Kim Stenli Robinson, CRVENI MARS

Preveo Aleksandar Markovi

Prvi deo
NO SLAVLJA
"Mars je bio pust, pre nego to smo doli. To ne znai da se nita nije
dogaalo. Planeta je srasla, topila se, izmeala sastojke i ohladila se, dobivi povrinu
izbrazdanu dinovskim geolokim borama: kraterima, kanjonima, vulkanima. Ali sve
se to odvijalo u beslovesnosti minerala i nevieno. Nije bilo svedoka - osim nas,
gledalaca sa planete u susedstvu, i to samo u poslednjem trenutku njene duge istorije.
Mi smo sva svest koju je Mars ikada imao.
Sada svako poznaje istoriju Marsa, onako kako ju je video um ovekov pokolenjima praistorije bio je jedno od najupeatljivijih svetala na nebu, zbog svoje
crvene boje i treptavog buktanja, kao i naina na koji je usporavao u lutalakoj stazi
izmeu zvezda, a nekad ak i menjao smer. Kao da je time hteo neto da kae. Zato
moda i nije udo to najstarija imena za Mars imaju neobinu teinu na jeziku Nirgal, Mangala, Okuakah, Harmakhis - zvue starije i od drevnih jezika u kojima ih
nalazimo, kao da su fosilne rei iz ledenog doba ili jo od ranije. Da, hiljadama
godima Mars je bio sveta sila u delanju ovekovom, a njegova boja inila ga je
opasnom silom, simbolom krvi, besa, rata i srca.
Onda su nam prvi teleskopi omoguili da ga poblie osmotrimo, i mi
ugledasmo mali narandasti disk, sa belim polovima i tamnim mrljama koje su se
irile i skupljale s prolaskom dugih razdoblja. Nikakvo poboljanje u tehnologiji
teleskopa nije nam pruilo mnogo vie od toga; no, najbolje slike sa Zemlje, iako
nejasne, ipak su pruile Louelu dovoljno da nadahnu priu, svi je znamo, o umiruem
svetu i herojskom narodu koji je prokopavao kanale da odloi konani kobni zagrljaj
pustinje.
Bee to velika pria. Ali, tada su 'Mariner' i 'Viking' odaslali natrag svoje
fotografije, i sve se izmenilo. Nae znanje o Marsu viestruko se uvealo, nauili smo
doslovno milion puta vie o planeti nego pre. Tamo, pred nama, plovio je novi svet,
svet iznenaenja.
Meutim, izgledalo je, svet bez ivota. Ljudi su tragali za znacima preanjeg
ili sadanjeg ivota na Marsu, bilo im od mikroba do ukletih graditelja kanala, pa
ak i tuinskih posetilaca. Kao to znate, nikada nije pronaen nikakav trag. I zato je
prirodno to su se rodile prie da popune prazninu, ba kao u Louelovo vreme, ili
Homerovo, ili u peinama i savani - prie o mikrofosilima koje su unitili nai bioorganizmi, o ruevinama otkrivenim u peanim olujama i odmah zauvek
izgubljenim, o Velikom oveku i svim njegovim pustolovinama, o neuhvatljivom,
malom, crvenom narodu, vienom uvek samo krajikom oka. I sve ove bajke kazuju

se sa eljom da se Marsu pripie ivot, ili da mu se udahne. Zato to smo jo one

ivotinje koje su preivele Ledeno Doba i gledale sa uenjem u nono nebo,
priajui prie. A Mars nikada nije prestao da bude ono to je za nas oduvek bio veliki znak, veliki simbol, velika sila.
I tako smo doli ovamo. Bio je sila; sada je postao mesto.
I tako smo doli ovamo. Ali ono to nisu shvatili bilo je da emo do trenutka
stupanja na Mars biti toliko izmenjeni putovanjem da nita to nam je reeno da
radimo nee vie biti vano. Nije to bilo kao sluba na podmornici ili naseljavanje
Divljeg Zapada - bilo je to sasvim novo iskustvo, i to nas je Ares dalje nosio, Zemlja
je postajala tako daleka da je na kraju bila samo plava zvezda meu svim onim
zvezdama, a njeni su glasovi imali toliko zakanjenje da se inilo da dolaze iz
prolog veka. Ostali smo sami; eto kako smo postali fundamentalno drugaija bia."
Same lai, pomisli Frenk almers ljutito. Sedeo je u poasnom redu,
posmatrajui svog starog prijatelja Dona Buna kako izvodi uobiajeni 'Bunov
inspirativni govor'. almersu je ve bio dosadio. U stvari, put na Mars bio je
funkcionalno ekvivalentan dugom putovanju vozom. Ne samo da nisu postali
fundamentalno drugaija bia, ve su vie nego ikad postali ono to stvarno jesu,
osloboeni navika dok nije ostao samo goli, sirovi materijal njihovih bia. Ali Don
je stajao gore, upirui prstom u publiku i govorei: "Doli smo ovamo da stvorimo
neto novo, i kada smo stigli, sa nas su spale sve zemaljske razlike, nevane na ovom
novom svetu!" Jeste, zaista je mislio to to je rekao. Njegova vizija Marsa bila je
soivo koje je izobliavalo sve to je video, neka vrsta religije.
almers prestade da slua i pusti da mu pogled odluta preko novosagraenog
grada. Nameravaju da ga nazovu Nikozija. Bio je to prvi grad sagraen slobodno na
povrini Marsa; sve zgrade bile su smetene ispod neega to je, u stvari, bilo
ogroman proziran ator, oslonjen na gotovo nevidljiv skelet i postavljen na obronku
Tarzisa, zapadno od Noktis Labirintusa. Ovakav poloaj pruao mu je velianstven
pogled, sa dalekim zapadnim obzorjem preseenim irokim vrhom Pavonis Monsa.
Za Marsove veterane meu okupljenima ovo je bilo omamljujue: nalazili su se na
povrini, van anaca i mesa i kratera, a pogled je pucao u beskraj! Ura!
Smeh iz publike vrati Frenkovu panju na starog drugara. Don Bun imao je
pomalo napukao glas i prijatan srednjozapadni naglasak, i bio je na smenu (ponekad
sve odjednom) oputen, uzbuen, iskren, samoironian, skroman, poverljiv, ozbiljan i
komian. A publika je bila u zanosu: obraao im se prvi ovek na Marsu, i po
izrazima njihovih lica, moglo bi se rei da posmatraju Hrista kako pretvara hleb i
ribu u veeru za sve. Istini za volju, Don gotovo da jeste zasluio njihovo
oboavanje, za udo druge vrste, doaravi njihov ivot sardine u konzervi kao
putovanje duha. "Na Marsu emo postati meusobno blii nego ikada", ree Don,
to zapravo znai, pomisli almers, zabrinjavajui sluaj ponaanja zapaen u

eksperimentima sa prekomernim brojem pacova na malom prostoru; "Mars je

uzvieno, egzotino i opasno mesto", ree Don - mislei na smrznutu kuglu od
oksidisanog kamena na kojoj su bili izloeni zraenju od otprilike petnaest rema
godinje. "A naim radom", nastavi Don, "pravimo novi drutveni poredak i novi
korak u ljudskoj istoriji" - to jest, poslednju varijantu u dinamici dominacije primata.
Don zavri u tom duhu, i nastade, naravno, zagluujui pljesak. Maja
Tojtovna tada izae na podijum da najavi almersa. Frenk joj uputi potajni pogled
koji je znaio da nije raspoloen za njene ale; ona to opazi i ree: "Na sledei
govornik bio je gorivo nae male rakete", to zbog neega izazva smeh. "Njegova
vizija i energija bili su ono to nas je dovelo na Mars, zato sauvajte eventualne
pritube za naeg sledeeg govornika, mog starog prijatelja Frenka almersa."
Naavi se gore na podijumu, on otkri da je iznenaen veliinom grada.
Pokrivao je dugaki trougao, a skup se nalazio na njegovom najviem temenu, u
parku koji je zauzimao zapadni vrh. Sedam zrakastih staza sputalo se niz park, da bi
postale iroki, travnati, drveem obrubljeni bulevari. Izmeu bulevara stajale su niske
trapezoidne zgrade, svaka obloena uglaanim kamenom razliite boje. Veliina i
arhitektura zgrada davala je svemu pomalo pariski izgled, kako bi neki pijani fovist
video Pariz u prolee, sa ulinim kafeima i ostalim. etiri ili pet kilometara nie, kraj
grada su obeleavala tri vitka oblakodera, iza kojih se prostiralo nisko zelenilo farme.
Oblakoderi su bili deo kostura atora, koji je bio zaluena mrea linija boje neba nad
glavama. Materijal atora bio je nevidljiv, pa je sve zajedno ostavljalo utisak da stoje
na otvorenom. Utisak vredan zlata. Nikozija e biti popularan grad.
almers to i ree publici, i oni se oduevljeno sloie. Oito ih je zadobio,
njihove meke duice, bar onoliko koliko i Don. almers je bio krupan i crn, i znao
je da predstavlja kontrast Donovoj privlanosti plavuana; no, znao je i da poseduje
sopstveni grubi arm; zagrevajui se za govor, sve vie mu se preputao, birajui iz
line zbirke prikladnih izraza.
Tada zrak sunca blesnu izmeu oblaka, pogaajui podignuta lica gomile, i on
oseti udno stezanje u elucu. Toliko ljudi ovde, toliko stranaca! Ljudi u masi bili su
zastraujua stvar - sve te vlane keramike oi usaene u ruiaste grudve,
zagledane u njega... bilo je to gotovo previe za njega. Pet hiljada ljudi u jedinom
marsovskom gradu. Posle svih onih godina u Podbreju, bilo je teko pojmiti tako
neto.
Naivno je pokuao da saopti publici neto od ovoga. "Gledajui", ree,
"gledajui okolo - neobinost naeg prisustva ovde - se pojaava."
Gubio ih je. Kako to da kae? Kako rei da su samo oni na celom tom
kamenitom svetu ivi, da im lica gore kao papirne svetiljke u noi? Kako rei, ak i
ako su iva bia samo sudovi za bezobzirne gene, da je to ipak bolje, nekako, nego
prazna mineralna jednolinost svega ostalog?

To im, naravno, nikada nee rei. Moda nikada, a pogotovo ne u govoru. Zato
se sabrao. "U pustoi Marsa", ree, "ljudsko prisustvo je, pa, udesna stvar" (postae
meusobno blii nego ikada, ponovi glas u njegovom umu, ironino). "Planeta, sama
po sebi, predstavlja mrtav sleeni komar" (to jest, egzotian i uzvien), "a mi, baeni
ovamo sami, neizbeno se nalazimo u procesu - izvesnog prilagoavanja" (ili
stvaranja novog drutvenog poretka) - jeste, jeste, istina je, izgovara iste lai koje su
upravo uli od Dona!
Stoga je po zavretku govora zaradio jednako snaan aplauz. Iznerviran,
najavio je da je vreme da se jede, oduzevi Maji priliku za zavrnu dosetku. Mada je
verovatno znala da e on to uraditi, pa se nije trudila ni da je smisli. Frenk almers je
voleo da njegova bude poslednja.
Ljudi su se natisnuli na privremenu platformu da bi se pomeali sa slavnima.
Retko se dogaalo da se toliko lanova prve stotine vidi na jednom mestu, i ljudi su
se okupili oko Dona i Maje, Saksa Rasela i almersa.
Frenk pogleda preko glava svetine prema Donu i Maji. Nije prepoznao grupu
Zemljana koja ih je opkolila, i postao je radoznao. Poe da se probija kroz svet na
platformi, i kada je priao, vide kako Maja i Don razmenjuju pogled. "Nema razloga
da ovo mesto ne funkcionie po normalnim zakonima", ree jedan od Zemljana.
Maja mu ree: "Da li vas Olimpus Mons zaista podsea na Mauna Lou?"
"Naravno", ree ovek. "Svi titasti vulkani su slini."
almers se zagleda preko glave idiota u Maju. Nije pokazala da je primetila
njegov pogled. Don se pretvarao da nije svestan Frenkovog prisustva. Samanta je
neto objanjavala priguenim glasom drugom oveku; ovaj klimnu glavom i
mahinalno pogleda Frenka. Samanta mu je ostala okrenuta leima. Ali njemu je bio
vaan Don, Don i Maja, zapravo. Oni su se ponaali kao da se ne dogaa nita
neobino; meutim, predmet razgovora, ta god da je posredi, bio je promenjen.
almers napusti platformu. Ljudi su se jo tiskali kroz park, prema stolovima
postavljenim na gornjim krajevima sedam bulevara. almers je iao za njima, ispod
presaenih mladica sikomora; njihovo areno lie bojilo je popodnevnu svetlost,
inei da park podsea na dno akvarijuma.
Za stolovima sa posluenjem, graevinski radnici su ljutili votku, postajui
sve buniji, maglovito svesni da je gradnja zavrena, da je herojskom razdoblju
Nikozije doao kraj. A to je moda vailo i za ceo Mars.
Vazduh se ispuni pomeanim odlomcima razgovora. Frenk utonu u to
komeanje, odluta do severnog perimetra. Zastao je kod betonske ivice, visoke do
struka: gradski zid. Iz metalne trake na vrhu dizala su se etiri sloja prozirne plastike.
Jedan vajcarac objanjavao je to grupi posetilaca, zadovoljno pokazujui.

"Spoljnja opna od piezoelektrine plastike generie elektricitet iz vetra. Tu su

zatim dve folije koje dre sloj aeroelatinske izolacije. Poslednji, unutranji sloj je
opna za zadravanje zraenja, koja dobija purpurnu boja i mora se menjati. Bolje se
vidi nego kroz prozor, zar ne?"
Posetioci se sloie. Frenk prui ruku i gurnu unutranju opnu. Opna se izvi
sve dok mu prsti nisu zaronili do korena. Pomalo hladna. U plastiku su bila utisnuta
jedva primetna bela slova. Izidis Planicia Polimeri. Kada se osvrnuo, jo je mogao da
vidi platformu na obronku kroz sikomore. Don i Maja sa svojim grozdom
oboavalaca jo su bili tamo, ivo razgovarajui. Vodei poslove planete. Odluujui
o sudbini Marsa.
On ostade bez daha. Oseti stezanje napetih krajnika. Gurnu aku u zid atora,
tako snano da je rastegao spoljnju opnu, to je znailo da je deo njegovog besa
uhvaen i pretvoren u elektricitet u mrei grada. Bio je to specijalni polimer; atomi
ugljenika bili su vezani sa atomima vodonika i fluora na takav nain da je dobijena
supstanca bila jo vie piezoelektrina nego kvarc. Promeni jedan element od tri, i
sve se izmeni; zameni fluor hlorom, na primer, i dobije celofan.
Frenk se zagleda u svoju obmotanu aku, pa u druga dva elementa, jo
meusobno vezana. Ali bez njega oni nisu nita!
Ljutito se zaputio prema uskim ulicama grada.
Na trgu se nalazila grupa Arapa koji su pili kafu, zbijeni poput koljki na steni.
Arapi su stigli na Mars pre samo deset godina, ali ve su predstavljali nezaobilaznu
snagu. Imali su puno novca i udruili su se sa vajcarcima u gradnji izvesnog broja
gradova, ukljuujui i ovaj. I dopadalo im se na Marsu. "Lii na hladan dan u Pustoj
etvrti", rekli bi Saudijci. Slinost je bila tolika da su se arapske rei brzo pretapale u
engleski, zato to su Arapi imali bogatiji renik za ovdanji krajolik: akaba za strme
litice oko vulkana, badia za velike dine sveta, nefudi za duboki pesak, seil za
milijardu godina stara korita reka... Ljudi su govorili da bi bilo najbolje da preu na
arapski i ree problem.
Frenk je provodio dosta vremena sa Arapima, i ljudima na trgu bilo je drago
to ga vide. "Salaam aleik!" rekoe mu, i on odgovori "Marhabba!" Ispod crnih
brkova blesnue beli zubi. Kao i obino, tu su bili samo mukarci. Nekoliko mladia
povede ga do sredinjeg stola, gde su sedeli stariji, meu njima i njegov prijatelj
Zeik. Zeik ree: "Ovaj trg emo nazvati 'Hajr el-kra Meshab', 'crveni granitni
otvoreni prostor u gradu'." Pokazao je prema kamenim ploama boje re. Frenk
klimnu glavom i upita kakav je to kamen. Trudio se da to vie govori arapski,
pomerajui granice svojih sposobnosti i tako izazivajui dosta smeha. Potom sede za
glavni sto i opusti se, oseajui se kao da je na nekoj ulici u Damasku ili Kairu,
sroen sa bujicom arapskih rei i mirisima skupih kolonjskih voda.

Dok je govorio, prouavao je lica. Tuinska kultura, svakako. Nisu nameravali

da se menjaju samo zato to su na Marsu, i time su kvarili Donovu viziju. Njihov
nain miljenja otro se sukobljavao sa zapadnim; odvojenost crkve od drave, na
primer, za njih je bila pogrena, tako da im je bilo nemogue da se sloe sa
zapadnjacima oko samih temelja vladavine. I bili su toliko patrijahalni da se govorilo
da su ene nekih od njih nepismene - nepismeni, na Marsu! Jasan znak. A ovi ljudi su
zaista posedovali opasan izgled koji je Frenk povezivao sa maizmom, izgled ljudi
koji su tako surovo postupali sa svojim enama da su one prirodno uzvraale gde su
mogle, teroriui sinove koji e terorisati ene koje e terorisati sinove i tako dalje i
tako dalje, u beskrajnoj ubitanoj spirali izopaene ljubavi i mrnje izmeu polova. U
tom smislu su svi oni bili bezumnici.
Frenk ih je voleo upravo zbog toga. Na stranu to to e mu dobro posluiti, kao
novo stecite moi. titi novog, slabijeg suseda da bi oslabio stare i mone, kao to
ree Makijaveli. Stoga je sedeo i ispijao kafu, i oni polako, uljudno, preoe na
engleski.
"Kako vam se dopadaju govori?" upita, posmatrajui crni talog na dnu svoje
posude.
"Don Bun je ostao isti", odvrati stari Zeik. Ostali se jarosno nasmejae. "Kada
kae da emo stvoriti samosvojnu marsovsku kulturu, misli samo da e neke
zemaljske kulture biti podrane, a druge napadnute. One koje budu ocenjene kao
regresivne bie izdvojene za unitenje. To lii na neku vrstu ataturkizma."
"On misli da svi na Marsu treba da postanu Amerikanci", ree ovek po imenu
Neim.
"to da ne?" ree Zeik, smeei se. "To se ve dogodilo na Zemlji."
"Ne", ree Frenk. "Nemojte pogreno da shvatite Dona. Ljudi kau da je
opsednut sobom, ali..."
"I jeste opsednut sobom!" povika Neim. "On ivi u dvorani ogledala! Misli
da smo doli na Mars da uspostavimo dobru staru ameriku superkulturu i da svako
treba da pristane na to zato to je to plan Dona Buna."
Zeik ree: "On ne razume da drugi ljudi misle drugaije."
"Nije stvar u tome", ree Frenk. "On samo zna da drugi ne misle tako dobro
kao on."
Oni se na to nasmejae, ali smeh mlaih mukaraca imao je prizvuk gorine.
Svi su verovali da je pre njihovog dolaska Bun vodio potajnu kampanju da se
Arapima ne dozvoli naseljavanje. Frenk je podsticao ovo ubeenje, koje nije bilo
daleko od istine - Don je bio protiv svake ideologije koja mu nije ila na ruku. Hteo
je to manje nevolja sa svakim ko bi doao gore.
Arapi su, meutim, verovali da ih je Don posebno uzeo na zub. Mladi Selim
el-Hail zausti da neto kae, ali mu Frenk uputi brz opominjui pogled. Selim se
ukoi, a onda ljutito napui usne. Frenk ree: "Ma, nije on tako lo. Mada sam ga,

istini za volju, uo kako kae da bi bilo bolje da su Amerikanci i Rusi mogli da

proglase planetu svojom, kao istraivai u stara vremena."
Njihov smeh bio je kratak i mrk. Selimova ramena se zgrbie kao da je primio
udarac. Frenk slegnu ramenima i osmehnu se, iroko rairivi ruke. "Ali, koga briga!
Mislim, ta on tu moe?"
Stari Zeik uzdignu obrve. "Miljenja se razlikuju."
almers ustade da poe dalje i pri tom uhvati Selimov uporan pogled. Zatim
krenu niz pobonu ulicu, jednu od uskih staza koje su povezivale sedam gradskih
bulevara. Veinom su bile pokrivene kaldrmom ili ulinom travom, ali ova je bila od
grubog belog betona. Usporio je kod uvuenog dovratka i zagledao se u izlog
zatvorene izmarske radionice. Njegov bledi odraz pojavi se u paru glomaznih
peakih izama.
Miljenja se razlikuju. Da, mnogi su potcenili Dona Buna - almersu se to
dogodilo vie puta. Javi mu se slika Dona Buna u Beloj Kui, rumenog od ubeenja,
sa plavom kosom koja je neposluno letela, osvetljenog zracima sunca to su nadirali
kroz prozore Ovalnog Kabineta, dok je hodao, razmahujui rukama, gore-dole po
sobi, govorei, Predsednika koji je klimao glavom na njegove rei, i sekretara koji su
posmatrali, mozgajui kako najbolje da usvoje taj elektrizirajui arm. Oh, bili su
estok par u to vreme, almers i Bun. Frenk sa idejama, a Don kao njihov
glasogovornik, sa nastupom koji je bio gotovo nezaustavljiv. Bila bi to vie stvar
iskakanja iz ina, u stvari.
Meu izmama se pojavi odraz Selima el-Haila.
"Je li to istina?" upita on.
"Je li ta istina?" odvrati Frenk nabusito.
"Da je Bun protiv Arapa?"
"ta ti misli?"
"Da li je on bio taj koji je blokirao dozvolu za izgradnju moeje na Fobosu?"
"On je moan ovek."
Lice mladog Selima se iskrivi. "Najmoniji ovek na Marsu, i ni to mu nije
dosta! Hoe da bude kralj!" Selim stegnu pesnicu i udari njome po dlanu druge ruke.
Bio je vitkiji od ostalih Arapa, i meke vilice, sa brkovima koji su pokrivali mala
usta.
"Sporazum uskoro treba obnoviti", ree Frenk. "A Bunova koalicija me
zaobilazi." Zakrguta zubima. "Ne znam kakvi su im planovi, ali u veeras saznati.
Uostalom, moe da zamisli kakvi su. Zapadni uticaji, svakako. Moda e odbiti da
da saglasnost za novi sporazum ukoliko ne bude sadrao jemstva da e sva naselja
graditi samo prvobitni potpisnici." Selim zadrhta, a Frenk nastavi: "To je ono to on
eli, i veoma je verovatno da e to i dobiti, zato to ga nova koalicija ini uticajnijim

nego ikad. To bi mogao da bude kraj naseljavanju svih onih koji nisu potpisnici.
Postaete gostujui naunici. Ili e vas poslati nazad."
Odraz Selimovog lica u izlogu postade nalik na masku gneva. "Batal, batal",
mrmljao je. Ravo, ravo. Ruke mu se izvie kao da ih ne kontrolie, dok je gunao
neto o Koranu ili Kamiju, Persepolisu ili Paunovom Tronu, asocijacije razbacane
izmeu non-sequitura. Buncanja.
"Rei nita ne znae", ree almers grubo. "Kada avo doe po svoje,
raunaju se samo dela."
Mladi Arapin se na to zamisli. "Nisam siguran", ree konano.
Frenk ga munu u miicu, posmatrajui kako ga trese groznica zbog izreenog.
"Govorimo o tvom narodu. Govorimo o ovoj planeti."
Selimove usne nestadoe ispod brkova. Posle nekog vremena ree: "Istina je."
Frenk outa. Gledali su zajedno u izlog, kao da procenjuju izme.
Frenk konano podie ruku. "Razgovarau ponovo sa Bunom", ree tiho.
"Veeras. On sutra odlazi. Pokuau da ga urazumim. Ali sumnjam da e vredeti. Do
sada nikad nije. Svejedno, pokuau. A posle - videemo se."
"Da."
"U parku, onda, na najjunijoj stazi. Oko jedanaest."
Selim klimnu glavom.
almers ga prostreli pogledom. "Rei ne znae nita", ree, otro, i ode.
Sledei bulevar na koji je almers izaao bio je prepun ljudi u grupama ispred
otvorenih barova ili kioska sa kus-kusom i kobasicama. Arapi i vajcarci. Naizgled
udna kombinacija, ali su se dobro uklopili.
Veeras su neki vajcarci delili maske na vratima jednog od stanova.
Oigledno su slavili ovaj stadtfest kao neku vrstu Mardi Grasa, i to su zvali
Fassnacht, sa maskama i muzikom i svakovrsnim drutvenim nepodoptinama, ba
kao da su kod kue, u onim raspusnim februarskim noima u Bazelu, Cirihu i
Lucernu... Frenk odjednom odlui da stane u red. "Oko svake duboke due uvek raste
maska", ree dvema mladim enama ispred sebe. One utivo zaklimae glavama i
nastavie razgovor na grlenom schwyzerduutsch-u, nezabeleenom dijalektu,
privatnoj ifri, nerazumljivom ak i Nemcima. Jo jedna zatvorena kultura, ti
vajcarci, na neki nain jo i vie nego Arapi. To je to, pomisli Frenk, dobro se slau
zato to su i jedni i drugi tako izolovani da nikada stvarno nisu ostvarili dodir. Glasno
se nasmeja i uze masku, crno lice iarano izlepljenim crvenim draguljima. Pokri
njome lice.
Niz put je vijugala kolona maskiranih slavljenika, pijana, razularena, na ivici
kontrole. Bulevar se na raskru otvarao u mali trg, na kome je vodoskok bacao
osunanu vodu u vazduh. Oko vodoskoka, orkestar limenih udaraljki ekiao je neku
kalipso melodiju. Ljudi su se okupljali oko njih, igrajui ili poskakujui u ritmu

dubokog bong bas-bubnja. Sto metara iznad glava, otvor u okviru atora putao je
ledeni vazduh na trg, vazduh tako hladan da su u njemu lebdele pahuljice snega,
svetlucajui na suncu poput estica minerala. Tada pod samim atorom zaprata
vatromet i kroz pahulje padoe raznobojne iskre.
Vie no bilo kog drugog dana, zalazak sunca podsetio ih je da stoje na tlu
druge planete; u zakoenosti i rumenilu svetlosti bilo je neeg duboko pogrenog,
nespokojnog iekivanja uraslog u mozak savane tokom miliona godina. Ovo vee
prualo je posebno raskoan i uznemirujui primer te pojave. Frenk je lutao u toj
svetlosti, vraajui se prema gradskom trgu. Ravna juna strana grada bila je posuta
stenama, i svaka je za sobom vukla dugaku crnu senku. Zaustavio se pod betonskim
lukom june kapije grada. Nigde nikog. Kapije su prilikom ovakvih slavlja bile
zakljuane, da spree pijance da iziu i povrede se. Ali Frenk je nabavio
bezbednosnu ifru za taj dan od VI protivpoarne slube, i kada se uverio da ga niko
ne posmatra, otkucao je ifru i hitro uao u komoru. Opremio se hodaem, izmama i
lemom i proao kroz srednja i spoljnja vrata.
Kao i uvek, napolju je bilo uasno hladno, i dijamantska ara grejnog tela
hodaa gorela mu je kroz odeu. Pod nogama mu je krckao beton, pa durikrast.
Osloboeni pesak dizao se i udaljavao, noen vetrom.
Sumorno je osmotrio okolinu. Svuda stene. Planeta udarana maljem
milijardama puta. A meteori jo padaju. Jednog dana e jedan od gradova biti
pogoen. Okrenuo se i pogledao iza sebe. Grad je izgledao kao osvetljen akvarijum u
tami. Nee biti upozorenja, samo e se sve odjednom razleteti, zidovi, vozila, drvee,
tela. Asteci su verovali da e kraj sveta doi na jedan od etiri naina: u zemljotresu,
poplavi, vatri ili kii jaguara sa neba. Ovde nee biti vatre. Niti zemljotresa ili
poplave, kad smo kod toga. Preostaju samo jaguari.
Predveernje nebo nad Pavonis Monsom bilo je tamne ruiaste boje. Prema
istoku, pruala se farma Nikozije, dugaka, niska staklena bata nizbrdo od grada. Iz
ovog ugla videlo se da je farma prostranija od gradskog zemljita i naikana
zeleniem. Frenk teko zakorai prema jednoj od spoljnjih komora i ue.
U unutranjosti farme bilo je toplo, punih ezdeset stepeni <Farenhajta - prim.
prev.>, odnosno petnaest stepeni toplije nego u gradu. Morao je da ostane pod
lemom, jer je vazduh na farmi bio prilagoen biljkama, bogat ugljen-dioksidom i
siromaan kiseonikom. Stao je kod radne stanice i pretraio pregrade sa sitnim
alatom i pesticidnim flasterima, rukavicama i kesama, Odabrao je tri siuna flastera,
stavio ih u plastinu kesu i paljivo gurnuo kesu u dep hodaa. Flasteri su bili
inteligentni pesticidi, biosaboteri projektovani da naoruaju biljke odbrambenim
sistemima; itao je o njima i poznavao kombinaciju koja je smrtonosna za
organizam...

Stavio je par makaza u drugi dep hodaa. Uske ljunane staze odvele su ga
izmeu dugakih leja jema i penice, nazad prema gradskom zemljitu. Uao je u
komoru prema gradu, otkopao lem, skinuo hoda i izme i premestio sadraj
depova hodaa u kaput. Zatim se vratio u donji grad.
Ovde su Arapi izgradili medinu, insistirajui da je ovaj poloaj kljuan za
zdravlje grada; bulevari su se suavali, a izmeu njih je leao bedem vijugavih
sokaka, preuzetih sa mapa Tunisa ili Alira, ili sluajno nastalih. Nigde se nije moglo
videti iz jednog bulevara u drugi, a nebo je bilo vidljivo samo u potezima ljivika,
izmeu zgrada koje su se naginjale jedna ka drugoj.
Veina sokaka sada je bila pusta, poto je slavlje bilo u gornjem gradu. Par
maaka unjao se izmeu zgrada, istraujui svoj novi dom. Frenk uze makaze iz
depa i ureza na nekoliko plastinih prozora, arapskim pismom, jea, jea, jea, jea.
Poao je dalje, zvidei kroz zube. Kafeterije na uglovima bile su male peine
svetlosti. Boce su zveckale kao prospektorski ekii. Jedan Arapin sedeo je na
zdepastom crnom zvuniku, svirajui elektrinu gitaru.
Pronaao je sredinji bulevar i poao njime. Deaci u kronjama sikomora i
lipa dovikivali su jedni drugima pesmice na schwyzerduutsch-u. Jedna od kazalica
bila je na engleskom. "Don Bun, Na Mesec je si'o, Vid'o nema ale, Pa na Mars
oti'o!" Ratrkane grupice muziara teturale su sve kroz sve guu gomilu ljudi.
Nekoliko brkatih mukaraca, kostimiranih kao amerike irliderke, izvebano je
izvodilo sloenu kan-kan koreografiju. Deca su mlatila po plastinim doboima. Bilo
je buno; tavanica je upijala zvuk, tako da nije bilo odjeka kakvi su se mogli uti
ispod kupola kratera, ali je svejedno bilo buno.
Tamo gore, gde se bulevar irio u park sikomora - stajao je Don lino,
okruen manjom svitom. Ugledao je almersa kako prilazi i mahnuo mu,
prepoznavi ga i pored maske. Toliko su se lanovi prvih stotinu dobro poznavali.
"Hej, Frenk", ree on. "Reklo bi se da se dobro provodi."
"Tako je", ree Frenk kroz masku. "Volim gradove kao to je ovaj, a ti?
Vienacionalni sastav. Primer kakva raznolika zbirka kultura postoji na Marsu."
Bunov osmeh bio je lagodan. Oi su mu igrale dok je osmatrao bulevar ispod
njih.
Frenk ree otro: "Mesto kao ovo konica je za tvoj plan, zar ne?"
Bunov pogled se vrati na njega. Ljudi oko njih se odmaknue, osetivi
antagonistiku prirodu razmene. Bun ree Frenku: "Nemam ja nikakav plan."
"Ma, hajde! A tvoj govor?"
Bun slegnu ramenima. "Maja ga je napisala."
Dvostruka la: da ga je napisala Maja, i da Don ne veruje u izreeno. ak i
posle toliko godina, imao je oseaj da razgovara sa strancem. Sa politiarem na delu.
"Hajde, Done", odsee Frenk. "Veruje u sve to, i zna da je tako. Ali ta e da
radi sa svim tim razliitim nacijama? Sa etnikim mrnjama, verskim fanatizmima?

Tvoja koalicija nema izgleda da kontrolie sve to. Ne moete sauvati Mars samo za
sebe, Done, ovo vie nije nauna stanica, i neete postii sporazum koji e ga u to
pretvoriti."
"Ni ne nameravamo."
"Zato onda pokuava da me iskljui iz pregovora?"
"Ne pokuavam!" Don je izgledao povreeno. "O'ladi, Frenk. Pretabaemo to
zajedno kao to smo uvek radili. Opusti se."
Frenk je zurio u svog starog prijatelja, nimalo ubeen. U ta da veruje? Nikada
nije znao ta da misli o Donu - zbog naina na koji je iskoristio Frenka kao
odskonu dasku i zbog naglaeno prijateljskog dranja... zar nisu poeli kao
saveznici, drugovi?
Pade mu na pamet da Don trai Maju. "Dobro, gde je ona?"
"Tu negde", ree Don kratko.
Prole su godine pre nego to su mogli da govore o Maji. Bun mu uputi otar
pogled, kao da hoe da kae da to nije njegova stvar. Kao da nita to je Bunu bilo
vano, tokom svih zajednikih godina, nije bilo Frenkova stvar.
Frenk ga ostavi bez rei.
Nebo je sada bilo duboko ljubiasto, isprugano utim cirusnim oblacima.
Frenk poe pored dve prilike sa belim keramikim domino-maskama, drevnim
likovima Komedije i Tragedije, vezanih lisicama jedna za drugu. Gradske ulice
zaronile su u tamu i prozori su bletali, na njima obrisi slavljenika. Ve nerazgovetne
maske imale su nemirne krupne oi koje su kolutale, tragajui za izvorom napetosti u
vazduhu. Ispod plimskog talasanja gomile uo se dubok zvuk kidanja.
Ne bi trebalo da bude iznenaen, nema razloga. Poznavao je Dona koliko se
moe poznavati druga osoba; ali to nikada nije bila njegova preokupacija. Zaao je
pod kronje parka, pod lie sikomora, veliine dlana. Zar je ikada bilo drugaije?
Sve ovo vreme zajedno, godine i godine drugovanja, sve je palo u vodu. Nita drugo
nego diplomatija.
Pogledao je na sat. Skoro jedanaest. Vreme za sastanak sa Selimom. Jo jedan
sastanak. itav ivotni vek dana podeljenih na etvrti sata navikao ga je da tri sa
sastanka na sastanak, menjajui maske, reavajui krizu za krizom, rukovodei,
manipuliui, vodei poslove u neprestanoj, unoj groznici, pa, eto, i sada, usred
slavlja, Mardi Grasa, Fassnacht-a, opet isto. Nije mogao da se seti kada je bilo
drugaije.
Doao je do mesta gde se gradilo, magnezijumskog kostura okruenog
gomilama cigle, peska i kamenih ploa. Nepaljivo od njih to ostavljaju takve stvari.
Natrpao je depove kaputa krhotinama cigle, taman tolikim da stanu u aku.
Uspravivi se, primeti da ga neko posmatra sa druge strane gradilita - sitan ovek

mravog lica ispod nakostreenih crnih rasta-lokni; otro ga je motrio. U tom pogledu
bilo je neeg uznemirujueg, kao da neznanac prozire sve njegove maske i nadzire ga
jer su mu poznate sve njegove misli i planovi.
Osetivi jezu, almers hitro uzmaknu u dno parka. Kada se uverio da
nepoznatog nema, i da ga niko drugi ne gleda, poe da baca kamenje i cigle prema
donjem gradu, nastojei da dobaci to dalje. Jedan i za neznanca, pravo u lice! Iznad
njega, reetka atora bila je vidljiva tek kao bledo ustrojstvo zatamnjenih zvezda;
inilo se da vise nezaklonjene, na ledenom nonom vetru. Cirkulacija vazduha
pojaana je ove noi, naravno. Lom stakla, povici. Vrisak. Zaista je bilo buno, ljudi
su sasvim podivljali. Poslednji odlomak kamene ploe, baen prema velikom
osvetljenom panoramskom prozoru s one strane trave. Promaaj. On zae dublje
meu stabla.
Blizu junog zida ugledao je nekog ispod kronje sikomore - Selima, koji je
nervozno kruio. "Selime", pozva Frenk tiho, znojei se. Posegnuo je u dep
pulovera, oprezno zavukao aku u kesu i uzeo tri flastera na dlan. Sinergija moe da
bude tako mona, za dobro ili za zlo. Poe napred i grubo zagrli mladog Arapina.
Flasteri uhvatie i aktivna strana proe kroz Selimovu laku pamunu koulju. Frenk
zakorai unazad.
Selimu je sada ostalo otprilike est sati. "Jesi li razgovarao sa Bunom?" upita.
"Pokuao sam", ree almers. "Nije hteo da slua. Lagao me je." Bilo je tako
lako glumiti potresenost. "Posle dvadeset pet godina prijateljstva, on me lae!"
Udario je dlanom po stablu, i flasteri odletee u mrak. Sabrao se. "Njegova koalicija
namerava da preporui da sva marsovska naselja budu poverena zemljama
potpisnicama prvog sporazuma." To je bilo sasvim mogue; i, svakako, prikladno.
"On nas mrzi!" povika Selim.
"On mrzi sve to mu se nae na putu. Osim toga, svestan je da islam jo
predstavlja stvarnu snagu u ivotu ljudi. Islam oblikuje nain miljenja ljudi, a on to
ne trpi."
Selim zadrhta. Oi su mu blistale u tami. "Mora biti zaustavljen." Frenk se
okrenu u stranu, nasloni se na stablo. "Ja - ne znam."
"Sam si to rekao. Rei nita ne znae."
Frenk zaokrui oko drveta, oseajui vrtoglavicu. Budalo, pomisli, rei znae
sve. Mi nismo nita do razmene informacija, rei su sve to imamo!
Ponovo prie Selimu i ree: "Kako?"
"Planeta. To je na nain."
"Gradske kapije su veeras zakljuane."
Ovo ga zaustavi. Ruke poee da mu se gre.
Frenk ree: "Ali kapija prema farmi jo je otvorena."
"Da, ali e spoljnja vrata farme biti zakljuana."
Frenk slegnu ramenima, pustivi ga da razmilja.

Ubrzo Selim trepnu, i ree: "A." Onda nestade.

Frenk je sedeo na zemlji izmeu stabala. Zemlja je bila peskovita, smea i
vlana, proizvod velikog truda inenjera. Nita u gradu nije bilo prirodno, ba nita.
Posle nekog vremena, osovi se na noge. Poao je kroz park, posmatrajui svet.
Ako naem samo jedan dobar grad, potedeu oveka. Ali maske su naletale jedna na
drugu na istinama, da bi se porvale i udarale, okruene posmatraima koji su
namirisali krv. Frenk se vrati na gradilite da uzme jo cigala. Pobaca i njih, i neki
ljudi ga videe, tako da je morao da bei. Ponovo meu drvee, u minijaturnu
pokrivenu divljinu, beei od grabljivica, opijen adrenalinom, najsnanijom od svih
droga.
Odjednom ugleda Maju kako stoji sama pored privremene platforme gore na
vrhu. Nosila je beli domino, ali je to bez sumnje bila ona: proporcije stasa, kosa,
samo dranje, nepogreivo su odavali Maju Tojtovnu. Prva stotina, mala grupa; za
njega su samo oni bili stvarni, ostali su bili samo duhovi. Frenk pouri prema njoj,
spotiui se na neravnom zemljitu. Stegnu kamen duboko u depu kaputa, mislei:
"Hajde, kuko. Reci neto to e ga spasiti. Reci neto to e me naterati da pretrim
ceo grad da ga spasim!
Ona zau njegov dolazak i okrenu se. Nosila je fosforescentni beli domino, sa
metalno plavim cekinima. Bilo je teko videti joj oi.
"Zdravo, Frenk", ree ona, kao da on ne nosi masku. Ovo ga umalo ne natera
da se okrene i pobegne. Samo prepoznavanje bilo je dovoljno za to...
Ali ostao je. Ree: "Zdravo, Majo. Lep suton, zar ne?"
"Spektakularan. Priroda nema ukusa. Ovo je samo otvaranje grada, ali vie lii
na Sudnji Dan."
Stajali su pored ulinog osvetljenja, gazei svoje senke. Ona ree: "Jesi li se
zabavljao?"
"Itekako. A ti?"
"Postaje pomalo preveselo."
"Pa, razumljivo, zar ne? Najzad smo izili iz rupa, Majo, eto nas konano na
povrini! I to kakvoj povrini! Vidik se prua ovako daleko jo samo na Tarzisu!"
"Na dobrom je mestu", sloi se ona.
"Bie to veliki grad", prorokovao je Frenk. "Ali gde ti stanuje ovih dana,
Majo?"
"U Podbreju, Frenk, kao i uvek. Ti to zna."
"Ali nikad nisi tamo, zar ne? Nisam te video godinu dana."
"Zar je bilo toliko dugo? Pa, bila sam u Helasu. Sigurno si uo?"
"Ko da mi kae?"
Ona odmahnu glavom i plavi cekini zablistae. "Frenk." Okrenula se u stranu,
kao da bei od implikacija njegovog pitanja.

Frenk je ljutito obie, stade ispred nje. "Ono na Aresu", ree. Glas mu je bio
pridavljen, i on izvi vrat da oslobodi grlo, da olaka govor. "ta je to bilo, Majo? ta
je to bilo?"
Ona slegnu ramenima i izbee njegov pogled. Dugo je utala. Onda ga
pogleda. "Hir trenutka", ree.
Utom odzvoni pono, i oni se naoe u marsovskom vremenskom pomaku,
trideset devet i po minuta izmeu 12:00:00 i 12:00:01, kada su se svi satovi gasili ili
zaustavljali. Tako su prvih stotinu odluili da uklope neto dui marsovski dan sa
standardnom podelom dana na 24 sata, i reenje se pokazalo zadovoljavajue na
neobian nain. Izii svake noi na neko vreme iz promicanja brojeva, iz
nemilosrdnog hoda due kazaljke...
A ove noi, kada su zvona oglasila pono, ceo grad je pomahnitao. etrdeset
minuta izvan vremena; ovo je trebalo da bude vrhunac slavlja, svi su to oseali.
Praskali su vatrometi, ljudi su klicali; kroz zvuk zajeae sirene, i klicanje se
udvostrui. Frenk i Maja posmatrali su vatromete, oslukujui zvuke.
Nastade buka koja je bila nekako drugaija: oajniki povici, istinski krici.
"ta je to?" ree Maja.
"Tua", ree Frenk, nagnute glave u oslukivanju. "Neto uinjeno u hiru
trenutka, moda." Ona se zagleda u njega, i on brzo dodade: "Moda bi trebalo da
pogledamo."
Povici se pojaae. Negde se neto dogodilo. Poli su niz park, sve duim
koracima, sve dok nisu preli u ujednaen marsovski trk. Park je Frenku izgledao
vei, i na trenutak je osetio strah.
Sredinji bulevar bio je prekriven krem. Ljudi su hitali kroz mrak u
predatorskim grupama. Odjeknu izluujua sirena, signal da je probuen ator. U oba
smera bulevara lomili su se prozori. Malo dalje, na ulinoj travi leao je neki ovek,
na leima, a trava oko njega bila je umrljana crnim mrljama. almers zgrabi za
miicu enu koja je kleala nad njim. "ta se dogodilo?"
Jecala je. "Potukli su se! Tuku se!"
"Ko? vajcarci, Arapi?"
"Stranci", ree ona. "Auslander." Obnevidelo je pogledala prema Frenku.
"Dovedite pomo!"
Frenk se vrati Maji koja je razgovarala sa grupom ljudi pored jo jedne pale
figure. "ta se dogaa, bogamu?" obrati joj se, kada su poli prema gradskoj bolnici.
"Pobuna", ree ona. "Ne shvatam zato." Usta su joj bila ravan zarez, koa
tako bleda kao da joj domino jo pokriva lice.
Frenk strgnu svoju masku i odbaci je. Svuda po ulici bilo je krhotina stakla.
Neki ovek pouri prema njima. "Frenk! Majo!"

Bio je to Saks Rasel; Frenk nikad nije video malog oveka tako uzrujanog.
"Don - napali su ga!"
"ta?" uzviknue oni uglas.
"Pokuao je da zaustavi tuu, i napali su ga, trojica ili etvorica. Oborili su ga i
odvukli!"
"I nisi ih zaustavio?" povika Maja.
"Pokuali smo - nas nekoliko smo poli za njima. Ali smo ih izgubili u
medini."
Maja pogleda Frenka.
"ta je ovo?" uzviknu on. "Kuda su mogli da ga odvedu?"
"Do kapija", ree ona.
"Ali one su veeras zakljuane, zar ne?"
"Moda nisu za svakog."
Pooe za njom prema medini. Uline svetiljke bile su razbijene, pod nogama
je krckalo staklo. Pronali su efa vatrogasaca i otili do Turske Kapije; on je otkljua
i nekoliko ljudi pouri kroz nju, da ukljue hodae u kriznu brzinu. Zatim izioe u
no da trae, osvetljeni sjajem batisfere grada. Frenku su brideli zglobovi od nonog
mraza, i oseao je taan oblik sopstvenih plua, kao da su mu u grudi ubaene dve
kugle leda, da mu uspore prebrze otkucaje srca.
Napolju nije bilo nieg. Nazad unutra. Preko, do severnog zida i Sirijske
Kapije, pa ponovo napolje, pod zvezde. Nita.
Trebalo im je dugo da se sete farme. Tada ih je bilo ve trideset sa hodaima,
sjurili su se dole, pa kroz komoru, i ratrkali se izmeu leja sa letinom.
Pronali su ga meu rotkvama. Jakna mu je bila povuena preko lica, u
standardni vazduni dep; mora da je to uradio nesvesno, jer su, okrenuvi ga,
ugledali uboj iza uha.
"Nosite ga unutra", ree Maja, gorkim i rapavim glasom. "Brzo."
etvorica ga podigoe. almers mu je pridravao glavu, i prsti su mu bili
isprepletani sa Majinima. Zateturali su se kroz kapiju farme i uli u grad. Jedan od
vajcaraca povede ih do najblieg medicinskog centra, ve prepunog unezverenih
ljudi. Spustili su Dona na slobodnu klupu. Izraz njegovog nesvesnog lica bio je
napregnut, odluan. Frenk mu smaknu lem i poe da izdaje nareenja, upadajui u
sale za intervencije i galamei na lekare i bolniarke. Nisu obraali panju na njega, a
onda najzad jedna lekarka ree: "Umuknite. Dolazim." Izila je u hodnik i uz pomo
bolniarke prikopala Dona na monitor, a onda ga pregledala, sa bezlinim,
odsutnim izrazom koji lekari imaju kad rade: ruke na vratu, licu i glavi, stetoskop...
Maja objasni ono to su znali. Lekarka je skinula ator s kiseonikom sa zida,
pratei monitor. Usta su joj bila stisnuta u nezadovoljan mali vor. Maja je sedela na
jednom kraju klupe, odjednom nespokojnog lica. Njen domino odavno je nestao.
Frenk unu pored nje.

"Moemo jo da pokuavamo", ree lekarka, "ali bojim se da je gotov. Predugo

je bio bez kiseonika, znate."
"Samo vi pokuavajte", ree Maja.
I jesu, naravno. Konano je pristiglo jo medicinara, i odgurali su ga u salu za
intervencije. Frenk, Maja, Saks, Samanta i jo nekoliko domaih ostadoe da ekaju
u hodniku. Lekari su dolazili i odlazili, a lica su im imala prazan izraz rezervisan za
prisustvo smrti. Odbrambene maske. Jedan od njih izie i zavrte glavom. "Mrtav je.
Predugo je bio napolju."
Frenk nasloni glavu na zid.
Kada se Rajnhold Mesner vratio sa prvog solo-uspona na Everest, bio je
ozbiljno dehidrirao i potpuno iscrpljen i najvei deo silaska naprosto je padao, da bi
se obeznanio na gleeru Rongbuk; kada je ena koja je bila cela njegova pomona
ekipa stigla do njega, puzao je na rukama i kolenima preko leda; pogledao ju je
odozdo, u delirijumu, i rekao: "Kud se dedoe svi moji prijatelji?"
Vladao je muk. Jedini zvuk bilo je prigueno brujanje i um koji se nije mogao
izbei nigde na Marsu.
Maja spusti ruku na Frenkovo rame, i on zamalo da odskoi; grlo mu se
potpuno stisnu, do istinskog bola. "ao mi je", nekako izusti.
Ona otkloni ove rei sleganjem ramena, namrti se. Imala je izgled nekako
slian medicinarima. "Pa", ree, "ionako ga nikad nisi mnogo voleo."
"Tano", ree on, pomislivi da bi bilo dobro da sada pred njom glumi
iskrenost. Ali onda zadrhta i gorko ree: "ta ti zna ta ja volim ili ne volim."
Otrese njenu ruku i uspravi se. Ona ne zna; niko od njih ne zna. Zaputi se u
salu, pa odustade. Bie vremena za to na sahrani. Oseao se uplje; odjednom mu se
inilo da je nestalo svega to je bilo dobro.
Iziao je iz medicinskog centra. Nemogue je ne biti sentimentalan u ovakvim
trenucima. Iao je kroz udno zamuklu tamu grada, zalazei u zemlju Nod. Ulice su
svetlucale kao da su zvezde popadale na plonike. Frenk almers je iao izmeu
njih, oseajui njihove poglede, nesvesno se kreui prema platformi povrh grada;
hodei, ree sebi: A sad da vidimo ta moe da se uradi sa ovom planetom.
Drugi deo
PUTOVANJE TAMO
"Poto e ionako da polude, zato odmah ne poaljemo ludake i potedimo ih
muka?" ree Miel Dival.
Ovo je samo delimino bila ala: njegov stav od samog poetka bio je da
merila za odabiranje sadre izluujue mnotvo dvostrukih veza.
Njegove kolege psiholozi zagledae se u njega. "Moete li da predloite neke
konkretne izmene?" upita predsedavajui, arls Jork.

"Moda bi trebalo da svi poemo sa njima na Antarktik i da ih posmatramo u

prvim zajednikim danima. Saznali bismo dosta toga."
"Ali nae prisustvo bi ih koilo. Mislim da bi jedan bio dovoljan."
I poslali su Miela Divala. Pridruio se grupi od sto pedesetak finalista na
stanici MekMardo. Prvi sastanak bio je slian bilo kojoj meunarodnoj naunoj
konferenciji, a na njih su bili naviknuti svako u svojoj struci. Ali postojala je razlika:
ovo je bio nastavak procesa selekcije koji je trajao godinama, i trajae jo jednu. A
oni izabrani ii e na Mars.
Te su tako iveli zajedno na Antarktiku vie od godinu dana, navikavajui se
na sklonita i opremu koja se ve sputala na Mars u bespilotnim vozilima;
navikavali su se na krajolik, gotovo podjednako surov i hladan kao onaj na Marsu;
navikavali su se jedni na druge. iveli su u grozdu naseobina smetenom u Dolini
Rajt, najveoj od Suvih Dolina Antarktika. Vodili su biosfernu farmu, a onda su se
povukli u nastambe tokom mrane polarne zime, i uili svoje druge ili tree profesije,
ili prolazili kroz simulacije razliitih zadataka koje e obavljati na svemirskom brodu
Ares, ili kasnije na samoj crvenoj planeti; i bili su uvek, neprestano svesni da su
posmatrani, ocenjivani, prosuivani.
Nisu nikako svi bili astronauti ili kosmonauti, iako ih je bilo po desetak od oba
zvanja, i jo mnogo njih gore na severu koji su traili da budu ukljueni. Ali e
veina kolonista morati da bude struna na poljima koja e ui u igru tek posle
sputanja: medicini, kompjuterima, robotici, projektovanju sistema, arhitekturi,
geologiji, projektovanju biosfere, genetskom inenjeringu, biologiji; kao i svim
vrstama inenjeringa, i nekolikim vrstama graevinskih delatnosti. Oni koji su
dospeli do Antarktika bili su impresivna grupa strunjaka u potrebnim naukama i
profesijama, i provodili su dobar deo vremena u unakrsnom obuavanju da bi postali
podjednako impresivni i u svojim drugim i treim strukama.
I sve njihove aktivnosti proticale su pod neprestanim pritiskom nadzora,
ocenjivanja, prosuivanja. Bio je to neizbeno stresni postupak; i to je bio deo probe.
Miel Dival je oseao da je ovo pogreno, jer je podsticalo povuenost i nepoverenje
kod kolonista, oteavajui procenjivanje pogodnosti kojoj je izborna komisija
navodno teila. Jedna od mnogih dvostrukih veza, u stvari. Kandidati su bili
zatvoreni o tom vidu stvari, i on ih je potpuno opravdavao; nije bilo bolje strategije
od ove, jer je to bila njihova dvostruka veza: obezbeivala je utanje. Nisu bili
slobodni da nekog uvrede, ili da se mnogo ale; nisu smeli da rizikuju preteranu
povuenost; nije im bilo dozvoljeno da stvaraju sebi neprijatelje.
Stoga su se ograniili da budu briljantni i postignu dovoljno da se istaknu, a da
pri tom budu dovoljno normalni da bi se uklapali. Bili su dovoljno stari da steknu
podosta iskustva, ali i dovoljno mladi da izdre gr aktivnosti. Imali su dovoljno
ambicija da zablistaju, ali i snage da se opuste i drue. I bili su dovoljno ludi da ele
zauvek da napuste Zemlju, ali dovoljno zdrave pameti da sakriju ovo sutinsko

ludilo, tanije, da ga brane kao istu racionalnost, naunu radoznalost ili neto slino
- inilo se da je to jedini prihvatljiv razlog za elju da se ode, te su se prirodno
predstavljali kao ljudi sa najvie naune radoznalosti od kako je sveta! Ali, naravno,
to ni izdaleka nije moglo da bude sve. Morali su na neki nain biti otueni, otueni i
dovoljno samodovoljni da ne mare to ostavljaju sve poznate, zauvek - a opet
dovoljno drutveni i otvoreni da bi mogli da ive sa svojim novim poznanicima u
Dolini Rajt, sa svakim iteljom seoceta koje e kolonija postati. O, dvostruke veze
bile su beskrajne! Morali su da budu izuzetni i proseni, sve to odjednom. Nemogu
zahtev, pa ipak zahtev koji je bio prepreka njihovoj najveoj elji; njegovo ispunjenje
bilo je isto kidanje, strah, pakost i bes. Pobediti sve te stresove...
Ali, i to je bio deo probe. Miel je, uprkos svemu, opinjeno posmatrao. Neki
su pali, slomili se na ovaj ili onaj nain. Jedan Amerikanac, inenjer termike, poeo
je da biva sve povueniji, a onda je unitio nekoliko dipova i morali su silom da ga
savladaju i otpreme. Dvoje Rusa postali su ljubavnici, ali su se potom rastali uz
toliku meusobnu netrpeljivost da nisu mogli da se vide, i oboje je moralo da bude
otpisano. Ova melodrama je pokazala opasnosti nekontrolisane romanse i nainila
ostale veoma oprezne po tom pitanju. Veze su i dalje nastajale, i u vreme odlaska s
Antarktika ve su bila sklopljena tri braka, a ova srena estorka mogla se smatrati na
neki nain 'bezbedna', ali veina njih usredsredila se na to da izbori mesto za Mars
tako da su ovaj deo ivota naprosto odloili i ograniili se u najboljem sluaju na
diskretna prijateljstva, u nekim sluajevima u gotovo potpunoj tajnosti, u drugim
daleko od pogleda izborne komisije.
Miel je, naravno, znao da posmatra samo vrh ledenog brega. Znao je da se na
Antarktiku deavaju krize, skrivene od njega. Veze su imale svoje poetke; ponekad
poetak veze odreuje kakva e ona biti. U kratkim satima dnevne svetlosti, neko od
njih moda e napustiti logor i otii do Kote Vidikovca; za njim e moda poi jo
neko; ono to se dogodi tamo napolju moda e zauvek ostaviti beleg. Ali Miel
nikada nee saznati za to.
Onda su napustili Antarktik, i grupa je izabrana. U njoj je bilo pedeset
mukaraca i pedeset ena: trideset pet Amerikanaca, trideset pet Rusa i trideset
izmeanih pripadnika pridruenih zemalja, po petnaestoro pozvanih od oba velika
partnera. Bilo je teko odrati ovako savrene simetrije, ali je izborna komisija bila
odluna.
Srenici su odleteli do Kejp Kanaverala ili Bajkonura, da ih podignu na orbitu.
U tom trenutku svi su se odlino poznavali i nisu se uopte poznavali. Bili su tim,
pomisli Miel, sa uspostavljenim prijateljstvima i odreenim grupnim ceremonijama,
ritualima, obiajima i tenjama; meu tim tenjama bio je nagon skrivanja, igranja
uloge i maskiranja prave linosti. Moda je to jednostavno bila definicija palanakog
ivota, ivota u drutvu. No, Mielu se inilo da je re o neem gorem; niko pre njih
nije bio prinuen da se tako grevito bori da ue u palanku; takoe je bila nova i

nastala radikalna razlika izmeu drutvenog i privatnog ivota, i udna. U njih je

sada bila putena izvesna takmiarska podstruja, neprestan pritajen oseaj da je svako
od njih sam, i da e u sluaju nevolje moi da oekuje da bude naputen od ostalih,
uklonjen iz grupe.
Izborna komisija tako je stvorila upravo neke od onih problema koje je elela
da sprei. Neki njeni lanovi bili su svesni ovoga i sasvim je bilo prirodno to su se
postarali da meu naseljenike uvrste i najpozvanijeg psihijatra koga su mogli da se
sete.
Pa su poslali Miela Divala.
Isprva im je bilo kao da ih je neko gurnuo u grudi. Potom su bili potisnuti u
sedita, i na sekund je pritisak bio nagonski poznat: jedan g, gravitacija u kojoj vie
nikada nee iveti. Ares je orbitirao oko Zemlje brzinom od 28.000 kilometara na sat.
Nekoliko minuta su ubrzavali, raketni potisak bio je toliko jak da im se zamaglio vid
zbog spljotenih ronjaa, i bio je potreban napor da se udahne. Pri 40.000
kilometara na sat rakete su iskljuene. Bili su osloboeni privlane sile Zemlje, na
orbiti samo sa Suncem.
Kolonisti su sedeli u trouglastim 'V' seditima, trepui, zajapurenih lica,
ubrzanog bila. Maja Katarina Tojtovna, formalni voa ruskog dela posade, osvrnu se
oko sebe. Ljudi su izgledali oamueno. Kada se opsesivnima podari eljeni objekt,
ta oseaju? Bilo je teko rei. Njihov ivot se na neki nain okonao; a opet, neto
drugo, neki nov ivot konano je otpoeo... Ispunjenima tolikim oseanjima
odjednom, bilo im je nemogue da ostanu staloeni; bio je to model interferencije,
neka oseanja su se gasila, druga pojaavala. Odvezujui se iz sedita, Maja oseti
kako joj osmejak krivi lice, i ugleda na ostalim licima okolo isti, bespomoan osmeh;
kod svih, osim Saksa Rasela, koji je bio nedokuiv kao sova, trepui, dok je pratio
oitavanja na kompjuterskim ekranima u sobi.
Lebdeli su bez teine po prostoriji. Dvadeset prvi decembar 2026. godine:
kretali su se bre no iko u istoriji. Bili su na putu. Bio je to poetak devetomesenog
putovanja - ili putovanja koje e trajati ostatak njihovih ivota. Bili su sami.
Oni koji su bili zadueni za pilotiranje Aresom privukli su se uz kontrolne
konzole i uneli komandu za ukljuivanje bonih stabilizatorskih raketa. Ares poe da
se okree, pri konanoj brzini od etiri okretaja u minuti. Kolonisti potonue do poda
i osovie se na noge u vetakoj sili tee od 0,38 g, veoma slinoj onoj koju e
oseati na Marsu. Mnoge zemaljske godine testiranja pokazale su da e to biti
prilino zdrava sila tee za ivot, mnogo zdravija od besteinskog stanja, te je donet
zakljuak da vredi truda nai naina da se postigne rotacija broda. A osim toga,
pomisli Maja, oseaj je sjajan. Bilo je dovoljno privlane sile da odravanje
ravnotee uini relativno lako, ali bez ikakvog oseanja pritiska. Bio je to savren

ekvivalent njihovom raspoloenju; teturali su se niz hodnike do velike veernje sale u

Torusu D, oamueni i razdragani, hodajui po vazduhu.
U sali Torusa D pomeali su se u neku vrstu koktelskog skupa, slavei polazak.
Maja je lutala meu njima, slobodno pijuckajui iz vra sa ampanjcem, oseajui se
pomalo nestvarno i izuzetno sreno, i ta meavina ju je podseala na sopstveno
venanje, pre vie godina. Valjda e ovaj brak biti sreniji nego onaj prvi, pomislila
je, jer ovaj e biti zauvek. Dvorana je bila ispunjena glasovima. "Re je o simetriji,
ne toliko sociolokoj koliko matematikoj. Svojevrsna estetska ravnotea." "Nadamo
se da emo doi do delova reda veliine milijardi, ali to nee biti lako." Maja odbi da
joj dopune vr, jer se ve oseala dovoljno oamueno. Osim toga, na poslu je. Bila
je, tako rei, drugi gradonaelnik ovog seoceta, a uz to odgovorna za grupnu
dinamiku koja je obeavala da postane sloena. Antarktike navike oseale su se ak
i sad, u trenucima pobednikog slavlja, i ona je posmatrala i sluala poput
antropologa ili uhode.
"Doktori za glavu imaju svoje razloge. Zavriemo kao pedeset srenih
parova."
"A oni ve znaju ko e s kim."
Posmatrala ih je kako se smeju. Pametni, zdravi, sa vrhunskim obrazovanjem;
je li ovo najzad drutvo razuma, nauno orijentisana zajednica, san doba
Prosvetljenja? Ali tu su i Arkadij, Naa, Vlad, Ivana. Predobro je poznavala rusku
ekipu da bi imala mnogo iluzija po tom pitanju. Bilo je podjednako mogue da
zavre kao neto to lii na spavaonicu na nekom tehnikom univerzitetu, sa
bizarnim psinama i besmislenim avanturama. Osim to su izgledali malice prestaro
za tako neto; nekolicini mukaraca ve se pomaljala ela, a mnogi pojedinci oba
pola imali su sedih vlasi. Bilo je to dugo izvlaenje; njihovo proseno doba iznosilo
je etrdeset est, sa ekstremima od trideset tri (Hiroko Ai, Japanka, uveni inenjer za
biosfere) do pedeset osam (Vlad Tanejev, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu).
Sada se, meutim, na svim licima arila mladost. Arkadij Bogdanov bio je
portret u crvenom: kosa, brada, koa. U svom tom crvenilu oi su mu bile divlje
elektrino plave boje, radosno iskolaene kada je uzviknuo, "Konano slobodni!
Konano slobodni! Naa deca su konano slobodna!" Video-kamere bile su
iskljuene, poto je anet Blajleven snimila niz intervjua za TV stanice kod kue;
veze sa Zemljom vie nije bilo, bar ovde u dvorani, i Arkadij je pevao, a grupa oko
njega nazdravljala je pesmi. Maja zastade da se pridrui grupi. Konano slobodni;
bilo je teko poverovati u to; konano na putu ka Marsu! Ljudi su se okupili u
raspriane grupice, mnogi od njih svetska klasa u svojim strukama; Ivana je podelila
Nobelovu nagradu za hemiju, Vlad je bio jedan od najpoznatijih biomedicinara na
svetu, Saks je pripadao panteonu velikih doprinosilaca subatomskoj teoriji, Hiroko je
bila najbolji projektant zatvorenih biolokih sistema za odravanje ivota, i tako dalje
i tako dalje; izuzetna druina!

A ona je jedan od njihovih voa. Pomalo zastraujue. Njeno poznavanje

inenjeringa i kosmonautike bilo je dosta skromno, i ono to joj je obezbedilo mesto
na brodu bile su njene diplomatske sposobnosti. Izabrana je da vodi raznorodni,
nesloni ruski tim, sa nekoliko pripadnika komonvelta - dobro, to je u redu. Bio je to
zanimljiv posao, i bila se navikla da ga radi. Njene bi sposobnosti mogle da se
pokau kao najznaajnije na brodu. Ljudi moraju da ive zajedno, na kraju krajeva. A
to postii, stvar je lukavstva, vetine i volje. Privoleti ljude da rade po tvome!
Pogledala je gomilu ozarenih lica i nasmejala se. Svaki pojedinac na brodu bio je
dobar u svom poslu, ali su neki posedovali daleko ire darove. Mora da otkrije ko su
ti ljudi, da ih pronae i gaji. Od toga zavisi njena sposobnost da bude voa, jer na
kraju, pomislila je, sigurno je da emo se pretvoriti u svojevrsnu rasputenu naunu
meritokratiju. A u takvom drutvu, natproseno nadareni predstavljaju istinsku silu.
Kada stvar doe na svoje, oni e postati stvarne voe kolonije... oni, ili onaj ko bude
imao uticaja na njih.
Osvrnula se oko sebe, potraila svog parnjaka po zvanju, Frenka almersa. Na
Antarktiku nije bilo prilike da ga bolje upozna. Visok, krupan, crnomanjast. Bio je
dovoljno govorljiv i neverovatno energian; ali teko odgonetljiv. Smatrala ga je
privlanim. Vidi li i on stvari kako ih ona vidi? Nikada nije bila naisto u vezi s tim.
Govorio je grupi na drugom kraju prostorije, sluajui druge na onaj svoj otar,
zagonetan nain, glave nagnute u stranu, spreman da duhovito odvrati. Mora da
sazna vie o njemu. I vie od toga; mora da nae zajedniki jezik s njim.
Prela je preko dvorane, stala kraj njega, tako da su im se miice ovla
doticale. Nagnula je glavu prema njemu. Kratak pokret prema zajednikim
drugovima: "Ovo e biti zabavno, a?"
almers je okrznu pogledom. "Ako sve bude ilo kako treba", ree.
Posle proslave i veere, ne mogavi da zaspi, Maja je nasumce pola kroz
Ares. Svi su oni prethodno bili u svemiru, ali nikada u neemu slinom Aresu, koji je
bio ogroman. Na prednjem kraju broda bila je neka vrsta tavanske prostorije, tank
poput kosnika, koji se okretao u suprotnom smeru od rotacije broda, odravajui
stanje mirovanja unutra. Instrumenti za solarna merenja, radio-antene, i sva druga
oprema koja najbolje funkcionie bez rotacije bila je smetena u ovom tanku, a na
samom vrhu bila je mehurasta prostorija od providne plastike, odaja ubrzo nazvana
balon-salon, gde je posada imala besteinski vidikovac, bez rotacije prema
zvezdama, i delimian pogled na veliki brod pozadi.
Maja je lebdela blizu prozirnog zida balon-salona, sa zanimanjem osmatrajui
brod. Brod je bio sagraen od spoljnjih rezervoara svemirskog atla; negde na
prelasku veka, NASA i Glavkosmos poeli su da dograuju male potisne rakete na
rezervoare i da ih odvlae na orbitu. Na taj nain, lansirano je na desetine rezervoara,
zatim odvueno do gradilita i iskorieno - od njih su sagradili dve velike svemirske

stanice, jednu L5 stanicu, stanicu na lunarnoj orbiti, prvo marsovsko vozilo sa

posadom i desetine tegljaa bez posade poslatih na Mars. Tako da je u vreme kada su
se dve agencije dogovorile da sagrade Ares, upotreba tankova ve je bila rutinska, sa
standardnim veznim jedinicama, unutranjostima, mlaznim sistemima i tako dalje;
stoga je za gradnju gigantskog broda bila potrebno manje od dve godine.
Po izgledu je bio kao neto nainjeno pomou dejeg kompleta elemenata za
gradnju, gde su cilindri bili spojeni na krajevima, pravei sloenije oblike - u ovom
sluaju, osam heksagona spojenih cilindara, koje su zvali torusi, poreanih i
probodenih kroz sredinu centralnom osovinom, nainjenom od pet spojenih cevi od
cilindara. Torusi su bili spojeni sa osovinom tankim bicama, te je dobijena celina
pomalo podseala na deo nekakve poljoprivrednu mainu, recimo na valjak
kombajna ili pokretni zapraiva. Ili na osam uglastih krofni, pomisli Maja,
nabodenih na tapi. U svakom sluaju, stvar privlana za decu.
Osam torusa bili su napravljeni od amerikih tankova, a pet usnopljenih
sredinjih cevi bile su ruske. Sve zajedno bilo je dugako oko pedeset metara i imalo
prenik od deset metara. Maja je dokono lebdela niz tankove jedne od cevi na
osovini; to je potrajalo, ali njoj se nije nigde urilo. Spustila se u Torus G. Tu su se
nalazile prostorije razliitih oblika i dimenzija, sve do najvee, koja je zauzimala vie
tankova. Pod jednog od ovih kroz koji je prola bio je postavljen tek neto nie od
oznake za sredinu, tako da mu je unutranjost podseala na dugaku kvonsetsku
kabinu. No, veina tankova bili su podeljeni na manje prostorije. ula je da ih ima
ukupno pet stotina, pa je celokupan unutranji prostor bio priblino jednak kao u
nekom velikom gradskom hotelu.
Ipak, da li je to bilo dovoljno?
Moda i jeste. Posle Antarktika, ivot na Aresu inio se kao otvoreno,
beskonano, prozraeno iskustvo. Oko est sati svakog jutra, tama u stambenim
torusima osvetlila bi se u sivu zoru, a oko est i trideset iznenadni sjaj oznaio bi
'izlazak sunca'. Maja se budila kao to je inila itavog ivota. Posle odlaska u
kupatilo otila bi do kuhinje u Torusu D, zagrejala obrok i odnela ga u veliku
dvoranu za obedovanje. Tamo bi sela za sto pored niza stabala zelenog limuna u
saksijama. Kolibriji, zebe, vrapci i papagaji kljucali su oko nogu i preletali iznad
glava, izmeu puzavica loze koje su visile sa dugake bavaste tavanice dvorane,
obojene u sivo-plavu boju koja ju je podseala na zimsko nebo u Petrogradu. Jela je
polako, posmatrala ptice, oputala se na stolici, sluala okolni razgovor. Doruak u
raskoi! Posle ivota provedenog u grevitom radu, bilo joj je prilino nelagodno u
poetku, ak i uznemirujue, kao nezasluen luksuz. Kao da je svakog dana nedeljno
jutro, bile su Naine rei. Ali Majina nedeljna jutra nikada nisu bila posebno
oputena. Majka joj je bila lekar i morala je poput veine ena te generacije da
skapava na poslu da bi preivela, nabavljajui hranu, podiui dete, odravajui stan,

uvajui karijeru; bilo je to previe za jednu osobu, tako da se pridruila

mnogobrojnim enama koje su traile bolji poloaj od onog kakav su imale u
sovjetsko doba, radnih mesta za pola plate i punog paketa kunih poslova. Dosta
ekanja, dosta nemog trpljenja; morale su da iskoriste priliku dok traje nestabilnost.
"Sve je na stolu!" znala bi da uzvikne Majina majka, kuvajui im mravu veeru,
"sve osim hrane!"
I prilika je, reklo bi se, iskoriena. U doba sovjeta ene su nauile da se
uzajamno pomau, stvorivi gotovo samodovoljan svet majki, sestara, keri, babuki,
prijateljica, koleginica, ak i meusobnih neznanki. U komonveltu je ovaj svet ojaao
steena prava i probio se jo dublje u strukturu vlasti, u zatvorenu muku oligarhije
ruske vlade.
Oblast koja je moda najvie osvojena bio je svemirski program. Majina
majka, delimino ukljuena u istraivaki program svemirske medicine, oduvek je
tvrdila da e kosmonautici biti potreban priliv ena, ve i samo zato da bi se dolo do
podataka o enama, za potrebe medicinskih eksperimenata. "Ne mogu veno da nam
nabijaju Valentinu Terjekovu na nos!" uzvikivala bi. I bila je, oito, u pravu, jer je
Maja, posle studija vazduhoplovnog inenjeringa na Moskovskom univerzitetu, bila
ukljuena u program na Bajkonuru, i dobro se pokazala, tako da je dobila zadatak na
Novom Miru. Tamo gore je uradila novi projekt ureenja enterijera radi poboljanja
ergonomske efikasnosti, a posle toga je provela godinu dana u komandi stanice, i
nekoliko hitnih opravki u to vreme jo vie je podiglo njen ugled. Usledili su
administrativni zadaci na Bajkonuru i u Moskvi, i polako je uspela da se probije u
mali politbiro Glavkosmosa, okreui mukarce jedne protiv drugih na
najneprimetniji nain; udala se za jednog od njih, razvela se, da bi se zatim uzdigla u
Glavkosmosu kao slobodni agent, postala pripadnik najueg, unutranjeg kruga,
dvostrukog trijumvirata.
A sada je bila ovde, na lagodnom doruku. "To je tako civilizovano", frktala bi
Naa. Bila je Majina najbolja prijateljica na Aresu, onia ena, sva okrugla,
etvrtastog lica uokvirenog podianom prosedom kosom. Sasvim neugledne
spoljanjosti. Maja, svesna svog dobrog izgleda i injenice da joj je on mnogo puta
bio od pomoi, volela je Nainu neuglednost, koja je nekako podvlaila njenu
sposobnost. Naa je bila inenjer, ena od prakse, strunjak za gradnju u hladnim
vremenskim uslovima. Upoznale su se na Bajkonuru, davdeset godina ranije, i
nekoliko meseci stanovale zajedno na Novom Miru; tokom godina, postale su kao
sestre, i mada nisu bile sline niti su se uvek slagale, ipak su bile bliske.
Naa se osvrnu oko sebe i ree: "Razdvajanje ruskih i amerikih prostorija u
razliite toruse bilo je katastrofalna ideja. Danju radimo s njima, ali vei deo
vremena provodimo ovde, gledajui uvek ista lica. To samo pojaava druge podele
meu nama."
"Moda bismo mogli da ponudimo da razmenimo polovinu prostorija."

Arkadije, poto je progutao tri valjuke s kafom, nagnu se preko stola. "To nije
dovoljno", ree, kao da je sve vreme uestvovao u razgovoru. Njegova ria brada,
svaki dan sve raupanija, bila je posuta mrvama. "Trebalo bi da proglasimo svaku
drugu nedelju za dan preseljenja, tako da svako menja stan, po principu sluajnosti.
Ljudi bi se bolje upoznali, i bilo bi manje grupa. A bio bi umanjen i oseaj
posednitva nad prostorijama."
"Ali ja volim da posedujem prostoriju", ree Naa.
Arkadije pojede jo jednu valjuku i naceri joj se, vaui. Bilo je pravo udo
to je proao izbornu komisiju.
Ali Maja je prenela predmet razgovora Amerikancima, i mada se nikome nije
dopao Arkadijev plan, jednokratna razmena polovine stanova uinila im se kao dobra
ideja. Posle izvesnog savetovanja i rasprave, preseljenje je dogovoreno. Izvrili su ga
u nedelju ujutru; posle toga je doruak postao malo vie kosmopolitski. Jutrom su u
dvorani D sada mogli da se vide i Frenk almers i Don Bun, te Saks Rasel, Meri
Dankl, anet Blajleven, Ria Himenez, Miel Dival i Ursula Kol.
Pokazalo se da je Don Bun ranoranilac, poto se pojavljivao u sali i pre same
Maje. "Ova sala je tako prostrana i provetrena da ima oseaj da si na otvrenom",
rekao je za svojim stolom jednog jutra kada je stigla Maja. "Mnogo je bolje nego u
dvorani B."
"Trik je u tome da se ukloni sve to je od hroma i bele plastike", odgovori
Maja. Njen engleski bio je dosta dobar i brzo se popravljao. "I da se tavanica oboji
kao pravo nebo."
"Misli, ne samo u plavo?"
"Tako je."
Tipian Amerikanac, pomislila je: jednostavan, otvoren, neposredan, oputen.
Da, ali je ovaj ovde primerak istovremeno bio jedan od najslavnijih ljudi u istoriji.
Bila je to neizbena, neoboriva injenica; no, Bun kao da joj je izmicao, ostavljao je
na podu kraj nogu. Zaokupljen ukusom valjuke, nekom veu na stonom ekranu,
nikada nije pominjao svoju prethodnu ekspediciju, a ako bi je neko pomenuo,
govorio je o njoj kao da se nije nimalo razlikovala od letova koje su imali ostali. A
nije bilo tako, i samo je njegova oputenost inila da tako izgleda: svakog jutra za
istim stolom smejao se Nainim loim inenjerskim vicevima, uestvovao u
razgovoru. Vremenom je postalo teko opaziti oreol oko njega.
Frenk almers je bio zanimljiviji. Uvek je dolazio kasno i sedeo sam,
usredsreen iskljuivo na svoju kafu i stoni ekran. Posle par oljica, porazgovarao bi
sa susedima, na loem, ali upotrebljivom ruskom. Razgovor se u dvorani D vodio
uglavnom na engleskom, za ljubav Amerikanaca. Lingvistika situacija bila je slina
onim lutkama 'babukama': svi su znali engleski, u uem krugu je bio ruski, a unutar
ovoga, jezici komonvelta, pa oni ostalih zemalja. Osmoro ljudi na brodu bili su
idiolingvisti, to je po Maji bio tuan vid sirotanstva, i inilo joj se da su vie vezani

za Zemlju od ostalih. esto su razgovarali sa onima kod kue. Bilo joj je udno to je
njihov psihijatar u toj grupi.
U svakom sluaju, engleski je bio lingua franca na brodu, i Maja je isprva
mislila da to daje prednost Amerikancima. No, zapazila je da su u razgovoru uvek
otvoreni za sve sluaoce, dok su drugi imali intimnije jezike, na koje su mogli da
preu po elji.
Frenk almers je u tome bio izuzetak. Govorio je pet jezika, vie nego iko
drugi na brodu. I nije se ustruavao da koristi svoj ruski, iako je bio tako lo;
naprosto je odvaljivao pitanja i sluao odgovore sa zaista prodornom panjom i
hitrim i iznenaujuim smehom. U mnogo emu neobian Amerikanac, pomisli
Maja. Isprva se inilo da ima sva obeleja, jer je bio krupan, buan, manijaki
energian, pouzdan, nemiran; dovoljno govorljiv, posle one prve kafe; dovoljno
drutven. Trebalo je vremena da se primeti kako ukljuuje i iskljuuje drutvenost, i
koliko malo odaje priom. Na primer, Maja nikad nije nita saznala o njegovoj
prolosti, uprkos smiljenim pokuajima da ga razgovori. To ju je uinilo
radoznalom. Imao je crnu kosu, tamno lice, svetle kestenjaste oi - privlaan, na grub
nain - osmeh mu je bio kratak, smeh otar, kao kod Majine majke. I pogled mu je
bio otar, posebno kada bi posmatrao Maju; procenjivanje drugog voe,
pretpostavljala je. Prema njoj se ponaao kao da su postigli razumevanje zasnovano
na dugom poznanstvu, to je kod nje izazivalo nespokojstvo, sa obzirom na to koliko
su malo razgovarali na Antarktiku. Bila se navikla da posmatra ene kao saveznice, a
mukarce kao privlanu, ali opasnu nevolju. Stoga je mukarac koji se smatrao
njenim saveznikom bio jo vea nevolja. I opasnost. I... jo neto.
Seala se da mu je samo jednom zavirila ispod maske, a to je bilo jo tamo na
Antarktiku. Poto se onaj termalni inenjer slomio i bio poslat na sever, stigle su vesti
o njegovoj zameni, i svi su bili veoma iznenaeni i uzbueni kada su uli da e to biti
glavom Don Bun, iako je u prethodnoj misiji sigurno bio izloen maksimalnoj dozi
zraenja. Dok je sala jo brujala od agora zbog vesti, Maja je videla kako to
saoptavaju almersu, koji je tek bio pristigao, a on je naglo okrenuo glavu da
pogleda svog izvestioca; tada je na deli sekunde uhvatila sev jarosti, tako munjevit
da je podseao na privienje.
Ali upravo joj je to probudilo zanimanje za njega. On i Don Bun zaista su bili
u udnom odnosu. Naravno, almersu je to teko palo; bio je zvanini voa
Amerikanaca, ak je imao titulu kapetan; ali Bun, sa svojim armom plavuana i
udnom prisutnou svojih postignua, svakako je posedovao vie prirodnog
autoriteta - liio je na pravog amerikog vou, a Frenk almers vie na visokog
izvrioca sa vikom nadlenosti, koji sprovodi Bunovu neizreenu volju. To nije
moglo biti ugodno.
Kada se Maja raspitala, rekli su joj da su njih dvojica stari prijatelji. Ali ona to
nije uspevala da uoi, ak ni izbliza. Retko su razgovarali pred drugima, a inilo se

da se ni privatno ne viaju. Stoga ih je ona, kada su bili zajedno, najpomnije

posmatrala, i ne razmiljajui zato; to kao da je zahtevala prirodna logika situacije.
Da su se nalazili u Glavkosmosu, za nju bi bila stvar zdravog razuma da utera klin
izmeu njih, ali ovde gore nije razmiljala na taj nain. Bilo je mnogo stvari o kojima
Maja nije svesno razmiljala.
Ali je motrila. Onda je, jednog jutra, anet Blajleven donela svoje videonaoari u dvoranu D na doruak. anet je bila glavni izveta za ameriku televiziju,
i esto je prolazila brodom nosei svoje video-naoari, gledajui okolo i
komentariui, traila prie i slala ih kui, gde su bile, kako je to Arkadije rekao,
'prevakane i ispljunute u konsenzus ptia u gnezdu'.
Nita novo, naravno. Medijska panja bila je deo svakodnevnog ivota
astronauta, a tokom procesa selekcije bili su posmatrani vie nego ikad. Sada su,
opet, bili sirovina za kudikamo popularnije programe nego to je svemirski program
ikad bio. Gledali su ih milioni ljudi, kao savrenu sapunsku operu, i to je smetalo
nekima od njih. Kada se anet smestila meu njih sa onim stilizovanim naoarima sa
optikim vlaknom u okviru, tu i tamo se zaulo stenjanje. A na drugom kraju stola
raspravljali su se En Klejborn i Saks Rasel, potpuno nesvesni prisustva ostalih.
"Bie potrebne godine da otkrijemo ega ima tamo, Sakse. Decenije. Na
Marsu ima kopna koliko i na Zemlji, sa jedinstvenom geologijom i hemijom.
Zemljite treba paljivo ispitati pre nego to ponemo da ga menjamo."
"Promeniemo ga samim sletanjem", Rasel ukloni Enine primedbe kao
pauinu s lica. "Odluka da se ide na Mars jeste kao prva fraza u reenici, a cela
reenica glasi..."
"Veni, vidi, vinci."
Rasel slegnu ramenima. "Ako ba 'oe."
"Pravi si dave, Sakse", ree En, usana izvijenih od besa. Bila je to ena
irokih ramena, rasputene smee kose, geolog odlunih stavova, teka u
raspravljanju. "Kaem ti, Mars je mesto za sebe. Na Zemlji moe da se igra
menjanja klime, njima je potrebna pomo. Ili da proba na Veneri. Ali ne moe tek
tako da izbrie povrinu planete stare tri milijarde godina."
Rasel ukloni jo pauine. "I mrtve", jednostavno ree. "Osim toga, to i nije
naa stvar. Drugi e odluiti umesto nas."
"Niko nee nita odluiti umesto nas", upade Arkadije otro.
anet je kruila pogledom od govornika do govornika, snimajui ceo razgovor.
En je poela da se uzrujava, i da die glas. Maja pogleda okolo i vide da se Frenku ne
dopada situacija. Ali da se umeao, odao bi pred milionima gledalaca da ne eli da se
kolonisti svaaju pred njima. Umesto toga, uhvatio je Bunov pogled. Izmeu njih
doe do razmene grimasa, tako brze da je Maja zatreptala.
Bun ree: "Kada sam proli put bio tamo, imao sam utisak da ve podsea na
Zemlju."

