ali blaena
izgleda. Pronaao je u jednom potoku dvije puke, sam otiao tamo, iskopao ih i odnio
eti.
Fia je doao iz Posavine. Tamo se stvari vrlo povoljno razvijaju. U tamonje ete
stalno pridolaze novi borci, a narod je listom za borbu. Na osnovu njegovog izvjetaja
rijeili smo da se formira poseban Posavski odred. Za komandanta odreen je Koa
Popovi-Pera, a za politikog komesara Bora Markovi-Seljak. To je uvena posavska
dvojka, Pera i Bora. Za komandanta Kosmajskog odreda odreen je Mile Todorovi,
profesor, a za politikog komesara Jovan Jerkovi, radnik.
U nekim krajevima, pa i na Kosmaju, primjeivalo se da se ljudi javljaju u odrede, ali
da ostaju kod kua. Oni su se smatrali mogilisanim i izjavljivali da e na prvi poziv
doi na zborno mjesto. Nekoliko takvih poziva pokazali su slabe rezultate. Udarili
smo otro protiv takve tendencije, koja je bila oevidno oportunisitka. Crni je
napisao direktivu svima odredima Srbije: da svi mobilisani, bez obzira da li imaju
oruje ili ne, idu odmah u odrede; da odredu stupaju odmah u kaicje ma kako one ible
sitne; da je sada glavni cilj doi do oruja i tako omoguiti krupnije pothvate; da je
svaki drugi stav nepravilan, oportunistiki i da emo samo kroz akciju moi mobilisati
ljudi i jednoga dana dii narod na ustanak.
Ovakvu tendenciju Crni i ja osjetili smo i neko vee na jednom sastanku kod sela
Ameria. U jednoj kolibi bilo se iskupilo desetak ljudi. govorio je neki mladi koji je
doao iz Beograda u selo, ali nije bio odavde. Trabunajo je on o svemu i svaemu: o
proleterskoj revoluciji, o tome kako ide nae vreme, ali kad mu je Crni rekao da
ostane u odredu, on je odgovorio da ve ima svoju grupu u nekom selu na Kosmaju.
Sve je to znailo izvitoperavanje nae linije, stvarno sabotau borbe - protiv ega se
trebalo odluno boriti.

Danas smo pretresali diretkivu druga Tita. Teren zapadne Srbije, taniej prostor od
druma Loznica - Valjevo, pa juno preko aka i Uica prema Sandaku, bioa je
veoma pogodan za podizanje ustanka. Na otm prostoru nijemci su imali vee
garnizone samo u Uicu, Valjevu i Krupnju; tamo su bili nai najjai odredi:
Valjevski, aanski i Uiki; preko Sandaka nee nam biti teko uhvatiti vezu s

Crnom Gorom: u Bosni su, zbog ustakog terora, povoljni uslovi za razvitak ustanka;
otuda e, u najmanju ruku, priticati snage za ustanak u Srbiji.
Na osnovu te direktive napravili smo plan nae djelatnosti. Rijeeno je da Crni i
Grulovi ostanu na Kosmaju, a Fia i ja - s kurirom Valjevskog odreda studentom
M;ilivojem Radosavljeviem koji je doao sino - da odemo u Valjevski odred kuda
e za nama doi i Branko Krsmanovi im se vrati iz Pomoravlja. Do nejgovog
dolaska treba nastojati da Valjevski odred kroz akciej doe do to vie oruja i da
mobilie to je mogue vei broj ljudi. Kad stigne Branko, povezaemo odred
Valjevski, Uiki i aanski, i, koordinirajui njihove akcije, zapoeti ienje
teritorije. Prvo emo napasti garnizon u Krupnju, a onda u Valjevu i ostalim
gradovima zapadne Srbije. Osim toga, Fia i meni stavljeno je u zadatak da pokuamo
uspostaviti vezu s Draom Mihailoviem koji je, kako smo obavijeteni, bio negdje
oko Valjeva. Trebalo je vidjeti da li je on voljan za kciju i s kakvim snagama
raspolae.
U valjevskom ODREDU
Jutros rana krenuli smo Milivoje, Fia i ja u tab Valjevskog odreda, koji se tada
nalazio u selu Paunima, blizu Valjeva. Putovali smo vozom, preko Aranelovca. U
Aranelovcu smo se, izmeu dva voza, odmorili kod ujne iju smo kuu bez mnogo
pitanaj poeli da smatramo za svoju. Ujna je slijegala ramenima, sve se spremala da
nam neto kae, ali smo mi s njom tako srdano i roaki razgovarali, kao da smo joj
zbilja sstrii i kao da se isto izvinjavamo to joj tako rijetko dolazimo. Njena kua na
periferiji bila nam je zaista zgodno utoite. Leala je duboko u dvoritu; kroz njene
male prozore moglo se vidjeti ako bi neko sumnjiv naiao i dok bi on stigao do kue,
mi bismo se ve mogli neopaeno prebaciti preko ograde u susjedno dvorite, iza
kojeg se prostirala njiva pod kukuruzom. Tu smo se taj dan odmorili i ruali zajedno
sa ujnom koja se ve bila sasvim otkravila i priala nam gradske novosti.
Iz Aranelovca smo krenuli preko Lajkovca u pravcu Valjeva. Na lajkovako jstanici
voz je dugo stajao, to nas je sve malo nerviralo. Prolazio je nekakav dugaki ealon:
vojnici, konji, kamioni, topovi. Bojali smo se da u stanici ne bude legitimisanja, jer
bismo se tu tee mogli izvui nego negdje usput. Sve je prolo dobro. S voza smo sili
u selu Divcima, blizui Valjeva, i to daleko izvan stanice. Odmah smo skrenuli preko
nekih livada prema Kolubari. Izdaleka smo vidjeli andarme pred staninom zgradom.
Oni su nas primijetili, ali, poto smo sva trojica bili u seljakom odijelu, nismo im bili
sumnjivi.
Pregazili smo Kolubaru i sve preko polja i kroz umarke peli se u brda. Milivoje je
tuda prolazio kao kurir nekoliko puta i znao je svaku stazu. Pred vee smo izbili u
neko selo i morali smo da se raspitamo za njakrai put do sela Pauna. Sreli smo jednu
djevojku, pravu seosku namiguu, dotjeranu, narumenjenu. Zapitali smo je za put.
Ona nas je dobro osmotrila od glave do pete i tek onda rekla:
-Recite mi ko ste, pa u vam pokazati put.
-Mi smo od Lajkovca, idemo da prosimu curu za ovoga momka, rekao je Fia veselo
pokazujui na Milivioja.

-Niste vi od Lajkovca, odgovorila je djevojka, raspoloena za dui razgovor.

Naiao je jedan seljak s vozom sijena i pokazao nam put. Dugo je gledao za nama, sve
dok nismo zamakli za prbu okuku.
Pala je no; iz natutenog neba pljusnula je plaha ljetna kia. Put se raskaljao. Bilo je
naporno hodati po klizavoj zemlji. Svratili smo kod jednog Milivojevog poznanika,
dobrog i gostoljubivog domaina. On nas je svojski doekao. Kad je domaica vidjela
kako su nam koulje skroz mokre, dala nam je svima preobuku, a nae koulje
metnula pokraj pei da se osue. Osjeao sam se dobro u toj istoj sesokoj kui u
kojoj je iblo toplo i prijatno, dok je napolju pljutala kia. Oko ognjita poslovala je
domaica i njene dvije erke. Spremale su veeru. Mi smo s domainom razgovarali o
ratu. On je bio stari socijalista. Pamtio je Dimitrija Tucovia i Dragiu Lapevia. Na
izborima za Ustavotvornu skuptinu glasao je za Komunisitku partiju, ali kad je
Partija prela u ilegalnost, on se pasivizirao. Razgovarao sam s njim otvoreno o
utanku koji valja pripremati, o oruanoj borbi koja e uskoro obuhvatiti itavu zemlju.
Domain se slagao s nama.
-Poslau vam i ja ovog svoga, rekao je pruajui prst na sina, snana momka, koji je
sjedio nasuprot ocu na kraju stola. Istina, zagledao se u djevojku, ali neka se eni
poslije rata. Ja sam ve star i za mene nije uma, ali on moe i treba da ide.
Veerali smo zajedno sa ukuanima. Domaica nas je stalno nudila i molila da se ne
ustruavamo, da jedemo kao kod svoje kue. im smo veerali, ustali smo i preobukli
se. Domain nas je zadravao da noima, pa da ujutro poranimo, jer je no mrana, a
put kaljav. Nama se nije ilo ispod toga gostoljubivog krova, ali je trebalo jo u toku
te noi stii u tab. Oprostili smo se i krenuli.
Iza ponoi stigli smo u selo Paune. Milivoje je priao jednoj slejakoj kui i kucno na
prozor. Ubrzo se javila na prozoru enska prilika. Ugledavi Milivoja, ona je izala
pred kuu i apnula mu nekoliko rijei. Ovaj nas je poveo prema jednom umarku i
kad je doao blizu njega oto je zviznuo. Iz umarka se uo, kao odgovor, drugi
zviduk.
-Tu su, rekao je Milivoje i poveo nas kroz dbunje.
Ili smo u pravcu iz kojeg se uo zviduk. Kia je bila prestala, ali mokro dbunje
kvasilo nam je odijelo. Doli smo do male istine nak ojoj su stajala dvojical jdui:
jedan visok, mrav, zaogrnut atorskim krilom - Zdravko Jovanovi, komandant
Valjevskog paritzanskog odreda, nekad aktivni narednik bive jugoslovenske vojske;
drugi omalen, vrst, u kratkom konom kaputu - Milosav Milosavljevi, radnik,
politiki komesar istoga odreda. Stajali smo pred malim atorom, razapetim meu
dbunjem, u kojem je spavalo nekoliko kurira.
-Dobro je to ste doli noas, rekao je Zdravko, jer se mi ujutro spremamo u
Kolubarsku etu. Ne bi bilo ravo da sad svi prilegnemo i malo se odmorimo.
Legli smo na poinak u jednoj pojati u blizini. U njoj je bilo toplo i suvo, ali je iblo
toliko buva da smo se dugo eali; Fia i ja sjeali smo se prvih naih partizanskih
konaka na Kosmaju. Ipak nas je san i umor savladao i mi smo pred zoru zaspali.

Sutradan, pred pojatom nas je doekalo blistavo svjee jutro. uma i nevelika poljana
usred nje prelijevali su se u suncu koje ih je suilo od sinone kie. Pred nama je iblo
nekoliko kuica u ljiviku, odakle je po nas doao Milivoje. Doruak je gotov!,
rekao je i poveo nas u jednu kuu.
Tek za dorukom sam doznao da je to njegova roditeljska kua, a visoka mrava ena,
dobrih oiju i tihih pokreta, koja nas je posluivala, njegova majka Zlatija. Dok smo
dorukovali, ona nas je netremice, brino posmatrala. Vjerovatno je strahovola za
svog Milivoja, lijepog crnomanjastog momka, studenta prava Beogradskog
univerziteta, koji je stalno krstario kao kurir izmeu taba Valjevskog odreda i
Glavnog taba Srbije. Kad smo se dizali iza trpeze, on joj kao usput ree da odmah
mora ii. Gledala ga je kao da ga pogledom pita kuda e opet, ali nije rekla nita.
Mora da je izmeu njih taj razgovor jednom zavazda svren, pa mati dobro zna da
njen Milivoje ne voli takva raspitivanja, da ona njima nee nita postii - osim to e
ga moda raljutiti. Ali to nije htjela da pita rijeima, nije mogla a da ne upita
pogledom.
Poslije odruka uputili smo se prema selu Rajkoviu, blizu kojeg je bio logor
Kolubarske ete. Usput, na iskraju jednog umarka, odrali smo sastanak sa
Zdravkom i Milosavom. Tada je Valjevski partizanski odred bio brojno jai od svih
odreda u Srbiji. Imao je dvjesta boraca koji su bili podeljeni u tri ete: Kolubarsku,
koja je operisala oko Mionice i Ljiga; Azbukoviku, koja je operisala oko Valjevske
Kamenice, Krupnja i Zavlake, i Podgorsku, koja je operisala u Podgorini. ete su bile
prilino udaljene jedna od druge, ali su stalno preko kurira odravela vezu sa tabom.
Dosad je bila najaktivnija Azbukovika eta koja je, 7. jula izvrila napad na
andarme u Beloj Crkvi, i, na jednu no, zauzela malo sresko mjesto Kamenicu. To je
bio prvi na upad u sresko mjesto. Tom prilikom konfiskovali su nai oko 150.000. dinara iz kase Poreske uprave, to je onda za nas bila basnoslovna suma.
Izloili smo tabu plan ustanka u zapadnoj Srbiji, ukazujui mu na potrebu stalnih
akcija kako bismo doli do to vie oruja i mobilisali to vei broj ljdui. Oba druga iz
taba smatrali su da je plan realan i da e za mjesec-dva moi oisti sav taj kraj od
okupatora i njegovoih pomagaa. to se tie Drae Mihailovia, Zdravko nam je
rekao da je Draa na Ravnoj gori, da neki njegovi ljudi nailaze kao kurir preko
teritorije koju mi ve kontroliemo i da emo u njemu prije imati konicu ustanka
negoli saveznika.
-Nee taj u borbu, govorio je Zdravko. On ima uza se oko ezdeset ljdui, veinom
podoficiri i nekoliko oficira. Njegovi pozuzdani ljudi muvaju se po terenu i vre
toboe neku mobilizaciju. Zapisuju ljude u spiskove i govore im da ostanu kdo svojih
kua i da ekaju poziv Drae Mihailovia. Ja sam nailzaio, nastavio je Zdravko, na
ljude koji su mi govorili: Io bi ja, brate, s vama, ali sam ve mobilisan kod Drae.
Ima tu i seljakog eretluka: ovamo mobilisan, a sedi kod kue i dri puku. Ali imal
judi koji e sigurno poi s nama kad se borba malo rasplamti. Meni se ini da je Drai
glavno da se ne vre nikakve akciej protiv Nemaca. Njegovi izaslanici, koji esto
odlaze u Valjevo, govore nam da za akcije nije jo vreme i da e one pogorati poloaj
srpskog naroda. Nai ljudi mrze Drainovce, nazivaju ih gibaniarima i vrlo bi rado
poli na Ravnu goru da razjure tu mafiju, zavrio je Zdravko.

Fia i ja smatrali smo da bi bilo nepravilno napasti Drau Mihailovia. Treba uiniti
sve da se on privoli za borbu, jer on predstavlja, po naem miljenju, onaj dio naeg
jo kolebljivog svijeta koji misli da se s Nijemcima moe nekako varakati da bi se
jeftinije prolo. Tu treba biti strpljiv, jer se ne radi samo o jednom ovjeku ili jednoj
grupi ljudi, nego o raspoloenju jednog sloja naroda. Potrebno je s nae strane uiniti
sve da ne doe do uzajamne borbe izmeu nas i onih koji su naelno protiv
Njemakge i njenog novog poretka, ali jo nisu za oruanu borbu protiv okupatora.
Ono to je sada prijeko potrebno to je: voditi neprestano borbu protvi Drainog
shvatanja, raskrinkavati ga kao sabotersko. Treba kod ljudi buditi samopouzdanje,
otvarati im perspektivu i ukazivati im da naa borba ima da dovede do stvaranaj
boljeg i srenijeg ivota u naoj zemlji.

Poslije sastanka krenul ism oda traimo Kolubarsku etu. Na jednoj stazi koja je
vodila uzbrdo pored neke umice zaustavila nas je straa: to je bio ulaz u logor
Kolubarske ete. Na strai su bila dva druga: jedan je stajao s pukom, a drugi leao
pored pukomitraljeza ija je cijev bila uperena prema drumu koji se vidio pred nama.
Kad smo uli u logor, upravo se dijelio ruak. Dobili smo i mi svoj dio: malo sira,
hljeba i krastavac.
-Hranimo se dobro, ree mi Dragojlo Dudi, politiki komesar ete, s kojim sam se
maloas upoznao.
To je ovjek pedesetih godina, srednejg stasa, lijepe glave, sijedih kosa, zelenkastih
blagih oiju. Govorio je tiho i spokojno. Rjenik mu je neobian za slejaka. Vidi se da
je mnogo itao. On je stari lan Komunisitke partije, jo od njenog osnivanja 1919.
godine. U eti ga svi vole i potuju. To je jedan od najuglednijih ljdui u valjevskom
kraju. Bez obzira na svoje godine on je odmah stupio u odred, a za njim je poao vei
broj njegovih seljana.
U eti je bilo oko pedeset ljudi; svi su prilino odjeveni i dobro naoruani. Osim
puaka, imaju dosta bombi i etiri pukomitraljeza. eta je tada preboljeval unutranju
krizu. Ona se tek prije dva dana ponovo iskupila, poto se bila rasturila u trojke prije
osam dana. Naime, jedan na ugledniji drug, ljekar, bio je donio vijest da na etu
spreamju napad jae njemake snage. tab je tada rijeio da se eta rasturi u trojke i
da poslije izvjesnog vremena na odreenom mjestu opet sakupi. Napda uopte nije
bilo. Tu su vijest ubacili Draini etnici koji nisu rado gledali na nau jedinicu zbog
toga to se ona spremala u akcije. Oni su se bojali akcija na terenu na kome su se i
sami nalazili; stoga su bili pustili glas o napadu i zbunili nae.
Oto smo osudili takav postupak. Trebalo je s etom manevrisati, ako nije bilo
mogue primiti borbu. Takvo rasputanje slabi disciplinu i demoralie ljude. tab
odreda se sloio s nama. Drugovi iz komande ete osjeali su se postieni to su se
pokazali paniarima. Smijenili smo komandira ete, prilino vjetropirasta ovjeka, i
odmah postavili novog komandira.
Upravo toga jutra bio je doao s Ravne gore, iz Drainog taba, aktivni porporunik
bive jugoslovenske vojske Radivoje Jovanovi sa est svojih drugova. Dok smo mi
na sastanku taba odreda odluivali o njegovo mprijemu u etu, oni su leali

hladovini, malo izdvojeni od naih boraca, i ekali na odluku; bili su svi bradati, imali
su redenike preko grudi i bombe o pojasu. Drugovi iz taba poznavali su Jovaovia i
onjemu imali iscpne podatke i - dobro miljenje. Bio je rodom iz sela Zaruba kod
Valjeva; kao gimnazista bio je blizak naem pokretu, ali se u Vojnoj akademiji udaljio
od nas; znali su da je bio za borbu i bili su jednodunog miljenja, da mu se moe
vjerovati. Imajui takva obavjetenja, odluili smo da Jovanovia i drugove primimo i
da Jovanovia, iako je tek jutros doao od Drae, postavimo za komandira ete.
Po zavrenom vijeanju pozvali smo ga na razgovor. Pred nama je stajao mlad, naoit
ovjek, iz koga je zraila oldunost i skromnost, sav obrastao u gustu kestenjastu
bradu - zbog ega smo ga odmah prozvali Bradonjom. Rekli smo mu: da znamo
njegovu prolost, da mu vjerujemo, da smo odluili da goa postavimo za komandira
ete i da se nadamo da e on opravdati to povjerenje.
Dopalo nam se to nije mnogo govorio. ak se pomalo snebdivao. Izjavio je da on
ovo imenovanje smatra i kao poast, i kao veliku obavezu.
Iz razgovora s njime utvrdio sam da je on onaj isti oficir iz grupe generala Ljube
Nenadovia s kojim je odravao vezu Milan Blagojevi, komandant Prvog
umadijksog odreda. Izjavio je da je generala Novakovia napusti zbog toga to
general nihe htio u borbu. Sve neto eka! rekao je Bradonja prezrivo. Od generala
Novakovia bio je preao Drai na Ravnu goru, jer je bio uo da Draa vri
mobilizaciju za borbu protiv okupatora.
-Dovoljno mi je bilo, rekao je Bradonja, da kod njega provedem tri dana pa da ivdim
kakva je to mobilizacija i kako on zamilja borbu. To je kamuflirani petokolona;
njemu stalno dolaze kuriri iz Beograda, sve Ljotievi ljudi. Neki dan ej bio jedan od
voa Ljotieve omladine, Lenac. Po mom miljenju, preko njih Draa odrava vezu s
Nemcima. On je doao iz Bosne sa nekoliko ljudi i nije ni mislio na borbu. Raunao je
da se spase od ropstva, ali sad je, izgleda mi, dobio pravi zadatak: da ometa nau
borbu. Da je po tome, ja bih prvo s njime raistio.
Istopga dana razgovarali smo sa ljekarom Valjevskog odreda Draganom
Jovanoviem , koji se upravo bio vratio s Ravne gore. On je tamo iao po odluci taba
Valjevskog odreda. Ispriao nam je da na Ravnoj gori nije zatekao Drau. Razgovarao
je s nejgovim zamjeniom, potpukovnikom ivojinom uriem. U tom razgovoru
uri je izloio stav Drainog Gorskog taba. Taj stav bio je, uglavnom, sljedei:
jo nije vrijeme za borbu; Nijemac je jak i svaki pokuaj otpora bio bi uguen u krvi;
treba ekati dok Rus ne izbije zube nemakom lavu pa onda udariti s lea; dotle,
pak, vriti mobilizaciju, organizovati tabove, praviti planove, pripremati se solidno
za taj veliki trenutak.
Na osnovu toga stava ur je predlagao Draganu Jovanoviu:
da nai borci sklone oruje na Ravnu goru i da se raziu kuama. Obeavao je da ih
Nijemci nee progoniti zbog toga to su neko vrijeme u umi;
da se Dragojlo Dudi, Mia Panti i Dragan Jovanovi, koje on smatra voama
partizana u valjevskom kraju, mogu skloniti u njihov tab na Ravnoj gori.

Ako je voljan da prihvati njegov predlog, on moe autom da ga prebaci u Beograd,

gdje e sve ovo moi da utvrdi s Milanom Aimoviem komesarom unutranjih
poslova.
Poslije ovoga razgovora Fia i ja odustali smo od nae namjere da idemo na Ravnu
goru, jer nism oimal ivremena za voenje praznih razgovora. Bilo je mnogo vanijih
polsova koje je trebalo odmah svriti: uvrstiti odrede, ubrzati akcije kao jedino
sredstvo da sel judi prekale i osposobe za teke udlove ivota u umi, mobilisati nove
borce i povezati odrede zapadne Srbije - kako bismo u to kraem roku mogli ostvariti
direktivu druga Tita. Neka tamo nekakav uri i ostali dokoni ofiviri filozofiraju o
njemakom lavu, neka frazama orusiji prikrivaju svoje petokolonake papke, a mi
emo da radimo svoj posao.

Razgovarao sam sa zamjenikom komandanta ete Stefanom Filipoviem, mladim

radnikom, monterom, koji se toga dana vratio iz akcije. Napali su dvojicu njemakih
feldandarma koji su na motociklu ili iz Uica u Valjevo; jedan od njih je ubijen, a
drugog su doveli kao zarobljenika. Iz njegove bukvice vidjelo se da je narednik vojne
policije, da je rodom iz Vormsa, a po zanimanju trgovaki pomonik. Bio je gradno
uplaen i nikako nije htio da prizna da je podoficir, nego da je redov. Kada sam mu,
poslije nejgovog upornog odbijanja da prizna da je podoficir, rekao da lae, on se
trgao i dostojanstveno kazao da nejmaki vojnik nikada ne lae. Ne znam ta je
proitao u mome pogledu, koji svakako nije bio prijatlejski, ali je brzo napustio tu
pozu i moevim glasom poeo: Ali, gospodine komandante, ja sam otac porodice...
Mi smo i tada, prvih dan borbe postupali s njemakim zarobljenicima kao to postupa
svaka vojska. Streljani su, na osnvu presude, samo gestapovci. Vojnicima ak nismo
svlaili odijela i obuu; ovaj vabo, na primjer, ostao je u svojim dobrim kratkim
izmam, dok su mnogi nai borci bili u opancima.
Prije nego to smo napustili etu, izvrili smo zakletvu. Postrojil ism oborce na jednoj
livadi, i Fia je odrao govor. Govorio je dugo i vatreno. Otrim rijeima osudio je
mlitavost i mlakost u voenju akcija, paniarstvo koje lako zahvati i dobre nae
drugove, ibao one koji na prvi uanj hoe da se rasture u manje grupe. Tatim je
govorio o zakletvi. Ona je sveti zavjet svojim drugovima i svome narodu. Svako od
nas, rekao je Fia, treba da zna da je ovo borba na ivot i na smrt, da mi u nju ulazimo
kao vjerni sinovi naroda dobrovoljno, da emo morati u toj borbi da izdrimo
natovjeanske napre. Mi ne znamo kad e doi dan pobjede, ali on e doi sigurno,
jer je s nama Rusija i njena Crvena armija. Mi smo tek na poetku borbe. Prave
tekoe tek su pred nama. Onaj ko namjerava da poloi zakletvu neka dobro o svemu
promisli prije nego to to uini, i neka po svojoj savjesti poteno utvrdi da li se odjea
sposbnim da ide putem na koji nas zove Komunisitka partija. Onoga ko bude poloio
zakletvu pa nas docnije napusti smatraemo dezerterom, a onoga koji prije zakletve
potene o kae da ne moe s nama pustiemo kui. Dezertera e siti kazna kad-tad,
makar i poslije pet godina. Traiemo od svakoga da zakletvu izvrava, a na prvom
mjestu da se bori do posljednjeg daha i da odrava eljeznu disciplinu u odredu. Na
kraju govora Fia je povienim glasom viknuo:

-Sad emo itati tekst zakletve. Ko od vas izjavljuje da nema snage da ostena u
odredu, neka istupi.
Borci su netremice gledali u Fiu. Njihova lica bila su sveano ozbiljna. Niko nije
istupio.
-Neka se niko ne boji da istupi, ponovio je Fia.
Borci su utali.
Istupio sam pred stroj tada ja, u nekoliko rijei ponovio smisao zakletve, i jo jednom
pozvao da istupi svak ko ne moe da poloi zakletvu. Niko nije istupio. Skinuo sam
ajkau i poeo da tiam tekst. Svi su izgovarali rijei zakletve za mnom, gologlavi,
odk im je niz obraze curila kia, koja je poela da pljuti jo za vrijem Fiinog govora.
Za vrijeme govora i zakletve na zarobljenik stajao je na tridesetak metara od nas i
gledao ta mi radimo. On nije razumijevao ta se govori, udio se zato mi stojimo
pod ljetnim pljuskom i ta to govore ovi ljudi u grubim seljakim odijelima, zato su
najdenom skinuli svi ajkae i gromkim sveanim glasom izgovarali nejmu
nrazumljive rijei.
Sa tabom smo napravili plan da eta odmah sutra napadne Mionicu, da razorua
tamonju andarmerijsku posadu i da onda krene i razorua sve andarmerijske
stanice u tom kraju. Isto vee vratili smo se sa tabom u selo Paune.

Probudili smo se poslije krepka sna, onakvog kakvim se moe spavati samo lejti u
umi kad su noi tople i kad ima na zemlji bar malo prosute slame. Danas su nam
doli Obrad Stefanovi i Milo Mini. Prvi je bio sekretar valjevskog Okrunog
komiteta Partije, a drugi instruktor Pokrajinskog komiteta. Oni su doveli dvojicu
radnika iz lajkovake eljeznike radionice. Sami lajkovaki radnici - komunisit, koji
su bili zaposleni u mjesnoj loionici, predlagali su tabu Valjevskog odreda da izvri
napad na Lajkovac i da onesposobi loionicu. Radnici su obeali da e napad pomoi
iznutra.
Obradovali smo se toj inicijativi lajkovakih proletera. Fia je od zadovoljstva trljao
ruke i stalno ponavljao: Bie to dobar posao. Dogovorili smo se da se radnici vrate
natrag, da dobro ispitaju situaciju, da pokupe podatke o neprijatelju, i da poslije
nekoliko dana poalju jednoga druga u na tab, koji e na osnovu njegovog izvjetaja
pripremiti napad.
Istoga dana pred vee krenuli smo sa tabom Valjevskog odreda da obiemo
azbukoviku etu koja se nalazila negdje na Ronju. Vodio nas je kurir koji je
odravao vezu izmeu te ete i taba. Poli smo iz Pauna u sumrak. Ili smo nekoliko
sati preko njiva, stranputicama, uvajui se dobro da nas ne primjeti neprijateljsko
oko.
Negdje oko ponoi uli smo u jedno seljako dvorite. Po kui i ostalim zgradama
vidjelo se da tu ivi seoski gazda. Probudili smo domaina i zatraili da kupimo neto

za jelo. Dugo se omiljao i najzad probudio svoju domaicu koja nam je iznijela malo
slanine i hljeba. Sjedeli smo pred kuom na nekim kladama, jeli i razgovarali sa
domainom. Na nae pitanje da li nailaze Nijemci kroz sela, rekao nam je da je jutrost
projahalo nekoliko vaba, ali da nisu svraali u kue. Svaki drugi-trei dan nailaze
tako njihove konjike patrole, ali se nigdje ne zaustavljaju i idu samo putavima.
Kad smo polazili upitali smo koliko smo duni za slaninu i hljeb. Domain se malo
zbunio. Vidjelo se da mu je neprijatno naplatiti, a da mu je ao da ne primi pare. Na
kraju je kazao: Eto vam domaice pa se s njome pogodite, to je i inae njezino.
Stara nam je hranu naplatila. Ispraajui nas iz dvorita, stari me zadra na samoj
kapiji i poluaptom ree.
-Vi govorite da je s vama Rusija, a imate li vezu sa Engleskom?
-Prvo, ia, u se i u svoje kljuse, a onda e doi sa svima koji su protiv Hitlera,
odgovorio sam mu. Danas niej najvanije to da li imamo s kime vezu, nego da
ustajemo na oruje i da slono bijemo vabu.
-Ama ono jes jes, ne velim ja nita, dodao je ia brzo, ali sam osjetio u njegovom
glasu da nije ubijeen, da odgovara tek reda radi.
Kod sela Prievia izali smo na drumu Valjevo - Loznica. Poslije pjeaenja preko
njiva, po tek ponjevenim strnjacima, provlaenja kroz ivice, prelaenja preko uskih
platica na potocima, lako se ilo tek prosuenim drumom. Danas su su ovuca prolazili
njemaki kamioni iji su se tragovi vidjeli po drumu. Oko sela Osladia skrenuli smo
u umu. Ve je svitalo. Dugo smo obilazili selo, lomili se preko nekakvih jaruga, ili
nekim raskaljanim potokom dok nismo stigli do jedne umice gdje je komandant
kolone Zdravko naredio da stanemo. Prevalili smo u toku te noi preko 40 km i bili
smo krajnje iznureni. Zdravko je otiao svojoj kui da nam osigura ruak, a mi smo
svi, osim jednog straara, legli na vlanu zemlju i odmah zaspali.
Probudio sam se od studeni, iako je poetak avgusta. Zemlja je bila vlana, a iz neba
je kropila sitna hladna kia. Moji su drugovi i dalje spavali, toliko ih je noni mar
zamorio. Osjeajui kako se sav jeim od studeni, siao sam jednom potoku blizu
logora i dobro se istrljao hladnom vodom. Vratio sam se u logori i rekao straaru, koji
je kunjao oslonjen na jedno drvo, da legne da spava, a ja u da ga smijenim. Dao mi je
puku i odmah se spustio pored drveta na kojoj je bio olsonjen.
etajui pored drugova koji su spavali na zemlji dok je po njima sipila kia, mislio
sam: ko bi te ljude mogoa natjerati da podnese ovakve napore i liavanja!
Evo, pored Fie lei valjevski radnik Kitanovi, koji je na poziv Komunisitke partije
odmah doao u odred. Prije rata on je radio u sindikatima, bavio se naroito kulturnim
radom meu radnicima. Danas je on u zatitinici taba i organizuje po etama nae
kulturne ekipe. Blizu njega, umotan u atorsko krilo, lei gimnazista valjevske
gimnazije Radomir Dudi, Dragojlov sinovac. To je visok, dobro razvijen momak,
koji je tek jue napustio aku klupu. Drug koga sam smijenio na strai zove se Isa,
mlad Jevrejin iz Valjeva, zubotehniar po zanimanju, koji je zabacio poniavajuu
utu traku prije desetak dana i prihvatio puku. On je sasvim ozbiljno shvatio ta

faisitki okupator sprema Jevrejima u naoj zemlji i nije imao nikakvih iluzija u tom
pogledu, kao to su imali mnogi njegovi sunarodnici.
Kia je prestala. Nebo se poelo vedriti i kroz rijetke vunaste oblake probijale su tople
sunane zrake koje su prijatno grijale poslije jutarnje hladnoe.
Zdravko se vratio i probudio drugove. Trebalo je ii u selo, njegovoj kui. Cio dan
smo proveli u njegovom vonjaku, iz kojeg se u daljini vidio drum kojim su esto
prilazili njemaki kamioni. Komandant odreda, Zdravko Jovanovi, bio je aktivni
sanitetski narednik-vodnik. Jo prije rata postao je lan Komunistike partije, i od
prvog dana ustanka on je komandant Valjevskog odreda. Njegova kua je na oslonac
u selu.
U prvi sumrak, odmorni i ispavani, krenuli smo preko ume Bojice na Roanj. Kad
smo doli u umu, ve je bila no. Bilo je vedro: ljetnje zvijede svjetlucale su u
nebeskoj modrini, a mjeseina je jarko osvjetljavala krupnu istu umu. Dugo smo ili
ispod ogromnih stabala, po umskoj stazi obasjanoj mjeseinom, i pjevali koliko nas
grlo nosi. Kitanovi je, kao stari lan raznih radnikih pjevakih druina, znao mnogo
revolucionarnih pjesama i stalno vodio. Pomislio sam u jednom trenutku: kako mora
da je teko naima u gradovima kad ne smiju ni glasno govoriti o onome to osjeaju,
a kamoli zapjevati. Mislim da je jedna od najveih tegoba pod okupacijom to ljudi ne
smiju nita rei: ivjeti okruen opasnou, podnositi uvrede i ponienja, a morati
utati. Sasvim je drugo drati oruje u ruci i ii u susret opasnosti. Sjetio sam se kako
mi je, kao ilegalcu, bilo teko kretati se beogradskim ulicama po kojima su se vrzmali
policijski psi, a u rukama nema nita do naliv-pera. Da, teko je to bilo. Sad je
sasvim drukije. Pka ti, puka mi - pa ako je da se da glava, neka padne u borbi, a ne
u policjskom hapsu u koji ovjeka dovuku kao na klanicu.
Dugo smo ili Lopatanjskom rijekom. Prestali smo da pjevamo tek kad smo se
pribliili varoici Peckoj. Preli smo preko druma oborivi nekoliko telefonskih
bandera - koliko da ne propustimo priliku da bar malo tete nanesemo okupatoru!
Zaustavili smo se kod jedne seljake kue u selu Gunjacima. Domain je bio na
ovjek; kod njega se nalazila ena neag druga, ljekara Krausa, koji je bio u
Podgorskoj eti. Domain nas je vrlo srdano doekao, iznio nam da jedemo, a poslije
nas smjestio na sjenjak da spavamo. Kad smo htjeli da postavimo strau, on je gotovo
uvrijeeno rekao: Ja u vam biti najbolja straa, a drug neka samo spava.
Probudili smo se pred zoru i u samo svitanje krenuli iz sela. Ponegdje iz dvorita
radoznalo su nas posmatrali seljaci koji su u te ljetne radne dane rano ustajali. Sunce
je ve bilo izgrijallo kad smo se poeli peti na Roanj. Put je bio naproan: znoj je
svima curio niz obraze, kad smo oko podne izbili na planinski greben. Na jednom
izvoru dobro smo se oprali, odmorili i dorukovali hljeba sira, koji nam je na sinoni
domain spremio za put.
Dugo smo lutali po umi traei etu. Dozivali smo Miu Dudia, ikicu panca,
pjevali, ali se niko nije odazivao. Kad smo prili Miletinoj kosi, primjetili smo u
njenoj strani nekoliko ljudi. dozvali smo ih i rekli da traimo tab ete. Mahanjem
ruku pozivali su nas da priemo. Kad smo se ispeli na kosu, kojoj se nije moglo
neopaeno pribliiti, doekao nas je komesar ete ikica Jovanovi - panac. eta je
bila zauzela poloaj za borbu.

-Za svaki sluaj! - objasnio je ikica. - uli smo mi vae dozivanje i pjevanje i va
razgovor s naim osmatraima, ali vojnik mora biti oprezan i budan. Moe i neprijatelj
prii logoru i znati poimenice ovoga ili onoga, ili zapjevati neku nau pjesmu.

eta je logorovala na jednom zaravanku, ispod ogromnih bukava; odmah iza logora
prostirao se proplanak, obrastao visokom bujnom paprati. Komandir je bio Mia
Dudi, aktivni potporunik bive jugoslovenske vojske, politiki komesar ikica
panac, njegov zamjenik eda Milosavljevi uitelj, ljekar dr Julka Metrovi. U eti
je bilo ezdeset ljudi, veinom seljaka i neto radnika i srednjolkolaca iz Valjeva; bila
je dobro organizovana, imala je ak i svoj vojniki kazan. Prije nekolik odana ona je
izvrila napad na Valjevsku Kamenicu. To je bio na prvi napad na sresko mjesto.
Osim toga, toj eti pripada ast da je opalila prvu ustaniku puku u Srbiji, 7. jula,
jedna desetina te ete, koji je vodio ikica panac, napala je neprijatelja u Beloj
Crkvi.
Cio dan sm proveli u razgovoru sa tabom ete. Zamjerili smo tabu to se eta, poslije
tako dobrog poetka, zavukla duboko u planinu, dok po drumu Loznica - Valjevo
gotovo neprekdino saobraaju njemaki kamioni. Rekli su da e tu greku ispraviti i
da e se odmah spustiti na drum da od vaba trae objave, kako je dodao ikica.
Osjetio sam u njegovom glasu da to nije hvalisanje i da e vabe skupo platiti to
traenje objava.
ikica se alio da u eti ima nekoliko sumnjivih tipova, sklonih krai: oni su nau
borbu smatrali nekom hajduijom i bili su protiv uvoenja discipline. Idiui u patrole,
voljeli su da se po kuama natresaju na domaine i da izvoljevaju, traei da im
domaica spremi ovo ili ono za ruak. Takvi su vrlo rado ili u patrole, jer je tu manja
kontrola, a nisu voljeli biti u logoru, jer je tu bio kazan i zanimanje. Prema takvim
tab je bio veoma otar. Neki dan je strijeljan jedan lopov koji je na komesearove
rijei o disciplini rekao: Nama ne treba nikakva disciplina; ko hoe da zapoveda, taj
neka ide pa neka trai one koji hoe da sluaju. Kad su ga streljali, nali su kod njega
nekoliko hiljada dinara. Odobrili smo takav stav i naredili da se svaki sluaj pljake,
nasilja nad seljacima i krae, najotrije kanjava i da se u eti odrava eljezna
disciplina kao osnovni uslov za opstanak ete, za njen razvitak i za pravilan odnso
prema narodu iz koga mi crpimo svu svoju snagu.
Poslije sastanka taba otiao sam u etnu tehniku koja sa nalazila pod jednom
bukvom. Sjeo sam pokraj radio-aparata i s borcima sluao emisiju Moskve. Bio je to
poziv slovenima da se diu na oruje. Posmatrao sam borce za vrijeme emisije.
Njihova lica bila su ozbiljna i ozarena ponosom.
Dugo smo sjedeli kraj aparata i razgovarali. Borci su prepriavali svoje utiske iz
napada na Kamenicu. To je za sve njih bilo novo i neobino, a po njihovo mprianju
osjealo se kako su oni taj prvi napad duboko doivjeli. Opisivali su privlaenje
gradu, zauzimanje poloaja, razoruanje strae, prve pucnje u novi, pronalaenje
dravnih zgrada iz kojih je trebalo uzeti novac, pisae maine, hartiju i lsino. Bilo je
tu i smijenih dogaaja.

Nikola Boovi, novinar iz Ljubovije, dobio je zadatak da pronae efa finansijske

slube i da ga dovede u Poresku upravu, gdje je ovaj imao da mu preda dravni novac.
-Kad sam mu uapo u kuu, htede ovek da padne u nesvest od straha, priao je
Nikola. Nita se vi ne uzrujavajte, gospodine efe, kaem mu ja, nego se obucite i
naite kljueve pa da idemo da pregledamo kasu. Sad u ja, veli on meni, i hoe da
zatvori vrata. Nemojte zatvarati, mi emo od sad pa dok ne zavrim zadatamk biti
stalno zajedno. Takva je priroda naeg posla. Molim, molim, veli on meni, a sav
dre. Dok smo ili, uz put mi je mnogo neto priao, a ja mu rekoh: Zavei, ije ovo
vreme za dugake razgovore. Rekoh mu i bi mi ga ao, jer se ovek od straha saplete
i umalo ne pade. Kad smo svrili posao, to jest kad smo ispraznili kasu u Poreskoj
upravi, on mi, nekakko udnim glasom ree: Molim vas, mogu li sada otii, jer sam
se ubatalio. Sad, vala, moe kud hoe, kaem ja njemu.
Borci su se grohtom smijali Nikolinoj prii; samo je Nikola bio ozbiljan i uivao
priajui taj svoj susret s nesrenim poreznikom.
Smrailo se i u umi je psotalo svjee. Prili smo logorskoj vatri pored koje je bilo
sasvim prijatno. Tu smo veerali i poslije veere pjevali. U toj eti nikla je pjesma:
Poo Hitler na Rusa... koju smo to vee neprestano pjevali. Ona je docnije
prenesena u sve nae partizanske odrede u Srbiji i postala vrlo popularna.

Logor spava. Ispod stoljetnih bukava, na mladom, tek prosuenom sijenu, umotani u
ebad ili atorska krila, spavaju partizani. Budan je samo straar koji eta oko
logorske vatre, naloene ispod ogromne kronjaste bukve. Kad smo legli, nad nama je
bilo zvjezdano ljetno nebo. Dugo sam bio budan, duboko udisao miris mladog sijena i
posmatrao zvijezde kako trepere zelenkastim sjajem u nebeskoj modrini.
U neko doba noi probudila me je daleka gmljavina. Vjetar je umio u kronjama
bukava, gusti oblaci prekrili su nebo. Pribriavala se oluja. Grmljavina se ula sve
blie, zastenjala su pod udarcima oluje stoljetna stabla, munje su poele da sijevaju
iznad nae ume osvjetljujui uto-ljubiastom svjetljou veliki proplanak savo
obrastao bujnom paprati. Negdje u blizini udarili su prvi gromovi, a odmah zatim
zaumile su prve zaumile su prve, krupne kaplje kie koje su se uskoro pretvorile u
mlazeve. Zapoeo je pravi ljetni pljusak, kome nisu mogle da odole ni kronje, ni
ebad, ni atorska krila. Mlazevi su ibali po nama, voda se sakupljala po uvojima
pokrivaa kao u olucima i pri svakom naem pokretu slijevala se pod nas, podlijevala
nae leaje i sijeno se ubrzo nadojilo. Probueni, prevrtali smo se na mokrom sijenu,
pokuavajui da se nekako namjestimo, ali je sve bilo uzalud: pljusak nije prestajao a
leaji su bili sasvim u vodi.
Poeli smo ustajati jedan po jedan i prilaziti vatri oko koje se muio na straar da je,
gotovo sasvim ugaslu, raspali. Naposljetku se oko vatre iskupila itava eta, i,
podsticana rukama mnogih, vatra je opet veselo zaplamsala, uprkos kii koja je i dalje
lijevala. Grijali smo se i suili promoena odijela, okreui vatri as grudi, as lea.
Veseo agor nije prestajao; zadirkivanja i ale pljutale su zajedno s kiom. Neko je
tiho zapjevuio, a onda smo svi prihvatili pjsmu koja je odjekivala u olujnoj noi,
praena grmljavinom i hujanjem vjetra od kojeg su se stresale i kripale stare bukve.

Bilo je neto simbolino u toj slici ljudi okupljenih oko vatre usred burne noi. Nad
njima tutnji oluja, mlazevi kie slijevaju se s kronje na vatru, cvre kapljice vode na
ugljevlju, pite mokra drva - ali batra ne samo to se ne gasi, nego se sve vie
razgorijeva stalno podsticana rukama ljudi, koji, kao prkosei, pjesmom nadvikuju
vjetar i grmljavinu. Zaplamsala je i druga vatra u Srbiji, jarko osvjetljujui no kojom
je ona sada obavijena. Sav njen olo digao se da tu svetu vatru ugasi, ali prava djeca
Srbije podstiu je stalno svojom krvlju, i niko je ugasiti nee - kao to ni ljetni pljusak
ove olujen noe nije mogao da ugasi vatru u partizanskom logoru na Miletinoj kosi.
Tek pred zoru kia je stala. Umor je savladao ljude i svaki je naao na svome mokrom
leaju mjesta da prilegne i zaspi. Legao sam i ja pored Fie i zaspao odmah, bez
obzira to je mjesto bilo mokro a ebe nadojeno kiom.
Probudilo me sunce koje mi je bilo pripeklo u samo lice. Nada mnom je bilo jasno,
kao umiveno, nebo, ija se modrina nazirala kroz lie na kome su jo blistale kapljice
kie. Na toplom ljetnom suncu isprava se uma i bujno papratite na proplanku blizu
logora. Izvukao sam se ispod ebeta i sjeo na panj da me ogrije sunce.
Posmatrao sam drugove koji su, umotani u vlanu ebad, spavali na mokrom sijenu i
obuzelo me osjeanje ponosa. Osjeao sam se ponosnim to sam drug takvim ljudima.
To su najbolja djeca Srbije koja su krenula goloruka, bosa i gola, da spasavaju ast
svoje zemlje, da sauvaju ono to je Srbiju kroz vijekove odralo: duh otpora i
slobodarstva. Njih eka jo neizvjesna sudbina, ali e oni izdrati sve, jer u sebi nose
samopouzdanje, svijest i ponos itavog naroda koji je odolio mnogim istorijskim
burama prohujalim nad ovim vjetrometnim paretom zemlje.
Ispod stoljetnih stabala spavaju djeca Srbije koja su uzela da svojom nevjetom, ali
vrstom rukom piu istoriju svoga naroda - uprkos izdajnicima i malodunicima. O
njoj, o toj junakoj djeci ponosna i hrabra srca, svijtla uma i snanih miica, o
njihovim djelima ljtopisci e s divljanjem govoriti kao o ljudima iz legende, a pogane
tragove dananjih prezrenih izroda, koji Srbiju ponizie i osramotie, zavijee prah
istorije.

Logor je postepeno oivljavao; zapoinjao je njegov svakodnevni ivot. Simpatini

Mia Dudi, komandir ete, izdavao je nareenje borcima koji su imali da idu u
patorle. Komesar ikica panac, stalno u pokretu, stizao je na sve strane. Prije nego
to smo poli za Osladi, izvrili smo zakletvu ete. Za vrijeme govora primjetio sam
da jedan od boraca, onizak, pleat ovjek, podmuklo gleda ispod natutenih obrva na
Fiu, a kad je itan tekst zakletve, on je utao. ikicu sam upozorio na tog ovjeka.
ikica mi je rekao da taj ovjek spada meu one borce u eti koji vole da idu u
patrole, da je nepouzdan i da svaki njegov pokret prati nekoliko mladih drugova.
Rastlai smo se od ete naglasivi jo jednom ikici i Dudiu da eta ima da se to
prije primakne drumovima, naroito drumu Loznica - Valjevo.
Imali smo namjeru da obiemo i treu etu Valjevskog odreda - Podgorsku, u kojoj su
bili dr Mia Panti i Mile Milatovi, ali smo od toga odustali, jer smo morali uriti u

Paune zbog pripremljanja napada na Lajkovac. Istim putem preko Gunjaka i Bojice
vratili smo se s Ronja u Osladi, gdje smo se zadrali nekoliko asova da se
odmorimo. Dan smo proveli u jednom ljivku. Ispod nas, valjevskim drumom, s
vremena na vrijeme nailazili su njemaki kamioni, diui prainu. Fia bi
nezadovoljno mahnuo glavom i prekorno primijetio komandantu Zdravku:
-Vidi, a nai sa onolikim orujem sjede osam sati daleko od druma. Drum, to ti je
danas na front.
Cio dan sijalo je sunce, ali pred vee, nebo se natuti i poe da pada kia. Krenuli smo
po pljusku, jer je te iste noi prije svanua trebalo stii u Paune. Ili smo drumom
Loznica - Valjevo sve do nadomak Valjeva bez ikakvog incidenta. Jedino nas je iza
jedne okuke iznenadio kamion, na koji nismo otvorili vatru, jer nam se urilo u Paune.
Polijegali smo za tili as u jarak i kamion je projurio kraj nas, prui nas blatom. Do
mene je leao Fia i psovao.
Upravo je svitalo kad smo, jedva vukui umorne noge, prolazili preko nekog strnjika i
uli u umicu gdje se nalazio tab Valjevskog odreda. Doekala nas je dobra
Milivojeva majka koja nas je jo brinije gledala nego proli put. Njen sin doao je
prije tri dana na Kosmaj da dovede Branka Krsmanovia i jo se nije vraao. Iako joj
nije nikad govorio kuda ide, ona je znala da su to putevi opasni. Ona o tome nije
govorila, ali ta briga za sina itala se iz njenih oiju. Kao da je slutila da e na tom
putu izmeu rodnog i nekog nepoznatog sela na Kosmaju poginuti.
Poto smo dorukovali i malo se odmorili, uputili smo se u jednu umu kraj sela
Robaja u kojoj je bio ureen sastanak sa tabom Kolubarske ete. eta jo nije bila
stigla. Na ugovorenom mjestu bilo je svega nekoliko ljudi radi veze. Napravili smo
ator u jednom estaru, nagrnuli u nj suvog bukovog lia i tako spremili sebi konak.
Od drugova smo saznali da je Kolubarska eta izvrila na mionicu napad koji nije
uspio, jer nai nisu mogli da prije svitanja zauzmu kolu u kojoj su se bili
zabarikadirali andarmi. Poslije toga, eta je otila prema Suvoboru i za nju se vie
nije ulo. Rijeili smo da Fia i Zdravko sutra krenu u potragu za etom i da je dovedu
u Robaje, gdje treba da se odmori i pripremi za napad na Lajkovac.
Pred vee naioe u na logor dvojica ljekara koji su bili u Podgorskoj eti Valjevskog
odreda. Poto je ovaj odred imao nekoliko ljekara, a u drugim ih nije bilo nikako,
naredili smo da iz Valjevskog odreda odu dvojica: uro Metrovi na Kosmaj, a
Herbert Kraus u Posavinu. Oni su odmah krenuli u tom pravcu. Obijica su bili
obueni u prilino pohabana seljaka odijela, i samo im se po rukama moglo poznati
da nisu seljaci.
Malo vremena poslije stie u logor i Bora Seljak, bivi komesar Kosmajskoposavskog, a sada komesar novoformiranog Posavskog odreda. To je bio odred koj ise
brzo razvijao i koji je bio stalno u akcije. Bora nam je priao kako vabe ne putuju
vie bezbrino po njegovoj ravnoj Posavini. Nema brda, ali su zato kukuruzi visoki. Iz
njih je zgodno i napasti, a kroz njih je zgodno i umai kad je to potrebno.
Zajedno s Borom napravili smo plan napada na Lajkovac. Trebalo je istovremeno
napasti i Lajkovac i Lazarevac. Lajkovac radi toga da unitimo eljezniku radionicu,

transformator i pumpu za vodu na kojoj su se snabdijevali vozovi, a Lazarevac, da

bismo doli do oruja kojeg je tamo dosta ostalo poslije okupacije i koje se, slabo
uvano, nalazilo u jednom magacinu blizu eljeznike stanice. Obje akcije trebalo je
izvriti istovremeno, da ne bismo prvom oteali izvrenje druge, ako bi ona uslijedila
koji dan docnije. Stoga je bilo potrebno da u tom napadu uestvuje, pored Kolubarske
ete, i jedna eta Posavskog odreda. Dogovorili smo se da se Bora sutra vrati u svoj
tab, da pripremi jednu etu za taj napad, a mi da mu poslije nekoliko dana poaljemo
kurira koji e tu etu dovesti na mjesto gdje e se nai i Kolubarska eta. Tek emo tu
definitivno utvrditi plan itave akcije.
Od jutros je sva naa uma oivjela ne samo zbog pjevanja ptica, koje su mnogo
veselije u ovakva vedrja sunana jutra, nego i zbog toga to se naa eta vratila sa
svog estodnevnog pohoda.
Poslije napada na Mionicu, Bradonja je etu poveo prema Suvoboru, a onda se spustio
u Ljig, gdje ih je Fia i naao. Oni su uli u varoicu, razoruali andarme, pohvatali
nekoliko petokolonaa i odrali zbor. Borci su priali kako su se seljaci jagmili za
nae letke, kako su ih nai tehniari morali umnoavati nasred pijace u Ljigu i jo
neosuene dijelili seljacima.
Iz Ljiga, Fia je poveo etu na eljezniku stanicu Latkovi i tu izvrio napad na voz.
Naredio je efu stanice da voz zaustavi; zamjenik komandira ete, Rao Spasojevi,
skoio je na lokomotivu i s revolverom u ruci drao u kripcu mainovou, a ostali
borci proli su kroz vagone traei Nijemce. Meu putnicima nastala je panika.
Meutim, oni su se brzo umirili kad su im borci objasnili da oni ni od koga nee ni
novaca ni stvari, nego da samo trae njemake vojnike i andrme. U vozu je ibl
osvega nekoliko Nijemaca koji su se vozili u posebnom vagonu. Na taj vagon napao
je lino Bradonja s nekoliko boraca. Nijemci su se oajniki branili, ali je Bradonja
bio uporan i iz kupea je ubrzo prestala pucnjava. Kad su nai uli u kupe, nali su u
njemu dvojicu ubijenih Nijemaca i jednog gefrajtera koji je, ni iv ni mrtav, uao
pored sjedita. etvrti Nijemac iskoristio je guvu i pobjegao kroz prozor s druge
strane voza i izgubio se u noi. Na zarobljenog vabu nai su natovarili sve pakete
koje su u kupeu nali. Bilo je tu svakojaka jestiva: od slanine i kobasica do butera i
sardina. Dva dana je cijela naa eta dorukovala ono to su etvorica Nijemaca nosila
sa sobom. Moda su to mislili da poalju svojim nezasitljivim enama u Njemaku,
ali, eto, sudbina je htjela da to bude pojedeno u umi kraj Valjeva, a ne negdje u
Njemakoj.
U logoru je vrlo ivo. Borci su umorni, ali su svi radosno uzbueni zbog akcija koje
su uspjeno izveli. Iz oblinjeg sela dovukli smo svjee slame i pod bukvama
napravili leaje. Prijatno mirie nova slama, ugodno se osjea miris gumna i noga ita.
Taj miris podsjea na naporne ljetnje radove kada znoj curi niz obraze, kada se kasno
lijee a rano ustaje, ali kad je i na polju, i oko gumna, i u kui nekako sveano kao da
je praznik. Neki borci seljaci gledaju novu slamu i govore o ljetini. U njihovom glasu
osjea se prizvuk alosti to i oni nisu mogli ovoga ljeta da razmahnu kosom ili da
zavitlaju biem nad konjima na gumnu. Mjesto za kosu, ovoga ljeta prihvatili su
puku, a kad e se ova etva svriti, ko e od nas ostati iv da novo ito unese u ambar
- to se ne moe znati.

Logor ivi svojim napregnutim ivotom, ali se ne osjea ni uznemirenost ni

brzopletost. Manje-vie svako zna svoj zadatak i svaki borac nastoji da ga izvri brzo i
kako treba. Jedni bdiju nad logorom. Oni su izdvojeni u posebnu grupu, malo udaljeni
od ostalih, i stalno su u pripravnom stanju. etvorica od njih uvijek su na strani, na
etiri mjesta oko ume. Svaka dva sata razdvodnik odvodi smjenu i vraa one koji su
dotle bili na strai.
Na kraju ume nalazi se jedna staja u kojoj je smjetena tehnika. Tu radi nekoliko
drugova oko radio-aparata: sluaju i biljee vijesti da bi ih onda umnoili i za etu i za
okolna sela. Tu se po potrebi tampaju i leci odreda koje borci redovno nose sa sobom
prilikom svakog odlaska u sela.
Malo udaljen od logora, pod jednom bukvom, nalazi se tab. Tu je obino drugarica
Soja, koja kuca na maini. Kad nije time zaposlena, ona zajedno s Kitanoviem,
vjeba na hor, ili ita grupi boraca knjigu Ostrovskoga, koja je popularna u svim
naim odredima i iji je junak Koragin ideal mnogih naih mladih boraca.
Oko etnog ekonoma Ratka uvijek je nekoliko pomagaa, jer nije lako nahraniti
sedamdeset ljudi skromnim sredstvima s kojima Ratko raspolae.
Njemu su dodijelejni na rad i zarobljenici kojih zasad ima svega dvojica. Oni ljute
krompir, iste pasulj, brinu se o vatri i donose vodu. Predstavnici vie rase rade
priljeno. Strah za rusu glavu ve ih je proao; oni vide da su ovi banditi sasvim
dobri ljudi koji bolje potuju propise konvencije o postupanju sa ratnim
zarobljenicima nego njihov dojueranji gospodar Hitler. Onaj narednik mit, koji
nikako nee da prizna da je narednik nego uporno tvrdi da je obian vojnik, sasvim se
pripitomio. mit je znao da smo mi uputili pismo u valjevsku komandaturu u kome
smo traili da zamijenimo narednika mita za naeg druga Staniia, svrenog
pravnika, koji je leao u valjevskom zatvoru. Odgovor nije stizao, i to je ponekad
bacalo mita u brigu. Kako sam jedini ja znao njemaki, on mi je nekoliko puta
prilazio i ponizno zapoinjao razgovor.
-Herr Kommandant, entshuldigen sie - zapoinjao bi on, a onda bi nastavio da me
ubjeuje kako nejga, obinog vojnika, nee zameniti za komunistu. On je spreman da
nam pomogne da se nekako doepamo nekog njemakog oficira. im se bude radilo o
gospodinu oficiru, oni e odmah pristati na zamjenu. ta je njima stalo do nas obinih
vojinka. Oni tamo deru i lou (fressen und aufen) i nije ih briga to se obian
njemaki vojnik mora prebijati po umi gladan i edan. Predlagao je da ga pustimo, a
on e sa svoje strane uiniti sve to moe da Staniiu olaka poloaj, ak da mu
pomogne da pobjegne.
Uvijek bi u meni ovaj razgovor izazivao gaenje i prezir. Tada sam prvi put osjetio da
ti ljudi u surim zelenim uniformama, koji su preplavili pokorenu Evropu kao
pobjednici, nemaju u sebi ni trunke ponosa i obinog ljudskog dostojanstva. Jo jue,
taj isti mit, feldvebel njemake vojne policje, naoruan automatom, sit i pijan,
osjeao se kao natovjek. Proao je paradnim korakom kroz mngo prestonice Evrope,
derui i loui to je mogue vie i bolje, vjerujui da se ostvario san o
hiljadugodinjem njemakom carstvu. Kad je pao u nae ruke, s njega je spao sav onaj
marcijalni izgled koji je do jue, dok he mit hodao u naoruanom Hitlerovom krdu,
moagao nekome i imponovati. Sad je to bio obian njemaki filistar koji se prepao za

svoju glavu. Kad je vidio da mu tu glavu banditi ne skidaju, on je poeo da se

umiljava, neprekidno maui repom oko ekonoma Ratka, ponizno se klanjajui
svakom partizanu, pravei se naim prijateljem. On se ne libi da pred nama napada
svoje oficire u kojima je do jue gledao polubogove i ija je nareenja ne samo bez
pogovora, nego i bez ikakve grie savjesti ili unutranjeg otpora, izvravao, pa makar
se to radilo o paljenju tuih domova, o strijeljanju civilnog stanovnitvai li ma o
kakvom drugom zloinu koje su faisit uveli kao obinu stvar u ratu. On vjerovatno
misli da smo mi nejga ostavili na ivotu zbog toga to nas je uvjerio da nije narednik.
Sad on rauna da smo mi toliko naivni da emo ga pustiti na njegovo prosto obeanje
da e Staniiu olakati poloaj.
Prije nekoliko dana, kad smo raspravljali pitanje koda da traimo, u zamjenu za
mita, pala su bila dva predlgoa: jedan, da traimo Staniia, a drugi, da traimo enu
i erku Dragojla Dudia. Odluili smo se za prvo, i to na navaljivanje samog iaDragojla. On je rekao da je Stanii vaniji za pokret od nejgove ene i erke, da e
Stanii, ako ga budemo mogli dobiti, uiniti za nau borbu daleko vie nego obje
drugarice. U tom trenutku ia je bio velianstven. Njegova kua ibla je raskopana,
nejgovo imanje, koje je on s toliko ljubavi podizao, sasvim narueno, pa ipak nas je
ia sa arom ubjeivao da treba traiti ne njegovu enu i erku, nego Staniia. Tako
neto ni mit ni milioni mitova ne mogu razumjeti.
Danaas smo presluavali zarobljenike koje je eta dovela iz Ljiga. To je, prvo, jedan
od sedmorice zarobljenih andarma, od kojih su estorica odmah putena, poto su
dali obeanje da vie nee sluiti Nijemcima, a ovoga su doveli da mu sudi tab
odreda; zatim jedan finans i neka ena iz Ljiga, optueni kao petokolonai.
Sjedeli smo pored jednog uskog jarka i ispitivali andarma, koga su uvala dvojica
partizana. Priao nam je svoj ivot: siromaan seljak odnekod od Leskovca, nadniar
kod bogatijih seljaka, sluba u vojsci u kojoj je postao podoficir, a zatim sluba u
andarmeriji. Bio je slubi revnostan, tako da je zapaen od svojih starjeina i
preveden u slubu u jedno ministatrsvo. Prilikom sloma stare Jugoslavije naao se u
Nikiu, pratei ministre koji su bjeali iz zemlje.
-Oni odletee na avioni, a nas ostavie. Nisu nam dali pare ni za leb, zavrio je
andarm svoju priu.
-A ta si ti misli, pitao ga je podrugljivo Fia, da e i tebe povesi u Englesku? Ti si bio
dobar dok si ih uvao, a kad im vie nisi bio potreban, onda su te prosto marnuli.
-Tako nekako ispada, odgovorio je andarm usluno.
-To to si im sluio nekad, mi ti ne zamjeramo, nastavio je Fia, ali kud si sad poletio
da slui vabama?
-Pa ta da radim, od ega u iveti? - pitao je andarm u nedoumici.
-Kako bre, dreknuo je na njega Fia, mlad si, zdrav si, moe raditi, a da je sree, ti bi
poao s nama da zajedno bijemo Nijemce. Nita nama ne smeta to si ti do jue
kundaio komuniste i druge antifaiste na demonstracijama u Beogradu-. Sad bi to
mogao sve da opere i da postane ovjek.

-Nikada ja nisam nikoga ni prstom darnuo, odgovorio je andarm, uplaen Fiinim

tonom.
Sjedio je prema nama uplaen, unezverenih oiju, suvih usana u ijim se uglovima
bijelila skorena pljuvaka. Bio je uvjeren da emo ga strijeljati. Nekoliko puta za
vrijeme sasluanja pogledao je desno i lijevo oko sebe ne bili kuda mogao utei, ali su
i desno i lijevo stajali partizani sa orujem.
Finanas i enu sasluavali smo zajedno. On se staln preznojavao, a ona je neumorno
govorila; iz njenog prianja doznali smo za itavo tuce njenih kominica koje su je
mrzile i napakovale joj sve zbog ega sada odgovora pred naim sudom.
Njih obje optuivali su neki drugovi iz Ljiga da su prijetili ljudima koji su sluali
radio Moskvu da e ih prijaviti; finansa da je jednom u kafani zavrnuo okreta na
radiu koji je bio navijen na Mosvku, i tome slino.
Poslije kratkog savjetovanja oslobodili smo ih sve troje.
Kad smo im saoptili da su slobodni i da mogu ii, andarm je prosto odskoio od
zemlje, a ona torokua poela da kuje partizane u zvijezde zbog njihove pravednosti,
ali ju je Fia brzo prekinuo.
Na andarm usu bila tri para odijela: jedno ljetno i dva zimska. Fia mu je rekao:
-Poto ti nee da ostane s nama, onda e ta dva zimska odijela ostaviit za nae
borce, a tebi je dosta i ljetno.
-Dobro, dobro, to jes jes i pravo je tako, govorio je andarm, i odmah poeo da se
svlai.
-Samo pazi, nastavio je Fia, da te opet avo ne navrati da slui i dalje u
andarmeriji. Mi emo danas tvoje ime saoptiti svim partizanskim odredima. Na je
zakon da andarme, ako se nsiu ogreili o narod pod vabom, putamo kad ih prvi put
zarobimo, a ako posle toga odu opet u andarmeriju i padnu u nae ake, onda im se
zna: metak.
-Neu vie, bogami! - poe da se kune andarm i ak se prekrsti.
Kad im je reeno da mogu ii, sve troje su poli kao na krilima. Ve zamiui za
grupu debelih bukava, andarm se jo jednom osvrnuo kao da se boji da ga ne
zovnemo natrag.

