DEO OSMI: CIVILNO DRUTVO

Pitanje 110: Znaenje i elementi pojma graansko drutvo

Pojam graansko drutvo potie od engleskog filozofa Dona Loka, koji
je razlikovao sferu graanskog drutva (civil society) od graanske vlasti
(civil government). Za Loka je drutvo nezavisna i samostalna politika
celina koja ograniava dravnu vlast. Dakle, za Loka i njegove pristalice je
veoma znaajna razlika izmeu drave i drutva, pri emu se pod
drutvom podrazumeva ono novo drutvo koje je poelo da nastaje na
ruevinama feudalnog drutveno-ekonomskog poretka.
Krajem osamdesetih godina XX veka izraz graansko drutvo dobija
jedno posebno znaenje u dravama u kojima je dolo do sloma
socijalistikih ideja: drutvo je nezavisno od drave i drava treba da se
povue iz drutvene sfere (pre svega ekonomske) to je vie mogue.
Dakle, koncept civilnog drutva se u ovim zemljama pojavljuje kao
alternativa autoritarnom socijalizmu.
Osnov jednog graanskog drutva je slobodni pojedinac koji se svesno
povinuje dravnoj vlasti i zakonima koje ona donosi, pri emu je bitno imati
na umu da nema graanskog drutva bez relativno este potvrde
legitimiteta dravne vlasti na izborima, kao i mehanizama njene kontrole.
Elementi graanskog drutva (8):
-

Ljudske i graanske slobode kojima pojedinac stie svoj pravni, a tako i

politiki i ekonomski subjektivitet, te svoju moralnu, versku i
stvaralaku autonomiju;
Slobodno trite (autonomija privrede u odnosu na dravu): sloboda
pojedinca da, udruen sa drugima, razmenjuje proizvode i usluge za
druge prozvode i usluge po trinim zakonima. Ipak, ovaj koncept je
danas u velikoj meri ublaen prisustvom mnogobrojnih oblika dravne
intervencije u ekonomskoj sferi;
Autonomija drugih drutvenih odnosa i institucija u u odnosu na
dravu: crkava i verskih zajednica, obrazovnih institucija,
profesocionalnih i strunih udruenja, naunih i umetnikih drutava i
slinog;
Postojanje vladavine prava: za razliku od koncepta pravne drave koji
predstavlja vezanost izvrne i sudske vlasti slovom zakona, vladavina
prava je jedan metapravni koncept koji postavlja ogranienja i samom
zakonodavcu time to ga obavezuje da pravni akti koje sastavlja i
donosi budu u skladu sa odreenim demokratskim vrednostima koje
obezbeuju slobodu pojedinca;

Postojanje demokratske (participativne) politike kulture: aktivno

uee graana u politikom ivotu drave, dostupnost svih javnih
funkcija graanima, uee graana u izboru organa vlasti itd;
Legitimnost drave vlasti: vlast je izraz volje naroda;
Ogranienost dravne vlasti;
Odsustvo dominacije jedne grane vlasti nad drugom, to se postie
uzajamnim sredstvima uticaja legislative i egzekutive, te nezavisnou
sudstva.

Pitanje 111: Pojam i evolucija ljudskih i graanskih prava

Ljudskim i graanskim pravima se utvruje pravni poloaj pojedinca prema
dravi. Ljudska prava i slobode su nita drugo do ogranienja dravne
vlasti, tj. one granice koje drava ne sme da prekorai u svom delovanju.
Samim tim, ona su prepreka samovolji onih koji se nalaze na vlasti. Ideja
ljudskih prava ima svoje uporite u prirodnopravnoj doktrini i njenoj ideji o
uroenom dostojanstvu svakog oveka, nezavisno od vremena i mesta gde
ivi. Dakle, radi se o pravima koja je dala priroda a ne drava.
Ljudska prava i slobode su veome bitna prilikom odreenja karaktera
nekog pravnog poretka. Ukoliko u odreenoj dravi postoji ustavna i
zakonska zatita ljudskih prava, kao i nezavisno sudstvo koje titi
pojedinca od arbitrarnosti, za takvu dravu kaemo da je liberalna. Ukoliko
sa druge strane, postoji drava u kojoj ljudska prava i slobode nemaju
ustavnu i zakonsku zatitu, ili, pak, ne postoji nezavisno sudstvo koje e
obezbediti da Ustav i zakoni budu vie od praznog lista hartije, takve
drave nazivamo autokratskim, i njihova krajnost se moe videti u
totalitarnim poredcima: onim poredcima u kojima dravna vlast i ideologija
proimaju i samu privatnost pojedinca, reguliui do u detalj njegov stil i
nain ivota.
Tradicionalna koncepcija ljudskih prava predstavlja plod politike teorije
liberalizma. Ona polazi od ideje da se drava i pojedinac neprestano nalaze
u stanju latentnog sukoba, uzrokovanog pre svega koncentracijom vlasti u
rukama dravnih organa. Za klasine liberale drava i vlast su nuno zlo
koje mora da postoji kako bi se obezbedila sloboda pojedinca, te je
neophodno delotvorno je ograniiti da ne bi dolo do njenog izopaenja. Ta
ogranienja nisu nita drugo do ljudska prava.
Prema klasinoj doktrini liberalizma, ljudska prava za sobom nuno
povlae dve posledice:
- Postojanje privatnog domena u koji drava i drugi pojedinci ne smeju da
se meaju. To su pre svega lina, politika i ekonomska prava koja se, u
skladu sa ovim svojstvom, mogu nazvati prava (slobode) granice;

