asovi koje grlimo nisu istorije ni datumi,

ak ni pregrt rei
ili jato slika u govorljivom vazduhu.
Sa moga ela skae imanje tvoga imena,
i u onoj nepominoj vodi koja te gleda
iz prolosti, ivi uvek ista samoj sebi,
tako da te godine ne mogu zaariti.
Iscrtavam profil snega, znake
koje mi zima nalae svojom ozbiljnom istinom.
Beli smeh, breze, lagano oaravanje,
vreme bez vremena, dane i noi,
sunce koje se vraa u svoje vrelo mirisa
zajedno s pitomom vatrom izgnanstva.
Svet se razliva u tvom pogledu,
stranica koja eli da te sauva
iz venosti, boli i ostaje.
Jedino umire ruka koja ti pie.
Husto Horhe Padron, Ruka koja ti pie