Branislav Petronijevic - Nemacka Klasicna Filozofija

Nemaka klasina filozofija
Petronijevi
KANT
KANTOVAKRITIKAFILOZOFIJA
UsvojojkritikojfilozofijiKantnaputatvrenjedisertacijed???razumustanjud?
saznastvari?? sebi.Timeonnaputadefinitivnodogmatizam,?svojunovufilozofiju
nazivakritikomudirektnojsuprotnostisadogmatizmom.Onnijeprotivdogmatikog
naina filozofiranja, tj. on nije protiv sistematskog izvoenja saznanja iz apriornih
principa,ali??protivdogmatizmakaopokuajad?sesaznajutranscendentniobjekti,?
d?seprethodnokritikineispitad?li??takvosaznanjemogue.Kritikafilozofijaima
d? ispita i utvrdi mogunost apriornog saznanja, ne samo u teorijskoj, nego i u
praktinojoblasti.?r ?m ? triosnovneduevnemoi,ijuegzistencijuKantpretpostavlja
zajednosastarompsihologijommoi,? tosum? saznanja,m? poudeim? oseanja,i
Kantovakritikafilozofijaimatrioblika,kaokritikateorijskogum?, kaokritikapraktinog
um? i kao kritaka moi suenja. Kritika teorijskog um? predstavlja Kantovu teoriju
saznanja, kritika praktinog njegovu etiku, ? kritika moi suenja estetiku. Kako sa
teorijomsaznanjastojiuveziKantovafilozofijaneorganskeprirode,saetikomnjegova
filozofijaprava,istorijeireligije,?saestetikomnjegovafilozofijaorganskeprirode,to?
u sledeem najpre biti izloena Kantova teorija saznanja sa njegovom filozofi??m
neorganskeprirode,zatimnjegovaetikaifilozofijaprava,istorijeireligije,inaposletku
estetikasafilozofijomorganskeprirode.
TEORIJASAZNANJAIFILOZOFIJANEORGANSKEPRIRODE
Kantovateorijasaznanjaimatripolaznetake.
Prvapolaznataka??razlikaizmeu apriornog i aposteriornog saznanja.Apriornim
imasenazvationosaznanjekoje??potpunonezavisno?d iskustva(tj.ijeporeklone
leiuiskustvu),? aposteriornimonokojesezasnivanaiskustvu(ijeporekloleiu
iskustvu).Logikikriterijumstavovaapriornogsaznanja??njihovanunostioptost,tj.
?d jednog stava koji ?? aprioran ne d? se zamisliti nikakav izuzetak. Stavovi
aposteriornogsaznanjanitisununinitiopti,izuzetak?d njihuvek??mogu.
Drugapolaznataka??razlikaizmeu analitikihisintetikih sudova.Analitian??
?? Kantuonajsudijemsesubjektupridajejedanpredikat,kojiveimpliciteleiu
???mu subjekta id?se dobiti njegovomanalizom.? sintetian ??onajsud ijem se
subjektupridajejedanpredikat,kojisenenalaziu???mu subjektaid?kojegsen?moe
doianalizomovog???m ?. Uanalitikomsudusubjektipredikatvezanisuidentitetom
meusobnoipotpadaju??d stavprotivrenosti(?? komesejednomsubjektunemoe
pridatipredikatkojimuprotivrei),dokusintetikomsudutavezanijeidentitet.Stoga,
dok su analitiki sudovi samo sudovi koji razjanjavaju, dotle sintetiki sudovi
proirujusaznanje.Sud,"svasutelarasprostrta"analitian??, jerseunjemu???mu tela
pridajejedanpredikatkojiveleiutome???mu. Naprotiv,sud"svasutelateka"
sintetian??, jerseunjemu???mu telapridajejedanpredikatkojineleiutome???mu,
koji??zanjeganetonovo.
Svisuanalitikisudovi,?? Kantu,apriorni(?? iondakad??????m takvogsuda
aposteriorankaousudu,"zlato??utmetal"),doksintetikisudovimogubitiiapriorni
iaposteriorni(alisusviaposteriornisudovisintetiki).Primerisintetikogsuda?priori
sugeometrijskisud,"pravalinija??najkraiputizmeudvetake",iaritmetiki,"7+5
??l2".Prvisud??zatosintetiantou???mu pravelinijenemaoznakeduine,?drugi
1
Petronijevi
zatotoseanalizom???m ? sumebrojeva7i5nemoedoid????m ? brojal2(vetreba

pribeiopaanjud?bisedodavanjemjedinicebroja5broju7dolod?brojal2),?oba
suapriornazatotosuapodiktina.
Trea polazna taka Kantove teorije saznanja ?? razlika izmeu materije i forme
iskustva. ??d materijomiskustva razumeKantoseaj,itoraznekvalitetenjegove(boju,
ton i dr.), ? forma ?? psihiki supstrat apriornog. Dok ?? oseaj empirian sastojak
iskustvained?seapriorishvatiti,dotle??formapotpunoneempirina,istoga??Kant
naziva istom. ?? Kantu,subjektivnaformaprethodiiskustvu,aliovoprethoenjene
smeseshvatitiuvremenomsmislu,vesamousmisluuslovljavanja.
Satreompolaznomtakomuvezi??jednaontolokapretpostavkaKantovakoja,
izgleda,nebimoralainitibitnisastojaknjegoveteorijesaznanja.?? ??pretpostavka
stvari??sebi.Stvaru?? sebizamiljaKantkaotranscendentneobjektekojisvojiuticajem
nasubjektproizvodeunjemuoseajeitimegaprimoravajud?naoveprimenisvoju
subjektivnuformu.
Svoju teoriju saznanja naziva Kant i transcendentalnom filozofijom.
Transcendentalnim naziva Kant ono (apriorno) saznanje (odn. ispitivanje) koje se
odnosinamogunost??riornogsaznanja(pojavaipredmeta).
Teoriju saznanja izloio ?? Kant u dva specijalna d?l?, u Kritici istog uma i u
Prolegomenama.Nainizlaganjaunjima??razlian.Dok??tajnainuKriticisintetian,on
??uProlegomenamaanalitian.UKriticiKantnajpreutvru??egzistencijuistihsastojaka
saznanja, ?? zatim iz njih izvodi egzistenciju sintetikfh sudova ? priori, dok u
Prolegomenama,(obrnuto)polazi?d egzistencijesintetikihsudova?priori,?? iznjihove
datostizakljuujenaodgovarajueistesastojkekojiihomoguuju.NatajnainKantu
Prolegomenamapostavljaireavaovatripitanja:
1.kakosumoguisintetikisudovi?priorimatematike?
2.kakosumoguisintetikisudovi?prioriopteprirodnenauke?i
3.d?lisumoguisintetikisudovi?priorimetafizike?Onpritomeuzimasintetike
sudove matematike i opte prirodne nauke za nesumnjive, ? metafizike z?
problematine.ShodnosintetikojmetodiKritike,odgovarajuapitanjaunjojtrebalobi
d?glase,
l.d?lisumogui(odn.d?lipostoje)sintetikisudovi?priorimatematike?,
2.d?lisumoguisintetikisudovi?prioriopteprirodnenauke?i
3.d?lisumoguisintetikisudovi ?priori metafizike?(pitanjekojeuobasluaja
ostaje.isto).
SamKant,meutim,niti??ovapitanjauKriticiizriitoformulisaonitiseunjojdri
strogosintetikemetode(kaotosenistrogoanalitikenedriuProlegomenama).Ovo
poslednje naroito vai z? drugo izdanje Kritike u kome ?? Kant, ??d uticajem (u
meuvremenu napisanih) Prolegomena, iz ovih preneo osnovna tri pitanja u samu
Kritiku,iakoonautojformineodgovarajunjenojsintetikojmetodi.
Kritikuistogum?deliKantnajpreudvad?l?, unauku? elementimaiunauku?
metodama. U prvom d?lu on analizira apriornu m? saznanja, ? u drugom izlae
formalne uslove jednog potpunog sistema transcendentalne filozofije (?d kojeg ??
Kritika u svomeprvomd?lu izloilaglavnelinije).Apriornam? saznanjasadri??
Kantutrispecijalnemoi,1.istuulnost,2.razumi3.um.Osnovniapriornisastojciiste
ulnostisuistiopaaji(prostora i vremena),osnovniapriornisastojcirazumasu isti
pojmovi ili kategorije (kojihimadvanaest),? um? ideje (tri).Um?m nazivaKantkako
specijalnum? ideja,takoi??l ?ku ?nu apriornum? saznanja.
2
Petronijevi
Prema trima specijalnim moima saznanja deli Kant d?l?? nauku ? elementima
najprena transcendentalnu estetiku (kaonauku? istoj ulnosti)ina transcendentalnu
logiku (kao nauku ? neulnoj moi saznanja), ?? zatim ovu poslednju na
transcendentalnu analitiku (kao nauku ? razumu i njegovoj ulozi u iskustvu) i na
transcendentalnu dijalektiku (kao nauku ? umu i njegovoj imanentnoj upotrebi i
transcendentalnoj zloupotrebi). Odeljak u Prolegomenama, koji se bavi pitanjem
mogunosti matematikog sintetikoapriornog saznanja, odgovara transcendentalnoj
estetici, odeljak ? sintetikoapriornom saznanju opte prirodne nauke
transcendentalnoj analitici, ? odeljak ? metafizikom saznanju transcendentalnoj
dijalektrciuKriticiistogum?.
Transcendentalna estetika (estetikom naziva Kant nauku ? ulnom saznanju.
Shodno prvobitnom znaenju termina "ulnost" utvruje najpre apriornoopaajnu
prirodu prostora i vremena, ?? zatim iz te prirode izvodi sintetiku apriornost
matematikihsudova.OnoprvoutvrivanjenazivaKantmetafizikimrazlaganjem,?ovo
drugoizvoenjetranscendentalnimrazlaganjem.UmetafizikomrazlaganjuKantnavodi
?? dvadokazazaistotui?? dvad?kazazaopaajnupriroduprostoraivremena.?d
tihdokazami?m ? ovdenavestisamo?? jedanizaistotuiz?opaajnost.??? jedan
dokazz?istotuodgovaraeuglavnomprvomKantovomdokazu(dok?drugi,radi
prostoteizlaganja,bitiizostavljen),?udokazezaopaajnostbiespojenaobaKantova
dokaza.
Dokazz?istotuprostoraglasiovako,d?bihoseajemogaopredstavitivansebei
d? bih ih mogao predstaviti jedne van drugih i jedne pored drugih, nuno ?? d?
predstavuprostoraveimamusebi,prematomepredstavaprostoramoraprethoditi
ulnomiskustvuibitinezavisna?d njega,ona??, dakle,istapredstava.
Odgovarajuidokazz?vremeglasi,d?bismopredstaviliistovremenostisukcesiju
uopaanju,nuno??d?predstavuvremenaveimamousebi,prematome,predstava
vremena mora prethoditi iskustvu i biti nezavisna ?d njega, ona ??, dakle, ista
predstava.
Dokaz zaopaajnost prostora glasiovako,predstave koje potpadaju ??d ????m
nisudelovi???m ? (jer??????m ??? inedeljivusvakoj?d njih),doksusvipojedini
prostori delovi jednog jedinog prostora i nalaze se u n??mu (poto prostor
predstavljamokaobeskonaan),prostorprematomenemoebiti????m, vemorabiti
opaaj.
Odgovarajui dokaz za vreme glasi, predstave koje ??d ??d ??u ??d ????m nisu
delovi???m ?, doksusvapojedinavremenadelovijednogjedinogvremenainalazeseu
njemu(potovremepredstavljamokaobeskonano),vreme???r ?m ? tomeopaaj,?nije
????m.
Izgornjihdokazasledujed?suprostorivremeistiopaaji.Itoprostor??zaKanta
opaaj"spoljnegul?", jerseunjemupredstavljajupojavedatevanopaajuegsubjekta,
dok??vremeopaaj"unutranjegul?", jerseun??mu opaajuunutranjastanjasamog
subjekta(aliunjemusenalazeipojavespoijnegul?).
IzisteopaajnostiprostoraivremenaizvodiKantutranscendentalnomrazlaganju
sintetikuapriornostsudovaistematematike.Njihovasintetinostslediizopaajnosti,
?njihovaapriornostizistoteprostoraivremena.Samo???ajnost,naime,ustanju??
d? pojmovima prui nove predikate i d? tim omogui sintetike sudove (iz samih
pojmovamogusleditisamoanalitikisudovi).? istotaopaajaprostoraivremena,tj.
3
Petronijevi
njihovanezavisnost?d iskustva,povlaizasobomneposrednoapriornostmatematikih
sudova.
U Prolegomenama Kant, obrnuto, iz datosti sintetikoapriornih sudova iste
matematikeizvodiistuopaajnostprosioraivremena.Izsintetinostimatematikih
sudovam?ra se,naime,?? njemu,zakljuitid?seprostorivreme??? aju, potosamo
opaaj moe jednom matematikom ???mu pruiti nove predikate, ? iz njihove
apriornostinanezavisnost?d iskustva,odnosnona istotuprostoraivremena.Ovo
sledovanje iste opaajnosti prostora i vremena iz datosti sintetikoapriornih
matematikihsudovasmatraKantuistodobaikaonovindirektnidokazzaovuistu
opaajnostnjihovu.
Zasnovanostsintetinostimatematikihsudovana??? ajnosti prostoraivremena
d?seilustrovatinasledeemprimeru(kojiKantnavodiutranscendentalnojmetodici
Kritike). Izsamog???m ? trougla(kaofiguresatristraneitriugla)ned?senin?koji
nainizvestistavd???zbirnjegovatriuglaravan2R.Tekakotrougaokonstruiemou
opaaju,akomuproduimojednustranuiakopovuemoparalelnu,stav?moid?se
izvedenizomzakljuakazasnovanihnaopaaju.
Ali sintetikoapriorni matematiki stavovi ne vae samo kao stavovi iste
matematike (koja se kao geometrija bavi figurama u prostoru, ? kao aritmetika
brojevimauvremenu),vetistavovivaeizapojaveuprostoruivremenu,vaeikao
stavovi primenjene matematike. Ovo poslednje njihovo vaenje diskutuje Kant u
poslednjemodeljkutranscendentalneestetike(koji??znatnoopirnijiudrugomnegou
prvom izdanju Kritike). Ono?? njemusledujeizovadvarazloga,l.prostorivreme
postojesamokaosubjektivniuslovilokalizacijeoseaja,? samikaotakvined??u se
opaziti, i 2. svo?om idealnou (opaaj prostora nije i sam rasprostrt, niti opaaj
vremenatee)prostorivremeined?ulnoopaanjenepostojiapsolutno,nijestvar??
sebi ve samo pojava. Time to prostor i vreme uslovljavaju lokalizaciju materije
iskustva, matematiki stavovi, koji vae z? figure u prostoru i brojeve u vremenu,
moraju vaiti i z? pojave ulnog opaanja. ? time to su prostor i vreme idealni
matematiki stavovi mogu vaiti samo z? svet pojava, nikako ne za apsolutnu
stvarnost.Prostoruivremenupripadauprvompogleduempirijskirealitet,?udrugome
transcendentalniidealitet.
Prelazei na transcendentalnu logiku, Kant najpre istie razliku izmeu
transcendentatne i formalne (iliopte) logike. Dokovaposlednjaapstrahujepotpuno?d
svakog sadraja saznanja i bavi se samo optom formom miljenja, dotle se
transcendentalna logika bavi jednom sadrajnom vrstom saznanja (apriornim
saznanjemrazumaium?) kojeimaobjektivankarakter.? prvomd?lu transcendentalne
logike,transcendentalnojanalitici,zadatak??:
l.d?pronaeiutvrdiosnovneistepojmoverazuma,i
2.d?izvedeosnovnestavovekojivaezasvakopredmetnosaznanje.
?r ?m ? ovomdvostrukomzadatkunjenom,deliKanttranscendentalnuanalitikuna
analitikupojmovainaanalitikustavova.
Analitikapojmovasastojiseisamaizdvaodeljka,izmetafizikeiiztranscendentalne
dedukcijekategorija. Um?tafizikojdedukcijiKantizvodikategorijekaoistepojmove
razuma,? utranscendentalnojpokazujed?suonenuniuslovimogunostiiskustva
kaozakonskiureenogsveta??java. Termin"dedukcija"nemauovadvaodeljkaisto
znaenje,dokuprvomeznaiizvoenje,dotle??udrugomeupotrebljenujuristikom
smisluiznaiopravdanje(odgovornapitanje,quidiuris?).
4
Petronijevi
U metafizikoj dedukciji kategorija Kant polazi ?d d?finicije razuma kao moi

suenja. Dok d? empirijskih ???m ?v ? razum dolazi analizom i apstrakcijom iz
pojedinih empirijskih predstava, dotle su isti pojmovi razuma i svojom sadrinom
nezavisni?d iskustvaipredstavljajufunkcijenjegove.?v ? poslednjepakn?l?z ? izraza
uformamasudaoptelogike,jersamouformisudamoe,?? Kantu,leationoto??
apriornousuenju.Prematomeizformisudad??u seizvestikategorijekaoosnovni
istipojmovirazuma.
FormesudasadrisledeaKantovatablica:
IKvantitetsudova
IIKvalitetsudova
1.opti
4.afirmativni
2.posebni
5.negativni
3.pojedinani
6.beskrajni
IIIRelacijasudova
7.kategorini
8.hipotetini
9.disjunktivni
IVModalitetsudova
10.problematini
11.asertorini
12.apodiktini
? odgovarajuekategorijetablica:
IKvantitet
1.jedno
2.mnogo
3.sve
IIKvalitet
4.realitet
5.negacija
6.limitacija
IIIRelacija
IVModalitet
7.supstancijaakcidencija
10.mogunostnemogunost
8.uzrokposledica
11.egzistencijaneegzistencija
9.zajednicauzajamniuticaj
12.nunostsluajnost.
??r ?d kategarijakaoosnovnih,elementarnihiprimarnih istih???m ?v ? r?zum?
postoje?? Kantuisekundarniiliizvedeniistipojmovirazuma(kojima?n d??? naziv
"predikabilija", zarazliku ?d kategorija koje su sholastiari nazvali"predikamenta"),
kojibiseimaliizvestiujednompotpunomsistemutranscendentalnefilozofije.Takvisu
???movi,sila,aktivno,pasivno,otpor,postajanje,nestajanje,promenaidr.
OdnosnotablicekategorijaKantprimeujed?sekategorijeunjojmogupodelitiu
dve klase, u matematike i dinamike, ?d kojih prve sadre u svakoj vrsti ?? jednu
kategoriju, dok u drugima svaka kategorija ima svoj korelat. Zatim, u svakoj grupi
kategorijamoglabisetreakategorijauzimatikaosintezaprvihdveju,takokategorija
totaliteta imala bi se uzeti kao mnoina koja ?? jedno, zajednica kao kauzalitet
supstancijeitd.
Izvoenjem kategorija iz formi suda, Kant smatra d? ?? d?kazao egzistenciju
kategorijakaoistihpojmovarazumaiprelazinanjihovutranscendentalnudedukciju.
Transcendentalna dedukcija kategorija predstavlja najtei i najtamniji odeljak
Kritikeistogu ??. NjenomobradomuprvomizdanjuKritikeKantnijebiozadovoljani
d?o ?u??udrugomizdanjuunovojformi,kojanijemnogobolja?d prve.
U transcendentalnoj dedukciji kategorija Kant polazi ?d ???m ? samosvesti ili
apercepcijeirazlikujedvevrsteapercepcije, empirijsku i istu.Empirijskaapercepcija
(empirijsko??) zasnovana??naasocijacijipredstava,promenljiva??iusvakomsvesnom
5
Petronijevi
subjektudruga.istaapercepcijapaksastojiseuistom??(u"??mislim",kojepratisve
m??? sadrajesvesti),koje??nedeljivoinepromenljivoiusvimasvesnimsubjektima
(kvalitativno) isto. Dok ?? empirijska samosvest ?? sebi sekundarna i mnogostruka,
dotle??istasamosvestprvobitnaijedna.??? jedna,onaomoguujepripadanjesvih
svesnihsadrajajednomuvremenuidentinom??. Stoga??istaapercepcijauprvom
redu sintetina. ??? sintetina, ona ?? d?l?? kategorijalna, kao kategorijalna ona ??
objektivna,?kaoobjektivnaona??transcendentalna.
istaapercepcija??kategorijalnazatoto??onanosilackategorija,tosukategorije
radnjeilifunkcije??m ?u kojihonasintetiedataul?iistihopaaja(tj.onogato??
razlinouopaaju),pri?mu,izbliegledano,sintezuizvodikategorija,ajedinstvod???
(odnosnoomoguuje)istaapercepci??. Svakospajanjeulnihsadrajaiistihopaaja
sadridaklesintetikojedinstvousebi,uslovljenokategorijomiistomapercepcijom.
Time to je kategorijalna, ista apercepcija ?? i objektivn?. ??r samo primenom
kategorijanadata,opaanjapostajuiz"sudovaopaanja""sudoviiskustva".Doksu,
naime, sudovi opaanja subjektivni i pojedinani, dotle su sudovi iskustva (izraz
"iskustvo"sadan?znaivieulnoopaanjevesamfizikisvet)objektivniiopti.Iz
sudaopaanja"KadSunceosvetljavakamen,ovajsezagreva",koji??subjektivan(vai
samouopaanju)ipojedinaan,postajeiskustvenisud"Suncezagrevakamen",koji??
objektivan(tj.vainezavisno?d subjektivnogopaanja)iopti,natajnaintose(?d
strane iste apercepcije) sijanje Sunca podvodi ??d kategoriju uzroka ? zagrevanje
kamena ??d kategoriju posledice (usled ega ? iz osvetljavanja Sun??m uvek u
iskustvusledovatizagrevanjekamena).Istotako isud"Kamen??tvrd" iskustven ??
samozatotokamenshvatamokaosupstanciju,?tvrdoukaoakcidenciju.
Naposletku, time to ?? objektivna, ista apercepcija ?? i transcendentalna. Jer
iskustvenisudnesamo to??sudkojivaiobjektivno,negoisudkojiseodnosina
objekteiskustva.Drukijereeno,objektivnovaenje??zaKantauistodobaivaenjeza
objekt(iuobjektu),takod?sukategorijekaouslovi mogunostiiskustva uistodobai
uslovi??gunostipredmetaiskustva.ista,apercepcija??, prematome,transcendentalna
zato to omoguuje predmete iskustva (svi su predmeti iskustva "transcendentalni
predmeti", jer su sintetiki proizvodi iste apercepcije). Ona ??, d?l?? ?? Kantu,
transcendentalna i zato to predstavlja svest uopte, time to ?? ista apercepcija
(kvalitativno)istausvimasubjektima,objektivnisudovikojivaezaiskustvojednog
subjekta u isto doba su i sudovi koji vae za iskustvo svakog subjekta (ime svet
iskustvapredstavljasvimsubjektimazajednikuobjektivnuprirodu).Naposletku,Kant
nazivaistuapercepcijutranscendentalnomizatoto??ista.
UProlegomenama,Kantobrnutoizzakonaprirode(?dnosnoizinjeniceiskustvenih
sudova) zakljuuje, d? moraju postojati kategorije koje iz sudova opaanja stvaraju
iskustvenesudove.
Rezultattranscendentalnededukcijekategorija??ovaj,primenomkategorijanadata
opaanjaistaapercepcijapretvaranepovezaniineureenisvetpojava(uprostorui
vremenu)uobjektivnopovezaniizakonskiureenisvetiskustva.
TranscendentalnudedukcijukategorijadopunjujeKant,docnije,uAnaliticistavova,
opirnimdokazivanjemd?sukategorije ograniene samo naiskustvoinapredmete
iskustva.
Analitiku stavova (koju naziva i transcendentalnom doktrinom moi suenja,
definiuiovuposlednjukaom? subsumcijeposebnog??d optepravilo),deliKantn?
6
Petronijevi
dva ?d ?l?ka, ?d kojih se prvi bavi shematizmom istog r?zum?, ? drugi osnovnim
stavovimanjegovim.
UtranscendentalnojdedukcijikategorijaKantinijednupreutnupretpostavku,?
to ?? d? se data opaanja d??u podvesti ??d kategorije. Ova pretpostavka sadri
meutim jednu fundamentalnu tekou. Kategorija i empirijski opaaj potpuno su
razlini,poto??kategorija istamisaokojasen?d?opaziti.Tekoasemoereiti
samoakopostojinetotreeto??istokaokategorija,?ulnokaoopaaj.?? tree??,
?? Kantu, vreme kao opti isti opaaj. Posredniku ulogu izmeu kategorije i
empirijskogulnogopaajamoe,m?utim,vremeigratisamoakosepretpostavid?se
svakakategorijamoeunjemuposebnopredstaviti.?? posebne?r ?dstavekategorijau
istomvremenunazivaKantshemama.Shemajednog???m ? proizvod?? produktivne
imaginacije,jednenoveapriornemoisaznanja.Dok??slikakaoproizvodreproduktivne
imaginacijepojedinana,dotle??shemajednog???m ? njegovadekvatanreprezentant.
Premaetirigrupekategorijapostojeietirigrupeshem?. Shemeseodnosenanizu
vremenu, na sadraj u vremenu, na red u vremenu i na obim u vremenu. Shema
koliine ?? broj kao sinteza sukcesivnog niza jedinica u vremenu. Shema kategorije
rezultata??ispunjeno,?kategorijenegacijepraznovr?m?. Shemakategorijesupstancije
??trajnostuvremenu,kategorijeuzrokasledovanje,?kategorijezajedniceistodobnostu
vremenu.Shemamogunosti??egzistiranje(jednestvari)um?komvremenu,shema
datosti??egzistiranjeujednomodreenom,? shemanunostiegzistencijausvakom
(odnosnoucelokupnom)vremenu.
Realizirajuekategorije,shemeomoguujunjihovuprimenuuiskustvu.
Prelazei na drugi odeljak Analitike stavova, na odeljak koji sistematski izlae
sintetikoapriornestavovekojivaezasvakomogueiskustvo,Kantnajprenaglauje
d???stavprotivrenosti(kadseontakoformulied?unjemunemanikakvogodnosa
na vreme) osnovni princip svih analitikih sudova. Odgovarajui osnovni princip
sintetikihsudova,?? Kantu,glasi:svakipredmetm?r ? stajati??d nunimuslovima
moguegiskustva(potosuuslovimogunostiiskustvauistodobaiuslovimogunosti
predmetaiskustva).? nuniuslovimoguegiskustvasu:
1.istiopaaji;
2.kategorijeisheme,i
3.istaapercepcija.
Osnovnistavovisunajviisintetikoapriornisudovi,isviostalisudoviovevrste
proistiuiznjih.Onisamipak?r ?izlaze izprimenekategorija,prekoshema,na iste
opaaje i na materiju iskustva. Prema etiri grupe kategorija postoje i etiri grupe
stavova,kojimaKantd???ovaimena:
1.stavaksiomaopaaja,
2.stavanticipacijaopaanja,
3.analogijeiskustvai
4.postulatiempirikogmiljenja.
Stavove prvih dveju grupa naziva Kant matematikim, ? stavove drugih dveju
dinamikim (prema odgovarajuoj podeli kategorija), i to zato to se prvi odnose na
predmete(istogiliempirijskog)opaaja,? druginaegzistencijupredmeta,itoiliu
njihovommeusobnomodnosuiliuodnosunarazum.StavoveprvetrigrupeKant
dokazuje(tj.onizvodinjihovununostizformalnihimaterijalnihuslovaiskustva),dok
postulateempirikogmiljenjasamoobjanjava.
Principsvihaksiomauopaajuglasiovako:
7
Petronijevi
Svisuopaaji(odnosnoopaenepojave)ekstenzivnekoliine.
Kantovdokazovogstavaglasi,uskraenomobliku,ovako:
Svakiodreenid?? prostoraivremenaopaasesukcesivno.Kakosesvakapojava
opaauprostoruivremenu(odnosnozauzimajedanodreenid?? prostoraivremena)
ikako??koliinakojapostajesukcesivnasintezom(tj.koliinakodkojecelinapostaje
dodavanjemdelova)ekstenzivna,to??svakaopaenapojavaekstenzivnakoliina.
Ovajstav??sintetianzatotou???mu opaajan?leioznakaekstenzivnekoliine,
?aprioranzatoto??dokazan.??? dokazanonn?spadauaksiome,ve??podlogakoja
?m ?guujeaksiomatinematematikestavove.
U transcendentalnoj estetici videli smo, d? stavovi iste matematike izraavaju
osobineistihopaaja.Sadatouenjetrebakorigovatidopunomd?sufigureuprostoru
ibrojeviuvremenumoguikaoekstenzivnekoliinesamoprimenomkategorija.ista
matematikapretpostavljadakleistotolikokategorijekolikoisteopaaje.
Utranscendentalnojesteticividelismo,d?l??, d???istamatematikaprimenljivana
pojavesamozatotosuistiopaajinunaformamaterijeiskustva.Sadad?d ???m ? d?
seistamatematikad?primenitinapredmeteiskustvasamozato tosutipredmeti
uslovljeninesamoistimopaajimanegoikategorijama.
Drugiosnovnistavglasi:
Usvimapojmovimarealno,kaopredmetoseaja,intenzivna??koliina.
Njegovdokazuskraenomoblikuglasi:
Oseajseopaakaocelinaujednomtrenutkuinijestogaekstenzivnakoliina.Ali
kako se njegov realitet moe poveati i moe smanjivati d? potpunog ieznua
(negacije)ikako??koliinaijacelinanepostajesukcesivnimd?davanjemdelovaiiji
su delovi, poev ?d nule navie, stepeni intenzivna, to ?? svaki oseaj intenzivna
koliina.?r ?m ? tome??irealnokaopredmetoseajaupojavamaintenzivnakoliina.
Stav ?? sintetian, jer u ???mu oseaja kao kvaliteta ne lei oznaka intenzivne
koliine,? aprioran??jer??dokazan.On??podlogasvihanticipacijaopaanja(svih
apriornihiskaza? realnomeupojavi),?isamsemoesmatratizaosnovnuanticipaciju.
?ant primeujed?iznjegasledid?uopaenomprostoruivremenun?m?praznina.
Kantd?l??primeujed?suintenzivnaiekstenzivnakoliinakontinuirane,tj,d?n?
postojinajmanjistepenintenzivnenitinajmanjid?? ekstenzivnekoliine(uprostoru
n?m? najmanjedui,nitiuvremenunajmanjegintervala).Takeuprostoruitrenuciu
vremenusamosugranice,nisudelovi.
Naposletku, Kant smatra za udno d? ?? kvalitet ose??? aposterioran, ? njegov
intenzitetaprioran.
Prelazeina"analogijeiskustva",Kantnajprekaonjihovoptiprincipformuliei
dokazuje stav, samo predstava nune veze opaanja omoguuje iskustvo, ?? zatim
opirno izlae i dokazuje pojedine analogije (kojih ima tri, prema broju kategorija
relacije).
Prvaanalogijaodnosisenasupstancijuiglasi:
Pri svima promenama pojava supstancija ostaje stalna, i njen kvantitet niti se u
prirodipoveavanitismanjuje.Dokazstavauskraenomoblikuglasi:
Simultanostisukcesijapojavamoguseopazitisamo uvremenu. Kakosesamo
vreme kao takvo (kao ista opaajna forma) ne moe opaziti, to mora u pojavama
postojatikorelatumvremenakoji ?omoguitid?seopazi ta??unjimasimultano
(odnosno trajno), ? ta ?? sukcesivno. Kako ovaj korelatum mora biti postojan u
8
Petronijevi
vremenu,toupojavamamorapostojatisupstancija,ijisekvantitetneemoipoveati
nismanjiti.
Kakou???mu pojaveneleioznakapostojanosti,stav??sintetian.? aprioran??,
jer??dokazan.
U vezi sa dokazom stava Kant primeuje d? su akcidencije mogue samo kao
pozitivneodredbesupstancijeid?supromenemoguesamokaopromenljivastanja
nepromenljivesupstancije.PodsupstancijomrazumeKantmaterijuu???avama.
Drugaanalogijaodnosisenauzronostiglasi:
Svesepromenezbivaju?? zakonuvezeizmeuuzrokaiposledice.
Dokazstavauskraenomoblikuglasi:
Ja opaam kako promene slede jedna za drugom u vrem?nu. Kako ?? redosled
dvejupromenausamomopaanjuneodreen,potosevremekaotakvoneopaa,to?
tajnjihovredosledpostatiodreensamotakoakosejedna?d njihshvatikaouzrok,?
drugakaoposledica(potonunavezamoeleatisamoukategoriji).Prematome,
svaka promena bie uslovljena jednom prethodnom promenom, iz koje ? nunim
nainomslediti.
Kakou???mu promeneneleinjenauslovljenostprethodnompromenom,stav??
sintetian,? aprioran??, jer?? dokazan.Nervdokazajeuneodreenostiredosledau
??? anju, zasnovanojnaneopaanjuvremenakaoopaajneform?. DokazKantov??
transcendentalan ili kritiki, jer iz njega sledi d? ?? stav uzronosti nuan uslov
mogueg iskustva. Time ?? taj dokaz bitno razlian ?d racionalistikog, koji stav
uzronostiproklamujezaobaveznizakonsvetastvari?? sebi.? iniizlinimHjumov
zakljuakda??stavuzr?nostiaposterioraninjegovaprividnanunostzasnovanana
navici.Stavd???svakaposledicauslovljenauzrokom,analitian??, stav,pak,d???
svakapromenauslovljenajednomprethodnompromenom,sintetian??(jer??promena
empirijski????m), imorasedakledokazati.??um mislid?seon nemoedokazati,
Kantseslaesa??um ?m d?seonnemoedokazatidogmatikimputem(tj,izistih
pojmova),ali??kritikidokaz?? njemumogu.
U vezi sa dokazom stava, Kant tvrdi d? ?? redosled promena u subjektivnom
opaanjusluajan,?tekuobjektivnomiskustvunuan.Ontotvrenjeilustrujesjedne
straneprimeromkue,ijedelovemoguopazitiiduipogledombiloodozgonaniebilo
odozdo navie, dok delove l??, koja se pojavljuje n? puini, mogu opaziti samo
odozgonanie.
Kantprimeuje,d?l??, d???odnosizmeuuzrokaiposlediceuveksukcesivan,d?
suizuzeci?d ovogpravilaprividniid???sledovanjejedinikriterijumuzroneveze.
Naposletkuonprimeujed???svakapromenakontinuiranaid?d?l ?vanjeuzrokauvek
zauzimajednoizvesno(?? m?kakom?l ?) vreme.Obaovastavasledeizkontinuiteta
vremenaiiztogatosupojaveuvremenukontinuiranekoliine.
Kontinuitetekstenzivnihiintenzivnihkoliina,zajednosakontinuitetompromenei
iskljuenjemprazninauprostoruivremenu,sainjavajutakozvaniprincipkontinuiteta,
kojivaibezizuzetkazasvepredmeteiskustva.
Treaanalogijaodnosisenauzajamniuticajiglasi:
Svesupstancije,ukolikosuistovremenodateuprostoru,dejstvujujednanadrugu.
Dokazstavauskraenomoblikuglasi:
Miopaamod?postojesimultanostvariuvremenu.Kakosesamovremekaotakvo
ned?opaziti,toovasimultanostmoepostojatisamoakopretpostavimod?suodredbe
jedne stvari uslovljene egzistencijom drugih stvari, tj. samo ako na njih primenimo
9
Petronijevi
kategorije zajednice i uzajamnog uticaja. ?r ?m ? tome sve stvari, odnosno sve

supstancijekojesimultanopostoje,morajuuzajamnouticatijednan?drugu.
Stav??sintetianzatotou???mu supstancijenemaoznakeuzajamnoguticaja,?
aprioranjer??dokazan.Kriterijumsimultanostiusubjektivnomopaanju(aprehenziji)
?? mogunost d? se sa opaaja svake ?d simultano datih stvari pree na opaanje
drugih.
Kant d?l?? izriito primeuje, d? supstancije ne uslovljavaju egzistenciju jedna
drugoj,ved?susamoodredbejedneodreenekauzalitetomdruge.Naposletku,Kant
prim?u??d?usleduzajamnoguticajapostajusloenestvari(composita)uiskustvu,i
d? su inherencija (na osnovu prve), konsekvencija (na osnovu druge) i kompozicija (na
osnovutree analogije)osnovnatridinamikaodnosauiskustvu,izkojihsviostali
proistiu.
Prvipostulatempirijskogmiljenjaglasi:
Mogue??onotoseslaesaformalnimuslovimaiskustva.
Ulogikomsmislujednastvar??mogua,akonjen????m nijeprotivrean.Alid?
jedna stvarbude u empirijskomsmislu mogua, potrebno ??d?moe postojati ??d
uslovimaistihopaajaikategorija.Figuraogranienasadvestranenijelogiki,ali??
empirijski nemogua, jer se u ??? aju prostora ne moe konstruisati. Neposredno
predvianjebudunostiitelepatijanisulogiki,alisuempirijskinemogui.Itd.
Drugipostulatglasi:
Stvarno??onotostojiuvezisamaterijalnimuslovimaiskustva.
Jedanpredmetiskustva??stvaran,akoseilineposrednoopaa(tj.ako??uslovljen
oseajem),iliakosezanjegovuegzistencijud?zakljuiti,naosnovuanalogijaiskustva,
izvezenjegovesaneposrednoopaenimpredmetom.
Treipostulatglasi:
Nuno??onotostojiuvezisastvarnimprekooptihuslovaiskustva.
Zaegzistencijujednogpredmetaiskustvamoemoreid???nunasamoondakad
??tajpredmetuuzronojvezisaopaenimpredmetima,ili,drukijereeno,samo??
egzistencija stanja i dogaaja, koji se niu ?? zakonu uzronosti ??dan za drugim,
nuna.
Sva tri postulata su, ?? Kantu, sintetiki sudovi ne zato to se predikatima
mogunosti,stvarnostiinunostipoveava????m komeseonipridaju,v? zatotoseu
njima ???mu predmeta d?d??? m? saznanja u kojoj taj predmet ima svoje poreklo
(odnosnosedite).
Opti rezultat svega dosadanjeg izlaganja transcendentalne analitike ?? ?v ??,
kategorijeiosnovnistavovinunisuuslovisvakogmoguegiskustvaisvihmoguih
predmetaiskustva,?osnovnistavovimoguegiskustvauistodobasuiosnovnizakoni
prirode, tako d? ??razum zakonodavac prirode. Da ?? razum zakonodavac prirode,
moe se zakljuiti i iz sledeeg razloga. Slaganje saznanja sa iskustvom mogue ??
zamislitisamonadv?naina(treinain,tzv.preformacionisistem,odbacujeKant),ili
iskustvo omoguuje saznanje, ili saznanje omoguuje iskustvo. Prva pretpostavka ??
nemogua zato to iskustvo ne moe biti izvor apriornih sastojaka saznanja (istih
opaajaikategorija),ostajedaklesamodrugapretpostavka.
Akosukategorijeiosnovnistavovinuniuslovimoguegiskustva,nastajepitanje
dalisukategorijeogranienesamonaiskustvo,d?lioneimajuznaajivaniskustva?
Kanttvrdid?sukategorijeiulnisadrajnerazdvojni,d?supredmetimoguisamo
kaospojkategorijesaulnim(biloistimbiloempirijskim)opaajem(potosu,uopte
10
Petronijevi
govorei,pojmovibezopaajaprazni,?opaajibez???m ?v ? slepi).Kategorijauzetaza
sebesamo??logikafunkcijasinteze,?n ? ??samomisaopredmeta,tekpridolaskom
opaaja, ije nepovezane d?l?v ? ona sintetie, postaje predmet. Kategorije postaju,
dakle,izvorobjektivnogapriornogsaznanjasamouvezisaulnimopaajem,alikao
takveonenesaznajunita(veisamashema,timetorealizujekategoriju,ograniava??
naulnisadraj).Ipak,kategorijesuoptije?d istihopaaja,potobiseulnoopaanje
d?l ? zamisliti i ??d drugim istim opaajima (koji nisu prostor i vreme), dok ?
kategorijezasvakoulnoopaanjebitiiste.
Nerazdvojnostkategorije?d ulnogopaajapostajerazumljivakadaseuvidirazlog
razliciizmeuformeisadrajaiskustva.Kanttvrdid?sadrajiskustvapostajeuticajem
stvari ?? sebi kao transcendentnih objekata na subjekt, ime se ne samo subjektu
nameeoseaj,negoseonuistodobaprimoravad?reagujenadatostsadrajasvojom
subjektivnomformom.Kategorijeiistiopaajimoguisu,prematome,samoujednom
subjektu,ijeulnoopaanjesadriaposteriornioseaj.Onivaesamozasvetpojave,
nikakonezasvetstvari?? sebi.
Bliiodnosstvari?? sebi?r ?m ? pojaviKant(uodeljkutranscendentalneanalitike,
kojisebavirazlikomizmeupredmetakaofenomenainoumena)odreujed?l??ovako.
Pre svega, kad ne bi postojale stvari ?? sebi kao transcendentni objekti, svet
iskustvanebibio????v ? veprivid.Jer,samotimetosupojaveustvari???ave stvari??
sebi,timetose?n ? odnosenastvari?? sebi,onenisuistprivid.Zatim,svetiskustva
nije privid ni zato to ?? to jedan zakonski ureen svet (time se on r?zlikuje ?d
haotinogsna).Naposletku,?n nizatonijeprividto??empirijskirealitetunutranjih
stanjasvestiuslovljenempirijskimrealitetomspoljnih(materijalnih)stvariuprostoru.U
drugom izdanju Kritike (u ??dn?m naroitom odeljku dodanom drugom postulatu),
Kant??naroitonaglasioovajtreirazlogz?istinitosttranscendentalnogilikritikog
idealizma (nasuprot "problematinom" idealizmu Dekartovom i "dogmatikom"
Berklijevom).
Moe li se stvar ?? sebi, kao transcendentalni objekt, zamisliti pozitivno? Kant
tvrdi,d?tonijesasvimnemogue,stvar?? sebiimad?sezamislikaoneulnirazum,
kao razum koji mislei opaa i opaajui misli. U takvom razumu kategorije i isti
opaajinitipostojenitimogupostojati.Jerrazumkojibibioustanjud?samproizvede
svojopaenisadraj(?ned?muganametnespoljniobjekt)n?biimaopotrebeniz?
kategorijama ni za istim opaajima, proizvodei svoje opaaje, on bi u isto doba i
mislio ? njima. Neulni intuitivni razum naziva Kant arhetipskim, ? naziva ga i
intelektualnimopaanjem.
Stvar ?? sebi (kao transcendentni objekt) predstavlja, meutim, tzv. dogmatiki
????m stvari?? sebi(ilistvar?? sebiupozitivnomsmislu).Poreddogmatikog,postoji
kodKantaikritiki????m stvari?? sebi(stvar?? sebiunegativnomsmislu).?? ovom
kritikom???mu stvar?? sebinesamotosened?pozitivnosaznati,nego??injena
egzistencijasumnjiva.Onasened?pozitivno saznatizato to sekategorij?ned??u
primeniti van oblasti iskustva, ? na r?zum moe samo ono saznati na ta moe
primenitikategorije.Zamisaostvari?? sebikaoneulnograzumnogbiapotpuno??
problematina,miakneznamonid?li??tazamisaosamakaotakvamogua.Stvar??
sebimogua??samokaoistonegativnamisao,kao????m jednogapsolutnogrealiteta,
koji??potreband?bismozasvetiskustvamoglispouzdanoutvrditid?nijestvar??
sebi,da??pojava.Stvar?? sebimogua??daklesamokaograni?ni ????m, kao????m
kojiograniavastvarnostnasvetpojave.
11
Petronijevi
I u poslednja dva odeljka analitike, u kojima raspravlja pitanje upotrebe tzv.