"Jeste, izuzev dve stotine stepeni Kelvina", ree Rasel.

"Svakako, ali jeste liilo na Mohavu, ili Suve Doline. Kada sam se prvi put
osvrnuo po Marsu, uhvatio sam sebe kako traim one mumificirane foke koje smo
nali u Suvim Dolinama."
I tako dalje. anet se okrenula njemu, a En je, sa izrazom gaenja, uzela svoju
kafu i otila.
Maja je kasnije pokuala da se priseti pogleda koje su razmenili Bun i
almers. Bili su neto poput ifre, ili izmiljenog privatnog jezika istovetnih
blizanaca.
Prolazile su nedelje, i svaki dan je zapoinjao onakvim lagodnim dorukom.
Prepodneva su bila mnogo zaposlenija. Svako je imao dnevni plan, ali je nekima bio
ispunjeniji. Frenkov je bio krcat, jer je on tako voleo, manijakalni sled aktivnosti. Ali
neodlonih poslova nije bilo tako mnogo: bili su duni da se odravaju u formi i
dobrom zdravlju, da upravljaju brodom i da se pripremaju za Mars. Dunosti vezane
za brod kretale su se od sloenih programiranja ili opravki do prostog iznoenja
zaliha iz skladita ili odnoenja otpadaka na recikliranje. Ekipa za biosferu provodila
je najvei deo vremena na farmi, koja je zauzimala veliki deo Torusa C, E i F. Svako
na brodu imao je neki posao na farmi. Veini se dopadao, a neki su se vraali da rade
i u slobodno vreme. Po nareenju lekara, svako je morao da provede tri sata dnevno
na pedalama, pokretnim stazama, tokovima ili u teretani. Ova tri sata bili su
uivanje, trpljenje ili muka, zavisno od temperamenta; ali i oni koji su tvrdili da ih
mrze zavravali su vebanje u primetno (i merljivo) boljem raspoloenju. "Beta
endorfini su najbolja droga", rekao bi Miel Dival.
"Sva srea, budui da nemamo drugih", odgovorio mu je Arkadije.
"A, ima kofeina..."
"Uspavljuje me."
"Alkohola..."
"Izaziva glavobolju."
"Prokaina, darvona, morfijuma..."
"Morfijuma?"
"U medicinskim zalihama. Nije za optu upotrebu."
Arkadije se nasmeio. "Moda ne bi bilo loe da se razbolim."
Inenjeri su, meu njima i Maja, provodili mnoga jutra u simulatorima za
obuku. Ovi su se nalazili na rezervnom komandnom mostu u torusu B, gde su
postojali najsavremeniji sintetizatori slike; simulacije su bile tako savrene da je bilo
teko uoiti razliku izmeu njih i samog ina. Ovo ih, meutim, nije uinilo
zanimljivim: standardni model ulaska na orbitu, simuliran svake nedelje, bio je
krten 'test-mantra' i postao poprilina gnjavaa za svaku letaku posadu.
Ali ponekad je i dosada bila bolja od alternativa: Arkadije je bio njihov
strunjak za obuku, i imao je perverzan dar da projektuje probleme koji bi esto sve

'poubijali'. Ove probe bile su na udan nain neprijatna iskustva, a Arkadije zbog njih
nije bio nimalo popularan kod svojih rtava. Nasumce je meao 'test-mantre' sa
simulacija problema, ali su to sve ee bile samo simulacije problema; 'pribliili' bi
se 'Marsu', a tada bi blesnula crvena svetla, ponekad praena sirenama, i ponovo bi se
nali u sosu. Jednom je to bio sudar sa planetezimalom teine oko petnaest grama,
koji je ostavio veliku rupu u toplotnom titu. Saks Rasel je izraunao da su izgledi za
sudar sa bilo im to je tee od grama otprilike jednom u sedam hiljada godina
putovanja, ali im se to svejeno dogodilo, uzbuna!, navala adrenalina, iako su se
podsmevali samoj zamisli, zatim trka do osovine i navlaenje EVA odela, izlazak da
se zakrpi otvor pre nego to zau u atmosferu i sagore do ugarka, da bi se na pola
puta donde zauo Arkadijev glas preko interkoma: "Presporo! Svi smo pokojni."
Ali to je bilo lako. Druge simulacije... Brod je, na primer, bio voen po
sistemu let-po-ici, to je znailo da su piloti unosili uputstva u kompjutere leta, koji
su ih pretvarali u stvarne potiske potrebne da se postignu eljeni rezultati. Tako je
moralo da bude, jer prilikom pribliavanja gravitacionoj masi kakva je Marsova niko
ne bi mogao da odredi ili predvidi kakvi bi potisci dali oekivane efekte. Niko od
njih nije bio leta, u smislu upravljanja avionom. No, bez obzira na to, Arkadije bi
pokvario ceo nepojamno sloeni sistem ba kada bi se primakao kritini trenutak (a
taj kvar, po Raselu, mogao bi se dogoditi jednom u deset milijardi puta), tako da su
bili prisiljeni da preuzmu i mehaniki upravljaju raketama, motrei monitore i
narandasto-crnu sliku Marsa kako se obruava na njih, i mogli su ili da prebace,
skliznu u duboki svemir i umru sporom smru, ili da podbace, srue se na planetu i
umru u trenu; u ovom drugom sluaju, morali su da odgledaju sve, do konanog
udara, brzinom od 120 klikova u sekundi.
Ili bi to bio mehaniki kvar: glavne rakete, stabilizatorske rakete, kompjuterski
hardver ili softver, nestanak toplotnog tita; sve je to moralo savreno da radi tokom
prilaska. A greke ovih sistema bile su najverovatnije - sa verovatnoom, po
Saksovim reima (iako su drugi gajili rezervu prema njegovim metodima procene
rizika), od jednog u deset hiljada prilazaka. Stoga su to ponavljali i crveno svetlo se
palilo, a oni bi zastenjali i poeleli 'test-mantru', iako su pozdravljali novi izazov.
Kada bi uspeli da preive mehaniki kvar, bili su presreni; to je uvek bio dogaaj
nedelje. Jednom je Don Bun uspeo da izvede runo usporavanje u vazduhu, sa samo
jednom ispravnom raketom, uhvativi pravu milisekundu luka pri jedinoj moguoj
brzini. Niko nije mogao da poveruje. "ista srea", rekao je Bun, iroko se smeei,
kada je podvig bio prepriavan za veerom.
Ipak se veina Arkadijevih simulacija problema zavravala krahom, to jest
smru za sve. Simulirana ili ne, bilo je teko ne biti otrenjen ovakvim iskustvima, i
besan, posle toga, na Arkadija to ih je smislio. Jednom prilikom su popravili svaki
monitor na mostu, ba na vreme da vide kako ekrani prikazuju sudar sa malim
asteroidom, koji je prosekao osovinu i sve ih usmrtio. Drugi put je Arkadije, kao deo

navigatorskog tima, nainio 'greku' i naloio kompjuterima da ubrzaju rotaciju broda

umesto da je uspore. "Zakucani za pod pri est G!" uzviknuo je u lanom uasu, i
morali su pola sata da puze po podu, pretvarajui se da ispravljaju greku, teki svako
po pola tone. Kada im je to polo za rukom, Arkadije je skoio na noge i poeo da ih
gura od kontrolnog monitora. "ta to radi?" razdrala se Maja.
"Poludeo je", ree anet.
"Simulira ludilo", ispravi je Naa. "Moramo da smislimo..." optravajui oko
Arkadija "... ta da radimo ako neko poludi na mostu."
to je svakako bilo tano. Ali su se Arkadiju videle samo beonjae, i nije bilo
ni traga prepoznavanja u njemu kada ih je nemo napao; bile su potrebne udruene
snage svih petoro da ga savladaju, a anet i Filis Bojl bile su povreene njegovim
otrim laktovima.
"Pa?" ree on za veerom, kasnije, iskrivljeno se cerei, jer mu je oticala usna.
"ta ako se to dogodi? Ovde gore smo pod pritiskom, a ulazak na orbitu bie najgori
od svega. ta ako neko pukne?" On se okrenu ka Raselu i jo vie se iskezi. "Kakvi
su izgledi za to, a?" I poe da peva, sa slaveno-karipskim naglaskom: "Pritisak pade,
u, pritisak pade, u-hu, pritisak pade, tebi mozak stade, uhu-hu!"
I tako su nastavili sa probama, reavajui simulacije problema to su ozbiljnije
mogli, ak i napad Marsovaca ili odvajanje Torusa H prouzrokovano 'eksplozivnim
punjenjima, grekom ugraenim prilikom gradnje broda', ili izlazak Fobosa sa orbite
u najgorem moguem trenutku. Noenje sa manje verovatnim scenarijima ponekad je
poprimalo vid nadrealistikog crnog humora i Arkadije je posle veere umeo iz
zezanja da pusti neki od svojih video-snimaka, to je ponekad izazivalo eksplozije
smeha.
Ali verovatni problemi... Nastavljali su da se dogaaju, iz jutra u jutro. I
uprkos reenjima, uprkos protokolima za traenje reenja, svaki put se pojavljivao taj
prizor: crvena planeta, ustremljena prema njima nepojmljivom brzinom od etrdeset
hiljada kilometara na sat, sve dok ne bi ispunila ekran, ispraznila ga do beline, a onda
bi se pojavila sitna crna slova: Sudar.
Kretali su se prema Marsu po Hohmanovoj elipsi tipa II, sporoj ali efikasnoj
putanji, izabranoj izmeu ostalih mogunosti uglavnom stoga to su dve planete bile
u pogodnom poloaju za nju kada je brod bio konano spreman, sa Marsom oko
etrdeset pet stepeni ispred Zemlje u ravni ekliptike. Putovanje e ih odvesti neto
preko polovine putanje oko sunca i organizovati randevu sa Marsom nekih tri stotine
dana kasnije. Njihovo vreme u utrobi, govorila je Hiroko.
Psiholozi kod kue ocenili su da bi valjalo menjati stvari s vremena na vreme,
da bi se sugerisao prolazak godinjih doba na Aresu. Da bi se to postiglo, menjale su
se duine dana i noi, klima, i boje ambijenta. Neki su smatrali da bi njihovo sletanje
na planetu trebalo da bude u vreme etve, drugi u rano prolee; posle kratke debate

odlueno je, glasanjem samih putnika, da se pone sa ranim proleem, tako da

putovanje bude letnje, a ne zimsko; i kako su se pribliavali cilju, boje na brodu su se
menjale u jesenje tonove samog Marsa, umesto u svetlozelenu i pastelne boje
cvetanja koje su ostavili daleko iza sebe.
Tako su u tim prvim mesecima, po zavretku jutarnjih poslova, odlazei sa
farme ili sa mosta, ili posrui posle Arkadijevih veselo sadistikih simulacija,
koraali kroz prolee. Zidovi su bili prekriveni ploama bledo zelene boje, ili
fotografijama azaleja, akarandi i ukrasnih vianja. U velikim odajama farme zlatili
su se jeam i slaica, bujajui, a umski biom i sedam parkova-soba broda bili su
puni mladog drvea i grmlja. Maja je volela ovo ivopisno proleno cvee, i posle
prepodnevnog rada obiavala je da upotpuni svoj reim vebi etnjom kroz umski
biom, ije je tlo bilo brdovito, a drvee tako gusto da se nije videlo s kraja na kraj
prostorije. Ovde je od svih ljudi najee sretala Frenka almersa, u njegovim
kratkim predasima. Rekao je da voli proleno rastinje, ali se inilo da nikad ne gleda
oko sebe. etali su zajedno, priajui ili ne, zavisno od sluaja. Ako bi razgovarali, to
nikada ne bi bilo o neemu vanom; Frenk nije hteo da pria o njihovom poslu u
svojstvu voa ekspedicije. Maji je ovo bilo udno, iako nita nije rekla. Ali njih dvoje
i nisu imali potpuno iste poslove, to je moglo da bude razlog njegove uzdranosti.
Majin poloaj bio je uglavnom formalan i nehijerarhijski; kosmonauti su izmeu
sebe uvek bili relativno egalitarni, tradicija sa korenima jo od Koroljeva. Ameriki
program imao je vie militarnu tradiciju, prepoznatljivu ve po titulama: dok je Maja
bila samo koordinator ruskog kontingenta, Frenk je bio kapetan almers, verovatno u
duhu stare jedrenjake mornarice.
Da li mu je ovaj autoritet bio olakica ili breme, nije se moglo saznati od
njega. Ponekad je raspravljao o biomu, ili manjim tehnikim problemima, ili vestima
od kue; ee se inilo da eli samo da eta s njom. Dakle - neme etnje, uzbrdo i
nizbrdo uskim stazama, kroz gust ibljak borova, jasika i breza. I uvek taj oseaj
bliskosti, kao da su stari prijatelji, ili kao da joj se on, stidljivo (ili uzdrano), udvara.
Kada je jednog dana Maja razmiljala o tome, palo joj je na pamet da je
polazak Aresa u prolee moda bio greka. Nalazili su se u svom mezokozmu,
plovei kroz prolee, i sve se plodilo i bujalo, raskalano i zeleno, vazduh je bio
namirisan cveem i vetrovit, dani dui i topliji, svi su nosili ortseve i majice, stotinu
zdravih ivotinja, na ogranienom prostoru, hranilo se, vebalo, tuiralo, spavalo. Tu
nije moglo da ne bude seksa.
U redu, to nije bilo nita novo. Maja je i sama ve doivela fantastian seks u
svemiru, najvie tokom drugog boravka na Novom Miru, gde su ona i Georgi i Jeli i
Irina oprobali svaku zamislivu besteinsku varijantu, kojih uistinu nije bilo malo. Ali
sada je bilo drugaije. Bili su stariji i osueni jedni na druge zauvek: "Sve je
drugaije u zatvorenom sistemu", esto je govorila Hiroko, u drugim kontekstima. U
NASA-i su se veoma zalagali za ideju da se ostane u bratskim odnosima: od 1348

strana zbornika koji je sakupljen u NASA-i pod naslovom Meuljudski odnosi u

tranzitu do Marsa, samo je jedna strana bila posveena temi seksa i savetovala je
protiv njega. Oni su neto kao pleme, sugerisao je zbornik, sa razumnim tabuom
unutarplemenskog sparivanja. Rusi su se tome grohotom smejali. Stvarno, Ameri ne
da su konzerve... "Mi nismo pleme", primetio je Arkadije. "Mi smo svet."
A bejae prolee. Na brodu je bilo branih parova, od kojih su neki bili veoma
otvoreni; u Torusu E nalazio se bazen za plivanje, i sauna i jakuzi-kupatilo. U
meovitom drutvu nosili su se kupai kostimi, ponovo zbog Amerikanaca, ali kupai
kostimi nisu nita pomagali. Prirodno to je to poelo da se dogaa. ula je od Nae i
Ivane da se balon-salon koristi za zadatke u sitne sate; mnogi kosmonauti i astronauti
pokazali su se kao ljubitelji besteinskog stanja. A mnogi budaci u parkovima i
umskom biomu sluili su kao skrovita za one sa manje besteinskog iskustva;
parkovi su imali namenu da prue ljudima oseaj da mogu da pobegnu. A svako od
njih imao je i svoju sobu, zvuno izolovanu. Sa svim tim, kada bi par hteo da otpone
vezu, a da ne bude predmet radio-Mileve, bilo je mogue ostati veoma diskretan.
Maja je bila sigurna da se dogaa mnogo vie nego to se znalo.
Oseala je to. A bez sumnje i drugi. Tihi razgovori izmeu parova; promene
partnera za veeru; hitri pogledi, osmejci; dodiri ramena i ruku u prolazu; oh, da,
stvari su se dogaale. To je objanjavalo izvesnu napetost u vazduhu, napetost koja je
bila samo delimino prijatna. U igru su ponovo uli antarktiki strahovi; osim toga,
postojao je samo mali broj potencijalnih partnera, to je nagovetavalo atmosferu
'igre zauzimanja stolica'.
Maja je imala i dodatne probleme. Bila je vie nego obino uzdrana prema
zemljacima, jer bi to u ovom sluaju znailo spavati sa efom; bila je sumnjiava
prema tome, znajui kako se oseala kada je to sama radila. Osim toga, nijedan od
njih... dobro, privlaio ju je Arkadije, ali nije joj bio i drag, a on nije pokazivao da ga
to zanima. Jelija je znala od ranije, bio joj je drugar; za Dimitrija nije marila; Vlad je
bio star, Juri nije bio njen tip, Aleks je bio Arkadijev sledbenik... i tako dalje.
to se ticalo Amerikanaca, ili internacionalista, pa, tu je postojao drugi
problem. Meanje kultura... ko zna ta bi ispalo? Zato je bila sama. Ali je mislila na
to. I povremeno, ujutru se budei, ili zavravajui vebanje, prepustila bi se talasu
elje koji bi je ostavio nasukanu na obali postelje ili tua, sa oseajem usamljenosti.
Zato je jednog poznog jutra, posle naroito iscrpljujue simulacije, koju
zamalo da ree, ali ipak nisu, naletela na Frenka almersa u umskom biomu i
uzvratila mu pozdrav, pa su poli desetak metara dublje u umu, i stali. Bila je u
ortsu i majici bez rukava, bosa, oznojena i zajapurena od sulude simulacije. On je
bio u ortsu i majici, bos, znojav i pranjav posle rada na farmi. Odjednom se
nasmejao svojim otrim smehom, i dodirnuo joj miicu vrhovima dva prsta. "Izgleda
srena danas". Ponovo taj brzi osmejak.

Voe dve polovine ekspedicije. Parnjaci. Podigla je ruku da dodirne njegovu, i

to je bilo dovoljno.
Sili su sa staze i zavukli se u gust estar borovine. Zastali su da se poljube; za
nju je prolo toliko vremena od poslednjeg puta da se oseala kao da radi neto
nepoznato. Spotakavi se o koren, Frenk se tiho zasmeja, onim brzim, potajnim
smehom od koga je Maju podilazila jeza, ako ne i strah. Seli su na borove iglice i
pograbili se kao aci pobegli da se ljube u umi. Nasmejala se; oduvek je volela brz
pristup, kojim je mogla da sludi mukarca, ako bi to poelela.
Onda su vodili ljubav. Neko vreme se prepustila strasti. Zatim se opustila,
uivajui u oseci uivanja. Ali tada doe nekakva nelagodnost; nije znala ta da kae.
Oko njega je jo bilo neke tajnovitosti, kao da se zatvara i dok vodi ljubav. Ono to je
oseala iza njegove rezervisanosti bilo je jo i gore, kao da je neto dobio, a ona
izgubila. Ona puritanska ica u Amerikancima, oseaj da je seks neto greno, neto
u ta mukarci namamljuju ene prevarom. I sama je malo podigla oklop, iznervirana
potajnim podsmehom na njegovom licu. Ko je ovde jai, kao deca.
A opet su bili kolege u vostvu, tako rei. Ako se to shvati tako...
Istina je, porazgovarali su, sasvim ljubazno, ak su jo jednom vodili ljubav
pre nego to su poli. Ali vie nije bilo kao prvi put, bila je nekako odsutna. U seksu
je mnogo toga to se ne moe analizovati razumom. Maja je oduvek oseala kod
partnera stvari koje se nisu mogle objasniti ili izraziti, ali je uvek znala da li joj se
ono to osea dopada ili ne, tu nije bilo nedoumice. A pogled na Frenkovo lice posle
tog prvog puta uverio ju je da neto nije kako treba. Od toga se oseala nespokojno.
Ipak, bila je topla prema njemu, prisna; ne bi bilo u redu da ga odmah odbije
od sebe, to niko ne bi oprostio. Ustali su, obukli se i vratili u Torus D, i veerali za
istim stolom sa drugim ljudima, i to je bio savreno pogodan trenutak za nju da
zauzme odstojanje. Ali je u narednim danima, posle tog susreta, bila iznenaena i
nezadovoljna sobom, jer je otkrila da ga pomalo odbacuje, nalazei izgovore da
izbegne da ostane nasamo s njim. Oseala se neprirodno, radila je upravo ono to nije
elela. Bila bi mnogo srenija da nije bilo tog oseaja, pa je jednom ili dvaput kada
su se ponovo nali sami i kada bi on zapoeo, vodila ljubav s njim, elei da sve bude
dobro, nadajui se da je pogreila ili da zbog neega nije bila u pravom raspoloenju.
Ali opet je bilo isto, onaj pobedniki osmejak uvek je bio prisutan, ono 'imam-te'
koje je toliko mrzela, ona prljava puritanska dvojnost moralnih naela.
Zbog toga ga je jo vie izbegavala, samo da se ne nae u poetnoj situaciji, i
on to je ubrzo shvatio. Jedno popodne ju je pozvao u etnju kroz biom i ona je odbila,
izgovorivi se umorom, na ta mu je preko lica prela senka iznenaenja, a onda se
zatvorilo poput maske. Oseala se loe, jer to ni sama sebi nije umela da objasni.
Da bi se nekako iskupila za tako nerazumno odbijanje, trudila se da potom
bude ljubazna i otvorena prema njemu, dogod je to bilo bezbedno. Jednom ili dvaput
je ak nagovestila, posredno, da su za nju njihovi susreti bili samo nain da se uvrsti

prijateljstvo, neto to je radila i sa drugima. Sve je to bilo preneseno izmeu rei, i

moda ju je pogreno shvatio; nije se moglo pouzdano rei. Posle onog prvog bleska
razumevanja, inilo se da je samo zauen. Jednom, kada je napustila grupu pre nego
to se svi raziu, opazila je njegov otar pogled. Posle toga, samo odstojanje i
uzdranost. Ali nikada nije izgledao istinski pogoen, i nikada nije insistirao, niti
doao da razgovara s njom o tome. Ali to je takoe bilo deo problema, zar ne? inilo
se da ne eli da razgovara s njom o tome.
Pa, moda je bio i sa drugim enama, Amerikankama, ko bi to znao. Bio je
toliko zatvoren. Ali to joj je izgledalo... neprirodno.
Maja je odluila da zabrani sebi zavoenje na brzaka, bez obzira na to koliko
je uivanja nalazila u tome. Hiroko je bila u pravu: sve je drugaije u zatvorenom
sistemu. Utoliko gore po Frenka (ako je uopte mario), jer joj je posluio kao nauk
po tom pitanju. Konano je reila da to nadoknadi tako to e mu biti dobar prijatelj.
Toliko se trudila u tome da je jednom, mesec dana kasnije, preterala i otila malo
dalje nego to treba, dotle da je pomislio da ga ponovo zavodi. Sedeli su u grupi koja
se kasno zadrala u prii, ona je bila kraj njega, i on je kasnije oigledno doao do
pogrenog zakljuka, i otpratio je oko Torusa D do kupatila, priajui na armantan i
prijatan nain kao i uvek kad bi stvari dole to toga. Maja nije znala ta e sa sobom;
nije htela da izgleda potpuno nedosledna, iako je u tom trenutku svaki izbor vodio
upravo tome. Stoga mu se povinovala, samo zato to je tako bilo lake i zato to je
uprkos svemu elela da vodi ljubav s njim. Tako je i uradila, ljuta na sebe i odluna
da je to poslednji put, oprotajni poklon koji e uiniti da mu cela stvar ostane u
lepom seanju. Bila je svesna da to radi strasnije nego ikad ranije, iz elje da ga
zadovolji. A onda, pred sam orgazam, pogledala ga je u lice i bilo joj je kao da gleda
u prozore nenastanjene kue.
Bilo je to poslednji put.
Delta ve. Ve kao brzina, delta kao promena. U svemiru je to mera promene
brzine potrebna da se stigne sa jednog mesta na drugo - dakle, mera energije potrebne
da se to uradi.
Sve se ve kree. Ali da bi se neto podiglo sa Zemljine povrine (u pokretu)
na orbitu oko nje, potrebna je minimalna delta ve od deset kilometara u sekundi; da
bi se napustila orbita oko Zemlje i stiglo do Marsa potrebna je minimalna delta ve od
3,6 kilometara u sekundi; da bi se ulo na orbitu oko Marsa i sletelo na planetu
potrebna je delta ve od oko kilometar u sekundi. Najtee je odvajanje od Zemlje, jer
je tu posredi najdublji gravitacioni bunar. Uspon uz tu strmu krivu prostorvremena
zahteva strahovitu silu, da se izmeni smer ogromne inercije.
I istorija poseduje inerciju. Unutar etiri dimenzije prostorvremena, estice (ili
dogaaji) poseduju usmerenost; pokuavajui da ovo razree, matematiari vuku ono
to nazivaju 'linijama sveta' na svojim grafikonima. U stvarima ljudi, pojedinane
linije sveta ine debelo zamreno klupko, izvijajui se iz tame praistorije i proteui

se kroz vreme: kabl veliine same Zemlje, ovijen oko sunca u dugakoj spiralnoj
putanji. Taj kabl zamrenih linija sveta je istorija. Ako znate gde je bila, jasno vam je
kuda ide - stvar obine ekstrapolacije. Jer kakvo bi delta ve bilo potrebno da se
pobegne istoriji, da se pobegne tako silnoj inerciji i uree nova putanja?
Najtee je odvajanje od Zemlje.
Aresov oblik pozajmljivao se stvarnosti; Maji je vakuum izmeu Zemlje i
Marsa poinjao da lii na dugaki niz cilindara, povijenih na spojevima pod uglom
od 45 stepeni. Postojala je trkaka staza, sa preprekama, oko torusa C, i ona bi na
svakom spoju usporila i napela miie nogu za poveani pritisak dveju krivina od
22,5 stepena i odjednom bi ugledala itavu unutranjost sledeeg cilindra. Svet je
poinjao da izgleda prilino tesan.
Moda su ba zbog toga ljudi unutra poeli da bivaju nekako vei. Proces
skidanja antarktikih maski se nastavio, i svaki put kada bi neko pokazao neku novu i
dotle nepoznatu osobinu, svi koji bi to primetili osetili bi se mnogo slobodnije; ovo
oseanje je izazivalo nova otkria. Jednog nedeljnog jutra, hriani na brodu, njih
dvanaestoro, slavili su Uskrs u balon-salonu. Kod kue je bio april, iako je na Aresu
bila sredina leta. Posle slube su sili u dvoranu D na uinu. Za jednim stolom bili su
Maja, Frenk, Don, Arkadije i Saks, pijui kafu i aj. Razgovor izmeu njih i sa
okolnim stolovima bio je gusto prepleten, i u prvom trenutku samo su Maja i Frenk
uli ta je Don govorio Filis Bojl, geologu, koja je vodila uskrnju slubu.
"Mogu da razumem ideju o Vaseljeni kao nadbiu, kao i onu da njenu energiju
ine misli tog bia. Lepa zamisao. Ali pria o Hristu..." Don odmahnu glavom.
"Jesi li siguran da zna priu?" upita Filis.
"Vaspitan sam u luteranskom duhu u Minesoti", odvrati Don kratko. "Iao
sam na asove veronauke, gde su mi celu stvar utuvili u glavu."
A to je i razlog, pomisli Maja, zbog koga se uopte upustio u ovakvu raspravu.
Imao je nezadovoljan izraz kakav Maja nikad ranije nije videla, pa se povila malo
napred, odjednom zainteresovana. Pogledala je Frenka; zurio je u svoju olju sa
kafom kao da je duboko u mislima, ali je bila sigurna da slua.
Don ree: "Treba da zna da su Boje rei napisane decenijama posle
dogaaja, od ljudi koji nikada nisu sreli Hrista. I da postoje druge Boje rei, koje
otkrivaju drugaijeg Hrista, izostavljene iz Biblije politikom voljom u treem veku.
On je, prema tome, neka vrsta literarnog lika, politiki konstrukt. Nita ne znamo o
pravom Hristu."
Filis zavrte glavom. "To nije istina."
"Ali jeste", pobuni se Don. Saks i Arkadije na to pogledae sa susednog stola.
"Zna, cela stvar ima istoriju. Monoteizam je sistem verovanja koji se prvi put
pojavljuje u ranim pastirskim zajednicama. to je bila vea njihova zavisnost od
gajenja ovaca, verovatnije je bilo verovanje u boga pastira. Povezanost je tana,

proveri i videe. A bog je uvek mukarac, zato to su te zajednice bile patrijarhalne.

Postoji jedna vrsta arheologije, antropologije - sociologija religije, koja ovo u
potpunosti objanjava - kako je do toga dolo, koje su potrebe bile zadovoljene."
Filis ga je posmatrala s osmejkom. "Ne znam ta da kaem na to, Done. Na
kraju krajeva, to nije stvar istorije. To je stvar vere."
"Veruje li ti u Hristova uda?"
"Nisu uda vana. Niti je vana crkva ili dogma. Sam Isus je vaan."
"Ali on je samo literarni konstrukt", ponovi Don tvrdoglavo. "Neto kao
erlok Holms, ili Usamljeni Jaha. I nisi mi odgovorila za uda."
Filis slegnu ramenima. "Za mene ve postojanje Vaseljene predstavlja udo.
Vaseljene i svega u njoj. Moe li to da pobije?"
"Sigurno", ree Don. "Vaseljena jednostavno postoji. Ja definiem udo kao
in koji nesumnjivo kri poznati fiziki zakon."
"Recimo, putovanje na druge planete?"
"Ne. Recimo, podizanje iz mrtvih."
"Lekari to rade svaki dan."
"Lekari to nikada nisu radili."
Filis nije izgledala pokolebano. "Ne znam ta da ti kaem, Done. Pomalo sam
iznenaena. Mi ne znamo sve, i bilo bi arogantno praviti se da znamo. Postanak je
misterija. Dati neemu ime kao 'Veliki Prasak' i misliti da si naao objanjenje pogrena je to logika, loe razmiljanje. Izvan nae racionalne naune misli lei
ogromno polje svesti, polje vanije od nauke. Vera u Boga je deo toga. A nju ili ima
ili nema, valjda." Ustala je. "Nadam se da e je nai."
Poto je poutao, Don uzdahnu. "Izvinite, narode. Ponekad jo ume da me
uhvati."
"Kad god naunici kau da su hriani", ree Saks, "ja to smatram za estetiki
stav."
"Crkva to-bi-bilo-lepo-kad-bi-bilo-tako", ree Frenk, jo zagledan u svoju
olju.
Saks ree: "Oni oseaju da nam nedostaje duhovna dimenzija ivota koju su
imala ranija pokolenja i trude se da je povrate istim sredstvima." Trepnuo je na svoj
nain, poput sove, kao da je problem razreen time to je odreen.
"Ali to uvodi tako mnogo besmislica!" uzviknu Don.
"Ma, tebi nedostaje vera", ree Frenk, zadirkujui ga.
Don ga je ignorisao. "Ljudi koji su u laboratoriji tvrdi k'o kremen - trebalo bi
da vidite Filis kako secira zakljuke koje njene kolege izvlae iz njenih podataka! Ti
isti odjednom ponu da koriste sve vrste debatnih trikova, zaobilaenja, kvalifikacija,
neodreenog razmiljanja. Kao da je posredi sasvim druga osoba."
"Tebi nedostaje vera!" ponovi Frenk.
"E, nadam se da je nikada neu stei! To ti je k'o eki u glavu!"

Don ustade i ponese svoj posluavnik u kuhinju. Ostali se zagledae jedni u

druge u tiini. Mora da su bili stvarno gadni asovi veronauke, pomisli Maja. Oito
da su i ostali znali koliko i ona o ovoj strani njihovog bezbrinog heroja. Ko zna ta
e saznati sledee, o njemu ili nekom drugom?
Vest o sukobu izmeu Dona i Filis rairila se zajednicom. Maja nije bila
sigurna ko ju je proneo; ni Don ni Filis nisu izgledali voljni da priaju o tome. Onda
je videla Frenka sa Hiroko, neto joj je govorio kroz smeh. Prolazei pored njih, ula
je kako Hiroko kae: "Mora priznati da je Filis delimino u pravu - nita ne znamo o
tome zato je sve takvo kakvo jeste."
Frenk, dakle. Sejao je neslogu izmeu Filis i Dona. A hrianstvo (nimalo
bezazlena tema) jo je bilo vodea snaga u Americi, i svuda. Ako vest da je Don
Bun protivnik hrianstva dopre do kue, mogao bi da ima problema. A to ne bi bilo
tako loe za Frenka. Svi su bili deo medijske panje na Zemlji, ali svako ko je gledao
vesti i emisije mogao je da primeti da je neki imaju vie od drugih, i to je inilo da
izgledaju uticajniji, a samim tim, u stvari, i jesu postajali uticajniji. U ovoj grupi bili
su Vlad i Ursula (za koje je slutila da su vie od prijatelja), Frenk, Saks - svi oni koji
su bili poznati i pre izbora - a Don ponajvie. Stoga je svaki pad na Zemlji za
svakog od njih mogao da ima odgovarajue posledice po njihov poloaj na Aresu.
Izgledalo joj je da je to Frenkov princip delanja.
Bilo im je kao da su prisiljeni na boravak u hotelu bez izlaza, ili barem
balkona. amotinja ivota u hotelu je rasla; bili su u njemu ve etiri duga meseca,
ali to nije bila ni polovina njihovog putovanja. I nikakvo fiziko okruenje, ma
koliko bilo pomno dizajnirano, ili dnevne aktivnosti, nisu mogli da ga ubrzaju.
Jednog je jutra druga letaka ekipa reavala jednu od Arkadijevih simulacija,
kada na nekoliko ekrana odjednom zatrepta crvena svetlost.
"Oprema za solarno praenje zabeleila je solarnu baklju", ree Ria.
Arkadije brzo ustade. "To nisam ja!" povika i nagnu se da proita najblii
ekran. Onda podignu oi, srete sumnjiave poglede kolega i naceri se. "Izvinjavajte,
drugari. Ovaj put je stvarno vuk."
Hitna poruka iz Hjustona bila je potvrda njegovih rei. Imao je naina da
falsifikuje i njih, ali ve se bio uputio prema najbliem paoku mosta, tako da nisu
imali izbora; simulacija ili ne, morali su za njim.
U stvari, velika solarna baklja bila je dogaaj koji su ve mnogo puta
simulirali. Svako je imao svoje zadatake, uglavnom u veoma kratkom vremenu, i
zato su se rastrali po torusu, proklinjui svoju zlu sreu i trudei se da ne smetaju
jedni drugima. Bilo je mnogo posla da se uradi, poto je zaptivanje bilo sloeno i
nedovoljno automatizovano. Usred odvlaenja posuda sa biljkama u zaklon, Denet
se razdra: "Je li ovo jedna od Arkadijevih proba?"
"On kae da nije!"

"Sranje!"
Poli su sa Zemlje u poetku jedanaestogodinjeg ciklusa Sunevih pega,
upravo da bi smanjili izglede da se dogodi ovakva baklja. Pa ipak, eto nje. Imali su
pola sata pre nego to pristignu prve doze zraenja i ne vie od sata do poetka
glavnog veselja.
Vanredna stanja u svemiru mogu da budu oigledna kao eksplozija ili
neuhvatljiva kao jednaina, ali njihova oiglednost nije odreivala koliko su opasna.
Posada nikada nee osetiti dolazak podatomskog vetra, a to je jedna od najgorih
stvari koje mogu da se dogode. Svi su to znali. Ratrkali su se po torusima da obave
svoj deo zaptivanja - biljke je trebalo pokriti ili premestiti na zatiena mesta, ivinu,
svinje, patuljaste krave i ostatak ivotinja i ptica trebalo je oterati u specijalna mala
sklonita, semenje i smrznute embrione trebalo je sakupiti i poneti, osetljive
elektronske delove odloiti u kutije ili takoe poneti. Kada su obavili ove hitne
zadatke, popeli su se paocima do sredinje osovine to su bre mogli, a onda sleteli
niz cev osovine do sklonita, koje se nalazilo odmah ispod donjeg krmenog kraja
cevi.
Hiroko i njen tim za biosferu bili su poslednji koji su stigli, lupajui kroz otvor
punih dvadeset sedam minuta posle prvog signala za uzbunu. Uleteli su u besteinski
prostor zajapureni i bez daha. "Je li poelo?"
"Jo ne."
Otkaili su line dozimetre sa zbirne ploe od iak-trake i prikaili ih na
odeu.
Ostatak posade ve je lebdeo po polucilindrinoj komori, teko diui i
negujui uboje i nekoliko iaenja. Maja im naredi da se prebroje; laknulo joj je
kada je videla da je svih stotinu unutra.
Komora je izgledala pretesno. Ve vie nedelja nisu se svi okupili na jednom
mestu, pa je i najvea odaja izgledala nedovoljno prostrana. Ova je zauzimala tank u
srednjem struku poluge osovine. etiri okolna tanka bila su ispunjena vodom; njihov
je bio podeljen po duini izmeu prostorije u kojoj su se nalazili i jo jednog
polucilindra ispunjenog tekim metalima. Ravna strana ovog polucilindra
predstavljala je njihov 'pod' i bila je ugraena unutar tanka na krunim tranicama,
tako da se okretala u suprotnom smeru od rotacije broda, drei tit izmeu posade i
sunca.
Lebdeli su dakle, u nepokretnom prostoru, dok je luni krov tanka rotirao nad
njima uobiajenom brzinom od etiri okretaja u minuti. Bio je to neobian prizor,
koji je u sprezi sa odsustvom teine uinio da neki od njih dobiju zamiljen izgled
koji obino prethodi munini. Ovi nesrenici su se okupili na kraju sklonita gde su
bili umivaonici, i da im vizuelno pomognu, svi ostali su se okrenuli prema podu.
Radijacija im je prema tome dolazila od nogu, uglavnom gama-zraci koji su se
provukli kroz teke metale. Maja oseti potrebu da sastavi kolena. Ljudi su lebdeli u

vazduhu, ili su nazuli iak-papue za hod po podu. Prigueno su razgovarali,

instinktivno pronaavi susede po stanovanju, partnere u radu, prijatelje. Razgovarali
su uzdrano, kao da su zvanice na koktelu kojima je reeno da je zakuska
upropaena.
Don Bun je otiao po iak-podu do terminala kompjutera na prednjem kraju
sobe gde su Arkadije i Aleks nadgledali brod. Otkucao je komandu, i na najveem
ekranu u prostoriji odjednom se pojavie podaci o spoljnjem zraenju. "Da vidimo
koliku dozu je primio brod", ree veselo.
Ljudi zastenjae. "Moramo li?" uzviknu Ursula.
"Bilo bi dobro da znamo", ree Don. "A zanima me koliko je dobro ovo
sklonite. Ono na Riem orlu bilo je efikasno kao portikla koju vam stave kod
zubara."
Maja se nasmei. Bilo je to podseanje, retko od Dona, da je bio izloen veoj
dozi radijacije od sviju njih - oko sto ezdeset rema tokom ivota, kako je sad
objasnio, odgovarajui na neije pitanje. Na Zemlji ovek prima petinu roentgen
equivalent man-a godinje; na orbiti oko Zemlje, jo pod titom zemaljske
magnetosfere, oko trideset pet godinje. Don je, prema tome, bio dobrano ozraen. I
to mu je nekako davalo pravo da sada prati spoljnje podatke, ako eli.
Oni koje je zanimalo - oko ezdeset ljudi - sjatili su se iza njega da pogledaju
ekran. Ostali su se preselili na drugi kraj komore sa onima kojima je bilo muka,
grupom koja nipoto nije htela da sazna kolika je radijacija. Sama pomisao na to
izazivala je kod nekih nove greve.
Tada je stigao glavni udar baklje. Pokazatelji unutranjeg zraenja pomerili su
se dosta iznad obinog oitavanja solarnog vetra, a onda su iznenada vrtoglavo
skoili. Nekoliko posmatraa zaita kroz zube, a neki zagalamie u oku.
"Ali pogledajte koliko ovo sklonite zadrava", ree Don, proveravajui
dozimetar na koulji. "Jo sam na 1,3 rema."
Bilo je to sigurno nekoliko ivotnih vekova pod zubarskim rendgenskim
zracima, ali je radijacija izvan sklonita bila ve 70 rema, sasvim blizu smrtonosne
doze, tako da su, zapravo, dobro proli. Pa ipak, kolika je koliina prolazila kroz
brod! U brod su prodirale milijarde estica i sudarale se sa atomima vode i metala iza
kojih su se ljudi krili; stotine miliona su prolazile izmeu atoma i kroz atome
njihovih tela, nita ne dodirujui, kao da prolaze kroz aveti. Svejedno su hiljade
estica pogaale atome kostiju i mesa. Vei deo ovih sudara bio je bezopasan; ali u
svim tim hiljadama, po verovatnoi je bilo dve (ili tri?) u kojima je pogoena
hromozomska nit i poremeena: dovoljno. Zaetak tumora, zapoet jednim slovom u
knjizi ovekovog ivota. I godinama kasnije, ukoliko DNK ne bi sreno opravila
samu sebe, nastanak tumora, koji je vie ili manje neizbean deo ivljenja, imao bi
svoje posledice, i dogodilo bi se bujanje Neega Drugog, unutra: raka.
Najverovatnije leukemije; i, takoe najverovatnije, smrti.

Zato je bilo teko ne posmatrati injenice sa pesimizmom. 14.658 rema, 1.786,

19,004. "Kao odometar", ree Bun, mirno gledajui na svoj dozimetar. Obema
rukama stezao je preagu i ljuljao se napred-nazad, kao da radi izometrijske vebe.
Frenk to vide i ree: "Done, ta to radi?"
"Izmiem se", ree Don. Nasmei se na Frenkovo mrtenje. "Zna ono pokretna meta!"
Ljudi se nasmejae. Uprkos razmerama opasnosti precizno prikazanim na
ekranima i grafikonima, poeli su da se oseaju manje bespomono. Ovo bejae
nelogino, ali je imenovanje sila koja svakog oveka ini nekom vrstom naunika. A
ovo su bili naunici po profesiji, meu njima puno astronauta, obuenih da oekuju
ovakvu oluju. Sve te duhovne navike poele su da kanaliu njihove misli, i potres
zbog dogaaja malo je uminuo. Malo su se svikli.
Arkadije ode do terminala i narui Betovenu Pastoralnu simfoniju, od treeg
stava, u kome seosku igranku prekida oluja. Pustio ju je glasnije, i sada su lebdeli
zajedno u dugakoj polukomori, sluajui bes Betovenovog pomamnog nevremena,
koje je odjednom savreno podvlailo nalete bezglasnog vetra to je tekao kroz njih.
Zvualo bi upravo tako! Vritanje gudakih i drvenih duvakih instrumenata u
divljim mlazevima, neukrotivo, a opet predivno melodino - Maji pooe trnci niz
lea. Nikada nije tako pomno sluala starog ratnog konja, i ona sa divljenjem (i
pomalo straha) osmotri Arkadija, koji je ekstatino uivao u uincima svog
nadahnutog disk-dokejstva i igrao kao neka ria upa na vetru. Kada je oluja
simfonije dostigla vrhunac, bilo je teko verovati da radijacija vie ne raste; a kada je
muziko nevreme zamrlo, inilo im se da e i njihovo. Gromovi su brundali, zvidali
poslednji naleti. Francuski rog pevao je svoje vedro 'prolo je'.
Ljudi poee da govore o drugim stvarima, razmatrajui razliite poslove tog
dana, koji su bili tako grubo prekinuti, ili neto drugo. Posle pola sata ili neto due,
jedan razgovor postade glasniji od ostalih; Maja nije ula kako je poeo, ali Arkadije
iznenada ree, veoma glasno i na engleskom: "Mislim da ne treba da obraamo
panju na planove koje kuju za nas tamo na Zemlji!"
Ostali govornici odmah zautae i ljudi se okrenue prema njemu. Bio se
uzdigao iznad njih i lebdeo je iznad pokretnog krova komora, odakle je mogao sve da
ih vidi, govorei kao neki suludi letei duh.
"Mislim da treba da napravimo nove planove", ree. "I to odmah. Da sve bude
izmenjeno iz korena, tako da izraava nae miljenje. Treba da se odnosi na sve, ak i
na prva sklonita koja gradimo."
"A zato bismo?" upita Maja, iznervirana njegovom umiljenou. "To su dobri
projekti." To je zaista bilo razdraujue; Arkadije je esto imao predstavu, a ljudi su
gledali nju, kao da je ona odgovorna za njega, kao da je njen posao da mu ne dozvoli
da ih gnjavi.
"Zgrade su ablon drutva", ree Arkadije.

"Zgrade su sobe", primeti Saks Rasel.

"Ali sobe ukazuju na drutvenu organizaciju u njima." Arkadije pogleda okolo,
uvlaei pogledom ljude u raspravu. Ureenje zgrade pokazuje ta projektant misli
da bi trebalo da se deava unutra. Videli smo to na poetku putovanja, kada su Rusi i
Amerikanci razdvojeni u Toruse D i B. Shvatate, trebalo je da postanemo dve celine.
Zgrade izraavaju vrednosti, poseduju neku vrstu gramatike, a sobe su reenice. Ne
elim da mi ljudi u Vaingtonu ili Moskvi odreuju kako da ivim: dosta mi je toga."
"ta ti se ne dopada u dizajnu prvih sklonita?" upita Don, zainteresovano.
"Pravougaona su", ree Arkadije. Ovo izazva smeh, ali on je bio uporan:
"Pravougaona, znai ustaljeni oblik! Sa radnim prostorom odvojenim od stambenog,
kao da rad nije deo ivota. A stambeni deo sastoji se uglavnom od privatnih soba, sa
primetnom hijerarhijom, jer je voama dodeljeno vie prostora."
"Zar to nije samo zato da bi im olakalo rad?" upita Saks.
"Ne. Ne postoji stvarna potreba. To je stvar prestia. Veoma uvreen primer
amerikog poslovnog razmiljanja, ako dozvoljavate da kaem."
Neko zastenja, a Filis ree: "Zar moramo odmah o politici, Arkadije?"
Na sam pomen te rei, grozd slualaca se rasturi; Meri Dankel i nekolicina
drugih odgurnue se prema drugom kraju odaje.
"Sve je politika", ree Arkadije za njima. "A ovo nae putovanje vie od svega.
Zainjemo novo drutvo, i kako da to ne bude politika?"
"Ovo je nauna stanica", ree Saks. "Tu obino nema mnogo politike."
"Kad sam poslednji put bio na takvoj, svakako nije", ree Don, zamiljeno
posmatrajui Dona.
"Bilo je", ree Arkadije, "ali je bila jednostavnija. Posada je bila amerika, u
privremenoj misiji, radei ono to su vam pretpostavljeni naredili da radite. Ali sada
imamo vienacionalnu posadu, koja treba da osnuje stalnu koloniju. To je neto
sasvim razliito."
Ljudi su polako lebdeli prema govornicima, da bolje uju o emu se govori.
Ria Himenez ree: "Mene ne zanima politika", a Meri Dankel se sloi sa drugog
kraja prostorije: "To je jedna od stvari od kojih sam pobegla!"
Nekoliko Rusa odgovori istovremeno. "I to je politika izjava", i sline stvari.
Aleks uzviknu: "Vi, Amerikanci, voleli biste da ukinete politiku i istoriju, pa da ivite
u svetu u kome vi dominirate!"
Dvoje ili troje Amerikanaca pokua da se usprotivi, ali ih Aleks nadglasa:
"Istina je! Ceo svet se promenio u poslednjih trideset godina, svaka zemlja razmatra
svoj poloaj, ini ogromne promene da bi reila probleme... svi osim Sjedinjenih
Drava. Postali ste najreakcionarnija drava na svetu."
Saks ree: "Zemlje koje su se promenile uinile su to zato to su morale, jer su
pre toga bile suvie neelastine, i to zamalo da ih rasturi. Sjedinjene Drave imaju tu

elastinost ugraenu u sistem, te zato nisu morale da vre tako drastine promene. Po
meni je ameriki nain nadmoniji jer je finiji. To je jednostavno bolji inenjering."
Ova analogija natera Aleksa da zauti, i dok je on razmiljao o reenom, Don
Bun, koji je posmatrao Arkadija sa velikim zanimanjem, ree: "Da se vratimo na
sklonita. Kako bi ih ti izmenio?"
Arkadije ree: "Nisam sasvim siguran... potrebno je da vidimo mesta gde emo
graditi, obiemo ih, dogovorimo se. Hou da kaem da se zalaem za proces. Ali u
sutini mislim da radni i ivotni prostor treba da budu izmeani, onoliko koliko je to
praktino. Na rad e biti neto vie od zaraivanja za ivot - bie to naa umetnost,
sam na ivot. Njime emo davati jedni drugima, a ne trgovati. Takoe ne treba da
postoje obeleja hijerarhije. Ja ne verujem ni u ovaj sistem vostva koji sada
imamo." Utivo je klimnuo glavom Maji. "Sada smo svi podjednako odgovorni, i
nae zgrade bi trebalo to da pokau. Najbolji je krug - teak je za gradnju, ali ima
smisla kad je re o odravanju toplote. Geodezijska kupola bila bi dobar kompromis lako se gradi i ukazuje na nau jednakost. to se tie unutranjosti, moda bi bilo
najbolje da bude to vie otvorena. Svako treba da ima svoju sobu, naravno, ali da
sobe budu male. Razmetene po obodu, recimo, tako da gledaju na vee zajednike
celine..." Uzeo je mia na jednom terminalu i poeo da crta na ekranu. "Tako. Ovo je
arhitektonska gramatika koja bi govorila 'Svi smo jednaki.' Zar ne?"
"Dosta montanih elemenata ve je tamo", ree Don. "Nisam siguran da je
mogue prilagoditi ih."
"Mogue je, samo ako to elimo."
"Ali da li je to zaista potrebno? Mislim, jasno je da smo ve sada drutvo
jednakih."
"Jasno je?" ponovi Arkadije otro, osvrui se okolo. "Ako nam Frenk i Maja
kau da neto uradimo, smemo li to da prenebregnemo? Ako nam Hjuston ili
Bajkonur narede da neto uinimo, moemo li da ih ne posluamo?"
"Mislim da moemo", odgovori Don blago.
Ovom izjavom zaradio je otar pogled od Frenka. Razgovor se pretvorio u
nekoliko istovremenih rasprava, ali ih Arkadije ponovo prekinu:
"Ovamo su nas poslale nae vlade, ali one su uglavnom loe, veina
katastrofalno. Zbog toga je istorija krvava zbrka. Sada smo slobodni, i ja, pre svega
ostalog, ne nameravam da ponavljam sve zemaljske greke samo zbog ustaljenog
naina razmiljanja. Mi smo prvi naseljenici Marsa! Mi smo naunici! Na je posao
da smiljamo nove stvari, da stvari nainimo nove!"
Ponovo nastade svaa, bunija nego ranije. Maja se okrenu i tiho opsova
Arkadija, uznemirena sve veom estinom ljudi. Opazi da se Don Bun smei.
Odgurnuo se od poda prema Arkadiju, zaustavio se pri sudaru se sa njim i prodrmao
Arkadijevu aku, to ih je obojicu zavrtelo i nekom udnom plesu. Ovaj in podrke
ponovo natera ljude na razmiljanje. Maja im je to itala sa iznenaenih lica; osim

slave, Don je imao i ugled uzdranog i smirenog oveka, i ako se on slagao sa

Arkadijevim zamislima, to je menjalo celu stvar.
"Bogamu, Ark", ree Don. "Prvo one sumanute simulacije, a sad ovo - ti si
mahnit ovek, nema ta! Dobro, kako si ih obradio da te uopte puste na brod?"
E, to se i ja pitam, pomisli Maja.
"Lagao sam", ree Arkadije.
Svi se nasmejae. ak i Frenk, iznenaeno. "Ali naravno da sam lagao!"
povika Arkadije, i riu bradu mu rascepi veliki izvrnuti osmeh. "Kako bih se inae
naao ovde? Hou da idem na Mars da tamo radim ono to elim, a izborna komisija
htela je ljude koji e raditi ono to ima se kae. Znate vi to!" Pokaza dole prema
njima i zagalami: "Svi ste lagali! Znate da jeste!"
Frenk se smejao kao nikad pre. Saks je nosio uobiajenu masku Bastera
Kitona, ali sad die prst i ree: "Revidirana minesotanska multifazna provera
linosti", i izazva opte ovacije. Svi su morali da prou kroz taj test: bio je to najei
korien psiholoki test na svetu, cenjen od strunjaka. Odgovarai su imali da se
sloe ili ne sloe sa pet stotina i pedeset est izjava, i od odgovora se dobijao
psiholoki profil; meutim, merila o znaenju odgovora bila su zasnovana na
odgovorima prvobitne ogledne grupe od 2600 belih, venanih farmera, pripadnika
srednje klase, u deceniji posle 1930. godine. Uprkos svim kasnijim revizijama, opti
duh te prve grupe jo je duboko proimao test, ili su bar tako neki od njih mislili.
"Minesota!" uzviknu Arkadije, prevrnuvi oima. "Farmeri! Farmeri iz Minesote! Da
znate, lagao sam na svako pitanje! Odgovarao doslovno suprotno od onoga to sam
oseao, i to mi je pomoglo da proem kao normalan!"
Njegovu izjavu pozdravi divlje klicanje. "Do avola", ree Don, "ja jesam iz
Minesote, pa sam ipak morao da laem."
Ponovo odobravanje. Maja opazi da je Frenk sav crven od smeha; nesposoban
da govori ili da se zaustavi, drao se za stomak, klimajui glavom, kikoui se. Nikad
ga nije videla da se tako smeje.
Saks ree: "Test vas je primorao da laete."
"ta, a tebe nije?" upita Arkadije. "Pa, i ti si valjda lagao?"
"Ovaj, nisam", ree Saks, kao da mu je ta zamisao tek sada pala na pamet.
"Odgovorio sam istinito na svako pitanje."
Ovo izazva najvie smeha. Saks je izgledao iznenaen zbog njihove reakcije,
ali ga je to inilo jo smenijim.
Neko povika: "ta ti kae, Miele? Kakvo je tvoje miljenje o ovome?"
Miel Dival rairi ruke. "Moda ste malo potcenili efikasnost RMMPL-a.
Postoje pitanja koja su provera vae iskrenosti."
Ova izjava izazva kiu pitanja za njega, pravu metodoloku inkviziciju. Kako
vri kontrolu? Na koji su nain ispitivai nainili svoje teorije ponovljive? Kako ih
ponovo primenjuju? Kako su eliminisali dvojaka tumaenja podataka? Na osnovu

ega se smatraju naunicima u bilo kom znaenju te rei? Oigledno je veina njih
posmatrala psihologiju kao pseudonauku, a mnogi su gajili dosta prezriv odnos
prema obruima kroz koje su morali da skau da bi bili izabrani. Otkrie ovog
podeljenog oseanja izazvalo je vie pojedinanih prijateljskih razgovora. Nestalo je
napetosti izazvane Arkadijevim politikim govorom.
A moda je, pomisli Maja, sam Arkadije drugim ugasio onaj prvi. Bio je to, u
tom sluaju, mudar potez. Ali Arkadije i jeste mudar ovek. Pokuala je da se priseti.
Zapravo je Don Bun bio taj koji je promenio temu. Kada je odlebdeo do tavanice,
zapravo je doao Arkadiju u pomo, a ovaj je iskoristio priliku. Obojica su bili mudri.
Bilo je sasvim mogue da su u nekakvom dosluhu. Moda hoe da uspostave neku
vrstu paralelne vlasti, sa po jednim predstavnikom Amerikanaca i Rusa. Morae
neto da se preduzme protiv toga.
Obratila se Mielu: "Misli da je lo znak to to se svi smatramo takvim
laovima?"
Miel slegnu ramenima. "Zdravo je razgovarati o tome. Sada shvatamo da smo
sliniji nego to smo mislili. Sada niko ne mora da veruje za sebe da je bio posebno
nepoten da bi bio izabran."
"A ti?" upita Arkadije. "Da li se predstavlja kao krajnje razuman i
uravnoteen psiholog, krijui pri tom onaj neobini um koji smo svi upoznali i
zavoleli?"
Osmejak od Miela. "Pa, ti si strunjak za neobine umove, Arkadije."
Tada se javie oni malobrojni koji su jo posmatrali ekrane. Vrednost zraenja
poela je da opada. Posle nekog vremena spustila se na nivo tek neto vii od
normalnog.
Neko je vratio Pastoralnu na zov roga. Poslednji stav simfonije, 'Vedra i
zahvalna oseanja posle oluje', potee iz sistema ozvuenja, i kada su ljudi poeli da
izlaze iz sklonita i da se razilaze kroz brod poput semenki maslaka, na Aresu se
ula divna stara narodna pesma, razvijajui se u svoj svojoj bruknerovskoj raskoi.
Dok je svirala muzika, utvrdili su da su ojaani sistemi broda izdrali udar. Deblji
zidovi farme i umskog bioma omoguili su biljkama kakvu-takvu zatitu, i mada e
biti gubitaka, kao i jedna cela etva koja nee moi da se jede, zalihe semenja ostale
su nedirnute. ivotinje takoe nee moi da budu koriene za ishranu, ali e
verovatno dati novo, zdravo potomstvo. Jedine rtve meu njima bile su neke
nepohvatane ptice pevaice u trpezariji D; nali su ih na podu, uginule.
Zatita sklonita sauvala je posadu, tako da su primili samo oko 6 rema
zraenja. To nije bilo malo za samo tri sata, ali je moglo biti i gore. Spoljnja oplata
broda primila je preko 140 rema, smrtonosnu koliinu.
est meseci u hotelu, bez ijedne etnje napolju. Unutra je bilo pozno leto, i
dani su bili dugi. Na zidovima i tavanicama preovlaivala je zelena boja, a ljudi su

ili bosi. Tii razgovori bili su gotovo neujni u brujanju mainerije, huci ventilatora.
Brod je izgledao nekako naputeno, itavi njegovi odeljci, jer se posada primirila i
ekala. Grupice ljudi sedele su u salama Torusa B i D, razgovarajui. Neke bi
utihnule kada bi Maja prola kraj njih, to je ona, prirodno, ocenila kao
zabrinjavajue. Imala je tekoa da zaspi i da se probudi. Posao ju je inio nemirnu:
svi inenjeri su, u stvari, samo ekali, a simulacije su postale maltene nepodnoljive.
Nikako nije mogla da prigui svest o prolasku vremena. Spoticala se vie nego
obino. Otila je do Vlada, i on joj je preporuio vie tenosti, vie vebanja, vie
plivanja.
Hiroko joj je savetovala da bude vie na farmi. Pokuala je, provela sate
plevei, anjui, potkresujui, ubrei, zalivajui, sedei na klupi, posmatrajui lie,
lutajui u mislima. Odaje farme bile su maks tipa, sa bavastim tavanicama
ispruganim sunanim trakama. Viestruke platforme bile su prepune zasada, mnogo
ih je bilo novih posle oluje. Nije bilo dovoljno prostora da se posada hrani samo sa
farme, ali se Hiroko nije mirila sa tom injenicom i menjala je namenu drugih
skladita kada bi ova bila ispranjena. Na viespratnim platformama rasle su
patuljaste stabljike penice, pirina, soje i jema; iznad njih su visili nizovi
hidroponika sa povrem i ogromnih staklenki sa zelenim ili utim algama,
korienim za regulaciju razmene gasova.
Bilo je dana kada je Maja samo posmatrala rad grupe na farmi. Hiroko i njen
pomonik Juao neprestano su doraivali beskrajni proces razvoja zatvorenog
biolokog sistema za odravanje ivota, i imali su stalnu ekipu koja je radila sa njima
na tome: Raula, Riju, Dina, Evgeniju, Andreu, Rodera, Elen, Boba i Tau.
Ostvareni stepen zatvorenosti sistema bio je meren vrednostima Z, gde je Z
predstavljalo samu zatvorenost. Tako je za svaku supstancu koju su reciklirali vailo
Z = I - e/E
gde je E bio stepen iskorienosti u sistemu, e stepen (nepotpune) zatvorenosti,
a I konstanta za koju je Hiroko, ranije u karijeri, pronala ispravljenu vrednost. Cilj,
Z = I - 1, bio je nedostian, ali su mu se asimptotino pribliavali, i predstavljao je
omiljenu igru biologa na farmi. Osim toga, bio je neophodan za njihov opstanak na
Marsu. Zato su rasprave oko njega znale da potraju danima, irei se do sloenosti
koju niko nije potpuno razumeo. Farma je, zapravo, ve radila svoj budui posao, na
emu im je Maja zavidela; bio joj je pun 'kufer' simulacija!
Hiroko je bila zagonetka za Maju. Povuena i ozbiljna, uvek je izgledala
obuzeta poslom, a njena grupa stalno je bila oko nje, kao da je kraljica oblasti koja
nema nikakve veze sa ostatkom broda. Maji se to nije dopadalo, ali tu nita nije
mogla. Ipak, neto u nainu na koji se Hiroko ponaala inilo je da sve to izgleda
bezazlenije; bilo je jednostavno tako, farma je bila posebno mesto, ekipa na farmi

posebna zajednica. A postojala je i mogunost da ih Maja nekako iskoristi kao

protivteg Arkadijevom i Donovom uticaju; zbog toga je nije brinuo njihov izdvojeni
svet. Naprotiv, provodila je sve vie vremena sa njima. Posle rada je ponekad ila sa
njima do osovine, zbog igre koju su izmislili, i nazvali je 'tunelskok'. Kroz sredinju
osovinu prolazila je saobraajna cev, u kojoj su svi spojevi cilindara bili u ravni sa
njima, tako da je bila prava i glatka. Imala je ogradu za bre kretanje, ali su skakai u
svojoj igri morali da stanu na poklopac sklonita i pokuaju da naine skok kroz cev
do ulaza u balon-salon, svih pet stotina metara dalje, bez dodirivanja zidova i ograde.
Korioliske sile inile su ovo praktino nemogue, i skok bar do polovine cevi obino
je bio dovoljan za pobedu. Ali je Hiroko jednog dana dola da obie eksperimentalni
zasad u balon-salonu, i poto ih je pozdravila, unula je na poklopcu sklonita i
skoila, te polako odlebdela punom duinom tunela, obrui se u letu, i zaustavila se
na ulazu u balon-salon, uhvativi se jednom rukom.
Igrai su zurili u tunel u muku punom zaprepaenja.
"Hej!" doviknu joj Ria. "Kako si to izvela?"
"ta sam izvela?"
Objasnili su joj igru. Hiroko se nasmei, i Maji odjednom sinu da ona ve
poznaje pravila. "Kako si to izvela?" ponovi Ria.
"Samo skoi pravo", objasni Hiroko i nestade u balon-salonu.
Na veeri su svi saznali priu. Frenk se obrati Hiroko: "Moda si samo imala
sree."
Hiroko se osmehnu. "Moda da ti i ja izvedemo po dvadeset skokova, pa da
vidimo ko je sreniji."
"Nemam nita protiv."
"U ta se kladimo?"
"U novac, naravno."
Hiroko odmahnu glavom. "Zar stvarno misli da novac i dalje vredi?"
Nekoliko dana kasnije, Maja je lebdela ispod kupole balon-salona sa Frenkom
i Donom, posmatrajui Mars, koji je sada bio izboen krug veliine novia.
"Ovih dana samo prepirke", ree Don, usput. "ujem da su se Aleks i Meri
dobro zakaili. Miel kae da su se takve stvari mogle oekivati, ali ipak..."
"Moda smo poveli previe voa", ree Maja.
"Moda je trebalo da ti bude jedina", pecnu je Frenk.
"Previe efova?" ree Don.
Frenk odmahnu glavom. "To nije zato."
"Nije? Ovaj brod je pun zvezda."
"Potreba da se istakne i potreba da se vlada nisu isto. Ponekad pomislim da su
to sasvim suprotne stvari."

"Neka bude kako vi kaete, kapetane", iskezi se Don namorgoenom Frenku.

Jedina preostala oputena osoba meu nama, pomisli Maja.
"Doktori za glavu su predvideli problem", nastavi Frenk, "ak je i njima bilo
oigledno. Primenili su harvardsko reenje."
"Harvardsko reenje", ponovi Don, oprobavajui zvunost izraza.
"Jo davno su administrativci na Harvardu primetili da se, ako prime samo
odlikae iz srednjih kola, a onda brucoima ponu da dele nie ocene,
zabrinjavajue mnogo njih sasvim razoara svojim 'peticama' i 'esticama', i ponu da
prljaju Jard, prosipajui sebi mozak na njemu."
"Nisu mogli da se naviknu", ree Don.
Maja prevrnu oima. "Vas dvojica mora da ste ili u trgovake kole, a?"
"Nain da se izbegne ova neprijatnost, otkrili su, bio je da prime odreeni broj
uenika naviklih na osrednje ocene, ali izuzetnih na neki drugi nain..."
"Recimo, po hrabrosti da konkuriu za Harvard sa osrednjim ocenama?"
"...kojima nije smetalo da budu na zaelju po uspehu, srenih zbog toga to su
na Harvardu."
"Otkud ti zna za to?" upita Maja.
Frenk se osmehnu. "Bio sam jedan od njih."
"Na ovom brodu nema mediokriteta", ree Don.
Frenk kao da nije bio ubeen. "Imamo puno naunika koje ne zanima da
upravljaju stvarima. Mnogima je to dosadno. Znate ve, administracija. Jedva ekaju
da to prepuste ovakvima kakvi smo mi."
"Mujaci tipa beta", ree Don, zadirkujui Frenka zbog njegovog zanimanja
za sociologiju. "Blistave ovce." Nain na koji su se alili jedan s drugim...
"Grei", ree Maja Frenku.
"Moe biti. U svakom sluaju, predstavljaju politiko telo. Barem imaju volju
da slede." Rekao je to kao da ga ideja deprimira.
Don, koga je ekala smena na mostu, pozdravi se i ode.
Frenk odlebde do Maje, a ona se nespokojno pomeri. Nikada nisu razgovarali
o svojoj kratkoj vezi i ve dugo nije bilo povoda za to, ak ni posrednog. Razmiljala
je ta e rei ako do toga ikad doe: da se povremeno uputa sa mukarcima koji joj
se dopadnu. Da je to bila stvar trenutka.
Ali on samo pokaza crvenu taku na nebu. "Pitam se zato uopte idemo."
Maja slegnu ramenima. Verovatno je hteo da kae ja, a ne mi. "Svako ima
svoje razloge", ree ona.
On je okrznu pogledom. "Ba tako."
Pravila se da nije primetila nain na koji je to kazao. "Moda nam je u
genima", ree. "Moda su ovi ovde osetili da stvari idu pogrenim putem na Zemlji.
Osetili su prebrz sled promena, ili tako neto."
"Pa su se odluili za novi poetak."

"Da."
"Teorija sebinih gena. Inteligencija kao puko orue za uspenu reprodukciju."
"Valjda."
"Ali ovo putovanje ugroava uspenu reprodukciju", ree Frenk. "Ovde to nije
bezbedno."
"Nije bezbedno ni na Zemlji. Zagaenje, radijacija, drugi ljudi..."
Frenk zavrte glavom. "Ne. Ne verujem da je sebinost u genima. Mislim da je
negde drugde." Ispruio je kaiprst i dodirnuo je izmeu dojki - vrsto, tako da je
odlebdeo do poda. Neprestano je posmatrajui, dodirnu isto mesto kod sebe. "Laku
no, Majo."
Nedelju ili dve posle toga, Maja je brala kupus na farmi, hodajui niz prolaz
izmeu viespratnih leja. Bila je sama u prostoriji. Glavice kupusa podseale su na
kolonu mozgova, bremenitih mislima u jarkoj svetlosti popodneva.
Onda opazi pokret i pogleda u stranu. Na drugom kraju prostorije, kroz bocu
sa algama, ugleda lice. Staklo boce ga je iskrivilo: lice mukarca, mrke koe. ovek
je gledao na drugu stranu, i nije je primetio. inilo se da neto govori nekom koga
nije videla. Pomerio se, i lice mu postade jasno, uveano u sredini stakla. Shvatila je
zato ga posmatra tako pomno i zato joj se stee stomak: nikada ga ranije nije
videla.
On se okrenu i pogleda prema njoj. Oi im se sretoe kroz dva sloja stakla. Bio
je to neki neznanac, mravog lica i krupnih oiju.
Nestade ga kao da je smea magla. Maja je na trenutak oklevala, nije smela da
ga prati; onda se natera da potri duinom prostorije i uz dve krivine spojeva, u
sledei cilindar. Tamo nije bilo nikog. Protrala je jo kroz tri cilindra pre nego to je
odustala. Ostala je tako da stoji, zurei u puzavice paradajza, a dah joj je bolno
strugao u grlu. Znojila se, ali se oseala sleeno. Neznanac. To nije moglo biti. Ali
videla ga je! Usredsredila se na seanje, pokuala ponovo da doara lice. Moda je
bio... ali ne. Nije bio niko od njih stotinu, znala je to. Prepoznavanje lica jedna je od
najsnanijih sposobnosti uma: neverovatno je tano. A i on je pobegao kada ju je
video.
Slepi putnik. Ali ni to nije mogue! Gde bi se sakrio, od ega bi iveo? ta je
radio za vreme radijacijske oluje?
Je li poelo da joj se privia, onda? Zar je dotle dolo?
Vratila se u svoju sobu, s muninom u stomaku. Hodnici Torusa D bili su
nekako mrani uprkos jarkom osvetljenju, i ona oseti jezu na potiljku. Kada je
ugledala svoja vrata, pohitala je u utoite sobe. Ali u sobi je bila samo postelja sa
stoiem, stolica i orman, sa nekoliko polica sa stvarima. Sedela je tu jedan sat, pa
jo jedan. Ali tu za nju nije bilo posla, ili odgovora, ili neeg da odvrati misli. Ili
izlaza.

Maja je bila svesna da ne moe nikom da kae ta je videla, i to je na neki

nain bilo jo stranije od samog dogaaja, jer joj je ukazivalo na njegovu
neverovatnost. Ljudi bi pomislili da je poludela. A ta drugo da pomisle? Kako bi se
hranio, gde bi se krio? Ne. Previe ljudi bi znalo. Zaista nemogue. Ali, to lice!
Jedne noi ponovo ga je videla u snu i probudila se u znoju. Halucinacije su
jedan od simptoma nervnog sloma kosmonauta, to je dobro znala. To se dosta esto
dogaalo tokom dugih boravaka na orbiti oko Zemlje, zabeleeno je nekoliko
desetina sluajeva. Ljudi bi obino poeli da uju glasove u stalno prisutnoj
pozadinskoj buci ventilacije i maina, ali je dosta ustaljeno bilo vianje kolege koji
nije tu, ili jo gore doppelgangera, kao da prazan prostor poinje da se puni
ogledalima. Verovalo se da je uzrok ove pojave pomanjkanje ulnih stimulansa, a
Ares, na svom dugom putu, lien prizora Zemlje, sa genijalnom (neki bi rekli i
sumanutom) posadom, bio je ocenjen kao potencijalni rizik. Ovo je bio jedan od
glavnih razloga to su prostorije na brodu bile tako raznolikih boja i povrina, uz
svakodnevne i sezonske promene vremena. A ona je uprkos svemu tome videla neto
to nije moglo da bude tamo.
I kada bi sada ila kroz brod, inilo joj se da se posada razbila na manje,
zatvorene grupe, koje su retko optile jedna s drugom. Grupa sa farme provodila je
gotovo sve vreme na farmama, gde su ak i obedovali, na podu, i spavali (zajedno,
prialo se) meu zasadima. Medicinska ekipa imala je sopstvene sobe, urede i
laboratorije u Torusu B i provodila je vreme tamo, u zanosu eksperimentisanja i
posmatranja i savetovanja sa Zemljom. Letaki tim se pripremao za UMO, prolazei
kroz nekoliko simulacija dnevno. A ostali... kuda koji. Ne moe ih nai. Dok je
lutala po torusima, sobe su joj se inile praznije nego ikad. Dvorana D sada nikada
nije bila puna. Ali je ak i u tim proreenim, razdvojenim drutvancima poesto
primeivala nagle svae, koje bi neobino brzo utihnule. Lini sukobi, ali oko ega?
A Maja je i sama manje govorila za stolom, i vie sluala. Moe mnogo toga
da zakljui o drutvu po temama o kojima se u njemu razgovara. U ovom, tema je
gotovo uvek bila nauka. Strune stvari: biologija, inenjering, geologija, medicina, i
ta sve ne jo. O tim stvarima se moglo askati bez kraja.
Ali kada bi broj uesnika u razgovoru pao ispod etiri, primetila je, teme bi
poele da se menjaju. Strune teme bile su dopunjene (ili potpuno zamenjene)
ogovaranjem; a ogovaranje se uvek bavilo dvoma velikim oblicima drutvene
dinamike, seksom i politikom. Glasovi bi se spustili, glave zbile, i novost bi bila
putena u promet. Glasine o seksualnim vezama postajale su manje atraktivne i
bune, a vie jetke i sloene. U retkim sluajevima, kao to je bio nesreni trougao
izmeu anet Blajleven, Meri Dankel i Aleksa Zalina, stvar je eksplodirala i postala
glavna tema na brodu; u drugima je sve ostajalo toliko skriveno da se o tome
govorilo apatom, praeno znaajnim, radoznalim pogledima. anet bi ula u

trpezariju sa Roderom Kolkinsom, i Frenk bi dobacio Donu, glasom priguenim

taman toliko da dopre do Majinih uiju: "anet misli da smo panmiksija." Maja bi se
pravila da ne uje, kao to je uvek inila kada bi on upotrebio taj podrugljivi ton; ali
je kasnije potraila re u reniku sociobiologije i proitala da je panmiksija grupa u
kojoj se svaki mujak pari sa svakom enkom.
Sutradan je radoznalo osmotrila anet; nije imala pojma. anet je bila
drueljubiva, naginjala bi ti se blizu u razgovoru i zaista sluala kad govori. I lako se
osmehivala. Ali... pa, brod je bio graen da obezbedi dovoljno privatnosti. Bilo je
jasno da se dogaa vie nego to je iko znao.
A meu ovim tajnim ivotima, zar se nije mogao skriti jo jedan, voen u
samoi, ili u sprezi sa nekima meu njima, nekom malom klikom ili kabalom?
"Jesi li primetila neto udno u poslednje vreme?" upitala je Nau jednog
dana, na kraju redovnog askanja za dorukom.
Naa slegnu ramenima. "Ljudi se dosauju. Krajnje je vreme da stignemo
tamo, ini mi se."
Moda je to bilo sve.
Naa ree: "Jesi li ula za Hiroko i Arkadija?"
Glasine su se neprestano vrtele oko Hiroko. Maji je to izgledalo neukusno,
zabrinjavajue. Da usamljena Azijatkinja meu njima postane ia takvog neeg...
dama-zmaj, tajnoviti Istok... Iza racionalnih, naunikih povrina umova putnika,
krilo se toliko dubokih i monih praznoverica. Nita nije bilo nemogue, sve je
moglo da se dogodi.
Recimo, lice vieno kroz staklo.
I tako je sluala, s teskobom u utrobi, kada se Saa Jefremov nagnuo sa
susednog stola i odgovorio na Naino pitanje pitanjem da li Hiroko moda zasniva
muki harem. Besmislica, naravno; iako je svojevrstan savez izmeu Hiroko i
Arkadija imao neku onespokojavajuu logiku, Maja nije bila sigurna zato. Arkadije
je bio veoma otvoren u pozivanju na neposlunost prema kontroli misije, dok Hiroko
nikada nije govorila o tome; ali zar nije svojim postupcima, zapravo, odvojila celu
grupu za farmu u mentalni torus gde drugima nema pristupa?
Ali kada je Saa dodao, tihim glasom, da Hiroko planira da oplodi nekoliko
svojih jajnih elija spermom svih mukaraca na Aresu i da ih skloni u kriogenu
komoru za upotrebu na Marsu, Maja je morala da pokupi svoj posluavnik i poe
prema mainama za sudove, oseajui neto slino vrtoglavici. Svi su postali udni.
Crveni krug narastao je do veliine krupnijeg novia, a s njim i oseaj
napetosti, kao da su tek proli kroz letnju oluju, pa je vazduh pun praine i kreozota i
statikog elektriciteta. Kao da je bog rata zaista tamo na onoj krvavoj taki, ekajui
ih. Zelene zidne ploe unutar Aresa sada su bile poprskane utim i smeim, a
popodnevna svetlost bila je prepuna blede boje natrijumove pare.

Ljudi su provodili sate u balon-salonu, posmatrajui ono to niko od njih osim

Dona nije video. Maine za vebanje bile su u neprestanoj upotrebi, simulacije su se
izvodile sa obnovljenim oduevljenjem. anet je ila kroz toruse, aljui kui videoslike svih promena u njihovom malom svetu; onda je bacila naoari na sto i odrekla
se zvanja izvetaa. "Ma, neu vie da budem crna ovca", ree. "Svaki put kad uem
u neku prostoriju svi umuknu ili ponu da spremaju zvaninu verziju. Kao da sam
neprijateljski uhoda!"
"Bila si", ree Arkadije, i snano je zagrli.
Isprva se niko nije javio da preuzme njen posao. Hjuston je slao zabrinute
poruke, zatim prekore, potom maglovite pretnje. Sad kad su se primakli Marsu,
ekspedicija je dobijala mnogo vie TV-vremena, i situacija je pretila da se 'pretvori u
novu', kako su se izrazili u kontroli misije. Podsetili su koloniste na to da e ovaj
skok publiciteta na kraju doneti svemirskom programu svakojake pogodnosti;
kolonisti moraju da snime i emituju sve to rade, da bi podstakli javnu podrku za
kasnije misije na Mars od kojih e zavisiti. Njihova je dunost da objave svoje prie!
Frenk je iziao pred ekran i predloio da kontrola misije sastavlja videoizvetaje od materijala snimljenih robotskim kamerama. Hejstings, ef Kontrole
Misije u Hjustonu, bio je vidljivo rasren ovim odgovorom. Ali kao to ree
Arkadije, sa kezom koji je proirio vaenje pitanja na sve: "ta nam mogu?"
Maja je vrtela glavom. Znala je da alju negativan signal i da odaju ono to su
video-izvetaji do tada krili, da se grupa podelila na sueljene saveze. to je
ukazivalo na Majinu nesposobnost da kontrolie rusku polovinu ekspedicije. Ve se
spremala da zamoli Nau za prijateljsku uslugu da preuzme izvetavanje izvetaa,
kada su se Filis i neki njeni prijatelji iz Torusa B prijavili za posao. Smejui se izrazu
Arkadijevog lica, Maja im ga prepusti. Arkadije se pravio da mu je svejedno.
Iznervirana, Maja ree na ruskom: "Jasno ti je da si propustio priliku! Priliku da
oblikuje na ivot, u stvari!"
"Ne na ivot, Majo. Njihov. I neka misle ta hoe."
Maja i Frenk poeli su da se dogovaraju o zadacima vezanim za sputanje na
planetu. Ovi su do izvesne mere ve bili predodreeni strukama lanova posade, ali
je zbog vika znanja ipak jo moglo da se bira. A Arkadijeve provokacije konano su
postigle svoje: zemaljski planovi Kontrole Misije sada su u najboljem sluaju bili
posmatrani kao provizorni. U stvari, niko nije mario da prizna Majin ili Frenkov
autoritet, to je stvorilo napetu situaciju kada se saznalo na emu rade.
Zemaljski plan Kontrole Misije zahtevao je uspostavljanje naseljenike baze u
ravnicama severno od Ambisa Ofir, ogromnog severnog kraka Vales Marineris. Ceo
tim sa farme trebalo je da ostane u bazi, kao i veina inenjera i medicinara - ukupno
ezdesetoro od stotinu. Ostali bi bili ratrkani na pojedinanim zadacima, vraajui
se povremeno u bazu. Najkrupniji pojedinani zadatak bio je da se ukotvi deo

rastavljenog Aresa na Fobosu i da se zapone pretvaranje tog meseca u svemirsku

stanicu. Druga, manja misija napustila bi logor baze i zaputila se prema polarnoj
kapi, da podigne iskopni sistem koji bi slao blokove leda nazad u bazu. Trea misija
trebalo je da izvri niz geolokih istraivanja, putujui preko cele planete;
spektakularan zadatak, nema ta. Sve manje grupe bile bi samostalne tokom
razdoblja do godinu dana, tako da njihov sastav nije bio nimalo bezazlena stvar za
izbor; dobro su znali, sada, koliko godina moe da bude duga.
Arkadije i grupa njegovih prijatelja - Aleks, Roder, Samanta, Edvard, anet,
Tatjana, Elena - zatraili su da rade na Fobosu. Kada su Filis i Meri ule za to, dole
su kod Maje i Frenka da se pobune. "Oni oigledno pokuavaju da preuzmu Fobos, i
ko zna ta e da rade s njim?"
Maja je klimnula glavom, a videla je da se to ni Frenku ne dopada. Problem je
bio u tome to niko drugi nije hteo da ostane na Fobosu; ak se ni Filis i Meri nisu
isprsile da zamene Arkadijevu grupu, tako da nije bilo jasno kako mu se suprotstaviti.
Jo je glasnije bilo negodovanje kada je En Klejborn dala svoj spisak ljudi za
geoloka istraivanja. Bilo je puno onih koji su eleli da se ukljue u ovu misiju, a
nekoliko izostavljenih sa liste izjavili su da idu, eli li to En ili ne.
Svae su postale este i estoke. Gotovo svako na brodu izabrao je sebi neku
od misija, zauzimajui poziciju za konano odluivanje. Maja je oseala da gubi
kontrolu nad ruskim kontingentom; bila je sve kivnija na Arkadija. Na jednom
sastanku grupe sarkastino je predloila da raunar obavi izbor. Ideja je odbaena bez
imalo obzira na njen poloaj. U oajanju je podigla ruke. "Pa ta onda da radimo?"
Niko nije znao.
Sastala se sa Frenkom da se dogovore. "Hajde da im pruimo privid da sami
odluuju", rekao joj je, sa kratkim osmejkom; shvatila je da mu nije bilo krivo zbog
njenog neuspeha na sastanku. Njihova veza se vraala da je progoni, i klela je sebe
to je bila budala. Mali politbiroi umeju da budu opasni...
Frenk je napravio anketu o pojedinanim eljama i objavio rezultate na mostu,
svaiji prvi, drugi i trei izbor. Najtraenija su bila geoloka istraivanja, za razliku
od boravka na Fobosu. Svi su to ve znali, a objavljene liste pokazale su da ima
manje nesuglasica nego to je izgledalo. "Postoje primedbe da e Arkadije okupirati
Fobos", rekao je na sledeem sastanku, "ali niko osim njega i njegovih prijatelja ne
prihvata taj posao. Svi ostali hoe dole na planetu."
Arkadije ree: "Zapravo bi trebalo da dobijemo naknadu za trud."
"Ne lii na tebe da govori o naknadi, Arkadije", doeka Frenk.
Arkadije se naceri i sede.
Filis nije bilo smeno. "Fobos e biti spona izmeu Zemlje i Marsa, kao
svemirske stanice na orbiti oko Zemlje. Ne moete sa planete na planetu bez njih, jer
su to, kako ih svemirski stratezi zovu, uska grla."
"Obeavam da u drati ruke dalje od tvog grla", ree joj Arkadije.