*
U na logor dolaze esto u posjetu ljudi iz sela. Straa nikog ne puta dok se ne javi
deurnom razvodniku strae ko eli u logor. Dolazili su srodnici naih boraca

donosei im punode; dolazili su nai prijatleji iz oblinjih sela koji su nas

obavjetavali o prilikama u svom selu, o kretanj unerpiajtelja, traei od nas radiovijesti i ostali agitacioni materijal. Ali su nam dolazili i ljudi koji su u naem tabu
vidjeli jedinu vlast i traili od njega zatitu. To je bilo sasvim razumljivo. Mi smo
razjurili gdje god smo mogli sve optinske vlasti ,razjurili andarmerijske stanice, a
ivot je, meutim donosio sporove, tako da su se ljdi obraali tabu odreda kao sudu.
Takve sitne sporove mi smo rjeavali kao Sud dobrih ljudi, ali je bilo sluajeva da
smo moral ida nastupamo i sa autoritetom vlasti.
Dola nam je, tako, jedna ena da se ali na mua koji ju je otjerao.
-Ama, eno, nismo mi crkveni sud, rekao je Fia.
-Znam ja to, drue, odgovrila mu je snaa, ali meni je moj ovek ne da stvari koje sam
mu donijela, nego me oterao bez igde iega.
-E, t o je druga stvar, odgovorio je Fia, uozbiljivi se. Mi ga ne moemo primorati da
s tobom ivi ako nee, ali emo ga naterati da ti vrati stvari koje su tvoje.
Istoga dana otila je naa patrola u to selo i naredila njenom muu da na svojim
kolima prevue eninoj kui sve stvar koje je ona kao ruho donijela u njagovu kuu.
On je to uinio vrlo spremno, jer mu je voa patrole saoptio da e glavom odgovarati
za neizvenje nareenja taba. Povrh toga morao je da preda revolver koji je krio
negdje oko kue, a za koji nam je kazala ena.
Od mnogih posjetilaca koji su dolazili u na logor naroito sam zapamtio posjetu
jedne starice. Povisoka, sasvim skromno obuena, uvelog starakog lica, dugo je
stajala oslonjena na jedno stablo i promatrala na logor. U njenim oima mijeala se
zabrinutost i neka neiskazna njenost. Priao sam joj i zapitoa je ta eli. Kao da se
malo zbunila. Odgovorila je neto nesuvislo, pomala zamuckujui. Onda je poela da
drijei svoju malu sirotinjsku maramu. Ruke su joj podrhtavale, sitne, starake,
smeurane ruke, pokrivene plavim izukrtenim ilama. Pruila mi je, kao stidei se,
jabuku i dva obarena jajeta.
-Evo, i ja vam donela, deco, kazala je tihim glasom.
-Hvala, majko! - rekao sam joj prihvatajui ponudu, i nasmijeio se.
Na njenom licu nij bilo osmijeha; ono je bilo nepomino kao maska, ali joj je iz oiju
zraila takva dobrota da sam u tome trenutku zaelio da mi je ona roena majka, koja
je dola da me uoi polaska na put pun neizvjesnost vidi i da me pomiluje svojim
smeuranim rukama.
Nekako nisam umio da naem rijei da joj ma ta kaem. Ona je postojala jo
nekoliko trenutaka, a onda je otila iz logora guvajui u rukama praznu maramu. Kad
je malo odmakla, osvrnula se i pogledom obuhvatila itav na logor, kao da je htjela
tim pogledom sve nas da blagoslovi svojim materinskim blagoslovom.
Kad je otila, bilo mi je ao to je nisam zapitao zato nam je donijela taj dar, odakle
je ula za nas i ta ona misli ko smo mi. A moda je i bolje to je nisam pitao. Ona

sigurno ne bi ni umjela da objasni zato to ini. Moda bi opet promucala samo

nekoliko nesuvislih rijei. Ko zna, moda se cijelog ivota zlopatila u bijedi i nevolji,
a sad ula da se u umama okupljaju ljudi koji se bore za pravdu i slobodu. Moda je
sve to povuklo nju, zgaenog crva i uvijek prezrenog roba, da nam doe kao svojima i
da nam donese svoj skromni dar, dat od srca.
U logor dolazi gotovo svak idan kurir iz Valjeva. To je jedan omladinac koji dobro zna
sve izlaze iz grada i svaku stazu okolnih sela. Svaki put doe natovaren vreom u
kojoj je rublje, sanitetski materijal, duvan i novine. To doredu alju nai valjevski
prijatleji, mahom sirotinaj; alju oni koji su u nj poslali i svoje roene; alju ljudi koji
nas smatraju svojom vojskom i ije su sve nade povezane s nama u umi. Danas sam
razgleedao rublje koje su nam poslali. Bilo je tu novih vojnikih koulja, ali je bilo i
zakrpljenih koulja i gaa, briljivo zatopanih arapa, otrcanih dempera, svega,
ega su mogli da se lie nai siromani drugovi u gradu. Kurir nam je priao kako se
radnike ene iz Valjeva sakupljaju i zajedniki peru i krpe rublje, koje opet
preuzimaju nae drugarice i odnose na ugovoreno mjesto odakle ga kurir donosi nama
u umu. Rublje i duvan odmah smo dijelili borcima. Kurir se iste nii vraao u grad,
snabdjeven naim vijesitma sa radija ili lecima.
Nekoliko puta primili smo pozamanu poiljku od jednog trgovca iz Mionice, koji je
pred naim tabom odgovarao kao petokolona. tab ga je oslobodio, jer protiv njega
nije boli nikakvih ozbiljnih gokaza. Polazei iz logora, on je ia-Dragojlu oeao da
e djelom dokazati da je na naoj strani i da e nas pomagati materijalno. Odrao je
rije i poslao je, dok sam ja bio u odredu, nekoliko desetina pari opanaka, dosta
sanitetskog materijala i prilian broj bombi i puane municije.
Danas nam je kurir donio novine u kojima je bio odtampan poznati Apel upuen
srpskom narodu i potpisan od velikog broja srpskih intelektualaca. Nisam se zaudio
to sam u tom klevetnikom napisu protiv naeg pokreta naao niz imena ljudi
poznatih jo od ranije kao ljudi beskimenjaka, reakcionara - ljudi koji su bili obini
lakeji srpske buroazije. Ali me je zaboljeno kad sam u tom neslavnom drutvu naiao
na imena poznatih naunika i talentovanih knjievnika, ljudi potenih i patriota. ta se
to s njima dogodilo? Zar je mogue da oni ne razumiju veliku borbu koja se vodi u
svijetu protiv faizma i vezu izmeu nas u umi i tabora slobodoljubivih naroda
ujedinjenih u borbi protiv Hitlerovog novog poretka.
Te noi, leei na svjeoj slami pod bukvom, dugo sam razgovarao s Fiom o tome
apelu. Govorio sam mu kako je stara Jugoslavija sistematski gomila ljude, ubijala u
njima dostojanstvo graanina i patriote, traila od njih da budu poslunici raznih
reima i nemilosrdno goila one koji su imali iole naprednija shvatanja.
Fia me je utei sluao, a kad sam zvario rekao je lakonino:
-A, lepo je to biti Srbin, ali teko.

U odred stalno pristiu novi borci. Za ovo nekoliko posljednjih dana dolo ih je
trideset. To su veinom radnici koi dolaze u grupicama iz Beograda preko nae veze u
Valjevu. Sino je stigla itava desetina randika i intelektualaca. S njima su dole i
dvije drugarice. Kad su se malo odmorili od napornog mara i uzbuenja, poeli su da
posmatraju ivot u logoru. Na njihovim licima vidjelo se uenje. Prije dva-tri sata
oni su napustili Valjevo u kome je njemaki garnizod od sedam stotina ljudi, ija
konjika odjeljenja esto krstare po okolini. A mi sjeidmo u svom logoru, udaljenom
svega sedam kilometara od grada , i ivimo odreenim i utvrenim nainom ivota.
Na jendom kraju logora bukti vatra, na njoj kazan sa hranom, oko kazana bezbrino
posluje ekonom Ratko, kao da kuva nekoj mobi, a ne partizanskoj eti. Na drugom
kraju dvadesetak partizana vjeba neke pjesme. To je na hor koji svak ovee vri
probu i od ije pjesme odjekuje uma. Sve je to novim drugovima neobino. Jedan od
njih priao mi je i zapitao:
-Zato vi bolje ne obezbedite logor?
-Kako? - zapitao sam ga zauen, jer mi to ranije nikad nije padalo na pamet. Mi smo
dobro obezbijeeni. Na sve etiri strane logora stoji straa i niko logoru ne moe prii,
a da ne bude primijeen. ta e vie?
Klimnuo je glavom i otiao od mene. Imao sam utisak da ga nisam uvjerio. Nita,
uvjerie se i sam poslije nekoliko dana, da nas najbolje brani uma i naa
pokretljivost.
Dolazili su i javljali se u odred i pojedinci, veinom seljaci iz oklonih sela. Vei priliv
seljaka u odred mi smo, na osnovi obajetenaj naih drugova s terena, oekivali tek
kad se spremi ljetina. Danas je banuo u na logor jedan jedan ovjek u dronjavom
seljakom odijelu. Za sebe ree da je trgovaki pomonik iz Slavonske Poege odakle
je, kao Srbin, izbjegao u Srbiju. Nije moga da nae zaposlenje u Beogradu, pa se
namio kao nadniar u okolini Valjeva. Od seljaka je doznao da u ovim umama ima
umskih ljudi i to oficira i komunsita.
-Zato nisi otiao oficirima? - pitao ga je Zdravko.
-Dosta je meni bilo oficira u jugoslovenskoj vojsci, odgovorio je mladi. Krv su oni
meni pili!
Zatim nam je priao kako je, nekako pred rat, bio hapen u Poegi zato to je pijan
viknuo: iveo Staljin! Na policiji je dobio batina, ali nije bio osuen. Izvukao se na
taj nain to je tvrdio da je bio pijan, a da i ne zna ko je Staljin.
-A jesi li znao? - zapitao sam ga.
-Kako ne! Na radniki voa, ree mladi, i nasmija se.
Primili smo ga u etu, s tim da se na njega motri dok ga bolje ne upoznamo. Ubrzo se
pokazalo da je to poten momak.

U svim krajevima Srbije, gdje god je postojao iole jai partizanski odred, mi smo
rasturili seoske optine, spaljivali njihovu arhivu i zabranjivali dotadanjim
optinskim asnicima da vre ikakvu funkcinu vlasti u selu. To je ibla jedna od formi
borbe protiv okupaotra koji je preko optina prikupljao ivotne namirnice, oslanjao se
na njih, jer su u njima sjedeli veinom ljdui koji su sluili raznim reakcionarnim
reimima i bili i sad raspoloeni da saraaju sa okupatorom. Tada, u julu i avgustu
1941. godine, jo nismo, namjesto rasturenih optina, stvarali narodnooslobodilake
odbore. To je bio period, kad smo samo razjurivali andarmerijske stanice i rasturali
optine, dakle unitavali aparat na koji se neprijatelj oslanjao u selu.
Spremali smo se da s jednim vodom odemo u selo Rajkovi, da rasturimo optinu i da
odrimo konferenciju u selu. Upravo pred polazak desio se pred pojatom, u kojoj je
bila smjetena tehnika, nemio dogaaj: tehniar orevi, tipograf iz Valjeva,
ubio je iz puke vodnika Rau Spasojevia, koji je imao da povede vod u selo. Raa je
doao na vrata pojate i, oslonivi se rukama o ragastov, proturio svoju smeu kudravu
glavu u pojatu i zapitao da li tu ima ko od njegova voda. U tom trenutku pukla je
puka i on se, prostrijeljena trbuha, svalio pored praga. Na pucanj puke strali su se
borci: jedni su iznijeli Rau na isitnu blizu pojate, a drugi, doznavi da je orevi
ranio Rau, htjeli su da ga linuju. Jedva smo ga oteli iz ruku razjarenih ljudi.
Rau je odmah ljekar pregledao i previo, a zatim otpremio u selo u kuu jednog naeg
prijetelja. Ljekar nam je rekao da ne moe preivjeti no. Svima nam je bilo ao Rae.
To je bio ustar, simpatian i hrabar momak, bivi aktivni konjiki narednik, koji je
ve prvih dana nae borbe doao u odred i ubrzo postao vodnik. Bio je omiljen meu
borcima u eti, jer nije znao za umor i nije prezao ni od kakve opasnosti.
Cio sluaj s Raom bio nam je sumnjiv. Toga istog dana prije podne tipograf
orevi, sjedei u krugu drugova, igrao se revolverom i opali iz njega. Metak je
proletio tik pored glave jednog omladinca, ali nikoga nije povrijedio. Uzeli smo zbog
toga orevia na ispit. On se branio da niej znao da je revolver pun i da je opalio
nehotice. Ukroli smo ga i zabranili mu da uopte uzima oruje u ruke. Svega nekoliko
sati polsije te zabrane on je smrtno ranio druga Rau. Naredili smo da ga veu i stave
pod strau. Su tra emo cijelu stvar ispitati i presuditi.
Zbog te nesree, na zadatak u selo Rajkovi poli smo neraspoloeni. Do sela ili smo
utke, ali na ulazu smo zpjevali partizanku i zakoraili ivlje. Na elu kolonei ao je
komandant Zdravko. Bila je nedjelja. Kod seoske krme stajalo je dosta svijeta.
Seljaci su znali da u umi ima naoruanih ljudi, pa su istrali iz krme i radoznalo nas
posmatrali. Optinska zgrada, prizemna kua s dva-tri odjeljenja, nalazila se odmah
pored krme. Skupili smo arhivu na jednu gomilu ip red samom zgradom zapalili.
Pozvali smo optinskog djelovou i saoptili mu da vie ne smije vriti nikakvu
dunost u optini i da ne smije izvravati nikakva nareenja koja budu dolaila iz sreza.
Za razne sporove izmeu seljaka neka izaberu nekoliko ljudi koji e te sporove
rjeavati, a za krupnije stvari neka se obraaju tabu odreda. Preplaeni djelovoa na
sva naa izlaganja odgovarao je samo: Razumem!
Poslije toga odrali smo pored krme zbor. Iskupilo se jedno stotinjak seljaka koji su
eljeli da uju ta emo i mrei, ali koji su se pribojavali jedni drugoga. Dok je Fia
govorio, posmatrao sam ih kako se dre. Samo dvadesetak ljudi stajalo je blizu

govornika i, kao aktivni uesnici zbora, odobravali Fii, dok su se ostali drali tak kao
da su sluajno naili, pa, eto zastali da vide ta se to radi pored krme.
Padalo je vee kad smo napustili selo i krenuli u na logor. S nama je poao jedan
elegantno obuen gospodin. Na moje pitanje ko je on, rekli su mi da je to neki
porunik, emisar Drae Mihailovia, koji ide u Valjevo. On eli da razgovara sa
Dragojlom Dudiem. Po Dudia su ve bili poslali; trebalo je da nas saeka na jednoj
raskrsnici izmeu Rajkovia i naeg logora.
Na raskrsnicu smo stigle prije Dudia. ekajui ga, upustio sam se u razgovr s
Drainim emisarom. On je govorio da jo nije vrijeme za borbu, da su nae akcije
preuranejne i da mogu pokvariti cio plan ustanka koji Draa priprema. Nita niej
umeo da nam odgovori na nae argumente o potrebi akcije - da se samo oruanim
akcijama mogu ljudi pripremati za ustanak, oeliati, osposobnosti za one vleike
napore koje ustanak iziskuje. Slijegao je ramenima i papagajski ponavljao: Sve je to
jo rano!
Doao je Dudi, i ja sam ih ostavio nasamo, jer je Drain emisar imao za njega neku
poruku. Razgovor je bio vrlo kratak. Oficir se orpostio i otiao za Valjevo. Uz put nam
je Dudi priao to mu je oficir saoptio. Draa je molio Dudia da ga na zorovima i u
lecima ne napada i da njegove ljude ne naziva gibaniara. Osim toga elio bi da se
sastane sa ia-Dragojlom, jer je prije nekoliko dana dr Dragan Jovanovi uo
izvjesne izjave od njgovog zamjenika potpukovnika uria koje bi Draa htio da
razjasni. U to vrijeme mi Drau lino nismo napadali, ali smo pred narodom
sistematski raskrinkavali nejgov stav kao tetan i saboterski. to se tie izraza
gibaniari, on je nastao spontano, njega su skovali nai borci za etnike Drae
Mihailovia u valjevskom kraju.
U toku noi primili smo vijest da je umro Raa. Odredili smo da sutra na sprovd, koji
e se obaviti u njegovom rodnom selu Rajkoviu, ode jedan vod s Dudiem, koji e se
na grobu oprostiti od Rae u ime naeg odreda.
Danas smo sudili ubici vodnika Rae. Ubica, tipograf orevi, drao se pred sudom
sasvim zbunjeno. Iako mu je toga dana odluko mtaba bilo zabranejno da uzima
oruje u ruke, on je, ipak, kad se Raa pojavio na vratima pojate, uzeo puku i opalio.
Branio se da mu je puka opalila sluajno, ali nikako nije mogao da objasni otkuda
mu puka u rukama. Isprva je govorio da je puku uzeo prije nego to je Raa doao.
Kad mu je jedan od drugova, koji je bio s njime u pojati, sasvi modreeno rekao da je
on puku koja je bila naslonjena uza zid, uzeo tek onda kad se Raa pomolio na
vratima, on je topriznao, objanjavajui da je msilio da s pukom poe na zbor.
Drugovi iz Valjeva znali su orevia kao veoma nesolidna ovjeka, razbijaa
radnikog pokreta koji se druio sa sumnjivim ljudima i ponaao se prema drugovima
provokatorski. Sve smo to doveli u vezu sa ubistvom druga Rae. Bilo nam je jasno da
je orevi doao u odred sa zadatkom da ga iznutra razbija. Poslije kratkotrajnog
savjetovanja, osudili smo ga na smrt strijeljanjem. Kaznu je trebalo izvriti odmah.
Pred postrojenu etu istupio je komandant odreda Zdravko koji je borcima saoptio i
objasnio odluku taba. Dok je Zdravko, stojei na uzvici, govorio, posmatrao sam
borce. Jue, kad je Raa pao teko ranjen, oni su htjeli u jarosti da orevia prosto
rastrgnu, i mi smo ga jedva oteli iz njihovih ruku. Danas, pak, na njihovim licima

itala se nedoumica. Trebalo je nad dojuaranjim drugom izvriti smrtnu presudu, a

njima, mladima i neiskusnim ljudima, nije lijeglo u pamat da je taj provokator, koji
pokuava da odred razvali iznutra, opasniji od otvorenog neprijatelja. Mnogi od njih
skloniji su da njegov zloin objasne nesmotrenou, koji bi oni jue, razgnjevljeni,
moda i sami kaznili smru, ali sad ovako hladno slati ovjeka na gubilite izgledalo
im je prestrogo i surovo. Zato, kad je zamjenik komandira ete Stevan Filipovi poveo
vezanog orevia na mjesto gdje je ve bila iskopana raka, njega su pratili pogledi
boraca u kojim se italo zaprepaenje, ak aljenje.
Ubica je iao oborene glave, blijedo-zelen u licu, nesigurna koraka. Iao je polako,
kao da oekuje da e se ovo sve nekako drukije svriti. Kad je poslije nekoliko
minuta u blizini odjeknuo jedan jedini pucanj, eta je isto odahnula.
Filipovi se vratio i saoptio tabu da je kazna izvrena i da je orevi pred svojom
rakom kazao: Ovo sam i zasluio!
Sjedimo kraj logorske vatre i razgovaramo. Nai su danas bili na sprovodu druga
Rae. Svijeta je bilo mnogo, jer je Rain otac bio ugledan domain u ovom kraju, a
njeogov jedinac Raa omiljen momak u svome sleu. Na grobu je, ispred taba odreda,
govorio Dudi. Dok je govorio o Rai i njegovom muki prekinutom ivotu koji je
dao za slobodu otadbine, suze su mu kapale niz obraze. On je Rau volio i govorio je
toplo, iz samoga srca. Mnogi prisutni plakali su i jecali zajedno s Rainim roditeljima.
Na kraju govora Dudi je rekao da je ubica osue na na smrt i strijeljan. Meutim,
seljaci iz Rajkovia nisu vjerovali da smo ubicu osudili na smrt. Mislili su da mi to
govorimo samo da bismo utjeili Raine roditelje.
U logoru je tiho, samo se s vremena na vrijeme uje agor u straarskoj desetini.
Borci, neki podnimljeni, neki poluleei, sjede oko vatre i ute zagledani u plamen
koji obasjava njihova ozbiljna lica. Ve je kasno; treba misliti na poinak. Sturaemo
izvriti pokret prema Lajkovcu.
NAPad na lajkovac
Poetkom avgusta doli su u tab Valjevskog odreda Obrad Stefanovi i Milo Mini,
rukovodioci partijske organizacije valjevskog okruga. S njiam su bila dvojica radnika
iz Lajkovca koji su predlagali tabu da izvri napad na Lajkovac radi unitenja
eljeznike radionice, transformatora i ureaja na eljeznikoj stanici. Pretresajui s
njima to pitanje, proirili smo njihov plan utoliko to smo u nejga ukljuili i napad na
Lazarevac, u kome se nalazilo dosta oruja u jednom magacinu kod eljeznike
stanice koji nije bio naroito uvan. Dogovorili smo se da se lajkovaki drugovi vrate
u Lajkovac, da prikupe tane podatke o neprijatleju i da ih poalju po jednom drugu
koji e etu odvesti na mjesto polaska u napad. Utvrdili smo mjesto sastanka i dan
napada.
Kolubarska eta bila je malobrajna da izvede obje akcije. Stoga smo poslali kurira u
Posavski odred, traei da doe neko iz taba radi dogovra o zajednikom napadu. Iz
taba posavskog odreda doao je Bora Markovi - Seljak, politiki komesar s njime
smo utvdili da jedna eta posavskog odreda uestvuje u napadu. Ona treba da bude
spremna, a kad mi budemo ovde krenuli prema Lajkovcu, doi e po nju na kurir da
je dovede na ugovoreno mjesto.

Jue je stigao drug iz Lajkovca i donio potrebne podatke. U Lajkovcu na eljeznikoj

stanici nalazi se vod nejmakih vojnika; u blizini stanice, u andarmerijskoj kasarni,
ima dvadeset andarma. Nau akciju pomoi e deset lajkovakih drugova, veinom
radnika iz loionice, koji e brzo i struno moi unititi lokomotive i okretnicu,
transformator za elektinu struju i pumpu za snabdijevanje lokomotiva vodom.
Isto vee krenuo je kurir iz taba valjevskog odreda u Posavinu da dovede etu
Posavskog odreda blizu raskrsnice na drumu Ub-Mionica. Na plan je bio da sa
Kolubarskom etom krenemo iz robajske ume 13. avgusta nou stignemo u umu
kod manastira Bogovae, u kojoj bi se odmorili, odatle uvhatili vezu s etom
Posavskog odreda, napravili definitivan plan za obje akcije i nou 15. avgusta izvrili
napad.
U logoru je neobino ivo. Spremamo se za pokret. Nabavili sm osuvu hranu za
nekoliko dana, tako da je etni ekonom Ratko sav srean to nee morati nekoliko
dana da svako jutro lupa glavu ime e nahraniti etu. Borci pregledaju i iste oruje,
jer je novi komandir Bradonja strog ovjek koji trai da borac dri svoje oruje u
redu. Prema planu krenuemo pred vee, tako da u toku noi stignemo u selo Muie.
Pred polazak smo postrijili etu. U njoj je bilo devedeet ljudi od kojih jedna treina
nije imala oruja. Rijeili smo da i njih povedemo sa sobom, iako nee moi
uestvovati u akciji.
Ve se sputalo vee kad smo izali iz ume i krenuli pored Rajkovia prema
Muiima. Ili smo sporo, sa zastajkivanjem, lomei se preko nekakvih ograda,
izlokanih puteva i strnjika. Poslije pola noi kolonu je obuzeo takav umor da su borci
na svakom zastanku odmah lijegali na zemlju, i za tili as sva je kolona spavala,
izuzev nas nekolicine koji smo ili na njenom elu. Izgleda da je na vodi mnogo
zaobilazio i vrludao po noi tako da je iblo nemogue do svanua stii u Muie.
Odluili sm oda svratimo u prvu umu, da odspavamo nekoliko sati, pa da onda,
ispavani i odmorni, krenemo dalje.
Probudila me je svjeina avgustovskog jutra. Mlada uma u kojoj smo spavali bila je
sva vlana od jutarnje rose. Iako je dan bio vedar i sunan, podrhtavao sam od jeze.
Hodao sam pored boraca koj isu jo spavali. Leali su na goloj zemlji, neki pokriveni
atorskim krilom, a neki bez ikakvog pokrivaa. Posmatrao sam jednog mladia kako
spava: leao je sklupan pod jednim hrastom, ajkau nabio preko uiju, kai po puke
omotao oko lijeve ruke, a desnom pritegao puku uza se. Na njemu pohabano seljako
odijelo - jedino to ga je noas branilo od hladnoe i vlage.
im je ustao, komandat Zdravko poeo je da budi etu. Bilo je krajnje vrijeme za
pokret.
Dorukovali smo na brzu ruku po pare hljeba i malo planine i krenuli prema Mionici.
Sa svojih njiva posmatrali su nas seljaci, a obani su istravali pred nas na seoski put i
udili se koliko nas ima. Idui u koloni po jedan, naa eta je doista izgledala velika i
nama samima. Na svakom zastanku m ibismo, kad god je za to bilo prilike, govorili
seljacima o naoj borbi i o potrebi oruanog otpora okupatoru. Proli smo pored same
Mionice koja se lijepo vidjela u dolini, presjekli drum Ljig - Mionica i dohvatili se

kose vie samog druma. Odatle se jedan vod vratio na cestu i oborio nekoliko
telefonski stubova, koliko da ne proemo badava preko carske dade.
U selo Muie stigli smo oko podne. Umorni od mara i ljetne pripeke polijegali smo
pod ogromne hrastove u jednom gaju vie samog sela. U selu smo imali nekoliko
dobrih drugova, koji su nas odmah posjetili; dogovorili smo se da nam spreme veeru.
Prema planu naeg pokreta trebalo je odmah poslije veere poi, da bismo u toku
sljedee noi stigli u umu kod ministra Bogovae i tu uhvatili vez s Posavskim
odredom.
Umor me je bio savladao toliko da sam zaspao i bez ruka. Probudila me je
grmljavina. Daleko na horizontu vidjelo se samo nekoliko nevelikih bijelih oblaka po
kojima je ia-Dragojlo prorekao da e biti pljuska. I doista, nije prolo ni pola asa, a
preko jasnog avgustovskgo neba navukoe se teki kini oblaci i krupne kaplje kie
udarie o guste kronje hrastova. Mislili smo da prestrojima pod dvreem dok kia ne
mine, ali je ona udarila sve jae, dok se nije pretvorila u pravi pljusak. Po pljusku smo
pretrali u jednu staju u koju smo se jedva smjestili, ali je ipak bilo lake izdrati u
njoj nego pod drveem. Dodija nam kia. Gotovo nema dana da ne udari, bilo nou,
bilo danju.
Kad je kia malo stala, Bradonja je postrojio etu, dovojio borce bez oruja na stranu i
odredio da ostanu u selu dok se mi ne vratimo iz akcije. Zatim je naredio da svi borci
metnu preda se municiju i bombe. Kad je poeo ravnomjerno dijeliti municiju i
bombe meu borce, neki poee tiho da protestuju. Bradonja se na to nije osvrtao,
nego je svoj posao svrio do kraja, zatim se ispravio pred postorjenom etom i poeo
govoriti.
-Drugovi, mi idemo u ozbiljnu akciju. Neki borci imaju po sto metaka, a neki po
deset. Mi emo se tui zajedno, i kakva vajda onome koji ima sto metaka, ako
njegovoom drugu nestane municje ba kad se bude reavala bitka. To neka shvate oni
koji su malo pre mrmljali to hjihovu miniciju dajem drugima. Nema u nas moje
municije. Municija, kao i celokupno naoruanje, pripada eti i ja, kao komandir ete,
imam pravo da s tim raspolaem. Ako pogreim, moete me kritikovati na etnoj
konferenciji, ali sad morate sluati moje nareenja, jer ja odgovaram tabu odreda za
ovu akciju.
Kia je opet poela da pljuti. Iz sela su pristizale snae s veerom. Donosile su u
loncima toplu orbu koju smo srkali sve po dvojica iz jedne procije. Poto u taji nije
bilo mjesta, veerao sam s Fiom stojei pod strehom s koje nam je kapala kia i u
porciju i za vrat. Domaice, koje su donijele hranu, stajale su pred stajom i izvinjavale
se to nisu imale vremena da nam spreme bolje jelo. One nisu znale da emo odmah
krenuti, pa su obeavale da e za veeru biti i mesa. Muiu su bili dobro partizansko
selo u kome smo ostavljali nae bolesne drugove ili ranjenike. Stoga su domaice, kad
smo odmah poslije veere krenuli iz sela, ostale kao malo uvrijeene to tako naglo
odosmo.
No se brzo spustila, mrkla kina no u kojoj se ne vidi ni prst pred okom. Kolona je
gacala raskaljanim seoskim drumom. Ilo se sporo, svaki as bi neko pao, jer je veina
boraca bila u opancima. Kia je neprekidno lila ne kapljicama, nego mlazevima.
Sigurno nismo prevaljivali vie od kilometar na sat, i poslije nekoliko asova ibli smo

krajnje umorni. Iao sam u koloni kao razglavljen. Ni lijevo ni desno nisam vidio
nita, jedino sam pred sobom i za sobom osjeao druga i koloni; svaki as bih udario
na druga pred sobom ili bi neko otraga nagazo na me. Ponekad mi se inilo da se
uopte ne kreemo, nego da prestajkujemo s noge na nogu u raskaljanoj i ljepljivom
ilovai seoskog puta.
Poslije etiri sata napornog mara po blatu, bijeni neprekidno kiom, nali smo se na
jednoj raskrsnici. Ja je nisam vidio, ali tako su rekli kad sam pitao zato smo zastali.
Otiao sam na elo kolone. Tu su bili Zdravko, Bradonja i Fia. Savjetovali smo se ta
da radimo. Bila je to raskrsnica druma Mionica-Ub. Kia je stalno padala, ljudi su bili
mokri i umorni. Ii u umo kod Bogovae i tamo prenoiti bez vatre, znailo bi
izloiti ljude opasnosti da se razbole. Rijeili sm oda se smjestimo negdje pod krov, da
borci osue odijela, da sat-dva odspavamo, pa emo sutra zorom, ako bude potrebno,
u umu. Jedan drug iz kolone ree da u blizini ima neki mlin. Odmah smo naredili
pokret prema mlinu.
Mlin je leao u jednoj udoljici, stotinjak metara udaljen od druma i blizu raskrsnice na
kojoj je trebalo uhvatiti vezu s naim kurirom iz Posavine koji e stii sutra. Pored
mlina, u koji smo smjestili etu, nalazila se mala zagrada. Kucnuli smo na prozor nije odgovorio niko. Poeli smo da lupamo na vrata - niko se nije odazivao. Morali
smo obiti vrata. Bradonja se popeo na tavan da ga pregleda - bio je prazan. U toj
zgradi, u dva tijesna sobika, smjestio se tab. Oko mlina postavili smo strae i
naredili: unutra putaj ko god doe, a napolje nikoga.
U zgradi u kojoj se smjestio tab naloili smo vatru u jednoj plehanoj furunici.
Drugovi su skinuli sa sebe mokre gunjce, izuli blatnjave cokule i legli u jedan drveni
iroki krevet. ia-Dudi je legao na vreu kukuruza, a pod glavu metnuo jedan
zavezak sa branom. Javio sam se dobrovoljno da deuram, jer nisam mogao zaspati u
mokrom odijelu. Ostali su ubrzo zaspali, a ja sam polagano izaao da vidim ta rade
drugovi u mlinu. Usred mlina buktala je vatra i obasjavala umorna ali nasmijana lica
borca. uo se agor i zadirkivanje ljudi koji s u se spremali na poinak. Ogrijao sam
se malo na vatri i vratio se u nau zgradu, naredivi strai da mi odmah javi, ako neko
doe u mlin.
Malo poslije doe straar i javi da je pred mlin doao neki Ciganin na konju. Izaao
sam i upitao Ciganina odakle ide i ta trai u mlinu. Oevidno zbunjen, on nije umio
da ita suvislo odgovori. Naredio sam da konja veu pod jedan naslon iza mlina, a da
Ciganina vezanog stave pod strau. Konj je sigurno ukraden, zakljuio sam po dranju
Ciganina.
Ova moja pretpostavka ubrzo se obistinla. Otprilike jedan sat poslije dolaska Ciginog,
zauo se neiji glas s druma. Rekao sam straaru da se ne odaziva on nego zarovljeni
Ciganin. Ovaj se odazivao i s druma je, ljapkajui po blatu, priao strai jo jedan
Ciganin. Priveli smo ga u mlin. On je razrogaenih oiju gledao u ljdue koji su s
pukom pokraj sebe spavali oko vatre. Vezali smo i njega. Bilo je jasno da su
konjokradice koje je njihova zla sudbina nanijela na nau etu, ali smo ostavili da
sutra cijelu stvar ispitamo i presudimo.
Kad se razdanilo doao je mlinar kome sm oobjasnili zato smo obili mlin i zgradu.
Nije sel jutio. Rekli smo mu da emo tu predaniti i da emo, im padne mrak, krenuti

dalje. Ponudio nam se da nam donese hrane iz sela; mi smo to odbili, rekavi da nam
je dovoljno da od brana koje se nalazi u mlinu ispeemo borcima hljeba.
Malo docnije stigao je na kurir iz Posavskog odreda i saoptio nam da eta
Posavskog odreda nee moi stii da s nama uestvuje u napadu, jer sad Nijemci vre
akcije u Posavini i sve su ete u borbi na tamonjem terenu. Kratsko sm ose
posavjetovali i rijeili da napad izvimo s naom etom, i to samo na Lajkovac, jer
ako budemo napadali sa ezdeset ljudi i Lajkovac i Lazarevac, moe nam se dogoditi
da nijednu akciju ne izvimo s uspjehom.
Oko podne nasta pred mlinom strka. Fia i ja skoismo prozoru davidimo ta je.
Uzbrdicom prema drumu bjeala su dva etnika. Odmah smo istrali u dvorite. Na
pragu mlnia bio je postalvjen pukomitraljez, a iza jednog ugla mlina dvojica naih
boraca repertirali su iz puke.
-Ne pucaj! - dreknuo je Fia na borce.
Na taj povik borci su spustili puke, etnici stali. Pozvali smo ih k sebi. Bili su blijedi
i preplaeni. Prekidajui jedan drugoga govorili su da oni nisu mislili da nas napadnu,
jer da su to htjeli, mogli su to izvriti iznenada.
Umirli smo ih i pozvali da uu u tab i da nam objasne o emu se radi. Odjednom se
pojavio neki seljak, koji s njima zajedno ue u tab. etnici su nam rekli da ih je
ovamo poslao vojvoda ljiki da izvide ko je ovom seljaku ukrao konja. Stvar se
ubrzo objasnila. Seljaku je sino ukraden konj; on je poao tragom za
konjokradicama. Trag ga je doveo do naeg mlina, i on je po zveketu lanca na konju,
koji je bio vezan pod naslonom, poznao da je to njegov konj. Priao je blie i vidio
nau strau. Mislei da je to neka razbojnika banda, on nije smio da se javi strai,
nego je otiao u manastir Bogovau da se potui vojvodi. Vojvoda mu je dao
patrolu od ove dvojice etnika koji su, mjesto na konjokradice, natrapali na nas i
umalo da nisu glave izgubili.
ia-Dragojlo je naredio da izvedu konja.
-Jeste, moj je! - rekao je seljak.
Zatim je ia-Dragojlo naredio da izvedu Cigane. Seljak im je u oi kazao:
-Bili ste kod mene pre tri dana; ja sam vas jo hlebom nahranio, a vi meni tako.
Cigani su se nali u neobranu grou. S poetka su se kleli svim i svaim da nisu bili
kod seljaka, a zatim su poeli da gledaju jedan u drugoga, govorei neto ciganski, i
naposljetku priznali da su ukrali konja.
Obojicu Cigana osudili su na smrt. Tada nije bilo mogue raditi drukije. Mi smo bili
razjurili sve postojee vlasti u krajevima kroz koje smo prolazili, i narod je od nas
oekivao zatitu i linu i imovinsku. Svaki onaj ko bi zagazio u kriminal u tom
vremenu bio je pomaga okupatora. Mi tada nismo mogli suditi zloince na zatvor, jer
zatvora nismo ni imali. Ako je neko bio kriv, onda je mogal biti samo jedna kazna smrt.

U Novom vrmenu, izlazili su dopisi o nama kako vrimo razbojnike napade na

drumeovima i kako otimamo siromanim seljacima banku ili dvije. Moda je u tim
prvim danima nae borbe neko i povjerovao u te klevete; mi smo ih na terenu
poubijali na taj nain, to od seljaka nita na silu nismo uzimali, a lopove i razbojnike
smo osuivali na smrt.
Seljak se mnogo zahvaljivao i pozvao nas da, kad naiemo kroz njegovo selo,
obavezno skrenemo njegovoj kui.
-Vidim, brate, poteni ste ljudi, rekao je na rastanku.
etnici su jo malo posjedeli s nama. Objanjavali smo im smisao nae borbe, dok su
oni neto nesuvislo lupetali o kralju, Kosit Peancu, o preuzimanju vlasti, i najzad nas
pozvali da doemo na razgovor u manastir Bogovau u kome se nalazi njihov tab i
vojvoda. Jedan od njih bio je bogoslov iz Srema. U Srbiju je pobjegao ispred
ustakog terora. On je bio naroitoo govorljiv; u razgovoru je mnogo
psovao,nadugako raspredao o pravdi i pozivao u borbu za nju, ali se nikako nije
moglo razabrati za kakvu se on to pravdu bori. Drugi etnik bio je siromaan seljak iz
umadije. Do rata bio je nadniar, a sad je krenuo u umu ne da bi se borio, nego da bi
lako i dobro ivio.
Kad su poli, on me izazva na stranu da mi neto kae.
-Zna ta, doi ti, more kod nas pa emo jedan dan da koljemo prasie, a drugi dan
telie; dodija guliti pasulj i proju po umi, rekao je i objeenjaki namignuo.
-A zato ti to ba meni predlae, pitao sam ga.
-Pa, onako, dopo si mi se, rekao je prosto - srdano.
-Teko je guliti proju, ali bez toga nema slobode, odgovorio sam mu. Ti si nju gulio
cijeloga vijeka, pa bi mogao i sada da je guli s nama zajedno, da bi sutra i tebi i
takvima kao to si ti svanuli bolji dani.
-Ene sad! Ko zna ko e od nas doiveti sutranji dan, rekao je pomalo razoaran to
odbijam njegov poziv.
-Ako neemo ja i ti, neko sigurno hoe, odgovorio sam mu.
-Nita to meni ne vredi, hou ja sad da ivim, rekao je i oprostio se od mene.

Poslije podne otili smo Fia, Dragojlo, Bradonja i ja na sastank vojvodi Kamenici
u manastir Bogovau. Na kraju ume, odakle se vidjelo nekoliko kua ispod
manastira, ostavili smo nau oruanu pratnju, a nas etvorica spustili smo se seoskoj
krmi.

Vojvoda je ivio u manastiru Bogovai; s njim je ibla jedna desetina naoruanih

ljdui koji su ga smatrali svojim komandantom. Doekao nas je na pragu seoske krme.
Odnekud se poznavao s Bradonjomi i s njim se srdao pozdravio, dok je nama ostalim
samo vano klimnuo glavom.
Bio je to omalen, kooperan gospodin tridesetih godina, svjee izbrijan, obuen u
dobro civilno odijelo. Po zanimanju je bio bankarski inovnik, inae porunik u
rezervi, a sad ljiki vojvoda koji ima ak i dekret od Koste Peanca. On nam ga je
pokazao im smo se upozali, da mi ne bismo moda pomislili da je on neki samozvani
vojvoda kakvih je u to doba bilo dosta po Srbiji.
Mi se nismo nadali nikakvu dobru od etnika, bilo Peanevih, bilo Drainih, ali ovo
to smo uli od vojvode ljikog premailo je i naa oekivanja. To je bila otvorena,
niim nemaskirana izdaja. Vojvoda nam je kazao da je prije dva dana bio u
Lazarevcu i u kancelariji sreskog naelnika razgovarao s njemakim komandantom.
Traio je od njemakog oficira da mu u duhu nekakve Peaneve direktive preda vlast
u srezu.
-Mi, znate, oekujemo da e Nemci predati nama vlast u svim gradovima osim u
Beogradu, Niu i jo nekim mesitma du eleznike pruge Beograd-Caribrod, rekao je
vojvoda vano.
Mi smo se zgledali. Vojvoda nije bulaznio; on je sasvim ozbiljno govorio o
preuzimanju vlasti.
-A kako vi to preuzimanej vlasti zamiljate? - zapitao ga je Fia ironino.
-Pa, lepo, odgovorio je vojvoda. Nemci e napustiit odreena mesta; a mi emo u
njih smestiti svoje tabove pod ijim e nadzorom da rade nae vlasti.
-Pa to je gore nego to je htio Dragia Cvetkovi, koga je narod najurio kao izdajnika,
rekao mu je Fio.
-Onda su bile druge prilike, produio je vojvoda, a sada se mora biti pametniji i
lukaviji.
-A ja, naprotiv, mislim da je to sada jo crnja izdaja, rekao je Fia. Naa zemlja je
okupirana, i svaki razgovor sa okupatorom o takozvanom preuzimanju vlasti jest
razgovor o naimanju u njegovu slubu. Nego vi batalite sve te vae razgovore s
Nijemcima pa da se zajedno bijemo protiv njih. Sramota je za jednog rezervnog
porunika koji se zakleo da e braniti otadbinu, da ide i razgovara sa okupatorskim
oficirima u prisustvu nekog sreskog naelnikak oji je sada obina njemaka slugica.
-O tome bi se moglo diskutovati, odgovorio je vojvoda, poluavajui da sauva
dostojanstven izgled, poslije ovih tekih Fiinih rijei - ali, znate, ja sam obavezan da
sluam nareenja Peanca. Mi smo Nemcima dali rok do 20. avgusta, a posle toga
vojvoda Peanas e reiti ta em oraditi.

-Taj va vojvoda ve je sigurno rijeio ta e raditi, i znajte da ono t e raditi nee

biti ni patriotski ni junaki. Nego vi s vaim ljudima stupite u na odred i borite se
zajedno sa svojim narodom, rekao je Fia.
-Ja sam spreman da s vama odravam vezu, ali u va odred stupiti ne mogu. Vee me
zakletva na drugoj strani.
Dok je vojvoda govorio, posmatrao sam kroz pozor seoske krme u kojoj smo
razgovarali, manastirske zgrade koje su leale na jednoj uzviici, oivienoj umom. To
je bila vojvodina rezidencija. Nastojnik manastira je pobjegao u nepoznatom
pravcu, a vojovda je gazdovao u manastiru kako je htio. Jedan dan prasii, drugi
dan telii, kako ree moj jutronji poznanik, koji me je pozivao da preem k
njima. Nee se vojvodi iz tog raja! Njem ugrdno imponira njegova vojvodska
titula, njemu se hoe lakog ivota i vlasti, pa makar ona dolazila iz okupatorskih ruku.
Najbolje bi iblo toga izdajnika odmah sravniti s licme zemljem, ali je jo nemogue,
jer nemamo dovoljne snage. No, da em ose jednoga dana pobiti s njime i nejmu
slinima , to je sigurno.
Krmar je bio na prijatelj, dobro je poznavao ia-Dragojla i s njima u jednoj sobi
neto dugo aptao. To je ia udeavao nau obavjetajnu mreu. Kad je svrio
razgovor s Dragojlom, krar je priao meni i apnuo mi da komandir andarmerijske
stanice eli da s nama razgovara, ali nee pred vojvodom, nego moli da doemo
preko puta u krmu gdje nas on eka. Poao sam s Fiom na taj razgovor.
U jednom sobinku doekala su nas dvojica andarma: jedan visok, mrav, otrih crta
lica, Crnogorac, drugi onizak, irokih plea, Hercegovac. Obijca su bili zbunjeni kad
smo uli. Sjetio sam se naeg prvog susreta sa andarmima u Popovima kad smo
istom izali na teren. Tada su nas andarmi drsko pitali za objeave i mi smo se morali
s njima drugo natezati dok se nsimo nekako izvukli. Sad je situacij bila drukija, a
moda su i ovi ljudi drukiji.
Prvi se snaao Crnogorac i poeo da govori.
-Nas je, brate, sramota to sluimo vabama i najvoljeli bi poi s vama zajedno, ali
obojica smo oenjeni, imamo djecu i ne znamo kako da ih ostavimo.
-Pa nemoj misliti, rekao sam mu, da mi nemamo nikoga na svijetu. Evo ia-Dragojlo
Dudi ostavio kuu, imanje, porodicu i poao u borbu. Zna li ti, obratio sam se
Hercegovcu, ta rade ustae po tvojoj Hercegovini? Ko je dao ustai no nego
Nijemac i Talijan, a ti im ovde slui.
Na te moje rijei Hercegoav je oborio glavu i prostenjao:
-Znam, brate, sve sam uo, ali sam slabi i ne mogu da se odvojim od porodice.
Ostali smo jo kratko vrijeme u razgovoru. Oni su nas molili da ne napadamo njihovu
stanicu, a oni e nam, kad god to naredi tab Valjevskog odreda, poslati municije i
bombi. Puaka ne mogu, jer se o njima vie vodi rauna. Fia je nastojao vie na otme
da nam oni alju obavijetenja o kretanju neprijatelja i o dranju pojedinih ljudi u selu.

-Ali nemojte da nam aljete netana obavjetenja. Ne alite se glavom, rekao je Fia,
jer mi dobivamo obavjetenja i s druge strane.
-Boe sauvaj! - rekao je Crnogorac, mi em ovam slati ne iz straga nego zbog toga
to i mi hoemo da bar neto uinimo za optu stvar.
Oprostili smo se od andarma.
-Neka vas prati srea junaka! - rekao je Crnogorac na rastanku.
Vraali smo se kroz umu koja se nadaleko prostirala oko manastira. Na ulazu u nju
doekala nas je naa patrola. Njen voa obavijstio nas je da ta patrola u blizini
manastira primijetila jednog naeg dezertera koji je pobjegao iz Kolubarske ete
odmah polaganja zakletve. Bio je jo sa dvojicom naoruanih itpava i im je primjetio
nau patrolu, pobjegao je.
-Neka bei, rekao je Fia, pae on nama u ake kad-tad.
Ili smo kroz umu i pjevali. U umi je bilo toplo i lako se disalo. Gazili smo mekom
umskom srazom na kojoj je mjestimice jo bilo vode od sinonjeg poljuska. urili
smo u logor, jer je pokret na Lajkovac bio odreen za osam sati uvee.
eta je veerala i spremala se za pokret. Prije pokreta trebalo je izviti smrtne presude
nad konjokradicama. Postorojili smo etu pred mlinom i komandant Zdravko je
saoptio sazvanim Ciganim da ih je tab Valjevskog partizanskog odreda, kao uvar
javne bezbjednosti u ovom kraju, osudio na smrt zbog krae. Kazna e biti izvrena
odmah.
Stefa Filipovi, zamjenik komandira ete, priao je Fii i aptom mu rekao:
-Drue Fio, strogo je, da ih moda dobro istuemo.
-Izvruj nareenje! - kretko je odgovorio Fia.
Presudu su imal ida izve borci njegovog voda, i Steva je, stisnuvi zube, poao da
izvri nareenje.
Osuenici, jedan omalen, lopovskih oiju koje su ibale desno i lijevo, krenuo je lako
i brzo pred borcima; drugi povisok, krupan, malo povijenih ramena, tunih oiju,
poao je tromo i pogledao nas moleivim pogledom. Ali milosti nije moglo biti.
Stajali smo pred mlnim pred postrojenom etom i ekali da se svri ta naprijatna stvar.
Nismo ekali dugo kad se iz ume uo pucanj, zatim drugi, trei, a onda otpoe da
prate puke bez reda. Zagledali smo se u nedoumici.
Poslije nekoliko minutap ojavio se iz ume Steva, a za njim ostali borci.
-Pobee nam jedan! - raportirao je on Zdravku.
-Kako? - dreknuo je na njega Zdravko.

-Mi ih pre strijeljana odrijeili, a jedan od njih mugnu ispred nas u dunje kao srnda,
objasnio je Steva.
-Koji je pobjegao, upitao sam Stevu
-Onaj mali.
Bilo mi je ao nije pobjegao, kad se to ve dogodilo, ona Ciganin tunih oiju. Platio
je glavom zloin kome sigurno nije bio inicijator on, nego onaj mali to pobjee.
Pred sam pokret desio se malice komian dogaaj. Naime, toga dana bio je naiao
pored mlina jedan mladi koga je naa straa zaustavila i zapitala kud ide. Mladi se
okrenuo straaru, opsovao mu mater i rekao da se ne pravi vaan. Nai su ga uhvatili
i, bez obzira na njegove proteste, svezali i drali u mlinu pod straom. Bilo je
nareeno da ga pred pokret puste. Bijae to prava seoska pustahija! Cijeli dan je
gunao, psovao nae borce i prijetio da e on njima pokazati, da e oni zapamtiti koga
su vezali. On je bio prisutan kad je Ciganima saoptena smrtna kazna, vido je kad su
ih odveli na strijeljanje i uo pucnajvu. Kad je uo puke, on je poeo da se dere ko da
ga iva gule.
-Joj brao moja, nemojte mene, ljduim vam i noge i ruke, kreveljio se on izbezumljen
od straha.
Odrijeili su ga i rekli mu da ide kud hoe. On se u nedoumici obazro desno i lijevo,
skinuo uabru s kosmate glavurde i zadi preko jedne pokoene livede kao zaobadan
junac.

Sjedim naslonjen uz skoro ustoenu slamu s rasklopljenom biljeznicom na koljenima.

Htio bih da zapiem ono to sam preivo od sino od naeg polaska ispred mlina
dosad. Umoran sam i dremovan, jer cijelu no ne samo to nisam spavao nego ni
estitio sjeeo, a dananji dan bio je ispunjen marem i poslom u tabu odreda. Malo
prije vratio sam se s potoka sa ia-Dragojlom i Fiom. Okupali smo se i osvjeili, pa
me sad jo vie hvata san i najradije bih zagnjurio glavu u ovu svjeu slamu, koja jo
mirie gumnom i novim hljeobom, zaspao. Oko mene spavaju moji drugovi; jedino su
budni straari i ekonom ete koji sprema veeru. Sunce je jo visoko; u njegoovm
sjaju blisa sva okolna uma i najedrali kukuruzi u polju koje od nas odvaja ograda od
vrljika. Zadovoljan sam to ne moram bar za nekoliko sati ustati i krenuti dalje, a jo
vie zbog toga to smo noas uspjeno izvrili akciju koja e u isotriji nae borbe u
Srbiji ostati zabiljeena. Jutros, pred zoru, provjerili smo nau etu na jednom tekom
zadatku i uvjerili se da su i borci i komanda ete sposobni za ozbiljne akcije. Udarili
smo na Nijemce na ljakovakoj stanici i dobro ih mlatnuli.
Poli smo sino u smiraj s raskrsnice na drumu Mionica-Ub i odmah skrenuli pored
manastirske ume prema Lajkovcu. Vodio nas je jedan lajkovaki proleter. Vee je
bilo blago; poslije sinone kie ostale su po puteljcima barice; borci, odmorni i siti,
ili su lako i bodro. Bili su dobro raspoloeni; znali su da idemu u neku vanu akciju,
ali, osim taba, niko nije znao kuda. Ubrzo se spustila no bez mjeseca. Ili smo kroz

neka sela, prolazili kroz seoska dvorita, pentrali se preko ograda i vrljika, gazili
preko podbarnih livada, i najzad se zaustavili u jednom nevelikom hrastovom gaju.
Vodi je bio zalutao. Trebalo je tano u pono biti na Kolubari prema lajkovakoj
eleznikoj stanici i tu, u sporazumu s lajkovakim drugovima, izvriti raspored za
napad. Pono se pribliavala, a mi smo ekali u tome hrastovom gaju. Ljutili smo se
na vodia, iako ej njemu bilo najtee. On se za ovu akciju zalae ve odavno, i sad se
prosto iv pojede to nas je zaveo i ne zna kud e dalje. Kao dobar lovaki pas koji je
izgubio trag, on se bacao na sve strane, trei as u jednom, as u drugom pravcu, ne
bi li naao put. Poslije skoro pola sat on se vrati s jedne putnaje, i sav ozaren javi
komandantu Zdravku da je naao put.
Ili smo brzo i stigli do Kolubare. Gazili smo jednom, pa drugi, pa trei put. Da se
nebi gubilo vrijeme, niko se nije izuvao. Na urueno mjesto stigli smo u jedan sat iza
ponoi.
Nalazili smo se na jednoj livadi; pred nama se prostiralo polje pod kukuruzima, a izan
jega se vidjela osvijetljena eljeznika stanica. Iza nas je ibla Kolubara, preko koje se
moglo prei uskom platicom ka jednoj vodenici na drugoj obali. Omah je izvren
raspored za napd. Jedna grupa d osam ljudi dobila je zadatak da prekine telefonske i
telegrafske ice na putu Lajkovac-Valjevo i da tu ostane u zasjedi. Druga grupa od
est ljudi imala je da to isto uini na drumu Lajkovac-Lazarevac. Ostali dio ete, oko
etrdeset ljudi, poi e pravo na stanicu. Tu e se razdvojiti na dvije grupe: prva grupa
napada stanicu u kojoj su bili Nijemci; druga grupa napada andarmerijsku kasarnu
koja je odmah kraj eljeznike stanice. Poto razorua andarme, ona treba da uniti
loionicu, da pod punom parom niz prugu pusti lokomotive bez mainovoe, da uniti
elektini transformator i pumpu za vodu. Previjalite e se nalaziti kod vodenice s one
strane rijeke, a zborno mjesto za sve, po izvenom zadatku, bie na livadi s koje emo
poi u napad.
Drugovi iz Lajkovca koji su nas tu doekali saoptili su nam da u samom Lajkovcu
nema nikakvih promjena koje bi mogle uticati na odgaanje akcije. Bradonja je
izvrio raspored idui od grupe do grupe boraca i kazujui vodnicima i desetarima
njihov zadatak. Izgledao mi je nekeko bunovan. Stoga sam mu priao i rekao da pazi
da togod ne zaboravi. Odgovorio mi je kao u polusnu: Ne brini!
eta, rasporeena prema planu napada, leala je na livadi. Neki su borci spavali.
Sjedio sam s Fiom pod jednim gramom i tiho razgovorao. Obojica smo bili dobro
raspoloeni i uvjereni da emo uspjeti. Fia je iao u zasjedu na beogradski, a ja na
valjevski drum.
Tano u 1.3 nareen je pokret. Krenuo sam s grupom koja je ila u zasjedu na
valjevski drum. Voa patrole bio je ika-Jodrdan, stari bugarski revolucionar, koji je
jo 1923. godine emigrirao u Jugoslaviju i ivio bavei se obuarskim zanatom u
vaoici Ljigu. Na poziv Partije on je odmah izaao s nekoliko ljikih proletera u
Valjevski odred. Bio je to estit i odan ovjek, ali ve postar i malo neodluan.
im smo, proavi kroz nekoliko njiva i kukuruza i jednu umciu, izbili na drum
Lejkovac-Valjevo, koji je tu iao uporedo sa eljeznikom prugom, trebalo je odmah
presjei telgrafske ice. Rekao sam to Jordanu. On je naredio jednom borcu da to

uini. Ovaj se nekao, govorei da mu je ovo prva akcija, i da ne zna kako se ot radi, a
Jordan je u nedoumici utao.
-Dozvoli da ja preuzmem komandu, rekao sam Jordanu.
-Dobro, drue, odgovorio je Jordan.
-Ko e sa mnom doborovoljno na drum, zapitao sam borce.
-Ja u, rekao je odmah Italija Velimirovi, mlad Slavonac, koji je prije nekoliko dana
doao iz Beograda u Valjevski odred.
Preli smo preko pruge, prili jednom telegrafskom stubu, ilija je unuo, ja mu se
popeo na ramena i on me je polako uzdigao na visinu ica. Za tili as one su bile
presjeene i pale zvecnuvi o gomilu kanjenja pored puta.
Vraitli smo se drugovima, priletli u plitak jarak pored pruge i oekivali kad e da
zapucaju puke oko stanice. Bio je izgrijao mjesec i na cesti se vidjela svaka cjenka.
Osjeao sam da su drugovi uzbueni. Veina njih bila je prvi put u akciji. Leao sam
pored Ilije koji mi je od sviju nekako najblii zbog njegove spremnosti da dejstvuje.
Izgledalo mi je da ekamo itavu vjenost. Raunao sam koliko moe biti potrebno
Bradonji da s etom pree ono kukuruzno polje i sve mi se inilo da isuvie dugo
ekamo na poetak borbe. Ustao sam i hodao pored drugova koji su leali u jarku.
uma za naim leima bacala je tamnu sjenku od same pruge. S mog mjesta vidio se
drum koji je desno od nas, kraj jedne njve zasijane kukuruzom, skretao prema
Lajkovcu.
Odjednom je u nonoj tiini djeknuo pucanj, zatim drugi, a onda slona paljba. Pao mi
je teret sa srca. Glavno je da je poelo. Borba se razgarala. Sve su ljui i dui bili
rafali, sve ee su gruvale bombe.
Iz nive desno od nas istrala je jedna prilika. Naredio sam pukomitraljescu da pustip
o njoj jedan kratak rafal. Mitraljez je ciknuop, a pirlika je brzo iezla u kukuruzima.
Borba je trajala oko sva sata, a onda se sve utialo. Poekali smo malo pored druma, a
onda se isitm putem vratili na zborno mjesto. Tu sam naao Fiu, Zdravka i Dragojla.
Tek to sam poeo da im priam ta je bilo kod nas, na naoj zasjedi, kad opet grunue
puke na stanici.
-ta je, zapitao sam Fiu, zar jo nije gotovo?
-Ne znam ta je, odogovorio je Fia, ali izgleda da nije gotovo. Iman eto to me buni
- traje isuvie dugo, a oni ne alju kurira. Mi smo se vratili prije nekloliko minuta, jer
nsimo mogli da odemo s patrolom u grad zbog nejasne situacije.
Ve je svitao, a borba se jo vodila. uli su se samo pojedinani pucnji i gruvale su
bombe.

Ili spo pred Kolubare gore-dolje i oslukivali borbu. Ponekad bi iz kukuruza neko
opalio iz parabeluma u naem pravcu, ali su meci fijukali visoko iznad nas. Naila su
dvojica boraca. Ili su polako, jer je jedan od njih ranjen, a drugi ga je vodio. Oni su
nam ispriali ta se radi oko stanice.
Mi smo raunali da emo napasti samo Nijemce u stanici i andarme u kasarni, ali
ispala je jedna stvar koji lajkovaki drugovi nisu mogli da predvide. Naime, malo
prije nego to su nai prili eljeznikoj stanici, uao je u nju voz iz aka. To je bio
teretni voz koji su sprovodili Nijemci. im je zapucalo, oni su istali iz vagona,
zauzeli poloaj pod njima i na nae otvrorili bjesomunu paljbu. Nai su morali prvo
da likvidiraju tu grupu, pa tek onda da napadnu Nijemce u stanici. Poto su razbili tu
grupu, jedne pobili a druge razjurili po kukuruzima, napali su stanicu. Sada se borba
oko stanice zavrava. Na vod koji je napadao andarmerijsku kasarnu i loionicu u
potpunosti je izvrio svoj zadatak, i sad pomae likvidaciju stanine zgrade.
Tek sad smo razumjeli ko to na nas puc iz kukuruza. Tu se neki vaba sakrio i sa,
razgonei svoj vlastiti strah, otkida iz parabeluma.
Ve se bilo uvelike razdanilo kad su nai borci poeli da se u grupama od po nekoliko
ljudi pojavljuju iz kukuruza. Svi su ili lako i bodro; vidjelo se po njihovom izgledu
da su izvrili zadatak. Naredili smo im da se svi prebace preko Kolubare u kukuruze
iza vodenice. Jednu patrolu poslali smo u oblinje selo po kola za ranjenike. Imali
smo est ranjenika: dva teka, koej smo smjestili u oblinje seljake kue, i etiri laka,
koja emo voditi sa sobom.
Iz borbe su se posljednji vratili Bradonja i Steva Filipovi. Bradonja je iao ilo, na
njemu nije bilo ni traga od onog umora koji sam primijetio pred polazak u napad. eta
je bila sva na okupu izuzev dvojice tekih ranjenika.
Odmah smo krenuli prema selu Pepeljevcu, koje lei sasvim blizu Lajkovca. Ili smo
kroz selo neispavani, umorni, gladni ali razdragani. Gotovo na svakim vratancima
doekivale su nas snae i djevojke s ponudama: voe, mlijeko, hljeb. Idu nai!
dovikivale su jedna drugoj preko polotova. Njihovi povici odjekivali su u tiini
avgustovskog jutra. To je bio samo uvod u ono to nas je oekivalo na seoskom
raskru, gdje se bilo sleglo gotovo itavo selo koje nam je iznijelo svega to smo
mogli poeljeti. Ali najdrae nam je bilo dobro raspoloenje seljaka. Nisu bili
uplaeni, iako smo napali okupatora u blizini njihovog sela, o emu su oni znali, jer su
nekoliko asova sluali borbu. Partizani su priali seljacima o pojedinostima boja i
nisu mogli da naodgovaraju svakome, toliko su ih bili zuaokupitli pitanjima sa svih
strana! ene su ile od jednog borca do drugoga i nudile hranu i pie: Uzmite brao,
uzmite deco! ulo se sa svih strana. udili su se to nai borci nee da piju rakiju.
Tada je u partizanskim odredima pie bilo zabranjeno i borci su se toga strogo
pridravali.
Jedan stariji seljak govorio je Stevi:
-Sluamo mi borbu i mislimo, bogami, ruski padobranci. E, alal vam vera, ba te
junaci.

Steva, onizak, snaan momak, kratkih oputenih bria, opaljena lica, gledao je
seljaka svojim dobroudnim pogledom i rekao mu:
-Nismo padobranci, ali smo Crvena armija. Mislim da je noas nismo obrukali.
Odrali smo kratak zbor. Prvo je govorio ia-Dragojlo, zatim Fia. Sjedio sam na
jednom kamenu umoran, promukao, ali mi je pri dui bilo tako neiskazano milo, da je
za te trenutke vrijedelo ivjeti i stradati godinama. Sluao sam neumornog fiu kako
govori okupljenom svijetu, ne razumijevajui nita od onog to je govorio - toliko sam
bio zanesen doekom naroda iz ijeg je srca nezadrivo iknula radost, to se naao
neko da bije godove koji su nau zemlju ponizili i opoganili.
U selu smo se zadrali oko dva sata. Kad smo s pjesmom poli prema selu Muiima,
vidio sam kako se jedan mladi iz tog sela, koga je Zdravko malo prije primio u
odred, otima od neke djevojke i tiho ali oto se s njome objanjava. Najzad se oteo,
utrao u kolonu i poao s nama. Pitao sam ga ko mu je ona djevojka. Sestra, rekao
je mrtei su i jo rumen u licu od uzbuenja. Obazro sam se i vidio je kako stoji
pored plota i gleda za naom kolonom koja se pela uzbrdicom.
Ili smo brzo, jer smo eljeli da se to prije udaljimo od Lajkovca i da, u sluaju da
Nijemci pou u potjeru za nama, naemo zgodne poloaje za odbranu i manevrisanje.
Stigli smo u selo Muia, onoj istoj pojati od koje smo krenuli preksino. Nai
bespouakra doekali su nas s radosnim poklicima; oni su od nae patrole koju smo
poslali ve doznali ta je bilo kod Lajkovca.
Smjestili smo se kraj jedne ume, obezbijedili logor, dali eti voljno, ami a tabom
sjeli da porazgovaramo nekoliko zaboravljenih andarma i jednog Nijemca.
Akcija na Lajkovac je uspjela, to je zakljuak taba. Napad je izvrila Kolubarska eta
Valjevskog partizanskog odreda, uz pomo deset lajkovakih proletera, pod
komandom Radivoja Jovanovia - Bradonje. U napadu je uestvovalo sedamdeset
ljudi s etiri pukomitraljeza. U ovoj akciji unitena je eljeznika radionica, dvije
ispravne lokomotive zgruvane su u okretnicu (dreajbe), dvije lokomotive pod parom
putene su niz prugu i survale se na prvoj okuci niz nasip, uniten je transformator i
pumpa za vodu, ubijeno osamnaest Nijemaca a zarobljen jedan, zaplijenjeno dvadeset
puaka in keoliko hiljada metaka municje, neto ebadi i ostale spreme. Mi smo smo
imali dva teka i etiri laka ranjenika.
Znaaj ove akcije ibo je u tome to smo kod Lajkca prvi put napali njemaku posadu i
tukli se s njome nekoliko asova na vanoj eljeznikoj raskrsnici, iako je ve bilo
svanulo. U toj akciji i komanda ete i borci pokazali su svoju upornost i snalaljivost
u borbi. Tu se svojom hrabrou istakao naroito Bradonja. Zakljuili smo da ga
predloimo za pohvalu.
Presluali smo zarobljenike. andarmi su se kleli da su pucali tek onako, da ne bi
nastradali zbog toga to su se predali bez metaka.
-A, vi ste se bojali ta e rei Nijemci ako ne budete pucali, rekao im je Fia, a niste ni
mislii da ete odgovarati nama, ako budete pucali. Ispalo je ba ono o emu vi niste ni
mislili. Sad valja odgovarati za izdajniko dranje.

