POVEZIVANJE POSLOVA U RADNE

ZADATKE

Sprovoenje podele rada u preduzeu je, u stvari, rasporeivanje odreenih poslova na

pojedince ili odgovarajue grupe izvrilaca.Poto definie elementarne radne postupke i
pojedinane poslove, menader ih povezuje u odgovarajue zadatke koji se mogu, u vidu
konkretnih zaduenja, dodeliti individualnim izvriocima.Formiranje radnih zadataka se vri
kroz organizacione mere, koje se ispoljsvaju u vidu:
-podele rada,
-specijalizacije zaposlenih,
-proirenja radnih zadataka pojedinanih izvrilaca i
-inovacija u strukturi i trajanju radnog vremena.
Podelom rada na pojedince omoguuje se da odreeni radnik lake savlada deo posla
nego njegovu celinu, tim pre to pojedinac esto i nije dovoljno struan da obavi sve operacije u
okviru nekog sloenog posla.Podelom rada na individualne izvrioce omoguuje se
specijalizacija (lat. specialisatio struno usavravanje) radnika za odreenu vrstu
posla.Obuavanje radnika za jednostavniji posao traje krae i manje kota.Sloeniji zadatak
zahteva due vreme i vee trokove uenja.Specijalizacija radnika za odreene poslove
omoguuje obavljanje ukupnog zadatka preduzea za krae vreme.
Primena principa specijalizacije u obavljanju radnih zadataka individualnih izvrilaca
dola je posebno do izraaja zahvaljujui:
-mehanizaciji proizvodnje,
-uvoenju sistema tekue trake i
-razvoju naune organizacije rada.
Pojedinani poslovi definisani i povezani u osnovne radne zadatke moraju se grupisati, a
zatim rasporediti na odgovarajue organizacione jedinice.Posle tako izvedene analize, menaderi
pristupaju sintezi, odnosno grupisanju parcijalnih poslova u radne zadatke.
Poslovi se grupiu postepeno.Prvo se istorodni poslovi svrstavaju u vie grupa, a zatim se
formiraju ire grupe meusobno slinih poslova, te najire grupe razliitih, ali meusobno

uslovljenih poslova, odnosno onih koji se obavljaju sa istim krajnjim ciljem.Ovo je veoma sloen
posao koji zahteva visok nivo menaderske sposobnosti, a posebno iskustvo u procesu
organizovanja preduzea.

FORMIRANJE ORGANIZACIONIH JEDINICA

Parcijalni poslovi grupisani u radne zadatke rasporeuju se na pojedine izvrioce, a zatim

na odgovarajue grupe izvrilaca kao organizacione segmente preduzea.Postupkom grupisanja
parcijalnih poslova u radne zadatke menaderi vre sintezu prethodno ralanjenog ukupnog
poslovanja preduzea, uz kritiki izbor neophodnih operacija i izbegavanje nepotrebnih troenja
radne snage, odnosno uz skraivanje trajanja procesa rada.Departmanizacija preduzea je
raspodeljivanje

nadlenosti

odgovornosti

nad

pojedinim

segmentima

izmeu

menadera.Menadment preduzea sprovodi postupak departmanizacije u okviru svoje aktivnosti

organizovanja.

DECENTRALIZACIJA UPRAVLJANJA

U nastojanju da se to iri krug strunih kadrova ukljui u odluivanje o poslovanju

preduzea, ali i u snoenje odgovornosti za uspenost u ostvarivanju planiranih ciljeva,
primenjuje se postupak decentralizacije upravljanja.Proces decentralizacije sprovodi se, po
pravilu:
- Prenoenjem ovlaenja i odgovornosti sa menadera vieg nivoa na njima podreene
menadere, i
- Ralanjavanjem poslovanja preduzea na relativno osamostaljene poslovne jedinice.
U manjim preduzeima proces decentralizacije sprovodi se, obino, prenoenjem dela
nadlenosti i odgovornosti sa nadreenih menadera na podreene menadere, odnosno

menadere poslovnih funkcija ili drugih segmenata poslovanja.Procesom centralizacije

koncentriu se ovlaenja, odnosno nadlenosti u donoenju odluka o ciljevima poslovanja
preduzea, kao i odgovornosti za uspeh njihove realizacije.Procesom centralizacije upravljake
funkcije obezbeuje se vii stepen efikasnosti u prenoenju menaderskih inicijativa, komande,
koordinacije i kontrole sa viih na nie nivoe organizacione strukture preduzea.Procesi
centralizacije i decentralizacije meusobno se dopunjuju i u odgovarajuoj kombinaciji daju
optimalne rezultate. To podrazumeva da se centralizacijom obezbeuje odluivanje o stratekim
ciljevima preduzea, kao i sprovoenje kontrole ostvarivanja ciljeva ukupnog poslovanja.S druge
strane, procesi decentralizacije doprinose rastereenju top-menadmenta od brige o neposrednim
poslovnim aktivnostima u pojedinim delovima preduzea, kao i podsticanju menadera srednjeg
nivoa (menadera departmana ili diviziona) da se zalae za to uspenije obavljanje poslova u
svojim organizacionim jedinicama.