- Ogranienost dravne vlasti u delatnostima koje obavlja i instrumenti

putem kojih graani mogu da se odupru delatnosti drave. Tu spadaju
sloboda tampe, udruivanja, okupljanja i izraavanja itd, a koje se zbog
ovog svojstva nazivaju prava (slobode) suprotstavljanja.
Ipak, od kraja 19. i poetkom 20. veka ljudska prava vie nemaju samo
ulogu u ograniavanju dravne vlasti, ve imaju znaajnu ulogu u
postizanju socijalne jednakosti i socijalne pravde neega to klasini
liberali nisu imali na umu i to svedoi o leviarskom karakteru dananjeg
koncepta ljudskih prava. Drava sada intervenie u privrednu sferu ivota,
ustanovljava razliite vrste socijalnih programa, i time sebi namee
odgovarajue obaveze a graanima odgovarajua korelativna prava.
Ekonomska i socijalna prava postaju deo korpusa ljudskih prava sa
pojavom marksizma i nove ekonomske teorije koju je on propagirao, a koja
je smatrala da je dravna intervencija u privredi neophodna kako bi se
izbegle ekonomske krize i poslovni neuspesi privatnika. Ipak, treba rei da
su slina prava postojala i ranije u Montanjarskom ustavu iz 1793, ali da
ona nisu bila primenjena u praksi. Do konanog prihvatanja prava druge
generacije dolazi nakon Prvog svetskog rata.
Takoe treba primetiti i da su tradicionalna ljudska prava u odreenoj meri
promenila svoj cilj i sadrinu. Naime, dok je ranije smisao ljudskih prava
bio u ogranienju dravne vlasti i zatiti pojedinca od nje, njihov cilj danas
postaje i zatita pojedinca od privatnih monika.
Kada govorimo o istorijskom razvoju ljudskih prava, treba rei da su ona
moderna tekovina koja je nastala kao plod politikih borbi. U antikom
svetu, veliki broj ljudi ne samo to nisu postojale garancije ljudskih prava,
nego su mnogi ljudi bili predmet privatne ili kolektivne svojine. Pravni
status pojedinca se u takvim drutvima odreivao na osnovu toga u kojoj
drutvenoj klasi je neko roen. Tako, uprkos tome to se za prvi dokument
koji predstavlja izraz borbe za ljudska prava esto uzima Velika povelja
slobode, tu se nije radilo o bobri za ljudska prava ve za privilegije
plemstva i Katolike crkve.
Veliku ulogu u borbi za ljudska prava je odigrala buroazija - graanski
sloj, koja je svojim borbama protiv dravne vlasti postepeno osvajala sve
vie i vie slobode, i na kraju ta osvojena prava inkorporirala u
odgovarajue dokumente. Od njih su najvanije tri deklaracije: Deklaracija
nezavisnosti iz 1776, Deklaracija prava oveka i graanina iz 1789. i
Deklaracija prava oveka i graanina iz 1793. (sastavni deo Montanjarskog
Ustava).
Nakon uvrivanja politike vlasti buroazije i kraja borbi protiv drave,
drava na sebe preuzima ulogu zatitnika ljudskih prava, to je ubrzo sa

sobom donelo i jedan novi problem koji se sastojao u raskoraku izmeu

ustavom proglaenih prava i delatnosti dravnih vlasti. Taj problem ostaje i
do danas.
Kada se radi o prirodi i karakteru ljudskih prava iodnosu prema dravi sa
dravom, Ustavi su polazili od dva razliita shvatanja:
-

Ljudska prava su oktroisana, podarena, tj. predstavljaju dar drave

svojim graanima;
Ljudska prava su prirodna, uroena i neotuiva svojstva svakog
oveka, a drava ima obavezu da ih titi.

Ljudska prava u dananjem svetu predstavljaju jednu od najbitnijih

vrednosti. Zbog toga ona vie nisu neto to je iskljuivo stvar unutranjeg
prava suverenih drava, ve postaju predmet bavljenja meunarodnog
prava i pitanje od transnacionalnog znaaja. I dok su ranije meunarodni
odnosi bili zasnovani na strogom potovanju principa dravne suverenosti i
principa nemeanja, danas se smatra da je pitanje ljudskih prava od takve
vanosti da je obaveza meunarodne zajednice da se brine o poloaju svih
ljudi u svim zemljama sveta. Dakle, danas postoji tenja ka stvaranju
meunarodnopravnog subjektiviteta pojedinca. U osnovi tog poduhvata je
uverenje da postoji jedan isti korpus osnovnih prava za sva drutva, koja
e predstavljati minimum ljudskih prava koja treba da postignu sve drave,
i koja su svoje mesto nala u odgovarajuim meunarodnim aktima:
-

Povelja Ujedinjenih nacija (1945): izraava veru u osnovna prava

oveka, dostojanstvo i vrednost ljudske linosti, ravnopravnost polova i
nacija;
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948): akt univerzalizacije
ljudskih prava koji je donela Generalna skuptina Ujedinjenih nacija;
Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950):
akt koji je doneo Savet Evrope i koji je znaajan po tome to
ustanovljava meunarodni instrument zatite ljudskih prava koji se
sastoji u pravu dravljana drava-potpisnica na albu Evropskom sudu
za ljudska prava, uz prethodno odobrenje Evropske komisije za ljudska
prava;
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (1966);
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima
(1966).

Pitanje 112: Podela ljudskih i graanskih prava

Prema titularu prava (subjektu-nosiocu) dele se na individualna (titular
je ovek ili graanin) i kolektivna (titular je grupa ili pojedinac kao lan
grupe).

Prema tome da li postoje samo kao norma ili i kao stvarnost dele
se na formalna i stvarna.
Prema odnosu pojedinca i drave (Jelinekova podela) dele se na
prava negativnog statusa (prava u koja drava ne sme da dira), prava
pozitivnog statusa (daju pojedincima pravo da od drave zahtevaju
odreeno postupanje) i prava aktivnog statusa (prava koja pojedincu
obezbeuju aktivno uestvovanje u obavljanju javnih poslova i radu
dravnih organa).
Prema sferi ljudske linosti koji tite i razvijaju dele se na klasina
(lina i politika) i nova (ekonomska, socijalna i kulturna prava).
Prema vremenu nastanka dele se na prava prve (lina i politika
prava), prava druge (ekonomska, socijalna i kulturna prava) i prava tree
generacije (termin uvodi Karl Vasek i predstavlja prava iji su nosioci
manje ili vie neki kolektivi, a obuhvata pravo na mir, razvoj, zdravu
okolinu itd. Takoe se koriste i nazivi prava naroda, prava solidarnosti,
kolektivna prava).
Veoma bitan uslov za uivanje mnogih ljudskih prava jeste postojanje
dravljanstva, tj. javnopravne veze pojedinca i konkretne drave, koja mu
omoguava uivanje svih graanskih, politikih i ekonomsko-socijalnih
prava koje drava obezbeuje svojim graanima na svojoj teritoriji, adok
su korelativi tim pravima posebne dunosti dravljana prema njihovoj
dravi: obaveza sluenja vojnog roka, plaanje poreza, pokoravanje ustavu
i zakonu itd.
Po Ustavu RS, svako dete koje se rodi na njenoj teritoriji a ne ispunjava
uslove da stekne dravljansto druge drave, dobija dravljanstvo RS.
Republika Srbija takoe daje sledee garancije svojim dravljanima (3):
-

Ne mogu biti lieni dravljanstva;

Ne mogu biti lieni prava da promene dravljanstvo;
RS titi interese svojih dravljana u inostranstvu.