Frenk ree otro: "Svi emo biti iz istog sela! Sve to inimo uticae na
svakoga od nas! A po tome kako se ponaate, prijalo bi nam povremeno razdvajanje.
Ja, na primer, ne bih imao nita protiv da nekoliko meseci ne moram da gledam
Arkadija."
Arkadije se pokloni: "Fobose, eto nas!"
Ali su Filis i Meri i njihova grupa ostali nezadovoljni. Provodili su dobar deo
vremena savetujui se sa Hjustonom, i kad god bi Maja ula u Torus B, razgovori bi
zamukli, pratili bi je sumnjiavi pogledi - kao da ju je to to je Ruskinja samo po sebi
svrstavalo na Arkadijevu stranu! Proklinjala ih je zbog gluposti, Arkadija jo vie. On
je sve zapoeo.
Na kraju je postalo teko odrediti ta se dogaa, sa stotinu ljudi ratrkanih po
brodu koji je odjednom izgledao ogroman. Interesne grupe, mikropolitika; sve se
usitnjavalo. Samo stotinu ljudi, a ipak previe da se sloe! I nije bilo nieg to bi ona
ili Frenk tu mogli da uine.
Jedne noi ponovo je sanjala ono lice na farmi. Probudila se potresena, i vie
nije mogla da zaspi; odjednom joj se sve inilo izvan kontrole. Putovali su kroz
bezvazduni prostor u malom grozdu povezanih limenki, a ona je trebalo da upravlja
brodom ludaka! Apsurdno!
Izila je iz sobe i popela se tunelom paoka D do sredinje osovine. Uzverala se
rukama do balo-salona, ne setivi se igre tunelskok.
Bilo je etiri ujutru. Unutranjost balon-salona bila je poput planetarijuma
posle odlaska gledalaca, tiha, pusta, sa hiljadama zvezda posutim po crnoj polulopti
kupole. Mars je poivao pravo iznad glave, visoko, sasvim raspoznatljivo zakrivljen,
kao kamena pomoranda baena meu zvezde. etiri velika vulkana bili su vidni
belezi, a mogle su se razabrati i dugake brazde Marinerisa. Lebdela je ispod svega
toga, rairenih udova i sa lakim obrtanjem, pokuavajui da pojmi, da oseti neto
posebno u gustoj mrei meuzavisnosti svojih oseanja. Kada je trepnula, sitne
loptice suza otplutae meu zvezde.
Vrata komore se otvorie. Unutra uplovi Don Bun, opazi je i dograbi ruku
poklopca da se zaustavi. "Oh, izvini. Ne smeta ako ti se pridruim?"
"Ne." Maja mrknu i protrlja oi. "ta te je dovelo ovamo gore u ovo doba?"
"esto rano ustajem. A tebe?"
"Runi snovi."
"O emu?"
"Ne seam se", ree ona, mislei na ono lice.
On se odgurnu i prolebde pokraj nje do kupole. "Ja se nikad ne seam onog to
sanjam."
"Nikad?"

"Pa, retko. Ako me neto probudi usred sna, i ako mi se da vremena da

razmislim o tome, mogue je da se setim, bar nakratko."
"To je normalno. Ali je lo znak ako se nikada ne sea niega iz sna."
"Stvarno? Je li to simptom neega?"
"Krajnje represije, ini mi se." Bila je odlebdela do boka kupole; odgurnula se
u vazduh i zaustavila uz kupolu pored njega. "Ali to bi mogao da bude
frojdijanizam."
"Drugim reima, neto kao teorija o flogistonu."
Ona se nasmeja. "Tano."
Posmatrali su Mars, ukazujui jedno drugom na poznate take. Razgovarali.
Maja ga je potajno gledala dok je govorio. Tako prazna, zadovoljna lepota; zaista nije
njen tip. U stvari, njegovo stalno dobro raspoloenje u poetku je vezivala za neku
vrstu ogranienosti. Ali se tokom putovanja uverila da nije nimalo glup.
"ta misli o svim onim svaama oko toga ta treba da radimo tamo gore?"
upita ona, pokazujui na crveni kamen ispred njih.
"Ne znam."
"Mislim da je Filis umnogome u pravu."
On slegnu ramenima. "Mislim da to nije vano."
"Kako to?"
"Kod sukoba je vano samo ono to mislimo o njegovim uesnicima. X tvrdi a,
Y tvrdi b. Oni iznose argumente kojima potkrepljuju svoje stavove, ko zna koliko ih
bude. Ali kada se njihovi sluaoci seaju rasprave, vano je samo da X veruje u a dok
Y veruje u b. Ljudi tada formiraju svoje miljenje prema onome to misle o X i Y."
"Ali mi smo naunici! Obuavani smo da odmeravamo injenice."
Don klimnu glavom. "Tako je. U stvari, sloiu se sa tobom zato to mi se
dopada."
Ona se nasmeja i odgurnu ga, i oboje odletee niz kupolu, svako na svoju
stranu.
Iznenaena sobom, Maja se zaustavi na podu. Okrenu se i ugleda Dona kako
se zaustavlja na drugoj strani salona. On je pogleda uz osmeh, uhvati se za rukohvat i
odbaci u vazduh, ispod kupole, prema njoj.
Maja istog trenutka shvati, i odgurnu mu se u susret, potpuno zaboravivi
svoju odluku da e izbegavati takve stvari. Leteli su jedno na drugo, i da bi izbegli
bolan sudar, morali su da se uhvate i obrnu u vazduhu, kao da igraju. Okretali su se,
drei se za ruke, spiralnom putanjom prema tavanici. Bio je to ples, sa jasnim i
oiglednim zavretkom, kome su mogli da se prepuste kad god to poele: brate! Maji
je srce tuklo, dah joj je bio isprekidan. Zategli su miice usred okreta, prili u zagrljaj
poput polako pristajuih brodova i poljubili se.
Don se odgurnu od nje prema podu, osmehujui se, poslavi je prema
tavanici. Uhvati se za pod i otpuza do poklopca komore. Zakljua ga.

Maja raspusti kosu i protrese je tako da joj je zaplivala oko glave, preko lica.
Divlje zatrese njom i nasmeja se. Nije se oseala na rubu neke velike ili neobuzdane
ljubavi; jednostavno je oekivala da joj bude lepo, a taj oseaj lakoe bio je... Oseti
jaku navalu pohote i odgurnu se od kupole prema Donu. Savila se u spor salto,
otkopavajui gornji deo odela u okretu, a srce joj je udaralo kao timpani, sva krv
slila joj se u kou, koja je bridela kao da se rastapa dok se svlaila, naletela na
Dona, odbila se od njega posle prenervoznog potezanja rukava; sudarali su se po
odaji oslobaajui se odee, pogreno proraunavali uglove i inerciju sve dok se
konanim potiskom bosih stopala ne odbacie jedno na drugo i sretoe u
uskovitlanom zagrljaju, te zalebdee, ljubei se, meu odbaenom odeom.
U danima koji su sledili nalazili su se ponovo. Nisu pokuavali da kriju vezu,
tako da su ubrzo postali poznata stvar, zvanini par. Dogaaj kao da je zatekao
mnoge na brodu; kada je jednog jutra ulazila u trpezariju, Maja uhvati kratak
Frenkov pogled, koji je zaledi; podsetio ju je na neki preanji trenutak, neki
dogaaj, neki izraz njegovog lica koji nije mogla tano da prizove.
Ali inilo se da je veini ipak drago. Na kraju krajeva, bio je to kraljevski
izbor, savez dveju sila iza kolonije, znak harmonije. Njihovo spajanje kao da je zaista
pokrenulo i druge, koji su ili prestali sa skrivanjem ili zapoeli, u nanovo
prezasienoj sredini, neto novo. Vlad i Ursula, Dmitrij i Elena, Raul i Marina; svuda
su se pojavljivali svee prepoznati parovi, toliko da su samci meu njima poeli da
zbijaju nervozne ale o tome. Ali Maja je primetila da ima manje napetosti u
glasovima, manje svaa, vie smeha.
Jedne noi, dok je leala u postelji razmiljajui o tome (razmiljajui kako bi
bilo da skokne do Donove sobe), pitala se da li su zato zajedno; ne iz ljubavi, jer ga
ni sad nije volela, oseala je samo prijateljstvo, pojaano strau koja je bila snana,
ali bezlina... ve zato to je to bila, zapravo, veoma korisna veza. Korisna za nju no, zaobila je tu temu, usredsredivi se na korisnost veze za ekspediciju u celini.
Jeste, bila je i politika. Kao feudalna politika ili antike komedije o proleu i
obnavljanju ivota. Morala je da prizna da se tako i osea, kao da dela po nalogu
neega jaeg od sopstvenih elja, izvravajui elje neke vie sile. Samog Marsa,
moda. Oseaj uopte nije bio neprijatan.
A pomisao da e zadobiti premo nad Arkadijem; ili Frenkom; ili Hiroko... pa,
nije joj bilo teko da izbegne da misli o tome. Jedna od stvari u kojima je bila
uspena.
Po zidovima su se rascvetavale uta, crvena i narandasta boja. Mars je sada
bio veliine Meseca na nebu Zemlje. Bilo je vreme da poanju plodove svojih
napora; jo samo nedelju dana, i bie tamo.

Jo je bilo napetosti oko nereenih zadataka po sputanju. Maji je sada bilo

tee nego ikad da radi sa Frenkom: tu nije bilo nieg oiglednog, ali imala je utisak
da mu ne pada teko to ne uspevaju da kontroliu situaciju, zato to su ispadi
dolazili uglavnom od Arkadija, pa je izgledalo da je to vie njenom krivicom nego
njegovom. Nekoliko puta naputala je sastanak sa Frenkom i odlazila kod Dona,
nadajui se pomoi. Ali Don se drao izvan rasprava i podravao je sve to bi Frenk
predloio. Njegovi privatni saveti Maji bili su dosta otri, ali joj je smetalo to mu se
dopada Arkadije, a ne Filis; esto joj je predlagao da podri Arkadija, oito nesvestan
koliko je to moglo da potkopa njen autoritet meu ostalim Rusima. Ipak mu to
nikada nije rekla. Bili ljubavnici ili ne, neke stvari nije elela da raspravlja s njim,
niti sa bilo kim drugim.
Ali jedne noi, u njegovoj sobi, napetih ivaca, leei bez sna, brinui zbog
ovoga i onoga, ona ree: "Misli da bi bilo mogue sakriti slepog putnika na brodu?"
"Pa, ne znam", ree on, iznenaen. "Zato pita?"
Teko gutajui, ispriala mu je o licu koje je videla kroz bocu sa algama.
On sede u postelji, zurei u nju. "Sigurna si da nije..."
"Nije bio niko od nas."
On protrlja bradu. "Pa... pretpostavljam da mu je pomogao neko od posade..."
"Hiroko", ree Maja. "Mislim, ne samo zato to je to Hiroko, ve i zbog farme
i tako to. To bi reilo problem hrane, a tamo ima i puno mesta za skrivanje. Osim
toga, mogao je da se skloni sa ivotinjama tokom radijacijske oluje."
"Primile su dosta rema!"
"Ali on je mogao da se skloni iza njihovih zaliha vode. Ne bi bilo teko
napraviti sklonite za jednu osobu."
Don kao da jo nije mogao da se pomiri sa milju. "Godina dana skrivanja!"
"Brod je veliki. Moglo se izvesti, zar ne?"
"Pa, pretpostavljam da jeste. Da, rekao bih da je moglo. Ali zato?"
Maja slegnu ramenima. "Nemam pojma. Neko ko je hteo da ide, ali nije proao
izbor. Neko ko je imao prijatelja, ili prijatelje..."
"Ipak! Mislim, mnogi nai prijatelji su hteli da pou. To ne znai da..."
"Znam, znam."
Razgovarali su o tome skoro ceo sat, razmatrajui mogue razloge, metode da
se provue putnik na brod, da se sakrije, i tako dalje. Maja odjednom opazi da se
osea mnogo bolje, da je, zapravo, u odlinom raspoloenju. Don joj veruje! Nije
pomislio da je poludela! Osetila je talas olakanja i sree, i zagrlila ga. "Tako je
dobro moi priati sa tobom o ovome!"
On se nasmei. "Prijatelji smo, Majo. Trebalo je to ranije da pomene."
"Da."

Balon-salon bio bi savreno mesto za posmatranje zavrnog pribliavanja

Marsu, ali im je predstojalo vazduno koenje radi smanjenja brzine, a kupola je
trebalo da bude iza toplotnog tita koji su sad razvijali. Vidika nee biti.
Vazduno koenje potedelo ih je noenja velike koliine goriva koja bi bila
potroena za usporavanje, ali je predstavljalo krajnje preciznu operaciju, otuda i
opasnu.
Imali su manevarskog prostora za manje od milisekunde luka, tako da je
nekoliko dana pre UMO navigacioni tim poeo da secka njihov kurs malim potiscima
skoro svakog sata, fino podeavajui prilazak. Onda su, kada su se nali blie,
iskljuili rotaciju broda. Povratak u besteinsko stanje, ak i u torusima, bilo je ok;
Maja je tek tada shvatila da posredi nije jo jedna simulacija. Lebdela je kroz
vetroviti vazduh hodnika, posmatrajui sve iz nove, vie perspektive, i odjednom joj
je postalo jasno da je to stvarnost.
Spavala je u kratkim intervalima, ovde sat, tamo tri sata. Svaki put kada bi se
prenula, plutajui u vrei za spavanje, imala je trenutak dezorijentacije, mislei da je
ponovo na Novom miru. Onda bi se setila, i adrenalin bi je smesta razbudio: uskoro
e biti tamo. Tada je izlazila i polazila s ruke na ruku kroz hodnike torusa, odgurujui
se od zidnih ploa smee i zlatne i bronzane boje. Na mostu bi proverila putanju sa
Meri, Raulom, Marinom ili nekim drugim od navigatora; bila je nepromenjena.
Pribliavali su se Marsu, tako brzo da se inilo da im na oi raste na ekranima.
Bilo je potrebno da promae planetu za trideset kilometara, ili otprilike
desetmilijarditi deo razdaljine koju su prevalili. Nema problema, rekla je Meri, uz brz
pogled prema Arkadiju. Za sada su bili na test-mantri i nadali su se da nee iskrsnti
nijedan od onih suludih problema.
lanovi posade koji nisu bili ukljueni u navigaciju radili su na peaenju
broda, pripremajui sve za torziju i drmanje koje e dve i po gravitacije sigurno
doneti. Neki od njih morali su da iziu na EVA, da podignu sporedne toplotne titove
i obave sline poslove. Bilo je dosta stvari da se uradi, ali su dani i pored toga
izgledali predugi.
Trebalo je da se dogodi usred noi, tako da su te veeri sva svetla ostala
ukljuena i niko nije otiao na spavanje. Svako je imao deurstvo - neko na dunosti,
a veina samo da bi saekali. Maja je sedela na svom seditu na mostu, posmatrajui
ekrane i monitore, razmiljajui da izgledaju ba tako kao da je sve samo simulacija
na Bajkonuru. Zar je mogue da zaista ulaze na orbitu oko Marsa?
Bilo je. Ares je udario u visoke slojeve Marsove retke atmosfere brzinom od
etrdeset hiljada kilometara na sat i brod je istog trenutka poeo da vibrira. Majina
stolica tresla se tako brzo i snano, i ula se priguena rika, kao da lete kroz visoku
pe... kako je i izgledalo, jer su ekrani plamteli jarkim ruiasto-narandastim sjajem.
Sabijeni vazduh odbijao se od toplotnih titova i goreo ibajui pored svih spoljnjih

kamera, tako da je ceo most bio u boji Marsa. Tada se vrati sila tee, osvetniki;
Majina rebra bila su tako snano pritisnuta da je jedva disala, a pogled joj je bio
zamuen. Kako je bolelo!
Orali su kroz razreeni vazduh brzinom i na visini izraunatim da ih prebace u
ono to su aerodinamiari zvali prelazni tok, stanje izmeu slobodnog molekularnog
toka i kontinuum-toka. Slobodni molekularni tok bio bi pogodniji nain kretanja, jer
bi vazduh u sudaru sa toplotnim titom bio potisnut u stranu, a nastali vakuum bio bi
popunjen uglavnom molekularnom difuzijom; meutim, kretali su se suvie brzo za
to i samo su delimino uspevali da izbegnu strahovitu toplotu kontinuum-toka, u
kome je vazduh prelazio preko tita i broda poput talasa. Jedino reenje bilo je da
zauzmu najviu moguu putanju koja e ih dovoljno usporiti; ovo ih je prebacilo u
prelazni tok, koji se kolebao izmeu slobodnog molekularnog toka i kontinuum-toka,
inei vonju truckavom. A tu je leala opasnost. Ako se dogodi da nalete na eliju
visokog pritiska u atmosferi Marsa, gde bi toplota, vibracije ili g-sile izazvale kvar
nekog osetljivog mehanizma, mogli bi da se nau u jednom od Arkadijevih komara,
i to dok su pritisnuti u sedita, 'teei' svako po dve stotine kilograma, to Arkadije
nikad nije uspeo da simulira dovoljno dobro. U stvarnom svetu, pomisli Maja
sumorno, kada si najranjiviji pred opasnou, istovremeno si najnemoniji da joj se
odupre.
Ali sudbina je htela da vreme u stratosferi Marsa bude stabilno, i ostali su u
test-mantri, koja se pokazala kao gromoglasnih, potresajuih osam minuta bez daha.
Maja nije mogla da se seti sata koji je trajao toliko dugo. Senzori su pokazivali da se
glavni toplotni tit zagrejao do 600 stepeni Kelvina...
A onda vibracije prestadoe. Nestade urlanja. Izronili su iz atmosfere, poto su
kliznuli kroz nju etvrtinom putanje oko planete. Brzina je pala za nekih dvadeset
hiljada kilometara na sat, a temperatura tita je porasla na 710 stepeni Kelvina,
sasvim blizu gornje granice. Ali metod je uspeo. Sve je bilo mirno. Lebdeli su,
ponovo bez teine, drani samo kaievima sedita. Imali su oseaj da je prestalo
svako kretanje, da plutaju u savrenom miru.
Nesigurno su se odvezali i zalebdeli kao duhovi u hladnom vazduhu soba, sa
dalekom jekom oluje u uima, koja je pojaavala tiinu. Govorili su preglasno,
grevito se rukujui. Maja se oseala oamueno i nije razumela ta joj ljudi govore;
ne zato to ih nije ula, ve zato to nije obraala panju.
Dvanaest besteinskih sati kasnije, njihova nova putanja odvela ih je u
periapsu, trideset pet hiljada kilometara od Marsa. Tada su nakratko ukljuili rakete,
poveavi brzinu za oko sto kilometara na sat; potom su ponovo bili povueni prema
Marsu, usecajui elipsu koja e ih dovesti na manje od pet stotina kilometara od
povrine. Bili su na orbiti oko Marsa.

Svaka elipsa oko Marsa trajala je oko jedan dan. Tokom sledea dva meseca,
kompjuteri e kontrolisati potiske koji e njihovu putanju pribliiti orbiti Fobosa. Ali
e se grupe za desant spustiti mnogo pre toga, dok je apogej jo blizu.
Vratili su toplotne titove u poloaj mirovanja i preli u balon-salon da gledaju.
Mars je za vreme apogeja ispunio najvei deo neba, kao da lete iznad njega u
mlaznjaku. Dubina Vales Marineris bila je uoljiva, visina etiri velika vulkana
oigledna; njihovi iroki vrhovi pojavili su se na obzorju pre nego to im se ukazala
okolina. Povrina je bila posuta kraterima: kruna unutranjost bila im je jarke
peane narandaste boje, neto svetlije od okolnog zemljita. Verovatno praina.
Kratki krzavi planinski venci bili su neto tamniji od okoline, boje re isprugane
crnim senkama. Ali su i svetle i tamne boje tek za nijansu odstupale od sveprisutne
ravo-narandasto-crvene, koja bejae boja svakog vrha, kratera, kanjona, dine, pa
ak i srpaste krike pranjave atmosfere, vidljive visoko iznad blistavog luka planete.
Crveni Mars! Prizor je bio potresan, opinjavajui. Svako je to osetio.
Proveli su duge sate u radu, i to konano u istinskom radu. Brod je trebalo da
bude delimino rasklopljen. Glavni trup na kraju e biti ostavljen na orbiti blizu
Fobosa, da poslui kao vozilo za povratak u sluaju potrebe. Ali je dvadeset tankova
sa spoljnje strane poluge osovine trebalo samo otkaiti od Aresa i opremiti da budu
vozila za sputanje kolonista na planetu, u grupama po petoro. Prvi lender trebalo je
da se spusti im bude otkaen i opremljen; stoga su radili bez prestanka, u smenama,
provodei dosta vremena u EVA-ma. Dovlaili su se u trpezarije umorni i izgladneli,
buno razgovarajui; amotinja putovanja kao da je bila zaboravljena. Jedne veeri,
Maja je lebdela u kupatilu, pripremajui se za spavanje, oseajui ukoenost miia
koje nije iskusila mesecima. Oko nje su askali Naa, Saa i Jeli, i u toploj bujici
ivog ruskog jezika odjednom joj se sinu da su svi sreni - iveli su poslednje
trenutke iekivanja, iekivanja koje im je lealo na srcima pola ivota, ili jo od
detinjstva - a sada je iznenada Mars bujao ispred njih kao deji crte pastelima, as
ogroman, as mali, ogroman, pa mali; i dok se ljuljao tamo-amo, irio se u svoj
svojoj bezmernoj moi: tabula rasa, neispisana tablica. Neispisana crvena tablica.
Sve je bilo mogue, sve je moglo da se dogodi - u tom smislu su bili, samo u ovih
poslednjih nekoliko dana, savreno slobodni. Slobodni od prolosti, slobodni od
budunosti, osloboeni teine usred sopstvenog zagrejanog vazduha, lebdei poput
duhova koji se spremaju da istrae materijalni svet. Maja uhvati sopstveni lik u
ogledalu, nakrivo iskeen zbog etkice za zube, i dohvati preagu da ostane u mestu.
Pade joj na pamet da moda nikada vie nee biti tako sreni. Lepota je obeanje
sree, a ne srea sama, a oekivani svet esto je bogatiji nego ijedan stvarni. Ali ovog
puta, ko zna? Ovaj put bi to mogao da bude onaj iz snova.
Pustila je preagu i ispljunula pastu u kesu za vodu, a zatim isplovila unazad u
hodnik. ta god bude, postigli su cilj. Zasluili su priliku da bar pokuaju.

Rasklapanje Aresa izazvalo je neobina oseanja kod mnogih. Bilo je, kako je
Don primetio, kao da rasklapa grad i baca kue na razliite strane. A ovo je bio
jedini grad koji su imali. Pod paskom dinovskog Marsovog oka, sva njihova
neslaganja postala su prenapeta; oito je doao trenutak odluke, vreme je isticalo.
Ljudi su se svaali, otvoreno ili potajno. Bilo je toliko grupica, sa sopstvenom
voljom... ta se dogodilo sa onim kratkim trenutkom sree? Maja je najvei deo
krivice svaljivala na Arkadija. Otvorio je Pandorinu kutiju; da nije bilo njega i
njegove prie, zar bi se grupa sa farme toliko zbila oko Hiroko? Zar bi se medicinska
ekipa drala tako odvojeno? Nije verovala da bi.
Ona i Frenk svojski su se trudili da izglade neslaganja i postignu jednoglasje,
da ljudima prue oseaj da su i dalje jednistven tim. Ovo je zahtevalo duga zasedanja
sa Filis i Arkadijem, En i Saksom, Hjustonom i Bajkonurom. U tom procesu se
izmeu dvoje voa razvio jo sloeniji odnos od njihovih prvobitnih susreta u parku,
mada su i oni inili deo toga; Maja je sad opaala, u Frenkovim povremenim
varnicama sarkazama i netrpeljivosti, da ga je to mnogo vie pogodilo nego to joj se
u poetku inilo. Ali sada je bilo kasno.
Na kraju je zadatak na Fobosu zaista dodeljen Arkadiju i njegovima, najvie
zato to ga niko drugi nije eleo. Svakome ko je to hteo, obeano je mesto u
geolokim istraivanjima, a Filis, Meri i ostalima iz 'hjustonskog drutva' pruena su
uveravanja da e se izgradnja logora odvijati prema planovima nainjenim u
Hjustonu. Izrazili su nameru da rade u bazi, da bi se uverili da e to biti ostvareno.
"Dobro, dobro", zarea Frenk na kraju jednog od tih sastanaka. "Svi emo biti na
Marsu, i ne znam zato se ovoliko svaamo oko toga ta emo tamo da radimo."
"To ti je ivot", ree Arkadije veselo. "Bio na Marsu ili ne, ivot tee dalje."
Frenk je stiskao zube. "Ovde sam da bih pobegao od takvih stvari."
Arkadije odmahnu glavom. "A, to nisi! Ovo je tvoj ivot, Frenk. ta bi radio
da nije ovoga?"
Jedne veeri uoi samog sputanja, okupili su se svih stotinu na banketu.
Najvei deo hrane bio je odgajen na farmi: pasta, salata i hleb, sa crnim vinom iz
skladita, uvanim za posebne prilike.
Kada su posluili dezert, jagode, Arkadije uzlebde i predloi zdravicu. "Za
novi svet koji ovde stvaramo!"
Hor uzdaha i odobravanja; sad su svi znali ta je time mislio. Filis baci jagodu
na pod i ree: "Sluaj, Arkadije, ovo naselje je nauna stanica. Tvoje ideje nemaju
nikakve veze s tim. Moda za pedeset ili sto godina. Ali e za sad da bude kao na
onim stanicama na Antarktiku."
"To je tano", ree Arkadije. "Ali antarktike stanice veoma su, u stvari,
politike. Veina njih sagraena je da bi zemlje koje su ih gradile imale glas u reviziji

antarktikog sporazuma. A sada se stanicama upravlja prema zakonima utvrenim

ovim sporazumom, nastalim iz isto politikog procesa! Vidi, ne moe da zabije
glavu u pesak i da kuka 'Ja sam naunik! Ja sam naunik!'" Poloio je ruku na elo u
univerzalnoj karikaturi gesta primadone. "Ne. Kada to kae, to samo znai: 'Ne
elim da mislim o sloenim sistemima!' to ba ne dolikuje istinskim naunicima, zar
ne?"
"Antarktikom vlada sporazum zato to se tamo ivi samo u naunim
stanicama", ree Maja ljutito. Da im ovako propadne poslednja zajednika veera,
poslednji trenutak!
"Jeste", ree Arkadije. "Ali pomisli na posledice. Na Antarktiku niko ne
poseduje zemlju. Nijedna drava ili organizacija ne mogu da koriste tamonja
prirodna bogatstva bez pristanka svih drugih. Niko ne moe da polae prava na
bogatstva ili da ih prisvoji i prodaje drugima, tako da neki profitiraju od njih, dok
drugi plaaju da ih koriste. Zar ne vidite koliko se to razlikuje od naina na koji je
ureen ostatak sveta? A to je poslednja organizovana oblast na Zemlji, poslednja koja
je dobila zakone. Ona predstavlja ono to su udruene vlade smatrale pravednim,
primenjeno na zemlji osloboenoj svake dominacije ili istorije kao takve. To je,
naprosto reeno, Zemljin najbolji pokuaj da se urede samo vlasnika prava!
Razumete li? To je nain na koji bi trebalo da bude ureen ceo svet, kada bismo
mogli da ga oslobodimo ludake koulje istorije!"
Saks Rasel, blago trepui, ree: "Ali, Arkadije, ako Mars bude ureen
sporazumom po ugledu na antarktiki, ta je po tebi krajnje reenje? Sporazum za
spoljnji svemir propisuje da nijedna zemlja nema pravo na marsovski posed,
zabranjuje vojnu aktivnost, a sve su baze otvorene za inspekciju bilo koje zemlje.
Prirodna bogatstva Marsa ne mogu biti vlasnitvo jedne drave - UN treba da
uspostave meunarodnu kontrolu nad iskopavanjima i drugim oblicima eksploatacije.
Ako se ita od ovoga ostvari, a sumnjam u to, onda Mars treba da bude vlasnitvo
svih zemalja sveta." On podie uvis okrenut dlan. "Zar to za ta se zalae nije ve
postignuto?"
"To je tek poetak", ree Arkadije. "Postoje strane tog sporazuma koje nisi
pomenuo. Baze podignute na Marsu treba da pripadnu zemljama koje su ih sagradile,
na primer. Prema ovom sporazumu, gradiemo amerike i ruske baze. A to nas vraa
pravo u komar zemaljskih zakona i zemaljske istorije. Amerika i ruska industrija
dobie pravo da koristi bogatstva Marsa, sve dok se zarada na neki nain deli izmeu
zemalja koje su potpisale sporazum. To bi mogao da bude samo neki procenat
odvajan za UN, u sutini nita drugo nego mito. Mislim da nipoto ne treba da
priznamo ovakve propise!"
Njegovu izjavu proprati tiina.
En Klejborn ree: "Ovaj ugovor takoe kae da treba da preduzmemo mere
kojima e se spreiti naruavanje planetne ekologije, ili tako nekako, mislim. To stoji

u lanu 7. Rekla bih da se time jasno zabranjuje teraformiranje o kome govore

mnogi od nas."
"A ja bih rekao da treba da zanemarimo i taj propis", ree Arkadije brzo. "Naa
dobrobit zavisi od toga."
Ovaj njegov stav bio je mnogo bolje prihvaen od prethodnih, a nekolicina to i
rekoe.
"Ali ako ste spremni da ne potujete jedan lan", naglasi Arkadije, "trebalo bi
da budete spremni da ne potujete ni ostale. Je l' tako?"
Ovo izazva kolebljiv pljesak.
"Sve ove promene neizostavno e se dogoditi", ree Saks Rasel, slegnuvi
ramenima. "Boravak na Marsu izmenie nas na evolutivan nain."
Arkadije snano odmahnu glavom, od ega se malo zavrte u vazduhu iznad
stola. "Ne, ne, ne, ne! Istorija nije evolucija! To je lana analogija! Evolucija je stvar
okruenja i sluajnosti, proces koji traje milionima godina. Istorija je, meutim, stvar
okruenja i izbora, i traje pokolenjima, ponekad godinama, ili mesecima, ili danima!
Istorija je lamarkijanska stvar! Stoga, ako odluimo da uspostavimo neke institucije
na Marsu, to e se i dogoditi!" Zamah njegove ruke sve ih je obuhvatio, one koji su
sedeli za stolovima i one koji su lebdeli meu pozavicama: "Ja vam velim da sami
odaberemo, umesto da za nas biraju oni sa Zemlje. Ljudi koji su, zapravo, odavno
mrtvi."
Filis ree otro: "Ti bi hteo nekakvu komunistiku utopiju, a to nije mogue.
Mislila sam da te je istorija Rusije neemu nauila."
"I jeste", ree Arkadije. "Sada primenjujem ono emu me je nauila."
"Zalaui se za loe definisanu revoluciju? Podstiui kriznu situaciju?
Izluujui sve oko sebe i okreui ih jedne protiv drugih?"
Mnogi zaklimae glavom na ovo, ali Arkadije samo odmahnu rukom.
"Odbijam da preuzmem krivicu za svaije probleme tokom putovanja. Samo sam
rekao ta mislim, na ta imam pravo. Ako se to nekome nije svidelo, njegov problem.
To je zato to ne shvatate znaenje onoga to govorim, a ne moete da ga pobijete."
"Ima nas koji ne razumemo ta hoe da kae", uzviknu Meri.
"Kaem samo ovo!" ree Arkadije, izbeeno zurei u nju: "Na Mars smo doli
zauvek. Praviemo ne samo domove i hranu, ve i vodu i vazduh koji udiemo... a
sve to na planeti koja ne poseduje nita od toga. To je mogue zato to imamo
tehnologiju za obradu materije sve do molekularnog nivoa. Razmislite koliko je to
izvanredna mogunost! A ipak je nekima od ovde prisutnih prihvatljivo
preobraavanje celokupne fizike stvarnosti ove planete, a da se nita ne uini da se
promenimo sebe, ili svoj nain ivota. Da budemo naunici dvadeset prvog veka na
Marsu, u stvari, ali da istovremeno ivimo u drutvenim sistemima iz devetnaestog
veka, zasnovanim na idelogijama sedamnaestog veka. To je besmisleno, to je
bezumno, to je... to je..." uhvatio se rukama za glavu, povukao se za kosu, zaurlao,

"to je nenauno! E, zato ja kaem da meu mnogim stvarima koje emo da

promenimo na Marsu treba da budemo i mi sami i naa drutvena stvarnost. Osim
Marsa treba da teraformiramo i sebe."
Niko se nije usudio da to porekne; u punom zamahu, Arkadije je bio
nezaustavljiv, a mnogi meu njima bili su istinski izazvani onim to je rekao i trebalo
im je vremena da razmisle. Drugi su bili jednostavno nezadovoljni, ali nespremni da
naprave jo veu guvu ba na ovoj veeri koja je trebalo da bude slavlje. Bilo je
lake zakolutati oima i ispiti uz zdravicu 'Za Mars! Za Mars!' Ali dok su lebdeli
okolo, poto su dovrili dezert, Filis je bila puna omalovaavanja. "Prvo treba da
preivimo", ree. "Sa ovakvim neslaganjem, kakvi su nam izgledi?"
Miel Dival pokua da je razuveri. "Mnoga od ovih neslaganja su simptomi
putovanja. Kada se naemo na Marsu, zbiemo se zajedno. A imamo i vie od onoga
to smo doneli na Aresu da nam u tome pomogne - imaemo ono to su lenderi bez
posade ve doneli, tovare opreme i hrane svuda po povrini i na mesecima. I ovo
putovanje je deo toga - svojevrsna priprema, proba. Ako ne uspemo u ovome,
neemo ni imati priliku na Marsu."
"Upravo ono to sam rekla!" ree Filis. "Omanuli smo ve u ovome."
Saks ustade, sa izrazom dosade, i odgurnu se prema kuhinji. Hodnik je bio pun
odjeka pojedinanih rasprava, od kojih su neke bile prilino une. Oito, puno je
ljudi bilo ljuto na Arkadija, a drugi su se ljutili na njih zbog toga to su dozvolili da
ih razbesni.
Maja poe za Saksom u kuhinju. istei svoj posluavnik, on uzdahnu: "Ljudi
su tako emotivni. Ponekad mi se ini da sam zalutao u beskrajno izvoenje drame
Bez izlaza."
"To je ona u kojoj ne umeju da iziu iz sobice?"
Klimnuo je glavom. "Gde pakao predstavljaju drugi ljudi. Nadam se da ne
dokazujemo tu hipotezu."
Nekoliko dana kasnije, lenderi su bili spremni. Spustie se u toku pet dana;
samo e Fobosov tim ostati u onome to je preostalo od Aresa, da ga odvedu do
sidrita u blizini malog meseca. Arkadije, Aleks, Dmitrij, Roder, Samanta, Edvard,
anet, Raul, Marina, Tatjana i Elena pozdravie se sa ostalima, ve obuzeti
predstojeim zadatkom, uz obeanje da e sii im sagrade stanicu na Fobosu.
No uoi sputanja Maja nije mogla da zaspi. Konano je odustala od pokuaja
i poela da se prebacuje kroz sobe i prolaze, gore prema paoku. Svaki predmet
izgledao joj je otrih ivica od nesanice i adrenalina, a svaki oseaj prepoznavanja
broda bio je ometen nekakvom izmenom, privezanom gomilom kutija ili slepim
zavretkom cevi. Bilo je kao da su ve napustili Ares. Poslednji put se osvrnula po
brodu, istroenih emocija. Onda se provukla, kroz tesne zemunice, u vozilo za
sputanje koje joj je dodeljeno. to da ne saeka u njemu. Uvukla se u svoje

svemirsko odelo, oseajui, kao to je esto oseala u stvarnim situacijama, da je re

o jo jednoj simulaciji. Pitala se da li e ikada pobei tom oseanju, hoe li boravak
na Marsu biti dovoljan da ga okona. Vredelo bi i samo zbog toga: bar jednom se
osetiti stvarno! Smestila se na sedite.
Nekoliko besanih sati kasnije pridruili su joj se Saks, Vlad, Naa i En.
Saputnici se vezae i zajedno otpoee provere. Sputeni su prekidai, poe
odbrojavanje; rakete bljunue oganj. Lender se odvoji od Aresa. Rakete ponovo
izbacie plamen. Padoe prema planeti. Zaoe u gornji sloj atmosfere, i njihov jedini
trapezoidni prozor planu od vazduha boje Marsa. Tresui se sa letelicom, Maja je
zurila prema planeti. Oseala se napeto i nesreno, usmerena unazad umesto napred,
mislei na one koji su ostali na Aresu; inilo joj se da nisu uspeli, da njih petoro
ostavljaju grupu u rasulu. Jedina prava prilika da se sloe ostala je za njima,
neiskoriena; kratki blesak sree koji je osetila kad je prala zube bio je upravo to,
blesak. Uputili su se svako svojim putem, razdvojeni uverenjima; ak i posle dve
godine prisilnog zajednitva bili su, kao svaka druga grupa ljudi, samo skup stranaca.
Kocka je baena.
Trei deo
TEKA PROBA
Nastao je kad i ostatak Sunevog sistema, pre oko pet milijardi godina. To je
jednako broju od petnaest miliona ljudskih pokolenja. Od kamenja koje se sudaralo u
svemiru, a zatim se vraalo i ostajalo zajedno, sve zbog tajanstvene sile koju
nazivamo gravitacija. Taj isti tajanstveni ispad u potki stvari naterao je gomilu stena,
kada je dovoljno narasla, da pritisne sopstveno sredite, sve dok toplota izazvana
pritiskom nije istopila kamen. Mars je neveliki, ali teak, sa jezgrom od nikla i
gvoa. Dovoljno je mali da mu se jezgro bre ohladilo nego Zemljino: ono se vie
ne okree unutar kore, razliitom brzinom, i zato Mars praktino nema magnetno
polje. Ostao je bez dinama. Ali jedan od poslednjih unutranjih tokova istopljenog
jezgra i plata bio je u obliku ogromne, anomalne, voraste guke, potiska na zid kore
koji je formirao izboinu veliine kontinenta, visoku jedanaest kilometara: tri puta je
via nego to je Tibetanska visoravan via od svoje okoline. Ova izboina izazvala je
pojavu drugih oblika: sistem zrakasto rasporeenih pukotina preko cele polulopte, u
koje spadaju najvee raseline, Vales Marineris, ipka kanjona dovoljna da prekrije
Sjedinjene Drave od obale do obale. Izboina je stvorila i vie vulkana, meu njima
tri koja su joj zajaila grbau, Askreus Mons, Pavonis Mons i Arsija Mons, i dalje na
njenoj severoistonoj ivici, Olimpus Mons, najviu planinu u Sunevom sistemu, tri
puta viu od Everesta, sa masom tri stotine puta veom od mase Mauna Loe,
najveeg Zemljinog vulkana.

Zato je Izboina Tarzis bila najvaniji inilac u oblikovanju povrine Marsa.

Drugi vaan inilac bio je pad meteora. U nojevsko doba, pre tri ili etiri milijarde
godina, na Mars je padalo na milione meteora, strahovitom uestalou, meu njima
hiljade planetezimala, stena veliine Vege ili Fobosa. Jedan od udara ostavio je za
sobom Bazen Helas, prenika dve hiljade kilometara, najvii nesumnjivi krater u
Sunevom sistemu; mada je Dedalia Planum po svemu sudei ostatak kratera irine
etiri i po hiljade kilometara. Oba su dinovski; meutim, ima arheologa koji veruju
da je cela Marsova severna polulopta u stvari prastari udarni krater.
Ovi veliki sudari izazvali su tako razorne eksplozije da ih je teko zamisliti;
odbaeni materijal zavrio je na Zemlji i Mesecu, i kao asteroidi u trojanskim
orbitama; neki arheolozi misle da je Izboina Tarzis nastala usled pada meteora kod
Helasa; drugi veruju da su Fobos i Deimos odbaeni materijal. A to su bili samo
najvei udari. Manje stene padale su svakodnevno, tako da su najstarije povrine na
Marsu prekrivene kraterima, krajolik poput palimpsesta sve novijih prstenova koji
briu starije, bez ijednog nedirnutog komada terena. I svaki od ovih udara oslobaao
je eksplozije toplote koje su topile kamen: elementi su bili otrgnuti od matrice i
ispaljivani u obliku usijanih gasova, tenosti, novih minerala. Ovo, kao i izliv gasova
iz jezgra, stvorili su atmosferu, i puno vode; bilo je oblaka, oluja, kie i snega,
gleera, potoka, reka, jezera, i sve je to brazdalo tle, ostavivi nepogreive tragove
prolaska - bujine kanale, korita potoka, obale, svakovrsne hidroloke hijeroglife.
Ali sve je to prolo. Planeta je bila suvie mala, predaleko od Sunca.
Atmosfera se smrznula i popadala po tlu. Ugljen-dioksid se pretvorio u novi, tanki
atmosferski omota, a kiseonik se vezao za kamen i obojio ga u crveno. Voda se
zaledila i iscurila tokom eona kroz deset kilometara kamenja, izdrobljenog
meteorima. Na kraju je ovaj sloj regolita proeo led, a njegovi najdublji delovi bili su
dovoljno topli da ga otope, te su na Marsu nastala podzemna mora. Voda uvek tee
nizbrdo; zato su se ovi akviferi neprestano pomerali nanie, polako tonui, sve dok se
ne bi zadrali ispod ove ili one prepreke, rebra od visoke kamene podloge ili barijere
od smrznutog tla. Ponekad se na ovim branama stvarao sve vei arterski pritisak, ili
bi pao meteor, ili se otvorio vulkan, i brana bi popustila, pa bi se itavo podzemno
more izlilo na povrinu u strahovitim bujicama, deset hiljada puta obilnijim od toka
Misisipija. Voda bi se na povrini ipak na kraju zaledila i odneli bi je neprestani suvi
vetrovi, da padne na polove kao maglena kapa. Polarne kape su usled toga debljale, a
njihova teina gurala je led pod zemlju, tako da je vidljivi led bio samo vrh dva
pokrivna soiva planete od podzemnog permafrosta, soiva najpre deset, a zatim i sto
puta vee zapremine nego u vidljivih kapa. Za to vreme, dole prema polutaru, novi
akviferi su se punili odozdo, izlivom gasova iz jezgra, a popunjavali su se i neki od
starih akvifera.
I tako se ovaj najsporiji ciklus pribliio svom drugom krugu. Ali dok se planeta
hladila, sve se ovo odvijalo sporije i sporije, u dugom ritardu, kao kad se odvija

opruga sata. Planeta je zadrala oblik kakav vidimo danas. Ali menjanje ne prestaje;
neumorni vetar je vajao zemlju, sa prainom koja je postajala sve finija; nepravilnosti
Marsove putanje znaile su da su severna i juna polulopta razmenjivale hladne i
tople zime u ciklusu od pedeset jedne hiljade godina, tako da su suva i vodena ledena
kapa zamenile polove. Svaki zamah ovog klatna polagao je novi sloj peska, a anci
novih dina probijali su se kroz starije slojeve pod uglom, sve dok pesak oko polova
nije leao u dijagonalnoj mrei, u geometrijskim oblicima nalik na peane slike
Navaho Indijanaca, u pojasu oko celog vrha sveta.
Obojeni pesak u ovim arama, proupljeni zidovi kanjona, vulkani iznikli u
nebo, izmrvljene stene haotinog krajolika, bezbroj kratera, prstenasti amblemi
poetaka planete... Divno, ili neto grublje od toga: krto, oporo, ogoljeno, nemo,
stoiko, kamenito, nepromenljivo. Sublimno. Vidljivi jezik ivota minerala.
Minerala; ne ivotinja, biljaka ili virusa. Moglo se dogoditi, ali nije. Nikada
nije dolo do spontanog raanja iz gline ili toplih sumpornih izvora; nije bilo spora iz
svemira, ni Bojeg dodira; ta god da pokree ivot (jer mi ne znamo ta je to), na
Marsu se nije dogodilo. Mars se kotrljao, dokaz njegove razliitosti, ivotnosti
kamena.
A onda, jednog dana...
Obema nogama spustila se na tle, vrsto, bez iega varavog, sa silom tee
dobro poznatom posle devet meseci na Aresu; sa teinom odela pride, nije bilo
mnogo drugaije od hodanja na Zemlji, koliko je mogla da se seti. Nebo je bilo
ruiasto, oseneno nijansama peska, boje bogatije i finije nego na bilo kom snimku.
"Vidi to nebo", govorila je En, "vidi to nebo." Maja je krckala okolo, Saks i Vlad su
se okretali kao rotirajui kipovi. Nadeda Fransina ernievska naini jo korak-dva,
da oseti kako joj izme drobe povrinu. Bio je to pesak otvrdnut solju, debljine
nekoliko centimetara, koji je pucao kad biste stali na njega; geolozi su ga zvali
durikrast ili kali. Tragovi njenih izama bili su okrueni itavim malim sistemima
zrakastih pukotina.
Bila se udaljila od lendera. Tlo je bilo tamne, ravo narandaste boje,
prekriveno ujednaenim slojem kamenja istog tona, iako je poneki kamen imao
nijanse crvenog, crnog ili utog. Istono od njih stajalo je nekoliko raketnih lendera,
svaki drugaijeg oblika i veliine, a iznad istonog horizonta videli su se vrhovi
drugih. Svi su imali crveno-narandastu koru kao i zemljite; bio je to neobian,
uzbudljiv prizor, kao da su naili na davno naputen tuinski kosmodrom. Ovako e
izgledati delovi Bajkonura kroz milion godina.
Otila je do jednog od najbliih lendera, teretnog kontejnera veliine manje
kue, podignutog na kosturni etvorononi raketni sklop. Sunce je bilo iznad glave,
suvie blistavo da se u njega gleda ak i kroz vizir; bilo je teko proceniti, kroz

polarizaciju i druge filtere, ali se inilo da je dnevna svetlost otprilike kao na Zemlji,
koliko se seala. Vedar zimski dan.
Ponovo se osvrnula, pokuavajui da upije sve odjednom. Stajali su na pomalo
neravnom polju, prekrivenom manjim stenama otrih ivica, do polovine ukopanim u
prainu. Tamo prema zapadu horizont je bio obeleen manjim bregom zaravnjenog
vrha. Rub kratera, moda; bilo je teko rei. En je ve bila na pola puta donde, ali
njena prilika i dalje je bila krupna; horizont je bio blie nego to se inilo da treba, i
Naa zastade da ovo razmotri, pretpostavivi da e se uskoro navii na to i prestati da
primeuje. Ali nije bio nimalo slian zemaljskom, taj udno bliski horizont, sada je to
jasno videla. Nalazili su se na manjoj planeti.
Napregla se da se seti zemaljske sile tee, pitajui se zato je toliko teko.
etnja kroz ume, preko tundre, na zaleenoj reci u zimu... a sada: korak, pa opet
korak. Zemljite je bilo ravno, ali bilo je potrebno obilaziti sveprisutno kamenje; nije
poznavala mesto na Zemlji gde su stene tako ravnomerno i izobilno rasporeene.
Skoi! Uinila je to i nasmejala se; i pored odela, oseala je da je laka. Bila je
snana kao i pre, ali je teila samo trideset kila! I etrdeset kila odela... pa, istina, to
joj je malo kvarilo ravnoteu. Imala je utisak da je ispranjena unutra. To je bilo to:
vie nije imala centar tee, pomerio se prema koi, prema spoljanosti umesto
unutranjosti miia. Efekat odela, naravno. Unutar naseobina bie kao unutar Aresa.
Ali ovde, napolju, u odelu, bila je ena-balon. Ova slika pomogla joj je da se kree sa
vie lakoe, preskoi kamen, doskoi i zaokrene, zaigra! Samo poskoi u vazduh,
odigra, spusti se na vrh ravnog kamena - pazi...
Preturila se i doekala na koleno i obe ake. Rukavice joj probie durikrast.
Oseala ga je kao sloj ukruenog peska na plai, ali je bio tvri i krtiji. Kao stvrdnuto
blato. Hladan! Njihove rukavice nisu bile grejane kao onovi izama, i nije bilo
dovoljno izolacije pri dodirivanju tla. Kao da golim prstima dira led, brr! Oko 215
stepeni Kelvina, setila se, ili -90 stepeni Celzijusa; hladnije nego na Antarktiku,
hladnije nego na najhladnijem mestu u Sibiru. Nije oseala vrhove prstiju. Bie im
potrebne bolje rukavice za rad, rukavice opremljene grejaima, kao u onovima
izama. To e ih uiniti debljim i manje elastinim. Morae da ojaa miie prstiju.
Smejala se. Ustala je i pola ka drugom teretnom lenderu, pevuei 'Bluz
kraljevskog vrta'. Popela mu se na nogu i obrisala prainu sa urezanog natpisa na
boku velikog metalnog sanduka. Don Dir/Volvo marsovski buldoer, sa pogonom na
hidrazin, toplotnom zatitom, poluautonoman, potpuno programabilan. Plus proteze i
rezervni delovi.
Osetila je kako joj se lice razvlai u irok kez. Kopai, utovarivai, buldoeri,
traktori, sortirai, kiperi; graevinski materijali i zalihe svih vrsta; maine za
filtriranje vazduha i sakupljanje hemikalija iz vazduha; male fabrike za pretvaranje
tih hemikalija u druge hemikalije; druge fabrike, za kombinovanje ovih hemikalija;
pravi komision, sve to e im biti potrebno, u desetinama sanduka razbacanih svuda

po polju, samo da se uzme. Poela je da skae od jednog lendera do drugog, pravei

popis. Neki su se oigledno teko prizemljili, nekima su popustile paukove noge
stajnog trapa, nekima je popucalo telo, jedan se pretvorio u gomilu razbijenih
sanduka, napola zatrpanih prainom, ali i to je bila prilika za igru spasavanja i
popravljanja, jednu od onih koje je najvie volela! Glasno se nasmejala, bila je
pomalo opijena, a onda primeti da joj trepe kom-dioda na zglobu ake; ukljuila se
na zajedniku frekvenciju i iznenadila se zauvi Maju, Vlada i Saksa kako govore
istovremeno: "Gde je En, ene, vraajte se ovamo, 'ej Naa, doi, pomozi nam da
sredimo ovaj prokleti modul, ne moemo ni vrata da otvorimo!"
Ona se nasmeja.
Stambeni moduli bili su razbacani kao i sve ostalo, ali su se spustili blizu onog
za koga su znali da je ispravan; nekoliko dana ranije bio je ukljuen sa orbite i proao
je kroz potpunu proveru. Meutim, vrata spoljnje zemunice, koja nisu mogla da se
provere, bila su zaglavljena. Naa se zaposli oko njih, cerei se; bilo je udno videti
da neto to lii na krntiju stare kamp-prikolice ima ulaznu komoru svemirske
stanice. Trebalo joj je samo minut da je otvori, i to tako to je otkucala ifru za
otvaranje u sluaju opasnosti, istovremeno povlaei vrata. Zaglavila su se od
hladnoe, verovatno zbog razlike u skupljanju materijala. Bie jo puno takvih
problemia.
Onda ona i Vlad uoe u komoru, pa iz nje u modul. I iznutra je izgledao kao
kamp-prikolica, ali sa najmodernijom kuhinjskom opremom. Sva svetla bila su
ukljuena. Vazduh je bio zagrejan, cirkulacija dobra. Kontrolna tabla kao da je bila za
nuklearnu elektranu.
Dok su ostali ulazili, Naa je pola da obie niz sobica, od vrata do vrata, i
odjednom je obuze nestvarno oseanje: stvari kao da su bile ispomerane. Svetla su
gorela, negde su mirkala, a na suprotnom kraju hodnika, jedna vrata su se polako
njihala napred-nazad na arkama.
Ventilacija, naravno. A udar pri sputanju modula verovatno je bio krivac za taj
neznatni nered. Potisnula je oseaj, i pola nazad da doeka ostale.
Kada su se svi spustili i proetali kamenitom ravnicom (zastajali, spoticali se,
trkarali, udili se horizontu, polako se okretali, ponovo hodali), a zatim uli u tri
ukljuena modula, oslobodili se EVA odela i odloili ih, proverili module, jeli,
razgovarajui usput o svemu, pala je no. Nastavili su da rade na modulima i priaju
skoro celu no, suvie uzbueni da bi mogli da zaspe; potom su gotovo svi legli da
ukradu malo sna, do svitanja, kada su se probudili i obukli i ponovo izili,
razgledajui okolo, proveravajui podatke i oprobavajui maine. Sve dok nisu
primetili da umiru od gladi, pa su se vratili unutra da pojedu neto na brzinu, i ve je
bila no!

Tako je to ilo nekoliko dana; divlji kovitlac prolaska vremena. Naa bi se

probudila na signal zglobne konzole i urno bi dorukovala, zagledana kroz mali
istoni prozor modula: zora je mrljala nebo bogatim tonovima maline, pre nego to bi
hitro prola kroz niz ruiastih preliva do guste ruiasto-narandaste boje dana.
Njeni drugovi spavali su svuda po podu modula, na prostirkama koje su preko dana
bile smotane uz zidove. Zidovi su bili prljavo bele boje, sa narandastim prelivom
jutra. Kuhinja i dnevni boravak bili su tesni, etiri toaleta kao sanduci. En bi se
probudila kada bi se rasvetlila soba, i otila bi u jedan od etiri toaleta. Don je ve
bio u kuhinji, pazei da se kree tiho. Ovde su uslovi bili mnogo skueniji i manje
privatni nego na Aresu, i mnogima je bilo teko da se prilagode; Maja se svako vee
alila da ne moe da spava u toj guvi, ali ipak jeste, usta otvorenih kao u devojice.
Ona e se probuditi poslednja, jo dremajui usred buke i guve jutarnjih poslova
ostalih.
Onda bi Sunce naelo horizont, i Naa bi dovrila svoje itarice i mleko,
mleko nainjeno od meavine praha i vode uzete iz atmosfere (imalo je ukus kao
pravo); bilo je vreme da odene hoda, pa napolje na posao.
Hodai su bili projektovani za teren Marsa i nisu bili pod pritiskom kao
svemirska odela, ve napravljeni od rastegljive mree, koja je stezala telo otprilike
istim pritiskom kojim bi to inila i Zemljina atmosfera. Ovo je spreavalo ozbiljne
povrede od irenja ako bi telo bilo izloeno minimalnoj atmosferi Marsa, ali je
nosiocu prualo mnogo veu slobodu pokreta nego svemirsko odelo pod pritiskom.
Hodai su takoe imali prednost zbog toga to su bili osigurani protiv oteenja;
samo je tvrdi lem bio vazduno izolovan, te ako bi va hoda zaradio rupu na kolenu
ili laktu, imali biste gadnu oderotinu ili smrznut komad koe, ali se ne biste guili i
umrli za par minuta.
Oblaenje hodaa, meutim, bilo je posebno naporno. Naa se utisnula u tesne
pantalone preko dugakog donjeg vea, zatim u jaknu, pa povukla zip koji je spajao
dva dela odela. Potom je natukla glomazne termalne izme i spojila gornje prstenove
sa prstenovima na nogavicama hodaa; navukla je rukavice, zakopala zglobne
prstenove; stavila je tvrdi lem, uglavnom standardne izrade, zakaila ga za vratni
prsten odela; uvukla je ruke u kaieve ranca sa bocama vazduha i spojila cevi sa
lemom. Nekoliko puta je duboko udahnula, kuajui hladnu meavinu kiseonika i
azota. Zglobna tabla na rukavu hodaa oitala je da su svi spojevi u redu, i ona poe
za Donom i Samantom u komoru. Zatvorili su unutranja vrata; spremita usisae
vazduh; Don otkljua spoljnja vrata. Njih troje iskoraie napolje.
Svakog jutra bejae uzbudljivo izii na tu kamenitu ravnicu, dok je rano Sunce
jo bacalo dugake crne senke prema zapadu, a mnogi breuljci i manje upljine bili
jasno vidljivi. Obino je bilo junog vetra, tako da su preko tla tekli talasii fine
praine, pa se povremeno inilo da stenje klizi. ak se i najsnaniji takav vetar jedva
oseao na ispruenoj ruci, ali jo nisu doiveli jedan od onih olujnih vetrova; sa

brzinom od pet stotina kilometara na sat, bilo je sigurno da bi neto osetili. Sa

dvadeset, gotovo nita.
Naa i Samanta odoe do jednog od malih otpakovanih rovera i sedoe u
njega. Naa ga poveze preko ravnice do traktora koji su pronali prethodnog dana na
otprilike kilometar prema zapadu. Jutarnji mraz prodirao joj je kroz hoda u
dijamantskoj ari, zbog dijagonalnog ukrtanja grejnih niti u materijalu odela.
Neobian oseaj, ali joj je u Sibiru mnogo puta bilo hladnije, pa se nije alila.
Dovezle se se do velikog lendera i sile sa vozila. Naa uze builicu sa
Filipsovom odvitkom i poe da rasklapa natovareni sanduk. Traktor u sanduku
lendera bio je marke Mercedes-Benc. Gurnula je builicu u glavu zavrtnja, stisnula
okida i posmatrala kako izlazi zavrtanj, vrtei se. Kezei se, pree na sledei. U
mladosti je nebrojeno puta izlazila na ovakvu ciu-zimu, utrnulih izubijanih aka, i
bila titanske bitke da odvije zaleene ili izjedene rafove... ali ovde je to bilo samo
ziip, i eto jo jednog napolju. A sa hodaem je zaista bilo toplije nego u Sibiru i
slobodnije nego u svemiru, nije bila nita sputanija nego u tankom tesnom trikou.
Okolo nje bilo je razbacano crveno kamenje, onom neprirodnom ravnomernou; na
zajednikoj frekvenciji agorili su glasovi: "'Ej, naao sam one solarne ploe!" "Al' ti
je to neto, ja sam na'o nuklearni reaktor." Stvarno, sjajna bejahu jutra na Marsu.
Poreani zidovi sanduka bili su rampa za sputanje traktora sa lendera; nisu
ba izgledali dovoljno vrsto, ali je tu opet pomogla gravitacija. Naa je ukljuila
grejni sistem traktora im je postao dostupan, pa se popela u kabinu i otkucala
komandu u njegov autopilot, procenivi da bi bilo najbolje da pusti mainu da sama
sie niz rampu, a da ona i Samanta to odgledaju sa strane, za sluaj da se rampa
pokae lomljivija nego to se oekivalo, ili nepouzdana na neki drugi nain. Jo joj je
bilo veoma teko da proraunava na osnovu Marsove gravitacije i da veruje
projektima koji su je uzeli u obzir. Rampa joj je naprosto izgledala suvie labava!
No, traktor se spustio bez problema i zaustavio se na tlu: osam metara
dugaak, kraljevsko plave boje, sa tokovima ojaanim ianom mreom, viim od
njih dve. Morale su da upotrebe kratke lestvice da se popnu u kabinu. Ruka krana ve
je bila privrena na prednji nosa, i s njom nije bilo teko natovariti traktor, peani
bager, kutije rezervnih delova i, na kraju, zidove sanduka. Kada su to zavrile, traktor
je izgledao pretovaren i nestabilan kao parne orgulje; ali g-sila inila je da to bude
samo problem odravanja ravnotee. Sam traktor bio je prava mrcina, sa est stotina
konjskih snaga, irokim rasponom trupa i ogromnim tokovima. Hidrazinski motor
imao je gori potisak nego onaj na dizel, ali bio je praktino neumoran, kao savrena
prva brzina. Povezoe se polako prema parku prikolica - ona, Nadeda ernievska,
vozi Mercedes-Benc po Marsu! Pratila je Samantu prema sabirnom mestu, oseajui
se kao kraljica.
Tako bejae ujutru. Nazad u modul, dole sa lemom i bocom, brz obrok u
hodau i izmama. Sva ta jurnjava okolo inila je da ogladne kao vukovi.

Posle ruka, ponovo su se nale napolju u Mercedesu i upotrebile ga da

prenesu Boingov preista vazduha do mesta istono od modula, gde je trebalo da
budu smetene sve fabrike. Preistai vazduha bili su veliki metalni cilindri, donekle
slini trupu aviona 737, osim to su imali osam masivnih kompleta stajnih trapova i
vertikalno privrene raketne ureaje na bokovima, kao i dva mlazna ureaja
montirana na pramanom i krmenom delu trupa. U tu oblast bilo je sputeno pet
ovakvih preistaa, otprilike dve godine ranije. U meuvremenu su njihove mlaznice
usisavale razreeni vazduh i provlaile ga kroz niz mehanizama za izdvajanje
sastavnih gasova. Gasovi su bili sabijeni i uvani u velikim rezervoarima, sada na
raspolaganju za upotrebu. U svakom Boingu sada se nalazilo 5.000 litara vodenog
leda, 3.000 litara tenog kiseonika, 3.000 litara tenog azota, 500 litara argona i 400
litara ugljen-dioksida.
Nije bio lak zadatak prevui ove dinove do velikih skladinih tankova u
blizini njihovih modula, ali se moralo, jer e, posle pranjenja u skladine tankove,
opet moi da budu ukljueni. Istog popodneva, jedna grupa ve je ispraznila jedan i
ponovo ga ukljuila, tako da se svuda ulo duboko brujanje njegovih mlaznjaka, ak
i pod lemom ili u modulu.
Nain i Samantin preista bio je tvrdoglaviji; za celo popodne uspele se da ga
pomere samo sto metara; morale su ak da upotrebe buldoerski dodatak da
poravnaju grubu stazu za njega itavom duinom. Pred sam zalazak Sunca, vratile su
kroz komoru u modul, promrzlih ruku i slomljene od umora. Svukle su se do
zapraenog donjeg vea i otile pravo u kuhinju, ponovo izgladnele; Vlad je
izraunao da svako od njih sagori oko est hiljada kalorija dnevno. Skuvale su i
progutale rehidrirane rezance, umalo ispekavi delimino otkravljene prste na
posudama. Tek posle jela otile su do enske svlaionice i pokuale da se operu,
ribajui se sunerima pod vruom vodom, i na kraju obukle istu odeu. "Bie teko
odrati istou odee, jer ova praina prodire ak i kroz zglobne zaptivke, a zipovi na
struku su kao zjapee jame." "Pa jeste, kad su estice mikronske veliine! Imaemo
zbog njih i gorih nevolja nego to je prljava odea, ja ti kaem. Ima da prodiru u sve,
u plua, krv, mozgove..."
"E, to ti je ivot na Marsu." Ovo je ve bio sveprisutan napev, upotrebljavan
kad god bi bilo problema, posebno onih nereivih.
Ponekad bi posle veere preostalo jo par sati dnevne svetlosti, pa bi se Naa,
koju nije dralo mesto, vratila napolje. esto je to vreme provodila lutajui meu
sanducima, dovuenim tog dana u bazu, i postepeno je sebi sakupila komplet alata,
oseajui se kao dete u poslastiarnici. Godine provedene u energetskoj industriji
Sibira stvorile su kod nje potovanje prema kvalitetnom alatu, jer se gadno patila bez
njega. Tamo ,u gornjem Jakutu, sve je bilo sagraeno na permafrostu, pa su platforme
leti neujednaeno tonule, a zimi bile okovane ledom, dok su graevinski elementi
stizali sa svih strana sveta, teke maine iz vajcarske i vedske, builice iz Amerike,

reaktori iz Ukrajine, uz dosta napabirenih sovjetskih starudija, gde je neto bilo

dobro, ostalo neopisive krntije, a sve zajedno neuklopljivo - neto od toga ak je bilo
napravljeno u inima - tako da su morali neprestano da improvizuju, gradei naftne
bunare od leda i ice, sklapajui atomske reaktore prema kojima je ernobil izgledao
kao vajcarski sat. I svaki posrani radni dan bio je priveden kraju uz alat od koga bi i
kotlokrpa zaridao.
Sada je imala priliku da slobodno eta u mutnoj rubinskoj svetlosti sutona, uz
zvuke svoje stare kolekcije deza u slualicama lema putene sa sterea u modulu,
preturajui po kutijama sa opremom i uzimajui alat po volji. Zatim bi ga odnela u
sobiak koji je izborila za sebe u jednom od skladita, zviduui zajedno sa
'Kreolskim dez-orkestrom kralja Olivera', da ga pridoda zbirci koja je sadrala,
izmeu ostalog, komplet 'Alen' kljueva, nekoliko kleta za savijanje, elektrinu
builicu, nekoliko klema, nekoliko lunih testera, komplet polunih kljueva, sveanj
zaptivnih traka otpornih na niske temperature, raznovrsne turpije i rende, komplet
srpastih kljueva, savija ice, pet ekia, nekoliko hemostata, tri hidrauline
dizalice, mehove, nekoliko kompleta odvrtaa, svrdala i umetaka za builicu,
prenosnu bocu sa gasom, sanduk plastinih eksploziva i oblikovanih punjenja, metar
na oprugu, dinovski vajcarski depni no, makaze za lim, razna kleta, pincete, tri
stege, izolirku, X-rezae, kramp, nekoliko maljeva, komplet odvrtki posebne
namene, crevne stege, komplet glodalica, komplet juvelirskih rafcigera, lupu,
svakojake trake, vodoinstalaterski visak i razvrta, ivai komplet, makaze, sita,
strug, libele raznih dimenzija, monterska dugaka kleta, kleta za stezanje, komplet
za narezivanje navoja, tri lopate, kompresor, generator, ureaj za zavarivanje i
rezanje, zidarska kolica... i tako dalje. A to je bila samo mehanika oprema, njen
stolarski alat. U drugim delovima skladita slagali su laboratorijsku i istraivaku
opremu, geoloke sprave i svakovrsne raunare, radio-ureaje, teleskope i video
kamere; a ekipa za biosferu imala je skladita opreme za osnivanje farme, za
recikliranje otpadaka, aparaturu za razmenu gasova - ukratko, celokupnu
infrastrukturu; medicinska ekipa takoe je imala vie skladita zaliha za kliniku,
istraivake laboratorije i pogon za genetski inenjering. "Zna ta je ovo?" upita
Naa Saksa jedne veeri, osvrui se po svom skladitu. "Ovo je ceo grad,
rasklopljen na delove."
"I to imuan grad, rekao bih."
"Da, univerzitetski grad. Sa prvoklasnim odeljenjima za nekoliko nauka."
"Ali u delovima."
"Jeste, ali ja ga volim ba ovakvog."
Zalazak Sunca znaio je obavezan povratak u module, i ona bi se dovukla
unutra kroz komoru, pojela jo jedan hladan i oskudan obrok, sedei na leaju i
sluajui razgovor oko nje, uglavnom o dnevnim poslovima i o rasporedu za sledee
jutro. Ovo je trebalo da rade Frenk i Maja, ali se, zapravo, odvijalo spontano, po

principu ad hoc razmene. Hiroko je bila posebno veta u ovome, to je bilo

iznenaujue s obzirom na njenu povuenost tokom putovanja; ali sada, kad joj je
bila potrebna pomo izvan grupe, provodila je vei deo veeri idui od osobe do
osobe, toliko uporna i ubedljiva da je obino imala prilino brojnu grupu za rad na
farmi svakog jutra. Nai nije bilo sasvim jasno emu to; imali su zaliha dehidrirane i
konzervirane hrane za pet godina, za nju sasvim dobre, jer je vei deo ivota jela
goru hranu i vie nije mnogo obraala panju na to ta jede, bilo bi joj svejedno da joj
daju da pase seno, ili da joj dosipaju gorivo kao u traktor. Ali farma im je bila
potrebna i za uzgajanje bambusove trske, koju je Naa planirala da upotrebi kao
graevinski materijal za stalno naselje, nadajui se pri tom da e gradnja uskoro
poeti. Sve je bilo povezano; svi su zadaci bili meusobno zavisni, meusobno vani.
Pa kad je Hiroko sela pored nje, rekla je: "Daa, daa, tamo sam u osam. Ali ne moe
da napravi stalnu farmu pre nego to bude sagraeno stalno naselje. Sutra bi trebalo
ti meni da pomae, u stvari."
"Ne, ne", ree Hiroko, smejui se. "Prekosutra, vai?"
Hirokini glavni takmaci za radnu snagu bili su Saks Rasel i njegova grupa, koji
su radili na tome da pokrenu fabrike. Vlad, Ursula i biomedicinska grupa takoe su
bili nestrpljivi da podignu i pokrenu svoje laboratorije. Ove tri ekipe kao da su bile
voljne da zauvek ive u parku prikolica, sve dok njihovi projekti napreduju, ali je na
sreu bilo dosta onih koji nisu bili opsednuti svojim poslom, ljudi poput Maje i
Dona i ostalih kosmonauta, zainteresovanih da se presele u prostranije i bolje
zatiene domove to je pre mogue. Oni e biti glavna pomo u ostvarenju Nainog
projekta.
Kada je dovrila obrok, Naa je odnela posluavnik u kuhinju i oistila ga
sunerom, a zatim je otila da sedne kod En Klejborn i Sajmona Frezijera i ostalih
geologa. En je izgledala na ivici sna; njena jutra prolazila su u dugim vonjama
roverom i peaenjima, a popodneva u radu na bazi, da nadoknadi prepodnevnu
odsutnost. Nai je izgledala neobino napeto, najmanje od svih zadovoljna to je na
Marsu. Nije pokazivala volju da radi na fabrikama, ili za Hiroko; umesto toga, dola
je da pomae Nai, koja je, gradei samo naselje, na neki nain najmanje menjala
sredinu planete. Moda je to bio razlog, moda i nije; En je utala. Bila je zatvorena,
udljiva - ne na Nain otkaen ruski nain, ve suzdranije i, prema Nainom
miljenju, u mranijem tonu. U zemlji Besi Smit.
Svuda oko njih ljudi su se pripremali za veeru i razgovarali, itali proglase i
razgovarali, okupljali se oko terminala raunara i razgovarali, prali odeu i
razgovarali, sve dok se veina nije nala na leajima, razgovarajui tiim glasom, a
zatim potpuno utihnula. "Ovo je kao prvi sekund postojanja Vaseljene", primeti Saks
Rasel, umorno trljajui lice. "Svi smuvani zajedno i svi k'o jedan. Samo grudva
vrelih estica u komeanju."

To je bio samo jedan dan, a tako je bilo svaki dan, dan za danom. Bez iole
znaajnije promene vremena, osim povremeno, izmaglice kakvog oblaka, ili malo
vetrovitijeg popodneva. Dani su u sutini bili kao jedan. Sve je potrajalo due nego
to je planirano. Ve samo oblaenje hodaa i izlazak iz modula bili su zadatak za
sebe, a onda je tek trebalo zagrejati opremu. Iako je bila napravljena po optevaeim
standardima, meunarodno poreklo opreme znailo je da e neizbeno biti
nepodudaranja u veliini i funkciji; pa onda pesak ("Ma, koji pesak!" bunila se En.
"To je kao da za pesak kae da je ljunak! Reci praina, jer to jeste praina!") koji se
uvlaio svuda; zatim fiziki rad u uslovima sveproimajue hladnoe, iscrpljujui, te
su napredovali sporije nego to su mislili da hoe, a poele su da se mnoe i sitnije
povrede. I, konano, broj stvari koje je trebalo uraditi bio je neverovatan, meu njima
dosta onih koje im nisu ni pale na pamet. Bilo im je, recimo, potrebno mesec dana
samo da otvore sve kontejnere, provere njihov teret i prenesu ga u odgovarajua
skladita - da bi doli do take kada se moglo poeti sa istinskim radom.
Posle toga je, ipak, gradnja mogla da pone. A tu se Naa konano nala na
svom terenu. Na Aresu za nju nije bilo posla, i oseala se kao u nekoj vrsti
hibernacije. Ali gradnja je bila njen najvei dar, sutina njenog genija, izvebana u
gorkoj sibirskoj koli, i ubrzo je postala glavni majstor za otklanjanje kvarova u
koloniji, univerzalni sreiva, kako ju je Don zvao. Gotovo svaki posao imao je
koristi od njene pomoi; trei svakodnevno tamo-amo, odgovarajui na pitanja i
savetujui, pretvorila se u neku vrstu bezvremene pokretne radionice. Bilo je toliko
posla! Toliko posla! Hiroko je svako vee na koordinativnim sastancima izvodila
svoje lukavtine, i farma je rasla: tri uporedna reda staklenika, nalik na komercijalne
staklenike na Zemlji, ali manjih i sa debljim zidovima, da ne bi eksplodirali poput
vaarskih balona. ak i sa unutranjim pritiskom od samo tri stotine milibara, jedva
pogodnim za farmu, razlika u odnosu na spoljanji bila je prevelika; bila bi dovoljna
oslabljena zaptivka ili slaba taka, i sve bi otilo u vazduh. Ali Naa je bila majstor
za zaptivanje na niskim temperaturama, tako da ju je Hiroko pozivala svaki drugi
dan, u panici.
Tada je naunicima za materijale zatrebala pomo u pokretanju fabrika, a
grupa koja je sklapala atomski reaktor traila je njen nadzor za svaki dah koji bi
nainili: bili su skamenjeni od straha da e negde pogreiti, i nije im nimalo pomoglo
to to je Arkadije slao radio-poruke sa Fobosa, tvrdei da im nije potrebna tako
opasna tehnologija, da je dovoljna energija dobijena iz vetra: on i Filis imali su teke
svae zbog ovoga. Hiroko je bila ta koja ga je uutkala, reima za koje je objasnila
da predstavljaju japansku uzreicu: "ikata ga nai", to je znailo nema druge.
Vetrenjae bi moda proizvodile dovoljno energije, kao to je govorio Arkadije, ali
nije bilo vetrenjaa. S druge strane, imali su atomski reaktor 'Rikouver', delo
Mornarice SAD, izvanredan proizvod, i niko nije hteo da se petlja sa sistemom

vetrenjaa: bili su u prevelikoj urbi. ikata ga nai. I ovo je postala jedna od njihovih
estih uzreica.
Tako je svakog jutra graevinska ekipa za ernobil (Arkadijev naziv, naravno)
molila Nau da izie sa njima i nadgleda. Bili su izgnani daleko na istok od naselja,
pa je bilo najpametnije provesti ceo dan sa njima. Da, ali je medicinskoj ekipi bila
potrebna njena pomo u gradnji klinike i nekih laboratorija unutar nje, od
ispranjenih teretnih kontejnera koje su pretvorili u sklonita. Zato se, umesto da
ostane u ernobilu, sredinom dana vraala da jede i potom odlazila da pomogne
medicinarima. Svake veeri bi se onesvestila od umora.
Ponekad, pre nego to bi se onesvestila, dugo je razgovarala sa Arkadijem,
gore na Fobosu. Njegova grupa imala je problema sa mikrogravitacijom ovog
meseca, pa je i njemu bio potreban njen savet. "Kad bismo samo stvorili toliku teu
da moe da se ivi i spava!" govorio je Arkadije.
"Napravite prsten od voznih tranica oko meseca", predloi Naa dremljivo.
"Neka jedan od Aresovih tankova bude voz, koji e ii prugom. Popnite se u voz i
terajte ga dovoljno brzo da se stvori izvesna sila tee na tavanici voza."
Statiki um, a onda Arkadijevo divlje cerekanje. "Nadeda Fransina, volim te.
Volim te!"
"Voli gravitaciju."
Uz sav taj savetodavni posao, izgradnja stalnog naselja sporo je napredovala.
Nai se samo jednom ili dvaput nedeljno pruala prilika da se popne u otvorenu
kabinu Mercedesa i odveze do raskopanog zemljita gde je zapoela jarak. U ovoj
fazi bio je irok deset, dugaak pedeset i dubok etiri metra, koliko je i planirala da
bude dubok. Dno jarka bilo je istog sastava kao povrina: glina, praina, kamenje
raznih dimenzija. Regolit. Dok je radila buldoerom, geolozi su uskakali i iskakali iz
rupe, uzimajui uzorke i razgledajui, ak i En, kojoj se nije dopadao nain na koji su
razrovali okolinu; ali nema geologa koji bi odoleo preseku tla. Dok je radila, Naa je
oslukivala njihov komunikacioni kanal. Raunali su da je regolit otprilike isti sve
dole do stenovite podloge, to je bilo loe: regolit nije bio ono to bi Naa nazvala
dobrim zemljitem. No, bar je sadraj vode bio mali, manji od desetine jednog
postotka, to je znailo da nee biti velikog sleganja ispod temelja, jednog od stalnih
komara sibirske gradnje.
Kada iskopa regolit na pravi nain, nasue osnovu od 'portlend' cementa.
Najbolji beton koji su mogli da naprave sa postojeim materijalima. Ako debljina
bude manja od dva metra, pui e, ali ikata ga nai; osim toga, debljina e omoguiti
i neto bolju izolaciju. Ali e morati da pokupi blato i otopi ga zagrevanjem, a to nee
biti ispod 13 stepeni Celzijusa. Znai, grejna tela... Sporo, sve ide tako sporo.
Poterala je buldoer napred da produi jarak, i on zagrize zemlju i ukopa se.
Onda teina maine nadjaa, i lopata prosee i uzora regolit. "Kakva mrcina", obrati
se Naa vozilu, neno.

"Naa se zaljubila u buldoer", javi se Maja preko radija.

Ja bar znam u koga sam se zaljubila, izusti Naa bezglasno. U poslednjih
nedelju dana provela je gotovo svako vee u alatnici sa Majom, sluajui je kako
klepee o svojim problemima sa Donom, o tome kako joj je u mnogim stvarima bilo
bolje sa Frenkom, kako joj nisu jasna sopstvena oseanja, kako je sigurna da je Frenk
sada mrzi, i tako dalje, i tako dalje. istei alat, Naa je ponavljala Da, da, da,
trudei se da prikrije nedostatak interesovanja. A bilo joj je preko glave Majinih
problema, i radije bi razgovarala o graevinskim materijalima, ili bilo emu drugom.
Poziv iz ernobila prekide njeno sanjarenje na buldoeru. "Naa, kako da
poloimo tako debeo sloj cementa po ovoj hladnoi?"
"Zagrejte ga."
"Ve jesmo!"
"Zagrejte ga vie."
"A!" Tamo samo to nisu gotovi, proceni Naa: Rikouver je bio uglavnom
montanog tipa, i trebalo je samo sastaviti elemente, ugraditi elini tank za
skladitenje, napuniti cevi vodom (ovo im je gotovo potroilo zalihe), povezati
vodove, nabacati okolo vree s peskom, i ukljuiti kontrolne prekidae. Posle toga e
uvek imati tri stotine kilovata na raspolaganju, to e okonati svakoveernju
prepirku oko prioriteta u korienju energije generatora za sledei dan.
Stie poziv od Saksa: blokirao se jedan od Sabatjeovih procesora, a oni nisu
umeli da skinu kuite. Naa zato prepusti buldoer Donu i Maji, i odveze se
roverom do industrijskog postrojenja da osmotri problem. "Idem da vidim
alhemiare", ree.
"Jesi li primetila u kojoj meri mainerija oslikava karakter industrije koja ju je
napravila?" ree Saks Nai kada je stigla i zaposlila se oko Sabatjea. "Ako je
napravljena u auto-industriji, male je snage, ali je pouzdana. Ako je napravljena u
vazduhoplovnoj industriji, izuzetno je mona ali se kvari dvaput dnevno."
"A zajedniki proizvodi su jezivo projektovani", ree Naa.
"Tano."
"A hemijska oprema je udljiva", dodade Spenser Dekson.
"Ja'. Naroito u ovoj praini."
Boingovi preistai vazduha bili su tek zaetak fabrikog kompleksa; njihovi
gasovi punili su velike sanduaste tankove gde e biti sabijani i razreivani i
pretvarani i nanovo kombinovani uz pomo operacija hemijskog inenjeringa kao to
su dehumidifikacija, topljenje, frakcionalna destilacija, elektroliza, elektrosinteza,
Sabatjeov proces, Raigov proces, Osvaldov proces... Polako su nastajala sve
sloenija hemijska jedinjenja, koja su proticala iz jednog postrojenja u drugo, kroz
ustrojstvo objekata nalik na kamp-kuice uhvaene u mreu raznobojno oznaenih
tankova, cevi, cilindara i kablova.

Spenserov trenutno omiljeni proizvod bio je magnezijum, koga je bilo

napretek: dobijali su dvadeset pet kila po kubnom metru regolita, hvalio se, i bio je
tako lak u marsovskoj sili tee da se poluga materijala inila kao komad plastike.
"Suvie je krt kad je ist", ree Spenser, "ali ako mu dodamo neke primese, imaemo
izuzetno lak i otporan metal."
"Marsovski elik", ree Naa.
"Bolje od toga."
Alhemija, dakle; ali sa udljivim mainama. Naa je pronala kvar u Sabatjeu i
poela da popravlja vakuum-pumpu. Bilo je neverovatno koliko se fabriki kompleks
oslanjao na pumpe. Ponekad se dobijao utisak da se sastoji samo od haotinog sklopa
pumpi, koje je po pravilu zaguivala i blokirala praina.
Dva sata kasnije Sabatje je bio popravljen. Na povratku u naselje, Naa
osmotri najblii staklenik. Biljke su ve olistale, izbijajui iz podloge od svee
crnice. Zelenilo se toliko snano isticalo na crvenoj podlozi sveta da ga je bila milina
pogledati. Rekli su joj da bambus raste nekoliko centimetara na dan, i da bilje ve
dostie visinu od pet metara. Bilo je jasno da e biti potrebno jo podloge.
Alhemiari su koristili azot iz Boinga da sintetizuju amonijana ubriva: Hiroko je
vapila za njima jer je regolit bio komar za poljoprivredu, prebogat solju, eksplozivan
zbog peroksida, presuv i potpuno lien biomase. Bie potrebno da proizvedu zemlju,
isto onako kako su proizveli poluge magnezijuma.
Naa je ula u svoj modul u naselju, da rua s nogu. Zatim ponovo izie do
gradilita stalnog naselja. Dno jarka bilo je gotovo poravnato u njenom odsustvu.
Stala je na ivicu jarka, gledajui unutra. Gradie se prema projektu koji je najvie
volela, onom na kome je i sama radila na Antarktiku i na Aresu: jednostavan niz
zemunica lune tavanice, izdeljenih pregradnim zidovima. Postavljene u jarak,
zemunice e za poetak biti dopola ukopane; po zavretku radova, bie pokrivene
slojem dakova regolita debljine deset metara radi izolacije od zraenja, i zbog toga
to su nameravali da postignu pritisak od 450 milibara da bi spreili eksploziju
zemunica. Za spoljanjost zgrada bie im potrebni samo materijali planete: 'portlend'
cement i cigle, uglavnom, a mestimino i plastine trake radi uvrivanja spojeva.
Na alost, ciglari su imali tekoa, i pozvali su Nau. Naa, koju je izdavalo
strpljenje, zastenja: "Doputovali smo ak na Mars, a vi ne umete da napravite cigle?"
"Nije da ne umemo da napravimo cigle", ree Din. "Nego mi se ne sviaju."
U ciglani su meali glinu i sumpor dobijene iz regolita, sipali smesu u kalupe i pekli
je sve dok sumpor ne pone da se polimerizuje, a ohlaene cigle su u izvesnoj meri
komprimovane u drugom delu maine. Dobijene crnkasto-crvene cigle imale su
nosivost koja je tehniki pogodovala za gradnju lunih tavanica, ali Din nije bio
zadovoljan. "Ne trebaju nam minimalne prihvatljive vrednosti za teke tavanice koje
emo imati nad glavom", ree. "ta ako natovarimo samo jedan dak previe, ili nam
se dogodi makar i manji marsotres? Ne svia mi se to."