-Bogami smo pucali u vazduh, rekao je jedan visok andarm koji je stalno gurao
pljuvaku i kome je isturena jabuica podrhtavala od straha.
-Nemojte nas suditi strogo, moleivim glasom rekao je jedan onizak, pleat andarm,
ve ovjek u godinama, Srbi smo.
-Eh, sad ti meni Srbi smo, vlei mu Fia. Da si ti pravi Srbin, ti bi noas udario s lea
na Nijemca, a ne bi pucao na svoju brau. E, lijepo je to biti Srbin, ali teko.
Rijeili sm oda andramima svuemo odijelo i cokule i da ih pustimo nek idu kuda
hoe.
Zarobljeni Nijemci, prava ljudeskara, bezizraznih abljih oiju. On je bio smrtno
uplaen. Vidjelo se na njemu da rauna da emo ga odmah poslije sasluanja ubiti. On
je bio na onom teretnom vozu koji je uao u stnicu upravo kad smo mi krenuli u
napad. Ispriao nam je da je njih trideset njemakih vojnika pratilo transport od dvije
hiljade puaka iz aka za Vrac. Izjeli smo se ivi to smo tek sad doznali da je u
nekoliko vagona, tu u stancii, u nai mrukama bilo dvije hiljade puaka. One su tu i
ostale, jer niko nije zavirio u vagone da pogleda ta je u njima.
vabo je sluao nae uzvike praene sonim psovkama, buljio u nas svojim abljim
oima i nastojao da bar po neemu dokui ta nas je tako uzbudilo i ta iz toga moe
proizai za njega. Kad ga je straar odveo i naredio mu da sjedne pod jedno drvo u
blizini, on se u nedoumici obazirao ok osebe, kao udei se to je jo iv.
Pred vee smo imali neprijatan sukob s jednim borcem koji je od ranije bio poznat
zbog neposlunosti. To je bio jedan postariji, opanarski radnik iz Valjeva, po imenu
Sinia, koji je sebe nazivao starim komunistom. On je smatrao da za njega ne vae
disciplina odreda i nareenja taba. Volio je da na svoju ruku ode u selo, popije koju
aicu i pojede dobar zalogaj. Tako je i danas htio da napusti logor i da ode u selo ,ali
ga je straar zadrao. Kad je poeo da vie na straara i da mu prijeti, ovja je digao
puku na njega i naredio mu da legne. Sinia je pokuao da se objanjava, straar je
repetirao puku i dozvao deurnog, koji je Siniu razoruao i dotjerao u tab.
Sad je stajao pred nama razoruan i pravio se duboko uvrijeen zbog tog ponienja.
-Mene, starog komunista, da razoravati vi koji ste sigurno proli kroz razne
buroujske partije prije nego to ste doli u nau paritju, rekao je nabusito.
Bio nam je smijean zbog te tirade koji je uputio upravo ljudima koji nikada nisu znali
ni za kakvu drugu partiju osmi Komunisitke.
Fia mu je odrao kratak ali veoma jezgrovit i sadrajan govor. Poslije toga on je
promijenio dranje i postieno gledao u vrhove svojih kicokih opanaka.
-Drue Fio, nisma ja hteo da derem i loem, kao ti ti veli. Ja sam se strunio a
akciji i znam tu u sleu jednu babu koja popravlja strunjak, pa sam hteo da odem od
nje, da me ena osposobi za drugu akciju, govorio je Sinia gotovo plaui.

-Ti si komunist, veli, pitao ga je fia otro.

-Jesam, i to od dvadesete godine, odgovorio je Sinia ponosno.
-Eh, kad je tako, rekao mu je Fia, trebalo je da ti doe u tabi da tabu objasni tati
je, da te ljekar pregleda, pa ako si bolestan da ti da bolovanje. A ti si vikao na straara,
pravio se vaan; mogoa si i glavu izgubiti. Doao si ovamo i poeo da nas vrea. To
komunisti ne rade. ta e rei blai borci kad vide kak ose ti pnaa, a stalno govori
da si stari komunist. ta e oni misliti o komunisitma, kao it svojim dranjem bude
stalno naruavao disciplinu u odredu.
Sinia je utao i nije imao snage da pogleda Fia u oi.
-uti, rekao je fia, i oblje je to uti, jer ako ne vidi da si pogrijeio, onda nita i
ne govori. Kanjavam te da osam dana bude bez oruja; ako si bolestan, to e da
utvrdi na doktor a ne nekakva baba u selu, moe ostati u ovom selu na bolovanju
onoliko koliko ljekar odred. Poslije toga da se javi u etu. Ako se ne javi, bie
smatran dezerterom. ta to znai, zna i sam. Odstup.
Sinia je pokuavao da mucajui neto objanjava, ali ga je Fia odmah prekinuo:
Nema vie razgovora.
Rijeili smo da se eta odmori ovdje jedan dan i da poslije toga napadne mionicu.
Zdravko, Dragojlo - koji je imenovan za zamjenika komandanta Valjevskog odreda Fia i ja krenuemo noas u Robaje, gdje treba da stigne Branko Krsmanovi s kojim
emo pripremati jo znaajniju akciju: napad na Krupanj.

Oko ponoi krenuli smo iz Muia za Robaje. Put smo znali samo otprilike, vodia
nismo imali, zato smo lutali po noi, lomili se po bespuu i najzad legli na jednu
livadu da malo odspavamo i saekamo zoru. im je svanulo, poli smo bre i
sigurnije prema naem cilju. U jednom selu dorukovali smo kod nekog naeg
prijatleja koji nas je veoma srdano doekao. Bio je ve uo za napad na Lajkovac i
radovao se naem uspjehu.
U na stari logor u robajskoj umi stigli smo oko podne mrtvi umorni i odmah legli da
spavamo. ia-Dragojlo nije moglo ni svoj dnevnik da sredi, to je inae uvijek
redovno inio. Posljednja tri dana bila su vrlo naporna; ve tri noi nismo estito
spavali, osim to bismo prodrijemali sat-dva izmeu dva posla, pa nije nikakvo udo
to smo se probudili tek kad je sunce zalazilo.
Bez ete u logru je prilino dosadno. ia-Dragojlo sjedi i pie svoj dnevnik.
Zapisujem i ja, ali on pie sve do posljednje sitnice. alimo se s njim da e to biti,
ako se rat odui, kupusara koji niko nee htjeti da ita. ia-Dragojlo se smjeka na
nae ale i neumorno pie o svakom naem pokretu, o svakom dogaaju u eti i o
svim pismima koja je upuivao svojim poznanicima u ovom kreju, jedne hrabrei i
pozivajui ih u borbu, a druge otro osuujui zbog njihovog sluenja okupatoru. Dok
on pie, posmatram njegovu lijepu sijedu glavu, malo nakrenutu u stranu, i mislim o
tome srbijanskom seljaku. Njemu je preko pedeset godina, ena mu i ki lee u

vlajevskom zatvoru, a sin Mia je komandir partizanske ete. itava kua je rasturena
zbog toga to Dragojlo Dudi nije gtio da bude rob. On je napusito svojel ijepo
ureeno imanje u selu Klincima i svoju porodicu i poao u borbu. Vie je volio da se
svega roga odrekne i da uzme puku u ruke nego da pognute glave eka kako e se
ova vela borba svriti. On je bio veoma pitom i blagodaran ovjek, pun panje i tkata
prema ljudima, ali kad se radilo o izdajnicima, ia je bio goropadan. Govorei o itm
ljudima, on je nalazio teke i uvredljive rijei i tada bi njegove dobre oi prosto vrcale
iskrama mrnje.
Uvee smo sili u selo Robaje, kui jednog prijatelja. Tu smo saznali od naeg kurira
Vere da su Branko Krsmanovi i kurir Valjevskog odreda Milivoje Radosavljevi na
Kosmaju zapali u zasjedu i poginuli. Ta vijest nam je pomutila radosno raspoloenej
zbog Lajkovca. ao nam je bilo mladoga Milivoja koji je neumorno krstario izmeu
Valjevskog odreda i Glavnog taba. Dogovorili smo se da njegovu smrt treba kriti od
majke mu Zlatije koje je stalno strahovala za sina, iako o tome nikad nije govorila.
Teak je udarac za nas smrt Branka Krsmanovia. On je kao mlad student poao 1936.
godine iz Praga u paniju. U panskom graanskom ratu istakao se svojom hrabrou
i politikom zrelou. Pred rat vratio se u Jugoslaviju. Bio je jedan od organizatora
vojnih komiteta koje je stvarala Partija, a zatim partizanskih odreda u Pomoravlju i
oko aka i Uica. Bio je lan Glavnog taba Srbije. Sad je bio poao da s nama
dvojicom povee akcije svih partizanskih odreda zapdne Srbije radi oenja te
teritorije od neprijatleja. Mene lino jako je zaboljela Brankova smrt. Upoznao sam ga
kao studenta kad je prolazio kroz Pariz u paniju; sreo sam ga u paniji, na
aragonskom fronut, kao politikog komesara jugoslovenske protivtenkovske baterije, i
tu se s njim zbliio, iako je on bio mnogo mlai od mene. Uvijek mi je bilo prijatno da
ga sretnem, jer je on i lino bio vandredno simpatian i mio ovjek. Sad pogibe u
svojoj dvadesetestoj godini, a koliko je jo mogao dati naoj stvari. Poginu je asno i
predano vrei svoju dunost, kao dostojan sin nae Partije, koga ga je vaspitala u
duhu bezgranine ljubavi prema narodu. Drue Branko, neemo te zaboraviti i ljuto
emo te osvetiti.
Razgovarao sam s Fiom o naem daljem pokretu. Branko je imao zadatak da nas
povee s aanskim odredom. Njegovom smru ostali smo bez te veze, a trebalo je
uriti. Rijeili smo da ovjde saekamo povratak Kolubarske eta, da sa tabom
Valjevskog odreda pretresamo sva pitanja u vezi s ienjem teritorije zapadne Srbije,
a da sami preemo u aanski odred i objezbedimo vezu izmeu ta dva najvanija
odreda zapdne Srbije.
Dok smo razgovarali, banue u tab dvojica partizana Kolubarske ete: mladi Jakov
Dudi, zvani Koragin, koji je to slavno ime dobio kao nadimak zbog svoje hrabrosti,
i jedan intelektualac iz Beograda, koji je u odred doao neposredno pred polazak na
Lajkovac. Na ne pitanje otkud oni sami, odgovorili su nam, da su Nijemci napali
nau etu u Muiima i da se ete razbjeala.
-Jesu li s etom ibli Bradonja i Steva Filipovvi? - zapitao sam intelektualca
posumnjavi u njegov izvjetaj.
-Jesu! - odgovorio je on.

-Onda lae da je eta razbijena! - dreknuo sam, nego si ti u panici pobjegao i jedva se
zaustavio ovdje u Robajam.
Obojica su utali. Po njihovom dranju divjelo se da sam pogodio.
-Hajde, Koragine, poteno nam ispriaj kako je bilo, rekao je Fia.
Mladi se malo snebivao, a onda je, gledajui u zemlju, ispriao kako je vie sela,
gdje je bila eta, zapucalo, a oni iz voda bspukara, s kojima su se nalazili i ranjenici,
prsli kud koji. Njih dvojica poli su zajedno sa jednim drugom koji je bio ranjen u
nogu, ali su ga, poslije nekoliko kilometara hoda, ostavili u jednom sijenu.
-Kako ste smjeli ostaviti ranjena druga? - zapitao je ia-Dragojlo. Znat li ti,
Koragine, ta se za to dobiva.
Koragin je pocrvenio i podigao svoje crne oi, koje su gorjele od srdbe i stida, na
intelektualca, ali niej rekao nita. Bilo je jasno da je tu itavu rabotu zamijesio ovaj,
pa ak da je i cijelu prio razbijanju ete on izmislio.
Intelektualac se branio da su oni htjeli da ranjenika ostave kod jednog seljaka, ali da
ovaj nije htio da ga primi u kuu, nego je pristao da ostane pokraj njegova sijena.
-Ranjeni drug vam je smetao da bjeit galopom - viknuo je Fia gnjevno, a znajte da
vam nita nee pomoi to ste prvi dojurili ovamo, ako se ita desi. Vi ete biti
odgovorni za njegovu smrt.
Ostavili smo da stvar presudimo kad se vrati eta i kda budemo prikupili sve potrebne
podatke.
Izaao sam u dvorite u kome je bilo nekoliko kurira. Prila mi je kurir Vera, hrabra
ali prilino samovoljna djevojka. Zapitala me je ta ima novo.
-Nita, rekao sam joj preko ovlje.
-Veli nita, a eta je razbijena! - rekla je zajedljivo.
-Ko ti je to rekao? - upitao sam je tako da je odmah promijenila ton.
-Tako, ula sam.
--Dobro, onda u ti ja rei ko ti je to kazao. Dvojica paniara pobjegla glavom bez
obzira od ete, ostavila ranjena druga nam ilosti nemilost sluaju, napriala ti sve to
su u strahu vidjela, a ti povjerovala i iri dalje. Odmah da si zavezala, i, ako bude
ikome ita rekla o tome, odgovarae tabu za irenje lanih vijesti.
Naao sam zatim intelektualca, odveoga u stranu i ozbiljno mu zaprijetio da niome
vie ne pria svoje lagarije. Bio je tako prestraen da mi se prosto zgadio.
Dva dana iskupljali su se nai bespukari. Doli su svi; doao je i onaj ranjenik,
ostavljen u sijenu. U onoj guvi pobjegli su trojica zarobljenih nijemaca, meu njiam i

mit. Treega dana izjutra stigao je Bradonja sa etom. On nam je podnio izvjetaj o
napadu Nijemaca na logor kod Muia. Evo ta se dogodilo s eotm poslije naeg
odlaska.
Sutradan po naem odlasku, pred vee, Kolubarska se eta bila postrojila za pokret. U
to je stigla njemaka potjera. Blagodarei tome to je eta bila spremna za pokret,
Bradonja ju je odmah rasporedio za borbu i oni su poslije kratke ali estoke borbe
nijemce rastjerali. U toj borbi ubijeno je osam Nijemaca, ami nismo imali nikakvih
gubitaka. Pao je mrak i nai nisu mogli da ogne Nijemce koji su ostavili svoje
zaglibljene kamione nie sela i u panici pobjegli pjeice prema Bogovai.
Toga istoga dana uao je u sastav Kolubarske ete Steva Markovi - Singer koji je s
posebnim Ljikim vodom operisao oko Ljiga. On je uo borbu, a od seljaka je dozano
da su Nijemci poli u potjeru za Kolubarskom etom u pravcu Muia. Napravio je
zasjedu pored druma i saekao Nijemce. Nijemci su upali u tu zasjedu i nastradali petnaest Nijemaca pomlatio je vod Steve Singera. Njegovi Liani pokazivali su nam
dobre njemake izme kao dokaz da Nijemci nisu proli olako kroz njihovu zasjedu.
Nekoliko Nijemaca ipak je pobjeglo prema Lajkovcu.
Na osnovu tih izvjetaja i dobivenih podataka tab je kaznio intelektualca da bude
mjesec dana bez oruja i da pomae Ratku pri spremanju hrane, a mladoga Dudia
opomenom. Kazna oduzimanaj oruja u partizanskim odredima smatrala se vrlo
otrom.

Istoga dana raspravili smo jedan za nas veoma neprijatan ali vaan i pouan sluaj.
Prije nekoliko dana je u oblinjem selu opljakan jedan seoski gazda. Valjevski tab je
naredio istragu kojom je utvreno da je to razbojnitvo organizovao i izveo, zajedno s
dvojicom propaica, jedan na prijatelj iz sela Rajkovia, neki Veseli. On je bio
opanarski radnik u Valjevu, al ise odavno vratio u selo i tu ivio malo od zanata,
malo od zemljoradnje. Dok je ivio u Valjevu, bio je sindikalno organizovan i zbog
toga je sam sebe nazivao starim komunistom. Od poetka formiranja Valjevskog
odreda on nas je pomagao sabirajui hranu po selu i prikupljajui obavjeetenja, ali u
odred nije htio.
Na sasluanju je, s poetka, odluno odbijao da iam ma kakve veze s tim
razbojnitvom, ali kod jednog od uesnika naena je nejgova cedulja iz koje se jasno
vidjelo da je on cijelu stvar organizovao. Kad mu je pokazana ta cedulja, priznao je,
ali se branio da je postupao pravilno. Mi se borimo protiv kapitalizma i seoskih
gazda, govorio je Veseli, a ovaj to smo mu uzeli novac bio je prava rkvopija.
Kad mu je ia-Dragojlo objasnio da je njegov stav nepravilan, jer da mi u nee
redove primamo i kapitaliste i seoske gazde, ako ele da se bore protiv okupatora, on
se pravio da to nije znao. Meutim, u toku istragei zala je na vidjelo jedna injenica
koja je tom Veselievom postupku dala sasvim drugi znaaj. Jedan borac izjavio je da
mu je Veseli; odmah kad je fomirana Kolubarska eta, predlagao da opljakaju
jednog bogatog seljaka i da bjee u Srnu goru. Dignemo pare i za na je rat gotov,
rekao je on borcu. Na suoenju je priznao da je doista pokuao da tako isproba ovog
druga, ali je takva odbrana bila neuvjerljiva.

Bilo je jasno da nemamo posla s ovjekom koji pogreno shvata nau borbu, nego s
ovjekom renjakom koji se prikazuje kao na prijatelj, ak nam i pomae, ali koji
samo eka zgodan as da sam sebe nagradi, i to na nain koji bacal jagu na itav
pokret.
Zakljuili sm oda je on neprijatelj nae borbe i da ga moramo primjerno kazniti. Njega
i jo jednog uesnika osudili smo na smrt. Kazna se ima izviti pred narodom, kome
treba objasinit zato ih tako strogo kanjavamo. Treega, pukog soskog siromaha i oca
desetoro djece, oslobodili smo s napomenom da e biti strijeljan ako bude uhvaen ma
u kakvom novom prljaovm djelu.
Kazna je u selu povoljno odjeknula. To isto vee doao je utab najstariji sin
osloboenog seljaka, bivi pitomac podoficirske kole, poljubio ia-Dragojla u ruku i
javio se u odred kao borac.
Odrali smo sastanak sa tabom odreda, na kome smo napraivli bilans aktivnost
odreda za ovih dvadeset dana. Podvukli smo da praksa potvruje pravilnost stava
Glavnog taba: da se na pokret moe ojaati i osposobiti za vea djela samo kroz
akcije id a samo oruane akcije mogu ubrzati priliv novih boraca u nae odrede i
narod osloboditi od straha pred okupatorom. Tu, u orbajskoj umi, Fia i ja, u ime
Glavnog taba partizanskih odreda Srbije, propisali smo nareenje Valjevskom
paritzanskom odredu da anpadne Krupanj, uniti ili istrjera njemaki garnizon i da
varoicu dri. To e biti poetak stvaranja prve osloboene teritorije u Srbiji koju je,
po nareenju druga tita, trebalo stvoriti u zapadnoj Srbiji. U tom cilju mi mso
Komlubarsku etu, koja je narasla na sto dvadeset boraca, razdijelili na dva jednaka
dijela. Prvi dio, s Bradonjom, ostaje na starom sektoru Kolubarske ete; drugi sa
tabom odreda, odlazi na sektor Krupnja; s njima e se objediniti Podogorska i
Azbukovika eta i onda e zajedno napasti Krupanj.
Sa ovim je na posao u Valjevskom odredu za sad bio zavren. Trebalo je hitati u
aanski odred s kojim, zbog pogibije Branka Krsmanovia, nemamo veze. Kurir
Vera nam je donijel od Crnoga javku za aak. Moramo ii sami u taj odred da ga
poveemo s Valjevskim i da koordiniramo njihove akcije. To su bila tada dvanaa
najvea odreda u zapadnoj Srbiji, koja su, po naem miljenju, imala da odigraju
glavnu ulogu u stvaranju osloboene teritorije.
Htjeli smo da se na polasku oprostimo s drugovima iz ete. eta je postrojena ispod
logra na jednom nevelikom proplanku. Na njenom desnom krilu stoji Bradonja, a
ispred ete tab Valjevskog odreda: Zdravko, Milosav, ia-Dragojlo. Nedaleko od
zbornog mjesta ekaju zapregnuta kola, spremna za polazak.
Gledao sam iskupljene borce meu kojima je bilo golobradih mladia, starijih ljudi i
nekoliko ena. Obueni su aroliko: seljaki gunjac, jugoslovenski vojniki koporan,
zelnkasta njemaka uniforma, varoki kaput. Na nogama: opanci, cokule, izme,
gojzerice. Naoruani su gotovo svi dobrom brzometkama.
Uzeo je rije Fia. Govorio je o stanju u Kolubarskoj eti prije tir nedjelje, o onoj
nesigurnosti koja je vladala i kod boraca i kod komadne ete.

-A sad, uzviknuo je Fia, pogledajte kakva je vaa eta. Nije ona samo dvaput vea,
ona je dvadeset puta bolja zbog toga to ste proli kroz borbe, to je svak iod vas
omriisao barut i to ste za ovo kratko vrijeme nauili da bez neprekidnih akcija nema
odreda, nema ustanka. Sad ste vi svi spremni i za vea djela; sad i vabe znaju ta
znai srbijanski partizan. Mi sad odlazimo, ali emo se uskoro vratiit i nadam se, ako
nas poslu srea junaka, da emo zajedno u jo mnogim i veim bitkama. uvajte
ast zastave neg pokreta, nae slavne Partije, kao zenicu svoga oka. Ne dajte da je
osramote pojedinci kukavice ili paniari. Gonite ih iz naih redova kao kugu. Budite
nemilosrdni prema svim neprijateljima naroda, a narodu budite dobri, budite takvi da
vas svaki poten ovjek u naoj zemlji osjeti kao svoju vojsku. Samo tako nai e
odredi rasti; samo tako mi emo pobijediti, istjeraemo okupatora iz nae lijepe
zemlje, unititi izdajice i stvoriti bolju i sreniju Jugosalviju. Do vienja, dragi
drugovi, u novim borbama.
-Do vienja! - gromko su odjeknuli glasovi boraca koji su uzbueni sluali Fiine
plamene rijei.
Odjednom sam osjetio alsot to moram ii od tih ljudi s kojima sam proveo, istina,
svega dvadeset dana, ali takvih dana s kojima se ne mogu mjeriti ni godine
normalnog ivota. Gledao sam u njima cjelinu koja se naoigled razvija, uvruje i
svakim danom postaje sve sposobnija za one napored i rtve koje iziskuju nei teki,
surovi, ali veliki dani.
Ali, trebalo je ii. Priao sam tabu, vrsto se rukovao sa Zdravkom i Milosavom, a
ia-Dragojla, koji me je gledao raznjeenim pogledom, zagrlio sam i poljubio u oba
obraza.
Mahnuo sam rukom borcima, koji su jo stajali postrojeni, i doviknuo im: Zdravo,
slavni Kolubarci! Sjeli smo u kola i po razlokanom seoskom putu krenuli pram
Suvoboru.
SANITETSKI NAREDNIK-VODNIK PUTUJE
Bilo nam je neobino, ak neprijatno, odvojiti se od odreda i sami krenuti na put na
kojem su nas mogle iznenaditi andarmske ili njemake patrole. Osim otga, trebalo je
proi kroz sela ukojima su vrljali Draini etnici koji nas dotad nisu napadali, ali
kojima se nije moglo vjerovati. Do maloas bili smo sa odredom koji je, traei
nepriajtelja, iao iz akcije u akciju, a sad je trebalo oprezno, sluei se kamuflaom i
lukavstvom, doi do aanskog odreda. Oruje, osim revolvera, ostavili smo u
odredu. Mjesto puke uzeo sam njemaku objavu komandanta Zdravka u kojoj je
pisalo: da je Zdravko Jovanovi, sanitetski narednik-vodnik, zarobljenik na odsustvu
koji je obavezan da se na prvi poziv njemake komande javi na odreeno mjseto.
Pravi Zdravko provodio je svoje odsustvo na malo neobian nain - komandujui
Valjevskim partizanskim odredom, a tobonji Zdravko pokuae da se s ovim
paretom hartije probije do provg naeg odreda. Fia je imao staru jugoslovensku
radniku knjigu na svoje pravo ime. On je, toboe, bio kog mene u gostima, drug je
mgoa brata, i sada putuje u Kragujevac da trai posla. Na kurir Vera predstavljae se
kao moja svastika koja putuje sa mnom u Kragujevac, gdje njena sestra, a moja ena,
lei u blnici ekajui da mi stignemo, pa da se onda podvrgne operaciji.

Sa takvim dokumentima i sa takvom priom mi emo pokuati da obmanemo one

neprijatelje koji se budu interesovali za put nae nevelike druine. Za obine patrole
od dva-tri andarma drali smo Fia i ja u pripravnosti druge legitimacije - otkoene
revolvere u unutarnjem depu naih seljakih koporana.
Truckali smo se nekoliko sati po domovitom putu, po onom udu to se u staroj
Jugoslaviji nazivalo banovinskim putem drugog razreda. Trebalo je prije noi da
stigne u selo Planinicu pod Malim Suvoborom, u kojem je na koija, partizan
Valjevskog odreda, iamo prijatelja. Tu nameravamo prenoiti.
Pred samim selom sreli smo jednog seljaka koji je iao iz Mionice. Upustili smo se s
njime u razgovor. Seljak se vraao iz mlina. Tamo je razgovarao s ljudima iz raznih
sela oko Mionice. Prema njegovim rijeima, cio kraj bruji od posljednjih akcija
Valjevskog odreda. On nam je, izmeu ostalog, i ovo rekao:
-Razgovarao sam s jendim njemakim vojnikom koji je, izgleda, na vaba iz Bake.
Kae on meni: Vi ste Srbi pitom narod, ali kakva je ono nacija u umi? Aha, to
vama smeta! mislim ja sam u sebi, a njemu velim: Moda su se spustili ruski
padobranci! Ne moe to biti, kae on, jer je front daleko, pod samom Moskvom.
Ko je - da je, mislim ja u sebi, vama nije dobro, a njemu velim: Bogami, u naem
selu mi nita ne znamo.
Stigli smo u sami mrak. Selo lei uureno pod planinom, u bujnom zelenilu ljivika
iz kojih tre okreeni odaci. Prijatelj naeg koijaa doekao nas je prilino
hladom. Za stolom u sobi sjedio je mrav mladi, Bosanac, etnik Drae Mihailovia,
koj je bolovao od malarije. Za veerom smo razgovarali o borbi protiv okupatora.
etnik je ponavljao poznate fraze o tome da u Srbiji nije vrijeme za borbu, da treba ii
u Bosnu i klati Turske i okce, svetiti se za ustake pokolje. Fia mu je dugo
objanjavao ko je kriv za ustake pokolje, ali je mladi uporno odmahivao glavom i
utao.
Kad smo poli na spavanje, za nama je izaao domain i poeo da razgovara s nama
sasvim drugim tonom. Rekao je da se po njihovim selima stalno vrzmaju etnici, koji
silaze s Ravne gore, da ih seljaci moraju hraniti, da niko od seljaka ne smije rei da je
za partizane, jer su svi zapisani u nekekve spiskove, da moraju svi sluati nareenja
taba s Ravne gore i ekati Drain poziv.
-Eto, ja ovoga hranim ve petnaest dana, a bar da je neki borac, nego sjedi i neto
eka, zavrio je domain s gorinom.
Prenoili smo u sijenu na staji tog domaina. Digli smo se u zoru i krenuli preko
Brajia za aak. Konji su jedva vukli kola uza strm i kamenit put preko Malog
Suvobora. Fia i ja sili smo s kola i krenuli preacem. Kad smo izali na vrh brda,
pred nama je pukao prekrasan vidik na Maljen i Povljen. Sjeli smo pored druma i
utei posmatrali okolna brda obrasla umom i daleka sela okruena gajevima,
ljivicima i njivama zelenih kukuruza, izmeu kojih su se vidjele ute pjege strnjika.
-Lijepa je zemlja Srbija! - prekinu je utanje Fia. Zatim je sa nekom sjetom u glasu
nastavio: Slabo ti ja, drue, poznajem nau zemlju, a volio bih je svu prokrstariti.
Nikad, na primjer, nisam vidio more, a kau da je vrlo lijepo.

-Da, lijepo je, rekao sam Fii. Zatim sam mu govorio o ljepoti raznih mora koja sam
vidio, a naroito o ljepoti naeg Jadrana.
Fia je bio obuarski radnik, rodom sa Korduna. Radio je u Srbiji, u Beogradu. Tu je
proao kolu klasne borbe i stupio u Komunisitku partiju. Ubrzo se istakao kao
aktivista boegradske partijske organizacije. U poetku okupacije, kao prekaljen i
provjeren borac, postao je jedan od organizatora partizanskog pokreta u Srbiji. To je
bio mlad, bistar ovjek, snane volje, pun poleta i upornosti. Umio je lijepo govoriti;
iz svake njegove rijei izbijala je strasna uvjerenost u ono to govori, i to je osvajalo
ljude. Bijae to vedra i vesela priroda. Volio je da se ali i smije, da pjeva - iako se nije
mogao pohvaliti ni glasom ni sluhom. Uivanje je bilo posmatrati ga kako, poslije
savenog posla, trlja ruke, ili gladi svoje plave brkove koji su mu padali preko usta, ili
kad, zadovoljan neim, uzvikne: Eh, lepo je biti Srbin, ali teko! Glas kojim bi
izgovarao tu svoju umiljenu uzreicu on je umio da modulira razliito: as bi ona
zvuala kao pohvala, as kao prijekor, as kao bodrenje, as kao pitanje: kako da se
nae izlaz iz neke situacije. Evo, ve mjesec dana mi smo gotovo stalno zajedno na
ovom poslu i svakim danom on mi je sve blii. Volio sam ga zbog njegovih linih
osobina, ali sam ga volio i kao tip proletera-rukovodioca, onaj tip radnika koji su
podigli i vaspitali naa Partija i Tito, koji e neustraivo idui na elu pobunjenog
naroda, postali rukovodioci nae armije i nae narodne drave.
Iza okuke pojavila su se naa kola. Sjeli smo u njih i blagom nizbrdicom sputali se
prema selu Brajiima. Na jednom uviku vidjeli smo naoruanog straara. To je bio
osmatra etnikog taba na Ravnoj gori. Okop odne zaustaivli smo se pred krmom u
Brajiima. Seljaci su nas nekako naroito radoznalo posmatrali. Traili smo od
krmara da ruamo, ali osim rakije, u krmi se nita drugo nije moglo dobiti. Priao
nam je mlad ovjek u civilu, predstavio se kao seoski uitelj[1] i pozvao nas da
poemo s njim u kolu da se odmorimo. Fia i ja smo se pogledali i pristali.
Sjedimo u prostranoj sobi seoske kole u kojoj je prijatna svjeina i tiina. Dok je Fia
svojim okretnim rukama obuara pravio salate od krastavaca i poluzrelih patlidana,
uitelj nam je priao da je sino u njihovom selu bila partizanska eta uitelja rakia i
rasturila im optinu. Govorio je to trudei se da dokui ko smo mi. Mi smo se pravili
nevjeti. Zatim je govorio kako kroz Brajie esto prolaze razni ljudi na Ravnu goru:
major Paloevi, Mladen ujovi, a da se na Ravnoj gori, u Drainom tabu, stalno
nalazi Dragia Vasi.
-Gornji Milanovac je opasno petokolnako gnijezdo, nastavio je uitelj; nai izrodi
gori su ak i od vaba. Neki dan je Rakieva eta zarobila jednog njemakog
podoficira i zamijenila ga za jednog komunistak oji je bio u zatvoru u Gornjem
Milanovcu. Kau da je taj podoficir u jednoj kafani branio partizane kad su ih mjesni
petokolonai napadali kao razbojnike i lopove. Podoficir je kazao da su partizani
pametni i poteni ljudi, da su s njim vrlo korektno postupali i ak su s njim dijelili
posljednje cigarete. Poslije nekoliko dana taj njemaki podoficir premjeten je nekud
iz Gornjeg Milanovca.
Iz uiteljevog tona vidjelo se da su simpatije nejgove na naoj strani. Poeli smo i mi
da malo otvorenije govorimo. Rastali smo se s njime kao drugovi; obeao nam je da

e s nama saraivati i da e Rakia stalno obavjetavati o svemu to se bude dogaalo

na ovom sektoru.

Nemilosrdno avgustovsko sunce pri u lea dok nai konji, umorni od ege, tromo
vuku kola razlokanim drumom. Ponekad siemo s kola i udarimo preacem kroz
kakvu uimicu da protegnemo utrnule noge, pa opet sjednemo u kola. Sve nam se ini
da bismo pjeke stigli bre.
Zaustavili smo se u selu Trenjici pred kuom jednog seljakak koji nam je dao sijena
za konje. Dok je koija hranio konje, sjedeli smo s domainom u dvoritu pod
hladovitim orahom. Bio je to otresit ovjek tridesetih godina koji je otvoreno govorio
ta misli. Priao je o etnicima:
-Dolazili oni kod mene da me mobiliu. Mi emo te, vele, zapisati, a ti lijepe sedi
kod kue. Mi u borbu neemo dok Rusija i Engleska vabu na pritesne, a onda emo
udariti. Nisam hteo da se zapiem. Ostavite vi mene, ljudi, na miru; nije meni ni do
kakve borbe, velim ja njima. Ja mislim da taj ko govori o borbi, treba da bije vabu
odmah. Zar je asno i pametno uati i viriti kroz perdu dok se drugi tuku, a ti tano
zna da e ti vaba, ako pobedi, zapaliti dkuu. Jok, ako je da se mobiliem, ja u da
se mobiliem onde gde u da se bijem. ekam ja samo da mi ovo uzri, zavi on
pruajui ruku prema kukuruzima ispod kue.
Osjeao sam da taj seljak govori iskreno. Po nainu kako nas je ugostio - kad je iz
razgovora s nama naslutio ko smo - vidjelo se da su njegove simpatije na strani
partizana. Taj seljak bio je predstavnik onog dijela srbijanskih seljaka koji su bili na
naoj strani, ali koji nisu mogli odmah da se odvoje od kua i odu u odred. Htjeli su
da srede ljetinu, da svoje osiguraju za zimu, pa tek onda da krenu. I oni su doista i
krenuli u jesen 1941. godine.
U selu Prijevor kod aka stigli smo poslije podne i tu se zaustavili. Kurir Vera
produila je kolima za aak da tamo pronae nau javku i da nas povee sa tabom
aanskog odreda koje je operisao ovdje u okolini. Fia i ja ostali smo u dvoritu
jednog siromanog seljaka koji nas je primio i nahranio. Nipoto nije htio da primi
novac, iako smo mi navaljivali. Bilo nam je nazgodno da sjedimo u dvoritu, jer je
kua pored soskog puta, pa smo uli u kuu i tu malo odspavali.
Dugo smo ekali Veru. Ona se vratila tek kada je sunce zalazilo, i saoptila nam
krajnje neprijatnu vijest: da je naa javka otila prije nekolliko dana u nepoznatom
pravcu. To je Vera doznala od nekih svojih poznanikak oje je srela u gradu, poto je
dvaput uzalud navraala u stan nae javke.
Sjedeli smo ponovo u dvoritu i mislili ta da radimo. Fii je palo na pamet da je iz
ovog sela jedan na partijski drug, Moa najder, s kojim se upoznao na jednoj
konferenciji u aku. Rijeili smo da idemo njegovoj kui i da nekako, preko
njegovih, doemo u vezu ma s kojim od Moinih drugova u selu.

Oprostili smo se od naeg koijaa kome smo rekli da tabu Valjevskog odreda
saopti da mu zasad ne moemo poslati vezu sa tabom aanskog odreda, ali da
emo ot uiniti im bude mogue.
Nas troje krenuli smo seoskim putem nasumice; pokraj jednog plota ugledali smo
dvojicu eljezniara. Prili smo im i zamolili ih da nas jedan od njih odvede kui
Moe najdera. Oni su nas mjerili s nepovjerenjem, zagledali se, izgovarali se da e
uskoro policijski as, da su andarmi u Prijevoru vrlo opasni, ali kako je Fia bio
uporan, na kraju je jedan od njih pristao da nas povede. Doveo nas je blizu kui i
pokazao nas je, ali nije smio s nama da ue u dvorite, nego se u tren oka izgubio kao
da je u zemlju propao.
Ve se hvatao prvi mrak kad smo uli u lijepo ureeno seosko dvorite. Ispod
hladnjaka doekao nas je malo srdit staraki glas:
-Ko je to?
-Je li ovo kua Moe najdera? - zapitao je Fia.
-Jeste! - odgovorio je isti glas nabusito. A ta vam treba Moa?
-Treba nam poslom, odgovorio je Fia.
U to se odnekud iz dvorita pojavi strariji ovjek i ree nam uplaenim glasom:
-Ja sam Moin otac. Moa je u ropstvu. ta elite?
Fia mu je rekao da smo m iMoini drugovi, da nas je put nanio ovuda, i zamolio ga
da kod njega prenoimo, jer nemamo poznanika. Mi smo Moini drugovi, nagalsio
je fia dvaput, htijui itme da nagovjesti kakvi smo ljudi.
To je, izgleda, jo vie uplailo Moina oca.
-Moram pitati staroga, rekao je i otiao pod hladnjak.
Ispod hladnjaka ulo se aputanje, zatim ljutito starako siktanje, a onda se starac
proderao:
-taaa? - zar ja kuio pedeset godina i skuio dvadeset hektara, pa sad da mi propadne
za jednu no.
-Kukavica, rekal je tiho Vera.
Nas troje smo se zgledali. Osjeali smo da neto nije u redu, ali smo ipak ekali da se
Moin otac vrati.
Ovaj je zaista doao i poveo nas dublje u dvorite. Tu nam je aptom kazao da kod
njega prenoiti ne moemo. Na da stari, Moin djed. Boji se da mu kua ne plane.
Neki dan Nijemci su zapalili cio jedan zaseljak u blizini. Rekli smo mu da ne traimo

da spavamo u kui, mi emo se zafovoljiti da legnemo na talu u sijeno. Glavno je da

se ne potucamo po selu. Ne moe ni to, bio je odgovor.
-E, pa dobro, kad si takva kukavica, rekao je Fia ozlojeeno, daj nam bar neku
ponjavu i malo hljeba pa emo mi lei na njivi, a ti ujutro doi da malo razgovaramo.
Domaina je zbunio takav Fiin ton i kao malo ga postidio. Pristao je.
Dok smo mi s njime razgovarali, iz jedne sporedne zgrade u dvoritu izlazile su neke
enske prilike, zagledale se u nas i opet iezavale u kuu iz koje se irio miris svjee
peenog hljeba. Nedaleko od nas kruio je po dvoritu neki mukarac i neprekidno
hukao. Bilo je oevidno da je panika zahvatila itavu kuu.
Moin otac iznio je iz kue ponjavu, dobar komad proje i krag napunjen vodom.
Poveo nas je u svoj vinograd, pod jedan naslon pod koji se poslenici sklanjaju od kie.
Dogovorili smo se da emo se mi pred zoru prebaciti u zabran koji je bio sasvim
blizu, a da e on sutra ujutro doi oprezni, da ne bi kogod primijetio da smo iz
njegovog vinograda preli u zabran.
-Ne boj se, dobar ovjee, rekao mu je Fia, mi emo uvati i tebe i sebe. ta si se
uplaio kao kakva babetina!
Ostali smo sami pod naslonom. Prostrli smo ponjavu i legli. Dogovorili smo se da
Vera spava, a Fia i ja naizmjenino da drimo strau. Prva smjena bila je moja.
Leao sam nakalaen na tvrdu zemlju i razmiljao o naem poloaju. Nita
neprijatnije nego se nai ovako bez veze s ljudima s kojima treba raditi. A na posao
ne trpi ni trenutka odlaganja! Radi predstojeih krupnih akcija u zapadnoj Srbiji
potrebno je to prije povezati aanski i Valjevski odred, a ojvek koji je imao da
nam tu vezu omogui, iezao je ko zna kuda. Tu negdje oko nas, po umama, nalaze
se nai drugovi. No, kako do njih doi, kako se s njima povezati? Ovaj preplaeni
nesrenik malo e nam koristii. Mi se, istina, jo nadamo da emo sutra preko njega
nekako doi do nekog od Moinih drugova, ali ta je nada kao pauinasta nit koja svaki
as moe da se prekine. Zamiljao sam kakva je sad panika tamo u kui spred koje
smo maloas otili. Mo neko iz same kue, moda ba onaj to je oko nas hukao, da
ode andarmima i da nas prijavi. Ko zna? Ali ipak sam se tjeio da nee smjeti, jer je
Moin otac znao da mi imamo revolvere, da emo drati strau, a ta okolnost, mislio
sam, ii e u njihovom raunu sigurno u nau korist. Raunao sam i s tim da e ih biti
i stid da pokau Moine drugove, jer, na kraju, on nam je ipak neto uinio. Mogao
nas je prosto najuriti iz svog dvorita, a to nije uradio. Ipak ima malo obraza, iako je
grdna kukavica.
Pred zoru je poela da kropi sitna kiica. Bilo je hladno i niko vie nije mogoa da
spava. U cik zore izvukli smo se iz vinograda i preli u zabran. Tu smo pronali jedno
kronjasto drvo, prostrli pod njega ponjavu i, zebui, ekali. Razgledali smo kartu
okoline aka. Fia je pravio kombinaciju da odemo u Guu gdje je sluila neka
uiteljica, njegova poznanica, za koji je vjerovao da je sigurno u vezi s naima u umi.
Do Gue je trideset kilometara: ii u taj zabaeni kraj ne znajui sasvim sigurno da je
uiteljica tamo, bilo je odvie opasno. Stoga smo rijeili da Moina oca prevolimo da
nas dovede u vezu s nekim od Moinih durgova u selu, ne bi li tako doli u vezu i sa
odredom. Ako nam to ne uspije, onda ne preostaje nita drugo, nego da idemo u

Jagodinu, kuda se premjestio na Glavni tab i gdje se sad nalaze Sreten ujovi Crni i Nikola Grulovi. Preko njih dobiem ovezu i sa aanskim odredom.
Kada se dobor razdanilo doao nam je Moin otac. Sad, pri dnevnoj svjetlosti izgledao
mi je jo jadniji. Prve njegove rijei bile su da to prije idemo, jer je opasno zadravati
se u njihovom selu. Bilo ga je alost gledati za vrijeme dok smo ga ubjeivali da nas
povee s nekim od Moinih drugova. Fia ga je dugo uvjereavao da on poznaje Mou
i da je s njime zajedno radio. Najzad smo ga ipak slomili, i on je poao s Fiom fo
jednog omladinca u selu.
Dugo smo ekali da se njih dvojica vrate. Oko zabrana iao je soski put na kome su se
uli seljaci, njihov razgovor i kripa kola.
Fia se vratio sredit. Naao je omladinca, ali ovaj nije htio ni da razgovara o odredu, a
kamoli da nas s njime povee. Uzalud ga je Fia uvjeravao, uzalud upotrebio svu
svoju sposobnost agitatora: mladi je samo odmahivao glavom i jadnako ponavljao:
Ne znam ja ni za kakav odred! Moin otac sjedio je pokraj nas, grickao slamku i
tuno klimao glavom.
-Ja bih da idem kui, rekao je najzad.
-Ama ekaj, kud si navalio, otresao se na njega Fia.
-Bojim se, brate, andarma.
Rijeili smo da odmah krenemo u Jagodinu, i to sve troje, jer ostati u takvom selu, bez
ikakve veze - nema smisla. Moin otac kazao nam je da u Ljubiu krar Radovi dri
fijaker koji saobraa izmeu aka i Kragujevca. Objasnio nam je kako emo iz
zabrana izai na drum koji vodi u Ljubi i oprostio se s nama.
Otiao je poguren i bijedan - prosto klupe ivotinjskog straha od svega i pred svim nosei pod mikom savijenu ponjavicu a u urci prazank krag.[2]
Odmah poslijen jega krenuli smo i mi za Ljubi. Ili smo raskaljanim drumom, dok je
po nama pljutala kia koja na mahove stane, ponekad se izmeu gustih kinih oblaka
pokae ak i malo plavetnila, da onad opet grune poljusak.
Odjednom sam u daljini, na dumu, ugledao grupu naoruani i uniformisanih ljudi.
Rekao sam Fii da to mogu biti andarmi. Veru smo uputili da produi drumom, a mi
smo odmah skoili preko jarka u jednu livadu i njenom dijagonalom krenuli u
kukuruze. Upravo smo htjeli da uemo u kukuruze kad nam Vera, koja je bila otila u
suret onoj sumnjivoj grupi dade rukom znak da nema nita. Vratili smo se ivicom
kukuruza na dumu, preskoili preko jendeka i nali se licem u lice s petoricom
andarma.
-Otkud vi? - zapitao nas je visoki podnarednik, oevidno voa patrole.

Nae naroite legitimacije, koje su nam otkoene leale u depu, tu nam ne bi mnogo
vrijedile, jer je andarma bilo pet i stajali su oko nas u polukrugu. Trebalo se izvui
lukavstvom.
-Idemo u Kragujevac, odgovorio sam andarmu skupljajui svu snagu da ne odam
uzbuenje koje se u meni mijealo sa nedoumicom: zbog ega li nam je Vera dala
znak da je put slobodan!?
-A imate li objave? - zapitao je podnarednik.
-Dabome, rekao sam, i izvukao svoje pare hartije.
andarm je pogledao u moju ojbavu, iz nje proitao da sam sanitetski narednikvodnik i poeo sa mnom da razgovara s vie povjerenja.
-Ova vam objava, narednie, ne vai za Nemce. Oni sad trae druge objave, koje su
oni propisali.
-Pa dobro, podnarednie, i ovu su obajavu oni izdali, nisam je sam pravio, rekao sam
kao malo bunei se.
U to mi je priao jedan kooperan kaplar i zatraio da mi pregleda torbu. Pogledao
sam ga toboe malo prijekorno to mi kao naredniku ne vjeruje i otvorio torbu. U njoj
je bilo malo rublja, a po vrhu rublja leala je boca rakije. Ona je djelovala veoma
patrijahalno i pomirljivo. Podnarednik je mahnuo rukom i rekao kaplaru:
-Nema se tu ta pregledati!
Nije ni slutio da je pod rubljem bila revolverska municija.
-Kako niste uzeli drugu objavu, narednike, rekao je prijateljski.
-Gde, brate, da ej uzmem. Kod nas se sve optine rasturene, ne zna se ni ko pije ni ko
plaa, rekao sam ozlojeeno.
-A zar i kod vas ima partizana, upitao je podnarenik.
-Ima ih svakojakih: i partizana, i Drainih etnika, i Peanevih etnika, i komunista.
-A napadaju li, upitao je jedan od andarma.
-Napadaju i rasturaju optine, napadaju nemake pijune, a drugi svet ne diraju.
-Da li napadaju andarme, pitao je isti.
-Ne napadaju! - rekao sam uvjerljivo.
-Vidi! - a ovi kod nas najvie nas napadaju, rekao rekao je obraajui se svojim
drugovima.

-Dobro, narednie, idi, rekao mi je podnarednik, ali se uvaj nemakih patrola. One te
sa ovom objavom nee pustiti. Mogu jo da te nabiju u zarobljeniki logor.
Oprostili smo se i poli. Kad smo doboro poodmakli, pogledali smo se i udarili u
smijeh. Iz kukuruza izala je Vera ni iva ni mrtva. Nismo joj rekli ni rijei kad nam je
prila, nego smo je sam prekorno pogledali. Idui pored nas, ona nam je objanjavala
da je, poto se odvojila od nas i krenula niz drum, stavila naoare da bi bolje vidjela i
da sad ni sama ne moe da pojmi kako joj se od grupe andarma uinilo da je to bila
grupa seljaka! Tek to nam je bila dala znak opasnosti, vidjela je ta je uradila, ali
natrag se nije moglo, jer bi bilo jo gore. andrami jen isu zaustavili i ona je prola
dalje i sakrila se u kukuruze da vidi ta e biti s nama.
-Ti drugi put ne mei naoare, moda e bolje vidjeti! - rekao je Fia.

Krmu Radovia u selu Ljubiu nije nam bilo teko nai. Ona se nalazila preko puta
mosta na mopravi koji vezuje Ljubi sa akom. Uli smo u krmu, sjeli za sto i
zatraili ruak. Priao nam je zdepast ovjek ije se razroke oi nemirno ibale desno i
lijevo. To je bio vlasnik krme Radovi. Zapitao sam ga da li bi mogao da nas svojim
fijakerom odveze u Kragujevac. Ispriao sam mu priu o bolesnoj eni koja se nalazi
pred operacijom u kragujevakoj bolnici i predstavio mu svoju svastiku, to je st naeg
kurira Veru.
Radovi je poeo da nam objanjava kako je ostao skoro bez konja i alio se na
Nijemce koji su mu otjerali dobra dva konja; govorio je o tome kako nije vrijeme za
putovanje, a onda je - obazrevi se prvo oko sebe - poeo da mi aptom, i vie
mimkom nego rijeima, kazuje kako on ima vazu sa umom, kako on ima sakupljeno
dosta oruja, ak i mitraljeza, i kako to sve eka kao zapetap uka.
Sve mi je to mirisalo na provokaciju. Gledao sam pravo u njegove lopovske razroke
oi i pravio se da ga ne razumijem.
-O emu ti to, bogati, govori, pitao sam ga, pravei se nevjet.
Kad mi je on sve to jo otvorenije ponovio i ak mi rekoa da me moe dovesti u vezu
sa umom, ja sam oepio prvu petokolonaku tiradu.
-Sluaj, dobar ovee, kakva borba kakvi bakrai. Mi imali dravu, imali svoju vojsku
i silno naoruanje, pa sve to vaba satra za deset dana. A sad se nala aka jada u umi
i misli da se bori sa nemakom silom. Niko njoj nita ne moe. Za nas je najpametnije
da svako gleda svoja posla i da uva svoju glavu.
-Ama, ono jest, ali ja kao velim... poeo je Radovi.
-Nema tu ta da se veli, prekinuo sam ga. Ja sam sluio u aktivnoj vojsci gotovo
dvadeset godina, znam ta je vojska, i u parilu sam video ta su Nemci i njihova sila.
Nego ja tebi kao prijatelju savetujem da se okane orava posla.

Vera, vatrena skojevka, gledala me je prekorno, tako da sam morao da je ispod stola
munem nogom. Ona nije mogla da shvati kako ja mogu tako uvjerljivo da govorim
takve petokolonake bljuvotine.
Radovi je otiao da donese pie. Tiho sam rekao Fie: Provokator, moe lako da nas
prijavi Nijemcima ili andarmima. Iza naeg stola vidjelo se pravo na most.
Dogovorio sam se brzo sa Fiom, da ako se otuda pojavi vea njemaka ili
andarmska patrola i uputi prema krmi, odmah, kroz vrata koja vode u dvorite,
istimo i drhtavimo se kukuruza.
Radovi je donio pie i opet zapoeo razgovor:
-udo ti to nisi io vozom za Kragujevac?
-Ama, poao sam vozom pre neki dan ali nas u Lajkovcu napadoe neke bande; jedva
sam glavu izvukao.
Opisao sam mu napad na Lajkovac. U ovoj verziji ja sam, naravno, leao pod
vagonom, dok je oko mene grmjelo, od putanih plotuna i bombi.
-Pazi, majku im komunisitku! - ote se Radoviu.
-Pa nisu komunisti, neko se nekako drukije zovu, otazao sam ja, nekako pa... paa...
-Partizani! - pomoe mi Radulovi. To ti je isto to i komunisti. I kod nas uda prave.
Neki dan u po bela dana ubie u aku oveka. Sila bio ovek. Sav mu se aak slego
na sprovod.
-Aha, pomisli sam u sebi, ubijeni ljutoevac, o ijoj sam pogibiji itao u novinama,
bio je za Radovia sila ovek.
Poslije tri-etiri sata naklapanja i natezanja, Radovi nam je iznajmio fijaker do
Kragujevca. Oprostili smo se s njim najljubaznije. Kad sam ve sjeo u fijaker,
Radovi mi je s praga krme dobacio: Svrati opet, narednie.[3]

Iz natutenog neba sipi kia, umorni bosanski konjici ljapkaju po raskaljanoj cesti, a
nas troje sjedimo u fijakeru zaogrnuti ebetom i aptom komentariemo nae
doivljaje od sino.
Na putu nas je uhvatio mrak. Nismo htjeli da nou ulazimo u Kragujevac, nego smo
zanoili u Kniu. Prenoili smo kod jednog pekara koji je iz poetka nastupao prema
nama strogo, traei objave i rasptiujui se kdua putujemo, ali sam ga ja brzo
presjkao, pravei se vaan, kao istinski aktivni narednik-vodnik.
Pekar je poeo da se izvinjava kak osu vremena takva da ovjek mora da pazi koga
prima u kuu, da on ima sitnu djecu i da se boji da mu ne poleti glava. Bio je to
ovjek neobino razvijen, biokovskog vrata i buljavih oiju. Ispriao nam je kkao su
neki dan na eljeznikoj stanici u Kniu izala dvojica mladia iz voza koji su, kad su

ih andarmi htjeli da legitimiu, potegli pitolje i ubili jednog andarma. Jednog

mladia su andarmi ranili i uhvatili, a rugi je pobjegao.
-Deca, bre, a vidi ta rade. Opasno breme, uzdahnuo je pekar.
Sutradan zorom krenuli smo u Kragujevac. Na ulazu u grad stajao je gradski
policajac, ali nije trai objave. U Kragujevcu smo se zadrali svega nekoliko asova koliko je bilo potrebno da naemo fijaker i da se malo odmorimo. Sjedei u kafani,
skovali smo novu priu za Jagodinu. Sad je moja ena iezla za vreme
bombardovanja Beograda. Ja sam uo da je dobila nekakav duevni poremeaj i da se
nalaz u bolnici u Jagodini. Putujem da to provjerim. Sa mnom putuje i moja svastika,
a Fia nam se pridruio u Kragujevcu da nam bude jeftiniji fijaker. On je nezaposleni
radnik koji trai posla.
Naoruani partizanskim samopouzdanjem, sentimentalnom priom o volesnoj eni i
vojno-dravnim revolverima za krajni sluaj, krenuli smo iz Rkagujevca u Jagodinu.
Putovali smo vrlo prijatno. Dan je bio sunan, a put, poslije jueranje kie, kao
umiven.
Na ulazu u grad.zaustavila nas je, na nae veliko iznenaenje, njemaka patrola. U
patroli je bilo sedam Nijamaca, svi u ratnoj spremi, sa ljamovima na glavi i
bajonetima na pukama.
Voa patrole, demekast vaba obrijane glave i vodnjikavih oiju, zatraio je objavu.
Vano sam izvadio iz buelara svoju objavu i pruio vabi.
I ne gledajui u nju, on je odsjeako:
-Niks!
To je isot ponovio kad mu je fia pokazao svoju randiku knjigu, a Vera svoju
eljezniku legitimaciju.
Nekoliko sekunda trajala je ta kranjen neprijatna situacija. Skoiti iz fijakera,
potegnuti revolver i potegnuti, znailo je poginuti nasigurno.
Tada se Vera ljubazno nasmijelia na vabu i nemoguim njemakim jezikom zapitala
zato nae legitimacije ne vrijede.
Na te rijei, a naroito na Verin osmijeh, vabino se lice odmah promijenilo, zasijalo
kao pun mjesec. Objanjavao je Veri da svaki putnik mora imati legitimaciju od svoje
optine, na njemakom i na srpskom jeziku, koje su Nijemci bili odskora uveli. Zatim
je pozvao jednog od elsjaka koji su tu u blizini popravljali neku upriju, i zatraio
njegovu legitimaciju.
Ovakvu legitimaciju morate imati, gospoice, objasnio je on Veri, i od izdanu od
optine.
-Ali, kod nas su sve optine spaljene, rekla je Vera jo ljubaznije se osmehnuvi.

-A tako! Komunisti, moitadi, ali smo mi zato tu da ih sve pobijemo, rekao je vaba i,
radi jaeg efekta, savija i ispruao kaipst kao da okida, i pukao jezikom.
Vera ga je zadivljeno gledala i smjekala mu se. Ta, kako se ne bi divila takvom
junaku!
-Znate ta, gospoice, nastavio je vaba, svratitie vi u gradsku policiju i uzmite nove
legitimacije, jer inae neete moi dalje putovati.
Vera mu se najljubaznije zahvalila, gledajui ga svojim lijepim plavim oima, i mi
smo produili u grad. Na mene i Fiu vaba u toku itavog razgovora uopte nije
obraao panju, kao da smo Verin prtljeg. Pred gimnazijom smo spazili dvadesetak
Nijemaca u ratnoj spremi koji su nas podazrivo posmatrali. Naredio sam koijau da
skrene s glavne ulice u prvi sokak. im smo zali u sokak, izali smo iz fijakera - na
veliko uenje koijaa koji je htio da nas dovede do same bolnice, kako smo se,
uostalom, i pogodili.
-Neka, ja u ovdje da skrenem kod jednog poznanika da se malo odmorim, objasnio
sam koijau, plaajui mu kriju.
Cilj naeg putovanja bilo je urevo Brdo vie Jagodne gdje se, u jednoj kuici,
nalazio Glavni tab Srbije.
Iz tog sokaka izali smo odmah na periferiju i uputili se seoskim putem prema
urevu Brdu. Nismo bili proli ni sto metara kad se pred nama ukaza jedan njemaki
pdoficir na biciklu. Kad se poravnao s nama, kao da htjede da zaustavi bicikl, ali se
predomili i odmah iza nas skernu desno, stazom koja je preko jedne livade vodila
pivari. Nekoliko sekunda polsije toga izbi pred nas, kao da je iz zeme izrastao, neki
malian na biicklu.
-Imate li legitimacije? - zapitao nas je zaustavljajui bicikl. Evo ih iza okuke Nemci, i
sve koji nemaju legicimacije, hapse i gone u svoju kasarnu.
-Imamo mi legitimacije, iv ti nama bio, mladiu, okrenuo je Fia i sve troje smo, kao
po komandi, skrenuli u kukuruze na lijevoj strani puta.
Proli smo jedno pedesetak metara i sjeli. Savjetovali smo se ta da radimo. Vera je
predlagala da ode u grad, da nae svojep oznanike i da preko njih dozna: ta ima novo
u gradu, zato su Nijemci pod ratnom spremom, zbog ega stoje na ulazu u grad
njemake patrole i da se raspita kako moemo nai Crnoga. Bio sam odluno portiv
toga, dokazujui da je onaj njemaki podoficir sigurno voa patrole kojaj e tu omdah
iza okuke, da nas je maloas htio zaustaviit, ali da nas je propustio, uvjern da emo
poslije nekoliko minuta naii na patrolu na izlazu iz grada i da se on moe brzo vratiti
i doznati da nismo proli. Ako oni ovako budno uvaju sve prilaze u grad, onda
moraju voditi rauna o svakoj sitnici. Stoga sam predloio da Vera ode kroz kukuruze
na urevo Brdi i da vidi ima li i gore njemakih straa. Fia se sloio sa mnom, i
Vera je odmah pola. Dogovirli smo se da nam s jedne istine na brdu, koja sel ijepo
vidjela iz kukuruza, da znak ako gore ne bude vaba; ako ih bude, neka produi dalje,
a mi emo se snalaziti kako znamo.

Minuti su milili beskrajno polako. Sjedio sam izmeu dva reda kukuruza i, dok je Fia
netremice pazio hoe li se javiti Vera, razmiljao o onom malianu. Dobro sam
zapamtio njegovo djeako preplanulo lice i ive, pametne oi. Mora da je egrt ili
gimnazist. Odakle je samo mogao naslutiit ko smo mi; odkle ona njegova briga da li
imamo legitimacije? Moda je uo da u umu odlaze ljudi da se biju protiv okupatora
i sa svojim isitm djeakim srcem bio na naoj strani. Svojom opomenom on nas je
spasao od sigurne smrti, jer da smo proli okuku i upali u njemaku klopku, ne bi nam
vrijedela nikakva pria, pa ni Verin osmijeh. Jo ne znam kako e se ovo nae
putovanje zavriti, ali jagodinskog maliana, iz koga je progovrilo poteno srce
naroda, nikada neu zaboraviti!
-Eno Vere, mae! - trgao me Fia iz razmiljanja.
Izali smo iz kukuruza, preli preko seoskog puta i dovatili se vinograda u dnu
ureva Brda. Pobauljke smo ili izmeu reddova okota uz brdo. Poslije dvadesetak
minuta nali smo se, oznojeni i premoreni, u jednom bagremaru, iz kojega se vidjela
Jagoina kao na dlanu.
-Mislim da smo se izvukli iz klopke, rekao je Fia briui nadlanicom znoj sa ela.
Ili smo oprezno kroz vinograde, vonjake i dvorita ka kuici u kojoj je trebalo da
budu Crni i Grulovi. Palo mi je u oi da u kuama ne stanuje niko i da po
vinogradima nema ni ive due. U naoj kui takoe nije bilo nikoda. Obili smo i
mali vinograd koji je pripadao kui ali uzalud.
Dogovorili smo se da Vera ode u Jaogdinu i da preko poznanika uhvati vezu s
partijskom organizacijom. Ona je otila, a Fia i ja izabrali smo najzgodnije mjesto u
vinogradu i legli meu okoe. Bili smo umorni i gladni. Nije to bio toliko umor od
fizikog napora, koliko od nervne napregnutosti toga dana. Leali smo porebarke
svaki u svom lijvku i utali. Nismo bili orni za ragovor. Najaz su Fii poele da se
sklapaju oi.
-Spavaj, rekao sam mu, a ja u uvati strau.
On me je posluao, sputio glavu na lakat i odmah zaspao.
Sunce je bilo ve visoko i njegovi topli zraci prijatno su grijali, jer je zemlja jo bila
vlana od nedavnih kia. Ustao sam i oprezno proao po vinogradu. Da utolim e i
zavaram prazan eludac, upkao sam rijetke zrele bobice. itav kraj bio je kao
izumro. Mora da se neto desilo u okolini dok su vabe ovoliko oprezne i dok nikoga
nema u kuama, mislio sam, hodajui kraj bagrema koji je odvajao na vinograd od
susjednoga.
Vratio sam se i opet legao pored Fie. Tiina je. uje se samo tiho zujanje insekata u
travi i poneki dalek glas u polju pod urevim Brdom. Nad vinogradima treperi vreo
vazduh koji itavo tijelo pritie prijatnim umorom i goni na san. Nekoliko puta sam
zadrijemao na minut-dva i najzad, bojei se da ne zaspim, probudio Fiu.

-Tvoj smjena, Fio, rekao sam mu, a da ti bude lake, mogu ti rei da ve ima zrelih
bobica u vinogradu.
Fia je prtorljao oi, protegao se i skoi iroku zijevajui.

Kad sam se probudio bilo je kasno popodne. Fia je sjedio pored mene i isito moj
pitolj.
-Jo nema Vere? - pitao sam ga.
-Nema je. Ko zna da opet nije upala u klopku. Bojim se za nju, jer je prilino
nesmotrena, a hoe po svaku cijenu da izvri zadatak. Nju naroiti pee ona njezina
pogreka na putu za Ljubi.
Dugo smo sjedeli i poluglasno razgovarali o svemu i svaemu. Fia je meni kazivao o
svome radu prije rata u Beogradu, o svome prvom hapenju i muenju na polciji, a ja
njemu o Rusiji.
Ve je padao mrak kad meom nedaleko od nas promae jedan visok ovjek u odjelu.
Fia se tre i re:
-Gle, Pera Stamboli!
Skoio je i viknuo ga. Pero se obazro i, ugledavi Fiu, iroko se nasmijao.
-Pa vas i traim! - rekao je ljubei se s Fiom. - Sve nam je Vera ispirala. Nego
hajedemo, evo ovamo Crnoga i ostalih. U jednom bagremaru, nekoliko stotina metara
od nae kue, doekali su nas Crni, Grulovi i jo nekoliko meni nepoznatih
drugova i drugarica. Svi su nas izljubili i odnosili se prema nama sa onom njenou i
panjom s kojojm se ljudi odnose prema svojim bliskim kad izbjegnu neku veliku
nesreu. Tu smo doznali da su nai drugovi prije dva dana ubili jednu enu koja je u
vozu prokazala Nijemcija Radoslava Nikevia, pravnika, lana Okrunog komiteta
Partije, koaga su Nijemci uhapsili i strijeljali 8. avgusta 1941. godine. Zbog ubistva te
petokolonaice Nijemci su naredili strogu pripvravnost u gradu i blokirali Jagodinu.
Nas troje proli smo kroz blokiran grad i iznijeli ive glave.
Priao sam drugovima da nas je na ulazu u grad spasla Vera svojim znanjem
njemakog jezika, a naroito svojim osmijehom koji je onog vabu na ulazu u
Jagodinu tako oarao, da je na mene i Fiu potpuno zaboravio.
Veerali smo i dugo askali prepriavajui zgode i nezgode s putovanja sanitetskog
narednika - vodnika, njegove svastike i obuarskog radnika koji traili zaposlenje.
Prijatno je bilo leati tu meu sovjim drugovima, gledali kako na jasnom
avgustovskom nebu trepere zvijezde, punim pluima udisati svje noni vazduh,
oslukivati veseo agor bliskih ljudi i glasove ume i polja u kojima onaj naroit ivot
zapoinje tek kad padne no.

[1] Vojislav Nikolovi, sada pukovnik JNA.