Pretpostavka za ostvarivanje ljudskih prava jeste potovanje naela

jednakosti ili nediskriminacije, koje Ustav RS titi lanom 21 trojako:
uvoenjem zabrane diskriminacije; garantovanjem pravne ravnopravnosti,
odnosno jednakosti graana pred Ustavom i zakonom i prava na jednaku
zakonsku zatitu; postojanjem mogunosti pozitivne diksriminacije ili
afirmativne akcije.
Pitanje 113: Lina prava
Graanskim pravima se obezbeuju dve stvari: zatita privatne linosti
(lina prava) i uestvovanje u javnom ivotu drave. Privatna linost

oveka se obezbeuje dvojako: 1. ustavnim garancijama prema sudskoj i

upravnoj vlasti; 2. garancijama linih prava.
Ustavne garancije prema sudskoj i upravnoj vlasti su trojake:
1. Garancije u vezi sa lienjem slobode (habeas corpus garancije):
lienje slobode je svaki akti negiranja line slobode oveka, odnosno
njegovog prava na linu slobodu i bezbednost. U Ustavu RS se
razlikuju dva oblika: bez odluke suda (policijski pritvor); na osnovu
odluke suda (kada postoji osnovana sumnja da je izvreno krivino
delo i ako je pritvor neophodan radi voenja krivinog postupka).
Ustavne garancije koje lice ima prilikom lienja slobode (7):
- do lienja slobode dolazi samo iz razloga i po postupku odreenim
zakonom;
- kaznu lienja slobode moe izrei samo sud;
- svako ko je lien slobode mora biti odmah obaveten na jeziku koji
razume o razlozima lienja slobode, optubi i njegovim pravima, i
ima pravo da o lienju slobode obavesti lice po sopstvenom izboru;
- tom licu se odmah samoptava da ima pravo da nita ne izjavljuje i
da ne bude sasluano bez prisustva branioca kojeg samo izabere ili
koji e mu biti dodeljen ako ne moe da plati;
- lice ima pravo albe sudu koji hitnod odluuje o zakonitosti lienja
slobode i nareuje putanje na slobodu u sluaju da je bilo
nezakonito;
- prema tom licu se postupa oveno i zabranjeno je svako nasilje i
iznuivanje iskaza;
- lice se u roku od 48 sati mora izvesti pred nadleni sud, a u
suprotnom se puta na slobodu.
Ustavne garancije u sluaju pritvora (6):
- lice koje se sumnjii da je uinilo krivino delo moe biti zadrano u
pritvoru po odluci suda samo ako je neophodno radi voenja
krivinog postupka;
- trajanje pritvora mora biti skraeno na najmanje mogue vreme;
- po odluci prvostepenog suda pritvor moe trajati najdue tri
meseca, a vii sud ovaj rok moe produiti za jo tri meseca;
- ako se do isteka roka od 6 meseci ne podigne optunica, okrivljeni
se puta na slobodu;
- posle podizanja optunice sud pritvor svodi na najkrae neophodno
vreme;
- pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi
zbog kojih je pritovr odreen.
2. Garancije potovanja ljudske linosti i njenih prava u krivinom i
drugim postupcima obuhvataju (13):

- pravo na pravino suenje;

- pravo na upotrebu svog jezika i upoznavanje s injenicama na
maternjem jeziku;
- neznanje jezika na kom se postupak vodi ne sme biti smetnja
ostvarenju ljudskih i manjinskih prava;
- jemi se svakome jednaka zatita prava pred sudovima i drugim
organima;
- sudske odlue se izriu javno kao i sudski postupci, a javnost moe
biti iskljuena iz postupka ili njegovog dela ako je to u interesu
nacionalne bezbednosti, zatite javnog reda i morala, interesa
maloletnika i privatnosti uesnika u postupku;
- svako ima pravo na albu ili neko drugo pravno sredstvo;
- svako ko je okrivljen ima pravo da u najkraem roku bude
obaveten na jeziku koji razume o delu za koje se tereti i
prikupljenim dokazima;
- pravo na odbranu, pravo na izbor branioca i pravo na dovoljno
vremena za pripremu odbrane;
- pravo na besplatnog prevodica (ako ne razume jezik u slubenoj
upotrebi);
- svako ko je okrivljen a dostupan je sudu ima pravo da mu se sudi u
njegovom prisustvu i ne moe biti osuen ako mu nije omogueno
da bude sasluan i da se brani;
- okrivljeni ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju
odbranu, da ispituje svedoke optube i svedoke odbrane;
- pravo na suenje bez odugovlaenja;
- okrivljeni nije duan da daje iskaze protiv sebe i sebi bliskih lica,
kao i da se izjasni krivim.
3. Garancije u oblasti kanjavanja i izricanje osuda i kazni obuhvata (8):
- niko se ne moe smatrati krivim i kazniti za delo koje pre nego to
je uinjeno nije smatrano kanjivim, niti mu se moe izrei kazna
koja za to nije predviena;
- kazne se odreuju prema zakonu koji je vaio u vreme izvrenja
krivinog dela, osim ako je noviji zakon povoljniji za uinioca;
- krivina dela i sankcije se odreuju zakonom;
- niko ne moe biti gonjen ili kanjen ukoliko je pravosnanom
presudom osloboen ili osuen, ili za koje je optuba pravosnano
odbijena ili postupak pravosnano obustavljen, niti sudka odluka
moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom
pravnom leku;
- ponavljanje postupka je mogue samo ako se otkriju dokazi o
novim injenicama koje bi, da su bile poznate u vreme suenja,
znaajno uticale na presudu ili ako je u ranijem postupku dolo do
bitne povrede;

