Osnovi prava kao

samostalna disciplina
Nastavnik: prof. dr iur. Marija Kosti
Email: mkostic@singidunum.ac.rs

Udbenik: Prof. dr Dragan M. Mitrovi

Osnovi prava, Beograd

 Ius est ars boni et equit

Ko samo rei zakonske znade, taj jo zakona

ne zna, dok mu ne shvati razum i smisao (V.
Bogii)

Pojam i predmet Osnova prava

Pojam- osnovi prava egzistiraju kao samostalna
teorijsko- pravna nauna disciplina, odnosno apstraktna
pravno-teorijska disciplina, jer se u okviru svog predmeta
izuavanja bavi iskljuivo onim to je u dravama kao
takvim stalno / nepromenjivo u zavisnosti od aktuelnog
pozitivno pravnog ureenja ili dravno politikog
sistema.
U ove nepromenjive kategorije se ubrajaju: pojmovi prva i
drave, njihov odnos, opta znanja o pravnom poretku,
sistemu prava I njegovim osnovnim elementima

 PREDMET - izuavanja osnova prava su drava

i pravo njihovi osnovni, opti pojmovi i
uzajamne veze, odnosno:
ZAJEDNIKE i BITNE osobine i veze svih drava i
svih prava
Faktika povezanost drave i prava mora biti
takva da poiva na kvalitetima i vezama koje
omoguavaju postojanost, trajnost, ispravnost u
funkcionisanju i zadovoljenju osnovnih potreba
drutvenih zajednica

Metod Osnova prava

Metod je nain, put i sredstvo da se postigne zacrtani cilj

Metodi kojima se teoretiari prava koriste:

Dogmatiki - utvrivanje isitinitog znaenja pravnih pojava: drave, pravnih

normi i sl.;

Normativni- saznavanje prava kao celovitog sistema normativni sastav

prava, delovi prava i veze izmeu njih i izmeu dravnih organa

Logiki- utvruje logike veze izmeu razliitih elemenata i delova pravnog

sistema

Aksioloki- odreuje vrednosti, metod pravne kritike, bez koga nema

promene drave i prava

Socioloki- istrauje drutvenu stranu prava, kao drutvene pojave i

drutvene uzroke prava

Psiholoki- istrauje pravo kao psihiku pojavu, pravnu svest ljudi i

njihove stavove prema pravu

Politikoloki- izuava pravo kao politiku pojavu, tj do kog stepena

su ostvarene vrednosti pravnog sistema

Istorijski- pomoni metod za istraivanje prava kao istorijske pojave

(primer Rimsko pravo)

Uporedno-pravni (pomoni metod)- izuava najmanje dva dela u

sklopu dva razliita nacionalna prava ili konkretnog nacionalnog
propisa i meunarodnih pravnih principa

Odnos Osnova prava i drugih

naunih disciplina
Sve naune discipline se dele na pravne i
vanpravne
Osnovi prava su pravna nauna disciplina,
i to:
- apstraktna
- osnovna
- opta
- uvodna

Poreklo i razvoj Osnova prava

Pravna nauka je jedna od najstarijih drutvenih nauka,
koja potie jo iz antikih civilizacija
Nauka o dravi je takoe stara
i sve do XIX veka je egzistirala
kao posebna nauka.
Zahvaljujui naporima
nemakih filozofa prava,
poetkom XIX veka
ove dve naune discipline su spojene u jednu
- teoriju drave i prava

Antiko doba
U antiko doba znatno vie je izuavana nauka o dravi,
nego nauka o pravu
I jedna i druga su se razvile u okviru filozofskih
razmatranja tog doba,
koja su bila dominantan vid razmiljanja
pre svega u Grkoj
Zakonitosti koje je izvodila nauka o pravu
imale su obeleja prirodnog prava

Stari Rim
Rimljani dali snaan doprinos razvoju nauke o pravu, pa
teite prelazi sa prouavanje drave na prouavanje
prava

Rimski pravnici su bili praktini i pragmatini a mnogo

manje filozofi, i postavili su osnove optoj teoriji prava,
kao i mnogim pojedinanim pravnim granama

Rani srednji vek

Rani srednji vek je period skolastike i
vladavine crkve, pa su i teorije o dravi i
pravu zasnivane na religijskim osnovama

Kasni srednji vek

Kasni srednji vek je znatno uznapredovao u odnosu na
isti teoloko-spekulativni pristup prouavanju drave i
prava
U XII veku zapoinje tzv pravni preporod period
glosatora i postglostora, koji uobliavaju neke opte i
osnovne teorije o dravi i pravu na osnovu saznanja
rimskih pravnika