refleksionihpojmova,Kantinsistiranarazlicistvari?? sebiipojave.Svinaisudovii
poreenjazahtevajurefleksiju? tomekojojmoisaznanja(d?liulnostiilirazumu)
pripadaju pojmovi (odn. predmeti) koji se porede (ovu vrstu refleksije naziva Kant
transcendentalnom).Osnovnipojmoviporeenjasu:
1.istovetnostirazlika,
2.slaganjeiprotivnost,
3.unutranjeispoljanje,i
4.materijaiforma.
Ako se pomeaju predmeti ulnosti sa predmetima razuma nastaje amfibolija
(dvosmislenost) ovih ???mova. Tako ?? Lajbnic na ulne predmete preneo oznake
pojmovarazuma,on??pojaveintelektualisao,dok??Lokpojmoverazumasenzifikovao
(pripisaviimempirijsko??reklo).KantdetaljnokritikujeLajbnicovmetafizikisistem
sa gledita amfibolije refleksionih pojmova. ?? njemu, Lajbnicov princip identiteta
nerazlinogaprenosinaulnepredmeteonotovaisamozapojmoverazuma(poto
prostor omoguu?? isto numeriku razliku ulnih predmeta). Neprotivnost u
pojmovimarazumaLajbnicprenosina ulnepredmete,dok??uovimaprotivnostu
stvari mogua (ovde Kant primenjuje svoje u?n?? ? negativnim koliinama iz
pretkritikeperiode).Ukratkoreeno,Lajbnictretiraulnepredmetekaostvari?? sebi,
doksuonisamopojave.
??? to ?? zadatak transcendentalne analitike bio dvostruk, tako ?? i zadatak
transcendentalnedijalektikedvostruk.Onaima,
1.d?pronaeiutvrdiosnovnepojmoveum?, i
2.d?ispita,d?lisumoguisintetikoapriornisudovimetafizike.
??? to??izveokategorijeizformisuda,takoKantizvodi ideje (takoonnaziva
osnovnepojmoveum?) izformiposrednogzakljuivanja.Kakopostojesamotrivrste
posrednogzakljuivanja,topostojesamotriosnovneidejeum?.
Kategorikom zakljuku odgovara ide?? bezuslovnog, ili ??solutnog subjekta,
hipotetikom zakljuku odgovara ideja ??solutne bezuslovnosti u nizu uslova, ?
disjunktivnom zakljuku ide?? potpunog sistema (sistema svih moguih lanova
disjunkcije).Jerzarazliku?d razuma,kojiuslovljenoobjanjavauslovom,umobrazlae
uslovljeno bezuslovnim. Ako se zamisli odgovarajui objekt ideje, ideja apsolutnog
subjektapretvaraseuidejudue(psiholokaideja),idejaapsolutnebezuslovnostiniza
uslovauidejuulnogsvetakaoceline(kosmolokaideja),?idejapotpunogsistemau
ideju najrealnijeg nunog bia ili Boga (teoloka ideja). U prvom apsolutne
bezuslovnostinizauslovauidejuulnogsvetakaonajvieapriornemoisaznanja,?u
drugomznaenjuidejesuzamislitranscendentnihobjekata.
Nauka ? transcendentnim objektima ?? metafizika. ??t afizika koja ini predmet
Kantovekritikeutranscendentalnojdijalektici;to??metafizikauonomoblikuukome
?u??izobrazioVolfusvomesistemu,ikojasesastojiizjednogopteg(ontologije)itri
specijalnad?l? (racionalnepsihologije,racionalnekosmologijeiracionalneteologije).
?d ontologijeKant,usvojojtranscendentalnojanalitici,zadrava(uoriginalnojobradi)
samoonotoseodnosinapojave(kategori??, sheme,stavovi),? odbacujesvauenja
specijalnihdelova.
Kritiku racionalne psihologije Kant ?? izveo opirnije u prvom nego u drugom
izdanjuKritike(izlaganjeuProlegomenamajo??krae).Racionalnapsihologijapolazi,??
Kantu, ?d injenice iste apercepcije "?? mislim", primenjujui na tu injenicu ideju
12
Petronijevi
apsolutnogsubjekta,odnosnopretvarajuiidejuapsolutnogsubjektauidejuduekao
transcendentnogobjekta.Kako??kategorijamisaoobjekta,idejaapsolutnogsubjekta
moesepretvoritiuidejuduesamoakosenanjuprimenekategorije,ime?seopta
psiholokaidejarazmnoitiuetirispecijalneideje.Primenomkategorijerelacije(koju
Kant ovde stavlja na prvo mesto), "??" ? se zamiliti kao supstancija, primenom
kategorijekvaliteta,"??" ?sezamislitikaoprosto(kaoprostasupstancija),primenom
kategorije kvantiteta ono ? se zamisliti kao identino u vremenu, ? primenom
kategorije modaliteta kao nesumnjivo u svojoj egzistenciji (nasuprot sumnjivoj
egzistencijispoljnihpredmetakaopredstava).Specijalnepsiholokeidejebie prema
tome:
1.idejasupstancijaliteta,
2.idejasimpliciteta,
3.idejaidentiteta(ilipersonaliteta),i
4.idejaimaterijaliteta(iliidealiteta).
Stavovi racionalne psihologije: "?? ?? supstancija", "?? ?? prosta supstancija", itd.,
pretendujunato,dapredstavljajusintetikesudove?priori.Alikako??"??" kaotakvo
bezikakvesvadrineikakosekategorijed??u primenitisamona(opaajni)sadraj,to
sutistavoviustvarinemoguiipredstavijaju konkluzijepogrenihzakljuakaum?
(paralogizme). ?? se najbolje moe uvideti na silogizmu ija ?? konkluzija stav
supstancijaliteta.??? silogizamglasi:
to se ne d? zamisliti drukije d? kao subjekt, to postoji kao subjekt i kao
supstancija.
??sened?zamislitidrukijenokaosubjekt.
??postojikaosubjektikaosupstancija.
Pogrekauzakljuivanjuleiutometo??srednjiterminuobemapremisamasamo
prividnoisti,ustvarion??razlian.Uprvojpremisisubjekt??uzetusmisluapsolutnog,
? udrugojusmislulogikogsubjekta.Uprvoj?r ?misi tvrdised?apsolutnisubjekt
postojikaotranscendentni subjektikaosupstancija,dokseudrugojpremisiza"??"
moetvrditisamoijedinod???logikisubjekt,nikakoned???apsolutni.Prematome
premisegornjegsilogizmaustvariglase:
to se ne d? zamisliti drukije d? kao apsolutni subjekt, to postoji kao
transcendentnisubjektikaosupstancija,
??sened?zamislitidrukijed?kaologikisubjekt,?iznjihnikakavzakljuaknije
moguan.
Gornji??zakljuak,dakle,samoparalogizam(quaternioterminorum).
Slinoprvomiostalatrisilogizmaracionalnepsihologijesuparalogizmi.
Alii?k ? osnovnistavoviracionalnepsihologijepoivajunaparalogizmima,oni??
sebi ne moraju biti netani: njihova istinitost ne moe se dokazati, ali se ne moe
utvrditininjihovalanost.Nebi,dakle,bilonemoguepretpostavitid???"??" usvetu
stvari?? sebiuslovljenoduomkaotranscendentnimobjektomkoji??postojanaprosta
identina supstancija. Jedino to ne bismo morali pretpostaviti d? ?? ona isto
imaterijalna, poto bi stvar ?? sebi, koja uslovljava spoljne pojave u prostoru (tj.
materijalne pojave i materiju), moglabiti identina sastvari ?? sebi kojauslovljava
unutranjepojave(duuuempirijskomsmislu).Drukijereeno,duanebimoralabiti
imaterijalnaudualistikom,onabimoglabitiimaterijalnaumonistikomstilu.
13
Petronijevi
Kritika racionalne kosmologije predstavlja najizraeniji i najinteresantniji d??

transcendentalnedijalektike.UnjemuKant,presvega,primeujed?seidejaapsolutne
bezuslovnostinizauslovad?primenitisamotamogde,
1.postojiniz,igde
2.postojiregresivniniz,tj.nizkoji?d uslovljenogvodikauslovima(dokprogresivni
niz,ukomeseide?d uslovljenogkaposledicama,nemaznaajazaum).
Prematome,samoonekategorijemoi?d?seprimenenatranscendentalnuideju
beuslovnogniza(iovan?njih)ukojima??stoje nizoviuslova.Kantnalazid?vremei
prostor;kaokvanta,sadretakvenizove,vremeupravcuprolosti,? prostorutoliko
to??granicasvakogdatogd?l? prostoraodreenaprostoromkojigaograniava.U
materijikaorealnomuprostoru,svakid?? uslovljen??delovimaizkojihsesastojiitd.,
tako d? i ovde imamo regresivni niz u sve m?njim delovima. Meu kategorijama
relacije,samokauzalitetsadriregresivannizuzroka,kaouslovajednedateposledice.
Takoistoim?u kategorijamamodaIitetasamojednakategorija,kategorijasluajnosti,
sadriregresivniniz,poto???n ? to??sluajnousvojojegzistencijiuslovljenoneim
drugim. Kako se nizovi nalaze samo u pojavama ulnog sveta, to se primenom
kategorijaoptakosmolokaideja(idejaulnogsvetakaoceline)razmnoavauetiri
specijalnekosmolokeideje,
1.uidejubezuslovnognizaprikompoziciji??java uvremenuiprostoru,
2.uide?ubezuslovnognizaprideljenjumaterijeupojavam?,
3uidejubezuslavnognizapripostankujednepojave,i
4.uidejubezuslovnognizauzavisnostionogato??promenljivoupojavi.
Doksvakapsiholokaidejavodisamojednomstavuracionalnepsihologije,dotle
svaka kosmoloka ideja vodi dvam? stavovima koji su (kao teza i antiteza)
kontradiktornosuprotnijedandrugom.Svakakosmokaidejavodidvamastavovima
zatotosebezuslovninizd?zamislitinadvanaina,ilikaoaktuelnobeskonaan,ili
kao konaan niz. U prvom sluaju, niz ?? bezuslovan zato to su u njemu dati svi
m?gui lanovikojiuslovljavajudatouslovljeno(ovo??, dakle,takvimnizompotpuno
obrazloeno), ? u drugom zato to se pretpostavlja d? ?? prvi lan takvog niza
bezuslovan(predstavljasamorazlog).
SukobdvajukontradiktornosuprotnihstavovaracionalnekosmologijenazivaKant
antinomijom, ? izlaganje i ispitivanje antinomija antitetikom istog um?. Svaki od
suprotnihstavovajedneantinomijed?sedokazatiprividnonesumnjivimrazlozima.
Kant tezu svake antinomije dokazuje indirektno, time to dokazuje nemogunost
antiteze i obrnuto, iz dokaza nemogunosti teze zakljuuje istinitost antiteze. ??k o
postojeetirikosmolokeideje,topostojeietiriantinomijeiosamantitetikihstavova.
??z ? prveantinomije(kojaseodnosinagranicesvetauvremenuiprostoru)glasi
ovako:
Svetimapoetakuvremenuiogranien??uprostoru,
?antiteza:
Niti svet ima poetka u vremenu niti granica u prostoru, ve ?? beskrajan i ??
vremenui?? prostoru.
Dokazteze(netoskraen)glasi:
Ako se pretpostavi d? svet nemapoetka u vremenu, onda ?? d? svakog datog
trenutkaprotekaobeskrajannizstanjastvari.Alikakoseaktualnabeskrajnostjednog
14
Petronijevi
nizasastojiutometoseonnemoed?iscrpesukcesivnomsintezom,to??protekla
beskrajnaproloststanjanemoguaisvetm?r ? imatipoetakuvremenu.
Akosed?l??pretpostavid?svetnemagranicauprostoru,ondabipostojaoagregat
istovremenodatihstvarikojibibioaktuelnobeskonaan.Kakose??d?n kvantum,ije
granicenisudateuopaanju,moezamislitisamousukcesivnojsintezidelova,tobi
sukcesivnasintezabeskrajnogsvetamogla bitirealizovanasamoujednomaktualno
beskonanom vremenu, to ?? nemogue. ?r ?m ? tome svet mora imati granice u
prostoru.
??? tosevidi,nervdokazateza(izavremeizaprostor)leiutvrenjud?sejedan
aktueln?beskrajannizlanova(stanjauvremenuistvariuprostoru)nemoeiscrpsti
sukcesivnom sintezom (tj. sukcesivnim brojanjem tih lanova). Ako bi postojala
beskonanaproloststanja,mitubeskonanuprolostnebismomogliusukcesivnoj
sintezi(polazei?d sadanjegtrenutka)d?iscrpemoumislima,onabimeutim??
pretpostavcitrebalod???ustvarnostisukcesivnoiscrpena,poto??beskonana.Tako
isto,kadbipostojalabeskrajnamnoinastvariuprostoru,tabibeskrajnamnoina,
poto??mistavljamosukcesivnomsintezom,znailaiscrpenostaktualnobeskonanog
nizasukcesivnomsintezom.
Dokazantitezepak(uskraenomobliku)glasi:
??d bisvetimaopoetak?? vremenu,tomepoetkumoralobiprethoditiprazno
vremeukomesvetnebi??stojao.Ali,kakoseupraznomvremenunemoezamisliti
postanak??dn? stvari,tosvetnijemogaoimatipoetkauvremenu.Takoisto,kadbi
svetbioogranien?? prostoru,onbisemoraonalazitiubeskrajnompraznomprostoru,
ali kako prazan prostor ne mae biti stvaran predmet, svet se mora prostirati u
beskrajnost.
??? tosevidi,Kantudokazuantitezepretpostavljad?bipoetkusvetauvremenu
moralo prethoditi ?r ?zn ? vreme, ? izvan granica sveta u prostoru postojati prazan
prostor.
Tezadrugeantinomijeglasi:
Svaka sloena supstancija u svetu sastoji se iz prostih delova i sve sloeno
sastavljeno??izprostog,
?antiteza:
Sloenasupstancijanijesastavljenaizprostihdelovainigdenepostojiprosto.
Kako??Kantovindirektnidokaztezetekorazumljiv,mi?m? gaovdesaoptitiu
skraenominetomodifikovanomobliku:
??d bisloenasupstancijabiladeljivaubeskonanost,unjojnebipostojalonieg
supstancijalnog(potosupstancijalnomoramoipostojatiinezavisno?d sloenogu
komesekaod?? nalazi).Sloenasupstancijamorase,dakle,sastojatiizprostihdelova
(prostihsupstancija).
Skraenidokazantitezeglasi:
??d bisesloenasupstancijasastojalaizprostihdelova,onabimoralakaosloeno
postojatiuprostoru.Kakosvakinjend?? morazauzimatiizvestand?? prostoraikako
??svakid?? prostoradeljivubeskonanost,tobimoraoisvakid?? supstancijebiti
deljivubeskonanost.Sloenasupstancijase,dakle,nemoesastojatiizprostihdelova.
??? tosevidi,nervdokaza??(udokazuteze)tvrenjed?sloenasupstancija,koja
bibiladeljivaubeskonanost,nebibilasastavljenaizsupstancija,?(udokazuantiteze)
tvrenjed?deljivostprostora,ukomesenalazisupstancija,prelazinanjusamu.
Tezatreeantinomijeglasi:
15
Petronijevi
Poredkauzaliteta?? zakonimaprirodemoraseusvetupretpostavitiikauzalitet
slobode,?antiteza:
Nepostojisloboda,vesesveusvetuzbiva?? zakonimaprirode.
Skraenidokaztezeglasi:
??d bisesveusvetuzbivalo?? zakonimaprirode,nijedannizuzrokajednedate
posledice ne bi imao apsolutnog poetka i data posledica ne bi prema tome bila
potpuno obrazloena. Mora se, d?kle, pretpostaviti, d? svaki kauzalni niz poinje
jednimapsolutnimlanom,tj.pretpostavitid?postojispontanikauzalitetilikauzalitet
slobode.
? dokazantitezeglasi:
Pretpostavka slobodnog poetka jednog kauzalnog niza povlai za sobom
pretpostavku dvaju sukcesivnih stanja (slinih stanjima odluke i radnje) koja nisu
v?z?n ? uzronom vezom, to protivrei zakonu uzronosti. Kauzalitet slobode nije
daklemogu.
Nervdokazatezeleiutvrenjud?bisamoapsolutnipoetakjednogkauzalnog
nizapredstavljaobezuslovnou kauzalitetu(?nesamtajbeskrajninizkaotakav),?
antitezeutvrenjud?jesukcesijadvajustanjamoguasamokaokauzalna.
Tezaetvrteantinomijeglasi:
Usvetupostojiapsolutnonunobiekoje??ili??d?n njegovd?? ilinjegovuzrok,
?antiteza:
Nepostojiapsolutnonunobiekaouzroksveta,niusvetunivannjega.
Skraenidokaztezeglasi:
Kako svaka promena u svetu ima svoj uslov u prethodnoj promeni i kako se
beskrajninizuslovauprolostim?r? zavravatijednimapsolutnonunimuslovom,to
m?r ? ??stojati nunobied?bipostojalepromene.Onopakm?r ? pripadatisamom
ulnomsvetuzatotoprviuzrokjednogniz?promenamoraleatiisamuvremenu.
Skraenidokazantiteze,pak,glasi:
??d binunobiepostojalousamomsvetu,onobi,ilibilopoetakjednogniza
promena,ilibibilopredstavljenosamimaktualnobeskonanimnizompromena,prva
pretpostavkaprotivreistavuuzronosti,?druga??protivrenazatotojedanniz,iji
susvilanovisluajni,nemoebitinuan.? vansvetanemoepostojatizatotobi
njegovkauzalitetmoraobitiuvremenu.
??? tonaroitonaglaavaKant,nervdokazivanja??uobaovadokazaisti(tonije
biosluajkodranijihantinomija),izbeskrajnognizauslovazakljuujeteza,d?m?r ?, ?
antiteza,d?nemoepostojatinunobie(pri?mu seudokazutezeuzimauobzir
totalitetniza,?udokazuantitezesluajnostsvakognjegovoglana).
Prelazeina kritikoreenje dijalektikogprividasadranoguantinomijama,Kant
ininekolikoprethodnihprimedbi.
On pre svega primeuje d? su za razum (odnosno za empirijski regres u
pojmovima)transcendentniobjektiantitezasuvieveliki,?transcendentniobjektiteza
suviemali.Beskrajnisvetuvremenuiprostoru,beskrajnopodeljenamaterija, isto
kauzalnaprirodaiuprostoru,beskrajnopodeljenamaterija,istokauzalnaprirodaiu
prolostibeskrajnodalekonunobiepredstavljajutranscendentneobjekte,kojisuz?
razum(unjegovomspajanjupojavapoprincipuuslovljenostiuslovljenoga)nedostini,
dok su konani svet u vremenu i prostoru, iz prostih delova sastavljena materija,
kauzalni nizovi sa spontanim poetnim lanom i sluajno promenljivo bie
transcendentniobjektikojerazummoradaprevazie.
16
Petronijevi
DaljeKantprimeujed?transcendentniobjektiantitezaitezapostajunatajnain
to se svet iskustva uzima za stvar po sebi, ? ne za :pojavu. ??d bi svet, iskustva
postojao ?? sebi, on bi doista morao biti, ili beskonaan, ili konaan u vremenu i
prostoru,materijabiunjemumoralabitisastavljenailiizaktualnobeskonanomnogih,
iliizprostihdelova,kauzalitetun??mu, ilibibiobezizuzetan,alibisvakikauzalniniz
spontanopoinjao,ilibisvakastvarunjemubilaslu??n?, ilibionbioproizvodjednog
nunogbia.
??d sepak,primeujed?l??Kant,uzm?uobzir,d???svetiskustvapojava?nestvar
?? sebi,ondaseuviad?nitezeniantitezenemorajubititanatvrenja(odnosnod?i
??dn? idrugamogubitiistinite),ili,drukijereeno,uviased?onemogubitisamo
prividnokontradiktorne.Stavovi,"svet???? prostorukonaan"i"svetnije?? prostoru
konaan"nesumnjivosukontradiktorni,jertreisudnijemogu.Alistavovi"svet????
prostorukonaan"i"svet???? prostorubeskonaan"nem?r ??u bitikontradiktornii
moguobabitilani,akose,naime,pretpostavid?ulnisvetnepostoji?? sebi,ondase
onnemorazamislitinid????? prostorukonaannid???beskonaan.
Principijelnouzev,?r ?bl ?m antinomijamoesereitinatrinaina.
Prvo,dogmatikoreenjesastojalobiseutvrenjud?taj?r ?bl ?m ustvarinepostoji,
d?razlozizatezeiantitezenisupodjednakologikiopravdani,ved?suistiniteiliteze
iliantiteze(ilitezejednih,?antitezedrugihantinomija).
Drugo,skeptikoreenjesastojalobiseutvrenjud????r ?bl ?m kaotakavnereiv,d?
sutezeiantiteze??djednakologikiopravdane.
Tree,kritikoreenje pakmorasesastojatiutvrenjud????r ?bl ?m reiv,alineu
dogmatikomsmislu.
Kantovo kritiko reenje antinomija drukije ?? z? m?tematike, ? drukije za
dinamike antinomije. Dok su u m?tematikim antiriomijama i teza i antiteza
nesumnjivonetane,dotleseudinamikimantinomiiamaizajednuizadrugumoe
tvrditid?sutane.Itozatotoseumatematikimantinomijamaitezaiantitezaodnose
na svet pojave, koji s? uzima z? stvar ?? sebi, dok se u dinamikim antinomijama
antitezeodnosenasvetpojava,?tezenasvetstvari?? sebi:
Kritikoreenjeprvematematikeantinomijeglasi:
ulnisvet,kaosvetpojave,niti???? vremenuiprostoruaktualnobeskonaan,niti
??odreenokonaan,ve??neodreenokonaan.? to?reid?senjegovegraniceu
prostoru,m?kakodalekod?ihiskustvopostavi,d??u iskustvomproiriti,? njegova
istorijauprolostiproduiti.
Kritikoreenjedrugematematikeanitomijeglasi:
Niti??materijaaktualnobeskonanopodeljenaudelove,nitisesastojiizprostih
delova,vepredstavlja "guantumdiscretum", ijisesvakid?? moedaljepotencijalno
deliti.Dok??prastorkaokontinuumsamo??tencijalnodeljivubeskonanost,dotlese
svakikomadm?terijesastojiizkonanogbrojaodvojenihd?l?v ?, odkojih??svaki(kao
rasprostrt)potencijalnodeljivubeskonanost.Empirijskiregresudeljenjumaterijeide
in indefinitum, i njeni odvojeni delovi dati su u samom tom regresivnom procesu
d?l??n??.
Dokumatematikimantinomij?m? uslovljenoiuslovpripadajuuvek?ednomistom
redui?ednorodnisu,dotleudinamikimantinomijamauslovljenoiuslovnemoraju
bitijednorodni(jeruzroknemorabitiistevrstesaposledicom,nitinunosasluajnim),
istogaunjimauslovljenomoepripadatiuln?m aneuslovljenointeligibilnomsvetu.
Na?v ??mogunostizasnivaKantsvojekritikoreenjedinamikihantinomija.
17
Petronijevi
Prvu ?d njih, reava Kant na taj nain to tvrdi d? zakon uzronosti vai
bezizuzetnoz?ulnisvetpojava,d???uovomesvaka????v ? uvremenuuslovljena
jednom prethodnom pojavom, ali d? ?? u isto doba svaka takva ????v ? i slobodni
proizvodjednoginteligibilnoguzroka, ijikauzalitetneleiuvremenu(ili,drukije
reeno,stvar?? sebi,timetosepojavljuje,uistodobaslobodnoproizvoditusvoju
pojavu).Kadbisvet????v ? biojedinimoguisvet,kadbionpostojao?? sebi,kauzalite
uzrokabiobijedinimoguikauzalitet;?ako??r ?d sveta????v ? postojiisvetstvari??
sebi,postajemoguikauzalitetslobode.
IdrugudinamikuantinomijureavaKantnaosnovurazlikeizmeusveta????v ? i
svetastvari?? sebinatajnaintotvrdi,d???svakastvaruiskustvu,kaouslovljena,u
svojojegzistencijisluajna,dokusvetustvariposebimoepostojatiapsolutnonuno
bie.
Izkritikogreenjaantinomijesledid???transceridentalniidealizamkljuz?to
reenje.Aliiobrnuto,izinjeniceantinomijamoese.?? Kantuindirektnozakljuitina
istinitosttranscendentalnogidealizma.Jer,akoizpretpostavked?ulnisvetpostoji??
sebi slede antinomije, onda i obrnuto, iz injenice antinomija sledi d? ?n ne moe
postojati?? sebi.Naroitoizprvematematikeantinomijed?sezakljuitinaidealitet
prostoraivr?m?n ?.
?? etiriantinomijepoivajunasledeemkosmolokomparalogizmu:
1.Ako??(onoto??) datouslovljeno,dat??i??? nizuslova.
2.U????v ?m ? dato??uslovljeno.
3.U????v ?m ? dat????? nizuslova.
Ovaj??zakljuakparalogizamzatotosrednjitermin(????m uslovljenog)nijeistiu
obe premise, u prvoj premisi uslovljeno se odnosi na stvar ?? sebi, ? u drugoj na
pojavu.
Upojavamanemoradaklebitidat??? nizuslova,unjimaonnijedat,vesamo
zadat.Idejaapsolutnebezuslovnostiunizuuslovamoeuodnosunaiskustvoimati
samoznaajzahtevad?seuempirijskomregresuuslovanestanenikodjednoglana,
d?senijedanlantogaregresanesmatraz?apsolutnugranicu,daseregresimauvek
d?produi.Kosmolokaidejatotalitetanizauslovauoblikuovogazahtevasamo??
regulativni, ? nije i konstitutivni princip iskustva, ona kao takva samo omoguuje
maksimalno proirenje iskustva, ali ne omoguuje (kao to to ine kategorije) samo
iskustvo.
Optirezultatkritikeracionalnekosmologijeleiutvrenjud???kosmolokaideja
ulnogsvetakaocelineobjektivnonemogua,jer??protivrena,dok??idejaslobodei
objektivnomogua,? kosmolokaidejaapsolutnebezuslovnostinizauslovamogua
samokaoregulatiuniprincipproirenjasvakognizauslovainindefinitum.
Prelazeinakritikuracionalneteologije,Kantnaroitoizvodi,d?seidejapotpunog
sistema(odnosnoprincippotpuneodredbejednestvari,?? komesvakojstvarimora
pripadatipozitivnoilinegativnojedan?d svihmoguihpredikatastvari)pretvarau
idejunajrealnijegbianatajnaintoseskupsvegamoguegzamilj?kao??sebna
stvarkojaegzistirakaopodlogasvihpojedinihstvari.??? takva,taidejapredstavlja
transcendentalniidealum?, predstavljaBogakaopraizvoriprauzorsvihpojedinanih
stvari.
U racionalnoj teologiji postoje tri osnovna dokaza za egzistenciju Boiju, to su
ontoloki, kosmoloki i fizikoteoloki dokaz. Prvi ?? isto spekulativan, on iz ideje
najrealnijegbiazakljuujenanjegovununuegzistenciju.Drugitununuegzistenciju
18
Petronijevi
izvodiizempirijskedatostiulnogsvetauopte.Treitununuegzistencijunajrealnijeg
biaizvodiizposebnihosobina(odnosnostrukture)ulnogsveta.Samotatridokazasu
mogua.
Ontolokidokazglasi,najrealnijebiesadrisvemogue(pozitivne)predikateu
sebi, ?? prema tome i predikat egzistencije, ono, dakle, mora nunim nainom
egzistirati.
Kantovakritikatogadokazazasnivasenazamerci,koju??onveizneousvome
ranije pomenutom pretkritikom spisu, egzistencija kao takva nije i ne moe biti
predikat??dn?stvari.Sadaontuzamerkudetaljnijeizvodi.????m jednestvaripotpuno
?? dat u njenim oznakama, time to jedna stvar egzistira njen se ????m nimalo ne
proiruje,egzistencijomseprostostvarnostavljaonoto??u???mu samomogue(sto
stvarnihtaliranesadrenimalovie?d stomoguih),takod???svakiegzistencijalni
sudsintetian.Akopokuamd?zamislimtrougaobeztriugla,nastaeprotivrenost,
?li zamisaod?trougaonepostoji,neebitiprotivrena.Akopokuamd?zamislimd?
Bognijesvemogu,nastaeprotivrenost,alizamisaod?Bog(zajednosasvimasvojim
predikatima)nepostoji,neebitiprotivrena.Ontolokidokaz,dakle,nemanikakve
dokazivakevrednosti.
Kosmolokidokazpolazi?d injenicedatostineegau??te iglasi,akoneto(to??
usvojojegzistencijisluajno)postoji,postojiiapsolutnonunobie,neto(??iulne
??jave) postoji,postoji,dakle,apsolutnonunobieiliBog.
Pogrekakosmolokogdokaza??uglavnomdvostruka.On??pogreanprvozato
to iz egzistencije sluajnoga u ulnom svetu zakljuuje na egzistenciju apsolutno
nunogausvetustvari?? sebi,dok??jednosluajnosamouslovljenodrugimsluajnim,
datimtakoeuulnomsvetu.? drugozatoto??ustanjud?identifikujeapsolutno
nunobiesaBogomjedinouzimajuiu??m ? ontolokidokaz(jersesamonaosnovu
ontolokogdokazamoezakljuitid???apsolutnonunobieBog).
Fizikoteoloki (ili teleoloki) dokaz zakljuuje iz celishodno utvrene strukture
ulnogsveta(odnosnoizprevelikeraznolikostinjegovogsadrajaibezgranineveliine
njegovogobima)mudrostim? njegovogtvorcaiglasi,celishodnoststvariulnogsveta
nemoeproizlazitiizosobinesamihtihstvari,mora,dakle,postojatiapsolutnonuno
bie,uijojmudrostiimoileiizvort?celishodnosti.
Pogreka ovog dokaza ?? ?? Kantu trostruka. On pre svega pretpostavlja d?
materija kao. takva nije u stanju d? bude izvor celishodnosti stvari ulnog sveta,
pretpostavkakojubitrebalonaroitodokazati,drugoizfizikoteolokogdokazasledila
bisamokomparativna(neapsolutna)mudrostim? arhitektesveta,itree,samona
osnovu(kosmolokogiontolokogdokazamoesetvrditid???ovajarhitektitvorac
svetasamonajrealnijeapsolutnonunobie,iliBog.
??? tosevidi,postojisamojedanpravispekulativnidokazz?egzistencijuboiju,
ontoloki,drugadvadokazasvodese,ustvari,nanjega.Ali,primeujeizriitoKant,iz
netanosti ontolokog dokaza ne sme se zakljuiti d? ?? egzistencija Boga kao
najrealnijegbianemogua,onaostajemogua,iako??teorijskinemoemodokazati.
Samaideja najrealnijeg biakao takva,pak,imasesmatratikao regulativniprincip
um?, principkojiusaznanjerazumaunosijedinstvoisistem.
U poslednja dva odeljka transcendentalne dijalektike Kant sistematski i opirno
izlaeregulativniznaajidejaum?zaiskustvenosaznanje.Alidokuprvom?d ovih
odeljakaizblieodreujepriroduregulativnihprincipa,dotleudrugomd?d??? neto
19
Petronijevi
novo,tvrdeid?idejeipakim??u veiznaaj?d istoregulativnihprincipa(Kantutom

?d ?l?kupokuavaakinekuvrstutranscendentalnededukcijeideja).
UprvomodeljkuKantizvodida??zadatakum?d?unesesistematskojedinstvou
iskustvenosaznanjerazuma.Umtoininaosnovusledeatrisvojalogikaprincipa,
principahomogeniteta,principaspecifikacijeiprincipaafiniteta.
Prvi princip zahteva d? se empirijska raznolikost stvari ima d? ??dvede ??d
pojmove,odnosnod?seniipojmovi(pojmovivrsta)imajud?podvedu??d vie(??d
pojmoverodova).
Drugiprincipzahtevad?svakavrstaimad?serazdeliupodvrste.
Trei princip pak zahteva d? prelaz ?d jedne vrste ka drugoj ima d? bude
postepen, tj. d? se izmeu svake dve vrste ima d? umetne neodreena mnoina
prelaznihlanova(stogaovajprincipKantnazivaiprincipomkontinuitetaformi).Iako
oviprincipimorajuimatiiizvesnu(iakoneodreenu)objektivnuvrednostzapredmete
iskustva,onisuuglavnomregulativniprincipiuma.Jer,uprirodinepostojijedanjedini
najvii rod (ija pretpostavka sledi iz principa homogeniteta) niti postoji beskrajna
raznolikost u podvrstama (to bi sledilo iz principa specifikacije), ? ne postoje ni
kontinuiraniprelaziizmeuvrsta(organskespecijepredstavljaju"quantumdiscretum";
kaotokaeKant).Tisuprincipisamomaksimeum?, kojeunosesistemijedinstvou
saznanjerazuma, zahtevajui ?d ovogad??? njimapostupa priispitivanjuprirode
iskustvenihpredmeta.
UposlednjemodeljkutranscendentalnedijalektikeKantpokuavad?idejamaum?
ipak d? vei objektivni znaaj no to je to u ranijim odeljcima njenim inio. U tom
odeljkuKant;naime,tvrdid?seidejeum?imajud?shvatekaofiktivnitranscendentni
objekti, tj. imaju se zamisliti kao d? objektivno postoje, iako objektivno ne moraju
postojati.Ito dua,aktualnobeskrajninizuslova(slobada) i Bog imajuse zarnislitikao
fiktivni transcendentni objekti, ime se potencira njihov znaaj kao regulativnih
principa.Jer,utomslu??u ispitivanjepsiholokihfenomenaimad?seizvoditakokao
d?postojiduakaoprostasupstancij?; ispitivanjeuslovaspoljnihiunutranjihpojava
ima d? se izvodi tako kao d? postoji aktualno beskrajni niz uslova, i naposletku
ispitivanjecelokupnostipojavaimad?seizvoditako kaod?tacelokupnostpotie?d
jednogpraizvornogiprauzornogbia.S?m? ideje(kaofiktivnitranscendentniobjekti)
imaju pri tome d? se smatraju kao sheme, koje omoguuju primenu odgovarajuih
regulativnihprincipa(odnosnoidejakaoistih???mova um?) naiskustvenosaznanje.
Optirezultattranscendentalnedijalektikesastojiseutvrenju,d?susintetiko
apriornisudovimetafizikenemogui,tj.d???metafizikakaonauka? transcendentnim
objektimanemogua(aliostajemoguakaosistemimanentnog??riornogsaznanja).
Drugi d?? Kritike istog um? bavi se metodama apriornog saznanja. Njegov ??
zadatakd?izloiformalneuslovepotpunogsistemaistogum?, d?izloiplaninain
nakoji?seizmaterijalaiznetoguprvomd?lu ? elementimaizgraditizgradatoga
sistema.Nauku? metodamadeliKantnaetiriodeljka:disciplina,kanon,arhitektonikai
istorijaistogu ??.
??d disciplinomrazumeKantzapt,koji?m ?guujed?setenjaum?z?odstupanjem
?d pravilaograniiionemogui.Odeljak?disciplinideliKantd?l??naetiripododeljka
koji nosi naslove: disciplina istog um? u njegovoj empirikoj upotrebi, disciplina u
polemikoju??trebi, disciplinaupravljenjuhipotezaidisciplinaupogledudokaza.Prvi?d
ovaetiripododeljka??najvaniji,jersadriizlaganje? razliciizmeumatematikogi
filozofskogsaznanja.
20
Petronijevi
Razlikeizmeufilozofskogimatematikogsaznanjasuove:
l.filozofskosaznanjezasnovano??na(apstraktnim)???movima,?matematikona
konstrukciji pojmova u istim opaajima (ono ?? prvo diskurzivno, ? ovo drugo
intuitivno),
2.z?filozofskosaznanjeposebnosenalaziuoptem,? z?matematikoopteu
posebnom(akiupojedinanom).
?. filozofskosaznanjeodnosiseuglavnomnakvalitete,?matematikonakvantitete
(ova??razlikameutimr?l?tivna),
4.filozofskosaznanjepreteno??analitiko,matematikopretenosintetiko,
5.sintetikoapriornisudovifilozofskogsaznanjaproistiuizprimenepojmovana
empirijski opaaj,dok sintetikoapriorni sudovimatematikog saznanjaproistiuiz
konstrukcijepojmovauistimopaajima,i
6.samoumatematicipostojepravedefinicije,aksiomeidemonstracije(na?mu sei
zasnivanjenaegzaktnost).Doksenaimeempirijskipojmoviiistipojmovirazumad??u
(navoenjem veeg ilimanjeg broja oznaka)samo eksplicirati, dotle su matematiki
pojmovidatiusamimnjihovimdefinicijama(saegamatematikosaznanjeotpoinje,?
filozofsko se u najboljem sluaju moe samo zavravati definicijama). Aksiome kao
neposrednoevidentnistavovipostojesamoumatematici,dokseiapodiktikistavovi
filozofskog saznanja (na primer, osnovni stavovi transcendentalne analitike) m?raju
dokazivati.Takoistoipravedemonstracije,tj.dokazikojiimajuintuitivankarakter(i
vode evidentnim stavovima, odnosno stavovima koji imaju intuitivnu izvesnost),
postoje samo u matematici, dok dokazi filozofskih apodiktikih stavova nemaju te
evidentnosti(jerunjimaistimpojmovimamorajupridoiempirijskiopaaji).
Naosnovunavedenihrazlikafilozofskogimatematikogsaznanja,Kantzakljuuje
d?filozofijanesmeinemoeimitiratimatematiku(odnosnod?matematikametoda
nijeufilozofijidoputena),id?ufilozofijinemanijednogapodiktikiizvesnogstava
kojibised?? izvestiizistihpojmova.Akosetakvistavovinazovudogmata(nasuprot
apodiktikimstavovimamatematike,koje?ant naziva matemata), ondaizlazid???u
filozofiji dogmatizam (odnosno postavljanje dogmata) potpuno neopravdan i d?
dogmatikaupotrebaistogum?nijemogua.
??d polemikom upotrebom um? razume Kant odbranu protiv dogmati?kog
negiranjanjegovihstavova.??d materijalizamiateizamodriumogunostegzistencije
dueiBoga,umimapravod?pokaed?unjihovimrazlozimanemaniegopravdanog.
U vezi sa ovom negativnom prirodom ??lemike u oblasti istog um? (Kant izriito
d?d ??? d?polemikeupravompozitivnomsmisluuovojoblastinemoebiti)onizriito
naglaava nunost potpune slobode miljenja. On d?l?? osuuje skepticizam kao
nedoputenu neutralnost u miljenju i naroito kritikuje Hjumov skepticizam. ?d
skepticizmaodvajaKantnaroitoskeptikumetodukojuidentifikujesakritikom.
Pripravljenjuhipotezaumsenesmeogreiti? ovadvanaela:1.hipotezenesmeju
uzimatitranscendentnepredmete(Boga,duu)zaprincipeobjanjavanjaulnih??java,
i 2. hipoteze moraju biti dovoljne z? objanjenje pojava, pomone hipoteze nisu
doputene. Hipoteze transcendentnih predmeta doputene su samo ili iz razloga
praktinogum?, ilikaoorujeupolemici.
Prisvojimdokazimaumseimadratiovatrinaela:
1.trebaopravdatiizvorstavovanakomeimajud?sezasnujudokazi,
2.postojisamojedanmoguidokazzastavove istogum?(zatranscendentalne
stavove),
21
Petronijevi
?. tajd?kaz nemoebitiindirektan(apagoki),vemorabitidirektan(ostenzivan),
potosamodirektandokazinijedanstavshvatljivim,dokindirektansamoutvruje
istinitoststavakojidokazuje.
Kako ?? kanon skup apriornih naela upotrebe jedne moi saznanja
(transcendentalna analitika ??, na primer, kanon razuma), to ne postoji kanon
praktinogistogum?(pri?mu Kant??d istimum?m razumeumuuemsmislu).
Praktiniumsezasnivanainjenicimoralnogzakonaislobodeuradnjama,ipostulira
egzistencijuBoga,dueitranscendentneslobode,ijuegzistencijuspekulativniumne
moe d? dokae. Ti su postulati predmet praktine vere. Veru definie Kant kao
uverenjezasnovanonasubjektivnojalibezobjektivnezavisnosti,nasuprotznanju,koje
?? uverenje zasnovano i na subjektivnoj i na objektivnoj izvesnosti, dok mnenje je
uverenjekojenijenisubjektivnoniobjektivnodovoljnoobrazloeno.
Zadatak ??arhitektonike istogum?d?izloiobimid?love sistema istogum?
(poto??um?? svojojprirodiarhitektonian,tj.svasvojasaznanjadovodiusistem).
Saznanje??iliistorijskoiliracionalno,?racionalnosaznanjeili??filozofskoilimatematiko.
Sistem filozofskog saznanja dat ?? (ili, bolje rei, zadat) u filozofiji, ? filozofija ?? ili
empirijska ili ista.istafilozofija ili?? propedeutika, odnosno kritika, ili?? metafizika kao
sistem istog um?. Metafizika d?lj? se deli u metafiziku prirode, koja je (ukoliko ??
saznanjeimanentnog)ili racionalnafizika ili racionalnapsihologija, iu metafizikumorala.
Metafizikaprirodebaviseonimto??stoji ?metafizikamoralaonimtotrebad?postoji.
Naposletku,u istoriji istogu ?? Kant(nasuprotranijimpravcima,senzualizmui
intelektualizmu,empirizmuinoologizmu,dogmatizmuiskepticizmu)istiekriticizam
kaojojediniizavrnipravacusaznanjuuma.
OvimsmozavriliizlaganjeKantoveteorijesaznanjaisadaprelazimonaizlaganje
njegovefilozofijeneorganske.
Filozofijuneorganskeprirodeizloio??Kantuspisu ? ?taphysischeAnfangsgrunde
derNaturwissenschaft.U?r ?dgovoruovogspisaKantizblieodreujenjegovzadatakna
sledeinain:Metafizikaprirode,kaosistemracionainogsaznanja ulnogsveta,ili??
nauka ? predmetima spoljneg ili nauka ? predmetima unutranjeg ul?. Kako
metafizikaprirodeusovimsvojimspecijalnimoblastimapredstavljaprimenuosnovnih
stavovatranscendentalne analitike, ilinaempirijski ????m materije, ilinaempirijski
????m mislenogbia,ikako?apriornosaznanjepredmetaprirodebitimoguesamo
ako se njihovi pojmovi budu mogli konstruisati u istom opaaju, to ?? metafizika
prirodem?gu? samotamogd?sed?primenitimatematika.Kakosematematikaned?
primeniti na predmete unutranjeg ula to ?? metafizika prirode mogua samo kao
racionalnafizika.
Racionalnafizikazasnivasenapotpunojanalizi???m ? materije,? ovaanalizana.
primenitablicekategorija.Primenikategorijekvantitetaodgovara foronomija kaoprvi,
primenikategorijekvalitetadinamikakaodrugi,primenikategorijerelacijemiehanikakao
trei,iprimenikategorijemodalitetafenomenologijakaoetvrtiodeljakKantovogspisa.
Usvakom?d. ovihodeljaka???mu materijepridajese?? jedanspecijalanpredikat.
PrviodeljaknazivaKantforonomijomzatotoseunjemukretanjeposmatrakaoist
kvantum, tj. posmatra se samo ktetanje kao takvo. Ovaj odeljak otpoinje sledeom
definicijommaterije:materija??onotosekr??uprostoru.Uvezisaovomdefinicijom
Kantdefinieipojmoverelativnogiapsolutnogprostora:prvi??empirijskiipokretan,?
drugiistinepokretan.Daljed?finieKantkretanjekaopromenuspoljanjihodnoaja
??dne materijalnestvaripremajednomdatomprostoru,iuvezisaovomdefinicijom
22
Petronijevi
formuliestav;?? komesesvako(pravolinijsko)kretanjejednogtelamoesmatratiili
kaonjegovokretanjeuprostorukojimiruje,ilikaokretanjetogaprostorausuprotnom
pravcu sa istom brzinom u odnostu na njega kao mirujueg (stav ? relativnosti
kretanja). Naposletku, na osnovu ovoga stava i pojmova relativnog i apsolutnog
prostoraizvodiKantstav? slaganjupravolinijskihkretanjajednogtela(odnosnojedne
materijalne take, poto z? foronomiju materija jo nije rasprostrta) u tri specijalna
sluajakojasupritomemogua.
Udrugomodeljku(kojisenazivadinamikomzatotoseunjemumaterijaposmatra
kaoproizvodsile)Kantnajpredefiniematerijukaoonotosvojimotporomispunjuje
prostor, ?? zatim dokazuje stav, d? materija ispunjuje prostor svojom repulzivnom
silom. Dalje, kao i u Fizikoj monadologiji, uvodi pored repulzivne i atraktivnu silu.
Repulzivna sila omoguuje rasprostrtost i (relativnu) neprobojnost materije, ?
atraktivnaodreenistepenispunjavanjaprostora(samaz?sebeprvabirasulamateriju
ubeskrajniprostor;?drugabi??koncentrisalaujednojm?tematikojtaki),kaoto??to
KanttvrdioiuFizikojmonadologiji. Alidok??uatraktivnojsilimaterijasastavljenaiz
prostorno rastavljenih taaka koje su centri sila, dotle u sadanjem spisu materija
kontinuiranoispunjavaprostorid?ljiva??ubeskonanost(naranijepomenutinain)i
svakinjend?? sedite??repulzivneiatraktivnesile(ovosvojenovogledite? prirodi
materije naziva Kant dinamizmom, nasuprot monadologizmu i atomizmu). Dalje Kant
izvodid? repulzivnasiladejstvujedodiromiprenoenjem,dokatraktivnadejstvuje
neposredno na daljinu kroz prazan prostor. Iako repulzivna sila dejstvuje dodirom,
Kant(identifikujuidodirsabeskrajnom?l ?m udaljenou)zanjutvrdid????d ? sa
rastojanjem,itosakubomrastojanja.
Utreemodeljku(kojisenazivamehanikom zatotoseunjemuposmatrakretanje
kaoprouzrokovanosilom)Kantdefiniematerijukaopokretnokojeimapokreuusilu.
Poto??, d?l??definisaopojmovekvantitetamaterije(kaomnoinepokretnogujednom
odreenom prostoru), mase i koliine kretanja (koja ?? ovde proizvod iz kvantiteta
materijeibrzine,dok??uforonomijiodreujesamobrzina),Kantdokazujesledeatri
zakonamehanike:
1.zakonpostojanstvakvantitetamaterije,
2.zakoninercije,i
3.zakonjednakostiakcijeireakcije(kodovogtreegzakonaKantuzimauobzir,
brzine?neubrzanj?).
Prvi ?d ovih zakona on dovodi u vezu sa prvom, drugi sa drugom, ? trei sa
treomanalogijomiskustva.
Naposletku,uetvrtomodeljku(kojisenazivafenomenologijomzatotoseunjemu
posmatramaterijakaopredmetiskustvanakojiprimenjujekategorijemodaliteta)Kant
d?finiematerijukaopokretnakojemoebitipredmetiskustva.Kakomaterija(odnosno
kretanje)moepostati?r ?dm ?t iskustvasamoprimenommodalnihkategorija,toova
primenavodisledeimtrimastavovim?:
1.svako??pravolinijskokretanjekaorelativnomogue,
2.krunokretanje,poto??proizvodsilekojapokree,stvarno??kretanje,i
?. prikretanjujednogtelakojedrugopokree(kojemusaoptavakretanje)kretanje
ovogdrugogusuprotnompravcu??nuno.NasuprotNjutnu,Kantizriitotvrdid?se
kruno(odnosnokrivolinijsko)kretanje,iako??stvarno,nemoesmatratizaapsolutno,
potoapsolutnokretanjenijemogue.ApsolutniprostorsmatraKantsamoz?jednu
nunuideju.
23
Petronijevi
U posthumno objavljenom d?lu Prelaz, itd. Kant ?? ??kuao d? stavove svoje