[2] Poslije osloboenja dozano sam za ovu pojedinost koja unekoliko objanjava cio
ovaj zaplet u selu Prijevoru. U tom selu, naime, osim naeg druga Moe tomia,
postaoji jo jedan Moa najder, i nas je jedan od eljezuniara odveo nejgovoj
kui, dakle na pogrenu adresu. Razumljivo je da nas njegovi ukuani nisu mogli
primiti s nekim naroitim povjerenjem, kao to je razumljivo da omaldinoac u selu,
kod koga je Fia iao, nije htio da pred ocem druog Moe razgovara s Fiom o
naem odredu. Jednom rijeju, kakav je nesporazum bio, mogli smo se i gore
provjesti.
[3] Narediku se nije pruila prilika da oept svrati kod Radovia. Mjesto njega,
Radoviu su se, docnije, svratili njegovi drugovi, partizani aanskog odreda, koji su
sa njim vodili sasvim drukiji razgovor nego to ga je morao voditi narednik.
Radovi je kasnije, na osnovu presude taba aanskog odreda, strijeljan kao
petokolona. On je u aprilu 1941, kad su Nijemci uli u aak, projahao kroz grad na
konju derui se iz glasa: Dole kralj Petar, iveo Hitler! Ovo su mi docnije kazivali
drugovi iz aanskog odreda kada sam im priao o svom susretu sa Radoviem.
NA JUHORU
Proveli smo nekoliko dana na urevu Brdu vie Jagodine, udaljeni svega dva-tri
kilometra od njemakih straa koje su uvale prilaze u grad. Nejmaki garnizon u
gradu bio je uznemiren zbog akcija naih odreda u Pomoravlju i u neposrednoj blizini
Jagodine, ali iz grada nije izlazio ak ni u najbliu okolinu. Samo tako mi smo mogli
da mirno konferiemo u umarcima oko Jagodine i da bez strae spavamo u kuicama
na urevu Brdu.
Oko Jagodine operisao je Pomoravski odred iji je tab bio na Juhoru. On je imao tri
ete: Beliku, Levaku i Parainsku. Dalje, prema sjevero-istoku, na terenu srezova
lepenikog i resavskog, velikoorakog i jasenikog operisao je Drugi umadijiski
odred; o ovom odredu nismo mnogo znali.
Odrali smo sastanak Glavnog taba na koem su bili pristuni: Crni, Fia, Grulovi i
olakovi. Na sastanku smo pretresli stanje u odredima koje smo dotle obili. Utvrdili
smo da se oruana borba povoljno razvija, ali da je potrebno da nai tabovi to bre
prebrode one glavne nedostatke koje smo uoili kod svih odreda koje smo obili. Koji
su to nedostaci? Svi su tabovi u to vrijeme bili skloni da se zavlae doboko u ume,
daleko od komunikacija, i aktinovst odreda obino se svodila na sitne diverzije,
rasturanje optina, razoruavanje andrama - mjesto da smjelije potrae ivu snagu
okupatora i da udare na nju tamo gdje e je sigurno nai: na drumu, na eljeznikoj
pruzi. Osim toga, svi tabovi odreda gubili su mnogo vremena oko svoje unutranje
organizacije i po pravilu govoriti da e krenuti u rkupnije akcije im srede odred.
Dossadanje iskustvo pokazalo je da tabovi odreda brzo savlauju te nedostatke im
im se ukae na njih. Pa n samo to. Uspjesi, makar i najsitniji, davali su im jo vie
poleta, otvarali im perspektivu i stvarali kod njih uvjerenost da direktiva o slivanju
sitnih diverzija, manjih akcija i napada na ivu snagu okupatora, u opti narodni
ustanak, jeste sasvim realno predvianje neizbjenog razvitka nae borbe. Nai
tabovi brzo su uili, lako se osloboali raznih predrasuda od kojih pate profesionalni
vojnici, postajali su smjeli u napadu i sticali ono samopouzdanje bez koga ne moe
biti partizanskog rata, a koje normalnom ovjeku izgleda krajnja lakomislenost.

Rijeli smo da ovdje ostanemo nekoliko dana da sredimo prilike u Pomoravskom

odredu i da ga pokrenemo u akciju, da uhvatimo vezu sa Drugim umadijskim
odredom radi akcije u Pomoravlju i da saekamo kurira iz Uikog i aanskog
odreda.
Pred vee smo krenuli na Juhor. Vodi nas jedan jagosinski radnik, kurir odreda, koji
svaki dan dolazi s planine pred Jagodinu i tako odrava vezu izmeu grada i odreda.
On je poznavao svaku stazu na tome putu, i svaki prozor na koji se moglo kucnuti i
dobiti od prijatelja obavjeetenje. Poslije mara od nekoliko asova zaustavili smo se
u jednom selu pod Juhorom i tu se odmorili. Digli smo se prije zore i krenuli uz
planinu u kojoj se nalazio tab.
Na ulazu logor, pored jedne esme, zaustavio nas je straar, malad ovjek u seljakom
odijelu od grubog sukna. U rukama je drao puku i s nepoverenjem gledao nau
grupu dok mu je prilazi kurir. Tek kad mu je ovaj tapnuo nekoliko rijei, on nas je
propustio nevjeto nas pozdravljajui sputanjem ruke niz kai novog karabina.
Naili smo na poljsku kuhinju u kojoj je poslovalo nekoliko ljudi koji su veselo
dovikivali naem kuriru. Bili su to, objasnio je ovaj, jagodinski proleteri, njegovi
poznanici iz fabrike.
Kad smo doli, u logoru je spavalo sve osim komandatna i komesara.
Komandant odreda je mlad ovjek, aktivni potporunik bive jugoslovenske vojske,
Ljubia Uroevi. On je rodom iz ovog kraja, sin je imunog seljaka. Na poziv
Komunistike partije on je odmah doao u umi i poslije nekoliko dana postavljen za
komandanta odreda. To je naoit momak, pomalo snebivljiv, ali ostavlja utisak
pametna i energina ovjeka. Poliki komesar je Boko urii, svrni pravnik iz
Jagodine.
Odred ima oko sto pedeset boraca, ali je nesreen. U njemu postoji grupa radnika iz
Jagodine koji su anarhisitki raspoloeni. Mjesto da budu njegova organizaciona
snaga, oni su glavna smetnja da se odred osjeti kao jedinstvena cjelina. Odred je
dosad izvrio nekoliko manjih akcija na drumu i na eljeznikoj pruzi i nekoliko
akcija u samoj Jagodini. To je malo s obzirom na mogunosti odreda koji operie na
tako vanom sektoru.
U odredu smo proveli dva dana. Imali smo pune ruke posla. Trebalo je, prije svega,
raistiti sa onom grupom radnika iz Jagodine koji su ometali uvrenje odreda. Taj
posao uzeo je na sebe Crni. Iskupio je nou tu grupu i s njom odrao sastanak. U njoj
je bilo osam ljudi, sve metalci i fabriki radnici. Crni je postavio pitanje njihova stava
otvoreno i otor. U poetku, Crni je naiao na estok otpor. Nee discipline, nee
nametnutih starjeina, nego hoe da ih sami slobodno izaberu i da se o svim
poslovima taba raspravlja pred itavim odredom. Crni ih je strpljivo sluao, a onda
poeo da im uzkazuje ta bi znailo za odred i za itavu nau brobu kad bi se prihvaitli
predlozi koje su oni potavili. On je znao da je glavni krivac za takvo raspoloenej
radnika jedan izmeu te osmorice, visok, mrav, bolesno ambiciozan mladi, koji se i
u toku razgovora najvie isticao. Crni je prije sastanka bio obavijeten da je taj isti
mladi prijetio da e ga ubiti. On je slomio otpor tih nezadovoljnika i postidio ih zbog

njihove harangerske i razbijake rabote. Na kraju razgovora oni su Crnome sveano

obeali da e biti glavni oslonac tabu u sreivanju odreda i da e, kao proleteri, u
svemu biti primjer ostalim borcima.
U odredu se nalazio i jedan mlad kaluer, monarhisa po uvjerenju, koji je okupljao
oko sebe nekoliko seljaka iz toga kraja i drao se nekako po strani od ostalih. Njega su
lomili na konfereniciji sviju boraca, na kojoj smo govorili Fia i ja. Izlagali smo liniju
neeg pokreta, govorili smo o tome da nam ne smeta niije monarhisitko uvjerenje i
da se pod naom zastavom mogu boriti svi patrioti koji doista hoe da se tuku protiv
okupatora i njegovih pomagaa.
Za vrijeme Fiinog govora posmatrao sam kaluera i njegove ljude. On je leao
nalaken i gledao u zemlju, dok su seljaci oko njega otvorenih usta sluali Fiu. Imao
sam utisak da oni sada prvi put uju ta znai naa borba. Vjerovatno su u odredu
sektaili. Pa nije udo, odmahnuo je rukom Crni, kad su proleteri onoliko
zabrazdili.
Konferencija je pozitivno djelovala na te kolebljive ljude. Kad je pred vee posotjen
odred da poloi zakletvu, iskupili su se svi borci. Poto im je objanjeno da onaj ko ne
prihvata liniju nae borbe, ko se ne slae sa organizacijom i redom u naim odredima,
moe slobodno napustiti odred, oni su svi, ak i kaluer, bez pogovora poloili
zakletvu.
Sjedio sam pod jednim hrastom i razgovarao sa mladim rudarom koji je u odred
stupio odmah im je formiran. U razgovoru mi je ispriao kako je strijeljao
provokatora koga je Gestapo poslao u odred. Prije petnaestak dana prijavio se tabu
jedan ovjek za koga su frugovi iz Jagodine poslali izvjetaj da je u lsubi Gestapoa.
On je bio poslan u odred sa zadatkom da tano ispita gdje se nalazi tab, da doza s
kime nai odravaju veze i da, poto prikupi te podatke, pobjegne natrag u grad.
Neiskusni tab mladog odreda rijeio je da pijuna strijalja ne raskrinkavi ga pred
ljudsvom, to bi svakako doprinijelo politikom vaspitanju odreda. Odredili su
dovjicu drogova da ga odvedu duboko u umu i strijeljaju. Od te dvojicej edan je bio i
mladi rudar.
On je priao:
-Poli mi, kao u patrolu, u jedno selo. Ide on preda mnom, a ja sve mislim kako u
ubiti ovjeka, a on moda nije kriv. Meni je komesar rekao da je to gestapovac, ali
opet mi nekako teko. Dugo smo ili kroz umu i otili ve daleko od logora. Seli smo
da se odmorimo kraj jednog izvora. Gledam ga - nita; ovek, rekao bi, miran. Kako
bi bilo, mislim, da ga putimo neka pobegne, ali opet ne znam ta misli moj drug.
Prema dogovoru, ja treba prvi da pucam. Gledam na druga i vidim da on eka na
mene. Napili smo se vode. U tome poe gestapovac da se raspituje u koje emo selo i
kod koda emo. Ja mu velim: Kod jednog oveka?. A kako se on zove? on e.
Meni nekako sumnjivo. Rekao sam mu neko izmiljeno ime. Pitao me je dalje, da li
poznajem jo koga u otm selu i da li su i oni nai ljudi. Sve mi nekako dolazio
sumljiviji. Onda poe da se raspituje odakle se sve moe prii naem logoru. Pogledao
sam mu u oi, on nekako poe da zvera i da krije pogled. Meni kao da pade teret sa

srca, i ruka se sama die. Ubio sam ga jednim metkom i bilo mi je kao da sam zgazio
zmiju, zavrio je rudar svoje prianje.
Poslije dnevne pripeke prijatno je avgustovsko vee na ovoj visoravni na kojoj je
smjeten logor. Krupna hrastova i bukova uma okruuju logor; u dvije-tri kolibe,
napravljene od granja, smjeten je tab i nekoliko desetina boraca. Sjedim na ulazu u
jednu kolibu i, osvjeen gladnov vodom na potoku, odmaram se psolije dnevnog
posla. U logoru je uobiajeni agor. Dijeli se veera; jedna grupa partizana sprema se
u akciju. Ona se izdvojila u stranu i voa grupe, jedan mlad, ustar seljak, bivi
podoficir, neto im tumai. Sa njima je komandant odreda Ljubia Uroevi, koji
utei slua kako on objanjava borcima zadatak. Jedna grupa partizana pjevui pred
svojom kolibom.
Pored mene na sijenu sjedi drugarica V. Iz Jagodine. Prije nekoliko dana poginuo joj
je sin, mlad student, jedan od aktivista Partije u ovom kraju. On je bio otiao u
upriju partijskim poslom. Jedan domai izdajnik, agent Gestapoa, ubio ga je
ispalivi mu metak u lea. Majka je zbog toga ucijeljena, ali o tome ne govori. Vie od
alosti za sinom koji je poginuo vrei svoju dunost, nju pee sramota zbog dranja
njenog drugog sina. Ona, njena najstrarija erka, poginuli sin i najmlai sin od
etrnaest godina, svi su u naem pokretu. To majka s ponosom istie. Ali srednji sin,
mladi od dvadeset godina, nije s njima. To je upljoglav palanaki fifiri koji po
Jagodini eta sa erkom jednog poznatog petokolonaa. To majku boli i vrijea, ona to
osjea kao svoju veliku sramotu.

Pred odlazak odrali smo sastanak sa tabom odreda. Crni je saeto iznio njegove
nedostatke. U odredu se ne osea vrsta ruka, nije mu jasna perspektiva nae borbe.
Odred ivi i razvija se u akciji. Ne smemo dozvoliti da ijedan dan proe bez akcije.
Mi hoemo da zapalimo itavu Jugoslaviju; to znai da moramo svaki dan sve ee
udarati na naprijatelje, a ne - izvriti neku akciju pa se onda odmarati na lovorikama.
Ne dati Nemcima da mirno prolaze drumom Kragujevac-Jagodina, stalno ruiti
elezniku prugu, napadati vozove, unitavati ivu snagu naprijatelja - to je glavni
zadatak odreda!
Opet smo se vratili na urevo Brdo. Drugovi iz grada obavijestili su nas da se u
Jagodini govorka o tome da se neko via nou u kuicama na brdu. Stoga smo
odluili dase izmaknemo dalje. Smjestili smo se u jedan umarak, udaljen kilometardva od ureva Brda, odakle smo mogil osmatrati put koji vodi iz Jagodine i odakle
smo se mogli, u sluaju potrebe, izvui jednim potokom u polja zasijana kukuruzom.
Pored umaraka vodi soski put u Jagodinu. Na samoj ivici umarka, prikriven, jsedi
na osmatra. Osim to osmatra put, on prihvata kurire koji svaki dan stiu ili iz
Jagodine ili s Juhora.
Na sastanku taba rijeili smo: da Fia obie Drugi umadijski odred, Grulovi da ide
u umadijski, a ja u aanski i Uiki odred. Isto vee Fia je otiao sa Perom
Stamboliem u Parainsku etu. Mi smo ostali da saekamo kurira koji je odravao
vezu izmeu Glavnog taba i aanskog i Uikog odreda, jer druge veze s tim
odredima nismo imali - osim preko Jagodine. im on doe, sjedite Glavnog taba
premsetie se u okolinu Kragujevca.

Dosadno je ovo ekanje u umarku pored puta. Cio dan sjedimo u niskom hrastovom
dbunju i apuemo, jer malo glasniji razgovor uje se na putu kojim esto nailaze
seljaci. Tek kad padne mrak, u naem malom logoru postaje ivlje; poneko izae na
livadu pored umarka, poneko i zapjevui.
Danas, treega dana poslije naeg povratka s Juhora, jagodniski kurir doveo je u na
umarak uiteljicu Rahilu. Ona je kurir aanskog i Uikog odreda. Obavijestila nas
je da je jedna eta Uikog odreda pod komandom Duana Jerkovia, upalau Bajinu
Batu, razoruala andarmeriju i uzela iz kase finansijkse uprave oko milion dinara.
Uiki odred, koji je imao tada etiri ete: Uiku, Bajnobatansku, Crnogorsku i
Ariljksu, bio je dosta aktivan i svakodnevno je uznemiravao okupatora. Prije nekoliko
dana njegova Uika eta bila je napadnuta nedaleko od Uica. Tom prilikom poginuo
je profeseor Mijalkovi, poznati aktivista nae partije.
aanski odrede, naprotiv, bio je - sa izuzetkom jedne njegove ete, Ljubike neaktivan. Sudei prema izvjetajima Branka Krsmanovia, koji je s njime odravao
vezu, izgledalo je da e se on razviti u na najbolji odred u zapadnoj Srbiji. Mi smo s
njime ozbiljno raunali kad smo pravili plan o ienju teritorije zapadne Srbije. Sotga
nas je iznenadio ovakav izvjetaj. Trebalo je odmah ii i na samom mjestu vidjeti ta
je, i poduzeti mjere da se stanje popravi.
Digli smo na mali logor kraj Jagodine i pjeice poli za Kragujevac. Na plan bio je
sljedei: do Kragujevca ii emo svi zajedno; odatle e Grulovi krenuti u Prvi
umadijski, a ja s Rahilom u aanski, a zatim u Uiki odred, dok e Crni ostati u
Kragujevcu radi odravanja veze sa odredima i sa drugom Titom, koji je tada bio u
Beogradu.
Ili smo prijekim putem prema Kragujevcu. Bila je ve uvelike no kad smo uli u
neko selo u kome nas je doekao lave pasa koji je postajao sve bjenji kako smo
dublje ulazili u selo. U prvim danima ustanka, dok je u selima jo bilo andarma i dok
se nije znalo sasvim sigurno kakvo je raspoloenje u njima, partizani su mrzili seoske
pse, koji nisu dali prii selu neopaeno. Ve izdaleka, oni osjete da neko prilazi i
odmah se jave laveom koji prati patrolu ili grupu sve dok ne proe; psi iz posljednjih
dvorita isprate jo podaleko svojim laveom ljude kojima nije uvijek bilo u interesu
da se zna kad su u selo uli i kad su iz njega izali.
U samu zoru izbili smo na Crni vrh. Odmaral i smo se i prali na jednom izvoru, kad iz
ume ispade naoruan ovjek. Oprezno je priao naoj grupi, sjeo nekoliko metara od
nje, i drei puku izmeu nogu, posmatrao nas. Na vodi upusti se s njime u
razgorvor. Tako je doznao da je on iz grupe negoa Tande sa kojim ima nekoliko ljudi.
-to ne ide u partizane, kad ve puku nosi, pitao ga je na vodi.
-Ne marim ti ja mnogo za partizane; kod njih je strogo, rekao je mladi. Volim ja s
Tandom, kod njega je sloboda.
-Kako sloboda? - produio je vodi.

-Tako, lepo, radi ta ko hoe. Kad hou, odem kui da spavam, kad mi se pije, pijem.
A kod partizana mora biti uvek u umi, piti se ne sme, disciplina kao na robiji.
Bilo nam je jasno s kim imamo posla. Kad smo poli do izvora, ili smo oprezno,
raunajui da nas ti ljubitelji slobode mogi iz ume napasti.
Moglo je biti oko podne kad smo se pribliili Kragujevcu. Poto danju nismo mogli
ui u grad, odluili smo da u selu Jabuju saekamo do pred vee. Na ulazu u selo
vido sam zgarite koje se jo puilo. Osjeao se zadah paljevine i onaj naroiti miris
zapaljene penice. Jue su ovdje ibli Nijemci i, na dostavu nekoga petokolonaa da
domain odrava vezu sa umom, zapalili mu kuu, rekal nam je jedna djevojica koja
je u blizini napasala stoku.
Predanili smo u dvoritu jednog seljaka koji nas je veoma gostoljubivo primio. To je
bio mlai ovjek, razborit i staloen. Dugo sam razgovarao s njime u oskudnom hladu
ljivika, dok su moji drugovi spavali na jednoj ponjavi koju je domaica iznijela iz
kue da ne bismo leali na goloj travi. Domain mi je priao o jueranjem ispadu
Nijemaca iz Kragujevca.
-Ovome mom komiji zapalili su jue Nemci kuu zato to mu je dolazio Tanda koji
po Crnom vrhu krstari sa svojom bandom. Tanda nije borac, nego razbojnik.
Napljakao je novaca, pa se po ceo dan pijan voza na ezama. S njime je stalno
harmonika kome Tanda lepi opljakane stotinare na harmoniku. uo sam da s druge
strane Kragujevca ima partizana. Oni su drukiji ljudi: ne napadaju svet, ne pljakaju,
nego tuku Nemce i nae petokolonae. Oni su za rusiju, bore se za pravdu, a Tanda za
svoj dep.
Nisam smio da domainu otvoreno govorim o naoj borbi, jer nam je trebalo za koji
as krenuti od nejgove kue u Kragujevac. Stoga sam mu priao uopte o naem
poloaju poslije okupacije i o tome da zbog njemakog nasilja i pljakanja moe biti
svata u Srbiji. Glavno je, govorio sam mu, ne bojati se vabe i biti spreman da se
podnese rtva, ako to bude potrebno.
Nije mi odmah odgovorio. Grickao je travku gledajui nekud oko mene, a onda,
uzdahnuvi, rekao:
-Sve bi lake bilo da nije ovih naih pijuna po selima. Svaki dan odlaze u Kragujevac
i tamo apu sa petokolonaima.
-pijuna ima svugdje, rekao sam, ali veina naroda mrzi Nijemce i nae izdajnike.
Pred vee smo se orpostili s domainom i krenuli prema Kragujevcu. Doli smo na
jedu kosu odakle se lijepo vidio grad u dolini. Sjeli smo pod jedan grm i pravili plan
kako da uemo u grad. Nismo htjeli da idemo drumom, jer smo mogli doivjeti
iznenaenje kao ono u Jagodini, nego smo rijeili da preko njiva i povrtnjaka na
periferiji uemo u grad. Sa prvom grupom poaao je Crni, a Grulovi, Rahila i ja
ostali smo da poemo malo docnije. Ispod grma pratili smo kretanje prve grupe, i tek
kad je ona kroz posljednje povrtnjake ula u sokake periferije, krenuli smo i mi.

Za nas dvojicu trebalo je tek nai stan u Kragujevcu. Stoga smo se dogovorili s
Rahilom da ona ode u varo i da nam kod naih prijatelja nae prenoite. Mi emo je
ekati pored jedne staze, blizu prvih kua periferije.
Rahila je otila, a Grulovi i ja legli smo pod jedno drvo kao ljudi koji su malo ietali
iz grada, pa sad ljekare, odmarajui se u veernjoj svjeini. Pored nas su prolazili
ljudi koji su se vraali iz svojih povrtnjaka ili koji su zbilja ili da malo proetaju.
Razgovarali smo o beznaajnim stvarima i svaki as pogledali na sat, nestrpljvo
oekujui povratak Raile. Trebalo je prije policjskog asa biti u gradu u prijateljskoj
kui. Ona je izbila desetak minuta prije osam, sva zadihana, ali smo po izrazu lica
odmah vidjeli da nam je nala stan.
-Brzo, rekla je, za deset minuta moramo biti na mestu!
Za nekoliko minuta naili smo se u uskom krivudavom sokaku periferije. Ispred
prizemnih kuica sjedele su na klupicama ene, razgovarajui i pratei pogledom
svakog prolaznika. Podsjetilo me je to na djetinstvo u rodnom mjestu, na veeri naih
majki kojima je takvo sjedenje uvee pred kuom, ti razgovori sa susjetkama,
ogovaranja i prepriavanja novosti dana, povika na djecu koja ih svojom grajom
ometaju, bilo jedina razonoda.
Rahila me je ostavila u kui Barjaktarevia, a Grulovia je odvela u neku drugu kuu
u blizini. U uskom podugakom dvoritu doekala me je visoka, dostojanstvena,
starija ena i bez rijei me povela prema starinskoj jednospratnoj kui u dnu dvorita.
Iao sam zan jom sa osjeanjem da sam doao svojim najbliim srodnicima. Kad me
je na pragu kuu zapuhnuo miris oribanih dasaka i opajanih soba, bilo mi je kao da
sam doao roditeljskoj kui uoi nekog praznika.
Peo sam se irokim drvenim stepenicama na sprat. Preda mnom je, utei, ila starica,
i tek kad smo uli u prostranu, starinski namjeetnu odaju niske tavanice, sa mnotvo
porodinih fotografija po zidovika i kao snijeg bijelim zavjesama od domaeg platna
na prozorima, rekla mi je tiho:
-Sedi, sinko, i pokazala na seiju presvuenu tamnocrvenom ohom.
Na meni je bilo grubo i prilino izlizano seljako odijelo puno praine. Bilo mi je ao
da sjednem na istu seiju. Zato sam se spustio na jednu stolicu preko puta starice,
koja je i sama sjela pored malog okruglog stola na sredini sobe.
-Kod nas nije najsigurnije, jer je naa kua sumnjiva jo od ranije, poela je starica, ali
jednu no moe se prenoiti. Glavno je da te niko od pijuna nije video kad si uao.
Ako te je ba neko video, u seljakom si odelu, a meni esto dolaze seljaci.
Rekla je to mirnim glasom. Osjealo se iz njenih rijei da se ona ne boji to me je
primila na konak, a to je za mene bilo najvanije.
Iz razgovora sam doznao da joj je sin bio osuen na robiju kao komunist, da ga je rat
zatekao na izdravanju kazneu Niu, ali da je u danima kapitulacije Jugoslavije
pobjegao iz nike tamnice i otiao u neki odred.

Oprao sam se u ljetnjoj kuhinji u dvoritu i tu veerao zajedno sa domaicom. Sve

sam se vie osjeao kao kod svoje kue. Prijatno je to osjeanje na ovom naem putu
punom iznenaenja, nepredvienih situacija i opasnosti kada treba brzo rjeavati ne
samo pitanje svoje glave ve i pitanje uspjeha posla koji ti je povjeren. ovjek se sav
pretvori u grudvu skoncentrisane panje, cijelo mu je bie napeto kao struna,
odmjerava svaki svoj pokret i svaku svoju rije i ima osjeanje da ga sa stonitu strana
vreba naprijateljsko oko. Stoga mi je bilo veoma pijatno sjedjeti pod ovim
prijateljskim krovom, u istoj sobi kroz ije otvorene prozore dopire svjeina
polivenog dvorita i miris cvijaa. Prijatno mi je bilo gledati spokojno lice starice koja
me je primila kao roena mati, sluati njezin tih, ujednaen glas kojim ona pria o
novostima u gradu.
Kragujevac je u ljeto 1941. godine bio jedan od naih najboljih gradova u Srbiji. U
njemu je bila jaka partijska organizacija sa vie od stotinu lanova, veinom radnika.
Ona je umjela da okupi na stotine simpatizara i kragujevakih patriota koji su
pomagali partizanske odrede u okolini grada. Kragujevac je u te dane opremao borce
u umu, slao odredima oruje, municiju, rublje, sanitetski materijal, knjige - sve to je
naim mladim odredima bilo potrebno. Izmeu odreda i grada postojala je
svakodnevna kurirska veza.
Ali, pored toga patriotskog, neumornog i junakog Kragujevca koji se nije bojao
vapskih okupatora, postojao je i onaj drugi, petokolonaki. To je bila grupa arijskih
ljudi, trgovaca iz centra grada, sa neto ljotievskih izroda koji su nastojali da
puenjem pred okupatorskim vlastima, pokau okupatoru daje Kragujevac srean to
se i na njega izlila blagodat novog poretka.
Borba izmeu ta dva Kragujevca bila je estoka. Iako su uslovi za borbu patriostskog
Kragujevca bili strahovito teki, on se junaki drao. Svaki njegov aktivista izlagao se
najveoj opasnosti izvravajui zadatak koji je na sebe primio. Gestapo je bio razapeo
svoju mreu i, blagodarei petokolonaima, imao prilian broj svojih agenata u gradu.
Svaki dan hapeni su borci Kragujevca, ali to nije moglo slomiti borbeni duh grada.
Petokolonai su imali na raspoloenju sve: oruanu snagu okupatora, muilita
Gestapoa, izdajniku tampu, sav propagandni aparat, novac - ali, ipak, nisu mogli da
duhovno zagospodare gradom. Po zidvoima su lijepljeni veliki plakati njemake
propagande koji su srpskom seljaka imali da uvjere: da ga je njemaka vojska spasla
od trbuastih Jevreja i kapitalista, da ga ona brani od jevrejskog boljevizma, da je
on tek sada doekao dan da moe mirno da ore svoja polja i da mu je tek sad, pod
okupacijom, osiguran proizvod njegova rada. Glasnogovrnici su svaki dan po
nekoliko puta tretali o blagostanju koje je Srbiji donijela okupacija, o tome kako
njemaka vojska napreduje na istonom frontu i kako e za koju nedelju biti uniteno
to zloinako gnijezdo judeo-boljevika.
Ali osim tih velikih plakata, izraenih po planovima Gebelsove propagandne centrale,
pojavljivali su se i drugi napisi po plotovima periferije i na zidovima kua u centru.
Ponekad su oni bili ispisani rukom, ponekad je to bio sasvim kratak letak. To su bile
rijei prkosa i vjere, ohrabrenja i nade, rijei patriotskog Kragujevca, baena u lice
bahatom osvajui podlim izdajnicima. One su okupaotra dovodile do bijesa, ulivale
strah u kosti domaim izrodima koji su u ti mnapisima osjeali ne samo prokos, nego i
nagovetaj svoje propasti.

Nijemci su ve sada uznemireni zbog pojave naega odreda u blizini grada, a

petokolonae je obuzeo smrtni strah. Poznati petokolonai ne smiju vie da izau
izvan grada, ni da putuju autobusom ili vozom - zbog straha od partizanske zasjede.
Okupatoru se javio u pomo i vojvoda Kosta Peanac. itao sam letak koji je ovih
dana diljen i lijepljen po Kragujevcu, a vjerovatno i po drugim gradovima Srbije. U
njemu se Peanac, poznati najamnik svih protivnarodnih reima stare Jugoslavije,
predstavlja srpskom narodu u novoj uniformi - u uniformi njemakog andarma. U
tom letku on poziva Srbiju na pokornost njemakoj sili i prijeti da e se nemilosrdno
obraunati sa sivma onim koji se protiv nje budu bunili. Ovaj je vojvoda, dakle,
skinuo masku!

Dugo nisam mogao da zaspim koja je mirisala istoom. Mislio sam o tome kako se
postepeno sva Srbija prekriva mreom partizanskih odreda, kako ve na sve strane
poinju akcije i kako nije daleko dan kada e se one sliti u opti narodni ustanak. Sada
su njemaki okupatori samo uznemireni; poneki od njih se udi kakva je to nacija u
umi, ali niej daleko dan kada e oni zadrhtati od partizanske snage, od gnjeva
narodnoga. Brzo e se oni uvjeriti da ovaj ponosni, hrabri i slobodoljubivi narod ne
predstavljaju Ljotii i Nedii, Aimovi i Peanac, nego oni ljudi koji u ovaj as sjede
u umama oko logorskih vatara, ili negdje u zasjedi pored druma ili su na nonom
maru. Mogu okupaotr i njegovi pomogai raditi ta hoe, ali taj plamen nee moi
ugasiti; oni nee pokoriti tu naciju u umi, koja nije ni pitoma ni sklona
pripitomljavanju. Nee biti lako vabi u zemlji Srbiji.
U AANSKOM ODREDU
Jutors rano javila mi Rahela da je nala fijaker za aak i da me eka u jednoj gosioni
na periferiji. Oprostivi se s domaicom kod koje sam prenoio, proao sam kroz grad
pjeice. U jednoj ivoj ulici smotrio sam meu prolaznicima Svetislava Stefanovia eu, ali nisam smio da mu se javim ,jer sam znao da u Kragujevcu ivi ilegalno.
Svratio sam kod fotografa i slikao se; valjae nabaviti legitimaciju o kakvoj je govorio
voa njemake patrole na ulazu u Jagodinu. Neobino mi je bilo kretati se gradskim
ulicama na kojima je bilo dosta nejmakih vojnika, andarma i ostalih uvara novog
poretka. Glasnogovornik na jednoj raskrsnici kreao je o njemakim pobjedama na
isonom frontu, po zidovima izlijepljeni plakati i naredbe okupatorske vlasti, u
jednom izlogu Hitlerova slika, okiena zelenim granicama. Meutim, to se ovjek
vie udaljavao od centra grada, sve je manje iblo tih spoljnih znakova okupacije. U
krmi u kojoj me je ekala Rahila, nije bilo gostiju. Dorukovali smo na brzu ruku,
sjeli u nekakav pretpotopni fijaker i poli prema aku.
Iz grada smo izali bez ikakvih tekoa: na troarini stajao je samo gradski straar
koji nije nikoga legitimisao. Drugarica Rahila, kurir Glavnog taba, bila je uiteljica u
jednom selu kod Uica. Sad je kraj avgusta i ona putuje u mjesto slubovanja, jer e
skoro zapoeti kolska dogina. Kako je za ensku glavu nezgodno da u ovako
nepirnom vremenu putuje sama, pratim je ja, njezin ujak. To je naa pria. U stvari, mi
putujemo u selo Mrajevce u kojem ona ima poznanika uitelja od koga emo doznati
gdje se ovjek moe prebaciti preko Morave u selo Slatinu. U tom selu ona ima
javku preko koje emo sigurno dobiti vezu sa tabom aanskog odreda.

Putovali smo sasvim spokojno. Pored nas je prolo nekoliko njemakih automobila i
kamiona, ali nije bilo nikakivh patorla i neprijatnih objanjenja. Zaustavili smo se u
Mrajevcima pred soskom krmom. Dok se Rahila u krmi raspitivala gdje je kola, ja
sam domainski ozbiljno razgovaro sa seoskim kasapinom koji je stajao pored svoga
panja pod jednim hladnjakom i branio od muva nekoliko komada mesa - ostatke od
nepodatog peenog jagnjeta. Kasapin se alio na rave poslove, priao mi kako je
nekada po troje jaganjaca krmio do podne, a sada vazdan stoji i nemo da proda ni
jedno ovolicno, ko jumurk.
Iz krme je izala Rahila i platila fijakeristu. Uputili smo se jednim seoskim sokakom
prema koli. Tu nas je doekao povisok, krupan ovjek, seoski uitelj, s kojim se
Rahila od ranije pozvnavala. Proveo nas je kroz praznu uionicu u svoj stan gdje je
bila na okupu njegova proodica: boljeljiva ena i nekoliko djece. Ponudio je Rahili
da sjedne, a ja sam ostao stojei kraj vrata sve dok mu Rahila nije kazala da sam
njezin ujak. Tek onda mi je ua hladno rekao: Sedi, brate, i ti. Vidjelo se da nije bio
navikao da prima seljake u svom stanu, a naroito seljake u prilino pohabanom
odijelu kakvo je bilo moje.
Nama je bilo vano da se tu zadrimo do pred vee kad smo mislili da se prebacimo
skelom preko Morave. Od uitelja smo doznali da sklea radi i da je niko ne uva.
Dakle, prelaz je siguran.
Uitelj je savjetovao Rahili da ne ide u svoje selo zbog nesigurnsoti. Eto i u njihvo
selo, koje je tu kraj druma, dolaze partizani. Kako je tek u zabaenim selima oko
Uica! Istina, parizani ne diraju miran svijet, nego gone samo izdajnike, ali ipak je
nezgodno da ona sama ivi u selu. Uitelj nije bio petokolona; ono to je govorio o
napadu partizana na optinu, iblo je objekivno, ali se osjealo iz njegova razgovora da
je on daleko od svega, da je njemu najvanije da ivi mirno u svome selu, da ui
seosku djecu - a velika bura koja bjesni u svijetu i kod nas, njega se nije itcala. To je
bio na filistar, onaj tip ljudi koji svi kolu, dobije uhljebije, oeni se, izrodi djecu i
umre. Pored njih hui ivot sa svojim zanosima i burama, ali to oni ne vide i ne
osjeaju - toliko su se zaglibili u svoje alosno tavorenje.
Dugo sam sluao njihov razgovor utei, ali kad je uitelj rekao Rahili da e se ova
borba moi i bez njega svriti, nisam vie mogao da izdrim.Kad sam poeo da
govorim, uitelj me je pogledao prvo zaueno, a onda nekako prkorno - kao da mi,
pouavajui me, veli: to se ti, seljak, mea u razgovor inteligentnih ljudi! Malo se
odobrovoljio i smekao kad sam mu usput, u razgovoru, rekao da sam svrio
podoficirsku kolu i da sam narednik-vodnik po profesiji. Ukoliko se vie pribliavao
as naeg odlaska, ja sam mu govorio sve otvorenije. Smisao moga izlaganja bio je
otprilike ovaj: u staroj Jugoslaviji bilo je dosta naih intelektualaca koji se nisu
interesovali politikom. Oni su to pravdali time, to je na politiki ivot bio zagaen i
to su u njemu glavnu rije vodili politikanti bez naela i skrupula. Takav svoj pasivni
odnos prema pilitici ti intelektualci ak su proglaavali uzvienim stavom do kojeg se
dolazilo na osnovu mudrosti da poten ovjek u takvoj sredini nita ne moe uiniti.
Takav stav bio je i onda nepravilan, jer je osim politikanata u naem politikom ivotu
bilo i drugih ljudi, ljudi koji su se broili i naelno i iz visokih etikih pobuda. Oni
ljudi koji su u staroj Jugoslaviji vodili glavnu rije upravo su i eljeli da se to vei
broj naih dobronamjernih, nesebinih intelektualaca tako zaauri u svoju ljsuku i da

se ne mijea u politiku. To je, objektivno govorei, pomagalo njima, a tetilo naordu.

Danas, meutim, kada je naa zemlja okupirana i kada se u svijetu vodi velika
sudbonosna borba, takav stav znai nacionalnu izdaju. Svaki patriota nae zemlje
mora se na ovaj ili onaj nain boriti protiv okupacije, protiv novog poretka, ija bi
pobjeda znaila smrtnu opasnost za srpsku naciju isto kao i za itavo ovjeanstvo.
Raditi svoj posao, ne brinuti se ta se zbiva oko nas, ne zauzimati odreen stav
dostojan patriote - mogu samo podlaci i kukavice koji, bez obzira ta lino misle o
okupatoru, postaju tako njegovi pomagai.
Uitelj me je sluao veoma paljivo, svaki as uutkujui djecu koja su se vrzmala
oko stola. Osjetio sam da je on moje rijei shvatio i kao prekor lino njemu, ali se
istovremeno osjetilo da se on zbog toga ne ljuti. Kad je dolo vrijeme da poemo, on
nas je pratio kroz seoski sokak prema skeli. Bojei se da ga neko vidi na skeli sa nama
u druvu, on se rastade od nas ranije. Opratajui se, rekao mi je da e razmisliti o
mojim rijeima. vrsto smo se rukovali, gledajui jedan drugome u oi. Proitao sam
u njegovom pogledu da on nasluuje da ja nisam ni Rahelin ujak ni narednik-vodnik,
nego ovjek koji se bavi sasvim drugim poslom.
Mekim seoskim putem prilazili smo Moravi. to smo bili blie rijeci, sve je vie bilo
pijeska na seoskom putu, sve se vie osjeala svjeina vode. Izbili smo na istinu na
kojoj se nalazila vodenica. Pred njom je stajao visok ovjek u seljakom odijelu. To je
bio skeledija. Priao sam mu, rukovao se s njime i zapitao ga moe li da nas preveze
na drugu obalu. amac je bio na drugoj strani rijeke; dok smo ekali da ga dvojica
djeaka prevezu na nau stranu, razgovaro sam sa skeledijom.
Na njegovo pitanje kuda u, ispriao sam mu svoju priu. On me je paljivo sasluao,
gledajui me otro svojim ukastim oima koje su jedino bile ive na tom mravom,
od sunca tako preplanulom licu, kao da je bilo od peene gline.Zavrio sam priu i
utao. Skeledija je gledao kako djeaci pritjeruju amac uz obalu. Onda se okrenuo
meni, i, lukavo mirkajui, rekao:
-teta, a mogao bi s tvojom spremom da odmah bude komadant bataljona.
-A gdje to? - itao sam ga.
-Pa kod njih, kod partizana. Puna ih je uma, samo im fale komandiri. Sad e ti naii
nan jih, dodao je poslije kratke stanke, sve jednako lukavo mirkajui i mjerei me od
glave do pite.
-Pa, nita, ako se sretnem sa dobrim ljudima, mogu se ja i predomisliti, rekao sam mu
ve sjedajui u amac.
-Neka ti bude sreno kud god krenuo! - viknuo je za mnom sa obale.

U prvi sumrak stigli smo u selu Slatinu i svratili u jednu krmu. Sjedio sam za stolom,
dok je Rahila aputala s krmaricom. U krmi je bilo nekoliko seljaka koji su se
prepirali u jednom uglu. Rahila je prila mome stolu i rekla mi da smo doli kao

porueni, jer veeras stie u selo komandant aanskog partizanskog odreda. Dok
smo mi razgovarali, kramarica je tjerala slejake iz krme:
-Hajde, diite se! Moram zatvoriti kafanu, jer je ve policijski as. Mogu da naiu
Nemci pa e biti i meni i vama.
Izali smo iz krme i, proavi nekoliko kua, opet se kroz jedan vonjak vratili, ali ne
u istu prostoriju, nego u zabaenu sobu koja se nalazila posadi krme. Tu smo ekali
dok se niej sasvim smrklo. Tada je doao komandant aanskog odreda Miodrag
Radosavljevi - Mole, sa trojicom drugova iz aanskog Okrunog komiteta Partije. U
sobu je ula i Molova majka Kika, stara aanska radnica, poznata iz raznih trajkova
kao borbena i hrabra ena. Dola je da vidi sina i ostal drugove. Dugo smo sjedjeli u
zadimljenom sobiku, veerali i razgovarali. Priao sam drugovima o stanju u drugim
krajeva Srbije, o akcijama naih odreda i o izgledima nae borbe. Drugovi su malo
govorili i stalno se zagledali; uinilo mi se kao da im je nelagodno sluati o akcijama
drugih odreda. Mora da kod njih neto nije u redu i da e biti tano ono to nam je
Rahila saoptila o njihovoj neaktivnosti. Nisam htio da o tome govorim pred Kikom i
Rahilom, neog sam ostavio taj razgovor za sutra.
Tek iza ponoi oprostili smo se od nae domaice i Kike i otili u selo na konak.
Rahila je ostala u Slatini. Ona e sutra krenuti vozom prema Uicu da mi osigura vezu
sa tabom Uikog odreda. Kad to svri, vratie se po mene.
Noi sam sa Molom u jednom prostranom seoskom dvoritu, pod kaarom. Na
izvrnuta vrata, baena preko dviju greda, metnuli smo malo sijena i, ne izuvajui se,
legli i pokrili se svojim gunjcima. Probudio sam se od hladnoe. Duvao je studen,
neprijatan vjetar od iijih je snanih udaraca. kripala kaara, lupkali kapci na kui u
dvoritu i stenjalo neko veliko kronjato dvro pored same kaare. Nisam mogao vie
da zaspim. Prevrtao sam se na tvrdom leaju, puio, i jedva doekao svanue.
Probudio sam Mola i predloio mu da idemo u tab.
Umili smo se na bunaru u dvoritu i odmah krenuli u susjedno selo, Lipnicu, gdje se u
jednoj seljakoj kui, nalazio tab, ili tanije, gdje je stanovao komandant Mole. On je
bio svreni pravnik; prije rata bio je zaposlen kao advokatski pripravniku aku. Bio
je povisok rastom, sme, s riim oputenim brkovima koje je stalno upkao; ispod
natutenog el nemirno su gledale sitne oi neodreene boje. Gledajui ga osjeao
sam da on nema samopouzdanja i da je njemu samome teka njegova dunost.
U prisustvu drugova iz Okrunog komiteta Partije pretresli smo s Molom stanje u
odredu. aanski dored, odmah u poetku oruane borbe, bio je na najvei odred u
Srbiji. Oekivalo se da e se on razviti u najbolji odred zapadne Srbije. Raunalo se s
injenicom: da je u tome kraju partijska organizacija bila jaka, da je imala uticaja po
selima i da e to olakati mobilizaciju i sprovoenje politike linije Partije u odreu. U
naem planu o ienju teritorije zapadne Srbije od neprijatelja, aanski odred imao
je da odigra vanu ulogu.
Meutim, stanje u odredu nije bilo zadovoljavajue. Od kraja jula, kad je u njemu
posljedni put bio Branko Krsmanovi, odred ne samo to se nije u akcijama razvio i
uvevao nego je ak nazadovao. Njegov tab naredio je demobilizaciju ve
okupljenog i organizovanog odreda od dvjesta ezdeset ljudi i rasturio ga u male

seoske grupe koje su, toboe, imale da se uvije, po pozivu taba, jave na zbornom
mjestu. To je bila poznata oportunisitka teorija o desetinama, koju je Glavni tab
Srbije otor osudio i odbacio jo u julu mjesecu. tab aanskog odreda nije bio
dobio tu direktivu i, poslije jednog napada Nijemaca na odred kod Srijenika na Jelici,
on je prosot popustio oportunisitkim elementima koji su, obeshrabreni prvi
neuspjehom, poli putem koji je stvarno vodio likvidacijom odreda. U ovom sluaju
pogreka je bila jo vea zbog toga to je odred bio sastavljen od dobroga ljudstva
koje je htjelo da se bori. Nedostajalo je samo dobro rukovodstvo.
U tabu je stvarno bio samo komandatn, Mole, a poliitki komesar Ratko Mitrovi,
svreni pravnik iz aka, jo nije bio stupio na sovju dunost. S vremena na vrijeme u
tab bi dolazili predstavnici Okrunog komiteta Partije za aak s kojim a se Mole
savjetovao o tome ta da se radi. Meutim, to nikako nije moglo da zamijeni ono
operativno rukovodstvo koje treba da je stalno na okupu, da ne samo neprestano misli
o tome ta e raditi danas, nego i da radi tako kako bi svaka njegova akcija znaila
uvrenje i razvijanje odreda u jaanje naih politikih pozicija u tome kraju. Mole je
sjedio sam u tabu i osjeao se gotovo bespomoan. On je bio ovjek bez inicijative i
komandantske smjelosti.
Dugo smo razgovarali o stanju o odredu, analizirali uinjene pogreke i traili
mogunosti da se one to prije uklone. Inae je odred mogao da se raspadne. U njemu
je tada bilo nekoliko manjih seoskih grupa: Slatinska, Lipnika i Dragaevsk,a zatim
dvije na lijevoj obali Morave: Ljubika i Takovska. Oko taba nije bilo ni zatitnice,
ni kurira; tab nije imao organizovane stalne veze sa odredom, on nije mogao da
komanduje svojim ljudstvom, niti je uspio da se kod njega afirmie kao autoritet.
Slatinska grupa, na primjer, napala je voz izmeu aka i Kraljeva, ali ni do danas
komandir te grupe nije htio da podnese izvjetaj o toj akciji. Znalo se samo da je
prilikom te akcije zaplijenjena vea koliina njemakg eera, i da je taj eer
komandir samovlasno dijelio svojim srodnicima i poznanicima po selu. Ljudi su se
otimali ispod kontrole, inili stvari koje su tetile ugledu naeg pokreta i, ako bi se
tako nastavilo, ko zna u ta bi se pretvorile te grupe. Bilo je, meutim, i sjajnih
primjera inicijative i dovitljivosti odozdo. Jedna grupa, koja je operisala u okolini sela
Vape, pod komandom jednog seoskog mladia, bila se specijalizovala u ruenju
eljeznikih objekata pomou avionskih bombi kojih je bilo dosta po okolnim selima.
Taj seoski omladinac doao je na ideju da obinim svrdlom probui na avionskoj
bombi metalni poklopac koji odvaja eklsploziv od detonatora. Tu je uvodio kapislu za
miniranje i palio je pomou taplina. Najaktivija je bila Ljubika eta koja je
operisala na drumu aak - Kragujevac i stalno uznemiravala andarme i
Nijemce. Malo vie zalaganja od strane taba pomoglo bi da se odred digne, omasovi
i u akcijama prekali.
Rijeili smo da se tab odmah popuni, to jest, da se Ratko Mitrovi, koji se nalazio
negdje kod Uica, odmah pozove da stupi na svoju dunost; za zmajenika komandanta
postavili smo jednog seljaka iz Lipnice. Ljudstvo treba odmah okupiti u logor, pa
makar on bio usred ume. Nikome ne treba dozvoliti da spava kod svoje kue i da se u
etu javlja ko hoe. Neka u poetku ete budu male, deset do petnaest ljudi, ne mari.
One e u akcijama ojaati, i nama je bolje imati takvu eticu na terenu nego pedeset
ljudi kod kua. ta mora iz osnova drukije raditi. U sutini, on dosada nije gotovo
nita ni radio. tab mora odavati stalne veze sa komandama eta koje e operisati
svaka na svome sektoru. Iz taba mora, uglavnom, da potie inicijativa; on mora da

osigura da sve njegove ete djeluju u istom duhu; istovremeno on treba da obezbijedi
pravilno sprovoenje politike linije naeg pokreta.
Mislio sam da e se ovaj na plan najbolje sprovesti ako se bude polo od ete do ete
i porazgovaralo sa komandirima i komesarima eta. Stoga smo se istoga dana poslije
podne upustili u Lipniku etu. Ona se nalazila u jednom oblinjem zaseobu, kod
kue seljaka Vlastelice.
Stigli smo pred kuu po plahovitom ljetnom pljusku. Pod jednom nastreicom sjedelo
je oko vatre desetak naoruanih ljudi; pekli su purenjake, puili i askali. Bili su
obueni u civilna odijela, samo je na nekima bila vojnika ajkaa ili injel. Sjeli smo
i mi meu njih i zapoeli razgovor. NA moje pitanje odakle su, ispostavilo se da su to
veinom radnici i studenti iz raznih krajeva. Meu njima bilo je i nekoliko Bosanaca izbjeglica. U grupi nije iblo nijednog seljaka iz okoline; oni su, poslije famozne
demobilizacije, otili iz ete i sada se nalaze kod svojih kua. Ponekad samo naiu
ovamo, donesu togod hrane ili kakvo obavjeenje. Na pitanje ime se eta bavi,
njezih komandir, visok, crnomanjast trgovaki pomonik iz Bosne, odgovorio mi je da
idu u patrolu i da uvaju da seljaci ne sijeku dravnu umu koja se nalazila nekoliko
kilometara od sela.
-Dobro, pa jeste li vi lugari? - zapitao sam komandira.
On se zbunio, pogledao u komandira Mola i slegao ramenima.
Nastupila je neprijatna stanka, koju je prekinuo jedan mladi u naherenom kaketu, s
fieklijama pripasanim preko kratkog sivog ljetnog kaputia.
-Mi bi vie voleli da bijemo Nemce nego da se svaamo sa seljacima oko ume, rekao
je on uzbuenim glasom.
Njega je, izgleda, zaboljela moja primjedba.
-Nije loe uvati dravnu umu da je ne sijee ko hoe i kako hoe, ali to bi mogli da
rade i seljaci, rekao sam na to ja. Odredite dvojicu-trojicu seljaka, dajte im jednu
puku pa neka uvaju, a vi, partizani, imate danas vanijeg posla.
Dugo sam razgovaro s borcima Lipnike ete i tom priliko osjetio da su nezadovoljni i
da stalno oekuju kad e ih tab povesti u pravu borbu. Sjedjeti oko vatre, leati pod
ljivama vie kue ili ii u patorlu i natezati se sa seljacima oko ume, to, zaista, nije
bio put da se od ovih ljudi napreave borci kakvi su nama danas potrebni. Njima su
potrebne akcije u kojima e se tui s neprijateljem, izlagati se opasnosti, omirisati
baru, navii se da prolivenu krv, i svoju i tuu, mirno gledaju. Samo ih to moe
prekaliti.
Noio sam s Molom kod domaina Vlastelice. To je bio ovjek etrdeset godina,
mrav, raupanih brkova, sa neim veselim i objeenjakim u razgovoru i u izgledu.
On je volio da sjedi sa borcima i da se sa njima ali i prepire oko svega i svaega. Kad
smo sjeli u sobu uao je i on za nama s bocom rakije, raspoloen da sa nama popije i
porazgovara. Zaudio se kad sam mu rekao da mi ne pijemo rakiju!

-Kakva ste vi to vojska kad ne pijete rakije! - uzviknuo je eretski diui obrve.
-Pa, eto, nova vojska kakve jo u Srbiji nije bilo, odgovorio sam. Svaka se vojska
dosad stvarala u kasarni, a mi nau stvaramo u umi. Nego ti meni reci kad e ti ii u
paritzane, jer ti jo moe ratovati i pokazati ovim mladiima kako se bije okupator.
-Ma, bi ja koliko sutra, ali brate, imam bruk, odgovorio je kao iz puke. Ja u ovako
pomagati koliko mogu: donijeu drva, dau hrane, pa, ako bude potrebno - mogu otii
u aak da malo pronjukam ta rade vabe.
Kad je domain, pomalo razoaran to nije bilo ni pia ni razgovora, izaao iz sobe, ja
i Mole vratili smo se jo jednom na pitanje stanja u odredu. On se saglasio sa mnom
da ovakav ivot u eti prosto demoralie ljudstvo. Govorio sam mu kako u
Valjevskom odredu, u svima njegovim etama, prosto kljua ivot, jer su njegovi
borci, i kad nisu u akciji, uvijek neim zaposleni: ili vre vojnike vjebe, ili dre
konferenciju, ili pjevaju, ili zajedniki itaju neku knjigu. A ovdje - ovdje je
amotinja. Ljudi vre lugarsku slubu, sjede oko vatre ili se muvaju oko kue. S tom
praksom treba odmah prekinuti. Treba spojiti Slatinsku i Lipniku grupu u jednu etu,
stvoriti logor u umi i ivot u lgooru organizovati po uzoru na Valjevski odred. I, to
je najvanije, treba stalno traiti prilike i mogunosti za akcije, pa makar eta morala
ii i po trideset kilometara do cilja.
Odluili smo da sutra zorom poemo u Ljubiku etu koja se nalazila s druge strane
Morave.
Probudila me je detonacija koja je bila tako jaka, da su se tresli prozori na kui.
Nalaken u postelji, oekivao sam hoe li biti jo koja. Radovao sam se toj grmljavini
eksplozije u noi, jer sam pretpostavljao da to mogu biti samo nai ljudi koji napadaju
na eljezniku prugu. ekao sam i oslukivao, ali se nije ulo nita osim romorenja
kie koja je lupkala o prozore, i ljapkanja kie koje je lupkala o prozore, i ljapkanja
neijih nogu kod prozora. Mole je, izgleda, postavio strau.
-uste li visino onu prangiju? - doekao nas je domain kad smo ujutro izali u
dovirte da se umijemo. Vala je grunula nee blizu samog aka.
Borci su ivo komentarisali sinonu eksploziju. Vidjelo se na njma da su uzbueni i
da ih svaka eksplozija podsjea na oruanu borbu koja kod njih, to sjede bez posla,
izaziva osjeanje nelagodnosti.
Oprostili smo se s borcima i poli prema selu Vapi gdje emo se prebaciti preko
Morave. S nama je iao jednak komandir ete, mlad, crnomanjast seljak. Puem nas je
obavijestio da je noas ona grupa specijalista za miniranje sa avionskim bombama
digla u vazduh eljezniki propust kod sela Vape i da se na tom prostupu skrhala jedna
lokomotiva. Upozorio nas je da idemo oprezno, jer e Nijemci sigurno poslati iz
aka patrolu na mjesto diverzije zbog koje je prekinut saobraaj s Beogradom.
Ili smo sve kroz kukuruze i umarke, pretrali preko druma aak-Kraljevo i privukli
se u jednu umicu odakle se, preko nekih strnjika, u razruenom propustu lijepo mogla
vidjeti survana lokomotiva.

Svratili smo na neko bostanite gdje nas je saeko jadan na prijatelj. I on nam je
priao o sinonoj akciji.
-Poslije akcije naili oni kod mene da se malo odmore, govorio je on o naim
omladincima. Sva trojica kaljavi ko krmci, mokri od kie iz znoja, ali, brate, idu ko iz
svatova. Uredili smo, vele, propust kod tvog bostanita, tako da vabe nee moi bar
dva dana poslali ni jednoga voza za Beograd. Silni momci! Pitam ja njih: Kako ste,
bre, mogli dogurati onoliku bombu do propusta?, a oni vele: Natovarili smo je na
kolica i na smenu dogurali! Padali su po raskaljanom zemljitu, zapinjali su iz petnih
ila i namuili se, ali nisu hteli da se okane - i uspeli su! - zavrio je na prijatelj.

Idui po blatu i kroz ipraje pribliavali smo se Morali. Na raskrsnici dvaju poirokih
putanja saekao nas je kurir na konju i rekao nam daje Morava u toku noi, usljed
kie, naglo nabujala i odnijela na amac, a bez amca se ne moe preko rijeke. Treba
saekati do sutra dok voda ne opadne ili dok se ne nabavi drugi amac.
Vratili smo se na bostanite, pojeli nekoliko lubenica i uputili se natrag u Lipnicu. Uz
put smo svratili komandirovoj kui i ruali. Tu nas je stigoa kurir iz Dragaeva i
saoptio nam da nas kod Lipnike ete eka Bogdan Kapelan sa desetinom boraca.
Kasno poslije podne stigli smo kui od koje smo jutros poli. Pred Mola je izaao
mlad ovjek, srednjeg stasa, plav, energinih crta lica, otro vojniki pozdravio i
saoptio da je doao na poziv taba. To je bio Bogdan Kapelan, svreni pravnik,
rodom iz Bos. Krajine. Prije rata sudjelovao je naprednom omladinskom pokretu na
Beogradskom univerzitetu.
Sjeli smo pod jednu ljivu. Ja sam utao, a Mole je izlagao Kapelanu zadatke koji
stoje pred odredom. Drago mi je bilo to sam iz njegovog izlaganja, u kome je otro
kritikovao dosadanji rad taba, to jest samog sebe, vido da je nekidanja kritika na
njega povoljno djelovala.
Dok je Mole govorio, Kapalan ga je netremice sluao i s vremena na vrijeme klimao
glavom.
-Ti si meni, drue komandante, rekao je Kapelan kad je Mole zavrio, skinuo teret s
due. Ve sam poeo da gubim vjeru u nau akciju. Sjedim ja sa svojim Dragaevskim
vodom oko Zeoka, daleko od komunikacija, daleko od andarmerijskih kasari, jer
moji borci, kad samo spomenem da krenem dalje, poinju da gunaju. Ja sam u eti
nov ovjek, doao sam prije nekoliko dana u odred, a Milojko irjakovi, koj itreba
da mi, kao politiki ovjek poznat u onome kraju, pomogne, zavukao se u svoje
Virovo i ne daje glasa od sebe. im se vratim, nastavio je Kapelan, ja u stvoriti
istinski logor i od nae desetine napraviti vojniku jedinicu, ili mene nee biti. Samo
kao vojnika jedinica mi emo biti sposobni i za akciju i za mobilizaciju ljudstva.
Dogovorili smo se s Kapelanom da se on jo u otku noi vrati u Dragaevo, da u ime
taba naredi Milojku irjakoviu da sa svojim Virovskim vodom doe u Zeoke gdje
e se Dragaevski i Virovski vod stopiti u Dragaevsku etu u kojoj e Kapelan biti

komandir, a irjakovi politiki komesar. Tu u Zeokama neka me ekaju, a ja u doi

najkasnije za tri dana.
Upravo smo bili zavrili razgovor s Kapelanom, kad u dvorite banu kao bez due
jedna seljanka. Trailaj e Mola. Predala mu jednu cedulju i neto aptom govorila.
Poslije razgovora se seljankom, Mole nam je pirao teka koraka i utke pruio
cedulju. To je bio kratak izvjetaj domaina kod koga smo jutros bili na bostanitu. On
je javljao da su jutos , odmah posle naeg odlaska, odli njegovoj kolibi neka naa tri
omladinca. Tek to su ibli sjeli, banula je iz kukuruza njemaka konjika patrola i
dvojicu omladinaca ubila, a treeg uhvatila. Izvjeta pretpostavlja da je neki pijun
primijetio jutros u bostanitu nas, ali dok je on obavijstio Nijemce, mi smo ve bili
otili; stradali su omladinci koji su sluajno onuda naili.
Mole nam je saoptio da je, prema izvjetaju ove seljanke, jedna vea njemaka
patrola prola danas poslije podne od mjesta sinone diverzije donjim krajem sela
Lipnice, i da je otila u pravcu Slatine. Nijemci su pitali za partizane, ali nisu nikoga
hapsili ni ubijali. Upljakali su neto kokoiju. Odmah smo poslali patorlu prema
Slatini, a ostalim vojicima naredili da na brzinu veeraju ida budu spremni za pokret.
Ve je bio pao mrak kad se vratila patrola. Voa patorle je izvijestio da su Nijemci
doista proli onim putem kako je rekla seljanka i da su otili daljem prema Moravi.
Kapelan je sa svojom desetinom odmah krenuo za Dragaevo. Naredivi Lipnikoj
grupi da se povue u umi i da bude na oprezu, Mole je sa mnom i jednim kurirom
poao u Slaitnu. Trebalo je, prema ranije utvrenom planu, da te noi odrimo
sastanak sa Slatinskom grupom.

Ili smo oprezno izbjegavajui seoski put. Svratili smo kui jednog prijatelja koji nam
je rekao da su tuda pred vee proli Nijemci.
-Idu nekako zazirui, govorio je seljak, negde skrenu u kuu, upitaju za partizane, ali
vidi se da im se uri. Ne vole oni da ih mrak uhvati u selu.
Stigli smo u Slatinu pred kuu dvoice naih poznatih drugova. Poslali smo kurira da
jedong od njih izazove napolje. Mole i ja sjeli smo pod jedno drvo kraj ograde i
ekali. Kurir se dugo nije vraao. ta moe biti, pitali smo se u nedoumici. Taj posao
mogao se svriti za pet minuta, a naeg kurira nema evo ve skoro pola sata.
Najzad je kurir doao, sav uzbuen, i javio nam, da u kui nema nikoga, iako je sve
irom otovreno. Skrenuo je kod prvog susjeda, ali ni tu nije bilo nikoga. Moga su
pobjegli pred Nijemcima, nagaao je kurir. Odluili smo da odemo svi i da
pretraimo kuu i sve imanje oko kue. S pitolima u ruci ili smo polako kroz veliko
seosko dvorite, zavirivali iza kamera ustoene slame, iza gomila drva sloenih pored
plota, u svaki budak dvorita. U malom dvoritu, odvojenom ogradom od ostalog
imanja, nalazile su see etiri zgrade u kvadratu jedna prema drugoj, kua, vajat,
udera i ambar. Sve su zgrade zjapile otvorene. Uli smo u kuu: ognjite je bilo jo
toplo, na jednom njegovom kraju stajao je zemljani lonac sa ksuvanim pasuljem; na

polici drvene kaike, alnaik i povelik komad proje. U vajatu stajao je neraspremljen
krevet, na njemu mala lubenica, a na ormaru budilnik.
Dok su Mole i kurir obilazili ostale zgrade, sjedio sam na klupici pred vajatom. Bila je
mjeseina kao dan. Na tvrdo nabijenom zemljitu dvorita vidjela se svaka slamka i
sjenke drvea izmeu zgrada. Ne naavi nita, drugovi su se vratili i sjeli pored
mene. utali smo i oslukivali. Bila je takve tiina da sam lijepo uo disanje svojih
drugova i kucanje budilnika na ormaru u vajatu. Zgrade, drvee, dvorite, sve
preliveno mjeseinom, inili su mi se kao zaarani. U toj dubokoj tiini nije se uo
ak ni udaljeni lave pasa iz sela.
-Bar da pseto zalaje! - apnuo je kurir.
Odjednom smo sva trojica naulili ui.
-Neko die, apnuo je Mole.
I zbilja, svi smo uli kako iza ambara neko duboko i ravnomjerno, kao u snu, die.
Kurir je ustao i s naperenim pitoljem oprezno poao ambaru. Zaao je iza njega i
poslije nekoliko trenutaka uo se otuda njegov glas:
-Svinja! - majku joj njenu.
Ta svinja, koja je spokojno spavala u oboru, iza ambara, bila je jedini iv stvor od
domaih u ovom pustom dvoritu.
Kurir je bio praktian ovjek i predloio nam da pojedemo onaj pasulj. Da bi nas na to
klake sklonio, dodao je da je pasulj sa slaninom. Mi smo pristali utoliko prije to
nismo bili veerali i to je to bila kua naih dobrih drugova. ta se dogodilo s njima,
mi ne moemo znati, ali je nesumnjivo teta da propadne lonac kuvana pasulja, i to sa
slaninom. On je skuvan sino za veeru, pa je sigurno da bi do ujutro prokisnuo.
Opravdavajui tako svoj postupak, srkali smo drvenim kaikama pasulj sjedei na
zemlji u dvoritu, i zalagali se krupnim zalogajima sltakog kukuruznog hljeba. Prestali
smo da jedemo tek onda kad je Mole srtugnuo drvenom kaikom o dno lonca.
Od namjeravanog sastanka niej moglo biti nia, jer je pono ve bila prola, a nismo
znali gdje se nalaze slatinski drugovi s kojima je trebalo odrati sastanak. Trebalo je
misliti o konaku. Da noimo ovdje oko kue, nismo htjeli, jer nism oznai ta se tu
sino dogodilo. Mole je poznavao u blizini jednu seljanku, kod ije je kue noivao
nekoliko puta, pa je predloio da nas dvojica odemo tamo, a kurir svojoj kui.
Seljanka nas je lijepo primila, i na Molovo pitanje da li moemo kod nje noiti, kratko
odgovorila: A kako ne bi! Poslije dananjeg napornog dana, poslije pjeaenja i
nervne napregnutosti, legao sam ne izuvajui se i ne svlaei se, na uzak, od dasaka
sklepan krevetac i, metnuvi pitolj pod glavu, odmah zaspao.
Ujutro, sjedei pored ognjita, srkali smo toplo mlijeko i sluali domaicu kako pria
o sinonjem dogaaju kod kue naih slatinskih drugova. Ona je to doznala jutros od
susjetki. Njemaka patrola, koja je jua poslije podne pola od sela Vape preko

Lipnice prema Slatini, naila je pred mrak onoj kui. Oba brata bila su u dvoritu. Kad
su primijetili Nijemce, preskoili su u ljivik i otuda osmatrali. Nijemci su opkolili
kuu od strane puta i onda poli, njih desetak, u dvorite. Nai drugovi pobjegli su
kroz ljivik u umu. Nijemci su ih spazili i zapucali za njima, ali su oni, oba, izmakli.
Do jutros se nisu vratili. Kad su Nijemci zapucali, pobjegao je od kue i susjed, kod
koga je sino na kurir svraao dap ita ta je s naim drugovima.
Naa domaica pretpostavlja da ej neko iz sela morao prokazati ove drugove. To su
bila dva brata, neenje, koji su jo prije rata bili nai simpatizeri; sad su bili nai
obavjetajci, a njihva kua mjesto za vezu.
-pijuni! - da od boga nau, govorila je prokuklim glasom domaica, visoka,
mukobanjasta ena, gruba lica i odsjenih pokreta.
-Nita ti nee moi uiniti, rekla je obraajui se Molu, dok ove nae gadove nep
obije! Jue su Nemci proli kroz nae selo, malo su se gde svratili, i to onako uzgred,
a njihovu su kuu poeli da opljakaju. Da sluajno nisu bili u ljiviku, odoe obojica.
Dok je domaica goropadno napadala pijune, oko ognita je tiho poslovala njena
svekrva, sitna, mrava starica. Uutkivala je djecu koja su se otimala o neke
drangulije u jednom uglu sobe i bojaljivo gledala as u Mola, as u mene. Kad je
domaica prestala da govori, starica e okrete Molu i ree:
-Ama, kako se sinko, ne bojite! Eto, gone vas stalno, a vi nikako da se smirite!
Mole se nasmijao i, ne govorei nita, pomilovoa je po ruci koju mu je ona bila
spustila na koljeno.
-Eto, ja, bogami, stalno strepim; sve mislim: bie neke nesree.
-Kakve nesree! - drnu se na nju domaica, zar moe biti vee od ove.
-Ne kaem, ne kaem, tiho ree starica, ali, eto, strepim.