Posle kraeg razmiljanja, Naa ree: "Dodajte najlon."

"ta?"
"Iziite i potraite padobrane ostale od sputenog tereta, dobro ih isitnite i
dodajte ih glini. To e poveati nosivost."
"Bogami, tako je", ree Din, razmislivi. "Dobra ideja! Misli da emo moi
da naemo padobrane?"
"Trebalo bi da su negde istono odavde."
Tako su konano pronali posao za geologe kojim e doprineti gradnji. En,
Simon, Filis, Saa i Igor odlazili su iza horizonta roverima prilagoenim za dua
putovanja, prema istoku, pretraujui predeo daleko iza ernobila, i za nedelju dana
pronali su etrdesetak padobrana, svaki po nekoliko stotina kila upotrebljivog
najlona.
Jednog dana su se vratili uzbueni, poto su stigli sve do Gang Katene, niza
jama u ravnici udaljenoj sto kilometara na jugoistoku. "udna stvar", ree Igor, "jer
ih uopte ne vidi do poslednjeg trenutka, a onda se nae pred ogromnim levcima,
irokim desetak i dubokim dva kilometra, osam ili devet u nizu, a svaki ui i plii od
prethodnog. Fantastino. Posredi je verovatno termokarst, ali su toliko veliki da
ovek naprosto ne moe da poveruje da su to."
Saa ree: "Lepo je otii malo u daljinu, posle stalnog posmatranja ovog
bliskog horizonta."
"To i jeste termokarst", ree En. Meutim, buili su i nisu nali vodu. Ovo je
postajalo zabrinjavajue: ma koliko duboko buili, koliine vode bile su
zanemarljive; ovo ih je primoralo da se oslanjaju na zalihe dobijene iz preistaa
vazduha.
Naa slegnu ramenima. Preistai vazduha bili su dovoljno izdrljivi. Bilo joj
je pree da razmilja o svojim svodovima. Dobili su prve poboljane cigle, i ona je
programirala robote da grade zidove i tavanice. Ciglana je punila mala robotska
vozila, koja su se kretala ravnicom poput rovera-igraaka prema kranovima na
gradilitu; kranovi su uzimali jednu po jednu ciglu i polagali ih na hladni malter koji
je nanela druga grupa robota. Sistem je bio tako delotvoran da je uskoro sama
proizvodnja cigala postala usko grlo. Da je imala vie vere u robote, Naa bi bila
zadovoljna: izgledalo je da je sa njima sve u redu, ali njeno iskustvo sa robotima na
Novom Miru inilo ju je opreznom. Roboti su bili sjajni, dok sve ide po planu, ali
nikada nije ilo sve po planu, i bilo ih je teko programirati algoritmima za donoenje
odluka koji ih nee nainiti toliko opreznim da se svaki as ukoe, ni toliko
slobodnim da prave neverovatne gluposti, hiljadu puta ponavljajui greku i tako od
male omake nainiti pravu glavolomku, neto kao u Majinom ljubavnom ivotu.
Roboti su ono ime ih programira, ali su i najbolji roboti samo beslovesni idioti.

Jedne veeri, Maja ju je ulovila u alatnici i zamolila je da pree na privatnu

frekvenciju. "Od Miela nema vajde", poalila se. "Meni je zaista teko, a on nee ni
da razgovara sa mnom! Ti si jedina kojoj verujem, Naa. Jue sam rekla Frenku da
mislim da Don pokuava da potkopa njegov ugled u Hjustonu, ali da nikom ne
govori o mom utisku, a ve danas me je Don pitao zato mislim da on ometa
Frenka. Niko da te saslua i zadri to to je uo za sebe!"
Naa klimnu glavom, zakolutavi oima. Konano ree: "Oprosti, Majo,
moram da porazgovaram sa Hiroko o onom izlivanju koje ne mogu da nau."
Kucnula je vizirom lema o Majin - surogat poljupca u obraz - prebacila se na
zajedniki kanal i zbrisala. to je mnogo, mnogo je. Bilo je kudikamo zanimljivije da
pria sa Hiroko: konkretni razgovori, o stvarnim problemima u stvarnom svetu.
Hiroko je maltene svaki dan molila Nau za pomo, i ovoj je to godilo, zbog toga to
je Hiroko bila izuzetna, a posle sputanja na Mars samo je porasla u njenim oima.
Obostrano profesionalno potovanje, savren zaetnik prijateljstava. I tako je prijalo
razgovarati iskljuivo o poslu. Hermetike zaptivke, zaporni mehanizmi, termalni
inenjering, polarizacija stakla, veze izmeu farme i stambenih zona (Hiroko je u
prii uvek ila par koraka dalje od aktuelnog); ove teme su bile veliko olakanje
posle svih onih sentimentalnih doaptavanja sa Majom, debata bez kraja i konca o
tome ko voli Maju i ko ne voli Maju, ta Maja osea o ovome i onome, i ko joj je tog
dana povredio oseanja... fuj. Hiroko joj nikad nije bila udna, osim kada bi rekla
neto o emu Naa ne bi znala ta da misli, recimo: "Mars e nam rei ta eli i mi
emo morati da posluamo." ta da kae na tako neto? Ali Hiroko bi se nasmeila
svojim irokim osmehom, i nasmejala na Naino sleganje ramenima.
Veerima se svuda vodio razgovor, iv, zanesen, oputen. Dmitrij i Samanta
bili su uvereni da e uskoro uspeti da nasele regolit otpornim mikroorganizmima,
dobijenim genetskim inenjeringom, ali je prethodno bilo potrebno da dobiju
dozvolu od UN. Nai je ova zamisao izgledala opasno: rizini in stvaranja ivota
koji je predlagala Samanta inio je da hemijski inenjering u fabrikama izgleda
bezazleno, poput proizvodnje cigala... Mada su alhemiari i sami izvodili neke
prilino slobodne stvari. Skoro svakog dana vraali su se u naselje sa uzorcima novih
materijala: sumporne kiseline, 'sorel' cementima za malterisanje svodova,
eksplozivima od amonijum-nitrata, gorivom za rovere od kalcijum-cijanamida,
polisulfidnom gumom, hiperacidima na bazi silikona, emulzionim agensima,
izborom epruveta sa tragovima elemenata izdvojenih iz soli i, konano, istim
staklom. Ovo poslednje bilo je podvig, jer su raniji staklarski pokuaji proizveli samo
crno staklo. Ali je oslobaanje sadraja gvoa iz silikatne baze obavilo stvar, pa su
jedne veeri sedeli u modulu dodajui u krug male neravne ploe stakla, proetog
mehuriima i zamuenjima, slinog relikvijama iz sedamnaestog veka.

Kada su ukopali prvu zemunicu i pustili vazduh u nju, Naa ju je obilazila

iznutra bez lema, i udisala vazduh. Bio je pod pritiskom od 450 milibara, jednako
onom u lemovima i u logoru, sa meavinom kiseonika, azona i argona, i zagrejan na
oko 15 stepeni Celzijusa. Oseaj je bio sjajan.
Odaja je bila podeljena na dva sprata podom od bambusovih stabala,
ugraenim u leb na zidu od cigala na visini od dva i po metra. Donju tavanicu inili
su cilindri stabala prijatne zelene boje, osvetljeni obeenim neonskim cevima. Uz
jedan zid nalazilo se stepenite od magnezijuma i bambusa, koje je vodilo kroz otvor
na sprat. Po duini seeni bambus inio je dosta ravan zeleni pod iznad stabala.
Tavanica sprata bila je od cigala, luna i niska. Gore e biti spavae sobe i kupatilo; u
prizemlju dnevna soba i kuhinja. Maja i Sajmon ve su postavili zidne draperije,
najlonske, od preostalih pronaenih padobrana. Nije bilo prozora. Osvetljenje je
dolazilo samo od neonki. Nai se to nije dopadalo i ve je planirala da u veoj
jedinici svaka prostorija ima prozore. Ali sve u svoje vreme. Za poetak su ove
zemunice bez prozora bile najbolje mogue reenje. I veliko poboljanje u odnosu na
logor, na kraju krajeva.
Silazei niz stepenice, vukla je prstima preko cigala i maltera. Bile su hrapave,
ali tople na dodir, grejane elementima ugraenim iza njih. Grejaa je bilo i ispod
poda. Izula je cipele i arape, uivajui u oseaju toplih, grubih cigala pod tabanima.
Divna odaja, kao i pomisao na to da su otili ak na Mars da grade domove od cigala
i bambusa. Setila se ruevina katakombi koje je pre vie godina videla na Kritu, u
mestu po imenu Aptera; podzemne rimske cisterne, zasvoenih tavanica od cigala,
ukopane u breg. Bile su priblino istih dimenzija kao ove zemunice. Nije im se znala
tana namena; rezervoari za maslinovo ulje, govorili su neki, iako bi tu stalo more
ulja. Ti svodovi su se odrali dve hiljade godina posle gradnje, i to u trusnoj oblasti.
Obuvajui se, Naa se isceri pri pomisli na to. Dve hiljade godina od ovog dana,
njihovi potomci moda e ui u ovu odaju, tada svakako ve muzej, ako jo bude
postojala - prvo ljudsko boravite sagraeno na Marsu! A ona ga je sagradila.
Odjednom je osetila oi te budunosti na sebi i zadrhtala. Bili su kao Kromanjonci u
peini, iji e ivot bez sumnje prouavati arheolozi buduih narataja; ljudi slini
njoj, koji e se pitati i pitati, i nikad sasvim razumeti.
Proe jo vremena, jo poslova bi zavreno. Nai je proletelo: uvek je bila
zauzeta. Unutranji deo gradnje zasvoenih zemunica bio je sloen, i roboti tu nisu
mogli mnogo da pomognu: vodovod, grejanje, razmena gasova, zemunice, kuhinje;
svi su imali alat i gotove sklopove, i mogli su da rade u pantalonama i majicama, ali
je posao ipak gutao neverovatno mnogo vremena. Rad, rad, rad, dan za danom!
Jedne veeri, ba pre no to se smrklo, Naa je gazila preko raskopane zemlje
prema naselju, gladna, umorna i neuobiajeno oputena, mada ni na kraju dana niste
smeli da budete neoprezni: jedne od prethodnih veeri, zbog nepanje je probuila

rupu na rukavici, i mada hladnoa nije bila posebno opasna, oko pedeset stepeni
ispod nule, sitnica u poreenju sa nekim zimskim danima u Sibiru, pad pritiska
smesta je isisao krvni podliv, a onda je to poelo da se smrzava, to jeste smanjilo
ozledu, ali i usporilo zaceljivanje. Da, opreznost je bila obavezna, ali je bilo neega
tako tenog u umornim miiima na kraju dana provedenog u graevinskim
radovima, a Sunevi zraci boje re koso su padali na kamenitu ravnicu, i iznenada je
shvatila da se osea sreno. Ba u tom trenutku pozva je Arkadije sa Fobosa, i ona
veselo podzravi: "Oseam se kao onaj solo Luja Armstronga iz 1947."
"Zato 1947?"
"Pa, te je godine zvuao najsrenije. Najvei deo ivota muzika mu je imala
rezak ton, prelep, ali je 1947. bio jo lepi zato to je nosio neku oputenu, tenu
radost, koja se ni pre ni posle nije mogla uti kod njega."
"Dobra godina za njega, je li?"
"Oh, da! Sjajna! Posle dvadeset godina onih jezivih velikih orkestara, zna,
vratio se maloj grupi poput Vrue Petorke, grupi u kojoj je poeo kao mladi, i to je
bilo to, stare pesme, ak i neka stara lica - a sve to bolje nego prvi put, zna, nova
tehnologija snimanja, novac, publika, grupa, sama njegova snaga... Kaem ti, mora
da je bilo kao izvor mladosti."
"Morae da nam poalje neke snimke", ree Arkadije. Pokuao je da otpeva:
'Imam samo ljubav da ti dam, duo!' Fobos je ve bio gotovo zaao za horizont; zvao
je tek da je uje. "Znai, ovo je tvoja 1947", ree pre nego to je zamuknuo.
Naa odloi alat, pevuei refren kako bi trebalo. Shvatila je da je Arkadije
rekao istinitu stvar; deavalo joj se neto slino onome to je Armstrongu donela
1947 - zato to su njeni mladalaki dani u Sibiru bili najsrenije razdoblje ivota,
zaista jesu. A onda je preivela dvadeset godina velikih orkestara kosmonautike,
birokratije, simulacija, ivota u zatvorenom prostoru... samo da dospe ovamo. I sada
je iznenada ponovo bila napolju, gradei stvari svojim rukama, upravljajui tekom
mainerijom, reavajui probleme po sto puta na dan, kao u Sibiru, bolje nego tamo.
Ba kao Samov povratak!
Zato, kada je naila Hiroko i rekla: "Naa, ovaj srpasti klju se naisto zamrz'o
u ovom poloaju", ova joj otpeva: "Samo na to mislim - mala!", uze joj klju i tresnu
njim po stolu kao ekiem, pa zavrte zupanik da pokae Hiroko da vie nije
zaglavljen i nasmeja se izrazu njenog lica. "Inenjersko reenje", objasni i ue
pevuei u zemunicu, razmiljajui kako je Hiroko smena, ena koja dri itav
ekosistem u glavi, a ne ume ni ekser da ukuca.
Te veeri je prepriavala dan sa Saksom, razgovarala sa Spenserom o staklu, i
usred te govorancije sruila se na svoj leaj i ugnezdila glavu u jastuk, oseajui se
potpuno carski, dok joj je velianstveni zavrni refren iz 'Ov' nije nevaljalo' bio
pratnja u san.

Ali vreme sve menja; nita ne traje veno, pa ni kamen, a kamo li srea.
"Shvatate li vi da je ve L 170?" ree Filis jedne veeri. "Zar se nismo spustili na L
7?"
Znai, bili su na Marsu ve pola marsovske godine. Filis je koristila kalendar
koji su smislili planetni naunici; postajao je vie u upotrebi meu kolonistima nego
zemaljski sistem. Marsova godina trajala je 668,6 lokalnih dana, i da bi se snali gde
su u ovoliko dugoj godini bio im je potreban L kalendar. Ovaj sistem je proglaavao
liniju izmeu Sunca i Marsa u severnoj prolenoj ravnodnevici nultim stepenom, a
zatim se godina delila na 360 stepenim tako da je L = 0 stepeni minus 90 stepeni bilo
severno prolee, 90 - 180 severno leto, 180 - 270 jesen, 270 - 360 (ili ponovo 0)
zima.
Ovu jednostavnu situaciju komplikovala je nepravilnost Marsove orbite, koja
je po zemaljskim merilima ekstrem, jer je Mars u perihelu oko 43 miliona kilometara
blii Suncu nego u afelu, te prima oko 45 odsto Suneve svetlosti vie. Ova
odstupanja ine godinja doba na severnoj i junoj polulopti prilino nejednaka.
Perihel nastaje svake godine na L = 250 stepeni, u pozno juno prolee; stoga su
juna prolea i leta mnogo toplija nego severna, pa su vrednosti najviih temperatura
vee i za trideset stepeni. June jeseni i zime su, meutim, hladnije, jer dolaze negde
u vreme afela; toliko su hladnije da se juna polarna kapa sastoji uglavnom od
ugljen-dioksida, a severna najvie od vodenog leda.
Otuda je jug polulopta krajnosti, sever umerenosti. A ekscentrinost orbite
izazvala je jo jednu znaajnu pojavu; to su blie Suncu, planete se kreu bre, pa su
godinja doba u blizini perihela kraa nego ona blizu afela; severna jesen ima 143
dana, na primer, a severno prolee 194. Prolee pedeset i jedan dan due od jeseni!
Neki su tvrdili da je ve to dovoljan razlog da se nastane na severu.
Bilo kako bilo, nalazili su se na severu. I doe prolee. Svaki dan bio je malo
dui od prethodnog, i radilo se dalje. Oblast oko baze bila je sve raskopanija, sve
iaranija tragovima vozila; poloili su cementni put do ernobila i sama baza je sada
bila tako velika da se od naselja prostirala iza horizonta, u svim pravcima: sedite
alhemiara i put za ernobil na istoku, stalno naselje na severu, skladita zaliha i
farma na zapadu, biomedicinski centar na jugu.
Na kraju su se svi preselili u dovrene odaje stalnog naselja. Svakoveernje
konferencije su ovde bile krae i delotvornije nego u prvom logoru, i bilo je dana
kada Nau niko nije zvao u pomo. Neke ljude je viala samo povremeno;
biomedicinsku ekipu u njihovim laboratorijama, Filis i njenu istraivaku ekipu, ak
i En. Jedne veeri se En sruila na svoj leaj pored Nainog i pozvala je da poe s
njom u istraivanje Ambisa Hebes, nekih 130 kilometara daleko na istoku. Bilo je
jasno da En eli da joj pokae neto izvan kruga baze, ali Naa odbi poziv. "Imam

previe posla, zna." Videvi Enino razoaranje, ona dodade: "Moda neko sledee
putovanje."
Onda je ponovo dola na red unutranja obrada zemunica, kao i rad napolju na
novom krilu. Arkadije je predloio da red zemunica bude prvi od etiri, rasporeena
u kvadrat, i Naa je odluila da ga poslua; kao to je Arkadije naglasio, ovakav
raspored e biti lake staviti pod krov. "Tu e nam dobro doi one magnezijumske
grede", rekla je Naa. "Samo kad bismo uspeli da napravimo jae staklene ploe..."
Dovrili su dve stranice kvadrata, dvanaest odaja, potpuno ureenih, kada su se
En i njena grupa vratili iz Hebesa. Uvee su svi gledali njihove video-snimke. Na
njima su dva rovera ekspedicije putovala kamenitim poljima; zatim se pred njima
ukazao procep koji se irio preko celog ekrana, kao da se primiu rubu sveta. Roveri
su na kraju morali da se zaustave pred neobinim, metar visokim hridima, i snimak je
poeo da poskakuje kada je jedan od istraivaa napustio vozilo i ukljuio kameru na
lemu.
Tu je nainjen rez, i snimak je odjednom bio sa ivice, vonja kamere u luku od
jedan-osamdeset du kanjona koji je u tolikoj meri bio vei od jama Gang Katene da
je to bilo gotovo nepojmljivo. Zidovi na suprotnoj strani bezdana bili su jedva
vidljivi ak tamo na dalekom obzorju. U stvari, videli su itavu duinu zidova, jer je
Hebes bio bezmalo zaokruen ambis, utonula elipsa dugaka oko dve stotine
kilometara, a iroka sto. Enina grupa stigla je na severnu liticu u kasno popodne, tako
da je luk istonog zida bio jasno vidljiv, okupan poslednjom svetlou dana; dalje na
zapadu, zid je bio samo nisko mrano oblije. Dno ponora bilo je najveim delom
ravno, sa kosinom u sredini. "Kad bi bilo mogue doneti iz vazduha kupolu iznad
ambisa", ree En, "imali bismo lep veliki krov."
"Govori o kupolama iz bajki, En", ree Saks. "To bi bilo otprilike deset
hiljada kvadratnih kilometara."
"Pa, kaem da bi bio veliki krov. Tada bismo mogli da ostavimo ostatak
planete na miru."
"Pod teinom kupole uruili bi se zidovi kanjona."
"Zato sam i rekla da bi trebalo da lebdi."
Saks samo odmahnu glavom.
"Nije nimalo egzotinije od onog svemirskog lifta o kome ti govori."
"Volela bih da ivim u kui koja bi bila ba na mestu gde ste ovo snimili",
upade Naa. "Kakav pogled!"
"Priekaj dok se popne na jedan od vulkana Tarzisa", ree En, ljutito. "Tada
u te pitati za pogled."
Ovakvih zajedanja sada je bilo svaki dan. Za Nau je to bilo neprijatno
podseanje na poslednje mesece na Aresu. Jo jedan primer: Arkadije i njegova
posada poslali su video-snimke sa Fobosa, sa njegovim objanjenjima: "Stiknijev
udar maltene je razbio ovu stenu na komade, a ona je hondrina, sa gotovo dvadeset

odsto vode, tako da se znatan deo vode pri udaru pretvorio u gas, ispunio sistem
pukotina i zaledio se u itav sistem ledenih vena." Fascinantna pria, ali je njena
jedina posledica bila rasprava izmeu En i Filis, dva vodea arheologa meu njima,
da li je to pravo objanjenje za nastanak leda. Filis je ak predloila da se voda
doprema sa Fobosa, to je bila besmislica, bez obzira to su imali malo vode a sve
vee potrebe. ernobil je troio puno vode, a farmeri su se spremali da naprave
manju movaru u svojoj biosferi; Naa je nameravala da ugradi sistem bazena za
plivanje u jednu od zemunica, ukljuujui deji bazen, tri dakuzija i saunu. Ljudi su
je svako vee zapitkivali kako napreduju radovi, jer je svima dozlogrdilo da se peru
sunerima i da uprkos tome ostaju pranjavi, i da se nikada poteno ne raskrave.
Hteli su pravo kupanje; u njihovim drevnim delfinskim mozgovima, dole ispod
cerebruma, tamo gde su elje bile iskonske i divlje, udeli su za povratkom u vodu.
Zato im je bilo potrebno vie vode, ali seizmiki skeneri nisu pronali trag
ledenih akvifera pod zemljom, a En je bila uverena da ih u njihovoj oblasti i nema.
Morali su i dalje da se oslanjaju na preistae vazduha ili da kopaju regolit i pune
destilerije vode iz tla. Ali Naa nije htela da preoptereti destilerije, jer su bile
proizvod francusko-maarsko-kineskog konzorcijuma, i sigurno bi ubrzo poele da
se kvare kada bi se koristile za teak rad.
Ali to je bio ivot na Marsu, bezvodnom svetu. ikata ga nai.
"Uvek postoji izbor", rekla je Filis na to. Zbog toga je predloila da se lenderi
pune ledom sa Fobosa i alju dole; ali En je smatrala da je to nerazumno troenje
energije, i sve je kretalo ispoetka.
Nau je ovo posebno nerviralo, jer je sama bila izuzetno raspoloena. Nije
videla razlog za svau, i brinulo ju je to to ostali ne dele njeno miljenje. Zato je
grupna dinamika tako nestabilna? Nalazili su se na Marsu, gde su godinja doba bila
dvostruko dua nego zemaljska, a svaki dan imao je etrdeset minuta vie: to se
malo ne opuste? Naa je oseala da ima vremena za sve, iako je bila uvek
prezauzeta, i onaj viak od trideset devet i po minuta dnevno verovatno je bio
najvaniji sastojak tog oseanja; ljudski cirkadijanski bioritmovi uspostavljeni su
tokom miliona godina evolucije, a sada su napreac imali dodatne minute dana i
noi, svakog dana, svake noi... to nije moglo da ostane bez posledica. Naa je bila
sigurna u to, jer je, uprkos estokog dnevnog tempa i krajnje iscrpljenosti uvee,
svako jutro ustajala odmorna. Taj udni zastoj digitalnih asovnika, kada bi brojke u
pono pokazale 12:00:00 i zaledile se, a nemereno vreme prolazilo i prolazilo,
ponekad kao da je veno trajao, da bi se zatim brojanik odjednom prenuo i pokazao
12:00:01, i nastavio svoje neumorno treptanje. Pa, marsovski vremenski pomak bio
je zaista neto posebno. Naa bi ga esto prespavala, kao i veina ostalih. Ali Hiroko
je imala napev koji je ponavljala kada bi bila budna tokom zastoja, te su ona i grupa
sa farme, kao i mnogi drugi, provodili subotnje vee zabavljajui se i pevajui taj

napev tokom zastoja - neto na japanskom. Naa mu nikada nije saznala znaenje,
iako je ponekad pevuila s njima, uivajui u lepoti novih odaja i u drutvu prijatelja.
Ali jedne subotnje veeri, dok je sedela tamo, gotovo komirana od umora,
prila joj je Maja i sela kraj nje da razgovara. Maja, sa onim prelepim licem, uvek
doterana, uvek prva u ikarnosti ak i u standardnoj svakodnevnoj odei, izgledala je
zbunjeno. "Naa, molim te, mora mi uiniti jednu uslugu. Mora. Kad te molim."
"ta?"
"Da kae neto Frenku u moje ime."
"to to sama ne uradi?"
"Don ne sme da nas vidi da razgovaramo! Moram da mu prenesem poruku, a
to mogu samo preko tebe, Nadeda Fransina. Molim te."
Naa naini gadljiv zvuk.
"Molim te."
Naa se udila koliko bi radije razgovarala sa En, Samantom ili Arkadijem. E,
kad bi Arkadije mogao da doe sa Fobosa!
Ali Maja joj je prijateljica. I njen taj oajniki pogled: Naa to nije mogla da
podnese. "Kakvu poruku?"
"Reci mu da ga veeram ekam tamo kod skladita", ree Maja znaajno. "U
pono. Da razgovaramo."
Naa uzdahnu. Ali kasnije je ipak otila do Frenka i prenela mu poruku.
Klimnuo je glavom, skrenuvi pogled, postien, tmuran, nezadovoljan.
Nekoliko dana potom, Naa i Maja istile su cigleni pod poslednje zemunice u
kojoj je trebalo uspostaviti vazduni pritisak, i Naa je morala da udovolji svojoj
radoznalosti; prekinula je uobiajeno utanje o toj temi i upitala Maju ta se dogaa.
"Pa, zna, re je o Donu i Frenku", ree Maja mrzovoljno. "Meu njima postoji jako
rivalstvo. Oni su kao braa, i tu ima puno ljubomore. Don je prvi bio na Marsu, a
zatim je dobio dozvolu da ide ponovo, a Frenk misli da to nije pravo. Frenk se
mnogo muio u Vaingtonu da isposluje sredstva za koloniju i smatra da se Don
uvek koristio njegovim radom. A i sada. Don i ja se slaemo, drag mi je. S njim je
lako. Lako, ali moda malo... ne znam. Ne dosadno. Nego, nije uzbudljivo. On voli
da skita okolo, da se drui sa onima na farmi. Nije ba priljiv! A Frenk, s njim bih
mogla da priam po ceo dan. Da se prepirem, moda, ali bar da priamo! I, zna, nas
dvoje smo imali krau vezu na Aresu, jo tamo u poetku, koja nije uspela, ali on jo
misli da bi mogla da uspe."
to li bi on to mislio? - izusti Naa bezglasno.
"Pa sad pokuava da me nagovori da ostavim Dona i ponovo ponem s njim,
a Don sluti ta se dogaa, i obojica su jako ljubomorni. A ja samo nastojim da
spreim da se dograbe za gue, nita drugo."
Naa odlui da se dri svoje odluke i da je vie ne pita o tome. Ali sada je bila
umeana i protiv svoje volje. Maja joj je dolazila da razgovaraju i da je moli da

prenese nove poruke Frenku. "Neu da vam budem provodadika!" bunila se Naa,
ali je nastavila to da radi i pri tom je u nekoliko prilika podue razgovarala s
Frenkom, naravno o Maji; o tome ko je ona, kakva je, zato se tako ponaa. "Shvati",
rekla mu je, "ne mogu da govorim u Majino ime. Ne znam zato radi to to radi,
morae sam da je pita. Ali mogu da ti kaem da dolazi iz stare moskovske
sovjetske kulture, fakultet i lanstvo u KP jo od njene majke i babe. A za Majinu
babuku su mukarci bili neprijatelji, kao i za majku, to jest matrjoku. Majka je Maji
stalno ponavljala: 'ene su korenje, a mukarci samo lie.' Postojala je itava kultura
nepoverenja, manipulacije, straha. Eto odakle potie Maja. A u isto vreme imamo
tradiciju amikoonstva, vrstu prisnog prijateljstva u kome sazna i najmanju
pojedinost iz ivota svog prijatelja, gde se ivoti doslovno pretope, to je naravno
nemogue i mora da se okona, najee loe."
Frenk je klimao glavom na njene rei, prepoznajui neto u njima. Naa
uzdahnu i nastavi. "Ima prijateljstava koja prerastu u ljubav, gde ljubav samo
pojaava ovaj isti problem, posebno kad ispod svega lei sav onaj strah."
A Frenk - visok, crnomanjast, na neki nain privlaan, pun snage, zraei
unutranjom energijom, ameriki politiar (tako je bar Naa mislila o njemu), sada
omotan oko prsta neurotine ruske lepojke - Frenk je ponizno klimnuo glavom i
zahvalio joj se, izgledajui obeshrabreno. Bolje za njega.
Naa se trudila da ne obraa panju na sve to. No, inilo se da i sve ostalo oko
nje postaje problematino. Vlad nikad nije odobravao duinu vremena koje su
provodili na povrini tokom dana, i sada je to rekao: "Trebalo bi da provodimo vreme
uglavnom pod brdom, a da ukopamo i laboratorije. Rad na povrini trebalo bi
ograniiti na jedan sat rano ujutru i jo jedan predvee, kad je Sunce nisko."
"Neka sam prokleta ako ostanem ceo dan unutra", odvratila je En, i mnogi su
se sloili s njom.
"Treba dosta toga da se uradi", ree Frenk.
"Ali najvei deo toga mogao bi da se obavi preko daljinskih komandi", ree
Vlad. "I trebalo bi. Ono to mi radimo isto je kao da stojimo deset kilometara od
atomske eksplozije..."
"Pa?" ree En. "I vojnici su to radili..."
"...svakih est meseci", dovri Vlad, i zagleda se u nju. "Da li bi i ti to radila?"
ak je i En izgledala pokolebano. Nije bilo ozonskog omotaa, magnetno polje
bilo je zanemarljivo; radijacija ih je tukla kao da su u meuplanetnom prostoru, do
vrednosti od deset rema godinje.
Zbog toga su Frenk i Maja naredili svima da racionaliu vreme provedeno
napolju. Pod brdom je bilo dosta posla da se uradi, na poslednjem nizu zemunica;
takoe je bilo mogue iskopati podrume ispod podzemnih odaja, da bi se dobilo jo
prostora zatienog od zraenja. Veliki broj traktora bio je opremljen za daljinsko

upravljanje iz stanica unutra. Njihovi algoritmi odluivanja bavili bi se

pojedinostima, a operateri bi ih nadzirali preko ekrana. To je, dakle, bilo izvodljivo,
ali nije bilo nikoga kome se dopadao takav ivot. ak je i Saks Rasel, kome nije
smetalo da uglavnom radi unutra, izgledao pomalo pometeno. Uvee je izvestan broj
ljudi poeo da zastupa to skoriji poetak radova na teraformiranju, i branili su svoj
stav sa obnovljenom reenou.
"To nije stvar nae odluke", ree im Frenk otro. "Tu se pitaju oni u UN. Osim
toga, re je o dugoronom reenju, moda ak za naredne vekove. Stoga nemojte da
se zamajavamo time."
En ree: "Sve je to tano, ali ja neu ni da gubim svoje vreme u ovim ovde
peinama. Treba da ivimo onako kako nam odgovara. Prestari smo da bismo brinuli
zbog radijacije."
Ponovo rasprave, rasprave zbog kojih se Nai inilo da su je podigli sa dobrog,
vrstog tla njene planete nazad u napetu besteinsku stvarnost Aresa. Zakeranje,
jadikovanje, prepiranje, sve dok ljudima ne bi dosadilo, dok se ne bi umorili ili
zaspali. Naa je poela da izlazi iz sobe kad god bi krenulo, da potrai Hiroko i
priliku da razgovara o neemu to ima smisla. Ali bilo je teko izbei ova pitanja i ne
misliti o njima.
Onda joj jedne veeri doe Maja, sva uplakana. U stalnom naselju postojala je
soba za poverljive razgovore, i Naa poe s njom do severoistonog ugla kvadrata,
gde su jo dovravali enterijere. Tu je sela kraj nje, rame uz rame, drhtei i sluajui,
i povremeno bi je obgrlila oko ramena. "Sluaj", ree u jednom trenutku, "zato se
jednostavno ne odlui? Zato ne prestane da okree jednog protiv drugog?"
"Ali jesam se odluila! Volim Dona, od poetka sam volela samo njega. Ali
sada me je video sa Frenkom i misli da sam ga prevarila. Kako je detinjast! Nadmeu
se u svemu kao braa, ali ovaj put je obina greka!"
Naa se odupre elji da dozna pojedinosti. Nije htela to da slua. Ali ipak
ostade da sedi.
Tada se ispred njih stvori Don. Naa ustade da poe, ali on kao da je nije
primetio. "uj", obrati se Maji. "ao mi je, ali ne mogu drugaije. Gotovo je."
"Nije gotovo", ree Maja, odjednom staloena. "Volim te."
Donov osmeh bio je alostiv. "Da. Volim i ja tebe. Ali ne volim
komplikacije."
"Nema komplikacija!"
"A, ima, ima. Mislim, moe da voli dve osobe istovremeno. Svako to moe,
jednostavno smo takvi. Ali moe da bude verna samo jednoj. A ja hou... hou da
budem veran. Nekome ko je meni veran. To je jednostavno, ali..."
Odmahnuo je glavom; nije umeo da nae izraz. Zatim je poao nazad prema
istonom nizu odaja, i iziao na vrata.

"Amerikanci", ree Maja zlobno. "Jebeni balavci!" Onda istra na ista vrata, za
njim.
Ali se odmah ponovo pojavi. Don se pridruio grupi ljudi u jednom od salona
i nije hteo da ih napusti. "Umorna sam", pokua Naa da kae, ali je Maja nije
sluala; bila je sve uzrujanija. Razgovarale su o tome vie od jedan sat, stalno se
vraajui na isto. Naa na kraju pristade da ode do Dona i zamoli ga da doe da
razgovara sa Majom. Mrko je marirala kroz odaje, ne primeujui cigle i ivopisne
najlonske zastore. Provodadika koju niko ne primeuje. Zar nisu mogli da upotrebe
robote za to? Pronala je Dona, i ovaj joj se izvini to ju je maloas ignorisao. "Bio
sam nervozan. Oprosti. Raunao sam da e sve to ionako morati da uje."
Naa slegnu ramenima. "Nema problema. Nego, sluaj, mora da ode da
razgovara s njom. Tako ti je to sa Majom. Mi samo priamo i priamo; ako ue u
vezu, mora da pria sve vreme dok si u njoj i sve vreme dok je ne prekine. Ako to
ne uini, na kraju e biti gore po tebe, veruj mi."
Ovo ga je ubedilo. Otrenjen, ode da je potrai. Naa ode da spava.
Sledeeg dana, ostala je do kasno radei na rovokopau. Bio joj je to trei
posao tog dana, a drugi je bio nevolja: Samanta je pokuala da prenese teret na lopati
buldoera, istovremeno pravei zaokret, i maina se izvrnula na nos, tako da su joj
poluge dizaa lopate iskoile iz leita, prosuvi hidraulinu tenost po zemlji, gde se
zamrznula jo pre nego to je dodirnula tle. Morali su da podmetnu dizalice ispod
podignutog dela traktora, a zatim da razmontiraju ceo dodatak sa lopatom i tek onda
da spuste vozilo na dizalice, pri emu je svaki deo operacije bio pravo muenje.
im je to bilo obavljeno, Nau su pozvali da pomogne kod builice Sendvik
Tjubeks, koju su koristili za buenje tunela kroz krupne stene na koje su nailazili,
postavljajui vodovodnu liniju od alhemiara do stalnog naselja. Udarni pneumatski
eki oigledno se zamrznuo u krajnjem poloaju, i ostao zaglavljen kao strela
proterana kroz dobar deo stabla. Naa je stajala, posmatrajui polugu ekia. "Ima li
predlog kako da oslobodimo eki, a da ga ne slomimo?"
"Razbijte stenu", ree Naa umorno, i ode do traktora na koji je ve bila
prikljuena lopata. Dovezla ga je do stene, raskopala zemlju oko nje, a onda je sila
da privrsti mali hidraulini eki Elajed na lopatu. Bila je upravo zauzela poloaj na
vrhu stene kada je zaglavljeni eki iznenada vratio svoju builicu nazad, povukavi
stenu, i uhvatio joj levu aku donjom stranom Elajed Haj-Rema.
Instinktivno je trgnula ruku, i bol joj prostruji miicom sve do grudi. Ta strana
tela ispuni joj se vatrom, a vid joj prekri bela koprena. U uima su joj odzvanjali
povici. "ta bi? ta se dogodilo?" Mora da je vrisnula. "Pomozite", prostenja. Bila je
u sedeem poloaju, sa prikljetenom rukom jo izmeu stene i ekia. Gurnula je
nogom volan traktora, gurnula svom snagom i osetila kako joj eki tare kosti o
stenu. Onda se nae na leima, osloboene ake. Bol je bio zaslepljujui, toliki da joj

se povraalo, i mutila svest. Podigavi se na kolena uz pomo zdrave ruke, vide da

joj zdrobljena aka obilno krvari iz iskidane rukavice, i da mali prst oito nedostaje.
Zastenja, zgrbi se nad akom, privi je uz sebe, a onda je pritinu na zemlju, ne
obazirui se na saiui bol. Bez obzira na krvarenje, aka e se zalediti za... koliko
dugo? "Hajde, smrzni se, prokleta bila", uzviknu. Protrese suze iz oiju i primora
sebe da pogleda. Svuda krv, koja se puila. Gurnu ruku u zemlju, onoliko snano
koliko je mogla da podnese. Bol je ve bio slabiji. Uskoro e utrnuti, i morae da
pazi da ne zamrzne celu ruku. Preplaena, spremala se da je povue u krilo, ali se
tada oko nje stvorie ljudi, koji su je dizali, i ona se onesvesti.
Ostala je osakaena. Arkadije ju je preko telefona zvao Devetoprsta Naa.
Poslao joj je Jevtuenkove stihove povodom smrti Luja Armstronga: 'Radi isto to i
pre/I sviraj.'
"Odakle ti to?" upita ga Naa. "Ne ide mi u glavu da ti ita Jevtuenka."
"Naravno da ga itam, bolje njega nego MekGonagala! Ne, to sam naao u
knjizi o Armstrongu. Prihvatio sam tvoj savet i sluao sam ga dok radim, a posle sam
tokom veeri itao neke knjige o njemu."
"Volela bih da si ovde", ree Naa.
Vlad ju je operisao. Rekao je da e sve biti u redu. "Bila je to ista povreda.
Domali prst je malo oteen, i verovatno e imati funkciju malog prsta. Ali domali
prst ionako nije od neke koristi. Dva najvanija prsta ostae snani kao to su bili."
Svi su navraali da je posete. Ipak, najvie je razgovarala sa Arkadijem, u
nonim satima kada je bila sama, za onih etiri i po sata izmeu Fobosovog izlaska
na zapadu i zalaska na istoku. U poetku ju je zvao gotovo svako vee, kasnije samo
neto malo ree.
Oporavila se dosta brzo, i kretala se okolo sa rukom u sumnjivo lakom povezu.
Odlazila je da otklanja kvarove i da daje savete, nadajui se da e joj to zaokupiti
misli. Miel Dival uopte nije dolazio, i to joj je izgledalo neobino. Koji je zadatak
psihologa, ako ne ovo? Nije mogla da se otme potitenosti: trebale su joj ruke za
posao koji je radila, jer je bila manuelni radnik. Povez joj je smetao, pa je odsekla
deo oko zgloba ake makazama iz alata. Ali napolju je morala da dri obe ruke i
povez u kutiji, a tako nije mogla Bog zna ta da uradi. To ju je zaista obeshrabrivalo.
Dolo je subotnje vee, i sedela je u novom dakuziju, uz au loeg vina,
posmatrajui svoje drugove kako pljuskaju i namau se u kupaim kostimima. Inae,
nije bila jedina povreena; sada su svi bili pomalo naeti, posle viemesenog
fizikog posla: gotovo svako je nosio tragove promrzlina, pocrnela mesta na koi
koja bi se na kraju oljutila, ostavivi mladu, ruiastu kou, upadljivu i runu u
vrelini banje. Nekolicina je nosila poveze, na akama, zglobovima, miicama, ak i
na nogama; sve prelomi ili iaenja. Zapravo je bila ista srea da niko nije poginuo.

Sva ta tela, a nijedno za nju. Kad se svi znaju kao porodica, pomislila je; leili
su jedni druge, spavali u istim sobama, presvlaili se u istim svlaionicama, kupali se
zajedno; prosena grupa ljudskih ivotinja, izuzetna u mrtvom svetu koji je nastanila,
ali vie umirujua nego uzbuujua, bar u veini. Sredovena tela. Naa je bila
okrugla kao bundeva, punaka, ali ilava i miiava onia ena, koata, a opet sva
obla. I sama. Njen najprisniji prijatelj u poslednje vreme bio joj je samo glas u uhu,
lice na ekranu. Kada doe sa Fobosa... pa, ko zna. Na Aresu je imao dosta ljubavnica,
a anet Blajleven je otila na Fobos da bude s njim...
Ljudi su se ponovo svaali, tamo u pliaku bazena. En, visoka i koata,
naginjala se da neto odbrusi Saksu Raselu, niskom i debeljukastom. Kao i obino,
inilo se da je ne slua. Ako ne pripazi, jednom e dobiti po nosu od nje. Bilo je
udno kako se grupa opet menjala, kao i atmosfera. Nikada nije uspela da uoi
zakonitosti; stvarna priroda grupe bila je neto posebno, sa sopstvenim ivotom,
nekako nezavisna od karaktera pojedinih lanova. Mielu mora da je bilo nemogue
da radi svoj posao. Mada se s njim nikad nije znalo: Miel je bio najtii i
najnenametljiviji psihijatar koga je ikad upoznala. to je bez sumnje bilo korisno, u
ovoj bandi psiho-ateista. No, ipak je smatrala da nije normalno to je nije posetio
posle one nezgode.
Jedne veeri, napustila je veernje prostorije i pola do tunela koji su
iskopavali od zemunica do farme, i tamo, na kraju tunela, bili su Maja i Frenk,
svaajui se u zlobnom tonu koji je donosio kroz tunel vie ono to su oseali nego
znaenje izgovorenog: Frenkovo lice bilo je iskrivljeno od gneva, a Majino, kada mu
je okrenula lea, povreeno, plano; ponovo se okrenula prema njemu i povikala:
"Nikada nije bilo tako", a onda je obnevidelo potrala prema Nai, iskrivljenih usta.
Frenkovo lice bilo je maska bola. Maja ugleda Nau i protra pored nje.
Potresena, Naa se okrenu i poe prema dnevnom boravku. Popela se
magnezijumskim stepenitem do dnevne sobe u zemunici broj dva, ukljuila
televizor, celodnevni program vesti sa Zemlje, neto to je retko inila. Malo potom
je utiala ton i zagledala se u obrazac cigli na luku tavanice. Tada ue Maja i poe da
joj objanjava situaciju: izmeu nje i Frenka nema niega, sve je to samo u
Frenkovoj glavi, on jednostavno ne eli da odustane, iako tu nikada i nije bilo niega;
njoj je stalo samo do Dona, i nije kriva to su Don i Frenk u tako loim odnosima,
sve zbog Frenkove nerazumne elje, a ne zbog nje, ali svejedno osea krivicu to su
ova dvojica nekad bila najbolji prijatelji, kao braa.
A Naa je sluala, pazei da ostavi utisak strpljivosti, govorei "Da, da", i
"Shvatam" i sline stvari, sve dok se Maja nije nala leei na leima na podu,
plaui, a Naa je sedela na ivici stolice i gledala je, pitajui se koliko je od toga
istina. I ta je, zapravo, bilo predmet svae. I da li je iskrena prijateljica ako do te
mere sumnja u priu stare drugarice. Ali cela stvar je nekako izgledala kao da Maja

prikriva tragove, izvodei jo jednu manipulaciju. Samo zbog jedne stvari: ona dva
uzrujana lica koja je videla na kraju tunela bila su najjasniji primer svae meu
ljubavnicima. Stoga je Majino objanjenje gotovo sigurno bilo la. Naa joj ree
neto uteno i poe na spavanje, razmiljajui: ve si mi oduzela toliko vremena,
panje i energije tim igricama, da me je to kotalo prsta, kuko!
Pribliavao se kraj dugog severnog prolea, a oni jo nisu obezbedili dovoljne
zalihe vode, pa je En predloila da organizuju pohod do kape i tamo postave robotsku
destileriju, i da uz put oznae putanju kojom e rovere voditi automatski pilot.
"Hajde s nama", ree ona Nai. "Jo nisi videla planetu, osim onog komada izmeu
ernobila i naselja, a to nije nita. Propustila si Hebes i Gang, a ovde trenutno nisi
zapoela nita novo. Stvarno, Naa, ne mogu da verujem da si takva larva. Mislim,
zato si onda dola na Mars, uopte?"
"Zato?"
"Da, zato? Mislim, ovde postoje dve vrste poslova, istraivanje Marsa i
uspostavljanje ivotnih uslova za istraivanje Marsa. A ti si bila toliko obuzeta ovim
drugim da si potpuno zanemarila glavni razlog zbog koga smo ovde!"
"Pa, to je ono to volim da radim", ree Naa nesigurno.
"Lepo, ali dodaj tome malo perspektive! Pa, bogamu, mogla si i na Zemlji da
bude vodoinstalater! Nisi morala da prevali toliki put da bi vozila jebeni buldoer!
Dokle misli da ostane uaurena ovde, ugraujui kupatila, programirajui
traktore?"
"U redu, u redu", ree Naa, mislei na Maju i ostale. Kvadrat zemunica je
ionako gotovo dovren. "Prijao bi mi odmor."
Poli su na put u tri velika rovera za daleka putovanja: Naa i petoro geologa,
En, Sajmon Frezijer, Dord Berkovi, Filis Bojl i Edvard Perin. Dord i Edvard
bili su Filisini prijatelji iz vremena kada je sve troje radilo u NASA-i, i podravali su
je u zalaganju za 'primenjene geoloke studije', drugim reima, traganje za retkim
metalima; Sajmon je sa druge strane bio Enin tihi saveznik, posveen istom
naunom istraivanju i stavu 'ruke k sebi'. Naa je znala sve ovo, iako je provela
malo vremena nasamo sa bilo kim od njih, osim sa En. Ali pria se iri: kad bi bilo
potrebno, mogla bi da nabroji sve saveze u bazi.
Roveri ekspedicije bili su sastavljeni od po tri modula na etiri toka,
povezana elastinom 'harmonikom': pomalo su podseali na dinovske mrave.
Napravili su ih Rols-Rojs i meunarodni svemirski konzorcijum, i imali su divnu
zelenu boju mora. U prednjim modulima nalazile su se prostorije za ivot, sa
zatamnjenim prozorima na sve etiri strane; u repnim modulima bili su rezervoari s
gorivom, a na krovu su nosili i nekoliko crnih rotirajuih solarnih ploa. Osam
tokova ojaanih ianom mreom bili su visoki dva i po metra, i veoma iroki.

Kada su se uputili na sever preko Lune Planuma, obeleavali su putanju malim

zelenim odailjaima signala, ostavljajui po jedan na svakih nekoliko kilometara.
Takoe su raiavali sa staze kamenje koje bi moglo da onesposobi robotski rover,
upotrebljavajui snenu lopatu na malom kranu na prednjem kraju elnog rovera.
Zapravo su pravili drum. Ali su na Lune Planumu retko bili u prilici da koriste
opremu za raiavanje; vozili su se prema severoistoku gotovo punom brzinom od
trideset kilometara, nekoliko dana bez zastoja. Izabrali su severoistoni pravac da
izbegnu sisteme kanjona Tempe i Mareotisa, a taj pravac vodio ih je niz Lunu do
dugih padina Krize Planicije. Obe regije podseale su na zemljite oko baze, talasasto
i posuto manjim stenama; ali poto su ili nizbrdo, esto su imali mnogo dalji pogled
nego to su bili navikli. Ovo je za Nau bilo novo zadovoljstvo, da putuje sve dalje i
da se pred njom ukazuju stalno novi predeli: breuljci, uvale, divovske usamljene
gromade, povremeno neka niska okrugla meza koja je bila ep kratera.
Kada su se spustili u nizije severne polulopte, skrenuli su i uputili se pravo na
sever preko beskrajne Acidalije Planicije, i ponovo se vozili nekoliko dana bez
prestanka. Iza njih su se pruali tragovi tokova, nalik na prvi prolazak kosaice kroz
travu, a odailjai su svetlucali, upadljivi, meu kamenjem. Filis, Edvard i Dord
razgovarali su o mogunosti preduzimanja nekoliko izleta izvan pravca, radi
ispitivanja pokazatelja, dobijenih sa satelita, da postoje leita neobinih minerala
blizu Kratera Perepelkin. En ih je smrknuto podsetila na zadatak pohoda. Nau je
sneveselilo kada je videla da je En gotovo podjednako odsutna i napeta kao to je
bila u bazi; kad god bi se roveri zaustavili, otila bi da eta sama, i bila je utljiva
kada bi svi seli da veeraju u Roveru Jedan. Naa je povremeno pokuavala da je
izvue iz toga: "En, kako je mogue da kamenje bude razbacano okolo na ovakav
nain?"
"Meteori."
"Ali gde su krateri?"
"Uglavnom na jugu."
"Dobro, kako je onda kamenje dospelo dovde?"
"Doletelo. Zato je tako sitno. Samo je sitnije kamenje moglo da bude dobaeno
ak ovamo."
"Ali ini mi se da si mi ti rekla da su ove severne ravnice srazmerno novijeg
datuma, dok su veliki krateri stariji."
"Tako je. Kamenje koje vidi potie od poslednjih udara meteora. Ukupno
nagomilavanje kamenja posle pada meteora mnogo je vee nego ono to mi vidimo;
to je samo povrinski regolit. Regolit je inae kilometar dubok."
"Da ovek ne poveruje", ree Naa. "Mislim, to je toliko meteora."
En klimnu glavom. "I milijarde godina. To je razlika izmeu ovog mesta i
Zemlje, starost kopna ide od miliona do milijardi godina. Teko je zamisliti takvu
razliku. Ali kad vidi ovako neto, postaje lake."

Negde na polovini puta preko Acidalije, poeli su da nailaze na pravolinijske

kanjone strmih zidova i zaravnjenog dna. Izgledali su, kao to je Dord vie puta
primetio, kao suva korita legendarnih kanala. Geoloki naziv im je bio fose, i
pojavljivali su se u veem broju. ak je i najmanji od ovih kanjona bio nepremostiv
za rovere, i kada bi naili na jedan od njih, morali su skrenu i putuju du njegovog
ruba, sve dok se dno ne bi uzdiglo ili zidovi pribliili, i tek tada su mogli da nastave
ravnicom na sever.
Obzorje pred njima nekad je bilo udaljeno dvadeset kilometara, nekad tri.
Krateri su se proredili, a oni kraj kojih su prolazili bili su okrueni niskim
uzvienjima, zrano rasporeenim oko ivica: bili su to krateri nastali na mestu gde su
meteori pali u permafrost koji se pri udaru pretvorio u vrelo blato. Naini saputnici
proveli su ceo jedan dan lutajui radoznalo preko rasprenih breuljaka oko jednog
od ovih kratera; zaobljene padine, rekla je Filis, ukazuju na drevna leita voda kao
to godovi u okamenjenom drvetu ukazuju na prvobitno drvo. Po nainu na koji je
govorila, Naa shvati da je re o jo jednom predmetu neslaganja sa En; Filis je
verovala u model duge vlane prolosti, En u model kratke vlane prolosti. Ili tako
neto. Nauka moe da bude svata, pomisli Naa, pa i oruje kojim se moe udariti
na drugog naunika.
Dalje na severu, negde oko pedeset etvrtog stepena irine, naili su na
neobinu oblast termokarsta, valovit teren iaran mnogobrojnim ovalnim jamama
strmih zidova, zvanim alaze. Ove alaze bile su stotinu puta vee od svojih zemaljskih
parnjaka, veina po dva ili tri kilometra u preniku, i dubine oko ezdeset metara.
Siguran znak permafrosta, sloili su se geolozi; sezonska smrzavanja i topljenja
zemljita prouzrokovala su nastanak jama i neravnina. Jame ovakvih razmera
ukazuju na to da je sadraj vode u tlu morao biti visok, rekla je Filis. Ukoliko i ovo
nije primer razlike u starosti oblika na Marsu, odvratila je En. Zemljite sa
neznatnom koliinom leda, koje neprimetno tone, eonima.
Filis je uvreeno predloila da pokuaju sa sabiranjem vode iz tla, i En je,
takoe uvreeno, pristala. Pronali su blagu padinu izmeu dve depresije i zastali da
postave sabirnik vode iz permafrosta. Naa je s olakanjem preuzela rukovoenje
operacijom; bila je poela da osea nedostatak aktivnosti tokom putovanja. Bio je to
posao koji joj je ispunio ceo jedan dan: iskopala je deset metara dugaak jarak,
pomou lopate elnog rovera; poloila je bonu opslunicu sabirnika, poroznu cev od
nerajueg elika ispunjenu ljunkom; proverila je elektrine grejne elemente,
rasporeene u trakama du cevi i filtera; na kraju je popunila jarak glinom i
kamenjem koje su ranije iskopali.
Opslunica je na donjem kraju imala karter i pumpu, kao i izolovanu provodnu
liniju do male sabirne cisterne. Grejni elementi napajali su se iz baterija, a baterije su
se punile preko solarnih ploa. Kada sabirna cisterna bude puna, ako bude dovoljno
vode da je ispuni, pumpa e se iskljuiti i otvorie se solenoidni ventil, proputajui

vodu kroz provodnu liniju nazad u opslunicu, posle ega e se iskljuiti i grejni
elementi.
"Uglavnom je spremno", objavi Naa krajem dana, kada je poela da vezuje
provodnu cev na poslednji magnezijumski nosa. ake su joj bile opasno hladne, a
ona povreena joj je bridela. "Neko bi mog'o da pripremi veeru", ree. "Jo malo pa
sam zavrila." Provodna cev trebalo je da bude obloena debelim cilindrom od bele
poliuretanske pene, a zatim ugraena u veu zatitnu cev. Neverovatno koliko
izolacija komplikuje obian vodoinstalaterski zadatak.
estougaoni zavrtanj, zaptivka, rascepka, snano zatezanje kljuem. Naa
poe du cevi, nadgledajui spojne prstenove na sastavima. Sve vrsto. Odvukla je
alat do Rovera Jedan, osvrnula se da osmotri uinak celodnevnog posla: rezervoar,
kratka cev na nosaima, kutija na zemlji, dugaka niska humka nabacane zemlje uz
padinu, svea, ali saobrazna neravnom terenu. "Na povratku emo se napiti svee
vode", ree.
Preli su vie od dve hiljade kilometara na sever i konano se spustili u
Vastitas Borealis, prastaro polje lave, prsten oko severne polulopte izmeu 60 i 70
stepeni geografske irine. En i ostali geolozi provodili su nekoliko sati svakog jutra
na goloj mrkoj steni ravnice, uzimajui uzorke, posle ega bi se do kraja dana vozili
na sever, raspravljajui o onome to su pronali. En je izgledala vie obuzeta radom,
srenija. Jedne veeri, Sajmon im je ukazao da Fobos prolazi tik iznad niskih
bregova na jugu; na kraju narednog dana zai e ispod horizonta. Bila je to savrena
demontracija koliko je niska orbita malog meseca; bili su tek na 69 stepeni irine! Ali
Fobos je bio samo nekih pet hiljada kilometara iznad polutara planete. Naa mu s
osmehom mahnu u znak oprotaja; ipak e moi da razgovara s Arkadijem, preko
novopristiglih areosinhronih radio-satelita.
Tri dana kasnije nestalo je golog kamena, prekrili su ga talasi crnkastog peska.
Kao da su se pribliavali obali mora. Stigli su do velikih severnih dina, koje su
omotavale svet pojasom izmeu Vastitasa i polarne kape; na mestu gde su nameravali
da ga preu, pojas je bio irok oko osam stotina kilometara. Pesak je bio boje uglja,
sa modrim i ruiastim nijansama. Raskona promena za oko posle crvenog kra
juga. Dine su se pruale na sever i jug, u paralelnim talasima koji su se povremeno
lomili ili stapali. Bilo je lako voziti preko njih; pesak je bio vrsto nabijen, i bilo je
dovoljno da odaberu veliku dinu i voze njenom izboenom zapadnom padinom.
Meutim, posle nekoliko dana dine su narasle i pretvorile se u oblik koji je En
zvala barkanske dine. Podseale su na divovske zaleene talase, sa proeljima
visokim stotinu metara i zaleima irokim kilometar, a kresta koju je pravio svaki
talas bila je dugaka nekoliko kilometara. Kao i mnogi drugi marsovski zemljini
oblici, bile su sto puta vee od istih takvih zemaljskih oblika u Sahari i Gobiju.

Ekspedicija je brodila ujednaenim pravcem preko lea ovih talasa kao da su im

roveri maleni amci usred mora zaleenog na vrhuncu titanske oluje.
Jednog dana na ovom okamenjenom moru Rover Dva je stao. Crvena svetlost
na kontrolnoj tabli pokazivala je da je problem nastao u harmonici izmeu dva
modula; i zaista, drugi modul bio je nagnut ulevo, utiskujui tokove s leve strane u
pesak. Naa je obukla odelo i izila da pogleda. Smaknula je zatitnu ceradu sa spoja
okvira i asije modula, i videla da su slomljeni svi zavrtnji koji su ih drali zajedno.
"Ovo e da potraje", ree ona. "Vi, ljudi, moete malo da razgledate okolo."
Uskoro se pojavie Filis i Dord u odelima, pa za njima Sajmon, En i Edvard.
Filis i Dord uzeli su odailja iz Rovera Tri i postavili ga tri metra desno od 'puta'.
Naa se zaposlila slomljenim okvirom, trudei se da bude to opreznija: popodne je
bilo hladno, moda minus sedamdeset, i oseala je dijamantsku otricu mraza do
kostiju.
Glave zavrtnjeva nisu mogle da se izvuku iz asije modula, pa je uzela builicu
i stala da bui nove rupe. Poela je da pevui temu iz 'eika od Arabije'. En, Edvard i
Sajmon razgovarali su o pesku. Ba je lepo, pomisli Naa, videti neku drugu boju tla
osim crvene. I videti En zanetu u posao. Imati neki posao za sebe.
Bili su gotovo dostigli arktiki krug, i bio je L 84, samo dve nedelje do severne
letnje dugodnevice; dani su postajali dui. Naa i Dord radili su sve do veeri, a
Filis je zagrejala veeru, pa je Naa posle jela opet izila da dovri posao. Sunce je
bio crveno u smeoj izmaglici, malo i okruglo iako je bilo na samom zalasku; nije
bilo dovoljno atmosfere da ga uvea i izoblii. Naa je zavrila posao, odloila alat i
otvorila vrata spoljnje komore rovera, kada joj Enin glas ree u uho: "Naa, zar se
ve vraa unutra?"
Naa podie pogled. En je bila na ivici dine na zapadu, maui joj, crni obris
naspram neba boje krvi.
"Nameravala sam", ree Naa.
"Popni se zaas ovamo. Volela bih da vidi ovaj zalazak Sunca, ima da bude od
lepih. Doi, to je samo par minuta, nee zaaliti. Na zapadu ima oblaka."
Naa uzdahnu i zatvori vrata spoljnje komore.
Istona padina dine bila je strma. Naa je pazila da staje u tragove koje je
nainila En pri usponu. Pesak je bio nabijen i uglavnom je drao. Blizu vrha postalo
je strmije, pa se povila napred i ukopala prste u pesak. Onda se ispela na iroku
zaobljenu zaravan, uspravila se i pogledala oko sebe.
Samo su vrhovi najviih dina jo bili na Suncu; svet je bio crna ravan,
ispresecana kratkim sabljastim krivuljama elino sive boje. Horizont je bio udaljen
nekih pet kilometara. En je uala, sa akom punom peska.
"Od ega je?" upita Naa.
"Tamne, vrste, mineralne estice."
Naa frknu. "To sam mogla i ja tebi da kaem."

"A ne, nisi dok nismo stigli ovamo. Mogla je da bude praina pomeana sa
solima. Ali nije to, ve kameni pesak."
"to je tako taman?"
"Vulkanski. Na Zemlji je pesak uglavnom kvarc, zna, jer tamo ima puno
granita. Ali na Marsu ima malo granita. Ova zrnca su verovatno vulkanski silikati.
Obsidijan, kremen, malo granata. Predivno, zar ne?"
Pruila je pregrt peska Nai da ga vidi. Savreno ozbiljno, naravno. Naa se
zagleda kroz vizir u crnu prainu. "Divno", ree.
Stajale su i posmatrale kako zalazi Sunce. Senke su im se produile sve do
istonog horizonta. Nebo je bilo tamnocrvene boje, mrano i mutno, tek malo svetlije
na zapadu, iznad Sunca. Neto u pesku prelamalo je svetlost, i dine su postale jasno
ljubiaste boje. Sunce je bilo malo zlatno dugme, a nad njim su sjale dve veernje
zvezde: Venera i Zemlja.
"Poslednjih nekoliko veeri sve se vie pribliavaju jedna drugoj", ree En
tiho. "Poklapanje bi trebalo da bude dosta blistavo."
Sunce je dodirnulo horizont, i vrhove dina pokri senka. Malo dugme Sunca
potonu ispod crne linije zapada. Nebo je sada bilo kestenjasta kupola, visoki oblaci
od ruiaste mahovine. Svuda su se palile zvezde, i kestenjasto nebo pree u prozirnu
tamnoljubiastu boju, elektrinog intenziteta, koju preuzee vrhovi dina, tako da se
inilo da preko crne ravnice lee srpovi tene polusvetlosti. Naa tad oseti iznenadnu
struju nekog lahora kroz nervni sistem, uz kimu i prema povrini koe; zabridee joj
obrazi, i oseti kako joj zvoni kimena sr. Gle, od lepote se moe zadrhtati! Bio je
ok osetiti takvu fiziku reakciju na lepotu, uzbuenje po neemu slino seksualnom.
A ova lepota bila je tako udna, tako tuinska. Naa shvati da ju je sada prvi put
videla u punoj meri, i osetila; uivala je u svom ivotu kao da ivi u nekom
poboljanom Sibiru, u gigantskoj analogiji, posmatrajui sve kroz vizir prolosti. Ali
sada je stajala pod visokim ljubiastim nebom na povrini okamenjenog crnog
okeana, i sve je bilo novo, sve nepoznato: bilo je sasvim nemogue porediti ovo sa
bilo im to je ve videla; i bi, bez upozorenja, otrgnuta od prolosti, i okretala se oko
sebe kao devojica koja bi da joj se zavrti u glavi, bez ijedne misli u njoj. Ispuni je
teina, kroz kou, i vie se nije oseala uplje, naprotiv, oseala se neobino stameno,
celovito, postojano. Mali mislei oblutak, koji su zavrteli kao igru.
Skliznule su niz strminu dine na onovima izama. Kad su se nale dole, Naa
iznenada zagrli En: "Oh, En, ne znam kako da ti zahvalim za ovo." Ni zatamnjeni
vizir nije mogao da sakrije Enin kez. Redak prizor.
Od toga trenutka Naa je sve videla drugaije. Ma, znala je da je to samo stvar
novog naina obraanja panje, posmatranja. Ali predeo se urotio sa ovim oseajem,
hranei njenu budnost; naime, ve sledeeg dana napustili su oblast crnih dina i

povezli se preko neega to su njeni saputnici zvali slojeviti ili laminatni teren. Ovo
je bila oblast ravnog peska koji e preko zime leati ispod ugljen-dioksidnog
prekrivaa polarne kape. Sada, u leto, bio je ogoljen, predeo sainjen iskljuivo od
krivolinijskih oblika. Vozili su se preko irokih ravnih nanosa utog peska, ograenih
dugakim, zakrivljenim uzvisinama ravnog vrha; stranice uzvisina bile su stepenaste
i slojevite, sa slojevima razliite finoe, sline drvetu, iseenom i uglaanom da se
istakne njegova lepa ara. Niko od njih nikad nije video zemlju iole slinu ovoj, i
provodili su jutra buei i uzimajui uzorke, i peaili okolo nezgrapnim marsovskim
plesnim korakom, brbljajui do besvesti. Naa je bila uzbuena koliko i oni. En joj je
objasnila da mraz svake zime ostavi novi sloj na povrini. Onda je erozija vetrom
usekla korita i ogolila im strane, tako da je svaki sloj bio dublje naet od onog ispod,
pa su se zidovi korita sastojali od stotina uskih terasa. "Kao da zemlja predstavlja
sopstvenu konturnu mapu", rekao je Sajmon.
Putovali su danju i izlazili svako vee u ljubiaste sutone koji su trajali gotovo
do ponoi. Pravili su buotine i vadili jezgra koja su bila peskovita i proeta ledom,
slojevita dokle god je buotina dopirala. Jedno vee se Naa uspinjala sa En uz niz
paralelnih terasa, sluajui sa pola panje kako joj ova objanjava smenjivanje afela i
perihela, kada se sluajno osvrnula niz korito i opazila da se zari bojama limuna i
kajsija u svetlosti veeri, i da iznad korita vise bledi zeleni duguljasti oblaci, koji su
savreno podraavali francuske krivulje terena. "Vidi!" uzviknu.
En se osvrnu, vide i zaneme. Posmatrale su kako im niski trakasti oblaci
promiu iznad glava.
Konano ih je poziv na veeru iz pravca rovera primorao da se vrate. Silazei
niz jasno razdvojene peane terase, Naa je znala da se promenila - ili to, ili je
planeta postajala sve neobinija i lepa na njihovom putu ka severu. Ili oboje.
Prelazili su niske terase utog peska, tako sitnog, tvrdog i bez kamenja da su
mogli da napreduju punom brzinom, usporavajui samo da se popnu ili da siu na
sledeu terasu. Povremeno bi im zaluene padine izmeu terasa bile nepremostive,
pa su jednom ili dvaput ak morali da se vrate i nau drugi put. Ali su uglavnom
drali pravac prema severu bez potekoa.
etvrtog dana putovanja preko slojevitog zemljita, pribliili su se zidovi
uzvisina sa obe strane ravnog nanosa kojim su putovali i tim procepom izbili su na
viu ravan, i tamo pred njima, na novom horizontu, leao je beli breg, veliko
zaobljeno oblije, slino beloj Ajerovoj Steni. Beli breg - bio je to led! Ledeni breg,
sto metara visok i kilometar irok - kada su ga obili, videe da se nastavlja preko
horizonta prema severu. Bio je to vrh gleera, moda jeziak same polarne kape. U
drugim vozilima su klicali, i Naa je u optoj galami i pometnji razaznavala samo
Filis, kako vie "Voda! Voda!"

Zaista, voda. Iako su znali da e biti tu, bilo je neobino naii na itavo belo
brdo vode, u stvari najvie brdo koje su videli tokom svih pet hiljada kilometara puta.
Bio im je potreban ceo taj prvi dan da se priviknu na prizor: zaustavili su rovere,
pokazivali, brbljali, izlazili da pogledaju, uzeli uzorke sa povrine i iz buotina,
dodirivali ga, pokuavali da se popnu. Kao i okolni pesak, ledeni breg je bio u
vodoravnim slojevima, sa trakama praine razmaknutim jedan centimetar. Led
izmeu njih bio je zrnast i upljikav; sa ovim atmosferskim pritiskom, sublimirao se
pri gotovo svakoj temperaturi, ostavljajui izbuene, izjedene zidove do dubine od
nekoliko centimetara; dublji led je bio celovit i tvrd.
"Ovde ima puno vode", rekao je svako od njih bar jednom. Voda, na povrini
Marsa...
Sledeeg dana, ledeni breg postao je njihov desni horizont, zid koji se pruao
pored njih tokom celog dana. To je ve poinjalo da lii na puno vode, naroito kada
je tokom dana zid poeo da raste, dostiui i do tri stotine metara visine. Neka vrsta
belog obronka planine, u stvari, istoni zid njihove ravne doline. A onda se iznad
horizonta na severozapadu pojavio jo jedan beli breg, vrh novog planinskog
obronka, sa dnom iza horizonta. Jo jedan gleer, zapadni zid doline, udaljen
tridesetak kilometara.
To je znailo da se nalaze u Ponoru Borealis, vetrom izdubljenoj dolini koja se
usecala severno u ledenu kapu nekih pet stotina kilometara, vie od polovine
razdaljine do pola. Dno ponora bilo je od ravnog peska, tvrdog kao beton, esto
krckavog zbog nanosa smrznutog ugljen-dioksida. Ledeni zidovi ponora bili su
visoki, ali ne i vertikalni; stajali su nagnuti unazad pod uglom manjim od 45 stepeni,
terasasti poput padina slojevitog terena, sa terasama izlokanim od vetra i sublimacije,
dveju sila koje su tokom desetina hiljada godina prosekle itavu duinu ponora.
Umesto da pou prema kraju doline, istraivai su skrenuli prema zapadnom
zidu, vodei se signalom odailjaa pridodatom sputenoj opremi za iskopavanje
leda. Peane dine u sredini doline bile su niske i pravilne, i roveri su putovali
talasastim zemljitem, gore-dole, gore-dole. Onda su na vrhu jedne dine opazili
opremu, samo dva kilometra od podnoja severozapadnog ledenog zida: zdepaste
kontejnere boje zelenog limuna na kosturnim sletnim modulima, tuinski prizor u
ovom svetu bele, mrke i ruiaste boje. "Kako bode oi!" uzviknu En, ali Filis i
Dord su podvriskivali.
Tokom dugog popodneva, hladoviti zapadni lednik poprimao je raznovrsne
blede boje: najistiji vodeni led bio je proziran i plaviast, ali je najvei deo litice bio
boje staklaste slonovae, ravnomerno poprskane ruiastom i utom prainom.
Nepravilne povrine sleenog ugljen-dioksida bile su blistavo bele boje; kontrast
izmeu suvog i vodenog leda bio je upadljiv, i bilo je nemogue uoiti stvarne obrise
brega. Nagib je oteavao preciznu procenu visine lednika; inilo se da se uspinje bez
kraja, i bio je verovatno izmeu tri i pet stotina metara iznad povrine Borealisa.

"Ovde ima puno vode", uzviknu Naa.

"Jo je vie ima pod zemljom", ree Filis. "Naa buenja pokazuju da se kapa
prostire mnogo stepeni irine junije nego to je mi vidimo, ispod nanosa
povrinskog materijala."
"Znai da imamo vie vode nego to e nam ikad biti potrebno!"
En nezadovoljno napui usne.
Mesto pada opreme odredilo je gde e biti logor za iskopavanje leda: zapadni
zid Ponora Borealis, na etrdeset prvom stepenu duine i osamdeset treem stepenu
severne irine. Deimos je nedavno zaao za Fobosom iza horizonta; vie ga nee
videti sve dok se ne spuste juno od osamdeset drugog stepena severne irine. Letnje
noi imale su sat ljubiastog sutona; ostatak vremena Sunce je kruilo okolo, nikad
vie od dvadeset stepeni iznad horizonta. Njih estoro provodili su duge sate napolju,
prevlaei kopa leda do zida i postavljajui ga. Glavni deo bila je robotska builica
tunela, veliine jednog od njihovih rovera. Builica se usecala u led i izbacivala
cilindre prenika jednog i po metra. Kada su je ukljuili, zauo se buan, dubok,
zujav zvuk, koji je bio jo buniji kada bi prislonili lemove na led ili ga dodirivali
rukama. Posle nekog vremena, u korpu su poeli da padaju cilindri, koje je mali
robotski viljukar odnosio u destileriju, gde e led biti istopljen i proien od
znatnog sadraja praine, a voda e ponovo biti zamrznuta u kocke stranice jedan
metar, pogodnije za slaganje u rovere. Robotski teretni roveri potom e biti savreno
osposobljeni da ih odvezu do odredita, da se sami utovare i vrate u bazu; baza e
ubudue imati redovne poiljke vode, vee nego to moe da potroi. Edvard je
proraunao da se vidljiva polarna kapa sastoji od oko etiri ili pet triliona kubnih
kilometara vode, iako je proraun ukljuivao i mnogo nagaanja.
Proveli su nekoliko dana isprobavajui kopa i postavljajui mnotvo solarnih
ploa koje e ga napajati energijom. U dugim veerima posle obeda, En bi se popela
uz ledeni zid, zvanino da bi uzela jo uzoraka, ali je Naa znala da je samo htela da
se udalji od Filis, Edvarda i Dorda. I, prirodno, htela je da se popne na sam vrh, da
stane na polarnu kapu i osmotri vidik, i uzme uzorke buenja najmlaih slojeva leda;
stoga su jednog dana, poto je kopa proao kroz sve testove, ona i Naa i Sajmon
ustali u zoru - ve u dva posle ponoi - izili na nemogue hladni jutarnji vazduh i
poeli da se penju, a njihove senke su ile ispred njih kao krupni pauci. Nagib leda
bio je oko trideset stepeni i rastao je, da bi povremeno opao kada bi se popeli na
jednu od neravnih terasa u slojevitom obronku brega.
Bilo je sedam ujutru kada se padina ublaila i kada su izbili na povrinu
polarne kape. Prema severu se pruala ledena ravnica dokle god je dopirao pogled, to
jest trideset kilometara daleko. Osvrnuvi se na jug, imali su dalek pogled preko
geometrijskih krivulja slojevitog terena; bio je to najdui pogled koji je Naa videla
na Marsu.

Led visoravni bio je slojevit poput laminatnog peska ispod njih, sa irokim
konturnim trakama prljavo ruiaste boje preko istijeg materijala. Suprotni zid
Ponora Borealis leao je dalje prema istoku, naizgled vertikalan sa njihovog mesta,
dugaak, visok, masivan: "Koliko vode!" ponovi Naa. "Vie no to e nam ikad biti
potrebno."
"Zavisi", ree En odsutno, privrujui kuite male builice na led. Njen
zatamnjeni vizir okrenu se prema Nai: "Ako bude po volji onih koji su za
teraformiranje, sve e ovo ispariti kao jutarnja rosa. Imaemo lepe oblake na nebu."
"Zar je to tako loe?" upita Naa.
En je zurila u nju. Iza tamnog stakla vizira, oi su joj liile na kuglagere.
Te veeri, dok su jeli, ona ree: "Mislim da bi trebalo da odemo sve do pola."
Filis odmahnu glavom. "Nemamo ni hrane ni vazduha za to."
"Trai da nam spuste."
Edvard zavrte glavom. "Polarna kapa ispresecana je dolinama dubokim gotovo
kao Borealis!"
"Ne ba", ree En. "Moemo da vozimo pravo do pola. Spiralne doline
izgledaju dramatino iz svemira, ali to je zbog razlike u albedu izmeu vode i ugljendioksida. Stvarni nagibi nisu nigde vei od 6 stepeni iznad horizontale. To je, u
stvari, samo valovit teren."
Dord ree: "Ali kako se popeti na kapu, pre svega?"
"Voziemo se okolo do nekog ledenog jezika koji se sputa do peska. Ovi su
kao uzlazne rampe do centralnog masiva, a kada se naemo gore, treba samo da se
odvezemo pravo do pola!"
"Nema razloga da idemo tamo", ree Filis. "Videemo isto to smo videli
ovde. A to znai i jo izlaganja radijaciji."
"Osim toga", ree Dord, "hrana i vazduh su nam potrebni da ispitamo neka
mesta koja smo proli na putu ovamo."
Znai, to je bio njihov razlog. En zarea. "Ja rukovodim geolokim
istraivanjima", ree otro. to je moda bilo tano, ali je bila strano nezgrapan
politiar, naroito u poreenju sa Filis, koja je imala mnogo prijatelja u Hjustonu i
Vaingtonu.
"Ali ne postoji geoloki razlog da se ide do pola", ree Filis, sa smekom.
"Tamo je isto led kao i ovde. Jedini razlog jeste to to se tebi ide."
"Je li?" ree En. "Pa ta ako jeste! Ipak postoje nauna pitanja na koja se tamo
mogu nai odgovori. Da li je led istog sastava, koliki je sadraj praine - gde god da
odemo ovde gore sakupiemo korisne podatke."
"Ali ovde smo zbog vode. A ne da skitamo okolo."
"To nije skitnja!" obrecnu se En. "Voda nam je potrebna da bismo mogli da
nastavimo istraivanje, a ne istraujemo da bismo nali vodu! Sve ste naopako
shvatili! Ne mogu da verujem koliko ljudi u koloniji grei na isti nain!"

Naa ree: "Da ujemo ta kau u bazi. Moda im tamo treba naa pomo, ili
ne mogu da nam spuste zalihe, nikad se ne zna."
En zastenja. "Na kraju emo traiti dozvolu od UN."
Bila je u pravu. Frenku i Maji se nije dopala ideja, Don je bio zainteresovan,
ali neopredeljen. Arkadije ju je podrao im je uo za to, i izjavio da e poslati zalihe
sa Fobosa ako bude potrebno, to bi bilo u najmanju ruku nepraktino, s obzirom na
meseevu orbitu. Ali tada je Maja pozvala kontrolu misije u Hjustonu i Bajkonur, i
rasprava se proirila. Hejstings je bio protiv plana, ali se Bajkonuru, i mnogima u
naunoj zajednici, svideo.
Konano je En lino preuzela vezu. Glas joj je bio veoma odsean i arogantan,
iako je izgledala uplaeno: "Ja sam na elu geologa ovde i kaem da je to potrebno
uraditi. Nee biti bolje prilike da se dobiju podaci sa terena o uslovima na polarnoj
kapi. To je osetljiv sistem, i svaka promena u atmosferi izazvae teke posledice po
njega. A vi planirate da to radite, zar ne? Sakse, jo radi na onim vetrenjaama za
grejanje?"
Saks nije uestvovao u razgovoru, pa su morali da ga pozovu telefonom.
"Nego ta", rekao je kada mu je bilo ponovljeno pitanje. On i Hiroko smislili su da
proizvode male vetrenjae, koje e biti sputene sa cepelina svuda po planeti. Stalni
zapadni vetrovi pokretae vetrenjae, a ta energija bie pretvarana u toplotu u
kalemovima u prizemlju vetrenjaa, koja e biti naprosto putana u atmosferu. Saks
je ve izradio projekt robotske fabrike koja e izraivati vetrenjae; nadao se da e ih
biti na hiljade. Vlad je primetio da e cena proizvedene toplote biti slabljenje
vetrova: nita nije besplatno. Saks je odmah odgovorio da e to biti dodatna dobrobit,
s obzirom na razornost planetnih peanih oluja koje su povremeno izazivali vetrovi.
"Malo toplote za malo vetra - dobra pogodba."
"Znai, milion vetrenjaa", ree En. "A to je tek poetak. Razmatrali ste
mogunost da proirite crnu prainu na polarne kape, zar ne, Sakse?"
"To bi zgusnulo atmosferu bre od bilo ega drugog to bismo mogli da
preduzmemo."
"Znai, ako bude po vaem", ree En, "kapama je odzvonilo. Istopie se, i
onda emo rei: 'Pitam se, kakve su bile?' A to neemo saznati."
"Imate li dovoljno zaliha i vremena?" upita Don.
"Leto e trajati jo etiri meseca", ree En.
"Ti samo hoe da stigne na pol!" ree Frenk, ponovivi Filisine rei.
"Pa?" odvrati En. "Ti si moda doao ovamo da se igra administrativne
politike, ali ja planiram da malo upoznam ovo mesto."
Naa naini grimasu: time je stavila taku na razgovor, i Frenk e biti ljut. A to
je uvek bio lo izbor. En, En...

Sutradan su zemaljski tabovi izrazili stav da polarna kapa treba da bude

ispitana u zateenom stanju. Iz baze nije bilo pritubi, mada se Frenk vie nije
pojavio na vezi. Sajmon i Naa su klicali: "Na sever, prema polu!"
Filis je samo odmahivala glavom. "Ne vidim svrhu. Dord, Edvard i ja
ostaemo kao podrka i da kontroliemo rad kopaa leda."
I tako su En, Naa i Sajmon uzeli Rover Tri i vratili se niz Ponor Borealis, pa
zaokolili na zapad, gde se jedan od gleera pruenih sa kape stanjivao poput savrene
rampe. Mrea na velikim tokovima rovera hvatala je kao gusenica snenog vozila,
pouzdano prelazei razliite povrine kape, poteze zemljita od otkrivene zrnaste
praine, niska brda od vrstog leda, polja zaslepljujue belog inja ugljen-dioksida i
uobiajenu ipku sublimiranog vodenog leda. Sa pola su se spiralno odvajale plitke
doline u smeru kazaljke sata; neke su bile veoma iroke. Prelazei ih, vozili su se
neravnom padinom koja je zavijala desno i levo preko oba horizonta, potpuno
pokrivena blistavim suvim ledom; ovo bi potrajalo dvadeset kilometara, sve dok ceo
vidljivi svet ne bi postao jarka belina. Zatim bi se pred njima pojavila uzlazna padina
od poznatog prljavocrvenog vodenog leda, isprugana konturnim linijama. Dok su
prelazili razmeu padina, svet bi bio podeljen na dva dela, iza njih beli, ispred
prljavo ruiasti. Vozei uz june padine, otkrili su da je led na njima izlokan vie
nego drugde, ali kao to je En primetila, na kapu bi svake zime pao metar suvog leda
i sabio lomni filigran prethodnog leta, pa su se nastale rupe punile svake godine;
veliki tokovi rovera neopasno su krckali dalje.
Proavi spiralne doline, nali su se u glatkoj beloj ravnici, koja se na sve
strane pruala do obzorja. Iza polarizovanog i zatamnjenog stakla na prozorima
rovera, belina je bila savrena i ista. Jednom su proli pored niskog prstenastog
brega, belega nekog srazmerno skorog udara meteora, ispunjenog kasnije
nataloenim ledom. Naravno, zastali su da izvre buenja. Naa je morala da odredi
En i Sajmonu ogranienje od etiri buenja dnevno, da se utedi vreme i da se ne
preopterete prtljanici rovera. A to nisu bila samo buenja; esto bi naili na
usamljene crne stene, koje su poivale na ledu poput Magretovih skulptura:
meteoriti. Uzeli su neke od najmanjih i uzorke od onih veih; jedan je bio veliki kao
rover. Bili su uglavnom od nikla i gvoa, ili kameni hondriti. Odlamajui komadie
sa jednog od njih, En ree Nai: "Zna da su na Zemlji pronali meteorite koji potiu
sa Marsa? Deava se i obrnuto, ali mnogo ree. Potreban je zaista jak udar da bi
izbacio kamenje iz Zemljinog gravitacionog polja dovoljnom brzinom da stignu
dovde - vrednost delta B trebalo bi da bude najmanje petnaest kilometara u sekundi ula sam podatak da otprilike dva odsto materijala izbaenog iz Zemiljnog polja
zavrava na Marsu. Ali samo od najsnanijih udara, kao to je KT granini udar. Bilo
bi neobino nai komad Jukatana ovde, zar ne?"