- krivino gonjenje i kazne za ratni zloin, genocid i zloin protiv

ovenosti ne zastarevaju;
- lice koje je bez osnova osueno, lieno slobode ili pritvoreno ima
prabo na rehabilitaciju, naknadu tete i druga prava utvrena
zakonom;
- svako je nevik dok se krivica ne utvrdi pravosnanom sudskom
presudom.
Lina prava (slobode, nepovredivosti) su ona prava koja pripadaju grupi
pasivnih prava, tj. onim pravima kojima se obezbeuje negativna sloboda:
sloboda od neeg (prinude). Sva lina prava predstavljaju ogranienje za
dravnu vlast, a pre svega upravnu, kako bi se sauvakla privatna linost
pojedinca. Ima 11 linih prava:
- Lina sloboda je pravo na linu bezbednost a u odreenoj meri
podrazumeva i anglosaksonsko habeas corpus. Ona takoe znai da niko
ne moe biti lien slobode/pritvoren osim u sluajevima i po postupku
utvrenim zakonom;
- Pravo na ivot: ljudski ivot je neprikosnoven i ovo pravo je apsolutno,
budui da je smrtna kazna zabranjena. Takoe je zabranjeno i kloniranje
ljudskih bia;
- Nepovredivost integriteta oveka: nepovredivost fizikog i psihikog
integriteta. Ljudsko dostojanstvo je neprikosnovenoi svi su duni da ga
potuju i tite;
- Pravo na pravnu linost: pravo na pravnu (stie se roenjem) i poslovnu
sposobnost (stie se punoletstvom), te izbor i korienje linog imena sebe
i svoje dece;
- Nepovredivost stana: niko ne moe bez dozvole vlasnika ui u njegov
stan i druge prostorije i vriti pretres, osim ako nisu ispunjeni sledei
uslovi: moe ui samo slubeno lice na osnovu pismene odluke suda, a ako
vri i pretres potrebno je prisustvo dva svedoka. Pretresanju ima pravo da
prisustvuje i vlasnik, sam ili preko zastupnika. Pored toga, slubeno lice
moe ui i vriti preter bez odluke suda i prisustva svedoka ako je to
neophodno radi lienja slobode uinioca krivinog dela i radi spasavanja
ljudi i imovine;
- Nepovredivost tajne pisama: niko ne moe otvarati privatna pisma osim
ako je to neophodno za voenje krivinog postupka i zatitu bezbednosti
RS, na nain predvien zakonom i uz odluku suda;
- Pravo na zatitu podataka o linosti: dodatna garancija zatiti ovekovog
integriteta. Ta zatita se postie trojako: 1. zabranom i kanjivou
upotrebe podataka o linosti van namene, osim za potrebe voenja
krivinog postupka ili zatite bezbednosti RS; 2. pravom svakoga da bude
upoznat sa prikupljenim podacima o linosti koji se na njega odnose; 3.
pravom sudske zatite u sluaju zloupotrebe podataka;

- Sloboda kretanja i nastanjivanja: sloboda kretanja i nastanjivanja na

teritoriji RS bez ogranienja, osim onih koja su postavljena Ustavom, kao i
pravo da se zemlja napusti i da se u nju vrati (pravo na paso). Oba ova
prava se mogu ograniiti u sluajevima u kojima to Ustav predvia: ako je
neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnog reda i mira,
spreavanja irenja zaraznih bolesti ili za odbranu RS, u skladu sa zakonom
i privremeno. Ogranienjem ove slobode se ne smatraju saobraajni
propisi;
- Sloboda savesti i veroispovesti: zasnovana na kancel paragrafu i
obuhvata slobodu javnog ispovedanja vere i vrenja obreda i stvaranja
verskih udruenja. Zbog toga je zloupotreba vere u politike svrhe
protivustavna, ali isto tako niko ne moe biti osloboen graanskih
dunosti pozivajui se na veru. Sloboda savesti je sloboda uverenja,
moralnih i vrednosnih sudova, i podrazumeva i slobodu da se veruje i ne
veruje u Boga. Dakle, sloboda savesti je iri pojam od slobode
veroispovesti.
Sloboda veroispovesti obuhvata etiri slobode: slobodu od zabrane
ispovedanja vere, slobodan izbor verskog uverenja to podrazumeva
zabranu dravne vere, slobodu od verskog uverenja i slobodu od otkrivanja
verskog uverenja. Izraz slobode veroispovesti je i prigovor savesti: niko
nije duan da protivno svojoj veri/uverenjima ispunjava vojnu i drugu
obavezu koja podrazumeva upotrebu oruja.
Roditelji i zakonski staratelji imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i
moralno obrazovanje, a sloboda veroispovesti se moe ograniiti ako je to
neophodno radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog
drutva, sloboda i prava graana, javne bezbednosti i javnog reda ili radi
spreavanja izazivanja i podsticanja verske, nacionalne i rasne mrnje.
Za slobodu veroispovesti je veoma bitan i poloaj verskih zajednica koji
podrazumeva: 1) ravnopravnost i svetovnost; 2) autonomiju verskih
zajednica u granicama Ustava i zakona. Ustavni sud moe zabraniti versku
zajednicu ako ona svojim radom ugroava pravo na ivot, pravo na fiziko i
psihiko zdravlje, pravo dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na
imovinu, ugroava javnu bezbednost/javni red, ili podstie versku,
nacionalnu i rasnu mrnju.
- Sloboda izraavanja nacionalne pripadnosti: obuhvata slobodu
izraavanja nacionalne kulture, slobodu upotrebe svog jezika i pisma, kao i
slobodu od izraavanja.
- Sloboda nauke i umetnosti: obuhvata slobodu stvaranja i objavljivanja i
garantovanje autorskih prava nosiocima ovih proizvoda. Predstavlja
podvrstu slobode misli i javnog izraavanja miljenja.
Pitanje 114: Politika prava

Politika prava su razliiti oblici uea pojedinca u javnom ivotu drave, i

izvode se iz osnovne ideje demokratskog poretka da vlast potie od naroda
i vri se radi naroda, tj. njemu slui. Politika prava su prava na
demokratiju, tj. prava da pojedinci uestvuju u graenju dravne volje i
politike (birako pravo), ali i pravo da izraze svoj stav o javnim poslovima
(sloboda tampe, govora itd). Ima sedam politikih prava:
- Birako pravo: pravo graanina da bira i da bude biran u dravne organe.
Pravo graana da biraju predstavnike predstavlja biraku sposobnost
(aktivno birako pravo), dok pravo graana da budu birani predstavlja
njihovu poslaniku sposobnost (pasivno birako pravo). Postoje tri ustavna
uslova za uivanje ovog prava: domae dravljanstvo, punoletstvo,
poslovna sposobnost. Posredstvom ovog prava graani uzimaju uea u
zakonodavstvu, izboru organa lokalne samouprave i teritorijalne
autonomije. Ono predstavlja osnov legitimnosti dravne vlasti;
- Sloboda tampe (medija) podrazumeva odsustvo preventivnih mera
upravne vlasti, uz mogunost postojanja represivnih mera sudske vlasti. To
znai da je objavljivanje slobodno, ali da postoji odgovornost za objavljeno
pred sudom. Prema Ustavu RS, osnivanje novina i sredstava javnog
informisanja je slobodno, bez odobrenja, uz obaveznu registraciju. Sloboda
tampe obuhvata i sledea prava: sloboda od cenzure, zabrana
spreavanja rasturanja tampe i irenja informacija i ideja sredstvima
javnog informisanja, osim ako sud utvrdi da je to neophodno radi
spreavanja pozivanja na nasilno ruenje ustavnog poretka ili naruavanje
teritorijalnog integriteta RS, spreavanja propagiranja rata ili
podstrekavanja na nasilje ili zagoravanje verske, rasne ili nacionalne
mrnje, kojom se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
tampa i druga sredstva j. informisanja su duna da potuju pravo svakog
da bude obaveten o pitanjima od javnog znaaja, i zbog toga svako ima
pristup podacima u posedu dravnih organa ili organizacija kojima su
poverena javna ovlaenja.
Budui da se ovom slobodom mogu povrediti i druga ljudska prava,
neophodno je postojanje sredstava zatite: 1) pravo na ispravku objavljene
neistinite, nepotpune ili netano prenesene informacije kjom je povreeno
pravo i interes graana; 2) pravo na odgovor na informaciju objavljenu u
medijima;
- Sloboda govora: oblik izraavanja misli neophodan u ivotu, pre svega
politikom;
- Sloboda misli i javnog izraavanja miljenja: graani imaju pravo da javno
izraze svoj pogled na svet, stavove i miljenja o ljudima i drutvu, stanjima
i pojavama. Predstavlja osnov za mnoge druge slobode (slobodu govora,
slobodu tampe, slobode veroispovesti). Sloboda govora je mogunost
izraavanja putem glasa, a sloboda tampe mogunost izraavanja putem
tampe i drugih sredstava javnog informisanja. U Ustavu RS ova sloboda