Drugarica rahila, koja je bila otila u Uiki odred, vratila se jutros. Rekla mi je da se
sutra odrava savjetovanje komandira i politikih komesara Uikog odreda.
Izraunali smo da moemo, ako krenemo odmah, bit do poslije podne u selu
Zeokama, gdje se nalazi Dragaevska eta, a odatle da moemo u toku noi stii do
sela Gorobilja kod Uike Poege, gdje e se odrati savjetovanje.
Krenuili smo odmah iz sela Lipnice prema Jelici. Vodio nas je aanski gimnazist
Milorad Dostani, partizan aanskog odreda. Dan je bio vreo, i sve troje smo se
kupali u znoju idui uz prve padine Jelice.
Zastali smo da se odmorimo kraj jednoga izvora na Stijeniku, pod samom planinom.
Leimo u hladovini, a kurir nam pria o napadu Nijemaca na aanski odred prije
mjesec dana. Odred je tada logorovao na Stijeniku. Jedan petokolona obavijetio je o
tome Nijemce koji su logr napali sa tri strane. Sva ssrea, put prema Jelici i

Dragaevu bio je slobodan. Tuda se odred i izvukao. Prilikom toga napada pgonula su
dvojica partizana, jedan Srbin, drugi Jevrejin. Ovaj je poginu zato to nije htio da
ostavi ranjen druga. Obojica su sahranjena nedaleko od ovoga izvora. Petokolonaa,
koji je obavijestio i doveo Nijemce, nai su docnije uhvatili i strijeljali.
Gledam humku pod kojom zajedno poivaju nai poginuli drugovi. Na grob je neija
ruka probola prost krst od letve, uvezan icom na mjestu gdje se spajaju krakovi.
Priao sam grobu i pogledao natpis na krstu. Neko je nevjetom rukom na njemu
napisao: Ovdje lee tijela dvojice npeoznatih ljudi, bog neka im duu oprosti. Bilo
je u tom icom uvezanom krstu i u tim prostim rijeima neto od one dirljive panje
koju nam je narod na naem putu ukazivao na razne naine.

U Zeoke smo stigli poslije podne i odmah svratili kui poznatog naeg druga Milana
Jankovia - Amide. To je bio ovjek pedesetih godina, visok i mrav, koji je u
razgovoru volio esto da ponovi: Ja, kao stari socijalista... On je doista bio lan
Srpske socijal-demokratske stranke, docnije lan legalne Komunisitke partije, i
njezin kandidat na izborima za Ustavotvornu skuptinu 1920. godine. Docnije, u
periodu ilegalnost, on se pasivizirao, ali nikad nijr prestao da voli nau partiju i
Sovjetsku Rusiju. Sad je njegovak ua bila na punkt za vezu, a on glavni porketa u
selu za pomo Dragaevskoj eti koja je logovorovala blizu sela. Po itavom
njegovom izgledu i dranju vidjelo se da on gori na radu i da je neobino ponosan to
je doekao dan da moe otvoreno govoriti ta misli i initi koliko moe za pobjedu
nae stvari, kako se sam izraavao.
Poslije ruka poveo nas je u logor. eta je logovorovala na jednoj livadi pored ume.
Izdaleka vidjela su se dva razapeta atora, a oko njih grupice ljudi. Na ulazu u logor
doekao nas je Kapelan, koji je opet otro vojniki pozdravio i raportirao da je
Dragaevska eta na okupu, da se u logoru vri obuka ida eta eka nareenje da
krene u akciju. Blizu Kapelana stajo je Milojko irjakovi iz sela Virova, poznati
komunist u dragaevu.
Pozvao sam njega i Kapelana i izloio im stav Glavnog taba partizanskih odreda
Srbije, ukazao im na iskustvo drugih odreda i na ogromne mogunosti koje stoje pren
naim pokretom - pod ulsovom da tabovi odreda doljsedno i odluno sprovode liniju
Partije. Kapelan je izvijstio da u eti ima pedeset boraca, da u borci orni za borbu i da
on misli da e za kratko vrijeme moi s etom stii na prugu Poega - aak.
Dogovorili smo se da eta likvidira sresko mjesto Guu, u kojoj su bili samo andarmi
koji su vrljali po okolnim selima, hapsili nae ljude i izgraivali sovju obavjetajnu
mreu.
Postrojili su etu, i ja sam joj odrao govor. Govorio sam o stanju naeg porketa u
Srbiji, zatim o smislu i ciljevima nae borbe, o unutranjoj organizaciji odreda, o
disciplini, o potrebi stalnih akcija, o kulturnom radu u eti i o politikoj akciji u
narodu, o odnosu prema narodu, o svemu onome to je kao azbuku trebal otumaiti
naim borcima tih prvih dana nae borbe.
Kad sam svrio posao s komandom ete, sjeo sam da porazgovaram s Milojkom, za
koga sam bio uo od aanskih drugova da je malo na svoju ruku. U tome razgovoru

kazao sam mu da je on lino odgovoran Partiji za sve to se u eti sa etom dogaa.

Pa ne samo to. On je odgovoran za razvitak ustanka u ovom kraju. Kao stari
komunist, on treba da zaloi sav svoj autoritet, sav svoj ivot za to da politika linija
ne parije postane ivo djelo u Dragaevu. Svako mudrovanje ili diskusija po
osnovnim pitanjima nae borbe smatrae se, objektivno, sabotaom. Naglasio sam mu
da je cijela naa Partija mobilizovana i da svaki njen lan, bilo da radi u odredu ili u
pozadini, mora bez pogovora da izvruje nareenja viih partijskih foruma. Naa
Partija uzela je na svoja plea ogroman teret - organizovanje ustanka protiv okupatora.
Od uspjeha ustanka zavisi sudbina nacije i drave. Mi ne vodimo borbu za neke uske
partijske ciljeve; ovo je svenarodna borba za osloboenje ispod tuinskog jarma.
Zasad nijedna druga politika partija nije htjela da prihvati poziv nae Partije za
organizaciju narodnog otpora i oruane borbe. Moda e se to dogoditi u budunosti.
Naa Partija nastojae da se sporazumije sa svima koji ele borbu protiv okupatora, i
bie u tom pogledu vrlo iroka. Ali u jednoj stvari ne moe i nee biti kompromisa ni
s kim, a to je: oruanu borbu protiv okupatora i njegovih pomagaa treba poeti
odmah i voditi je do pobjede.
Na kraju sam sajvetovao Milojku da pravilno postavi svoj odnos prema komandiru
ete Kapelanu. On je mlad, u ovom kraju nepoznat, pa Milojko, kao poliitki komesar
ete i ovjek iz ovoga kraja, treba da mu pomogne da uvrsti svoj autoritet. Neka sve
rade sporazumno, a ak obude neslaganja, neka se obrate tabu odreda.
Kapelan je naao kurira koji je znao put za Gorobilje. To je bio visok, pleat, snaan
momak, ije su plave oi udno odudarale od mrke boje preplanulog lica. Zvao se
Ljubia. Zapitao sam ga da li moemo do zore stii u Gorobilje.
-Putem koji ja znam - moemo komotno! - rekao je uvjereno.
Oprostio sam se sa drugovima, zaelio Milojku i Kapelanu uspjeh na Gui i krenuo za
Gorobilje.
U UIKOM ODREDU

Ve se poeo sputati mrak kad smo iz sela Zeoka poli u Gorobilje, blizu Uike
Poege, gdje se sutra odrava savjetvanej komandira i komesara Uikog odreda. Ili
smo sve prijekim putevima, utabanim stazama kroz visoke kukuruze, preko strnika i
livada, kroz zabrane i ikare. Ljubia kao da je htio da nas vodi pravom linijom od
Gorobilja. On je iao pred nama, pravi din, gegajui se malko u hodu. Ja sam ga
nekako i stizao, ali Rahila je morala ponegdje da kaska, naroito poslije prelaza preko
plotova koje smo Ljubia i ja preskakali, a ona se, malena i punaka, preko njih
pentrala. Nita joj nije pomagalo ni to to je skinula cipele s visokim potpeticama i
ila bosa.
Uvelike je bila no kad smo stigli na most preko neke rjeice i tu stali da se
odmorimo. Sjeli smo pored msota i zapalili po cigaretu. Na avgustovskom enbu
svijetloeline boje trepetale su zvijezde, a pun mjesec zalijevao je svojom bljetavom
srmom itav kraj. Bilo je tiho, samo bi se ponekad iz oblinje ume ulo tuno sovino

ukanje. Dobor se odmara ovjek, umoran od marai nespavanja, u takve pozne

asove kad je sve oko njega tiho i kad nona svjeina razgaljuje i tijelo i duu.
Prekinuo sam utanje zapitavi Ljubiu zato je otiao u partizane. Na njegovom,
mjeseinom osvijetljenom licu lijepo sam vidio kako se zaudio: odakle takvo pitanje.
Isrpiao nam je da se on jo prije rata drui s komunicma, da on nimalo nije mario
andarme i finanse i da je uvek glasao za opoziciju. Bio je srednjeg imovinskog
stanja, sam u kui, jer mu je prije dvije godine umrla ena.
-Mislio sam da se enim ovoga prolea, govorio je nekako sjetnim glasom; ta e,
mlad sam i dodijalo mi da ivim sam kao kaluer. Ali, doe rat, sve se uskomea i ja
reih da odloim do jeseni. Tada moji drugovi rekoe da se valja dizati na oruje da
teramo vabu i da se borimo za pravedniji ivot, da ne bude kao to je bilo u staroj
Jugoslaviji. Omiljao sam se dva - tri dana; da ti pravo kaem, bilo mi je ao ostaviti
kuu i devojku u selu s kojom sam se bio dogovorio da se venamo na jesen. Bilo mi
je ao, ali, opet, ja da se enim dok oni krv liju? eniu se posle rata. Jedne noi
zakljuao sam kuu i klju odneo tetki u selo. Zamolio sam je da pripazi malo na
kuu, da sabere letinu sebi i da od toga pazi stoku. Plakala je tetka, zaustavljala me,
ali ja sam se bio reio. Oprostio sam se i otiao irjaku. Svaki dan mislim ja i o zemlji
i o devojci, ali se sad ne bi mogao vratiti kui da mi da ne znam ta.
Govorio je mirno, gotovo bez pokreta, gledajui mi pravo u oi. Osjeao se da on
smatra sasvim obinom stvarati to to je sa svojim drugovima poao u odred i to je
morao da svoje planove o linom ivotu odgodi na neizvjesno vrijeme. To je staloen
i vrst ovjek koji e bez poptanja podnijeti sve.
Odmorili smo se i nastavili put. Sad smo ili malo lake, jer je Ljubia ocijenio da, se
jo jednim odmorim, moemo stii u Gorobilje prije zore. Izali smo na izlokan,
kamenit seoski put koji je vodio u selo Kravaricu. U tom selu Ljubia ima poznanika,
naeg druga, koji e nam pomoi da naemo gaz na Moravi.
Zaustavili smo se pred jednom kuom. Ljubia je zakucao na prozor. Javila se jdna
ena, s kojom je on neto aputao.
-Tu je, tu je, uo se njezin apat, sad u ga ja zovnuti da otvori kapiju.
Kapiju na dvoritu otvorio nam je bunovan mlad ovjek koji je zapitao Ljubiu:
-Odakle ti tako dockan?
Ljubia mu je neto apnuo na uho, a on je klimnuo glavom i kratko rekao: Moe,
moe! Dvorite je bilo prostrano; u njemu se nalazilo oko desetak raznih zgrada itav zaselak. Uli smo u jednu kuu i sjeli u lijepu, zaaranu sobu, u kojoj su bila dva
kreveta prekrivena arenicama i dugaak sto s klupama. Vidjelo se da je to bogata
seljaka kua.
U sobu je uao domain, ovjek oko pedesete, i s nama se prijateljski pozdravio. Bilo
je jasno da je on navikao na ovakve posjete i da mu Ljubia nije rijedak gost.

Sjedeli smo za stolom, jeli med i pili hladnu vodu koju je domaica odmah unijela.
Domain je sjedio u zaelju, raspasan, bos, onako kako se digao iz postelje. Njegov
sin, povisok, sme momak stajao je naslonjen na vrata i paljivo lsuao. Razgovarali
smo o ratu. Taj razgovr u noi sa seoskim gazdom iz Dragaeva iji je sin jedinac bio
lan Komunistike partije, a tada obavjetajac na tom terenu, ostao mi je dugo u
sjeanju. To je bio bogat ovjek, sreenog imanja - o emu je govorio bez ikakvog
gazdinskog hvalisanja; volio je svoga jedinca kao oi u glavi, i bez ikakve unutranje
tjeskobe pratio ta on radi pa ak i sam u tome sudjelovao, dajui hranu za na odred.
Pa ne samo to kod nejga nije bilo ni traga od neke sitniave brige te e u ovome
burnom vremenu biti sa sinom i imanjem, nego je, naprotiv, iz njega zraila vedrina.
O svemu je on govorio nekako veselo, kao da je ovo u emu on sudjeluje nekakva
svetkovina. Bio je duhovit, i mi smo se svi grohtom smijali kad nam je priao kako su
ga u aprilu 1941. godine pozvali u vojsku, a sina mu ostavili kod kue.
-Manj ako nai generali nisu mislili da je naa omladina uveljiva i da bez starca nema
udarca, rekao je veselo se smijui. Vozali su me od aka do Beograda, pa onda od
Beograda do Pirota, pa od Pirota u Kruumliju, tako da mi je posle tog vozanja bilo
tee nego posle bitke na Kumanovu. Nego, opet sam ja dobro proao, jer sam se
izvukao iz zarobljenitva. Ko nas je vodio, mogao sam jo otii u zarobljenito pod
sedu glavu.
Domain se mnogo interesovao za situaciju na istonom frontu. Rekao sam mu da ne
pratim stalno novine, ali znam da Nijemci jo napreduju i da sve dublje ulaze u
Rusiju.
-Ama, navlae njih Rusi, ja ti kaem, uzviknuo je lukavo namignuvi. Oni e njih
ovako: putiti ih da uu u Rusiju, da se oslobode kao ovi kod nas, a ond,a alosna im
majka, kad ih zaokupe - nee se vaba ni u Berlinu zaustaviti.
Njegova vjera u snagu i nepobjedivost Crvene armije bila je neizmjerna. Rekao sam
mu da sam vido Crvenu armiju u Rusiji i priao mu kako izgleda i kako je naoruana.
On je od zadovoljstva sve cupkao na klupi i s vremena na vrijeme dobacivao:
Jakako, jakako!
Domain se gotovo naljutio na nas kad smo mu, poslije predvienog sata odmora,
rekli da moramo ii. On je htio da kod njega noimo; kad je vidio da to nikako ne
moe biti, traio je da ostanemo bar na veeri, jer je u meuvremenu njegova
domaica ve bila zaklala pile i stavila da se pee. Badava, mi nismo mogli ostati.
Ispratio nas je do kapije; uz put mi je rekao, da njegovom sinu i Ljubii naredim da
oni malo sluaju i njega, starca.
-Nita je njima neu kvariti; oni neka idu svojum putem, jer na mlaima svet ostaje,
ali, nije zgorega ponekad posluati i savet starijega. U njih je krv mlada, plahovita, pa
misle da sve moe odjednom i napreac, a ponekad je, ipak, bolje polako.
Sve je to govorio i ozbiljno, i alei se, tapui po irokim pleim Ljubiu koji je iao
pored njega. Jo jednom, na samoj kapiji, prekorio nas je to nismo htjeli da kod nejga
veeramo, pozvao nas da drugi put doemo na due vrijeme i zaelio nam srean put.

Dugo smo traili gaz na Moravi, ija je brza i hladna voda svjetlucala na mjeseini.
-Za tebe i mene on bi brzo naao gaz, govorio je Ljubia kao opravdavajui svoga
druga, ali on hoe da i drugarice pree ne skidajui se.
Najzad smo nali gaz i, idui jedno za drugim, preli na drugu stranu Morave. Sjeli
smo na sitan rijeni ljunak i obuli se. Na drug vratio se kui, i mi smo odmah
produili za Gorobilje. Odmorni, osvjeeni hladnom vodom ili smo brzo preko
rosnih livada, kroz njive visokih kukuruza i u samo svanue stigli u Gorobilje. Svratili
smo kui jednog druga, akitviste nae partije, i poslije kratkog razgovora s njim legli
da se malo odmorimo.
Probudio sam se kasno. U sobi nije bilo ni Ljubie ni Rahile. Soba je bila prljava,
ponjave i jastuk na krevetu puni praine, itavi rojevi muha prekirvali su nisku
tavanicu. Izaao sam u dvorite da se umijem. Dvoje sitne djece, prljave i slinave,
svako s komadom proje u rukama, u davno neopranim kouljicama, sjedelo je na
kunom pragu i svojim krmeljivim oima radoznalo posmatralo kako se umivam.
Doao je domain i saoptio mi da su svi nai na okupu i da ekaju samo Milinka
Kuia, koji treba da stigne svakog asa.
Dok smo mi razgovarali, iz nae kue se ulo neije tiho stenjanje. Na mojep itanje:
ko stenje, domain mi je, s bolnom grimasom na licu, rekao:
-Ama, drue, ena mi je bolesna ima ve mesec dana. Ni danju ni nou bolovi joj ne
prestaju. Stalno lei savijena u klupe - mue je grevi u stomaku. Da je aljem
doktoru - nemam novaca, a seoske babe nita ne mogu da joj pomognu.
Sad sam tek razumio zato su onako zaputeni i kua i djeca. Sirotinja, domaica
bolesna, a domain zaokupljen stotinama raznih poslova u vezi sa organizacijom
odreda.
Izali smo iz sela, proli kroz lijep hrastov gaj i skrenuli u kukuruze. Odmah na ulazu
u kukuruze doekao nas je jedan mladi.To je bila straa koja je uvala okupljene
drugove. Duboko u njivi zatekao sam na okupu nekoliko drugova, komandiara i
komesara Uikog odreda. Sjedjeli su oko velikog bakarnog kazana idrvenim
kaikama jeli puru. Pozdravili smo se i zajedno nastavili da dorukujemo. Ubrzo je
doao i politiki komesar odreda Milinko Kui.
Na savjetovanju su sudjelovali: Milinko Kui, Slobodan Penezi, Duan Jerkovi,
Stevan olovi, Vukola Dabi, Ljubomir Mici, elimir uri, Ratko Mitrovi,
komandir Prve uike ete Sekuli i jo nekoliko drugova ijih se imena ne sjeam.
Uiki odred imao je tada est eta: Prvu i Drugu uiku, Bajinobastansku,
Crnogorsku, Ariljsku i Poeku. U odredu je bilo oko tri stotine boraca.
Iz izvjetaja komandira i komesara eta vidjelo se da su oni pravilno shvatili diretkive
Partije o formiranju odreda i da su ih dosljedno sprovodili u ivot. Kod njih nije bilo
famoznih desetina; od samog poetka formiranja odreda, borci su ivjeli u logoru,

navikavani na vojniku disciplinu; u etama je vrena vojnika obuka i politiki rad.

Neki komandiri i komesari nisu, dodue, imali jasne politike perspektive, ali nisu bili
mliatavi, neborbeni ljudi. Ako im se bude samo malo pomoglo, oni se de izgraditi u
dobre rukovodioce.
Odred je dosad bio prino aktivan, ali ta aktivnost nije bila ista u svim etama. Dok su
Bajinobatanska i Ariljska eta ve imale za sobom iskustvo iz napada na sreska
mjesta, a Prva uika iskustvo iz sukoba s Nijemcima, dotle Crnogorska i Poeka
nisu izvrile napad ni na jednu andarmerijsku stanicu - a to je u ono doba u Srbiji,
kao po pravilu, predstalvjalo prvo ratniko iskustvo naih mladih odreda.
Istovremeno, to je bio i nain da se doe do oruja i municije.
Osnovni razlog te slabosti bio je u tome, to Uiki odred jo nije imao taba koji bi
vre povezao ete meu sobom i davao im konkretne zadatke. Ukoliko je bilo
inicijative kod pojedinih komandi eta, utoliko je bilo i akcija. Na elu odreda bio je
Milinku Kui, koga je Branko Krsmanovi imenovao politikim komesarom. To je
bio borben, hrabar, inteligentan mladi, vrlo inicijativan, ali on sam nijem ogao, i
pored svih svojih dobrih kvaliteta, zamijeniti tab.
Na tome savjetovanju imenan je tab Uikog odreda u koji su uli drugovi: Duan
Jerkovi, uitelj, dotadanji komandir Bajinobatanske ete, kao komandant; Milinko
Kui, student, kao politikiki komesar; Vukola Dabi, radnik, kao zamjenik
komandanta i Slobodan Penezi, student, kao zamjenik politikog komesara. U tab je
uveden i Ljubomir Mici, seljak iz Gorobilja, stari partijac, kao politiki ugledan
ovjek u tome kraju.
Sunce je ve zalazilo kad smo zavrili savjetovanje. Rijeili smo da poseban sastanak
sa tabom odrimo u toku noi i da konkretno razradimo zadatke koji su danas
postavljeni pred odred.
Straa nam je javila da je selu i oko slea sve u redu, da su obani ve sjavili stoku u
selo i da moemo izai u taj gaj da veeramo.
Bilo je prijatno sjedjeti u veernjoj svjeini hratovog gaja posliej avgustovske pripeke
koja nas je cio dan muila u kukuruzima. Dok smo ekali da nam donesu veeru,
posmatrao sam tu grupu od petnaestak rukovodilaca jednog naeg odreda, te do jue
progonjene ljude koji su sad, u danima okupacije, stali na elo svoga naroda. Milinko
Kui izaao je iz tamnice nekako uoi samog rata; Vukola Dabi i Stevo olovi
odsjedeli su u tamnici po nekoliko ogdina; Duan Jerkovi bio je kao uitelj svake
godine premjetan zbog svoga opozicionog stava. Svi su oni proli surovu kolu
ilegalnog rada ili tamnice, sve je njih naa Partija vaspitavala da budu spremni na
svaku rtvu u borbi za dobor radnike klase i svoga naroda.Stoga su oni na poziv
Partje poli da organizju odrede i da se bore za pravdu i slobodu. Sad ih sluam kako
se ale, prepriavaju smijene doivljaje iz svoga kratkog partizanskog ivota;
hrastovim gajem odjekuje njihov zvonki smijek kao da su grupa izletnika, a ne tab
ustanika koji se spremaju da rasplamte ustanak u ovome kraju. Sposobni su oni i da
podnesu ovako stradanje, i da se biju, ali i da se naale, i da zapjevaju. Velika je
njihova ivotna snga i samopouzdanje, jer su to ljudi koji svim svojim biem osjeaju
da njima pripada budunost.

Pored mene sjedi bivi aktivni gardijski oficir Sekuli, komandir Prve uike ete. On
mi pria kako je, poslije borbe s Nijemcima na Gradini kod Uica, sklanjao teko
ranjena druga kod jednog seoskog gazde.
-Svratio ja kod njega, jer vidim: kua bogata, nekoliko zgrada u dvoritu, moe u njih
itavu bolnicu da smesti! Meutim, domain se ne da ni opepeliti. Pitam ja njega: A
to nee da primi borca za spsku lsobodu? A on veli: Bojim se doznae Nemci, pa
mi zapaliti kuu! Gledam ga, a sve se u meni prevre od ljutine, ali se stiavam, jer je
glavno svriti posao. Govorim mu o naoj borbi, o asti, o slavi, o Kosovu i
Kumanovu; o svemu mu govorim. Aja, kao bobom u zid. Ama, stani majku ti milu,
mislim ja u sebi, okrenuu ja s tobom drukije. Sluaj, domaine, podviknem ja
njemu, ti veli da mi ranjenog druga nee da primi to se boji da e ti Nemci, ako
ga nau, zapaliti kuu? Jes, kae on. E dobro, a ja ti velim, da u ti je ja, ako ga
ne primi, zapaliti odmah! Dalje, ako ga bude primio, a onda javio Nemcima,
zapaliu it je od danas za mesec dana. Ne brini, ja u doznati da li si ga ti Nemcima
predao. Dajem ti rok od pet minuta da promisli! I sednem lepo na jednu valjenu
vrljiku, izvadim sat i ekam. Maje se on ispred mene, samo to ne huke od muke.
Nije prolo ni dva minuta, a on veli: Pa moe, kad je ve tako. Drug se kod nejga
dobro oporavlja. Poruuje mi da ga gazda hrani sve pitama i kajmakom. Ono, treba
lepo s narodom, ali ima gadova kojima mora podviknuti i zapretiti, zavrio je
Sekuli.
Poslije veere svratili smo u selo da odrimo sastanak taba. Obavijestio sam drugove
iz taba o direktivi druga Tita da se zapadna Srbija to prije oisti od okupaotra ida se
tu stvor i slobodna teritorija, kao i o tome ta je Glavni tab paritzanskih odreda srbije
u toem pogledu uinio. Naglasio sam da e u toj akciji velikih razmjera Uiki odred
imati da odigra vanu ulogu; prvo, zbog toga to e se preko nejga moi uspostaviti
veza sa Sandakom i Crnom Gorom i, drugo, zbog toga to kroz ovaj kraj ide vana
njemaka komunikacija koaj povezuje Bosnu i Srbiju. U vezi s planom naega
rukovodstva, tab Uikog odreda treba da omasovi svoje ete i da se orijentie na
ienje manjih gradova ovoga kraja, kao to su Bajina Bata, Kosjeri, ajetina, od
okupatora i njegovih pomagaa. ienje Ariljai Ivanjice, koje je ve bilo izvreno,
pokazuje da je to mogue. Poslije toga doi e na red Uika Poega i Uice koje e
Nijemci, zbog eljeznike pruge, upornije braniti, pa e za ienje tih mjesta biti
potrebne vee snage.
Drugovi iz taba prihvatili su taj plan oduevljeno. To jasno postavljanje zadatka od
strane naeg partijskog rukovodstva i ukaivanje na mogunosti njegovog ostvarenja,
otvaralo je ljudima perspektivu i budilo u njima samopouzdanje. Oni su jasno vidjeli
da ne ratuju samo oni, u ovim brdima, nego da su riom zemlje u borbu stupile stotine
takvih borbenih grupa koje e u dogledno vrijeme sigurnom i vjetom rukom biti
povezane u jednu jedinstvenu vjelinu koja e predstavljati znaajnu borbenu silu
protiv neprijatelja. Drugovi iz taba obeali su da e broj ljdustva svoga odreda za
mjesec dana udvostruiti i da e u istom roku oistiti sve varoice sjeverno i juno od
pruge Uice - aak. Bio sam uvjeren da oni to mogu izvriti i da e ispuniti svoje
obeanje.
Sastanak smo zavrili u tri sata ujutro. Osvitala je nedjelja. Za taj dan bio je zakazan
narodni zbor u tek osloboenoj Ivanjici, i drugi, manji u selu Latvici kod Arilja.
Vremena za spavanja nije bilo; valjalo nam je odmah krenuti da bismo na vrijeme

stigli. Ratko Mitrovi i Milinko Kui odreeni su da idu u Ivanjicu, a ja sam sa

oloviem poao u Latvicu.

Ili smo brzo utrvenim poljskim stazama. Jo nije bilo svanulo, ali je ve bilo vidno kao to je to obino ljeti u vedre dane pred zoru. Gazili smo irokom kotlinom
Moravice koja je puta pitomoh lugova i zabrana, vonjaka i livada. U daljini se modre
planine to odvajaju Srbiju od Sandaka. Ugodno je na maru u takva svjeina i rosna
ljetna jutra, kad se lako hodi, kad se lako i vedro misli. ovjek osjea kako mu svje
vazduh proima ne samo sva plua, nego itavo tijelo. Nisam se osjeao umornim,
iako su dvije posljednje noi bile naporne; iao sam u naj maloj koloni kao noen
brzim ritmom koraka svojih drugova. Ispunjavalo me je radosno osjeanje to sam
iv, to koraam po stazi oroenoj nonom vlagom ,to gledam kako se odnekle iza
Jelcie probijaju prvi rukmenasti traci sucna, koje se ve rodilo, ali koje mi jo ne
vidimo.
Pred Ariljem oprosito sam se s frugovima. Stevo olovi i ja okrenuli smo u selo
Radobuu, a ostali su produili za Ivanjicu. Stevan olovi bio je moj drug sa robije.
Rodio se u sleu Radobui kod Arilja i bio egrt, a zatim trgovaki pomonik u
Beogradu. U svojoj devetnaestoj godini bio je osuen na pet godina robije zbog borbe
protiv vojno-monarhisitke diktature. On je pripadao onoj beogradskoj grupi naih
neustraivih omladinaca na koje se, omdah u poetku 1929. godine, srudio sav bijes
Aleksandrovih i ivkovievih delata.
To je bio visok, mlad ovjek, pametna i odluna lica, u ijim je tamnim, malo
zamagljenim oima sjaktila tvrdoglavost i fanatizam. Sjeao sam se naih beskrajnih
robijakih sporova koji su mi sada izgledali smijeni, kao i toga koliko je Stevo
propatio zbog svoje tvrdoglavosti. Sluao sam jue nejgove pametne i razloene rijei
- on je bio veoma rjeit - i radovao sam se to u njima nisam vidio ni traga od
nekadanjeg Stevinog mudrovanja. Moda su godine uinile svoje, moda borbeno i
uote ivotno iskustvo, a moda je trebalo da dou ovi dani pa da ljudi kao to je
Stevu nau svoje pravo mjesto.
-Bogati, Stevo, sjeti li se kada naih ljutih megdana iz Maribora, zapitao sam ga kad
smo sjeli na jednu meu da se odmorimo.
Kao to je mogao da bude grub i nesipmatian u prepirci, Stevo je tako isto umio da
bude mio u prijateljskom razgovoru. Sad se nejgovo lice ozarilom blagim smijekom.
-Kako ne bih! Mnogo smo mi tamo rei prosuli oko svega i svaega, a mnogo smo i
nauili, nema ta. Bilo je stvari koje ja onda nikako nisam mogao da razumem, a heto
sam nekako da ih svojom glavom reim. Bio sam mladiki uobraen: to e meni neko
da soli pamet! Za mene je robija bila velika kola, ne samo po tome to sam tamo
dosta nauio iz knjiga, nego naroito po tome to sam docnije uvideo koliko je moj
odnos prema ljudima bio pogrean.
-Svi se mi, Stevo, stalno uimo iz knjiga i iz ivota, a za naueno valja uvijek manje
ili vie platiti, odgovorio sam tapui ga po irokim pleima.

Stevo je utao, a nejgov zamagljeni pogled lutao je negdje po golim kosama iza kojih
se, u zelenilu ljivika i umaraka, nalazila nejgova Radobua.
Na ulazu u seoski atar doekala nas je grupa seoske djece koja su odmah veselo
pritrala Stevi. Vidjelo se da su to njegovi dobri poznanici. Jedan od maliana vano
je soptio Stevi da od jutros niko nije sa ovoga kraja uao u njihvoo selo.
Kad smo se rastali od djece, Stevo mi je objasnio da je on na svima prelazima sela
postavio djeje strae. To nikome ne pada u oi, a im se neko nepoznato lice javi na
prilazu selu, jedan malian se odvaja od grupe i trkom odlazi u kasarnu da javi da se
takav i takav ovjek uputio kroz njihovo selo. Deurni u kasarni odmah alje patrolu
koja nepoznatoga privod u kasarnu na sasluanje.
-Preko naeg sela samo ptica moe da preleti, ali niko kroz njega neprimeen ne moe
proi; danju uvaju strau deca, a nou nae naoruana patrole, zavrio je Stevo.
U Ariljskoj eti bilo je oko osamdeset momaka. Komandir je bio bivi sudski
pripravnik Vujovi, a politiki komesar olovi. Prijatno sam se iznenadio kad sam
vido da su gotovo svi borci bili obueni u dobra vojnika odijela bive jugoslovenske
vojske. Stevo mi je objasnio da su odijla zaplijenili prilikom akcije na Arilje. Svi su
borci imali nove puke koje su pokupili od naroda toga kraja. One su u danima
kapitulacije leale tako rei na ulicu u Arilju. Seljaci su uzimali oruje i nosili ga
kuama, a sada se njiam naoruala eta. Setevo je ispraznio svoju kuu, smjestio
porodicu kdo rodbine u selu, a kuu pretvorio u kasarnu. U jednom sobiku smjetena
je komanda ete i radio-aparat, a u ostalim trima sobama spavali su vojnici na slami
razastrtoj po patosu i pokrivenoj novim vojnikim ebadima. U dvoritu je bio
vojniki kazan nak ojem su se hranili svi: i komanda ete i borci. Hranu su davali
seljaci. ivot u eti bio je veoma dobro organizovan. Svako jutro eta se postrojavala
u dvorita. Komandir i komesar pregledali bi odijelo i oruje boraca, rasporeivali
borce na dunost, saoptavali novsti, izricali pohvale ili ukore. Vojnika vjeba
ipolitiki asovi obavezno su ulazili u raspored svakoga dana, osim kada je eta bila u
pokretu. Komanda ete tampala je na apirografu radio-vijesti i dijelila ih narodu ne
samo toga nego i okolnih sela, kada su ih nosili odreeni kuriri.

Odmorili smo se u eti, a zatim otili u selo Latvicu, gdje se danas odrava zbor. Uz
put smo stizali seljake koji su ili na zbor. Stevo je svel jude poznavao i pitao se s
njima za zdravlje; po njihovom odnosu prema Stevi vidjelo se da ga potuju. To se
naroito ispoljilo na zboru kad je Stevo ustao da govori iskupljenom svijetu. Po
upadicamak oje su seljaci dobacivali, po odovravanju kojim su ga esto prekidali
,vidjelo se da im Stevo govori, to se kae, iz due.
Poslije zbora pirla su nam trojica mladih seljaka i izjavili elju da s nama nasamo
porazgovaraju. Rekli su nam da su mobili sani u etnike Drae Mihailovia; da ih je
mobilisao jedan oficir koji je ovuda naia prije desetak dana; da im je taj oficir
naredio da sotanu kod kua, da ekaju poziv za polazak na zborno mjesto i da ne
smiju otii ni u kakvu drugu vojnu formaciju; na kraju da im je naroito naglasio da
ne smiju otii u partizane!

-Sad ti meni reci, Stevo, zapito je jedan od te trojice selajka, ta da radimo? Mi smo te
sluali ta govori, i mi se, brate, slaemo sa onim to si kazao. Mi te znamo i
verujemo ti. Ti si se i pre borio za slobodu i za narod. Ali ta e biti s nama ako
doemo u tvoju etu, a ovamo se obavezali onome oficiru.
-Kakvi oficiri i njihvova organizacija! - viknuo je Stevo ozlojeen. Tom
mobilizacijom oni hoe da zadre od borbe takve kao to ste vi, a njih ima dosta u
Srbiji. Ako ste vi voljni da doete u etu, vi samo doite, a itava eta, ako ustreba i
ako taj oficir bude pretio, branie i vas i vae porodice.
Iako je zbor bio zavren, seljaci se nisu razilazili. Stajali su u manjim grupama
komentariui Stevin govor i ekajui da vide kako e ispasti suenje koje je trebalo
da se odri, tu pred narodom, jednom seoskom lopovu. Taj nesrenik bio je i prije rata
poznat u selu kao lopua; bio je stalno petljan od andarma i nekoliko puta sjedeio u
zatvoru. Sad je ukrao jednome seoskom siromahu dvije ovce.
Dva naoruana seljaka dotjerala su lopova pred Stevu. To je bio omalen, stariji ovjek,
sav u dronjcima, neobrijana lica, sa olinjalom i umaenom ubarom na glavi. Na
Stevino pitanje zato su ga uhapsili on je drsko odgovorio: Na pravdi boga! A kad
mu je Stevo rekao da ga tue to je ukrao ovce susjedu siromahu, iz njegovih usta
potekla je prava bujica rijei kojima je on htio da dokae da je nevin, da ga u selu
mrze, da on nikada nikome nije uzeo ni crno ispod nokta, i da su to njega samo
dumani oklevetali.
Izaao je seljak od koga su ukradene ovce i kratko izjavio da mu je doista on ukrao
ovce, da je jednu prodao u drugom selu, a drugu zaklao i pojeo.
Protiv lopova svjedoio je njegov sin, blijed, mrav momi, koji je pomagao ocu u
krai, i sad je lijepo pred iskupljenim seljacima ispriao kako su to uradili. Na lopova
to nita nije djelovalo, kao ni stevine rijei o tome daj zasluio smrt ne toliko zbog
ukradenih ovaca, koliko zbog toga to svog sina navodi na neastan put. Dok je Stevo
govorio, seljaci su odobravali, ali kad je predloio da se lopov strijelja, ulo se dosta
glasova: Ih, mnogo! Neki su predlagali da se lopovu udari dvadeset i pet batina. Na
to je Stevo odgovorio da mi ne dozvoljavamo batinjanje, makar se radilo i o lopovu.
Na kraju je naen izlaz: lopov je osuen da odradi kod domaina koliko su vrijedel
ukradene ovce. U sluaju da se ponovo uhvati u krai, bie javno strijeljan.
U prvi mrak krenuli smo natrag u Radobuu. Uz put mi je Stevo priao da se u ovome
kraju dosad nisu javljali Draini, nego samo Peanevi etnic, i to u malim grupama,
sastavljenim veinom od kriminalnih tipova. Njih nije bilo teko raskrinkati, al is
Draom e bit potee, mislio je Stevo, jer on svoju izdaju vjeto prikriva, a ima dosta
politiki neiskusnog i oportunisitki raspoloenog svijeta kome se Draina taktika
moe uinit pametnom.
Put nas je vodio pored rjeice Rzava, koja me je svojim kamenitim koritom i
plahovitou svoje vode podsjeala na bosanske rijeke. Preli smo je kod jedne
vodenice, i spustili se kroz neku umicu u selo. Tek to smo doli u etu, kad stigoe
dvojica naih pristalica iz Arilja. Oni su nam javili da su Peanevi etnici upali u
Arilje i opljakali neke izbjeglice iz Slovenije. Nisu mogli kazati koliko ih ima.
Odmah su upuene patrole u Arilje da vide tano ta je bilo.

Sutradan ujutro odrano je suenje sinonim napadaima na Arilje. To je bila

obina pljakaka banda koja je iskorisitla priliku kada naih patrola nije iblo u
varoici. Upali su tamo, opljakali nekoliko ljudi, pili po krmama i enluili iz
puaka, prijetei da e pobiti sve one koji su za partizane. Bilo ih je trojica. Jedan od
njih oteo je nekom Slovencu veliku, vrlo lijepu harmoniku, na kojoj je, sjedei na
klupu u dvoritu, tiho prebirao i ne slutei da e odgovarati pred partizanskim prekim
sudom. To je bio neki seoski brica s Kosmaja koji se za nekoliko mjeseci okupacije
promuvao po itavoj Srbiji, da bi se najzad obreo na optuenikoj klupi u Radobui.
Voa trojke bio je zdepast, crnomanjast mladi, buljavih oiju i debelih usana. Rodom
iz ovog kraja, seljak bezemlja, ali na njemu sve novo: od dobrih opanaka do visoke
crne jagnjee ubare, na kojoj je bila prikaena etnia kokarda. Na njemu se blistaju
redenici, o pojasu mu okaene bombe i kama.
Trei je bio blijed i slabunjav gimnazist, odnekud od aka, kome je i jutros bilo
muno od rakije koju je sino popio u Arilju.
U poetku suenja, voa trojke pokuavao je da protestvuje to ga je naa patrola
sino uhapsila i traio da ga odmah pustimo. Ubrzo je promijenio ton kad mu je Stevo
saoptio da se nalazi pred partizanskim sudom. Naa eta, objasnio mu je Stevo,
rastjerala je okupatorsku vlast iz Arilja i ona pred itavim narodom odgovara za red u
gradu i bezbjednost graana.
Poslije nekoliko pitanja, sva trojica su priznala da su sino malo pili u Arilju i da
nisu platili; zatim, da su uzeli neke stvari od izbjeglica, a da su harmoniku
pozajmili. Nikako nisu mogli da objasne odakle im hiljadarke u buelarima.
Presuda je bila prosta: voa trojke i harmonika osueni su na smrt, s tim da se
presuda izvri u Arilju, javno, i da se narodu objasni zato su tako strogo osueni.
Gimnazist je osloboen i zadran u eti. Prvo e ljutiti krompir i pomagati u etnoj
kuhinji; docnije, ako zaslui, moe mu se dati i oruje.

Sjedim na doksatu jedne seoske kue s Ratkom Mitroviem, koji se jutros vratio sa
zbora u Ivanjici. Na zboru je bilo nekoliko hiljada ljudi koji su oduevljeno sluali
Kuia i njega. Danas emo odrati konferenciju u Dragaevu, na kojoj e mo
pokuati da ostvarimo akciono jedinstvo sa zemljoradnicima koje se jo dre po strani,
a na ijem elu stoji Sredoje Brki, zemljoradnik i bivi senator Zemjoradnike
stranke. Za njega mi Ratko pria, da je nekada, 1919. i 1920. godine, bio komunist, ali
da je docnije, u periodu ilegalnost Komunisitke partije, otpao i pristupio
Zemljoradnikoj stranci. To je demagog i vrdalama, pravi seoski politikant, bolesno
ambiciozan i uobraen ovjek. Ratko veli da se on ne izjanjava otvoreno za Drau
Mihailovia, ali ono to radi, to je tano Draina linija. U ovome kraju on ima
izvjesnog uticaja i bilo bi dobro ako bi se on izjadnio za oruanu borbu protiv
okupatora.

U dvorite je doao mlai seljak, Ratkov poznanik, koji e nas voditi u Dragaevo.
Sjeo je s nama da dorukuje; za vrijeme doruka priao nam je kako je jue poslije
podne prisustvovao strijeljanju one dvojice bandita u Arilju.
-Sleglo se mnogo sveta na kraju varoice, jer su partizani objavili da e javno streljati
onu dvojicu to su preksino pljakali po Arilju. Kad su ih doterali, jednoga metani
odmah paznadoe, jer je odande, iz okoline Arilja, poznat kao mangup, kockar;
drugoga nep oznaje niko. Jedan je nosio o ramenu lepu novu harmoniku koju su
odmah predali nekom Slovencu; vele, njemu su je i oteli. Nekao se Slovenac da
primi. Vidi ovek tu ale nema, mrtve glave padaju, pa ko veli: Idi, be3do, moe i
mene togod zakaiti. Ali Stevo olovi mu veli da uzme svoju stvar i da se nita ne
boji. Onda je Stevo odrao govor. Govorio je dugo, ali ja nisam mogao svaku da
ujem, jer sam bio podaleko. Razumio sam samo, da se partizani bore za slobodu, za
pravdu i potenje, i da e svakoga koji bude hteo da pljaka i krade, stii smrtna
kazna. Neki meu svetom odobravaju, a neki vele: Mnogo brate! Kad Stevo zavri
govor, onu dvojicu prislonie uz jedan plot; ispred njih se postroji deset partizana koji
na Stevinu komandu opalie, i gotovo. Strogost, brate, nema ta.
-ta ti misli, je li ih trebalo streljati? - upitao ga je Ratko.
Seljak nije odmah odgovorio. Due nego obino vakao je zalogaj kojim se upravo
bio zaloio, a zatim je rekao.
-Pa, ako uzme pravo, mora ih streljati; nita gore nema od siledija: danas e ti neto
oteti i opsovati, sutra te istui, a prekosutra, kad im se osladi, i ubiti. Ako ih odmah ne
zaplai i ne presee, udo bi od njih mogli doekati.
Stigli smo pred vee u Dragaevo, u selo Kravaricu. Konferencija je trebala da pone
kad se zanoa. ekali smo i odmarali se u umarku pored jednog potoka. Bilo je toplo
ljetno vee. Svukli smo se i okupali u potoku, a zatim se pruili pored nekakvog grma.
Ratko mi je priao o Dragaevu koje je on dobro poznavao iz predratnog vremena. U
njemu je opozicija imala uticaja; svijet je politiki prilino probuen, interesuje se za
dogaaje, a naroito su velike njegove simpatije za Rusiju.
Konferencija se odrala pred seoskom zadrugom, novom lijepom zgradom, podaleko
od sela. Ve je bila pala no kad smo tamo stigli. Ratko je odmah otiao meu
iskupljene seljake, a ja sam sjeo na prag zadruge. No je bila mrana. Petrolejska
lampa, poloena na zemlju, osvjetljavala je ljude samo do pasa, tako da im lica nisam
vidio. Sluao sam njihove glasove, meu kojima se naroito isticao jedan koji je
stalno prekidao i Ratka i ostale.
Odjednom je Ratko viknuo: Gojko! Ustao sam i priao. Onaj isti glas to se isticao
izmeu ostalih upitao je: Koji Gojko? Ne razmiljajui, ja sam odgovorio: Savi.
-Ama, ti si Gojko, sunce ti tvoje, uzviknuo je on, kao obradovan to poslije toliko
vremena vidi starog poznanika.
To je bio Sredoje Brki koga ja ni dotle ni poslije togan isam nikad vidio. Ali to je bio
njegova manir. On je htio da pred svojim seljacima pokae kako on poznaje sve i

svakoga u Jugoslaviji, pa ak i ovoga izmiljenog Gojka Savia koji je naiao kroz

Dragaevo.
ekali smo da stigne Milojko irjakovi, bez koga nismo htjeli da poinjemo
konferenciju, jer je on bio poznat ovjek u ovome kraju, a osim toga mogao je danas
da govori u ime ete koja je u tome kraju mobilisana i u kojoj je on bio politiki
komesar.
Na konferenciji je moglo biti oko stotinjak ljudi, sve domaina iz okolnih zaselaka
koji su pozvani radi dogovora o zajendikoj borbi protiv okupatora. Tu je trebalo da
izloe svoj stav: Sredoje Brki, koji je koio mobilizaciju i borbu, i Milojko
irjakovi, koji je zastupao stav nae Partije. im je stigao Milojko, zapoela je
konferencija. Prvi je govorio Sredoje.
Sredoje Brki, ovjek neto preko pedeset godina, povisok, malo povijenih ramena,
tankih dugakih brkova na omravelom licu, govorio je kao klasini politikant. Poeo
je visokoparno:
-Draga brao i drugovi, veliki francuski dravnik Lojd Dor napisao je u svojim
memoarima da je u svakome ratu najvanije jedinstvo komande...
Zatim je govorio o naim sivim sokolovima koji u umama uvaju ast otadbine,
onda gudio o Kosovu i Kumanovu, pjevao slavopojke Rusiji i Crvenoj armiji, ali nita
nije rekao ta treba da rade seljaci njegova Dragaeva u ovome sudbonosnom
vremenu.
Kada je on zavrio, javio se za rije Milojko irajkovi. On je u svom govoru pozvao
narod u borbu, govorio da u njoj treba da uestvuje i staro i mlado, i muko i ensko,
neko s pukom u ruci, neko pomaui hranom i odijelom, neko obavjetavajui nae
tabove o neprijatelju. Sve je bilo na svome mjestu, ali on je propustio da pred
svijetom rskrinka Drainu taktiku ekanja, to je u to doba bila neodlona politika
zadaa.
To je majstorski uino Ratko. On je bio veoma rjeit, pravi narodni tribun. Govorio je
prosto, jednostavnim, seljaku razumljivim rijeima, lijepo razvijajui i zaokruujui
svaku svoju misao. Sutina njegovog govora bila je u ovome: i mi smo za jedinstvo
komande, ali komande koja e biti borbeni tab srpskog naroda, ast otadbine i
uvaju oni koji tuku okupatora; pozivati se na Kosovo i Kumanovo mogu samo oni
koji se bore u duhu slavnih slobodarskih tradicija srpskoga naroda; vjernost i ljubbav
prema Rusiji treba danas dokazivati djelima, a ne rijeima.
Za vrijeme Ratkovog govara izgrijao je iza planine pun mjesec, tako da su se pri
njegovoj blijedoj svjetlosti mogla lijepo da vide lica pristunih. Seljaci su netremice
sluali razlone i jasne Ratkove rijei. Osjealo se da im one stiu do seca. Pored
mene je stajao Sredoje Brki koji se pravio da ne razumije Ratkove rijei koje su kao
maljevi udarale po njegovom frazerstvu. On se ak lano oduevljavao. U toku govora
apnuo mi je: Alal mu vera, see ko na panju!
Poslije konferencije otili smo u oblinju krmu. Sjedei za stolom, poeli smo da
otvoreno razgovaramo sa Sredojem. Milojko ga je napadao da on koi mobilizaciju i

da je u vezi sa Drainovcima. Sredoje je malo vrdao, a onda piznao da neke veze ima,
ali da je on u svome opredjeljivanju potpuno slobodan. Sad, evo, pred svima daje
asnu rije da e se za nekoliko dana otvoreno izjasniti za nas, za zajedniku borbu.
Potrebno mu je samo tih nekoliko dana da se posavetuje s nekim prijateljima.
Na te rei, Milojko i Sredoje sveano su se rukovali, uli su se oduevljeni poklici;
neko je poruio pie. Nismo stigli da popijemo pie, jer je u krmu banuo kurir sa
izvjetajem od Bogdana Kapelana iz Gue. On je javljao da je prije nekoliko sati uao
u Guu, iz koje su pobjegli srpski andarmi. Pitao je ta da radi dalje. Rijeili smo
da odmah poemo u Guu.

Na ulazu u Guu doekala nas je partizanska straa - dvojica mladia iz biveg

Virovskog voda. Oni su dobro poznavali Milojka. Ispriali su nam ukratko kako su
upali u Guu predvoeni od Kapelana. Sad se nai nalaze u poti i sreskom naelstvu.
Uputili smo se dugom, pustom ulicom varoice ka poti. U njoj smo nali desetinu
partizana koji su sjedeli ili leali u kancelariji u kojoj je bilo sve ispreturano. Oni su
nam rekli da je Kapelan sa ostalim borcima u sreskom naelstvu.
Idui prema naelstvu, sreli smo partizansku patrolu koja je gonila nekoliko sviila.
Nan ae pitanje zato ih gone, voa patrole je odgovorio, da su ih uhvatili u pljaki.
Naredili smo da ih gone u potu i da ih dre pod straom.
Kapelana smo nali u sreskom naelstvu. Sjedio je u jednoj velikoj sobi sa stolom;
oko njega, na patosu po kome su bile razbacane hartije, spavali su partizani. Na brzu
ruku smo se dogovorili ta da radimo. Mi nemamo interesa da zbog Gue drimo u
ovom zabaenom kraju cijelu etu. Ona treba odmah da se spusti na prugu Uice aak i da napada Nijemce. Stoga e eta pred zoru napustit Guu. U varoici e
ostati za odravanje reda nekoliko ljudi, koji e se lako povui ako neprijatelj poe u
ovome pravcu. Do polaska treba pronai sreskoga naelnika i sudiju, dvojicu poznatih
petokolonaa koji su progonili nae ljude.
Kapelan je znao gdje stanuje policjijski pisar. Uputili smo se zajedno u njegov stan, da
bismo preko njega nali sreskog naelnika, a po sudiju smo poslali patrolu s
nareenjem da ga dotjera u potu.
Pisar je stanovao u jednoj prizemnoj kui koju nam je otvorila njegova stanodavka i
uvela nas u maleni, uzak hodnik, zastrven ponjavama. Domaica je zapalila lampu,
ula u sobu i probudila svoga stanara, a onda zovnula nas. Pisar je stajao pored
kreveta u dugakoj spavaici. Mlad, omalen, debeljuan, glupal ica, s beonom na
lijevom oku, nimalo nije liio na policajce. Nije mogao da govori od straha. Jedva
smo ga malo umirili. Kad je doao sebi, rekao nam je da je prije mjesec dana
premjeten ovamo iz apca, i da on ni za ta nije kriv. Briznuo je u pravi bablji pla i,
jecajui, molio da mu potedimo ivot.
Nas je interesovalo ubistvo jednog naeg partijskog druga iz aka, koji je izaao u
partizane polovinom avgusta. On se zadrao u jednom selu dva dana. Tu, na jednom
sjenjaku, bio je opkoljen od andarma, koji su naroito zbog njega bili doli iz Gue, i

poginuo u borbi s njima. Taj drug bio je ona naa partijska javka u aku, koju je Vera
uzalud traila, kad smo ja i Fia htjeli da se preko nej poveemo s aanskim
odredom.
Planim glasom pisar nam je rekao da on zna taj sluaj, ali da je nareenje za to
ubistvo naredio sreski naelnik Hajdukovi.
Na moje pitanje odakle je Hajdukovi, pisar je rekao da je on proljetos doao iz
Osijeka u Srbiju.
Hajdukovi, Osijek, ponovio sam dva-tri puta i sjeo na stolicu. Kapelan i pisar
posmatrali su me zaueno. Osakle je meni to ime poznato? mislio sam gledajui
as u pisara, as u Kapelana.
-A gdje je taj Hajdukovi sluio u Osijeku, zapitao sam pisara.
-Pa u policiji! - odgovorio je pisar.
Odjednom sam se sjetio. Jest, on je! uzviknuo sam i lupio pesnicom po stolu. Sjetio
sam se toga imena. Prije nekoliko godina sreivao sam materijal o ubistvu aktivista
nae Partije od strane agenata vojno-monarhistike diktature. U tim podacima naao
sam i to, da su 1929. ili 1930. godine u osjekoj policiji poslije stranog muenja
ubijena dva naa druga. Meu imenima muitelja i ubica bila je i ime agenta osjeke
policije Hajdukovia.
-Odmah nas vodi njemu! - dreknuo sam na pisara.
On se brzo obukao i poveo nas u stan Hajdukovia. Opkolili smo kuu i zakucali na
prozor. Otvorio nam je sam Hajdukovi i pustio nas u sobu. Bio je obuen, a prilikom
pretresa nali smo mu revolver. Na moje pitanje kad je doao u Srbiju, on je potvrdio
navode pisarove. Dalje je rekao da je sluio u Osijeku u policiji i da je tamo ibo za
vrijeme diktature.
-Mora da ste vi dobro sluili staroj Jugoslaviji, kad ste od policijskog agenta postali
sreski naenlnik, rekao mu je Kapelan.
-Pa ja sam samo vrilac dunosti, a nisam pravi sreski naelnik, rekao je pravdajui
se.
-Iapk, ovjek od poverenja starog policijskog delata Aimovica, prekinuo sam ga. On
vas je sigurno poslao ovamo, znajui da ste se usavrili u ubijanju komunista. Vi ste
taj zanat ispekli jo u osjekoj policji, muei i ubijajui nae drugove. Ovdje ste, kao
vapska sluga, nastavili taj zanat i ubili ste nam neki dan jednog druga. Ali, mi emo
vam prekinuti karijeru, u to budite sigurni.
Hajedukovi je preblijedio i pokuavao da neto kae, ali od straha niej mogao da
izgovori ni jednu rije.
-Veite bandita! - naredio sam dvojici partizana, i gonite ga u potu. Pazite samo da
vam ne pobjegnje: svojom glavom odgovarate za nejga.

Pisaru smo naredili da ostavi policijsku slubu i pustili ga kui. Kapelan mu je na

rastanku rekao.
-Ako te jo negne uhvatim kao policijskog pisara, onda beri kou na iljak.
Pisar je neto promucao i izgubio se u mraku. Mi smo poli niz ulicu prema poti da
vidimo taj e uradila patrola koja je bila otila po sudiju.
U Gui je sluio kao sudija neki ruski emigrant-belogardejac. Bio je poznat kao veliki
oboavalac Hitlera: 27. marta 1941. godine on je otvoreno prijetio kako e Hitler
Jugoslaviju, zbog njene drskosti, kazniti i pregaziti za nekoliko dana. Kada su
Nijemci okupirali Jugoslaviju, on je prosto likovao, pozdravljao je faisitkim
pozdravom i sa Hajl Hitler! im su se javili partizani u ovome kraju, on je bio jedna
dua s Hajdukoviem u gonjenju naih pristalica i u organizovanju obavjetajne
slube po okolnim selima.
ekali smo dugo pred potom da patorla dovede tog Hitlerovog oboavaoca koji je na
malo neobian nain ispoljavao blagodarnost zemlji, koja mu je kao emigrantu pruila
utoite. Poslali smo drugu patrolu da vidi ta je. Poslije nekoliko minuta doao je vo
patrole i saoptio da Rus nee da otvori kuu.
Poli smo tamo ja i Kapelan. Uli smo u dvorite jednek ue na sprat, u kome smo
zatekli nekoliko partizana. Jedan od njih bijesno je udarao kundakom u velika,
hrastova vrata na kui.
-Ne lupaj! - rekao sam drugu.
-Ama nee da otvori, majku mu njegovu, odgovorio je ljutit glas.
-Otvorie, otvorie, ovjek se moda uplaio, jar je no, a on vas ne poznaje, govorio
sam glasno.
U tom trenutku kroz otvoren prozor jedne sobe na spratu promolila se enska prilika i,
s jasnim ruskim naglaskom, upitala:
-Vi ste to, gospodin Miloevi?
-Jesam gospoo! - odgovorio sam, zato gospodin ne izae?
-Boji se, uo se onaj isti preplaeni glas.
-Mema ega da se boji, neka samo izae, odgovorio sam.
Prilike je nestalo s prozora. U tiini se ulo kako neko u sobi apue. Zatim su se niz
stepenice zauli neiji krici. ljapkajui papuama, neko je priao vratima, skinuo s
njih teku gvozdenu preagu koja je sa zveketom lupkala o patos. Vrat su se otvorila i
nan jima se pokazao visok mukarac.
-ta elite? - upitao je stojei na pragu.

-Jeste li vi ovdanji sudija? - upitao sam ga.

-Jesam, odgovorio je i u isti mah htio da koraktne natrag, videi pred sobom
nepoznata ovjeka koji je imao glas slian nekom njihovom poznaniku Miloeviu.
Ali natrag se vien ije moglo.
Vezali smo ga i potjerali. S prozora je vikao onaj isti enski glas:
-On nije nita kriv, bogami nije nita kriv!
-Vidjeemo na sasluanju, gospoo, doviknuo joj je Kapelan.
Prije pokreta odrali smo suenje. Hajdukovia i sudiju osudili smo na smrt, a dvojicu
mjetana, koje je patrola noas uhvatila u pljakanju nekakovog nametaja, pusitli
smo na slobodu, poto im je Kapelan oitao lekciju.

Svitalo je tmurno jutro kad smo naputali varoicu. Nad okolinom visili su niski, sivi
oblaci iz kojih samo to nije udarila kia. Bilo je hladno, kao da je novembar.
Na jednoj raskrsici oprostili smo se s drugovima. Kapelan i Milojko kranuli su sa
etom prema Jelici, a ja s Ratkom preko Dragaeva u tab aanskog odreda. Ratko
je iao da primi dunost politikog komesara na koju je bio postavljen im je odred
formiran. Meutim, on tu dunost nije dosad vrio zbog nekih vanih poslova koje je
ovih dana okonao.
Ratko Mitrovi spada meu najmarkantnije linosti ustanike u Srbije. Roen je u
aku, svrio je prava u Beogradu. Jo prije rata bio je poznat u ovom kraju kao
neustraiv borac protiv rekacionarnih reima stare Jugoslavije. Bio je tih i staloen
ovjek, mirnih pokreta, finih crta lica, ije su lijepe kestenjave oi zraile
blagodarstvom. To je bio pravi tribun, koji je u svoje govore unosio strast
revolucionara, logiku svoga jasnoga uma i jednostavnost ovjeka iz naroda. Njega su
ljudi voljeli; on je umio svakome da prie jednostavno i da brzo uspostavi konakt s
ljudima. Nemogue je bilo ne voljeti ovoga plemitog ovjek, to sada ide pored mene
preko golih kosa Dragaeva i mirno i pametno izlae mogunosti razvitka ustanka u
ovom kraju.
Ili smo nekoliko sati i za to vrijeme pretresli mnoga pitanja nae borbe. Naroito smo
se zadravali na dvama pitanjima. Prvo, na mogunosti sporazuma s Draom
Mihailoviem, koji je u tom kraju imao nekoliko oficira koji su vrili mobilizaciju i
bili povezani sa bogatim seljacima i raznim politikantima, kao to je i Sredoje Brki.
Ratko je razgovarao s jednim od tih oficira, nekim kapetanom, s kojim se poznavao
od prije rata. Priao mi je kako mu je kapetan prepotento kazao da emo mi prije ili
poslije morati pod njihovu komandu, jer rat ne mogu voditi civili. Takav rat, kakav
ti vodi s peenim piliima i gibanicama po bogatim seljakim kuama, umije voditi
svako, rekao mu je Ratko, a ni voi Prvoga srpskog ustanka nisu svraavali vojne
akademije. Kao i mi svi, Ratko je ivo elio da se ujedine sve patriotske snage
srpskoga naroda radi borbe protiv okupatora, jer je bio svjestan da e ona biti sve tea

i da e biti potreban krajnji napor svih narodnih snaga da se u toj borbi izdri i
pobijedi. Meutim, bio je skeptik u pogledu megunosti sporazuma s Draom
Mihailoviem.
Drugo pitanje, o kome smo drugo raspravljali, bilo je pitanje stvaranja naih odbora
po selima. ime je zapoela oruana borba u Srbiji, stvaranje odbora postalo je
neodloan zadatak. Bilo je jasno da u to mpogledu nije smjeli biti krutosti. Negdje su
oni mogli biti samo ilegalni, a ponegdje ve sasvim legalni. Njihov glavni zadatak
tada je bio da pomau oruanu borbu i nae odrede snabdijevaju hranom, rubljem i
obuom, sanitetskim materijalom i ostalim. U mnogim selima mi smo imali svoje
ljude koji su se bavili tim poslovima. Ali to su bili pojedinic u selima. Trebalo ih je
meu sobom povezati, proiriti njihov krug, dati njihovom radu odreene forme,
dizati njihov autoritet u selu da bi mogli da rjeavaju i ostale posleove mjesnog
znaenja tako da selo u u njima ve pone da gleda na pojedince koji se bave
pomaganjem oruane borbe po svome vlastitom nagoenju, nego ljude koji taj i ostale
narodne poslove vre u ime itavog sela.
Umorni, neisavani, glasni, svratili smo kui jednog seljaka, Ratkovog poznanika, koji
se obradovao naem dolasku. Poslije pola sata sjedjelo je u domainovoj sobi desetak
seljaka kojima je Ratko objanjavao politiku situaciju. Seljaci su se najvie
interesovali za situaciju na istonom frontu. Svi su oni voljeli Rusiju i nepokolebljivo
vjerovali u nejnu pobjedu. I ne samo ovi ovdje, nego svugdje u zapadnoj Srbiji, seljaci
su tada mislili da je povlaenje Rusa pred Nijemcima neko ratno lukavstvo Crvene
armije.
Kad smo se poslije ruka oprostili s domainom i poli, bilo je ve kasno. Iz
natutenog neba sipala je izmaglica. urili smo da stignemo do kue jednoga druga
koji e nas voditi preko planine u selo Lipnicu, jer Ratko tuda nije znao puta i bojao
se da u noi ne zalutamo. Nali smo druga koji je najspremnije poao da nas odvede u
Lipnicu.
Ubrzo se spustila mrana no i poela kia.Pomrina je ibla takva da sam se uvjerio
da zaista ima noi kad se ni prst pre okom ne vidi. Poslije sat hoda na vodi nije znao
gdje smo i strano se ljutio zbog toga. Po ovoj planini on je godinama uvao stoku i
vjerovao da je murei moe prei s kraja na kraj. A sad stoji s nama, s ljudima kojima
bi svesrdno htio da pomogne, bespomoan ba kao i mi. Ne vidim ga u mraku, ali
ujem ga kako ape: Aha, sad znam kuda treba! I mi, odobreni njegovim rijeima,
krenemi, da bi se poslije pedesetak koraka nali u nekom trnju, odakle se nije moglo
bez mnogo muke ni naprijed ni natrag. Vodi se ljuti, Ratko ga umiruje i ohrabrije:
Sad e ti nai put, samo polako!, iako stojimo u mjestu tapkajui po raskaljenoj
ilovai. A po nama lije kia. Na mahove nas zapljusne, pa opet ujednai. Nee ova
prestati do zore! ljutito objanjava na vodi i sonom, otaestvenom psovkom
pominje sve nebeske stanovnike.
Izgubili smo svaku predstavu o vremenu i prostoru. Ili smo preko nekih proplanaka,
kroz grmlje, padali u aneve pune vode i najzad, skroz morki, blatnjavi, izgrebani,
nali se na raskaljanom seoskom putu.
-Trebalo je odmah iz tvoga sela udariti putem, govorio je Ratko.

-Ama, ja hteo da prekim putem do pre stignemo, odgovorio je ozlojeeno vodi.

Koliko sam puta proao ovuda do Lipnice za dva sata.
Sjedjeli smo pored puta i ekali da se vodi orijentie, kako ne bismo, mjesto u
Lipnicu, okrenuli natrag u Dragaevo. Ne vidi se nita, i krenuli smo nasumice. Tek
na jednoj nizbrdici, na kojoj sam ljosnuo u blato, koliko sam dug, vodi je utvrdio da
idemo u pravcu Lipnici.
Zaustavili smo se pored jednog plota. Dobro je, u selu smo. Drei se plot, ili smo
jedan za drugim. Osjeao sam kako mi po glavi udaraju grane: digao sam ruku i
napipao poluzrele ljive. Rekao sam drugovima da u blizini mroa biti kua kad je tu
ljivik.
I doista, za nekoliko minuta uli smo u kuu jednog seoskog siromaka, invalida iz
prolog rata .Tek pri svjetlost male petrolejske lampe vidjeli smo koliko smo kaljavi i
izgrebani. Svukli smo sa sebe mokro odijelo i uli u malu sobu niske tavanice i
zemljana patosa. U njoj je vonajlo oni zadahom neizvjetrene sobe u kojoj spava
mnogo eljadi. Ali nama je poslije nonog lutanja po pljusku i blatu bilo u toj sobi
prijatno. Bilo je tri sata ujutro. Ili smo tano sedam asova.