racionalnefizikeprimeniiupojedinostimanaobjanjenjefizikihihemijskihpojava.
ETIKAIFILOZOFIJAPRAVA,ISTORIJEIRELIGIJE
Svojuetikuizloio??Kantutrispisa,uOsnovimetafizikemorala,uKriticipraktinog
um?iuMetafizikimnaelimanauke?vrlini.Prvi?d ovihspisanajkrai??inajkoncizniji,
dok??druginajsistematinijiinajopseniji.Sled?? izlaganjebiezasnovanonasvatri
spisa.
IzlaganjeKantoveetikenajbolje??otpoetidefinicijommoralneradnje.?? Kantu,
moralnaradnja??radnjakojasevriizdunosti.Radnjukojasevriizdunostitreba
dobrorazlikovati?d pseudomoralneradnje(?d radnjekoja??samolegalna).Dokse?v ?
drugavriiliiznaklonostiiliiznamere,uprvojnesmebitininaklonostninamera,to
Kantrazjanjavainekolikimprimerima.
Trgovac koji svojim muterijama ne naplauje robu sku??, moe to initi ili iz
neposrednenaklonostipremapojedinima?d njih,iliizdobrorazumevanogvoenja
trgovine,znajuid??utomsluajusvakoinajmanjedetehtetikodnjegapazariti.
Objektivnouzev,uobasluajamuterijemogureid?imtrgovacpotenonaplauje.
Ipak,niujednomniudrugomsluajupostupaktrgovcanijemoralan,jeronnijepoten
zatotonalazid?totrebad?bude,d?mudunostnalaed?tobude.
Dobroinstvainiti,gdesetomoe,dunost??, veliKant.Dobroinstvomoed?se
iniizsujeteiliizkoristoljublja,? tada??oevidnod?ononemaunutranjemoralne
vrednostiusebi.Alidobroinstvomoepoticatiiizistogz?d ?voljstvausreiiradosti
onihkojimaseukazuje.Nitada,veliKant,ononemaunutranjemoralnevrednosti,jer
??izvrenoiznaklonosti,toseiindirektnod?uvideti.Pretpostavimo,naime,d?neko
vridobroinstvoizistenaklonostipremaljudima,izisteeljed?impriiniradost,
?? i d? sam zapadne u unutranje duevne nevolje tako d? izgubi svaki interes za
sudbinu drugih,alid?jo uvek imadovoljno sredstavad?drugimapomogne.Ako
takavovek,veliKant,iporedtogatonemavienikakvenaklonostipremadrugim
ljudima,ipakbudeukazivaoovimadobroinstva,onda?ontomoiinitisamoiziste
dunosti, ? njegovo delanje imae tada nesumnjivo moralnu vrednost. Ukazivanje
dobroinstva drugima nije moralno delanje zato to bi dobroinstvo kao takvo, kao
objektivna ??m ? uinjeno drugima, bilo neto to u sebi ima vrednosti. niti ??
ukazivanjedobroinstvamoralnodelanjezatotobionopokazivaloplemenituduu
dobroinstva, sposobnu za saaljenje u bedi drugih i z? radost u srei njihovoj,
ukazivanjedobroinstvadrugima,?? Kantu,samo??zato(isamo??onda)moralno
delanje,ako??vrenjedunosti.
Pozitivna definicija moralne radnje zasniva se na definiciji ???m ? dunosti koja
glasi:dunost??nunostjedneradnje (tj.nuno vrenjejedne radnje)izpotovanja
prema moralnom zakonu. ????m dunosti ima dakle dve strane u sebi, jednu
subjektivnu i drugu objektivnu. Sa subjektivne strane svoje, dunost ?? delanje iz
potovanja prema moralnom zakonu, sa objektivne, slaganje radnje sa moralnim
zakonom.
Potovanja,veliKant,moebitisamozalinosti,nezastvari.Stvarimoguizazvati
naklonost, m?gu, ako su ivotinje, izazvati iljubav, ?? istrah, mogu izazvati ak i
divljenje,alistvarinemoguizazvatipotovanje.Takoistoiovekmoebitipredmet
m??? ljubaviilistrahailidivljenja,?? d?jonebudeipredmetpotovanja.Samoonda
postajeovekpredmetmogapotovanjaakoopaamd?seonusvomedelanjuupravlja
24
Petronijevi
?? moralnim principima. Potujui ovakvog oveka ??, u stvari, potujem moralni

zakon,kojimionsvojimd?lanjemstavljapredoi.Potovanjemoralnogzakonato??,
produuje Kant, jedino oseanje u nama ije poreklo ne lei u ulima i ulnim
predstavama,jedinooseanjeije????reklo istointelektualneprirode.Ovooseanje,s
jedne strane, sadri bol u sebi, negativne ?? prirode; jer predstavlja potinjavanje
jednomezakonu,kojiz? ulnobieznaiprimoravanje,sdrugestrane,opet,ono??
pozitivneprirode,jerpredstavljapotinjavanjezakonusopstvenograzuma,uovome
smislu,dakle,ovo??potinjavanjezaovekakaorazumnobieuzdizanje.
Svakastvaruprirodid?l? ?? nunimzakonima.Samorazumnobiepaksposobno
??d?d?l? premapredstavizakona,tj.d?d?l? ?? principima,samorazumnobieima
volju.
Akovoljarazumnogbiastojiupotpunojharmonijisaprincipimarazuma,tj.ako
voljarazumnogbiaispunjavabezizuzetnozahteverazuma,onda??takvorazumno
biesavreno,? njegovavoljasveta.Akopakvoljarazumnogbianijeuapsolutnoj
harmonijisrazumom,akoonaneispunjavazahteveovogposlednjegbezuslovno,onda
serazumjavljakaozakonodavackojiimad?primoravoljunavrenjenjegovihzahteva,
ondasezakonnjegovjavljakaozapovestkojuvoljaimad?ispunjava.Onoprvosamo??
Bog,ovek??ovodrugo.Stogasamoz?ovekakaorazumnobiepostojizakonrazuma
kaonaroitazapovestkojojnjegovavoljaimad?sepovinjava.
Predstavaobjektivnogprincipa,komesevolja(ovekova)imad?pokorava,to??
daklezapovest,?formulatezapovesti??imperativ(zahtevd?sezapovestvri).
?? svome optem ???mu svaki imperativ predstavlja zahtev d? se neto vri,
predstavljazahtevd?sevolja??kori jednomobjektivnomzakonu.Imperativmoebiti,s
formalne strane svoje, ili hipotetian ili kategorian. Radnja, koju zahteva hipatetiki
imperativ, predstavlja sredstvo radiizvesnogcilja,koji??vannje,radnja kategorikog
imperativa??radnjakojanijesredstvonikakvogciljavannje,koja??samasebicilj,koja??
samakaotakvacilj.
Sasadrajnestranesvojepak,sviseimperativimogupodelitiutrivrste:imperative
(tehnike)umenosti,imperative(praktine)mudrostiiimperativemoralnosti.
Imperativiumenostiodnosesenarealizacijuciljevaljudskogdelanjam?kakvioni
bili,tj.bezobziranatod?lisuticiljevipametniidobri.Propisikojihimad?sedri
l?kard?biizleiosvogabolesnika,s?gleditaovihimperativa,imajuistuvrednostkao
ipropisikojihimad?sedritrovad?binasigurannainotrovaojednogoveka.Sa
gleditanjihovog,onisupropisidobrikojipostavljeniciljnanajboljinainizvode.
lmperativi praktine ?u drosti imaju samo jedan jedinicilj, dostizanje linesree u
ivotu.Tenjaz?sreompostojikodoveka(mi?m ? docnijevidetid?njojKantd???
joveuvrednostnegotobitopremastrogostinjegovogmoralnogprincipaimalod?
se oekuje), ? umenost u izboru sredstava z? postizanje ovoga cilja predstavlja
mudrostupraktinomsmisluoverei.
lmperativ moralnosti ?? imperativ koji, bez postavljanja ikakvog naroitog cilja ili
nameredatomdelanju,todelanjeneposrednozahteva.Ovajseimperativneodnosina
sadrinuradnjeinaonotoiznjeimad?sledivesamonaformuinaprincipizkojeg
taradnjaimad?proizie,izega??jasnod?imperativmoralnostimorasformalne
stranesvojebitikategorian,doksuonaprvadvaimperativahipotetina:
Doksuimperativiumenosti pravila, ? imperativimudrosti saveti, dotlesusamo
imperativimoralnostizapovesti.
25
Petronijevi
Prelazei naformulu kategorikog imperativa, Kanttvrdi d?taformulasledi iz

samekategorinosti(odnosnobezuslovnosti)njegoveid?moeglasitiili:
"Radi tako d? naelo tvoga rada moe postati optim pravilom rada sviju" ili
(tanije):
"Radi samo ?? onom naelu (maksimi) z? koje moe hteti d? postane optim
zakonomradasviju".
Smisaoprveformulekategorikogimperativanajboijesed?uvidetinaprimerima
kojeKantnavodi.Pretpostavimo,veliKant,d?neko,koga??itavnizbedad?v ?? d?
togad?muivotpostaneotuan,imajodovoljnorazumad?postavisebipitanjed?li
??samoubistvoprotivnodunosti.Odgovorna?v ? pitanjeon ?dobitikadpostavi
drugopitanje,d?linaelonjegovograda(kojeu?v ?m sluajunalaed?ivot,ako
produenjenjegovopovlaiz?sobomviebedenegozadovoljstva,trebaskratiti)moe
postatinaelomradasviju.im?v ? poslednjepitanjepostavi,on?uvidetid???to
nemogue.Jeroseanjebolauivimbiimazato??tud?biivabiasvojivotmogla
odrati, u ?v ?m sluaju pak to bi oseanje trebalo d? vodi unitenju ivota, to
protivreinjegovojoptojfunkciji.
Pretpostavimod?l??d???nekoprimorannudomd?pozajminovac,?utakvom??
stanjud?znad?dugnemoevratiti.Potonovacmoedobitinaz???m samoakobude
obeaod??g?uodreenomrokuvratiti,to?naelonjeovogarada(akoseodluina
pozajmljivanje)glasiti,kadsenalazimunudi,??unovacpozajmitisobeanjemd?ga
vratim,iakoznamd?tonem?gu uiniti.Dabipostupio?? ?v ?m naelutrebad?se
pitad?lionomoepostatioptenaeloradasviju,aimpostavi?v ? pitanjenamah?
uvidetid?njegovonaelotonemoepostati.Jer,utomsluajuobeanjeuoptenebi
vieimalonikakvogznaaja,potonikonebidrugomeverovaoudataobeanja.Dakle,
zakl?uu?? Kant, pozajmljivanje novca u nudi, kad se zna d? ?? vraanje njegovo
nemogue,nijemoralnodelo.
Pretpostavimo d? neko ima u sebi kakav talent, ije bi ga ispunjenje napravilo
korisnim i upotrebljivim ovekom. Ako takav ovek, nalazei se u zgodnim
okolnostima,odluid?se?d ? prijatnomivotuid?zanemariispunjenjesvojihsrenih
darovaprirode,onda?naelonjegovogradauovomsluajuglasiti,prijatniivottreba
pretpostavitiispunjenjusvogatalenta.Dalitonaelomoepostatioptimnaelomrada
sviju?Oevidnone,jerutomsluajunikonebisvojetalenteispunjavao,teninapretka
oveanstvanebibilo.
Smisaodruge Kantoveformulenajlakese,meutim,moeuvidetinasledeem
primeru.Neko,kosenalaziudobrimokolnostimadoksedrugiokonjegamu?, moe
ovim poslednjima ili pritei u ??m ?, ili ne voditi ? njima nikakva rauna. Naelo
njegovogradauovomposlednjemsluajuglasie,tuanesreanitam?senetie(kao
nituasrea,takomoeglasitidopunatoganaela,itakoonadoistaobinoiglasi).
Pitanje??sad,moelitonaelobitioptimnaelomradasviju?Prividnoizgledad?bi
ivotljudskimogao??stojatiikadnikonikomeunudinebipomagao.Ono,dakle,ne
bimoralobitiiskljuenonaosnovu?rv ? Kantoveformule.Aligadrugaiskljuuje.Jer,
akosezapitamod?li??m?gued?svakomoeeletiihtetid?nikonikomenepritekne
u ??m ?, namah ? se uvideti d? to nije mogue. Jer, onaj, ko bi ?? tom naelu
postupao,nemoeeletid?idrugipremanjemu?? tomistomnaelupostupaju,d?i
druginjemuunjegovojnesreinepomognu.
UvezisadrugomKantd???iovuformulukategorikogimperativa:
26
Petronijevi
"Raditakokaod?hoed?naelotvojeradnjetrebad?postaneoptimzakonom",
pri?mu Kantistied?imaradnjikojesened??u nizamisliti(?kamolihteti)kaoopti
zakon.
Postojiitreaformulakategorikogimperativa(nemanjevana?d prvedve):
"Radi tako d? ovetvo kako u tvojoj, tako i u linosti svakog drugog uvek
upotrebljavasamokaocilj,nikadanekaosredstvo."
Kakosamorazumnobieimavolju,tosamozarazumnobie moekategoriki
imperativ(odnosnoprvaformulanjegova)imatiobaveznesile.Uistodobalakosed?
uvidetid???razumnoonobiekoje??samosebicilj,dokmaterijalnanesvesnabianisu
samociljevi,zatoseimoguupotrebitikaosredstva(z?zadovoljenjelinihpotreba).
SmisaoovetreeformulekategorikogimperativaobjanjavaKantnaistimonim
primerimanakojima??objanjavaosmisaoprveformule.
Nekokoiznezadovoljstvosaivotomhoed?izvrisamoubistvotreba,prenego
totouini,d?postavisebipitanjed?lisetanjegovaradnjaslaesaidejomovetva
kaosamocilja,?? ?namahuvidetid?seonasatomidejomneslae.Jer,odluitisen?
samoubistvoznaismatratisvojulinostsamosredstvomz?odranjestanjasree,?ne
kaosamocilj.
Onajkoinilanaobeanjaunudi,upotrebljavapritomedrugogkaosredstvo,
poto ovaj drugi ne moe dati pristanak na takvo postupanje s njime, ? samo taj
pristanakslagaobisesazahtevomd?seprimoralnomdelanjusvakaljudskalinost
smatrakaociljzasebe.Jojasnijitajodnospostaje,veliKant,usluajevimanapadana
sloboduiliimovinudrugih,jeruovimsluajevimanapadapostupasanapadnutima
prosto kao sa stvarima, ne pitajui se d? li oni kao linosti mogu pristati na takvo
postupanje sa njima, d? li se to postupanje slae sa njima kao apsolutnim
samociljevima.
Neispunjenje svojih darova istina ne protivrei neposredno zahtevu uzimanja
ovetvakaocilja?? sebi,alitonijedovoljnoz?jednumoralnuradnju,ovamoratome
zahtevuidirektnoodgovarati.Neispunitisvojetalentenebiistinaznailoraditiprotiv
odravanjaovetva,alibiznailoraditiprotivunapreenjanjegovog.
Istiodnosizmeuidejaovetvaimoralneradnje??stoji iuinidobroinstva.Ne
uinitidobrodrugomeneznaiistinaupotrebitidrugogadirektnokaosvojesredstvo,
aliznaineupotrebitidrugogakaosamocilj,nesmatratid?njegoviciljevimorajubitii
nai.
??? tosenaosnovusvihdosadnavedenihprimerad?uvideti,tekprimenasvetri
formulekategorikogimperativaomoguujenam,?? Kantu,d?usvakompojedinom
sluajuodredimod?li??jednadataljudskaradnjamoralnailinije.
Kategorikiimperativ??zakonkojisamaljudskavolja(odnosnovoljarazumnog
bia)sebid???, ? uovomdavanjusastojiseautonomijanjena(doksvilaniprincipi
moralnostiimajusvojizvoruheteronomijivolje,upotinjavanjuvoljeneemuto??
vannje).Autonomijavoljepaksastojiseunjenojslobodi,ili,drukijereeno,injenica
moralnog z?kona poiva na injenici slobode volje, iz injenice moralnog zakona
m?r ?m ? zakljuitiegzistencijuslobodnevolje.??r, moralnizakonzahteva?d voljed?
d?l? potpuno nezavisno ?d motiva ulne prirode, to ona moe initi samo ako ??
potpunonezavisna?d ovihmotiva,ako??apsolutnoslobodna;tj.ako??nezavisna?d
zakonauzronostiprirode.
Alikako??moguepretpostavitid?postojislobodavoljeuovekukaoulno
razumnombiu?Odgovornaovopitanjed???Kantkratkouposlednjem?d ?l?ku
27
Petronijevi
Osnovemetafizikemorala,aliudefinitivnojformitekuKriticipraktinogum?. Ovu
poslednjuondeli(kaoiKritikuistogum?) najprenanauku? elementimaimetodama,
?? zatimnauku? elementim?naanalitikuidijalektiku.Uanalitici,Kantizlaeu
sistemskojformirazneformulekategorikogimperativa,zatimuposlednjemodeljku
raspravljapitanjeslobode.Udijalektici,pak,Kantsebavinajprepitanjemodnosa
izmeuvrlineisree,?? zatimizlaepostulated?kojihdolazipraktinium.
??? uvoduraspravljanjepitanja? mogunostislobodnevoljenaveemoovdedva
klasinamestaiznavedenihspisaKantovih,kojaseodnosenadobruvoljuinadunost:
"Ne moe se zamisliti nita u svetu, ?? ak uopte ni van sveta, to bi se bez
ogranienjamoglosmatratizadobrod?jedinodobravolja....Dobra??voljadobrane
?? onome to ini ili proizvodi, ne valjanou svojom za dostignue jednog
postavljenogcilja,vejedinosamimhtenjem,tj.?? sebiiposmatranazasebeonaima
d?seceninesravnjenomnogovie?d svega,tosenjomemoeproizvestiukorist
izvesnenaklonostiilisumesvihnaklonostiuopte".
" ? dunosti!tiuzvienovelikoime,kojanesadri niegalaskavogusebi,ve
zahtevapokornost,alikojainepretiniimtobiizazvaloprirodnunenaklonostu
duiizastraivalo??d?bisevoljapokrenula,vesamopostavljajedanzakonkojisam
nalazi ul?z u duu i sam sobom i protiv volje zadobija potovanje (iako ne uvek i
ispunjavanje),ipredkojimsvenaklonostizaneme(iakomuupotajid?lu?unasuprot),
gde ?? tebe dostojno poreklo, i gde ?? koren tvoga plemenitog ishoda koji ponosno
odbija?d sebesvakusrodnostsanaklonostima,?poticati?d togkorenaneophodni??
uslovonevrednostikojuljudisebijedinomogud?prid?du?"
PrvomestonalaziseupoetkuOsnovemetafizikemorala,?drugouKriticipraktinog
um?, gdeKantprimeuje,d???poreklodunostiuinteligibilnomsvetu.
??? to smo videli, u Kritici istog um? Kant tvrdi d? kauzalitet prirode vai
bezizuzetnozasvetpojava,alid???usvetustvari?? sebimogukauzalitetslobode.
Slobodal?udskevoljebieprematomemogua,akosepretpostavid???oveknesamo
lanulnogsvetapojava,veilaninteligibilnogsvetastvari?? sebi,?to?rei,akose
pretpostavi d? ?? on ono prvo kao ulno, ? ovo drugo kao razumno bie (kao
inteligencija).Sveradnjejednog oveka,kaovremenidogaaji,potpunosupodloni
zakonuuzronostiiunapredsuodreeni,kakousvomeskupuonenosepeatizvesnih
optihmaksima,onepredstavljajuempirijskikarakternjegov.Aliteisteradnjesuuisto
dobaslobodniproizvodinteligibilnogsubjektau ovekuipredstavljajukaotakveu
svome skupu inteligibilni karakter njegov. Empirijski karakter jednog ?veka zavisi
potpuno?d njegovoginteligibilnogkarakteraisam???njegovavremenamanifestacija.
??d bismo,veliKant,biliustanjud?spoznamonajunutranjijemaksimeradnjijednog
oveka,kaoinjihoveunutranjeispoljanjepovode,bilibismoustanjud?predvidimo
sve to ? jedan ovek u budunosti initi s istom izvesnou s kojom predviamo
??mraenjeSuncaiMeseca.Aliistotakokadbismobiliustanju,veliKant,d?togistog
ovekaposmatramokaonatulnobie,mibismoopazilid?????? niztihnunihradnji
slobodniproduktsubjektakaostvari?? sebi.
Doksunastanovituteorijskogum?slobodavoljeisvetstvari?? sebisamojedna
mogunost, dotle one na stanovitu praktinog um? postaju stvarnost. Jer, ako ??
moralnizakonjednainjenica,ondamoraisl?b ?d ? voljeobjektivnopostojati,? ona
moeobjektivnopostojatisamoakopostojisvetstvari?? sebi.Istina,slobodavoljei
stvar?? sebi,?? Kantuisadaostajusamousmislupraktinog,aneusmisluteorijskog
28
Petronijevi
um? (iako su teorijski i praktini um u osnovi isti um), tj. njihova egzistencija ??
nesumnjiva,alisenjihovaprirodaned?saznati.
Uoblastipraktinogum?bezuslovnosejavljakaoidejanajveegdobraizadatak??
dijalektike praktinog um?d?ispitavezu izmeu teideje imoralnog zakona.Ideja
najveegdobraimadvaelementausebi:vrlinuisreu.Kakav??odnosizmeuvrlinei
sree?Ilisuvrlinaisreauosnovijedno(tj.????m vrlinesadri????m sreeusebii
obratno)ili??jedno?d njihuslovdrugog(jedno??razlog?drugoposledica).Kakosu
vrlinaisreadvaheterogena???m ?, to??prva(analitika)vezam?u njimaiskljuena,
nitisreasamasobomznaivrlinu,kaotosumisliliepikurejci,nitivrlinasamasobom
znai sreu, kao to su mislili stoici. Da srea ne moe biti uslov vrline, sledi i
nezavisnost moralnog zakona ?d motiva sree (srea ne moe biti motiv moralnih
radnjiizatotosvakotraiividisreuuneemudrugom).Prematome,ostajejedino
mogue pretpostaviti d? ?? vrlina uslov sree, tj. d? moralnost ini razumno bie
dostojnim sree, u ovom slu?ju vrlina bipredstavljala najvie dobro, dok bi vrlina
zajednosasreombilanajveeilisavrenodobro.Davrlinanunimnainompovlai
sreuzasobom,to??jedansintetikoaprioransudpraktinogum?.
Alikakovrlinanepovlaizasobomsreuulnorazumnogbiausamomulnom
svetu,to??realizacijanajveegdobramoguasamouinteligibilnomsvetu.? kako??
realizacija vrline uslov realizacije sree, to treba najpre utvrditi na koji ?? nain
realizacija potpune vrline mogua. Ona ?? mogua sam? ??d pretpostavkom
besmrtnosti due. Jer potpuna vrlina, potpuno vrenje moralnog zakona, moe se
ostvariti samo ubeskonanommoralnomprogresu razumnog bia,? tajbeskonani
progrespretpostavljabeskonanotrajanjerazumnogbi?, njegovubesmrtnost.
Dabirealizacijanajveegdobrapakbilamoguamorasepretpostavitiiegzistencija
Boga.JersamojednoodPriroderazliitobieustanju??d?dovedeuharmonijusreu
sa vrlinom. ? poto ? ono biti u stanju d? to uini samo ako ?? i samo obdareno
razumomivoljom,ondatobiemorabitiBog.BoganazivaKantiiskonskimnajviim
dobrom,iliiidealomnajviegdobra,z?razliku?d izvedenogdobra,skupavrlinei
sree.
Besmrtnost due ?? prvi, ? egzistencija Boga drugi postulat praktinog um?
(sloboduvoljesmatraKantikaotreipostulatikaopodloguovadvapostulata).Kant
paksloboduvoljesmatraz?postulat,onda??zaKanta?? pravilubesmrtnostprvi,
slobodadrugi,?Bogtreipostulatpraktinogum?.
??? to?? Kritikaisiogum?propedeutika"metafizikeprirode",takosuprvadva
etika spisa Kantova propedeutika "metafizike obiaja", koju ?? Kant izloio u
istoimenomspisu,ijiprvid?? sadri"nauku? pravu",?drugi"nauku? vrlini".Kako
naukaovrlinipredstavljaspecijalnid?? KantoveEtike,to?m? najpre? njojgovoriti.
Kantovadefinicijavrlineglasi:vrlina??snagamaksimejednogovekaprinjegovom
ispunjavanjudunosti.Snagasemanifestujeusavlaivanjuprepreka,? kodvrlineu
savlaivanjuprirodnihnaklonosti.Vrlinasezadobijasaznavanjemmoralnogzakona
(kojitimepostajenjenmotiv)ivebanjem.Kant??protivAristotelovedefinicijevrline
kao sredine izmeu dva poroka, razlika izmeu vrline i poroka nije graduelna ve
kvalitativna.?? svome???mu, tj.formalnouzev,vrlina??jedna,alipremaciljevima
radnji, koji su mnogobrojniji, postoji i mnoina vrlina. Vrline koje potiu iz ciljeva
(odnosnopredstavljenihdunosti)nazivaKantmoralnedunosti.Kantihdelinadve
grupe:nadunostipremasebiinadunostipremadrugima,?dunostipremasebina
savreneinesavrene.Dunostipremasebiodnoseseilinaanimalnuilinamoralnu
29
Petronijevi
priroduovekovu.Uprvompogleduanimalneprirodesamoodranje??prvadunost,?
samoubistvonajvei porok,dok??upogledumoralneprirodedelanje?? principima
dunost, ? la najvei porok (jer ko lae unitava time svoje ljudsko dostojanstvo).
Samoodranje??savrenadunostprem?sebi,? unapreivanjesvojefizikeprirodei
svojihtalenatanesavrenadunostpremasebi.
Dunostipremadrugimailisudunostik??? drugez?duujuilidunostikojemi
drugimadugujemo.Osnovnadunostprvevrste??ljubavpremablinjem,? osnovna
dunost druge vrste ?? potovanje drugih. Ukazivanje dobroinstava, zahvalnost i
saueesuspecijalnevrline,?zavist,nezahvalnostizluradostsuspecijalniporociprve
vrste, dok su oholost, ogovaranje i ismevanje poroci druge vrste. U prijateljstvu su
ljubavipotovanjespojeni,onisu,barprividno,spojeniiudrueljublju.Naposletku
trebaspomenutid?Kantinauku? vrlinidelinanauku? elementimainanauku?
metodama, d? su u ovom drugom odeljku njegove primedbe u pogledu moralne
didaktikeiasketike?d znaaja,kaoiprimedbekazuistikogkarakterauprvomodeljku.
U"nauci? pravu"Kantpresvegadopunjujesvojeuenje? moralnimdunostima
stavljajui im nasuprot "pravne dunosti". Dok su pravne dunosti zasnovane na
spoljnem zakonodavstvu, dotle moralne dunosti poivaju na (subjektivno
postavljenim) ciljevima. Pravne dunosti naziva Kant uskim i savrenim, dok su
moralnedunostiirokeinesavrene,itozatotomoralnizakonodreu??maksime
radnji,dokspoljnizakonodreujesameradnje,?zamaksimepostojiupraksiizvesna
irina.
Kantova filozofija prava predstavlja jednu detaljno i konsekventno izvedenu i
znaajnudoktrinu.PravodefinieKantkao"skupuslova??d kojimaseslobodajednog
moe d? spoji sa slobodom drugog ?? jednom optem zakonu slobode" ? pravnu
radnju kao radnju ?? kojoj "sloboda svakog pojedinca sa slobodom svakog drugog
moed?postoji?? jednomoptemzakonu".?? svome???mu, pravosadriiprincip
primoravanjausebi, ono??kao takvopravo pravoinesadrinieg etikogusebi
(nasuprottzv.irokomidvosmislenompravu),takod?supravneradnjesamolegalne?
nisumoralne.Kantdelipravonajprenaprirodnoinapozitivno.Prirodnopravopoiva
naapriornimprincipimaum?, ? pozitivnopravonavoljizakonodavca,?? zatimna
privatnoinajavnopravo.Svojina??prirodnopravooveijeiodnosiseilinastvari,ili
naugovoromutvreneobavezedrugihlinosti,ilinaposedovanjedrugihlinostikao
stvari,alibezpravanjihoveupotrebekaostvari(takvesulinostisupruniciubraku,
d???, sluge).Prirodnopravopredstavljapravoprivatnesvojinezemljitaipokretnih
objekatan?njemu(pri?mu ??zemljitesupstancija? pokretniobjektiakcidencijete
supstancije).PravoprivatnesvojineobrazlaeKanttrostruko:
1. pretpostavkom d? ?? zemljite (odnosno Zemljina povrina) prvobitno opta
svojinaljudskogroda,
2.tvrenjemd?postoji,odnosnod???postojaoprvobitnijednostraniakt
zauzimanjajednogd?l?zemljita?d stranepojedinaca,i
3.pretpostavkomd?optazakonodavnavoljasvijugarantuje(uzdied?prava)taj
jednostraniakt.
Prvobitnu optu svojinu zemljita Kantne zamiljakao svojinu jedne drutvene
zajednice koja ?? stvarno postojala, ve samo kao optu svojinu u ideji. Isto tako i
prvobitna opta zakonodavna volja samo ?? jedna nuna idejapraktinog um?. U
prirodnomstanju,ukomenemanizakonanipravde,pravoprivatnesvojinepostojisamo
30
Petronijevi
kao provizorno ?r ?v ?, dok u graanskom (ne drutvenom) stanju ono postaje javno
zagarantovano(peremtorno).
Kantova doktrina javnog prava predstavlja udnu smeu okrutnog
konzervativizmaiplemenitogliberalizma.JavnopravodeliKantnatrid?l?: dravno
pravo, m?unarodno pravo ina kosmopolitsko pravo.Dravapoivanaidejiprvobitnog
ugovora i predstavlja skup ljudi (graana) podloan pravnim zakonima. Postoje tri
osnovnaatributagraanina, sloboda,jednakosti graanskasamostalnost,itri osnovne
dravne vlasti: zakonodavna, izvrna i sudska. Zakonodavna vlast pripada prvobitno
celokupnomnarodu,ali??ovajprenosinavladaoca.?? Kantu,vladalacimauodnosu
na podanike samo prava, ? nikakvih obavezujuih dunosti, narod nema nikakvog
pravad?sebuniprotivnjega(izvrenjesmrtnekaznenadvladaocemonsmatraz?
neoprostivzloin).?li privrenjusvojihprerogativavladalacnesmedonetiodluku
kojabibilarazliita?d odlukekojubicelokupannarodsamdoneo? sebi(onnesme
stogaotputatidravneinovnikeistvaratinaslednoplemstvo).Ipravokanjavanjai
pomilovanja spada u prerogative vladaoeve. Kako se ljudska linost ne moe
upotrebiti kao sredstvo, kazna se ima shvatiti kao ?dm?zd ? za ono to se skrivilo.
Ubistvoimad?sekaznismrtnomkaznom,iKantuovompogleduidetakodalekod?
tvrdid?bijednograanskodrutvo,kojebiodluilod?serazie,imalo,prenegototo
uini,d?izvrismrtnukaznuinadposlednjimzloincemkojibisezatekaouzatvoru.
?? Kantu,postojetri isteformevladanjanadpodanicima, autokratska,aristokratskai
demokratska. Autokratskavladavina??zarealizacijupravanajprostijainajbolja,alise
lako izopaujeudespotizam(koji??ipak najsnoljivijiuautokratskomobliku).Ideji
prvobitnog ugovora odgovara, meutim, samo prava republika, u kojoj ?? narod
zakonodavacprekosvojihpredstavnika(tj.parlamentarnarepublika).
Kako se drave u odnosu jedna n? drugu nalaze u prirodnom stanju, to tzv.
meunarodnopravoobuhvatatripravausebi,pravorata,pravouratuipravoposlerata.
Pravoratasastojiseupravuobjaveiv??n?? rata,pravouratuunainuvoenjarata,
?pravoposleratauuslovimaz?zakljuenjemira.?? unarodnopravobudunostipak
ima d? se zasnuje na zamisli prelaza prirodnog stanja m?u dravama u zakonito
stanje,ustanjevenogmira.?? bistanjeomoguilomeusobnimiransaobraajm?u
narodima;tosainjavabitnostkosmopolitskogprava.
SafilozofijompravastojiutesnojveziKantovafilozofijaistorije,koju??onizloio
najpreulanku"IdeenzueinerallgemeinenGeschichteinweltburgerlicherAbsicht"izalom
1784.,zatimuspisuZumewigenFriedeninaposletkuuspisuStreitderFakultaten.Glavne
tezeKantovefilozofijeistorijesuove:
1.uistorijipostojiprogresnabolje,
2.uistorijirazvijaljudskirodkaocelinasvojeprirodnedispozicijeupravljenena
upotrebuum?,
3.progresuistorijipoivanaantagonizmukojipostojiizm?u tenjeovekovez?
udruivanjeminjegovetenjezaizoliranjem(iisticanjemnaddrugim),
4.n?tomantagonizmupoivaiprelazizdivljineukulturu,
5.progresnaboljeuprvomredu??progreslegaliteta,alipostoji(iubudunosti?
sveviepostojati)iprogresmoraliteta,
6. u istoriji realizuje priroda svoj nesvesni plan, iji ?? poslednji cilj realizacija
republikanskogustavauunutranjostidravaivenogmiram?udravama.
31
Petronijevi
Ovaj poslednji cilj naglaava Kant naraito u spisu O venom miru; u kome
preliminarnilanoviugovora? venommiruidunatod?ratuinehumanijimireimi
time?m ?gue poverenjem?u dravama,dokdefinitivnilanoviglase:
1.usvakojdraviustavtrebad???republikanski,
2.meunarodnopravoimad?poivanafederalizmuslobodnih drava(drutvu
naroda),i
3.kosmopolitskopravoimad?seograniinausloveopteghospitaliteta.
??? ??d?n ?d ubedljivihrazlogad?seljudskirodrazvijaupravcuboljeganavodi
Kantentuzijazam kojimsusavremenici pozdraviliipratilifrancusku revoluciju kao
??kuaj d?serealizujerepublikanskiustav.? zajedan?d osnovnihuslovaprogresa
smatraKantjavnost,kojapredstavljaapriornikriterijumjavnogprava.
Filozofiju religije izloio ?? Kant krae u Streit der Fakultaten, ? opirnije i
sistematinijeu ReligioninnerhalbderGrenzenderblossenVernunft: Ovajposlednjispis
podeljen??uetiriodeljka,?d kojihseprvibaviradikalnimzl?m uljudskojprirodi,
drugiizlaeborbuizmeudobrogprincipasazl?m, treipobedudobrogprincipanad
zlim,? etvrti(inajlnteresantniji)govori? slubiilanojslubi??d vladomdobrog
principa.Uprvom?d njihKanttvrdid?uprirodi ljudskoj(uprirodiljudskogroda)
leikakonaklonostkadobru,takoikazlu.Jedanovek??z?? ne?? radnjamakojeini,
ve?? zlimmaksimamaizkojihteradnjeproistiuinakojeiznjihzakljuujemo.???
tomoralnizakonpoivanaslobodi,takosuistoizlemaksimeproizvodslobodeikao
takveinteligibilnogporekla.Udrugomodeljku,Kantnalazirazlogz?borbudobrog
principauovekusazlomuidejimoralnosavrenogovetva(odnosnobogougodnog
?veka).Utreem,pokazujed?pobedadobranadzl?m nastuparealizacijomcrkvekao
"carstvaboijeg"naZemlji.? uetvrtomizlaeodnosprirodnereligijerazumaprema
pozitivnimreligijama(??mu ??govorioiutreemodeljku)injenodnospremacrkvii
svetenstvu.
?? Kantu,postojedveosnovnevrstereligije,prirodnaipozitivna.Prirodnareligijase
zasnivanarazumu,? pozitivnareligijanaotkrivenju,takod???prvajedinoreligijau
pravom smislu, dok ?? druga "vera". Prirodna religija se zasniva na moralu i d? se
definisatikao"saznanjedunostikaoboanskihzapovesti",doksuupozitivnojreligiji
zapovestisadraneu(pisanim)statutimaonihdunostikojeimad?seispunjavaju,u
ovojsudakleboanskezapovestidunosti(uprirodnoj????m dunostiprethodi???mu
boanskezapovesti,upozitivnoj????m boanskezapovestiprethodi???mu dunosti).
U prirodnoj, postulati praktinog um? (koji pojaavaju revnost ovekovu u vrenju
moralnihdunosti)jedinisusadrajvere,doksuupozitivnojrazne"otkrivenedogme"
sadrajvere.Dok??religijarazumajednaizasvakogovekaobavezna(jersvakisvojim
razumommoeuvidetinjenuistinitost),dotlepostojemnogobrojneotkrivenereligije,
?d kojihnijednanijeinemoebitiobaveznazasvel?ud?.
to??dravazaprirodnostanjeupravnompogledu,to??crkvaz?prirodnostanje
umoralnompogledu.Alikako semoralzasnivanaapsolutnojslobodi,crkvamoe
postojatisamokao"nevidljivacrkva",zaijegosnivaazamiljamosamogBoga.Takva
crkva odgovara ???mu prirodne religije, dok ?? vidljiva crkva ustanova otkrivene
religije(stogaKant?vu poslednjunazivai"crkvenomverom")isvojimstatutimaimitira
dravu. U vidljivoj crkvi pravi se razlika izmeu svetenstva i vernika, dok u
nevidljivoj postoje samo vernici. U vidljivoj crkvi sluba Bogu sastoji se u vrenju
spoljanjihradnji(kult),dokseunevidljivojcrkvislubaBogusadrijedinouvrenju
moralnihdunosti.Prvasluba??lanaiodrava??jedinosvetenstvo.Ubudunosti
32
Petronijevi
crkvenaveraustupaesveviemestapravojreligiji,naposletku,?v ? ?jedinaostati
(ime ? "carstvo boje", odnosno nevidljiva crkva, biti n? Zemlji realizovano). U
prolosti, meutim, crkvena vera imala ?? znaaja i za moralni ivot (naroito za
poetkenjegove).
ZapravureligijskuveruBog??:
1.svetizakonodavac,
2.dobarupravlja,i
3.pravedansudija.
??? svetabojav?l?? slaesepotpunosamoralnimzakonom,istoga??moralni
zakonZakonboji.??? dobriupravlja,Bogomoguujerealizacijunajviegdobra.???
pravednisudija,on??uvarsvojihsvetihzakona.Boguk?? sudijinadnamaodgovara
savestkaosudijaunama(ilikaozastupnikbojiunama).Savestsesastojiuzahtevud?
nijednu radnju ne treba preduzeti za koju nismo sigurni d? ?? pravedna (pri ?mu
razum?dluu??koja??radnjapravedna).Savest??unutranjisudija(iunutranjisud)
koji??uroenoveku.
?d otkrivenihverahrianska??, ?? Kantu,najbliaprav??religiji,onsmatraIsusa
za osnivaa prirodne religije. On to ini n? osnovu jedne detaljne i duhovite
interpretacijeIsusove Besedena.gori (kojanam??najpotpunijeouvanauMatejevom
jevanelju),pri?mureligijurazumasmatraz?tumaaotkrivenereligije.
UKriticiistogum?(odeljak? kanonuistogum?) Kanttvrdid?sesav(iteorijskii
praktini)interesnaegum?moeizrazitiuovatripitanja:
1.tamogud?znam?
2.tatrebad?inim?
?. ?musmemd?senadam?
Prvo??pitanjeistoteorijsko,drugo istopraktino,? treeijedno idrugo.Iu
d?l??m izlaganju on izrino naglaava d?, ako se n? pretpostavi Bog i drugi svet
(zagrobniivot)"divneidejemoralnostimogubitipredmetdopadanjaidivljenja,aline
imotivi namere iizvrenja",ime??hteo istaisav znaajreligije z?moraliznaaj
filozofijereligijekaod??un ? moralnefilozofije.
? prizavretkuKritikepraktinogum?nalazesei?v ? znamenitereinjegove:
"Dvestvariispunjavajuduusvenovimisvejaimdivljenjemistrahopotovanjem,
toseeeipostojanijenaerazmiljanjenjimabavi:zvezdanonebonadamnomimoralni
zakonumeni."
ESTETIKAIFILOZOFIJAORGANSKEPRIRODE
OvesuizloeneutreemkritikomspisuKantovom,uKriticimoisuenja(imaih
kojitod?l ? smatrajuzanajzreli??inajuspelijed?l ? Kantovo,dokgadrugismatrajuza
najslabije).
Postojetriosnovnetakeukojimaovotreeodstupa?d ranijadvakritikad?l?:
1.Dok??uKriticiistogum?m? suenjajednarazumupodreenam? saznanja,
dotle??utreemd?luonakoordiniranasadrugimdvemamoima,razumomium?m.
2.UKriticiistogum?Kanttvrdid?nepostojeapriornisudovikojibiseodnosilina
oseanjebolaizadovoljstva,dok??utreemd?lu estetikamosuenjaizvortakvih
sudova.
3.Dokuranijadvad?l? postojinepremostiv??z izmeuprirode(oblastiapriornog
zakonodavstvarazuma)islobode (oblastiapriornogzakonodavstvaum?), utreem
d?luKantpokuavad?taj?azpremosti.
33
Petronijevi
?? suenjadefinieKantkaom? saznanja,koja??sebnozamiljad???sadranou
optem. Ako ?? dato opte, m? suenja podvodi posebno ??d opte i naziva se
odreujuom.Ako??datosamoposebno,m? suenjasesastojiutraenjuodgovarajueg
optegi.nazivasereflektirajuom.Uprirodipostoje,poredoptihzakonakoje???razum
propisuje (odnosno ?d kojih odreujua m? suenja polazi), mnogobrojni posebni
zakonikojerazumneodreuje.Reflektirajuam? suenjapretpostavljad?suiovi
zakoni odreeni ??dnim transcendentalnim principom, ? taj princip ?? princip
celishodnosti. Princip celishodnosti ne pot??d ? ni ??d ????m prirode ni ??d pojam
slobode, ve ?? subjektivnoformalan princip kojim m? suenja zamilja d? postoji
sistematskojedinstvoiuoblastiposebnihzarazumsluajnihzakona.
Alinapredmetimaiskustvacelishodnostsed?predstavitinadvarazliitanaina,
kaoobjektivnacelishodnost(kao??dvoenjetihpredmeta??d ????m objektivnogcilja)
i kao isto subjektivna celishodnost (koja poiva na subjektivnom razumevanju
predmeta praenom oseanjem zadovoljstva). U objektivom sluaju celishodnost ??
logiki (regulativni) ? u subjektivnom sliaju celishodnost je estetiki (konstitutivni)
princip moi suenja (odnosno princip ukusa). Prema razlici ova dva principa
celishodnostideliKant Kritikumoisuenja nadvaglavnad?l?, na kritikuestetike ina
kritikuteleolokemoisuenja.
KritikuestetikemoisuenjadeliKantnajprena analitikuidijalektiku, ?? zatim
analitikuopetnadvaodeljka,naanalitikulepogainaanalitikuuzvienoga.
UanaliticilepogKantnajpredefinie ukus kaom? suenja? l???m ?, ?? zatim
primenomkategorijana????m lepogadolazid?oveetiriodredbe:
1.l??? ??onotosed???d ? bezinteresa,
2.l??? ??onotose,neuslovljeno???m ?m, svimad???d ?,
3.l??? ??onotose?? svojojformiopaakaocelishodno,alibezpredstavecilja,
4.l??? ??onotose,neuslovljeno???m ?m, saznajekaopredmetnunogdopadanja.
Prva odredba odgovara kategoriji kvaliteta. Kvalitet l?poga d? se odrediti
uporeenjemsadrugimdvemaoblastimadopadanja,prijatnimidobrim.Kako??prijatno
onotosed???d ? ulimauoseaju,?dobroonotose?? sam?m svom???mu d???d ?,
to??uobaovasluajadopadanjevezanozaegzistencijupredmetailiradnjekojase
d???d ?, i prema tome zainteresovano. Dopadanje vezano za l???, pak, ne zahteva
egzistencijul?pog predmeta(odnosnoova??z?njegaindiferentna),vesezadovoljava
oseanjem zadovoljstva koje on izaziva (kad ugl?d?m, na primer, jednu palatu, ne
smemsepitatid?lionatrebad?postoji).Prijatnoidobropredmetsu"poude",dokse
l??? sastoji u kontemplaciji (ili, kao to slikovito kae Kant, u prijatnome uivamo,
dobrocenimo,?samol??? namseupravomsmislud???d ?). Prijatnoseestosastojiu
zadovoljenjujednetelesnepotrebe,dobrouzadovoljenjumoralnepotrebe,dokseukus
samo igra sa predmetima dopadanja. Lepo se, dakle, moe sastojati samo u
nezainteresovanomdopadanju.
Drugaodredbaodgovarakategorijikvantiteta.Onabised?l? izvestiveizprve
odredbe.Jer,akosel??? zamenesastojiudopadanjubezinteresa,onda?tobitirazlog
d?seonoisvakomdrugomd???dn ?. Dok??sud? prijatnomograniennapojedinani
subjekt,zasudukusatraimod??d svakogbudepriznat.Aliovaoptostsudaukusa
ne moe biti objektivna, ve moe biti samo subjektivna optost. Jedan (na ???mu
zasnovan) logiki sud vai objektivno z? sve predmete koji ??d ????m potpadaju i
istinit??zasvakisubjektkojigasaznaje.Sudukusa,pak,nijezasnovanna???mu, ?ipak
??istinitzasvakisubjekt.Sudukusanijezasnovanna???mu, jerlepotanijeobjektivna
34
Petronijevi
osobinapredmetakojesubjektaprehendira,ve??zasnovananasubjektivnomstanju
kojetoaprehendiranjeprati.Suduukusapripadadaklesamosubjektivnaoptost.
Subjektivna optost suda ukusa pretpostavlja njegovu saoptljivost. Kako
saoptljivostpretpostavljasaznanje,subjektivno(tzv.estetiko)stanje,koje??predmet
sudaukusa,moraisamoimatimomentsaznanjausebi,iKantnalazid?seonomoe
sastojati samo u slobodnoj igri imaginacije (koja stvara jedinstvo raznolikoga u
predstavi) i razuma (koji stvara ????m kao jedinstvo predstava). Sud ukusa mora
prethoditioseanjuz?dovoljstva,kojepratiigruovedvemoi(inaebiovooseanje
biloustvarioseanjeprijatnogavezanoneposrednoz?predstavupredmeta).Iakosudu
ukusapripadasamosubjektivnaoptost,svakitakavsudipak??sintetinoaprioran,on
?? sintetian; jer opaaju objekta pridaje jedan predikat koji se ne nalazi u njemu,
aprioran??, jer??istinitz?svakisubjekt.
Treaodredbalepogaodgovarakategorijirelacije.Onasemoeizvestiizprvedve.
??d bipredmetdopadanjaul???m ? bioskopansinteresom,interesbiznaiocilj.??d
bid?l??predmetdopadanjasadrao????m togapredmeta,ondabisepojavilopitanje?
razlogunjegoveegzistencijeiosobina,tobiznailouvoenje???m ? cilja(potoucilju
zamiljamo ????m jednogpredmeta kao razlognjegoveegzistencije). Prem?tome,u
dopadanjulepogamoenamsepredmetd???dati samosvojomformom,koja??kao
takva celishodna bez cilja, koja ?? celishodna ali ne slui nikakvom (ni spoljnem ni
unutranjem)cilju.
U ?mu lei ta forma celishodnosti bez cilja? Na ovo pitanje d??? Kant jedan
originalan ivaanodgovor.Ono tonal???m ulnompredmetu izazivadopadanje
nisuni oseaji(naprimer, bojeitonovi)izkojih??onsastavljenkaoopaaj(jer su
oseanjaz?d ?voljstvavezanaz?njihsamoprijatna),nitinjegov????m (kaociljkojion
sobom realizuje), ve jedino red i odnos njegovih opaenih delova (u prostoru i
vremenu). U predmetima sastavljenimi iz optikih oseaja crte ?? ono to nam se
d???d ?, ? u tonovima kompozicija (ne pojedini tonovi i tekst), pri ?mu Kant vie
naglaava vanost nepravilnosti nego pravilnosti geometrijske forme. Ali kako se
estetikostanjesubjektanesastojiuoseanjimazadovoljstvavezanimzasamoopaanje
ulnog predmeta, to se (?? Kantu) njegova celishodna forma mora imaginacijom
reprodukovatiupredstavamaz?kojesuestetikaoseanjajedinoneposrednovezana.
etvrtaodredbaodgovarakategorijimodaliteta.Onasemoeizvestiizsubjektivne
optostisudaukusa,jer?k ? ?e tajsudopti,onda??oninuan(tj.izraavausebi
nunostdopadanja).?? nunostnijeniteorijska,nipraktina,veegzemplarna,poto
sudukusasadriprimerjednogoptegpravilakojesenemoeformulisati.
??d sesveetiriodredbelepogaspojeujednodobiesedefinicija:l??? ??onoto
se,neuslovljeno???m ?m, samomsvojomformombezinteresnoinunosvimad???d ?.
Prelazeinaanalitikuuzvienoga,Kant?r ? svegaistied???iuzvienoistotako
predmet estetikog suda kao i l???. Zatim (i u toku daljeg ispitivanja) nabraja ove
razlikem?u njima:
1.l??? uprirodiodnosisenaformupredmetakoja??ograniena,uzvienopostojii
napredmetubezforme,kad??ovajbezgranian,
2. Lepo u prirodi celishodno ?? svojom formom, dok se uzvieno u svojoj
aprehenzijimoejavitiikaonecelishodno?? svojojformi,
3.ul???m ? oseanjezadovoljstva??isto,dok??uuzvienomeonoindirektnoi
poivanaprethodnomnezadovoljstvu,
35
Petronijevi
4.l??? uprirodiuslovljeno??izvesnimspoljnimrazlogom,?uzvienoleisamou
nama,
5. dok se l??? d???d ? bez interesa, uzvieno se d???d ? svojim otporom protiv
interesaul?,
6.doksedopadanjel???g sastojiumirnojkontemplaciji,oseanjeuzvienogsadri
"pokretedue"usebi,
7. dok lepo poiva na harmoniji imaginacije i razuma, uzvieno poiva na
(disharmonijomuslovljenoj)harmonijiimaginacijeium?, i
8.uzvieno(isud? uzvienom)zahtevaveukulturu?d lepoga(isudaukusa).
Sud? uzvienome??, kaoisudukusa,?? kvalitetuopti,?? kvantitetubezinteresa,
?? relacijiizraavasubjektivnucelishodnost,??? modalitetu??nuan.
Postoje dve vrste uzvienoga. matematiki uzvieno i dinamiki uzvieno. ?rv ? se
odnosin?veliinu,?drugonasiluprirodeipredmetaunjoj.
Jedan predmet nazivamo u matematikom smislu uzvienim onda kada ?? on
neizmerno veliki.Kakoseveliinajedne opaajnekoliinemeri iliaritmetikomili
opaajnomjedinicom,ikako??prvarelativna? ?d drugepostojijednamaksimalnau
imaginacijitosamoprimerenjujednomopaajnomjedinicom,itouslu??u ako??ova
jedinicamaksimalnajedinicaimagin?cije, moejedanpredmetprirodebitineizmerno
veliki(naime,akodalekoprevazilaziovujedinicu).Kako??ontosakriozaimaginaciju
(nezarazuminjegovoaritmetikom?renje),toestetikostanjematematikiuzvienoga
morasadravatiimaginacijuusebi.Ali,onoporedimaginacijemoraadravatiium.U
umu, naim?, lei ideja beskrajnoga kao aktualno date celine, dok ?? neizmerno
imaginacije (ak i aritmetiko beskrajno) samo beskrajno u progresu (nezavreno
beskrajno).? predmetprirode,koji??zaimaginacijuneizmernoveliki,beskrajno??mali
u poreenju sa beskrajnim uma. Ovo poreenje neizmerno velikog imaginacije sa
beskrajnim um? izaziva u dui najpre bol, ?? zatim zadovoljstvo. Bol zato to ??
beskrajnovelikoumazaimaginacijubedanukomeseovagubi,?zadovoljstvojertaj
bezdaniezavaz?samum.Natajnain,oseanjeuzvienogapoivasjednestranena
disharmoniji izmeu imaginacije i um?, ?. s druge strane na harmoniji koja iz te
disharmonije proistie (ta harmonija predstavlja subjektivnu celishodnost ose?n??
uzvienoga).
Jedan predmet prirode uzvien ?? u dinamikom smislu, ako ?? svojom silom
straan,?neiazivaunamastrah.Preteevisokestene,gusti?bl??i ispunjenimunjama
ilomnjavom,vulkaniusvojojruilakojaktivnosti,bezgraniniuzburkaniokeanidr.,
predstavljaju tim uzvienije objekte to su straniji, samo ako se mi sami ?ri tome
oseamo sigurni. Posmatrajui ih, mi uviamo svoju fiziku nemo, ali u isto doba
postajemo svesni svoje natulne prirode i time i svoje nezavisnosti ?d njih. I ovde
oseanjeuzvienogapoivanadisharmonijomuslovljenojharmonijiimaginacijeium?
(odnosnoidejenaenatulneprirode).Naroituvrstudinamikiuzvienogapredstavlja
uzvienokojeseodnosinadobroumoralnomsmislu.
Kakosumogunisintetinoapriornisudoviukusa?Kantovodgovornaovopitanje
moeseukratkorezimiratiovako.Kakosesudukusanezasnivanaopaajuina???mu,
venaharmonijiimaginacijeirazuma,ikakoseimapretpostavitid?suovisubjektivni
uslovinjegoviusvihljudiisti,to?itajsudbitiistikodsvihljudi, ime??njegova
nunostisubjektivnaoptostizvedena.Optostsudaukusazasnivase,moeserei,na
jednomoptemuvstvuukusaslinomzdravomrazumu.
36
Petronijevi
?? Kantu,postojedvevrstelepote. slobodnaivezana lepota.Slobodna??nezavisna