"Ali to je bilo pre ezdeset miliona godina", ree Naa. "Bio bi pokopan pod
ledom."
"Tano." Kasnije, dok su se vraale u rover, ona ree: "Pa, ako istope ove kape,
moda emo i nai neki. Imaemo pravi muzej meteorita, razbacanih po pesku."
Preli su jo spiralnih dolina, ponovo putujui gore-dole kao amac preko
talasa, samo to su to sada bili najvei talasi, etrdeset kilometara od vrha do vrha.
Dnevni plan putovanja odreivan je pomou sata, tako da su roveri stajali od deset
uvee do pet ujutru, na breuljcima ili rubovima zatrpanih kratera, da bi tokom
odmora imali pogled; nou su zatamnjivali prozore dvostrukom polarizacijom da bi
mogli da odspavaju.
I jednog jutra, dok je led krckao pod tokovima rovera, En je ukljuila radio i
poela da vri merenja preko areosinhronih satelita. "Nije lako pronai pol", ree,
radei. "Rani zemaljski istraivai imali su grdnih muka na severu: uvek su odlazili
tamo tokom leta i nisu mogli da vide zvezde, a nisu imali satelite."
"Pa, kako su to radili?" upita Naa, odjednom radoznala.
En razmisli o tome i nasmei se. "Ne znam. Ne ba uspeno, bojim se.
Verovatno istim nagaanjem."
Naa se zainteresovala za problem i poela da radi na njemu, crtajui u bloku.
Geometrija joj nikada nije bila jaa strana, ali je pretpostavljala da e sredinom leta,
na severnom polu, Sunce opisivati savren krug oko horizonta, uvek na istoj visini.
Dakle, ako si blizu pola i ako je priblino sredina leta, moe da koristi sekstant radi
provere Suneve visine iznad horizonta... je li to ba tako?
"To je to", ree En.
"ta?"
Zaustavili su rover i pogledali okolo. Bela ravnica talasala se do bliskog
horizonta, bez ikakvog belega osim para irokih, crvenih konturnih linija; linije nisu
pravile krug oko njih i nije se inilo da se nalaze na bilo kakvom vrhu.
"Gde je, zapravo?" upita Naa.
"Pa, negde malo dalje na severu." En se ponovo osmehnu. "Najvie kilometar.
Moda u onom pravcu." Pokazala je desno. "Moraemo da se pomerimo onamo i da
ponovo proverimo preko satelita. Malo triangulacije i trebalo bi da ga ubodemo
pravo u centar. Stotinak metara blie ili dalje, moda."
"Ako ne urimo, moemo da smanjimo odstupanje na metar!" ree Sajmon
poletno. "Hajde da ga naemo!"
Vozili su se dalje otprilike jedan minut, proverili preko radija, skrenuli pod
pravim uglom i ponovo se vozili, zatim proverili ponovo. Najzad En izjavi da su
stigli, ili su bar blizu. Sajmon je programirao raunar da radi dalje na tome, a oni su
obukli odela, izili i malo lutali okolo, da se osiguraju da su stupili na pol. En i
Sajmon izvrie buenje. Naa je nastavila da hoda, u spirali koja se udaljavala od

vozila. Crvenkasto-bela ravnica, horizont oko etiri kilometra daleko; preblizu;

iznenada joj pade na pamet, kao prilikom zalaska Sunca na crnoj dini, da je na
tuinskom svetu - otro poimanje uskog vidokruga, snovidne gravitacije, sveta koji je
upravo toliki koliki izgleda... a sada stoji tano na njegovom severnom polu. Bio je L
92, najpribliniji datum sredini leta; znai, ako stoji licem prema Suncu, i ne pomera
se, ono e joj do kraja dana sijati pravo u lice, odnosno, to se toga tie, do kraja
nedelje! Zaista udno. Okretala se kao igra. Ako bude stajala dovoljno dugo, hoe li
to osetiti?
Njen filterski vizir smanjivao je blistanje Sunca na ledu u luk kristalnih
duginih taaka. Nije bilo toliko hladno. Oseala je povetarac na podignutom dlanu.
Elegantna crvena traka talonog laminata presecala je horizont poput linije
geografske duine. Ona se nasmeja na tu pomisao. Oko Sunca se nazirala veoma
bleda ledena korona, dovoljno iroka da donjim delom luka dodirne obzorje. Sa
polarne kape isparavao je led i svetlucao u vazduhu, ponovo se ledei, darujui
kristale koroni. Nacerivi se, utisnula je tragove izama u Severni Pol Marsa.
Te veeri su tako podesili polarizatore da se oko njih, iza prozora, prostirao
veoma zatamnjen prizor bele pustinje. Naa je sedela sa praznim posluavnikom za
hranu u krilu, pijuckajui kafu. Digitalni sat trepnuo je sa 11:59:59 na 0:00:00, i stao.
Njegova nepominost pojaavala je tiinu u vozilu. Sajmon je spavao; En je sedela
na vozaevom seditu, zagledana napolje, sa nepojedenom veerom. Jedini zvuk bio
je um ventilatora. "Drago mi je to si nas dovela ovamo", ree Naa. "Bilo je
sjajno."
"Neko je trebalo da uiva u ovome", ree En. Kada je bila jarosna ili gorka,
glas joj je postajao ravan i odsutan, kao da misli upravo ono to govori. "Nee dugo
potrajati."
"Jesi li sigurna, En? Led je ovde dubok pet kilometara, zar nisi tako rekla?
Stvarno misli da e potpuno nestati samo zbog crne praine na njemu?"
En slegnu ramenima. "Pitanje je koliko emo toplote stvoriti. I kolika je
ukupna koliina vode na planeti, kao i koliko e vode iz regolita izbiti na povrinu
kada zagrejemo atmosferu. A nita od toga neemo znati pre no to se dogodi. Ali,
kako ova kapa predstavlja glavnu i najizloeniju vodu, pretpostavljam da e biti
najosetljivija na promene. Mogla bi gotovo potpuno da sublimira pre nego to se iole
znaajniji deo permafrosta zagreje do pedeset stepeni od take topljenja."
"Potpuno?"
"Ah, naravno, poneto e se taloiti svake zime. Ali nema toliko mnogo vode,
kada posmatra iz globalne perspektive. Ovo je suv svet, atmosfera je toliko
bezvodna da Antarktik izgleda kao dungla, a sea kako je to mesto crplo vodu iz
nas? Dakle, ako temperatura dovoljno poraste, led e sublimirati velikom brzinom.
Cela ova kapa preselie se u atmosferu i biti oduvana na jug, gde e se nou lediti.

Tako da e, zapravo, biti manje ili vie ravnomerno rasporeena po planeti, u obliku
centimetar tankog sloja inja." Lice joj se iskrivi. "I manje od toga, naravno, jer e
vei deo ostati u vazduhu."
"Ali ako postane jo toplije, inje e se otopiti i pae kia. Onda emo imati
reke i jezera, zar ne?"
"Ako atmosferski pritisak bude dovoljno visok. Tena povrinska voda zavisi
podjednako od vazdunog pritiska i od temperature. Ako oboje porastu, za nekoliko
decenija ovde emo hodati po pesku."
"Bie to sjajna zbirka meteorita", ree Naa, pokuavajui da razvedri En.
Nije ilo. En je stisnula usne, zagledala se kroz prozor, odmahnula glavom.
Lice je umelo da joj bude tako prazno; Mars nije bio dovoljan razlog za to, moralo je
da postoji jo neto, neto to bi objasnilo taj snani unutranji otpor, taj gnev. Zemlja
Besi Smit. Bilo ju je muno gledati. Kada je Maja bila nesrena, bilo je to kao kad
Ela Ficderald peva bluz, znao si da je to samo afektacija, kroz koju je isijavalo
veselje. Ali kada se to deavalo sa En, bio je to bolan prizor.
Uzela je svoju posudu sa lazanjama, okrenula se da je vrati u mikrotalasnu. Iza
nje je ispod crnog neba blistala bela ravnica, kao da je spoljnji svet foto-negativ. Sat
odjednom pokaza 0:00:00.
etiri dana kasnije sili su sa leda. Vraajui se istim putem po Filis, Dorda i
Edvarda, troje putnika prevalie uzvisinu i zaustavie vozilo; na horizontu se dizala
graevina. Tamo, na ravnom sedimentu dna ponora stajao je klasini grki hram, est
dorskih stubova od belog mermera, pokriveni okruglim ravnim krovom.
"ta je, sad, ovo?"
Priavi blie, videe da su stubovi nainjeni od ledenih cilindara iz kopaa,
postavljenih jedan na drugi. Disk koji je predstavljao krov bio je grubo izvajan.
"Dordova ideja", javi se Filis preko radija.
"Primetio sam da su ledeni cilindri iste veliine kao mermerni valjci koje su
Grci koristili za stubove", ree Dord, jo zadovoljan sobom. "Nastavak se
podrazumeva. A kopa radi bez greke, pa smo imali vremena napretek."
"Sjajno izgleda", ree Sajmon. Bio je u pravu: tuinski spomenik, posetilac iz
sna, zraio je u dugom sumraku kao iv, kao da pod tim ledom struji krv. "Aresov
hram."
"Neptunov", ispravi ga Dord. "Mislim da ne treba preesto da prizivamo
Aresa."
"Posebno sa onim drutvom u bazi", ree En.
Kada su poli na jug, pred njima se pruala staza od tragova i odailjaa, jasna
kao bilo koji asfaltirani auto-put. En nije morala da im napominje koliko je to
promenilo karakter putovanja: vie nisu istraivali nedirnutu zemlju, a i sam predeo

bio je izmenjen, podeljen na levu i desnu stranu uporednim tragovima mreastih

tokova, i zelenim konzervama, neznatno zatamnjenim slojem praine, koji su im
'pokazivali put'. To vie nije bila divljina; uostalom, to i jeste bio cilj putogradnje.
Sada su mogli da prepuste vonju automatskom pilotu Rovera Jedan, to su esto i
inili.
I tako su se kotrljali dalje brzinom od 30 kilometara na sat, bez ikakvog
drugog posla osim da posmatraju razdeljeni predeo, ili da razgovaraju, to su retko
inili, osim onog jutra kada je nastala una rasprava o Frenku almersu; En je
tvrdila da je pravi makijavelista, Filis je insistirala da nije gori od bilo koga drugog
na vlasti, a Naa je, seajui se svojih razgovora s njim i sa Majom, znala da je istina
sloenija od oba ova pogleda. Takoe je bila zaprepaena Eninom neuzdranou, i
dok je Filis govorila kako ih je Frenk odrao na okupu tokom poslednjih meseci
putovanja, Naa je zurila u En, pokuavajui da joj kae pogledom da govori u
pogrenom drutvu. Bilo je oigledno da e Filis kasnije iskoristiti njena izletanja.
Ali En nije umela da tumai poglede.
Rover iznenada prikoi i polako stade. Niko nije gledao napolje i svi
poskakae do prednjeg prozora.
Pred njima je leala ravna bela ploa, koja im je prekrivala put u duini od
gotovo sto metara. "ta je to?" povika Dord.
"Naa crpka za permafrost", ree Naa, pokazujui. "Mora da se pokvarila."
"Ili je suvie dobro radila!" ree Sajmon. "To je vodeni led!"
Prebacili su rover na runo upravljanje i dovezli se blie. Izliv je prekrivao
stazu kao potok bele lave. Navukli su hodae, izili iz modula i prili ivici izliva.
"Sad imamo lino klizalite", ree Naa i ode do pumpe. Podigla je poklopac i
pogledala unutra. "A-ha - pukotina u izolaciji - voda se tu smrzla i zaglavila slavinu u
otvorenom poloaju. Prilino jak pritisak, rekla bih. Voda je tekla sve dok nije
nastalo dovoljno leda da je zaustavi. Ako kucnemo ekiem moemo da dobijemo
mali gejzir."
Otila je do spremita za alat sa donje strane modula i izvukla pijuk. "uvaj!"
Udarila je samo jednom po beloj masi leda, na mestu gde se pumpa spajala sa
napojnom cevi rezervoara. Debeo mlaz vode iknu metar visoko u vazduh.
"Bogte!"
Pljusnuo je po belom ledenom prekrivau, puei se iako se zaledio za
nekoliko sekundi, i nainivi beli koljkasti list povrh ve postojeeg leda.
"Pazi ovo!"
Zaledio se i otvor, i bujica vode stade, a paru odnese vetar.
"Gle' kako se brzo zaledilo!"
"Izgleda isto kao oni blatni krateri", primeti Naa, cerei se. Bio je to divan
prizor, voda koja prska i pui se kao luda dok mrzne.

Naa uze da odbija led oko ventila; En i Filis su se raspravljale o kretanju

permafrosta, koliinama vode na ovoj irini, i tako dalje. ovek bi pomisli da e im
dosaditi. Ali one se nisu podnosile u sutini, i nisu mogle da se zaustave. Bie to
svakako njihovo poslednje putovanje zajedno. Naa ni sama nije elela vie da
putuje sa Filis, Dordom i Edvardom. Bili su joj suvie samodovoljni, posebna
grupa unutar grupe. Ali En se otuila i od mnogo drugih ljudi; ako ne pripazi, nee
nai nikoga da je prati na putovanjima. Frenk, na primer... to to mu je rekla ono
vee, pa kad je zatim ba pred Filis priala kako je uasan; neverovatno.
Ako odbije od sebe sve osim Sajmona, nedostajae joj razgovor. Naime,
Sajmon Frezijer bio je najutljivi ovek od svih stotinu lanova ekspedicije.
Izgovorio je jedva dvadeset reenica tokom itavog puta, to je bilo neprirodno, kao
da putuje sa gluvo-nemim. Ili je moda razgovarao sa En kada su bili sami, ko e ga
znati.
Naa je pomerila ventil u zaptivni poloaj i iskljuila pumpu. "Moraemo da
koristimo deblju izolaciju, ovako daleko na severu", ree sama sebi dok je nosila alat
u rover. Bila je umorna od neprestanog zajedanja, nestrpljiva da se vrati u bazu,
svome poslu. elela je da se uje sa Arkadijem; on e je nasmejati. I ona njega, bez
posebnog nastojanja, ni ne znajui otkud to.
Uzeli su nekoliko odlomaka izlivenog leda meu ostale uzorke i postavili etiri
odailjaa da navedu robotske pilote oko izliva. "Iako bi mogao da sublimira, je li?"
ree Naa.
En, odsutna mislima, nije ula pitanje. "Ima puno vode ovde gore", promrmlja
za sebe. Zvuala je zabrinuto.
"Tu si prokleto u pravu", uzviknu Filis. "Kako bi bilo da sad pogledamo one
naslage to smo ih opazili na severnom kraju Maerotisa?"
to su se vie pribliavali bazi, En je postajala sve utljivija i povuenija, lica
zatvorenog poput maske. "ta ti je?" upita je Naa u jedno predveerje, dok su bile
napolju, popravljajui neispravni odailja.
"Ne elim nazad", ree En. uala je pored usamljene stene, kuckajui po njoj.
"Ne bih da se ovo putovanje zavri. Volela bih da neprestano putujem, da silazim u
kanjone, penjem se na ivice vulkana, lutam kroz kr i planine oko Helasa. Da nikad
ne stanem."
Onda uzdahnu. "Ali... pripadam ekipi. Zato moram nazad u umez sa svima
ostalima."
"Zar je stvarno tako loe?" upita Naa, mislei na svoje divne svodove,
dakuzi-kupatila i au ledene votke.
"Zna da jeste! Dvadeset etiri i po sata dnevno u onim sobicima pod
zemljom, sa Majom, Frenkom i njihovim politikim intrigama, i Arkadijem i Filis
koji se svaaju oko svega i svaega, a to sad razumem, veruj mi - i Dordom koji

stalno kuka, i Donom koji je sav neodreen, i Hiroko, opsednutom svojim malim
carstvom - i Vladom, i Saksom... Kakva rulja!"
"Nisu gori od drugih. Ni gori ni bolji. Mora da se uklopi. Ne moe da ivi
sasvim sama."
"Ne. Ali kad sam u bazi, kao i da nisam ovde. Kao da sam ponovo na brodu!"
"Ne, ne", ree Naa. "Zaboravlja." utnula je kamen koji je En obraivala, i
En je iznenaeno pogleda. "Moe da utira kamenje, vidi? Ovde smo, En. Na
Marsu, stojimo na njemu. Moe svaki dan da izlazi i lunja okolo. A ima i da se
naputuje, s obzirom na posao koji radi."
En pogleda u stranu. "Ponekad i to izgleda nedovoljno."
Naa je zurila u nju. "Pa dobro, En: ono to nas dri pod zemljom jeste pre
svega radijacija. To to govori u stvari je elja da zaustavi radijaciju. to znai
zgunjavanje atmosfere, to jest teraformiranje."
"Znam." Glas joj je bio toliko napet da je onaj paljivo doslovni ton nestao bez
traga. "Misli da ne znam?" Ustala je i zamahala ekiem. "Ali to nije pravo! Hou
da kaem, gledam ovu zemlju i... i volim je. Volela bih veno da putujem njom, da je
prouavam i ivim na njoj i upoznajem je. Ali kada to radim, menjam je - unitavam
ono to je ini takvom kakva jeste, ono zbog ega je volim! Ovaj put to smo ga
napravili, bolno mi je da ga gledam! A baza mi izgleda kao otvorena jama rdunika,
usred pustinje nedirnute od poetka vremena. Tako je ruan, tako... Neu da ceo Mars
postane takav, Naa, neu. Radije bih umrla. Ostavimo planetu na miru, ostavimo
divljinu i radijaciju neka budu kao to su bile. To je ionako samo stvar statistike,
mislim, ako time verovatnoa da u dobiti rak postane jedan prema deset, meni
odgovara i devet prema deset!"
"Jeste, to se tie tebe", ree Naa, "Ili bilo kog drugog pojedinca. Ali za
grupu, za sav ivot ovde... zna ve, genetska oteenja. Vremenom bi nas to
obogaljilo. Stoga ne moe da misli samo na sebe."
"Pripadnost ekipi", ree En tupo.
"Pa, tako je."
"Znam." Uzdahnula je. "Svi tako govorimo. Svi emo nastaviti po svome i
uiniti da mesto postane bezbedno. Putevi, gradovi. Novo nebo, novo zemljite. Sve
dok ovo ne postane neka vrsta Sibira ili Severoistonih Teritorija; vie nee biti
Marsa, a mi emo biti ovde i pitati se zato se oseamo tako uplje. Zato, kad
pogledamo zemlju oko sebe, vidimo sam svoja lica."
ezdeset drugog dana ekspedicije ugledae paperje dima iznad severnog
obzorja, smeu, sivu, crnu i belu izmaglicu kako se die i mea, sabirajui se u
peurku zaravnjenog vrha koja se pomerala na istok. "Stigosmo kui, stigosmo kui",
ree Filis veselo.

Tragovi koje su ostavili u odlasku, napola ispunjeni prainom, vodili su ih

prema dimu: kroz oblast sputene opreme, preko zemljita iaranog tragovima, preko
zemljita utabanog u svetlocrveni pesak, pored jarkova i humki, jama i gomila, i
konano do velike crvene humke stalnog naselja, zemljanog kvadrata, sada
prekrivenog mreom magnezijumskih greda. Ovaj prizor pojaa Naino zanimanje,
ali kako su ili dalje nije mogla da ne primeti razbacane skele, sanduke, traktore,
kranove, gomile odbaenih delova, ubrita, vetrenjae, solarne ploe, vodotornjeve,
betonske puteve prema istoku i zapadu, preistae vazduha, niske zgrade sedita
alhemiara, njihove dimnjake iz kojih je izbijala ona izmaglica; hrpe naslaganog
stakla, okrugle kupe sivog ljunka, velike humke sirovog regolita pored fabrike
cementa, male humke regolita posvuda. Bio je to prizor funkcionalnog nereda kao u
Vaninu ili Usmanu ili nekom drugom gradu staljinistike teke industrije na Uralu, ili
na naftnim buotinama u Jakutu. Proli su dobrih pet kilometara opustoene zemlje;
za to vreme, Naa nije smela da pogleda En, koja je nemo sedela pored nje, zraei
gaenjem i gnevom. Naa je i sama bila uasnuta i iznenaena promenom u sebi; pre
putovanja, ovo joj je izgledalo sasvim normalno, ak ju je i radovalo. Sada joj je bilo
pomalo muka, i strahovala je da En ne uradi neto nasilno, posebno ako Filis jo
neto zucne. Ali Filis je drala jezik za zubima, i tako su se dovezli do parkiralita za
traktore ispred severne garae, i stali. Ekspedicija je bila zavrena.
Spojili su jedan po jedan rover sa zidom garae i izili kroz komore. Okruie
ih poznata lica, Maja, Frenk, Miel, Saks, Don, Ursula, Spenser, Hiroko i svi ostali,
svi znani kao braa i sestre, ali toliko mnogo njih da se Naa osetila izgubljeno i
skupila kao dodirnuta anemona, i jedva je mogla da govori. Pokuavala je da pronae
neto to joj je izmicalo, osvrtala se traei En i Sajmona, ali je njih zarobila druga
grupa, po izgledu takoe oamuene. En se drala stoiki; nosila je onu svoju masku.
Filis je priala umesto njih. "Bilo je lepo, stvarno spektakularno, sve vreme je
sijalo Sunce, a led je zaista tamo i imamo na raspolaganju velike koliine vode, a kad
se popne na polarnu kapu slino je kao na Arktiku..."
"Jeste li naili na fosfor?" upita Hiroko. Bilo je sjajno videti Hirokino lice,
zabrinuto zbog nedostatka fosfora za njene biljke. En joj ree da su naili na nanose
sulfata u lakom materijalu oko kratera u Acidaliji, i njih dve odoe zajedno da
pogledaju uzorke. Naa poe za ostalima niz betonirani podzemni hodnik prema
stalnom naselju, mislei na pravo kupanje i svee povre, sluajui sa pola panje
Maju koja joj je prepriavala najnovije vesti. Stigla je kui.
Ponovo na poslu; kao i pre, bio je bez predaha i raznolik, beskrajna lista stvari
koje je trebalo uraditi, i nikad dovoljno vremena, jer iako su neki zadaci zahtevali
manje ljudskog rada nego to je Naa oekivala, poto su za to osposobili robote, za
sve druge je bilo potrebno jo i vie. A nita od toga nije joj prualo toliko radosti kao
gradnja zasvoenih zemunica, ak i ako je bilo zanimljivo u tehnikom smislu.

Ako su hteli da centralni kvadrat pod kupolom bude od ikakve koristi, bilo je
potrebno postaviti temelje koji bi bili od dna do vrha sastavljeni od ljunka, betona,
fiberglasa, regolita i na kraju obraenog povrinskog sloja zemlje. Sama kupola
trebalo je da bude nainjena od duplih ploa od debelog stakla, koje e izdrati
pritisak i zadrati ultraljubiaste zrake, kao i odreeni postotak zraenja iz svemira.
Kada sve to bude dovreno, imae sredinji atrijum sa batom povrine deset hiljada
kvadratnih metara, zaista elegantan i zadovoljavajue reen plan; ali dok je radila na
razliitim zadacima vezanim za njegovo ostvarenje, Naa je primetila da joj misli
lutaju, i da pri tom ne moe da se opusti. Maja i Frenk vie nisu razgovarali jedno s
drugim ni na slubenom nivou, to je znailo da njihov privatni odnos veoma loe
stoji; a inilo se da Frenk takoe izbegava da govori s Donom, to nije bilo dobro.
Raskid veze izmeu Sae i Jelija pretvorio se u graanski rat izmeu njihovih
prijatelja; a Hirokina grupa, Juao, Pol, Elen, Ria, Din, Jevgenija i ostali, provodili su
ceo dan u atrijumu ili u staklenicima, izdvojeniji nego ikad, moda ba zbog svega
to se deavalo. Vlad, Ursula i drugi lanovi medicinske ekipe bili su do te mere
zaokupljeni ispitivanjima da su gotovo prestali da lee koloniste, zbog ega je Frenk
besneo; genetski inenjeri provodili su sve vreme u svojim adaptiranim prikolicama,
u laboratorijama.
A Miel se i pored svega toga ponaao kao da se ne deava nita nenormalno,
kao da nije zvanini psiholog kolonije; provodio je dosta vremena gledajui
francusku televiziju. Kada ga je Naa upitala ta je sa Frenkom i Donom, samo ju je
'belo' pogledao.
Prolo je 420 dana otkako su se spustili na Mars; prve sekunde postojanja
njihove vaseljene su protekle. Vie se nisu sastajali da osmisle sutranji radni dan ili
da razgovaraju o onome to rade. "Previe posla", odgovarali su ljudi kada bi ih Naa
pitala. "Pa, predaleko se odmaklo da bi se sad sve objanjavalo, zna, bilo bi suvie
dosadno. Meni bar jeste." I slino.
A njoj su se povremeno vraale u misli crne dine, beli led, obrisi figura u
svetlosti Sunca na zalasku. Tada bi zadrhtala i prenula se, s uzdahom. En je ve
organizovala novo putovanje i otila, ovaj put na jug prema najsevernijim kracima
Vales Marinerisa, da vidi nova nezamisliva uda. Ali Naa je bila potrebna u bazi,
svejedno da li je elela da bude napolju u kanjonima sa En ili ne. Maja se bunila da je
En previe vremena odsutna. "Jasno je da su se ona i Sajmon spanali, i sada provode
medeni mesec napolju dok mi ovde crnimo." Maja je sve posmatrala na taj nain, i
to bi bila stvar koja bi njoj bila potrebna da zvui sreno kao En, kada se javljala
spolja. Ali En je bila u kanjonima, i to je bilo dovoljno da tako zvui. Ako se izmeu
nje i Sajmona neto razvilo, bio je to samo prirodni produetak toga, i Naa se nadala
da je zaista tako, znala je da Sajmon voli En, oseala je kod nje bezmernu
usamljenost, neto emu je bio potreban ljudski dodir. Kad bi samo mogla da im se
ponovo prodrui!

Ali morala je da radi. Stoga se okrenula radu, komandovala je ljudima na

montai, obilazila je gradilita i ribala prijatelje zbog aljkavo obavljenog posla.
Ozleena ruka donekle joj je povratila snagu za vreme putovanja, pa je opet mogla
da vozi traktore i buldoere; provodila je itave dane u tome, ali vie nije bilo isto.
Kada je L dostigao 208 stepeni, Arkadije je prvi put siao na Mars. Naa je
otila do novog kosmodroma i ekala njegov dolazak, stojei na ivici iroke piste od
pranjavog cementa, skakuui s noge na nogu. Cement boje peene sijene ve je bio
obeleen utim i crnim mrljama prethodnih sletanja. Arkadijeva aura pojavila se na
ruiastom nebu, kao bela taka i uti plamen nalik na izokrenuti dimnjak za
sagorevanje gasa. Na kraju se ukazala geodezijska polulopta sa raketama i stajnim
trapom, koja je polako silazila na stubu ognja, i prizemljila se nezemaljskom
lakoom tano na sreditu sletnog kruga. Arkadije je radio na programu sputanja,
oito sa dobrim rezultatima.
Nekih dvadeset minuta kasnije, provukao se kroz otvor aure i zastao na
najviem stepeniku, osvrui se okolo. Bez oklevanja je siao niz stepenice, i kad je
stupio na tlo, nainio je par probnih skokova na vrhovima prstiju, nekoliko puta
zakoraio, a onda se okrenuo oko sebe, rairenih ruku. Nai se iznenadno otro javi
seanje na taj oseaj, kao da si upalj iznutra. On se tada preturi. Ona pohita prema
njemu, i on je ugleda, ustade, poe prema njoj i ponovo se saplete na hrapavom
'portlend' cementu. Pomogla mu je da se podigne, i naoe se u zagrljaju, teturajui
se, on u glomaznom odelu pod pritiskom, ona u hodau. Njegovo kosmato lice
izgledalo joj je okantno stvarno kroz vizire; video-slika uinila je da zaboravi treu
dimenziju i sve ostalo to je stvarnost inilo tako opipljivom. Lagano je kucnuo
svojim vizirom o njen, cerei se na svoj divlji nain. Oseala je da joj se usta
razvlae u slian kez.
Pokazao je na konzolu na runom zglobu i ukljuio njihov privatni kanal,
4224, pa i ona uini isto.
"Dobro doao na Mars."
Sa Arkadijem su doli Aleks, anet i Roder, i kada su svi izili iz lendera,
popee se u otvorenu prikolicu jednog od Modela T, i Naa ih odveze u bazu, prvo
irokim asfaltiranim drumom, pa preicom kroz etvrt Alhemiara. Objanjavala im
je namenu svake zgrade kraj koje bi proli, svesna da su ih oni ve prepoznali.
Odjednom je bila nervozna, setivi se kako joj je sve izgledalo posle putovanja na
pol. Stadoe kod komore garae i ona ih uvede unutra. Tu se odigra jo jedno
porodino okupljanje.
Kasnije tog dana, Naa je povela Arkadija u obilazak kvadrata zasvoenih
odaja, od vrata do vrata, od sobe do sobe, svih dvadeset etiri, a odatle u atrijum.
Nebo je iza staklenih ploa bilo boje rubina, a magnezijumske poluge svetlucale su
poput potamnelog srebra.

"Pa?" ree Naa konano, nemona da se zaustavi: "ta misli?"

Arkadije se nasmeja i zagrli je. Jo je bio u svemirskom odelu, pa mu je glava
izgledala sitno u krunom okovratniku; bio joj je tapaciran i glomazan pod rukama, i
poele da skine sve to sa njega.
"Pa, neto je dobro, a neto loe. Ali zato je tako runo? Zato je tako
sumorno?"
Naa slegnu ramenima, ljutito. "Imali smo suvie posla."
"I mi smo na Fobosu, ali da vidi kako tamo izgleda! Obloili smo sve galerije
ploama od nikla sa platinskim prugama, i obradili povrine ploa uzorcima na
osnovu kojih su roboti radili nou, reprodukcijama Eera, beskrajnim ogledalima,
prizorima sa Zemlje, ma samo da vidi! U nekim sobama treba samo da upali sveu
i da izgledao kao zvezdano nebo, ili kao da je u poaru. Videe, svaka prostorija je
umetniko delo!"
"Jedva ekam." Naa zatrese glavom, osmehujui mu se.
To vee imali su sveanu zajedniku veeru u etiri spojene sobe, najveoj
prostoriji u kompleksu. Jeli su piletinu i pljeskavice od soje i razne salate, i svi su
govorili uglas, i vee je podsealo na najbolje mesece na Aresu, ili ak na Antarktiku.
Arkadije ustade da ih obavesti o radovima na Fobosu. "Drago mi je to sam
konano u Podbreju." Bili su pri kraju sa Stiknijevom kupolom, rekao im je, a pod
njom su u upljikavoj steni izbuili dugake galerije, pratei ledene vene kroz
unutranjost meseca. "Da nije nedostatka sile tee, bilo bi to sjajno mesto", zakljui
Arkadije. "Ali tu nema pomoi. Najvei deo slobodnog vremena provodimo u
Nainom gravitacijskom vozu, ali je pretrpan, a u meuvremenu se svi radovi izvode
na Stikniju ili ispod njega. Provodimo suvie vremena u besteinskom stanju i
napreui se, a opet gubimo snagu; sada me zamara ak i marsovska gravitacija - jo
mi je mutno u glavi."
"Tebi je uvek mutno u glavi!"
"Zato moramo da radimo u smenama, ili da rad prepustimo robotima.
Razmiljamo da se preselimo dole za stalno. Uradili smo svoj deo posla tamo gore,
svemirska stanica spremna je za one koji e nas zameniti. Sada treba ovde da
naplatimo svoj trud!" Podigao je au.
Frenk i Maja se namrtie. Niko nije eleo da ide na Fobos, a Hjuston i
Bajkonur zahtevali su da tamo bude stalna posada. Maja je imala na licu onaj poznati
izraz sa Aresa, koji je govorio da je Arkadije za sve kriv; opazivi ga, Arkadije prsnu
u smeh.
Sledeeg dana, Naa i nekoliko drugih poveli su ga u detaljniji obilazak
Podbreja i okolnih postrojenja, a on je proveo sve vreme klimajui glavom sa onim
iskolaenim pogledom koji vas je terao da mu uzvratite klimoglav dok je ponavljao:
"Da, ali, da, ali", i natenane kritikovao jedno za drugim, sve dok nije poeo da

nervira i Nau. Mada je bilo teko porei da je okolina Podbreja raskopana i

utabana do horizonta u svim pravcima, te se inilo da se to nastavlja na celu planetu.
"Nije teko obojiti cigle", ree Arkadije. "Dodajte oksid mangana iz rastapanja
magnezijuma i dobiete isto bele cigle. Za crne dodajte ostatak ugljenika iz
Boovog procesa. Menjanjem koliine oksida gvoa moete da dobijete bilo koju
nijansu crvene boje, ukljuujui par neverovatnih grimiznih. Za ute, sumpor. A mora
da postoji neto i za zelene i plave, ne znam ta, ali e moda Spenser znati, moda
neki polimer zasnovan na sumporu, ne znam. Ali bi svetlozelena udesno izgledala u
ovako crvenoj okolini. Imala bi crnkastu nijansu zbog odbleska neba, ali bi ipak bila
zelena i prijala bi oku.
Onda tim raznobojnim ciglama gradite zidove-mozaike. Divno je raditi na
tome. Svako moe da ima zid kakav eli. Sve fabrike u etvrti Alhemiara izgledaju
kao barake ili baene konzerve sardina. Cigle oko njih poboljale bi izolaciju, te,
dakle, postoji i valjan nauni razlog za njih, ali je, zapravo, jedino vano da izgledaju
lepo, da se ovde oseamo kao kod kue. Predugo sam iveo u zemlji u kojoj se
mislilo samo na korisnost. Ovde treba da pokaemo da cenimo i neto drugo osim
toga, zar ne?"
"Bez obzira na to ta uradimo sa zgradama", primeti Maja otro, "zemljite oko
njih i dalje e biti razrovano."
"Ne mora da bude! Gledajte, kada gradnja bude gotova, bie sasvim mogue
vratiti zemljite u prvobitni oblik, a onda razbacati kamenje koje e oponaati
prvobitnu ravnicu. Peane oluje vrlo brzo e naneti dovoljno praine, a ako ljudi
potom budu ili stazama, a vozila putevima ili inama, okolina e uskoro izgledati
ba kao i pre, osim to e tu i tamo biti ivopisne mozaine zgrade, staklene kupole
ispunjene zelenilom, putevi od utih cigala i ta ti ga ja znam ta jo. To obavezno
moramo da uradimo! To je stvar duha! Ne kaem da je to trebalo ranije uraditi,
izgradnja infrastrukture bila je prea, a ona uvek stvara haos, ali smo sada spremni za
umetnost arhitekture, radove u njenom duhu."
Razmahao se rukama okolo, iznenada prestao, iskolaio oi prema
sumnjiavim izrazima lica oko njega, uokvirenim vizirima. "Nije loa ideja, a?"
Nije, pomisli Naa, osvrui se sa zanimanjem, pokuavajui da zamisli sliku.
Moda bi joj takav posao vratio zadovoljstvo u radu? Moda bi se En tada drugaije
oseala? Nije bila sigurna.
"Opet Arkadijeve ideje", rekla je Maja te veeri u bazenu, s kiselim izrazom
lica. "Samo nam je to trebalo."
"Ali ovo su dobre ideje", ree Naa. Onda je izila, istuirala se i obukla.
Te veeri ponovo je srela Arkadija i odvela ga da vidi severozapadnu odaju
Podbreja, koju je ostavila neobloenu, da bi mogla da mu pokae strukturu zidova.
"Veoma elegantno", ree on, prelazei dlanom preko cigala. "Zaista, Naa,
celokupno Podbreje je velianstveno. Vidi se tvoja ruka u svemu."

Polaskana, otila je do monitora i pozvala planove na kojima je radila, za

naselje vee duine. Tri niza zasvoenih odaja ukopanih u zemlju, svi u jednom zidu
veoma dubokog jarka; na suprotnom zidu jarka ogledala, da usmere svetlost u sobe...
Arkadije zaklima glavom, isceri se i pokaza na ekran, postavljajui pitanja i dajui
predloge: "Arkada izmeu soba i zida jarka, otvoren prostor; i svaki sprat malo
dublje od onog ispod, tako da svaki ima terasu koja gleda na arkadu..."
"Da, to bi bilo mogue..." I poee da kucaju na tastaturi kompjutera,
menjajui arhitektonski nacrt istovremeno dok su govorili.
Kasnije su proetali ispod kupole atrijuma. Zastali su pod visokim perjanicama
listova crnog bambusa, koji je bio u posudama, jer su jo pripremali zemljite. Bilo je
tiho i mrano.
"Moda bismo mogli da spustimo ovaj prostor za jedan sprat", ree Arkadije
tiho. "Da useemo prozore i vrata u tvoje zemunice, da budu svetlije."
Naa klimnu glavom. "Razmiljali smo o tome, ali je iznoenje tolike zemlje
kroz komore suvie sporo." Pogledala ga je. "Ali ta je sa nama, Arkadije? Do sad si
govorio samo o infrastrukturi. Mislila sam da je ulepavanje zgrada mnogo nie na
tvom spisku stvari koje treba uraditi."
Arkadije se iskezi. "Pa, moda su one vanije stvari sa spiska ve uraene."
"ta? Da li ja to sluam Arkadija Nikolajevia?"
"Pa, zna... ja se ne bunim samo da bih se bunio, gospoice Devetoprsta. A
kako se stvari ovde odvijaju, veoma lie na ono za ta sam se zalagao za vreme
putovanja. Toliko lie da bi bilo glupo da se bunim."
"Moram da priznam da me iznenauje."
"Ma nemoj? Seti se samo kako ste ovde svi radili zajedno poslednjih godinu
dana."
"Pola godine."
On se nasmeja. "Pola godine. I za sve to vreme nije bilo pravih voa. Oni
veernji sastanci gde svako ima re, a grupa odluuje ta je najpotrebnije uraditi: tako
bi trebalo da bude. I niko ne gubi vreme kupujui ili prodajui, jer ne postoji trite.
Ovde sve pripada svima, podjednako. Ali niko od nas ne moe da eksploatie ono to
nam pripada, jer nema nikog osim nas kome bi prodao. Imali smo veoma komunalno
drutvo, demokratsku grupu. Svi za jednog i jedan za sve."
Naa uzdahnu. "Stvari su se izmenile, Arkadije. Vie nije tako. A promene su
sve vee. Ovo nee potrajati."
"Zato tako pria?" povika on. "Potrajae, ako budemo eleli."
Ona mu uputi skeptian pogled. "Zna da to nije tako jednostavno."
"Pa, dobro, nije. Nije jednostavno. Ali zavisi od nas!"
"Moda." Uzdahnula je, pomislivi na Maju i Frenka, na Filis, Saksa i En.
"Ima strano mnogo trzavica."
"To nita ne smeta, sve dok se slaemo oko nekih osnovnih stvari."

Odmahnula je glavom i protrljala oiljak prstima druge ake. Svrbeo ju je

nedostajui prst, i odjednom se oseala potiteno. Iznad njih se dugako bambusovo
lie ocrtavalo naspram zatamnjenih zvezda; izgledale su kao kapljice nekog
divovskog bacila. Ili su stazom izmeu zasada letine. Arkadije uze njenu osakaenu
ruku i zagleda se u oiljak, toliko dugo da njoj postade neprijatno i pokua da izvue
aku. On je privue sebi, i poljubi svei patrljak u korenu domalog prsta. "Imate jake
ruke, gospoice Devetoprsta."
"Imala sam, pre ovoga", ree ona, stegnu pesnicu i podie je.
"Jednog dana e ti Vlad uzgajiti novi prst", ree on, uze joj stisnutu aku,
otvori je i zadra u ruci kada su nastavili da etaju. "Ovo me podsea na arboretum u
Sevastopolju", ree on.
"Mmm", ree Naa, ne sluajui ga, zaneta toplim prisustvom njegove ake u
svojoj, vrstom prepletenou njihovih prstiju. I on je imao jake ruke. Imala je jasnu
sliku o sebi: pedeset jednogodinja punaka Ruskinjica prosede kose, graevinska
radnica bez jednog prsta. Tako je prijalo osetiti toplinu drugog tela; predugo je bila
bez toga, i njena aka upijala je taj oseaj kao suner, sve dok sirota nije poela da
bridi, natekla i vrela. On se sigurno pita ta mi je, pomislila je, ali nije dala sebi da
misli o tome. "Drago mi je to si ovde", ree.
Arkadijevo prisustvo u Podbreju bilo je kao sat uoi oluje. Terao je ljude da
razmiljaju o onome to rade; navike koje su se neprimetno uvreile odjednom su se
nale pod lupom, i pod ovim novim pritiskom postale delom odbrambene, delom
agresivne. Sve postojee nesuglasice bile su za nijansu pojaane. Ovo je, naravno,
podrazumevalo i problem teraformiranja.
Sada ovaj problem vie ni u kom smislu nije bio sluajan dogaaj, ve stalni
proces, tema koja se vraala, stvar ustaljenih rasprava izmeu pojedinaca, napolju na
radu, za vreme obeda, pre spavanja. Sve je moglo da ih pokrene: prizor bele mrazne
pare iznad ernobila; dolazak robotskog rovera, natovarenog ledom sa polarne
stanice; oblaci na jutarnjem nebu. Videvi neto od toga, neko bi rekao: "To e dodati
malo BTU-a <BTU, British Thermal Unit(s), jedinica toplote vaea u Britaniji prim. prev.> sistemu", ili "Zar to nije dobar gas za efekat staklene bate?" i onda bi
usledila rasprava o tehnikim vidovima problema. Ponekad bi tema bila pomenuta
tokom veeri u Podbreju, pa bi se sa tehnikih pitanja stiglo do filozofskih; a
ponekad je ovo vodilo u duge, une svae.
Naravno, sukob miljenja nije bio ogranien na Mars. Neprestano su izlazili
novi, vrui dokumenti sa stavovima iz politikih centara u Hjustonu, Bajkonuru,
Vaingtonu, Uredu za pitanja Marsa u seditu UN u Njujorku, kao i iz biroa vlada,
urednitava asopisa, upravnih odbora korporacija, univerziteta bircuza i porodinih
domova irom sveta. U zemaljskim sukobljavanjima, veliki broj ljudi poeo je da
upotrebljava imena kolonista kao zatitni znak za odreeni stav, tako da su sami

kolonisti, gledajui vesti sa Zemlje, imali prilike da uju ljude kako podravaju stav
Klejbornove, ili su za Raselov program. Ovaj podsetnik na njihovu neizmernu slavu
na Zemlji, i njih same kao likove u TV drami u nastavcima, bio je uvek udan i
onespokojavajui; posle navale specijalnih emisija i intervjua povodom sputanja na
Mars, pomalo su zaboravili na neprestanu video-razmenu, zaokupljeni sopstvenom
ivotnom svakodnevicom. Ali video kamere su i dalje snimale i slale signal kui, a
taj ou je na Zemlji imao mnogo ljubitelja.
Uglavnom, svako je imao svoje miljenje. Ankete su pokazale da veina
podrava Raselov Program, usvojeno ime za Saksove planove da teraformira planetu
svim moguim sredstvima, to je bre mogue. Ali su oni u manjini, pobornici
Eninog stava 'ruke k sebi', bili vatreniji u verovanju, estoko se zalaui da se on
smesta unese u Antarktiku povelju, kao i u zemaljsku ekoloku politiku uopte. U
meuvremenu su mnoge ankete nedvosmisleno pokazale da se mnogi dive Hiroko i
projektu farme, dok su drugi sebe nazivali bogdanovistima; Arkadije je slao na
Zemlju puno snimaka sa Fobosa, a Fobos je bio dobar video-materijal, pravi spektakl
arhitekture i inenjeringa. Novoizgraeni hoteli na Zemlji ve su oponaali neka od
ovih reenja, postojao je arhitektonski pravac po imenu bogdanovizam, kao i neki
drugi pokreti vezani za njega, vie posveeni socijalnim i ekonomskim reformama u
svetskom poretku.
Ali teraformiranje je bilo u uem sreditu svih ovih previranja, a neslaganja
kolonista o ovom pitanju imala su najiri mogui publicitet. Neki od njih reagovali su
tako to su izbegavali kamere i odbijali da daju intervjue. "Upravo sam od toga i
pobegao", rekao je Hirokin pomonik Juao, i mnogi su se sloili s njim. Meu
ostalima je bilo puno ravnodunih; nekolicini kao da je sve to godilo. Filisin nedeljni
program, na primer, prenosile su i hrianske kablovske stanice i poslovni programi
irom sveta. Ali bez obzira na to kako su se mediji odnosili prema problemu, rezultati
anketa i oslukivanje razgovora pokazivali su da veina ljudi na Zemlji i Marsu
smatra da e se teraformiranje ostvariti. Vie nije bilo pitanje 'da li e', ve 'kada e'.
Ovo je bilo bezmalo sveopte gledite i meu samim kolonistima. Malo ih je bilo uz
En: naravno, Sajmon; Ursula i Saa, moda; Hiroko, mogue; Don, na svoj nain; a
sada i Naa, i ona na svoj nain. Na Zemlji je bilo vie ovih 'crvenih', ali su oni
podravali ovaj stav kao teoriju, estetsko prosuivanje. Njihov najjai argument,
znai onaj koji je En najee naglaavala u svojim obraanjima Zemlji, bila je
mogunost postojanja ivota na planeti. "Ako na Marsu postoji ivot", govorila je En,
"radikalna promena klime mogla bi da ga zatre. Ne smemo da utiemo na zateenu
situaciju dok ne dobijemo odgovor na pitanje ima li ivota na Marsu; to bi bilo
nenauno i, jo gore, nemoralno."
Ovo je dobilo mnogo pristalica, ukljuujui i one u zemaljskim naunim
krugovima, pa je osnovana komisija pri UNOMA za nadgledanje kolonije. Ali bi
Saks, svaki put kada bi uo argument, trepnuo i blago rekao: "Na povrini nema

znakova ivota, sadanjeg ili prolog. Ako i postoji, mora biti pod zemljom,
pretpostavljam u blizini vulkanskih jezgara. Ali ak i ako tamo dole ima ivota,
moemo da tragamo za njim deset hiljada godina i da ga ne naemo, niti da
eliminiemo mogunost da on ipak postoji na nekom drugom mestu tamo negde dole,
negde gde nismo traili. Stoga ekanje da se uverimo da nema ivota" - to je bio
prilino rasprostranjen stav meu umerenima - "u sutini znai ekanje zauvek. Radi
maglovite mogunosti koju teraformiranje ionako ne bi odmah ugrozilo."
"Naravno da bi", odvratila bi En. "Moda ne odmah, ali bi se permafrost posle
izvesnog vremena otopio, nastalo bi kretanje u hidrosferi i njeno sveopte zagaenje
toplijom vodom i zemaljskim oblicima ivota, bakterijama, virusima, algama. To bi
moda potrajalo, ali bi se svakako dogodilo. A to ne smemo da rizikujemo."
Saks bi slegnuo ramenima. "Prvo, to je pretpostavka postojanja ivota, veoma
male verovatnoe. Drugo, proli bi vekovi pre no to bi bio ugroen. Verujem da
bismo za to vreme mogli da ga otkrijemo i zatitimo."
"Ali moda neemo moi da ga naemo."
"Znai da se zaustavimo na maloj verovatnoi postojanja ivota, koji ionako
nikad neemo pronai?"
Na to bi En slegnula ramenima. "Moramo, ukoliko nee da kae da je u redu
unititi ivot na drugim planetama ako ga ne pronaemo. I ne zaboravi: samonastali
ivot na Marsu bio bi najvee otkrie svih vremena, pokazatelj galaktike
rasprostranjenosti ivota, potpuno nepobitan. Potraga za ivotom je jedan od glavnih
razloga to smo ovde!"
"Dobro", rekao bi Saks, "ali je za to vreme ivot koji sasvim sigurno postoji
izloen veoma visokim dozama radijacije. Ako ne uinimo neto da ih smanjimo,
moda neemo moi da ostanemo ovde. Da bismo smanjili zraenje, potrebna nam je
gua atmosfera."
Ovo nije bio odgovor na Enin stav ve podmetanje drugog, koji je inae bio
veoma uticajan argument. Milioni ljudi na Zemlji eleli su da dou na Mars, na 'novu
granicu', gde je ivot ponovo bio pustolovina; iseljenike liste ekanja, stvarne i
lane, bile su masovno potpisivane. Ali niko nije eleo da ivi u kupatilu mutagenog
zraenja, i kod veine ljudi je elja da se planeta uini bezbedna za ljude bila jaa od
elje da se ouva postojei beivotni predeo ili da se zatiti pretpostavljeni marsovski
ivot za koji su ih mnogi naunici uveravali da ne postoji.
Zbog svega toga je izgledalo, ak i onima koji su pozivali na opreznost, da e
biti odlueno da se izvri teraformiranje. Zaduena je potkomisija UNOMA-e da
proui problem, i na Zemlji je to sada bila maltene presuena stvar, neizbean inilac
napretka, prirodni korak u poretku stvari. Proklamovana sudbina.
Na Marsu, meutim, pitanje je bilo istovremeno otvorenije i hitnije, stvar ne
toliko filozofije koliko svakodnevnog ivota, ledenog, otrovnog vazduha i izloenosti
zraenju; meu onima koji su bili za teraformiranje, znaajna grupa se okupljala oko

Saksa - grupa koja ne samo to je htela to da uradi, ve da to uradi to pre. Niko nije
bio siguran ta to znai u praksi; procene potrebnog vremena da se ostvari 'povrina
pogodna za ivot ljudi' kretale su se od jednog veka do deset hiljada godina, sa
ekstremnim miljenjima na oba kraja, od trideset godina (Filis) do sto hiljada godina
(Juao). Filis je govorila: "Bog nam je dao ovu planetu da je nainimo po svom liku,
da stvorimo novi Raj". Sajmon: "Ako se permafrost otopi, iveemo na zemljitu
koje se uruava, i mnogi od nas e poginuti." Prepiralo se oko raznoraznih stvari:
postojeih koliina soli, koliina peroksida, doza radijacije, izgleda zemljita,
moguih smrtonosnih mutacija genetski stvorenih mikroorganizama, i ega jo ne.
"Moemo da pokuamo da nainimo model", rekao je Saks, "ali valja rei da
to nikada nee biti odgovarajui model. Stvar je prevelika i ima previe inilaca,
mnoge i ne znamo. Ali e ono to nauimo iz toga biti korisno za kontrolisanje klime
na Zemlji, da bi se izbeglo zagrevanje planete ili budue ledeno doba. To je
eksperiment ogromnih razmera i bez vidljivog zavretka, u kome nita nije
zajemeno ili pouzdano tano. Ali to je ono to nauka jeste."
Ljudi su potvrdno klimali glavom.
Arkadije je, kao i uvek, razmiljao sa politikog stanovita. "Bez
teraformiranja nikada neemo biti samodovoljni", primetio je. "Teraformiranje nam
treba da bi planeta postala naa, da stvorimo materijalnu osnovu za nezavisnost."
Ljudi su prevrtali oima. Ali to je znailo da su Saks i Arkadije u neku ruku
saveznici, to je bila mona kombinacija. Sukobljavanja su se nastavljala, uvek
iznova, bez kraja i konca.
A Podbreje je bilo gotovo dovreno, osposobljeno i na mnogo naina
samodovoljno naselje. Sada se moglo delovati dalje; trebalo je odluiti ta. Veina je
elela da zapone teraformiranje. Predloeno je mnogo projekata za poetak procesa,
svaki sa svojim zastupnicima, a to su obino bili oni koji bi ga i sproveli u delo. Ovo
je bio vaan inilac privlanosti teraformiranja: svaka disciplina mogla je da
doprinese poduhvatu, na ovaj ili onaj nain, tako da je imao iroku podrku.
Alhemiari su govorili o fizikim i mehanikim nainima da se povea toplota u
sistemu; klimatolozi su govorili o uticanju na vremenske prilike, tim za biosferu o
teorijama ekolokih sistema koje bi trebalo isprobati. Bioinenjeri su ve radili na
novim mikroorganizmima; meali su, skraivali i pravili nove kombinacije gena algi,
metanogena, cijanobakterija i liajeva, pokuavajui da stvore organizme koji e
preiveti na postojeoj povrini Marsa, ili ispod nje. Jednog dana su pozvali Arkadija
da vidi ta rade, i Naa je pola s njim.
Neke od prototipskih GEM-a uvali su u marsovskim sudovima, od kojih je
najvei bio zapravo jedan od starih modula u prvobitnom logoru. Otvorili su ga,
razasuli regolit po podu i ponovo ga zatvorili. Ono to se dogaalo unutra
kontrolisano je daljinskim komandama, a rezultate su ispitivali iz susednog modula,
gde su instrumenti vrili merenja, a video-monitori pokazivali ta je izniklo u

posudama. Arkadije je pomno promotrio svaki ekran, ali nije video Bog zna ta:
njihova stara prebivalita, pokrivena plastinim pregradama punim crvene zemlje; od
pregrada do zidova pruale su se robotske ruke. Ponegde se moglo videti da na
zemlji uspeva neto kao plaviasto trnje.
"Ovo nam je trenutni ampion", ree Vlad. "Ali jo je tek jedva malo
areofilian." Vrili su selekciju, traei neke ekstremne odlike, ukljuujui otpornost
na hladnou, dehidraciju i UV zrake, toleranciju na soli, minimalnu potrebu za
kiseonikom, uspevanje na kamenu i na zemlji. Nijedan zemaljski organizam nije
imao sva ova svojstva, a oni koji su imali poneko obino su sporo rasli, ali su
inenjeri pokrenuli neto to je Vlad nazvao program meanja i sparivanja, i nedavno
su dobili varijantu cijanofita koji su povremeno zvali plavozelena alga. "Nije ba da
buja, ali i ne umire tako brzo, da tako kaemo." Krstili su je cyanophyte primares, ali
je bila opte poznata kao podbrena alga. Nameravali su da probaju kako uspeva na
terenu i pripremali su predlog za UNOMA.
Naa je primetila da je Arkadija uzbudila poseta njihovom logoru; na veeri je
izjavio: "Trebalo bi sami da donesemo odluku, i ako smo za, da ponemo."
Maja i Frenk bili su van sebe zbog ovoga, i bilo je oigledno da ni ostalima
nije ba ugodno. Maja je zahtevala da se promeni tema i razgovor je prisilno preao
na drugo polje. Sledeeg jutra, Maja i Frenk su posetili Nau, da razgovaraju o
Arkadiju. Bili su pokuali da ga urazume, kao voe, kasnije prethodne veeri. "Smeje
nam se u lice!" povika Maja. "S njim se ne moe razumno razgovarati!"
"Ono to on predlae moglo bi da bude veoma opasno", ree Frenk. "Ako
nedvosmisleno zanemarimo uputstvo UN, sasvim je mogue da dou ovamo, pokupe
nas i poalju nazad, i dovedu ljude koji e potovati zakon. Hou da kaem, bioloka
kontaminacija ovog okruenja trenutno je potpuno nedozvoljena i nemamo pravo da
to prenebregnemo. To je meunarodni sporazum. To je nain na koji ljudski rod u
ovom trenutku eli da se odnosimo prema ovoj planeti."
"Da li bi ti porazgovarala s njim?" upita Maja.
"Mogu da razgovaram s njim", ree Naa, "ali ne znam da li e to neto
promeniti."
"Molim te, Naa. Pokuaj. Imamo previe nevolja i bez ovoga."
"Pokuau, naravno."
Razgovarala je s Arkadijem istog popodneva. Bili su napolju na ernobilskom
putu, etajui nazad prema Podbreju. Sama je pokrenula temu i predloila da bi
trebalo biti strpljiv. "Ionako je samo pitanje vremena kada e UN usvojiti tvoje
vienje."
On zastade i podie njenu ozleenu ruku. "Koliko to imamo vremena, po
tebi?" ree. On pokaza prema Suncu na zalasku. "Koliko predlae da ekamo? Dok
ne dobijemo unuke? Praunuke? Njihove unuke, slepe poput peinskih ribica?"
"Ma, daj", ree Naa i izvue ruku. "Peinske ribice."

Arkadije se nasmeja. "Ipak, to je ozbiljno pitanje. Ne moemo veno da

ekamo, a bilo bi lepo videti da stvari poinju da se menjaju."
"ak i da je tako, zato ne saekati godinu dana?"
"Zemaljsku godinu ili marsovsku godinu?"
"Marsovsku. Da sakupimo podatke o svim godinjim dobima, ostavimo UN
vremena da se smisle."
"Ne trebaju nam podaci, merenja se vre ve godinama."
"Jesi li razgovarao sa En o tome?"
"Ne. Pa, recimo da jesam. Ali se ona ne slae."
"Puno je ljudi koji se ne slau. Moda na kraju hoe, ali mora da ih ubedi.
Ne moe samo da se galamdijski protivi miljenjima, jer u tom sluaju nisi nita
bolji od onih tamo kod kue koje stalno kritikuje."
Arkadije uzdahnu. "Da, da."
"Pa, zar nisi?"
"Vi prokleti liberali."
"Ne znam ta ti to znai."
"To znai da ste suvie meka srca da biste ikad ita uradili."
Ali sada su ve bili nadomak niske uzvisine Podbreja, nalik na sve etvrtasti
krater, sa izbaenim materijalom rasutim svuda okolo. Naa mu to pokaza. "Ovo sam
ja uradila. Vi prokleti radikali," munula ga je laktom u rebra, otro, "mrzite
liberalizam zato to je delotvoran."
On podrugljivo frknu.
"Jeste! Dejstvuje postepeno, s vremenom, s mnogo muke, bez vatrometa i
jeftine dramatike ili stradanja ljudi. Bez tvojih seksi revolucija i sveg bola i mrnje
koju donose. Jednostavno dejstvuje."
"Eh, Naa." Obgrlio ju je oko ramena, i ponovo pooe prema bazi. "Zemlja je
savreno liberalan svet. Ali polovina tog sveta gladuje, uvek je gladovala i gladovae.
Veoma liberalno."
inilo se, ipak, da je Naa uticala na njega; prestao je da poziva na jednostrano
donoenje odluke da se GEM-i puste na povrinu i ograniio se na agitprop svoje
ideje o ulepavanju, provodei veliki deo vremena u etvrti, pokuavajui da dobije
obojene cigle i staklo. Naa bi mu se uglavnom pridruila na plivanju pre doruka.
Zajedno sa Donom i Majom, odvojili su stazu u plitkom bazenu, koji je zauzimao
celu jednu zemunicu, i tu bi preplivali kilometar ili dva u otrom tempu. Don je
prednjaio u sprintu, Maja u duim deonicama, a Naa ih je pratila u svemu, iako joj
je smetala ozleena ruka. Sekli su izuzetno uzburkanu vodu kao kolona delfina,
posmatrajui kroz plivake naoare nebesko-plavi beton na dnu bazena. "'Delfin' je
kao stvoren za ovu silu tee", govorio je Don, kezei se zbog toga to su naprosto
izletali iz vode. Doruak je posle toga mnogo vie prijao, mada je obino bio kratak,

a ostatak dana provodili su u uobiajenim poslovima; Naa je retko ponovo viala

Arkadija pre veere, a nekad ni kasnije.
Onda su Saks, Spenser i Ria dovrili montau robotske fabrike Saksovih
vetrenjaa-grejaa i poslali su molbu UNOMA-i za dobijanje dozvole da rasporede
hiljadu vetrenjaa po polutarnoj oblasti, radi ispitivanja efekta dogrevanja. Sve one
zajedno trebalo je da puste u atmosferu samo dvostruku koliinu toplote od one koju
je stvarao ernobil, pa se ak i postavljalo pitanje da li e dodatna toplota moi da se
razlikuje od odstupanja u temperaturi vezanih za godinja doba; ali, kao to ree
Saks, nee znati ako ne pokuaju. Grejai e sigurno dodati neto toplote povrini,
bila ona uoljiva ili ne.
I tako je ponovo buknulo gloenje oko teraformiranja. En se odjednom
rastrala, snimajui duge poruke koje je slala lanovima izvrnog odbora UNOMA-e,
dravnim uredima za pitanja Marsa u svim zemljama trenutno ukljuenim u
Komisiju, i Glavnoj skuptini UN. Ovi istupi izazvali su veliku panju, od
najuticajnijih politikih krugova do dnevne tampe i televizije, medija koji su se
prema ovome odnosili kao prema najnovijem nastavku crvene sapunske opere. En je
samostalno snimala i slala svoje poruke, tako da su kolonisti saznali za njih iz
izvetaja zemaljske TV i gledajui reakcije narednih dana: debate u vladinim
krugovima, miting u Vaingtonu koji je okupio dvadeset hiljada ljudi, sate i sate
vremena posveenog specijalnim emisijama, i komentare u naunim programima.
Bilo je pomalo okantno videti estinu ovih reakcija, a neki su smatrali da im je En
radila iza lea. Filis je bila ogorena.
"Osim toga, besmisleno je", rekao je Saks, trepui. "ernobil ve isputa u
atmosferu priblino istu koliinu toplote kao ove vetrenjae, a zbog toga se nijednom
nije pobunila."
"Bogami, jeste", ree Naa. "Ali je bila nadglasana."
U UNOMA-i su poeli sastanci, i dok su trajali, grupa naunika za materijale
saekala je En posle veere. Bilo je tu i dosta drugih kolonista, radoznalih da vide
sueljavanje; glavna sala Podbreja zauzimala je etiri zemunice, iji su pregradni
zidovi bili uklonjeni i zamenjeni noseim stubovima; bila je to prostrana odaja,
ispunjena stolicama, biljkama u posudama i potomcima ptica sa Aresa, uz to
odnedavno osvetljena prozorima ugraenim visoko u severni zid, kroz koje su se
delimino videli zasadi u atrijumu. Veliki prostor, a u njemu bar polovina kolonista
koji su obedovali kada se dogodilo okupljanje.
"Zato o tome nisi razgovarala s nama?" upitao ju je Spenser.
Enin pogled primora Spensera da obori oi. "A zato bih razgovarala s vama o
tome?" odvrati ona, skrenuvi pogled na Saksa. "Vae miljenje je poznato, jer smo
toliko puta raspravljali, i uzalud bi bilo da vam bilo ta kaem. Zavukli ste se ovde u
svoje mije rupe i eksperimentiete, kao balavci sa dejim hemijskim kompletima u
podrumima, a za sve to vreme vam itav svet lei tu pred vratima. Svet iji su

kopneni oblici stotinu puta vei od slinih na Zemlji, i hiljadu puta stariji, sa
dokazima vezanim za poetke Sunevog sistema, razbacanim svuda okolo, da ne
pominjem celokupnu istoriju planete, jedva neto izmenjenu u poslednjih milijardu
godina. I nameravate da upropastite sve to. Naravno, bez potenog priznanja ta
zapravo radite. A ovde bismo mogli da ivimo i prouavamo planetu ne menjajui je
- mogli bismo to, uz zanemarljiv rizik ili posledice po sebe. Sva ta pria o radijaciji je
sranje, i vi to znate. Nivo zraenja je jednostavno nedovoljan da opravda tako
ogromne razmere promena okoline. Nameravate to da uradite zato to mislite da
moete. Da probate, pa da vidite - kao da je ovo velika rupa s peskom na dejem
igralitu gde moete da pravite svoje kule. Velika marsovska posuda! Nalazite
opravdanja tamo gde moete, ali to su pogrena uverenja, i to nije nauka."
Tokom ove tirade lice joj se naprosto zapalilo; Naa je nikada nije videla ni
priblino jarosnu kao sada. Uobiajena fasada iza koje je krila svoj gorki gnev bila je
razvaljena, i bila je gotovo bez rei od besa i ustreptalosti. U itavoj sali vladala je
mrtva tiina. "Kaem, to nije nauka! To je obino poigravanje. I zbog te igre
nameravate da razorite istorijski zapis, unitite polarne kape, otone kanale i dna
kanjona - da zbriete prelep i ist predeo, sve to ni za ta."
Odaja je bila sleena kao fotografija. uo se samo um ventilatora. Ljudi
poee da se nelagodno pogledaju. Sajmon zakorai prema En, ispruivi ruku; ona
ga zaledi pogledom, kao da je iziao napolje samo u donjem veu. Lice mu se
zajapuri, i on se prenu iz ukoenosti i ponovo sede.
Ustade Saks Rasel. Izgledao je kao i uvek, moda malo crveniji u licu nego
obino, ali pitom, sitan, trepui poput sove, a glas mu je bio smiren i suv, kao da
objanjava neko pitanje iz udbenika o termodinamici, ili redosled u periodinoj
tablici elemenata.
"Lepota Marsa postoji u ljudskom umu", ree onim svojim suvim faktinim
tonom, i svi se zagledae u njega, zapanjeni. "Bez ljudskog prisustva to je samo skup
atoma, nimalo razliit od bilo koje druge trunke materije u kosmosu. Mi smo ti koji
ga poimaju i koji mu daju znaenje. Tokom svih ovih vekova, dok smo gledali uvis u
nono nebo i posmatrali ga kako luta meu zvezdama. Tokom svih onih noi
provedenih u posmatranju kroz teleskope, uperene u siuni disk, nastojei da
uoimo kanale u promenama albeda. I svi oni glupavi romani, sa udovitima,
devicama i umiruim civilizacijama. I svi naunici koji su prouavali podatke, ili nas
doveli ovamo. To je ono to Mars ini lep. A ne bazalt i oksidi."
Zastao je da ih sve zaokrui pogledom. Naa proguta knedlu: bilo je
zaprepaujue uti te rei iz usta Saksa Rasela, izreene istim tonom kao da
analizira neki grafikon. Ma, nepojmljivo!
"A sad kada smo ovde", nastavio je, "nije dovoljno sakriti se ispod deset
metara nasute zemlje i prouavati stene. Jeste, to je nauka, i to svrsishodna nauka. Ali
nauka je i vie od toga. Nauka je dao ireg ljudskog preduzea, a to preduzee

ukljuuje odlazak na zvezde, prilagoavanje drugim planetama, prilagoavanje tih

planeta nama. Nauka je in stvaranja. Nedostatak ivota ovde i nedostatak bilo
kakvog otkria za pedeset godina koliko traje program SETI, pokazuju da je ivot
redak, a razumni ivot jo rei. Ali je celokupan smisao Vaseljene, njena lepota,
upravo u poimanju podarenom razumnom ivotu. Svesni smo Vaseljene, i na
zadatak je da irimo tu svest, da odlazimo da vidimo stvari, da ivimo svuda gde je to
mogue. Preopasno je uvati svu svest Vaseljene na jednoj jedinoj planeti, gde moe
da bude izbrisana. Stoga smo sada na dve, ili tri, ako raunate Mesec. Ovu ovde
moemo da izmenimo, utoliko da bude bezbednije iveti na njoj. Promeniti je ne
znai unititi je. Moda e itanje njene prolosti postati tee, ali njena lepota nee
nestati. Zar bi postojanje jezera, uma ili gleera umanjilo lepotu Marsa? Ja mislim
da ne bi. Mislim da bi je samo povealo. Donelo bi ivot, najlepi sistem od sviju. Ali
nita to ivot moe da uini ne bi sruilo Tarzis, ili sravnilo Marineris. Mars e uvek
ostati Mars, razliit od Zemlje, hladniji i divljaniji. Ali je mogue da bude Mars, i da
istovremeno bude na. Tako e i biti. Ima jedna odlika ljudskog uma: ono to moe
da se uini, bie uinjeno. Moemo da preobrazimo Mars i da ga izgradimo kao to
se gradi katedrala, u spomenik ljudskom rodu i Vaseljeni. Moemo to, te emo to i
uiniti. Zato..." podigao je uvis okrenut dlan, kao da je zadovoljan to je analiza
potvrena podacima sa grafikona - kao da je prouavao periodinu tablicu i zakljuio
da je jo tana, "...bismo mogli i da ponemo."
Pogledao je En, a pratili su je i pogledi svih ostalih. Usne su joj bile stisnute,
ramena zgurena. Znala je da je poraena.
Slegnula je ramenima, kao da stresa ogrta sa glave i lea, teak oklop koji ju
je vukao zemlji i odvajao je od njih. Onda ree, suvim, bezvunim tonom koji je
koristila kada je neto muilo: "Mislim da previe vrednuje svest, a premalo stenu.
Mi nismo gospodari Vaseljene. Mi smo samo mali deo nje. Moda smo njena svest,
ali to to smo njena svest ne znai da treba da je pretvorimo u olienje nas samih. To
pre znai da treba da se uklopimo u nju, takvu kakva jeste, i da joj sluimo svojom
panjom." Srela je Saksov blagi pogled, i iz nje poslednji put izbi gnev: "Nisi ak ni
pogledao Mars."
I izie iz sale.
anet je imala svoje video-naoari i snimila je ceo razgovor. Filis je poslala
primerak na Zemlju. Nedelju dana kasnije, komisija za ekoloku kontrolu UNOMA-e
dozvolila je razmetanje vetrenjaa-grejaa.
Plan je bio da se vetrenjae spuste iz diriabla. Arkadije je odmah zatraio
povlasticu da pilotira jednim od njih, kao neku vrstu nagrade za rad na Fobosu. Maji
i Frenku nije smetala pomisao da Arkadije nestane iz Podbreja na mesec ili dva, pa
su mu odmah dodelili jednu letelicu. Preovlaujui vetrovi odnee ga na istok, gde e

smanjiti visinu leta da spusti vetrenjae u korita kanala i na spoljnje obronke kratera,
mesta gde duvaju jaki vetrovi. Naa je ula za pohod tek kada je Arkadije dotrao
kroz odaje da je obavesti.
"Lepo zvui", ree ona.
"'Oe sa mnom?" upita on.
"Bogme, hou", ree ona. Nedostajui prst joj je brideo.
Njihov diriabl bio je najvei koji je ikad napravljen, planetni model izgraen
u Nemakoj, u kompaniji Friedrichshafen Noch Einmal, i poslat na Mars 2029.
godine, tako da je tek nedavno stigao. Bio je nazvan Erouhed, Glava Strele, i raspon
krila mu je bio 120 metara, duina 100 metara, a visina 40 metara. Imao je unutranji
ultralaki okvir, kao i turbopropelere na vrhu oba krila i pod gondolom; pokretali su ih
mali plastini motori ije su se baterije napajale solarnim elijama rasporeenim na
gornjoj povrini meha. Gondola u obliku olovke pruala se gotovo itavom donjom
stranom trbuha, ali je unutra bilo tesnije nego to je Naa oekivala, jer je veliki deo
prostora bio privremeno popunjen teretom koji su nosili, vetrenjaama; na poletanju,
slobodni prostor za njih sastojao se samo od pilotske kabine, dva uska leaja,
majune kuhinje, jo manjeg toaleta, i onoliko prolaza koliko je bilo neophodno da bi
se moglo kretati od jednog do drugog mesta. Bilo je prilino skueno, ali su, na
sreu, oba boka gondole bila u prozorima, i mada su donekle bila zaklonjeni
vetrenjaama, ipak su pruala dovoljno svetlosti i dobar pogled.
Poletanje je bilo sporo. Arkadije je pokretanjem poluge u kabini otpustio uad
koja su se pruala od tri privezna jarbola; turbopropeleri su radili punom snagom, ali
su imali posla sa vazduhom ija je gustina bila samo dvanaest milibara. Kabina je
usporeno odskakala gore-dole, ugibajui se na unutranjem okviru, i svaki je odskok
bio neto vii. Za nekog ko je bio navikao na raketna lansiranja ovo je bilo smeno.
"Da napravimo tri-ezdeset i pogledamo Podbreje pre nego to odemo", ree
Arkadije kada su se nali na visini od pedeset metara. Nagnuo je letelicu i nainili su
lagani, iroki zaokret, gledajui kroz Nain prozor. Tragovi, jame, gomile regolita,
sve tamnocrveno naspram pranjave narandaste povrine ravnice - izgledalo je kao
da je tamo zmaj vie puta zagrebao ogromnim kandama. Podbreje se nalazilo u
sreditu povreda, samo po sebi privlaan prizor, etvrtasto tamnocrveno leite za
blistavi dragulj od stakla i srebra, sa zelenilom koje se naziralo ispod kupole. Od
njega su se pruali putevi na istok do ernobila i na sever do svemirskih rampi. A
preko puta su stajali dugaki mehurovi staklenih bati i naselje modula...
"etvrt Alhemiara jo izgleda kao neto sa Urala", ree Arkadije. "Stvarno
moramo neto da preduzmemo u vezi s tim." Ispravio je diriabl i povezao ga prema
istoku, niz vetar. "Da nadletim ernobil i uhvatim uzlaznu struju?"
"A to ne bismo videli ta ova stvar moe sama?" ree Naa. Oseala se lako,
kao da je vodonik u balonima i nju ispunio. Prizor je bio zadivljujui, magloviti

horizont moda stotinu kilometara daleko, jasno vidljivi obrisi kopna: blage uzvisine
i upljine Lune, naglaenija brda i kanjoni kanala na istoku. "Oh, ovo e biti divno!"
"Da."
Bilo je neobjanjivo, u stvari, da tako neto nisu pre uradili. Ali na Marsu let
nije bio laka stvar, zbog proreenog vazduha. Vozili su se u najboljem reenju: to
veem i to lakem diriablu, ispunjenom vodonikom, koji u marsovskom vazduhu
ne samo to nije bio zapaljiv, ve je bio i laki u odnosu na okolinu nego to bi bio na
Zemlji. Vodonik i najnoviji superlaki materijali davali su im neophodan uzgon da
ponesu teret kakav su bile vetrenjae, ali su se sa takvim teretom izluujue vukli, i
sve se odigravalo krajnje usporeno.
I tako su lebdeli dalje. Celog tog dana prelazili su talasavu ravnicu Lune
Planuma, gurani vetrom na jugoistok. Sat ili dva mogli su da vide Ponor Juventa na
junom horizontu, raspuklinu kanjona koja je izgledala kao gigantsko rudarsko okno.
Dalje na istoku, zemlja je postajala ukasta; bilo je manje kamenja na povrini, a
podlona stena bila je izlokanija. Takoe je bilo mnogo vie kratera, velikih i malih,
otrih ivica ili bezmalo ukopanih. Ovo je bila Ksante Tera, oblast visoka i topografski
slina junim visijama, koja se ovde usecala na sever izmeu niskih ravnica Hrize i
Izidisa. Trebae im nekoliko dana da preu Ksante, ako se ne promene preovlaujui
zapadni vetrovi.
Napredovali su lagodnim tempom od deset kilometara na sat. Uglavnom su
leteli na visini od oko sto metara, zbog ega su obzorja bila udaljena oko pedeset
kilometara. Imali su vremena da se nagledaju svega to bi poeleli, iako se sve vie
inilo da je Ksante puko nizanje kratera.
Kasnije tog popodneva, Naa je oborila nos diriabla i napravila luk na vetru,
spustivi se sve do visine od deset metara od tla, a onda je bacila kotvu. Brod se
uzdigao, trznuo na uetu i odlebdeo niz vetar dok ga nije zategao, vukui ga poput
zmaja. Naa i Arkadije su se provukli do kraja gondole, gde se nalazilo ono to je
Arkadije zvao bombaka rampa. Naa je podigla vetrenjau na kuku vitla na rampi.
Vetrenjaa je bila mala, magnezijumska kutija sa etiri vertikalne lopatice na stubu
koji se dizao iz nje. Teila je oko pet kilograma. Zatvorili su poklopac rampe nad
njom, isisali vazduh i otvorili donja vrata. Arkadije je rukovao vitlom, nadgledajui
to to radi kroz nisko postavljen prozor. Vetrenjaa se spustila kao visak i udarila u
otvrdnuli pesak na junom obronku malog bezimenog kratera. Otpustio je kuku,
povukao je nazad do rampe i zatvorio vrata.
Vratili su se u kabinu, i ponovo pogledali dole, da vide da li vetrenjaa radi.
Stajala je tamo, mala kutija na spoljnoj padini kratera, pomalo nagnuta, a etiri iroke
lopatice veselo su se okretale. Izgledala je kao anemometar iz dejeg meteorolokog
kompleta. Grejno telo, izloena metalna spirala koja e zraiti kao reo, bila je na
jednoj strani osnove. Na povoljnom vetru telo e moi da dostigne i do 200 stepeni

Celzijusa, to nije bilo loe, posebno pri temperaturi okoline. Ipak... "Trebae puno
ovakvih da doe do ikakve promene", primeti Naa.
"Naravno, ali je ipak svaka od pomoi, a to je na neki nain besplatna toplota.
Ne samo da vetar pokree vetrenjae, ve i Sunce napaja postrojenja gde se one
proizvode. Mislim da su vetrenjae dobra ideja."
To popodne, stali su jo jednom da postave drugu, a onda su se ukotvili da
prenoe u zavetrini visokog, ne tako davno nastalog kratera. Zagrejali su obrok u
mikrotalasnoj pei u kuhinjici, a onda su legli na uske leaje. Bilo je neobino ljuljati
se na vetru, kao ukotvljen brod: trzaj i plutanje, trzaj i plutanje. Ali je bilo i veoma
umirujue kada se ovek navikne, i Naa je uskoro zaspala.
Sledeeg jutra, probudili su se pre zore, odvezali se i poli prema svetlosti
Sunca. Sa visine od stotinu metara posmatrali su kako se predeo u senci obliva
bronzom dok se pomerala granina linija dana i donosila jasnu svetlost jutra, a ova
osvetljavala fantastinu zbrku blistavih stena i dugakih senki. Jutarnji vetar duvao je
ukoso s desne strane pramca i nosio ih je severoistono prema Hrizi, pevajui duet sa
propelerima u punoj brzini. Onda je zemlja pod njima naglo utonula, i nali su se
pred prvim od otonih kanala kraj kojih e proi, vijugavom bezimenom dolinom
zapadno od albatana Valisa. Ovaj S-oblik bez sumnje je produbila voda. Kasnije
istog dana preleteli su preko dubljeg i mnogo ireg kanjona albatana, gde su znaci
bili jo oigledniji: ostrva oblika suze, krivudavi kanali, aluvijalne ravni, ispucalo
zemljite; svuda je bilo znakova velike bujice, bujice koja je stvorila kanjon takvih
dimenzija da je Glava Strele odjednom izgledao kao leptir.
Odlivni kanjoni i uzvisine izmeu njih podseali su Nau na pejsa iz
amerikih vesterna, sa koritima, mezama i samotnim stenama-brodovima, kao u
Dolini spomenika - samo to su ovu prelazili ve etiri dana, prvo bezimeni kanal, pa
albatanu, Simud, Tiu i, na kraju, Ares. Svi ovi oblici bili su delo dinovskih bujica,
koje su se izlile na povrinu i tekle mesecima, u koliinama deset puta veim od
mase Misisipija. Naa i Arkadije razgovarali su o tome posmatrajui kanjone
odozgo, ali bilo je veoma teko zamisliti tako ogromne bujice. Sada je velikim
pustim kanjonima prolazio samo vetar. I to tako silno da su Arkadije i Naa ponirali
u njih vie puta dnevno da spuste vetrenjae.
Potom su istono od Ares Valisa ponovo nadleteli Ksante, oblast gusto
posejanu kraterima. Tle je ponovo svuda bilo od kratera: malih kratera, velikih
kratera, starih kratera, novih kratera, kratera sa ivicama preseenim novijim
kraterima, kratera ija su dna bila probuena sa tri ili pet manjih kratera, kratera koji
kao da su jue nastali, kratera jedva vidljivih u zoru i u sumrak, nalik na zatrpane
lukove kakvog drevnog platoa. Proli su pored Skjaparelija, dinovskog starog
kratera prenika sto kilometara; kada su preleteli njegov sredinji izdignuti ep,
zidovi kratera postali su horizont, savren prsten uzvienja oko ivice sveta.