se odreuje kao sloboda miljenja i izraavanja i predstavlja mogunost da

se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju i ire
obavetenja i ideje, kao i pravo svakog na pristup podacima u posedu
dravnih organa. Ova sloboda se moe ograniiti ako je to neophodno radi
zatite prava i ugleda drugih, ouvanja nepristrasnosti suda, zatite javnog
zdravlja, morala i bezbednosti RS;
- Sloboda zbora: predstavlja pravo ljudi na mirno okupljanje, bez dozvole i
prethodne prijave. Okupljanja graana na otvorenom prostoru se
prijavljuju nadlenom organu. Ova sloboda se moe ograniiti ako je to
neophodno radi zatite javnog zdravlja, morala, prava drugih i bezbednosti
RS;
- Sloboda udruivanja podrazumeva pravo pojedinca da se udruuje sa
drugim pojedincima i stupa u razliita udruenja (politika, sindikalna), kao
i pravo da se ne bude lan bilo koje organizacije. Organizacije se osnivaju
bez prethodnog odobrenja, upisom u registar kod nadlenog organa.
Ustavni sud moe zabraniti udruenje ije je delovanje usmereno na
nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje ljudskih i manjinskih prava ili
izazivanje mrnje. Ustav takoe zabranjuje tajna i paravojna udruenja i
odreuje da sudije US, druge sudije, javni tuioci, Zatitnik graana,
pripadnici poliicije i vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka;
- Pravo peticije: pravo svakog da sam ili zajedno sa drugima podnosi
predstavke, peticije i predloge dravnim i drugim organima i
organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, te organima jedinica
lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i pravo dobijanja
odgovora na njih. Niko ne moe trpeti posledice zbog samog podnoenja
peticije i stavova iznetih u njoj, osim ako time nije uinjeno neko krivino
delo. Zakonom se mogu propisati formalni uslovi neophodni za uzimanje
peticije u postupak (utivost, podnoenje dokaza itd).
Pitanje 115: Ekonomska i socijalna prava
Ova prava predstavljaju posledicu razvoja ideje o dravi i njenim
funkcijama. Nasuprot klasinom liberlnom shvatanju o dravi kao nonom
uvaru, savremena drava intervenie u privredni ivot u svrhu
ostvarenja odreenih socijalnih ciljeva, pre svega zatite ekonomski
slabijih. Pored toga, drava na sebe preuzima i bavezu staranja o fizikom
odgoju, obrazovanju i kulturnom odgoju naroda.Time nastaje nova
koncepcija ekonomske slobode, prema kojoj drava ima obavezu da
intervenie u ekonomiji kako bi se izbegle neeljene posledice laissez-faire
kapitalizma i obezbedio minimalni ivotni standard svakog graanina.
Budui da su dve osnovne kategorije ekonomskog poretka svojina i rad,
ekonomska prava se upravo njima i bave. Ima ih pet:
- pravo svojine: pravo na mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava.
Ustav RS predvia da ono moe biti oduzeto ili ogranieno samo u javnom

interesu, uz naknadnu koja ne sme biti manja od trine;

- pravo nasleivanja: derivat prava svojine;
- pravo na rad: ne predstavlja obavezu drave da svakom radno
sposobnom graaninu nae posao ve pravo da se radi, pravo na
sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeenje za vreme
nezaposlenosti. Prema Ustavu RS ovo pravo ima sledee elemente:
slobodan izbor rada; dostupnost svakome pod jednakim uslovima svih
radnih mesta. Iz ostvarenog prava na rad zaposleni ima sledea prava:
pravo na potovanje dostojanstva linosti; na bezbedne i zdrave uslove
rada; na zatitu na radu; na ogranieno radno vreme; na dnevni i nedeljni
odmor; na plaeni godinji odmor; na pravinu naknadu za rad i u sluaju
prestanka radnog odnosa. Tih prava se niko ne moe odrei.
Bitan element prava na rad je i stabilnost zaposlenja, pri emu neki autori
istiu da istinske garancije zaposlenja uivaju samo zaposleni u javnom
sektoru, dok privatnik u svom preduzeu moe da otpusti zaposlenog kad
god eli. Jedino ogranienje u tom smislu je obaveza plaanja odtete zbog
nepotovanja otkaznog roka, zato to se radi o starijim licima ili licima koja
zauzimaju neka istaknuta mesta u preduzeu.
Pored stabilnosti, bitan element je i utvrivanje plata u meri dovoljnoj za
preivljavanje zaposlenog. Zbog toga drava odreuje minimalne zarade.
Pored toga, kolektivnim ugovorom se moe utvrditi osnovna plata za
razliite kategorije zaposlenih, i taj ugovor obavezuje poslodavce.
Izraz slobode rada je i zabrana prinudnog rada. Ustavom RS se zabranjuje
da bilo ko bude dran u ropstvu ili poloaju slinom ropstvu, trgovina
ljudima, prinudni rad kao i seksualno i ekonomsko iskoriavanje lica u
nepovoljnom poloaju. Ipak, pod prinudni rad ne potpada obaveza rada
lica na izdravanju zatvorske kazne, ako je njihov rad zasnovan na
dobrovoljnosti uz novanu naknadu; rad lica na vojnoj vebi; rad lica za
vreme ratnog i vanrednog stanja;
- pravo na socijalno osiguranje: obavezno osiguranje zaposlenih. Time se
zaposlenima i njihovim porodicama obezbeuje socijalno osiguranje. U
Ustavu RS postoji tri oblika: pravo zaposlenih na naknadu zarade u sluaju
privremene spreenosti za rad; pravo na naknadu u sluaju privremene
nezaposlenosti; pravo na penzijsko osiguranje;
- pravo na trajk: pravo zaposlenih da napuste radno mesto kako bi se
poslodavac naterao da prihvati njihove uslove. Radi se o kolektivnoj
privremenoj obustavi rada radi vrenja pritiska na poslodavca. Pravo na
trajt je zajemeno Ustavom RS, u skladu sa zakonom i kolektivnim
ugovorom. Ono moe biti ogranieno zakonom shodno prirodi i vrsti
delatnosti. trajk se, dakle sastoji od dva elementa: 1) organizovani prekid
rada zaposlenih, kolektivna obustava rada, u dravnim organima i
preduzeima; 2)cilj je ostvarivanje ekonomskih/socijalnih prava i interesa
metodom pritiska na poslodavca.

