Pojam oveka u prosvetiteljstvu Kant

Doba prosvedenosti. Prosvetiteljstvo preokrede ono to je nasleena slika o drugosti. Koristi tu drugost
odnosno pitanje da li je drugi ovek, bolji ovek, mogude da bi sebe dovela u pitanje. Ruso konstruie dve
figure ljudskosti-pedagogija i etnologija, ideja plemenitog divljaka. Takoe prosvetiteljstvo je izvor
ovekove nezrelosti. Prosvetitelj je onaj koji slama ugovor raskoda sa dotadanjim nainom ivota,
obiajnost, i konstruie neto novo. ovek se okrede protiv samog sebe u nameri da se otkrije kao
drugaiji ovek. Druga priroda podrazumeva obiajnost oveka po svom roenju, on tek treba da postane
ovek posredstvom logosa. Jedan od kljunih pojmova koje prosvetiteljstvo donosi jeste pojam kritike.
Prvi put se javlja u projektu enciklopedije. Moderan ovek je ovek koji je nauio daa ivi u
protivrenosti. Drugi pojam u prosvetiteljstvu jeste ideja javnosti, vana je za prosvetiteljstvo. Kant uvodi
jednu figure koja se zove javna upotreba uma lini uspeh je tada kada ovek ini sve stvari i za druge
ljude. Javnost je reprezentativna javnost do 18 veka a posle u 18 veku kredu pokuaji da se to promeni
tako to de javnost prestati da bude reprezentativna stvar crkve i politike modi i postade stvar
samoartikulacije graanske sfere tada se graanstvo pokuava izboriti za vlastiti glas. Javnost je ideja
koja podrazumeva izraz tadanjeg negodovanja protiv censure. Javnost je neto to mi danas nazivamo
slobodom govora. Ideja javne upotrebe uma podrazumeva promenu javnosti koja trai institucionalne
naine da izmakne tadanjim politikim strukturama. Kada kant pie o prosfetiteljstvu, on se poziva na
skladne motive, a to su ideja autonomije da mislimo vlastitom glavom i time stiemo dostojanstvo.
Ideja nezrelosti je osobenost ljudskosti to je definicija prosfetiteljstva i ona tei izlasku iz te
samoskrivene nezrelosti. Kant je jo naziva i idejom maloletnika osoba koja nedonosi sama odluke.
Niko nije kriv zbog toga to je nezreo on de izadi iz toga, to je autonomija.
Kantov pojam antropologije je vezan za razliku izmeu prirode i fil. Antropologije. Naunik i filozof nije
ista osoba. Antropologija je prirodna antropologija, ovek po prirodi(fiziologija) a filozofija antropologije
je pragmatika antropologija, ta smo mi kao ljudski rod uinili od sebe samih, filozofija se time bavi
prema kantu, moralno usavravanje. Mi moramo da radimo ono to je dobro , a ne radi koristi, i uvek
inimo ono to je u naoj modi. Ideja autonomije govori o tome da se ovek mora sluiti vlastitim
razumom, ali gde god da se okrene govori se suprotno. Prosvetiteljstvo se gradi na kritici, praktino je i
po tome je jedinstvena, spremnost da se sve trpi i uradi neto bolje.