U tabu aanskog odreda saoptili su mi da je dolazio kurir Glavnog taba, ali da

nije mogao da me saeka; urio se u Valjevski odred. Ostavio mi je samo poruku
ujovia: 16. septembra moram biti u Kragujevcu i javit se na odreenu adresu. Imao
sam pet dana vremena. Stoga sam odluio da uz put obiem Kraljevaki odred, iji se
tab nalazio u jednom selu vie Kraljeva. lan kraljevakog Okrunog komiteta
Partije ira Gvozdenovi, metalski radnik, koji je doao poslom u Lipnicu, odvee
me tamo.
Upravo smo se spremali da poemo, kad u tab banu visok mladi u seljakom
odijelu, mrav, preplanuo od sunca. Predstavio se: kurir Glavnog taba za Crnu Goru,
student Beogradskog univerziteta, Butum. On je upuen iz Crne Gore preko Sandaka
da uhvati vezu sa srbijanskim partizanima i da doturi izvjetaj crnogorskog Glavnog
taba drugu Titu. U Ivanjci on je sreo Kuia Milinka, svog druga s Beogradskog
univerziteta, koji mu je rekao da je mogu biti u tabu aanskog odreda, i on je za dva
dana pjeke sitgao iz Ivanjice do aka.
U tim prvim danima pripremanjai odrganizovanja ustanka mi smo na terenu u Srbiji
bili slabo obavjeteni o tome ta se radi u drugim pokrajinama Jugoslavije. Poznato
nam je bilo da se i tamo organizuju odredi, da se vode akcije, ali kako taj rad
napreduje, mi nismo znali. Tako sam prvi put od Butuma saznao da je u Crnoj Gori
ve 13. jula izbio opti narodni ustanak i da su ustanici gospodari svih gradova u
Crnoj Gori, izuzev Cetinja, Podgorice, Nikia i Danilovgrada. Ustanici su dobro
snabdjeveni orujem koje su zaplijenili od Italijana, imaju ak svoje topove i male
tenkove. Zavidio sam crnogorskim drugovima, jer mi ovdje nismo imali ni dovoljno
puaka. Iz proglasa tampanih u tampariji koje je izdavao Glavni tab, vidio sam da
ustankom u Crnoj Gori rukovodi Milovan ilas, s kojim sam se poljednji put vidio u
Beogradu nad poslije napada Njemaki na Sovjetski Savez. Tamo su i Moa Pijade i
Veselin Maslea, koje ju u Crnoj Gori zatekla okupacija pa su tu i ostali.

Kurir je priao da je situacija u Crnoj Gori dobra, da je aica izdajnika potpuno

izolovana od naroda, da je veina oficira bive jugoslovenske vojske prila
oslobodilakom pokretu i da tamo ne postoji grupacija slina Drainoj u Srbiji.
Radosno uzbueni sluali smo te vijesti o borbama i uspjesima crnogorskih drugova.
To je u nama pojaavalo vjeru da e ustanak, koji mi ovdje pripremamo, uspjeti. Osim
toga, odmah emo se moi, preko Sandaka, povezati sa Crnom Gorom. Na taj nain
naa osloboena teritorija bie ne samo vea, nego i mnogo stabilnija.
Uzeo sam od Butuma izvjetaj s tim da ga preko Glavnog taba za Srbiju poaljem
drugu Titu u Beograd. Ostavivi Butuma da se dan-dva odmori u tabu aanskog
odreda i tek poslije toga vrati u Crnu Goru, krenuo sam s irom u Kraljevaki odred.

ovek nije roba na tezgi

Vesna PANTELI | 05. jun 2005. 18:57 | Komentara: 0
Na vest o smrti glumice i astrologa Milje Vujanovi Regulus - Lepotica
koja je postala kultna filmska glumica. Nagrada od Pazolinija i Antonionija. lan amerike federacije astrologa, sa diplomom sibirskog amona
i afrikog maga. Pre pet godina u Milju je pucao prijatelj, metak se zario
u vrat i prikovao je za postelju. Njeno geslo je bilo: Nikad ne govori o
smrti, prejaka je mo rei.
MIS Srbije, glumica, novinar, pisac, astrolog, hiromant i majka dvoje dece, Milja Vujanovi Regulus (60), preminula je prekjue posle duge bolesti u Beogradu.
Roena je 21. avgusta 1946. od oca Momira, ratnog oficira, i majke Desanke,
partizanke. Odrasla je uz majku, jer je otac pre njenog roenja otiao na vojno
kolovanje u Rusiju. Nikada ga nije videla. Sa devet godina saznaa je da je
poginuo, samo godinu dana posle njenog roenja, i da je sahranjen u Odesi.
Milja je bila lepa devojka, punih usta i irokih jagodica. U svet poznatih ula je
kao mis Srbije 1967. godine. Od lepotice je postala glumica. Igrala je u "Ranim radovima", "Babljem letu", "Bubama u uhu", "ivot je masovna pojava",
"Nokautu", "Snegu na usnama", a TV gledaoci najvie je pamte po seriji "Neven" gde je igrala ak pet likova - nespretnu Anu, Maaricu Mici, uenicu Nanu Zori, meksikog koijaa i 80. godinju babu Despinu Ali. Zvali su je "naga Milja" jer se skinula gola u "Snegu na usnama", a onda to ponovila u "Ranim radovima" i za to dobila debitantsku nagradu u Avelinu od irija u kojem
su bili Pazaolini i Antonioni.
- Na filmu sam radila dok mi je to ljudsko dostojanstvo dozvoljavalo. Bavei se
tim poslom, ovek je roba na tezgi - govorila je Milja.
Astrologijom je poela da se bavi 1966, a ozbiljnije od 1971. Smatra se da je
utrla put brojnim dananjim hiromantima i astrolozima, belim i crnim magovima. Njen duhovni otac bio je Mile Dupor sa Korule. vrsto se drala njegovog saveta: "Ne govori o smrti. Kad vidi lo aspekt, preuti ga. Prejaka je
mo rei." Sposobnosti su joj se graniile sa mistinim. Pored predvianja
sudbine, govorila je da zna da lei krave i ovce od zmijskog ujeda, da vrati
kravi "oduzeto" mleko, da baje protiv raznih bolesti, prepoznaje "nabaeno"
zlo i uzuzetno dobro poznaje lekovito bilje. U TV emisijama gledaocima je lei-

la glavobolju na daljinu.
- Nisam vidovita, niti prorok, smatram da posedujem izvesnu obdarenost za
tumaenje sudbine. U hiromantiji nema nieg okultnog i misterioznog. Iz dlana
ne itam sudbinu, nego karakter. Karakter je ovekova sudbina - priala je.
Bila je lan Amerike federacije astrologa, sa diplomom sibirskog amana i
afrikog maga. Prva je na Balkanu otvorila Astro centar. Poetkom devedesetih bavila se globalnom sudbinom planete i sveta. Novi svetski poredak bio joj
je trn u oku. Nije sumnjala da su Srbi odabrani da spasu oveanstvo. Prebacivali su joj da ita zvezde po diktatu dnevne politike, a ona je odgovarala:
- Nisam ni u jednoj partiji. Moje opredeljenje je srpski lobi. Nisam nikad napala
opoziciju, niti sam hvalila poziciju. Ne radim za vlast. Nikad nisam izazvala zlu
krv, ili pozivala na mrnju. Borim se za srpstvo, a time i za celi svet. Tuma
sam hiromantije i astrologije samo u onom okviru koji naa pravoslavna vera
dozvoljava. Ako neko nema oi da vidi i nema ui da uje do koje je mere dijabolino to dolazi sa Zapada, onda ja sa njim nemam ta da razgovaram.
Da je mogla da prorekne svoju sudbinu, verovatno bi mogla da sprei tragediju koja se desila 8. maja 2000. kada je u nju pucao prijatelj i poslovni saradnik
Obrad Zejak.
Metak joj se zario u vrat i prikovao je za krevet. Da je operisana u roku od 72
sata hodala bi, ali su lekari bili uvereni da nee preiveti povredu i zato operacija nije uraena na vreme. Uprkos svemu, oprostila je javno oveku koji je
pucao u nju i na sudu izjavila da ne eli da on ni jedan dan ispata zbog stanja u kome se ona nalazi.
VENANA SA ZVEZDOM
MILjA Vujanovi nikada se nije udavala, ali jeste bila venana - za kraljevsku
zvezdu nekretnicu Regulus, koja donosi sreu, a kanjava ako ovek pokuava da svoju mo zloupotrebi. Velika ljubav njene mladosti bio je pisac Vuk Vuo. erku Mau rodila je 1973. a sina Leona Samuela 1985. Imena njihovih
oeva nikada nije otkrila.
- Decu uim da ivot nije slatka bajka, ve borba dobra i zla. Da te dve sile
okreu toak ivota. Zlo ne smeju da oprataju i zaboravljaju, jer ko oprata
zlo, unitava dobro. Pamet dolazi od pamenja. Pametniji smo to vie pamtimo. Oprotaj zloincu navodi na novi nekanjeni zloin. Na Zemlji smo ili sveti
ratnici ili - krpe.
U DLAN - POZNATIMA
GOTOVO sve poznate i javne linosti dolazile su kod Milje Vujanovi da im
pogleda u dlan. Sa istom radoznalou otiske dlanova slali su joj i Sisi Spejsik, Robert de Niro, Piter Fonda, Franko Nero, Sergej Bondoruk... Kada je
glumica Bibi Anderson u vedskim medijima izjavila da joj se ostvarilo sve to
joj je "prorekla" Milja, kod nae hiromantkinje ve sutradan stigli su vedski
novinari.
NEPOKRETNA PET GODINA
ISPRED vrata stana 11, u Ulici Klare Cetkin 4, iza kojih je svoje poslednje dane provodila Milja Vujanovi Regulus sa sinom Leonom, jue nismo zatekli nikoga. Na zvono takoe nije bilo odgovora. Tiinu su prekidale samo poneke
komije kratkim komentarima, iznenaene tunom veu.

- Mnogo smo potovali Milju, tako da je sve nas ovo mnogo potreslo. Bili smo
u odliim susedskim odnosima i esto smo se meusobno pomagali - rekao
nam je komija iz stana pored - Milja je bila nepokretna poslednjih pet godina,
tako da smo je redovno obilazili. I toga dana smo je mi pronali mrtvu. U tom
trenutku Miljin sin je bio na putu, a nama je bilo neobino to se ve neko vreme nije javljala. Zato smo uli da proverimo je li sve u redu, ali na alost ve je
bila mrtva.
Datum sahrane "zvezdina neveste" u ovom trenutku jo nije poznat.
Mama i sin
Olivera Katarina je nekada bila fatalna i kao ena i kao glumica i kao
pevaica! Bila je udata za pozorinog kritiara Vuka Vua, pa je u to vreme
bila poznata kao Olivera Vuo. Vuk Vuo je bio poznati plej boj, pa taj brak
nije dugo trajao. Posle Olivere, oenio se sa Nikicom Marinovi, lepoticom,
koja je prethodne godine bila izabrana za mis Jugoslavije. Po razvodu,
Olivera je uzela prezime Katarina, kako je negde pisalo, po imenu svoje
majke.
Onima koji su Oliveru Katarinu prvi put videli u filmu arlston za
Ognjenku, pa ne veruju u ovo to priam, savetujem da potrae film Skupljai
perja nominovan 1967. godine za Oskara kao najbolji film na stranom
jeziku, i pogledaju kultnu scenu u kojoj Olivera, u kafani, kao ciganka, peva
elem elem a Bekim Fehmiju, kao Beli Bora, see vene srom slomljene
ae. A ako ni to nije dovoljno, neka potrae na Yu tube-u njenu pesmu Bistro
Sen ermen zaboravio sam taan naziv, nastalu u vreme dok je pevala u
Pariskoj Olimpiji.
Kasnije se udala za Miladina akia, koji je bio jedan od
potpredsednika u vreme kad je legendarni Branko Pei bio predsednik
Beograda tako se to tada zvalo. I Miladin aki je bio lik, armantan ovek,
koji je najmanje na politiara liio. U tom braku rodio se Mane, ovek koji
danas, kako pie tampa, amara ene po Ministarstvu kulture!
Ja, jedan od fanova i Olivere Vuo i Olivere Katarine iz vremena koje
sam gore opisao, vie to nisam. Ne zato to smatram da nije zasluila
nacionalnu penziju koju je sa dolaskom ove vlasti dobila trebala je i ranije da
je dobije. I mada smatram da je time ispravljena jedna nepravda, nije mi se

dopao nain kako je to uraeno. Ne prilii njoj, legendi, ono Vui je mladi
lav i slino. Uz to i Mane, za koga kau da je slikar, dobio je posao u
Ministarstvu kulture ispada da im je ba takav kadar nedostajao, iako se ne
zna ta on tamo zapravo radi.
Da i on postane poznat, postarao se lino postao je ovek koji
amara ene po Ministarstvu kulture. Povod za taj dogaaj, bio je jak
njemu, Manetu, lanica komisije za dodelu sredstava na konkursu za
savremene vizuelne umetnosti, L. B., nije htela da obrazloi odluku komisije,
to ga je toliko zaprepastilo da je, kako pie Blic, najpre poeo da vie na
nju, a potom je i dva puta oamario, tako da je morala da intervenie i policija.
Inae, L. B. je doktor likovnih umetnosti, zaposlena u Istorijskom muzeju, a
Ministarstvo kulture ju je angaovalo za rad na pomenutom konkursu kao
lana komisije.
Njegova mama, koju sam gore, kao njen bivi fan, onako opisao,
umesto da siniu bar sada, kad je ve to propustila dok je bio mali, izvue
ui, ide po Ministarstvu, poniava se i moli za sina , oveka oigledno
pogreno odraslog, koji samo po godinama i spoljanjem utisku izgleda tako,
da ga zadre na poslu!
A ena koju je Mane iamarao, sutradan nije dola na posao nije
mogla. Kae bilo je strano. Samo to, izvinula se i vie nije mogla da pria.
U Ministarstvo kulture, ute! Ne daju izjave! Koga tite nju ili Maneta?
DC, 30.04.2013.

Ribara starog ki: Nikica Marinovi, prva mis SFRJ

Nikica Marinovi (1947-2008) je prva Jugoslovenka koja se davne 1966.
pojavila meu zvaninim kandidatkinjama za lepoticu sveta u Londonu.
Fantastian uspeh koji je postigla (prva pratilja i najlepa Evropljanka) do
sada nije poao za rukom nijednoj naoj devojci.
Naa i evropska neprikosnovena lepotica ve davne 1966. godine: svuda je
osvajala armom, osmehom i neposrednou
Eriku Morliju se najzad ispunila elja. Posle petnaest godina ekanja, meu
zvaninim kandidatkinjama za titulu mis sveta, nala se i devojka s druge

strane. Iza gvozdene zavese. Te 1966. godine, ne ba sluajno, u London je

otputovala najlepa devojka Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.
Nikica Marinovi, bisernoplave kose, puti poput najfinijeg porcelana, ponosno
je proetala Rojal Albert holom, zdanjem-spomenikom ljubavi engleske
kraljice Viktorije prema preminulom suprugu Albertu, i osvojila za sve nae
potonje kandidatkinje najvie. Proglaena je najlepom Evropljankom i prvom
pratiljom mis sveta. Kasnije, nijedna lepotica Jugoslavije, a bilo ih je vie od
25 na planetarnom izboru, nije uspela da se okiti visokom titulom.
Uprkos ubeenju da su nae ene najlepi "primerci" enskog pola, reeno
nepopularnim mao jezikom, savremeno takmienje u lepoti osmislili su
Englezi.
(izvor - ILUSTOVANA POLITIKA, 18. januar 2003. g.)
BEOGRAD - Najuspenija jugoslovenska lepotica svih vremena Nikica
Marinovi u utorak, u 14 asova, tragino je okonala svoj ivot u 61. godini.
Na izboru za mis sveta 1966. godine bila je proglaena najlepom
Evropljankom i drugom pratiljom mis sveta. Takav uspeh do danas nije uspela
da ponovi nijedna devojka sa ovih prostora.
Bila je u braku sa knjievnikom Vukom Vuom. Sa njim ima sina ora. Iz
drugog braka, sa Zdravkom otrom, ima sina Marka. Ve due vreme Nikica
je ivela povueno u stanu u centru Beograda. Kau da je bila depresivna i da
je prekinula komunikaciju sa svetom.
(izvor - VEERNJE NOVOSTI, 13. novembar 2008. g.)
Moda bi bila sretnija da nikad nije napustila Dubrovnik
Objavljeno: 13.11.2008
BEOGRAD - U utorak oko devet sati ujutro skokom s dvanaestoga kata zgrade u
kojoj je u proteklih jedanaest godina usamljeno ivjela u Beogradu, u trenicima teke
depresije, preminula je DubrovkinjaNikica Marinovi. Bila je u ezdeset prvoj godini.
O njezinu traginome kraju saznalo se tek u srijedu kasno naveer kad je u veernjem
izdanju visokonakladni dnevnik Blic donio kratku vijest. Tek u etvrtak poslijepodne
elektronski su mediji izvijestili o samoubojstvu Nikice Marinovi.
Preko eljeznog zastora
Nikica je 1966., kao prva predstavnica ondanje Socijalistike Federativne Republike
Jugoslavije, na natjecanju za Miss svijeta u Londonu, u prestinoj dvorani Albert Hall,
osvojila senzacionalno drugo mjesto i postala prva pratilja Indijke Reite Farije. Na
prostoru od Triglava do Gevgelije njezina pobjeda odjeknula je poput bombe. U
gdje su i snimke djevojke u bikiniju bile propraene s nevjericom - globalni uspjeh
Nikice Marinovi postao je bizarni dogaaj godine.
U Londonu su je doekali poput izvanzemaljskoga bia koje je dolepralo preko
eljeznoga zastora - bila je prva miss iz zemalja socijalistikoga bloka. Umjesto
oekivane partizanke - mukobanje u vojnikom injelu i gojzericama, preda njih je
zabljesnula krasotica kakvu majka rijetko raa. Ostalo je zapisano da je gledateljstvo s
vidnim negodovanjem doekalo odluku irija: veina je smatrala da e Miss
Marinovi protrati prva kroz trijumfalna vrata. Govorilo se kako je za Indijku bilo

presudno to je bila spremna da, ako pobijedi, odmah otputuje u Vijetnam, u posjet
amerikim vojnicima koji su tamo ratovali protiv komunistokoga otpora, a Nikica se
nije usudila potpisati tu toku u ugovoru.
Prialo se i kako se Dubrovkinja, katoliki odgojena, dugo skanjivala skidanja u
dvodijelni kupai kostim, a popustila je tek nakon to su je vlasnici licencije, brani
par Morley, nagradili s onda golemom svotom od tisuu funti, koje je ona milosrdno
priloila fondu za gladnu djecu svijeta. No, i drugo je mjesto doekano u nas s
golemim oduevljenjem. Reporteri i snimatelji su je opsjedali i Nikica je dugo bila
najee lice s naslovnica.
Pria o Nikici Marinovi poela je 1965., kad je britanski ambasador u Beogradu
Kimbley potraio poznatoga novinara Pavla Lukaa i kao osobni prijatelj Ericka
Morleyja ponudio da novinska kua Politika uprilii natjecanje za Miss Jugoslavije, a
da pobjednica potom ode na svjetski izbor. Kad su i politiari dali svoje povijesno
da, enski tjednik Bazar preuzeo je organizaciju. Krenulo se u est republika i dvije
pokrajine, a prve tri izborile su pravo da se natjeu u finalu.
Dozvola roditelja
Hrvatski izbor bio je u Dubrovniku. Glavna urednica Bazara Zorica Mutavdi nije
bila pretjerano oduevljena prijavljenim natjecateljicama pa je u gradu podno Sra
sama krenula u potragu za anonimkama. Ugledala je Nikicu Marinovi, jo
malodobnu uenicu posljednjega razreda dubrovake Ekonomske kole, koja je
stanovala u siromanoj kui u Mokoici, s ocem ribarom Pepom, majkom
kuanicom Pericom i bratom Dragom.
Bilo je povuci - potegni, sve dok konzervativni roditelji napokon nisu popustili. No,
njihova nije bila posljednja. Svoj pristanak trebao je dati i Nikiin deko, Vlado
Raspudi, ondanji bubnjar sve popularnijih Dubrovakih trubadura. Od njega je bilo
lake izmamiti pristanak, jer je uredniinu ponudu da Trubaduri sudjeluju na festi, i
to u televizijskome prijenosu, jednostavno bilo nemogue odbiti.
Nikica je premono pomela suparnice i otila u London.
Poslije povratka zaprepastila je sve oko sebe. Nikicu&nbsp; je na pokusno snimanje u
Hollywood pozvao slavni filmski redatelj Roberto Rossellini zadivljen njezinom
ljepotom, uz veliku mogunost da dobije jednu od glavnih uloga u nekom povijesnom
spektaklu. No, ona je hladno odbila ponudu i gomile dolara uljudnim odgovorom
kako o sebi misli da nije nadarena za glumu.
Beogradski boravak se produljio jer je postala manekenka tada vodeega srpskog
modnog maga Aleksandra Joskimovia pa se, kao najpoznatija i najnagraivanija
manekenka Jugoslavije etala modnim pistama.
Udvarai i samovanje
To joj je stubokom promijenilo ivot. Beogradski playboy Vuk Vuo, izdanak ugledne
obitelji, osim kao uspjeni beogradski kazalini redatelj, stupce traerskih novina
punio je i kao zavodnik.

Bio redovni lan irija na Bazarovim misijadama, poeo je opsjedati deset godina
mlau Nikicu, sve dok je nije pridobio. Ona se, kako mi je kasnije ispriala, dugo
hrvala jer joj nije bilo lako raskinuti s prvom ljubavi, Vladom Raspudiem, koji ju je
ekao u Dubrovniku. Svadba je upriliena u Nikiinoj rodnoj kui u Mokoici. S
Vuom je dobila sina ora, arhitekta koji danas ivi u SAD-u.
Poslije rastave je samovala, opsjedana udvaraima. Posvetila se radu u modnoj
industriji. Iz tih dana vee me drago poznanstvo s Nikicom. Najprije smo sjedili
mnogo puta u irijima za miss, a sluajno smo se sreli u Beogradu, kad sam kao
predsjednik ondanjega koarkakog kluba Lokomotive (dananje Cibone) doao s
momadi na prvenstveni susret s OKK Beogradom.
Zamolila me je svojim umilnim prepoznatljivo dubrovakim glasom da je povedem u
Halu sportova jer jo nikada u ivo nije vidjela koarkaku utakmicu. S osobitim
uitkom bio sam joj domain. Sjedili smo u nekome zabitom redu, ali neki
fotoreporteri su nas primijetili pa su fotografije ugledale svjetlo dana u nizu novina.
Ne sjeam se koliko sam zavidnih mukih upita izdrao i koliko sam vemena potroio
kod kue da se pred enom opravdam.
Nikica mi se javila i kad je nedugo potom dola u Zagreb na neko snimanje. Odsjela
je u hotelu Palace, gdje smo skupa ruali. Tada mi je otkrila da je u novanoj stisci pa
je pristala da se pojavi u glazbenoj emisiji Koraci noi koju je na Rilkeove stihove i
Mozartovu glazbu reirao Branko otra i snimao je u Zagrebu. Tada je meu njima
buknula ljubav, koja je urodila brakom u kojemu je roen sin Marko, sada producent
na nacionalnoj televiziji u Beogradu.
Depresija i samoa
I jo jedna rastava. Nikica Marinovi vodi butik u Knez Mihailovoj ulici, u kojem
privlai mnotvo kupaca. Iako je vrijeme odmicalo, ona je bila sve ljepa. Kasnije je
prela za beogradskoga predstavnika kozmetike tvornice Zdravlje iz Leskovca.
Nekako u to vrijeme, iz Dubrovnika se u Beograd preselio i njezin brat Drago koji se
zaposlio u American Expressu. Viali smo se esto, a uo sam i da je bila u
nevjenanoj vezi s uglednim akademikom, a potom i arhitektom.
Rat ju je teko pogodio. Uvijek se osjeala Hrvaticom i diila se dubrovakim
podrijetlom. Osobito se uznemirila kad je otac Pepo, u vrijeme najeih sukoba,
obiao kerku i sina u Beogradu, a po povratku u Dubrovnik bio tri mjeseca u
kunome pritvoru okrivljen zato to je bio meu neprijateljima, odakle su stizale
zapovijedi za bombardiranje Dubrovnika.
Kako sam tih ratnih dana kao izvjestitelj Globusa boravio u Dubrovniku, iz redakcije
su zatraili da napiem priu o Nikici:
Ajoj, gosparu Pero, nemojte molim vas. Zbog moga ae, da ne bi imao neugodnosti
zbog mene! zavapila je i to smo odgodili za mirnija vremena.
Nikad vie nismo stigli razgovarati za novine.

uo sam da je psihiki oboljela, da je odlazila u psihijatrijske klinike i da se posve

osamila. Prestala je komunicirati i s tri najbolje prijateljice s kojima se uredno viala.
U Dubrovniku kod svojih bila je posljednji put prije tri godine, ali nikome se u Gradu
nije javila.
I evo, postala je vijest iz crne kronike.
Dok ovo piem, nigdje obavijesti o sprovodu, a brat Drago se ne javlja na telefon.
U razdoblju punoga Mjeseca koji loe djeluje na depresivne osobe lijepa Nikica
Marinovi odluila je otii s ovoga svijeta.
Pero Zlatar
Misterij skromne ljepotice
Lice plavokose Dubrovkinje Nikice Marinovi smijeilo se prije etiri
desetljea sa svih naslovnica u bivoj dravi nakon to je s 19 godina na izboru
za Miss svijeta u Londonu 1966. proglaena prvom pratiljom i najljepom
Europljankom. S vremenom se povukla iz javnog ivota, ime joj je palo u
zaborav, ali prije desetak dana ponovno je osvanulo u medijima. No, ovaj put
u crnim novinskim kronikama koje su suhoparno izvijestile da je 61-godinja
Nikica Marinovi, koja je od svoje 20. godine ivjela u Beogradu, 11. studenoga
popodne poinila samoubojstvo.
U svom domu u sreditu Beograda presudila si je popivi preveliku dozu
tableta za spavanje, a beivotno tijelo pronali su njezin mlai sin Marko otra
i brat Drago Marinovi. Kremiranju na beogradskom Novom groblju, ujutro
15. studenoga, na koje je medijima pristup bio zabranjen, prisustvovala je
samo najblia obitelj: sinovi ore Vuo (40), arhitekt koji s obitelji ivi u Sjedinjenim Dravama (a dva dana prije traginog dogaaja posjetio je majku,
ruao s njom i potom se vratio u Ameriku), i Marko otra (34), TV redatelj i
producent na dravnoj televiziji.
Iz Mokoice su na oprotaj s keri doputovali tugom shrvani Nikiini roditelji
majka Perica, kuanica, i 91-godinji otac Drago Pepo Marinovi, nekadanji
ribar. Kad i gdje e biti poloena urna, odluit e obitelj, no Nikiina je elja,
navodno, bila da se njezin pepeo prospe po moru oko rodnog Dubrovnika, koji
joj je oduvijek bio u srcu. Misteriji koji su se posljednjih godina isprepleli oko
njezina ivota, nastavljaju se tako i poslije smrti. Zato se neko najljepa ena
na ovim prostorima odluila na taj oajniki in, moda e rasvijetliti
oprotajno pismo koje je ostavila.
Njezini beogradski prijatelji kau da je posljednjih godina bila osamljena,
rijetko je izlazila te se lijeila od depresije. Ali, istiu da je i dalje bila iznimna
osoba, elegantna i prava ljepotica, kakva je zapamena iz doba najvee slave:

bisernoplave kose i porculanske puti. I u rodnom Dubrovniku, gdje je

maturirala na Ekonomskoj koli, kolegice se sjeaju da je dolazila na proslave
godinjice mature te da je ostala jednostavna i skromna.
esto se prepriavalo da je odbila slavnog filmskog producenta Dina de
Laurentiisa koji joj je nudio ispunjenje holivudskog sna opravdavajui se
da nema talenta za glumu. Posljednji put u Gradu je boravila prije tri godine,
ali nikome se, kau, od prijatelja nije javila.
- Bila je divna djevojka, ponosna i pomalo plaha, a plijenila je svojim
osmijehom sjea je se dubrovaka slikarica Romana Milutin, ujedno njezina
prethodnica, takoer Miss Jugoslavije, ali iz 1959., zateena traginom
smru svoje sugraanke.
Koraci noi
Nakon lente prve pratilje Miss svijeta, pred Nikicom Marinovi, roenom u
Rijeci Dubrovakoj, bio je, inilo se, cijeli svijet. U tom uzletu, kad su je
pozivali na sve strane i fotografirali, a ona nosila haljine razvikanih modnih
dizajnera, njezin tadanji zarunik, Sarajlija Vladimir Raspudi, neko bubnjar
u Dubrovakim trubadurima, ispao je iz igre i nije ju uspio pratiti. Srce lijepe
Dubrovkinje uskoro je osvojio deset godina stariji beogradski playboy,
knjievnik i redatelj Vuk Vuo, koji je tek koju godinu ranije raskinuo buran
brak s glumicom i pjevaicom Oliverom Katarinom.
Brak s Nikicom, u kojem je roen sin ore (koji je danas otac dviju
djevojica), trajao je samo tri-etiri godine. A onda je, na snimanju poetskoglazbene emisije Koraci noi, u Zagrebu 1972., zaiskrilo izmeu poznatog
srbijanskog redatelja Zdravka otre i etrnaest godina mlae Nikice. O tome je
otra, koji je iza sebe takoer ve imao jedan brak, a s Nikicom je dobio sina
Marka, prije nekoliko godina priznao:
- Iskreno, nisam se ja prvo zaljubio u prvu pratilju Miss svijeta, pa je zvao na
snimanje zaljubio sam se na snimanju. Okolina je na mene bila ljubomorna
zbog Nikice. Svata su mi govorili. Teko je, naime, ouvati intimu
umjetnikog braka, i oni malobrojni koji su uspjeli, znai da su ti ljudi imali
dovoljno pameti. Ja je nisam imao i zbog toga mi je jako ao.
Nakon drugog branog brodoloma Nikica je 1980. ostala sama s dvojicom
sinova. Vodila je butik u Knez Mihajlovoj ulici u koji su mnogi svraali samo
da bi je vidjeli i divili se njezinoj neprolaznoj ljepoti. Od poetka devedesetih
sve se vie osamljivala. O njoj se malo i znalo i ulo, da bi, na alost, na sebe
podsjetila svojim traginim krajem.
Jagoda Zamoda
OLIVERA KATARINA - BIOGRAFIJA

Olivera aki roena je u porodici Budimira Petrovia i Katarine Petrovi

(roene Jovani) 5. marta 1940. godine u Beogradu.
Otac Budimir je bio jedan od mnogobrojnih potomaka Alekse i Drage
Petrovi. Porodica Petrovi ivela je u Hercegovini u gazdinskoj kui
okruenoj velikim vrtom.
Oliverini Jovanii su ime dobili po svecu kojeg su potovali svetom
Jovanu. Beei od Turaka sa Kosova i Pomoravlja i Save i Dunava u Ugarsku,
naselili su se u Dobanovce kod Beograda. Za vreme Prvog svetskog rata,
Nemci su im poruili porodinu kuu, ali je Oliverin deda Ljubomir, po
povratku iz Francuske, gde se posle rata i kolovao, zajedno sa svojom
vernom enom, Sremicom Nerandom sagradio kuu, najlepu u
Dobanovcima
Olivera je krtena u crkvi Svetog Nikole u Dobanovcima, po dedinoj elji.
Kao to je red, veselilo se, jelo i pilo, pa se dogodilo, da je kum usled sveg
tog veselja, ponesen piem zaboravio koje ime je trebalo da saopti
sveteniku. Tu se nala njegova mala ker, koja ga je, povukavi za rukav od
koulje, zamolila: Tata, nek se beba zove Olivera (kako se i sma
devojica zvala). Pra-lik imena Olivera nalazi se u maslinovoj granici, koju
je biblijski golub doneo Noju posle potopa.
Svoje detinjstvo, Olivera je provodila igrajui se sa vrnjacima po ratnim
ruevinama Beograda. Dok je trajao rat, njena porodica se esto selila iz
Beograda u Dobanovce, iz Dobanovaca u Valjevo, iz Valjeva u Zemun, da bi
se na posletku nastanili u Pop Lukinoj ulici br. 15., pored mosta na Savi
(dananji Brankov most). Ba taj, Brankov most, bio je glavno okupljalite
Olivere i njene druine, koji su se, iako svesni rizika od neke zalutale bombe
i obruavanja zidina, ipak igrali na njemu. Olivera je praktino ivela na
reci. U zimsko doba, sankanje je bilo glavna zabava. Kako su sve ulice u
blizini Brankovog mosta mahom strme, deca su ih pretvarala u malene
klizaonice.
Olivera je pohaala osnovnu kolu kod Saborne crkve (1947 1951), a
uporedo je bila upisana i na balet, kod Ruskinje Sofije Velikove. Spremajui
svoje uenice za baletsku predstavu Pepeljuga, profesorica Sofija je
Oliveri dodelila ulogu pahuljice u predstavi, a njena drugarica dobila je
ulogu Pepeljuge. Majka Katarina je uveliko ila belu haljinicu od tila.
Premijera se bliila i trebalo je da se odri u dananjem pozoritu Boko
Buha. Na dan premijere, dogodilo se da glavna glumica nije dola na
predstavu. Profesorica je bila neutena, jer je mislila da e propasti itav
trud oko pripreme. Meutim, ona nije ni slutila da je Olivera, eznui to
nije dobila glavnu ulogu, kriom uila tekst za vreme proba. Iznenadno ju je
zamolila da prihvati ulogu Pepeljuge, to je Olivera sa ponosom uradila.
Predstava je protekla bez greke. Publika je bila oduevljena. Sofija
Velikova takoe. To je bio Oliverin prvi iskorak na polje glume i njena prva
velika, glavna uloga.
Po zavretku osnovne kole, Olivera upisuje Drugu ensku gimnaziju (1951
1955) , koja se nalazila u ulici Narodnog fronta. U to vreme, pored baleta,
Olivera je pohaala i asove klavira. Njen otac Budimir, brodski kapetan, bio
je jako strog ovek. Olivera nije smela da dolazi kasno kui. Krajnja granica
je bila osam sati navee. Njen prkos prema ocu je bio veliki. Njemu u inat,
nosila je pantalone, pa bi je mati ekala u haustoru ispred kue sa haljinom

u ruci, samo da se ne bi pred ocem pojavila u pantalonama. Kad god bi

neto zabrljala, majka bi je slala u krevet, da je spase.
Stigao je i period zaljubljivanja i prve ljubavi. Oliverina prva, velika i
nezaboravna ljubav bio je Milan Mukatirovi-Gale, visoki momak, krupnih
oiju, tada poznati vaterpolista, sudent Tehnolokog fakulteta. Bile su to
enjive i pune snova, kasne pedesete. Svakoga dana, Gale bi ekao Oliveru
posle kole, a zatim bi dugo hodali sve do njene kue. Njih dvoje su esto
etali na Adi koja je u njihovo vreme bila divlja i neukrotiva, ba kao i njih
dvoje....
Olivera se po elji svoga oca i Galetovoj elji upisala na Pravni fakultet
(1958). Svi su bili zadovoljni osim nje. Redovno je pohaala predavanja, ali
bez obzira na to, ona nikad sebe nije mogla da zamisli kao sudiju ili
advokata. Gale je dosta uticao na njeno vaspitanje. Meutim, nije mogao da
utie na Oliverine gene i na ono, ega je jo kao mala postala svesna, dok je
sluala iz muzike kutije glas koji je pevao Belle amie i plakala svaki put
kad bi se pesma zavrila. U poetku nije imala snage da progovori istinu i
pretvarala se da uiva, pohaajui Pravni fakultet. Meutim, elja u njenoj
dui je bila toliko jaka, da je na kraju plaei molila Galeta da joj dozvoli
da ode na Akademiju. Sve je isplanirala dok on bude na odsluenju vojnog
roka, ona e biti u Parizu da naui jezik. Bio je to poetak 1959. godine. Sa
svojih nepunih devetnaest godina, spremno je reila da ode u Pariz. Majka
joj se otro protivila, iz straha da se tamo nee snai. Odluila da svoju
Oliveru prati do Venecije vozom. Bila je ubeena da e se dotle
predomisliti. Verovala je da nema hrabrosti da ode u inostrani grad bez
ijedne adrese, bez preporuke. Olivera, meutim, nije poputala u svojoj
zamisli da ode u Pariz. Ukrcala se na voz i otila u Pariz, ostavljajui
ubledelu majku na peronu u Veneciji. Prvi utisak na pariskoj eleznikoj
stanici bio je poraavajui. Hladan doek. Upisala se u kolu francuskog
jezika Alliance Franaise, i upoznala devojke iz Beograda, koje su je lepo
prihvatile. Pokuavala je da nae posao, ali Francuskinje su odbijale da je
zaposle, jer su mislile da je iz ehoslovakije a i njena lepota i mladost
nije ulivala poverenje. Bila je esto gladna i sama, ali je izdrala da do
kraja leta ostane u Parizu.
Doao je septembar. Bilo je vreme da se vrati u Beograd. Pomalo je bila
umorna od tolike uurbanosti, metroa, vike njene gazdarice i stalne
strepnje da negde ne zakasni. Vratila se u svoju zemlju za kojom je eznula
sve vreme boravka u Parizu. Ponovo je bila sa svojim Galetom. Dugo su
etali Kalemegdanom. Meutim, utanje se meu njih dvoje ispreilo.
Ljubomora se uvukla u Galetovo srce. I strepnja i sumnja. Oliverin neizbean
odlazak na Akademiju je presudio.
Tog septembra 1959. godine, prijavila se na Akademiju. Otila je do Mire
Stupice, da bi ona procenila ima li dara za glumu. Donela joj je monolog
Lavrensije iz komada Lope de Vega i jednu japansku pesmu. Petnaest dana
je Olivera pred majkom naglas vebala tekst. Izala je na prijemni ispit.
Krenula je prvo sa japanskom pesmom. Time nije mogla da izkae svoj vreli i
nemirni temperament. Odmah su je ironino upitali: I ti eli sa OVIM da
bude glumica?! To je nije obeshrabrilo! Kao iz topa je krenula da sipa
monolog Lavrensije, koji je upuen ocu, pun estine i prekora. Ostavila je
potom, veoma dobar utisak na komisiju. Primljena je na Akademiju u klasi
profesorke Ognjenke Milievi, zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom

Pei, Milenom Dravi i Miom Uzelcem. Olivera je bila prepuna radosti i

zadovoljstva i sa velikom panjom je pohaala sva predavanja. Ve na prvoj
godini je bila zapaena i dobila je angaman za Atelje 212 koji je tada bio u
zgradi Borbe, da odigra ulogu u farsi Kad je ena nema (1960) sa Borom
Todoroviem, Takom Naiem i drugima. Sve vie je ulazila u svet glume.
Gale je bivao sve uznemireniji. Sve su se ree viali, a kada bi se videli,
izbila bi svaa. Svemu tome, doprinelo je i potajno udvaranje Miloa utia,
Oliverinog starijeg kolege, koji je umeo da joj alje po itave korpe cvea.
Budio je u njoj nenost i potovanje, ali ne i neto vie od toga
Olivera je uveliko bila u glumakom svetu, i uivala bi u drutvu svojih
kolega u punom bifeu pozorita, posle uspeno izvedene predstave. Jedan
od tih susreta iza scene, imae veliki uticaj na Oliverin ivot. Naime, posle
odigrane predstave Kotana Bore Stankovia (1960) , u kojoj je Olivera
imala glavnu ulogu, sastali su se u bifeu Narodnog pozorita reditelj
predstave Milenko Marii, Olivera, Milo uti, Ljiljana Dulovi, Ljiljana
Konti i drugi umetnici.
Raspravljali su o ostvarenju Kotana koje je bilo koncipirano isuvie ispred
svog vremena. Vrlo smela predstava, osloboena folklornih elemenata, ali
pomalo hladna i liena emocija, na koje je publika navikla, kada odlazi da
gleda Kotanu. Olivera je ovo uoila jo na probama i nije nikako bila time
zadovoljna. elela je da odustane, ali joj je Mira Stupica savetovala da
ostane do kraja. Kotana je trebalo da bude njen prvi veliki uspeh, a
postala je njen prvi poraz, koji nije mogla da podnese. Svi su analizirali njen
rad u bifeu. Hvalili su njen dar za karakterni balet, njeno umee da sa
velikom vetinom i bez greke prati disonantne tonove zagluujuih udaraljki
i da odrava intonaciju, ali Olivera je bila potitena. Kritika je bilo raznih.
Najvie joj je ui parala reenica mladog reditelja Vuka Vua Milolika,
priuena balerina. Oseala je takav bes prema tom oveku zbog te
reenice, da se zarekla majci da e oamariti Vuka, im ga bude videla.
Uveravali su je da je Vuo to namerno uradio, da privue panju na sebe, jer
je bio zaljubljen u Oliveru. Sedela je u bifeu, snudena, sa Miloem
utiem. Iznenada, u bife je uao Vuk Vuo. Skoila je kao oparena i drsko i
samouvereno ga pitala Da li ste Vi taj nadobudni kritiar koji veruje da je
duhovit?!. Vuk joj je odgovorio da je ono o balerini zaista bila ala, jer
inae, oni ne bi razgovarali veeras, da se to nije desilo. Usledilo je jedno
dugo vee upleteno u raspravu o tome da li je umesno pisati pozorine
kritike u kojima e biti ismejani glumci koji treba da budu usmereni U
itavom tom meteu, Vuk je iznenadno, pred svim tim ljudima, upitao
Oliveru da li eli da bude njegova ena. Zanemela je i upitala ga da li joj se
on i sada podsmeva. Odgovor je ostao u vazduhu. Olivera je po prvi put
zanoila van kue a da se nije javila roditeljima. Ujutru su ve jurili za
svojim dokumentima na Akademiji, jer je popodne trebalo da se organizuje
venanje. Olivera je bila ispijena i bleda od neprospavane noi u bifeu. Bila
je obuena u crno, pod uticajem ilijet Greko crna suknja iznad kolena,
crne arape, imi crne cipele sa visokom petom. Samo je iza crne duge kose
sakrivala svoje bledo i umorno lice. Venanje se odigralo u 13h u optini
koje se Olivera ne sea. Sea se samo da je izgovorila sudbonosno DA, kada
je za to dolo vreme. Posle ceremonije, otili su u Vukovu kuu, u naselju
Senjak. Vuk je objavio ukuanima da je sa sobom doveo svoju enu, Oliveru
Vuo, kojom se danas oenio.

Olivera je bila sva pometena. Poela je da plae kao dete i da moli i

preklinje Vukovu dadilju da joj da njen kaput, da ide kui, kod majke. Vuk
je, meutim, strogo zabranio dadilji da tako neto uini. Utom je zazvonio
telefon. Oliverin otac je odnekud grmeo da e je se odrei i govorio da je
izazvala tragediju, jer se Milo uti otrovao i da je u bolnici. Olivera je
otela svoj kaput i izletela na ulicu iz kue Vua. U no. Otila je svojoj kui,
u Pop Lukinu 15. Otac joj nije bio kod kue, a majka ju je puna razumevanja
prekorevala kako je mogla da uini tako neto. Budimir se iznenada vratio
kui. ta e ti tu? upita je. Pue amar. Tebi ovde vie nije mesto!
Obrukala si kuu Petrovia i ja u da te se odreknem! Pue jo jedan
amar. Isterao je svoju jedinu ker, Oliveru, na ulicu. Samu, bez iega. Samo
u onome u emu je dola. Otila je pred zgradu Narodnog pozorita. Tu je
zatekla svog profesora Milenka Mariia, koji je poeo da je tei onako
promrzlu i mokru. Licemerno. Na silu. elei to pre samo da je ostavi i da
se iupa jer nije mogao da prizna svoju greku zbog koje je Kotana tako
loe prola. Ostavio je samu na uglu ulice. Stajavi tako pokisla i promrzla,
osetila je neiju ruku na svom ramenu. Znala je da je to Vuk. Oajniki ju je
traio cele noi po celom gradu. Jako je bio alostan to je pobegla iz
njegove kue. Dugo su razgovarali o svemu to se desilo. Odluila je da mu
se vrati. Dala mu je priliku da ga upozna. Olivera je poela da gaji
prijateljska oseanja prema Vuku. Podsticala ga je da unese malo grubosti u
svoje aristokratske stavove i naine izraavanja. Uila ga je da prodire
dublje u analizu pojava i linosti, da ode do dna. Vuk se sve vie menjao
jer nije mogao da se uskladi sa Oliverinim vatrenim temperamentom. inilo
se da ona vodi glavnu re, ali to nije bilo tako, to bi pokazivao batinama
koje su Oliveri komplikovale ivot, a nikako nisu vodile u razreenje ivotne
situacije. Vuk je sve vie pio, Olivera sve vie ostajala sama u kui.
Prieljkivala je razvod. Vuk je bio u vojsci. Po povratku iz vojske, sve mu je
ispriala. Nije eleo da joj da razvod. Ali pustio ju je da ode. Rastali su se
uz zvuke Albinonijevog Adaa, u kome se prepoznaju turobni zvuci dalekih
koraka i kucanje dalekog sata, kao odlazak u neku duboku venost.
Nastavila je da igra u pozoritu. Dobija ulogu u komadu Masna orba
(1963), gde je trebalo da sa divom Nevenkom Urbanovom igra isti lik, samo
u mlaim godinama. Predstava je trebalo da bude veliki povratak dive
Urbanove na scenu. Sve je teklo savreno, sve do premijere. Urbanova je
odluila da ipak ne zaigra, jer je smatrala da joj ta predstava ne bi sasvim
odgovarala kao povratnika. Tada je Mira Trailovi skinula i Oliveru sa
repertoara, pod izgovorom da se ne uklapa u emu sa novo-odabranom
glumicom koja bi zamenila Urbanovu. Predstava nikad nije izvedena. Kada
je trebalo da se sprema Idiot Dostojevskog, uloga Nastasje Filipovne je
dodeljena Miri Stupici, jer je njen suprug Bojan Stupica reirao predstavu.
Olivera je morala da popusti pred svojom pozorinom majkom, iako je
smatrala da je roena za tu ulogu! (to joj je mnogo godina nasnije potvrdio i
ruski poeta Voznesenski, kada joj je pred itavom salom na svojoj knjievnoj
veeri spontano potvrdio da je roena za ulogu Nastasje Filipovne.
Snimivi film Vojnik 1966. godine, Olivera odlazi na Kanski festival. Iako
Pozorite nije zbog toga trpelo, ipak je dobila otkaz. im se vratila iz Kana,
obrazovan je Sud asti koji je bio smiljen da se Olivera odstrani iz
Pozorita. lanovi suda Divna okovi, Jovan Milievi i Bora Grigorovi su

joj presudili nemilosrdnim otkazom bez ikakvog razloga. Izgovor je bio da

niko ne moe da radi ta mu se prohte, a da ne ostane nekanjen.
U to vreme, Olivera je dosta putovala u inostranstvo. Jednom prilikom je
bila Pjer Kardenova goa u Francuskoj. Ponudio joj je da u njegovom
pozoritu Espas Karden odri koncert. Sa njim se kasnije susrela i u
Beogradu, u Skadarliji, gde su sedeli zajedno jedne veeri. Tada ju je uo
kako peva. Ponudio joj je da za njen nastup u svom pozoritu izmeni izgled
sale da fotelje zameni arenim jastucima, sa vatrom u sredini, kako bi
potpuno napravio atmosferu ciganske erge. eleo je da je obue u crno i
boju vatre, jer je smatrao da te dve boje najbolje idu uz Oliveru. Oliverina
karijera je bila u svom naglom usponu u to doba. Obilazila je i ostale velike
TV centre Evrope, kako bi se to bolje promovisala. Osim Evrope, gostovala
je u Njujorku, ni manje ni vie, nego u Doni Karson ou. esto je
nastupala sa tamburakim orkestrom Janike Balaa. Stizali su pozivi sa svih
strana za koncerte. Tako je direktor Kanskog festivala, Favr le Bre, uporno,
bez odustajanja, nekoliko godina posle Skupljaa perja (1967) insistirao sa
Olivera zatvori Kanski festival. Pristala je najzad da to uini. Pojavila se u
raskonoj ciganskoj haljini, koju su kreirali u Rimu, duge, rasputene kose,
bosa. Ovacije! Ovacije!
O Oliverinom glasu se pisalo svugde u svetu, gde je nastupala. Radio
televizija Italije RAI ju je proglasila za najoriginalniji glas Mediterana. U
Jugoslaviji, je, meutim, taj glas bio ismevan. Mnogi bili sumnjiavi prema
kvaliteti tog glasa, koji kao da je dolazio iz grla u koje se zaglavio kliker.
Govorili su da je mogue tako grleno pevati samo u studiju, pod tehnikom,
koja bi to sve uobliila. A nikada nisu govorili ta je uzrok tolikoj
omiljenosti Oliverinog grlenog, slovenskog pevanja kod publike? Nisu smeli o
tome da priaju. Publika ju je prihvatila posle prve snimljene extended play
ploe!
U periodu od 1967-1969 izdala je desetak extended play singl ploa. Na
njima su bile pesme raznih naroda i narodnosti od afrike narodne pesme
Jer ljubav, to je miris belog cvea, preko hebrejske narodne Svu no je
padao sneg do indoneanske narodne Suliram. Kao to je bio obiaj u
jugoslovenskoj zabavnoj muzici, pevala je obrade poznatih hitova Sendi
Marioneta (Puppet On A String), Ba sam srena ja (La felicidad).
Meutim, posebno ostvarenje u oblasti zabavne muzike u Jugoslaviji, Olivera
je ostvarila pesmom u u.., kada je ubacila etno motive u domau
zabavnu muziku. Pojavila se na sceni u kratkoj haljini sa potpeticama, i na
taj nain bacila sve pod svoje noge. Izuzetno znaajnim, smatra se njen
extended play singl etiri balade na kompozicije Vokija Kostia, koji je
sadrao etiri pesme poznatih pesnika, koje su pevale o razliitim temama
Balada o Vijetnamu (Vest sa Juga), Balada o eni, Balada o ruama i
Maija balada.
U tom periodu je snimljen i legendarni film Sae Petrovia Skupljai
perja (1967) , sa kojim su osvojili prvu nagradu u Kanu, to je bio prvi
veliki uspeh Jugoslovenskog filma u svetu. Taj film je oduevio publiku irom
sveta, kao i tadanji iri u Kanu, kojim je predsedavala velika zvezda irli
Mek Lejn. Svetska tampa je bila prepuna lanaka koji su izraavali
oduevljenje filmom Skupljai perja. Njujork tajms je za Oliveru
napisao: Roena je nova Ana Manjani. Francuska tampa je bila prepuna
Oliverinih fotografija. Francuzi su govorili da Olivera Vuo nema na emu

da zavidi Briit Bardo, koja je u to vreme bila prava francuska ikona.

Direktor pariske Olimpije, doputovao je u Beograd, samo da bi upoznao
Oliveru o kojoj se toliko pisalo i prialo, iako nije odgledao njen film, jer je
u vreme projekcije bio u Japanu. Ponudio je Oliveri gostovanje u tom
pariskom svetilitu muzike, u kojoj je velika ast bila (i jo uvek je)
zapevati. Bilo joj je udno kako to da je angauje na slepo kada nije ni
video njen film, niti je uo kako peva. Gospodin Kokatriks je izjavio da je
dovoljno to se toliko pie i pria o njoj, da mu ne treba ni jedna druga
potvrda. Te 1968. godine, potpisala je ugovor sa gospodinom Kokatriksom, i
ak SEDAMSESET I DVA PUTA izlazila pred parisku publiku sa orkestrom Janike
Balaa!!! Pariska publika ju je primila oduevljeno, skoro zaljubljeno!
Diskografske kue su se praktino otimale o Oliveru. uveni francuski
kompozitor arl Dimon, koji je pisao uvene ansone za Edit Pjaf, nagovarao
je Oliveru da snimi njegove kompozicije za Philips. Posvetio joj je jednu
kompoziciju koju je otpevala uz njegovu pratnju na klaviru Jedan dan
posle kraja sveta. ilber Beko nije proputao ni jedno vee da slua
Oliveru, nazivajui je najboljim jugoslovenskim ambasadorom u svetu.
Uestvovala je i na tadanjem Jugoslovenskom izboru za pesmu Evrovizije,
1969. godine, sa pesmom Poigraj, poigraj, devoje. Te godine, snimila je
dva filma: u Italiji Gospoica doktor (Frulein Doktor), Alberta Latuada
a u Nemakoj Vetica iz avolje ume (Hexen bis aufs Blut geqult)
Majkla Armstronga, gde joj je partner bio Udo Kier, koji se danas moe
videti u spotovima Madonne.
Potom se desila jo jedna velika prekretnica u Oliverinom ivotu
upoznavanje sa Miladinom akiem, koji je tada bio potpredsednik grada
Beograda. U vreme kada je srela Miladina, Oliverina majka Katarina se teko
razbolela. Olivera ju je svakodnevno obilazila u bolnici, hranila i pazila.
Oseala je kako je sve vie gubi. Miladin joj je tada mnogo pomagao, i
bezuspeno pokuavao da je utei. Pred smrt, majka je zatraila da joj
donese televizor, da bi mogla svoju ker da gleda u Novogodinjem
programu koji je snimala u to doba, sa velikom mukom. Doek Nove godine
je provela kraj njenog uzglavlja. Drugog januara se probudila, i kako je tada
ila repriza ou programa, uspela je da po poslednji put vidi svoju jedinicu.
Preminula je dva dana kasnije, 4.01.1969. godine. Olivera je bila u velikom
oku. Izgubila je glas. Sa okolinom je komunicirala preko ceduljica. Tada je,
u ast svoje majke, odluila da svom scenskom imenu, uz svoje krteno ime,
pridoda i majino ime Olivera Katarina.
Venanje sa Miladinom (01.02.1970) je proslavljeno u Skuptini grada
Beograda, po elji njihovog kuma Branka Peia, predsednika Grada.
Miladin je bio divan mu beskrajno nean i paljiv. Upravo zbog svega toga,
njih dvoje su izazivali veliku ljubomoru i zavist, kad god bi se negde pojavili
zajedno. Ta velika ljubav, burnih oseanja iznedrila im je sina, 01. februara
1971. godine. Nazvali su ga Mane, po Miladinovom ocu. Olivera nije ni
sanjala u kakav e pakao zakoraiti. Sedam meseci posle roenja deteta,
Miladin je doiveo straan udes kolima na slubenom putu kod Milanovca.
Zadobio je teke povrede glave i lakat razbijen u sedamnaest delova. Nita
vie nije bilo kao pre.
Pored svega toga, Olivera je nastavila da snima filmove. Po prvi put, jedna
jugoslovenska glumica je glumila u inostranom filmu. Igrala je veliku ljubav
Franciska Goje groficu od Albe, poznatu po njegovim platnima Maya nuda i

Maya desnuda. Film Goya - oder Der arge Weg der Erkenntnis (1971) u
nemako-ruskoj koprodukciji se snimao due od godinu dana u Lenjingradu,
u predelima Soija, u Berlinu, na Crnom moru u Bugarskoj i u Dubrovniku.
Jedva je ekala premijeru u Beogradu. Premijera je, meutim, protekla bez
ikakve reklame. Nije bilo ni jednog novinara. Potpuni bojkot. Nigde ni
kritike u novinama, a radilo se o filmu sa dve meunarodne nagrade. Na
skromnom prijemu u Udruenju filmskih glumaca, poklonili su joj sliku Mie
Popovia. U Berlinu na premijeri, nemaki ministar za kulturu je izjavio:
Od sada e nemaki narod pamtiti Gojinu Maju po Vaoj ulozi u ovom
filmu.
Dve godine posle toga, japanski kompozitor Dome Suzuki, poslao joj je
ponudu da na Meunarodnom festivalu u Tokiju zastupa Japan sa njegovom
kompozicijom na japanskom jeziku. Snimila je jo par pesama, koje su se
nale na toj ploi, snimanoj u tokijskom studiju, 1973. godine - Wakamono
ha kaeranakatta i Koi ha...U Beogradu nikada niko nije poeleo da emituje
te pesme, iako je to bio kuriozitet jedna Srpkinja je zastupala Japan na
japanskom jeziku. U Japanu je bila praena velikom reklamom. Ve na
samom aerodromu, prireen joj je sjajan doek sa transparentima i
japanskim suncobranima na kojima su visile njene fotografije.
U periodu od 1974-1977 snimila je dva albuma. Njena matina kua PGP RTB
je 1974. izdala kompilacijsli album sa uspenim pesmama sa singl ploa, gde
su se nale nezaboravne pesme: Alba, Plovi laa Dunavom, Budi moj,
Treperi jedno vee, Suliram. Te godine, izdat je i album iz TV ou
programa Alaj mi je veeras po volji. Dve godine kasnije, 1976. Olivera
je objavila svoj, takorei prvi (ako se izuzme kompilacijski LP i album sa
pesmama iz ou programa), lagerski orjentisan LP. Na njemu su se nale
kompozicije ora Novkovia, S. Kaloere i eljka Sabola. Sa toga albuma,
poznate su kompozicije: U ime ljubavi, Opa, opa uz buzuki i
fantastina, antologijska pesma Skrivni pogled za koju je Olivera sama
napisala tekst. Godine 1977. izaao je album sa ciganskim pesmama u
modernom aranmanu.
Bila je pozvana da peva drugu Titu i drugarici Jovanki, posle doeka Nove
1975. godine na Brionima. Tri godine kasnije (1978), Olivera je ponovo
pevala pred Titom. Ovoga puta na planini Tara. Na Tari je trebalo ostati est
dana. Olivera je trebalo samo da se pobrine za orkestar. Tada se desilo
neto, to danas moe izgledati samo kao anegdota, ako se zanemari
pozadina tog dogaaja. Naime, kada je trebalo da obavi poslednji razgovor
sa orkestrom pred nastup, iznenada su joj javili da je itav orkestar vraen
u Beograd. Sreom, tu se zatekao Milutin Popovi Zahar, koji se ponudio da
joj pomogne. Bila van sebe od straha. Poela je da peva svoju pesmu Ti si
moje janje, koja moe da se izvodi bez orkestra. Meutim, umesto da
izgovori Ti si moje janje, Olivera je otpevala Ti si nae janje, i ukopala
se od straha. Nije znala kako e to da protumae, jer nije elela da pomisle
da je ona Titu poruila da je ovca. Izvinila se odmah. A jedan od politiara
je dodao Ne zaboravite ona je glumica. Dobila je veliki aplauz i
vrtoglavo nestala sa scene. Te godine je uestvovala na Opatijskom festivalu
sa pesmom "Nikad' ne zaboravi dane nae ljubavi".
Godine 1979., Olivera snima jako uspenu plou sa Kornelijem Kovaem u
Londonu. Kao tekstopisci se pojavljuju Duko Trifunovi i Bora orevi.
Nazvali su je simbolinim nazivom Osvetnica. Moe se zakljuiti zbog

ega. Ploa je, meutim, bila puna ljubavnih pesama. Pesma Letnja
avantura je snimljena kao duet sa Michael de Albuquerqueom.
Sledee, 1980. godine Olivera je potpuno promenila muziki stil.Okrenula se
potpuno izvornom narodnom, grlenom, slovenskom nainu pojanja. Obren
Pjevovi je za nju napisao 7 divnih narodnih pesama. Osma pesma, sa kojom
je zatvorila LP Zarudela zora na Moravi, je bila upravo ona kojom je izala
pred druga Tita dve godine ranije, na Tari Ti si moje janje. Ploa je
doivela veliki uspeh, i zlatni tira.
Na sledeoj ploi, snimljenoj 1982. godine, Olivera je ostvarila saradnju sa
Milutinom Popoviem-Zaharom. LP je nazvan Idu momci u vojnike. Pored
melosa june Srbije, Olivera je obradila i jednu rumunsku pesmu Dani
mog detinjstva.
Godine 1984. snima svoj poslednji LP, pre potpunog odlaska u izolaciju i
mrak Retka zverka. Album je bio inspirisan modernim,
novokomponovanim folk motivima. Proao je gotovo nezapaeno.
Onda su usledile godine tuge, samoe i izolacije. Miladina vie nije bilo.
Oliveri je najtee padalo to je kroz sve to morao da prolazi i njihov sin
Mane. Prema njemu se u koli postupalo stroe, samo zato to je bio sin
Olivere i Miladina akia. Mane je upisao Teologiju, a potom i Likovnu
akademiju i danas ivi i radi u Madridu kao slikar. Tokom mranih
devedesetih, dok je ivela u zabrani i izolaciji, imala je malo pravih
prijatelja. Mogla ih je nabrojati na prste jedne ruke. Svi oni su se sastajali u
domu dr Veselina Savia, neuropsihijatra koji je Oliveri mnogo puta
pomogao. Zahvaljujui njemu, Olivera se oslobodila sujete. Kada enu u
mladosti proglase lepom i dive joj se, pa je tako razmaze, ona opasno izgubi
objektivnost prema sebi i postane narcis i sama sebi dovoljna tako
razmilja Olivera. Jedno vreme je izlazila na ulicu bez imalo minke i
oblaila se kako stigne, bez ikakve elje da ostavi utisak i bez elje da bude
elegantna i nalickana. Navlaila je Manetove patike i u njima koraala
ulicom. Posmatrala je zapanjenost ljudi u susretu sa njom, jer su navikli da
za Oliverom Katarinom uvek ostaje oblak parfema, bujna, negovana kosa, i
vitko telo utegnuto u tesne haljine. Sada je tu stajala Olivera, posivela,
ugojena, po svemu drugom zaputena, osim po higijeni.
Poto nije bilo mogunosti da Oliveru iko vidi na nekom koncertu, onaje
esto prireivala zabave za svoje prijatelje. Pevala bi sve to oni vole stare
narodne pesme, ruske romanse, lagere
Stan je morala da proda. ivela je u iznajmljenim stanovima i garsonjerama.
Svi oni komadi nametaja koje je godinama skupljala rasejani su na nekoliko
mesta deo je u Valjevu, deo u beogradskim naseljima Sremica i Krnjaa.
Deo je sa njom u stanu u kojem bi trenutno ivela Manetove slike, knjige i
neke sitnice, samo njoj vane. ivela je u gomili ruevina svoga ivota,
otkrivena lica, gledajui pravo u oi sve one sa maskom, koji su je doveli do
toga Strpljivo je ekala
.
Najzad, udo se dogodilo! Posle vie od dve decenije izolacije, vrata pravde
su se otvorila Oliveri! Godine 2005. je saraivala sa Marinom Abramovi na
performansu Balcan Epic, u Gugenhajm muzeju u Njujorku, sa velikim
uspehom.
Ponovo je zaigrala na velikom platnu u filmu Uroa Stojanovia arlston

za Ognjenku, ija je premijera bila u januaru 2008. godine.

Tu se nije zavrilo Oliverino otkrivanje 19.06. 2008. godine je imala veliki
solistiki koncert u prepunoj dvorani beogradskog Sava Centra. Bio je to
veliki skup emocija, pesme i suza. Koncert se sastojao iz tri dela prvi deo
je bio lagerskog tipa, gde je otpevala svoje nezaboravne pesme Ljubav,
Nikad ne zaboravi dane nae ljubavi, Sanjam, Priaj mi o ljubavi. Na
sceni se pojavila u raskonoj paperjastoj beloj haljini. Otpevala je tada i
dve nezaboravne ansone Edit Pjaf La vie en rose i Milord. Drugi deo
koncerta je bio posveen tradicionalnoj, srpskoj narodnoj pesmi Alaj mi
je veeras po volji, Verka kaluerka i niz grlenih pesama. Trei deo
koncerta je bio posveen ruskim romansama i ciganskoj pesmi. Pojavila se u
crvenom kostimu ruske princeze. Reale su se elem, elem, Crvena
jabuka, Kuna, ororo. Publika se veselila i plakala zajedno sa
Oliverom, koja je na toj velikoj sceni slavila ivot!
O koncertu su pisale sve novine... Olivera posebno istie lanak Isidore
Bjelice:
ta je sledee, to e ova velianstvena ena uraditi i zaseniti sve nas
svojom veliinom i jednostavnou? Neka to ostane kao iznenaenje
U tekstu su korieni citati iz knjige Aristokratsko stopalo, Olivere
Katarine. Izdava Kari fondacija, 2002., prvo izdanje i Prosveta, drugo,
dopunjeno izdanje, 2006.
Hvala mojoj dragoj Oliveri na mnotvu korisnih saveta i na mnotvu
predivnih fotografija i novinskih lanaka koje mi je ustupila za ovu priliku.
Pevam bolje nego kad sam bila mlada
Olivera Katarina kae da e 19. juna, u Sava centru, iz nje pevati i sve njene
rane, a pria i o prvoj ljubavi, vaterpolisti Mukatiroviu, razoarenju i u novu
vlast, jednoj ponudi uz ruu, filmu koji joj je doneo novu nadu...
Velikim koncertom u Sava centru, u etvrtak, 19. juna, Olivera Katarina-aki,
izuzetna pevaica i glumica, roena Beograanka, prvi put e, javno, uivo,
izai na srpsku scenu posle vie od trideset godina!
Ona je bila na vrhuncu popularnosti krajem ezdesetih, posle svetskog
uspeha sa kultnim filmom Skupljai perja, reditelja Aleksandra Sae
Petrovia i sa dvojicom posebnih glumaca: Bekimom Fehmijuom i Velimirom
Batom ivojinoviem.
A pesma iz tog filma elem, elem irom joj je otvorila vrata uvene pariske
Olimpije u kojoj je odrala ak sedamdeset i dva uzastopna koncerta!
Uvertira za njen novi koncert, u etvrtak, u Sava centru, bio je film arlston
za Ognjenku, reditelja Uroa Stojanovia, u kome Olivera ima znaajnu
ulogu.