Za razliku od linih prava koja su se pojavila da bi se pojedinci zatitili od

drave, socijalna prava imaju ulogu da tite privredno slabije od privredno
jaih. Nosilac socijalnih prava nije pojedinac ve odgovarajue kategorije
graana. I dok se linim pravima od drave zahteva da se uzdri od
odreenih radnji kako ne bi ugroavala slobodu pojedinca, socijalnim
pravima se od drave trae pozitivne (aktivne) mere i radnje. Ima pet
socijalnih prava:
- pravo na zatitu zdravlja: pravo svakog na zatitu fizikog i psihikog
zdravlja. U Srbiji deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva,
samohrani roditelji sa dedom do sedme godine i stari ostvaruju zatitu iz
javnih prihoda ukoliko je ne ostvaruju na drugi nain;
- pravo na zdravu ivotnu sredinu: uspostavlja obavezu svakog pojedinca,
dravnih organa, preduzea i drugih kolektiva da se staraju o zatiti
ivotne sredine, ali i pravo svakog da budu obaveteni o njenom stanju;
- pravo na zatitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta: u Ustavu
RS se govori o posebnoj zatiti ovih lica: majci se prua podrka i zatita
pre i posle poroaja; posebna zatita se prua i maloletnicima o kojima se
roditelji ne staraju i deci ometenoj u fizikom i psihikom razvoju; deca
mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18,
mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral; deca su
zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog
iskoriavanja; deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i
duevnoj zrelosti; svako dete ima pravo na lino ime, upis u matinu knjigu
roenih, pravo da sazna svoje poreklo i ouva svoj identitet; deca roena
van braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku; roditelji imaju
pravo i dunost da izdravaju i vaspitavaju svoju decu ravnopravno;
vanbrana zajednica izjednaava se s branom; svako ima pravo da
slobodno odlui o raanju dece, a drava podstie raanje dece i pomae
u tome;
- pravo na socijalnu zatitu: pripada graanima i porodicama kojima je
drutvena pomo neophodna radi savladavanja razliitih ivotnih tekoa,
pre svega socijalnih i ekonomskih, kako bi se stvorili uslovi za zadovoljenje
osnovnih ivotnih potreba. Posebna zatita se prua invalidima, ratnim
veteranima i rtvama rata.
- pravo na obrazovanje: individualno pravo dostupno svim graanima.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje je besplatno
ali ne i obavezno. Pravo na besplatno visoko kolsko obrazovanje imaju
samo uspeni i obdareni uenici loeg imovinskog stanja. Kvalitetu
visokokolskog obrazovanja doprinosi i autonomija univerziteta,
visokokolskih i naunih ustanova.
Pitanje 116: Prava pripadnika nacionalnih manjina

Do kraja Prvog svetskog rata pod manjinom su se podrazumevale

iskljuivo verske manjine, a tek od tada i manjine po veri, jeziku, tj.
manjine prema nekom nacionalnom obeleju. Smisao zatite nacionalnih
manjina je nediskriminacija, tj. jednakost sa drugim graanima, a posebno
pripadnicima veinske nacije, a uz to se njima daju i dodatna prava kojima
se obezbeuje ouvanje nacionalnog, verskog, kulturnog, jezikog
identiteta. Dakle, pripadnici nacionalnih manjina pored ljudskih prava (koja
su opta), imaju i posebna prava iji je cilj ouvanje njihove samobitnosti.
Postoje dve skupine dravljana koje su prema nacionalnim ili etnikim
obelejima brojane manjine. To su nacionalne manjine i etnike grupe.
Pod nacionalnom manjinom se podrazumeva deo pripadnika jedne nacije
koja ima formiranu matinu dravu, a koji ive na teritoriji drave koju je
formirala druga nacija. Pod etnikom grupom se podrazumeva deo nacije
koji nema formiranu dravu, a pritom poseduje svest o svom poreklu,
kulturi, jeziku, veri, tradiciji, istoriji.
Nacionalne manjine su realnost u vienacionalnim dravama i ta se razlika
teko moe prevazii odreenjem tih drava kao graanskih i uverenjem
da suverenost potie od graana kao i podsticanjem jednakosti. Zbog toga
je neophodno da i u takvim dravama postoje manjinska prava. U vezi sa
njima je potrebno odgovoriti na tri pitanja:
1. Koja etnika skupina ima status nacionalne manjine odgovoreno;
2. Koje su nacionalne specifinosti koje treba da budu zatiene: Ustav RS
kae da pripadnici nacionalnih manjina, pored optih prava, imaju
individualna i kolektivna prava, u zavisnosti od toga da li ih vre
pojedinano ili u zajednici, a da kolektivna prava podrazumevaju da oni,
neposredno ili preko izabranih predstavnika, uestvuju u odluivanju, ili
sami odluuju o pitanjima vezanim za svoju kulturu, jezik, pismo,
obrazovanje. Dodeljeno im je pravo na samoupravu u oblasti kulture,
obrazovanja, informisanja i slubene upotrebe jezika i pisma, i u tom cilju
doputeno osnivanje nacionalnih saveta. Imaju pravo da osnivaju
prosvetna i kulturna udruenja kojima RS priznaje posebnu ulogu u
ostvarivanju prava nacionalnih manjina, kao i pravo da sarauju sa svojim
sunarodnicima u inostranstvu.
Prema Ustavu RS (lan 79) pripadnici nacionalnih manjina imaju pravu na:
- izraavanje, uvanje i negovanje svoje posebnosti;
- slobodnu upotrebu jezika i pisma;
- upotrebu simbola na javim mestima;
- voenje postupka i na njihovom jeziku kod dravnih organa, u sredinama
sa znaajnom manjinskom populacijom;
- kolovanje na svom jeziku;
osnivanje privatnih obrazovnih ustanova;
- da ime i prezime koriste na svom jeziku;
- da u sredinama gde ih ima u znaajnoj meri nazivi ulica, naselja i

geografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku;