?d ???m ? inanjuseodnosisudukusakoji??ist,dok??vezanazavisna?d ???m ? (i?d
savrenstvaobjektauodnosuna????m kojionkaociljrealizuje),? odgovarajuisud
ukusaneist(jer??iestetianiintelektualan).Cveespadauslobodnu,lepotajednog
oveka,konja,palate,uvezanulepotu.Uvezanojlepotitrebakodovekarazlikovati
normalnuidejurodnuideju,?d idealalepote,dokkodslobodnelepotenemanijednog
nidrugog.
Uporeujuil??? prirodesalepimumetnosti,Kantnaglaavad?uivanjeulepom
umetnostinestojiniukakvojvezisamoralnimuoveku,dokuivanjeulepomprirode
ukazujenamoralnomoseanjupogodnudispozicijudue.Priroda??l??? akoizgleda
kaoumetnost,umetnost??l??? akoizgledakaopriroda.
Umetnost??iliprijatnailil???. Prirodi??zadatakuivanje,?umetnostiprikazivanje
lepote.Umetnost??proizvodgenija,? ijojprirodiKantopirnogovori.
Njegovadefinicijagenijaglasi."Genije??uroenadispozicijaduekojompriroda
d??? pravilo umetnosti". Tako, ?? l??? umetnost mogua samo kao proizvod genija.
Osnovneosobinegenijasu?v ?: 1.talentproizvoenjaonogatosenemoestavitiu
odreeno pravilo (odnosno m? estetikih ideja), dakle originalnost, 2. egzemplarnost
njegovih proizvoda, tj. njihova sposobnost d? slue kao uzori z? podraavanje, 3.
nesvesnostnjegovogstvaranja,i4.pripadnostumetnosti,?nenauci.Kantnaroitoinsistira
naovojposlednjojosobini,tvrdeid?inajveinaunik(akisamNjutn)izostajeiza
pravogumetnikautometomunedostajegenije.
Za ocenu lepih predmeta kao takvih potreban ?? ukus, dok se z? njihov?
proizvoenjetraigenije.Aliigeniju??potrebanukusd?biproizveopravoumetniko
d?l ?, jerimaitakvihtzv.umetnikihd?l?kojasugenijalnaalibezukusa,ilisaukusom,
alibezgenija.Ukus??usvakomsluajuneophodan.??? usloveumetnostinavodiKant,
??r ?d ukusa,joifantaziju,razumiduh.
Kakoselepotamoesmatratikaoizrazestetikihideja(kojepripadajuimaginacijii
ned??u seadekvatnoizraziti???m ?m, aliim??povodu???mu jednogobjekta),tose
umetnosti d??u razdeliti ?? jednom principu koji ?? analogan izraavanju govorom
(artikulacija, gestikulacija, modulacija). Prema tome, postoje tri vrste umetnosti.
govorna, plastina i ulna. U govornu spadaju besednitvo i poezija, u plastinu
vajarstvo, arhitektura i slikarstvo, ? u ulnu muzika i umetnost boja. Vajarstvo
prikazujeistinu,?slikarstvoprividuulima.
Kant pokuava d? odredi meusobni rang umetnosti. Za njega ?? poezija, kao
gotovo potpuni proizvod genija i kao najppotpuniji izraz estetikih ideja, najvia
umetnost.Muzika,ukoliko??jezikafekata,dolaziodmahzanjom,ali,ukoliko??samo
prijatna umetnost tonova, zauzima najnii rang. ?? u plastinim umetnostima
slikarstvu,kaoumetnosticrtea,pripadaprvomesto.
Udijalekticiestetikemoisuenja,Kantpostavljairazreavasledeuantinomiju
ukusa:
1.sudukusanemoesezasnivatinapojmovima,jerbigainaemogaodokazivati,
2. sud ukusa mora se zasnivati na pojmovima, jer mu se in?? ne bi moglo
protivreiti(iteitizaslaganjemunjemu).
Zatezusudukusaned?sedokazivatiisubjektivan??, zaantitezuon??optii
objektivan.AntinomiijurazreavaKantnatajnaint?tvrdid?seutezi?od ???m ?m
imarazumetiodreenipojamrazuma,? uantitezineodreeni????m estetikeideje,i
d?sutadaitezaiantitezaistinite.
37
Petronijevi
KritikuteleolokemoisuenjadeliKantnatriodeljka:naanalitiku,nadijalektiku
inametodologiju.
U"Analiticiteleolokemoisuenja"Kantnajprerazlikujeetirivrsteobjektivne
celishodnosti: formalnu, materijalnu, spoljanju i unutranju. Formalna se odnosi na
geometrijske figure, ija se celishodnost sastoji u njihovoj podobnosti z? reavanje
?r ?bl ?m ? (naprimer,krugikonusnipreseci?m ?guujureenjemnogih?r ?bl ???). Ova
celishodnost ?? isto formnalna, dok se realna celishodnost sastoji u objektivnoj
uslovljenosticelishodnogpredmetanjegovim???m ?m. Spoljnacelishodnostsastojiseu
upotrebljivostijednogpredmetakaosredstvaz?svrhekojesuvannjega(unjegovoj
korisnostizaoveka,uupotrebljivostibiljaka?d stranebiljodera,biljodera?d strane
mesodera,idr.).Unutranjacelishodnost,pak,sastojiseucelishodnostikaosamocilju.
Spoljnaiunutranjacelishodnostspecijalnesuvrsterealnecelishodnosti.
Samo??unutranjacelishodnostobjektivnacelishodnostupravomsmislu,?samo
organskabiapokazujutakvu??lishodnost.Unutranjacelishodnostpostojisamokod
onihobjekataijaseformanemoeshvatitikaoproizvodkauzalitetaprirode,?takvisu
objekti organskabia. Tri suosnovne osobine koje karakteriu jedno organsko bie:
prvo,njegovidelovimogui susamo kao deloviuslovljenicelinomorganskog bia,
drugo,njegovideloviuslovljavajuuzajamno?edandrugog(ili,kaotokaeKant,onisu
uzajamnouzrokiposledicasvojeforme),itree,delovipostojejedanradidrugogiradi
celine.Organskobienije,dakle,samoorganizovanobie,nego??biekojesamosebe
organizuje.Ono??celishodnoisvojomcelinomisvojiindelovima,unjemu??sveicilji
sredstvouistodoba.Organskabiasu,dakle,jedinabiaprirodekojaseimajusmatrati
kao?d prirodecelishodnabia.
UdijalekticiteleolokemoisuenjeKantpostavljairazreavasledeuantinomiju
temoi:
1.proizvoenjematerijalnihstvariinjihovihformiimasesmatratizamoguena
osnovuistomehanikihzakona,
2.imaizvesnihprodukataprirodekojisenemogusmatratiz?mogue?? isto
mehanikimzakonima,kojisemogusmatratizamoguesamonaosnovuteleolokog
principa.
Akoseoviregulativniprincipipretvoreukonstitutivne,antinomija?glasiti.
1.proizvoenjematerijalnihstvarimogue??samo?? istomehanikimzakonima,
2. neke ?d materijalnih stvari nije mogue proizvesti ?? isto mehanikim
zakonima.
Akoseantinomijashvatiudogmatikomsmislu,tj.akosemehanizamiteleologija
shvatekaoobjektivnieksplikativniprincipi,antinomija??nerazreiva.??r, bilod?sesa
realizm?m (odnosnomaterijalizmomipanteizmom)tvrdid???celishodnostprirode
nenamerniproizvodnjenihmehanikihzakona,bilosaidealizmomd???celishodnost
organizamanamerniproizvodobjektivnogteleolokogprincipa(kojiseuhilozoizmu
zamiljakaoimanentniprincipivotasamematerije,?uteizmukaoprincipzasnovan
nainteligencijinajviegbia),nijedan?d ovihsistemanemoeseodratikaosistem
objanjenjacelishodnostiprirode.
Akosepakantinomijashvatiukritikomsmislu,tj.akosemehanizamiteleologija
shvatesamokaosubjektivniprincipireflektirajue(nekaoobjektivnoodreujue)moi
suenja,onapostajereiva.Uovomsluaju,prvamaksimaneznaid?susva(?? i
organska)biaprirodemoguasamokaoproizvodmehanizmaprirode,vejedinod??
38
Petronijevi
njimaimamd?razmiljam?? principumehanizma.Alitoneiskljuujed?? organskim

biimarazmiljami?? teleolokomprincipu,kaototozahtevadrugamaksima.
OvosvojekritikoreenjeantinomijeKanthoed?obrazloiipotkrepiijednim
njemu svojstvenim hipotetinodogmatistikim reenjem. Mehanizam i teleologija za
na r?zum su dva principa samo zato to ?? on diskurzivan, u ??dnom intuitivnom
razumu,onisenebirazlikovali,palibiujedno.Postavljajuiovotvrenje,Kantd?d ???
noveodredbeintuitivnomrazumu,poredonihkoje??ranijenaveouKriticiistogu ??.
Razlikaizmeumoguegistvarnog??stoji unaemrazumusamozatotounjemu
postoji(ranijenavedena) razlikaizmeu ???m ? iopaaja,uintuitivnomrazumusvi
objektikojisesaznajuuistodobasuistvarni.Udiskurzivnomrazumu posebno nije
odreeno optim (ili,drukijereeno, opte diskurzivnograzuma??analitikeprirode),
dok u intuitivnom razumu posebno potie iz opteg (koje ?? sintetike prirode). Za
diskurzivnirazumcelina??proizvoddelova,z?intuitivnidelovisuuslovljenicelinomi
potiuiznje.Kako??organskobieonobiekodkojegcelinauslovljavadelove,ikako
diskurzivnirazumnijeustanjud?tuuslovljenostshvati,on??primorand?zamislid?
??organskobieuslovljeno???m ?m celinekaociljem,imepostajerazumljivapojava
teleolokog principa kao principa reflektirajue moi suenja. Iako se postanak ni
najmanje travke ne d? objasniti principom mehanizma, ipak za reflektirajuu m?
suenjamehanikoshvatanje organskihbiaisto??takoopravdanokaoiteleoloko,
tim pre to se oba principa d??u zamisliti spojeni u natulnom supstratu prirode
(intuitivnomrazumu).Alisepritomemehaniz?m imad?potiniteleolokomprincipu.
UmetodologijiteleolokemoisuenjaKantnajpre?dreuje m?st? teleologijiu
sistemuznanja.?? njemuonanespadaniuteleologiju,niuprirodnunauku,onane
spada u doktrinu, ve u kritiku. Zatim se ponovo vraa na pitanje mehanizma i
teleologijeushvatanjuiobjanjavanjuorganizama.
Izvoenja Kantova u ovom pogledu ?d naroitog su zna???, jer on u njima
diskutujeievolucionuteorijuorganskogsveta.Iakoovuteorijusmatraza"pustolovinu
um?", on??ipakkaopokuaj(barovdeumetodologiji)neodbacujepotpuno.Uporedna
anatomija pokazuje nam d? postoje izvesni zajedniki tipovi mnogih ivotinjskih
rodova. Ti zajedniki tipovi ukazuju na stvarno srodstvo njihovo i na poreklo svih
organizama?d jednezajednikepramajke,itoprekopostupnihprelaza?d ovekad?
polipa,i?d ovogaprekomahovinailiajevad?neorganskematerije,izkojebise??
istomehanikimzakonima(slinoproizvoenjukristala)imaod?razvije??? organski
svet. Zemlja bi, izaavi iz svoga haotinog stanja, najpre proizvodila nesavrena i
necelishodna bia, ?? bi zatim proizvodila definitivne, specije. Postanak jednih
ivotinjskihvrstaizdrugih(naprimer,suvozemnihizvodenih)nije?priorinemogue,
iakon?m iskustvotakvesluajeveneprua.Ipak,id?pretpostavimod???organski
svetpostaonaovajnain(tj.istomehaniki),moralibismoupramajcisvihorganizama
pretpostavitijednuunutranjucelishodnuorganizaciju,kojabiomoguilacelishodnost
svihnjenihprodukata.Mehanizambidakleiuovomsluajubiopotinjenteleologiji.
U pitanju ? postojanju individualnih organizama, odnosno njihovih klica, Kant
razlikujeteorijuokasionalizma?d teorijeprestabilizma,?? zatimuteorijiprestabilizma
teoriju"evolucije"?d teorije"epigeneze".?? okasionalizmu,koji??jednanemoguai
neracionalnahipoteza,Bogprisvakom??loavanjud??? materijim? organizacije,??
prestabilizmupakon??upoetkustvaranjasvakespecijeovojd?? sposobnostploenja.
Prestabilizamd?l?? smatrad???klicailieduktiliproduktorganskogbia.Uprvom
sluajuimamoposlasahipotezomindividualnepreformacije("evolucionateorija"),?u
39
Petronijevi
drugomsahipotezomgenerinepreformacije(teorijaepigeneze).prvojhipotezi,sve
klicebuduihorganizamastvorio??Bogupoetkustvaranjasvakeorganskespecije,??
drugoj, klica ?? prirodni proizvod akta oploavanja. Ova druga hipoteza jedino ??
mogua.
Prelazeid?l?? napitanjespoljnecelishodnostiprirode,Kantnalazid?taspoljna
celishodnostmoepostojatisamouodnosunaorganskabia(nemoese,naprimer,
tvrditi d? su voda, vazduh i z?ml?? sredstva za nagomilavanje ?l ?nina) i d? ??
egzistencijapolovauorganskomsvetujedininesumnjivprimerspoljnecelishodnosti.
Kakosenijednobieprirode,?? niovek,nemoesmatratizakrajniciljnjen,tone
postojispoljnacelishodnostprirodeposmatranekaoceline.
Ali,iakoseovekkaoprirodnobienemoesmatratizakrajniciljprirode,onse
moesmatratizatakvogakoseiukolikoseshvatikaonatulnobie.Jer,kaonatulno
bie,ovek??jedinobieprirodekojeimausebinatulnumoslobodekojagaini
nezavisnim ?d prirode i koja ga kao m?r?ln ? bie ovlauje d? ??lu prirodu kao
sredstvopotinisebikaokrajnemciljunjenom.
Poslednji paragrafi "metodologije" bave se odnosom teleologije prema teologiji i
religiji.Kantrazlikujefizikoteologiju?d etikoteologije.Prva??pokuajd?seizinjenice
celishodnih bia prirode zakljui celishodnost celokupne prirode, ? iz ove na
egzistenciju i osobine tvorca njenog. ? etikoteologija ?? pokuaj d? se iz injenice
moralnihbiakaosamociljevaprirodezakljuin?egzistencijuiosobinenajviegbia.
Prvipokuajnevodipostavljenomcilju(kaoto??topokazanouKriticiistogu ??), dok
nas drugi vodi tom cilju, dajui nam mogunost d? u pojedinostima odredimo
najvanije osobine najvieg bia. Kako to bie mora delati celishodno to ?? ono
inteligencija, d?l?? zakljuujemod????n ? sveznajue,svemono,svedobro,pravedno,
veno,sveprisutnoidr.Moralnidokaz??, dakle,jedinimoguidokazzaegzistenciju
boiju. Naravno, taj dokaz nije teorijske ve praktine prirode. Dodirujui pri kraju
"metodologije" ponovo odnos praktikih postulata, Kant naroito naglaava, d? ??
????m slobodepodlogadrugadvapostulata.
ShemaKantovogfilozofskogsistema
Pri zavretku izlaganja Kantovog filozofskog sistemag izneemo i jednu optu
shemu tog sistema koja se nalazi u Uvodu Kritike moi suenja (postoje dve verzije
Uvoda,jednakraa,uzprvoizdanjeovogd?l?, idrugadua,?ublikovanaupotpunosti
tek1922.).UduojverzijiKantnajprerazlikujetriosnovnemoiduem? saznanja,??
oseanjaim? pouda.Kakofunkcionisanjeovihtrijumoizavisiuvek?d moisaznanja,
tosvakoj?d njihodgovara?? jedna?d trijuviihmoisaznanja: razum, m? suenja i
u ? . Kako razum sadri apriorne principe za m? saznanj?, m? suenj? z? m?
oseanja,? umzam? poude,to zakonitost, celishodnost i obaveznost predstavljajutri
vrstetihprincipa.Kako??nazakonitostizasnovanapriroda,nacelishodnostiumetnost,
? naobaveznostizasnovanimoralniobiaji,tosupriroda,umetnostimoralniobiaji
produktiapriornihprincipa.Natajnaindobijasesledeashema(koja??netodrukija
ukraojverzijiUvoda).
?? due
?? saznanja
Oseanjebolai
Viam?
saznanja
Razum
?? suenja
??r i ?rni
principi
Zakonitost
Celishodnost
Produkti
Priroda
Umetnost
40
Petronijevi
zadovoljsva
?? poude
Um
Obaveznost
Moralni
obiaji
U kraoj verziji umesto obaveznosti stoji krajnji cilj, ? umesto moralnih obiaja
sloboda,umestoviihmoisaznanjastojiprostomoisaznanja,?um?stoproizvodastoji
primenana.
Iako postoje tri kritika d?l?, Kant zadrava ??d ?lu filozofije na teorijsku i
praktinu,pridajuiteorijskojfilozofijiikonstitutivneprincipemoisuenja.
Naposletku, vredi pomena d? Kant (u zavrnoj primedbi krae verzije Uvoda)
naroitonaglaavad???ufilozofijisvakaanalitika??d ?l ? dihotomna,?svakasintetika
trihotomna.
FIHTE
Fihteovou?n????etikiidealizam.Dabiomoguiom?todskoizvoenjesvihuenja
(Kantovefilozofije)izjednogprincipa,Fihte??postaviokaoapsolutniprincip?il?iz
kogaseimajurazvitisvefunkcijeum?. (Primatpraktinogum?nadteorijskim.)Sve
forme um? ine teleoloki sistem koji ?? uslovljen jednim poslednjim, i najviim
zadatkom.Takavsistemmogu??samotako?k ? biisecelokupnobieum?sastojalou
aktivnostikojas?vriradicilja,?ovajopetimaosnovusamojaktivnosti.TakoFihteov
????m um?sadriusebisuprotnostzadatkaitenjeupravljenesvojimbeskonanim
pribliavanjemnarealizovanjezadatka.
Fihteovam?t?d ? ??metodaprotivrenosti,teleolokad?dukcijaakcijaum?sastojiseu
tometoseizprotivrenostizadatakaiprvogdelanjajavljapotrebadrugogzadatka,?
poto??iovonedovoljno,treegitakonastupa processusininfinitum ilisevraanjem
prvoj radnji zatvara ??? krug radnji. Fihteovo razvijanje forme um? iz osnovnog
princiipaiazivasedijalektika.
Potodogmatskametafizikanijeustanjud?izvede?r ?dstavu(ideju)izbia,?naroito
nem? ? d?rei,?r ?bl ?m ??samosvesti,morase?? Fihteuidealzamtakoizvestid?se
izsubjektaobjasni objekt, izpredstavebie. Specijalniz?datak filozofije,koji???nameei
specijalnumetodu,jesteobjasnitiznanje.Dabiznanjepostojalokaokritikisistem,?n ?
m?r ? d?seshvatikaosistemnunihradnjiinteligencije,alitogar?di filozofijamorapoi
od jednogstavakoji??iuformiiusadrinisamsobomnuan. ??? stavmorabitiizaraz
d?l?n??, kojenepretpostavljanita,?im?svez?posledicu.?? prvobitnoinajoptijeniim
neuslovljenodelanjesastojiseutometosvestsamusebezamilja.Princip??filozofije??ili
ista"samosvest" "??postavljasamosebe".Umpostajeaktomsamozamiljanja.Um??
upravo delanje koje samo sebe stvara i filozofija goni svakog d? u sebi proizvede
delanje. Iz ovogaaktasamosvesti,koji,???rvobitno delanje, imaseizvesti??? sv?t
41
Petronijevi
predstava i s? svojim s?dr???m i sa sv???m formom. Na taj nain izbegnut ??