U meuvremenu, u proteklih tridesetak godina, ona je, sa sinom Manetom,

pre i posle smrti mua, Miladina akia, kako kae, bukvalno proganjana i
zastraivana i ivela od prodaje svoje imovine.
Da li imate tremu pred ovaj koncert?
Pozitivnu da, onu koja me tera da budem bolja od sebe. Ali jedva ekam da
doe taj dan. Odluila sam da pokaem naim ljudima ta su sve propustili
to me tolike godine nisu ni videli ni uli. Koncert e biti iz tri dela. U prvom e
biti moji poznati hitovi i ansone Edit Pjaf. U drugom u pevati bisere nae
stare, izvorne muzike, a u treem ciganske pesme pune ritma i ara.
Ko e biti uz Vas?
Pratie me niki bend Gro. Oni su vredni momci i veoma dobri muziari.
Pripremili smo tridesetak pesama svih vrsta. Pre neki dan sam osam sati
pevala bez odmora, a ovi mladi muziari su to lako odradili. Bie tu jo
muziara, jedan hor, pratei vokali, pa trubai... A bie i iznenaenja... Brigu o
organizaciji i reiji preuzeo je reditelj Gorin Stojanovi, direktor drame
Jugoslovenskog dramskog pozorita.
Da li e doi kolege sa klase, sa Akademije?
Studirala sam glumu uz Milenu Dravi, Stanislavu Pei, Petra Kralja, Duka
Golumbovskog... Bila je to vrlo jaka klasa. Ali putevi su nam se razili.
Stanislave vie nema. Sad, samo ponekad, sretnem Petra...
A stare ljubavi?
Ni njih vie nema. iv je samo Vuk Vuo. Prvi put sam se ozbiljno zaljubila
kad sam imala petnaest godina. Moj deko je bio Milan Mukatirovi,
vaterpolo golman Partizana. Svake veeri me doekivao ispred kola, pa me
pratio do kue...
Da li ste gledali Milana u igri?
Kako da ne... Odlazila sam na sve utakmice. I najbunije sam navijala. Pre
svega za njega. On je veoma brzo stekao svetsko sportsko ime. Bio je najbolji
golman sveta, ali i veoma obrazovan mladi, student tehnologije... Bili smo
zajedno vie godina. I ja sam plivala, amaterski, ali uporno. Mogla sam od
starog mosta da doplivam do Ade. A to je uzvodno!
ta je Milan eleo?
Imao je ozbiljne namere, ali i stroge zahteve. Nije eleo da studiram glumu
ve pravo. I posluala sam ga, ali nisam dugo izdrala. Poteno sam mu sve
kazala i svako od nas je otiao na svoju stranu. Ostali smo dobri prijatelji.
Kad ste upoznali publiku?
Ve na drugoj godini Akademije. Dobila sam stalni angaman u Narodnom
pozoritu, za ulogu Kotane. I tada se dogodilo udo. Oamarila sam
novinara Vuka Vua zbog kritike da sam milolika priuena balerina. Posle
toga smo se zbliili do te mere da smo preko noi uli u brane vode. Ipak, u
tom odnosu nismo se zadrali due od godinu i po.
Kojim putem ste tada poli?
Nisam menjala smer. Ostala sam u pozoritu, ali ne sama. Uz mene je tada
bio Ratko Draevi, srpski Dems Bond, ozbiljan srpski obavetajac, estoki
patriota, koji, je, istovremeno, bio prvi ovek srpske filmske industrije. iveli

smo sedam godina u vanbranoj zajednici. Bila je to velika, dramatina

ljubav.
Ko Vas je uveo u film Skupljai perja?
Reditelj Saa Petrovi. A kad mi je pokazao prve snimke htela sam da
odustanem. Kad sam se videla, doivela sam ok. Nita mi se nije dopalo.
Poela sam da plaem, a Saa se smejao... I ubedio me da ostanem na
snimanju. Rekao mi je da e sve biti dobro. I bilo je. To je film za sva vremena.
U Kanu je te 1967. godine nagraen, a u Njujork tajmsu su za mene napisali
da je roena nova Ana Manjani.
ta Vam je doneo taj film?
Veliku svetsku popularnost. Na zatvaranju festivala u Kanu imala sam istu
minutau za pevanje kao i Grkinja Nana Muskuri i Amerikanka Dajana Vorvik.
A posle toga sam u Parizu, u Olimpiji, odrala sedamdeset i dva uzastopna
koncerta! Pevala sam melodije iz filma, pa francuske ansone, romanse,
ciganske i srpske narodne, izvorne pesme...
Kad je u Va ivot uao novi ovek?
Upoznala sam 1969. oveka za nezaborav. Bio je to Miladin aki,
potpredsednik Beograda u vreme kad je Branko Pei bio predsednik gradske
vlade. Ratko Draevi je bio ovek veoma znaajan za moju karijeru, a
Miladin aki je znaajan za moje ispunjenje kao ene i kao majke. Sa
Miladinom imam Maneta (37), naeg divnog sina, lepog mladia, akademskog
slikara... Naalost, Miladin je umro kad je Mane imao samo petnaest godina.
Kako se to dogodilo?
Sve se zbilo kao u nekom horor filmu. Jo dok je Mane bio u pelenama, kad je
imao sedam meseci, Miladin je doiveo stranu saobraajnu nesreu na
slubenom putu. Ovaj dogaaj podsea na onaj kad je poginuo visoki
funkcioner Slobodan Penezi Krcun. U kolima su, uz ofera, bili Branko Pei
i moj Miladin. Nisu poginuli, ali su imali tako teke povrede od kojih su se
godinama leili. Miladin je imao dve frakture baze lobanje, zdrobljen lakat, izliv
krvi u plua... Postao je ozbiljan bolesnik koji je etrnaest godina kasnije umro
od infarkta.
ta ste tada uinili?
Bili smo pritisnuti sa svih strana. Nestala sam kao glumica i pevaica. Vlast
nas je sahranila ive. Nisam mogla ni za Novu godinu da pevam. Miladin je,
onako slomljen, jako patio sve do smrti. Nismo nikad dobili stan. Onaj koji smo
imali kupili smo naim novcem, uglavnom onim koji sam zaradila u Parizu.
Zato se to dogodilo?
Nisam to saznala. Ostala sam bez posla, a sedam puta su nam provaljivali u
stan. Sve su nam preturili, a nita nisu uzeli! Pokupili su nam samo
Miladinovo oruje. Bila je to, oigledno, neka vrsta politikog progona koji
nikad nisam razumela.
Od ega ste iveli?
Prodavala sam svoju imovinu: slike, delove nametaja a, na kraju, i stan.
Odrekla sam se stana da bi 1999. godine, posle bombardovanja, omoguila
sinu da ode u paniju, a ja sam ostala u Beogradu u iznajmljenoj garsonjeri,
sa penzijom od 19.000 dinara.

A kad je stigao 5. oktobar?

Samo sam te veeri bila srena. Verovala sam da je najgore prolo. Kad sam
ula da zovu umetnike pred Gradsku kuu, prikljuila sam se toj grupi. Jedna
pevaica je izvidana, a kad sam stigla na balkon i zapevala pesmu Alaj mi je
veeras po volji ljudi su me burno pozdravili, pevali su, bacali kape uvis...
Tada sam pomislila da e mi nova vlast omoguiti da se vratim umetnosti. Ali,
to se nije dogodilo do 2006. godine, kad sam dobila ponudu da igram u filmu
arlston za Ognjenku.
Kako se to dogodilo?
Mladi reditelj Uro Stojanovi mi je zakazao sastanak u kafiu. Doneo mi je
ruu i ponudio ulogu za koju je kazao da je po meri Grete Garbo... Posle
premijere dobila sam mnogo pohvala i estitki. Usmenih i pismenih. I mnogo
cvea... Zato sad, sa velikim uzbuenjem, oekujem ovaj svoj koncert koji e
se odrati u etvrtak, 19. juna, u Sava centru.
A nove uloge?
Verujem da e ih sad biti. Evo, na ovaj moj koncert e doi jedna filmska
ekipa iz Francuske. Bie tu i zbog filma arlston za Ognjenku i zbog
koncerta. U pitanju je velika uloga... Ali, sad mi je u prvom planu ovaj koncert.
Kako ete pevati?
Bolje nego ikad. Dokazau to. Ljudi koji me sad sluaju na probama ne mogu
da veruju kako dobro pevam. ak bolje nego kad sam bila mlada i
razdragana. To se dogaa i zato to sad, posle ovoliko ivotnih muka, iz mene
pevaju i sve moje rane. Ali nisam ogorena, nisam izgubila veru u ljude...
Kako ivite?
Vrlo usamljeno.
Da li je Vaa samoa odluka ili prinuda?
I jedno i drugo. Jer, enu lepu i enu enku svako eli. Svako bi da bude sa
njom. A kad prou godine i dou ivotni problemi, nigde nikog nema. Svi se
uplae, razbee... Mnogo mi je ao to sam, u toku ivota, upoznala i mnogo
kukavica.
A da li ste odvajali ljubav od onoga to sledi..?
Ne. Nikad. To je apsolutno nerazdvojivo. To to sledi je samo plod, kruna
ljubavi. Pisala sam i pesme. Odgovoriu vam na ovo pitanje i u stihu: U
krevetu sam znala da si muko. E, da je ivot postelja meka znala bih da
imam pravog oveka...
Slavko Troelj
objavljeno: 15/06/2008.
Olivera Katarina: Izabrala sam venu samou
uvena umetnica Olivera Katarina priznaje koliko ju je gordost kotala u
mladosti, otkriva istinu o svoja dva braka, istie kako se borila za
egzistenciju sina, ali i zato je odluila da ostari sama
Jedna od najveih zvezda sa prostora bive Jugoslavije,
ezdesetdevetogodinja umetnica Olivera Katarina, publiku je osvojila

raskonom lepotom, ali i pevakim i glumakim talentom. Iza sebe ima dva
braka, sa piscem Vukom Vuom i bivim potpredsednikom gradske vlade
Beograda Miladinom akiem koji je poginuo u saobraajnoj nesrei samo
sedam meseci nakon to su dobili sina Maneta. Budui da je tokom karijere u
vie navrata bila zabranjivana i spreavana da izae pred publiku, Olivera je
poslednjih godina presrena zbog mogunosti da ponovo na sceni pokae
svoj nepresuni talenat. U intervju za Story, nekadanja zavodnica govori o
koncertu koji e 24. decembra odrati u Sava centru, odrastanju u ratom
poruenom Beogradu, prvim ljubavima, velikom razoaranju koje joj je
priredio otac Budimir Petrovi, ali i razlozima zbog kojih je odluila da sama
provede ivot.
Story: Kako se pripremate za koncert u Sava centru?
- Poto u prvi put nastupiti u savrenim uslovima, poev od ozvuenja do
brojnih muziara i scenografije, ozbiljno sam shvatila koncert i redovno idem
na probe, a veliku podrku imam u gradu Beogradu koji je delimino
uestvovao u finansiranju nastupa. Za razliku od prethodnog koncerta u Sava
centru, sada u pevati pesme koje su obeleile moju karijeru i bie to zanimljiv
miks za uivanje. Prvi put u nakon mnogo godina nastupiti i sa tamburaima,
to me veoma raduje.
Story: Planirate li koncerte i u drugim gradovima?
- Dobila sam mnogo poziva, tako da u nastupati u Novom Sadu, Crnoj Gori,
a planiram i nastupe u inostranstvu. Reena sam da pevam gde god me ljudi
trae.
Story: Odakle crpete energiju za brojne poslovne obaveze?
- Energija se taloila svih ovih godina tokom kojih me nije bilo pa sam je
jednostavno akumulirala kao da sam rudnik. (smeh)
Story: Odrasli ste u Beogradu u periodu posle Drugog svetskog rata.
Kakve vas uspomene veu za detinjstvo?
- Ne mogu da zaboravim da smo se kao deca igrali na ruevinama mosta
Kralja Aleksandra, odnosno dananjeg Brankovog mosta. Bilo je mnogo
zaostalih bombi po tadanjem Beogradu, od kojih su mnogi moji drugari
ostajali bez aka, pa sam u tom smislu imala opasno detinjstvo. Bile su to
godine velikog siromatva, ali ljudska toplina i drugarstvo nisu nedostajali.
Story: Jesu li roditelji bili strogi prema vama?
- Otac mi je bio preterano strog i morala sam da dolazim kui im padne mrak
jer sam u suprotnom bila strogo kanjavana i to tako to sam uala u oku
dok ga ne zamolim za oprotaj. Poto sam u mladosti bila nepokorna i
tvrdoglava, stalno sam s ocem dolazila u konflikt.

Story: Kako su majka i otac reagovali kada ste s nepunih devetnaest

godina reili da odete u Pariz da nauite jezik?
- Majka se estoko protivila mom odlasku jer su to bila teka vremena i trebalo
je sakupiti pare za hotel dok se tamo ne snaem, ali ja sam bila odluna u
svojoj elji da odem. Majka Katarina sve vreme je mislila da u se predomisliti
pa me je ak pratila u vozu do Venecije. Nikada neu zaboraviti trenutak kada
je shvatila da stvarno odlazim pa je pri izlasku iz voza, sva uplakana i
zbunjena, sila na suprotnu stranu i u tom trenutku mogla da strada.
Story: Da li ste imali neprijatnosti u stranoj zemlji?
- Bila sam jako upadljiva zbog svoje lepote i dranja, to je bilo veoma
opasno, ljudi su stalno nasrtali na mene, ali nikada nisam imala veih
neprijatnosti. Tada mi se ozbiljno udvarao jedan ri i vrlo zgodan monarh, ije
ime ne mogu da obelodanim jer je i danas kralj jedne drave. Ipak, nije uspeo
da me osvoji jer sam bila zaljubljena u svoju tadanju prvu veliku ljubav
Milana-Galeta Mukatirovia, uvenog vaterpolo golmana, koji je u to vreme
bio na odsluenju vojnog roka u Zagrebu.
Story: Da li ste tada bili svesni svoje lepote i jeste li je koristili?
- Nikada nisam koristila svoju lepotu jer sam vaspitavana da od mukaraca
nikada ne primam poklone vrednije od olovke. Bila sam samouverena i gorda
do te mere da nisam nosila nakit mislei da mojoj lepoti ne trebaju ukrasi, to
su mi mnogi zamerali.
Story: Kako se zavrila vaa prva velika ljubav?
- Nakon godinu dana boravka u Parizu, vratila sam se u Beograd, a Gale nije
mogao da podnese to to sam nakon naputanja Pravnog fakulteta upisala
glumu. Bio je mnogo ljubomoran i nije mogao da podnese ljubavne scene koje
su neke uloge podrazumevale, zbog ega se i zavrila naa dvogodinja
ljubav.
Story: Kako ste upoznali svog prvog supruga, pisca Vuka Vua?
- Za moju ulogu u predstavi Kotana 1960. godine, objavio je negativnu kritiku
i ja sam poelela da ga upoznam i da mu udarim amar. Prila sam mu i
upitala ga: Da li ste vi taj nadobudni kritiar Vuk Vuo, na ta je on
odgovorio:Da, ali to je bio jedini nain da vas upoznam poto sam znao da
ete tako reagovati. Seli smo da popijemo pie u bifeu Narodnog pozorita i
osvojio me je kroz razgovor. Nekoliko sati kasnije, zaprosio me je pred svima,
a to isto vee otili smo kod matiara i venali se.
Story: Kako ste podneli kada vas se otac odrekao jer ste se bez
njegovog blagoslova udali za Vuka?

- Mislim da je to bila velika greka mog oca jer sam u taj brak ula
neoskrnavljena, poto se do tog trenutka, osim poljupca kod matiara, izmeu
nas nita nije dogodilo. Nisam provela ni no kod Vuka u kui kada sam
zakucala ocu na vrata molei ga za oprotaj, a on me je samo oterao rekavi
da sam obrukala porodicu. Nakon toga, itavu deceniju nisam prela prag
kue svog oca, on je dolazio kod mene kada sam se drugi put udala,
poseivao je unuka, a ja sam ga uvek lepo doekivala. Prvi put sam ula u
njegovu kuu kada je doiveo infarkt, tada sam ga i odvela u bolnicu.
Nasuprot ocu, s majkom sam sve vreme bila u odlinim odnosima, ali ona
naprosto nije mogla da utie na oevu odluku, budui da smo bili vrlo
patrijarhalna porodica i njegova re se potovala.
Story: Zato se raspao va prvi brak?
- Te veeri kada me je otac oterao iz kue, ispred Narodnog pozorita naila
sam na Vuka koji me je celu no traio. Otpoeli smo zajedniki ivot, ali
jednostavno tu nije bilo prave ljubavi i nismo mogli da funkcioniemo zajedno.
Potovala sam ga kao ovek i osobu koja mi je pomogla u ivotu, ali nisam
mogla da ivim s njim jer ga nisam volela. Rastali smo se posle dve godine.
Story: Na koji nain vas je osvojio va drugi suprug Miladin aki,
tadanji potpredsednik gradske vlade Beograda?
- On je bio zgodan ovek, dopadao se mnogim enama, a mene je punih
deset godina osvajao mangupskim trikovima, ali to mu je napokon polo za
rukom kada mi je rekao kako eli da sa mnom ima sina.
Story: Koliko vas je promenila uloga majke kada ste 1971. godine dobili
sina Maneta?
- Mnogo, jer sam sebi od tog trenutka postala skoro nebitna i onoliko koliko
mogu oduvek sam u slubi svog sina.
Story: S obzirom na to da ste mladi ostali udovica, kako ste se borili dok
ste odgajali svog sina?
- Kada je Mane imao samo sedam meseci, Miladin je poginuo u saobraajnoj
nesrei kod Mladenovca vraajui se sa slubenog puta. Ceo svet mi se
sruio, ostala sam preputena sama sebi. Bilo je veoma teko, ali morala
sam da nastavim da se borim, ako ne zbog sebe, onda zbog Maneta.
Nastavila sam da snimam filmove kako bih imala novca za podizanje sina.
Samo ja znam kako mi je bilo, ali bila sam dostojanstvena i tokom najvee
bede.
Story: Da li ste posesivna majka?
- Moj Mane je svetski ovek, studirao je u Madridu, gde je i zavrio likovnu
akademiju, a trenutno priprema svoju prvu veliku izlobu u Beogradu, koja e

se odrati 1. februara u Ozonu. Nisam posesivna majka, mislim da e moja

budua snajka to i uvideti jer u se skloniti i uiniti sve da oni budu sreni.
Story: Imate li otvoren odnos sa sinom, priate li s njim o njegovim
devojkama?
- Mi smo umetnici, odlino se razumemo, veoma nam je zanimljivo, zajedno
priamo o svemu i meusobno se savetujemo.
Story: elite li da se ostvarite u ulozi bake?
- Bila bih mnogo srena da doivim da postanem baka. I srce i duu bih mu
dala, ne bih bila od onih baka koje ne ele da uestvuju u uvanju unuka, ve
bih mu se posvetila u potpunosti.
Story: Nagovarate li sina da se oeni i to pre postane tata?
- Zabranjeno mi je da o tome priam i da to pominjem (smeh) .
Story: Da li ste doiveli velike ljubavi nakon smrti vaeg mua?
- Ne. Volela sam izuzetne ljude pa mi Bred Pit, kada ga uporedim s njima,
izgleda kao devojica. Oni su bili zgodni, muevni, visoki, pravi divovi, a ja
sam se pored njih oseala kao prava devojica i ena.
Story: Jeste li imali udvarae?
- Naravno, ali niko nije zavredeo moju panju. Da mi je srce za nekim
zadrhtalo, sada ne bih bila sama. Lino sam se odluila na samou, nisam
elela da s nekim budem polovino u vezi.
Story: Koliko sada vodite rauna o ishrani?
- Naalost, ne vodim dovoljno, zbog ega sam se i ugojila. Tugu leim veliki
koliinama hrane, ali nedavno sam reila da smram pa u se potruditi da u
tome budem istrajna.
Danilo Maojevi
Velimir IVKOVI 24 Sep 2013
Ko je prolupao . Miladin aki je umro od infrakta 1987 .Dugogodinji direktor
beogradskog sajma i presednik skuptine crvene zvezde.Dotina gospa se
razvela od njega ,nita joj ne verujem pa taman da kae mleko je belo.

"Moj ivot sa Bekimom"

IZVOR: TAMARA NIKEVI/VREME

| SUBOTA 8.12.2012. | 13:50 KOLA | 21 KOMENTARA

Deset godina nakon objavljivanja prvog dijela i dvije godine poslije smrti
Bekima Fehmiua, iz tampe je, krajem oktobra, izaao i drugi dio Fehmiuovih
memoarskih zapisa - Blistavo i strano. Rukopis jednog od najveih
jugoslovenskih glumaca, uz pomo prijatelja, za tampu je priredila njegova
porodica sinovi Uliks i Hedon i supruga, beogradska glumica Branka Petri.
- Rukopis drugog dela Bekimovih seanja stajao u kompjuteru jo od
njegovog odlaska, 15. juna 2010. Iako je odavno bila zavrena, Bekim se
dvoumio da li da tu knjigu uopte objavi. O tome ete konanu odluku doneti
Uliks, Hedon i ti rekao je jednom. Bilo je dana kada je na rukopisu radio
gotovo fanatino; onda bi naglo odustajao tvrdei da to nema nikakvog
smisla. Seam se, stalno je neto popravljao, brisao... A pisanje, govorio je,
poinje brisanjem. Pored naih sinova Uliksa i Hedona i mene, taj rukopis su
videli i ljudi do ijeg je miljenja Bekim drao, kae Branka Petri.
Ko ga je vidio?
- Filip David, Petrit Imami, Miljenko Jergovi... Miljenko mu je, proitavi
knjigu, poslao lepo pismo ubeujui ga da je objavi; Filip David mu je
predloio da dodatno objasni zbog ega je odluio da ispria i onaj deo
biografije koji se odnosio na neke druge ene... Znate, bili smo u braku, a
Bekim je, na neki nain, ipak iveo kao slobodan ovek. Bez obzira na to to
ga je izuzetno cenio, Bekim nije prihvatio sugestiju Filipa Davida.
To sam napisao kako bi moja deca mogla da vide koliko sam, u tom smislu,
bio grozan alio se.
A vi, ta vi mislite: da li je Bekim Fehmiu trebalo da prihvati sugestiju
Filipa Davida?
- Razgovarala sa svojim prijateljima, pa i sa sinovima; svi su rekli ne, neka
ostane; to je njegov ivot, to je neodvojivo. Kako mi je Bekim rukopis
povremeno davao na itanje, razmiljala sam... Setila sam se da je Marlon
Brando, piui autobiografiju, odluio da iz nje izbaci sve svoje supruge. Taj
princip mi se uinio prihvatljivim. Izbaci me iz svoje knjige! rekla sam.
Jednostavno eliminii! Moe to i bez mene. E, onda su svi skoili ne, ne
dolazi u obzir! Na kraju sam odluila: neka ide! Ionako sam sve saznala
kasnije, tek kada je Bekim napisao.
Niste znali?
- Ne. A onda itam: Ava Gardner! U to vreme je imala pedesetietiri godine.
Bila sam dosta mlaa, pa me nije mnogo pogodilo. Onda irli Meklejn, pa
Briit Bardo... Posle tog susreta u Parizu, Bekim mi je priao o Briit Bardo,
opisivao ju je...Da se ti nisi malo zaljubio? pitala sam ga. To sam rekla
vie... Onako, u ali... Bekim je snimao po svetu i u Beograd bi se vraao na
po petnaestak dana; mislila sam zato da i to malo vremena koje imamo
provedemo u prepirkama, u svai; bio bi besmisleno, je li? A i takav sam tip.

Dodue, i Bekim je bio takav tip: ni on mene nije mnogo gnjavio. Jednom me
je, seam se, vrativi se sa nekog dugog snimanja, pitao imam li neto da mu
kaem. A da li ti meni ima neto da kae? odgovorila sam pitanjem.
Nemam rekao je kratko.
E, onda nemam ni ja!
Tako je na tu temu stavljena taka. Izmeu Bekima i mene ma kako to
danas zvualo - uvek je postojalo poverenje, jer, da je bilo nekih emocionalnih
izleta, to bi se osetilo; a nije... Odnos izmeu dvoje ljudi koji su tako dugo
zajedno, koji su toliko bliski bi morao da bude takav...
Kakav?
- Prijateljski. Zato sam Bekimovu knjigu i doivela na taj nain: naprosto, bila
sam drug kome je poverio svoju tajnu, svoju avanturu. Pored toga, bilo mi je
vano kako e to naa deca doiveti; razumeli su da njihov otac, piui svoja
seanja, zapravo nikoga nije uvredio, nikoga ponizio, nikome naneo zlo; to
nije ispovest oveka koji eli sebe da predstavi kao nekog mao tipa, ne...
Ostao je dentlmen. Kasnije, kada je knjiga ve izala, u Beogradu je
napravljena velika izloba u Bekimovu ast. Skupili smo fotografije meu
kojima se nala i slika kue u kojoj je, u Sarajevu, 1936. godine roen Bekim
Fehmiu.
Tek u drugom dijelu knjige Blistavo i strano, Bekim Fehmiu otkriva
zato je roen u Sarajevu...
- Bekimov otac je bio uitelj i, sredinom tridesetih godina prolog veka je, iz
politiki razloga, morao da napusti Prizren; nali su se u Sarajevu. Zanimljivo,
i moji roditelji su se rado seali Sarajeva: 1932, venali su se u sarajevskoj
crkvi Svetog Vinka.
Petrii su katolici sa Rijeke, vaa majka pravoslavka iz Sandaka...
- Petrii su iz Hrvatske, sa Suaka. Deda nije imao neke velike kole; bio je
trgovac, vlasnik pilana i uma u Gorskom kotaru. U njegovom pasou je
pisalo veleposednik. Bio je veoma lep ovek, visok skoro dva metra.
Poetkom tridesetih, uao je u posao probijanja arganskog tunela znate tu
argansku osmicu - i u njega uloio sav svoj imetak. Ostatak je trebalo da
uloi jugoslovenska vlada, ali je, uprkos potpisanom ugovoru, ipak na kraju
odustala od posla. Deda je zbog toga iao na meunarodni sud u London i
dobio spor. Sa tim papirom moete samo da se obriete... rekli su mu u
Stojadinovievom kabinetu kada im je pokazao presudu.Deda je ubrzo
bankrotirao i umro u pedesetietvrtoj godini ivota.

ta je sa majinom porodicom?
- Karamatijevii su iz Nove Varoi, Sandaklije. Deda, prota Jefstatije
Karamatijevi, bio je solunski borac; preao je Albaniju, imao Albansku
spomenicu; uestvovao je i u prvom i u drugom Balkanskom ratu. U Novoj
Varoi je napravio internat Kneginja Zorka u kome su se kolovali i iveli
deaci iz okolnih sela. U tom kraju je bio veoma cenjen. Zajedno sa svojim
sinovima, deda se 1941. pridruio partizanima. Cela porodica je otila u
partizane. Moji ujaci - Vuk i Pivo Karamatijevi, slikar - sve su ih povukli na tu
stranu. Dosta njih je izginulo: moja baka, dedina dva brata, tri sestre...
ije tri sestre?
- Moje mame. Najstarija Zorka je, zajedno sa svojim sinovima i mojom bakom
Jefimijom, poginula tokom bombardovanja Podgorice; Nata je poginula na
Kamenoj gori, a Kaja na Sutjesci. Bila je ranjena u stomak... Umrla je u
mukama, u oevom krilu. Deda nije imao vremena da je sahrani; morao ju je
ostaviti. Poljubio je, prekrio, na pokriva stavio dukat i napisao: putnie,
zastani i sahrani mi dete. U ratu je stradala i moja ujna Zora, ena Piva
Karamatijevia; zaklana je istog dana kada i majka glumca Mie Janketia...
Taj sluaj je poznat: ubio ih je pljevaljski pop Milorad Vukojii Maca
koga je Srpska pravoslavna crkva 2005. proglasila za
svetenomuenika?
- Da li je mogue?! Njega?! Nemojte, molim vas... Pa, taj pop je zaklao
desetak partizanskih ena! Mia Janketi mi je priao kako je 1944, sestra
njegove majke videla popa Vukojiia; partizani su ga ve bili osudili na smrt.
Zato, Vuko?! zakukala je. I opet bih! odgovorio joj je gledajui je s
mrnjom.
Kako su se upoznali vai roditelji?
- Mama je zavrila Filozofski fakultet u Beogradu, Grupu za ruski i nemaki
jezik i knjievnost; tu ju je sreo moj deda koji je trgovao sa poznatom

novovarokom porodicom eerbegi; kod njih je moja mama tog dana bila u
poseti. Deda joj je odmah rekao kako mu se dopada i kako ima sina koji u
vajcarskoj zavrava studije ekonomije. Ubrzo su tata i deda o tome se
kasnije prialo u Novu Varo stigli velikim lepim kolima i isprosili moju mamu
Radmilu. Sve to je Petriima moja mama donela u miraz bila je diploma
beogradskog Filozofskog fakulteta i pet sandakih ilima. U poetku joj,
verujem, u novom domu i nije bilo ba lako: valjda ih je podseala na stranu
sa koje je dola poslovna nesrea i bankrot porodice Petri.
Vai roditelji su ivjeli na Rijeci?
- iveli su na Suaku koji je do 1918. pripadalo austrijskom carstvu. Kada su
Istra i Rijeka pripojeni Italiji, Suak je ostao u Kraljevini Jugoslaviji; od Rijeke
ga je razdvajao most koji je sruen 1945. Odmah na poetku Drugog
svetskog rata, Italijani su mog oca osudili na dvadeset godina robije.
Bio je komunista?
- Nije. Bio je antifaista, leviar, pomagao partizanski pokret u Gorskom
kotaru; slao im je i hranu. Nakon presude, odveden je u Italiju, u logor. U
Novom Vinodolskom, gde sam roena, jo uvek uvam tabakeru na kojoj je
moj otac izgravirao datume svog premetanja iz jednog italijanskog logora u
drugi; a bilo ih je est. Nakon pada Italije 1943, otac je osloboen.
Gdje ste vi proveli rat?
- Mama, sestra i ja smo rat proveli u Novom Vinodolskom, u vikendici koju je,
1917, moj deda poklonio mojoj baki za roendan. Italijani su tu kuu pretvorili
u bolnicu, nas smestili u malu prostoriju za poslugu; ostalih dvadesetak soba
su zauzeli ranjenici... Bilo je to udno vreme: otac u zatvoru, mama, sestra i ja
u kui sa okupatorom. A mama tada ima tridesetietiri godine!
Jeste li imali kontakt sa majinom porodicom?
- Ne. Do kraja rata nismo znali ta se sa njima dogaa... Posle osloboenja,
zbog neslaganja sa novim vlastima, cela oeva familija je pobegla u Italiju, u

Trst, zbog ega je moj otac, bez obzira na to to je nekoliko godina proveo po
italijanskim logorima, esto bio pozivan u policiju na sasluanja. Izuzev vile u
Novom Vinodolskom, ubrzo mu je bila oduzeta gotovo celokupna imovina. E,
onda je moj drugi deda, prota Karamatijevi, pozvao sve preivele lanove
porodice da se okupe; tako smo se 1947. nali u Beogradu. Krenula sam u
zemunsku gimnaziju, tamo maturirala...
U koliko ste zapravo drava ivjeli?
- Evo, saekajte... U est: u Kraljevini Jugoslaviji, na primorju koje je bilo pod
faistikom Italijom, u SFRJ, Saveznoj republici Jugoslaviji, dravnoj zajednici
Srbija i Crna Gora i, na kraju, u Srbiji. U naoj se kui govorilo etiri dijalekta:
ikavica, ijekavica, ekavica i akavica.
Gdje se najbolje ivjelo?
- Kae se: tamo gde je dobro, tamo je domovina. Svuda sam mogla lepo da
ivim. Ali, najlepi period i iz emocionalnih i iz svih drugih razloga svakako
je Titova Jugoslavija. Taj utisak je moda povezan i sa injenicom da sam u to
vreme bila mlada, ko zna... Ali, bilo je lepo: svi smo pevali Hej, Sloveni, svi bili
Jugosloveni...
Bekim Fehmiu je bio Jugosloven...
- Jeste, veliki. Naravno, nikada nije zaboravio da je Albanac. Svetski
producenti i reditelji su nekoliko puta na Bekima pokuavali da izvre pritisak
da, zbog internacionalne karijere, svoje ime i prezime zameni nekim
atraktivnijim. Bekimu na pamet nije palo da tako neto prihvati. Bio veliki igra;
tim pre to su ulozi u toj igri bili veliki. Bez obzira na to to je i u tom reimu
Bekimov otac bio hapen i zatvaran, u njihovoj se kui nikada o tome nije
govorilo; decu su titili, uvali ih od bilo kakvih situacija koje bi kasnije mogle
da ih usmere na neku pogrenu, neljudsku stranu, na mrnju. Tako je, tek kao
odrastao i formiran ovek, Bekim saznao da je njegov otac i u komunistikom
zatvoru bio maltretiran.
U knjizi Blistavo i strano, Bekim opisuje svoj prvi susret sa Beogradom: u toj
epizodi se moda najbolje vidi odnos porodice Fehmiu prema Jugoslaviji. Ili

Bekimov opis Pritine, meovitog pozorinog ansambla, te atmosfere

stvaralake radosti... Uostalom, Sava Ravasi je Bekima pripremao za prijemni
za Akademiju...
Kako ste vi odluili da upiete glumu?
- Dok smo jo iveli na Rijeci imala sam negde desetak godina u nau
kolu je stigla prelepa gospoa Marija Crnobori. U to vreme su umetnici iz
velikih gradova dolazili u manja mesta; tako je, iz Zagreba, gospoa Crnobori
stigla na Rijeku i u mojoj koli osnovala dramsku sekciju. Seam se, nauila
me je pesmu Mate Balote, Dvi daske, sa kojom sam, 1956. godine, polagala
prijemni na beogradskoj glumakoj akademiji. Iako su gospou Crnobori
ubrzo pozvali da doe u Beograd, u Jugoslovensko dramsko pozorite,
kolska dramska sekcija je nastavila sa radom. Kasnije, kada smo preli u
Beograd, kao uenica zemunske gimnazije, prikljuila sam se slinoj koli
glume koju je vodila naa profesorka psihologije, Buba Adamovi. Gospoa
Adamovi je glumu uila u Lenjingradu, zajedno sa Miroslavom Beloviem...
I Stevom igonom?
- Da, i sa igonom... To je zaista bilo vreme nesebinih ljudi. Iako nisam bila
preterano vredna esto sam kasnila na probe profesorka Adamovii me je
podsticala da upiem glumu. Kao najbrojniju na beogradskoj Akademiji, nau
klasu je vodio profesor Tomislav Tanhofer.
Zato najbrojniju?
- Bilo nas je ak vadesetidvoje: Danilo Bata Stojkovi, Katarina Dori, Marija
Milutinovi, Nenad egvi iz Splita, Zora Hudales, Aleksandar Sibinovi, Boda
Markovi, ja... Krajem pedesetih, Beograd je pred naim oima postajao
ozbiljan, kulturan, kosmoplitski grad. Pa, pogledajte samo ko je vodio
pozorita! Ivo Andri je, recimo, bio predsednik Pozorinog saveta
Jugoslovenskog dramskog; kada sam dola u JDP, upravnik je bio Milan
Dedinac...
Rektor i dekan pozorine akademije - Duan Mati!

- Eto!... Nije, dakle, udno to to je, poetkom ezdesetih, u Jugoslovensko

dramsko pozorite, na jedno od izvoenja Zatoenika iz Altone, stigao i an
Pol Sartr. Iako je u toj predstavi Bekim imao malu ulogu, Sartr ga je primetio i
napisao mu nekoliko rei kao posvetu... Ko sve tih godina nije dolazio u
Beograd?! Bili smo jedna od najuglednijih zemalja, oseali se graanima
sveta. U Londonu smo, recimo, te 1959, na Festivalu studentskih pozorita,
izveli Eena Joneska; Bata Stojkovi i ja smo igrali u Lekciji...
Ko je reirao?
- Vuk Vuo. Igrali smo savremene pisce, Beketa, Joneska, Sartra, Brehta...
Bekim je, recimo, za ispit imao Joneskovu dramu ak ili pokornost; Boda
Markovi je na scenu JDP-a postavio Krpice, predstavu raenu na osnovu
poezije Mije Pavlovia i Vaska Pope. Tu su bili i Vlada Popovi, Slobodan
Aligrudi, ja... Za ilustraciju jedne pesme Aleksandra Vua bio je iscrtan pano i
iza njega, prema publici, moja gola noga. Govorim o 1958, 1959... I tada je,
molim vas, igran takozvani nacionalni teatar. Pa, u Otkriu predstavi Mate
Miloevia i Predraga Bajetia raenoj po romanuKoreni Dobrice osia u
JDP-u je 1960. zapevano Igrale se delije na sred zemlje Srbije! U jednom
momentu, na sceni ste imali osamdeset glumaca i statista... Za ulogu u toj
predstavi u kojoj je glumio maldia koji se ne boji ni boga ni noa, Bekim je
dobio nagradu. Iako sam igrala u vie njihovih predstava, u to vreme jo uvek
nisam imala stalni angaman u Jugoslovenskom dramskom pozoritu...
Igrali ste i u Ateljeu 212?
- Bojan Stupica, koji je iz nekih razloga bio napustio JDP, ponudio mi je 1959.
stalni angaman u Ateljeu 212. Dobila sam ulogu u predstavi Jaje Felisijen
Marsoa u kome je glavni lik bio Paja Mini; Bekim Fehmiu jo uvek smo bili
samo kolege igrao je mog mua. U predstavi sam nosila crni kombinezon;
dodue, dug, skoro do pola listova... Najpre sam se pojavila u belom lafroku,
ispod koga sam imala taj crni kombinezon.
Otkopaj dva gornja dugmeta, neka se vidi... nagovarao me je Bojan
Stupica. Hajde, malo...
Na kraju, uprkos stidu, ipak sam skinula lafrok i postala druga glumica u

istoriji jugoslovenskog tetatra koja se na sceni pojavila u kombinezonu; prva je

Olivera Markovi u Maki na usijanom limenom krovu.
Kako je publika reagovala na taj skandal?
- Kao prva, skandal je izazvala Olivera Markovi; ja sam prola bez
posledica... Sa predstavom Jajesmo 1960. gostovali na sarajevskom MESS-u;
Paja Mini je dobio Zlatni venac, to je predstavljalo veliki uspeh Ateljea 212.
Zanimljivo, u to vreme Atelje jo uvek nije imao svoj stalni ansambl; zato je
Bojan Stupica, pokuavajui da od Ateljea napravi ozbiljno pozorite,
glumcima ponudio da sa njim potpiu ugovor. Ponudio ga je i meni. Odmah
sam dobila tri uloge i moda je jedan od najteih trenutaka u mom ivotu bio
onaj kada sam - iako sam ve bila prihvatila Stupicinu ponudu - dobila vest da
sam primljena u JDP. Eh, trebalo je sada otii kod Bojana Stupice i rei mu da
ste se predomislili.
Zato ste se predomislili?
- Ne moete ni da zamislite kakav je status imalo Jugoslovensko dramsko! Ne
verujem da takav status danas ima bilo koje pozorite na prostoru bive
Jugoslavije. Naprosto, JDP je bilo stvar prestia, san svakog glumca. Moj
kolega Zoran Ratkovi i ja smo, sa naoarima na nosu, skrivajui oi, tako
otili kod Bojana Stupice i saoptili mu da smo odustali od Ateljea.
E, Branka, Branka vrteo je Stupica glavom. Ne zna kakvu si greku
napravila. Sreemo se nas dvoje.... Bio je razoaran. Stupica je bio veliki
ovek... Glumcima je uvek veoma vano kada osete da ih reditelj voli.
Bojan Stupica vas je volio?
- Mislim da jeste. Stupica je u pozorite unosio radost, tu fantastini atmosferu
zbog koje su glumci zaljubljeni u svoj posao. Uvek bi trao po sceni,
pokazivao nam ta da radimo. Seam se kada je u JDP-u postavljao
Brehtovu Prosjaku operu: stajala sam na ulazu u pozorini kafe, kada mi je
priao odnekud s lea. Kakve ti ono bee ima noge? pitao je ozbiljno. Eh,
moje noge! Mislila sam da imam najlepe noge na svetu. Zadigla sam suknju i
pokazala mu ih. Dobila si ulogu! rekao je i projurio. U toj predstavi su igrale

Mira Stupica, Olga Spiridonovi, Sonja Hleb, Dubravka Peri... Moja uloga je
bila mala. Bekim je, seam se, igrao Dimija Kengura.
Zbilja, kako ste upoznali Bekima Fehmiua? Na Akademiji?
- Svi studenti Akademiji se poznaju. Bekim je studirao u klasi profesora Mate
Miloevia; bio je generacija posle mene. Kada je upisao Akademiju, Bekim je
sanjao o tome da ode u Ameriku, u Actors Studio. Kao student, uvek je bio
nekako uzdran, ozbiljan. Ali je znao da bude i opasan kada je ljut. Seam se,
jednom se strano potukao sa mojim najboljim drugom, Batom Stojkoviem.
Igrali su karte i Bata mu je opsovao iptarsku majku. Bekim ga je propisno
udesio...
Bekim Fehmiu u knjizi kae kako ste ga, poslije posjete udeenom
Danilu Bati Stojkoviu, pogledali krvniki.
- Nikako nisam mogla da ga ubedim da taj izraz izbaci. A jeste, ba tako je
napisao... ta se dogodilo? uvi da su se Bekim i Bata potukli, otila sam da
vidim u kakvom je stanju moj najbolji prijatelj. Bata je leao krvav; preko lica je
imao biftek koji je trebalo da izvue zadobijene modrice i hematome. U
momentu nisam razlikovala Batino lice od tog prokletog bifteka. Uasnuta,
izletela sam van i nalatela na Bekima. Nikada neu zaboraviti taj tvoj krvniki
pogled govorio mi je Bekim. Eto, a posle je sa Batom postao najbolji
prijatelj. Kasnije, kada je izaao iz vojske, Bekim je tog leta, zajedno sa jo
nekim naim kolegama, doao kod mojih u Novo Vinodolsko; u Beograd smo
se vratili kao par. Dodue, i pre toga, dok smo radili Jaje, Bekim me je
nekoliko puta pitao hou li da budem njegova devojka. Nisam htela.
Zato?
- Bio je suvie mlad... Bekim se sea kako ga je moj otac jednom pitao o
namerama koje ima prema njegovoj erki. Bilo bi moda bolje da svoju erku
pitajte kakve namere ima sa mnom odgovorio mu je. E, posle je doao taj
put u SSSR...Zaista, to je neto najneverovatnije...
ta je nevjerovatno?

- Bili smo na turneji po SSSR-u, cela trupa... Izmeu Bekima i mene se tih
meseci zaista neto lomilo: nismo znali da li da nastavimo ili da se raziemo.
Ni sama nisam bila naisto. Odjednom, Bekim je uleteo u avanturu sa nekom
lepom Ruskinjom. Dopratila ga je do stanice, pozdravljali su se onako, ba...
Svi su videli. Ceo ansambl je bio ljut na njega. Ostavili su ga samog u kupeu.
Sedeo je uuren pored prozora i, kao, itao knjigu. Prva sam prekinula taj
besmisleni bojkot. Znala sam: ekao nas je dug put do Beograda - dve noi i
dva dana; i, ta sad?! Zdravstvujtje! rekla sam, provirivi kroz vrata kupea.
to itate? Na licu mu je zaigrao osmeh. Tako smo se pomirili. Ali,
Ljudmiloka mu se ipak svidela, znate... Kasnije smo razgovarali. Mogao si
da nae i neku manje lepu govorila sam.
Budui da ste dolazili iz drugaijeg svijeta, drugaijeg mentaliteta, kako
ste se snali u jednoj ipak tradicionalnoj, partijarhalnoj porodici kakva je
bila porodica Bekima Fehmiua?
- udno, dok sam jo bila devojica, seam se da mi je mama esto priala o
nekom divnom, ponosnom narodu u zemlji orlova; i otac je slino govorio. A
kako sam se snala? Lepo. Verovatno i zbog toga to je moja mama
poreklom iz Sandaka; Nova Varo je meavina hrianskog i muslimanskog.
Pored toga, zahvaljujui dedi, proti Karamatijeviu koji je uvek odravao dobre
odnose sa sandakim hodom, odrasla sam u atmosferi u kojoj se potovala
razliitost. Kao studentkinja, i moja mama je za beogradske novine pisala o
muslimanskim enama iz Sandaka; priala mi je kako su novovaroanke od
svojih prijateljica muslimanki uile da izbeljuju lice, da se kaniraju, da mau
nokte... Znate, ako dolazite iz dva geografska miljea, vano je da razike
prihvatite kao neto to e vas oplemeniti. Uvek e mi, recimo, ostati velika
alost to to nisam nauila albanski jezik. Deca jesu...
Gdje su nauila?
- Odlezei na Kosovo, kod Bekimovih. I sama sam tamo odlazila, ali, za
razliku od Uliksa i Hedona koji su dane provodili igrajui se sa decom od kojih
su uili jezik, ja sam se druila sa odraslima koji su odlino govorili
srpskohrvatski, tako da i nije bilo potrebe... U Bekimovoj porodici, majka

Hedija je zauzimala veoma vano mesto. Naprosto, bila je simbol u koji se

nije smelo dirati. I to je logino. Rano je ostala bez mua, sama othranila
osmoro dece, kolovala ih, od njih napravila estite ljude... Ako paljivo
proitate knjigu, videete da je u toj porodici jedino Bekim na neki nain
prekrio pravila.
ta, na primjer?
- Iako najmlai sin, Bekim se, recimo, prvi oenio. Da li su njegovi imali neto
protiv toga to sam bila druge vere, sigurna sam da nisu; tako neto nikada
nisam osetila. E, sad, bilo je tu... Znate, mnogo slobodnije sam vaspitana i
nije mi bilo vano da, na primer, kada ustanem, odmah namestim krevet;
njegovim sestrama jeste. Pazite, etiri sestre od koji su, u tom momentu, njih
tri neudate. Ali, svako ima svoje. Nije se bilo lako prilagoditi, neu da kaem.
Verujem da ni Bekimu nije bilo lako; i sam se prilagoavao...
emu se prilagoavao?
- Toj mojoj malo oputenijoj prirodi... Bekim je, recimo, imao i fantastilnu mo
zapaanja. Videli ste da je u knjizi do detalja opisao kako su bile obuene
njegove filmske partnerke: Ana Mofo, irli Meklejn, Ava Gardner, Briit Bardo,
Olivera Katarina, Olivija de Hevilend... Naravno, opisivao je i svoje prijatelje...
Ali i vas!
- Jeste, da, i mene... Seam se tog uvenog prijema u njujorkom hotelu Pjer
prireenog povodom filma Avanturist: amerikoj publici je trebalo predstaviti
filmsku ekipu, meu kojima i Bekima Fehmiua. Re je o samom kraju
ezdesetih godina prolog veka, vremenu hipi-mode. Svi su sebi dali zadatak
da na prijem dou u nekoj specifinoj garderobi; insistiralo se na bogatstvu
nacionalnih kostima. Mi Jugosloveni moda jesmo siromani, ali imamo
oseaj za lepo govorio je Bekim. Na prijem je doao u za tu priliku
specijalno saivenom odelu: lepa albanska nonja beli sako i pantalone
obrubljene crnim trakama, koulja od prizrenske svile, dodaci od filigrana. I
crne lakovane cipele. Divno je izgledao!

I sami ste, sjea se Bekim Fehmiu, tako izgledali u svojim crvenim

visokim potpeticama...
- Eh, da... Bilo je to u Bogoti - Bolivarov trg - na kome je, za film Avanturisti,
snimana vojna parada. Ila sam da se vidim sa Bekimom. Nosila sam lepe
italijanske crvene cipele sa visokim potpeticama, sivi demper i mini suknju.
Sa strana su stajali statisti kostimirani u vojnike i ekali da pone snimanje.
Kada sam dola do pola puta, prolomio se aplauz. Ola, linda! Ola, linda!
vikali su. Linda je lepotica... Eto, to je moda bio najvei aplauz koji sam
dobila na otvorenoj sceni.
esto ste, tokom karijere, igrali ljepotice?
- Ne ba... U Putujuem pozoritu opalovi Dejan Mija mi je, recimo, dao
ulogu izmuene ene, iako mi se mnogo vie dopala druga, uloga glumice.
Bekim se zbog toga ljutio. Ne misli na lepotu! Pokai kakva si glumica!
rekao mi je. A to nije ba tako lako, znate...
Zbog ega?
- Takvi prelazi za mnoge glumice znaju da budu veoma dramatini. Vae telo
je u drugoj vrsti kondicije i oblika, a igrate nekoga posve drugaijeg... Teko
je. Kada dobijete ulogu nekoga ko je stariji, ko je ruan ili zaputen, u jednom
momentu i sami poinjete da liite na lik koji tumaite. Kada sam 1983,
uBalkanskom pijunu, igrala enu Bate Stojkovia, verujte da sam se tako i
oseala ostarelo. I obrnuto: kada glumite lepoticu, hteli ne hteli, uivljavate
se u ulogu; ona vas nosi, pa sebi esto izgledate lepe nego to zapravo
jeste. Naravno, sve je ovo povrna, vie enska pria. Bekim i ja smo esto
razgovarali o pozoritu, filmu, ulogama koje su nam bile ponuene, o
scenarijima...
Kako ste doivljavali njegov svjetski uspjeh?
- Kao svoj. Bili smo osloboeni sujete, ljubomore. Radei svoj posao, Bekim je
deci i meni omoguio pristojan ivot. Uostalom, sa nama je, dvadeset godina,
ivela i naa Jeja koja je, vremenom, deci postala prava baka; zahvaljujui
njoj, Bekim i ja smo bili u stanju da bez brige o tome ta e biti sa decom,

odgovorimo svim svojim profesionalnim obavezama. Dok je radio, Bekim je

uvek bio apsoplutno posveen svom poslu; nije dozvoljavao da ga bilo ta
ometa. Naprosto, bio je takva vrsta i oveka i umetnika.
Kakva vrsta?
- Bio je posveenik, oboavao svoj posao. Kada je krenuo raspad Jugoslavije
- koji mu je veoma teko pao - definitivno se povukao. Jedno vreme ak nije
hteo da izae iz kue. Hajde, izai makar na terasu molila sam ga. Kasnije
je ipak poeo da izlazi. Kada bih igrala predstavu, sa mnom bi odlazio u
Jugoslovensko dramsko pozorite. Veeras imam izlazak alio se. Znate,
ljudi su se odjednom promenili, promenio se Beograd...
Kako?
- Mrnja je, kau, virus koji se najbre iri...
Bekim Fehmiu je opisao kako je preivljavao poetak raspada
Jugoslavije, hajku na Albance, te razne odjeke i reagovanja; a vi, kako
ste se vi sa tim borili?
- Bekima je sve to mnogo vie pogaalo. Ponekad je govorio kako, sreom, u
ivotu nisam preivela isto to i on, pa sam zbog toga moda smirenija. Ali,
branila sam se...
ime ste se branili?
- Moja mama je uvek tvrdila ljude bi trebalo voleti. Nije govorila da su dobri,
nego da bi ih trebalo voleti... Branila sam se tako to sam i u svojim
neprijateljima uspevala neto da pronaem. Ne mislim da sam ih
opravdavala; samo sam ono to se dogaalo prihvatala na drugaiji nain.
Nauila sam da uvek u glavi nosim makaze, da seem sve to je suvino.
Miroslav Belovi je govorio kako je mnogo bolje da makaze u rukama drimo
mi, a ne publika. A i, znate... Bilo je divnih ljudi. Bekim se sea da je Zoran
Radmilovi, kada su po Beogradu poeli da razbijaju albanske poslastiarnice
i lokale, svake noi iao od jedne do druge radnje pokazujui na taj nain

solidarnost sa onima koji su bili na meti, koji su bili ugroeni. Onda bi

obavezno svratio u kafanu Ateljea 212 i traio da mu donesu vode. ta je,
Zorane? pitali su ga. Najeo si se baklava, pa si edan? Jesam, majku li
vam nacionalistiku! odgovarao je Zoran Radmilovi. Oajna sam kada
vidim da se ista glupost ponavlja. U neto uloite svoj ivot, celoga sebe, da
bi se onda neko tome rugao, pokuavao da to srui.
U knjizi Blistavo i strano, Bekim Fehmiu spominje pitolj koji je dobio
na poklon od nekog svog prijatelja.
- Dobio ga je za roendan od pobratima, pisca Klerka Hafekera, koji je
napisao scenario za filmDezerter; Bekim je u tom filmu igrao kauboja. Dino de
Laurentis mu je, seam se, objasnio da bi svaka filmska zvezda u svojoj
karijeri morala barem jednom da odigra ulogu kauboja; tako je Bekim otiao u
paniju. Odatle se vratio sa tim pitoljem, veoma lepo dizajniranim. Ako ovek
paljivo proita pesmu na kraju Bekimove knjige... Boe, doivela sam ok!
Dobro, itala sam je i pre. Ali, tek kada je otiao, shvatila sam da je zapravo
sve naslutio.
Nebeska pluna krila su usisala moju zvezdu
Otpljunue je kao ugljenisani metak
Ugarak
Kao otpadak....
Svi simboli zavretka njegovog ivota sadrani su u toj pesmi.
Zato se Bekim Fehmiju odluio na samoubistvo, ta mislite?
- Bekim je negde bio fatalista. Ako bi u jednom momentu neto odluio, nije
bilo toga ko je bio u stanju da na njega utie da tu odluku preinai.Mislim da je
sve dolazilo polako... Bekim je ceo ivot verovao da je sposoban da vodi
svoju sudbinu. Nai sinovi su, poslije njegovog odlaska, rekli da je njihov otac
svoj ivot zavrio upravo onako kako je hteo, onako kako ga je i iveo: kao
samuraj. U toj odluci ima svega, sve se pomealo... Evo, samo do 1989, gde
se zavrava njegova knjiga... A ta se sva nakon toga dogodilo...

Nije pisao dalje?

- Nije. Raspala se Jugoslavija, zavrilo se... Posle toga smo preivljavali sve
te grozne ratove, bombardovanje, Kosovo...
U nekom intervjuu ste rekli da tog 15. juna 2010. niste otili kod frizera,
moda bi Bekim Fehmui danas sjedio u svojoj fotelji. Zaista to mislite?
- Ne, ne mislim vie. Sve sam to kasnije... Moda se ne bi dogodilo 15. juna,
ali bi se ipak dogodilo, u to sam sigurna. Nije moglo drugaije... Seam se da
sam, kada sam tog dana odlazila kod frizera, silazei stepenicama,
razmiljala zato li me danas, na odlasku, nije zagrlio onako snano kao to
je to obino inio. Doi da te zagrlim govorio bi mi kada bih god izala iz
kue. Onda bi me stegao jako, jako... Ovoga puta nije; zagrlio me je onako,
ovla. Ali, nije mi palo na pamet... Tog 15. juna je, seam se, bila
nepodnoljiva vruina. Bekim je, poslednjih desetak dana, iznenada ponovo
poeo da pui. Posle toliko godina... I onda, kada sam ula u kuu... Vidim,
nema ga na terasi, ne eta, nema ga ni u dnevnom boravku... Ula sam u
njegovu radnu sobu: kompjuter, stolica, sto, njegov krevet - sve prekriveno
belim aravom. Ma, ta radi tu?! Vidi to mi je lepa frizura! povikala
sam, strgnuvi arav. Leao je. Mirno, lepo lice, u ruci pitolj i ta mala rupica
na sleoonici... Eto, ovolika... Kasnije je doao Hedon. Zajedno sa
mrtvozornikom, moj Hedon je svog oca izneo iz kue.
Pepeo Bekima Fehmiua je prosut po rijeci Bistrici?
- Bekimova elja je bila da se njegov prah prospe po Bistrici. Tako smo uradili.
Otili smo u Prizren, spustili se do Bistrice. Uliks je uao u tu brzu reku koju je
Bekim toliko voleo; govorio je da je lepa od Tibra... Zakoraio je, prosuo
pepeo. Bekimova braa su se za to vreme u tiini molila... Bilo je neko
praskozorje, kia tek stala; boje jae nego obino... Potrala sam, pokuala
da dohvatim neto od tog pepela. Ali, eto... Bistrica je ipak bila bra.
Blistavo i strano
U znak sjeanja na tragino preminulog jugoslavenskog glumca Bekima
Fehmiua, prenosimo izabrane dijelove njegove knjige "Blistavo i Strano".

Kraljevina Jugoslavija Sarajevo (1936.)

Majka me je rodila u kouljici, u ponedeljak 1. juna 1936. u 6:30 po podne, u
Sarajevu, u Ulici Nova mahala br. 6.
Prvo seanje, prvi doivljaj
Stojim oslonjen o krilo velike drvene kapije moje kue. Zimsko je predveerje. Nebo
je svetlo, prekriveno sivim oblacima. Bela no. Mi ivimo u kui kod Zumbul esme,
blizu samog vrha strme ulice koja je pokrivena utabanim snegom. Po njenoj se sredini
prua dugaka bletava traka, sve do u daljinu, gde se zavrava na malom trgu.
uvaaaaaaj....
Kalauz sanke, krcate deacima i momiima, projurie pored mene kao vetar, po
staklastoj sjajnoj povrini. A tamo, pri dnu, namerno se prevru, a deca, kotrljajui se
po snegu, vrite od radosti. Gue se meu sobom, rvu, kao vezani u klupe, da bi se
posle toga, ponovo vukui sanke, popeli do vrha.
Moja ulica je najveselija na Vratniku. Gledam kako se deaci i devojice, obavijeni
alovima ivih boja, sa kapuljaama, rumenih obraza i smrznutih ruica, u koloni
penju uzbrdo. Poneki deai se oklizne, drugi pada, trei se dri rukama uza zid i
paljivo, korak po korak, pribliava se vrhu.
Ja stojim ispred kapije... Zebu mi prsti na noicama i curi nos, ali me to ne spreava
da uivam u toj radosti. Hteo bih i ja da uestvujem, ali strah me je... Poinje da se
smrkava. Roditelji dozivaju i skupljaju svoju deicu, vode ih kuama. uju se
preklinjanja: "... Samo jo jedanput... ne, ne, neu odozgo, evo, od pola staze..."
Pale se uline svetiljke na drvenim banderama. Tamo dole - prua se grad. Po
krovovima, iz odaka, dim praminja na snenoj belini... Hode sa minareta pozivaju
na klanjanje Bogu: "Allahu ekber".
Albanija - Skadar (1939.)
Moj brat Asim ima druga Rizu, ije su sestre Safeta i Bukuroe. Fatmiru se dopada
Safeta, meni Bukuroe.
(...)
Bukuroe se vragolasto smeje. Uzima me za ruku i vodi prema senari. Ulazimo
unutra. Za sobom zatvaramo vrata. Ogromna je, lepo ureena i ista. Puna je
priguene treperave svetlosti i hladovine. Nasred senare se nalazi ogroman sanduk
svetloplave boje, do pola napunjen senom. Ulazimo u sanduk. Leei, tonemo. Dugo
se gledamo. Jedino se uje utanje sena. Neto nam se steglo u grlu.
Podiem joj ikice i milujem je po licu. Skidam joj naramenice. Ona se svue
potpuno gola. Svuem se i ja. Leem preko njenog toplog tela... Ne znam koliko je to
trajalo... Odjednom, obasja nas jaka svetlost. Vidim kako nam se pribliava neka
prilika. Pretrnuli smo od straha.

Bukuroin brat Riza stoji preneraen. Izbezumljeno vie i grdi nas. Mene je u trenutku
podigao uvis kao perce i, dodajui mi gaice, spustio me na zemlju, uz jednu pljusku
o debelo meso kao pratnju... Ne znam kako sam navukao gaice, a ve sam bio izvan
senare, izbezumljen i to ne zbog pljuske koja me jo pee, ve od ogromnog jata ljutih
gusaka koje su se nale preda mnom. Guske pruaju vratove prema meni i ite. Trim
i vritim. One jure za mnom. Ne znam kako sam se dokopao kapije... ta li e mi
raditi kod kue?! (...)
Dobovanje kinih kapi
Neobina je guva pred naim vratima. Veliki kamion natovaren pokustvom ve je
krenuo, a drugi nas eka. Svi susedi su se okupili da se pozdrave sa nama jer se
vraamo na Kosovo, u Prizren. Presrena baka ree: "Hvala Bogu, najzad, posle deset
godina idemo svojoj kui!"
Grlei se, suznih oiju, jedan drugome upuujemo nejlepe elje.
Hanka Lee i njena deca stoje kao buket i ekaju da se poslednji pozdrave.
Stoje ispred kapije, plau, mau belim maramicama. Moja Bukuroe mae svojom
ruicom... Dovikujem: "Piite nam i ja u vama."
Sedim u ogromnoj kamionskoj kabini, pored mame. Da li to mami, mojim sestrama i
meni klize suze ili kia rominja? I jedno i drugo... Sada se uje samo brujanje motora i
dobovanje krupnih kinih kapi po karoseriji.
Svi utimo, utonuli u svoje misli. Oseam prazninu, zebnju prema onome emu idem
u susret...
Kosovo - Prizren (1941.) Prva kua u Prizrenu
aip-paina kua u kojoj stanujemo nalazi se kod Nalet-uprije (zovemo je Drveni
most), na samom uglu kaldrmisane ulice. Dvospratna je. Ispod, u njenom prizemlju je
kamena esma, sodara i poslastiarnica Bajram-tade.
S desne strane se nalazi karabinjerija, furuna (pekara), zatim kafana Dardaneli sa
crvenim fenjerom. Preko puta kafane nalazi se mlin, ispred kojeg se prua aleja
miriljavih lipa, sastavni deo kafane u toku leta koja vodi prema adrvanu.
Ispred same moje kue protie Bistrica, reka koja se deli na tri dela: na dva jaza s
jedne i druge strane ulice i glavno korito. Brzi jazovi su oivieni zelenilom, a na
svakih stotinjak metara nalazi se mlin. (...) Kada pogledam uz Bistricu, s moje desne
strane vidim stari Kameni most, minare Sinaj-paine damije, Novi most, sve do vrha
Kaljaje (tvrave) koja ponosito, dominirajui gleda na Prizren.
Moja porodica
Moja baka po mami je lepa. Roena je u Prizrenu. Zovemo je iz milote Hili
(Devahir - na arapskom - dragulj). Nosi crnu feredu. Ima crnu kosu i zelene oi.
Uvek kosu povezuje mafezom (maramom), a njene dimije su zatvorenih boja. (...) Ima

blagorodnu ud i oboava nas. Njena dva sina su ve postali svoji ljudi. Stariji je
uitelj, a mlai, lepi Mazlum, talentovani fudbaler. Dok smo bili u Skadru, dobijao je
ponude da igra za tim Roma iz Rima, ali mu baka nije dozvolila.
Moj otac Ibrahim (starohebrejski Abraham - otac naroda), visok je ovek, uspravnog
hoda. Pri hodu malo zabacuje noge u stranu. Lice mu je suvo, izbrazdano borama. Ima
retku smeu kosu, kestenjaste prodorne oi i pravilan nos. Usne su mu neto punije, a
zubi na sredini - malo razmaknuti. Brkovi su tucani. Nosi braon odelo na trafte,
penkalo sa eljem u gornjem malom depu sakoa, manu sa zlatnom iglom i eir.
Njegova koulja je uvek ista i ispeglana - delo moje mame. Retko ga viam, ali kada
ga vidim i kad je raspoloen, uzima me u krilo i igra se sa mnom. (...)
Moj otac je roen u akovici 1892. Potie iz bogate porodice. Jedinac je. Njegov otac
Jusuf bio je trgovac svilom i zanatlija. Tata je zavrio Uiteljsku kolu u Skoplju.
Preziva se Imer Halili, ali je u toku kolovanja dobio nadimak FEHMI-u, to znai odlian. Tako je kasnije svoj nadimak uzeo za prezime.
(...)
Moja majka Hedija (na arapskom - poklon, dar, mlada nevesta), koju svi zovemo Dije,
iako je rodila osmoro dece - sedmoro nas je ivih - vrlo je lepa: vitka, hitra i vredna
kao pela. Ima dugaku crnu kosu, prirodno sedefasti beo ten, crne sjajne oi sa
dugakim trepavicama. Ima mlade na elu i bele sitne zube. Blage je naravi, ali je i
stroga kad treba. Gospodstvena je. Komije je oboavaju. Ne ume da odbije kada je
neko zamoli za bilo kakvu uslugu. Sirotinju koja na kapiji moli za hleb, stvari ili
novac nikada nije pustila da ode praznih ruku, iako i sama nije vie imuna. Uvek me
budi pesmom: "Zora svie, pela leti..." I ona je roena u akovici 1908. U Skadru,
tata joj je skinuo crnu feredu.
(...)
Moja najstarija sestra Besa desna je ruka mojoj mami. (...) Mnogo je lepa i lii na
mamu. Ne znam zato ne ide u kolu kao i svi mi ostali. Video sam njenu sliku sa
arenom maramom na glavi, bila je obuena u crnu kecelju. Kae da joj je ta slika iz
medrese u Sarajevu. Vodi rauna o svim mlaima. Nikad ne zaboravlja da stavi
crveno jaje i ruu u korito kad me mama na urevdan kupa u dvoritu.
Moja druga sestra je presa. Ima talasastu kovrdavu smee-riu kosu i pegice na
nosu i oko njega. Vrlo je iva, hitra i temperamentna. (...)
Posle prese roen je Bakim, moj najstariji brat. (...) Lii na mamu i Besu. Tata ga
esto vodi sa sobom jer je odlian ak. (...)
Arsim je drugi moj brat. Kao da mi je on najsimpatiniji. Verovatno zbog njegove
male glave i lica na kome lebdi osmeh, a ne smeje se. (...) Bakim i Arsim su uvek
zajedno, i zimi i leti. Volim da ih gledam kad dou sa skijanja, mokrih i zajapurenih
lica, a leti bosi i odvaljenih noktiju igrajui bosih nogu krpenjau po kaldrmi.
Naroito su mi dragi kad su garavi i musavi od crnih dudinja i mladih oraha.