Posle toga su vetrovi nekoliko dana duvali sa juga. Opazili su Kasini, jo jedan
veliki stari krater, i proli pored stotina manjih. Sputali su po nekoliko vetrenjaa
dnevno, ali im je let pruio bolju predstavu o veliini planete, i projekt je poeo da
izgleda kao besmislica, kao kada bi leteli iznad Antarktika i pokuavali da ga otope
postavljanjem izvesnog broja kamperskih primusa. "Morali bismo da spustimo
milione da bi bilo neke razlike", ree Naa dok su se uspinjali posle jednog
sputanja.
"Istina je", ree Arkadije. "Ali Saks i eli da spusti milione. Napravio je
automatizovanu liniju za sklapanje koja e samo da ih tancuje, a jedini je problem
distribucija. Osim toga, ovo je samo jedan deo kampanje koju ima na umu." Pokazao
je ka poslednjem luku Kasinija, obuhvativi ceo severoistok. "Saks bi hteo da napravi
jo nekoliko onakvih rupa. Da pohvata neke manje ledene mesece oko Saturna ili iz
asteroidnog pojasa ako ih tamo nae, da ih pogura i sudari sa Marsom. Nastali bi
vreli krateri, istopili permafrost... bili bi kao oaze."
"Ali suve oaze, zar ne? Najvei deo leda bio bi izgubljen prilikom ulasak, a
ostatak pri udaru."
"Naravno, ali bi nam koristilo i vie vodene pare u vazduhu."
"Ali led se ne bi pretvorio u paru, ve bi se raspao na sastavne atome."
"Jedan deo. Uostalom, potrebni su nam i kiseonik i vodonik."
"Znai, dovlaite kiseonik i vodonik sa Saturna? ovee, pa ovde toga ve ima
na pretek! Samo treba da razbijete neto leda."
"Pa, to je samo jedna od njegovih ideja."
"Jedva ekam da ujem ta En kae na to." Uzdahnula je, razmislila. "Prava
stvar bi bila, ini mi se, da se provlai ledeni asteroid kroz atmosferu, kao kod
vazdunog koenja. To bi ga sagorelo, a da se ne raspadnu molekuli. Dobili biste
vodenu paru u atmosferi, to bi pomoglo, a ne biste bombardovali povrinu
eksplozijama jednakim eksploziji stotinu hidrogenskih bombi odjednom."
Arkadije zaklima glavom. "Dobra ideja! Trebalo bi da kae Saksu."
"Reci mu ti."
Istono od Kasinija zemljite je postalo krevitije nego ikad. Tu se nalazio deo
najstarije povrine planete, izrovan kraterima do prezasienja, u ranijim godinama
intenzivnog bombardovanja. Konano su stigli do kraja Ksantea i poeli da se
sputaju dugakom padinom Sirtis Major Planicije. Ovo je bilo polje lave, sa mnogo
manje kratera nego na Ksanteu. Zemljite se sputalo i sputalo, sve dok konano
nisu nadleteli basen ravnog dna: Isidis Planiciju, jednu od najniih kota na Marsu.
Bila je to opta odlika severne polulopte, i posle junih visija inila im se posebno
glatka, ravna i niska. A oblast je bila veoma prostrana. Na Marsu je zaista bilo puno
zemlje.
Onda se jednog jutra, poto su se uzdigli do putne visine, na istonom
horizontu ukazao trio vrhova. Stigli su do Elizijuma, jedinog 'kontinenta-izboine'

pored Tarzisa na planeti. Elizijum je bio mnogo manji od Tarzisa, ali je ipak bio
veliki, visok kontinent, hiljadu kilometara dugaak i deset kilometara vii od okolnog
terena. Kao Tarzis, bio je okruen pojasima ispucalog zemljita, mreama pukotina
nastalim od uzdizanja. Preleteli su najzapadniju mreu pukotina, Hefestus Fose, i
naili na nezemaljski prizor: pet dugakih i dubokih uporednih kanjona, nalik na
tragove kandi u steni. Iza njih se uzdizao Elizijum, oblika sedla, sa Elizijum
Monsom na jednom i Hekates Tolusom na drugom kraju dugakog kimenog lanca,
pet hiljada metara viim od izboine koju su probijali: udesan prizor. Na Elizujumu
je sve bilo daleko vee od onoga to su Naa i Arkadije videli do tog trenutka, i dok
je diriabl lebdeo prema lancu, njih dvoje su minutima bili bez rei. Samo su sedeli
na seditima, posmatrajui ga kako im se pribliava. Kada su progovorili, bilo je to
tek glasno razmiljanje: "Izgleda kao Karakorum", ree Arkadije. "Pustare Himalaja.
Mada su one tako jednoline. Ovi vulkani lie na Fudi. Moda e se ljudi jednog
dana uspinjati na njih, u pohodima."
Naa ree: "Tako su veliki da je teko zamisliti kako e izgledati Tarzisovi
vulkani. Zar vulkani na Tarzisu nisu dva puta vei od ovih?"
"Najmanje. Ali lie na Fudi, zar ne?"
"Ne, on je mnogo manje strm. Jesi li nekad video Fudi?"
"Nisam."
Malo kasnije: "Pa, trebalo bi da pokuamo da obiemo prokletinju", ree
Arkadije. "Mislim da nemamo dovoljan uzgon da je preletimo."
Stoga su ukljuili propelere i poterali balon punom snagom na jug, a imali su i
povoljan vetar dok su pravili luk oko kontinenta. Glava Strele poletela je na
jugoistok, u krevitu planinsku oblast zvanu Kerberus; celog sledeeg dana
odreivae svoje napredovanje prema Elizijumu, koji je polako prolazio s leve
strane. Proticali su sati, masiv se pomerao na bonim prozorima; sporost ovog
pomeranja svedoila je o veliini sveta. Mars ima jednaku kopnenu povrinu kao
Zemlja - govorili su svi, ali to je bila samo fraza. Njihovo puevo napredovanje oko
Elizijuma bilo je dokaz za ula.
Prolazili su dani: uvis u ledeni vazduh jutra, preko krevite crvene zemlje, u
suton sputanje i odskakivanje u vazdunom pristanitu. Jedne veeri, kada se broj
vetrenjaa proredio, rasporedili su preostale i spojili leajeve ispod krovnih prozora.
Uradili su to bez dogovora, kao da je prirodna stvar posle dobitka prostora; kao da su
se o tome dogovorili mnogo ranije. I dok su se kretali po gondoli, premetajui
stvari, sudarali su se, kao i sve vreme puta, ali sada namerno, uz senzualno trljanje
koje je naglaavalo ono to im je sve vreme bilo na umu: sluajnosti su postale
predigra; Arkadije je najzad prsnuo u smeh i epao je u divlji medvei zagrljaj, a
Naa ga je pogurala na novu dvostruku postelju gde su poeli da se ljube kao
tinejderi, i vodili su ljubav celu no. Posle toga su spavali zajedno, i esto vodili

ljubav u rumenom sjaju jutara ili crnim, zvezdanim noima, dok se brod lagano
ljuljao na privezima. I esto su leali jedno uz drugo i razgovarali, a oseaj lebdenja
bio je opipljiv u zagrljaju, romantiniji nego u vozu ili na brodu. "Prvo smo postali
prijatelji", rekao je Arkadije jednom, "a to sve menja, zar ne?" Podbo ju je prstom.
"Volim te." inilo se da oprobava rei jezikom. Naa je znala da to nije esto
izgovarao; bilo je jasno da mu te rei mnogo znae, da su neka vrsta obaveze. Ideje
su mu uvek bile toliko vane! "I ja tebe volim", rekla je.
A ujutru bi Arkadije iao gore-dole po gondoli nag, sa crvenom kosom punom
bronze, kao i sve drugo u vodoravnoj svetlosti jutra, a Naa ga je posmatrala s
kreveta i oseala se tako spokojno i sreno da je morala da se podsea na to da je
oseaj lebdenja verovatno samo marsovska sila tee. Ali za nju je to bila radost.
Jedne noi, dok ih je hvatao san, Naa radoznalo ree:
"Zato ja?"
"Ahm?" Bio je gotovo zaspao.
"Pitam, zato ja? Hou da kaem, Arkadije Nikolajeviu, da si mogao da voli
bilo koju od ena ovde, i one bi tebe. Mogao si da ima Maju da si hteo."
On frknu. "Mogao sam da imam Maju! Zaboga! Mogao sam da uivam u
blaenstvu Maje Katarine! Isto kao Frenk i Don!" Ponov je frknuo, i oboje se glasno
nasmejae. "Kud propustih takvu sreu! Al' sam budala!" Kikotao se sve dok ga nije
munula.
"Dobro, de. Onda neku drugu lepoticu, anet, Ursula ili Samantu."
"Ma, daj", ree on. Uzdigao se na lakat da je pogleda. " Stvarno ne zna ta je
to lepota, je li?"
"Naravno da znam", ree naa nadureno.
Arkadije nije obraao panju na nju, te nastavi: "Lepota je snaga i elegancija,
pravilno delanje, forma u slubi funkcije, inteligencija, razum. I izraava se, veoma
esto", nacerio se i pritisnuo joj stomak, "u oblinama."
"Njih imam", ree Naa i odgurnu mu ruku.
Nagnuo se i pokuao da je ugrize za dojku, ali mu se ona izmaknu.
"Lepota si ti, Nadeda Fransina. Po ovim merilima, ti si kraljica Marsa."
"Princeza Marsa", odsutno ga je popravila, mislei o svemu tome.
"Jeste, tako je. Nadeda Fransina ernievska, devetoprsta princeza Marsa!"
"Ti nisi kao ostali ljudi."
"Nisam!" zatrubio je. "Nikada nisam tvrdio da jesam! Osim pre izvesne
izborne komisije, naravno. Kao ostali ljudi! Ah, ha ha ha ha ha... ostali ljudi mogu da
imaju Maju. to i zasluuju." I zasmeja se kao ludak.
Jednog jutra, preleteli su poslednja izlomljena brda Kerberusa i nali se nad
ravnom pranjavom nizijom Amazonis Planicije. Arkadije je spustio diriabl, da

postavi vetrenjau izmeu dva krajnja breuljka starog Kerberusa. Meutim, neto se
pokvarilo kod stege kuke na vitlu; otvorila se dok je vetrenjaa jo bila na pola puta
do tla. Vetrenjaa je pala pravo na postolje. Iz broda je izgledalo da je u redu, ali kada
je Naa obukla odelo i spustila se na povezu da je proveri, videla je da se grejna
ploa odvojila od postolja.
A tamo, iza ploe, nalazila se masa neega. Mutnozelenog neega sa
plaviastom nijansom, tamnog u kutiji. Pruila je odvija i oprezno gurnula tu stvar.
"Sranje", ree.
"ta?" ree Arkadije odozgo.
Nije mu odgovorila, ve je sastrugala malo suspstance u kesu koju je
upotrebljavala za rafove i matice.
Popela se na povez. "Podigni me", ree.
"Neto ne valja?" upita Arkadije.
"Podigni me i ne pitaj."
Zatvorio je vrata bombake rampe za njom i saekao da sie sa poveza. "ta je
bilo?"
"Zna ti ta je bilo, kopile!" Zamahnula je prema njemu i on odskoi unazad i
sudari se sa zidom od vetrenjaa. "Jao!" povika; udario je leima o lopaticu. "Hej! U
emu je problem! Naa!"
Izvadila je kesu iz depa hodaa i zaljuljala mu je pred oima. "U ovome!
Kako si mogao to da uradi? Kako si mogao da me lae? Gade, ima li ti pojma u
kakve e nevolje ovo da nas uvali? Doi e ovamo i sve nas poslati nazad na
Zemlju!"
Arkadije je trljao bradu, razrogaenih oiju. "Nikad te ne bih lagao, Naa",
ree, iskrenim tonom. "Ne laem prijatelje. Da vidim to."
Zurila je u njega, a on je uzvraao pogled, ispruene ruke, beonjaa vidljivih
svuda oko zenica. Slegnuo je ramenima, a ona skupi obrve.
"Stvarno ne zna?" upita.
"ta da znam?"
Nije mogla da veruje da bi glumio neznanje; to jednostavno nije bio njegov
stil. "Bar neke od naih vetrenjaa su male farme algi."
"ta?"
"Jebene vetrenjae koje smo sputali gde smo stigli", ree ona. "Napunili su ih
Vladovom novom algom ili liajem ili ko zna ime ve. Pogledaj." Spustila je kesicu
na mali kuhinjski sto, otvorila je i upotrebila odvija da odvadi malo tvari. Dugmasti
komadii liaja. Nalik na marsovske oblike ivota iz starog petparakog romana.
Zurili su u to.
"E, neka sam proklet", ree Arkadije. Nagnuo se sve dok mu oi nisu bile na
centimetar od materije na stolu.
"Kune se da nisi znao?" zatrai Naa.

"Kunem se. Ne bih ti to uinio, Naa. Zna da ne bih."

Duboko je udahnula. "Pa, nai prijatelji bi, izgleda."
On se uspravi i klimnu glavom. "Istina je." Bio je odsutan, napeto je
razmiljao. Otiao je do jednog postolja vetrenjae i odvukao ga od ostalih. "Gde je
to bilo?"
"Iza grejne ploe."
Uzeli su Nain alat i otvorili postolje. Iza ploe je bila jo jedna kolonija
podbrene alge. Naa opipa okolo du ivica ploe i otkri dve male arke na mestu
gde je vrh ploe bio spojen sa unutranjim zidom kutije. "Vidi, napravljeno je da se
otvori."
"Ali ko e ga otvoriti?" ree Arkadije.
"Preko radija?"
"E, neka sam proklet." Arkadije ustade, poe gore-dole uskim prolazom.
"Mislim..."
"Koliko je diriabla do sad poslato, deset? Dvadeset? I svi isputaju ovu
stvar?"
Arkadije poe da se smeje. Zabaci glavu, i njegov iroki, suludi kez rascepi mu
bradu nadvoje, pa se smejao sve dok nije morao da se uhvati za stomak. "A ha ha ha
ha ha ha!"
Naa, koja tu nije videla nita smeno, morala je da se nasmei na taj prizor.
"To nije smeno!" pobunila se. "U velikoj smo nevolji!"
"Moe biti", ree on.
"Ma, sigurno! I sve je tvoja greka! Neko od onih blesavih biologa u logoru
ozbiljno je shvatio tvoja anarhistika lupetanja!"
"Pa", ree on, "bar bi im neto ilo u prilog, gadovima. Hou da kaem", otiao
je do kuhinjskog stola i zagledao se u grudvu plaviaste tvari "ta misli, o kome,
zapravo, govorimo? Koliko naih drugova ima prste u ovome? I zato, pobogu, to
nisu rekli i meni?"
Stvar je zaista bila izluujua. U stvari, to je vie razmiljala o tome,
izgledalo joj je sve gore, jer je alga znaila da u njihovoj grupi deluje potkultura
izvan nadzora UNOMA-e, koja uza sve nije upoznala Arkadija s tim, iako je on bio
prvi i najglasniji zagovornik takve subverzije. ta to znai? Jesu li to ljudi koji su na
njegovoj strani, ali mu ne veruju? Ili su to disidenti sa rivalskim planom?
Nije se moglo znati. Konano su podigli sidro i zaplovili preko Amazonisa.
Leteli su pored kratera srednje veliine po imenu Pti, i Arkadije je primetio da bi to
bilo dobro mesto za vetrenjau, ali Naa je samo zareala. Proli su ga, razgovarajui
o situaciji. U stvar je nesumnjivo bio umean izvestan broj ljudi iz laboratorija za
bioinenjering; mogue veina; verovatno svi. Saks, projektant vetrenjaa, mora da
je imao udela u tome. A Hiroko je bila zagovornik vetrenjaa, ali nijedno od njih

dvoje nije bilo sigurno zato; bilo je nemogue prosuditi da li bi odobrila i ovo, jer je
svoje miljenje najee uvala za sebe. No, bilo je mogue.
Dok su razgovarali o tome, potpuno su rastavili neispravnu vetrenjau. Grejna
ploa sluila je i kao kapija skrovita za alge; kada bi se otvorila, alge bi bile putene
u neto topliju oblast, zbog same grejne ploe. Svaka vetrenjaa stoga je predstavljala
mikro-oazu, i ako bi alge uspele da preive uz njenu pomo i izrastu unutar prostora
grejanog ploom, dobro. Ako ne, na Marsu im izgledi ionako ne bi bili veliki. Grejna
ploa sluila je samo da im omogui bolje poetne uslove, i nita vie. Bar su tako
razmiljali njeni tvorci, inilo se. "Bili smo im 'Doni Jabukovo Seme'", ree
Arkadije.
"Doni - ta?"
"Amerika narodna pria." Objasnio joj je.
"Da, tano. A sada e da doe Pol Banjan da nas utne u dupe."
"Ha. Nikad. Veliki ovek mnogo je jai od Pola Banjana, veruj mi."
"Veliki ovek?"
"Zna, svi oni nazivi za oblike terena. Tragovi Velikog oveka, Kada Velikog
oveka, Golf-igralite Velikog oveka, i tako to."
"A, da."
"U svakom sluaju, ne vidim zato bismo nas dvoje imali problema. Nismo
nita znali o ovome."
"A ko e nam verovati?"
"...U pravu si. Ta kopilad, zaista me preoe s ovim."
To ga je oito najvie pogodilo. Ne to su zagadili Mars tuinskim oblikom
ivota, ve to on nije znao za to. Mukarci su u sutini veliki egomanijaci. A
Arkadije je imao sopstvenu grupu prijatelja, moda i vie od toga: istomiljenike, u
izvesnom smislu sledbenike. Kompletna posada sa Fobosa, puno programera u
Podbreju. Ako su njegovi ljudi neto krili od njega, bilo je to loe; ali ako je neka
druga grupa imala tajne planove, jo gore, u stvari, jer su u najmanju ruku bili
smetnja, moda i konkurencija.
Ili se bar inilo da on tako razmilja. Nije se jasno izrazio o tome, ali je bilo
oigledno iz njegovog gunanja i iznenadnih otrih psovki, iskrenih, iako su se
smenjivale sa ispadima neozbiljnosti. Kao da nije mogao da se odlui je li zadovoljan
ili besan, i Naa je na kraju poverovala da je i jedno i drugo. Takav je bio Arkadije;
oseao je slobodno i puno, i nije se mnogo brinuo o postojanosti. Ali ovaj put nije
bila sigurna da joj se dopadaju njegovi razlozi za ljutnju i za smeh, pa mu je to i
rekla, dosta iznervirano.
"Ma, hajde!" povika on. "Zato bi krili od mene, kada je to ionako bila moja
ideja?"
"Zato to su znali da u moda poi s tobom. Da su ti rekli, ti bi sigurno rekao
meni. A kad bi mi rekao, ja bih to spreila!"

Arkadije se na ovo iskida od smeha. "Onda je to bilo prilino paljivo od njih,

na kraju krajeva!"
"Jebem ja njih."
Bioinenjeri, Saks, ljudi u etvrti koji su, zapravo, sve napravili. Neko iz
komunikacija, verovatno - bilo ih je podosta koji su morali znati.
"A Hiroko?" upita Arkadije.
Nisu znali ta da kau. Nisu im bili dovoljno poznati njeni pogledi da naslute
kakav je mogao da joj bude stav. Naa je bila prilino sigurna da je i ona umeana,
ali nije umela da objasni zato. "Pretpostavljam", ree, razmiljajui o tome,
"pretpostavljam da je to zato to oseam da postoji grupa oko Hiroko, svi oni sa
farme i jo dosta drugih, koji je potuju i... slede. ak i En, na neki nain. Iako e En
da pobesni kad uje ovo! Uhu! U svakom sluaju, rekla bih da je morala da zna za
bilo ta to se radi u potaji. Naroito za neto vezano za ekoloke sisteme. Uostalom,
grupa za bioinenjering najvei deo vremena radi s njom, i za neke od njih je ona
neto kao guru, bezmalo je oboavaju. Kada su odgajali ovu algu, verovatno su traili
savet od nje!"
"Hmm...
"Pa su po svoj prilici dobili i njenu saglasnost za ideju. Moda je tanije ako
kaem dozvolu."
Arkadije klimnu glavom. "Razumeo sam te."
Raspravljali su o tome bez kraja, detalj po detalj. Zemlja iznad koje su
prolazili, ravna i nepokretna, sada joj je izgledala drugaije. Bila je zasejana,
oploena; sada e se promeniti, neizbeno. Razgovarali su i o drugim delovima
Saksovog planova teraformiranja, dinovskim orbitalnim ogledalima koja bi odbijala
Sunevu svetlost na granicu dana i noi, ugljeniku posutom po polarnim kapama,
areotermalnoj toploti, ledenim asteroidima. Debata je bila preseena; lice Marsa bie
izmenjeno.
Drugo vee posle okantnog otkria, dok su kuvali veeru, usidreni u zavetrini
kratera, pozvali su ih iz Podbreja, preko jednog od komsatelita. "'Ej, vas dvoje!" javi
se Don Bun veselo. "Imamo problem!"
"Vi imate problem", odvrati Naa.
"to, neto nije u redu tamo kod vas?"
"Ma, ne."
"E pa, dobro, jer je ovo, u stvari, i jeste va problem, i ne bih voleo da imate
jo koji! U oblasti Klaritas Fose digla se peana oluja, i sve je jaa, a ide na sever,
dosta brzo. Verujemo da e stii do vas za dan ili dva."
"Zar nije rano za peane oluje?" upita Arkadije.
"Pa, nije, sada je L 240, to je uglavnom uobiajeno doba za njih. Juno
prolee. Svejedno, tu je i ide prema vama."

Poslao je satelitski snimak oluje, i oni se zagledae u TV ekran. Oblast juno

od Tarzisa sada je bila zakriljena amorfnim utim oblakom.
"Valjalo bi da odmah poemo nazad", ree Naa, prouivi snimak.
"Nou?"
"Propeleri noas mogu da rade na baterije, s tim da ih napunimo sutra ujutru.
Kasnije moda neemo imati dovoljno Suneve svetlosti, sem ako se ne uspnemo
iznad oluje."
Posle kratkog savetovanja sa Donom, a zatim i sa En, otisnuli su se. Vetar ih
je gurao na istok-severoistok, i ovaj pravac e ih odvesti juno od Olimpus Monsa.
Posle toga im je preostalo da se nadaju da e zai iza severnog boka Tarzisa, koji bi
ih bar neko vreme titio od peane oluje.
Let se nou inio glasniji. um vetra na materijalu balona bio je treperavo
uzdisanje, zvuk motora slabano brujanje. Sedeli su u kabini, osvetljenoj samo
mutnom zelenom svetlou instrumenata, i tiho razgovarali dok su se kretali iznad
mrane zemlje. Od Podbreja ih je delilo oko tri hiljade kilometara puta; to je bilo
oko tri stotine sati letenja. Ako budu leteli dan i no, trebae im nekih dvanaest dana.
Ali e oluja, ako nastavi da jaa istim tempom, stii do njih mnogo ranije. Posle toga
- bilo je teko rei ta e biti. Bez Sunca, propeleri e isprazniti baterije, a onda...
"Zar ne moemo naprosto da jedrimo na vetru?" upita Naa. "Da koristimo propelere
samo povremeno?"
"Moda. Ali uzgon ovih stvari po izradi zavisi i od propelera, zna."
"Ja'." Skuvala je kafu i donela olje u kabinu. Sedeli su, pili i posmatrali crni
predeo ili zelene prelete na malom radarskom ekranu. "Verovatno bi trebalo da
odbacimo sve to nam ne treba. Posebno one proklete vetrenjae."
"Sve je to balast, sauvaj ih kada nam zatreba uzgon."
No je troila sate. Zamenili su se na kormilu, i Naa je uspela da uhvati sat
nemirnog sna. Kada se vratila u kabinu, videla je da se crna gromada Tarzisa prostrla
preko horizonta pred njima: dva najsevernija od tri prinevska vulkana, Askreus
Mons i Pavonis Mons bili su vidljivi kao grbe zaklonjenih zvezda, tamo na ivici
sveta. Levo od njih, Olimpus Mons jo se uzdizao visoko nad horizontom, kao i uz
druga dva vulkana; inilo im se da lete nisko zaista gigantskim kanjonom. Ekran
radara ponavljao je prizor u minijaturi, u zelenim linijama na mrei.
A onda, sat uoi zore, kao da je jo jedan masivni vulkan poeo da se die pred
njima. Dizao se ceo juni horizont, na njihove oi gutajui niske zvezde, utopivi
Orion u crnilo. Dolazila je oluja.
Stigla ih je u samo svitanje, zaguivi crvenilo na istonom nebu, prevaljavi
se preko njih, vrativi svet u tamu boje re. Vetar se pojaao sve dok nije pojurio
pored gondole uz priguenu riku, a zatim uz glasno zavijanje; praina je letela oko
njih zastraujuom, nestvarnom brzinom. Vetar tada postade jo silniji, i gondola
poe da se trza gore-dole zbog uvijanja konstrukcije diriabla.

Imali su sreu to im je odgovarao severni pravac. U jednom trenutku Arkadije

ree: "Vetar bi trebalo da zavije oko severnog ramena Tarzisa, nadajmo se."
Naa nemo potvrdi. Nisu imali prilike da dopune baterije posle nonog leta, i
ako ne bude Sunca, motori nee dugo raditi. "Hiroko mi je rekla da bi Suneva
svetlost na tlu za vreme oluje trebalo da iznosi oko petnaest procenata normalne",
ree ona. "Na veoj visini, trebalo bi da bude jaa. Znai da emo imati izvesnu
dopunu, ali e to ii sporo. Moe biti da emo tokom dana dobiti dovoljno da malo
koristimo propelere noas." Ukljuila je kompjuter da izvri proraune. Neto u
izrazu Arkadijevog lica - ne strah, niti nemir, ve udan osmejak - inilo ju je
svesnom u kakvoj su opasnosti. Ako ne budu mogli da koriste propelere, nee moi
da usmeravaju kretanje, a moda ni da zadre visinu. Istina, mogli su da slete i
pokuaju da se ukotve, ali im je ostalo hrane samo za jo par nedelja, a ovakve oluje
su trajale po dva, pa i tri meseca.
"Evo Askreus Monsa", ree Arkadije, pokazavi na radar. "Dobra slika."
Nasmeja se. "Najbolja koju emo imati ovog puta, bojim se. teta, tako sam eleo da
ih vidim! Sea se Elizijuma?"
"Da, da", ree Naa, zaposlena simulacijama efikasnosti baterija. Dnevna
svetlost bila je blizu vrhunca perihela, zbog ega je i dolo do oluje; instrumenti su
pokazivali da je otprilike dvadeset odsto dnevne svetlosti prodiralo do tog nivoa (od
oka se inilo vie kao trideset ili etrdeset); otuda je izgledalo mogue koristiti
propelere polovinu vremena, to bi bilo od velike pomoi. Bez njih su se kretali
brzinom od oko dvanaest kilometara na sat, i gubili su visinu, iako se to moda i
zemljite dizalo ispod njih. Sa propelerima e moi da odre visinu i da utiu na
pravac za stepen ili dva.
"ta misli, koliko je gusta ova praina?"
"Koliko je gusta?"
"Ma, zna, koliko grama po kubnom metru. Pokuaj da dozove En ili Hiroko i
da sazna, vai?"
Otila je pozadi da vidi ta imaju na brodu to bi moglo da obezbedi energiju
za propelere. Hidrazine, za vakuumske pumpe na bombakoj rampi; motori pumpi
moda bi mogli da se poveu sa propelerima... Upravo je bila odgurnula jednu od
vrajih vetrenjaa s puta, a onda se ukopa i zagleda se u nju. Grejne ploe grejale su
se pomou elektrinog punjenja stvorenog okretanjem lopatica. Ako uspe da usmeri
to punjenje u baterije propelera, vetrenjae mogu da se privrste za spoljanjost
gondole, gde e ih ovaj vetar okretati kao vetrokaze, a dobijeni elektricitet
omoguie due korienje propelera. Prekopavajui po ormanu za opremu u potrazi
za icom, transformatorima i alatom, objasnila je ideju Arkadiju, i ovaj se zasmejao
svojim ludakim smehom. "Dobra ideja, Naa! Sjajna ideja!"
"Ako bude uspelo." Preturala je po alatu, tuno siromanom u odnosu na njenu
uobiajenu opremu. Svetlost u gondoli bila je sablasna, mutnouti sjaj koji je treperio

sa svakim naletom vetra. Vidik iza prozora menjao se od depova potpune jasnoe, sa
gustim utim oblacima nalik na kine koji su proletali oko njih, do potpune
oslepljenosti, kada je svim povrinama prozora strujala praina, brzinom od preko
trista kilometara na sat. Iako je gustina atmosfere bila samo dvanaest milibara, udar
vetra je bacao diriabl tamo-amo; gore, u kabini, Arkadije je psovao nedovoljnost
auto-pilota. "Reprogramiraj ga", doviknu mu Naa, a onda se seti sadistikih
situacija koje im je smiljao na Aresu, i glasno se nasmeja. "Simulacija problema!
Simulacija problema!" Ponovo se nasmeja na njegove glasne psovke i vrati se poslu.
Bar e ih vetar nositi bre. Arkadije joj doviknu informaciju dobijenu od En: praina
je bila veoma sitna, prosena veliina estica bila je oko 2,5 mikrona; ukupna masa
stuba bila je 10 na minus trei grama po centimetru na minus drugi, prilino
ravnomerno rasporeena od vrha do dna stuba. To nije bilo tako loe; ako je spusti
na zemlju, ostae zaista tanak sloj, to se slagalo sa onim to su videli na prvim
poiljkama opreme u Podbreju.
Kada je prevezala ice na nekoliko vetrenjaa, otra niz prolaz do kabine. "En
kae da e vetrovi biti najsporiji blie tlu", ree Arkadije.
"Lepo. Moramo da se spustimo, da iznesemo ove vetrenjae."
Zato su se tog popodneva spustili naslepo i pustili kotvu da se vue sve dok se
nije zakaila i zaustavila ih. Vetar je ovde bio sporiji, ali je Naino sputanje na
povezu i tako bilo muno; sve nie i nie u naletajue oblake ute praine, ljuljajui
se napred-nazad... a onda je osetila neto pod nogama. Tle! Udarila je i koila
nogama sve dok se nije zaustavila. im se oslobodila poveza, povila se od vetra; iako
redak, udarao je, a onaj stari oseaj praznine u njoj bio je jai nego ikad. Vidljivost se
menjala u talasima, a brzina kojom je letela praina bila je zbunjujua; na Zemlji bi je
vetar takve brzine naprosto podigao i odneo, kao tornado slamku.
Ali ovde se moglo odrati u mestu, iako jedva. Arkadije je polako sputao
diriabl vitlom, i sada joj se pruao nad glavom kao zeleni krov. Ispod je bilo jezivo
mrano. Odmotala je ice do turbopropelera na vrhovima krila, privrstila ih trakom
za diriabl i povezala unutranje kontakte, urei da to vie skrati njihovu izloenost
praini, i da izie ispod trbuha Glave Strele; poskakivao je na vetru. S mukom je
izbuila rupe na dnu trupa gondole i privrstila deset vetrenjaa zavrtnjima. Lepila je
trakom icu na plastini trup, kada se ceo diriabl tako brzo spusti da je morala da se
baci na lice, priljubivi se celim telom uz hladno tle, sa tvrdom izboinom builice
ispod stomaka. "Sranje!" dreknu. "ta je bilo?" doviknu Arkadije preko interkoma.
"Nita", ree ona, skoi na noge i nastavi da lepi icu jo bre. "Jebena stvar - ovo je
kao da radi na odskonoj dasci!" Kad je ve bila pri kraju, vetar se jo pojaa, pa je
morala da otpuzi nazad do bombake rampe, teko diui.
"Prokleta stvar zamalo da me zdrobi!" doviknula je napred Arkadiju kada je
skinula lem. Dok je on oslobaao kotvu, ona se teturala kroz gondolu, skupljajui
nepotrebne stvari i nosei ih na bombaku rampu: svetiljku, jedan od dueka, vei

deo sudova i pribora za kuvanje i obedovanje, neto knjiga, sve uzorke stena. Strpala
ih je unutra i sa zadovoljstvom izbacila. Ako se neki putnik ikad nameri na gomilu
predmeta, pitae se ta se to, kog avola, dogodilo.
Morali su da ukljue oba propelera da rade punom snagom da bi otkaili
kotvu, a onda se otisnue, letei poput lista u novembru. Nisu smanjivali snagu
propelera, da bi to pre postigli visinu; izmeu Olimpusa i Tarzisa nalazilo se
nekoliko malih vulkana, i Arkadije je hteo da prou nekoliko stotina metara iznad
njih. Radar je pokazivao da Askreus Mons ostaje sve dalje za njima. Kada su odmakli
dovoljno od njega na sever, mogli su da skrenu na istok i da pokuaju da ucrtaju
putanju oko severnog boka Tarzisa, a zatim dole do Podbreja.
Ali kako su prolazili dugi sati, postalo im je jasno da vetar duva sa severne
padine Tarzisa, u pramac, te iako su punom snagom terali na jugoistok, u najboljem
sluaju su se kretali na severoistok. U njihovom nastojanju da lete protiv vetra, sirota
Glava Strele poskakivala je kao 'zmaj'-jedrilica, trzajui ih gore i dole, kao da je
gondola zaista prikaena za trambulinu. Ali i pored svega toga, nisu leteli u eljenom
pravcu.
Ponovo pade tama. Vetar ih je nosio sve dalje na severoistok. S ovakvim
pravcem, promaie Podbreje za nekoliko stotina kilometara. A tamo dalje, pusto:
nikakvog naselja, niti pribeita. Bie noeni preko Acidalije, gore prema Vastis
Borealis, do pustog okamenjenog mora crnih dina. Nisu imali dovoljno hrane i vode
da obiu planetu i pokuaju jo jednom.
Sa prainom u ustima i oima, Naa ode do kuhinje i zagreja im obrok. Ve je
bila premorena i - shvatila je to kada je miris hrane ispunio vazduh - gladna. I edna;
meutim, ureaj za recikliranje vode radio je na hidrazin.
Mislei na vodu, priseti se slike, sa puta na severni pol: one neispravne crpke
za permafrost, sa belim izlivom sleene vode. to li joj je to palo na pamet?
Vratila se do kabine, pridravajui se u hodu za zid. Podelila je s Arkadijem
obrok zainjen prainom, razmiljajui o malopreanjoj pomisli. Arkadije je utke
posmatrao radar; nita nije govorio, ali je izgledao zabrinuto.
A, da. "Sluaj", ree ona, "ako uhvatimo signale sa odailjaa na putu za Ponor
Borealis, moemo da stignemo i da se spustimo tamo. Onda bi po nas poslali robotski
rover. Robotskim roverima ne smeta oluja, jer se ionako ne upravljaju po vidu. Moi
emo da ostavimo Glavu Strele ukotvljenu i da se dovezemo kui."
Arkadije je pogleda, proguta zalogaj. "Dobra ideja", ree.
E, kada bi samo uspeli da uhvate signale sa odailjaa na putu. Arkadije je
ukljuio radio i pozvao Podbreje. Veza je krala u statikoj oluji gustoj kao praina,
ali su se ipak razumeli. Cele te noi razgovarali su sa onima kod kue, razmatrajui
pitanja frekvencija, talasnih opsega, uticaja praine na ionako slabane signale
odailjaa, i slino. Budui da su odailjai bili projektovani samo da poalju signale

roverima u neposrednoj blizini i na zemlji, bie teko uti ih. Podbreje bi moda
moglo da im prilino tano odredi poloaj da bi znali kada da se spuste, a njihova
radarska mapa da fiksira iri poloaj puta, ali nijedan od ova dva metoda nije bio
dovoljno precizan; i bilo bi gotovo nemogue pronai put u oluji ako se ne spuste
tano na njega. Deset kilometara tamo ili ovamo i ostao bi iza horizonta, a oni bez
nade. Bilo bi mnogo sigurnije kada bi mogli da se dre signala jednog odailjaa, sve
do sletanja.
Podbreje je za svaki sluaj poslalo robotski rover na severni put. Stii e u
zonu puta koju su nameravali da nadlete kroz otprilike pet dana; pri trenutnoj brzini,
koja je sada bila gotovo trideset kilometara na sat, sami bi trebalo da nadlete put za
etiri dana.
Kada je sve bilo pripremljeno, ostatak noi smenjivali su se u bdenju. Naa je
slabo spavala dok je Arkadije bio na strai, i dobar deo vremena provodila je leei u
mraku i oseajui kako ih baca vetar. Prozori su bili tako tamni kao da su na njih
navueni zastori. Urlanje vetra ulo se kao buktanje gasnog reoa, a povremeno bi
pobesnelo; jednom je sanjala da se nalaze u velikoj pei, punoj ognjenih demona, i
probudila se u znoju, pa je ustala i otila da smeni Arkadija. Svuda u gondoli mirisalo
je na znoj, prainu i sagoreni hidrazin. Uprkos mikronskim zaptivkama, na svim
povrinama u gondoli nazirao se beli nanos. Prela je prstima preko bledoplave
oplate i zagledala se u trag koji je ostao. Neverovatno.
Putovali su kroz pomrinu dana, kroz tminu noi bez zvezda. Radar je pokazao
neto za ta su pretpostavili da je Krater Fesenkov, kako prolazi ispod njih; vetar ih je
i dalje nosio na severoistok, i nije bilo nikakvog izgleda da e moi da nadjaaju
oluju i spuste se na jug do Podbreja. Jedina nada bio im je polarni drum. Naa se
zaposlila tokom slobodnih smena tako to je traila stvari koje e izbaciti iz broda, i
odsecala delove okvira gondole koje je smatrala nepotrebnim, do te mere da bi se
projektanti u Fridrihshafenu stresli od uasa. Ali Nemci su uvek bili preterano
pedantni u projektovanju, a niko na Zemlji nije zaista verovao u marsovsku silu tee.
Zato je testerisala i udarala ekiem sve dok od gondole nije ostalo praktino nita.
Svaka upotreba rampe unosila je jo jedan omanji oblak praine, ali je ona raunala
da ipak vredi otvarati; bio im je potreban uzgon, njene prepravljene vetrenjae nisu
dovoljno punile baterije, a ostale je odavno izbacila. ak i da nije, morala bi ponovo
da sa zavlai ispod gondole da ih montira; seanje na onaj pogibeljni trenutak jo ju
je ispunjavao uasom. Zato je sekla dalje; odbacila bi i delove nosee konstrukcije
balona, da joj je bila dostupna.
Dok je to radila, Arkadije je tapkao kroz gondolu, go i ulepljen prainom,
otelovljenje crvenog oveka, pevajui pesme i motrei ekran radara, gutajui obroke
s nogu, planirajui njihovu putanju. Bilo je nemogue ne osetiti bar malo od
njegovog uzbuenja, ne diviti se s njim najsilnijim naletima vetra, ne osetiti divlje
kovitlanje praine u venama.

Tako prooe tri napeta dana, u silnom stisku tamno narandastog vetra.
etvrtog dana, koji minut posle podneva, pojaali su prijemnik na najjae i sluali
kravo itanje statikog uma na frekvenciji odailjaa. Naa je postala dremljiva od
pomnog oslukivanja bele buke, jer su uopte malo spavali, i bila je gotovo bez svesti
kada joj se Arkadije obratio, te se trgla na seditu.
"uje?" upita on ponovo. Oslunula je, i odmahnula glavom. "Eto ga, neto
kao ping."
Ona zau slabano bip. "Je l' ovo?"
"Mislim da jeste. Spustiu nas to je bre mogue, to znai da moram da
ispraznim nekoliko balona."
Otkucao je naredbe na tastaturi kontrolne table; diriabl se nagnu napred i
poee da propadaju kritinom brzinom. Brojke na visinomeru su padale. Ekran
radara je pokazivao uglavnom ravno zemljite. Ping je postajalo sve glasnije; bez
prijemnika za odreivanje pravca, bio je to jedini nain da odrede da li mu se
pribliavaju ili se udaljavaju. Ping - ping - ping... Onako iscrpljena, nije umela da
odredi da li signal postaje glasniji ili tii, i inilo joj se da je svaki put drugaije
snage, zavisno od panje koju bi uspela da mu posveti.
"Slabi", ree Arkadije iznenada. "ta ti misli?"
"Ne znam."
"Slabi." Ukljuio je propelere, i signal zaista postade tii u zujanju motora.
Okrenuo je diriabl u vetar, i ovaj divlje odskoi; borio se da umiri njegovo
propadanje, ali je izmeu svakog pokreta krilaca i trzaja diriabla postojao vremenski
razmak; zapravo su bili u samo donekle kontrolisanom padu. Signal kao da je poeo
sporije da se udaljava.
Kada je visinomer pokazao da su dovoljno nisko, bacie kotvu, i posle trenutka
neizvesnosti, ona uhvati, i zaustavi ih. Bacili su sva sidra koja su imali, i spustili
Glavu Strele vitlima. Naa obue odelo, pope se u povez, spusti se i poe da hoda
okolo im se nala na tlu, u zori boje okolade, teko se borei sa neravnomernim
udarima vetra. Osetila je da je iscrpljena kako nikad nije bila. Bilo joj je toliko
naporno da ide pravo protiv vetra da je morala da krui. Signal je odjekivao preko
interkoma, a tle kao da joj je poskakivalo pod nogama; s mukom je odravala
ravnoteu. Ping je bilo sasvim jasno. "Trebalo je od poetka da sluamo preko
interkoma na lemovima", ree ona Arkadiju. "Bolje se uje."
Udar vetra je obori. Ustala je i nastavila da se vue, odmotavajui najlonsko
ue iza sebe, menjajui pravac kretanja prema jaini signala. Tle pod nogama je
strujalo, kada je mogla da ga vidi; vidljivost je, zapravo, bila metar ili manje, barem
pri najjaim udarima vetra. Onda bi se malo razbistrilo i ugledala bi smee mlazeve
praine kako proleu okolo, talas za talasom, zapanjujuom brzinom. Vetar ju je
tukao snanije nego ita to je osetila na Zemlji; odravanje ravnotee bilo je bolan
posao, neprestano fiziko naprezanje.

Usred gustog, zaslepljujueg oblaka, umalo da se sudari sa jednim od

odailjaa, uspravljenim poput debelog direka. "Hej!" uzviknula je.
"ta je bilo?"
"Nita! Uplaih se, jer sam upravo naletela na putokaz."
"Nala si ga!"
"Aha." Oseala je kako joj premor struji u ruke i noge. Jedan minut je sedela
na zemlji, a onda opet ustade; bilo je suvie hladno za sedenje. Boleo ju je prst koji je
nedostajao.
Podigla je najlonsko ue i naslepo se vratila do diriabla, oseajui da luta kroz
drevni mit, pratei jedinu nit koja vodi iz lavirinta.
Dok su putovali roverom na jug, slepi u leteoj praini, stigla je vest preko
radija da je UNOMA upravo odobrila i odvojila sredstva za osnivanje tri naredne
kolonije. U svakoj e biti po pet stotina ljudi, i to iz zemalja koje nisu bile
zastupljene meu prvom stotinom.
Osim toga, potkomisija za teraformiranje je predloila, a Glavna Skuptina
odobrila, itav paket aktivnosti teraformiranja, meu njima zasejavanje povrine
mikroorganizmima dobijenim genetskim inenjeringom, GEM-ima uzgojenim iz
algi, bakterija ili liajeva.
Arkadije se smejao dobrih trideset sekundi. "Ta kopilad, ta srena kopilad! Jo
e se i izvui."
etvrti deo
ENJA ZA KUOM
Jednog zimskog jutra, Sunce obasjava Vales Marineris, zarei severne zidove
svih kanjona u tom velikom lananju. I u toj blistavoj svetlosti, svaka terasa ili
izboina crna je od mladea liajeva.
Vidite, ivot se prilagoava. ivot ima samo nekoliko potreba, neto goriva,
neto energije, i fantastino je matovit u zadovoljavanju tih potreba iz svekolikih
vrsta sredine. Neki zemaljski organizmi ive neprestano na temperaturi nioj od
take smrzavanja vode, drugi iznad take kljuanja; neki opstaju u oblastima visoke
radijacije, drugi u izuzetno slanim, ili unutar stene, ili u mrklom mraku, ili u gotovo
potpunom odsustvu vlage, ili bez kiseonika. Prilagoava se svakoj sredini, na naine
koji su tako neobini i udesni da nam je nemogue da ih pojmimo; tako je od kore
planete do visina atmosfere, ivot je protkao Zemlju bogatim tkanjem jedne
jedinstvene velike biosfere.
Sve ove sposobnosti prilagoavanja kodirane su i prenose se genima. Ako geni
mutiraju, organizmi se menjaju. Ako su geni izmenjeni, organizmi se menjaju.
Bioinenjeri koriste obe ove vrste promena, ne samo izdvajanje rekombinantnih

gena, ve i mnogo stariju vetinu selektivnog uzgajanja. Mikroorganizmi se

zasejavaju, a oni koji najbre rastu (ili oni koji u najveoj meri pokau eljenu
osobinu) mogu se odabrati i ponovo zasejati; mogu se dodati mutageni da poveaju
stepen mutacije; i u brzom smenjivanju generacija mikroba (deset dnevno, recimo)
moete ponavljati proces sve dok ne dobijete neto priblino onom to vam je
potrebno. Selektivno uzgajanje je jedna od najmonijih tehnika bioinenjeringa za
koju znamo.
Meutim, nameu se nove tehnologije. Mikroorganizmi dobijeni genetskim
inenjeringom bili su na sceni ve otprilike pola veka kada je prva stotina stigla na
Mars. No, pola veka u modernoj nauci prilino je dugo. Konjugati plazmida postali
su u tom vremenu veoma prefinjeno orue. Izbor ograniavajuih enzima za seenje i
ligaznih enzima za spajanje bio je veliki i bogat; stvorena je mogunost da se
precizno poreaju dugaki lanci DNK; sakupljeno znanje o genomima bilo je
ogromno i progresivno je raslo; sve to, upotrebljeno zajedno u ovoj novoj
biotehnologiji, omoguilo je razne vrste mobilisanja odlika, sticanja, ponavljanja,
izazvanog samoubistva (da bi se zaustavio preterani uspeh), i tako dalje. Bilo je
mogue pronai nizove DNK u organizmu koji je nosio eljeno svojstvo, a onda
sintetizovati ove poruke DNK, isei ih i zalepiti u plazmidne prstenove; posle toga su
elije bile ispirane i potapane u glicerol sa novim plazmidima, a glicerol postavljen
izmeu dve elektrode i izloen kratkom otrom udaru od oko dve hiljade volti:
plazmidi u glicerolu prodirali su u elije, i voila! Nastajao je novi organizam,
oivljen strujom kao Franketajnovo udovite. Sa novim sposobnostima.
Otuda brzo-rastui liajevi. Alge otporne na zraenje. Gljive koje ive na
izuzetno niskim temperaturama. Halofiline bakterije, koje se hrane solju, a
proizvode kiseonik. Nadarktike plesni. itava taksonomija novih oblika ivota,
delimino prilagoenih uslovima na povrini Marsa, putenih napolje da pokuaju da
opstanu. Neke vrste su izumrle: prirodni odabir. Neke su uspele: opstanak
najsposobnijih. Neke su bujale, na raun drugih organizama, a onda su hemikalije u
njihovim izluevinama aktivirale njihove samoubilake gene, i broj im se smanjio
sve dok nije opao i nivo tih hemikalija.
ivot se, dakle, prilagoava uslovima. I istovremeno ih menja. To je jedna od
definicija ivota: organizam i promena sredine zajedno u uzajamnom delovanju, jer
posredi su dva ispoljavanja jedne ekologije, dva dela koji ine celinu.
Otuda crni uperci na polarnom ledu. Crni uperci na hrapavim povrinama
stene. Bledozelene mrlje na tlu. Krupnije estice mraza u vazduhu. Animakule koje
se ukazuju u dubinama regolita i u obliku triliona siunih mladea.
Ispoetka je bio gotovo nevidljiv, i veoma spor. Nalet mraza ili solarne oluje
izazvali bi velika odumiranja, preko noi su nestajale cele vrste. Ali su ostaci umrlih
hranili ive; uslovi su im tako olakani, i proces se ubrzavao. Bakterije se brzo
razmnoavaju, mnogo puta uveavajui svoju masu za dan ako su uslovi povoljni:

matematike mogunosti brzine njihovog rasta su zapanjujue, i mada ogranienja

sredine - posebno na Marsu - odravaju stvarni rast daleko ispod matematikih
granica, novi organizmi, novi areofiti ipak su se brzo mnoili, ponekad mutirali, uvek
umirali, a novi ivot se hranio na kompostu od predaka, i ponovo mnoio. iveo i
umirao; a tlo i vazduh posle njega razlikovali su se od onog tla i vazduha koji su
postojali pre svih tih miliona kratkovenih generacija.
I tako se jednog jutra raa Sunce, bacajui duge zrake kroz iskidani zastor
oblaka, niz prostranstvo Vales Marinerisa. Svaka vodoravna povrina na severnom
zidu je crna, uta i zelena, svaka sa upavim nanosom liajeva. Povrine liajeva cede
se niz uspravne povrine kamena, koje stoje kakve su oduvek bile, kamene, ispucale i
crvene, ali sada proarane, kao da ih prekriva ipka.
Miel Dival sanjao je o kui. Plivao je na talasima kraj obale u blizini mesta
Vijfran-sir-Mer, pokretan toplom vodom avgusta. Bilo je vetrovito i pozno popodne
i voda je bila bronza umrljana belom penom, sa iskrama Suneve svetlosti posvuda.
Talasi su bili visoki za mediteranske prilike, brzi, dizali su se nakostreeni od vetra
da se obrue u neravnomernim linijama, dozvoljavajuu mu da ih na trenutak pojae.
Onda bi se naao zaronjen u kovitlanju mehuria i peska, pa nazad u blesku zlatne
svetlosti i ukusa soli u svemu, ranjavih oiju. Veliki, crni pelikani jedrili su na
vazdunim talasima tik iznad kresta talasa, strmo i nezgrapno zaokretali, malo lebdeli
i obruavali se u vodu oko njega. Pri zaranjanju su upola sklapali krila, kontroliui
pad sve do bunog sudara s vodom. esto su izranjali gutajui manju ribu. Jedan
pljusnu u vodu samo nekoliko metara od njega, ocrtan naspram neba kao 'tuka' ili
pterodaktil. Istovremeno se grejui i rashlaujui, ljuljao se na talasima i treptao,
zaslepljen slanom svetlou. Talasi su na obali izgledali kao dijamanti smrvljeni u
krem.
Zvonio mu je telefon.
Zvonio mu je telefon. Zvale su ga Ursula i Filis, da mu saopte da Maja opet
ima napad i da ne mogu da je smire. Ustao je, obukao odeu za unutra i otiao u
kupatilo. Talasi su se ruili na prugu povratne struje. Maja je ponovo deprimirana.
Poslednji put kada ju je video bila je puna sebe, gotovo euforina, a to je bilo, kada,
pre nedelju dana? Ali takva je bila Maja. Maja je bila luda. Luda kao i svi Rusi,
tanije, dakle snaga koja se mora potovati. Majka Rusija! I crkva i komunisti su
pokuali da zbriu matrijarhat koji im je prethodio, a sve to su postigli bila je bujica
gorkog i ogrubljujueg prezira, itava nacija preziruih rusalki, baba-jaga i superena
dvadeset etiri sata dnevno, koja je ivela u maltene partenogenoj kulturi majki,
keri, babuki, unuka. Istovremeno u neizbenim odnosima sa mukarcima, u
oajnikom traganju za izgubljenim ocem, savrenim partnerom. Ili bar ovekom
koji e uprtiti svoj deo bremena. Traile su tu veliku ljubav, i vrlo esto je unitavale.
Ludo!

Dobro, opasno je uoptavati. Ali Maja je bila klasian sluaj. udljiva, gnevna,
sklona flertu, blistava, oaravajua, manipulativna, napeta - a sada je ispunjavala
njegovu ordinaciju poput povelike gromade utuenosti, crvenih oiju, iskrivljenih
usta. Ursula i Filis su zaklimale glavom, apatom mu zahvalile to je tako rano ustao
i izile. Otiao je do venecijanske roletne, otvorio je i unutra je pokuljala svetlost sa
centralne kupole. Ponovo je zapazio da je Maja prelepa ena, sa divljom, raskonom
kosom i tamnim, oaravajuim oima, neposredna i otvorena. Bilo je zbunjujue
videti je tako potresenu, nikad se nije navikao na to, bilo je u prevelikoj suprotnosti
sa njenom uobiajenom ivou, nainom na koji bi ti spustila prst na ruku dok bi
eretala poverljivim tonom o ovoj ili onoj neverovatnoj stvari...
I sve to na neobjanjiv nain prisutno u ovom oajnom stvorenju, koje se
nalaktilo na njegov sto i poelo da mu pria, promuklim, drhtavim glasom, o
najnovijoj sceni u beskrajnoj drami o njoj i Donu, i, ponovo, Frenku. Razabrao je da
se naljutila na Dona zato to je odbio da joj pomogne da ostvari njen plan da privoli
neke ruske multinacionalke da daju potpis za razvoj naselja u Basenu Helas, koji je,
zbog toga to je bio najnia kota na Marsu, trebalo prvi da oseti blagodeti
atmosferskih promena, odskora primetnih. Vazduni pritisak na Niskoj Koti, etiri
kilometra ispod datuma, bie uvek deset puta vei nego onaj na vrhu velikih vulkana,
i tri puta vei nego na datumu: bie to prvo mesto pogodno za ivot ljudi, savreno za
dalji razvoj.
Ali Don je, izgleda, vie voleo da radi u saradnji sa UNOMA-om i vladama.
A ovo je bilo samo jedno od mnogih sutinskih politikih neslaganja koja su poela
da utiu na njihov privatni ivot, toliko da su se poeli preesto da se svaaju oko
drugih stvari, nevanih stvari, stvari zbog kojih se ranije nisu svaali.
Posmatrajui je, Miel zamalo da joj kae da Don i eli da se ona ljuti na
njega. Nije bio siguran ta bi Don rekao na to. Maja je protrljala oi i naslonila elo
na sto, otkrivi mu potiljak i iroka ramena. Nikada nee izgledati ovako pometeno
pred drugima u Podbreju; bila je to prisnost izmeu njih, neto to je radila samo
pred njim. Kao da se svukla pred njim. Ljudi ne shvataju da istinska prisnost nije
seksualni odnos, koji se moe obaviti i sa potpunim neznancima; prisnost su sati
provedeni u razgovoru o onome to je najvanije u ovekovom ivotu. Mada bi bilo
divno da je naga, sa tim savrenim razmerama. Seao se kako je izgledala kada je
plivala u bazenu, zabacujui ruke lenim stilom u plavom kupaem kostimu, visoko
iseenom na bokovima. Sredozemni prizor: plutao je u vodi kod Vijfrana, sve je bilo
zaronjeno u tinjajuu svetlost Sunca na zalasku, i posmatrao je plau gde su etali
mukarci i ene, nagi izuzev neonskih trouglova kupaih kostima cache-sexe preplanule ene golih grudi, u parovima poput igraica na Suncu - a onda su vodu
izmeu njega i plae zasekli delfini, klizavih crnih tela zaobljenih kao enska...
Ali Maja je sad govorila o Frenku. Frenku, koji je imao esto ulo za probleme
izmeu Dona i Maje (mada za to nije bilo neophodno esto ulo) i koji bi dojurio

kod nje svaki put kada bi opazio te znake, da eta s njom i govori joj o svojoj viziji
Marsa, koja je bila progresivna, uzbudljiva, ambiciozna, sve to Donova nije bila.
"Ne znam zato, ali Frenk je u poslednje vreme mnogo dinaminiji od Dona."
"Zato to deli tvoje miljenje", ree Miel.
Maja slegnu ramenima. "Moda sam samo to i mislila. Ali ovde imamo priliku
da izgradimo potpuno novu civilizaciju, zaista. No, Don je..." Dugaak uzdah. "A
ipak ga volim, stvarno. Ali..."
Neko vreme je govorila o njihovoj prolosti, o tome kako je njihova veza
spasila putovanje od anarhije (ili bar apatije), kako joj je prijala Donova oputena
stabilnost. Kako je bio pouzdan. Kako je bila opinjena njegovom slavom, kako je
oseala da njena veza s njim postaje deo istorije sveta, zanavek. Ali sada je shvatila
da e i sama postati deo istorije sveta: svako od prvih stotinu ljudi na Marsu. Glas joj
se podie, postade bri i ivlji: "Za to mi vie ne treba Don, potreban mi je zbog
onoga to oseam prema njemu, ali se vie ne slaemo ni u emu i nismo nimalo
slini, a Frenk, koji je bio toliko paljiv da se ne mea ni po koju cenu, sa njim se
slaem gotovo u svemu i toliko sam se zaboravila zbog toga da sam mu ponovo
uputila pogrean signal, tako da je opet uradio ono, jue u bazenu, on... uhvatio me
je, zna, za miice..." prekrstila je ruke i uhvatila se za bicepse, "... i zatraio da
ostavim Dona zbog njega, to nikad neu uiniti, i tresao se, a ja sam rekla da ne
mogu, ali sam se i sama tresla." A posle toga je bila na ivici nerava i zapoela je
svau sa Donom, tako oigledno da se on razbesneo i otiao roverom do Naine
arkade, i proveo no tamo, sa graevinskom ekipom; a Frenk je ponovo doao da
razgovara s njom, i kada ga je (jedva) odbila, izjavio je da e otii da ivi u evropskoj
koloniji na drugoj stvari planete; on, koji je pokretaka snaga kolonije! "I stvarno e
to uraditi, jer nije od onih koji prete tek tako. Ve neko vreme ui nemaki na onaj
svoj nain; on naprosto usvaja jezike."
Miel se trudio da se usredsredi na njene rei. Bilo je teko, jer je dobro znao
da e za nedelju dana sve biti drugaije, itava dinamika unutar njihovog trougla bie
izmenjena do neprepoznavanja. Zato je bilo teko pridavati joj panju. ta je s
njegovim problemima? Bili su mnogo, mnogo dublji, ali niko nije hteo da zna za
njih. etao je tamo-amo ispred prozora, umirujui je uobiajenim pitanjima i
primedbama. Zelenilo u atrijumu delovalo je osveavajue; moglo je to biti neko
dvorite u Arli ili Vijfranu; odjednom se setio uskog trga u Avinjonu, sa prirodnim
krovom od empresa, u blizini papske palate, trga i stolova kafea koji su leti, po
zalasku Sunca, imali istu boju kao Mars. Ukus maslina i crnog vina...
"Hajdemo u etnju", ree. Uobiajeni deo terapijskog asa. Proli su kroz
atrijum i otili do kuhinje gde je Miel pojeo doruak koji je zaboravio jo dok ga je
jeo. Ovo bi trebalo da nazovemo hranjenje zaboravljanjem, pomislio je dok su ili
du sale prema komorama. Obukli su odela - Maja je otila u kabinu da se presvue proverili ih, uli u komoru, ispustili vazduh, otvorili teka spoljnja vrata i izili.

Mraz otar kao dijamant. Neko vreme su kruili plonicima po Podbreju, do

stovarita i tamonjih visokih piramida soli. "Misli da e ikad nai neku upotrebu za
svu ovu so?" ree on.
"Saks jo radi na tome."
Maja je povremeno nastavljala priu o Donu i Frenku. Miel je postavljao
pitanja koja bi postavio i psihijatrijski program, a Maja je odgovorala kako bi
odgovorila programska Maja. Govorili su jedno drugom pravo u uho; prisnost
interkoma.
Stigli su do farme liajeva, i Miel zastade da pogleda posude, da upija njihove
jarke boje. Crne snene alge, zatim gusta masa otu liaja, u kojoj je simbiot algi bio
plavo-zelena sorta koju je Vlad nedavno nauio da uzgaja odvojeno; crveni liaj koji
kao da nije najbolje napredovao. Ionako je suvian. uti liaj, maslinasti liaj, liaj
iste boje kao farba za bojni brod. Pahuljasti beli i liaj boje zelenog limuna - ivotna
zelena! Pulsirala je u oku, boja raskonog i nemogueg pustinjskog cveta. Jednom je
uo Hiroko kako kae, posmatrajui to rastinje: "Ovo je viriditas", na latinskom 'mo
ozelenjavanja'. Re je skovao hrianski mistik iz srednjeg veka, ena po imenu
Hildegard. Viriditas, koji se sada prilagoavao ovdanjim uslovima i polako se irio
nizijama severne polulopte. Jo je bolje uspevao tokom junih leta; temperatura je
jednog dana dostigla 285 stepeni Kelvina, premaivi dotadanji rekord za 12
stepeni. Svet se menja, primetila je Maja dok su etali pored rasada. "Da", ree Miel,
i nije mogao da ne doda, "jo samo tri stotine godina dok ne postignemo temperature
pogodne za ivot."
Maja se nasmeja. Bolje joj je. Uskoro e biti na normali ili e prei u euforiju.
Maja je labilna. Stabilnost-labilnost je bila najea odlika koju je Miel prouavao
kod prve stotine; Maja je bila labilni ekstrem.
"'Ajde da se odvezemo da vidimo arkade", ree ona. Miel pristade, pitajui se
ta bi moglo da se dogodi ako nalete na Dona. Otili su do auto-parka i uzeli
'trkaa'. Miel je vozio mali dip i sluao Maju kako pria. Da li se razgovor menja
kada su glasovi odvojeni od tela, usaeni direktno u ui slualaca preko mikrofona i
zvunika na lemovima? Kao da sve vreme govori preko telefona, ak i kad sedi
pored osobe s kojom razgovara. Ili - je li to bolje ili gore? - komunicira telepatski.
Cementni drum put bio je gladak i terao je trkaa punom brzinom od 60
kilometara na sat. Oseao je pritisak retkog vazduha na viziru. Uglavnom ugljendioksid, koji je Saks toliko eleo da oisti iz atmosfere. Za to e mu biti potrebni
moni preistai, jai i od liajeva; trebae mu ume, divovske, vieslojne,
halofiline, kine praume, da zarobe ogromne koliine ugljenika u drvetu, liu,
crnici i tresetu. Trebae mu tresetne jame dubine sto metara, sto metara visoke kine
praume. Njegove rei. Bio je dovoljan sam zvuk njegovog glasa da se En iskrivi
lice.

Do Naine arkade trebalo im je petanest minuta vonje. Gradnja jo nije bila

zavrena i gradilite je jo izgledalo raskopano i neuredno, kao Podbreje u poetku,
ali veih razmera. Iz jarka, koji se pruao na istok i zapad poput groba Velikog
oveka, bila je iskopana dugaka humka zemlje boje burgundca.
Stajali su na jednom kraju ogromnog jarka. Trideset metara dubok, trideset
irok, kilometar dug. Juna strana jarka sada je bila stakleni zid; severna strana bila je
pokrivena nizovima filterskih ogledala, koja su se smenjivala sa zidnim
mecokozmima, marsovskim staklenkama ili terarijumima, sve zajedno u ivopisnoj
meavini, kao tapiserija prolosti i budunosti. Terarijumi su uglavnom bili zasaeni
stablima omorike i drugom florom koja je inila da izgledaju kao veliki umski pojas
oko Zemlje na ezdesetom stepenu irine. Drugim reima, kao stari dom Nae
ernievske u Sibiru. Da li je to moda znak da je i ona zaraena njegovom boleu?
I da li bi mogao da utie na nju da mu izgradi Sredozemlje?
Naa je radila na buldoeru. ena sa sopstvenim viriditasom. Zaustavila se i
prila im da nakratko popria s njima. Projekt napreduje, rekla im je, smireno. udo
jedno ta sve moe da se uradi s robotskim vozilima koja jo alju sa Zemlje.
Izgraeno je etalite i zasaeno raznovrsnim drveem, ukljuujui vrstu patuljaste
sekvoje, visoke ve trideset metara, gotovo jednako kao sama arkada. Iza etalita su
postavljena tri stepenasta reda zasvoenih odaja u stilu Podbreja, zajedno sa
izolacijom. Naselje je dan ranije bilo dovreno, zagrejano, i puten je vazduh pod
pritiskom, tako da se unutra moglo raditi bez zatitnih odela. Tri sprata bila su
postavljena jedan na drugi u sve manjim lukovima, to je Miela podsetilo na Pon di
Gar; naravno, celokupna arkitektura ovde bila je romanskog porekla, tako da to nije
bilo neobino. Dodue, lukovi su bili iri i krai. Krhkiji, zbog manje sile tee.
Naa se vratila na posao. Tako mirna osoba. Stabilna, suta suprotnost
labilnom tipu. Suzdrana, okrenuta sebi. Nimalo nalik svojoj staroj drugarici Maji;
dobro je za Maju da se drui s njom. Drugi tas vage, uva je da ne odleti. Prua joj
primer. Kao prilikom ovog susreta, gde je Maja prihvatila Nain mirni ton. A kada se
Naa vratila da radi, Maja je zadrala neto od tog spokoja. "Nedostajae mi
Podbreje kada se preselimo ovamo", ree. "A tebi?"
"Mislim da nee", ree Miel. "Ovde e biti mnogo sunanije." Sva tri sprata
novog naselja bie otvorena prema visokom etalitu, a imala su i iroke poploane
terase na sunanoj strani odaja, te iako je celo ustrojstvo bilo okrenuto na sever i
ukopano dublje nego Podbreje, heliotropna filterska ogledala na suprotnom zidu
jarka usmeravae svetlost unutra od zore do sumraka. "Bie mi drago da preem. Od
poetka nam je bio potreban prostor."
"Ali neemo imati sav ovaj prostor za sebe. Doi e novi ljudi."
"Da. Ali to e nam dati prostor druge vrste."
Izgledala je zamiljeno. "Kao kad bi Don i Frenk otili."

"Tako je. Ali ak ni to ne mora da bude loe." U veoj zajednici, rekao joj je,
klaustrofobina seoska atmosfera Podbreja poela bi da nestaje; ovo bi pruilo bolje
perspektive za odreeni vid stvari. Miel je tu malo zastao pre nego to je nastavio,
nesiguran kako da to kae. Izbor rei je opasan kada dvoje koriste razliite maternje
jezike: mogunost nesporazuma realno se poveava. "Mora prihvatiti pomisao da
moda ne eli da bira izmeu Dona i Frenka. Da, zapravo, eli obojicu za sebe. U
okviru prvih stotinu, to moe da bude samo skandalozno. Ali u irem svetu,
vremenom..."
"Hiroko ima oko sebe deset mukaraca!" ljutito je uzviknula.
"Da, a i ti. I ti. A u veem svetu, niko nee znati ili mariti."
Nastavio je da joj podilazi, da joj govori da je mona, da je (iskoristio je
Frenkov izraz) alfa-enka u grupi. Odbila je to i primorala ga da je jo uzdie, sve
dok nije bila zadovoljena, a on konano mogao da predloi da se vrate.
"Zar ne misli da e prisustvo novih ljudi biti ok? Nepoznatog sveta?" Ona je
vozila, i kada mu se okrenula da pita zamalo da sleti s puta.
"Verovatno." Grupe su se ve spustile u Borealis i Acidaliju, i njihovi videosnimci zaista su bili ok, lica ljudi jasno su to pokazivala. Kao da su stigli tuinci iz
svemira. Ali do sada su se samo En i Sajmon sreli uivo s njima, kada su naili na
istraivaki rover severno od Noktis Labirintusa. "En kae da joj je bilo kao da je
neko iziao iz televizora."
"Moj ivot je sve vreme takav", ree Maja tuno.
Miel podie obrve. Programska Maja ne bi rekla tako neto. "Kako to misli?"
"Oh, zna ve. Polovinu vremena imam utisak da je sve samo jedna velika
simulacija. Zar ne?"
"Ne." Razmislio je. "Ja nemam takav utisak." Sve je bilo tako stvarno, tavie hladnoa toga strujala je odozdo kroz sedite dipa duboko u njegovo meso neizbeno stvarno, neizbeno hladno. Moda ona, kao Ruskinja, to nije primeivala.
Ali bilo je uvek, neprestano hladno. ak i u podne, usred leta, sa Suncem pravo iznad
glave, koje prosipa zrake poput otvorenih vrata pei sa neba boje peska, temperatura
je dostizala najvie 260 stepeni Kalvina, to jest 15 stepeni Celizijusa ispod nule, mraz
dovoljan da prodre kroz mreu hodaa i uini svaki pokret dijamantski otrom arom
bola. Dok su se pribliavali Podbreju, Miel je oseao hladnou kako mu se probija
kroz odeu u kou, oseao je kako mu suvie hladan oksigenizovani vazduh struji iz
maske duboko u plua; pogledao je prema peanom horizontu i peanom nebu i
rekao sebi: ja sam dijamantska zmija, klizim kroz crvenu pustinju hladnog kamena i
suve praine. Jednog dana svui u kou kao feniks u plamenu, da postanem neko
novo bie Sunca, da nag hodam plaom i plivam u toploj, slanoj vodi...
Kada su stigli u Podbreje, ponovo je ukljuio psihijatrijski program u glavi i
upitao Maju da li se osea bolje, a ona je dodirnula njegov vizir svojim, podarivi mu
kratak pogled koji je znaio poljubac. "Zna da jeste", ree mu njen glas u uho. On

klimnu glavom. "Onda bih poao u jo jednu etnju", ree on, a preuta neto drugo:
A ta je sa mnom? Kako meni da bude bolje? Naterao je noge da se pokrenu i ostavio
je. Bezlina ravnica oko baze bila je prizor iz neke pustoi posle holokausta, svet iz
komara, ali on ipak nije eleo da se vrati u njihov mali zabran vetake svetlosti,
zagrejanog vazduha i paljivo nanesenih boja, boja koje je uglavnom sam odabrao,
primenivi poslednja saznanja teorije o bojama i raspoloenju, teorije za koju je sad
razumeo da je zasnovana na odreenim usaenim pretpostavkama, ovde nevaeim;
sve boje su bile pogrene ili, jo gore, nebitne. Tapeti nalepljeni na zidove pakla.
Izraz mu se rodio u umu i probio do usana. Tapeti na zidovima pakla. Poto e
ionako svi poludeti... Bilo je nesumnjivo pogreno to su odredili samo jednog
psihijatra. Svaki terapeut na Zemlji ionako je i sam na terapiji, to je deo posla, u
opisu je radnog mesta. Ali njegov terapeut ostao je tamo u Nici, u najboljem sluaju
petnaest minuta vremenske razlike daleko, i Miel je vodio razgovore s njim, ali ovaj
nije mogao da mu pomogne. Nije ga razumeo, ne sutinski; iveo je na mestu koje je
bilo toplo i plavo, mogao je da izlazi, bio je (Mielova pretpostavka) u dobrom
duevnom stanju. A Miel je bio lekar zatvorske bolnice u paklu, i taj lekar bio je
bolestan.
Nije bio u stanju da se prilagodi. Ljudi se u tome razlikuju, to je stvar
temperamenta. Maja, koja je ila prema vratima komore, imala je sasvim drugaiji
temperament od njegovog, koji ju je na neki nain osposobio da se ovde osea kao
kod kue. Istini za volju, inilo se da ona i ne primeuje okruenje u kome ivi. A
opet su njih dvoje bili slini, u nekim drugim stvarima. To se odnosilo na indeks
stabilnosti-labilnosti, a posebno na inilac emotivnosti, vezan za njega; oboje su bili
labilni. No, i pored svega toga, bili su sasvim razliiti po karakteru; indeks
stabilnosti-labilnosti trebalo je posmatrati u kombinaciji sa potpunom razliitim
osobinama okupljenim pod etiketama ekstravertnost i introvertnost. Ovo je bilo
njegovo veliko otkrie u poslednjih godinu dana, i sada je bilo temelj njegovih
razmiljanja o sebi i o svojim dunostima.
Na putu prema etvrti Alhemiara, uklopio je dogaaje od tog jutra u reetku
ovog novog karakterolokog sistema. Ekstravertnost-introvertnost bejae jedan od
najbolje prouenih sistema osobina u itav psiholokoj teoriji, sa ogromnim brojem
dokaza iz mnogih kultura kao podrkom objektivnoj opravdanosti koncepta.
Naravno, ne kao prostog dvojstva; ljudi se ne etiketiraju kao ovaj ili onaj tip, ve se
vagaju i ocenjuju prema vrednostima kao to su drutvenost, impulsivnost,
promenljivost, govorljivost, otvorenost, aktivnost, ivost, uzbudljivost, optimizam, i
druge. Stoga je koncept bio opravdan, potpuno opravdan! Fizioloka istraivanja
pokazala su, zapravo, da je ekstravertnost povezana sa fazama niske kortikalne
aktivnosti, a introvertnost sa visokom kortikalnom aktivnou; Mielu je ovo u
poetku izgledalo naopako, ali se potom setio da korteks utie na nie centre mozga,
tako da niska kortikalna aktivnost omoguava manje uzdrano ponaanje ekstraverta,

dok visoka kortikalna aktivnost suzbija i dovodi do introvertnosti. Ovo objanjava

zato alkohol, depresant koji smanjuje kortikalnu aktivnost, moe da izazove ivlje i
manje uzdrano ponaanje.
Zato se ceo zbir odlika ekstravertnosti-introvertnosti, sa svim onim to one
kazuju o karakteru osobe, moe svesti na grupu elija u bazi mozga zvanih uzlazni
retikularni aktivirajui sistem, oblast koja nepobitno odreuje nivo kortikalne
aktivnosti. Ne bi trebalo da postoji stvar kao to je sudbina: Ralf Voldo Emerson,
godinu dana posle smrti svog estogodinjeg sina. Ali sudbina je biologija.
Mielov sistem nije bio tako jednostavan; sudbina, na kraju krajeva, nije
jednostavno ili-ili. U poslednje vreme poeo je da prouava Vengerov indeks
autonomne ravnotee, koji primenjuje sedam razliitih promenljivih da odredi da li
pojedincem upravlja simpatika ili parasimpatika grana autonomnog nervnog
sistema. Simpatika grana reaguje na spoljanje nadraaje i pokree organizam u
akciju, tako da su osobe pod uticajem ove grane uzbudljive; parasimpatika grana, s
druge strane, navikava organizam na nadraaj i vraa ga u homeostatiku ravnoteu,
pa su osobe pod dominacijom ove grane tihe. Dafi je predloio da se ove dve klase
linosti nazovu labilne i stabilne, i ova klasifikacija, iako ne tako uvena kao
ekstravertnost i introvertnost, bila je isto tako solidno potkrepljena praktinim
dokazima i podjednako korisna u razumevanju razliitih karaktera.
Meutim, nijedan od ovih sistema klasifikacije nije davao ispitivau dovoljno
saznanja o sveukupnoj prirodi linosti ispitanika. Pojmovi su bili tako uopteni,
zbirovi prevelikog broja odlika, da su malo govorili u smislu upotrebljive dijagnoze,
posebno jer su oba bili Gausove krivulje u stvarnoj populaciji.
Da, ali kombinuj dva sistema, i stvar poinje da biva veoma zanimljiva.
To nije bilo jednostavno, i Miel je potroio dosta vremena za ekranom
kompjutera, skicirajui razne vrste kombinacija, primenjujui dva razliita sistema
kao x i y ose nekoliko razliitih mrea, i nijedna mu nije otkrila previe toga. Ali je
onda poeo da pomera etiri pojma oko inicijalnih taaka Grajmasovog semantikog
etvorougla, strukturalistike sheme alhemijskog porekla, koja je polazila od toga da
nije dovoljna nikakva uproena dijalektika da pokae istinsku sloenost bilo kog
skupa meuzavisnih koncepata, tako da je neophodno uvaiti stvarnu razliku izmeu
onoga to je protivno i onoga to je suprotno neemu, koncept da 'ne-X' nije isto to i
'anti-X', to se odmah da uoiti. Stoga je prvi korak obino bio naznaen upotrebom
etiri pojma, S, -S, s, -s, u jednostavnom etvorouglu:
Otuda je -S bilo jednostavno ne-S, a s je bilo jae anti-S, dok je -s bilo za
Majkla glavolomna negacija negacije, ili ponitavanje poetne protivnosti, ili
jedinstvo dveju negacija; u praksi je ovo obino ostajalo zagonetka ili koan, ali se
ponekad pokazivalo kao ideja koja je sasvim prigodno popunjavala konceptualnu
celinu, kao u jednom od Grajmasovih primera:

Sledei korak u uslonjavanju koncepta, korak u kome su nove kombinacije

esto otkrivale ne tako oigledne strukturalne odnose, bio je da se naini jo jedan
etvorougao koji je pod pravim uglovima ograivao prvi:
Miel je zurio u svoju shemu, sa ekstravertnou, introvertnou, labilnou i
stabilnou na prva etiri ugla, i prouavao njihove kombinacije; onda se iznenada
sve razbistrilo, kao da se kaleidoskop sluajno sloio u oblik rue. Jer sve je bilo
savreno logino: postojali su uzbudljivi ekstraverti i ekstraverti ujednaenog
raspoloenja, emotivni introverti i oni koji to nisu. Mogao je odmah da imenuje
primere za sva etiri tipa meu kolonistima.
Razmiljajui o nazivima za ove kombinovane kategorije, morao je da se
nasmeje. Neverovatno! Bilo je u najmanju ruku ironino pomisliti da je upotrebio
rezultate stogodinje psiholoke misli, kao i neka od poslednjih laboratorijskih
psihofiziolokih istraivanja, da se ne pominje sloena aparatura strukturalistike
alhemije, samo da bi se dolo do antikog sistema raspoloenja. Ali bejae tako; sve
se svodilo na to. Jer je severna kombinacija, ekstravertna i stabilna linost, oito bila
ono to bi Hipokrat, Galen, Aristotel, Trimegistus, Vunt i Jung nazvali sangvinikom;
zapadna taka, ekstravertna i labilna, bila bi kolerik; na istoku, introvertna i stabilna
bila bi flegmatik, a na jugu, introvertna i labilna bila je, naravno, tana definicija
melanholika! Da, sve su se savreno uklapale! Naravno, Galenovo fizioloko
objanjenje za etiri temperamenta bilo je pogreno, a u, eludana kiselina, krv i
pljuvaka kao kauzativni agensi bile su zamenjene uzlaznim retikularnim
aktivirajuim sistemom i autonomnim nervnim sistemom; meutim, istine o ljudskoj
prirodi su opstale! A mo psiholokog uvianja i analitike logike prvih grkih lekara
bila je tako velika, ili, tanije, mnogo vea nego u svim narednim generacijama,
zaslepljenim esto beskorisnim akumuliranjem znanja; zato su ove kategorije
istrajale i bile potvrivane, iz veka u vek.
Miel opazi da je stigao u etvrt Alhemiara. Prisilio je sebe da usmeri panju
na to. Ovde su ljudi primenjivali tajne vetine da naprave dijamante iz ugljenika i
inili su to tako lako i precizno da su sva njihova prozorska stakla bila obloena
molekularnim slojem dijamanata radi zatite od korozivne praine; njihove visoke
piramide soli (jedan od uvenih oblika drevnog uenja, piramida) bile su prekrivene
slojem istog dijamanta. A proces oblaganja jednomolekularnim dijamantima bio je
samo jedan od hiljada alhemijskih operacija koje su se izvodile u ovim niskim
zgradama.
Poslednjih godina su zgrade poprimile pomalo muslimanski izgled, jer su
njihovi beli zidovi od cigala bili prekriveni bezbrojnim jednainama, sve do jedne
izvedenim u crnoj, tenoj, mozaikoj kaligrafiji. Miel naie na Saksa, koji je stajao

pored jednaine terminalne brzine ispisane na zidu ciglane, i ukljui se na zajedniku

frekvenciju: "Moe li da pretvori olovo u zlato?"
Saksov lem se zamiljeno nagnu. "Moda", ree on. "Barem malu koliinu.
Ali bi bilo teko. Pusti me da malo razmislim o tome."
Saksifrejd Rasel. Savreni flegmatik.
Istinska korist od rasporeivanja etiri temperamenta u semantiki
etvorougao bila je to se tako odmah ukazalo nekoliko osnovnih strukturalnih
odnosa meu njima, a to je opet pomoglo Mielu da sagleda njihova privlaenja i
odbijanja u novom svetlu. Maja je bila labilna i ekstravertna, oito kolerik, kao i
Frenk; oboje su bili voe, privlani jedno drugom. Ali poto su oboje bili kolerici, u
vezi je postojao jedan nestalan i sutinski odbojan inilac, kao da je svako u onom
drugom prepoznavao ono to ne voli kod sebe.
Odatle Majina ljubav prema Donu, koji je oito bio sangvinik, sa
ekstravertnou slinom Majinoj, ali emotivno mnogo stabilniji, toliko da je bio
gotovo povuen. Time joj je vei deo vremena pruao veliki mir, kao neku vrstu sidra
za stvarnost - koji bi se povremeno izgubio. A ta je Dona privuklo Maji? Izazov
neprevidljivog, moda; zain u njegovoj srdanoj bezlinoj veselosti. to da ne? Ne
moe voditi ljubav sa svojom slavom. Mada neki i to pokuavaju.
Da, meu prvom stotinom bilo je puno sangvinika. Moda su psiholoki
zahtevi izbora prvih naseljenika preferirali taj tip. Arkadije, Ursula, Filis, Spenser,
Jeli... Da. A poto je stabilnost bila najtraenija osobina prilikom izbora, sasvim
prirodno to je meu njima bilo i dosta flegmatika: Naa, Saks, Sajmon, moda
Hiroko - injenica da se kod nje ni to nije moglo pouzdano rei samo je potvrivala
pretpostavku - Vlad, Dord, Aleks.
Flegmatici i melanholici se po prirodi nisu slagali, oba tipa introvertni i skloni
povlaenju u sebe, a one stabilne je odbijala nepredvidljivost labilnih; stoga su se
klonili jedni drugih, na primer Saks i En. Bilo je malo melanholika. En, svakako, i to
verovatno predodreena strukturom sopstvenog mozga, iako je tome doprinelo i
njeno nesreno detinjstvo. Zavolela je Mars iz istog razloga zbog koga ga je Miel
mrzeo: zato to je mrtav. A En je bila zaljubljena u smrt.
I meu alhemiarima je bilo dvoje-troje melanholika. I, na alost, sam Miel.
Ukupno petoro, moda. Prema oba osnova za izbor trebalo je da budu odbijeni, jer za
izbornu komisiju ni introvertnost ni labilnost nisu bile poeljne osobine. Mogli su
provui samo oni dovoljno mudri da sakriju svoju prirodu od komisije, ljudi sa jakom
kontrolom nad svojom naravi, one maske samouverenosti koje su pokrivale sve
razularene nedoreenosti ispod. Moda je za koloniju izabran samo jedan tip persone,
sa najrazliitijim linostima unutar njega. Je li zaista bilo tako? Ne sme se zaboraviti
da su selekcione komisije postavljale nemogue zahteve. Traile su stabilne, ali i
ljude koji su tako strasno i monomanino eleli da odu na Mars da su posvetili
godine i godine ivota ostvarenju tog cilja. Da li je to bilo dosledno? Hteli su

ekstravertne i u isto vreme blistave naunike koji su neizbeno morali da se zakopaju

duboko u dugogodinja usamljenika prouavanja. Je li to bilo dosledno? Nije!
Nimalo. Isto se provlailo kroz celu listu. Stvorili su toliko dvostrukih merila, da nije
bilo nikakvo udo to su se prvih stotinu krili od njih i mrzeli ih! Sa jezom se setio
trenutka prilikom velike solarne oluje na Aresu kada je svima postalo jasno koliko im
je lai i prikrivanja bilo potrebno, kada su se svi okrenuli prema njemu sa toliko
zapretanog besa, kao da je on za sve kriv, kao da je on sama psihologija, kao da je
zakuvao kriterijume i sproveo testove i nainio izbor bez iije pomoi. Kako se
zgrio u tome trenutku, kako se osetio sam! Bio je potresen, prestravljen, toliko da
nije bio sposoban da se na vreme seti da im prizna da je i sam lagao, naravno da
jeste, vie od bilo koga od njih!
Ali zato je lagao, zato?
Bilo je to neto ega nije mogao da se seti. Melanholija kao odsustvo
pamenja, iznenadan oseaj da je prolost nestvarna, da se nije dogodila... Bio je
melanholik: povuen, bez kontrole nad svojim oseanjima, sklon depresiji. Nije
trebalo da se odlui da ide, a sada nije mogao da se seti zato se toliko strasno borio
da bude izabran. Seanje je nestalo, moda preplavljeno dirljivim, bolnim odlomcima
slikama iz ivota koji je iveo u meuprostorima svoje elje da ode na Mars. Tako
oskudan i tako dragocen; veeri na trgovima, letnji dani na plaama, noi u
posteljama ena. Stabla maslina u Avinjonu. Zeleni plameni empresi.
Opazi da je iziao iz etvrti Alhemiara. Bio je u podnoju Velike Slane
Piramide. Polako se popeo uz etiri stotine stepenica, paljivo stupajui na plave,
hrapave ploe. Svaki korak pruao mu je iri pogled na Polje Podbreja, ali je ono i
dalje bilo ista suva i gola gomila kamenja, ma koliko se irila. Iz kockastog, belog
paviljona na vrhu piramide videli su se ernobil i kosmodrom. Nita drugo. Zato je
doao ovamo? Zato se toliko namuio da doe ovamo, rtvujui tolike ivotne
radosti, porodicu, dom, uivanje, igru... Zavrteo je glavom. Koliko je mogao da se
seti, to je jednostavno bilo ono to je hteo da radi, definicija njegovog ivota.
Potreba, ivot sa ciljem, kako da odredi ta je ta? Meseinom obasjane noi u
miriljavom gaju maslina, zemlja iarana malim, crnim krugovima, elektrini, topao
dodir mistrala uti kroz lie u hitrim, brzim talasima, a on lei na leima, iroko
rairenih ruku, lie svetluca srebrno i sivo pod crnim ovalom punim zvezda; jedna
od ovih zvezda bila je postojana, nejasna, crvena, i on bi je potraio i zagledao se u
nju, tamo meu maslinovim liem zatalasanim na vetru; bilo mu je samo osam
godina! Boe moj, ta smo mi? Nita to ne moe da objasni, nita ne moe da objasni
nas! Ili da objasni zato smo slikali u Lasku, zato smo gradili kamene katedrale
prema nebu. Zato koralni polipi grade grebene.
Imao je obinu mladost, esto se selio, gubio prijatelje koje bi stekao, otiao na
Pariski univerzitet da studira psihologiju, odbranio diplomski rad na temu depresije u
svemirskim stanicama i poeo da radi za Arien, a zatim za Glavkosmos. Za to vreme

se oenio i razveo: Fransoaz mu je rekla da 'nije prisutan'. Sve one noi s njom u
Avinjonu, svi dani u Vijfran-sir-Meru, provedeni na najlepem mestu na Zemlji, a
on je sve vreme hodao u magli elje za Marsom! Besmisleno! Jo gore, glupo.
Odsustvo mate, pamenja i, najzad, same inteligencije: nije bio u stanju da vidi ono
to ima, niti da zamisli ta e dobiti. A sada plaa za to, zarobljen na ledenoj santi u
Arktikoj noi sa devedeset devet neznanaca, od kojih nijedan ne zna poteno
francuski. Samo je troje njih koji bar imaju pojma, a Frenkov francuski je gori nego
nikakav francuski, kao da slua nekog kako napada jezik satarom.
Odsustvo jezika na kome je mislio primoralo ga je da posmatra TV program od
kue, to je samo povealo njegov bol. No, ipak je snimao monologe na videu i slao
ih majci i sestri, da bi od njih dobio istu vrstu odgovora; gledao ih je mnogo puta,
vie posmatrajui pozadinu nego roake. Povremeno je i razgovarao uivo sa
novinarima, nestrpljivo ekajui razmenu signala. Ovi razgovori pokazali su mu
koliko je slavan u Francuskoj, nacionalni simbol, i zato je pazio da uvek odgovara
konvencionalno, glumei lik Miela Divala, putajui programskog Miela. Ponekad
je otkazivao konsultacije sa naseljenicima, kada bi mu dolo da slua francuski; nek
se nose sa svojim engleskim! Ali je zbog ovih incidenata zaradio otar prekor od
Frenka i razgovor sa Majom. Da li je prezaposlen? Naravno da nije bio; postojalo je
samo devedeset devet ljudi ije je zdravlje trebalo sauvati, lutajui istovremeno u
mislima Provansom, umovitim breuljcima sa vinogradima, seoskim kuama i
ruevinama kula i manastirima, u ivom predelu, predelu nemerljivo lepem i
humanijem od kamenite pustoi ove stvarnosti...
Bio je u TV salonu. Onako odsutan mislima, oito se vratio unutra. Nije
mogao da se seti; mislio je da jo stoji na vrhu Velike Piramide; potom je trepnuo i
naao se u TV salonu (postoje u svakom sanatorijumu), posmatrajui video-snimak
jednog od liajevima obraslih kanjona Marinerisa.
Zadrhtao je. Ponovo se dogodilo. Izgubio se, odlutao i osvestio se u poznije
doba dana. To mu se dogodilo ve desetak puta. I tada nije bio samo odsutan
mislima, ve zaronjen u njih, mrtav za okolni svet. Osvrnuo se po sobi, grevito
zadrhtao. Bio je L 5, poetak severnog prolea, i severni zidovi kanjona kupali su se
u Suncu. Poto e ionako svi poludeti...
Potom je bio L 157, a 152 su proli u magli tele-postojanja. Sunao se u
dvoritu Fransoazine vile na moru u Vijfran-sir-Meru, posmatrajui sa visine
krovove i stubove od terakote i mali bazen, tirkizne boje iznad kobalta Sredozemlja.
Nad bazenom se nadvijao empres kao zeleni plamen, ljuljajui se i aljui mu svoj
parfem na vetru. U daljini, zeleno kopno poluostrva...
A bio je, zapravo, u Novom Podbreju, obino zvanom jarak, ili Naina
arkada, sedeo je na gornjoj terasi i posmatrao patuljastu sekvoju, iza nje stakleni zid i
ogledala sa prelomnim uglom koji je usmeravao svetlost prema etalitu sa izvora na
Cote D'Or. Tatjanu Durovu ubio je kran koji je oborio robot, i Naa je bila neutena.