dogmatizamkojiseKantuprebacujezbognjegovoguenja? stvari?? sebi.Fihteveruje
d? on samo rasvetljava Kantovo uenje ? trariscendentalnoj apercepciji, ?? mu se
kategorijepojavljujusamok?o funkcioneformeistesamosvesti.
Namestodotadanjegshvatanjad?delanjeuvekpretpostavljabie,stavljaFihte
sv??u tezu d? ?? svako bie samo produkt delanja. Njegov metafiziki ?rinci ? jeste,
delanjebezpretpostavke?neempostojeemnakomesedelanjevri.
Postavisvesnosamogsebe,??m?r?, d?bi?dr?dil? samosebeid?, bise?d svega
drugograzlikovalo,d?postavisebin?suprotNeJa.AliovoNeJa??ipak?? uvek
netotosepredstavlja,ono??postavljeno?d svestiiusvesti.Otudadrugiosnovni
Fihteovstav:"??postavl??NeJau??".
?? iNeJa,subjektiobjekt,jesudvenuneprasuprotnostikojesesadreuaktu
samosvestiikojesemoguzamislitisamouodnosujednenadrugu.??? tosesubjekt
nem? ? zamiisliti;bezobjekta,takoseniobjektnemoezamislitibezsubjekta.??iNe
Jaograniavajujednodrugo.OtudatreiosnovnistavFihteov:"??iNe??odreujujedan
drugoguzajamno".Ako??usamasvestisubjektodreenobjektom,onda??datkauzalitet
r?zl ?g ? i??sejavljakaoteorijsko;?k ? ??objektodreensubjektom,?nd? ??datkauzalitet
ciljailid?l? i??se?avlj?kaopraktino.ShodnoovomedeliseFihteovaWissenschaftstehre
nateorijskiipraktinid??.
TEORIJSKAFILOZOFIJA
??? to??r?eno, beskonanaineogranienaaktivnost?? ograniavasamusebepri
svakom specijalnom aktu svesti koji ima za sadraj. m? kakvo NeJa. Ovo NeJa
ograniavadelatnost??, ali?n ? nijenitadrugod?funkcija??, itofunkcijakojom??
samosebeograniava.?? prvobitno?r ?izvoenjekojimseprviputdobijaNeJau??
jeste nesvesno, apsolutno slobodno i bezrazlono, nasuprort sv?k ?m svesnom
?roizv ? ?n?u koje ?? ?dr? ?n ? razlozima i pretpostavlja uvek specijalni predstavni
s?dr??. TakooseajkaoprvobinoNeJaima,?? Fihteusvojeporeklouproduktivnoj
moiimaginacije(nedolazi,dakle,?d stvari?? sebi). Potoempirijskasvestn?moe
saznatikakooseajpostaje(prvobitniaktproizvoenjaNeJa??nesvesan),toseoseaj
m?r ? shvatiti kao apsalutna prapozicija i kao .?r ?izv ?d ??dn? ??t ?un ? slobodne;
bezrazlon?radnje,ije????rekl ? unadindividualnom??. Empirijskasvestmogua??
samoako??datn??n sadraj.Naivnasvestsadrajsmatrazasvetstvari?? sebi,dok??
onsamoproizvodjednenesvesnedelatnosti,kojakaoprvobitnateorijskafunkcijaini
osnovsvakeempirijskesvesti.
??to ?? ovako dedukovao oseaj kao optu (bezrazlonu i slobodnu) funkciju
nadindividualnog??, Fihte,naosnovuprotivrenostikojuunjojnalazi,konstruieniz
nunihformiukojeser?zvi??teorijskium,? kojeodgovarajuKantovimformama.??
sebi beskonana aktivnost ?? stavlj? sebi svuda ograde pomou slobodnih akcija
produktivne moi imaginacije. ?ri, takvom d?l?n?u, ona ?? ujedno i ograniena, i
neograni?n?. ? to??moguesamotimeto?n ?, stavljajuisebiogradu,odmah??opet
prevazilazi.?v ? ?r ?l ? ?n?? prekoograde(granice)isamo????dn? aktivnost??, dakle,
predstavljanjekojesesastojiutometo??iniobjektomsvestiogradukoju??samosebi
postavilo.Refleksijanaoseaj????? ??. Urefleksiji,sezatoijavljaoseajkaonetoto??
tuesvesti,s??l??nje idato.?v ?? seprocesobnavlja.Sa??? ??? prelaziaktivnost??na
imaginaciju,sadrajopaajaposmatrasekaoslikasasintetikimur??n??m njegovih
sastojaka.??? sadrajodr?u?u kategorije(formeulnosti,prostorivreme).Kategorije
42
Petronijevi
su?? Fihteu,dakle,funkcijemoiimaginacije.Aktivnost??prevazilazi"sliku"timeto
kaorazumpostavljaslikukaorealnipredmet,kojiusebisadriuzrokaktivnostioseaja.
??tegorija kauzaliteta??, dakle,osnovnaformaaktivnostirazuma.Najzad??, svojom
sposobnou d? ?r ? ? preko svake ?gr?d ? koju ?? sebi postavilo dolazi d? moi
"su?n??", fiksirajuiuapstrakcijivlastitisadr??ireflektirajui?tome.
Bieteorijskogu ?? sainjavaovokretanje,stavljatiuveksebigraniceioveopetprevazilaziti.
Oseaj ?? taj koji tek ?m ?guu?? razvijanje teorijskog um?, ali ?? oseaj bezrazlona
granica??, iteorijskisen?m?? shvatiti.Teorijskiumnemoed?razjasnizato"??"
ograniava svoju beskonanu aktivnost slobodnim i bezrazlonim delanjem i time
prouzrokuje??? proces,kojise?nd? nunorazvijakrozsvededukovaneforme.Razlog
t?m? m?r? bititajto???? usvojojn??dbl???sutini,paaktine?rir ?d ?. Povod??l ?m
teorijskomnizu,prvobitnomoganiavanju??uoseaju,proizlaziiztogato??trebad?
budebeskonanaaktivnost.? d?bitobilo,potrebanmu???t ??r kojipodstieaktivnost
narazvijanje.?? stavljasebigraniced?biihsavl?d?l ?, ono??teorijskod?bi m?gl? biti
praktino.
NajdubljikarakterFihteovog?? inibeskonanostnjegovefunkcije,beskonanost
radnje i teenja. Empirijska volja nalazi, otpor na koji treba d? d?lu?? u NeJa,
beskonanoteenjeistoga?? nemapredsobomnikakvogotporaistogam?r ? samo
sebi d? ga postavi. Otuda i njegovo samoograni?v?n?? u nesvesnoj predstavi, iji
produkt??oseajiNeJa.Nipraktianumnemoed?razjasnizato??pojedinaan
sadrajtakavkakavseusvesti??vl??, poto??onslobodnabezrazlonaaktivnost,alise
zatom?? utvrditikakav??umsvihtihberazlonihakataizkojihposta??objektivni
svet.
istoiliapsolutno??jestebeskonananasamusebeupravljenaaktivnastkojanije
entitetnegobeskonanoteenjeilinagon.Razlogsvetapredstavailiobjektivnog,sveta
leiuciljukojiseimaispuniti.?v ?? ciljjesteaktivnost,itoaktivnostkojapostojisamoradi
sebe,?ner?di ispunjavanjadruugihkakvihciljeva,ovaaktivnost??samocilj.Aktivnost
k??? ??samasebiciljnijenitadrugod?apsolutnoautonomna,moralnaaktivnast.??
Fihteu,dakle,m?r?lni zakon,(tj.zahtevdelanjakoje??samocilj)jestenagonapsolutnog
??kojistvarasvet.
Tako ?? Fihte (ugledajui se na Kanta) potpuno sproveo primat praktinog nad
teorijskimum?m (praktini,um??praizvorcelokupnestvarnosti).Wissenschaftslevhre
nijesamoteorijasaznanjanegoimetafizika.N??ni,prviprincipisud?sestvari?? sebi
nemoguuoptezamisliti,id?osimum?, injegovihnunih?rodukatanem?? nita,
drugopostojati.Njegavase,filozofijanazivaiIdentitatsphilosophie,zato tozastupa
apsolutni identitet bia sa nunim radnjama um?. Fihte zatim, identifikuje logiku i
metafiziku(joKantu"Transcendentalnojlogici"smatrasintetikeformemiljenjaza
z?k ?n ? objektivnog sveta). Ali odbacujui potpuno stvar ?? sebi, Fihte na mesto
metafizike????v ? stavljaopetapsolutnumetafiziku.
Poslednji razlog stvarnosti lei u "treba". ?? treba d? ?? beskonano aktivno. Za
pojedinanoempirijsko??moralnizakorijestesvest? tomed???trebad?budeisto??,
tj. beskonano na sebe upravljena aktivnost, iako empirijsko ?? to nije. Iz te
protivrenostiraasesvest? beskonanojpatrebiusavravanja.Prirodaimasmislakao
materijal naeg ispunjavanja dunosti. Otuda ne postoji naturfilozofija u obinom
smislu,??r Fihte nije mogao shvatiti prirodu kao kauzalnimehanizam, niti pripisati
prirodiimanentnucelishodnost.Njegovoshvatanjejeteleolokosamoukolikopriznaje
43
Petronijevi
da priroda, takva kakva je, mora biti stvorena da bi kao otpor mogla omoguiti
realizovanjemoralnogzadatka.
ETIKAIPRAVNANAUKA
UsvomdeluSystemderSitenlehreFihtepostavljaovajmoralnizakon:Kaotoveno
"treba"inipraosnovsvakestvarnosti,takosvakaljudskaradnjamorabitiupravljena
na jedan ideal koji, iako se ne da potpuno postii, mora odreivati svaki specijalni
zadatakivota.Moralnodelanjejeonokojesevrisamoradisamagdelanja.Radikalno
zlo ljudske prirode je lenjost. ulni nagan ide za udobnou, mirom i uivanjem,
moralnizaradomiborbom.Maralniovekizvrujejedanzadataksamotogaradidabi
unjegovom,izvrenjuvideonovzadatak.
Svakorn pojedinanom Ja pripada specijalno opredeljenje u velikom planu
ispunjavanjamoralnogciljanakomesvizajednosarauju:Ovoopredeljenjemorada
upoznasvakiindividuumizsvojeempirijskeegzistencijeimoralnesvesti,imoraga
staviti za maksamu celokupne svoje aktivnosti. Kategoriki imperativ Fihteov glasi:
Radiuvekpremasvomopredeljenju.
Fihteshvatadravunajpresapolicijskestranekaoregulaciomumainudrutvenih
asocijacija.Alijedocnijeshvatasveviekaodrutveniorganizamidajenajranijusliku
socijalistikog dravnag ideala: drava mora osigurati svakom graaninu pravo da
moeivetiodsvogarada.Stogadravamorauzetiusvojerukecelokupnuorgnizaciju
rada, a za ostvarenje tog cilja drava mora uzeti u svoje ruke trgovinu sa drugim
dravama.
Obaranje policijskih drava u Napoleonavom ratu dalo je povod zasnivanju
politikogivotanamoralnojosnovi.Fihtesvojosnovnietikiprincipsprovodiiovde,
pojedinimnacionalnostimapripadauvelikomsvetskomplanuzasebnoopredeljenjena
kome poiva moralno pravo politike samostalnosti. U Reden an die deutsche Nation
sprovodiontogledite.Nemakinaradimadaispuniidealhumaniteta,iraditagaje
potrebna regeneracija nemakog naroda. Slobodu e nemaki narod dobiti samo
utvrivanjemmoralnogubeenjaidavanjemzajednikogobarazovanja.Nacijasemora
vaspitatizasvestodunosni,apravoidunostvaspitanjapripadadravi.
FILOZOFIJAISTORIJE
Osnovnogleditejemoralniciljistorijskogprocesa,istorijajeprocesrazvijanjaod
stanjanevinostipekogrehadopotpunevladerazuma.Uprvojperiodivladainstinkt
umaukomese umno ispunjavapremaprirodnomnagonu.Zatimseuindividuumu
javljazakonrazumauviduautoritetakomesepokoravaaliioseamogunostdase
protivnjegabuni(stanje"poinjanjagrenosti").Slobodadokojedolazistvaraanarhiju,
egoizamisamovolju("potpunagrenost").Potouvidibedutogastanja,individuum
poinje upravljati svoju slobodu na pravi cilj i potinjavati je umu vrste (stanje
poinjanjaumnosti).Najzad,dolazi"potpunaumnost",individuumsvesnopotinjava
svojuvoljumoralnomzakonu.Fihtekarakterieistorijsikirazvojodnosomindividue
premavrsti.
FILOZOFIJARELIGIJE
Apsolutno uFihteovomuenju je moralnired sveta. Taj red jeposlednjiosnov
svakestvarnosti,poslednjiciljsvakogbivanja.MoralnisvetskiredjeBog.Aliboanstvo
nijebie,negoradnjaapsolutnogJa,iliapsolutnafunkcijamoralnogisvetskogreda.I
44
Petronijevi
kao takvo ono i stvara svet i upravlja njim. Shvativi tako boanstvo, Fihte je u
izvesnom smislu i ateista, njegovom Bogu ne pripadaju oznnake supstancijaliteta i
linost. Bog je, po njnu, apsolutni moralniideal koji, iako nikad realno, nosiu sebi
razlogsvakogrealiteta.NaaverauBogasastajiseusvesnostiovogaideala,odnosnou
istinskoj samosvesti da svaki ovek treba da bude isto Ja, iako u stvari jeste samo
empirijskoJa.OtudaseFihteovouenjemoeoznaitiikaoetikipanteizam.
PROMENJENISISTEM
Pod uticajem romantiara i ilera Fihte u docnijim godinama preinauje svoj
filozofski sistem. Ovajnovi sistem shvataju jedni (na primer, Falkenberg) samo kao
dopunu ranijem stemu, kao kupolu na filozofskoj zgradi Fihteovoj, koja nikako ne
protivurei ranijem uenju. Vindelband shvatanovisistem kao bitnu izmenustarog
sistema, izvedenu pod raznim uticajima (romantiara, Jakobija, elingovog
Identitatssystema,ponovnogzanimanjaSpinozom),tenamesto"Filozafijedelanja"opet
dolazi"Filozofijabia".Idealitet beskonanogte?n?? dobijasmisaoipojmljivosttek
time to ?? cilj te?n?? najvia stvarnost. Apsalutno znanje od koga polazi
Wissenschaftslerejesteapsolutnaslikaapsolutnogbia.
Veni nagon "istog" "opteg" ??, na. k?m? se tek izgrau?? empirijsko i
individualno??, moraiuznanjuiudelanjuimatipr?d s?b ?m jedancilj.Ranije??tajcilj
bioapsolutno?? kaonikadnesavrenopostajanje,sada apsotutnobie i1i ??g. Bogili
apsolutnobieuvenommiruraasvojuodsliku,apsolutnozn?n??, kojesadzauzima
mestoistogteorijskog??, ?ovaslikatraid?sevenorealiziraujednombeskonanom
teen?u koje se ??kl ??? s? istim praktimim ??. Primat praktimog um? ?? opet
izgubljen:"slika",apsolutnoznanje,i?? meafizikojegzistecijii?? vrednosti,prim?rno
?? u od nosu na delatnost. Najvii cilj ivota nije vie "delanje delanja r?d?" nego
realizovanje boanske praslike. Cilj delanja ?? mir religijske svesti u kojoj se ??
identifikujesab? ?nsk ?m ?dslikom.GledatiBogaiznatid?smonjegovaodsliika,jeste
cilj kome ima d? dovede svaki moralni ivot. Na mesto veitog nezadovoljstva sa
sobom koje ?? povlailo "delanje d?l?n?? r?di", moralni nagon nalazi sad svoj kraj i
zadovoljenje??stigaviciljreligioznogstanja.
EtikiidealizamFihteovprertvorioseureligijskiidealizamiWissenschaftslehre??
sadsamopripremazablaeniivot.
FIHTEOVUTICAJ
PrvifilozoskisistemFihteov,odreenodvenjegovomindividualnou,nijemogao
proizvesti nekuFihteovu kolu,? ni??nineposredno mogaouticatinaostalenauke
svojomapstraktnomtendencijom. No zato ??Fihteov posredni uti??? vrloveliki.???
uticajnalazimouelinguifilozofijiprirode,?iz?sved??ni??sisteme,kojiproizlazeiz
Kanta,Fihte??prolaznast?ni??.
ELING
FILOZOFIJAPRIRODE
Nastojei da razvije i proiri Fihteovo uenje u neobraenoj kod Fihtea oblasti
prirodnogsaznanja,elingjebioprimorandagaipreobrazi.Kantposmatrazakonitost
koju razum propisuje prirodi kao mehaniku, a teleoloko vai za njega samo kao
45
Petronijevi
posmatranjeaneikaoobjanjavanjeprirodnogjedinstva.Fihtejeneuzimajuiuobzir
kauzalnu zakonitost, dedukovao prirodu teleoloki i to samo na najoptiji nain, ili
najviesamopojedinenjeneforme.AliteleolokostanoviteFihtenijesproveodou
ralanjavanje pojedinanih formi prirode. On je samo tvrdao u glavnom da je cela
prirodacelishodnojedinstvo,kojesluireavanjumoralnogzadatka,alitonijemogaoi
dadokae.
Po elingu, cilj prirode se sastoji samo u tome da realizuje uslov pod kojim je jedino
mogua moralna radnja, a taj uslov je svesna inteligencija, teorijsko Ja. Priroda se mora
shvatiti kao sistem procesa iji je najvii cilj produkt svesne inteligencije. Nadalje,
prirodasemorashvatitikaonesvesnaformarazumnogivotaijajejedinatendencija
da stvori svesnu formu. Najvii produkt nesvesne inteligencije je animalni ivot, u
komesenjencilj,svest,realizuje.Filozofskosaznanjeprirodesastojiseutomedase
celokupni prirodni proces shvati kao celishodno uzajamno delanje snaga, koje iz
najniihstupnjevasveviimifinijimpotenciranjemvodedogenezeanimalnogivotai
svesti.Filozofijaprirodejeistorijaduhakojinastaje.
Pojedinistupnjeviprirodnogivotasu:"kategorijeprirode",tj.nuneformepreko
kojih um tei iz nesvesnog svesnom obliku. Time je bilo mogue i pojedinane
empirijske odredbe prirodne stvarnosti dedukovati ili "konstruisati" ka optoj
zakonitostiJa.
Ovo elingovo shvatanje naturfilozofije odgovaralo je potpuno tendencijama
naukenjegovogdobaiupravojeobjedinjavalopodjednostanovitesvetepokrete.Uto
vremeseuispitivanjuprirodeoseasnanatendencijadaseshvativezasvihprirodnih
snagaidaseposmatrapretvaranje identinihosnovnihsnagauprividnospecifino
razline forme pojava. (Odnos Kulonove teorije elektriciteta i teorije magnetskog
polariteta,odnoselektricitetaihemijskihprocesa,pronalazakivotinjskogelektriciteta
kaovezeizmeuanorganskogiorganskogsveta,zasnivanjeuporednemorfologijeitd.)
Alizakonstruisanjejednog"sistemaprirode"egzaktnaispitivanjatadajonisudavala
dovoljnomaterijala,tejeeling,ondegdejenedostajaloempirijskoznanjepoznavanje
meulanova, ispunjavao prazine svojim hipotezama. Docnije, empirijskim
ispitivanjem oborene, te hipoteze dale su povoda da se ismeje celokupni pokuaj
elingov,iakojenesumnjivazasluganjegova tojesvojimzahtevomdasepriroda
shvatikaocelinairazumeidentitet njenogdelanjausvojraznovrsnostiformidao
monipodstrekrazvijanjuempirijskihispitivanja.
elingjeprirodumogaoobjasnitisamoteleoloki,shvatajuipriroduizciljaivota,
kojijededukovanizsamogbiaJa.Prvobitnoijedinstvenobieprirodejeivot.Onotou
prirodiizgledamrtvojestesamoukoeniilijonesavreniivot.Prirodajesamoveliko
ivotnojedinstvo,venoprodiranjesnaga,priemujeglavnosamoivostceline.Time
elingpokazujesrodstvosaGeteom,aisaSpinozom,kojikrajem18.vekapostajeopet
predmetstudiranja,iakojeSpinazinprincipprirodnogjedinstvamehaniki,aelingov
organski.
Individue sa svojim posebnim svestima nisu krajnji cilj prirode, nego su samo
nunosredstvo.Jer,ivotjemogusamouborbiiizmenisnaga,aindividua(kaoi
oseaj)poivanaspreavanju,vezivanjuiobuzdavanjusuprotnihsnaga.Dualizami
polaritetsuosnovneformesvakogprirodnogbivanja,aovosesastojiuvekusintezi
antagonistikihmomenata.
Svakiivotjeproduktantagonistikihsnaga,isvakapojedinanaprirodnapojava,
jestesamosintezaantitetikihsnaga.Bieprirodejenagonisnaga,afizikirealitetjavljase
46
Petronijevi
tekkaonjihovprodukt.Sistemprirodeimaseshvatitikaojedinstveniivotjedneprasnage
kojaseneprestanotransformie(menjaablik)itakoteisvomcilju.
Ali elingova dedukcija kategovija prirode, pojedinih nunih stupnjeva prirode,
zaostajezaovomkoncepcijomceline,topokazujeiuraznimizlaganjimaneuvekisti
redkategorije.Priovojdedukcijiglavnuuloguigrazakondualitetaipolariteta.
Materiju dedukuje iz suprotnostirepulzije i atrakcije. Na odnosintenziteta ovih
dveju snaga svodi funkcije teze, kohezije, elasticiteta, a naroito razliita agregatna
stanja.Ponderabilnojmaterijiodgovarakaonunasuprotnostinponderabilnaetar,aiz
sintezeobejuondedukujesvetlostitoplotu.
Vii stupanj predstavljaju dinamiki procesi, elektricitet, magnetizam i hemijski
proces.Joviistupanjiniorganskisvet.Konstrukcijeovogaosnivaelingnaodnosu
trijuosnovnihsnaga:reprodukcija,iritabilitet(fiziolokaosetljivost)isenzibilitet(animalna
osetljivost). Prva prevlauje kod biljaka, druga kod niih, trea kod viih ivotinja.
Ukoliko reprodukcija odstupa, a sposobnost osetljivosti nadvlauje, utoliko je
organizamviiuhijerarhijistupnjeva.Kontinuiraniproces,kojimsepomounajfinijih
prelazapostepenoprelaziiznieformenaviu,znaizaelingarazvie(evoluciju).Ali
jezanjegaevolucijaistoidealniodnos,kojipokazujedastepeniceprirodesainjavaju
sistempojava.Utomsistemusvakapojavaimaodreenomeestouodnosunaostale,a
sastavu sastema ogleda se osnovna ideja sa svim svojim odnosima. Ova teorija
"evolucije" predstavlja samo tumaenje pojava, a ne i njihovo objanjenje. Prelaz
priirodnihformijednihudrugepoelingujeteleoloki,anemehanikiuslovljen.
Potoprirodausvimformamasvojihpojavanijenitadrugododuhkojinastaje,
odnosnounekomsmisluumkojijepostaovidljiv,prirodniiumnisvetsuunajdubljem
osnavu ovom identini. Priroda sadri nesvesno ono to um sadri svesno. Tako je
elingprekoraiouenjeFihteovoiKantovo,pokojimajesuprotnostprirodeiumabila
ipakbitna.Njegovouenjemoesenazvatifizikiidealizam.
ESTETIKIIDEALIZAM
Posledjihgodina18.stoleabiojeelinglinopovezansaromantiarima,takodase
moraubrojitimeunjih.Primajuiilerovemisliutranscendentalnufilozofijuelingje
preobrazio svoje uenje koje se mora smatrati kao najpreieniji oblik romantike
filozofaje.
TranscendentalniidealizamimadabudeuenjeoJa,dokjenaturfilozofijauenjeo
nastajanjuJa.ZajednosaFihteomelingpridajebiuJasuprotnostnesvesneisvesne
aktivnosti,astimteorijskoipraktinoJa.Izzavisnostisvesneodnesvesneaktivnosti
postajeteorijskiredsvesti,kojiodoseaja,prekoopaajaimiljenjadolazidopotpune
slobode samosvestiukojojseJanajzadrealizuje kao volja.Izodreenosti nesvesne
aktivnostisvesnompostajepraktiniredsvestikojisepredstavljarazvijanjemslobode
krozistoriju.DotleseelingslaesaKantomiFihteom,aliihprevazilazidodajuiovim
redovima(teorijskomipraktinom)zavrnusintezukojaseiakooriginalno,oslanjana
KritikdesUrteilskraftiilerovouenjeonagonuzaigru.
IuteorijskomiupraktinomreduJasejavljakaojednostranoodreeno.Zatomora
postojatijednanajviaformanjegovograzvia,ukomeeonodoidosvojesavrene
pojaveipokazatisekaojedinstveno. Estetikafunkcija uklanjasuprotnostteorijskogi
praktinogJa,genijekojimjeonauslovljenajestenesvesnosvesnaaktivnostJa,njegov
produkt(umetnost)jestoganajsavrenijiizrazbiaJa.Nauka(kaoproduktteorijskog
47
Petronijevi
Ja)imoralusvojojevolucijikrozistoriju(kaoproduktpraktinogJa)sadreprogressus
ininfinitum(obojebipostiglisvojpraviciljtekubeskonanosti,aneuiskustvu).
Umetnost daje u samoj pojavi ravnoteu nesvesne i svesne aktivnosti, u kojoj se ona
uzajamnopotpunoodreuju,igdenijednanepreteenaddrugom.Jedinouumetnosti
poklapaju se ulni iduhovnisvet.Umetnost jeotudnajviiorganfilozofije, jer ona
sadri reenje problema na kome radi filozofsko miljenje. Umetnost je savrenost
svetskog ivota, najzrelija pojava Ja, koje ini praosnov svake stvarnosti. U ovom
estetikom idealizmu elingovom umetnost se javlja kao kulminacioni pojam
metafizikekonstrukcijetranscendentalnefilozofije.
SISTEMIDENTITETAAPSOLUTNIIDEALIZAM
ProcesprirodeimazaciljgenezuJa,iJaopetrazvijasvojuteorijsku,praktinui
estetiku funkciju samo razlinou svojih odnosa prema prirodi. Ovi rezultati
pokazujudaprirodaiJapoivajunaistojosnovi,idaobadelafilozofije(naturfilozofija
itranscendentalnafilozofija)zahtevajunajvieobrazloenjepomoukogabisenjihovi
predmetiizveliizzajednikogosnova.Tajzajednikiosnovprirodeiduhanazivasad
elingapsolutnoiliapsolutnium.KodFihteajeonistoiliapsolutnoJa,alielingJa
upotrebljavausmisluindividualnesamosvesti.Ovimsvojimuenjemelingotpoinje
novpravacneospinozizamkojipredstavljastapanjeKantovihprincipasaSpinozinim
principimaizmenjenimvitalistikimuenjem.
Apsolutnosemeutimmoesaznatijedinogenijalnomintuicijom,kojuimajusamo
filozofi"opaajemapsolutnog".Poto konaniduhkojiopaajeste funkcijaipojava
apsolutnog, to opaaj koji filozof ima u Bogu jeste ujedno samoopaaj samog
apsolutnog,aodatleizlazidajepojamapsolutnogidentitetsubjektaiobjekta.Apsolutno
jesavreno,nerazdvojnojedinstvosubjektaiobjekta,njihovapotpunaindiferencija.Ononije
niidealnonirealno,niduhnipriroda,negoapsolutnaindiferencijaovihodredaba.Uizvesnom
smisluapsolutnojenita(Okem,uenikelingovinaturfilozofuzimanuluzapolaznu
taku svojih dijalektikih konstrukcija). Ali apsolutno kao indiferencija sadri u sebi
mogunost diferenciranja pomou koje moe da se razvije u univerzum (sistem
razliitihpojava).Uapsolutnomsuprotnostiseuzajamnopotirukaopotpunojednake,u
pojedinanimpojavamasuprotnostisudaferencirane,pajedanilidrugideopretee.
Razlinostkonanihstvarisastojiseukvantitativnojdiferencijiprirodnogiduhovnogmomenta,
ilirealnogiidealnogmomenta.
Apsolutniumrazvijaseudvaredakojisepostepenoukvantitativnogodnosa
prirodnogiduhovnogelementatakokonstruiudajeujednompreteanrealnimoment
priroda,audrugamidealnimomentduh.Svakiodtihredovapredstavljajedno
razvie koje, polazei od krajnjeg pola u kome je njegov preteni momenat
najsamostalnijiinajvieslobodanodsuprotnog,ublizinitakeindiferencijevodipojavi
ukojojsesasuprotnimmomentomnajsavrenijeidentifikuje.
Ppjedinestupnjeveovogarazviaelingnaziva potencama. Otudaseovonjegovo
uenjenazivaPotenzenlehre.
elingjeizveosamorealnired,iliredprirode,idealnired(redduhailiistorije),on
jesamonagovestio.Krajnjipolrealnogreda inimaterija,drugapotencajesvetlost,
treaorganizam.Uidealnomredukrajnjipolbibiomoralnasamosvest,drugapotenca
ceoteorijskiredkojijepodreennesvesnom,atreapotencajeestetikaaktivnost.Niu
jednojodovihpotencaneizraavaseapsolutno,uljudskomorganizmupreteefiziko;
uumetnikomdelu idealno. Najsavrenijamanifestacija apsolutnog otudanemoebiti
48
Petronijevi
data u pojedinanoj pojavi, nego samo u totalitetu svih pojava, tj. u univerzumu.
Univerzum je potenca u kojoj apsolutno iz take indiferencije kroz celokupno obilje
diferenciranjaopetvaspostavljasvojidentitet.Unjemudolazedoapsolutnogjedinstva
realni i idealni red, jer je univerzum identitet apsolutnog organizma i apsolutnog
umetnikogdela.Identitatssystemjestogaestetikipanteizam.
Na elinga, meutim, sad ima velikog uticaja Platon. On se najpre opaa kao
formalan(spiseizoveperiodeelingstvarauoblikuplatonovskogdijaloga),azatimi
kao realan. Samo to iHegeli eling tumae Platonov sistem kao novopitagorejci i
novoplatoniari,idejesuboanskemisli,anenatulnabia.Platonovogleditespaja
elingsapojmom intelektualnogopaaja kao samoopaajaapsolutnog.Pored toga to
apsolutnoopaasebe,onoopaasebeiusvimsvojimdiferenciranjima.Diferenciranosti
ili potence postoje dvojako, kao objektivne pojave, tj. kao realne evolucione forme
apsolutnog,ikaoformesamoopaanjaapsolutnog.Oveposlednjenazivaelingidejama,a
apsolutno koje samo sebe u njima opaa Bogom. Boanstvo opaa samo sebe u tim
idejamairealizujeihuobjektivnimpojavamaprirodeiistorije.Oduenjaopotencama
postalojeuenjeoidejama.Upotencamaempirijskestvarnostirealniiidealniredsu
ravnopravni, ali poto im prethodi svet ideja kao praslika, to je idejni momenat
prvobitni, a prirodni izveden. Boanstvo je apsolutni identitet u tom smislu to je
ujedno beskonano u ideji i konano u pojavi i pri tom u obema farmama isto.
Meutim,ovdejeuenjeelingovopostajalosvezamrenije.
Saovogastanovitaelingjeizvrioznaajanpokuajdaizfilozofskemislirazvije
celokupni vielani organizam nauka. No sistem identiteta bio je kod elinga samo
jedankratakmomenatnjegovograzvia.Ongauskoronaputa,madajetajmamenat
imaouticajanarazvieestetike,odnosnofilozofijeumetnosti.
UENJEOSLOBODIIRACIONALIZAM
Sistem identiteta postavio je, meutim, jedan nov problem, apsolutno sa svojim
idejamajeprvobitno,alinakojinaindolazeidejedosamostalnosti?Kakopostajesvet
izBoga?Tajproblemnaveojeelinganaputteozofije,naizmirenjereligijeifilozofije.
Ideje su vene samoobjektivacije Boga. Ali kao samootkrivenja boja, ideje su u
Boguisadreusebimogunostsamostalnosti.Noovasamostalnostnemoradapostane
stvarna, ideje ne moraju da postanu svet u svom metafizikom realitetu, ukratko,
njihovo otcepljivanje od Boga nije nuno i ne moe se shvatiti iz bia i boanstva.
Genezakonanogizapsolutnogjeiracionalna,onajeprainjenicakojasesastojiutenji
idejedasamapostaneono apsolutno. Genezasvetajegreh,potpunoslobodnaradnja.
OnotojekonanoitojepostalosamostalnotrebadasevratiuBpga,atojesadraj
celogistorijskogprocesauprirodi.
UniverzumjesamorazvieBogausebi,izsebeikasebisamom.Isamoboanstvoje
biekojeserazvija,kojeodnesavrenogpostajesavreno,odprirodeduh,odgrenog
sveto.Poetakovograzvitkainibojuosnovu,ilipraosnov,kojikaoapsolutnimrak,
isto bie neumne egzistencije, nije nita drugo do mrano nesvesno htenje (otuda
iracionalizam).Aliovohtenjejeupravljenonaapsolutno,onojetenjazaispoljavanjem,
zasamoobjektiviranjem,atoznaitenjadasemraniosnovsamomsebiobelodani.I
tako boanstvo stvara stalno svoju odsliku, svoje samootkrivanje, koje se sastoji u
venimidejama.Natajnainnesvesnomhtenjupridolazisvestilium.Izsuprotnosti
umaionogmranognagonapostajesvet.Uzakonitosti,celishodnostiilepotisveta
ogledaseum,ubolui enjikaovenonenasitomnagonuogledasevolja.Pomou
49
Petronijevi
slobode, koja ini sutinu volje, svet se uinio samostalnim, pojedinana volja
emancipovala se od opte volje. Celokupna sudbina sveta poiva na odnosu
individualne volje prema univerzalnoj. U prirodi je individualna volja vezana i
potinjena univerzalnoj volji. U oveku individualna volja se pobunila protiv
univerzalne.Timejeotpoeoprocesistorije,ijijezadataksavlaivanjeindividualne
voljeodstraneuniverzalne.Tojemoguesamotakoakoindividualnavoljaprimiu
sebeuniverzalnuiunjusepreobrazi.Ovajzadatakmoralnogireligioznogivotamoe
seizvritisamoputemsaznanjaivlastitevolje.Procesistorijeje,nasuprotprirodi,vie
otkrivenje Boanstva. Kraj istorije otkriva se kao postignue cilja, kao potpuno
potinjavanjeindividualnevoljeuniverzalnoj.Atajkrajjebeskonanodalekoinjegov
smisaoseotkrivakaopovrataksvihkonanihstvariBogu,tj.kaovraanjeBogasamom
sebi. Taj povratak je potpuno samootkrivenje praosnova Deus expliciius (priroda i
istorijasuDeusimplicitus).
POZITIVNAFILOZOFIJA
Zadatakjepozitivnefilozofije,poelingu,daispitaosnovsvetainjegovorazvie,
ijejedovrenjeumnisvet.Ovajzadatakproizlaziizelingovogzakljukadase
racionalnonemoededukovatiotcepljivanjeuniverzumaodBoga,tedasenemoe
nairazlogzatosvetuoptepostoji,zatoseonizapsolutnograzvio,nitisemoenai
razlogzatojenastupiloodvajanjeumaodiracianalnogosnovasveta.Pozitivna
filozofijamorasestogaoslanjatinaiskustvoukomeseneumnisvetskiosnovjavlja,
pozitivnafilozofijajenatajnainmetafizikiempirizam.Aliovoiskustvonijeiskustvo
kojeobuhvatapojedinaneikonaneinjenice,negoiskustvokojeumstieo
beskonanomsvetskomosnovu,religioznasvest.Metafizikoiskustvopozitivnefilozofije
je,dakle;religioznipredstavniivotoveanstvaunjegovomistorijskomrazvitku.Pored
boanskogotkrivenjaukojesekaotakvobezrezervnoverujedolazituimitoloka
formasvesti(naivnaprirodnapredstavabiaboanskog).elingova"pozitivna
filozofija"je,dakle,filazofijamitologijeiotkrivenja.Pojedinimomentiboanskogbia
kaopojedinanijavljajuseurazviumitovaiotkrivenjaitekapsolutnasintezasvihtih
momenatadajeapsolutnosaznanjeboanskogbia.Pojamboanstva,shodnotrijadnoj
shemiprelazitristupnjarazvia:1)nejasninagonzaivot(slepanunavolja),2)volja
kojaznazasamusebe,3)svest,kaosintezaonadvamomentaipobedadrugognad
prvim.
HEGEL
UVODUSISTEMIDIJALEKIKAMETODA
Hegelovsistemjesistemapsolutnogidealizma.Onproizlazidirektnoizelingovog
sistema,alipredstavljananekinainsintezuelingovogiFihteovogsistema.Poelingu
idealnoirealnosuidentini,poFihteuidealnojeonotojeprvobitno.PoHegelovom
sistemupakidealnoiliduhimaprimatnadrealnimiliprirodom,iprirodapredstavlja
samojedanprolazanstupanjurazviuduha.JojeujednojtakiHegelbliiFihteu
nego elingu, u filozofskoj metodi. Njegova dijalektika metoda je Fihteova metoda
suprotnosti(trojnametodateze,antitezeisinteze),samotojeHegeltumetodushvatio
dublje inaoriginalannain.FihteovametodasuprotnostipostajekodHegelauisto
dobametodomprotivrenostiimetodotnrazvia.Hegelnaimedrida,jesuprotnost
50
Petronijevi
prvobitno nunim nainom u isto doba i protivrenost. Ovim se tvrenjem Hegel

razlikujeodsvihranijihracionalista,izuzevimodaHeraklita,istoji,moeserei,u
tompogleduusamljen.Ontvrdi,dastavidentitetaistavprotivrenostinisuosnovni
zakonimiljenja;vedamiljenjeuosnovinesamo tomoenegoimorazamisliti
jedinstvosuprotnostiiliprotivrenast.Sdrugestrane,opetprotivrenosttezeiantiteze
mora da se izbegne. To izbegavanje protivrenosti jeste stavljanje neeg novog,
stavljanjejedinstvatezeiantitezenjihovesinteze.Alikakosvakistupanjapsolutnog
sadriusebiisvojusuprotnost,tosintezomdobivenojedinstvotezeiantitezepostaje
novomtezom,kojasebinasuprotstavljanovuantitezu,aovasuprotnostpredstavlja
novuprotivrenost,kojamoradaseizbegnenovomsintezom,ovapakpostajenovom
tezomitd.,doksenedoedostupnjapojma,kojipredstavljajedinstvabezsuprotnosti
iliposlednju,razreenu,zavrnuprotivrenost.Stavljanjeantitezenasuprottezijeste
negativnastranadijalektike,arazreavanjetakostavljeneprotivrenostisintezomjeste
njenapozitivnastrana.Negativnaipozitivnastranadijalektikesainjavajuum,tj.mo
stavljanja i razreavanja protivrenosti. Razum je pak mo koja ostaje pri istoj
suprotnosti,kojanijesposobnadasuprotneodredbeshvatiujedno,zakojusuprotne
odredbeostajuodvojeneodredbe,odredbekojenemajunikakvevezemeusobom.
Pomoudijalektikemetodeidealnoserazvijaumnoinusvojihmomemata.Skup
svih tih momenata ini apsotutno bie. Po Hegelovoj koncepciji apsolutno bie ima
raznolikost i mnoinu u sebi samom, to su njegove imanentne odredbe. Ovim se
apsolutno Hegelovo razlikuje od apsolutnog elingovog. Po Hegelu, kod elinga je
apsolutno bie kao iz pitolja izbaeno, ono je no u kojoj su sve krave crne. Po
Hegelovomsistemusvesesvodinatodaseapsolutnoshvatinesamokaosupstancija,
vekaosubjekt,nesamokaonetoneodreeno,negokaonetotosamosebeizte
neodreenostiunutranjimrazviemodreuje.
ApsolutnosebiepoHegelunalaziutriosnovnasvojastupnja,kaoapsolutnaideja,
kao prirodai kao duh.Apsolutnaidejajeidejauuemsmisluili idejaposebi, priroda
predstavlja idejuvansebe,aduh idejuzasebeikodsebe, svetrizajednoineapsolutno
bie.
Stupnjeviapsolutnogapredstavljenisuusledeojshemi:
I.Ideja
I.Apsolutno
II.Prirodaa
III.Duh
Idejuposebiposmatra"Logika",prvideoHegelovogsistema,drugijedeotoga
sistema, "Filozofija prirode", a trei "Filozofija duha". Meutim, pre nego to Hegel
prelazinasvojsistem,onhoeiposebnodaobrazloistanovitenaosnovukojegje
mogue apsolutno saznanje. On to ini u Fenomenologiji duha, koja predstavlja neku
vrstuteorijesaznanjahegelijanizma,alionanijeniistateorijasaznanjanitipsihologija
51
Petronijevi
saznanja, nego obuhvata u isto doba oboje, a u malome i filozofiju duha. Hegel se
dockanrazvio,stogaovodelonjegovopredstavljaproduktjonezrelogduha(njegovje
stilzamrenimnogistavovijedvasurazumljivi).
FENOMENOLOGIJADUHA
U Fenomenologiji duha Hegel hoe da pokae, da je samo apstraktno saznanje u
istompojmupravosaznanje,daunjemusubjektiobjektsaznanjapadajuujedno,dana
tom stupnju svest dostie sposobnost apsolutnog saznanja. Da je to tako i da svest
nunim nainom mora da doe u svome razviu do tog najviseg stupnja, Hegel to
pokazujeprimenjujuinarazviestupnjevasvestidijalektikumetodu,tj.onpokazuje,
dasvakiniistupanjsvestimorasebedanegira,imesesvestpenjenaviistupanj,sve
doknedoedonajvieg.PoHegelupostojetriglavnastupnjautomerazviusvesti:l.
stupanjpredmetnesvesti,2.samosvesti,i3.uma.Naprvomstupnjusvestverujeuobjekt
kaounetorazlinoodnje.Nadrugomstupnjusvestpostajesvesnatogadajeonaono
tostavljaobjekte.Natreemstupnjusvestpostajesvesnatogadajeonaono toje
identinosaobjektima.
Predmetnasvestzasebeimaopettristupnja:l. ulnasvest ("ulnaizvesnosth),2.
opaajna svest, i 3. razum. ulna svest veruje neposredno u realitet pojedinano
opaenogsadraja,odnosnoonamisli,dasuulnikvalitetisamikaotakviobjekti,ito
objekti,kojimajesasvimravnodunodaliihnekoopaailine.Timetoulnasvest
veruje samo u egzistenciju neposredno datoga, ona veruje samo u egzistenciju
pojedinanoga.Meutim,naovomstupnju naasvest nemoe daostane,jer ulna
svestsamasebeunitava.Timetoulnasvesttvrdi,sadjepodne,ovdejedrvo,itd.,a
mestopodnenastajepono,mestodrvetakua,pretvarasesadu svako sad,ovdeu
svako ovde,inamestopojedinanogjavljase opte. Natajnainulnasvestprelaziu
opaajnu,ulnipredmetpostajestvarsaosobinama.Meutim,svestneostajeninatom
stanovitu,zatotodolazipitanje,tajestvar?Stvarimaizvesneosobine,jelionasuma
osobinailinije?Akojestvarsumaosobina,ondanemastvari,akojepakrazlinaod
osobina,onaondanijestvarkojaimaosobine.Dalje,svestmoradazamisliraznestvari,
kojesenalazeuvezimeusobom,moradazamislibitneinebitneoznakestvari,ijaje
razlikarelativna.Dabiseizbegleoveprotivrenosti,svestmoradazamislistvarkao
netotojeuslovosobina.Timesepakstvarpretvarau sutinu (uonotouslovljava
osobine),sadsestvarpredstavljakaosnaga,aosobinekaomanifestacijasnage.Naovom
stupnjumismousferirazuma,potojerazummokoja,traeislinostiirazlikemeu
stvarima,objanjavastvar.
Alinaovomestupnjurazumanaasvestnemoedaostane.Mimoemonaimeda
shvatimoodnosmeusilomimanifestacijamanjenimsamokaoodnoszakona,snagaje
vezanasasvojommanifestacijomzakonom,zakonjeonotoinibiesnage.Meutim,
zakonjenetotopripadasamojsvesti,netotosedasamopojmitianeiopaziti,onje
onotojenatutnouulnome.Shvatajuizakon,svest,dakle,shvatasamusebe,iizdie
setimenastupanjsamosvesti.Prelazeiopettrispecijalnastupnja,samosvestsepretvara
uum,ijisestupnjevirazviavieneograniavajunaindividualni,ngoobuhvatajui
kolektivniduh.
Stupnjeviuma,kojiprethodeapsolutnomznanjukaozavrnomstupnjuurazvitku
duha,poHegelusu,umnasvest,moralnostireligija(ijisuspecijalnistupnjeviprirodna
religija, umetnika religija u kome je obuhvaena i umetnost i otkrivena religija.).
Religijasainjavaneposrednipredstupanjapsolutnogznanja,itokaootkrivenareligija
52
Petronijevi
(jer seu ovojsadrina apsolutnog znanjajavlja uobliku neega nametnutog,spolja

otkrivenog, u obliku vere, ne u obliku znanja i izvesnosti). Na taj nain Hegel,
unoenjemstupnjevarazviakolektivnogduha,dovodiindividualniduhdonajvieg
stupnjanjegovog,dosaznanjauistom pojmu, ukomemiljenjeibiepadajuujedno.
OvajidentitetmiljenjaibiapostajeosnovcelokupnogsistemaHegelovog,uprvom
reduLogike.
LOGIKA
PostojetriraznaHegelovaspisaologici,odkojihsesvakimorazasebnostudirati.
TojeprvonjegovavelikaLogikau3sveake,odkojihprvaimadvaizdanja(uizdanju
celokupnihdelapretampanojedrugo).Daljepostoji"Logika"u Enciklopedijifilozofskih
nauka (to je tzv. ericiklopeclijska Logika) u tri Hegelova izdanja (naravno glavno je
poslednje). Osim toga Hegelova se logika nalazi i u treoj formi, kao enciklopedijska
"Logika" sadodacima(izHegelovihpredavanja)kojihnemauizdanjima Enciklopedije
izalim za Hegelova ivota. Pri studiji Hegelove Logike najbolje je poeti sa kakvim
Hegelovimpristalicom,kojiizlaenjegovulogiku,najboljijezatoKunFieer,kojisamo
unekimtakama(nesreno)odstupaodHegela.JerFiernavrloelegantan,svetao
nainizlaetekeHegelovestvari,iomoguujedasenalaknainueusamaHegelova
izlaganja. Meutim Fierom sedobija samo spoljni skelet Hegela, dok se do samog
Hegeladoe,imajomnogotekoada.sesavlada.Hegeljepisaojednimspecijalnim
jezikom koji se mora naroito upoznati, koji se moe nauiti samo duim itanjem
samog Hegela. Studiju samog Hegela treba poeti sa enciklopedijskom "Logikom" u
izdanjucelokupnihdela,potojeovaknjigamnogojasnijaodonedrugedve,jersu
dodaciunjojodvelikevrednostizarazumevanjesamogteksta(iakotidodacinisusvi
odsamogHegela).ZatimtrebaitatinjegovuvelikuLogiku,inaposletkuenciklopedijsku
"Logiku" u izdanju Hegelovom (ova poslednja odstupa u pojedinostima od velike
Logike).ZastudijuvelikeLogikeodvelikejekoristinavedeniengleskikomentarodMak
Tagarta. Hegelova Logika sadri i za one koji je ne akceptiraju mnoge primedbe o
odnosimameupojmovimakakvihnigdevienema.
Logika Hegelova je jedno specijalno delo. On je u njoj hteo da spoji logiku i
metafizikuujedno,aliustvarionanijenijednonidrugo.JerunjojHegelsestavljana
jednostanovitenakojesenikoprenjeganijestavio,tojepokuajjedneapsolutno
neempirijske, deduktivne konstrukcijesveta.Tojeracionalizamuapsolutnomsvom
obliku, tako da racionalistiki sistemi pre Hegela, uporeeni s njim, predstavljaju
fragmentarne pokuaje. Spinoza je veliki racionalist, ali njegovi argumenti polaze u
mnogome od realnog sveta. Hegel se, meutim, uzdie nad realnim svetom, on
pretpostavlja da nema niega, i iz istih pojmova hoe da izvede sve to postoji.
Stanovite njegove Logike moe se karakterisati kao stanovite hipermetafizike,
nadmetafizike. Metafizika ima viemanje konkretan zadatak, ona ima da utvrdi
strukturucelinesveta,alionakokakojeonafaktikidata.Meutim,Hegelidedaljei
pitase,zatokonkretansvet,kojipostoji,postoji,izatopostojitakokaotopostoji,ane
drukije?Hegelhoedadokaedasvetmorapostojati,idamorapostojationakokako
faktikipostoji.
Celalogikapredstavljarazvitakmomenataisteideje.AlipoHegeluistaidejakao
takvanepostojiustvarnosti,negosamoapstraktno.Koneshvatiovuosnvnumisao
Hegelovefilozofije,tajHegelanijerazumeo.Idejasekonkretnonalazisamousvojim
konkretnimoblicima,uprirodiiduhu.Idejanijepostojalastvarnopreprirodeiduha,
53
Petronijevi
ona postoji pre prirode i duha samo apstraktno, idealno, ona je veno konkretna u
prirodiiduhu,prirodaiduhsukonkretneformenjeneegzistencije.Metafizikaimada
ispitastrukturu konkretnog sveta,kojiseraspada udvepolovine,uprirodu iduh.
Hegel,pak,usvojojLogicihoedaispitaidealniskeletsveta,itajidealniskeletshvata
Hegelkaojednuzasebnustranuapsolutnoga,kojunazivaapsolutnomidejom.
istaidejasejavljaumnoinisvojihidealnihmomenata,kojipredstavljajupojedine
kategorije ili idealni skelet konkretnoga, zato idealni elementi predstavljaju, s jedne
strane, pojmovne odredbe iste ideje, a s druge strane, pojmovne odredbe samog
realnog sveta, prirode i duha. Po Hegelu su, dakle, kategorije osnovne pojmovne
odredbesvegatopostojiitosedazamisliti.LogikaHegelovajenaukaokategorijama,
alionajeuistodobaihipermetafizika.PreHegelasamosuAristoteliKantpokualida
dadusistemkategorija,meutim,Aristotelovsepokuajsastojisamouempirijskom
nabrajanju katergorija, kod Kanta istina postoji izvestan red meu kategorijama, ali
dubljeunutranjevezemeunjimanema.PozitivniznaajHegelovelogike,sveidanije
uspeo(kaotoinije)dareipostavljenimetafizikiproblem,leiusamomtomsistemu
kategorija,inijedanozbiljanpokuajdasekategorijeizvedunemoeobiiHegelov
pokuaj.UtomrazvijanjusistemakategorijaHegeljepokazaotolikoduhakolikoniko
pre njega u tako apstraktnim stvarima jo nije pokazao (u tom pogledu jedino se
AristoteldaporeditisaHegelom).
Hegel u svojoj Logici ini, kao to rekosmo, pokuaj jedne dedukcije sveta, koja
poinje od prapoetka, potpuno odozgo. Hegel pretpostavlja, da nema nieg
odreenog,iondaiznajapstraktnijihpojmovahoedaizvedesvukonkretnumnoinui
sveodredbekonkretnoga.Ontoininaosnovusvogaprincipaapsolutnogidentiteta
miljenjaibia.Razvieapstraktneidejejerazviepojmakaotakvog,kojipolaziod
svojenajapstraktnije,sadrinomnajsiromanijeforme,pase,diferencirajuise,svevie
bogatisadrinom,doknepostanekonkretnimpojmom.Natajnainapstraktnaideja
prolazikrozovatriglavnastupnja,l.bie,2.sutina,i3.pojam.Svatristupnjazajedno
inepojamiliideju,takodaicelinaitreistupanjnoseistoime(pojam),ibieisutina
su pojam, ali pojam u jo nerazvijenoj formi. Ovo trojstvo bia, sutine i pojma
odgovara onim trima momentima dijalektike metode, tezi, antitezi, sintezi (prvu
najapstraktnijutrijadu apsolutnogaimamouapstraktnojideji,prirodi iduhu,zatim
dolaziovatrijada).Razlikaizmeubiaisutinejeova,bieznai neposredno bie,a
sutinajeposrednobie,ilibiekojejeuslovljenodrugimbiem.
Stupnjeviidejepredstavljenisuusledeojshemi.
l.Bie
I.Ideja
2.Sutina
3.Pojam
Prvoemoposmatratibieinjegoveodredbe.Ibieimatrisvojaoblika,l.kvalitet,2.
kvantiteti3.mera.Kvalitetjepozitivan(+),kvantitetjenegativan(),amerajenegacija
kvantitetakojasadriusebikvalitetujednojviojformi(negareconservareelevare).
Stupnjevibiapredstavljenisuusledeojshemi.
A.Kvalitet
l.Bie
54
Petronijevi
B.Kvantitet
C.Mera
Ikvalitet(ilibie)imatrioblika:l.neodredenobie,2.odreenobie,i3.samostalnobie.
Daljeseneodreenobiejavljaopetutriforme:l.istobie,2.istonebie,i3.bivanje.
istobienemoedaljedaseanalizira,onojeprvakategorijailiprvaodredba
apsolutnoga u oblasti apsolutne ideje. isto bie je najapstraktniji pojam naeg
miljenja. Kad se apstrahuje od svega to postoji, od mnogostrukog i raznolikog
(kvalitativnog i kvantitativnog) bia, ostaje samo misao neega, egzistencije bez
sadrine.Tajemisaoistogneto,itimpojmommoramiljenjedapone,tojeprva
njegovaetapa.Ali istoneto,bazatotojebezsadrine,ravnoje istomnita.Prema
tome nae miljenje, kad pone od poetka, uvia da su neto i nita identini.
Meutim,miljenjeuistodobauviadasunetoinitairazlinijersenetorazlikuje
odniegatimetoimaegzistenciju.Dakle,miljenjeodmahusvomepoetkunailazina
jednuprotivrenost,sjednestrane,onojeprinuenodatvrdidajenetonita,asdruge
strane,dajeonoipakneto.Tojejednanerazreenaprotivrenost,prikojojmiljenjene
moedaostane.Onomoraiidalje,zamislitijedinstvo,izvestisintezuneeginieg.Ta
sintezaleipoHegeluuneprestanomprelaenju neegaunitainiegauneto,u
bivanju.Kadzamislimodanetoprelaziunitainitauneto,ondanemaprotivrenog
identiteta neeg i nieg, jer tada neto, prelazei u nita, prestaje biti neto, i nita,
prelazeiuneto,prestajebitinita.
Danaemiljenjeimadaponesaistimneim,kojejekaotakvoravno istom
nita, Hegel izvodi i analizom samog pojma poetka. Ono to poinje poinje da je
neto,alizatototeksamopoinje,onojonijeneto,negonita,tojeegzistencijakoja
jonijeesencija.Dakle,ilogikomanalizomsamogpojmapoetkadolazisedotogada
poetakmorasadravatiinetoinita.
istonetoiistonitasuidentinimeusobomirazlinijednooddrugog.Ali
ovajnjihovidentitetirazlikanesmejuseshvatitikaonaroiti odnosi, kojibipostojali
meunjima,negojeistonetokaotakvoidentinosaniimirazlinoodnjega.Odnos
ulaziubieteksasutinomkaouslovljenimbiem(imesebieirazlikujeodsutine).
Ucelojzbircikategorijasamokategorijabianemaodnosa,aonotominazivamoutoj
oblastiodnosomustvarijenetoneposredno.
Hegelsvojekategorijedovodiuvezusaistorijskimrazvitkomfilozofije.Ponjemu
se ljudsko miljenje razvija Poinjui od najapstraktnijih kategorija pa idui sve
konkretnijim. Najapstraktniji pojam bia je princip Eleaana. isto nita je princip
budistikefilozofije,asintezaneegainiega,bivanje,Heraklitove.
Prelaz od neodreenog ka odreenom biu Hegel izvodi ovako. Neto i nita
javljajuseponovoodvojenousintezinjihovoj,ubivanju.Bivanjeimanaimedvapravca,
unjemuprelazinetounitainitauneto.Ovadvapravcaineteseusamombivanju
kaotakvomlatentnaprotivrenostneegainiegajavljaponovo,time toubivanju
netoinitaprelazejednoudrugo,bivanjejeiezavanje,atimetonetoinitapostaju
jednoizdrugoga,onojepostajanje,takodabivanjepredstavljauistodobaiezavanjei
neegainiega.Natajnainnegacijabivanjabieiezavanjesamogbivanja,stavljanje
mirnogjedinstvaneegainiega,ukomeebiuipakpripadatiprimarnost,takodaje
negacija bivanja postojanje. Time su, pak, u isto doba i sve tri odredbe, koje
predstavljajuneodreenobie,negiraneusvojojneodreenostiistavljenoje odreeno
bie,biekojeimaodreenkvalitet.Uovomizrazuodreenobie,"da"neznaijo
55
Petronijevi
kategorijumesta,kaotonibivanjenijevremeniproces,prostorivremejavljajusetek
docnije,tekuoblastiprirode.
Prva odredba odredenog bia je l. neto, koje odgovara istom biu. isto bie je
negiranonebiem,jedinstvonjihovojestebivanje,anegacijombivanjastavljaseponovo
bie,onosetomnegacijomrestituiranaviemstepenukaoodreenobie,kaobiekoje
imaizvesnukvalitativnusadrinu,kojejeneto.Aliinetosadriusebinegaciju,samo
toonanijevieneposrednounjemu,negovannjega,alijeipakvezanasnjim,takoda
jeionotosetomnegacijomstavljavezanosnjim.Totosenegacijomstavljajeste2.
drugo,kojeseodnosipremaneemukaoantitezaprematezi(ovajodnosneegprema
drugomutomeje,tojedankvalitetmoepostojatisamouvezisdrugimkvalitetom,to
jeeksplikacijaSpinozinogstavaomnisdeterminatioestnegatio).Ovdesenegacijaneega
u odnosu na drugo javlja kao ogranienje neeg drugim, ili, drukije reeno, svako
drugojedrugooddrugoga.Uovomodnosuneegidrugogleiprotivrenost,kojase
moeizbeisamonjihovimspajanjemujedanviipojam.Tajviipojamje3.promena(ili
konanost),prelazakneegaudrugo.Upromenisenegubikvalitet,tubieprelaziu
drugo bie i zato je promena kategorija odredenog bia, dok je bivanje kategorija
neodreenogbia.
Kao i bivanje tako i promena predstavlja jednu protivrenost koja vodi njenoj
negaciji. Ta je protivrenost u beskrajnosti promene ili, kako Hegel veli, u ravoj
beskrajnosti promene.Neto kojeprelaziudrugo,primoravaovo datakoepree u
drugoitakodaljeininfinitum.Takavjedanbeskrajanred,potosenemoezamislitida
jezavren,predstavljaprotivrenostinemogunost.Prematomeprikategorijipromne
nemoeseostati,onamoradasenegira.Oevidnojedaeiovomnegacijombitineto
stavljenoujednojviojformi,kaotojetobiosluajiprinegacijibivanja.Prematome
negacija promenljivogodreenogbia moevoditisamopojmu nepromenljivogodreenog
bia,kojeuistodobapostajepravobeskonanobie.Nepromenljivonetojeneto,kojeje
doloksebi,kojesetakoograniavasobom,dasvedrugonegirailiodbacujeodsebe.
Prvonajapstraktnijenetobilojenetopotpunoneodreenoiprelazilojeunita.Drugo
neto,pak,prelazilojeunetodrugo.Aovotreenetonemoeprelazitiniunitaniu
netodrugo,negojeono,kakoNegelkae, biezasebe,kojeostajeonakvokakvoje
stavljeno.Toje,dakle,samostalnobie.
Ovosamostalnonetojenegacijaonoganeegakojeseodnosinanetodrugo.To
netojejedno,jeronosemorazamislitikaonedeljivojedno,zatotojenepromenljivo.
Dakle,prvakategorijasamostalnogbiaje jedno. Veovde,sevidikakokvalitetsam
sebenegiraipoinjeprelazitiukvantitet.IdoistasamostalnobieinipoHegeluprelaz
odkategorijekvalitetakakategorijikvantiteta.Ovajjeprelazteakipredstavljajednu
od najduhovitijih filozofskih teorija. Po prirodnoj nauci kvalitet se zasniva na
kvantitetu, ovde obrnuto iz kvaliteta proizlazi kvantitet, i tek posredno, preko
kategorije mere, koja predstavlja sintezu kvaliteta i kvantiteta, kvalitet je odreen
kvantitetom.Kategorijasamostalnogbiaimatriodredbe,l.jedno,2.mnogoilirepulzija,
i kao sinteza jednog i mnogog 3. atrakcija. Jedno naime kao samostalno bie istina
iskljuujedrugo,alibatimetoiskljuujedrugo,ononanegativannainstavljadrugo,
takodatoiskljuivanjedrugogpretpostavljaegzistencijudrugog.Samoovodrugoje.
opet po svojoj prirodi jedno. Neto u oblasti odreenog bia stavlja neto drugo,
meutim, neto u oblasti samostalnog bia stavlja sebi na suprot opet sebe, samo u
drugom egzemplaru. Stavljajuisebe udrugomegzemplaru jedno nenegira sebenego
samo sebe umnoava. Stoga Hegel negativni odnos iskljuivanja, kojim biva
56
Petronijevi
umnoavanjedrugoga,nazivarepulzijom(repulzijaovdeneznaisnaguodbijanjanego
apstraktnonegativnoiskljuivanje).Repulzija,kadsezamislisamazasebe,dajepojam
praznoga,kaoneegatosenalaziizmeumnogog,toodvajajednooddrugog.
KaotojeistobieprincipfilozofijeEleaana,istonitabudistikefilozofije,a
bivanjeHeraklitove,takojejednoimnogoprincipatomistiara.Kodovihsejavljaju
jednoimnogokaoatoma,arepulzijakaoodnosmeunjima,kaopraznina.Zatotosu
jednoimnogokvalitativnekategorije,vidise,veliHegel,kolikojeatomistikisistem
apstraktan i daleko od konkretnog shvatanja sveta (atomizmu u fizici i matematici
odgvara atomizam u politici, tj. shvatanje drave kao neega to logiki predstavlja
prosto agregat individua, nad ovim atomistikim, demokratskim shvatanjem stoji
Hegelovoorganskoshvatanjedrave,pokomejedravanadpojedincima).
Jedno imnogo ne mogu da ostanu jedno pored drugoga stoga to meu njima
postojinegativniodnosiskljuivanja,tajodnosbiuiniodajednonegirajuisebenegira
i mnoinu jednoga. Zato se mora izvesti sinteza jednoga i mnogoga u jednoj vioj
kategoriji, a to je atrakcija. Time to jedno stavlja mnogo, ono stavlja mnogo kao
mnoinujednoga,aovimonoidealnostavljasebe,takodajeodnosiskljuivanjauisto
dobaiodnosuzajamneveze,jednoiskljuujuidrugoodravadrugouegzistenciji.
Sledeashemapredoavasvedosadapomenutekategorijekvaliteta.
a. Neodrecteno
.istobie
bie
A.
Kvalitet
b.
Odreeno
.istonebie
.Bivanje
.Neto
bie
c.Biezasebe
.Drugo
.Promena
.Jedno
.Mnogo
.Atrakcija
Ali ni na atrakciji ne moe da se ostane. Atrakcija je u isto doba i repulzija, i