- na potpuno i nepristrasno informisanje na svom jeziku;
- da osnivaju sopstvena sredstva javnog informisanja.
Ouvanju nacionalnih manjina doprinosi i ustavna zabrana diskriminacije
po osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini, ali i ustanovljenje mera
pozitivne diskriminacije u sluaju faktike nejednakosti pripadnika
nacionalnih manjina. Zabranjena je i asimilacija pripadnika nacionalnih
manjina, tj. vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva.
Poseban lan Ustava (77) se bavi ravnopravnou pripadnika nacionalnih
manjina u voenju javnih poslova i on promovie dve stvari: 1) pravo
pripadnika nacionalnih manjina da pod istim uslovima kao i ostali graani
vre javne funkcije; 2) pri zapljavanju u dravnim organima, jedinicama
lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vodi se rauna o
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. Za ove stranke ne vai
izborni cenzus od 5 % glasova na parlamentarnim i lokalnim izborima, ve
je dovoljan prirodni prag: osvajanje glasova potrebnih da se izabere jedan
poslanik/odbornik (dobija se deljenjm ukupnog broja izalih biraa sa 250).
Prirodni prag je oblik pozitivne diksirminacije.
Kada se radi o pravima etnikih grupa, ona bi po pravilu trebalo da budu
ista kao i prava nacionalnih manjina, barem u onim elementima nacije koji
su se potpuno oblikovali (jezik, tradicija, pismo itd).
Pitanje 117: Prava i dunosti stranaca
Stranac je lice sa stranim dravljanstvom ili lice bez dravljanstva
(apatrid). Stranci u RS uivaju sva ona prava zajemena Ustavom i
zakonom osim onih prava koja se iskljuivo odnose na dravljane RS. Ustav
RS utvruje jedno posebno pravo stranaca, a to je da stranac koji strahuje
od progona zbog rase, pola, jezika, vere ili nekog drugog linog svojstva,
ima pravo na utoite u RS.
Ustav jami i svojinska prava stranaca i njihovu jednakost na tritu s
domaim licima.
Stranac moe biti proteran na osnovu odluke nadlenog organa ako mu je
omogueno pravo albe, i ako mu ne preti progon zbog rase, pola, vere,
nacionalne pripadnosti ili nekog drugog linog svojstva, ili da mu ne preti
ozbiljno krenje prava zajemenih Ustavom RS.
Pitanje 118: Ostvarivanje i zatita ljudskih i manjinskih prava
Kad se govori o ljudsim pravima, veoma je vano shvatiti da se njihova
sutina ne nalazi u pukom deklarativnog proglaenju odreenih prava, ve
pre svega u njihovoj primeni. Zbog toga je bitno da ustavotvorci prilikom
utvrivanja kataloga ljudskih prava vode rauna o drutvenim uslovima,

kako ne bi dolo do stvaranja jaza izmeu formalnih i stvarnih ljudskih

prava. Ostvarivanje i zatita ljudskih prava zavisi od dve stvari:
1. Drutvenih uslova:
- stepen razvoja materijalne proizvodnje;
- nepostojanje drutvenih sukoba i netolerancije;
- postojanje mogunosti slobodnog udruivanja;
- postojanje razvijenog i efikasnog javnog mnjenja;
- postojanje ubeenja da je ovek najvea vrednost i da su njegova prava
neprikosnovena;
- postojanje humanistike, demokratske tradicije;
-postojanje graanske svesti, pre svega pravne svesti.
2. Mehanizama zatite i pravnih sredstava za njihovo korienje
(predvieni u Ustavu i vandomaaja zakonodavca):
- ljudska prava zajemena Ustavom se neposredno primenjuju, a zakonom
se moe propisati samo nain ostvarivanja nekog prava, bez zadiranja u
sutinu prava i ukoliko sama priroda tog prava to nalae;
- univerzalno pravo na jednaku zakonsku zatitu;
- pojedinani akti i radnje dravnih organa moraju biti u skladu sa
zakonom;
- priznavanje sudske zatite svakome kome je sukraeno neko pravo, i
pravo na uklanjanje nastalih posledica;
- pravo obraanja meunarodnim institucijama radi zatite prava;
- opte pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke koja se tie
neijih prava, obaveza ili interesa;
- pravo na voenje upravnog spora, tj. pravo da o zakonitosti pojedinanih
pravnih akata odluuje nadleni sud u upravom sporu, ako zakon ne
predvia drugu zatitu;
- pravo na pravnu pomo koju graanima i pravnim licima prua
advokatura i pravne slube u jednicima lokalne samouprave;
- ogranienje ljudskih prava zakonom samo u sluaju da to doputa Ustav i
iz razloga koji su navedeni u njemu, tako da se ne povredi sutina nekog
prava;
- pravo na naknadu tete.
Ustav RS predvia ustavnosudsku zatitu ljudskih prava, kako u pogledu
optih tako i u ogledu pojedinanih akata kojima se kre ljudska prava.
Pitanje 119: Ombudsman
Re ombudsman je vedskog porekla i znai poverenik, predstavnik,
komesar. Taj organ pripada oblicima spoljne, nesudske parlamentarne
kontrole dravne uprave, ija je osnovna uloga da u ime parlamenta
obavlja kontrolu nad primenom zakona i drugih propisa od dravnih organa
i da titi prava graana. Ombudsman je institucija koja tit graane od