Ali bol spada sa nas, pomislio je Miel dok je sedeo kraj nje, kao kia sa patke. Nai
e vremenom biti bolje. Dotle se nita ne moe. ta misle, da je on arobnjak? Pop?
Kad bi to bila istina, prvo bi sebe izleio, izleio bi ceo ovaj svet, ili jo bolje,
odleteo kroz svemir, kui. Zar to ne bi bila senzacija, kada bi se pojavio na plai u
Antibima i rekao: "Bonjour, ja sam Miel, vratio sam se kui?"
Potom je doao L 190, i on je bio guter na vrhu Pon Di Gara, na uskim
pravougaonim kamenim ploama koje su pokrivale akvadukt, opruen u pravoj liniji
preko jaruge. Koa sa dijamantskom arom sljutila mu se oko repa, a vrelo Sunce
prilo mu je novu kou u cik-cak linijama. U stvarnosti je bio u Podbreju, a Frenk je
otiao da ivi sa Japancima koji su se spustili u Argiri, dok su Maja i Don bili u
zavadi oko svojih soba i oko toga gde smestiti lokalni tab UNOMA-e; Maja, lepa
nego ikad, proganjala ga je po atrijumu, zahtevajui da joj pomogne. On i Marina
Tokareva nisu vie iveli zajedno ve skoro punu marsovsku godinu - rekla mu je da
nije prisutan; posmatrajui Maju, Miel ju je zamiljao kao ljubavnicu, ali to je,
naravno, bilo ludo, ona je bila rusalka, spavala je sa efovima i kosmonautima u
Glavkosmosu da bi se probila navie u sistemu i zbog toga je postala otuena, gorka i
nepredvidljiva, i sada je upotrebljavala seks da povredi, seks je za nju bio samo
diplomatsko orue, bilo bi ludo imati neto sa njom u tom smislu, biti povuen u
vrtlog njenih udova i njen udoviki sistem. Zato odmah ne poslati ludake...
Ali sada je bio L 241. Iao je saastim kamenim parapetom Le Boa,
razgledajui sruene odaje srednjevekovnog manastira. Bliilo se vee i svetlost je
bila neobine, marsovske narandaste boje, kamen je goreo od nje, celo selo i
maglovita ravnica ispod njega koja se pruala sve do belobronzane pruge
Sredozemlja izgledali su nemogui poput sna... Mada to i jeste bio san, iz koga se
probudio, i ponovo se obreo u Podbreju. Doktore, izleite sebe! Nije mogao.
Poludeo je od enje za kuom. enja za kuom. Mora da negde znaju bolji izraz za
to, nauni naziv koji bi to uinio punopravnim, dokazao svetu da postoji; ali on je
ve znao da postoji. Provansa mu je toliko nedostajala da je ponekad oseao da ne
moe da die. Bio je kao Naina aka, osakaen, duhovi nerava jo su bolno pulsirali.
...i potedeti se muka?
Prolazilo je vreme. Programski Miel hodao je okolo, uplja persona, prazna
unutra, preostao je samo neki siuni homunkulus u malom mozgu da upravlja celom
stvari.
U no drugog dana L 266, legao je da spava. Bio je umoran kao pas, iako nita
nije radio, potpuno iscrpljen i bez snage, a ipak je leao u mraku svoje sobe i nije
mogao da zaspi. Misli su mu oajno kruile: bio je svestan koliko je bolestan. eleo
je da prestane sa pretvaranjem i da prizna da je odlepio, da ga hospitalizuju. Da ode
kui. Nije se seao gotovo niega iz prethodnih nekoliko nedelja; ili je moda bilo
due? Nije bio siguran. Zajecao je.

Njegova vrata kljocnue. Otvorie se, i unutra sinu uzak zrak svetlosti iz
hodnika, neprekinut. Tamo nije bilo nikoga.
"Da?" ree on, trudei se da mu glas ne zvui plano. "Ko je to?"
Odgovor mu je bio u uhu, kao iz interkoma na lemu: "Hodi sa mnom", ree
muki glas.
Miel se trgnu unazad i udari o zid. Zurio je uvis u crne obrise prilike.
"Treba nam tvoja pomo", proapta prikaza. Ruka ga uhvati za miicu, a on se
stisnu uz zid. "A i tebi naa." Nagovetaj osmeha u glasu, koji Miel nije poznavao.
Strah ga gurnu u novi svet. Odjednom je postalo znatno vidnije, kao da mu je
neznanev dodir rairio zenice poput objektiva kamere. Mrav, tamnoput ovek.
Stranac. Kroz njegov strah se die uenje, i on ustade i poe kroz mranu svetlost sa
snovidnom tanou, nazuvi papue, a onda na neznanev poziv izie za njim u
hodnik, prvi put posle toliko godina oseajui lakou Marsove gravitacije. Hodnik
kao da je bio preplavljen sivom svetlou, iako je video da su ukljuene samo none
trake u podu. Strah je inio da se vidi bolje. Njegov saputnik imao je kosu u kratkim
kovrdavim pramenovima, zbog koga mu je glava izgledala kao da je u trnju. Bez
sumnje, stranac. Uljez iz jedne od novih kolonija na junoj polulopti, pomisli Miel.
Ali ovek ga je znalaki vodio kroz Podbreje, kreui se u potpunoj tiini. Celo
Podbreje bilo je zaista bez zvuka, kao da su u nemom crno-belom filmu. Pogledao
je na zglobnu ploicu: na njoj nije bilo brojki. Vremenska razlika. Hteo je da pita: 'Ko
si ti?' - ali tiina je bila tako sveprisutna da nije mogao da progovori. Nemo je
oblikovao rei i neznanac se okrenu i pogleda ga preko ramena. Beonjae su mu bile
vidljive i svetle svuda oko zenica, nozdrve iroke crne jame. "Ja sam slepi putnik",
izusti on i iskezi se. Onjaci su mu bili bez boje; Miel iznenada shvati da su od
kamena. Zubi od marsovskog kamena. On uze Miela za miicu. Ili su prema
komori farme. "Tamo nam trebaju lemovi", proapta Miel, oklevajui.
"Noas ne." ovek otvori vrata komore, i u nju ne zastruja vazduh iako je bila
otvorena na drugoj strani. Uli su i zaputili se izmeu crnih redova pokrivenog lia,
a vazduh je bio sladak. Hiroko e biti ljuta, pomisli Miel.
Njegov vodi je nestao. Miel ugleda kretanje ispred sebe i zau zvonak,
piskav smeh. Zvuao je kao deji. Mielu odjednom pade na pamet da je odsustvo
dece krivo za preovlaujuu jalovu atmosferu u koloniji, da mogu do mile volje da
zidaju zgrade i gaje biljke i da e uprkos svemu ovaj utisak jalovosti proimati svaki
detalj njihovog ivota. U uasnom strahu, nastavio je da hoda prema sreditu farme.
Bilo je toplo i vlano, a vazduh je zaudarao na mokru zemlju, ubrivo i lie. Sa
hiljada povrina listova treptala je svetlost, kao da su kroz krov pale zvezde i sjatile
se oko njega. Redovi kukuruza su utali, a vazduh je opijao kao rakija. Iza uskih
korita s pirinem trala su malena stopala: ak i u tami, pirina je bio jarke zagasite
zelene boje, a tamo izmeu korita nazirala su se mala lica, kezei se na visini
njegovih kolena, i nestajala kada bi se okrenuo prema njima. Kroz ake i glavu mu je

strujala vrela krv, njegova zapaljena krv, i on uzmaknu tri koraka, a onda stade i
okrenu se. Prema njemu su niz prolaz ile dve nage devojice, crnokose, tamnopute,
stare oko tri godine. Njihove istonjake oi blistale su u pomrini, lica su im imala
svean izraz. Uzele su ga za ruke i okrenule; dozvolio im je da ga povedu niz stazu, a
on je pogledavao jednu malu glavu pa drugu. Neko je odluio da povede akciju
protiv njihove sterilnosti. Dok su ili, iz rastinja se pomoli jo maliana i okupi se
oko njih; bilo je devojica i deaka, svetlije ili tamnije puti od prvo dvoje dece,
uglavnom iste boje koe, svi istog uzrasta. Njih devetoro ili desetoro otpratili su
Miela prema sreditu farme, kruei oko njega brzim trkom; a tamo, u sreditu
lavirinta, bila je mala istina, na njoj otprilike desetoro odraslih, svi nagi, sedeli su u
nepravilnom krugu. Deca otrae do odraslih, zagrlie ih i posedae im na kolena.
Mielove zenice se otvorie jo vie u nimbusu zvezdane svetlosti i odsjaju lia, i on
prepozna lanove grupe sa farme, Juaa, Raula, Elen, Riu, Dina, Evgeniju,
kompletan tim osim Hiroko.
Posle trenutnog oklevanja, Miel izu papue, svue odeu, ostavi je preko
papua i sede na prazno mesto u krugu. Nije znao u emu uestvuje, ali nije mario.
Neki od njih mu klimnue glavom u znak dobrodolice, a Elen i Evgenija, njegove
susetke, dodirnue mu miice. Deca iznenada poskakae i otrae zajedno niz jedan
prolaz, ciei i kikoui se. Vratila su se tesno zbijena oko Hiroko, koja ue u sredinu
kruga. Njeno nago telo bilo je mrko u tami. Praena decom, polako je ila u krug,
prosipajui iz stisnutih pesnica malo zemlje u ispruene dlanove svakog prisutnog.
Miel podie dlanove zajedno sa Elen i Evgenijom kada im je prila, zagledan u
njenu blistavu kou. Jedne noi je na plai u Vijfranu naiao na grupu Afrikanki koje
su se brkale u fosforescentnim talasima, sa belom vodom na crnoj svetlucavoj puti...
Zemlja na njegovom dlanu bila je topla i mirisala je na ru. "Ovo je nae telo",
ree Hiroko. Otila je do druge strane kruga, dala svakom detetu po aku zemlje i
poslala ih da sednu meu odrasle. Ona sede naspram Miela i poe da zapeva na
japanskom. Evgenija se nagnu i stade da mu apue prevod, ili pre objanjenje, na
uho. Slavili su areofaniju, obred koji su razvili po Hirokinim predlozima i
nadahnuu. Bila je to neka vrsta zemljopisne religije, svesti o Marsu kao fizikom
prostoru proetom kamijem, to jest spiritualnom energijom ili silom koja obitava u
zemlji. Kami se najoitije ispoljavao u nekim izuzetnim oblicima predela, kamenim
stubovima, izdvojenom izbaenom materijalu iz kratera, strmim liticama, neobino
glatkim unutranjostima kratera, irokim, krunim vrhovima velikih vulkana. Ova
pojaana ispoljavanja kamija imala su zemaljsku analogiju u samim naseljenicima,
sili koju je Hiroko zvala viriditas, oploavajuoj ivotvornoj sili iznutra, sili koja
poima da je sam nedirnuti svet okolo svetinja. Kami, viriditas; bila je to kombinacija
svetih sila koja e omoguiti ljudskim biima da opstanu tu na delotvoran nain.
Kada je Miel zauo Evgeniju kako apue re kombinacija, svi pojmovi se
uklopie u semantiki etvorugao: kami i viriditas, Mars i Zemlja, mrnja i ljubav,

odsustvo i udnja. I tada se sloi kaleidoskop i svi se etvorouglovi poslagae u

njegovom umu u jedinstvo, prelepu ruu, srce areofanije, kami proet viriditasom,
oboje crveno i zeleno u isto vreme. Vilice su mu bile oputene, koa mu je bridela,
nije umeo to da objasni, niti je eleo. Krv mu je bila oganj u venama.
Hiroko zauta, podie aku do usta, poe da jede zemlju sa dlana. Svi ostali
uinie isto. Miel podie aku do lica: bilo je tu dosta zemlje da se pojede, ali on
izbaci jezik i poliza polovinu i oseti kratak elektrini drhtaj dok je premetao zrnastu
materiju po nepcima, sve dok se nije pretvorila u blato. Imala je ukus soli i re, sa
neprijatnim zadahom pokvarenih jaja i hemikalija. Progutao ju je, uz neznatnu
muninu. Zatim proguta jo jedan zalogaj iz ake. Iz obrednog kruga dolazilo je
nepravilno pevuenje dok su jeli, samoglasnici koji su se selili od jednog do drugog
uesnika, aaaai, ooooo, ahhhh, iiiii, eeeee, uuuuu, zadravajui se, inilo se, po itav
minut, zvuk koji se irio na dvoje, ponekad na troje, sa glavnim tonovima slivenim u
udne harmonije. Hiroko poe da zapeva kroz ovu pesmu. Svi ustadoe, i Miel se
podie s njima. Sjatili su se zajedno u sredite kruga, Evgenija i Elen su ga drale za
ruke i vukle napred. Onda se svi naoe stisnuti oko Hiroko, u masi tesno pripijenih
tela. Miel je bio tako okruen da je sa svih strana oseao dodir toplih tela. Ovo je
nae telo. Mnogi su se ljubili, zatvorenih oiju. Polako su se pomerali, okreui se da
odre pun dodir dok su se premetali u nova ustrojstva. Otre stidne malje mu
zagolicae stranjicu, a na boku oseti neto nalik na penis u erekciji. Zemlja mu je
teko leala u elucu, i oseao se oamueno; krv mu je bila vatra, koa napet balon,
pun ognja. Iznad njih su se rojile zvezde, udesno brojne, i svaka je bila svoje boje,
zelene ili crvene ili plave ili ute; izgledale su kao varnice.
A on je bio feniks. I Hiroko se pripi uz njega, i on uzlete u sredite vatre,
spreman da se ponovo rodi. Drala je njegovo novo telo u vrstom zagrljaju, stiskala
ga; bila je visoka i, inilo se, sva u miiima. Pogledala ga je pravo u oi. Osetio je
njene dojke uz svoja rebra, stidnu kost tesno priljubljenu uz svoj bok. Poljubila ga je,
dodirujui mu zube jezikom; osetio je ukus zemlje, a onda ju je odjednom osetio
celu; do kraja ivota e nezvana seanja na ovaj oseaj biti dovoljna da mu pokrenu
erekciju, ali je u tom trenutku bio suvie zanesen, zaronjen u vatru.
Hiroko odmaknu glavu i ponovo ga pogleda. Dah mu je bio vetar u grudima,
unutra i napolje. Ona ree, na engleskom, zvaninim, ali blagim glasom: "Ovo je
tvoja inicijacija u areofaniju, svetkovinu Marsovog tela. Dobro doao. Mi
oboavamo ovaj svet. Nameravamo da ovde napravimo mesto za sebe, mesto ija e
lepota biti nova, marsovska, kakva ne postoji na Zemlji. Izgradili smo skrovito
pribeite na jugu i sada odlazimo tamo.
"Mi te poznajemo i volimo te. Znamo da nam je potrebna tvoja pomo. Znamo
da ti je potrebna naa pomo. elimo da izgradimo upravo ono za im udi, ono to
ti je ovde nedostajalo. Ali u novim oblicima. Jer za nas vie nema povratka. Moramo
da pronaemo svoj ivot. Poinjemo ve noas. Voleli bismo da poe sa nama."

A Miel ree: "Idem."

Peti deo
ODLAZAK U ISTORIJU
Laboratorija je tiho brujala. Stolovi, ploe i klupe bili su pretrpani, beli zidovi
prekriveni grafikonima, posterima i isecima, i sve je jedva primetno vibriralo pod
blistavim vetakim osvetljenjem. Bilo je kao u bilo kojoj drugoj laboratoriji ma gde
drugde: koliko isto, toliko i u neredu. Prozor u uglu prostorije bio je crn i odraavao
je unutranjost; napolju je bila no. Zgrada je bila gotovo pusta.
Ali za jednim stolom stajala su dva oveka u laboratorijskim mantilima,
pognuta nad kompjuterskim ekranom. Nii od dvojice kucao je kaiprstom po
tastaturi ispod ekrana, i slika na njemu se menjala. Zeleni zapuai na crnom polju,
koji su se migoljili, tako da su izgledali sasvim trodimenziono, kao da je ekran kutija.
Slika sa elektronskog mikroskopa; polje je bilo irine svega nekoliko mikrona.
"Vidi, to je plazmidno obnavljanje genetskog niza", ree onaj naunik nieg
rasta. "Identifikovani su prekidi u originalnim nizovima. Nizovi za zamenu su
sintetizovani, i kada budu uneseni u eliju, prekidi e biti mesta spajanja, i zamene e
se vezati za prvobitni materijal."
"Kako ih unosite, transformacijom? Elektroporacijom?"
"Transformacijom. Obraene elije se injektuju zajedno sa izmenama, a
obnovljenje elije vre konjugalni transfer."
"In vivo?"
"In vivo."
Otegnut zviduk. "Znai da moete da obnovite bilo ta? Greku u deobi
elije?"
Tako je."
Njih dvojica zurila su u epove na ekranu, uzgibane poput novih izdanaka loze
na vetru.
"Ima dokaz?"
"Vlad ti je pokazao one mieve u susednoj sobi?"
"Aha."
"Ti mievi su stari petnaest godina."
Jo jedan zviduk.
Preli su u sobu sa mievima, mrmljajui neto jedan drugom kroz brujanje
mainerije. Visoki se radoznalo zagleda u kavez, gde su loptice krzna disale pod
strugotinom. Kada su poli napolje, iskljuili su svetlo u obe prostorije. Treperenje
ekrana elektronskog mikroskopa obasjavalo je prvu laboratoriju, oblivajui je
zelenim tonovima. Naunici prioe prozoru, tiho razgovarajui. Pogledae napolje.
Nebo je bilo purpurno uoi novog dana; zvezde su se gasile. Tamo, na obzorju, dizalo

se crno, masivno oblije, ravnovrha gromada dinovskog vulkana. Olimpus Mons,

najvia planina u Sunevom sistemu.
Visoki naunik odmahnu glavom. "Zna, ovo menja sve."
"Znam."
Sa dna okna, nebo je podsealo na blistavi ruiasti novi. Okno je bilo
okruglo, kilometar u preniku, duboko sedam kilometara. Meutim, sa dna je
izgledalo mnogo ue i dublje. Perspektiva voli da se poigra sa ljudskim okom.
Eto, recimo, ta ptica, to je letela nanie iz pravca ruiastog kruia, izgledala
je tako velika. Samo to to nije bila ptica. "Hej", ree Don. Poslovoa okna, Japanac
okruglog lica po imenu Ecu Okakura, ga pogleda, i Don ugleda njegov nervozni
osmeh kroz oba vizira. Jedan zub mu je bio bez boje.
Okakura pogleda uvis. "Neto pada!" ree brzo, a onda dodade: "Bei!"
Okrenue se i potrae preko dna okna. Don ubrzo otkri da se niko nije
potrudio da potpuno izravna dno, iako je sa crnog bazalta uglavnom uklonjeno
slobodno kamenje. to je bre trao, minijaturni krateri i krape zadavali su mu sve
vie tekoa; u tom nagonskom spasavanju, obnovili su se nagoni steeni u
detinjstvu, tako da se pri svakom koraku prejako otiskivao, doskaui na neispitani
teren i ponovo divlje odskaui u bezglavoj trci, sve dok se konano nije spotakao,
izgubio ravnoteu i pao na kvrgavu stenu, ruku ispruenih da zatiti vizir. Bila mu je
slaba uteha to je pao i Okakura. Sreom, sila tee zbog koje su pali ostavila im je i
vie vremena da pobegnu: onaj predmet jo nije bio dosegao dno. Ustali su i ponovo
potrali, ali Okakura opet pade. Don se osvrnu i opazi maglovito sevanje metala
kako udara o kamen, a zatim zvuk udarca, snano vam, kao kod eksplozije. Poletee
srebrni komadii, neki u njihovom pravcu: zastao je u trku i oslunuo mogui
dolazak odbaenog materijala. Nije bilo nikakvog zvuka.
Odozgo dolete veliki hidraulini cilindar i poe da odskae, prevrui se, levo
od njih, na ta obojica poskoie. Nije ga video kako pada.
Posle toga, mir. Stajali su skoro minut, a onda se Bun promekolji. Znojio se;
bili su u odelima pod pritiskom, ali je dno okna sa 49 stepeni Celzijusa bilo najtoplije
mesto na Marsu, a izolacija odela bila je projektovana za hladnou. Pokrenuo se da
pomogne Okakuri da ustane, ali se predomisli; ovaj je verovatno vie voleo da se
sam podigne nego da duguje Bunu giri za pruenu pomo. Ako je Bun pravilno
shvatio koncept. "'Ajde da pogledamo", ree umesto toga.
Okakura ustade, i oni pooe preko nabijenog crnog bazalta. Okno je odavno
bilo prokopano kroz ivu stenu; protezalo se, zapravo, na oko dvadeset odsto od
ukupne dubine litosfere. Na dnu je bilo zaguljivo, kao da su odela bez ikakve
izolacije. Bunov dovod vazduha bio je dobrodolo rashlaenje na licu i u pluima.
Uokvireno tamnim zidovima okna, ruiasto nebo bilo je veoma sjajno. Sunce je

obasjavalo kratki konusni odseak zida okna. Sredinom leta moda je sjalo sve do
dna - ne, bili su juno od Jareve obratnice. Zauvek u senci, ovde dole.
Prioe olupini. Bio je to robotski kiper za odvoenje kamenja putem koji se
dizao u spirali oko zida okna. Komadi kipera bili su pomeani sa velikim vrstim
stenama, od kojih su neke bile odbaene i do sto metara od mesta udara. Dalje od sto
metara bilo je manje krhotina; cilindar koji je proleteo pored njih mora da je bio
odbaen nekakvim pritiskom.
Gomila magnezijuma, aluminijuma i elika, sve to zastraujue zguvano.
Magnezijum i aluminijum delimino su se istopili. "Misli da je pao ak sa vrha?"
upita Bun.
Okakura je utao. Bun ga pogleda; ovek je paljivo izbegavao njegov pogled.
Moda se plaio. Bun ree: "Mora da je prolo svih trideset sekundi od trenutka kada
sam ga ugledao do udara."
Pri brzini od otprilike tri metra u sekundi na kvadrat, bilo je vie nego
dovoljno vremena da dostigne punu brzinu. To znai da je u trenutku udara imao
brzinu od oko dve stotine kilometara na sat. to i nije tako loe. Na Zemlji bi stigao
do dole za upola manje vremena i verovatno bi pao na njih. Ma ta, da nije pogledao
uvis kada je pogledao, i ovaj bi ih dokaio. Bio je ve na pola puta niz okno kada ga
je ugledao. Ali ko zna koliko je dugo padao pre toga.
Bun polako obie pukotinu izmeu zida okna i gomile kra. Kamion je pao na
desni bok, i leva strana bila mu je izobliena, ali prepoznatljiva. Okakura se pope
nekoliko koraka uz olupinu, a onda pokaza crno mesto iza leve prednje gume. Don
se pope za njim i zagreba metal hvataljkom na kaiprstu desne rukavice. "Snano
punjenje", primeti.
"Da", ree Okakura i proisti grlo. Bilo je oigledno da se plai. Pa, prvi ovek
na Marsu zamalo da bude ubijen u gostima kod njega; i on sam, naravno, ali ko zna
ta ga je vie prestrailo? "Dovoljno da gurne kamion sa puta."
"Pa, kao to rekoh, ve je bilo izvetaja o sabotai."
Okakura se mrtio iza vizira. "Ali ko? I zato?"
"Ne znam. Zna nekog u tvojoj ekipi sa moguim psiholokim potekoama?"
"Ne." Okakurino lice bilo je paljivo bezizraajno. Svaka grupa sa vie od pet
lanova imala je nekoga ko je iskusio takve potekoe, a Okakurin industrijski gradi
brojao je pet stotina itelja.
"Ovo je esti sluaj koji sam video", ree Don. "Mada nijedan iz ove blizine."
Nasmejao se. Setio se slike one take nalik na pticu na ruiastom nebu. "Bilo je
sasvim lako privrstiti bombu na kamion pre nego to se spustio ovamo. I detonirati
je satom ili visinomerom."
"Crveni, misli." Okakuri kao da je laknulo. "uli smo za njih. Ali to je..."
Slegnu ramenima. "Suludo."

"Jeste." Don stra sa olupine. Preli su preko dna okna do vozila kojim su se
spustili. Okakura je bio na drugoj frekvenciji, razgovarao je sa ljudima napolju.
Don zastade pored sredinje jame da jo jednom pogleda okolo. Bilo je teko
pojmiti veliinu okna: priguena svetlost i okomite linije podseale su ga na
katedralu, ali bi sve postojee katedrale poivale poput kuica za lutke na dnu ove
ogromne upljine. Natprirodne dimenzije terale su ga da zatrepe, i on zakljui da je
predugo drao podignutu glavu.
Povezli su se putem iskopanim u zidu okna do prvog lifta, ostavili vozilo i uli
u kabinu. Kabina poe uvis. Sedam puta su morali da izlaze i prelaze putem do
sledeeg lifta. Svetlost se pojaala gotovo do normalne dnevne. Sada je mogao da
vidi kako je zid sa druge strane okna obeleen dvostrukom spiralom puteva: navoji u
dinovskoj rupi za zavrtanj. Dno okna se gubilo u pomrini, tako da se nije video ni
kamion.
Poslednja dva lifta vozila su ih kroz regolit; prvo kroz megaregolit, koji je
podseao na ispucalu ivu stenu, a zatim kroz sam regolit, iji su ljunak, kamenje i
led bili zaklonjeni betonskom oblogom, glatkim, zakrivljenim zidom nalik na branu,
toliko nagnutim unazad da je poslednji lift bio, zapravo, vagon na kablovima. Popeli
su se uz zid ogromnog unka - slivnik kade Velikog oveka, rekao je Okakura kada
su silazili - i konano izbili na povrinu, na Sunce.
Bun izie iz vagona i pogleda dole za sobom. Obloga regolita podseala je na
unutranji zid veoma glatkog kratera, sa spiralnim dvotranim putem nanie, ali taj
krater nije imao dno. Mohoul. <Mo(ho) i hole, engleski: rupa, jama, naziv za jamu
koja je, po predlogu jugoslovenskog geologa Mohoroviia, trebalo da bude iskopana
do granine linije izmeu Zemljine kore i jezgra; nazvana je po istom nauniku
Mohoroviiev diskontinuitet - prim. prev.> Do izvesne dubine bilo je vidno, ali je
zid bio u senci, i samo je spirala puta hvatala neto svetlosti, te je izgledala kao
nekakvo visee stepenite, koje se sputalo kroz prazninu prema jezgru planete.
Tri dinovska kipera polako su se uspinjala uz zavrni deo puta, natovarena
crnim kamenjem. U poslednje vreme treba im pet sati da prevale put od dna okna,
rekao je Okakura. I neznatni nadzor, kao i za najvei deo projekta, u proizvodnji i
rukovanju. Stanovnici grada morali su samo da se brinu za programiranje, putanje u
rad, odravanje i popravke. A sada i za bezbednost.
Naselje, nazvano Senzeni Na, bilo je ratrkano po dnu najdubljeg kanjona
Taumasija Fose. Najblie oknu nalazila su se industrijska postrojenja; tu se
proizvodio najvei deo opreme za iskopavanje i izdvajali su se korisni metali iz
izvaenog kamena. Bun i Okakura uoe u ivinu stanicu, presvukoe se iz odela pod
pritiskom u kombinezone boje bakra i pooe kroz jednu od providnih cevi koje su
spajale sve zgrade u gradu. U cevima je bilo hladno i sunano, i svi su nosili odeu sa
spoljnjim slojem od folije bakarne boje, najnoviji japanski izum za zatitu od
zraenja. Bakarna bia, koja se kreu kroz providne cevi; Buna je ovo podsealo na

farmu mrava. Nad glavama im se stvori termalni oblak, zamrznut, i uzlete poput pare
iz ventila, sve dok ga ne uhvatie visoki vetrovi i raznesoe u oblik dugakog,
pljosnatog traga mlaznog aviona.
Stambeni deo grada nalazio se u jugoistonom zidu kanjona. Veliki
pravougaoni deo litice bio je zamenjen staklom; iza je lealo visoko otvoreno
etalite, sa pet spratova stanova u pozadini.
Preli su etalite i Okakura ga uvede u slubene prostorije grada na petom
spratu. Oko njih se okupi manja grupa ljudi zabrinutih lica, obraajui se Okakuri i
jedni drugima. Svi zajedno prooe kroz ured i izioe na terasu. Don je paljivo
sluao kako Okakura objanjava na japanskom ta se dogodilo. Neki njegovi sluaoci
izgledali su nervozno, a veina ih je izbegavala da sretne Donov pogled. Da li je
malopreanji incident dovoljan da ih obavee na giri? Bilo im je vano da se ne
dogodi da budu javno obeleeni, ili neto slino. Sramota je krupna stvar za Japanca,
a Okakura je poeo da poprima krajnje uzrujan izgled, kao da je doao do zakljuka
da je sve njegova greka.
"uj, to je lako mogao da bude neko spolja, a ne ljudi koji ive ovde", ree
Don ivo. Dao im je neke predloge za mere bezbednosti ubudue. "Ivica je savrena
prepreka. Postavite alarmni sistem, i svega nekoliko ljudi na ivinoj stanici moi e
da paze i na sistem i na liftove. Znam da je to traenje vremena, al' izgleda da se tako
mora."
Okakura ga snebivljivo upita da li bar nasluuje ko bi mogao da bude poinilac
sabotae. On slegnu ramenima. "Nemam pojma, na alost. Protivnici ideje mohoula,
pretpostavljam."
"Ali mohouli se kopaju", ree jedan od njih.
"Znam. To je verovatno simbolian in." Nacerio se. "Ali ako bi na nekoga pao
kamion, bio bi to gadan simbol."
Oni ozbiljno zaklimae glavama. Poeleo je da ima Frenkovu sposobnost
usvajanja jezika, jer bi tako mogao bolje da opti sa ovim ljudima. Bilo ih je teko
proitati, onako zatvorene i ta jo ne.
Pitali su ga da li bi prilegao.
"Dobro mi je", ree on. "Promaio nas je. Ovo emo morati da ispitamo, ali da
danas produimo po dogovorenom rasporedu."
Okakura i grupa ljudi i ena povedoe ga zato u obilazak grada, i on je
raspoloeno posetio laboratorije i odaje za okupljanje, salone i trpezarije. Klimao je
glavom, rukovao se i govorio 'Kako ste?' sve dok nije bio uveren da je upoznao
polovinu ukupnog broja itelja Senzeni Naa. Veina jo nije bila ula za dogaaj u
oknu, i svi su se radovali to su ga upoznali, to mogu da mu stisnu ruku, da
popriaju s njim, da mu neto pokau, da ga gledaju. To se deavalo svuda gde je
iao, neprijatno ga podseajui na godine izmeu prvog i drugog putovanja, koje je
proveo kao ribica u akvarijumu.

Ali ipak je radio svoj posao. Sat rada, a onda etiri sata kao Prvi ovek Na
Marsu; uobiajeni odnos. I dok je popodne prelazilo u vee, a ceo grad se okupio na
banketu u ast njegove posete, strpljivo je igrao svoju ulogu. To je znailo prei u
dobro raspoloenje, to te veeri nije bio lak zadatak. Zapravo je uzeo predah, otiao
u kupatilo u svojoj sobi i progutao kapsulu koju je proizvela Vladova medicinska
ekipa u Aheronu. Bio je to lek nazvan omegendorf, sintetika meavina svih
endorfina i opijata koje su pronali u prirodnoj hemiji mozga, lek za dobro
raspoloenje kakav Bun nije verovao da je mogue proizvesti.
Kada se vratio na banket, bio je mnogo oputeniji. U stvari, naprosto je zraio
od droge. Uostalom, izbegao je smrt, i to u bezglavoj trci! Malo dodatnih endorfina
tu nije moglo da kodi. Lako se kretao od stola do stola, zapitkujui u hodu. To je
bilo ono to godi ljudima, to je kod njih stvaralo praznino raspoloenje, kakvo je i
trebalo da vlada prilikom susreta sa Donom Bunom. Donu je prijala sposobnost da
izazove tako neto, deo posla koji je slavu inio podnoljivom, jer kad bi postavio
pitanje, ljudi bi skakali da mu odgovore kao losos u potoku. Ovo je u sutini bilo
udno, inilo se da ljudi tee da izravnaju nejednakost koju su oseali u situaciji,
znajui toliko mnogo o njemu, a on tako malo o njima. Stoga se deavalo da
pravovremeno ohrabrenje, ak i pravilno procenjen podsticaj, kod njih izazove pravu
erupciju zapanjujue linih podataka: svedoenja, otkrovenja, ispovesti.
Zbog toga je proveo vee sluajui o ivotu u Senzeni Nau ("To jest, ta smo
uradili?" Brz kez.) A potom su ga odveli do njegovog prostranog gostinskog stana, sa
sobama od samog bambusa. Krevet kao da je bio useen u bambusov estar. Ostavi
sam, spojio je svoju kodnu kutiju sa telefonom i pozvao Saksa Rasela.
Rasel je bio u Vladovom novom tabu, istraivakom centru ugraenom u
dramatinu perajastu hrid u Aheron Fose, severno od Olimpus Monsa. Saks je sada
tamo provodio sve vreme, uei genetski inenjering kao kolarac; stekao je uverenje
da je biotehnologija klju za teraformiranje i bio je odluan da se podui do te mere
da bi mogao aktivno doprineti tom delu kampanje, uprkos injenici da je sve njegovo
znanje bilo o fizici. Moderna biologija ozloglaeno je otuna, i mnogi fiziari ne
mogu da je podnesu, ali su ljudi u Aheronu priznali da Saks brzo ui, i Don im je
verovao. Saks se podrugljivo smejuljio sopstvenom napretku, ali je bilo oigledno da
je zaao duboko u gradivo. Neprestano je govorio o tome: "To je sutinska stvar",
rekao bi. "Trebaju nam voda iz tla i ugljen-dioksid iz vazduha, a za oboje e morati
da se postara biomasa." Zato je crnio za ekranima i u laboratorijama.
Sasluao je Bunov izvetaj sa uobiajenom ravnodunou. Prava parodija
naunika, pomisli Don. ak je nosio i laboratorijski mantil. Videvi njegovo
poznato treptanje, Don se seti prie koju je ispriao jedan od Saksovih asistenata u
veselom drutvu na tulumu; u jednom propalom laboratorijskom opitu, sto
laboratorijskih pacova dobilo je injekcije sa sredstvom za poveanje inteligencije, to

ih je pretvorilo u genije. Pobunili su se, pobegli iz kaveza, zarobili glavnog

eksperimentatora, svukli ga i retro-injektovali svoje umove u njegovo telo,
upotrebivi metod koji su smislili na licu mesta - a taj naunik bio je onaj isti
Saksifrejd Rasel, u belom mantilu, mirkav, trzav, laboratorijski pacov. Um mu je
bio zbir stotinu superinteligentnih pacova, "i dobio je ime po cvetu, ba kao
laboratorijski pacovi. Bila je to njihova mala ala, razumete?"
Ovim je bilo objanjeno mnogo toga. Dovravajui izvetaj, Don se nasmei,
a Saks radoznalo nagnu glavu. "Misli da si ti bio meta kamiona?"
"Ne znam."
"Kako su ljudi tamo reagovali?"
"Uplaeno."
"Misli da su i oni u tome?"
Don slegnu ramenima. "Ne verujem. Po svoj prilici samo brinu ta e se sada
dogoditi."
Saks naini brz pokret rukom. "Nema izgleda da takva sabotaa ugrozi
projekt", ree blago.
"Znam."
"Ko to radi, Done?"
"Ne znam."
"ta misli, da nije En? Moda je i ona postala prorok, kao Hiroko ili Arkadije,
sa sledbenicima, programom i ostalim?"
"I ti ima program i sledbenike", podseti ga Don.
"Ali ja ne nagovaram svoje sledbenike da razaraju i ubijaju ljude."
"Ima ih koji misle da pokuava da razori Mars. A ljudi e svakako ginuti u
nesreama prilikom teraformiranja."
"ta hoe da kae?"
"Samo te podseam. Da bi ti bilo jasnije zato to rade."
"Znai, misli da je to En."
"Ili Arkadije, ili Hiroko, ili neko za koga nikad nismo uli, iz novih kolonija.
Tamo sad ima puno ljudi. Puno klika."
"Znam." Saks ode do radne ploe i iskapi svoju olupanu olju za kafu. Zatim
ree: "Bilo bi dobro da pokua da otkrije ko je to. Poi gde je potrebno da ode. Idi
i razgovaraj s En. Urazumi je." Glas mu zadobi tugaljivu notu: "Vie ne mogu ni da
razgovaram s njom."
Don je zurio u njega, iznenaen ovim izlivom oseanja. Saks je shvatio
njegovo utanje kao nevoljnost, pa nastavi: "Znam da to nije tvoj posao, ali svi e
hteti da razgovaraju s tobom. Ti si praktino jedini za koga to jo moe da se kae.
Znam da radi na mohoulima, ali moe da prepusti svoj deo posla tvojoj ekipi i da
nastavi da obilazi mohoule u okviru istrage. Zaista ne znam nikog drugog ko bi to

mogao. Nemamo pravu policiju. Dodue, ako ove stvari nastave da se deavaju,
UNOMA e nam je poslati."
"Ili transnacionalce." Bun razmisli o tome. Prizor onog kamiona, kako pada s
neba... "U redu. U svakom sluaju, otii u da razgovaram s En. Posle toga moemo
da se sastanemo i dogovorimo o merama obezbeenja za sve projekte teraformiranja.
Ako uspemo da spreimo bar neku od sledeih sabotaa, UNOMA nee ulaziti u
igru."
"Hvala, Done."
Bun izie na terasu stana. etalite je bilo gusto zasaeno Hokaido-borovima,
a rashlaeni vazduh zasien mirisom smole. Dole, meu stablima, prolazile su
bakarne prilike. Bun je razmiljao o novoj situaciji. Ve deset godina je radio za
Rasela na teraformiranju, rukovodei projektom mohoula, propagirajui i slino, i
uivao je u poslu; meutim, nije bio meu vrhunskim strunjacima ni u jednoj nauci,
te tako nije bio ni u krugovima odluivanja. Znao je da ga mnogi smatraju
maskotom, slavnim licem za potroae tamo na Zemlji. Glupim svemircem kome se
posreilo, i otada ivi od toga. Nije mu smetalo; uvek je bilo patuljaka sa sekirama,
koji pokuavaju da skrate sve ostale do svoje visine. to je u redu, poto su se u
njegovom sluaju malo preli. Njegova mo nije bila mala, iako je verovatno samo
on mogao da je sagleda, jer se sastojala od bezbroj sastanaka licem u lice, od uticaja
koji je imao na odluke ljudi. Na kraju krajeva, mo nije stvar titule. Mo je stvar
vizije, ubedljivosti, slobode kretanja, slave, uticaja. Maskota se ionako istie napred,
da pokae put.
A opet, uprkos svemu tome, neto se moralo rei o njegovom novom zadatku.
Ve je to oseao. Bie problematian, teak, moda rizian... i, pre svega, izazovan.
Novi izazov; to mu se dopadalo. Vraajui se u stan da legne (Ovde je spavao Don
Bun!), shvatio je da vie nee biti samo prvi ovek na Marsu, ve i prvi detektiv.
Naceri se na tu pomisao, a poslednji talas omegendorfa ozari mu nerve.
En Klejborn bila je u istraivanju planina oko Basena Argire, to je znailo da
moe da uzme jedrilicu i odleti iz Senzeni Naa do nje. Zato je rano sledeeg jutra
uao u balon-lift uz kotveno ue stacionarnog diriabla koji je lebdeo iznad grada,
uivajui dok se dizao iznad sve ire panorame velikih kanjona Taumasije. Iz
diriabla se spustio u kabinu jedne od jedrilica obeenih ispod trupa. Poto se vezao,
otkaio je jedrilicu, i ona propade kao kamen sve dok je nije naveo na toplotnu struju
mohoula, koja je silovito hitnu uvis. Borei se da uspostavi kontrolu, nagnuo je
veliku prozirnu letelicu u iroko uzlazno kruenje, podvriskujui dok je izdravao
jake udare; bilo mu je kao da jae mehur sapunice iznad logorske vatre!
Na pet hiljada metara, paperje pare poinjalo je da se stanjuje i iri na istok.
Don je izvukao jedrilicu iz kruenja i poleteo prema istoku, poigravajui se sa njom
da bi stekao oseaj. Morae paljivo da koristi vetrove da bi stigao do Argire.

Leteo je pravo u razliveno bletavilo Sunca. Vetar je klizio preko krila. Zemlja
ispod njega bila je tamnonarandaste boje, neto svetlije na horizontu. June visije
bile su svuda izbuene, divljeg, prvobitnog lunarnog izgleda, kakav se uvek povezuje
sa saturacionim kraterima. Don je voleo da leti iznad njih, i upravljao je nesvesno,
usredsreen na predeo. Bilo je uivanje zavaliti se i leteti, oseati vetar praktino pod
laktovima, posmatrati okolinu i ne misliti ni na ta. Ove, 2047. godine (ili 'm-10'
godine, kako je obino razmiljao), napunio je ezdeset etiri godine i ve je bezmalo
trideset godina bio najslavniji ivi ovek; u poslednje vreme bio je najsreniji kada je
sam i kad leti.
Posle jednog sata, poeo je da razmilja o novom zadatku. Bilo je vano ne
upustiti se u fantazije o lupi i pepelu cigarete, ili o futroli sa pucom; bilo je vanijeg
posla i ovde, u vazduhu. Pozvao je Saksa i upitao ga da li moe da spoji njegovu VI
sa emigracionim meuplanetnim arhivama UNOMA-e, a da to tamo ne primete.
Poto je proverio stvar, Saks mu je javio da je to mogue, pa je Don poslao listu
pitanja, a onda se ponovo usredsredio na let. Jedan sat i puno kratera kasnije,
Polinino crveno svetlo je zatreptalo, upozoravajui na prijem podataka. Don zatrai
od VI razliite analize podataka, i kada je zavrila, uze da ih prouava na ekranu.
Pokretna ustrojstva; bila su zbunjujua, ali se nadao da e neto iskrsnuti kada ih
povee sa sabotaama. Naravno, ljudi su se kretali i bez podataka o tome, tajna
kolonija meu njima. A ko bi tek znao ta Hiroko i ostali misle o projektima
teraformiranja? Ipak, vredelo je pogledati.
Na horizontu ispred njega iznikoe Neredijum Montes. Mars nikada nije imao
mnogo tektonskih pomeranja, pa je bilo malo planinskih venaca; oni koji su postojali
obino su bili proireni rubovi kratera, prstenovi izbaenog materijala posle udara
takve snage da je kamenje padalo u dva ili tri koncentrina kruga, od kojih je svaki
bio irok vie kilometara i veoma krevit. Helas i Argira, najvei, imali su i najire
raspone, a trei i poslednji veliki planinski venac, Flegra Montes, na padini
Elizijuma, bio je verovatno od fragmentarnih ostataka udara koje su kasnije prekrili
vulkani Elizijuma ili Okeanus Borealis. Oko tog pitanja vodila se estoka rasprava, a
En, Donov odluujui autoritet u tim stvarima, nikada nije izrazila miljenje o tome.
Neredijum Montes inili su severni rub oko Argire, ali su En i njena ekipa
trenutno istraivali junu ivicu, Karitum Montes. Bun je upravio letelicu prema jugu,
i u rano popodne nisko je nadleteo iroko ravno polje Basena Argire. Posle divljih
kratera visija, dno basena izgledalo je kao veoma ravno, ukasto polje, oivieno
velikim lukom rubnih litica. Sa svog mesta, mogao je da vidi bar devedeset stepeni
luka, dovoljno da mu prui oseaj razmera udara koji je stvorio Argiru. Bio je to
velianstven prizor. Let preko hiljada marsovskih kratera nauio je Buna umeu da
proceni njihove dimenzije, a Argira je jednostavno bila izvan svih merila; jedan
prilino veliki krater, Gaje, bio je tek rupica na obodu Argire! Tu mora da je pao itav
svet! Ili barem vraki krupan asteroid.

Unutar jugoistone krivine ruba, na dnu basena blizu obronaka Karituma,

opazio je usku, belu liniju piste. Lako uoljivi tragovi ljudskog rada u toj pustoi
isticali su se kao svetionici. Sa brda na Suncu dizale su se toplotne struje, i on
zaokrenu prema jednoj od njih, spustivi se uz titrajue ammm, a onda to prestade, i
krila letelice vidno odskoie. Padamo kao kamen, kao onaj asteroid, pomisli Don
sa osmehom, i uzlete pre sputanja sa poslednjim dramatinim odskokom, prelazei u
poniranje sa svom preciznou svoga umea, svestan ugleda majstorskog letaa, koji
je naravno trebalo svakom prilikom osveavati. Deo posla...
Meutim, ispostavilo se da se u modulima pored piste nalazi samo dve ene, i
nijedna nije videla njegovo sputanje. Bile su unutra, gledajui TV vesti sa Zemlje;
primetile su ga tek kada je uao na vrata unutranje komore i skoile na noge da ga
pozdrave. En je gore u jednom od planinskih kanjona, sa ekipom, rekle su mu,
verovatno ne vie od dva sata vonje daleko. Don je ruao s njima, dvema
Britankama sa severnjakim akcentom, vrstim, drueljubivim enama; potom je
uzeo rover i poao po tragovima kroz usek u Karitum. Jedan sat zavojitog uspona
jarugom ravnog dna doveo ga je do pokretnog modula i tri parkirana rovera. Prizor
ga je podseao na drumsku kafanu usred bezvodne Mohave.
U modulu nije bilo nikoga. Iz logora su se pruali tragovi na sve strane. Posle
kraeg razmiljanja, Bun se pope na breuljak zapadno od logora i sede. Ispruio se
na steni i uzeo kapsulu omegendorfa pod jezik, posmatrajui kako se crne senke
bregova iskradaju na istok. Mislio je na ono to se dogodilo u Senzeni Na, prolazei
u seanju kroz sate pre i posle incidenta, izraze lica ljudi, njihove rei. Prizor
kamiona u padu natera mu srce da malo pouri.
U useku iznad brda na zapadu pojavie se bakarne prilike. On ustade, sie niz
obronak i saeka ih kod modula.
"ta e ti ovde?" upita En, na frekvenciji prve stotine.
"Hou da razagovaram s tobom."
Ona uzdahnu i iskljui se.
U modulu bi bilo tesno i bez njega. Sedeli su u glavnoj prostoriji, koleno uz
koleno, dok je Sajmon Frazijer grejao preliv i vodu za pagete u skuenom
kuhinjskom kutku. Jedini prozor modula bio je okrenut prema istoku, pa su jeli i
posmatrali rastezanje senke planina po dnu velikog basena. Don je poneo sa sobom
polulitarsku bocu konjaka iz Utopije i otvorio ju je posle veere, usred uzdaha
odobravanja. Dok su areolozi gustirali pie, on je prao sudove ("Ne spreavajte me!")
i raspitivao se kako ide istraivanje. Tragali su za dokazima o postojanju drevnih
lednika, koji bi u sluaju pozitivnog otkria podrali teoriju o ranoj prolosti planete,
prema kojoj su nizije nekada prekrivali okeani.
No, da li bi En, pomisli Don, sluajui ih, ba elela da pronae dokaz o
postojanju okeana? Bio je to model prolosti koji je pruao moralnu podrku projektu
teraformiranja i ukazao na to da se stvari samo vraaju u nekadanje stanje. Stoga joj

moda nije bilo stalo da pronae dokaze ove vrste. Da li bi ta nenaklonost uticala na
njen rad? Pa, svakako. Ako ne svesno, onda dublje. Svest je ionako tanka litosfera
iznad ogromnog usijanog jezgra. Detektivi to ne smeju da zaborave.
Meutim, izgledalo je da se svi u modulu slau sa tim da nema tragova
glacijacije, a svi su bili dobri areolozi. Bilo je visokih basena nalik na cirkove,
visokih dolina sa klasinim U-oblikom gleerskih dolina i neto kupola-i-zid
konfiguracija koje su mogle biti ishod glacijalnog odvajanja; sve ove pojave viene
su na satelitskim snimcima, kao i par odblesaka za koje su neki verovali da dolaze sa
povrina uglaanih od gleera. Ali na zemlji je sve to padalo u vodu. Nisu nali
uglaane povrine, ak ni u zavetrini dolina U-oblika; nije bilo morena, lateralnih ili
terminalnih; ni traga od odvajanja, ili prelaznih linija, gde bi se nanatuci isticali i
kroz najdeblje slojeve prastarog leda. Nita. Jo jedan sluaj onoga to su nazivali
nebeskom areologijom, ija se prolost pruala sve do ranih satelitskih fotografija, pa
i do teleskopa. Kanali su bili nebeska areologija; na taj nain je nastalo i mnogo
drugih ravih hipoteza, hipoteza koje su sada bile na probi strogosti zemaljske
areologije. Mnoge su se sruile pod teinom podataka sa povrine, i pale u kanale,
kako su to oni govorili.
Gleerska teorija, meutim, i okeanski model kao deo nje, uvek su bili meu
najotpornijima. Pre svega, zato to je gotovo svaki model nastanka planete ukazivao
na to da je moralo biti gubitka velikih koliina vode u obliku gasa, neznano kuda. I
drugo, pomisli Don, zato to bi mnogo ljudi bilo zadovoljno kada bi okeanski model
bio potvren; oseali bi se manje nesigurni u moralnost teraformiranja. Dakle,
protivnici teraformiranja... Ne, nije bio iznenaen to Enina ekipa nije nita pronala.
Pomalo pod dejstvom konjaka i izazvan njenom odbojnou, javio se iz kuhinje: "Ali
ako je i bilo gleera, najmlai su postojali, ta ja znam, pre milijardu godina? Toliko
vreme bi izbrisalo svaki povrinski trag, rekao bih, bile to uglaane povrine, morene
ili nanatuci. Ostali bi samo najkrupniji oblici, to i jeste sluaj. Je l' tako?"
En je utala, ali sad ree: "Oblici zemljita ne pripadaju samo glacijaciji. Svi
su oni u uobiajenim marsovskim razmerama, jer su svi nastali od pada kamenja sa
neba. Tamo negde napolju nalaze se sve zamislive formacije, bizarni oblici
ogranieni samo uglom pod kojim su poloeni." Odbila je da proba konjak, to je
iznenadilo Dona, i sada je zurila u pod, sa izrazom gaenja na licu.
"Ali ne i doline U-oblika", ree Don.
"Da, i doline U-oblika."
"Problem je u tome to se okeanski model prilino lako prepoznaje", ree
Sajmon tiho. "Mogue je ne nai dokaze za njega, kao mi sad, ali to ga ne pobija."
Oistivi kuhinju, Don zamoli En da iziu napolje i proetaju dok ne zae
Sunce. Oklevala je, nije joj se ilo; ali to je bio jedan od njenih obreda, svima
poznatih, i odmah potom je pristala, uz brzu grimasu i kratak, teak pogled.

Kada su izili, poveo ju je na isti breuljak na kome je odremao. Nebo je bilo

kupola boje ljive nad crnim nazubljenim liticama oko njih, i zvezde su se
pojavljivale, na stotine njih, pri svakom treptaju oka. Stao je pored nje; zurila je
negde na drugu stranu. Izlomljena ivica neba mogla je da bude prizor sa nekog mesta
na Zemlji. En je bila neto vieg rasta od njega, suvonjav, koati obris. Bila mu je
draga; no, ako je i sama oseala bilo ta slino prema njemu, to je iezlo kada je
izabrao da radi za Saksa. Njeni optuujui pogledi poruivali su mu da je imao
slobodu da izabere da radi bilo ta, a ipak se odluio ba za teraformiranje.
Pa, to je bila istina. Pruio je ruku ispred nje, s podignutim prstom. Ona lupnu
po ploici na zglobu ake, i odjednom mu um njenog dah ispuni uho. "ta", ree
ona, ne okrenuvi glavu.
"Re je o sabotaama", ree on.
"Tako sam i mislila. Pretpostavljam da Rasel smatra da ja stojim iza toga."
"Nije ba da..."
"ta on misli, da sam glupa? Da sam u stanju da poverujem da e malo
vandalizma zaustaviti vae deake igre?"
"Pa, nee biti da ga je malo. Sada je to ve est ozbiljnih incidenata, i u
svakom je neko mogao da pogine."
"Izbacivanje ogledala sa orbite moe nekog da ubije?"
"Ako je tamo i radi na odravanju."
Oglasila se jednim 'hm'. "ta se jo dogodilo?"
"Jue je sa puta u jednom od mohoula gurnut kamion, i zamalo da padne na
mene." Zau kako je zadrala dah. "To je ve trei kamion. Zatim to ogledalo, sa
tehniarem odravanja na njemu. ena je morala da izvede slobodan solo let do
stanice, bio joj je potreban ceo sat da stigne donde, i to jedva. Pa onda detoniranje
skladita eksploziva u mohoulu u Elizijumu, samo minut poto su izili radnici. A u
Podbreju je sve liajeve ubio virus zbog koga je zatvorena cela laboratorija."
En slegnu ramenima. "ta si oekivao od GEM-a? Mogue da je bilo sluajno.
udi me da se to nije ee dogaalo."
"Nije bilo sluajno."
"Nita to ne znai. Zar Rasel stvarno misli da sam glupa?"
"Zna da ne misli. Posredi je naruavanje ravnotee. U projekt se ulae mnogo
novca sa Zemlje, ali ne bi trebalo puno negativnog publiciteta da veliki deo bude
povuen."
"Moda", ree En. "Ali treba malo da oslune sebe kad pria takve stvari. Ti
i Arkadije najvei ste zagovornici nekakvog novog marsovskog drutva, vas dvojica i
jo moda Hiroko. Ali prema tome kako Rasel, Frenk i Filis dovlae kapital sa
Zemlje, cela stvar e uskoro biti izvan naih ruku. Bie to samo jedan od poslova, i
sve vae ideje otii e u vetar."

"Volim da verujem da svi elimo slinu stvar ovde", ree Don. "elimo da
radimo dobar posao na dobrom mestu. Mi samo naglaavamo razliite delove
procesa kojim se to postie, i nita vie. Da smo samo objedinili snage i radili kao
tim..."
"Ne elimo iste stvari!" ree En. "Vi biste da izmenite Mars, a ja ne.
Jednostavna stvar."
"Ovaj..." Don ostade bez rei pred njenom gorinom. Polako su se kretali oko
vrha breuljka, u sloenom plesu koji je oponaao razgovor, povremeno licem u lice,
zatim potpuno okrenuti jedno od drugog, a sve vreme je njen glas bio u njegovom
uhu, i njegov u njenom. Voleo je ove razgovore u hodaima, i koristio ih, taj
nezaobilazni glas u uhu koji je mogao da bude tako ubedljiv, zavodljiv, hipnotiki.
"ak i da je tako, nije do te mere jednostavno. Hou da kaem, trebalo je da pomae
onima koji su najblie tvojim ubeenjima i da bude protiv onih koji su najdalje od
njih."
"To i radim."
"Zato sam i doao da te pitam da li neto zna o saboterima. Ima smisla, zar
ne?"
"Ne znam nita o njima. elim im sreu."
"Lino?"
"ta?"
"Proverio sam tvoje kretanje u poslednjih nekoliko godina. Uvek si bila u
blizini sabotaa, otprilike mesec dana pre nego to bi se dogodile. Bila si u Senzeni
Nau pre nekoliko nedelja, pre nego to si dola ovamo, zar ne?"
Sluao ju je kako die. Bila je ljuta. "Koriste me kao paravan", promrmljala je,
i jo neto to nije uo.
"Ko?"
Okrenula mu je lea. "Trebalo bi da ispita Kojota o ovome, Done."
"Kojota?"
Ona se kratko nasmeja. "Nisi uo za njega? Ljudi priaju da luta povrinom
bez hodaa. Iskrsne tu i tamo, ponekad na obe strane sveta u istoj noi. Lino je
poznavao Velikog oveka, u stara dobra vremena. I veliki je drug sa Hiroko. I veliki
neprijatelj teraformiranja."
"Jesi li ga upoznala?"
Nije odgovorila.
"Sluaj", ree on posle skoro minut zajednikog disanja, "neko e poginuti.
Sluajni prolaznici."
"Sluajni prolaznici e ginuti kada se otopi permafrost i tle nam se urui pod
nogama. Ni sa tim nemam nikakve veze. Ja samo radim svoj posao. Pokuavam da
dokumentujem ono to je postojalo pre nego to smo doli ovamo."

"Da. Ali ti si jedna od najuvenijih crvenih, En. Ti ljudi mora da su ti se

obratili zbog toga, i nadam se da ih nisi podrala. To bi moglo da sauva ivote."
Okrenula se prema njemu. Vizir njenog lema odraavao je zapadno obzorje,
gore ljubiasto, dole crno, sa nazubljenom, sirovom ivicom izmeu boja. "Da ste
ostavili planetu na miru, sauvali biste ivote. To je ono to ja elim. Ubila bih i tebe
da sam mislila da bi to pomoglo."
Posle toga nije preostalo Bog zna ta da se kae. Vraajui se u modul, on
pokua da pokrene jo jednu temu. "ta misli da se dogodilo sa Hiroko i ostalima?"
"Nestali su."
Don zakoluta oima. "Nije razgovarala s tobom o tome?"
"Ne. Je li razgovarala s tobom?"
"Nije. Ne verujem da se obratila bilo kome izvan svoje grupe. Da li zna kuda
su otili?"
"Ne."
"Ima li neku ideju o tome zato su otili?"
"Verovatno su hteli da nas se oslobode. Da stvore neto novo. Ono to ti i
Arkadije govorite da elite, oni su stvarno eleli."
Don zavrte glavom. "Ako to urade, bie to samo za dvadesetoro ljudi. Ja bih
da se to ostvari za sve."
"Moda su realistiniji od tebe."
"Moda. Videemo. Postoji vie od jednog naina da se ovo uradi. Mora to da
shvati."
Nije mu odgovorila.
Ljudi su ih posmatrali dok su ulazili u modul, i En, koja je otutnjala u
kuhinjicu, nije ba pomogla da ostave najbolji utisak. Don sede na naslon za ruke
jednog od kaua i postavi im jo pitanja o poslu, o koliinama vode u tlu Argire, kao i
o junoj polulopti uopte. Veliki baseni leali su nisko, ali su bili isueni prilikom
udara koji su ih stvorili; uopte se inilo da je voda na planeti uglavnom oticala na
sever. Jo jedan deo zagonetke: niko nikad nije objasnio zato su juna i severna
polulopta toliko razliite, a to je bio vaan problem u areologiji, ije je reenje moglo
da bude klju za objanjenje svih ostalih enigmi marsovskog predela, kao to je
teorija tektonske ploe svojevremeno razjasnila mnoge probleme u geologiji. Meu
prisutnima je bilo onih koji su, zapravo, i sada hteli da primene tektonsko
objanjenje, razvivi postavku da je stara kora kliznula preko same sebe na junu
polovinu, ostavivi severnu da joj izraste nova koa, i da se onda sve zaledilo u tom
stanju, kada je hlaenje planete zaustavilo sve tektonske pokrete. En je smatrala da je
to besmisleno; po njenom miljenju, severna polulopta bila je jednostavno najvei
krater od svih, sudbonosni udar Nojevog doba. Udar slinih razmera izbio je iz
Zemlje materijal za Mesec, verovatno otprilike u isto doba. Areolozi su neko vreme

razmatrali razliite strane problema, a Don je sluao i povremeno postavljao

neutralna pitanja.
Ukljuili su TV vesti sa Zemlje i pogledali kratku emisiju o nedavno
otvorenim rudnicima i buotinama na Antarktiku.
"To je nae delo, znate", ree En iz kuhinje. "Rudnici i naftne buotine bili su
skoro sto godina zabranjeni na Antarktiku, jo od IGY-a i prvog sporazuma. Ali kada
je ovde poelo teraformiranje, sve je puklo. Tamo dole im ponestaje nafte, i Juni
Klub je siromaan, a imaju pod nosom itav kontinent nafte, gasa i minerala, koji
bogate zemlje Severa tretiraju kao nacionalni park. Onda su na Jugu videli kako iste
bogate zemlje Severa poinju da rasturaju Mars, i rekli su: 'Znai tako, vi moete da
razbucate celu planetu, a mi treba da uvamo ovaj ledeni breg tu u komiluku, sa
svim sirovinama koje su nam toliko potrebne? Zaboravite!' I tako su raskinuli
Antarktiki sporazum, i sada tamo bue i niko nita ne preduzima u vezi s tim. Ode i
poslednje isto mesto na Zemlji."
Prila je i sela pored ekrana, sakrivi lice iza olje vrue okolade. "Ima jo
ako 'oe", ree Donu, neljubazno. Sajmon mu uputi saoseajan pogled, a ostali su
zurili iskolaenih oiju u oboje, zapanjeni svaom izmeu dva lana prvih stotinu:
kakva pria! Don zamalo da se nasmeje; kada je ustao da uzme olju okolade,
iznenada se sagnu i poljubi En u kosu. Ona se ukoi, a on ode u kuhinju. "Svi mi
elimo razliite stvari od Marsa", ree on, zaboravivi da je maloas na breuljku
rekao En suprotnu stvar. "No, eto nas tu, nema nas mnogo, i ovo je na dom.
Nainiemo ga onakvim kakav elimo da bude, k'o to ree Arkadije. Trenutno ti se
ne dopada ono to ele Saks ili Filis, njima ono to ti eli, a Frenku se ne dopada
nita to eli bilo ko drugi, i svake godine dolazi jo ljudi koji podravaju ovaj ili
onaj stav, ak i ako ga ne poznaju. Moe da nastane gadna situacija. U stvari, ve je
donekle takva, sa ovim napadima na opremu. Moete da zamislite da se to dogodi u
Podbreju?"
"Hiroko i njena grupa peljeili su Podbreje sve dok su bili tamo", ree En.
"Mora da jesu, im su mogli onako napreac da ispare."
"Ja', moe biti. Ali nisu ugroavali ivote ljudi." On se ponovo seti kamiona
kako pada niz okno, kratko i ivo. Otpio je vreli kakao i opekao usta. "Bogamu!
Znate, kad god me ove stvari obeshrabre, pokuam da se podsetim da je sve prirodno.
Neizbeno je da se ljudi sukobljavaju, ali se sada bar sukobljavamo oko problema
Marsa. Hou da kaem da se ljudi ne svaaju oko toga da li su Amerikanci, Japanci,
Rusi ili Arapi, ili oko vere, rase, pola ili ta ja znam oko ega. Bore se zato to ele
ovu ili onu budunost za Mars. Sada je to jedina stvar koja ima smisla. to znai da
smo ve na pola puta do reenja." Zagledao se u En, koja je zurila u pod. "Shvata ta
hou da kaem?"
Ona ga okrznu pogledom. "Bitna je ona druga polovina."

"U redu, moda jeste. Previe toga uzima zdravo za gotovo, ali i to je ljudski.
Meutim, mora da shvati da si uticala na nas, En. Pa zar Saks i mnogi drugi nisu
govorili da treba uiniti sve to se moe da se Mars to pre teraformira - sudariti
nekoliko asteroida sa planetom, upotrebiti hidrogenske bombe da se pokua
oivljavanje vulkana - to god bude potrebno! A sada su svi ovi planovi otpali zbog
tebe i tvojih sledbenika. Izmenjena je itava vizija onoga to treba teraformirati i
dokle ii u tome. Osim toga, ini mi se da je mogue nai kompromis, tako to emo
dobiti odreenu zatitu od zraenja, biosferu i moda vazduh za disanje, ili bar toliko
vazduha da ne umremo odmah bez njega - a planetu emo ipak ostaviti gotovo istu
kakva je bila." En zakoluta oima na ovo, ali on je nastavio da kuje gvoe: "Niko ne
govori da e napraviti praumsku planetu, ak i kada bi to mogao! Uvek e biti
hladna, i Tarzis e veno da tri pravo u svemir, to znai da e ogroman deo planete
ostati nedirnut. I sve to zbog tebe."
"Ali ko jemi da posle nainjenog prvog koraka neete poeleti vie?"
"Moda neki hoe. Ali ja u prvi da im stanem na put. Hou! Moda nisam na
tvojoj strani, ali shvatam tvoje stavove. I kada letim iznad visija kao to sam leteo
danas, moram da priznam da mi se dopada ono to vidim. Ljudi mogu da pokuaju da
izmene planetu, ali e i planeta istovremeno menjati njih. Zna da su ljudi koji su
prvi ugledali Veliki Kanjon zakljuili da je ruan k'o pakao, zato to nije bio kao
Alpi. Dugo im je trebalo da otkriju njegovu lepotu."
"Ionako su najvei deo potopili", ree En mrano.
"Jeste, jeste. Ali ko zna ta e naoj deci biti lepo? Sigurno je da e imati
osnovu u onome to poznaju, a ovo mesto bie jedino koje poznaju. Mi, dakle,
teraformiramo planetu, ali ona areoformira nas."
"Areoformiranje", ree En, i licem joj prelete tako neest osmejak; videvi ga,
Don oseti kako mu lice gori; prole su godine otkako ju je video da se tako
osmehuje, a voleo ju je, i voleo je da je vidi nasmejanu.
"Dopada mi se ta re", dodala je. Uperila je prst u njega: "Ali drim te za re,
Done Bune! Zapamtiu ta si rekao veeras!"
"I ja u", ree on.
Ostatak veeri proao je u oputenijem raspoloenju. A sutradan ga je Sajmon
otpratio do piste, gde je bio rover kojim e se odvesti na sever. Sajmon, koji bi ga
obino pozdravio osmehom i stiskom ruke, samo retko sa 'Vidimo se', odjednom mu
ree: "Zaista cenim ono to si rekao sino. Mislim da ju je to istinski razvedrilo.
Posebno kad si pomenuo klince. Zna, trudna je."
"ta?" Don zatrese glavom. "Nije mi rekla. Jesi li ti, ovaj, otac?"
"Aha." Sajmon se naceri.
"Koliko joj je godina sada, ezdeset?"

"Aha. To stvar ini malo teom, da tako kaem, ali ve se dogaalo. Uzeli su
jajnu eliju zamrznutu pre petnaest godina, oplodili je i upricali u nju. Videemo
kako e ii. Kau da Hiroko u poslednje vreme stalno ostaje u drugom stanju, samo
ih izbacuje kao inkubator, uvek C-rezom."
"Svata se pria o Hiroko, ali to su samo naklapanja."
"Pa, ovo smo uli od nekoga ko bi trebalo da zna."
"Od Kojota?" ree Don otro.
Sajmon podie obrve. "udi me da ti je rekla za njega."
Don uzdahnu, osetivi nejasno nezadovoljstvo. Njegova slava oito je
podrazumevala da mu je promaklo mnogo traeva. "Dobro je to jeste. Pa, kad smo
ve tu..." Pruio je desnicu i rukovae se, snanim stiskom razvijenim u ranim
svemirskim danima. "estitam. Pazi na nju."
Sajmon slegnu ramenima. "Ti zna En. Uvek je po njenom."
Bun je iz Argire tri dana putovao na sever, uivajui u okolini i samoi, i
svakog bi popodneva proveo nekoliko sati pretraujui planetne arhive o kretanju
ljudi, traei veze sa sabotaama. Rano etvrtog jutra stigao je do kanjona
Marinerisa, oko 1500 kilometara severno od Argire. Naiao je na odailjaki drum
sever-jug i poao njim uz kratak uspon do junog ruba Ponora Melas, a onda je iziao
iz rovera da osmotri prizor.
Nikada nije bio u ovom delu velikog sistema kanjona; pre dovretka
Transverzale Marinerisa bilo je veoma teko stii dovde. Vidik je nesumnjivo bio
dramatian: litica Melasa sputala se punih tri hiljade metara od vrha do dna kanjona,
tako da je pogled sa ivice na sever bio poput onog iz jedrilice. Drugi zid kanjona bio
je jedva vidljiv u daljini, samo rub koji je virio iznad horizonta, a izmeu dve litice
lealo je prostranstvo Ponora Melas, srce itavog sistema Marinerisa. Maglovito je
nazirao pukotine u dalekim liticama, znake ulaza u druge kanjone: Ponor Jus na
zapadu, Kandor na severu, Koprates na istoku.
Don je vie od sata iao ispucalim rubom, dugo ostavljajui sputena soiva
dvogleda na viziru, nastojei da vidi to vie od najveeg kanjona na Marsu i
oseajui ushit crvene zemlje. Bacao je kamenje u ponor i posmatrao kako nestaje,
priao sam sa sobom i pevao, skakutao na prstima u trapavom plesu. Potom se vratio
u rover, osveio se i odvezao se neto dalje du ivice, do poetka puta niz liticu.
Ovde je Transverzala postajala betonski drum sa jednom trakom, i vijugala niz
grbu ogromne kamene rampe koja se pruala sa junog ruba do dna kanjona. Ovaj
udni oblik, nazvan enevska Mamuza, prostirao se pod gotovo pravim uglom od
litice na sever, pravo prema Ponoru Kandor; bio je na tako savrenom mestu za
njihove potrebe da je, sa putem na sebi, podseao na rampu koju su sagradili putari.

No, bila je to strma mamuza, i put je morao da vijuga sve do dna, da bi zadrao
razuman nagib. Video se odozgo; hiljadu serpentina du grbe, nalik na uti konac
proiven kroz nabor na zamrljanom crvenom tepihu.
Bun je oprezno vozio niz to udo, okreui volan rovera levo pa desno,
nebrojeno puta, dok konano nije morao da stane da odmori ruke i da prui sebi
priliku da se osvrne na juni zid iza njega; bio je zaista strm, izbuen izlomljenom
arom duboko izlokanih pukotina. Onda je nastavio da vozi jo pola sata, krivudajui
levo-desno, levo-desno, sve dok se put nije najzad ispruio pravo po sredini stanjene
mamuze, koja se na svom kraju irila i stapala sa dnom kanjona. A tamo dole,
nalazila se grupa vozila.
Ispostavilo se da je to vajcarska ekipa koja je upravo dovrila gradnju puta, pa
je proveo no s njima. Bilo ih je osamdesetak: veinom mladi, veinom brani
parovi, govorili su nemaki, italijanski, francuski i, zbog njega, engleski, sa nekoliko
razliitih akcenata. Sa njima su bila deca, make i pokretni staklenik pun zainskih
trava i povra. Uskoro e se pokrenuti kao Cigani, u karavanu sainjenom uglavnom
od maina za iskopavanje zemlje, prema zapadnom kraju kanjona, da poloe put kroz
Noktis Labirintus i na istoni obronak Tarzisa. Posle toga e se graditi drugi putevi;
moda preko Izboine Tarzisa izmeu Arsija Monsa i Pavonis Monsa, moda i jedan
na sever, do Vidikovca Ehus. Nisu jo tano znali kuda e, i Bun je imao utisak da im
je svejedno; planirali su da provedu ostatak ivota putujui okolo i gradei puteve,
tako da im nije bilo mnogo vano gde e ii sledee. Cigani-lutalice, zauvek.
Postarali su se da se svako dete rukuje sa Donom, a on im posle veere odra
kratak govor, uobiajeno blebetanje o novom ivotu na Marsu. "Kad vas vidim ovde
napolju, zaista sam srean, jer je to deo novog ivotnog ustrojstva: ovde imamo
priliku da stvorimo novo drutvo - na tehnikom planu sve se menja, pa bi tako
trebalo da bude i na drutvenom. Nisam sasvim siguran kako novo drutvo treba da
izgleda, to je, uostalom, i najvei problem, ali znam da to treba da se dogodi i mislim
da vi i druge manje grupe na povrini razmiljate o tome na praktian nain. Susret sa
vama pomae i meni u razmiljanju." Kako i jeste bilo, iako nikad nije bio naroito
dobar u koherentnom razmiljanju; stoga je jo malo vrdao u svojem neobaveznom,
asocijativnom stilu, vadei nasumce iz vree misli. A njima su blistale oi u svetlosti
svetiljki dok su ga sluali.
Kasnije je sedeo sa nekolicinom u krugu oko jedine preostale upaljene
svetiljke i razgovarao s njima dugo u no. Mladi vajcarci su ga ispitivali o
njegovom prvom putovanju i o prvim godinama u Podbreju. Obe teme za njih su
oito imale mitske dimenzije, i on im je ispriao istinitu priu, bar do izvesne mere,
uspevi dobro da ih nasmeje; potom je on njima postavljao pitanja o vajcarskoj,
kako je tamo, ta misle o njoj, zato su ovde, a ne tamo. Jedna plavokosa ena se
nasmeja na to pitanje. "Zna ko je Bugen?" upita, a on odmahnu glavom. "Bugen je
deo naeg Boia. Sami Klaus obilazi kuu po kuu, zna, i ima pomonika, Bugena,

koji nosi ogrta sa kapuljaom i veliku vreu. Sami Klaus pita roditelje kakva su im
deca bila tokom godine, a roditelji mu pokazuju dnevnik, zna, gde je sve zapisano. I
ako su deca bila dobra, Sami Klaus im daje poklone. Ali ako roditelji kau da su deca
bila nevaljala, Bugen ih pokupi u vreu i vie ih niko nikada ne vidi."
"ta!" uzviknu Don.
"Tako nam priaju. To je vajcarska. Zato sam ovde, na Marsu."
"Doneo te Bugen?"
Svi se nasmejae, i ena s njima. "Da. Uvek sam bila nevaljala." Onda se malo
uozbilji. "Ali ovde nee biti Bugena."
Pitali su ga ta misli o sukobu izmeu crvenih i zelenih, a on je slegnuo
ramenima i kratko im objasnio Enina i Raselova gledita.
"Mislim da oboje gree", ree jedan od njih. Zvao se Jirgen i bio je jedan od
efova, inenjer koji je podseao na spoj burgermajstera i ciganskog kralja, tamne
kose, otrog lica i ozibljnog dranja. "Normalno, obe strane tvrde da su za prirodu.
Drugo i ne moe da se kae. Crveni kau da priroda znai Mars ovakav kakav je. Ali
to nije priroda, jer je sve mrtvo. To je samo kamen. Zeleni kau isto ovo i tvrde da e
teraformiranjem dovesti prirodu na Mars. Ali ni to nije priroda, nego samo kultura.
Razume, bata. Umetniki rad. to znai da nijedan nain ne daje prirodu.
Nemogue je stvoriti prirodu na Marsu."
"Zanimljivo!" ree Don. "Moram to da kaem En, da vidim ta e ona rei.
Ali..." Malo je razmislio. "Kako onda zove ovo? Kako zovete ovo to radite?"
Jirgen slegnu ramenima, i iskezi se. "Nikako. Ovo je jednostavno Mars."
Moda to znai biti vajcarac, pomisli Don. Sve ee ih je sretao prilikom
svojih putovanja, i svi su mu izgledali ovakvi. Samo su radili i nisu marili za teoriju.
Da li je neto u redu ili nije.
Kasnije, poto su ispili jo nekoliko boca vina, upitao ih je jesu li uli za
Kojota. Oni se nasmejae, a jedan ree: "To je onaj to je doao ovamo pre vas, zar
ne?" Ponovo se nasmejae izrazu njegovog lica. "Obina pria", objasni drugi. "Kao
kanali, i Veliki ovek. Ili Sami Klaus."
Vozei se sledeeg dana na sever preko Ponora Melas, Don poele (po drugi
put) da su svi na planeti vajcarci, ili bar kao vajcarci. Ili da bar u nekim stvarima
budu vie kao vajcarci. Njihova ljubav prema okruenju kao da je bila izraena
posebnim nainom ivota: racionalnim, pravinim, bogatim, naunim. Za takav ivot
radie ma gde bili, jer je za njih najvaniji nain ivota, a ne zastave ili uverenja ili
prazne rei, pa ak ni ona njihova mala stenovita teritorija na Zemlji. vajcarska
ekipa putara ve je pripadala Marsu, jer je sa sobom ponela ivot, a ostavila prtljag.
Uzdahnuo je i uzeo da rua dok se rover ljuljao pokraj odailjaa na sever.
Naravno, nije sve bilo tako jednostavno. Putari su bili putujui vajcarci, neka vrsta
lutalica, od onih vajcaraca koji su najvei deo ivota proveli izvan vajcarske. Bilo
je puno takvih, ali su bili izabrani ba zbog toga to su drugaiji. vajcarci koji su

sedeli kod kue bili su prilino optereeni svojim poreklom; i dalje naoruani do
zuba, i dalje spremni da budu uvari svaije gotovine. I dalje izvan lanstva u UN.
Mada su zbog toga Donu bili jo zanimljiviji, kao model, uzevi u obzir mo koju je
UNOMA trenutno imala nad situacijom. Njihova sposobnost da budu deo sveta, ali
da istovremenu budu po strani; da ga koriste, ali da ga dre dalje od sebe; da budu
mali, ali da upravljaju; naoruani do zuba, ali nikada u ratu; zar to nije njegovo
objanjenje kako bi trebalo da bude na Marsu? inilo mu se da u tome lee odreene
pouk, za buduu dravu na Marsu, ako je bude.
U samoi je dosta vremena provodio razmiljajui o toj buduoj dravi; bila je
neka vrsta njegove opsesije, i otkrio je da ga mui to to su mu najvei domet bile
samo neke nejasne elje. Zato je sada pomno razmislio o vajcarskoj i o onome to
bi mogao da izvue iz primera, nastojei da bude organizovan u tome: "Polina,
molim te, pozovi mi enciklopedijski tekst o vajcarskom dravnom ureenju."
Rover je prolazio odailja za odailjaem, dok je on itao tekst sa ekrana. Bio
je razoaran saznanjem da u dravnom ureenju nema nieg posebnog. Izvrna vlast
bila je poverena veu sedmorice, izabranom od skuptine. Nisu imali uticajnog
predsednika, to se jednom delu Bunove linosti nikako nije dopadalo. Skuptina,
osim to je birala savezno vee, kao da nije imala mnogo posla; nalazila se u procepu
izmeu ovlaenja izvrnog vea i prava graana, iskazanog neposrednim
inicijativama i referendumima, a tu su ideju uzeli upravo iz Kalifornije devetnaestog
veka. Postojao je i federalni sistem; kantoni su u svojoj razliitosti imali veliku
samostalnost, to je takoe slabilo mo skuptine. Ali je mo kantona generacijama
slabila, savezna vlada je preuzimala sve vie vlasti u svoje ruke. Kuda to vodi?
"Polina, molim te, pozovi mi moj ustavni dokument." Dodao je nekoliko redova
dokumentu koga je nedavno zapoeo: Savezno vee, neposredne inicijative, slaba
skuptina, lokalna nezavisnost, posebno u pitanjima kulture. Materijal za
razmiljanje. Jo podataka u bukuriu ideja. Nekako mu je bilo lake kad ih
zabelei.
Vozio se dalje, priseajui se spokojstva putara, udne meavine inenjeringa i
misticizma. Topline njihove dobrodolice, koju je posebno cenio; nije uvek bilo tako.
U naseljima Arapa i Jevreja, na primer, naiao je na veoma krut prijem, moda zato
to su ga smatrali ateistom, ili zato to je Frenk irio prie o njemu; bio je zapanjen
kada je naiao na arapski karavan, iji su putnici verovali da je on zabranio gradnju
moeje na Fobosu; nemo su zurili u njega ak i kada je rekao da nije ni uo za takav
plan. Bio je prilino siguran da je to Frenkovo maslo, jer je preko anet i drugih
dolo do njega da se Frenk okomio da mu skree krila na taj nain. Jeste, bilo je
razliitih grupa koje su ga doekivale hladno: Arapi, Jevreji, posade na atomskim
reaktorima, transnacionalni operativci... grupe sa samostalnim, ambicioznim i
parohijskim programima, ljudi kojima su smetali njegovi iri vidici. Na alost, bilo je
dosta takvih.