obrnuto,jerjednoiiskljuujeizahtevadrugo,atojeprotivrenostkojasemoraunititi.
Negacijaatrakcijejenegacijacelokupnogkvalitetaistavljanjenovekategorijekvantiteta,
jer negacijom atrakcije negiramo kvalitet u njegovoj najvioj formi, dakle, negiramo
kvalitetuopteinamestokvalitetastavljamonetotojeravnodunopremakvalitetu,a
to je po Hegelu kvantitet. Kod kvantiteta moramo razlikovati neodreen i odreen
kvantitet, koliinuiveliinu. Hegelnalazidajematematikadefinicijakvantitetakao
onogatosedauveatiismanjitinetana.LogikadefinicijakoliinepoHegelujeu
tomedajeonabiekojejepostaloravnodunopremasvomekvalitetu,kojeseprema
tomemoepoveavatibezpromenesvojeprirode.
57
Petronijevi
Kodkvantitetapostojetrigrupekategorija,l.istkvantitet ilikoliina,2.kvantum:ili
veliina,i3.kvantitativniodnos.istkvantitetjavljaseopetutrioblika,l.kaokontinuitet,
2.kaodiskrecija;3.kaogranica.
Kontinuitet,diskrecijaigranicanisuuistomsmislukategorijeukomsutojedno,
mnogo i atrakcija, jer po Hegelu kontinuitet neposredno sadri u sebi diskretum i
granicu.Prvoimakvantitetdasezamislikaokontinuum.Biekontinuuma.sastojiseu
tometojetokvantitetkojijedeljiv,alinesadridelove.Daljeimakvantitetdase
zamislikaodiskretum,jerpodeljenostujedinicedatajeukvantitetu,njegovkontinuitet
odgovaraatrakciji,njegovadiskretnostrepulziji.Jedno,kojesejavljaukvantitetu,nije
identinosajednimuoblastikvaliteta,jedankvalitetajenedeljiv,jednoukvantitetuje
deljivo, ono je jedinica. Jedinica i jedno nisu isto, jedno je apsolutno nedeljivo,
aritmetikijedno,ajedinicajeonotojejednotimetojeodvojenooddrugog,toini
celinuzasebe(matematikatakajejedno,afizikatakajejedinica).Treimomenat,u
komekontinuitetidiskrecijamorajudanausintezu,jestegranica.Samonatajnain,
naime,toesejavitigranicaukvantitetuizmeujedneidrugejedinice,moguaje
koliinaikaokontinuumikaodiskretum,takodajepoHegelusvakakoliinaijednoi
drugo.
Nakategorijiistogkvantitetanajboljesevidi,uemusesastojiHegelovalogika
protivrenosti.Postrogomshvatanjumatematikogkontinuumaulinijinemataaka
niti uopte delova, ona je apsolutni kontinuum, a po diskretnoj matematici linija je
sastavljenaizapsolutno odvojenihprostihtaaka.Po Hegelunijednonidrugonije
tano,linijajeikontinuumidiskretum,itotimetojejednoodovogadvoga,onajei
drugo, linija je deljiva u delove koji se kao takvi i dalje mogu deliti, i, u tome je
momenatnjenog kontinuiteta, diskretnostnjenajepak usamomraspadanjulinije u
delove,umanjelinije.PoHegelu,kojismatradajeprotivrenostfaktikimogua,oboje
jemogue.
Kad se granica, koja postoji u istom kvantitetu, fiksira (odnosno negira njena
nestalnost),ondasetimenegirasamakategorija istog kvantitetaikvantitetpostaje
kvantumom.
Kodkvantumaimamo:l. broj, 2. ekstenzivniiintenzivnikvantum, i3. beskrajno ili
ravobeskrajno (beskonaanprogres).Fiksiranjemgraniceu istomkvantitetupostaje
broj.Brojjesumajedinicakojasezamiljaisamakaojedna,kojanijeistagregat(ist
agregatnaime,predstavljamnoinujedinicakojenisuizbrojane).Natajsenainjedno
javlja u broju dvostruko, kao element koji se broji i kao momenat celine, koji sumi
jedinicadajebrojnioblik,kaojedinicaikaoodreenibroj.Naosnovuovadvamomenta
kategorijebrojadajuseshvatitiseoperacijekojearitmetikaizvodinabrojevima.Prva
operacijaovevrstejespajanjesamihjedinica,njihovaadicija,kojompostajubrojevi.
Raunskeoperacijeuuemsmislusastojeseuspajanjuirazdvajanjusamihbrojeva.
Hegel pokuava da pokae logiku nunost triju direktnih raunskih operacija,
sabiranja, mnoenja i stepenovanja na osnovu samog pojma broja. U raunskim
operacijamabrojevisejavljajukaojedinicekojesespajajuirazdvajaju,priemusupo
Hegelumoguasamoovatrisluaja.Akosespajajuraznibrojeviuproizvoljnombroju
ondajetosabiranje(3+5+8...).Akosespajajujednakibrojeviuproizvoljnounbroju,
ondajetomnonje(3+3+3+...=3n).Aakosespajajujednakibrojeviujednakom
broju(tj.akojebrojjedinicakaobrojbrojevaravanbrojuelementarnihjedinicausvakoj
brojnojjedinici), ondaimamo stepenovanje(3+3+3=33= 3 2).Po Hegelu,brojza
miljenjeimavanostiutolikoukolikojeonjednakategorija.Alioperacijenabrojevima
58
Petronijevi
nemajuniegpojamnognasebi,jerodnosikojipostojemeubrojevima,netosuisto
spoljanje. Stoga kad se matematika ogranii samo na raunanje, ona prestaje biti
miljenje.Uistorijifilozofijebrojsejavljakaoprincippitagorejskefilozofije,poHegelu
prvogspekulativnogfilozofskogsistema.
Drugakategorijakvantumasuekstenzivnaiintenzivnaveliina.Brojodgovaraistom
kvantitetukojijediskretan,tojeprimenagranicenadiskontinuumu.Primenagranice
nakontinuiranikvantitetdajeekstenzivnuiintenzivnuveliinu(akonaimezamislimo,
dadelovikoliinenisuodvojenijedanoddrugoga,ondagranicaograniavajedandeo
kontinuiranekoliine).Akosupritomedelovioveposlednjejedanvandrugog,postaje
ekstenzivna koliina, ako su ti delovi jedan u drugome, intenzivna. U intenzivnoj
veliinimnoinadelovakoncentrisanajetakoreiusamojjedinici,samojgranici,tako
daovdekvantumimaneegkvalitativnogusebi,odnosnokvantitetsepoinjeponovo
vraatiukvalitet.Izrazekstenzivneveliinesuprostibrojevi,intenzivneveliineredni
brojevi.Kadgovorimoostepenenimatoplote,ondajedvadesetistepenveioddesetog,
alionnesadridesetistepenusebi,negojesamounizustepenadvadeseti.Stepenpo
svojojprirodipretpostavljadrugestepenevansebe,alikaonetotonijeonsam,ili,
drukije reeno, odnosmeu raznimstepenima jesteodnosnegativnogiskljuivanja
(istiodnoskaoiizmeujednogimnogog,jednojebiezasebe,itimetojezasebeono
iskljuujedrugo,negativnoseodnosinanjega).
Ovim pretpostavljanjem ranijih i docnijih stepena od sebe svaki stepen kao
kontinuiranakoliinaideubeskonanostinavieinanie.Ovasebeskonanostjavljai
kodbrojaikodekstenzivnekoliine,onajeosobinakvantumauopte.Jedankvantum
morastavitinovikvantum,ovajopetnovi,takodapostajejedanbeskonaannizkojise
ninanieninavienemoeograniiti:Natajnainpostajetreaodredbakvantuma,
beskonanikvantum.
Ali na kategoriji beskonanog kvantuma ne moe se ostati, kao beskonani niz
beskonanikvantumjeravabeskonanost,adriusebiprotivrenostbeskonanog
progresa,imoraseprematomenegirati.Beskonanikvantummoesebezaustavitiu
beskonanomprogresusvomesamoakostavivansebekojidrugikvantum,kojinee
viebitidatuistomnizu,drukijereeno,akokvantumpreeukvantitativniodnos.
Izvoenje kvantitativnog odnosa iz beskrajnog niza omoguuje pravi pojam
beskonanoga u vioj matematici i predstavlja po Hegelu klju za razumevanje
diferencijalnograuna.Primerkvantitativnogodnosaimamourazlomku2/7,gde7za
sebepredstavljakvantumkojisemoesmanjivatiiuveavati,atoistovaiiza2.AIi
odnosizmeu2i7takojeodreendasekvantitetnjegovnemoeviedamenja,tajje
odnosfiksiranikvantum(ovdeimamovekvalitativanodnosizmeudvakvantuma,a
to je prelaz iz kvantiteta u kvalitet). Kvantumi kvantitativnog odnosa mogu samo
utoliko da se menjaju ukoliko se time ne menja sam odnos (2/7=4/l4=....), stoga je
kvantitativniodnosvekvalitativneprirode.Svakiovakavodnosmoemopredstaviti
jednombeskonanomsumom(tako2/7=2:7=0,285...=2/l0+8/l00+5/l000
+ ...) koja kao takva predstavlja ravu beskonaenost. Meutim, smisao je rave
beskonanosti,dasepribliavajednojpravojbeskonanostikaogranici,ikaotoseu
naem primeru beskonani niz brojeva pribliava jednom odreenom odnosu, tako
ravabeskonanostpopojmusvomestavljakvalitativniodnoskao svojunegativnu
granicu.
PoHegelupostojitrojakkvantitativniodnos,l.direktni(a/b),2.indirektniodnos(a
b),i3. potencniodnos(a2//b).Ovajposlednjiodnosjeistokvalitativan,iuvezisaovim
59
Petronijevi
tvrenjem Hegel izlae na vie od l00 strana velike Logike svoje shvatanje vie
matematike,uprvomredu diferencijalnog rauna. Po njemu,funkcije,skojimaima
posla diferencijalni raun, ne javljaju se u jednainama prvog ve viih stepena, tj.
koliinekojimasebavidiferencijalniraunstojeupotencnomodnosu(takopoHegelu
jednaina prave linije y = ax ne spada u viu matematiku) i diferenciranje jedne
jednaine (iznalaenje diferencijalnog kvocijenta) sastoji se po njemu u smanjivanju
njenogstepena.Udiferencijalnomkvocijentudy/dx,koliinedyidx.poHegeluimaju
dasesmatrajukaoiezle,alitimenijeiezaoisamnjihovodnos.Drukijereeno,dyi
dxsunulevanodnosady/dx,utomeodnosupakonesukvalitativnimomenti,jerje
granina krajna vrednost, koju predstavlja dy / dx, jedan isto kvalitativni odnos
kvantiteta.
Svedosadapomenutekategorijekvantitetapredstavljenesuusledeojshemi.
a.Koliina
.Kontinuum
B.
Kvantitet
b.Veliina
c.Kvantitativni
odnos
.Diskretum
.Granica
.Broj
.Ekstenzavnaiintenzivna
veliina
.Beskonanikvantum
.Direktniodnos
.Indirektniodnos
.Potencniodnos
Sa kvantitativnim odnosom preli smo iz kvantiteta u kvalitet. Prelaz iz
samostalnogbiaukvantitetbiojeprelazodkvalitetaukvantitet,ovdeje,meutim,
prelazobrnut.TajdvostrukiprelazmoesepoHegelusamotakoshvatiti,akoseide
jednoj treoj kategoriji, koja predstavlja jedinstvo kvaliteta i kvantiteta. Tu sintezu
njihovunazivaHegelmero,itojetreameukategorijamabia.MeromnazivaHegel
ovojedinstvokvalitetaikvantitetazato tojemerakvantitetkojimjeodreenjedan
kvalitet, ili od koga zavisi jedan kvalitet. Kategorija mere ima ove tri specijalne
kategorije,l.specifinikvantitet,2.realnamera,i3.postanaksutine.
Specifinikvantitetjekvantitetkojiimajedanodreenkvalitet.Kvantitetkaotakav
nema kvaliteta, ravnoduan je prema njemu, dok specifini kvantitet nije vie
ravnoduanpremakvalitetu.Meutim,priovojkategorijinemoedaseostane.Jer
kvantitet,kojijekvalitativan,uistodobajeikvantitetkojiodreuje.Natajnainpostaje
kategorijarealnemere.KakoovutakoipreanjukategorijudeliHegeldalje(uvelikoj
Logici) natrikategorije.Natimkategorijamamiseneemozadravati(vidisledeu
60
Petronijevi
shemu). Spomenuemo samo da od tri specijalne kategorije realne mere (l. odnos
samostalnih mera, 2. vorna linija mernih odnosa, i 3. bezmerno) poslednja, kategorija
bezmernoga,imaznaajautolikotoonapredstavljabeskrajniprogresuoblastimere.
Kadsekvantitetjednogkvalitetapoveava,ondatopoveanjemoeiidoneklebez
promenesamogkvaIiteta,alikadonodostigneizvesnutaku,ondanajedanputkvalitet
prestaje (po Hegelu ovaka kvalitativna promena je za razliku od kvantitativne
momentana) i na njegovo mesto javlja se nov kvalitet, iji se kvantitet opet moe
donekledapoveava.OvetakeprelazajednogkvalitetaudruginazivaHegelvornim
takama (primer njihov imamo u promeni agregatnih stanja vode, take topljenja i
kljuanjajesutakvevornetake).Timepaktojedankvantitetimavornetake,na
kojimapostajunovikvaliteti,nastajebeskonaannizmera,atajnizpredstavljaravu
beskonanost,kojajeprotivrena.
Na kategoriji bezmernoga ne moe se prema tome ostati, ona se mora negirati.
Njenom negacijom, pak, negira se cela oblast kategorija mere a time i cela oblast
kategorijabia,aliHegelizmeukategorijebezmernoginoveoblastikategorijasutine
umee jednu kategoriju koju jo rauna u kategorije mere i koju naziva postankom
sutine(tekategorijeuenciklopedijskojLogicinema).Odtrispecijalnekategorije,ukoje
on dalje tu kategoriju deli (vidi sledeu shemu), mi emo spomenuti samo prvu,
kategorijuapsolutneindiferencijeiliindiferentnogsupstratuma.
Time to imamo itav bezmeran red kvalificirajuih kvantiteta, u kome jedan
kvalitetprelaziusvenovekvalitete, miuviamodamoraumeribitineegatoje
indiferentnouodnosunamerniodnosizmeukvalitetaikvantiteta,atojeindiferentni
supstrat (voda, na primer, prelazi s jedne strane, u led, s druge, u paru, mi, pak,
nazivamoiledivoduiparuvodom,toznaidamorabitineegatoseusvimatim
stanjimanalazi,atovienijekvalitetkojibibioodreenmerom).
Kategorijamereinicentralnipojamgrkoggleditanasvetiivot.Grkamudrost
traimeruusvemu,koje,naprimer,isuvieohoh,kousvojojoholostiprelazimeru,
togaponjojsudbinakanjava.IAristotelovateorijaetikihvrlinazasnivasenapojmu
mere.
Trebaspomenuti, daHegeluvezisakategorijamamere iznosiisvojufilozofiju
hemije,njegovagleditanaafinitettelaumnogomepodseajunamodernuenergetiku.
Kategorijemerepredstavljenesuusledeojshemi.
a.Specifini
kvantitet
.Specifinikvantum
C.Mera
b.Realnamera
.Specifirajuamera
.Samostalnobieumeri
.Odnossamostalnihmera
.vornalinijamernihodnosa
.Bezmerno
61
Petronijevi
c.Postanak
sutine
.Apsolutnaindiferencija
.Indiferencijakaoobrnutiodnos
.Prelazkasutini
Prelazodmerekasutini,iuistodobaodkategorijabiaukategorijesutine,nije
dovoljnojasanupojedinostima,nijedovoljnomotiviran,barneuvelikojLogici.Mismo
moraliuoblastikategorijamerepretpostavitinetotovienezavisiodmernihodnosa,
odvezekvantitetasakvalitetom,ali tojejouvezisamerom(atojeindiferentni
supstratum).
Takvajekategorija,meutim,protivrenostnakojojnemoemoostati.Negacijom
kategorije indiferentnog supstratuma negiramo kategoriju mere, a time icelu oblast
kategorijabia,istavljamojednunovuoblastkategorijakojuHegelnazivasutinom.
SutinajepoHegeluonotoimakvalitetikvantitetkaoodredbenasebi,tojesupstrat
kvalitetaikvantitea.Kvalitetikvantitetsuneposredneodredbebiakojekaotakvejone
egzistirajunigde,jonemajunikakvukonkretnuegzistenciju.Onekonkretnoegzistiraju
samo ako imaju izvestan supstrat, neto na emu egzistiraju, egzistiraju, dakle,
konkretnotekusutini(jerononaemuoneegzistirajuinioevidnonjihovuslov,
njihovounutranjebie,njihovusutinu).Osimtoga,razlikujesesutinaodbiaipo
tome, to meu kategorijama bia nema relacija, dok takve relacije postoje meu
kategorijamasutine,takodasesutinamoedefinisatiikao bieuodnosima, otuda
kategorijebiaprelaze jednaudrugu(tj.jednapostajedrugom),dokkategorijesutine
uslovljavajujednadrugu.
Oblast kategorija sutine ini najtei odeljak Hegelove Logike, to i sam Hegel
izrinokae.Utomodeljkunalazeseinajveaodstupanjaenciklopedijske Logike od
velike Logike.Kaotosmospomenuli,krajkategorijabiadrukijijeuobaovadela,i
tome odgovara i njihova razlika u poetku kategorija sutine. Velika Logika na
kategoriju indiferentnog supstratuma nadovezuje kategoriju privida, dok u
enciklopedijskojLogicikategorijeprividanema,veseunjojodkategorijebezmernoga
prelazineposrednonakategorijerefleksionihodredaba.Mi emousledeemizlagati
kategorijesutinepovelikojLogici.
Kategorijasutinejavljaseutrioblika,kao,l.refleksijausebi,2.pojava,i3.stvarnost.
Sutina se najpre pojavljuje u sebi, zatim se sutina odvaja od svoje pojave, sutina
postajeunutranjapodlogapojave,inaposletkusutinaprelazipotpunoupojavu,ona
sebezostatkarealiziraupojavi.
Osnovnekategorijesutinepredstavljenesuusledeojshemi.
A.Refleksijau
2.Sutina
sebi
B.Pojava
C.Stvarnost
KategorijurefleksijeusebideliHegelnaovetrispecijalnekategorije,l. privid, 2.
refleksioneodredbe,i3.razlog.Priprelazuodbiakasutinijavljasesutinanajprekao
istanegacijabia,kaounitenobie,kaobiekojejonijesutinaupozitivnomsmislu,
62
Petronijevi
kao bie bez sutine, kao privid. U istoriji filozofije kategoriju privida zastupa
skepticizam.
Nakategorijiprivida,nemoeseostati.Prividmorauiusamusutinu,sutinase
mora reflektirati u samoj sebi, ime postaju refleksione odredbe. I kategorija
refleksionihodredabadelisenatroje,l. identitet, 2. razlika, i3. protivrenosi. Timeto
sutinauprividunegirabie,onamoradaljenegiratisamuovunegacijuitimestaviti
sebeuformiistenegacijetj.uformiidentitetasasobom.Natajnainseidentitetjavlja
kao jedna specijalna kategorija sutine, kao jedan specijalni stupanj u dijalektikom
procesuapsolutneideje.
Kakosuodredbeapsolutneidejeuistodobaiodredbesvegatoegzistara,tosepo
Hegelusaistimpravom,sakojimsekategorijaidentitetautakozvanomstavuidentiteta
(A=A,svakastvarjeravnasebi)izraavakaooptipredikatsvakestvari,isvakadruga
kategorijamoeuinitisadrinomjednogzakonamiljenja("svejeneto","svejenita").
Osim toga identitet stava identiteta po Hegelu je apstraktni identitet razuma, dok
identitetumasadrirazlikuusebi.Dalje,primeujeHegel,dapostavuidentiteta,koji
sesmatrazaosnovmiljenja,ustvarinikonemisli,jerseinaemiljenjenebimoglo
pokrenutismesta.Potomestavubilibi,kakoveliHegel,moguisamostavovikaoto
su,ovekjeovek,biljkajebiljka,itd.
Nakategorijiidentiteta,nemoeseostati.Timetojeidentitetnegacijanegacije,on
jerazlianodrazlike,iprematomevesadrirazlikuusebi.Kategorijarazlikeimatri
specijalnekategorije,l.apsolutnarazlika,2.razlinosti3.suprotnost.Prvosejavljarazlika
kaoprostaodredba,kojanijeidentitet.Zatimsejavljarazlikakaoravnodunarazlinost
identiteta i proste razlike, koji su postali sasvim samostalni. Naposletku ta se
ravnodunostunitava,identitetirazlikapretvarajuseupozitivnoinegativno,kojisekao
suprotni lanovi uzajamno uslovljavaju, drugim reima, razlinost se pretvara u
suprotnost.
Kao to kategoriji identiteta odgovara stav identiteta, tako kategoriji razlinosti
odgovarastavrazlinosti("svesustvarirazline")kojijeLajbnicformulisaouformi
stava identiteta nerazlinoga ("nema dve stvari koje bi bile jednake"). Hegel priznaje
istinitostovogposlednjegstava,alitvrdidaseondaopravdatisamonaterenulogike
uma.Stavuiskljuenjatreeg,pak,kojiodgovarakategorijisuprotnosti,odrieHegel,
kaoistavuidentiteta,svakuvrednost.
Kategorija razlike u formi kategorije suprotnosti prelazi po Hegelu u kategoriju
protivrenosti.Identitetsamojetimeidentitettoserazlikujeodrazlike,irazlikasamo
timerazlikatonijeidentitet,prematome,veliHegel,identitetjeuistodobairazlika,i
razlika je u isto doba i identitet, identitet i razlika, dakle, jedno su, njihova razlika
pretvaraseuprotivrenost.
Obinosetvrdi,veliHegel,dajeprotivrenostnemoguezamisliti,meutim,ba
naprotiv protivrenost se daje zamisliti, jer kad se ne bi mogla zamisliti, ne bi bilo
nikakvogprogresaumiljenju,nitibibiloivotaikretanja.Iulnokretanjejenjegova
neposrednamanifestacija,netosekreesamonatajnaintojeuistommomentuina
mestusakojeginamestunakojesekree.Nasuprotstavuprotivrenostimoesestoga
postavitistav,"svesustvariposebiprotivrene",stavukomejeizraenounutranje
biestvari.
Alinaprotivrenostikaokategorijinemoeseostati.Kaoisvakadrugakategorija,
koja predstavlja nerazreenu protivrenost, i kategorija protivrenosti mora prei u
jednunovukategorijukojapredstavljarazreenuprotivrenost.Tajekategorijarazlog,u
63
Petronijevi
razlogu pozitivno i negativno odvajaju se ponovo (oni su u suprotnosti ve bili

samostalni),oniuzajamnostavljajujednodrugo,oniseuzajamnouslovljavaju,jednoje
razlogdrugog.Specijalnekategorijerazlogasu,l.apsolutnirazlog,2.odreeniraztog,i3.
uslov.Uapsolutnomrazlogujavljasesutinakaooptapodloga, uodreenomrazlogu
razlog postaje razlogom jednog odreenog sadraja, u uslovu razlog postaje i sam
uslovljendrugimrazlogom.SvakuodovihkategorijadeliHegeldaljenatrikategorije,
meukojimasvakaodpotkategorijaapsolutnograzloga (l. formaisutina, 2. formai
materija,i3.formaisadrina)imapodvalana.
Kategorijirazlogaodgovarastavdovoljnograzloga,sveimasvojdovoljnirazlog.Po
Hegelu tim se stavom hoe rei da se ono to postoji ima da smatra ne kao neto
neposredno dato, ve kao neto to je (neim drugim) stavljeno. U istoriji filozofije
kategorijirazlogaodgovarasofistikafilozofija,jerjebiesofistikeutraenjurazlogaza
iprotivsvakojstvari.
Kategorijerefleksijeusebipredstavljenesuusledeojshemi.
a.Privid
.Bitnoi
nebitno
A.Refleksijau
sebi
b.Refleksione
odredbe
.Privid
.Refleksija
.Identitet
.Razlika
c.Razlog
l.Apsolutna
razlika
l.Razlinost
l.Suprotnost
.Apsolutni
razlog
.Odreeni
razlog
.Uslov
Ali ni na kategoriji razloga ne moe se ostati. Kada su svi uslovi jedne stvari
ispunjeni,ondasestvarjavlja,drukijereeno,razlikaizmeuuslovaiuslovljenoga
unitavase,usloviprelazeuuslovljeno.Natajnainrazlogvodinunimnainomsam
svojoj negaciji, i kategorija egzistencije predstavlja rezultat te negacije. Negacijom
razloga negirana je cela oblast kategorije refleksije u sebi, tom je negacijom
vaspostavljenaunovojformikategorijabiakojajebilanjomenegirana,itanovaforma
bia, to je bezuslovno egzistiranje. Kategorija egzistencije ili stvari je prva meu
kategorijamapojave,ijesudrugedvespecijalnekategorijepojavaisutinskiodnos.Prva
od tri specijalne kategorije, u koje Hegel deli dalje kategoriju egzistencije, jeste
kategorijastvariinjenihosobina,onotoegzistirajavljasekaopodlogakvalitetakoji
64
Petronijevi
egzistirajukaoodredbetepodloge.Upojavipodlogaseodvajaodsvojihodredabai
nastaje suprotnost stvari po sebi i njene pojave. U sutinskom odnosu ta suprotnost
iezava,izmeusupstratumaipojavejavljaseuzajamniodnos.Specijalnekategorije
sutinskog odnosa imaju naroitog znaaja i stoga emo ih ovde navesti. To su
kategorije l. celine i delova, 2. snage i manifestacije, i 3. unutranjeg i spoljanjeg. U
sutinskom odnosu podloga se javlja najpre kao celina, a odredbe kao njeni delovi;
zatimnastajetenjiodnosmeunjimatimetopodlogapostajesnaga,aodredbenjena
manifestacija, naposletku razlika izmeu njih postaje samo razlika unutranjeg i
spoljanjeg.
Sledeashemapredoavakategorijepojave.
a.Egzistencija
.Stvarinjeneosobine
B.Pojava
b.Pojava
c.Sutinski
odnos
.Materijekojesainjavajustvar
.Raspadanje
.Zakonpojave
.Pojavaistvarposebi
.Iezavanjepojave
.Odnoscelineidelova
.Odnossileinjenemanifestacije
.Odnosspoljanjegiunutranjeg
Negacijom razlike unutranjeg i spoljanjeg negira se i sama razlika izmeu
podloge i pojave, podloga ulazi potpuno u pojavu i sutina postaje stvarnou.
Specijalne kategorije stvarnosti ove su, l. apsolutno, 2. stvarnost, i 3. apsolutni odnos.
Apsolutnopredstavljapotpunojedinstvounutranjegaispoljanjega,iliipodlogukoja
se povukla u sebe. U stvarnom apsolutno postaje identino sa formom u kojoj se
manifestuje.Specijalnekategorijestvarnostiovesu,l.sluajnost,iliformalnastvarnost,
mogunostinunost,2.relativnanunost,ilirealnastvarnost,mogunostinunosti3.
apsolutna nunost. Stvarnost je sluajna ukoliko je prosto stavljena, ona je relativno
nunaakojeuslovljena,onajeapsolutnonunaakojebezuslovna(odnosnouslovljena
sobom).
Naposletkuuapsolutnomodnosujavljasestvarnostkaojedinstvoapsolutnogai
njegove forme, ili kao odnos apsolutnoga prema sebi samom. Specijalne kategorije
apsolutnogodnosa,kojeuistodobaineprelazodsutinekapojmu,ovesu:l. odnos
supstancijaliteta, 2. odnos kauzaliteta, i 3. uzajamno uticanje. Apsolutni odnos najpre se
javlja kao odnos supstancije i njenih akcidencija. U akcidencijama supstancija se
manifestuje kao mo,kojaakcidencije stavljaiunitava.UistorijifilozofijeSpinozin
sistemzastupapojamsupstancije.
65
Petronijevi
Pojamsupstancijejeprotivrean,jeronaonouemusesamsadrajnjensastoji
(akcidencije)unitava.Taeprotivrenostieznutikadsesupstancijashvatikaomo
koja proizvodi akcidencije van sebe, u tom sluaju supstancija postaje uzrok, a
akcidencijanjen efekt,odnossupstancijalitetapretvaraseuodnoskauzaliteta.Potoje
paksvakiuzrokprouzrokovandrugimuzrokomvannjegaisvakiefektuzrokizkoga
postajenovefekt,toodnosuzronostivodijednomenizuuzrokaiposledica,kojijeu
obapravcabeskonaan.Kakotakavbeskonaninizpredstavljaprotivrenost,toseta
protivrenostmoraunititi.Toemoibitiuinjenosamotakoakosepretpostavi,daje
uzrokuzrokausamomefektuidajeefektefektaunjegovomuzroku,akose,dakle,
uzrokiefektshvatekaodvesupstancije,kojeuzajamnoutiujednanadrugu.Nataj
nain postaje kategorija uzajamnog uticaja kao sinteza supstancijalnog i kauzalnog
odnosa.
Sledeashemapredoavakategorijestvarnosti.
?. Izlaganjeapsolutnog
a.Apsolutno
C.
Stvarnost
?. Apsolutniatribut
?. Modusapsolutnog
?. Sluajnost
b.Stvarnost
?. Relativnanunost
?. Apsolutnanunost
?. Supstancijalitet
c.Apsolutni
odnos
?. Kauzalitet
?. Uzajamnouticanje
Prelazodkategorijeuzajamnoguticanja,kojomsezavrujeoblastkategorijasutine,
nanovugrupukategorijapojmaistojetakoteakinedovoljnomotivisan,kaotojeto
biosluajisaprelazombiausutinu.Uuzajamnomuticajusupstancijesuiaktivnei
pasivne, u njemu uzrok postaje uzrokom koji svoje sopstveno dejstvo i stavlja, i
unitava, a to je protivrenost koja se mora unititi: Njenim unitenjem negira se
nunost apsolutnog odnosa i stavlja se mesto nunosti sloboda (odnosno nunost
sopstveneprirode,jersamosloboduuovomsmislupriznajeHegelsaSpinozom),mesto
supstancijesubjektilipojam.
Kaotosmoranijespomenuliibieisutinasupojam,alionisupojamposebi,
pojamjonesavren,nerazvijen,tekukategorijipojmadolazipojamdopravesvoje
forme, postaje pojam za sebe. U oblasti bia ne postoje nikakvi odnosi, niti postoji
ikakvazajednicameuodredbama,stogaodredbeutojoblastiprelazejednaudrugu.
Uoblastisutineodredbesuvezaneodnosimameusobom,onesereflektirajujednau
drugoj.Uoblastipojmaodredbesuvezanezajednicom,optega,slinogameusobom,i
66
Petronijevi
one se razvijdju jedna u drugu, odnosno jedna iz druge. Osim toga razlika izmeu
sutineipojmamoeseiovakoizraziti,stvarisuusutini(jeruoblastisutineve
imamo posla sa mnoinom pojedinih stvari) povezane uzajamnim odnosima
meusobno,dokupojmutojvezipridolazijoivezaslinostimeukvalitetimakojiim
pripadaju.Vezaoptostije,dakle,ononovotopridolazistvarimakategorijompojma.
Ali pojamzaHegelaneznaisamo ono to jezajedniko mnoinipojedinanih
stvari,negoonzanjegaznaiijedanviistupanjegzistencijestvarnoga,onjestvarno
kao subjekt, svest,ja.Ovaidentifikacijapojmasasvesnimjaimasvogaprethodnikau
Dekartovojfilozofiji,poDekartubieimaterijalneduesastojiseusposobnostimiljenja
uistimpojmovima.
Deologike,kojisebavipojmom,nazivaHegeluvelikojLogicisubjektivnomlogikom,
dokprvadvadela(obiuisutini)nosenazivobjektivnelogike.Kategorijapojmaimatri
osnovnaoblikal. subjektivitet ili subjektivnipojam, 2. objektiviiet ili objektivnipojam i3.
ideja.
Osnovnekategorijepojmapredstavljenesuusledeojshemi.
A.Subjektivnipojam
3.Pojam
B.Objektivnipojam
C.Ideja
Potkategorijesubjektivnogpojmasu:l. pojam, 2. sud, i3. zakljuak, dakle,onetri
forme koje se u formalnoj logici navode kao osnovne forme subjektivnog miljenja.
Hegelih,meutim,smatrauprvomredukaoformesamogobjektivnogbia,kaoforme
stvarnoga,atekudrugomreduonesuiformesubjektivnogmiljenja(poreddrugih
formikojesejavljajuusistemukategorija,takoekaoformestvarnoga).
Pojamsejavljatakoeutrispecijalneforme,l,kaooptipojam,2.kaoposebnipojami
3. kao pojedinano. Opti pojam kao kategorija razlian je od apstraktnog pajma u
formalnojlogiciipsihologiji.PoHegeluoptipojamformalnelogikejepojamrazuma,a
kao kategorija pojam uma. Ova razlika pada ujedno s razlikom starih doktrina o
optem, u smislurazuma pojam je pojam realizma koji smatra da supojmovi van
stvari,usmisluumapojamjenetotojeustvarima.Optipojamuformalnojlogici
postajeapstrakcijom,odvajanjemonogatojeopteizonogatojeposebno,takodau
njoj opte egzistira odvojeno od pojedinanog. Meutim, kod Hegela pojam kao
kategorijapostojisamotimetosedeterminira,takodasuoptipojam,posebnipojami
pojedinano nuni stupnjevi samog pojma (optost, posebnost i pojedinanost su u
oblastikategorijapojmaistotosuidentitet,razlikairazloguoblastisutine,samoto
optekaoidentitetsadriposebnoipojedinanousebi).Optepritomeostajeidentino
sebi,onoseodravausvojimrazlikama,uposebnome.Meutim,pojamnemoeostati
ninastupnjuposebnoga.Posebnojesamoposebnoopteg,dakle,moepostojatisamo
uz opte. "Istinitost", tj. sinteza opteg i posebnog, jeste pojedinano koje je trea
kategorijapojma.Pojedinanopredstavljapotpunospecificiranpojam,kaotakvoonoje
samostalno,dakle,subjekt.
Timetopojedinanosadriposebnoiopteusebi,onosemoradaljeraspastiuove
svojemomente,imepostajekategorijasuda.Usudupojedinanopostajesubjektom,a
optepredikatom,njihovidentitetizraenjeukopuli.
67
Petronijevi
Postojeetirispecijalnekategorijesuda,l.sudinherencije,ijijepredikatjedanulni
kvalitet, 2. sud refleksije ili supsumcije, u kome predikat sadri odnos prema drugim
subjektima,3.sudnunosti,ukomejepredikatvrsta,i4.sudpojma,ukomejepredikat
identiansapojmom.Pozitivni,negativniibeskonanisudsuspecijalneformesuda
inherencije,singularni,partikularniiuniverzalnisudspecijalneformesudarefleksije,
kategoriki,hipotetikiidesjuktivnisudspecijalneformesudanunosti,aasertorini,
problematini i apodiktini sud specijalne forme suda pojma. Na taj nain Hegel je
Kantovutablicuformisudauneousvojsistemkategorijaiteformeuzdigaonarang
kategorija.
Zakljuakjejedinstvopojmaisuda,onjerestitucijajedinstvamomenatapojmau
jednojviojformi,restitucijakojusamsudusvomedijalektikomrazvitkumorada
izvri.Uapodiktinomsudujavljaseposebnokaoposrednikizmeupojedinanogi
opteg,auzakljukuipojedinanoioptedobijajutuposrednikuulogu.Postojetri
specijalnekategorijezakljuka,l.kvalitativnizakljuak,2.zakljuakrefleksije,i3.zakljuak
nunosti. U kvalitativnom zakljuku javljaju se prve tri silogistike figure formalne
logike (etvrtu figuru odbacuje Hegel) kao specijalne potkategorije, osim toga i
matematikiaksiomjednakosti("akosudvestvarijednakestreom,onesujednakei
meusobom")Hegelshvatakaozasebnu,etvrtupotkategorijukvalitativnogzakljuka.
Uzakljukurefleksijejavljajusezakljuci totaliteta,indukcijeianalogije kaospecijalne
kategorije. A kategoriki, hipotetiki i disjunktivni zakljuak predstavljaju specijalne
kategorijezakljukanunosti.
Kategorijesubjektivnogpojmapredstavljenesuusledeojshemi.
a.Pojam
.Univerzalni
pojam
A.Subjektivni
pojam
Partikularni
pojam
Individualni
pojam
.Sudinherencijei
l.Pozitivni
b.Sud
lNegativni
68
Petronijevi
lBeskrajni
Sudrefleksije
Sudnunosti
.Sudpojma
l.Singularni
lPartikularni
lUniverzalni
l.Kategorian
lHipotetian
lDisjunktivan
l.Asertorian
lProblematian
lApodiktian
l.Prvafigura
c.
Zakljuak
.Zakljuak
stvarnoga
.Zakljuak
refleksije
.Znkljuak
nunosti
lDrugufigura
lTreufigura
l.Aksiomjednakosti
l.Univerzalni
zakljuak
lZakljuakindukcije
lZakljuakanalogije
l.Kategoriki
lHipotetiki
lDisjunktivni
Kako se disjunktivnim zakljukom pojam potpuno odreuje, to se on u njemu
realizira,onprestajebitisubjektivnimpojmom,vesepretvarauobjektivnipojamili
objekt.
Specijalne kategorije objektiviteta su, l. mehanizam, 2. hemizam i 3. celishodnost
(teleologija). Potpuno odreen individualiziran pojam je stvarni objekt, a poto
pojedinanopostajeizopteg,tojerealizacijapojmarealizacijamnoineobjekata,iove
tri kategorije objekta obeleavaju nain na koji su objekti meusobno spojeni. U
mehanizmu spoj je isto spoljanji, objekti sutu indiferentni jedan naspram drugog
(ovakodefinisanmehanikiodnosvaiizapsihikeobjekte,zasveobjekteuopte,ane
samozamaterijalneobjekte).Specijalnekategorijemehanizmasu,l.mehanikiobjekt,2.
mehanikiproces i3. apsolutnimehanizam. Pravojedinstvoobjektanemoe,meutim,
nastupitidoksuobjektiindiferentni.Onimorajupostatizavisnisamomunutranjom
prirodom,unutranjimkvalitetomsvojimjedanoddrugog.Tajviiodnosjesteodnos
69
Petronijevi
hemizma(iovakategorijaimairiznaajkaoimehanizam).Uhemizmuobjektinisu
vieindiferentni,negojedanutiesvojimkvalitetoinnadrugi(ikodhemizmaHegel
razlikujetrispecijalnekategorije:l.hemijskiobjekt,2.hemijskiproces,i3.prelazhemizma).
Meutim,uhemizmuspojjetakavdaseobjektiunjemupotpunogube,neutraliziraju.
Prematomemorasepreinajedinstvo,kojeneedaunitidiferencijuobjekta.Toje
jedinstvoostvarenouodgovaranjuprirodeobjektajednomcilju.Celishodnostsejavlja
prematomekaonajviaformajedinstvameuobjektima,kojauistodobapredstavlja
sintezumehanizmaihemizma.Pojamseovdejavljakaociljkojijeodvojenodobjekta,
takodaseobjektjavljasamokaosredstvocilja.Specijalnekategorijecelishodnostisu,l.
subjektivnicilj,2.sredstvo,i3.realiziranicilj.
Kategorijeobjektivitetapredoavasledeashema.
.Mehanikiobjekt
a.Mehanizam
B.
Objektivitet
.Mehanikiproces
.Apsolutnimehanizam
.Hemijskiobjekt
b.Hemizam
c.Telelologija
.Hemijskiproces
.Prelazhemizma
.Subjektivnicilj
.Sredstvo
.Izvedenicilj
AIiuteleolokomodnosuciljiobjektleejedanvandrugog,tojeprotivrenost
kojasemoeunititisamotakotoeseciljstavitiusamobjekt.Pojamkaojedinstvo
ciljaiobjektapredstavljatreuosnovnukategorijupojma,kategorijuideje.Natajnain
ideja je sinteza kategorija objektiviteta i subjektiviteta, i kao sinteza ona predstavlja
kategorijusubjektiviteta podignutunaviistupanj.Sidejomdolazimo naposlednju
kategorijulogike,ijanegacijanedajenikakavpojamvie.
Idejasejavlja:l. kaoivot, 2. kaosaznanje i3. kaoapsolutnaideja. Idejajejedinstvo
subjektiviteta,iobjektiviteta,itojepojamkojipredstavljarealiziranicilj,pojamkojisam
seberealizira.Uidejipojamnijevieciljkojijevanobjekta,veciljkojiseobjektivirau
samomobjektu,takodaobjektmoramoshvatitikaonetotosamoseberealizirailito
jesamocilj.Idejakaoivotjeduakojasejavljaujednomtelu,njenomtelu,jedinstvo
due i tela je ivi individuum. ivi individuum, ivotni proces i rod su tri specijalne
kategorije ivota. Kategorija ivota objanjava organski ivot, ona omoguava i
objanjava pojavu organizma u realnosti. Organizam je jedna idealna ili pojmovna
celina u kome je dua ivotni princip, Aristotelova prva entelehija organskog tela,
princip imanentne celishodnosti. Meutim, sinteza subjektivnog i objektivnog u
kategorijiivotanemoedaseodri,jerseonajavljakaoindividuumkojinestaje,a
takvajesintezaprotivrena.Vianeprotivrenasintezasubjektivnogiobjektivnogje
70
Petronijevi
saznanje,ukomejedinstvosubjektivnogiobjektivnogimauniverzalankarakter,poto
ne zavisi vie od individuuma. Specijalne kategorije saznanja su ideja istine ije su
potkategorije analitikoisintetikosaznanje, i idejadobra ili volja,pototeorijskaistina
zahteva realizaciju praktine. Ova je, pak, realizacija u isto doba realizacija samog
pojma(idejekaojedinstvasubjektivneiobjektivneideje),imesedolazidokategorije
apsolutneideje,poslednjekategorijekojomsezavrujelogika.PoHegelu,apsolutnaideja
jeidejakojasamaosebimisli,kojasamasebepoima,stogajenjensadrajidentiansa
svimranijeizvedenimkategorijama,njenajeformasamadijalektikametoda,kojom
pojedinekategorijeproizlazejednaizdruge,takodasenegacijomnjenomnemoe
dobiti nikakva kategorija vie. Apsolutna ideja moe se definisati i kao potpuno
jedinstvosubjektivnogiobjektivnog,krajnjegibeskrajnog,miljenjaibia,ukratkoona
jecelaistina.Ili,kakosedrukijeizraavaHegel,apsolutnaidejajeBoguonomvenom
oblikusvomeukomeseonjavljaprestvaranjaprirodeikonanogduha.
Kategorijeidejepredoavasledeashema.
a.ivot
.iviindividum
C.Ideja
.ivotniproces
.Rod
.Idejaistine
b.
Ideja
saznanja
l.
saznanje
Analitiko
l.
saznanje
Sintetiko
. Ideja dobra
(Volja)
c. Apsolutna
ideja
Ovimjezavrenalogika,isadaprelazimonaHegelovufilozofijuprirode.
FILOZOFIJAPRIRODE
Apsoiutnaidejajeidentinasasistemomsvihkategorijailisa logosom. Prelazod
ideje ka prirodi ili od logosa ka realnom svetu predstavlja kod Hegela jednu od
najnejasnijihtaakaiuistodobajednunekonzekvencijunjegovogsistema.Logoskao
sistemsvihlogikihkategorijapredstavljamreurealnosti,idejajonijerealnost,aliu
realnosti nema niega to se ne bi moglo po svojoj kvalitativnoj strani svesti na
kategorijeideje,onotopridolaziidejiurealnostijestesamo realnost idealnog.Hegel
pravirazlikuizmeuidejekaoistogmislenogbiairealnostizato toonprostori
vreme, kojipredstavljaju formerealne egzistencije, nesmatrazakategorije, ili,bolje
reeno, to njegov racionalizam nije u stanju da prostor i vreme predstavi kao
kategorije. Ono to ideja, kao sistem kategorija, dobija prelazei u realnost, jeste
realizacijanjenihlogikihmomenatauprostornojivremenojmnoini.Ovajprelazima
71
Petronijevi
da se po Hegelu shvati tako da se ideja u njemu slobodno sama od sebe otuuje,