Teoretiari poinju da zastupaju pozitivistiki pristup

Nauka o dravi je i dalje prilino marginalizovana sve
do pojave Makijavelija i drugih teoretiara drave

Makijavelizam i Teorija dravnog razloga

Makijaveli smatra da je potrebno ispuniti nekoliko

uslova da bi jedna vlast bila stabilna i jaka:

1. vlast se mora oslanjati na silu i sila se mora primenjivati

kad god je nuno
2. moraju se pronai elementi koji
e ujediniti drutvo, a to su zajedniki
interesi ili problemi
3.
vladar uvek mora odluno
da deluje i potrebno je postojanje
jake nacionalne armije
Nema moralnog zakona koji vladar ne bi morao prekriti
ako eli ostati na vlasti! Jedini kriterijum njegovog
delovanja je svrsishodnost- DA ili NE?

Makijaveli kae...:
Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje da te ljudi ljube ili da te se
boje. Odgovor je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no kako je to
dvoje teko sastaviti, mnogo je sigurnije, da te se ljudi boje, negoli
da te ljube, ako ve oboje ne moe postii. Jer o ljudima se
uopteno moe kazati: nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni,
izbegavaju opasnosti i pohlepni su za dobitkom; dok im dobro ini,
tvoji su, nude ti svoju krv, imetak, ene i decu, kako sam vam ve
kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja primakne, okreu
se. Propada vladar, koji se posve oslonio na njihove rei, pa se nije
ni na ta pripremio; jer prijateljstva, koje se dobijaju za platu, a ne
veliinom i plemenitou duha, kupuju se, a ne poseduju, pa se u
pravo vreme ne mogu upotrebiti. Osim toga, ljudi se manje
ustruavaju da uvrede nekoga, koji eli da ga ljube, nego li nekoga,
koji im uliva strah; jer ljubav se podrava vezom zahvalnosti, samo
to ljudi, budui da su opaki, tu vezu raskidaju, kad god im je to od
koristi; strah se pak podrava neprestanom pretnjom kazne
Sutina njegove teorije je da
CILJ OPRAVDAVA SREDSTVO?!....

.. Ruso i Teorija drutvenog ugovora

Savremena kultura je negacija prirode i zato ljudi
treba da se vrate prirodi - slobodi i jednakosti
Za Rusoa nejednakost je nastala sa privatnom
imovinom, a drava ugovorom
Vaspitanje je bilo temelj drutva

Ova teorija je dobila svoj pravni izraz u

francuskoj Deklaraciji o pravima oveka i
graanina i Deklaraciji nezavisnosti SAD-a

RAD U GRUPAMA:
NAPIITE KRATAK ESEJ NA
TEMU NADMO PRETVORITI
U PRAVO, A POSLUNOST U
OSEAJ DUNOSTI
(.. Ruso)

Disciplina

Svaka disciplina (i nauna i filozofska) ima 3

elementa koja je odreuju:

1. PREDMET ono to disciplina prouava

(pojave, fenomene u stvarnosti, tj njihov
nastanak i meusobne veze)
2. METOD postupci i sredstva kojima se
prouava predmet
3. SADRINA skup saznanja o predmetu do
kojih se dolo upotrebom metoda

Predmet pravnih disciplina

Pre svega PRAVO ( u celini i sa svim aspektima
ili jedan deo prava ili pojedini aspekt prava)
Potom i DRAVA jer su pravo i drava uzajamno
povezane pojave
Dakle, predmet pravnih disciplina je DRAVNOPRAVNI POREDAK
Predmet Osnova prava ZAJEDNIKE i BITNE
osobine i veze svih drava i svih prava

Kratak test
1. Osnovi prava su: a) opta istorijskopravna disciplina; b)
pojedinana pozitivnopravna disciplina; v) apstraktna
teorijskopravna disciplina
2. Predmet Osnova prava ine: a) opti kvaliteti drave; b) opti
kvaliteti prava; v) zajednike i bitne osobine i veze svih drava i
prava; g) zakonitosti drave; d) opti kvaliteti i zakonitosti drave i
prava
3. Metod Osnova prava je: a) pravni; b) socioloki; v) skup razliitih
metoda koji se koriste u pravu

4. Najvei doprinos razvoju pravne nauke dali su: a) Stari Grci; b)

Egipani; c) Rimljani; d) Katolika crkva
5. Osnovi prava prema drugim pravnim disciplinama predstavljaju:
a) uvodnu; b) zavrnu; v) uvodnu, osnovnu i optu; g) osnovnu i
optu; d) osnovnu i zavrnu disciplinu