nezakonitog i nepravilnog rada uprave. Posebnost ovog organa je u tome

to on ne nastupa u svojstvu organa vlasti, ve kao autoritativni i nezavisni
organ parlamenta, a time i javnosti i demokratije. To se najbolje moe
videti i po njegovim ovlaenjima koja su prevashodno vaspitna,
upozoravajua i otrkivajua, a retko naredbodavna. Glavni instrumenti
njegovog delovanja su preporuke organima uprave i izvetaj o radu koji
podnosi parlamentu, a u kojem ne bi eleo da se nae spomenu ni jedan
organ uprave niti i jedno slubeno lice.
Intervencija ombudsmana je supsidijarna, tj. ona dolazi u obzir tek kad se
iscrpu sva dostupna pravna sredsta za zatitu nekog prava. Dakle,
ombudsman nije zamena za bilo koji postojei organ niti su to instrumenti
kojima se on slui, ve predstavlja dopunu postojeem pravnom
mehanizmu zatite ljudskih prava.
Ombudsmana po pravilu bira parlament, ali ima sluajeva u kojima ga bira
ef drave ili vlada (u Francuskoj). Izbor ombudsmana se obavlja izmeu
najistaknutijih pravnika sa dugogodinjim radnim iskustvom u upravi i
velikim autoritetom i ugledom. Mandat ombudsmana obino traje due od
mandata parlamenta, ime se poveava njegova nezavisnost. U nekim
dravama (VB) ombudsman se bira doivotno, tj. do 65 godina starosti.
Ombudsman uiva imunitet od odgovornosti zbog delatnosti koju vri.
Njegova funkcija je najee nespojiva sa svim drugim javnim funksijama i
profesionalnim delatnostima. Budui da je njeoga uloga zatita objektivne
zakonitosti i individualnih prava graana, on mora biti politiki neutralan
organ. Zbog toga se za ombudsmana obino bira linost koja nije stranaki
i politiki opredeljena ili angaovana.
Ombudsman je obino inokosni organ, ali postoje i sluajevi kada je
ombudsman kolegijalno telo (Austrija). Pored toga postoje i ombudsmani
opteg tipa koji je nadlean za sve oblastdrutvenog ivota, kao i
specijalizovani ombudsmani.
Graanin ija su prava povreena moe se obratiti ombudsmanu (da
podnese pritubu) ili neposredno ili preko nekog lana parlamenta, a i sam
ombudsman moe da stupi u akciju na osnovnu sopstvene inicijative.
Ukoliko ombudsman ne odbaci pritubu on pokree istragu kako bi doao
do materijalne istine, i nju vri na vie naina: uvidom u slubena
dokumenta, kontaktom sa slubenim licima, preduzimanjem odreenih
radnji itd. Ombudsman nema ovlaenja da se neposredno mea u rad
organa uprave, tj. ne moe da menja, ukida ili ponitava akte uprave. Ono
to moe jeste da nekom organu uputi kritiku ili da da peporuku kako bi se
neki previd mogao ispraviti. Pored toga, on moe pokrenuti disciplinski a u
nekim sluajevima i krivini postupak protiv slubenog lica, ili, pak,
parlamentu moe predloiti razreenje funkcionera koga je parlament
izabrao. U nekim zemljama ima ovlaenje i da podnosi predlog zakona
kojim bi se omoguilo bolje funkcionisanje uprave. Meutim, najmonije

sredstvo kojim on raspolae jeste mogunost obavetavanja javnosti i

podnoenje izvetaja parlamentu u kome ukazuje na sve greke i
nepravilnosti na koje je naiao.
U RS zakonom je od 2005. ustanovljen jedan zatitnik graana, a Ustavom
od 2006. postaje ustavna kategorija. On vri dve funkcije: titi prava
graana i kontrolie zakonitost i pravilnost rada organa uprave. Meutim,
on ne moe da kontrolie rad predsednika, vladem skuptine, ustavnog
suda i drugih sudova, tj. ima nadzor iskljuivo nad organima uprave.
Budui da je jedan radi se ombudsmanu opteg tipa, s tim to on ima etiri
zamenika koji mu pomau pri vrenju poslova,i prilikom prenoenja
ovlaenja na njih se posebno pridaje velika panja specijalizaciji za
razliite oblasti od veikog znaaja (zatita dece, ravnopravnost polova,
zatita prava lica lienih slobode, prava nacionalnih manjina i osoba sa
invaliditetom).
Zatitnik graana je nezavisni dravni organ kojeg bira NS na predlog
odbora za ustavna pitanja, s tim to kandidata moe da predloi i svaka
poslanika grupa, ukoliko on ispunjava sledee uslove: 1) dravljanin RS; 2)
diplomirani pravnik; 3) najmanje deset godina iskustva u obavljanju
poslova znaajnih za nadlenost ombudsmana; 4) poseduje visoke
moralne i strune kvalitete; 5) ima zapaeno iskustvo u zatiti prava
graana. Bira se na mandat od 5 godina i moe biti dva puta uzastopno
biran na tu funkciju. Moe biti razreen u tri slulaja od kojih je jedan
neodreen (ako nestruno i nesavesno obavlja svoju funkciju). Zatitnik
graana i njegovim zamenci poseduju imunitet kao narodni poslanici. Oni
ne mogu biti lanovi politikih organizacija, niti obavljati bilo koju javnu
funkciju ili profesionalnu delatnost i dunosti koje bi mogle uticani na
njihovu nezavisnost.
On titi prava graana u postpuku po pritubama graana ili po sopstvenoj
inicijativi. Pritubu moe doneti svako fiziko/pravno strano ili domae lice,
uz potrebu davanja line legitimacije podnosioca, koje smatra da mu je
nekim aktom, radnjom ili neinjenjem organa uprave povreeno neko
pravo. Prituba se moe podneti samo ako su iscrpljena sva ostala pravna
sredstva. Ukoliko ombudsman utvrdi da su u radu organa uprave postojali
nedostaci, on tom organu upuuje preporuku kako bi taj nedostak trebalo
ispraviti. Ukoliko organ uprave ne postupi po preporuci, on moe o tome
da obavesti javnost, NS i vladu, i moe da preporui utvrivanje
odgovornosti funkcionera organa uprave. Pored tog represivnog delovanja,
on moe delovati i preventivno: pruanjem dobrih usluga, davanjem
saveta i miljenja o pitanjima iz svoje nadlenosti. Ipak, najjae sredstvo
kojim moe da se poslui jeste podnoenje izvetaja NS svake godine, u
kojem se navode podaci o njegovim aktivnostima i nedostacima na koje je
naiao, te predlozi o poboljanju rada organa uprave.

On ima i pojedinana ovaenja poznata u uporednom pravu: 1) moe NS

i vladi podneti inicijativu za izmenu/dopunu zakona i drugih propisa koji su
od znaaja za ostvarivanje ljudskih prava; 2) moe NS i vladi daje miljenja
o predloenim zakonima i drugim propisima koji su od znaaja za ljudska
prava; 3) moe pokrenuti postupak pred US za ocenu
ustavnosti/zakonitosti zakona i drugih propisa; 4) moe da preporui
razreenje funkcionera odgovornog za povredu prava, tj. da inicira
pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave ili
podnese zahtev za pokretanje krivinog, prekrajnog ili drugog postupka,
ukoliko ima elemenata krivinog ili drugog kanjivog dela.