apsolutnousebesigurnaimirnopoivajuiusebi,tavie,dajeidejakaoapsolutno
jedinstvoistogpojmainjegovogrealitetavepriroda.MakakodajeHegeluovim
reimanejasnopredstavioprelazodidejeprirodi,ipakjetolikonesumnjivodagaonne
shvatakaoprelazkojisedesiouvremenu,tj.ideja,kaocarstvokategorija,nijeponjemu
postojalaprerealnogsvetaiujednomsemomentuotuilaodsebeiprelausvet,nego
onsmatradajetajprelazvean,dajesvetpromeneveit,idejajeveita,aliirealizacija
idejetakoejeveita.Ideja,prelazeiuprirodu,otuujeseodsebe,alisamodabisena
jedanviinain,kaosvesniduh,vratilasebi,tajjeprelazjedannunimomenat,dabise
onavratila sebi.Ovo uenje Hegelovo oprirodi kao posrednom prelaznomstupnju
izmeuistenesvesneidejeisvesnogduhapredstavljajednuoevidnuprotivrenostu
njegovomsistemu,jersaapsolutnomidejomzavrujesedijalektikiproces,sdruge
straneopetapsolutnaideja,prirodaikonaniduhtrebadasujednanovatrijada,ukojoj
seproduujedijalektikiproces.
Tu protivrenost priznaje indirektno i sam Hegel kad tvrdi da priroda u svojoj
pojedinanostipredstavljanetotosevienemoepodvestipodpojam,tosenemoe
shvatitipojmom.UsledovenekongruencijeprirodesaidejomvladakodHegelamada
jeprirodajedankonkretnistupanjsameidejeizvesnopreziranjeprirode,izgledakao
da.jezaHegelaprirodajednaneprijatnaepizodarealnostizakojubiboljebilodane
postoji.PoHegelu,prirodajeidejauformidrugoga,uformituegbia,ispoljanjostje
njenaosnovnaodredba.Uovojspoljanjostiodredbepojmadobijajuizgledravnodune
egzistencijeiusamljenepodvojenosti.Stogaprirodausvomebiunepokazujenikakvu
slobodu,negonunostisluajnost.Prirodadaljestavljamomentepojmaodvojeno(kao
toihrazumshvataodvojeno).
DaljedefinieHegelprirodukaosistemstupnjeva,odkojihjedanproizlazinunim
nainomizdrugog,alirazvieupravomsmislu(metamorfoza)nepostojiuprirodi,jer
onopripadasamopojmuiduhukaorealnojformipojma.OvimHegeldirektnoodrie
teorijuevolucijeuprirodi.Onotomekae,"Nevetajepretpostavkastarije,ainovije
filozofijeprirodebiladasmatrarazvieiprelazjedneformeprirode,jednesfereuviu,
za stvarnu produkciju, koju ona,meutim, dabi je uinila jasnijom, stavljau mrak
prolosti". Dalje dodaje, "takvih maglovitih, u osnovi ulnih predstava, kao to je
naroito takozvano proizlaenje, na primer, biljaka i ivotinja iz vode, a zatim
postajanjerazvijenih ivotinjskihorganizamaiznerazvijenihitd.,moraseosloboditi
mislenoposmatranje".Nemoprirodedakonkretnorealizirapojammanifestujesepo
Hegeluutekoamainemogunostidasenaosnovuempirijskogposmatranjapostave
odreene razlike izmeu raznih klasa i redova. Hegel polemie protiv onih koji
oboavajuprirodustogatoona,iporedsvesluajnostisvojihegzistencija,ostajeverna
venim zakonima, i nasuprot tome veli, da u carstvu samosvesti vlada takoe
zakonitost,aliporednjeisloboda.DabipotenciraosvojepreziranjeprirodeHegeltvrdi
dajeduhovnasluajnost,samovolja,i,ondakadidedozla,netobeskonanovienego
zakonitoputovanjezvezdailinevinostbiljke."Jertojenatajnainzalutalo,tojejo
uvekduh".
Filozofiju prirode deli Hegel na tri dela: l. mehaniku, 2. fiziku, i 3. organiku, koje
odgovaraju momentima pojedinanosti, posebnosti i subjektiviteta. Zadatak je
mehanike,posmatrarijematerije,fizike,posmatranjeindividualnihmaterija,organike,
posmatranje organizma, onoga to je realizacija subjektiviteta u prirodi. Hegelova
filozofijaprirodesadriusebimnogoegatoseapsoiutnonemoedaodri.Toje
72
Petronijevi
najslabiji deo Hegelovog sistema, i, u njemu ima mnogo, dedukcija koje vode do
apsurdnihinemoguihrezultata.Stogaemofilozofijuprirodeukratkoprei.
Zadatak mehanike je da dijalektiki izvede prostor, vreme i materiju. Po Hegelu
prostor je apstraktno egzistiranje jednog van drugog, to je ista simultanost koja
odgovara samoj osnovnoj razlici prirode od ideje, tj. spoljanjosti. Tako apstraktno
shvaen, prostor je kontinuiran i u njemu nema jo nikakvih razlika. Meutim u
kontinuiranomprostorumoradasestavirazlika,iprvarazlikajesutridimenzije.Hegel
hoedijalektikidaizvededaihvieodtrinemoebiti,itoininatajnaintoshvata
takukaonegacijuprostora,alikaonegacijukojaostajejouprostoru.Naosnovunje
poinjudiferencijeuprostoru.Natakisenemoeostati,jerjetakaiuprostoruinijeu
prostoru,iovaprotivrenostrazreavasetimetotakapostajeprostorna,tj:timetoiz
takepostajelinija.Ovaopetnegirasebeupovrini,anegacijapovrinejestavljanje
povrine kao granice tela, odnosno stavljanje trodimenzionalnog prostora. Negacija
mora,meutim,iidalje,morasenegiratisamprostor,inegacijacelogprostoramora
opetbititaka,odnosnonetoslinonjoj,negacijaprostorapredstavljatakukojanijeu
prostoru,atojemomentvremena.Takauvremenujepromenljiva,nijestalna.Nataj
nainvremepredstavljapromenljivudatostpojedinanoguprirodi,ilivremejesamo
opaenopostajanje.
Dalje,prostorkaocelinapredstavljatezu,vremeantitezu,anjihovasintezabie
sinteza take u prostoru i take u vremenu, i ta sinteza je mesto. Ali jedno mesto
pretpostavljadrugomestoiprelaziunjega,stogajenegacijamestasintezamnoine
mestauprostoruivremenuilikretanje.Kretanjejetakvasintezaprostoraivremenada
prostorpropadauvremenuivremeuprostoru.Kaotakvokretanjejeprotivrenost,a
negacijateprotivrenotijestavljanjemirnesintezeprostoraivremena,materije.Prema
tomeizprostoraivremenaizlazidijalektikimaterija.SlinotomeHegeldaljeizvodi
teukaoprvuformumaterije,zakoneslobodnogpadanja,KeplerovezakoneiNjutnov
zakongravitacijeidr.
Prelazeinafiziku,Hegeldijalektikiizvodisvetlostiztee,svetlostjematerijakoja
seoslobodilaokovatee.IzrazlikeizmeuteeisvetlostiHegelizvodirazlikeizmeu
tamnihisvetlih(providnih)telaipostavljaetiri"fizikalna"elementa,vazduh,vatru,
voduizemlju(kojimaodgovarajuetirivrstekosmikihtela,sunce,mesec,kometai
planeta).Individualitetuoblastineorganskematerijejavljaseupotpunojsvojojformi,
kao totalni individualitet, tek na osnovu zakona polariteta, po kome se identino
diferencira,adiferentnoidentificira(imeHegeldijalektikiizraavaelingovzakon
polariteta).Tajedijalektikiizrazzakonadaseistoimenipolovimagnetaodbijaju,a
raznoimeniprivlae.Polaritetsejavljakao,l. magnetizam, 2. elektricitet, i3. hemizam.
Magnetizamjenajprostija,linearnaformapolariteta,tusepolaritetjavljanajednom
telu.Viistupanjpolaritetajeelektricitet,gdesupolovirazdeljeninadvaraznatelai
gdeseonijavljajusamonapovrinitela.Uhemizmusupolarnosuprotnacelatela.
Hemijskosrodstvotelajeposledicanjihovogpolariteta,telakojasusuprotnatraesei
spajanjemseneutralizuju.Individualnediferencijetelapostajuspojmommagnetizma,
a u hemizmu individualitet dostie najviu formu u neorganskoj prirodi.
Napomenuemo jodaseuteorijibojaHegelslaesaGeteomidapolemieprotiv
Njutna.
UorganiciHegelraspravljaoorganskojprirodi.Uorganskojprirodiindividualitet
dostie najvii stupanj, jer se tu u individualnome manifestuje pojam. Stoga u
organskom svetu postoje idealni stupnjevi razvia. Prvi takav stupanj je geoloki
73
Petronijevi
organizam,jerjeZemlja,kaozemljitenakomeserazvijaivot,isamaorganizam,ali
organizam po sebi. Stoga Zemlja ima svoju istoriju, iji se zavrni lan sastoji u
oivljavanju Zemlje, u spontanom proizvoenju najniih organizama iz neorganske
materije.Hegel,naime,uzimadapostojineposredniprelazneorganskoguorgansko,
dokvieorganizmesmatrakaonetotonepostajenatajnain,negotopredstavlja
veito realiziranje stupnjeva ideje u prirodi. Hegel je, objanjavajui razvie Zemlje,
doao do najudnijih zakljuaka. On, na primer, dijalektiki izvodi razliku izmeu
kopnaivode,iondasepitazatosekopnorazdvojilouStariiNovisvet,panato
odgovara da ta razlika predstavlja neto to nunim nainom izlazi iz principa
suprotnosti.Amerikapredstavljajoindiferentnost(nijepodeljena),meutim,uStarom
svetupostojipotpunapodeljenost,AfrikaiAzijapredstavljajunaimesuprotnosti,ijeje
jedinstvo Evropa, a u ovoj opet Nemaka kao sredina. Stoga je Evropa sredite
civilizacije,aNemakaopetsrediteevropskecivilizacijeinajviegduhovnograzvia.
Drugiitreistupanjrazviauorganskomsvetusuvegetabilniianimalniorganizam.U
njimaseidejarealiziranatrinaina,l.kaoartikulacija,2.kaoasimilacija,i3.kaogeneracija.
To su tri osnovna procesa ivota, davanje forme, odravanje forme hranjenjem i
ploenje.NjihHegeldovodiuvezudijalektiki.Artikulacijajeodnosindividueprema
sebi, asimilacija je odnos individue na drugo neto, na neto van sebe to nije
organizam,generacijajeodnosindividuenadrugoneto,alitojeravnonjoj.Najvii
proces organskog ivota je generacija, proizvoenje jedne individue drugom. Ovaj
proces sadri, meutim, protivrenost rave beskonanosti, jer se red generacija
produujeubeskonanost.Stogaprirodamora,negirajuiovuprotivrenost,danegira
samusebe,inatajnainpostajeizprirodeduh.
Ovaj prelaz od prirode duhu nije jasan. Hegel upotrebljava esto spoljanje
analogije, da bi dijalektiki izveo taj prelaz. Ideja, koja se realizira u prirodi u
proizvoenjuindividua,dolaziuprotivrenostsasvojimpojmom.Individua,timeto
proizvodidrugeindividue,teidaodrivrstu,negira,dakle,sebedabistavila vrstu,
opte.Meutim,ovostavljanjeoptegbivasamotimetosestavljaindividualno,atoje
protivrenostkojaesemoiizbeisamonatajnaintoeseidejarealiziratinajedan
novnainkojineeviebitivremennegoveit,atojekaoduh,kaoidejakojaznaza
sebe. Treba naposletku jo spomenuti da Hegel, govorei o odnosu izmeu vrste i
individue, pravi nekoliko pesimistikih primedaba u odnosu na ivot individue,
tvrdei,naprimer,kakojenesigurnostindividualneegzistencijenetotoproizlaziiz
negativitetaidejekojaseindividualizira,ikakojesluajnostkojavladauprirodiuzrok
tosesvakoorganskobie,paiovek,oseanesigurnoinesreno.
FILOZOFIJADUHAUOPTE
PoHegeluduhjeidejakojajedolasebi,kojajepostalasvesnasebe,kojaznaza
sebe.Idejausvomprvobitnomlogikombiujojenesvesna,jerjeistaapstrakcija,u
prirodi ideja je takoe nesvesna, ali se nalazi u konkretnom obliku, u duhu ona je
konkretnaiznazasebe.Trojnapodelavladaiufilozofijiduha,itriosnovneforme
njegovog razvia su, l. subjektivni, 2. objektivni, i 3. apsolutni duh. Subjektivni duh je
pojedinanasvestkojajeuvezisjednimtelom,objektivniduhjeduhkojisejavljau
mnoiniindividua,usocijalnojzajednici,apsolutniduhjeduhkojiobuhvataidejukao
apsolutnoznanjezasebe.PremaovimstupnjevimaHegeldelifilozofijuduhanatri
dela,na filozofijusubjektivnog, filozofijuobjektivnog i filozofijuapsolutnogduha.Stupnjevi
subjektivnogduhasu,l. dua, 2. svest, i3. duh. Naukaoduije antropologija, naukao
74
Petronijevi
svesti fenomenologija, nauka o duhu psihologija. Psihologijom se moe nazvati i cela

filozofijasubjektivnogduha,aliHegeltajizrazupotrebljavasamozajedannjenstupanj.
O objektivnom duhu postoje dve nauke, l. filozofija prava i 2. filozofija istorije. O
apsolutnomduhupostojetrinauke,l.filozofijaumetnostiiliestetika,2.filozofijareligije,i3.
filozofijafilozofije,iliistorijafilozofijefiIozofskishvaena.Usledeimodeljcimaizneemo
ukratkopregledtihnauka,samofilozofijuistorijeizneemorelativnoopirno.
FILOZOFIJASUBJEKTIVNOGDUHA
Duajesubjektivniduhonakokakoseonjavijauvezistelom,iliuneposrednom
jedinstvu s telom. Dua predstavlja unutranjost one spoljanjosti koju predstavljaju
telo.PoHegeluduanijesupstancija,kojabiimalasediteutelu,unekomdelumozga.
OvodualistikoshvatanjepoHegelujenemogue,jersematerijaistotolikorazlikujeod
duekolikojeidentinasnjom,jedanodnoskojisamoummoedashvati.Tekoa
odnosadueitelanaHegelovomstanovitunepostoji,potoonuoptenegiranjihovu
razliku. Poto je duh dolaenje ideje k sebi, to se on najpre javIja kao unutranjost
jednogorganskogtela,onsejavljakaounutranjejedinstvo,kaoentelehija,kaoforma
tela.
Naprvomstupnjusvomeduajeupotpunojharmonijistelom,onaiviivotom
tela, ona nosi sve osobine telesnosti. Tako shvaena dua ima tri stupnja razvia, l.
prirodnadua, 2. oseajna dua, i3. stvarnadua. Prirodnaduasejavljakao potpuna
unutranjost tela i okolne neorganske materije. Prirodna dua se javlja dalje u tri
stupnja,a.prirodneosobine,b.dobaivota,ic.spavanjeijava.Prirodnekvalitetedelidalje
Hegelnakosmikekvaliteterase ikvaliteteindividua.Kosmikikvalitetisukvaliteti
duekojizaviseodkosmikihprilika(klime,promenedanainoi).Raspoloenjadue,
kojaodgovarajupromonamavremena,jesuprirodniivotdue.Tomenjanjepokazuje
duujouvezisokolnimsvetom,sprirodom.Psihikerazlikemeurasamadolazeod
geolokih razlika samih delova sveta. Individualni prirodni kvaliteti su naturel,
temperamenatikarakter.Prirodnaduasejavljadaljeuraznimdobimaivota,iHegel
dajeinteresantnedijalektikekarakteristikeovihposlednjih.Takoponjemudetinjstvo
predstavlja identitet suprotnosti (izmeu individue i vrste) koji jo nije razvijen, a
starostidentitetsuprotnostikojinijevierazvijen,starostnemaviepotrebezakonflikt
sprirodom,detinjstvotepotrebejonema.DaljeHegelizvodi,kakotajkonfliktnastaje
u doba mladosti, otkuda njena fantastinost, i kako te fantastinosti nestaje u dobu
zrelosti,ijijezadatakpraktianivot.Spavanjeijavasustanjasvestikojaodgovaraju
prirodnomivotudue.Tuduasledujeneposrednosamomivotutela,atelosvojoj
prirodi,promenamadanainoi.Viejedinstvospavanjaijavesupojedinikvalitetikoje
ona ne samo da ima, nego kojih je i svesna, koje osea. Oseaji su ili spoljanji ili
unutranji,iliulnikvalitetiilioseanjaprijatnogineprijatnog.
Nadrugomstupnjusvomekaooseajnadua,duajesvesnojedinstvokvaliteta
prirodnedue,ikaotakvastojinasrediniizmeupojedinanogoseajaisamosvesti.U
oseajnojduijavljasesvestonaemjakaonejasnointuitivnooseanje,oseajnajedua
identinasaoptimpsihikimkarakteromlinosti,stogaHegelzoveoseajnuduui
genijemkogasvakiima.
Treistupanjdue,stvarnuduu,tekojejasnodefinisati.PoHegelu,stvarnadua
treba dapredstavljajedinstvo prirodneioseajne due,drukije reeno, to treba da
budeduakojapotpunoprodiresvojeteloivladanjime.
75
Petronijevi
Usvestisubjektivniduhseuzdienaviistupanj,tunastajeodvajanjedueodtela,
nastajesvestotome,dajeduarazlinaodtela,tusejavljasvestosamomja.Usvojoj
FenomenologijiduhaHegeljepomeaorazviesubjektivnesvestisarazviemsvestikao
objektivnogduha.UEnciklopedijiontovieneini,unjojsujedinistupnjevisubjektivne
svestiovi,l.svest,2.samosvest,i3.um,akarakterisanisunaistinainkaoiranije.
Treistupanjsubjektivnogduhapredstavljaduh,ijesebiesastojiujedinstvudue
isvesti,dakle,uproduktivnomznanju,ilisaznanju.Duajeproduktivnainesvesna,svest
jesvesnaalineproduktivna,aduhjesvestaniproduktivan,apotojesaznanjesvesnoi
produktivno,tojeduhsaznanje.Specijalnistupnjeviduhasu,l.teorijski,2.praktini,i3.
slobodni duh. Specijalne forme teorijskog duha, saznanja u uem smislu, opet su, l)
opaaj, 2. predstava, i3) miljenje. OpaajkodHegelaoznaavasaznanjeukonkretnoj
predstavikojajeulna.Predstavajesaznanjeuslikamaimaginacije,amiljenjesaznanje
uistimpojmovima.Ovoposlednjenijevezanozaslikeimaginacije.
Praktianduhsejavljakaopraktinavolja,kojarealiziraciljeve,itol.kaopraktino
oseanje,2.kaonagon,i3.kaosrea.Praktinaoseanjasuoseanjaprijatnogineprijatnog,
kojapostajuizpotreba,jerkaopraktiniduhsubjektivniduhjekonglomeratpotreba
koje nalaze, svoj korelat u oseanjima. Vii stupanj praktinog duha javlja se u
nagonima.Tosuoseanjakojateeneposrednorealizaciji,ijavljajusekaonaklonostii
strasti.Natreemstupnjujavljasepraktiniduhkaosrea.
Treistupanjsubjektivnogduha,slobodniduh,identianjesaslobodnomvoljom.
Natajsenainslobodajavljakaoposlednjaformasubjektivnogduha,kojomonprelazi
uobjektivniduh.SlobodnavoljanijepoHegeluudelanjubezmotiva,nitisesastojiu
radu po spoljanjim motivima, ve u radu po unutranjim motivima (volja je u
psiholokomsmisluslobodna,alineuapsolutnom,slobodnajeodspoljanjihmotiva,
alijestrogopsiholokiuzev,determinisana,samo to njenimotivileeuduhu kao
takvom).Slobodanduhprelaziuobjektivanduh,jerrealiziratisloboduznaiuinitije
nezavisnomodindividua,realiziratijeobjektivno.
FILOZOFIJAOBJEKTIVNOGDUHA
Objektvniduhsejavljautriforme,l.kaopravo,2.kaoindividualnimoralitet,i3.kao
socijalnimoralitet. Potoseobjektivniduhrazvijaneposrednoizslobodnogduha,toje
pravoprvamanifestacijaslobode,iovapostajeosnovnomtemomsvihstupnjevaprava.
PoHegelu,postojetriformeprava,l.apstraktnopravo,2.svojina,i3.nepravo,odkojih
opetsamospecijalneformesvojine(l.pravosvojine,2.upotrebastvari,i3.ugovor)imaju
znaaja.Nosilacpravajelinost.Linostjeegzistencijaslobode,slobodaserealnojavlja
ulinosti.Dignitetduhanadprirodomjeunjegovojsvesti.Iztogaproizlazipravoduha
naokolnupriroduinesvesnestvari.Duh,emancipirajuiseodprirode,uistodobase
rasprostireuprirodi,apotojeononozaimpriroda(nesvesno)tei,onimapravana
toprostiranje.Linostpostajelinoutimetostavljasvojuvoljunaizvesnenesvesne
stvari, koje ini svojom svojinom. Na taj nain, po Hegelu, privatna svojina je
neprikosnovenoprirodnopravosvakepravnelinosti,kojeidrava,iakojeviacelina,
moradapriznaipotuje.Izpravasvojineizlazipravonapotpunuupotrebustvarikoje
se imaju. Ali pravo svojine jedne linosti mora da se sankcionie optom voljom
slobodnihlinosti,iutomejeugovor.
Nepravojenegacijaprava.Najviistupanjnjegovjekazna.Hegelovateorijakazne
je potpuno konzekventna. Po njemu kazna nema spoljanji cilj, nego se njome
vaspostavljapravokojejenaruenoOnajenegacijanegacije.PoHegelu,kaznajepravo
76
Petronijevi
samogzloinca,timetojeuiniozloin,zloinacjesebesupsumiraopodidejuprava,a
timeipodidejukazne.
Drugi stupanj objektivnog duha je individualni moralitet, koji je pravo u obliku
subjektivnevolje.Stogajeonotoodluujevrednostjedneradnje,kojaproistieizvolje,
sama volja kao takva a ne radnja, namera, a ne delo. Na stupnju individualnog
moraliteta ne moe se, meutim, ostati, jer na tome stupnju postoji stalan konflikt
izmeu namere i izvoenja, dunosti i volje. Vii stupanj objektivnog duha leae
prematomeusintezipravaiindividualnogmoraliteta,usintezilegalitetaimoraliteta,a
tojesocijalnimoralitet.
Socijalnimoralitet sejavlja,l. kaoporodica, 2. kao graanskodrutvo, i 3. kaodrava.
Porodica,poHegelu,nitije istopolniodnos,nitije istopravniodnos,nitije isto
ljubavnaveza,vejemoralnojedinstvo dvelinostiraznog pola.PoHegelu, ljubav
trebadajeposledicaodlukezabrak.
Graansko drutvo predstavlja sumu porodica i obuhvata sve odnose koji se
javljajuizpotrebanjihovih.Tiodnosireguliulinuslobodu,privatnusvojinu,sistem
odredabaprivatnogpravaisistempolicijski.
Dravanijeidentinasgraanskimdrutvomnegojeonajednaviaforma.Onajes
gleditapojmaranijaodporodiceigraanskogdrutva,onajeidealnaformakojojtee
ove dve. Hegel to tvrenje i negativno dokazuje. Ratovi bi bili nerazumljivi kad bi
dravabilaidentinasgraanskimdrutvom,jerseratomegzistencijadravestavlja
nadegzistencijomindividuainjihovihpravaugraanskomdrutvu.Potojedrava
nadporodicomigraanskimdrutvom,potojeonavlada,tojeona volja, itojeona
izraz opte volje, a ne volje sviju. U njoj se manifestuje generalna volja drutva, a ne
univerzalna.Voljaizraenaudravibilabiuniverzalna,kadbidravabilakonglomerat
individua ili kad bi postajala ugovorom, to meutim nije sluaj. Cilj je drave
realizacijaslobodeduha,stogajedravanajviaobjektivacijaobjektivnogduhaiforma
ukojojoveanstvoivi.
FILOZOFIJAISTORIJE
Hegelovafilozofijaistorijejenajinteresantnijideonjegovefilozofijeduhaijedanod
najznaajnijih pokuaja filozofije istorije. U njoj je Hegel ideju evolucije potpuno
konzekventno i svesno shvatio, i tvrenje njegovo da evolucije u smislu vremena
sukcesijeraznihstupnjevarazviaimasamouoblastiduha,ovdejenalonajjasnijegi
najsjajnijeg izraza. Znanje Hegelovo u oblasti svetske istorije veoma je znatno, iako
pokazuje ponegde i osetne praznine i netanosti. Njegove konstrukcije su u
pojedinostima na mnogo mesta nategnute, ali ima i konstrukcija tanih, skladnih i
veomainteresantnih.
Ostvarenjedravejeonotosezbivausvetskojistoriji.PoHegelu,filazofijaistorije
imadaodgovorinatripitanja,l.tajeciljsvetskeistorije?,2.kojasusredstvanjena?,i3.
kakavjehodsvetskeistorije,ilikojisustupnjeviurazviuoveanstva?
Ciljistorijejerealizacijaslobodeduha,nesamoslobodekaospoljanjegstanja,nego
ikaounutranjesvesti.Sredstvokojimseidejaslobodeostvarujeuistorijijestedrava.
Hod svetske istorije javlja se u raznim stupnjevima razvia koji su predstavljeni u
istorijskomivotupojedinihistorijskihnaroda.Svetskaistorijapredstavljaplankojiima
daseizvede,itajjeplanotkrivenjeboanstvakaoidejeuoveanstvuprekopojedinih
narodnihduhova.Usvetskojistorijirealizirasesvetskiduhprekoduhovapojedinih
naroda.Nisusvinarodinosiocisvetskogaduhanegosamoistorijskinarodi.Razvie
77
Petronijevi
svetskogaduhautokuistorijeHegeldovodiuvezusrazviempojedinaca,itakodeli
istorijunaetiriperiode,l.detinjstvo,kojepredstavljaKina,2.mladost,kojupredstavlja
Grka, 3. zrelos, koju predstavlja Rim, i 4. starost, koju predstavljaju hriansko
germanskinarodi,skojimaHegelmislidajeistorijazavrena.
Svojeciljeveostvarujesvetskiduhupojedinimnarodimaprekopojedinihistorijskih
individua.Strastipojedinacasusredstvokojeupotrebljavasvetskiduhzasvojeciljeve.
Linosti, ije strasti padaju ujedno. s objektivnim ciljevima, predstavljaju velike
individualitete.Onesuuprvomredusredstvakojimasvetskiduhizvodisvojeciljeve.
Namaizgledakaodavelikiindividuumisvojevoljnoizvodesvojadela,dokustvari
kroznjihkoraasvetskiduh.ivotpojedinaca,kojineiveivotomistorije,sreanje,a
pozornicaistorijenijesrea,negonesrea,tosevidinavelikimlinostima.Aleksandar
jeumromlad,Cezarjeubijen,aNapoleonproteran.Istorijajepozornicanesreezato
tojeonapozornicaborbe.Aborbajeapsolutnonunadabibiloprogresa.Uistoriji
vladaproizvoenjenovoga,progres,dokuprirodivladaponavljanjeistoga,stagnacija.
Duhuprogresuideodnesavrenogsavrenom,svetskiduhjeidejakojaserazvijau
vremenu,itajserazvitakkarakteriepromenljivou.Sasvojenegativnestranetanam
se promenljivost predstavlja kao propast negdanje veliine. Svakog posmatraa
ruevinaKartagine,Rimaidrugihvelikihgradovaobuzimatugazapropalimsjajnimi
kulturnim ivotom. Meutim, promenljivost ima i svoju pozitivnu stranu, a to je
nestajanjeonogtojenieijavljanjeviega,stestranepromenanijeapsolutnapromena
(apsolutnoiezavanje)venetotojesa;uvanousadanjosti.
Zemljite na kome se zbiva svetska istorija je Stari svet (Amerika je zemlja
budunosti),aSredozemnomorecentartogasveta,izemljeokolonjegaprvasedita
kulture.
Postojetriglavneepoheusvetskojistoriji,orijentalna,grkorimskaigermansko
hrianska. U orijentalnoj epohi je samo jedan slobodan, u grkorimskoj mnogi, u
hrianskogermanskoj svi. Dravna forma prve epohe je despotizam, druge epohe
demokratijaiaristokratija,treeepohemonarhija(ovajekonstrukcijaoevidnonategnuta,
taniji bi red sagleditaHegelovogbio, despotizam, aristokratija idemokratija, jerje u
despotskojmonarhijijedanslobodan,uaristokratijisumnogislobodni,audemokratiji
svi).
UoblastiOrijentaHegelnavoditrinacije,Kinu,IndijuiPersiju.KinaiIndijane
spadajuuistorijuzatotosenemenjaju,onepredstavljajudvasuprotnamomentakoji
imaju da se sinteziraju: Persijsko carstvo je prva istorijska drava, i to zato to je
propalo,aprolaznostjeuslovzaprogres.Persijskadravajepropalazatotojemorala
datimestojednojnovoj,viojformi.Udrugojepohiimamodvaistorijskanaroda,Grkei
Rimljane.Persijanci,GrciiRimljanisutrivelikanarodaidravekojesuzavrilesvoj
istorijski ivot. U hrianskogermanskoj periodi nema jednog naroda kao nosioca
progresanegoihjevie,iunjihovojistorijipostojiprogres,aliuokvirusamihnaroda,
svetskiduhsetuneobjektiviraviesamoujednomnarodu.Tojezatototaepoha
predstavlja,poHegelu,zavretakistorije,jerponjemunemanovogmomentauistoriji
koji bi traio nov narod kao nosioca svoga progresa (ovde Hegel previa da i
oveanstvokao celinamoepostatinosiocemistorijskogprogresa).Spomenulismo
kakoHegeldovodiuvezuoveepohesaljudskimindividualnimrazvitkom,ponjemu
detinjstvo predstavlja Kina, deatvo Persija, mladost Grka, zrelost Rim, a starost
hrianskogermanski narodi. Samo, veli Hegel, ne treba potpuno identifikovati
78
Petronijevi
istorijske epohe sa dobima ivota individuuma, postoje samo izvesne karakterne

osobinekodobojihkojeseslau.
Kina predstavlja princip familijarni, to je drava koja predstavlja jednu veliku
porodicu.Unjojjecarsve,otacsvihKineza,najmudriji,najboljiovekkojijeefreligije,
kojisebrineneprestanozasve,kojipredstavljaduudravnogorganizma.OKiniima
Hegel interesantnih primedaba. Tako po njemu socijalni moral javlja se u Kini kao
objektivnisistemdrave,ukomenepostojiunutranjasvestonunostiiopravdanosti
samogasistema.UKininepostojiplemstvo,negosamojedanplemi,car.Unjojvlada
apsolutna demokratija, jer sistem je istina hijerarhijski i despotski, ali poiva na
demokratiji,predcaremsusvijednaki,svakiposposobnostimoedazauzmesvaki
poloaj.NajveiinovniciuKinisuistorici,ijijezadatakdapiuistoriju.PotouKini
nepostojiviaduhovnasvest,tosunaukeiumetnostiostaleunjojnarelativnoniskom
stupnju. Samo se istorijske i filoloke nauke razvijaju. Kineski je moral filozofski
(Konfuije).
KontrastKinijeIndija.Tojenarod,anedrava,itozatotounjojnemadrutva,
ve postoje samo odeljene kaste. Ova podeljenost predstavlja ist apstraktni princip
individualizacije,kojisejavljauoblastiaristokratije,imeseIndijauzdienadKinom.
Aliniunjojprincipslobodejonepostoji.DokjeKinazemljaprozainograzuma,dotle
jeIndijazemljaduhakojisanja,fantazije,oseanja,tosemanifestujeuindijskojpoezijii
religiji,kojajeuistodobaindijskafilozofija.
IstorijaupravomsmislupoinjeteksPersijam,ukojuHegel,ubrajaionenarode
(Asirce,Meane,Vavilonce,Jevreje,EgipaneiFeniane)kojinepripadajuPersiji,iod
kojih neki imaju zaseban i mnogo vii istorijski znaaj od nje. On to ini stoga to
posmatraPersijuudobanajveegnjenograzvitka,zavremeKira,kojijenajedanput
uvodi u istoriju gotovo u celom njenom obimu. Ono to karakterie Persiju, narod
Zende, jeste njegova religija, verovanje u svetlost. Hegel nalazi da i sama drava
persijska objektivira taj princip, ona predstavlja dravno jedinstvo koje ne unitava
delove, ona omoguuje narodima u njoj da mogu manifestovati svoju partikularnu
istorijsku vrednost, i u tome je po Hegelu znaaj Persije. O Jevrejima i Egipanima
Hegel govori samo utoliko ukoliko to ima veze sa njegovom osnovnom istorijskom
koncepcijom(tonestojiusaglasnostisastvarnimistorijskimznaajemtihnaroda).
HegelnijeznaokolikojestarEgipat,jertekposlenjegapostajepravanaukaoEgiptu,
mi danas znamo da je Egipat prva istorijska drava, prvo sedite kulture koje ima
znaajzaistorijskiproces.ZnaajEgiptapo Hegeln,meutim,utomeje to Egipat
postavljajedanproblemkojijeizraenuSfinksu.Sfinksom,kojijepolaivotinjapola
ovek,egipatskiduhhoedaizrazisvojutenjuzaslobodominemogunostdadote
slobodedoe,osloboenjeovekaodprirodeEgipatpostavljakaozadatakkojiimada
serei.
Jevrejski narod predstavlja u istoriji svojom religijom ideju duha potpuno
odvojenogodprirode,idejuduhauapstraktnojformi.Ujevrejskojreligijiduhjetvorac
iuizvesnomsmislugospodarprirode.Meutim,duhtrebashvatitikaonetotojeu
prirodi,toizlaziizprirode,tonijenadnjom.
Hegeldopunjavaznaajjevrejskognarodadocnije,prelazeinahrianskenarode.
Preiazodpersijskogcarstvakanovimnarodima,kojisejavljajukaonosiociistorije,
inipoHegeluEgipat,izegipatskogduhapostajegrki.Meutim,ovojeviejedan
ideaianprelaz.Duhsejavljaugrkomsvetuujednojviojformi,kaoslobodanduh,ili
kaonetotojesvesnosvojerazlikeodprirode.NatpisuhramuboginjeNeiteuSaisu
79
Petronijevi
glasioje,"Jasamonotopostoji,tojebiloitoebiti,nikonijeotkriomojveo".Grkje
tomedodao,"PlodkojisamrodilajeHelios(Bogsvetlosti)".NatajnaingrkiApolon
sa svojom devizom, "ovee, poznaj sebe", postaje, po Hegelu, reenjem zagonetke
Sfinksa.
Grcipredstavljajudobamladostioveanstva.Njihovaistorija,veliHegel,poinje
jednimazavravasedrugimmladiem(poinjeAhilomazavravaseAleksandrom,
odakle Hegel izvodi istorijsku nunost to je Aleksandar umro mlad!). Grki duh
predstavlja slobodu individualiteta, ta sloboda ide do lepote, ali ne dalje, tj. to je
slobodaduhakojaneodvajaduhodprirode,vegaostavljauharmoninomjedinstvus
prirodom,atosainjavaindividualnulepotu.Tajseelemenatgrkogduhajavljautri
forme,kaosubjektivno,kaoobjektivnoikaopolitikoumetnikodelo.Kaosubjektivno
umetniko delo lepotaindividualiteta sejavljakao lepo ljudskotelo,kao objektivno
umetnikodeloonajesvetbogova,kaopolitikoumetnikodeloonajedemokratski
ustav(Hegelnaimesmatragrkodravnoureenjekaodemokratsko,raunajuitui
Spartu,tojenetano).Sveformegrkogivota,idravnogidrutvenogiduhovnog,
samosuostvarenjeidejeindividualiteta.
Grku istoriju deli Hegel na tri periode, l. perioda do persijskih ratova, 2. do
peloponeskihratova,3.doAleksandraVelikoginjegovihsledbenika.Svakiistorijski
narod,tj.narodkojiserazvijaipropada,ima,poHegelu,usvomerazviutriperiode,l.
periodurazvia,ukojojnarodpostajesvestansebe,2.periodupobedeiveliine,ukojoj
datiistorijskinaroddolaziudodirsprethodnimistorijskimnarodom,unitavagai
timesebedie,3.periodupropasti,ukojojdatiistorijskinaroddolaziuvezusbuduim
istorijskimnarodom.PomenutetriperiodegrkeistorijeHegelsmatrazaidentinesa
ovimtrimaoptimperiodama,priemuonimakedonskudravuraunazagrku.
OdrugojperiodigrkeistorijeHegeljenapravionekolikolepihprimedaba.Unjoj
dolazeGrciuvezusPersijancima,meunjimanastajeborbaukojojGrcipobeuju.Ta
pobedaspadaunajveepobedeusvetskojistoriji."Nesumnjivodasuveebitkebivene,
aliovebitkeiveveitouuspomeninesamoistorijenaroda,negoinaukeiumetnosti,
plemenitog i moralnog. Jer to su svetskoistorijske pobede, one su spasle svetsko
obrazovanje i duhovnu mo i oduzele azijatskom principu svu snagu". Jer Hegeiov
kriterijum prave vrednosti jednog naroda u istoriji je, "Ne formalna hrabrost niti
takozvanazasluga,vevrednoststvari".Idalje,"Nikadauistorijinijesenadmonost
duhovnesnagenadmasom,itonadznatnommasom,pokazalautakvomsjaju".Grka
istorijajeponjemunajvanijauoveanstvu,grkinarodjenajvanijinarod.Udrugoj
periodigrkeistorijeglavnuuloguigrajuAtinaiSparta.OnepoHegelupredstavljaju
dvasuprotnaprincipa.PolitikiSpartajeuosnovidemokratskakaoiAtina,alijeAtina
deloduha,Spartadelojedinstvabezduha.Jeronapredstavljajednumilitarnudravuu
stanjuneprestanograta,Atina,meutim,predstavljademokratijuunajboljemsmislu,u
kojoj postoji jednakost i konkurecija, u kojoj individualiteti jai duhom izlaze na
povrinuiumogunostisudarazvijusvojesposobnosti.VrhunacsvojdostieAtinau
Periklu,kogaHegelsmatrazanajveegdravnika.Perikleimasvetriosnovneosobine
atinskogduha,lepotu,hrabrost,mudrost.HegeltvrdidaljezaPerikladajeosniva
maritimnemoiAtine,toje,meutim,netano,jerjetobioTemistokle.
Osnovgrkogduhajesloboda,alitaslobodanijejounutranjasloboda,sloboda
individuuma, ova poslednja se, meutim, nunim nainom javlja kao subjektivna
sloboda, kao sloboda refleksije, i dejstvuje razorno. Sofisti su prvi predstavnici te
slobode kao subjektivnog principa kojim se rui tradicija i data realnost. Princip
80
Petronijevi
unutranjeslobodemoese.meutim,javitiilikaoprincipmoralnesamovolje,kaoto
je to sluaj kod sofista, ili kao princip objektivnog morala, ali sa subjektivnom
sankcijom, kao kod Sokrata. Atinjani, osuujui Sokrata, u suprotnosti su sa
objektivnimprincipomnakomepoivasamaatinskadrava,sdrugestraneopetonisu
upravu,jerzanjihjeobiajbionerazdvojnaformatogaprincipa.USpartisetakoisto
javlja princip subjektivnog morala, ali kao princip razuzdanog ulnog uivanja.
PropadanjeGrkapoinjeodpeloponeskihratova,ovimasledujemakedonskocarstvo,
pod Filipom neprijateljsko Grkoj, pod Aleksandrom stavljeno u slubu Grka.
HelenistikuperioduHegelvrlomalouzimauobzir,unjoj,meutim,postajuureenije
i obimnije grke drave no to je to ranije bio sluaj i u toj periodi javljaju se kao
samostalnepozitivnenauke.
Princip unutranje slobode duha javlja se prvi put u rimskom svetu, ali jo u
jednomformalnomobliku,kaoapstraktniprincipslobodeindividuuma,kaosloboda
linosti u pravnom smislu (privatno pravo). Korelat ovoj slobodi i ono to njenu
realizacijuomoguujejestenjenasuprotnost,drava.Takodravaipravopredstavljaju
urimskomsvetudvaprincipa,kojisuusuprotnostijedansdrugimikojisedopunjuju.
Individuum postaje slobodan samo time to se potpuno potinjava dravi u svima
drugimpravcima.Rimusvetskojistorijiimajojedanznaaj,atojetoonpredstavlja
svetskocarstvo,ijijeprincipdrukijiodpersijskog.DokuPersijisvakinarodzadrava
svojindividualitet,dotlejeRimnasilnikadrava,dravakojaunitavaindividualnost
dravainaroda,kojajeuniverzalna.DuhovniivotjeuRimuvrloslabuporeensa
grkim.Rimjedravaproze,tuovekimadaizvritrudanrad,zatojetodobazrelosti.
OdpoetkasvogaRimimausebineeganasilnog,onjeupoetkudravarazbojnika,i
tajkarakterzadravakrozceluistoriju(poHegelutosevidiiiznainanakojijeRim
doaodoprvihena).Prozarimskogduhovnogivotaogledaseiunjihovojreligiji,
grkibogovisubogovipoezije,rimskisupraktini,njimaseRimljaniobraajusamou
nudi,oekujuiodnjihpomoupraktinomivotu.
RimskuistorijuHegeldelinatriperiode,l.periodupostankairazviarimskog
naroda,kojatrajedodrugogpunskogrataizavrujesepobedomnadHanibalom,2.
periodadoosnivanjarimskecarevine,i3.dopropastinjene(pri emuHegelrauna
vizantijsku carevinu zaproduenje rimske, ne pridajui jojsamostalnu ulogu).Prva
periodakarakterieseborbamapatricijaiplebejacainjihovimrelativnimizmirenjem.
ZatimseRimokreespolja,bacasesvomsnagomnaspoljneneprijatelje,isavlauje
Kartaginu. U drugoj periodi Rim pokorava okolne narode, ali u njemu nastaju
graanski ratovi koji pokazuju da Rim ne moe da izmiri suprotnosti drave i
individuuma.Jedinoreenjekojeostajedasetasuprotnostizmirijestepribegavanje
carskomreimu.Cezarjetovideoionjebiosredstvosvetskoistorijskograzvitkadase
toizvede."Cezarjedvojeuinio,onjeizravnaounutranjusuprotnostiuistodoba
stvoriojednunovuspolja.JervladasvetomdotadajebilaprodrlasamodoAlpa,Cezar
je otvorio jednu novu pozornicu, on je zasnovao pozornicu koja e sada postati
sreditem svetske istorije. Zatim je uinio sebe vladarem sveta, borbom koja nije
odluenausamomRimu,nego time to jeonceo rimskisvetosvojio".Hegelpravi
jednuduhovituprimedbuoCezarovojsmrti,"SmrtCezarevanijebilasmrtmonarhije,
ova je bila istorijska nunost i morala se javiti." Carstvo predstavlja takoe
nemogunostdaseizmireonadvamomenta,dravaipravo,jerindividualnostkao
pravnalinostjeucarstvuistinapotpunozagarantovana,alionagubisvojupolitiku
slobodu, spolja postaje nula (poto je u carstvu samo jedan politiki slobodan,
81
Petronijevi
imperator, a ostali politiko roblje). Ova nereena protivrenost ulazi u samu svest
Rimljana,ipotonijebilomogunostidaseonarei,ostalojesamopovlaenjenjihovog
duhausebe.Doistaviistaleizavremecarstvabavilisusesamosvojimprivatnim
poslovima, naukom i poezijom, pribegli su unutranjem zanimanju. Meutim, kako
Rimljani nisu bili produktivni, njihovo zanimanje naukom i umetnou ostalo je
sterilno.
Pravospasenjeodprotivrenostirimskedravedonosihriaristvo,kojimpoinje
etvrta perioda svetske istorije, perioda starosti. U hrianstvu se najzad javlja
unutranjaslobodaduhakao princip,tuduh,dolazido svestiosebi.OHristuveli
Hegel,"NajdubljamisaojespojenasalinouHristovom,saistorijskimispoljanjim,i
utomejebaveliinahrianskereligije,toseovaiporedsveovedubinelakomoe
shvatitiodsvestisaspoljanjestraneitoonatraidasedubljeunjuue".Vizantiju
Hegelneraunazapredstavnikahrianskeslobodeionjojveli,"Vizantijskocarstvoje
veliki primer za to kako hrianska religija moe ostati apstraktna kod jednog
obrazovanognaroda,akoseorganizacijadraveizakonanerekonstruieponjenom
principu".Vizantijasebavisamodogmatskimprepirkamakojeulazeusamu iroku
masu(upotvrduegaHegelnavodijednomestoizjednogodsvetihotacaoCarigradu,
"Ovajgradjepunzanatlijairobovakojisusvidubokiteolozi,ikojipropovedajuu
svojimradionicamainaulicama.Kadhoetedapromenitesrebrninovackodmenjaa,
onvamdajepoukeotome imeserazlikujeotacodsina,kadpitatezacenuhleba,
odgovaravamsedajesinniiodoca,akadpitate,dalijehlebpeen,odgovaravamse
dajesinpostaoizniega".Hegeljonapominjedajevizantijskocarstvo,usledoskudice
unutranjegjedinstva,moralopropasti,idaseistorijskifatumnjegovmanifestovaou
sranimTurcima.
Germanski duh je duh novoga sveta, iji je cilj realizacija apsolutne istine kao
beskonanogsamoopredeljenjaslobode,oneslobodekojasvojuapsolutnuformuimaza
sadraj. Misijagermanskihnarodajeu tome dadaju nosiocehrianskog principa".
Spomenuli smo ranije kako u hrianskogermanskoj periodi nema vie prelaza od
jednogsvetskoistorijskognarodanadrugi,vedaunjojkaozavrnojperiodisvaka
drava radi na principu slobode. Nosioci njegovi su najpre romanski narodi, zatim
Germani,panajzadHegelspominjeislovenskenarode,aliihnesmatrazanosiocetoga
principa,jerponjemuonijonisuuliuistoriju.OSlovenimaveliHegel,"Osimtoga
nalazimo na istoku Evrope veliku slovensku naciju, ija su se stanita protezala na
zapadu od Elbe do Dunava, izmeu njih su se zatim utisnuli Maari, u Moldaviji,
Vlakoji severnojGrkojnalazeseBugari, SrbiiAlbanci,kojisuisto tako azijskog
poreklaazaostalisukaoslomljenivarvarskizaostaciizsudaraiprotivsudaranaroda.
Ovisunarodiistinazasnovalikraljevineiimaliznaajnebitkesaraznimnarodima,oni
su katkada kao predtrupe ili kao neko srednje bie uestvovali u borbi hrianske
EvropeinehrianskeAzije,PoljacisuoslobodiliopsaeniBeodTurakaijedandeo
Slovena pridobijen je za zapadni razum. Ali cela ova masa iskljuena je iz naeg
posmatranjastogatosejonijejavilakaosamostalanmomenaturedumanifestacija
umausvetu.Dalietoubudunostibiti,ovdenassenetie,jeruistorijiimamoposla
saprolou".
IstorijuhrianskogermanskihnarodadeliHegelnatriperiode,l.Seobanaroda,2.
Srednjivek(odKarlaVelikogdoreformacije),i3.Novodoba(odreformacijedodanas).
Krozcelutuistorijuprovlaisesuprotnostizmeucrkveidrave.Onadolaziodsamog
nainanakojiulazenarodiuistoriju.Grkiirimskinarodisuseslobodnorazvijali,
82
Petronijevi
ovde,meutim,novinarodidolazeprvoudodirsdrugimnarodima,primajunjihovu
kulturuitekseondarazvijajusamostalno.Germaniprimajurimskukulturuprimanjem
hrianstva, a stara germanska kultura njihova propada. Hrianstvo je doprinelo
unitenurimskedrave,alijujeonoiproduilo.Hrianstvosejavljauvarvarskim
narodima u obliku crkve. Predstavnik unutranje slobode je drava a crkva je
predstavnikteslobodesamopospoljanjojorganizacijisvojoj.Uperiodiseobenaroda
javljaju se pojedine germanske drave koje neprestano propadaju. Nasuprot
germanskimdravamastojemuhamedanske.Islamse,poHegelu,javljakaosuprotnost
principukojijeostvarenuprvimgermanskimdravama.Dokseovdesvezasnivana
sluaju, partikularitetu, tamo se javlja suprotna tendencija kojom se dua die do
"apstraktnog jednog". Muhamedanska religija je, po Hegelu, direktno produenje
jevrejskereligije.Jehovajeapstraktan,aliiskljuivibog,AIahjetakoeapstraktanbog,
alijebogsvihnaroda.SlubaAlahupostajejedinasadrinaivotamuhamedanacaicilj
komesusviostaliciljevipodloni.Tajjeciljistoapstraktan,izatomuhamedanske
dravemoraju,poHegelu,propasti."Nikadaoduevljenjekaotakvonijeizvelovea
dela.Individuesemoguzaonotojevisokortvovatiuraznimoblicima,ioduevljenje
jednognarodazasvojunezavisnostimajojedanodreencilj,alioduevljenjeniim
nezadrano, oduevljenje koje sebe ne ograniava, koje nita ne potrebuje, to je
oduevljenjemuhamedanskogorijenta".Naosnovutogaoduevljenjamuhamedancisu
stvorili drave koje su bile sedita civilizacije (Arabljani). Turska drava, meutim,
predstavlja prazninu muhamedanskog principa. U konfliktu sa hrianstvom
muhamedanskiprincippretrpeojeporazisiaosapozornicesvetske.Tosevidiiztoga
to je islam sad suen samo na jedan mali ugao Evrope, pa i to samo zahvaljujui
surevnjivosti hrianskih drava. Inae je, veli Hegel, "islam ve odavna iezao sa
zemljitasvetskeistorijeipovukaoseuorijentalskuugodnostimir".
CarstvoKarlaVelikogjeprvadravakojujehrianstvostvorilo,onapredstavlja
jedan strog pravni sistem. Metiutim, kako je imala posla s divljim narodima, ta se
dravanijemoglaodrati,jertajpravnisistemtrebaimoedaovrsnesamouotporu
reakcijeprotivnjega.Hegelnalazi,dasetareakcijadoistaijavila(itoutrostrukom
obliku),isapojavomnjenompoinjesrednjivek.Prvareakcijajereakcijanarodaprotiv
univerzalnedrave,iotudanjenraspad.Drugareakcijajereakcijaindividuaprotivu
pritiskadrave,individuenetrpevlastodozgoidravasestogaraspadausvojeatome.
Meutim,kakojedravaonotoindividuumudajesloboduograniavajuiga,tojes
nestankomnjenimindividuumostaobezzatite,teseslabijimoraodaosloninajaega,
timepostajemalopomaloropskapodlonostslabijihjaima,izegaserazvijafeudalni
sistem.Treajereakcijacrkvena,crkvaje,oslanjajuisenasvojduhovniprincip,uspela
dasavladasvetskudivljinu,alijesamimtimpostalasvetskom.Hegelopisujekakoje
katolika crkva dola do svoje moi, sticala sve vie imanja darovima pobonih i
vladikepostalegospodarimazemalja.Zatimpominjepapekojisureformamapodigli
ugledcrkve,pominjeuvoenjeboijegmirakaovanogsredstvazaduhovniautoritet
crkve.Prelazeinaduhovnustranucrkve,Hegeltvrdidajecrkvasvojduhovniprincip
potpuno progutala. Duhovni je princip crkve jedinstvo Boga i oveka, dovoenje
ovekadosvestionjegovojboanskojprirodi.Meutim,katolikacrkvaizazivasvesto
tomejedinstvusamospoljnimsredstvima,slubom,molitvom,prieem.Naroitou
katolikomshvatanjuovogposlednjegHegelvidiobesveivanjeunutranjegduhovnog
principa,jerprieemoesamoznaitiprisustvoHrista.Natajnainkatolikacrkva
sve vie polae panju na spoljanja sredstva, sve vie udara glasom na svoju
83
Petronijevi
posrednikuulogu,isvimtimnainimaonauspevanajzaddaodvojiduhovniisvetski
princip, da postane svetovna. Srednjovekovna crkva je puna protivrenosti koje se
prenoseinasamsrednjivek.
OtojprotivrenostisrednjegvekaHegeljenajednommestudaovrloivuiduboku
karakteristiku:"Takoprotivreanitakopunlaijeovajsrednjivekiodvratnostjenaeg
vremena hteti ga uiniti neim to je izvanredno (Hegel ovim. cilja na romantiare,
oboavaocesrednjegveka).Otvorenovarvarstvo,divljinaobiaja,detinjskouobraenje
nije za revoltiranje, ve za saaljenje, ali uprljati najviu istotu due najuasnijim
divljatvom, nainiti od istine sredstvo laju i egoizmom, ono to je najprotivnije
razumu,tojenajgrublje,najprljavijezasnovatiiosnaitireligijom,tojenajodvratnijai
najnedostojnijapojavakojaseikadavidela,ikojusamaflozofijamoedashvatiitime
daopravda".
KaojednuodpozitivnihstranasrednjegvekaHegelnalazirazvijanjegradovakoji
predstavljajujedannovfaktorkoji edocnijestupitiuistoriju.Kulminacijusrednjeg
veka ine krstaki ratovi. Oni su u potpunoj harmoniji sa svetovnou u koju je
pretvoren duhovniprincipkatolikecrkve, isasvimje prirodno to se uovojjavlja
tenjadaonamestaukojimajeiveoIsusimapodsvojimokriljem,potojeHristov
grobnetospoljanje,crkvajehtelainjegadaima.Natajnainsrednjiveksezavrujeu
krstakimratovima.Oviratovisudonelidrukije rezultate odonihkojimasecrkva
nadala.Hegelvrlolepoveli,"Naovomgrobu(grobuHristovom)hrianstvojedobilo
istiodgovorkojisudobiliuenicikadsuunjemutrailitelogospodnje,"totraite
ivotkodmrtvih?Njeganemaovde,onjevaskrsao".Principvaereligijenetrebada
traiteuulnome,ugrobukodmrtvih,veuivomeduhukojijekodvassamih...
Hrianskisvetnaaojeprazangrob,anevezusvetskogivenog,izatojeiizgubio
svetuzemlju".Idalje,"ZapadjeuzeozbogomodIstokazanaveknasvetomgrobui
shvatiosvojprincipsubjektivnebeskonaneslobode".
Prelazodsrednjegkanovomvekujavljaseprvouprelazufeudalnogsistemau
monarhiju, to biva natri naina, ili monarh silom savlauje vazale ipostaje jedini
suveren (apsolutna monarhija u Francuskoj), ili vazali savlauju monarha i postaju
male drave (Nemaka, Italija), ili,najzad, jedan odsizerena mirnimputem skuplja
pojedinepokrajineinatajnainsavlaujevazale(Austrija).Krstakimratovimacrkva
postajejoviesvetovnanotojeranijebila.Tosenaroitoopaauunaanjuumetnosti
ucrkvu,zaumetnoujeubrzodolainauka,irenesansjeprestanaksrednjegazora
novogveka.
Novodobapredstavljatreuperiodugermanskogsveta,periodu"duhakojiznaza
sebekaozaslobodnogtimetohoeonotojeistinito,veitoiposebiopte".Iovde
imadaserazlikujutriperiode,1.reformacija,kojuHegelsmatrazasuncekojesejavlja
za zorom pri kraju srednjeg veka, 2. vreme posle reformacije, naroito doba
prosveenosti, koje se zavruje francuskom revolucijom, i 3. vreme (Hegelove)
sadanjosti.Reformacijaje,poHegelu,definitivnoosloboenjeljudskogduhaodokova
ulnogiprirodnog,iuistodobavaspostavljanjejedinstvaduhaiprirode.Duhjeunjoj
postaosvestansvojevezesprirodomiuistodobasvojenezavisnosti,svogadignitetau
uporeenjusprirodom.Negirajuikatolikucrkvureformacijanegirasvetovnikarakter
njen zadravajui unutranju duhovnu sutinu njenu. Stoga sa pojavom reformacije
katolikacrkvagubidefinitivnosvojdotadanjisvetskoistorijskiznaaj.Hegelnaroito
uzdieznaajnemakognarodakaonosiocareformacijeivelidadokostalisvetideu
istonu Indiju, Ameriku, da skuplja bogatstvo, da zasniva svetsku vladavinu, ije
84
Petronijevi
pokrajinetrebadaobuhvateitavobimzemljeiukojimaSunenetrebadazae,dotle
jedanprostikaluerpokazujedaonotojehrianskisvetranijetraiouzemaljskom,
kamenomgrobu,leinaprotivudubljemgrobuapsolutnogidealitetasvega ulnogi
spoljanjeg,uduhuisrcu.Luter oivljujeHrista,njegovouenje jeuenje prisustva
Hrista u duhu ovekovu. Svaki hrianin ima da ivi u neposrednom jedinstvu s
Hristom,nijemupotrebanposrednik."Timejerazvijenanovaposlednjazastava,oko
kojeimajudaseskupenarodi,zastavaslobodnogduha,kojisenalazikodsebe,kojijeu
istiniikojijesamounjojikodsebe:Ovojezastavapodkojommisluimoikojumi
nosimo".Odtogavremenanadaljeistorijaimasamodarazvijaovajprocesduhovne
slobode. Dalje opisuje Hegel ono stanje koje je nastupilo u evropskoj istoriji kao
posledica reformacije, borbu protestantske crkve s katolikom, tridesetogodinji rat,
meanje Gustava Adolfa i vestfalski mir kojim se najzad priznaje samostalnost
protestantskecrkve.Zajednosovompobedomprotestantskecrkvepobeujeprincip
drave, i princip svetovnosti postaje vladajui. Ta je borba meutim dovela do
raspadanja Nemake. Rielje, najvei neprijatelj Nemake, pomaui slobodu u
Nemakojagueijeusvojojzemlji,dovadidoraspadanjanemakogcarstva.
ProtestantizamdobijaveiznaajusvetuteksapojavomPruske,skojomseon
utvrujeusvetu.FridrihVeliki,kojijezaHegelajedinikraljfilozof,utvrdiogaje.S
FridrihomVelikimpoinjeiperiodaprosveenostikojadaljeizvodiprincipduhovne
slobode.Luterjepostavioprincipduhovneslobode,alimunijedaonikakvusadrinu
(jerponjemujereligijskootkrivenjesadrinaonogatoovekimadaprimizaistinito).
Meutim, u periodi prosveenosti sloboda duha se penje na vii princip koji nalazi
izrazaumiljenju,urazumu,samoonoimadaseprimizaistinitotojerazumno.Ni
otkrivenjenitiikakavdrugiautoritetvesamovekimadareitatrebadabude,ata
ne.
Prirodna posledica principa prosveenosti jeste francuska revolucija. Na pitanje
zato se revolucija javila u Francuskoj, a ne u Nemakoj, Hegel daje jedan vrlo
interesantaniuistinifilozofskiodgovor.UFrancuskoj,kojajeostalakatolikazemlja,
postojalesudvetendencije,katolikacrkvaijakakulturaukojojvladaprincipslobode.
Tedveneprijateljskesilemoralesudoiukonflikt,izegajeproizalarevolucija.U
Nemakoj, meutim, protestantski princip je princip slobode, te njena intelektualna
kulturanijebilaprotivteologije.Hegelneopisujemnogofrancuskurevoluciju,aliono
toononjojkaespadamodaunajdubljetojeonjojreeno.Onprvohvaliprincip
francuskerevolucije,aliuistodobapokazujekakojetajprincipdoveorevolucijudo
njenog razruenja. Unutranje ureenje Francuske pred revolucijom predstavljalo je,
kaotoHegelkae,jednunepravdu,kojajebilautolikoveatosujeisamiviistalei
oseali(samonisuimalismelostidasamiizvedureforme).Principfrancuskerevolucije,
razum, Hegel s oduevljenjem opisuje, "Otkada Sunce na zvezdanom nebu stoji i
planeteseokonjegakreunijesevidelodaseovekoslanjanaglavu,toereina
misao i da po ovoj formira stvarnost : . . To bee prema tome jedno velianstveno
raanje Sunca. Sva su mislena bia uestvovala u velianju ove epohe. Uzvieno
uzbuenjevladalojeuonovreme,entuzijazamduhaproimaojesvet,kaodajetektad
dolodofaktikogizmirenjaboanskogsasvetom".Opisujuidaljesamtokrevolucije,i
kakojeonapostalaodsvetskoistorijskogznaaja,Hegelpokazujeinakojijenainona
samu sebe unitila. Revolucija hoe da reformie dravu prema pojmu prava. "Prvi
ustavuFrancuskojbiojeustanovakraljevstva,navrhudravetrebalojedasenalazi
monarh,komepripadauzpripomoministaraizvrnavlast,azakonodavnoteloimalo
85
Petronijevi
jedastvarazakone.Aliovajjeustavodmahbio jedna unutranja protivrenost,jer