Fatmir je moj trei brat. On i ja smo uvek uredni. Imamo crne somotske kratke
pantalone na tregere, bele koulje, crne lakovane cipele i bele arape. Mama nas
najee vodi sa sobom u goste.
(...)
Ja, Bekim, poslednji sam od muke dece. Imam veliku i gotovo uvek oianu glavu.
Zbog toga mi Dija govori da je Hanka Lee rekla da u "biti poznat kao Duce
Mussolini". Imam pegice na nosu. Nedad - "slinavko", drug iz mahale, dao mi je
nadimak Pljonc (kembe) zbog mog naduvenog stomaka. Mrzim ga zbog toga.
Uprkos tome, mene svi vole i uvek se raduju kad me vide; daju mi novac da kupim
sladoled ili salep (slatki napitak), na primer advokat sa papaz-arije ili moj ujak
Mazlum.
Imam ja svoje mezime. To je moja najmlaa sestra Afrdita. Ona je kao lutka. (...) To
mi je najmlaa sestra, ali moda ne i poslednja. Baka Hili mi kae da e mi "roda
doneti" jo jednu seku i batu.
Prva jesen
U kolskom dvoritu, sada okruenom bagremovima ogolelih grana, postrojeni su
uenici svih razreda sa svojim uiteljima. kola je ukraena albanskim i italijanskim
zastavama. Na albanskim zastavama prvi put vidim i nacrtane crne sekirice. Izmeu
dva stuba, na gornjem stepeniku ispod trema, stoji inspektor kole i dri govor. Pored
njega, sa desne strane, stoji neki oficir u crnoj koulji. Inspektor daje re oficiru.
Oficir poinje da govori. Nita ne razumem. Mukla je tiina. Iako je vedar dan, zebu
mi noge, ruke i ui. Curi mi nos. Moj tata, koji se nalazi meu ostalim uiteljima,
izgleda namrgoeno. Na elu mog razreda nema mog uitelja Davida Nimanija.
Umesto njega, sada je tu novi ija crna kosmata glava izgleda vea od trupa.
"Viva Duceee" - odjednom viknu oficir. "Vivaaaa" - viknue svi i podigoe ruke u
znak pozdrava. Viknuo sam i ja i podigao ruku. Gazmend mi grubo povue ruku
nadole i mrko me pogleda. Ne znam zato, u tom magnovenju mi je odlutao pogled u
pravcu mog oca. Svi uitelji stoje ruku podignutih u znak faistikog pozdrava, a moj
tata tri iz te gomile. Umesto da je podigao ruku da pozdravi, on je poloio aku
preko ake ispred grudnog koa, iznad pupka kao da se moli Bogu, klanja.
Biografija - Odrekao se rei radi protesta
Da bih govorio o svom ocu Bekimu Fehmiuu, moram da kaem nekoliko rei o svom
dedi Ibrahimu. Roen je 1892. u akovici, u porodici trgovaca i prosvetitelja. Zavrio
je Uiteljsku kolu i Medresu u Skoplju.
Dedina biografija najkrae moe biti ispriana na primeru imena njegove dece koja im
je davao lino, trudei se da ona budu albanska (umesto uobiajenih turskih i
arapskih) a koja na simbolian nain govore o idealima kojima je stremio.
Najstarija erka Besa - asna re, zakletva i neka vrsta zatitnog znaka Albanaca;
presa - nada u bolje dane albanskog naroda; Bakim - prvi sin - ujedinjenje

albanskog naroda; Arsim - posveivanje naroda; Fatmir - dobra srea narodu; moj
otac Bekim - blagoslov narodu; Afrdita - zora je blizu albanskom narodu; Ljuljeta cvet ivota.
Sa pukom i knjigom u ruci, moj deda je bio desna ruka Bajrama Curija, voe ustanka
albanskog naroda protiv Turaka 1912. godine. Kao jedan od prvih albanskih uitelja,
posveuje se prosveivanju svog naroda i otvaranju kola kako na Kosovu, tako i u
Albaniji. Zbog toga ga srpsko-crnogorske vlasti osuuju na smrt.
(...)
Godine 1929. deda je uhvaen i izolovan u Valjevu. Za to vreme njegova porodica
ivi u akovici, da bi 1931. svi zajedno bili deportovani u Sarajevo, gde pored ve
troje roene dece dolaze na svet jo sinovi Arsim, Fatmir i 1936. moj otac Bekim.
(...)
Generacija mog oca Bekima je prva u istoriji Prizrena koja je kompletno kolovanje
zavrila na albanskom jeziku - od osnovne kole do gimnazijske mature. Posle
gimnazije, otac postaje lan albanske drame Oblasnog narodnog pozorita, jedinog
profesionalnog pozorita u Pritini. Pozorinu akademiju u Beogradu upisuje 1956., u
klasi uvenog profesora Mate Miloevia. Polae ispit i biva primljen pod uslovom da
naui srpsko-hrvatski jezik.
(...)
Brzo savladava srpsko-hrvatski jezik, da bi 1960. postao redovan lan najboljeg
pozorita u zemlji - Jugoslovenskog dramskog pozorita (Beograd). I do dana
dananjeg profesori na Pozorinoj akademiji pominju ga kao primer izuzetno
talentovanog i nadasve vrednog studenta, pa sam i ja kao student istog fakulteta ne
jedanput o tome morao da sluam.
(...)
Posle velikog uspeha filma Skupljai perja u reiji Aleksandra Sae Petrovia, gde
igra glavnu ulogu - Belog Boru (film dobija dve nagrade na filmskom festivalu u
Cannesu 1967. godine i biva nominovan za Oscara 1968.), poinje internacionalna
karijera mog oca, on postaje prva svetska zvezda sa ovih prostora i potpisuje
dugogodinji ugovor sa italijanskim producentom Dinom de Laurentisom. Postaje
ponos bive Jugoslavije.
(...)
Snimio je preko pedeset filomova u kojima je glumio uglavnom glavne uloge. (...)
Gledaoci i danas gledaju poznate filmove i TV serije u kojima je glumio, kao to su
Odiseja sa Irenom Papas, Avanturisti Harolda Robbinsa, gde je igrao glavnu ulogu Diksa, odnosno playboya Porfirija Rubirosu, Dezertera sa Johnom Hustonom,
Richardom Kernom, In Benenom, Ricardom Montalbanom, Chuckom Connorsom,
Vudijem Stroudom, Dozvolu za ubistvo sa Avom Gardner, Dirkom Bogardeom,

Fredericom Forestom, Timothyijem Daltonom, Libera, ljubavi moja sa Klaudijom

Kardinale, Salon Kiti sa Ingrid Thulin i Helmutom Bergerom...
(...)
Italijanski pisac i producent Francesco Skardamaglia rekao je: "Bekim Fehmiu je
jedini internacionalni glumac iz istonih komunistikih zemalja koji je snimao na
zapadu gotovo dvadeset godina probijajui gvozdenu zavesu sve do pojave
Gorbaova i pada Berlinskog zida."
(...)
U znak protesta zbog antialbanske propagande i irenja mrnje prema albanskom
narodu, moj otac 1987. demonstrativno naputa predstavu u Beogradu Madam
Kolontajn (Anjete Plejel) gde igra Lenjina i Staljina i oprata se javno sa umetnikom
delatnou u bivoj Jugoslaviji.
(...)
Raspad Jugoslavije, straan bratoubilaki rat, unitenje Vukovara, bombardovanje
Dubrovnika, dugogodinja opsada Sarajeva, rat na Kosovu, bombardovanje SRJ
uinile su da se moj otac jo vie povue. Odrekao se rei koje su za glumca najjae i
najlepe sredstvo. Odrekao ih se i pretvorio ih u utanje - u protest.
Hamlet bi rekao: "...Ostalo je utanje."
Uliks Fehmiu
Izabrani dijelovi knjige preuzeti su iz bosanskohercegovakog nezavisnog news magazina Dani

Prva knjiga memoara govorila je o ranim godinama glumevog ivota, detinjstvu i

mladosti opisuje njegov ivot od rodjenja, 1936. u Sarajevu, ivota na Kosovu, pa sve
do 1955, odnosno do godine kad je primljen za lana drame Pritinskog pozorista.
Druga knjiga govori o njegovoj uspenoj glumakoj karijeri u bivoj Jugoslaviji i
svetu, njegovom glumakom razvoju i internacio...
Druga knjiga govori o njegovoj uspenoj glumakoj karijeri u bivoj Jugoslaviji i
svetu, njegovom glumakom razvoju i internacionalnoj karijeri i njegovom doivljaju
raspada Jugoslavije.
U nastavku memoara Bekim Fehmiu pisao je o vremenima kada je igrao itav niz
uloga koje su promenile istoriju nae kinematografije i ostavile zapaen trag i u
svetskim umetnikim tokovima.
On govori i o svojim prvim koracima u pozoritu u Pritini, u beogradskoj pozorinoj
akademiji, zatim o JDP-u, Ateljeu 212, Kino klubu Beograd, radu sa rediteljem
Aleksandrom Petroviem, o prvom ugovoru sa Dinom de Laurentisom (dobitnikom
"Oskara" za ivotno delo), o filmu "Deps", u produkciji Branka Lustiga, koji je takoe
dobio "Oskara" kao producent filma "Gladijator". Njegove uloge u "Specijalnom

vaspitanju", "Skupljaima perja", "Odiseju", "Avanturistima", "Roju", "Putu",

"Toplim godinama", "Dezerteru" ostale su upamene kao glumaka remek-dela.
U ovoj knjizi on pie o saradnji sa svetskim filmskim veliinama kao to su Don
Hjuston, Olivija de Hevilend, Briit Bardo, Ava Gardner, Robert ou, arl Aznavur,
Irena Papas, Klaudija Kardinale, Kendis Bergen, irli Meklejn...
Glumio je na albanskom, srpsko-hrvatskom, makedonskom, romskom, turskom,
panskom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Od 1987. godine, od kada je
demonstrativno napustio predstavu JDP-a "Madam Kolontajn" Anjete Plejel, u kojoj
je igrao istovremeno dve uloge - Lenjina i Staljina - oprostio se javno sa umetnikom
delatnou u bivoj Jugoslaviji.
O drugom delu biografije on objanjava i svoje razloge za to - povod za naputanje
predstave bila je neorganizovanost predstave, a sve se to deava u vreme irenja
propagande i antialbanske mrnje.
"Ovom svojom testamentarnom knjigom Bekim potvruje da je jedan od najveih
umetnika sa ovih prostora, ne samo umetnik glume nego i umetnik rei, jedan od
poslednjih samuraja" svoga poziva", napisao je o prvom delu biografije na uveni
pisac Filip David.
Knjievnik Miljenko Jergovi kazao je za prvi deo da je re o osamljenikoj knjizi, u
najplemenitijem smislu rei.
"U drugom dijelu, on rastvara Beograd i Jugoslaviju, piui o svojoj zvjezdanoj
karijeri i o ivotu jednoga ovjeka, na nain kako u nas, opet, nitko nije. Tko zna,
moda je to indiskretno? Na koncu, u bolnom finalu prie, uvodi nas u raspad i slom
Jugoslavije, ali i naih pojedinanih jugoslavenskih ivota", smatra Jergovi.
Drugi deo memoara Fehmiu je posvetio i svojim sestrama, brai i sinovima Uliksu i
Hedonu kao i suprugi Branki Petri.
Bekim Fehmiu 16/06/2010 |
Blistavo i strano
Svetlana Luki: Sada ete uti gospodina Bekima Fehmiua. On je napisao knjigu
koja se zove Blistavo i strano. Posetili smo gospodina Fehmiua, razgovarali smo o
knjizi a naravno i o nekim drugim neizostavnim temama.
Branka Petri (ita): Pet godina nisam bio na Kaljaji. Od mog pokuaja
samoubistva.
Sedim pored ramazanskog topa.
Vidim moju Bistricu, koja deli grad u dva dela, i rava se na jazove koji teku pored
nje i obru teko mlinsko kamenje. Jazovi prolaze pored zidova kua, ispod radnji, iji
vlasnici u njima hlade lubenice i boce piva, presecaju kaldrmisane ulice sa mostiima,
pa, protiui pored jablanova, vrba, topola, razilaze se u potoke i potoie. Ovi pak

jure ispod zelenih kronji i crvenih eramida, sa uvarkuama na njima, ulaze u svako
cvetno dvorite, brzaju pored dudova, bresaka, ljiva, mumula i, odlazei iz dvorita
u dvorite, povezuju komije jednog sa drugim, da bi se svi ponovo izlili u jazove, a
ovi u svoju maticu.
Bistrica mi izgleda kao ogroman, poloen, od tekueg srebra razgranat dud Srebrni
dud.
Baka Hili mi je davno rekla: Nemoj sluajno da pljune u potok, jer e ti ostati kriva
usta!
Bekim Fehmiu: Pretposlednji put sam bio u Prizrenu 97. godine i video sam da je
izmeu arije i adrvana je bila crkva oker boje ali okruena lipama. I mi kao klinci
smo uvek kada su bile slave i praznici ili tamo i sa vrata sluali pesme. Video sam da
su sve to posekli, izgradili su spomenik caru Duanu od tri, etiri metra, od utog
granita, umesto onih boanstvenih lipa poploali sa kamenim ploama, postavili neku
zelenu klupu i ispod klupe spava neki jadni izbeglica iz Like a odmah iza metalne
ograde je kafi gde se pije i peva.
To je bio grad za oveka. Naalost, vie ne postoji. Da li znate da mi se jue ili
prekjue javila Olja? Popova erka iz mog bogaza. Nisam znao da se nalazi ovde, da
se povukla sa armijom. Ali znao sam da e do toga doi, u mom poslednjem intervjuu
sam rekao: Zbogom narodi i narodnosti bive Jugoslavije. Dao sam ga 14. aprila
1987. godine. Citirao sam ekspira: Ovo je vreme izalo iz zgloba. O prokletstvo,
sram to sam roen da te popravljam sam.
Da, ja se oseam kao u pesmi ovek peva posle rata Duana Vasiljeva koji je za mene
testament:
Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam vie snova.
Sestra mi se prodala i majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom moru bluda i kala ne traim plena.
Ja sam eljan zraka, i mleka, i malo bele jutarnje rose.
Ja sam se smejao u krvi do kolena, i nisam pitao zato.
Brata sam zvao dumaninom kletim i kliktao sam kada se u mraku napred hrli i onda
leti k vragu i Bog i ovek i rov.
A danas mirno gledam kako mi eljenu enu gubavi bakalin grli
i kako mi s glave raznosi krov.
I nemam volje il nemam snage da mu se svetim.
Nije mi ao to sam gazio u krvi do kolena, i preiveo ove godine klanja radi ovog
svetog saznanja to mi je donelo propast.

Ja ne traim plena. O dajte meni samo jo aku zraka, i bele jutarnje rose.
Ostalo vam na ast.
Branka Petri (ita): Leto je. Paklena je vruina. Dudinje opadaju. Bos, u kratkim
pantalonama, upadam u dvorite, sav musav, pranjav i gladan.
Jaaoooj, pere se veliki ve.
Mrzim kad se pere veliki ve i kad se krei kua, jer je Dija tada nervozna, pa ja
pobegnem na ulicu. Ali ovoga puta nisam to uinio.
Ujna je nasred dvorita, sa koritom preko potoka, gde ispira rublje. Na sebi ima
prozirnu haljinu sa crveno-belim cvetiima. Prilazim potoku iza ujne. Sedam. Nije me
ni primetila. Bunem noge u hladni potoi i kriom je posmatram.
Sva je zajapurena. Pri pokretima podie joj se i sputa haljina, kratka do kolena, koja
se mestimino od znoja lepi za telo. Ima lepe grudi, tanak struk i, ini mi se, nema
gacie.
Ja, kao da perem noge, saginjem se i sa strepnjom virim ispod haljine Kad se
uspravi vidim joj samo zadnji deo nogu i unutranjost bedara, a kada se saginje
Prokletstvo.
Vesa mi je donela pare hleba i isterala me na ulicu. Znam da sam uradio neto to
nisam smeo, ali sam ipak to uradio.
Bekim Fehmiu: Nikada nisam krivio Srbe za ono to se dogodilo Albancima. Za to
krivim samo Albance. Oni su sami krivi. Moj poslednji intervju od 1991. u Glasu
omladine u kome sam predloio da optue u meunarodnoj zajednici za zloine koji
se ine tokom mira na Kosovu od 81. do 91. federaciju, Republiku Srbiju, pred
meunarodnim sudom. Nisu to uradili. Zato? Jer ubiti dete od 3 godine i starca od 92
godine u sopstvenoj kui, pa krvava bajka koja se desila samo dva, tri dana ispred
onoga to kau Srbija od tri dela postaje cela, 28. marta, i utati o tome.
Meni slobodu niko ne moe da ukine. Moe da mi ukine kada mi otkine glavu ali ja
sam slobodan ovek. Nikada se robom nisam osetio. Znao sam da dolazi rat. Govorio
sam o srpskoj deci a ne o albanskoj deci. Ja sam govorio o svaijoj deci jer ja sam
predratno dete, ja sam doiveo rat, doiveo sam i ono posle rata, a oni koji su bili u
krvi sopstvenog naroda, u srpskoj krvi do gue, u hrvatskoj krvi do gue, odjednom ti
ljudi koji su preiveli to klanje od 41. do 45, milion ljudi je ubijeno a najvie smo se
pobili meu sobom. Ovde ovek ne moe da umre bez najmanje dva-tri rata.
Branka Petri (ita): Predvee je. Sneg se najzad stvrdnuo. Klizamo se na kratkim
metalnim klizaljkama. To su polovine rascepljene cepanice. Od vrha do dna je
zategnuta ica, koja je zavrnuta pri vrhu kod prstiju i kod stopala. Kroz to je provuen
kanap, koji se vezuje i polovinom olovke ili manjim tapiem privruje za nogu.
Vie hodam nego to se klizam. Neko predloi da odemo do Papaz-arije.
Kod Batine prodavnice ekalo nas je iznenaenje.

Izdaleka smo primetili jednog mladia koji se kliza ispod velike uline svetiljke. To
nije klizanje kao nae, to je neto sasvim posebno.
Zanemeo sam od divljenja. ta sve taj mladi ume! Lep je. Na sebi ima beli demper
sa rolkragnom, tamnoplavu bluzu pripijenu uz telo, kao i pantalone. Na nogama ima
divne cipele sa klizaljkama, koje prvi put vidim. Drugovi kau da su od elika, a meni
svetle kao da su od srebra.
On je sam. Osea da nam se dopada pa izvodi sve to zna, dok se pored esme nije
pojavila devojka koja ga je pozvala:
- Bane, ajde kui.
Bane se zavrteo jo dva-tri puta oko sebe kao igra pa se, zabacujui as jednu, as
drugu nogu, udalji. Kad je stigao do esme gde ga je ekala devojka, on se okrenu
prema nama, osmehnu nam se i mahnu rukom u znak pozdrava. Svi mi, kao po
komandi, otpozdravismo mu, presreni zbog onoga to smo videli.
Bekim Fehmiu: Ne znam za Srbe, koliko njih uopte je ikada napisalo neto na
albanskom jeziku, ili Hrvata, ili Slovenaca, ili Bonjaka, ili Crnogoraca osim Miljana
Miljanova. Da li je iko ikada uo kako zvui, kakvu muziku ima taj jezik?
Bekim Fehmiu: govori stihove iz pesme Edgara Alana Poa Gavran na albanskom
Svetlana Vukovi (ita): Preda mnom kao da lei neko tu, a ne moj otac
U Bajrakli-damiji se klanja denaza (molitva za pokojnika).
- Stoj ti tu, pored tate, dok se klanjaju. Najmlai treba da ga uva. Takav je adet ree
mi neko.
Ja stojim sam. Sagao sam glavu i gledam crvenu zastavu pa crnog orla sa dve glave,
rairenih krila. Crna orlova krila poinju da se ire. Orlove obe glave se diu i gledaju
nadole.
Uasnut, odmakao sam se kad se veliki dvoglavi orao uspravio i naglo zario svoje
kande kroz poklopac tabuta. Izvlai tatu zavijenog u belo platno. Zamahuje svojim
ogromnim krilima i polee. Oblee oko dvorita damije u krug, a svakim krugom
die se sve vie i vie.
Oevo telo visi, oputenih nogu i sa glavom nagnutom u stranu. Orlove kande su
zarivene u njegov grudni ko. Letei u irokim krugovima oko belog minareta, orao
slee na sam vrh
Mrak je Samo minaret u svojoj belini estoko bleti. Crni orao sedi na tati. udim
se: kako tatu ne probije vrh minareta.
Emisija Peanik, 16.05.2001.
<< VREME | BR 1016 | 24. JUN 2010.

Bekim Fehmiu (19362010) >

Blistavo i strano
sonja iri
Ispunjavajui poslednju volju Bekima Fehmijua, porodica je u ponedeljak rasula
njegov pepeo u reku Bistricu u Prizrenu.
Glumac Bajru Mjaku je, govorei na komemoraciji u sali pritinskog bioskopa ABC,
rekao da gluma za Fehmijua nije bila profesija, ve ivotna misija do poslednjih
trenutaka ivota. "Tako je i otiao sa ovog sveta, na dramatian nain, kao to je
njegova misija da nas potrese, a moda i probudi iz jednog sna koji je zahvatio nae
drutvo, pa i kada se radi o vrednosti nacije. Bekim je prevaziao sve dimenzije,
prevaziao je i elinu zavesu koja deli svet na Istok i Zapad, i sve to zahvaljujui
svom talentu i radu."
Memoarski roman Blistavo i strano objavljen je 2001. godine kod Samizdata B92,
iako ga je Bekim Fehmiu napisao esnaest godina pre toga tek kad su se "sloile sve
kockice" (intervju, "Vreme" br. 539). Koje i kakvo slaganje je prethodilo odluci
Bekima Fehmijua da prole nedelje napusti ivot, samo on zna. Iza sebe je, osim
uloga koje su ga uinile velianstvenim, ostavio rezultate ivotnog nastojanja da
Srbima pokae Albance kakve ne poznaju, ne bi li svima bilo bolje.
Knjiga Blistavo i strano je jedan od takvih njegovih pokuaja.
"Majka me je rodila u kouljici, u ponedeljak 1. juna 1936. u 6.30 po podne, u
Sarajevu, u Ulici Nova mahala br. 6" glasi prva reenica odeljka o 1936. godini kojom
poinje pria Bekima Fehmijua.
Nakon tri godine, porodica se iz Skadra, iz Albanije, seli u Prizren, na Kosovo.
"Presrena baka ree: Hvala Bogu, najzad, posle deset godina idemo svojoj kui!
Grlei se, suznih oiju, jedan drugome upuujemo najlepe elje. Hanka Lee i njena
deca stoje kao buket i ekaju da se poslednji pozdrave. Stoje ispred kapije, plau,
mau belim maramicama... Sada se uje samo brujanje motora i dobovanje krupnih
kinih kapi po karoseriji. Svi utimo, utonuli u svoje misli. Oseam prazninu, zebnju
prema onome emu idem u susret."
Opisujui porodicu, o ocu Ibrahimu kae i da je "tata zavrio uiteljsku kolu u
Skoplju. Preziva se Imer Halili, ali je u toku kolovanja dobio nadimak Fehmiu to na
arapskom znai odlian. Tako je kasnije svoj nadimak uzeo za prezime." Sebe
predstavlja kad po porodinom stablu na njega doe red. "Ja Bekim (blagoslov)
poslednji sam od muke dece. Imam veliku i gotovo uvek oianu glavu... Mene svi
vole i uvek se raduju kad me vide; daju mi novac da kupim sladoled ili salep (slatki
napitak), na primer advokat sa Papaz-arije ili moj ujak Mazlum."
Prvi glumaki uspeh doiveo je 1942. godine, u Prizrenu, u momentu kad su se svi u
sobi bavili nekim svojim poslom. "Ja zadovoljno duvam u pitaljku, koja isputa
piskav zvuk. Mazlum me opominje da prestanem. Poto ne hajem nego jo vie
pitim, on me malo udari i odgurnu. Ja, uvreen, padam u nesvest. Zatvaram oi a u

sebi mislim: Sad u da ti pokaem! Prolo je nekoliko trenutaka dok me Besa

(najstarija sestra p.a.) nije primetila. Doziva me, a ja uopte ne reagujem. Pita
Mazluma ta se to dogodilo. On odgovori: Nita, samo sam ga malo odgurnuo. ..
Prilazi i Hili (baka p.a.). Diu me i postavljaju na minderluk. Hili na sav glas grdi
Mazluma. Ja u sebi likujem. Tata nareuje da donesu malo vate i ibicu. ujem kako
je pali. Dim od nagorele vate, dok me tata lupa po obrazima, ulazi u nozdrve i ja se
zagrcnem. Otvaram oi, koje su zasuzile. Gledam nada mnom njihova zabrinuta lica.
Postepeno dolazim k svesti. Svi su presreni. Maze me, ljube i grle. Ujka Mazlum,
koji sedi malo dalje kao krivac, gleda me popreko. Samo je on znao da se pretvaram."
Jedne noi 1944. godine, dok su svi spavali, u kuu su upali Nemci. Traili su uzalud
neto po kui. Tatu i ujka Mazluma su prislonili licem prema zidu, i hteli da ih
streljaju zato to se tata i pored opomena neprestano okretao. Na kraju su otili uz
"aufiderzen" i osmeh oficira. "Ja trim ispred njega, podiem ruku u znak pozdrava i
kaem: Hajl Hitler. Kad je oficir izaao iz sobe, odjednom, pred oima mi se pojavi
puno zvezdica. Mahinalno sam se okrenuo u pravcu iz koga je doao amar i video
Diju, jo uvek sa Ljuljetom (najmlaa sestra - p.a.) u naruju, kako me strogo gleda.
Pa ja sam to rekao da bih umilostivio Nemca da puste tatu izgovorio sam i briznuo
u pla."
KAPUTI I IZME: Osloboenje nije donelo spokoj. U Bekimovu uionicu, za
vreme asa aritmetike koji je drao Ibrahim, uao je ovek u dugakom braon konom
kaputu i crnim izmama. Neto su razgovarali i Ibrahim je pustio ake kui. "Reci
Diji da je tatu odveo tamo Hasan Voki. Jesi li zapamtio? apnu mi na uvo.
Odgovorih potvrdno. Nisam odmah potrao kui. Sakrio sam se iza bagrema, u
kolskom dvoritu. ekam. Nije prolo mnogo, kad evo ih. ovek u konom kaputu
ne izgleda vie onako skruen kao u razredu, ve, nekako, kao da se pravi vaan. Tata
nije zakopao kaput. eir izgleda da mu stoji malo nakrivo, a noge jo vie zabacuje
u stranu. Iako nema ni daka vetra, oko njega oseam oluju... Poto su zali za
katoliku crkvu na Papaz-ariji, potrah kui. Diju sam sreo usred dvorita. Kad sam
joj rekao da je tatu odveo tamo Hasan Voki, prebledela je. Kao vetar, utrala je u
kuu, obukla mantil i otila. Pitam Besu gde su odveli tatu i ta je to tamo, a ona mi
odgovori: Idi kod Bajram-tade i kupi lopticu od kokica i lilihip."
A potom, takoe tokom tih prvih posleratnih godina: "Sedmorke, petorke, trojke u
plavim injelima sa zelenim trakama oko levog rukava postale su redovni
poslepononi gosti, posetioci nae kue." Jedne noi, Bekim uje da Dija kae muu:
"Sutra, odnosno danas, ide ti ili u ja kod Fadila (Hoda, komandant partizanske
vojske Kosova) ili Davida (Nimani, visoki komunistiki funkcioner)... bilo koga...
Ovako se dalje ne moe! Prestravljuju mi decu... Ako smo neto krivi, neka nas
izvedu na adrvan i streljaju, ovako skupa... Ako nismo, neka nas ve jednom ostave
na miru. Zato ne dou usred belog dana, kao to Bog zapoveda, nego nou, kao
vampiri?"
IPTARSKO KOPILE: Gluvarei u potrazi za drutvom po letnjoj vruini, ugledao
je grupu od petnaestak deaka i mladia. "Tek kad sam prepoznao jednog vrnjaka
koji esto prolazi pored nae kue, shvatio sam da su Srbi. Najstariji meu njima
obrati se mom vrnjaku i neto mu ree. Ovaj, pak, sav namrgoen, odreno zavrte
glavom. Mladi njemu udari vrgu i, kao sluajno, u okretu, opali mi amar. Ja se
okrenuh, kad, ono, stie amar iz drugog pravca. Udarci stiu sa svih strana. Po glavi,

po licu, po leima. Najstariji mladi naas zastade i neto predloi. Odjednom se njih
petorica bacie na mene. Uhvatie me za ruke i noge i povukoe prema ivici puta.
Opirem se svom snagom. Bacite to iptarsko kopile u Bistricu viknu neko iz gomile.
Do tog trenutka nisam pustio ni glasa, ali sada, visei nad ogromnim kamenjem i
brzom rekom na visini od petnaest metara, prodrah se iz sve snage, i vie od toga.
Koprcam se nogama po vazduhu, traei oslonac. Sada emo da ti priredimo takvo
kupanje da ti vie nikad nee biti potrebno rekoe mi mladii, drei me za lanke i
zamahujui mojim telom nad ambisom. Oseam kako mi jeza kree uz kimu sve do
temena. Mladii jo nekoliko puta zaljuljae moje telo nad Bistricom, izvukoe me i
tresnue o pranjavi drum. Svaki od njih me jo po jednom utnuo nogom, ne birajui
mesto, i odoe. Samo me moj vrnjak nije nijednom udario."
Iz istog perioda: "Tata je u Pritini. Gani Demiri i nekoliko radnika silom su uli u
nau kuu i popeli se na sprat. Razbijaju posluavnike i kristalne ae o pod.
Krampovima rue veliki svetloplavi zid. Dija, Hili, svi viemo. Preklinjanje, vritanje
i kuknjava nisu pomogli da nas ne izbace iz naeg gnezda." aip-paina kua u kojoj
je ivela porodica Fehmiu je, bez objanjenja, pretvorena u GRANAP Gradsko
nabavno preduzee.
... I DRUGI SRBI: Preseljeni su u kuu Ragipa Sokolija koju dele sa jednom
srpskom porodicom iz tipa. "Suprug gospoe Dane je oficir JNA i retko ga viam.
Gospoa Dana je vrlo umiljata i ljubazna ena. Ima malu bebu i ve se sprijateljila sa
Dijom, bakom i Besom. esto svraa kod nas. Od nje smo uli kako su Bugari vrili
zloine nad stanovnitvom tipa i okoline."
Jedne noi 1948. godine vojnici u plavim injelima "odvedoe tatu". U optunici je
pisalo: "Iz iskaza svedoka Hasana Krieziua, javnog tuioca okruga Prizrenskog,
utvruje se: da je svedok uo optuenog kada je ovaj u svojoj kui gde obojica
stanuju, govori u svojoj sobi sledee rei: Gde si Ismail emalju da vidi kako tvoja
zastava danas ne postoji. Ee, David Nimani i Fadilj Hoda, znao sam ja jo ranije
da ste vi prodali Kosovo. Znao sam ja da e ovako biti i danas se viju samo srpske
zastave." Na suenju su Strahinja orevi, stari uitelj, i ivka Golubovi, uiteljica,
oborili optubu tvrdei da je tog dana Ibrahim Fehmiu bio sa njima, i da je izvojevao
od vlasti bonove za hranu i za kolege srpske uitelje penzionere koje je okupator
izbacio s posla. Osuen je na tri godine zatvora i dve godine bez civilnih prava. Dija
je kucala na mnoga vrata, pomogao joj je Mita Miljkovi, ministar prosvete. "Posle
osamnaest meseci ukupnog tamnovanja, tata se naao na slobodi, na radnom mestu
uitelja u logoru Joa Vlahovi na Novom Beogradu. Vodio je analfabetske teajeve
za albanske brigadiste sa Kosova, na Autoputu bratstvo-jedinstvo BeogradZagreb."
SEPARACIJA: Ubrzo poto se nakon tri godine vratio kui, Ibrahim Fehmiu je
umro. Diji ne dozvoljavaju da ga sahrani sa albanskom zastavom. "Dala sam mu besu
da u biti uz njega u dobru i zlu, u alosti i radosti, da u ga pratiti celog ivota. Besu
sam mu dala da u mu kolovati decu i da u ga sahraniti sa albanskom zastavom. Za
ovo prvo ne znam da li e me Bog poiveti, ali za zastavu ja odgovaram!" Sokolj
Dobroi, advokat, jedan od prijatelja koji su im dolazili nakon sahrane, ispriao je
kako je Ibrahim reagovao na zahtev Torenca Toija, predstavnika albanske vlade, da
se organizuje mobilizacija dvadeset pet hiljada mladia za Istoni front, i tako izvri
zadatak koji je dobijen od Musolinija. "Sluaj me dobro, Torenc Toi, a i vi ljudi! Zar
vam do sada nije bilo dosta to su stotinama godina, stotine hiljada albanskih

mladia ostavljale svoje kosti u bestragijama, u raznoraznim osvajako-pljakakim

ratovima Osmanlijske imperije? Zar vam nije dosta to su albanski mladii krvarili i
gubili ivote za Karaorevievu Kraljevinu Jugoslaviju i koji su hiljadama
zarobljeni i nalaze se po logorima u Italiji i Nemakoj?... Gospodo, treba da znate da
albanski mladii nisu stoka, stone glave, ve ljudi koji e nastaviti seme naeg
naroda u budunosti! Ja vas pozivam i molim da umesto to im dajete oruje u ruke
da odu i da se nikad ne vrate, dajte te momke u kole, da ue da se naoruavaju
znanjem, jer znanjem se brani otadbina, znanjem se razvija i napreduje ovek i
svet!... Tako je na desetine hiljada mladia spaseno od sigurne smrti."
Na poetku pedesetih godina uenike su "razdvajali na nacionalnoj osnovi jo od
prvog razreda gimnazije. Srpski uenici su ulazili u zgradu na jedan ulaz, a Albanci na
drugi. Mi smo imali uionice na prvom spratu, a Srbi na drugom. Kasnije su nas
uvodili po razredima, na isti ulaz, ali uvek razdvojene. U toku velikih odmora u
kolskom dvoritu nije bilo druenja. Svako se drao svoga tora." Iz tog vremena je i
prva zvanina uloga: u jednoinki igrao je seljaka, starca koji ne izgovara nijednu re.
"Sedim ja tako na podijumu, ispred svih, ukrtenih nogu, s belim keetom na glavi,
dolamicom preko ramena, velikim sedim zalepljenim brkovima koji mi golicaju
nozdrve, zavijam duvan u cigaretu i sluam. Kad sam ve nekako uspeo da je zavijem,
stavim cigaretu u usta, izvadim iz kesice trud, kamen i kremenom kreem. Pripalim je,
uvlaim dim i, sa zadovoljstvom i ponosito, isputam ga iz nozdrva. U prvom redu
ispred mene, poreali su se profesori sa direktorom kole u sredini. Isputajui
polagano dim, gledam direktora pravo u oi, a u sebi kaem: Ajde, sada, zabrani mi
da puim!"
Tih godina "u letnjem bioskopu, iza Bate, gledao sam film Ludost srca. Toliko me je
uzbudio da sam dobio snanu elju da budem glumac. Gledao sam i pozorinu
predstavu Oblasnog narodnog pozorita iz Pritine Halit Gai autora Demila Dode.
kola je organizovala posetu. Predstava mi se mnogo dopala. Ne znam kako se u kui
naao Filmski svet, asopis sa zelenim koricama i crnim slovima. Mislim da ga je
Besa kupila. Bio je pun slika glumaca koje sam ve gledao. Tu je Irena Kolesar, zbog
koje sam toliko plakao kad gine u filmu Slavica, Marjan Lovri i Ljubia Jovanovi."
GLUMAC: U septembru 1955. godine, u Pritini, u Narodnom oblasnom pozoritu,
polae audiciju. Abdurahman alja trai od njega da pokae situaciju u kojoj se vraa
kui iz Drugog svetskog rata i zatie mrtvu majku. "Zamiljam: Trim sav srean u
novoj amerikoj uniformi (slike sa filma). Ulazim u dvorite. Ve mi se raa prva
sumnja zbog zaputenog dvorita. Naglo otvaram staklena vrata salona u prizemlju.
Veliki salon je pun praine i pauine. U poluosvetljenoj prostoriji, gde se nekada
pevalo, a majka svirala na klaviru, jedini snop svetla dolazi sa prozora, na prevoju
stepenita. Iznenaen takvom slikom, skidam ranac sa lea i bacam ga na pranjavi
beli klavir. Pun crne slutnje, potrim stepenicama, preskaui po tri-etiri odjednom.
Na gornjem spratu otvaram vrata sobe moje sestre. Nema nikoga. Otvaram vrata
oeve radne sobe. Mrano je. Gori samo jedna svea, koja pravi sablasne senke.
Pogled mi pada na krevet. Na krevetu se nalazi telo pokriveno belim platnom. Lagano
uz maksimalnu emocionalnu napetost, prilazim krevetu i polako otkrivam lice. To je
moja majka, koja je presvisla od enje za mnom. Kleim pored kreveta. Rukom je
milujem po licu i sklapam njene poluotvorene oi. U glavi, arhitektura kue mi je
postala kristalno jasna, a moja kretanja i emocije su dolazili sami od sebe u praznoj
sali sa crnim klavirom... Hvala vam. Odmorite se malo ree direktor Jasni."

estitajui mu na prijemu u Narodno pozorite, rekao mu je: "Nama trebaju mladi

glumci iptari. Kada ete moi da stupite na dunost? Odgovor je glasio im
maturiram. I to je obavio."
Poslednja uspomena koju nam je Bekim Fehmiu preneo svojim memoarskim
romanom Blistavo i strano je o pesmici: "Zora svie, pela leti/ S cveta na cvet
lebdei..." Setio je se gledajui na Prizren, odozgo sa Kaljajije. "Potpuno je
neverovatno da me je moja nepismena Dija, od prvog kolskog dana, budila i
ispraala u kolu pesmom o peli na muziku krune Devete simfonije Ludviga van
Betovena, Himnom radosti."
Na kremaciji, prolog etvrtka, Bekim Fehmiu je ispraen uz zvuke Himne radosti.
Tako je ispunjena njegova poslednja elja.
<< VREME | BR 539 | 3. MAJ 2001.
MOZAIK

Bekim Fehmiu, glumac >

Sloene kockice
sonja iri
Polovinom aprila Samizdat B92 objavio je "Blistavo i strano", knjigu uspomena
Bekima Fehmiua, filmskog i pozorinog glumca. Pored teme, ivot na Kosovu od
1936. do 1955. godine, i autora, knjigu ini atraktivnom i injenica da je prethodnih
etrnaest godina gospodin Fehmiu utao, protestujui time zbog irenja mrnje prema
albanskom narodu
Javnosti i bive i sadanje Jugoslavije Bekim Fehmiu najpoznatiji je po ulogama
Belog Bore u filmu "Skupljai perja" Sae Petrovia i Odiseja iz istoimene serije.
Izdava ga predstavlja kao prvog albanskog akademskog pozorinog i filmskog
glumca koji je igrao irom SFRJ. Kritiari i istoriari filmske umetnosti ocenili su ga
kao glumca koji je promenio istoriju nae kinematografije. Bio je jedini glumac iz
istonoevropskih zemalja koji je snimao na zapadu gotovo dvadeset godina
"probijajui gvozdenu zavesu sve do pojave Gorbaova i pada Berlinskog zida", kako
je ocenio Franesko Skardamalja, italijanski pisac i producent filma "Dete po imenu
Isus" Franka Rosija, u kome je Fehmiu igrao lik svetog Josifa. Imao je dugogodinji
ugovor sa italijanskim producentom Dinom de Laurentisom, saraivao je sa Donom
Hjustonom, Olivijom de Hevilend, Avom Gardner, Dirkom Bogartom, arlom
Aznavurom, Irenom Papas, Klaudijom Kardinale, Kendis Bergen... iveo je ivot
velike glumake zvezde. Odrekao ga se dobrovoljno i samoinicijativno, 1987. godine.
Memoare u kojima opisuje ivot od roenja u Sarajevu, pa do poetka rada u Drami
Pritinskog pozorita zavrio je dve godine pre toga, 1985. godine.
Bekimu Fehmiu je, kako sam kae, teko da se prilagodi promeni koju je u njegov
ivot, oveka gotovo zaboravljenog od javnosti, knjiga unela. Sva ta iznenadna, kako

je naziva, zainteresovanost za njega, pozivi novinara pojaali su mu dugogodinje

srane tegobe. Zato je na ovaj razgovor pristao nakon vie poziva (u kojima je
ljubazno posredovala gospoa Fehmiu, Branka Petri, glumica, zduno objanjavajui
u kakvoj je delikatnoj situaciji njen suprug i ta sve proivljava) izvinjavajui se da je
dao asnu re izdavau da e govoriti prvo za B92, i zamolio (uslovio) da na pitanja
odgovori pismeno i da uz intervju objavimo neku od njegovih starih fotografija - na
njima je lep. Za ovaj drugi uslov, verujte na re, nema razloga.
Nastavak "Blistavog i stranog" je napisan. Da li e i kada biti objavljen, zavisi od
rezultata prvog dela knjige. Izdava oekuje najbolje. Dejan Ili, urednik Samizdata,
na promociji je pretpostavio da e "za veinu nas ovo biti sasvim novo jer niko od nas
nema predstavu kako su iveli Albanci u tom periodu", istakavi da "to to je neko
veliki glumac ne mora da znai da je veliki pisac, ali u ovom sluaju to jeste tako".
Bekim Fehmiu nije bio na promociji knjige koju je napisao zato to smatra da time
omoguava "svakom zainteresovanom novinaru da postavi svoja pitanja", ali ne
objanjava zato misli da promocije nisu dovoljno dobro mesto za to. Na pitanja
"Vremena", odgovarao je ovako:
"VREME": Knjigu uspomena zavrili ste jo 1985. godine. Zato je objavljujete ba
sad?
BEKIM FEHMIU: Sve kockice su se sloile. Nismo mi uvek gospodari svega. Zato
ste se vi rodili odreenog dana, od odreenih roditelja, na odreenom mestu?
Javno ste se oprostili od glume kao znak protesta zbog antialbanske propagande.
ta ste time postigli?
Sva ona telefoniranja od Triglava do evelije posle oprotajnog intervjua u Politici,
aprila 1987. godine, pohvale za hrabrost, estitanja, nita mi nisu znaili. Moj
predoseaj, upozorenje, naroito sa pesmom Duana Vasiljeva ovek peva posle rata,
koji kae, "Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam vie snova..." a zavrava sa "O
dajte meni, samo jo aku zraka, i malo bele jutarnje rose, ostalo vam na ast", nita
nije znailo. Postigao sam nulu, jednu apsolutnu nulu u atmosfri jahaa apokalipse,
proavi kroz veliku duevnu patnju. Postigao sam ono, kao Stefan Cvajg u
"Jueranjem svetu", izolaciju, usamljenost. To me nateralo da zapisujem dalja
seanja.
ta mislite da je uzrok neslaganja srpskog i albanskog naroda?
Ja nisam naunik. U zapisima Dimitrija Tucovia koje je napisao jo 1912. godine
rekao je da su Albanci najvei prijatelji Srba. U sjajnim knjigama profesorke
sociologije i filozofije umetnosti Jasmine Udoviki iz Bostona (SAD) Kosovo politika konfrontacije i Srbi i Albanci kroz vekove, profesora Petrita Imamija u
najnovijim izanjima Samizata moete nai odgovore na mnoga pitanja.
Na kraju knjige "Blistavo i strano", va sin, Uliks Fehmiu, o vama je napisao da
ste i vi iskusili nemilost politiara prema porodici Fehmiu koja se prvo ispoljila
na vaem ocu, jednom od glavnih ljudi ustanka albanskog naroda protiv Turaka
1912. godine, kome od tada nijedna vlast nije oprostila to se posvetio
prosveivanju albanskog naroda. Naime, vama je, odlukom politiara, na samom

poetku karijere oduzeta stipendija Pritinskog pozorita. Kasnije ste, meutim,

kako vas predstavlja izdava, zbog uspeha u inostranstvu postali ponos drave.
Molim vas, opiite vae iskustvo o odnosu pojedinca i drave.
Nikada volja i snaga politiara nije mogla da me slomi u nameri ostvarivanja svog
ivotnog cilja i nije istina da su me politiari proglasili ponosom drave, jer da je tako
onda bi mi sigurno dodelili neku od nagrada, makar Oktobarsku.
Vi ste, sa ekrana i scene, kako se to uobiajeno kae, plenili enska srca. Koliko
fiziki izgled utie na karijeru glumca?
Fiziki izgled moe samo delimino da utie. Ono glavno to utie jeste unutranje
bogatstvo glumca, ono duhovno, duevno i intelektualno. Zar je Dastin Hofman lep
glumac? Ali kakva lepota i ar izbija iz njegovih kreacija!
ta za vas znai besa?
Ne za mene, ve za sve Albance besa je bila najvia ljudska etika vrednost. Besa je
bila jaa nego bilo koji ugovor. Zbog te bese kroz istoriju Albanci su plaali svojim
glavama i zbog svojih zabluda. To je ono to je najvie krasilo albanski narod, u
okruenju sa svetom. Takvu besu je imao i moj profesor dr Milo uri, iji je ceo
ivot bio as iz etike.
U svojim uspomenama opisujete tradicionalni nain ivota i porodicu tonom
izuzetnog potovanja. Da li tradicija optereuje?
Ne, ako se ona potuje, kultivie i ne namee silom drugom. Naprotiv, vidite, kerka
reditelja Berta Kenedija, u ijem sam filmu Dezerter igrao, bila je lan nekog drutva
u Los Anelesu gde su se igrale srpske narodne igre. Gospodin Bert me je zamolio
ako mogu da mu nabavim nau narodnu nonju. Dao mi je mere svoje kerke. U
Narodnoj radinosti u Knez Mihailovoj ulici kupio sam kompletnu umadijsku narodnu
nonju od opanaka do jeleka. Gospodin i gospoa Kenedi nisu mogli da nau prave
rei zahvalnosti, a radost kerke je bila neopisiva. Ono to je najlepe, upravo je
razliitost tradicije koja oveka obogauje i raduje.
Da li poseujete vae, kako je u Pritini?
Kako da ne. Pet, est meseci provodim u Prizrenu i Pritini. Bio sam prole godine. U
Prizrenu, od 1999, ona boanstvena aip-paina kua u kojoj sam iveo, vie ne
postoji. Zapaljena je. Hvala Bogu, postojae zauvek u mojoj knjizi kao i grad Prizren.
U Pritini je bio haos.
Kako vi govorite o umetnosti? Da li kao Eli For koga ste citirali u knjizi?
Apsolutno. On kae: "Umjetnost je poziv na duhovnu zajednicu ljudi... Govorei nam
o ovjeku ona nam otkriva nas same." Koliko naih umetnika bez oseanja
inferiornosti ravnopravno uestvuju i u duhovnom stvaralatvu sveta. Pomenuu
mlau generaciju, kao Mikija Manojlovia, Miru Furlan, Radeta erbediju, Anicu
Dobru, Slobodana najdera, Boru osia, Davida Albaharija, Dragana Velikia...
Koliko romana, drama je napisano koje otkrivaju nas same jue i danas? Recimo

Beogradska trilogija Biljane Srbljanovi, Potpalublje Vladimira Arsenijevia,

Profesionalac, Lari Tompson, Kontejner Duka Kovaevia, pa evo i najnovija
premijera u Jugoslovenskom dramskom pozoritu Paviljoni, Milene Markovi, koja je
dobila nagradu u Beu. A naravno, i mnogi drugi koje nisam pomenuo. Pa zar nije u
pravu Eli For: "Umjetnik to smo mi sami..."
Selidba iz Skadra
"Neobina je guva pred naim vratima. Veliki kamion, natovaren pokustvom, ve je
krenuo a drugi nas eka. Svi susedi su se okupili da se pozdrave sa svima nama jer se
vraamo na Kosovo, u Prizren. Presrena baka ree: Hvala Bogu, najzad, posle deset
godina idemo svojoj kui!
Grlei se, suznih oiju, jedan drugom upuujemo najlepe elje.
Hanka Lee i njena deca stoje kao buket i ekaju da se poslednji pozdrave.
Stoje ispred kapije, plau, mau belim maramicama. Moja Bukuroe mae svojom
ruicom... Dovikujem: Piite nam i ja u vama.
Sedim u ogromnoj kamionskoj kabini, pored mame. Da li to mami, mojim sestrama i
meni klize suze ili kia rominja? I jedno i drugo... Sada se uje samo brujanje motora i
dobovanje krupnih kinih kapi po karoseriji.
Svi utimo, utonuli u svoje misli. Oseam prazninu, zebnju prema onom emu idem u
susret."
(odlomak iz "Blistavo i strano")
<< VREME | BR 1015 | 17. JUN 2010.
NEDELJA

In Memoriam >
Bekim Fehmiu
j. gligorijevi
(19362010)
U utorak 15. juna, slavni jugoslovenski glumac Bekim Fehmiu odluio je da ode. U
svom stanu na beogradskoj Zvezdari izvrio je samoubistvo u 75. godini ivota.
Legendarni Beli Bora iz filma Skupljai perja Sae Petrovia, bio je prvi albanski
akademski glumac u SFRJ. Kritiari i istoriari filmske umetnosti ocenjuju ga kao
glumca koji je promenio istoriju nae kinematografije. Roen je 1936. godine u
Sarajevu, a njegova porodica ivela je i u akovici i Skadru. Igrao je u 41 filmu i u

bezbroj predstava irom Jugoslavije. Nakon to su Skupljai perja 1967. godine

postigli ogroman uspeh na Kanskom festivalu, poinje njegova internacionalna
karijera. Bio je jedini glumac iz istonoevropskih zemalja koji je snimao na Zapadu.
Imao je dugogodinji ugovor sa italijanskim producentom Dinom de Laurentisom,
saraivao je sa Donom Hjustonom, Olivijom de Hevilend, Avom Gardner, Dikom
Bogartom, arlom Aznavurom, Irenom Papas, Klaudijom Kardinale, Kendis Bergen...
iveo je ivot velike glumake zvezde, ali daleko od toga da mu je ivot bio lak.
Osim zbog politikog progona koji su trpeli njegovi otac i deda, sa poetkom srpskoalbanskih trvenja, zautao je i povukao se iz javnosti, u znak protesta. Godine 1987.
dao je oprotajni intervju "Politici" i potom zautao sve do 2001. godine, kada je
objavio knjigu seanja Blistavo i strano. Iste godine dao je intervju "Vremenu" u
kom je ovako opisao svoju odluku: "Sva ona telefoniranja od Triglava do evelije
posle oprotajnog intervjua u "Politici", aprila 1987. godine, pohvale za hrabrost,
estitanja, nita mi nisu znaili. Moj predoseaj, upozorenje, naroito sa pesmom
Duana Vasiljeva ovek peva posle rata, koji kae Ja sam gazio u krvi do kolena i
nemam vie snova..., a zavrava sa O dajte meni, samo jo aku zraka, i malo bele
jutarnje rose, ostalo vam na ast, nita nije znailo. Postigao sam nulu, jednu
apsolutnu nulu u atmosferi jahaa apokalipse, proavi kroz veliku duevnu patnju.
Postigao sam ono, kao tefan Cvajg u Jueranjem svetu, izolaciju, usamljenost. To
me nateralo da zapisujem dalja seanja."
Bekim Fehmiu, osim po brojnim maestralno odigranim ulogama, ostae upamen kao
olienje ako ne neega efemernog i neuhvatljivog kao to je moralnost, onda svakako
principijelnosti i odanosti vlastitim idealima. Jedan od simbola Jugoslavije iz njenog
zlatnog doba, nikada nije, u ime bratstva i jedinstva, a potom jugonostalgije, beao od
svog albanskog porekla, bio je i jedno i drugo: Albanac, Jugosloven, iznad svega
umetnik, a pre svega ovek. Mnoga su se teka istorijska kola slomila na njemu, na
njegovoj linoj sudbini, ali ak i nain na koji je otiao pokazuje da je do kraja ostao
gospodar svoje sudbine. Ba kao to je doneo odluku da se povue dok ludilo ne
proe, tako je i sada odluio da ode, ne saekavi da umesto njega takvu odluku
odredi sluaj. Onima koji su za njegovog ivota gajili potovanje prema onom to je
govorio i radio, sada ostaje da potuju i ovu njegovu, poslednju odluku.

Sjeanje na Josipa Reihla-Kira

Na 23. godinjicu ubojstva Josipa Reihla-Kira, u utorak, 1. srpnja, u 13:20,
Centar za mirovne studije, Inicijativa mladih za ljudska prava i Srpsko narodno
vijee na ulazu u osjeko naselje Tenja sjetit e se naelnika Policijske uprave u
Osijeku koji je u ljeto 1991. godine ubijen zbog svojih viemjesenih mirovnih
napora.
Josip Reihl-Kir je u vremenima najee ratne propagande pokuavao i uspijevao
svoje sugraane s obje strane, hrvatske i srpske, primiriti, urazumiti i odgovoriti od
neposrednih neprijateljskih djelovanja. Vjerujui u mirotvorstvo, Reihl-Kir je jedini
meu naoruanima iao od jedne do druge barikade rukama irei svoj sako,
pokazujui da je nenaoruan. Njegove rijei i djela uskoro su prepoznati kao prijetnja
nadolazeem ratu. Unaprijed dogovorena likvidacija sprovedena je u djelo 1. srpnja u
13 i 20 na prilazu u prigradsko osjeko naselje Tenja, na punktu hrvatske policije,

kada se Reihl-Kir iz Osijeka uputio na jo jedne pregovore s pobunjenim Srbima. S

njim su u automobilu, prema kojem je upuena rafalna paljba, bili i Goran
Zobundija, potpredsjednik osjekog Gradskog vijea, Milan Kneevi, gradski
vijenik, koji su takoer na mjestu preminuli, a jedini preivjeli bio je Mirko Tubi,
predsjednik Mjesne zajednica Tenja.
Za Antunom Gudeljom, izvriteljem ubojstva, tjeralica je raspisana tek 1993. godine,
a nakon niza politiko-pravosudnih peripetija, ovom hrvatskom policajcu je, i to
zahvaljujui upornosti udovice Jadranke Reihl-Kir, u svibnju 2009. godine izreena
kazna od 20 godina zatvora. Iako je direktni izvritelj zloina naposljetku kanjen,
nalogodavci ubojstva nikada nisu odgovarali.
Josipu Reihlu-Kiru posmrtno su odana zasluena priznanja, meu kojima je i Nagrada
Svetozar Pribievi za unapreenje hrvatsko-srpskih odnosa koju mu je prole godine
dodijelilo Srpsko narodno vijee. Prema rijeima Jadranke Reihl-Kir, prvo javno
obiljeavanje njegovog imena bila je konceptualna izloba Centra za mirovne studije i
suradnika Tko je tebi Reihl-Kir iz 2010. godine. Inicijativa mladih za ljudska prava
nedavno je Odboru za imenovanje ulica i trgova Grada Zagreba uputila zahtjev za
imenovanje Naselja sjeanja. Rije je o inicijativi kojom se od nadlenog tijela
gradske vlasti trai da novoizgraenim ulicama i zelenoj povrini na zagrebakoj
Trenjevci dodijeli imena obitelji Zec, Milana Levara, Slobodana Budaka,
Vladimira Primorca te Josipa Reihla-Kira.
Diplomatija
Kako ive porodini, valerski, partijski i prijateljski klanovi u srpskoj
diplomatiji
Kuni ljubimci srpskih diktatora
Ura, Pariz je najzad dobio ganc novog ambasadora Srbije. Aplauzi i
klanjanja do zemlje, trijumf povratnika, kao ulazak Hrista u Jerusalim.
Vratija se Rajko Risti, i to na velika vrata. Pre nekoliko godina zatvorili su
mu konzulat u Lionu, kao diplomatski viak, a sad se, evo, Rajko uselio u
barokni dvorac na obali Sene. Najlepu rezidenciju meu svim naim
diplomatskim predstavnitvima na planeti. Na isti dan zapoeli su u Parizu i
dani srpske kulture, pa je bila hitnoa da diplomatija podupre kulturu.
Mile Uroevi
(Dopisnik iz Pariza)
Praznina u dvorcu zvanom Tremoaj bila je nepodnoljiva. Otkako ga je
njegova ekselencija gospodin Duan Batakovi, skraeno Batak, pre est meseci
napustio, ljudima se uinilo da sve radi kao podmazano i da se nita nije promenilo
u francusko-srpskim odnosima. Moda nam ambasador stvarno vie nije ni
potreban, pomislili su. Pre svega, bila bi to uteda u budetu, i mnogo manje svae
u politikim strankama oko naimenovanja.
A, pored toga, Brisel nam je ionako ve savakao celu spoljnu i unutranju
politiku, bilo ko moe da odradi posao. Kau da tek kada nekoga nema, ljudi uvide
da taj nije ni bio preko potreban. Pariski Srbi, koji imaju dugo pamenje, seaju se

da nam je taj isti naunik, doktor, profesor, istoriar i ambasador, ve ranije

dokazao da su diplomatske stolice vrlo simbolina radna mesta. Skoro
bespotrebna. Na poetku svoga mandata, iako slabog zdravlja, on je radio za
dvojicu. Pored svoje ambasadorske glavobolje otaljavao je i dunost direktora
kulturnog centra. Nakon dve godine upranjavanja obe funkcije za jednu platu,
stigao je tatin sin iz akademske porodice Velikovia. Vuk Velikovi alias Vidor,
deko koji obeava i iji bi tata, kako su tvrdili zli jezici, mogao da useli
ambasadora u Knez Mihailovu 35.
Tako je KIC (kulturno informativni centar) u Parizu pomalo postao vuja jama.
Tu se nekada davno muvao Vuk Vuo, filmadija, onda je u ministarstvu
zavladao Vuk Drakovi, pisac, koji je na dravne jasle uguravao svoje ovice i
Danine prijateljice, a evo danas i Vuk Jeremi bui mesto malog Vuka, slikara, ne
bi li ubacio svoju crvenkapica Maju Rakovi, novinarku i internet intelektualku.
Dodue, ta Maja nije bilo koja novinarka, ni obian diplomata, kao veina naih
predstavnika po svetu. Maja je zavrila kurs novinarstva na westmisterskom
fakultetu, ali to nije bilo presudno. Najbitnije je da je ona kuma bosanskom
Kenediju iz familije Pozderac, Vuku Jeremiu. Na najpopularniji ovek u svetu je
najverovatnije i na budui predsednik, samo ako bude hteo. Meunarodna
zajednica ve unapred nema nita protiv.
Kuma nije dugme
Zbog ega pominjemo Vuka, tog svetski poznatog ambasadora, koji se
proslavio od kada je za himnu UN predloio "Mar na Drinu". Iz prostog razloga
to mnogi Srbi misle da direktora (ili kuma) Kulturnog centra u Parizu bira
ministarstvo kulture. Taman posla!
KIC je naa ambasada kulture i, kao takva, pada pod nadlenost ministarstva
spoljnih poslova. E sad, da li Vuk Jeremi lino gura malu Maju u veliku fotelju, to
ne bi mogli da dokaemo Vi i ja, ali je sigurno da je titula kume vea od svake
engleske diplome.
Kao to je sigurno i to da se onima koji izmiljaju dobra radna mesta, zatresu
gae pred ovakvom titulom. Ej, bre, ministarska Kuma nije dugme, ali zato
odgovorni za nadlenosti podobnih tako funkcioniu, na dugme. Treba samo da ih
neko pritisne, i, hop: najbolje radno mesto na svetu izvukla je kuma, zet ili paenog
broj taj i taj.
Kuma bi uvek trebalo da se pie velikim slovom. Mnogo dobrih tekstova bi
trebalo da napiu nai diplomatski novinari, ili novinarske diplomate, pa da nas
razuvere. Pogotovo to neki sitni detalji idu u prilog tezi da je diplomatska fotelja
vrsta nagrade za poreklo ili poslunost, i da titula donosi izuzetno vredna prava.
Svima je jo u seanju ambasadorka pri UNESCO-u Zoki, Zorule
Tomi ,Tadieva simpatija, koja je verovatno zaradila ambasadorsko mesto u
Unesku svojim epohalnom knjigom iz oblasti seksa, Poljubac u doba kuliranja.
Takvoj fatalnoj intelektualki imid nalae gajbu od bar osam somova evria
meseno.
Valjda Zoki toliko vredi to predstavlja, ako nita drugo, ono nau narodnu
lepotu i tehniku onih stvari. UNESCo lekcija nije nikome posluila za primer.
Danas padobranci padaju po bati ambasade. Nezvanini vrilac dunosti
direktorke centra, i zvanino prvi sekretar za kulturu i informacije ambasade Srbije
u Francuskoj, batovanka za zatitu nae batine, gospoa Maja Rakovi, (sa
titulom u dva reda), smatra da vredi bar upola Zorice Tomi.

Kao dete, Maja je matala da kroz prozor vidi Trijumfalnu kapiju, i sad kako
da neko odbije to malo zadovoljstvo od bar etiri soma meseno. Kirija od oka.
Nije sigurno ni da se neko usudio da joj ponudi besplatan stan ambasade predvien
za normalne slubenike. Maja je genije, zna sve da radi, a pogotovo ono poslove
svojih kolega.
Maja pravi raspored ko treba da doe, kao i ko treba da ode iz centra. Kao i
obino, ali ono to je stvarno razljutilo raju koja gravitira oko epicentra srpske
kulture na zapadu je upravo takvo dupliranje uloga i dohodaka. Pored ive
sekretarice Marije Radi, ministarstvo izmilja novo radon mesto sa titulom prve
sekretarice. Koj e nama dve sekretarice za isti posao. Jedna obina i druga prva,
kao to potpredsednik i prvi potpredsednik. Budalatine.
ta po Vuku moe da znai to prva sekretarica, misli se na Vuka Karadia a
ne na bankara Jeremia. Jel' to bolja, pametnija, sposobnija slubenica ili je to
samo ena sa jakom zaleinom. Dokle bre da se samo socijalno razmnoavamo a
da ljudi kojima su roditelji; kafe-kuvarice, domari ili oferi, ne mogu ak ni takva
mesta da naslede jer su potrebna za decu onih odozgo koji nee da ue kolu ili su
pomalo mongoloidi.
Ambasade, srpske raspikue po belom svetu
Treba znati da su mnoge mrane radnje sve vidnije u gradu svetlosti. Zato se
ova naa najderaj dijaspora od nekih 80 hiljada legalnih dua i okrenula, pa sad
gleda svoja posla i sve vie izbegava etniko komunitarna druenja. Prolo je
vreme bratoubilakog rata, kad su se stvarala udruenja i organizovala gostovanja
naih politiara prevaranata i pevaa profitera. Kada se slala humanitarna pomo
sa svih strana i davalo iz svog depa za nau stvar. Od potpisivanja dobrog
sporazuma u Kumanovu kada smo pobedili NATO, pa do ovog najnovijeg dobrog
sporazuma made in Brisel, kojim smo spasili Kosovo, po svim naim
predstavnitvima u inostranstvu su defilovala razna oficirska deca, omatorele
stjuardese, samohrane majke i druge fatalne ene, propali pesnici, priuene
diplomate, sitni prestupnici, ibicari, alkosi i mnogobrojni roaci sa sela ili kumovi
iz grada kojima treba neko dobro devizno uhlebljenje. Po nekom nepisanom
pravilu u srpski politiki biznis se mahom ulazi "na zadnja vrata", preko
novinarstva: steravi sve srpske patriote i njihove francuske prijatelje u borbi
protiv satanizacije, stjuardesa je ukrasila izlog centra posterom BHL-ovog antisrpskog filma.
Nakon Oktobarskog prevrata svim snagama je na tandem spreavao da za
direktora Centra doe ve imenovani na tu dunost Komnen Beirovi, legenda
srpske dijaspore u Francuskoj, autor Kosovske trilogije i ovek lokalac koji tu
stanuje poznaje najvie ljudi u Parizu. Sve ostale novostvorene drave su za svoje
predstavnike uzimali lokalne intelektualce samo smo mi slali kume i roake sa
sela.
Samo prvih sedam godina demokratskog guranja i izmicanja stolica
protivnicima, u Kulturnom centru se izrealo pet direktora! Posle je bila
dvogodinja pauza bez ikoga. U tadanjoj srpsko-crnogorskoj dravi se po kljuu
slala u kulturoloku ambasadu izriito crnogorska eljad. I kako ni etii nisu
mogli da se nagode kojoj junaini pripada Pariz, v. d. direktorka je bila Jagoda
Stamenkovi, a onda je 2004. stigla dukljanka Branka Bogavac. Kad se govori o
tom periodu, ne treba ni pominjati kako se centar pretvarao u antisrpsko leglo.

Ta je nametena direktorka vie bojkotovala pro srpske inicijative, skpove i

slino jer je za nju jedini bio vaa njen prijatelj i idol Ismai Kadare i njemu slini.
Kako je bratska Crna Gora otila iz unije, tako je Branku Dukljanku zamenio
vukov podanik ivadin Mitrovi, koji je ostao punih 18 meseci Kada je nakon
ivadina Centar ostao bez glaveine, u fotelju v.d. direktora najbre je zaseo
savetnik ambasade Mihailo Papazoglu i tu ostao sve do dolaska Batakovia, koji
je etiri godine trenirao strogou. Diplomatija je vrlo prosta, skoro prostaka nauka
i tehnika vladanja preko prijatelja I rodbine u ove nedelje srpske kulture u Parizu.