PRINCIPI DECENTRALIZACIJE
UPRAVLJANJA

Uspeno

sprovoenje

decentralizacije

upravljanja

preduzeem

uslovljeno

je

uvaavanjem odreenih principa prema kojima se uspostavljaju odnosi izmeu top-menadmenta

i menadera organizacionih jedinica.Ovi principi mogu se svesti na sledee:
-precizno definisanje uloge top-menadmenta,
-centralizovanje kontrole i merenja uinka menadera diviziona, odnosno organizacionih
jedinica,
-precizno definisanje nadlenosti organizacionih jedinica i
-uspostavljanje sklada izmeu decentralizacije i centralizacije.
Smisao decentralizacije podrazumeva usmeravanje top-menadmenta na:
-utvrivanje ciljeva preduzea kao celine,
-formulisanje strategije poslovanja,
-definisanje dugoronih planova,

-kreiranje globalne poslovne politike preduzea,

-odreivanje nadlenosti i odgovornosti pojedinih departmana,
-koordinaciju funkcionisanja organizacionih jedinica, odnosno departmana preduzea,
-nadzor i kontrolu ukupnog poslovanja preduzea i slino.
Radi ostvarivanja skladnih odnosa izmeu organizacionih jedinica i top-menadmenta
neophodno je precizno definisati nadlenosti i odgovornosti menadera nieg hijerarhijskog
nivoa.Zato se menaderima organizacionih jedinica sektora ili diviziona dodeljuju ovlaenja
u njihovom delokrugu.Na taj nain izbegava se sukobljavanje nadlenosti izmeu topmenadmenta i menadera pojedinih poslovnih jedinica, posebno u vezi sa nastupanjem na
tritu.Uspostavljanje sklada izmeu centralizacije i decentralizacije neophodno je ostvariti i radi
korienja prednosti i izbegavanja nedostataka jednog i drugog procesa, kada se kombinovano
primenjuju u organizovanju funkcije menadmenta.

PROCES ORGANIZOVANJA POSLOVNIH

JEDINICA

Poslovne jedinice kao segmenti organizacione strukture preduzea formiraju se na

principima

decentralizacije

upravljake

funkcije.Proces

formiranje

se

sastoji

dekomponovanju organizacione strukture preduzea na relativno samostalne podsisteme koji

predstavljaju poslovno zaokruene celine.To znai da se na nivou ovih poslovnih jedinica moe
posebno planirati rezultat poslovanja izraen u vidu profita ili neke druge vrste uinka (obima
proizvodnje, finansijskog rezultata i slino).Proces formiranja poslovnih jedinica moe se
sprovoditi na osnovu vie kriterijuma, od kojih su u organizacionoj teoriji i privrednoj praksi
najpoznatiji:
-profitni centri,
-strateke poslovne jedinice (investicioni centri),
-centri trokova i centri prihoda.

Osnovni kriterijum za formiranje navedenih vrsta poslovnih jedinica jeste stepen njihove
samostalnosti u okviru poslovanja preduzea.U tom smislu, najvii stepen samostalnosti imaju
strateke poslovne jedinice, a zatim profitni centri, dok su centri trokova i centri prihoda manje
organizacione jedinice u okviru profitnih centara.Osim ovlaenja za voenje poslovanja,
menadment preduzea prenosi na poslovne jedinice i odgovornost za njihov poslovni
uspeh.Zato se ovako formirane poslovne jedinice nazivaju zajednikim imenom centri
odgovornosti.Formiranje

centara

odgovornosti

ima

za

cilj

motivisanje

na

interno

preduzetnitvo, to se ostvaruje, pored ostalog, sistemom nagraivanja njihovih menadera,

zasnovanom na rezultatima proizvodnih faza. Samostalnost profitnih centara ogleda se u
visokom stepenu njihove autonomije u poslovanju.Autonomnost poslovanja profitnih centara
zasniva se na zaokruenosti ciklusa reprodukcije koji oni obuhvataju, zato profitni centri imaju
karakteristike preduzea u malom.