celokupnavlastadministracijebilajestavljenaurukezakonodavnevlasti,budet,rati
mir,podizanjeoruanemoipripadoezakonodavnojkomori...Vladaiustavnisu
mogliopstatiibilisusrueni.AIivlademorabiti.Stoganastajepitanjenakogajeona
prela? Nanarodpoteoriji,aliustvarinanarodnikonventinjegoveodbore.Tako
nastaje vlada apstraktnih principa slobode i vrline (onakve kakva se ona javlja u
subjektivnoj volji). Vrlina je ovde prost princip, i razlikuje samo one koji su
jednomiljenici od onih koji to nisu. Ali jednako miljenje moe se samo jednakim
miljenjemupoznatiiproceniti.Prematomevladasumnja...vladajuvrlinaiteror,jer
subjektivna vrlina, koja vlada samo polazei od jednakog miljenja, donosi sobom
najuasnijutiraniju.Onasvojumoizvrujebezsudskihformi,ainjenajekaznatako
istoprosta,smrt".Takorevolucijasamuseberui,iposleanarhijeiteroramoralajedoi
jedna organizovana vlada, direktorijum i Napoleon koji svojim pobedama iri
liberalizamrevolucije.
Liberalizam na taj nain postaje, po Hegelu, forma i problem modernog ivota.
Hegelpokazujeunutranjuprotivrenostkojaleiusamomliberalizmu.Liberalizam
priznaje vladu kao nunu, ali trai da ona bude izreno sankcionisana od strane
mnogih. To dvoje stoji u protivrenosti jedno s drugim, vlada i sloboda dolaze u
koliziju,voljamnogihobaravladu,dotadanjaopozicijastupanavladu,kojaopetima
mnogeprotivsebe,takodavladajuneprestanokretanjeinemirudravi."Ovakolizija,
ovaj vor, ovaj problem jeste ono na emu se istorija nalazi i to ona u buduim
vremenimaimadarei".Hegeldaljeposmatrastanjeuostalimdravamasvogadobai
nalazidajeuEngleskojononajstabilnije,madaunjojvladaustavkojijesastavljeniz
partikularnihprava.tojeuEngleskojdobro,tojearistokratija,ijiselanovispecijalno
spremaju zapolitiku,dok u kontinentalnim liberalnim zemljama vladaju doktrinari,
koji samo zastupaju izvesne principe, ali su sami bez sposobnosti. Pri tome Hegel
prilinoruiastocrtastanje(ondanje)Nemake,laicarstvasuiezle,aupojedinim
dravamavladaslobodalinostiiimovine,svimagraanimaomoguenjepristupu
inovnike,alisetraeisposobnosti.
DaljeHegelizvodikakoeseistorijarazvijatiubudunostiitvrdidajeprincip,koji
imadaserazvijeubudunosti,venaen,idasenetobitnonovouistorijinemoe
viedajavi.NakrajusvojefilozofijeistorijeHegelvelikakojeonaposmatralasamo
hodpojma,amoralaseodreiopisivanjasreeiperiodacvetanjanaroda,opisivanja
lepoteiveliinepojedinililinosti.Jerponjemu"filozofijaimaposlasamosasjajem
idejekojaseogledausvetskojistoriji".Time tojeistorijasvetarazvieirealizacija
duha, ona je prava teodiceja, opravdanje Boga u istoriji. Stoga su ovo zavrne rei
Hegeloveunjegovojfilozofijiistorije,"Samouverenjedasvetosedesiloitosesvaki
dandeava,nesamotosenezbivabezBoga,negojebitnodelonjegasamog,moe
izmiritiduhsasvetskomistorijomistvarnou".
Nazavretkuovogodeljkanaveemojojednolepouporeenjeizjednogpisma
Hegelovog,"Svetskiduhstalnoidenapred,izgledadasenekadvraa,alitojesamo
prividno,ponekadpakonobuvaizmeodposedammilja.Onneprestanoidenapred,i
nitaganemoedazaustavi."
FILOZOFIJAAPSOLUINOGDUHA
Apsolutniduhjeduhkojijedoaodopotpunogsaznanjasebe,kojijesebesvestanu
pojmukaopravojsvojojformi,kojijejedinstvoisubjektivnogiobjektivnogduha.U
86
Petronijevi
apsolutnomduhusubieimiljenje,subjektivnoiobjektivno,konanoibeskonano
potpunoidentini.Apsolutnijeduhduhkojijedostigaopotpunusloboduitimepostao
veaninepromenljiv,doksukakosubjektivniduhtakoiobjektivniduhiunajvioj
svojojformi,kaosvetskiduh,jouvekkonaniipromenljivi.
Kaotosesvetskiduhmanifestujeusvestioslobodinaroda,takoseapsolutniduh
otkrivaunjihovojumetnosti,religijiifilozofiji.Stogasutriosnovneformenjegove,1.
umetnost, 2. religija, 3. filozofija. U umetnosti apsolutni duh sebe shvata slobodno
opaajui,ureligijipobonopredstavljajui,ufilozofijimislenoshvatajui.Umetnosti
religijapredstavljaju stogapredstupnjeve mislenogshvatanjaduha.Uiumetnikom
deluiureligijipostojisaznanjeideje,samoonojonijeisto,nijedatouadekvatnoj
formi svojoj, kao to je to sluaj u filozofiji. U umetnosti ideju opaamo u formi
objektivnestvarnosti,aufilozofijiznamozanjukaozaistumisaokojajeuistodobai
objektivnastvarnost.
Estetikasebaviapsolutnimduhomkaoumetnou.Umetnostjerealizacijalepote,a
lepotajepojavaidejeuulnomeiliulnapojavaideje.Hegel,dakle,zastupapravactzv.
sadrajne estetike, i to intelektualistiki pravac njen, poto se po njemu sadrina
umetnikogdelasastojiuidejikojaseunjemuizraava.Iuprirodisejavljalepo,aliu
nesavrenojformi,onojetusamouzgredniprodukt,potojeprirodiglavnoostvarenje
realnogobjektapodmoguimuslovima.Umetnostsesastojiutometoseunjojlepo
realizirabezonihuslovakojigauprirodiograniavajuikvare.Zatojeumetnikalepata
uistodobaideal.
Postoje tri forme umetnosti, 1. simbolina, 2. klasina, i 3. romantina umetnost. U
simbolinojumetnostiulnojenadidejom,ovaseslutiudelu,takodajeumetniko
delosamosimbolideje.Klasinaumetnostpredstavljapotpunojodinstvoidejeiulne
pojave,iliidejeiforme.Uromantinojumetnostiidejajeuprevazinadulnim,ulnoje
samo znak ideje, u njoj umetnostdobija unutranji karakter, njome se utie vie na
duu. Klasina je umetnost lepa, ali je romantina umetnost znaajnija, via, jer se
njomeiniprelazkaviojformiapsolutnogduha,religiji,usledegajeiidealnisadraj,
kojisenjomeizraava,religijski.OdpojedinihvrstaumetnostipoHegeluarhitektura
imanajviesimbolinog,skulpturaklasinog,amuzikaislikarstvoromantinog,aliu
svakoj od njih ima pojedinih, specijalnih stupnjeva koji odgovaraju drugim dvema.
Najviaumetnost,poezija,spajasveovetrivrsteusebi,itopoHegeluhumorjenajvia
forma poezije. U pojedinostima Hegel je napravio mnogo tanih i interesantnih
primedabaoraznimumetnikimdelima,naroitoromantinim.Orijentalnajeumetnost
uglavnomsimbolina,grkajeklasina,ahrianskaromantina.
Drugaformaapsolutnogduha, religija, javljasekaosaznanjeapsolutnoguformi
oseanjaiuformipredstave,samozatotojeuvezisaoseanjempobonostireligijase
javljauformipredstave.Postojetrivrstereligije,l.prirodnareligija, 2.religijaduhovnog
individualiteta,i3.religijaotkrivenja (iliistine).Uprirodnojreligijibogstojijouvezis
prirodom,nijeizdvojenjoodnje,onseunjojzamiljakaoprirodnasila.Glavnesu
forme prirodne religije, osim fetiizma, kineska, bramanska, budistika, persijska,
asirskaiegipatska.SvakojodnjihHegeldajenaroitoime,kineskajereligijamere,
bramanskafantazije,budistikaunutranjosti,persijskadobrailisvetlosti,asirskabola,
aegipatskazagonetke.Religijaduhovnogindividualitetajavljaseutriforme, l. kao
jevrejska,2.kaogrkai3.kaorimska.Jevrejskareligijajereligijajedinstvailiuzvienosti,
grka nunosti ili lepote, rimska razuma ili celishodnosti. U religiji duhovnog
individualitetabogseshvatakaozasebanindividuum,bilokaoapstraktnoduhovno
87
Petronijevi
bie (Jevreji), ili kao bie u ljudskom obliku (Grci i R,imljani). U jevrejskoj religiji
zahteva se ropska poslunost zapovestima jednoga boga, ija se mo nad prirodom
manifestujeuudima,urimskojvladaprozainaozbiljnost,jersunjenibogovipraktini
bogovi,doksuugrkojreligijibogoviidealisanesnageljudskeprirode.
Religijaotkrivenjailiapsolutnareligijajehrianstvokaonajviaformareligije.Po
Hegelu,dogmehrianskereligijeistosutakoistinitekaostavovifilozofije,samoje
razlikauformi,formahrianskereligijejepredstava,afilozofijepojam.StogaHegel
dogmama hrianstva pridaje simbolian karakter i objanjava ih filazofski, ime je
jedinomogunoopravdatinjegovotvrenjedajesadrinahrianskereligijeifilozofije
ista. Tako Hegel objanjava simboliki dogmu triniteta, bogooveka i praotaeskog
greha.PoHegeluBogjerazlianodsvetakaoduhovnastranasveta,alijeuistodoba
identiansnjim,nijenetoodvojenoodsveta,vesvetpredstavljanjegovukonkretnu
formu, njegov realitet. Kao ista ideja bog je identian sa Bogom ocem hrianske
religije,kaorealnisvet,bogjeidentiansaBogomsinom,akaojedinstvorealnogsveta
sa idejom njegovom bog je identian sa Bogom duhom. Boanstvo Hrista znai
boanskuprirodusamogaoveka,apraotaskigrehjelanoodvajanjeovekaodBoga.
Hegel interpretira, dakle,hrianstvopotpuno panteistiki(onsepozivapritomna
Jovanovoevanelje),dokjehrianstvoustvariteistikareligija.Panteistikareligija
Hegelovanajboljesevidiizsledeeizrekenjegovekojasadrikvintesencijunjegovog
religijskoguverenja,"BogjeBogukolikoznazasebe,asamouovekuBogznazasebe".
Znai,nemaBogakaozasebnogbiakojebiimalosamosvest,negojeonsamoduhovna
stranasvetakoja,realizirajuisebe,dolazidosvestiosebisamouoveku.
Treaformaapsolutnogduhajefilozofija.Filozofijajesaznanjeistinekakvajeonapo
sebi,saznanjeduhakakavjeonustvari,ukratkofilozofijajeapsolutnaistinashvaena
uadekvatnojformisvojoj,pojmu.Formerazviaapsolutnog,duhaufiiozofijisuforme
razviasamefilozofskemisliuistorijifilozofije.Izlauilogikumismovevideli,kako
pojedini filozofski sistemi u istoriji filozofije odgovaraju pojedinim kategorijama u
logici.Istorijafilozofijenijeistorija istihzabluda,docnijimsistemomistinasenegira
raniji, ali se jezgro istine sadrane u njemu konzervira u novome sistemu, tako da
postojiumnirazvitakuistorijifilozofije, ijijeciljsaznanjeapsolutneistineuformi
istogpojma.Svakisistemsadrijedandeoistine,alisamosviskupasadreceluistinu.
SvojsopstvenisistemsmatraHegelkaokrajnjizavrnirezultatcelokupnogistorijskog
razvia filozofije. Netanost ovog Hegelovog miljenja utvrena je, meutim, kako
istovremenompojavomsistema,kojeHegelnijeobuhvatiousvome,takoipojavom
docnijihsistema.
KRITIKIPOGLEDNAHEGELOVUFILOZOFIJU
OnoimeseHegelovafilozofijarazlikujeoddrugihsistematoje,1.panlogistika
koncepcija, dajesvepojam,i2.dijalektikaforma ukojojsepojamjavlja.Tvrenjedaje
sveidejamoedabudeijestetano,samoiznjeganeizlazeonekonzekvencijekojeje
Hegelizveo.Nemogueje,naprimer,shvatitiprirodukaootuenjeideje,aduhkao
vraanjeidejesebiiztogaotuenja,kaototoHegelini.Akojeidejasve,akosesveto
egzistira da pojmom shvatiti, onda je nemogue pretpostaviti da bi se ideja mogla
otuitiodsebe,jertootuivanjebilobinetotonebiviespadalouideju,vebibilo
netonelogino,neracionalno.Tvrenje,dakle,dakategorijeprostoraivremenanisu
odredbeideje,dolaziukonfliktsatvrenjemdajesvelogino,dasesvedashvatiti.
Drugo, nemogue je shvatiti kako e ta otuena ideja, koja je rasuta u prostoru i
88
Petronijevi
vremenu, da se vrati sebi. Kako je otuena ideja kao priroda nesvesna, to bi ideja
moralaostativeitonesvesna,prelazidejekasvesnostibiobiapsolutnonemogu,isto
takokao tojetajprelaznemoguumaterijalizmu,iznesvesnogsenikadnemoe
razviti svesno. Osim toga, tvrenje Hegelovo da je svest ideja koja je dola sebi,
nemogue je izvesti i iz samih principa njegove filozofije. Jer najvei nedostatak
Hegelovefilozofijejeutometounjojnemaspecijalneontologije,toseHegelzadrao
nahipermetafiziciioptojontologiji,neulazeiizblieniureenjekvalitativnogniu
reenje kvantitativnog problema sveta. Tekoa postanka svesnog iz nesvesnog pak
moglabiseuHegelovomsistemuizbeisamoakobiseHegeldopunioBerklijem,ako
bi se poslednji elementi prirode shvatili da su ve svesni (samo to bi tada moralo
otpastiHegelovotvrenjedajesvestvraanjeidejeksebi).KolikoseHegelmalobavio
kvantitativnimproblemomsvetavidiseiiztogatoonostavljabezodgovorapitanjeo
beskonanostisvetauprostoruivremenu.Natopitanje,meutim,moraseodgovoriti
akose,kaotoHegelini,tvrdi,dapostojiprogresusamomduhu,kadbisvetbio
veanuvremenu,taevolucijaduha(ilivraanjeidejeksebi)bilabivedavnozavrena,
jerbijojutomsluajustajalopolavenostinaraspolaganju.
Uopte govorei, filozofija prirode i filozofija duha (odnosno spekulativna
psihologija)slabesustraneHegelovogsistema.Razlogzatolei,prvo,utometoje
Hegel svoj panlogistiki princip shvatio suvie apstraktno i, drugo, u samoj formi
njegovogpanlogistikogsistema,udijalektikojmetodi.
Hegelsmatradasuformaisadrinanjegovogsistemajednoisto,daseosnovne
idejenjegovemoguzamislitisamopretposiavljajuitanostdijalektikemetode.Ovaj
principidentitetaformeisadrineleiusamojkoncepcijiHegelovelogike.Logika,koja
poinje bez ikakve pretpostavke, zasniva se na samom principu identiteta forme i
sadrine,itajidentitetprenosiHegeldaljenaceosistem.Meutim,sadrinaiformau
Hegelovomsistemunisutako nerazdvojno vezanejednazadrugu kao to toHegel
misli,mnogirezultatinjegovefilozofijedajuseakceptiratiikadseodbacidijalektika
metoda.Usutinidijalektikametodajemetodaprotivrenosti,Hegelizvodirazlike,
koje postoje u biu i miljenju, na osnovu pretpostavke da je razlinost produkt
protivrenosti. Svojommetodam Hegel unosijedan dualizam u ljudski razum, to je
dualizamumairazuma.Ponjemuumjesposobandashvatiprotivrenost,arazum
nije. Ovo razdvajanje razuma i uma, meutim, slab je razlog za shvatanje
protivrenosti, tvrditi da protivrenost moe biti shvaena samo od jedne zasebne
duhovne moi, koja nije data obinim ljudima, znai unapred osuditi princip
mogunostiprotivrenosti,potopozivanjenatakvujednuosobituduhovnumoznai
priznanje da faktiko ljudsko miljenje nije u stanju da protivrenost shvati. Doista
protivrenost je nemogue shvatiti, ni Hegel nije sa svojom dijalektikom metodom
uspeo da je shvati, nego ju je samo prividno uinio moguom na taj nain to je
protivrenost,sjedne strane,pomeaosasuprotnou,asdruge strane,priznao da
svaku protivrenost treba razreiti (poto je, kao to znamo, dijalektiki proces isto
toliko uslovljen nemogunou koliko imogunou protivrenosti). S druge strane,
opet,netrebaizgubitiizvidadajeHegelovotvrenjeegzistencijeprotivrenostijedno
tvrenje koje zasluuje ozbiljnu panju filozofa kao ispitivaa poslednjih principa
realnosti.Usamojrealnostikaotakvojpostojenaimefaktakojase,kakoizgleda,teko
daju shvatiti a da se ne dopusti egzistencija protivrenosti u njima, fakta u kojima
izgledadajeprotivrenostnanekinainostvarena.
89
Petronijevi
HegeljeodmahupoetkusvojeLogikenaveotakavjedanfakt,tojefaktpostajanja
ilibivanja.Takojemoguedanetopreeunita,ili,boljereeno,kakouoptemoe
neto prestati da egzistira, i kako moe poeti da egzistira neto to pre toga nije
egzistiralo?Hegeltajproblembivanjareavanatajnaintotvrdidaubivanjupostojiu
istiniprelazakneegaunitainiegauneto,dajetajprelazprotivrean,alidajeipak,
zatotoseprotivrenostdaumomshvatiti,bivanjejedanlogianfakt.Doista,kadse
uedubljeuproblembivanja,izgledadaseononemoeshvatitiadasenedopusti
protivrenast.Najlakijenainreenjatogaproblemautvrenjudajebie,ukome
postojibivanje,bazatotojebivanjeprotivreno,prividno,adauonombiukoje
stvarnopostojinemabivanja.TakvosureenjedaliEleaaniiHerbart.Meutim,takvo
jereenjenemogue,jerkadbibivanjebiloprividno,mibismonjegovuprotivrenost
poveali novom protivrenou privida, ili,drukije reeno, protivrenost bivanjabi
prelanaprivid,prematomeprotivrenostustvarinebibilaizbegnuta,onabiostala.
Hegelovoreenjeproblemasasvimjesuprotno,potosvetoegzistira,faktikiegzistira,
ipotojebivanjeiprotivrenoifaktino,znaidajeprotivrenostonotoproimacelu
realnost.
Tree reenje, koje pokuava da izbaci protivrenost iz samog bivanja, dao je
Aristotel,ongaistinanijeproirionacelokupnobie,aligajeprincipijelnopostavio.To
jereenjepokomeubiupostojirazlikaizmeumaterijeiforme(materijajejedna,a
formamnogostrukairaznolika)ipokomeseprocesbivanjasastojiuprelazumaterijeu
formu,uprimanjuraznihformiodstranematerije.Tajprocesbivanjadaseilustrovati
nanajprostijimulnimkvalitetima.Crnojesadrajsvesti,ikadiezne,onoiezava
uopte. Po Hegelu ono onda postaje nita (tavie ono, po njemu, i dok postoji,
predstavlja neprestani proces prelaenja neega u nita, tako da kad crno iezne,
iezaojedefinitivnoisamtajprocesprelaenjaneegaunita).PremaAristotelovom
reenjuproblemapak,dokcrnotraje,nemanikavogprocesabivanjaunjemu,toznai,
dajematerija,kojajeprvobitnoistonetobezforme,unjemuprimilaformucrnogna
sebe.Kadcrnoiezne,ondamaterijagubiformucrnogaiprimadruguformunasebe,
alinesmesezamislitidamaterijaumomentutogaprelazaegzistirabezforme,vese
moratvrditi,daonaapsolutnoneposrednogubijednu,aprimadruguformunasebe,
takodajeonausvakojformiapsolutnoidentinasaformom,tj.dasematerijasamopo
pojmusvomeaneistvarnorazlikujeodformekojajejedinastvarnost.Kaotosevidi,
problembivanjavodinasontolokimpretpostavkamakojesutakoapstraktnedaihna
razumjojedvamoedaprati.
Mi smo prinueni da te pretpostavke inimo ako neemo da dopustimo
protivrenost u samom bivanju, kao to to ini Hegel. Protivrenost bivanja bila bi
dvostruka,presvega,akosedopustiprelazakneegaunita,ondasemoradopustiti
samaegzistencijaniega,tojeprotivrenost,jerjenitapodefinicijisvojojonotone
egzistira.Zatimmoralabisedopustitiidentinostneegainiegausamommomentu
njihovog prelaenja jednog u drugo (Hegel samo ovu drugu protivrenost bivanja
uzimauobzir),jerdanetopreeunita,danetoprestaneegzistiratikaonetoidana
mestonjegadoenita,potrebnobibilodaumomentusamogprelazanetoprestane
biti neto, ali da jo nije nita, to znai da bi u samome prelazu neto i nita bili
apsolutno identini. Taj njihov identitet, meutim, nemogu je, predstavlja
protivrenost,netoinitasuapsolutnosuprotni,jerjenetoonotoegzistira(toima
realansadraj),nitaonotoneegzistira.
90
Petronijevi
Alitvrenjedajeidentitetistogneegainiegaidentiansaprocesombivanjau
stvari nije tano. Taj bi identitet, kad se dublje misli, znaio u stvari samo mirno
jedinstvoneegainiega,znaioprivid(jerseprividbaisastojiuneemutojeu
stvarinita,uneemukojejeidentinosaniim).Identetistogneegainiegakod
Hegelapostajebivanjemustvarisamonatajnaintojezanjegatajidentitetjedna
protivrenostkojasenemoeodrati(toinidanetomorapotpunopreiunita).
Treba jo napomenuti, da je zamerka, koja se protivu Hegelove logike
protivrenostiobinoini,kaodaunjojprotivrenostznaitvrenjeidentitetarazlinih
stvariuopte,barutolikonetanaukolikoHegelizrinotvrdidaveodreenobie(a
tim pre bie viih kategorija) ne moe biti ravno niemu, nego samo isto bie.
Odreenobie,zatotosadrirezultatistogbia,moedaiezneunita,alidok
postoji, ono samo nije nita, niti je identino sa drugim odreenim biem. S druge
strane,opet,nemoguejenetvrditi,kadbiprotivrenostfaktikipostojala,dabitada
jedno odreeno bie moglo biti identino sa drugim odreenim biem, iz ega bi
izlazilodaakoprotivrenostnepostojinapovrinibia,njenemoebitiniudubini
njegovoj.
Postojinajzadjojednoreenjeproblemabivanja,alikojejenekonzekventno.Po
njemuprotivrenostsenemoeshvatitiiHegelnemapravokadtumogunosttvrdi,ali
postoje fakta, koja su protivrena i stoga neshvatljiva (iracionalna), i u njih spada i
bivanje. Takvo je reenje problema formulisao Hartman. Meutim, time je samo
prividnoizbegnutaHegelovaprotivrenost,dualizamizmeurazumaiumanainjenje
ustvarijomnogodubljim,jersenatajnaintvrdidaurealnostiimairacionalnih
elemenata.Hegelovoreenjejebarkonzekventno,jerilijesve topostojiloginoili
nitanijelogino,treeganemoebiti.
Meutim,udijalektikojmetodiHegelovojimaijednapozitivnastrana.Tvrenje
mogunosti protivrenosti predstavlja ekstremno izvoenje jednog tanog principa,
principa suprotnosti. Suprotnost i protivrenost nisu isto, tavie princip suprotnosti
iskljuuje protivrenost. Hegel je svojom dijalektikom metodom hteo da uhvati u
mreupojmaraznolikostiprocespromene,kojipostojeusvetu.Alionstavljateitena
proces, objanjava raznolikost procesom, a ne proces raznolikou. Meutim, taj se
odnosmoeobrnuti,moesetvrditidajeprocesrezultatraznolikosti.Akoseproces
uzme kao prvo, onda se stavlja na prvo mesto princip protivrenosti i tvrdi se
mogunostprotivrenosti,akolisepakraznolikostuzmekaoprvo,ondasestavljana
prvomestoprincipsuprotnostiiobjanjenjasubezprotivrenosti.Timetosuovadva
principakodHegelapomeana,Hegeljeusvojracionalizamuneoiracionalneelemente.
Kad se pak uvidi da u dijalektikaj metodi postoji i priricip suprotnosti, onda se
Hegelovracionalizamuzdievisokonadranijimracionalizmom.Jertadasemoerei
dajeHegelovracionalizamprvikojijepokuaodafaktikishvatisvet,dokjeraniji
racionalizamracionalizamstagnacijeiidentiteta.Dasuprotnostiskljuujeprotivrenost,
daselakopokazati.AkoAnijeB,iakojeAzatoAtonijeB,ondaAnemoeuisto
dobabitiiB,suprotnostiskljuuje,dakle,protivrenost.Kadbisesvetupravljaopo
stavuA=A,kaototohoeranijiracionalizam(cijisuklasinipredstavniciLajbnici
Volf),tadabiseilidolodoakosmizma(tj.dogleditakojeodrieegzistencijusveta
raznolikostii promene), ilido pluralizma, kojiunitava veze meu delovimasveta.
Hegelpolazioddrugogaekstrema,odstavaA=nonA,patvrdidabatimetosveto
postojiprelaziurazlinoodsebe,postajuraznolikostipromenausvetu.Akosepak
91
Petronijevi
poeodstavasuprotnostiAnijeB,(odnosnoodstavadajesvakastvarzavisnaod
drugerazlineodnje)ondaiztogasledujuneposrednoimnoinairaznolikost.l
Osimsaovesvojehipermetafizikeilogikestrane,Hegelovsistemjoimaznaaja
isvojimuenjemorazviuduha.SpomenulismoranijedajeHegelovafilozofijaprirode
veomaslaba,onajemnogoslabijanegotobisemoglooekivatikodHegela.Unjoj
nemaoriginalnihideja,aHegelovaobjanjenjasu,jedno,suvieshematina,adrugo,
veinom iz osnova pogrena, a ponegde i potpuno naivna? Stoga nije udo to
openhauer,velikiprotivnikHegelov(kojiizgledavelikuLogikunijeniitao),kadcitira
Hegeladabipokazaonjegove"gluposti",citirastalnonjegovufilozofijuprirode.
Meutim, u filozofiji duha Hegel je dao mnogo pozitivnoga, i on je jedan od
osnivaaevoiucionizmanapoljuduhovnihnauka.Onjeprvijasnouvideoidetaljno
primenioidejuevolucijeuistoriji(starijipokuajitevrstemnogosuslabijiodnjegovog).
OdraznihspecijalnihdisciplinafilozofijeduhaHegelovapsihologijajeslabodelo.Ali
estetika,filozofijaprava,filozofijaistorijeiistorijafilozofijeodvelikogsupozitivnog
znaaja.Tovainaroitozafilozofijuistorije,kojajeimalavelikoguticajanadocnije
filozofskoistorijskekoncepcijeikojaidanasimavelikevrednosti.Hegelovfilozofsko
istorijskisistemjesistemintelektualizma,onotoseponjemuuistorijirazvijatojeideja,
intelektualnastranasvetskogduha,aidejajeuistodobaifaktorkojidelauistoriji,
negdesvesnonegdenesvesno.TaosnovnakoncepcijaHegelovajeuglavnomtana,bar
ukolikoseodnosinasamciljistorijskograzvitka.Svakinapredakkulturejenapredaku
znanju,aostalideotoganapretkapredstavljailinjegovopomonosredstvoilinjegovu
primenu.Alitvrenje dajeideja(iakoHegeliumetnostireligijuubrajauidealne
faktore) jedini faktor istorijskog razvitka, nesumnjivo je pogreno. Jer osim
intelektualnihfaktorautiunatajrazvitakionereligioznepredstavekojimasenikakav
pozitivan idealan sadraj ne da pridati, zatim tenja ljudska za sreom, koja nalazi
izraza u raznim manifestacijama ekonomskog i duhovnog ivota. Osim toga,
formuliui osnovni cilj istorijskog razvia, Hegel ne odvaja dovoljno duhovnu od
politikeslobodeusledegajenjegovakonstrukcijaistorije,naroitonovije,proizvoljna.
Osimtaga,tvrdei pogreno,identitet hrianskereligije sfilozofijom,Hegelistiei
suvieznaajreligijeporazvitakoveanstva(stogaonprecenjujeiznaajreformacije,
pokretakojijeusutinisvojojreakcionaran).
Iz izlaganja Hegelove filozofije vidi se da je ona punaoriginalnih ideja itanih
opaanja u pojedinostima. To je jedna velika intelektualna tvorevina, koja je
fascinirajuiuticalanasavreinenikeistvorilajednuobimnukolu.
92

Branislav Petronijevic - Nemacka Klasicna Filozofija

Загружено:

Сведения о документе

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Branislav Petronijevic - Nemacka Klasicna Filozofija

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

zatotoseanalizom???m ? sumebrojeva7i5nemoedoid????m ? brojal2(vetreba

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

U metafizikoj dedukciji kategorija Kant polazi ?d d?finicije razuma kao moi

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

kategorije zajednice i uzajamnog uticaja. ?r ?m ? tome sve stvari, odnosno sve

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

I u poslednja dva odeljka analitike, u kojima raspravlja pitanje upotrebe tzv.

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Kritika racionalne kosmologije predstavlja najizraeniji i najinteresantniji d??

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

novo,tvrdeid?idejeipakim??u veiznaaj?d istoregulativnihprincipa(Kantutom

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

U posthumno objavljenom d?lu Prelaz, itd. Kant ?? ??kuao d? stavove svoje

Nemaka klasina filozofija

?? moralnim principima. Potujui ovakvog oveka ??, u stvari, potujem moralni

Nemaka klasina filozofija

Prelazei naformulu kategorikog imperativa, Kanttvrdi d?taformulasledi iz

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

?? Kantu,postojedvevrstelepote. slobodnaivezana lepota.Slobodna??nezavisna

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

njimaimamd?razmiljam?? principumehanizma.Alitoneiskljuujed?? organskim

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

predstava i s? svojim s?dr???m i sa sv???m formom. Na taj nain izbegnut ??

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

Nemaka klasina filozofija

prvobitno nunim nainom u isto doba i protivrenost. Ovim se tvrenjem Hegel