Prenuo se iz misli i pogledao oko sebe, iznenadivi se kada je video da je vidik

sa sredine Melasa isti kao u nekoj od severnih nizija. Veliki kanjon je na tom mestu
bio irok dve stotine kilometara, a zakrivljenost planete tako otra da su severni i
juni zidovi kanjona, visoki po tri kilometra, bili sasvim ispod horizonta. Severni
horizont nije se promenio do sledeeg jutra, kada se razdvojio na dno kanjona i veliki
severni zid, razdeljen nadvoje pukotinom kratkog kanjona na pravcu sever-jug, koji
je spajao Melas i Kandor. Tek kada je zaao u taj iroki prorez, dobio je priliku da
vidi ono to su ljudi zamiljali da se nalazi u Marinerisu: sa obe strane okruivali su
ga istinski ogromni zidovi, tamnosmee gromade izrivene beskrajnim rezovima
vododerina i grebena. U podnoju zidova leale su velike gomile odronjenog
kamenja ili odlomljene terase fosilnih obala.
vajcarski put je u ovom prolazu bio niz zelenih odailjaa koji je krivudao
izmeu meza i korita, te se inilo kao da je Dolina Spomenika bila prenesena na dno
kanjona, dvaput dubljeg i pet puta ireg od Velikog Kanjona. Prizor ga je toliko
opinio da je zaboravio na sve drugo, i prvi put u toku putovanja vozio se ceo dan, a
da nije ukljuio Polinu.
Severno od procepa kuda je prolazila Transverzala, stigao je do ogromnog
slivnika Ponora Kandor, i ovaj put je imao utisak da se nalazi usred divovske kopije
Obojene Pustinje, sa talonim slojevima svuda okolo, prugama ljubiastih i utih
sedimenata, narandastih dina, ruiastog peska, indigo vododerina; zaista
fantastian, ekstravagantan predeo, zbunjujui za oko jer su sve te raskone boje
ometale da se razlui ta je ta, koje je veliine i koliko je daleko. Dinovke
visoravni za koje se inilo da mu zapreuju put pretvarali su se u krivudave slojeve
na dalekoj litici; manje stene pored odailjaa postajale su ogromne meze, udaljene
pola dana vonje. I sve boje su gorele u svetlosti zalazeeg Sunca, itav spektar
Marsa bio je pred njim i plamteo kao da boje izbijaju iz kamena, od bledoute do
pegave tamnoljubiaste. Ponor Kandor! Morae jednom da se vrati i da ga istrai.
Sledeeg dana, rover je poeo uspon uz beskrajnu padinu severnog Ofira,
putem koji su vajcarci postavili godinu dana ranije. Uvis, sve vie i vie; a onda, i
ne videvi rub, ostavio je kanjone iza sebe. Proao je pored kupolastih jama Ganges
Katene i ponovo se naao u poznatoj ravnici, na irokom drumu preko uskog
horizonta pored ernobila i Podbreja; zatim jo dan putovanja do Vidikovca Ehus,
Saksovog novog taba projekta teraformiranja. Putovao je ukupno nedelju dana, i
preao dve i po hiljade kilometara.
Saks Rasel bio se vratio iz Aherona i ekao ga je kod kue. Saks je sada
predstavljao nesumnjivu mo, poto ga je deset godina ranije UNOMA imenovala za
rukovodioca teraformiranja. A tih deset godina moi neizbeno su uticale na njega.
Obezbedio je pomo UN i transnacionalaca da izgradi itav grad za sedite projekta i
smestio ga pet stotina kilometara zapadno od Podbreja, na rub litice istonog zida

Ponora Ehus. Ehus je bio jedan od najdubljih i najuih kanjona na planeti, njegov
istoni zid bio je vii i od junog Melasa; mesto na kome su odluili da sagrade grad
bila je strmoglava bazaltna litica visoka etiri hiljade metara. Na vrhu litice teko se
moglo zapaziti da je tu nedavno sagraen grad; zemljite dalje od ivice bilo je gotovo
nedirnuto, sa tek ponekom betonskom ulaznom kulom, tu i tamo, i toplotnom strujom
Rikovera na severu. Ali kada je Don iziao iz rovera i uao u jednu od rubnih kula, a
zatim u jedan od velikih liftova u njoj, poeo je da nasluuje razmere grada; liftovi su
se sputali pedeset spratova. A kada je proao tih pedeset spratova, naao se pred
liftovima koji e ga spustiti jo nie, itavim nizom liftova sve do dna Ponora Ehus.
Recimo da je visina sprata deset metara; to je znailo da je na litici bilo mesta za
etiri stotine spratova. Veliki deo tog prostora bio je, zapravo, jo neiskorien, i
veina odaja bila je grupisana na najviih dvadeset spratova. Saksove prostorije, na
primer, bile su sasvim blizu vrha.
Njegova soba za sastanke bila je prostrana otvorena odaja, sa panoramskim
prozorom iz jednog komada stakla, du celog zapadnog zida. Kada je Don uao u
sobu, traei Saksa, jo je bila sredina jutra, i prozor je bio maltene nevidljiv;
duboko, duboko dole lealo je dno ponora, polovinom u senci, a dalje, ka Suncu,
stajao je mnogo nii zapadni zid Ehusa, a jo dalje velika padina izboine Tarzis,
diui se sve vie i vie prema jugu. Na sredini razdaljine nalazila se niska voruga
Tarzis Tolusa, a levo od nje, tek neto malo iznad horizonta, purpurna kupa Askreus
Monsa, najsevernijeg od velikih prinevskih vulkana.
Ali Saks nije bio u sobi za sastanke, i Don je verovao da ovaj nikada nije ni
pogledao kroz taj prozor. Bio je u susednoj prostoriji, laboratoriji, laboratorijski
pacov vie nego ikad, zgrbljenih lea i trzavih brkova, arajui pogledom po podu,
govorei glasom koji je podseao na VI. Proveo je Dona kroz itav niz laboratorija,
naginjui se da osmotri ekran ili grafiki ispis na sporoj, beskrajnoj hartiji, obraajui
mu se preko ramena, potpuno odsutan. Sobe kroz koje su prolazili bile su pretrpane
kompjuterima, tampaima, monitorima, knjigama, namotajima i hrpama hartije,
disketama, meraima GC-mase, inkubatorima, isparivaima dima, dugakim
laboratorijskim stolovima prepunim instrumenata, itavim bibliotekama, a na svakoj
slobodnoj povrini stajale su biljke u posudama, veinom neprepoznatljivi vorovi,
oklopljeno mesnato rastinje i slino, tako da se na prvi pogled inilo da je iskipela
virusna plesan i preplavila sve. "Ove tvoje laboratorije kao da postaju malo
neuredne", ree Don.
"Glavna laboratorija je planeta", odgovori Saks.
Don se nasmeja, pomeri jarkouti nadarktiki kaktus sa stola i sede. Ljudi su
priali da Saks vie uopte ne izlazi iz laboratorija. "ta danas kuvate?"
"Atmosferu."
Naravno. Bio je to problem koji je kod Saksa izazivao ozbiljne napade
treptanja. Sva toplota koju su putali ili njome uticali na planetu inila je atmosfreu

guom, ali su je sve strategije za eliminaciju ugljen-dioksida proreivale; i dok je

sastav vazduha polako postajao neto malo manje otrovan, istovremeno se gubio
efekt staklene bate, tako da se sve ponovo hladilo i proces se usporavao. Negativna
povratna sprega sukobljavala se sa pozitivnom, irom planete. Uravnoteiti sve ove
inioce u bilo kakav smislen estrapolativni program bio je zasad poduhvat koji niko
nije reio na Saksovo zadovoljstvo, tako da je pribegao uobiajenom reenju: latio se
da to uini sam.
Provlaio se uskim prostorom izmeu opreme, pomiui stolice s puta.
"Jednostavno ima previe ugljen-dioksida. U poetku su to samo ukali pod tepih.
Mislim da u da poaljem robote da propuste junu polarnu kapu kroz Sabatjeove
fabrike. Ono to moemo da obradimo nee sublimirati, i moi emo da oslobaamo
kiseonik i proizvodimo ugljene cigle, ini mi se. Bie toliko ugljenih cigala da
neemo znati ta da radimo s njima. Imaemo crne piramide pored belih."
"Lepo."
"Aha." Iza njega su brujali Krej i dva nova kompjutera 'iler', dajui njegovom
jednolinom recitalu bas podlogu. Po Saksovim reima, ove maine provodile su sve
vreme prolazei kroz razliite modele uslova, ali su rezultati, iako nikad isti, retko
bili ohrabrujui. Vazduh e jo dugo biti hladan i otrovan.
Saks je odlutao niz hodnik, i Don poe za njim u prostoriju koja je izgledala
kao jo jedna laboratorija, iako su se u njoj nalazili postelja i friider u jednom uglu.
Svuda razbacane gomile knjiga bile su obrasle biljem u saksijama, bizarnim
pleistocenskim rastinjem koje je izgledalo podjednako pogubno kao i vazduh
napolju. Don sede na slobodnu stolicu, jedinu u sobi. Saks je stajao i zurio u bun
morskih koljki na podu, dok je Don opisivao svoj susret sa En.
"Misli da je umeana?" upita Saks.
"Mislim da moda zna ko jeste. Pomenula je nekoga, zvala ga je Kojot."
"Ah, da." Saks kratko pogleda Dona - njegova stopala, tanije. "Huka nas na
lik iz legende. Zna, navodno je bio sa nama na Aresu. Sakriven kod Hiroko."
Don je bio toliko iznenaen to Saks zna za Kojota da je potrajalo dok nije
shvatio ta ga je jo uznemirilo u onome to je uo. Konano se setio. Maja mu je
jedne noi poverila da je videla nekoga, nekog neznanca. Maja je teko propatila
tokom putovanja, pa je njenu priu pripisao tome. Ali sada...
Saks je etao okolo, ukljuujui svetla, zagledajui ekrane, gunajui o
merama bezbednosti. Nakratko je otvorio vrata friidera, i Don opazi jo
nakostreenog rastinja; ili je i tamo uvao eksperimente, ili je njegova hrana doivela
zabrinjavajuu erupciju plesni. Don ree, "Jasno ti je zato je najvie napada bilo na
mohoule. Najlake ih je napasti."
Saks nagnu glavu u stranu. "Je li?"
"Razmisli. Tvoje male vetrenjae lee svuda, i tu se nita ne moe uiniti."
"Ljudi ih kvare. Stiu nam izvetaji."

"ta, desetak ili vie? A koliko ih je jo napolju, sto hiljada? One su glupost,
Saks. Smee. Tvoja najgora ideja." I gotovo pogubna za projekt, u stvari, zbog
posuda sa algama koje je Saks sakrio u nekima. Alge nisu preivele, injenica; ali da
jesu i da je nekome uspelo da dokae Saksovu odgovornost za njihovo rasejavanje,
mogao je da izgubi posao. Jo jedan pokazatelj da je Saksovo logiko ponaanje bilo
samo fasada.
Nos mu je sada bio namrekan. "Dodaju teravat godinje."
"Rasturanje nekoliko komada nee to ugroziti. to se tie drugih fizikih
operacija, crna snena alga je na severnoj polarnoj kapi i ne moe se ukloniti.
Jutarnja i veernja ogledala su na orbiti, i nije ih lako izbaciti."
"Neko je to uspeo da uradi sa Pitagorom."
"Tano, ali znamo ko je to bio, i sada je prati ekipa bezbednjaka."
"Ne verujem da e ih ikada odvesti do nekog drugog. Sasvim je mogue da su
spremni da rtvuju po jednu osobu za svako delo. Uopte me ne bi iznenadilo."
"Ja', ali bi odreene izmene kod nadzornog osoblja sasvim onemoguile tajno
unoenje alata."
"Mogu da upotrebe ono to se nalazi tamo." Saks odmahnu glavom. "Ogledala
su ranjiva."
"U redu. Svakako vie nego neki drugi projekti."
"Ta ogledala dodaju trideset kalorija po kvadratnom centimetru", ree Saks. "I
ova vrednost sve vie raste." Gotovo svi teretnjaci sa Zemlje sada su bili sunani
jedrenjaci, i po dolasku u Marsov sistem povezivali su se sa velikim grupama ranije
pristiglih, ostavljenih u areosinhronoj orbiti i programiranih da se okreu tako da
odbijaju svetlost do odredita, dodajui svakog dana jo malo energije u zoru i u
sumrak. itav poduhvat koordinirao je Saksov tab, i on se ponosio time.
"Pootrieme mere bezbednosti za sve ekipe odravanja", ree Don.
"To. Poveana bezbednost na ogledalima i u mohoulima."
"Da. Ali to nije sve."
Saks mrknu. "Na ta misli?"
"Pa, problem je u tome to potencijalni ciljevi nisu samo projekti
teraformiranja per se. Mislim, nuklearni reaktori su na neki nain takoe deo
projekta; proizvode dosta energije za vas i isputaju toplotu poput pei. Ako ode
samo jedan od njih, bie svakojake tete, ak vie politike nego fizike."
Vertikalne brazde izmeu Saksovih oiju dopirale su mu gotovo do ivice kose.
Don isprui dlanove. "Nije moja krivica. Jednostavno je tako."
Saks ree: "VI, zabelei. Proveriti obezbeenje reaktora."
"Zabeleeno", ree jedan od 'ilera', zvuei u dlaku isto kao Saks.
"A to jo nije najgore", ree Don. Saks se tre i besno se zagleda u pod.
"Laboratorije za bioinenjering."
Saksova usta se pretvorie u tanku crtu.

"Svakog dana tamo nastaju novi organizmi", nastavi Don, "i sasvim je
mogue napraviti neto to e ubiti sve drugo na planeti."
Saks zatrepta. "Nadajmo se da niko od tih ljudi ne razmilja kao ti."
"Ja samo pokuavam da razmiljam kao oni."
"VI, zabelei. Obezbeenje biolaboratorija."
"Naravno, Vlad, Ursula i njihova grupa ugradili su samoubilake gene u sve
to su stvorili", ree Don. "Ali oni slue da zaustave preterano uspevanje ili
nekontrolisane mutacije. Ako ih neko namerno zaobie i smuka neto emu
pogoduje preterano uspevanje, biemo u nevolji."
"Jasno mi je."
"Dakle. Laboratorije, reaktori, mohouli, ogledala. Moglo je da bude i gore."
Saks zakoluta oima. "Drago mi je to tako misli. Razgovarau sa Helmutom
o tome. Ionako uskoro treba da ga vidim. Izgleda da e odobriti Filisin lift na
sledeem sastanku UNOMA. To e znatno smanjiti trokove teraformiranja."
"Hoe, na kraju, ali poetna ulaganja moraju da budu ogromna."
Saks slegnu ramenima. "Dovesti asteroid tipa Amor na orbitu, montirati
robotsku fabriku i pustiti je u rad. Nije tako skupo kao to misli."
Don zakoluta oima. "Sakse, ko plaa sve ovo?"
Saks nagnu glavu, zatrepta. "Sunce."
Don ustade, iznenada gladan. "Onda Sunce vue poteze. Zapamti to."
Mangalavid je svako vee emitovao est sati domaeg amaterskog videa,
uvrnuti koktel materijala koji je Don gledao kad god je imao priliku. Poto je
smeao obilnu zelenu salatu u kuhinji, Don je zato otiao do odaje vidikovca na
stambenom spratu i seo da jede i gleda, povremeno bacajui poglede prema
raskonom zalasku Sunca iznad Askreusa. Prvih deset minuta programa za to vee
snimila je ena koja je radila kao santirani inenjer u fabrici za preradu otpada u
Ponoru Borealis; njen nasnimljeni glas bio je pun poleta, ali zamoran: "Najlepe je
to moemo da natopimo sve to hoemo odreenim materijalima, kiseonikom,
ozonom, azotom, argonom, parom, nekim biomaterijalima - to nam daje slobodu
koju nismo imali tamo, kod kue. Samo meljemo ono to nam daju dok sve ne
razdvojimo." Tamo, kod kue, ponovi Don u sebi. Doljakinja. Posle nje je sledio
pokuaj takmienja u karateu, urnebesan i lep u isto vreme, pa dvadeset minuta gde
su neki Rusi igrali Hamleta u svemirskim odelima na dnu mohoula Tirena Patera,
snimak koji je Donu izgledao blesavo sve dok Hamlet nije ugledao Klaudija kako
klei u molitvi, a kamera se podigla da prikae mohoul kao zidove katedrale iznad
Klaudija do beskrajno dalekog zraka Suneve svetlosti poput oprotenja koje nikad
nee dobiti.
Don iskljui TV i sie liftom do spavaonice. Lee i opusti se. Karate kao
balet. Doljaci su bili takoe inenjeri, graevinci, naunici svih struka, ali se inilo

da nisu tako jednosmernih misli kao prvih stotinu, i to je verovatno bilo dobro. I oni
su posedovali nauni nain razmiljanja i poglede, bili su praktini, empirini,
racionalni; preostala je nada da je izborni postupak na Zemlji i dalje bio protiv
fanatizma, jer je slao ljude sa senzibilitetom putujuih vajcaraca, praktine, ali
otvorene za nove mogunosti, sposobne da razviju novu odanost i uverenja. Bar se
nadao da je tako. Sada je znao da je to pomalo naivno. Trebalo je samo pogledati
prvih stotinu da se shvati da naunici mogu da postanu fanatini kao bilo ko, moda
ak i vie, moda zbog preusko usmerenog obrazovanja. Nestanak Hirokine grupe...
Tamo negde u kamenitoj divljini, srena kopilad... Zaspao je.
Jo nekoliko dana radio je na Vidikovcu Ehus, a onda primio poziv od
Helmuta Bronskog u Barouzu, koji je hteo da razgovara s njim o novodolima sa
Zemlje. Don odlui da se odveze vozom do Barouza i lino se sretne sa Helmutom.
Vee uoi odlaska, svratio je do laboratorija da vidi Saksa; kada je uao, Saks
ree onim svojim jednolinim glasom; "Pronali smo asteroid tipa Amor, sastavljen
od devedeset procenata leda, na orbiti koja e ga dovesti u blizinu Marsa za tri
godine. Ba ono to sam traio, u stvari." Planirao je da postavi robotski voen
pokreta mase na ledeni asteroid, da ga gurne na orbitu unutar atmosfere Marsa i da
ga tako sagori. Ovo bi zadovoljilo protokole UNOMA-e kojima se zabranjivalo
razaranje velikih razmera u sluaju direktnog udara, ali bi ipak obogatilo atmosferu
velikim koliinama vode i razdvojenog vodonika i kiseonika, zapravo najpotrebnijih
gasova. "Time bi atmosferski pritisak mogao da se povea za svih pedeset milibara."
"ali se!" Prosena vrednost na nultoj visini pre njihovog dolaska bila je
izmeu sedam i deset milibara (prosena vrednost na nivou mora na Zemlji bila je
1013), i svi njihovi dotadanji pokuaji podigli su je samo do pedeset milibara.
"Jedna ledena kugla e udvostruiti atmosferski pritisak?"
"Tako pokazuju simulacije. Naravno, sa tako niskom poetnom vrednou,
udvostruavanje nije odve veliko dostignue kao to zvui."
"Ipak je sjajno, Sakse. A bie i tei sluaj za sabotau."
Ali Saks nije hteo da ga podseaju na to. Malko se namrtio i klisnuo.
Don se nasmeja njegovoj plaljivosti i poe prema vratima. Onda stade da
razmisli, pa pogleda levo i desno po hodniku. Nikoga. A u Saksovim prostorijama
nijedan video-monitor. Vratio se unutra, smeei se na svoje unjanje na prstima, i
osmotrio papirni haos na Saksovom stolu. Odakle da pone? Verovatno je sve to je
zanimljivo u njegovoj VI, ali ona sigurno reaguje samo na Saksov glas i belei
pokuaje ulaska sa strane. Neujno je otvorio ladicu stola. Prazna. Sve su bile prazne;
malo je nedostajalo da se glasno nasmeje, ali je uspeo da se obuzda. Na
laboratorijskoj klupi leala je gomila prepiske; uzeo je da je lista. Uglavnom poruke
pristigle od biologa iz Aherona. Na dnu gomile bio je list nepotpisanog rukopisa, bez
povratne adrese ili ifre poiljaoca; Saksov printer izbacio ju je bez ikakve vidljive
identifikacije. Poruka je bila kratka:

1) Samoubilake gene koristimo za kontrolu bujanja. 2) Sada na povrini ima

toliko izvora toplote da ne verujemo da bi neko uspeo da razlikuje energiju koju mi
isputamo od ostalih izvora. 3) Jednostavno smo se sloili u elji da se odvojimo i da
radimo samostalno, bez meanja sa strane. Verujem da sad razume.
Poto je itav minut zurio u tekst, Don podie glavu i osvrnu se po sobi. I
dalje nikoga. Jo jednom je pogledao poruku, vratio ju je tamo gde je naao, tiho
iziao iz Saksove sobe i poao nazad u gostinski deo. "Sakse", ree s divljenjem, "ti
vreo prepredenih pacova!"
Voz za Barouz bio je uglavnom teretni, sa trideset uskih vagona i dvoje
putnikih kola na poetku, i tako je brzo i glatko klizio superprovodnikom
magnetnom pistom da je bilo teko verovati oima; posle Donovih beskrajnih
klackanja roverom kroz nedoije delovalo je gotovo zastraujue. Jedino reenje bilo
je da preplavi centre zadovoljstva u mozgu omegendorfom, zavali se i uiva,
gledajui napolje u neto to se moglo opisati kao nadzvuni let po zemlji.
Pista je bila postavljena otprilike uporedo sa desetim stepenom S-irine;
planirano je da se jednog dana zatvori prsten oko planete, ali je trenutno bila
dovrena samo deonica izmeu Ehusa i Barouza. Barouz je postao najvei grad na
polulopti. Prvobitno naselje sagradio je konzorcijum amerikog porekla, prema
projektu EZ pod francuskim vostvom, i nalazilo se na gornjem kraju Izidis
Planicije, zapravo ogromnoj uvali gde su se severne ravnice duboko usecale u juna
gorja. Bokovi i proelje uvale ublaavali su zakrivljenost planete na takav nain da je
okolina grada donekle podseala na zemaljske horizonte, i dok je voz brzao niz
veliku uvalu, Bun je imao pogled preko tamnih polja proaranih mezama sve do
ezdesetak kilometara udaljenog obzorja.
Zgrade u Barouzu bile su uglavnom nastambe na liticama, useene u zidove
pet niskih meza, grupisanih na uzvisini zavoja prastarog vijugavog kanala. Veliki
delovi vertikalnih stranica meza bili su zatvoreni pravougaonicima od reflektujueg
stakla, kao postmodernistiki oblakoderi poloeni na bok i ugurani u brda.
Zapanjujui prizor, zaista, i mnogo impresivniji od Podbreja, ili ak Vidikovca
Ehus, koji je imao divan pogled, ali je sam bio nevidljiv. Ne, stakleni bokovi
Barouza, uzdignuti nad kanalom koji kao da je vapio za vodom, sa pogledom na
daleke bregove, ostavljali su utisak koji je narastajuem gradu podario ugled
najlepeg naselja na Marsu.
Njegova zapadna eleznika stanica bila je u unutranjosti jedne od
prokopanih meza, zastakljena odaja visine ezdeset metara. Don izie u taj ogroman
prostor i poe da se probija kroz mnotvo ljudi, zijajui uvis kao seljak na Menhetnu.
Posade vozova nosile su plave kombinezone, istraivaki timovi zelenu boju hodaa,
birokrate UNOMA-e odela, graevinski radnici radne kombinezone, u bojama duge
da bi podseali na sportsku odeu. Sedite UNOMA-e bilo je smeteno u Barouz pre

tri godine, i to je izazvalo pravu eksploziju gradnje; nije se moglo odrediti da li na

stanici ima vie birokrata UNOMA-e ili graevinaca.
U dnu dvorane Don pronae ulaz u podzemnu i poveze se malim vagonom
prema seditu UNOMA-e. U vagonu je morao da se rukuje sa nekoliko ljudi koji su
ga prepoznali i prili mu, ponovo oseajui staru nelagodnost ribice u akvarijumu.
Opet je bio meu strancima. U gradu.
Te veeri je veerao sa Helmutom Bronskim. Sretali su se ve mnogo puta, i
Don se divio tom oveku, nemakom milioneru koji se ukljuio u politiku: bio je
visok, mesnat, plavokos i crvenog lica, besprekorno negovan, odeven u skupo sivo
odelo. Bio je ministar fininasija u EEZ kada je prihvatio poloaj u UNOMA-i. Sada
je priao Donu najnovije vesti, na veoma uglaenom britanskom engleskom, i
predano jeo peenu govedinu sa krompirom izmeu bujica reenica, drei srebrni
pribor za jelo poput nemakog radnika. "Dodeliemo prava na ispitivanje Elizijuma
transnacionalnom konzorcijumu Armskor. Dopremie ovamo sopstvenu opremu."
"Ali, Helmute", ree Don, "zar to nee biti prekraj Marsovskog sporazuma?"
Helmut naini irok pokret viljukom: oni su ljudi irokih pogleda, govorio je
njegov pogled, koji razumeju sutinu stvari. "Sporazum je zastareo, to je oigledno
svakom ko poznaje situaciju. Ali njegova revizija sledi tek za deset godina. U
meuvremenu moramo da pokuamo da predvidimo odreene vidove revizije. Zato
ve sada dajemo neke koncesije. Ne postoji razuman razlog za odlaganje, a i da smo
pokuali, u glavnoj skuptini bi bilo guve."
"Ali ne mogu da verujem da e glavna skuptina progutati to to smo prvu
koncesiju dali starom junoafrikom proizvoau oruja!"
Helmut slegnu ramenima. "Armskor ima malo veze sa svojim poecima.
Ostalo je samo ime. Kada je Juna Afrika postala Azanija, kompanija je premestila
sedite u Australiju, a zatim u Singapur. A sada je to ve mnogo vie nego samo
vazduho-kosmika kua. Posredi je prava transnacionalka, novi meu tigrovima, sa
sopstvenim bankama i kontrolnim udelom u otprilike pedeset od starih 500 Velikih."
"Pedeset?" ree Don.
"Jeste. A Armskor je jedna od najmanjih trasnacionalki: zato smo ga i izabrali.
Ali i pored toga ima razvijeniju ekonomiju od veine zemalja izuzev dvadeset
najveih. Prerastajui u transnacionalke, zna, stare multinacionalke prilino
poveavaju svoju mo i imaju uticaja u glavnoj skuptini. Kada jednoj od takvih
damo koncesiju, od toga ima koristi dvadeset ili trideset zemalja, i otvara im se
pristup Marsu. to se tie ostalih zemalja, to ima ulogu presedana. Tako se smanjuje
pritisak na nas."
"A-ha." Don razmisli o tome. "Reci mi, ko je uestvovao u sklapanju
ugovora?"
"Pa, bilo nas je, zna."
Helmut je jeo dalje, spokojno prenebregavai Donov uporni pogled.

Don skupi usta i skrenu pogled. Odjednom mu je postalo jasno da razgovara

sa ovekom koji je, mada je bio obian funkcioner, smatrao sebe neuporedivo
vanijom linosti na planeti od Buna. Pun sebe, glatko izbrijan (i gde se to ia?),
Bronski se zavali u stolici i narui im pie posle jela. Njegova pomonica, koja je ih
je sluila te veeri, pouri da ga poslua.
"Mislim da je ovo prvi put da me slue na Marsu", primeti Don.
Helmut mirno izdra njegov pogled, ali mu se crveni obrazi jo jae
zacrvenee. UNOMA je kao inilac elela da ostavi pretei utisak, da se prikae kao
zastupnik tako sloenih sila kakve Donov mentalitet meteoroloke stanice ne bi
umeo ni da zamisli. Ali Don je ve imao prilike da se uveri da je pet minuta igranja
Prvog oveka Na Marsu obino dovoljno da slomi takvo dranje; zato se smejao i
pio, priao prie, aludirao na tajne poznate samo prvoj stotini, davao pomonicikelnerici jasno do znanja da je on taj koji je glavni za stolom - ponaajui se uopte
na bezbrian, pokroviteljski, nadmen nain - tako da je u trenutku kada su ispili
erbet i rakiju sam Bronski bio preglasan i hvalisav, oito nervozan i u defanzivi.
Funkcioneri. Don je morao da se nasmeje.
Ali ipak je bio radoznao u vezi sa pravim razlogom njihovog sastanka, koji mu
jo nije bio jasan. Moda je Bronski eleo da vidi uivo kako e vest o novoj
koncesiji uticati na jednog pripadnika prvih stotinu - da bi procenio reakciju ostalih?
To bi bilo glupo, jer je za valjanu procenu reakcije prvih stotinu bilo potrebno ispitati
bar osamdesetoro njih, ali je verovatno ipak bilo tano. Don je bio navikao da ga
koriste kao predstavnika svega i svaega, kao simbol. Ponovo zatitni znak. To je
zaista umelo da bude gubljenje vremena.
Pitao se da li bi mogao da izvue neku korist za sebe iz veeri, i dok su se
vraali prema apartmanu za goste, ree: "Jesi li moda uo za Kojota?"
"Misli, ivotinju?"
Nacerio se, i ostavio tu temu. U sobi je legao na krevet, ukljuio Mangalavid i
razmislio o svemu. Perui zube pre spavanja, pogledao je svoj lik u ogledalu i
napravio grimasu. iroko je zamahnuo etkicom: "Pa", ree u nepravednoj parodiji
Helmutovog neznatnog akcenta, "ofo je posao, sna! Posao kao sfe trugo!"
Sledeeg jutra imao je nekoliko slobodnih sati pre prvog sastanka, pa je proveo
vreme sa Polinom, prouavajui ono to se moglo nai o poslovima Helmuta
Bronskog u poslednjih est meseci. Da li bi Polina mogla da zaviri u diplomatsku
torbu UNOMA-e? Da li je Helmut posetio Senzeni Na, ili neko drugo mesto
sabotae? Dok je Polina prolazila kroz svoje logaritme pretrage, Don je progutao
omegendorf da ubije mamurluk i pokuao da objasni sebi ta lei iza ideje da pretrai
podatke o Helmutu. UNOMA je u poslednje vreme predstavlja najviu vlast na
Marsu, bar po slovu zakona. U praksi, kako se prethodne veeri jasno pokazalo,
imala je onu uobiajenu nemo UN pred nacionalnim armijama i transnacionalnim

novcem; kad god bi prestala da im slui, bila je bespomona; nije mogla protiv
njihove volje, a verovatno nije ni pokuavala, jer je bila njihovo orue. Dobro, ta
onda hoe oni, nacionalne vlade i transnacionalni upravni odbori? Ako sabotae budu
dovoljno este, hoe li to biti razlog da dovedu vie svojih snaga obezbeenja? Je li
to nain da poveaju kontrolu?
Nainio je zvuk gaenja. Izgleda da je jedini uinak njegovog istraivanja za
sad bio utrostruen spisak sumnjivih. Javi se Polina: "Izvini, Done", i na ekranu se
pojavi informacija. Diplomatska torba, otkrila je, bila je zatiena jednom od onih
novih nereivih ifara: za ulazak je bio potreban klju ifre. Sa druge strane,
Helmutovo kretanje moglo se lako pratiti. Bio je na Pitagori, orbitalnom ogledalu
izbaenom sa orbite, pre deset nedelja. I u Senzeni Nau, dve nedelje pre Donove
posete. A ipak niko u Senzeni Nau nije pomenuo njegovu posetu.
Nedavno se vratio iz rudarskog naselja koje se gradilo na mestu po imenu Kota
Bredberi. Dva dana kasnije, Don poe tamo.
Kota Bredberi nalazila se nekih osam stotina kilometara severno od Barouza,
na najistonijem ogranku Nilosirtis Mense. Mense su bili nizovi dugakih meza nalik
na ostrva junih visija usred pliaka severnih ravnica. Nedavno je bilo utvreno da su
ostrvske meze Nilosirtisa bogato nalazite ruda, sa leitima bakra, srebra, cinka,
zlata, platine i drugih metala. Ovakva leita rude bila su otkrivena na nekoliko
mesta u oblasti takozvanog Velikog Nagiba, gde su se june visije sputale prema
severnim nizijama. Neki areolozi ili su tako daleko da su itavu oblast Nagiba
nazvali podrujem rudnog porekla, koje je opasivalo planetu kao av na lopti za
bezbol. Bila je to jo jedna neobinost u velikoj zagonetki sever-jug i privukla je,
naravno, vie nego dovoljno panje. Iskopavanja praena intenzivnim areolokim
prouavanjima vodili su naunici zaposleni u UNOMA-i, kao i - Don je to otkrio
pretragom podataka o zaduenjima novih pridolica - transnacionalci; svi su
pokuavali da otkriju klju za pronalaenje novih leita. Ali geologija mineralnih
slojeva nije bila potpuno shvaena ni na Zemlji, zbog ega su istraivanja jo
posedovala jak element sluajnosti, a na Marsu je sve bilo jo zagonetnije. Najnovija
otkria na Velikom Nagibu uglavnom su bila sluajna, i oblast je tek sada poela da
bude sredite istraivanja.
Otkrie Kote Bredberi ubrzalo je lov, jer je sve ukazivalo na to da e biti ravna
najveim zemaljskim nalazitima, moda ak nalazitu Buvelt u Azaniji. Dakle:
zlatna groznica u Nilosirtisu. A Helmut Bronski takoe je posetio poprite.
Koje je zapravo bilo malo i praktino, tek na poetku razvoja; samo Rikover i
nekoliko rafinerija, pored meze koja je bila prokopana i pretvorena u naselje. Kopovi
su bili ratrkani u ravnici izmeu meza. Bun je odvezao rover do naselja, spojio se sa
garaom, a onda se provukao kroz komore. Unutra ga je pozdravio odbor za doek, a
onda su ga odvukli do sobe za sastanke, sve u staklu, na razgovor.

Rekli su mu da ih u Bredberiju ima tri stotine i da svi rade za UNOMA-u, a da

su obuku proli u transnacionalnom konzorcijumu elalko. Kada su poveli Dona u
kratak obilazak, saznao je da meu njima ima bivih Junoafrikanaca, Australijanaca
i Amerikanaca, i svi su eleli da se rukuju s njim; tri etvrtine njih bili su mukarci,
bledi i isti ljudi, vie nalik na labtehniare nego na garave trolove koje je Don
zamiljao kada bi uo re rudar. Veina ih je radila po dvogodinjem ugovoru, i rekli
su mu da vode rauna o vremenu do isteka, brojei nedelje, pa ak i dane. Rudnicima
su upravljali uglavnom preko telekomandi i izgledali su zaprepaeno kada je Don
zatraio da sie u jedan od kopova. "To je obina jama", ree jedan. Bun ih je nevino
posmatrao. Posle trenutnog oklevanja, razleteli su se da organizuju grupu koja e ga
povesti napolje.
Trebalo im je dva sata da obuku hodae i iziu iz komore. Odvezli su se do
ivice kopa, a zatim su se spustili niz rampu u terasastu okruglu jamu, dugaku oko
dva kilometra. Izili su iz vozila i poli za Bunom u obilazak. Okrueni velikim
robotskim buldoerima, kiperima i kopaima, njegova etiri pratioca sve vreme su
kolaila oi iza vizira. Plae se da neka od nemani ne pomahnita, pomisli Don.
Posmatrao ih je, zapanjen njihovom plaljivou; odjednom je postao svestan
injenice da Mars za nekoga moe da bude i kazneni zadatak, paklena kombinacija
Sibira, unutranjosti Saudijske Arabije, zime na Junom Polu i Novog Mira.
A moda misle da je opasno u njegovom drutvu. Ta mogunost ga je
iznenadila. Oito da su svi uli za pad onog kamiona; moe biti da je samo to. Ili je
ipak neto vie? Znaju li oni neto to on ne zna? Razmislivi malo o ovome, Don
oseti da i sam poinje da zvera; verovao je da je pad kamiona puka podudarnost, ili
bar neto to moe da se dogodi samo jednom. Meutim, bilo je lako pratiti njegovo
kretanje; svi su znali gde je. Svaki put kad izie, samo te hoda deli, glasila je
izreka. A u oknu rudnika svuda su bile nemani...
No, vratili su se, a da se nita nije dogodilo. Te veeri su priredili uobiajenu
sveanu veeru i zabavu u njegovu ast, zabavu sa tekim opijanjem, obilnom
upotrebom omegendorfa i bunim raspojasanim razgovorom; za to je bila zasluna
grupa inenjera, mladih ljudi punih snage, srenih zbog otkria da je Don Bun,
zapravo, zabavan momak. Prilino redovna reakcija, naroito meu mlaim ljudima.
Don ih je zabavljao, a i sam se dobro provodio i usput dosta neprimetno ubacivao
pitanja u razgovor. Po sopstvenom miljenju. Nisu bili uli za Kojota, iako su uli za
Velikog oveka i skrivenu koloniju. Izgledalo je da Kojot ne pripada toj mitskoj
kategoriji; bio je neka vrsta kune tajne, poznate, bar prema Donovim zapaanjima,
samo nekima meu prvih stotinu.
Rudari su nedavno ipak imali neobinu posetu; naiao im je jedan arapski
karavan, na putu oko ivice Vastitas Borealisa. Rekli su mu da su Arapi priali da su ih
posetili neki od 'izgubljenih kolonista', kako su ih zvali.

"Zanimljivo", ree Don. inilo mu se malo verovatno da bi se Hiroko ili neko

iz grupe pojavio pred ljudima, ali ko zna? Mogao bi to da ispita; uostalom, na Koti
Bredberi nije ni bilo nekog drugog posla za njega. Primetio je da je teko baviti se
detektivskim poslom pre nego to se dogodi zloin. Zato je proveo jo dan-dva
posmatrajui iskopavanje, ali je malo toga saznao; samo se pojaala njegova
prepadnutost zbog razmera operacije, koliina materijala koje su robotski kopai
uspevali da izvade. "ta ete da radite sa tolikim metalom?" upitao je, poto je
zavirio i u drugu veliku otvorenu jamu, iskopanu dvadeset pet kilometara zapadno od
naselja. "Prevoz do zemlje bi ga uinio skupljim nego to vredi, zar ne?"
Predvodnik radova, crnokos mukarac isklesanog lica, se naceri. "uvaemo
ga dok mu ne poraste vrednost. Ili dok ne izgrade svemirski lift."
"Verujete u to?"
"Oh, da, pa materijali su tu! Grafitna vlakna ojaana dijamantskim spiralama.
ak bi i na Zemlji mogli da izgrade takav lift. Ovde e to biti lako."
Don zatrese glavom. To popodne vozili su se jedan sat do naselja, pored
raskopanih jama i gomila ljake, prema dalekoj izmaglici rafinerija sa druge strane
meze. Navikao je da via zemljite raskopano za gradnju, ali ovo... Neverovatno ta
nekoliko stotina ljudi mogu da uine. Naravno, bila je to ista tehnologija koja je
omoguila Saksu da izgradi vertikalni grad itavom visinom Vidikovca Ehus,
tehnologija zahvaljujui kojoj su tako brzo nicali novi gradovi; jeste, ali napraviti
toliku pusto samo da bi se vadio metal za nezasite potrebe Zemlje...
Sutradan je ostavio predvodniku radova zadatak da za dva meseca uspostavi
avolski strog reim obezbeenja, a onda se odvezao po delimino razvejanom tragu
arapskog karavana, pratei ga na sever i istok.
Pokazalo se da sa tim karavanom putuje i Frenk almers. Ali on nije video ili
uo da je vien neko od Hirokinih ljudi, a nijedan Arapin nije hteo da prizna da je on
taj koji je ispriao tu priu na Koti Bredberi. Lani trag, dakle. Ili trag koji su
izbrisali Arapi, uz Frenkovu pomo; ako je bilo tako, zar bi uopte dolo do Dona?
Iako su nedavno stigli na Mars, Arapi su bez sumnje ve bili Frenkovi saveznici;
iveo je sa njima, govorio njihov jezik, a i sada je, prirodno, bio stalni posrednik
izmeu njih i Dona. Nita od neometane istrage, osim onoga to je Polina uspela da
nae u dokumentaciji, za ta nije morao da postane putnik karavana.
Ali Don je ipak neko vreme putovao sa njima preko velikog mora dina, a oni
su se bavili areologijom i pomalo izvianjem nalazita. I Frenk im se tek nedavno
pridruio, radi razgovora s jednim prijateljem, Egipaninom; bio je suvie zauzet da
bi se bilo gde dugo zadrao. Posao Sekretara SAD napravio je od njega svetskog
putnika kakav je bio Don, i esto su im se ukrtali putevi. Frenk je uspeo da zadri
svoj poloaj voe amerikog odeljenja tokom vladavine tri administracije, iako je to
bilo kabinetsko mesto; podvig dostojan divljenja, ak i ako se izuzme udaljenost

Vaingtona. Zato je sada nadgledao raspodelu ulaganja transnacionalki amerikog

porekla, a ova dunost uinila ga je suludim od prezaposlenosti i nadutim od moi;
Donu je izgledao kao poslovna verzija Saksa, stalno u pokretu, neprestano
razmahujui rukama kao da diriguje muzikom svog govora, koji se tokom godina
izmenio u pljunuti turbo-pogon Privredne komore. "Moram da pokupim prava na
Nagib pre nego to transnacionalke i vabe sve pomanjavaju, a to znai ljakanje do
besvesti!" Njegov stalni refren. esto ga je izgovarao pokazujui na mali globus koji
je nosio u depu. "Pogledaj samo te tvoje mohoule, obiao sam ih tek prole nedelje,
jedan je blizu Severnog Pola, tri na ezdeset stepeni severne i june irine, etiri du
polutara, a svi zgodno smeteni zapadno od vulkanskih kupa da bi hvatali tamonje
uzlazne struje, divota jedna." Zavrteo je globus, i plave take koje su oznaavale
mohoule za trenutak se razvukoe u plave linije. "Lepo je videti da konano radi
neto korisno."
"Konano."
"Nego, sluaj, u Helasu postoji novo industrijsko naselje. Tamo proizvode
pokretake jedinice takvim tempom da e do L 90 moi da prevoze nekih tri hiljade
emigranata, a s obzirom na novu flotu atlova za putovanja tamo i ovamo, to je jedva
dovoljno." Primetio je izraz na Donovom licu, pa brzo dodade: "Sve se to na kraju
pretvara u toplotu, Done, i tako se teraformiranje pomae jo neim osim novcem i
radom. Hou da kaem, razmisli malo o tome."
"A da li se ikad pita ta e na kraju biti zbog svega toga?" upita Don.
"Kako to misli?"
"Zna, ovolika navala ljudi i opreme, dok se na Zemlji sve raspada."
"Na Zemlji e se uvek sve raspadati. Mogao bi ve da se navikne na to."
"Da, ali ko e biti vlasnik ovoga ovde? Ko e da upravlja?"
Frenk samo napravi grimasu zbog Donove naivnosti, zbog same prirode
pitanja. Videvi to, Donu je sve bilo jasno, itava meavina gaenja, nestrpljivosti i
uenja. Delimino je bio zadovoljan to je odmah shvatio o emu je re; poznavao
je svog starog prijatelja bolje nego bilo koga u sopstvenoj porodici, tako da je to
mrko bledooko lice koje mu se kezilo bilo lice brata, blizanca koga je znao otkad zna
za sebe. S druge strane je bio ljut na Frenka zbog njegove saaljivosti. "Ljudi se
pitaju, Frenk. Ne samo ja i ne samo Arkadije. Ne moe samo da slegne ramenima i
da se pravi da je pitanje glupo, kao da tu nema ta da se odlui."
"UN odluuju", ree Frenk kratko. "Njih ima deset milijardi, a nas deset
hiljada. Milion na jednog. Ako si eleo da utie na taj odnos snaga, trebalo je da
zauzme poloaj u UNOMA-i, kao to sam ti rekao da uradi kada su otvorili sedite.
Ali ti me nisi sluao. Samo si slegnuo ramenima. Mogao si stvarno da postane neko,
a ta si sad? Saksov pomonik za propagandu."
"I za razvoj, bezbednost, zemaljske poslove i mohoule."

"Prazna slama!" doeka Frenk. "Krije glavu u pesku! 'Ajde, idemo da

jedemo."
Don pristade, i odoe da veeraju u najveem roveru Arapa, peenu jagnjetinu
i jogurt zainjen koprom, ukusan i egzotian obrok. Ali Don je otkrio da je jo kivan
na Frenka zbog njegove podrugljivosti koja jo nikad nije izostala. Staro rivalstvo,
otro kao i uvek; ak ni uloga Prvog oveka nije mogla da poljulja Frenkovu
podsmeljivu nadmenost.
Zato je, kada se sledeeg dana neoekivano pojavila Maja Tojtovna, putujui
na zapad prema Aheronu, Don vie nego obino produio svoj zagrljaj sa njom; i
potrudio se da do zavretka veere bude jasno da e ona provesti no u njegovom
roveru - stvar posebnog dranja, posebnog smeha, pogleda punih znaenja, maltene
sluajnog dodirivanja njihovih miica dok su stajali, probajui erbete, i razgovarali
sa radosnim mukarcima iz karavana, koji su je oito smatrali oaravajuom... njihov
stari jezik pomirenja i zavoenja, razvijen tokom godina. A Frenk je samo ukoeno
posmatrao, razgovarajui na arapskom sa svojim egipatskim prijateljima.
Te noi, dok su Don i Maja vodili ljubav na leaju u njegovom roveru, on se
naas odvojio od nje i osmotrio njeno belo telo, pomislivi: eto ti tvoje politike
moi, Frenki, drue! Onaj okamenjeni pogled rekao je sve o pomamnoj elji za
Majom, koja se jo nije ugasila. Frenk bi, kao i veina mukaraca u karavansaraju te
noi, dao sve da bude na Donovom mestu u tom trenutku; jednom ili dvaput u
prolosti svakako je bio, ali samo dok se nije pojavio Don. Ne, veeras e se Frenk
podsetiti gde lei prava mo.
Zanesen pakosnim mislima, Don nije mogao odmah da posveti punu panju
Maji. Prolo je skoro pet godina otkako su njih dvoje spavali zajedno, a u
meuvremenu je imao nekoliko partnerki i znao je da je ona jedno vreme ivela sa
nekim inenjerom u Helasu. Bilo je neobino poeti iznova, zato to su se prisno
poznavali, a ipak nisu. Njeno lice, koje treperi pod njim u mutnoj svetlosti, okreui
se, sestra, pa neznanka, sestra, pa neznanka... Onda se neto dogodilo, neto u njemu
se pokrenulo, otpale su sve one spoljnje stvari, sve igre. Neto na njenom licu, u
tome kako je sva bila tu, kako mu se potpuno davala kada su vodili ljubav. Nije znao
nijednu kao ona.
I tako se ponovo razgoreo stari plamen, nesigurno najpre, jer ga nije ni bilo
kada su prvi put vodili ljubav. Ali tada, posle sata tihog razgovora, poeli su da se
ljube, i odjednom je sve bilo vatra, a oni u njoj. Ispunjen, kao i uvek, Majinim arom,
morao je to da prizna. Umela je da ga privoli da joj posveti panju. Seks za nju nije
bio (kao to je ponekad bio za Dona) neka vrsta dodatka sportu, bila je to velika
strast, transcendentalno stanje, i bila je kao tigrica kada bi je to obuzelo, to je uvek
uspevalo da ga iznenadi, probudi, uzdigne do njenih visina, da ga podseti na to kakav
seks moe da bude. I bilo je sjajno ponovo se podsetiti, nauiti ponovo; zaista sjajno.
Omegendorf nije mogao da se meri s tim, i pitao se kako je mogao da zaboravi, zato

je beao od nje u lutanja, kao da ona nije, na neki nain, nezamenljiva. Stegao ju je u
mrvei zagrljaj, i oni se pokrenue jedno uz drugo, pomalo napadaki, stenjui i
uzdiui, i zajedno dooe do vrhunca; kao toliko puta ranije, Maja ga povue preko
ivice za sobom. Njihov obred.
ak i posle toga, kada su samo razgovarali, oseao je da mu je zbog neega
mnogo blia. Zapoeo je to da bi nauio pameti Frenka, u stvari; nije nimalo mario
za nju; ali sada, leei pored nje, oseao je koliko mu je nedostajalo njeno prisustvo u
proteklih pet godina, koliko je ivot izgledao bezbojno. Koliko mu je nedostajala!
Nova oseanja... uvek bi ga iznenadila, smatrao je da je prestar za njih, da je vie ili
manje prestao da se menja. A onda bi se neto dogodilo, i to neto je esto (kada bi se
prisetio godina za sobom) bio susret sa Majom...
Ostala je ona ista Maja Tojtovna: iva, puna sopstvenih misli i planova, puna
sebe; nija imala pojma ta Don radi tu napolju, meu dinama, ali joj nije palo na
pamet da pita. A iseckala bi ga na rezance da joj je sluajno iao protiv volje, video je
to u makastom dranju njenih lea, u nainu na koji je otapkala u toalet. Ali sve je
to ve znao, bilo mu je odavno poznato, jo iz prvih godina u Podbreju, pre toliko
vremena; ak je i ta izvesnost bila prijatna - ma ta, ak i njena razdraljivost! Kao
Frenk, i njegova podsmeljivost. Pa, sve je stariji, a oni su mu porodica. Zamalo da
se nasmeje, da kae neto to bi je podbolo, ali se na vreme zaustavio. Bilo je
dovoljno znati, ne daj Boe da doivi jo jednu demonstraciju! Morao je da se
nasmeje na ovu pomisao, a ona se osmehnula na njegov smeh, vratila se do kreveta i
munula ga u grudi. "Znam, opet mi se smeje! Zbog moje debele pozadine, je li?"
"Zna da ima savrenu pozadinu." Ponovo ga je munula, uvreena, jer je po
njenom miljenju izrekao krupnu la, i njihovo rvanje ih vrati u svet koe i soli, u
stvarnost seksa. U jednom trenutku tokom duge, usporene seanse, uhvatio je sebe
kako misli: volim te, Majo, divljakuo, zaista te volim. Bila je to uznemirujua
misao, opasna misao. Neto to nikada ne bi rizikovao da izgovori. Ali je oseao da
je istinito.
Zato je posle nekoliko dana, kada je pola da poseti grupu u Aheronu i
predloila mu da joj se tamo pridrui, bio zadovoljan. "Moda za mesec-dva."
"Ne, ne." Lice joj je bilo ozbiljno. "Doi ranije, hou da te vidim ranije."
I kada je pristao, napreac, nacerila se kao devojica koja zna neku tajnu.
"Nee zaaliti." Poljubila ga je i otila, odvezla se na jug, do Barouza, da uhvati voz
za zapad.
Posle toga, postalo je nemogue saznati neto od Arapa. Uvredio je Frenka, i
Arapi su zbili redove iza svog prijatelja, kako je i valjalo. Skrivena kolonija? ta mu
je to?
Uzdahnuo je, predao se i odluio da ode. Vee pre polaska, tovarei rover
(Arapi su navaljivali da dopune njegove zalihe), razmiljao je o tome ta je postigao
u istrazi o sabotaama. Jedno je bilo sigurno: erlok Holms zasad nije u opasnosti.

Jo gore od toga - na Marsu je sada postojalo itavo drutvo, zatvoreno, u sutini, za

njega. Muslimani; ta li su oni, zapravo? Te veeri, poto je dovrio popunjavanje
zaliha, itao je iz Poline, a onda se pridruio domainima i pomno ih posmatrao,
itavo vee postavljajui pitanja... Znao je da je postavljanje pitanja klju za ljudsku
duu, mnogo korisniji nego mo rasuivanja; ali, u ovom sluaju, inilo se
bespredmetno. Kojot? Je l' to bee neka vrsta divljeg psa?
Poraen, sledeeg jutra je napustio karavan i odvezao se na zapad, junim
rubom mora dina. Od Aherona i Maje delilo ga je dugo putovanje, pet hiljada
kilometara dina, ali je vie voleo da se vozi nego da ode do Barouza na voz. Bilo mu
je potrebno vreme za razmiljanje. Osim toga, ve se navikao da vozi terenski reli ili
da leti jedrilicom - da bude sam i putuje polako kroz predele. Ve je godinama bio na
putu, krstarei severnom poluloptom i pravei duge izlete na jug, poseujui
mohoule i obavljajui poslove za Saksa, Helmuta ili Frenka, ponekad za Arkadija,
otvarajui nove objekte - naselje, bunar, meteoroloku stanicu, rudnik, mohoul - i
neprestano drei govore i vodei razgovore, sa neznancima, starim poznanicima,
novim poznanicima, govorei maltene isto toliko brzo kao Frenk, i sve to u naporu da
nadahne ljude na planeti da pronau nain da se zaboravi istorija, da se izgradi
delotvorno drutvo. Da razviju nauni sistem prilagoen Marsu, prema sopstvenim
potrebama, poten, pravian, razuman i sve drugo to je dobro. Da ukae na put do
novog Marsa!
Meutim, sa svakom proteklom godinom, bilo je sve manje izgleda da e se
stvari zbivati kako je zamiljao. Mesta poput Kote Bredberi pokazala su mu koliko se
brzo sve menja, a ljudi poput Arapa potvrdili su njegov utisak; dogaaji su izmakli
kontroli, ne samo njemu ve i svima drugima. Nije bilo nikakvog plana. Vozio se na
zapad sa ukljuenim automatskim pilotom, gore-dole preko dina, slep za okolinu,
duboko uronjen u nastojanje da razume pravu prirodu istorije, nain na koji ona
deluje. Vozei se tako dan za danom, inilo mu se da je istorija neka nemerljiva stvar,
uvek iza bliskog horizonta, vidljiva samo u svojim posledicama. Neto to se dogaa
kad ne gleda - nesaznatljivi beskraj dogaaja, koji, mada izvan kontrole, upravlja
svime. Uostalom, bio je tu od samog poetka! Sam je bio poetak, prva osoba koja je
kroila na ovaj svet, a zatim se uprkos svemu vratio i pomogao u njegovom stvaranju
ni iz ega! A ipak mu je sada izmicao. Razmiljanje o toj injenici inilo ga je
ukoenim od neverice, a ponekad, iznenada, mahnito besnim; pomisao da itav svet
ubrzava, ne samo izvan njegove kontrole ve i njegove moi poimanja - to tako ne
moe, morae da se bori protiv toga!
Ali kako? Nekakvo drutveno planiranje... to svakako mora da postoji. Ovo
mlaenje okolo bez plana, u suprotnosti ak i sa onim nitavnim planom nainjenim
u poetku, u obliku Marsovskog sporazuma... pa, drutva bez plana inila su
dotadanju istoriju; jesu, ali je ta istorija bila ruan san, ogroman katalog primera ta
treba izbegavati. Ne. Potreban je plan. Ovde imaju priliku za novi poetak, ali im je

potrebna vizija. Helmut, ljigavi funkcioner, Frenk sa svojim cininim prihvatanjem

status quo-a, prihvatanjem krenja sporazuma, kao da su zahvaeni nekom vrstom
zlatne groznice; Frenk nije u pravu. Grei, kao i uvek!
Ali i njegovo bezglavo tumaranje verovatno je bilo pogreno. Delovao je
prema neosnovanoj teoriji da e, ako vidi jo koji deo planete, poseti jo neko
naselje, razgovara sa novom osobom, nekako (bez napornog razmiljanja) znati - i da
e se njegovo holistiko uvianje rairiti na sve ostale, primiti se meu novim
doseljenicima i promeniti stanje stvari. Sada je bio prilino siguran da je njegovo
oseanje bilo naivno; na planeti je bilo tako mnogo ljudi da nije bilo izgleda da se
povee sa njima, da postane usmeriva njihovih nada i elja. Osim toga, inilo mu se
da ima malo novih doseljenika slinih prvoj stotini u pogledu razloga za dolazak.
Dobro, to nije bilo sasvim tano: jo su pristizali naunici i ljudi kao vajcarski
Cigani-putari. Ali on ih nije poznavao kao to je znao prvih stotinu, niti e ih ikad
tako upoznati. U stvari, ta mala grupa ga je formirala, oblikovala njegova uverenja i
zamisli, poduila ga; bili su mu porodica, verovao im je. I bila mu je potrebna
njihova pomo, sada, vie nego ikad. Moda je to objanjavalo iznenadan uzlet
oseanja prema Maji. Moda je takoe zbog toga bio toliko kivan na Hiroko - eleo
je da razgovara s njom, bila mu je potrebna njena pomo! A ona ga je izneverila.
Vlad i Ursula premestili su svoj centar za biotehnologiju na greben u obliku
peraja u Aheron Fosi, uskoj izboini nalik na toranj ogromne zaronjene podmornice.
Izbuili su njegov gornji deo tunelima koji su se prostirali od litice do litice; neke
prostorije bile su iroke ceo kilometar, sa staklenim zidovima na obe strane. Prozori
na junoj strani gledali su na Olimpus Mons, udaljen nekih est stotina kilometara;
kroz severne prozore videla se bleda peara Arkadija Planicije u dubini.
Don se dovezao do irokog ispusta u podnoju peraja i prikljuio se na vrata
komore garae, primetivi pri tom da je tle u uskom klancu juno od naselja posuto
kvrgavim gomilicama nalik na istopljeni uti eer.
"To je nova vrsta kriptogamskog pokrivaa", ree Vlad kada ga je Don upitao
za to. "Simbioza cijanobakterije i terasne bakterije Florida. Terasna bakterija prodire
veoma duboko i pretvara sulfate u kamenu u sulfide, koji potom hrane jednu vrstu
Mikrokoleusa. Gornji slojevi rastu u nitima koje se vezuju za pesak i glinu u velike
dendritske formacije, tako da lie na male umske silvanole sa veoma dugakim
bakterijskim sistemima korenja. Izgleda da e to korenje potpuno da uraste kroz
regolit do stene, usput topei permafrost."
"A ti si zasejao tu stvar?" ree Don.
"Naravno. Potrebno nam je neto to e probiti permafrost, zar ne?"
"Moe li se to spreiti da se ne proiri na celu planetu?"
"Pa, u sebi nosi uobiajene samoubilake gene u sluaju da nadvlada ostatak
biomase, ali ako ostane u svojoj nii..."

"Bogte..."
"Verujemo da se ne razlikuje mnogo od prvih oblika ivota koji su prekrili
zemaljske kontinente. Samo smo joj ubrzali rast i korenski sistem. Najzabavnije je to
to mislim da e u poetku hladiti atmosferu, iako e zagrevati podzemni sloj. Zato
to e, zapravo, pospeiti hemijsko troenje kamena, a sve te reakcije uzimaju ugljendioksid iz vazduha, tako da e opasti vazduni pritisak."
Maja je u meuvremenu dola gore i pridruila im se, uz dug zagrljaj za
Dona, i sada ree: "Ali zar reakcije nee oslobaati kiseonik istom brzinom kojom
troe ugljen-dioksid, i tako odravati pritisak?"
Vlad slegnu ramenima. "Moda. Videemo."
Don se nasmeja. "Saks dugorono razmilja. Verovatno e biti zadovoljan."
"Kako da ne. On je dao dozvolu za rasejavanje. A u prolee ponovo dolazi
ovamo da ui."
Veerali su u dvorani na samom vrhu peraja. Nad njima su se staklenici
otvarali prema staklenoj bati na gornjoj zaravni, severni i juni zid bili su prozori;
uz istoni i zapadni zid stajali su zasadi bambusa. Na veeri su se okupili svi itelji
Aherona, odravajui jedan od mnogih obiaja iz Podbreja. Za Donovim i Majinim
stolom vodio se razgovor o raznolikim temama, ali se stalno vraao na trenutni
posao, na pokuaj da se ree problemi izazvani potrebom da se ugradi zatita u sve
GEM-e koje su zasejavali. Dvostruki samoubilaki geni u svakom GEM-u bili su
praksa koju je grupa u Aheronu sama uvela, a sada je trebalo da postane propis
UNOMA-e. "Sve je u redu to se tie legalnih GEM-a", ree Vlad. "Ali ako neke
budale pokuaju neto na svoju ruku i uprskaju, opet emo se nai u gadnom sosu."
Posle veere, Ursula se obrati Donu i Maji: "Kad ste ve ovde, mogli biste da
se pregledate. Ve dugo niste."
Don odbi, jer je mrzeo zdravstvene preglede i svaku drugu medicinsku negu.
Ali Ursula ga je proganjala, pa se na kraju predao i doao joj u kliniku dva dana
kasnije. Tamo su ga podvrgli itavoj seriji dijagnostikih testova koji su mu izgledali
detaljniji nego obino, a vodili su ih imaeri i kompjuteri sa umirujuim glasovima,
govorei mu da se okrene ovamo ili onamo, i Don je to radio, potpuno zbunjen.
Savremena medicina. Ali posle svega toga, lino ga je pregledala Ursula, kuckala,
pljeskala i bola na stari, proveren nain. Kada je bilo gotovo, leao je na leima
pokriven belim aravom, a ona je stajala pored njega, prouavajui ispise i odsutno
pevuei.
"Dobar si", ree mu, posle nekoliko minuta. "Malo uobiajenih problema
vezanih za silu tee, ali nita to ne moemo da sredimo."
"Odlino", ree Don, osetivi olakanje. Tako je to sa pregledima; svaka vest
je loa vest, i ovek se nada da ih nee biti. Jer ve to predstavlja svojevrsnu pobedu,
svaki put sve vie, iako nita nije postignuto. Sjajno, nita mu se nije dogodilo!
"Dakle, hoe li tretman?" upita Ursula, kao uzgred, okrenuta leima.

"Tretman?"
"Neka vrsta gerontoloke terapije. Eksperimentalni postupak. Neto kao
oploenje, ali ojaivaem DNK. Obnavlja prekinute nizove i znatno poveava
tanost deobe elija."
Don uzdahnu. "I ta to znai?"
"Pa, zna. Normalno starenje je uglavnom posledica greke u deobi elija.
Posle izvesnog broja generacija, od stotinu do deset hiljada, zavisno od tipa elija,
greke u reprodukciji poinju da se umnoavaju, i sve slabi. Prvo slabi imunoloki
sistem, pa ostala tkiva, i na kraju neto poe kako ne treba, ili bolest nadjaa
imunoloki sistem, i tu je kraj."
"Hoe da kae da moete zaustaviti pojavu greaka?"
"Pa, bar da ih usporimo i da popravimo prekinute nizove. Meavina, zapravo.
Greke u deobi posledica su prekida u nizovima DNK, pa smo hteli da ojaamo DNK
nizove. Da bismo to uradili potrebno je da proitamo tvoj genom, pa da napravimo
genomiku biblioteku malih segmenata za auto-opravku koji e zameniti prekinute
nizove..."
"Auto-opravka?"
Ona uzdahnu. "Svi Amerikanci misle da je to smeno. Sve u svemu, ubacimo
tu biblioteku za auto-opravku u elije, gde se vezuje za originalnu DNK i pomae im
da spree prekidanje nizova." Dok je govorila, istovremeno je poela da crta
dvostruke i trostruke zavojnice, neizbeno prelazei u biotehniki argon, tako da je
na kraju Don uspevao samo da uhvati osnovni smisao prie, koja je, izgleda, imala
korene u projektu genoma i oblasti popravke genetskih greaka, sa metodima
primene preuzetim iz terapije kancera i GEM tehnika. Aheronska grupa kombinovala
je neke delove ove i mnogih drugih raznorodnih tehnologija, objasnila je Ursula. A
ishod je bila mogunost da ga zaraze delovima njegovog sopstvenog genoma, i ta
zaraza bi se proirila na svaku eliju njegovog tela osim delova zuba, koe, kostiju i
kose; posle toga bi imao gotovo savrene nizove DNK, popravljene i ojaane, to bi
deobu elija uinilo tanijom.
"Koliko tanom?" upita on, pokuavajui da shvati ta sve to znai.
"Pa, otprilike kao da ti je deset godina."
"ali se."
"Ne, ne. Primenili smo to na sebi, jo tamo oko L 10 ove godine, i kako
izgleda za sad, uspelo je."
"I to je posle veno?"
"Nita nije veno, Done."
"Koliko traje, onda?"
"Ne znamo. I sami smo deo eksperimenta, i raunamo da emo saznati s
vremenom. Izgleda da emo moi da ponovimo terapiju kada se broj greaka u deobi
ponovo povea. Ako to uspe, mogao bi da poivi dosta dugo."

"Koliko dugo?" bio je uporan.

"E, to je ono to ne moemo da znamo, zar ne? Sasvim mogue due nego to
sada ivimo. Verovatno mnogo due."
Don je zurio u nju. Osmehnula se, videvi izraz njegovog lica, i on opazi da je
zinuo od zaprepaenja; nije bilo sumnje da ne izgleda suvie pametno, ali ta je
drugo mogla da oekuje? To je bilo... bilo je...
S mukom je pratio zbrkani tok svojih misli. "Kome ste jo rekli o ovome?"
upita.
"Pa, pitali smo sve meu prvih stotinu, kada su bili ovde na pregledu. A ovde u
Aheronu svi su pristali da probaju. U stvari, samo smo kombinovali metode koje svi
znaju, tako da nee dugo potrajati dok neko drugi ne pokua da ih povee. Zato sve
ovo beleimo za objavljivanje, ali emo prvo da poaljemo radove na uvid Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji. Politike posledice, zna."
"Aha", ree Don, razmiljajui. Vest o eliksiru dugovenosti na Marsu,
putena meu milijarde ljudi kod kue... gospode Boe, pomisli on. "Je li to skupo?"
"Ne preterano. Najskuplje je itanje genoma, i dugo traje. Ali to je samo
postupak, kompjutersko vreme. Sasvim je mogue da e svako na Zemlji moi da
proe tretman. Ali je populacioni problem dole ve sada kritian. Morali bi da uvedu
veoma strogu kontrolu raanja, jer bi se u suprotnom uskoro obistinila Maltusova
predvianja. Mislimo da je najbolje da odluke ostavimo tamonjim vlastima."
"Ali vest e se sigurno proiriti."
"Jesi li siguran? Moda pokuaju da je stave pod klju. Moda ak vie
kljueva, ne znam."
"Bogte... Ali vi, ljudi... vi ste to ipak uradili?"
"Jesmo." Slegnula je ramenima. "Onda, ta kae? Hoe li?"
"Pusti da razmislim o tome."
Iziao je u etnju po vrhu peraja, kroz dugaku staklenu batu punu bambusa i
letine. Hodajui na zapad, morao je da zakloni oi od sjaja popodnevnog Sunca, ak i
pored filterskog stakla; vraajui se na istok, video je nabrane padine lave sve tamo
do Olimpus Monsa. Bilo je teko misliti. Bilo mu je ezdeset est godina; rodio se
1982, a na Zemlji je sad bila, valjda, 2014. godina? M-11, jedanaest dugih
marsovskih godina visoke radijacije. A proveo je i trideset pet meseci u svemiru,
ukljuujui i tri putovanja izmeu Zemlje i Marsa, to je jo bilo rekord. Samo na tim
putovanjima primio je 195 rema, i sada je imao nizak krvni pritisak i lo odnos
najvie i najnie koliine lipoproteina, ramena su ga bolela kada je plivao, i esto se
oseao umorno. Stario je. Nije vie imao mnogo godina pred sobom, koliko god bilo
nenormalno razmiljati o tome; a imao je i puno poverenja u aheronsku grupu, iji su
lanovi, kad je malo razmislio o tome, etali po svom utoitu, radei, hranei se,
plivajui i igrajui fudbal i sve drugo sa osmejcima zanesene usredsreenosti, i kao

da su neprestano pevuili. Ne kao desetogodinjaci, to ne, ali sa izrazom uroene,

duboke sree. Kao i zdravlja, i vie nego zdravlja. Glasno se nasmejao i siao u
Aheron da potrai Ursulu. Kada ga je videla, i ona se nasmeja. "Nije bilo tako teko
izabrati, zar ne?"
"Nije." Nasmejao se sa njom: "Mislim, ta mogu da izgubim?"
I pristao je. Imali su zabeleen njegov genom, ali im je trebalo nekoliko dana
da sintetizuju komplet rezervnih nizova i prikae ih na plazmide, a onda da kloniraju
milione takvih. Ursula mu je rekla da doe ponovo za tri dana.
Kada se vratio u gostinske sobe, Maja je ve bila tamo i izgledala okirano ba
kao to se on oseao, nervozno lutajui izmeu plakara, umivaonika i prozora, kao da
nikad ranije nije videla takvu sobu. Vlad joj je rekao za to dok je bila na pregledu,
isto kao Ursula Donu. "Zaraza besmrtnosti!" uzviknula je i udno se nasmejala.
"Moe li da poveruje u to?"
"Zaraza dugovenosti", ispravio ju je. "Boga mi, ne mogu. Ne potpuno."
Oseao se pomalo oamueno i video je da ga nije ula. Njena razdraenost inila ga
je nervoznim. Zagrejali su supu i odsutno je pojeli. Vlad je rekao Maji da doe u
Aheron i nagovestio o emu je re; zato je navaljivala da doe i Don. Kada mu je to
rekla, osetio je drhtaj nenosti prema njoj. Stojei kraj nje dok je prala sudove i
posmatrajui kako joj drhte ruke dok je govorila, oseao se posebno blizak s njom;
kao da su jedno drugom itali misli, kao da, posle toliko godina, suoeni sa ovim
bizarnim razvojem stvari, nije bilo potrebe za reima, ve samo za prisustvom onog
drugog. Te noi, u toploj tami postelje, promuklo mu je apnula: "Najbolje da to
uradimo dvaput noas. Dok smo jo ono to jesmo."
Tri dana kasnije oboje su proli kroz tretman. Don je leao na medicinskom
kauu u maloj prostoriji i zurio u intravenozni prikljuak na ruci. IV infuzija, ista kao
sve prethodne. Osim to je ovaj put oseao kako mu se uz miicu iri udna toplota,
preplavljujui mu grudi, strujei niz noge. Je li stvarna? Ili zamilja da jeste? Na
sekund je imao zaista neobian oseaj, kao da je duh proetao kroz njega. Potom mu
je samo bilo vrue. "Da li je normalno to mi je ovoliko vrue?" nespokojno je upitao
Ursulu.
"U poetku to lii na groznicu", ree ona. "Zatim emo pustiti slab ok kroz
tebe da poguramo plazmide u tvoje elije. Posle toga e vie da osea zimu nego
groznicu, dok se nove niti budu vezivale za elije. Ljudima je, zapravo, esto veoma
hladno."
Sat kasnije, velika IV kesa ispraznila se u njega. Jo mu je bilo vrue i bila mu
je puna beika. Dopustili su mu da ustane i ode u kupatilo, a kad se vratio, vezali su
ga za neto to je podsealo na spoj kaua i elektrine stolice. Nije mu smetalo;
astronautska obuka navikla ga je na svakojake sprave. ok, kada je doao, trajao je

oko deset sekundi, i oseao ga je kao neprijatno golicanje svuda u telu. Ursula i drugi
oslobodie ga aparata; blistavih oiju, Ursula ga poljubi pravo u usta. Jo jednom ga
je upozorila na to da e za neko vreme poeti da osea hladnou, i da e to po trajati
dan-dva. Bilo je dozvoljeno sedeti u saunama i jakuzi-kupatilima; u stvari, bilo je
preporuljivo.
I tako su on i Maja sedeli zajedno u oku saune, uureni jedno uz drugo u
sveproimajuoj toploti, posmatrajui tela drugih posetilaca, koja su ulazila bela i
izlazila ruiasta. Za Dona je to bila slika onoga to se deavalo sa njih dvoje: ue
sa ezdeset pet, izie sa deset. Nije mogao da poveruje u to. Jo mu je bilo teko da
razmilja, um mu je jednostavno bio prazan, omamljen. Ako se ojaavaju i modane
elije, moda su njegove zbog neega zakrene? Oduvek je bio spor mislilac. Bila je
to verovatno samo njegova uobiajena tupost, koja je izbila u prvi plan zato to se
toliko trudio da shvati celu stvar, da pojmi ta znai. Je li to zaista mogue? Da li
zaista odlau smrt za neku godinu, ili ak... deceniju...?
Izili su iz saune da jedu, a posle obroka poli su u kratku etnju kroz staklenik
na vrhu i posmatrali dine na severu i haotine slojeve lave na jugu. Severni vidik
podseao je Maju na rano Podbreje, sa nasuminim krem kamenja na Luni
zamenjenim vetrovitim ukrtenim arama dina Arkadije; njena seanja na to vreme
kao da su se proistila, postala sreenija, a njihove boje izbledelog okera i crvene
prele u bogate prelive limun ute. Patina prolosti. Radoznalo ju je posmatrao. Od
onih prvih dana u bazi prolo je M-11, i gotovo sve to vreme njih dvoje bili su
ljubavnici, naravno sa nekoliko (blagoslovenih) prekida i razdvajanja, izazvanih
okolnostima, ili, ee, nemogunou da se sloe. Ali su uvek zapoinjali ponovo
kada bi iskrsla prilika, a ishod je bio da su sada znali jedno drugo kao bilo koji drugi
stari venani par sa manje prekida u prolosti; moda je tako bilo bolje, jer je sasvim
verovatno da e u ivotu svakog stalnog para u jednom trenutku doi do toga da
prestanu da obraaju panju jedno na drugo, dok su njih dvoje, sa svim onim
raskidima i ponovnim susretima, morali bezbroj puta da se navikavaju. Don joj ree
neto od ovoga, pa zapoee razgovor o tome, i prijao im je. "Morali smo da
obraamo panju", naglasi Maja, klimajui glavom sa izrazom sveanog
zadovoljstva, ubeena da je to bilo uglavnom njenom zaslugom. Da, obraali su
panju, nikada nisu zapali u prazno bivstvovanje iz navike. I to je sasvim sigurno,
sloili su se, sedei u kupatilu, ili etajui batom, bilo nadoknada za vreme koje su
proveli odvojeno, vie nego dovoljna nadoknada. Jeste; nije bilo sumnje da se znaju
bolje nego bilo koji stari brani par.
I priali su, pokuavajui da skrpe svoje prolosti sa ovom novom i neobinom
budunou, u nespokojnoj nadi da to nee biti nepopravljiv rascep. A kasnije te
veeri, dva dana posle tretmana, dok su sedeli sami u sauni, nagi, koe ruiaste od
znoja, Don pogleda Majino telo pokraj sebe, stvarno kao kamen, i oseti toplu jezu

kako mu struji telom, poput IV injekcije. Posle tretmana jedva da je jeo; be i ute
ploice na kojima su sedeli poee da pulsiraju, kao da su osvetljene iznutra; na
svakoj kapi vode na ploicama blistala je svetlost, siuni odlomci munje, rasuti
svuda, a Majino telo, isprueno na iskriavim ploicama, treperilo je pred njim kao
ruiasta svea. Njegova intenzivna prisutnost - Saks je to jednom nazvao heknost,
kada ga je Don pitao za versko ubeenje - verujem u heknost, rekao je Saks, u
ovosnost, u sada-i-ovdanjost, u samobitnost svakog pojedinog trenutka. Zato elim
da znam ta je ovo. A ovo? Ovo? Setivi se Saksovih neobinih rei i njegove
neobine vere, Don ga je sada najzad razumeo; zato to je oseao ovosnost trenutka
kao kamen u ruci, i inilo mu se da je itav njegov ivot sluio da ga dovede do ovog
trenutka. Ploice i zasieni vreli vazduh pulsirali su oko njega kao da umire i
vaskrsava, a tako i jeste bilo, ako je ono to su rekli Vlad i Ursula bilo istina. A pred
njim se ponovo raalo ruiasto telo Maje Tojtovne, telo koje je poznavao bolje nego
svoje. Ne samo u ovom trenutku, ve i kroz vreme; ivo se seao prve prilike kada ju
je video nagu, kako lebdi prema njemu u balon-salonu na Aresu, okruena nimbusom
zvezda i crnim somotom svemira. I svaka promena u njoj od tada bila je savreno
vidljiva, pomak u slici iz njegovog seanja u prizor tela pored njega bio je
halucinantno rastakanje vremena, u kome su se njena koa i meso menjali, oputali,
meurali - starili. Oboje su bili stariji, zaraliji, tei. Tako to ide. Ali je najudnije od
svega bilo to koliko je toga ostalo, koliko su i dalje ostali oni stari. Priseti se stihova
iz pesme, epitafa Skotovoj ekspediciji u blizini Rosove Stanice na Antarktiku, svi
zajedno su se popeli na brdo da vide veliki drveni krst i rei urezane na njemu:
'Mnogo toga vie nema, a opet toliko osta'... ili tako neto. Nije mogao tano da se
seti - mnogo toga jeste nestalo; uostalom, bilo je davno. Radili su naporno i dobro se
hranili, a moda je i Marsova sila tee bila milosrdnija nego to bi bila Zemljina; jer
bila je oigledna, blistava istina da je Maja Tojtovna jo veoma lepa ena, jaka i
miiava, njeno kraljevsko lice i vlana siva kosa jo su gospodarili njegovim
pogledom, njene grudi bile su magnet za negove oi, sasvim drugaijeg izgleda im
bi samo ovla pomerila lakat, a ipak u svakom poloaju tako dobro poznate...
njegove grudi, miice, rebra, bokovi. Bila mu je, u dobru i u zlu, najblia osoba,
prelepa ruiasta ivotinja, njegov avatar seksa i samog ivota na ovom pustom
kamenitom svetu. Ako su u ezdeset estoj postali ovakvi kao sada i ako ih tretman
samo zadri u ovom stanju, ak i samo jo koju godinu, ili (istina je jo bila
okantna) decenijama? Decenijama? Pa, zvui neverovatno. Krajnje previe za
poimanje, morae da odustane, ako eli da sauva sve tokie u glavi. Ipak, da li je
mogue? Da li je to zaista mogue? Neispunjena elja ljubavnika svih vremena, da
im se da malo vie vremena zajedno, da produe i u punoj meri proive ljubav... Maja
je izgledala obuzeta istim oseanjima. Bila je sjajno raspoloena, posmatrala ga je
ispod zaklona kose, sa onim vragolastim osmejkom, tako poznatim, sa kolenom
podignutim i smetenim u upljinu ispod miice, ne nudei svoj seks njegovom

pogledu, ve jednostavno oputena kao da je sama... da, nije postojalo nita lepe od
dobro raspoloene Maje, niko drugi nije uspevao da time zarazi druge, tako potpuno i
tako neizbeno. On oseti navalu topline prema toj strani njenog karaktera, IV-u
oseanja, pa poloi aku na njeno rame i stegnu ga, dodirom u kome je eros bio samo
zain na gozbi agape, i kao i obino, rei mu iznenada navree, stvari koje joj nikada
pre nije rekao: "Hajde da se venamo!", a kada se ona nasmejala, nasmeja se i on, pa
dodade: "Ne, ozbiljno mislim, hajde da se venamo." Venati se i ostariti, duboko
ostariti zajedno, doekati plodove godina i pretvoriti ih u podeljenu pustolovinu,
imati decu, gledati unuke kako dobijaju decu, videti i decu praunuka, samo dobri Bog
zna koliko bi to moglo da potraje. Mogli bi da budu svedoci itave nacije potomaka,
praotac i pramajka, neka vrsta marsovskih Adama i Eve! A Maja se na to nasmejala,
oi su joj bile ive i iskriave od oseanja, prozori due u jako, jako dobrom
raspoloenju, posmatrale su ga i pile, oseao je na sebi upija njenog pogleda dok se
razdragano smejala svakoj novoj ludosti koja je izvirala iz njega, i govorila mu:
"Tako neto, jeste, tako neto", i vrsto ga grlila. "Oh, Done", ree ona. "Ba ume
da me uini srenom. Ti si najbolji ovek koga sam ikad srela." Poljubila ga je, i on
otkri da je i pored vruine saune lako premestiti teite sa agape na eros; ali sada su
dvoje bili jedno, nerazdvojivo, velika sveopta poplava ljubavi. "Znai, udae se za
mene, i sve to?" ree on, poto je zakljuao vrata saune. "Tako neto", ree ona,
blistavih oiju, lica ozarenog potpuno oaravajuim osmehom.
Kada oekuje da e iveti narednih dve stotine godina, ponaa se drugaije
nego kada rauna na jo dvadeset.
Ovo su odmah otkrili. Don je proveo zimu tu u Aheronu, na rubu maglene
kape ugljen-dioksida koja se jo svake zime sputala na severni pol. Uio je
areobotaniku sa Marinom Tokarevom i njenom laboratorijskom grupom. Bilo je to po
Saksovom nalogu i zato to nije urio da ode. Saks kao da je zaboravio na istragu
koja je trebalo da otkrije sabotere, to je Dona uinilo pomalo sumnjiavim; u
slobodno vreme i dalje je pokuavao preko Poline, usredsreujui se na oblasti gde je
istraivao pre Aherona; bili su to uglavnom podaci o putovanjima i o zaposlenjima
svih ljudi koji su putovali u oblasti gde su se dogodile sabotae. Pretpostavljao je da
e time biti obuhvaen veliki broj ljudi i da mu podaci o putovanjima nee Bog zna
ta otkriti. Ali svi su doli na Mars preko neke organizacije, i nadao se da e pronai
nekakvu vezu ako utvrdi koja je organizacija poslala ljude na odreena mesta.
Pomalo mutan posao, u kome je morao da se osloni na Polinin savet koliko i na
statistiku, a to ga je brinulo.
Ostatak vremena provodio je u uenju grane areobotanike u kojoj su svi
rezultati leali tek u narednim decenijama. to da ne? Imao je vremena napretek, i
bilo je sasvim verovatno da e doekati da vidi plodove svog rada. Zato je posmatrao
kako Marinina grupa stvara novu vrstu drveta, uei sa njima i obavljajui

laboratorijske poslove, pranje laboratorijskog posua i slino. Drvo je bilo

predvieno da bude krov vieslojne ume koju su se nadali da uzgaje na dinama
Vastitas Borealisa. Osnova mu je bila genom sekvoje, ali su oni hteli stabla koja e
biti via i od sekvoja, moda i do dve stotine metara, sa prenikom od pedeset metara
u podnoju. Stablo drveta uglavnom bi bilo zaleeno, a njegovo iroko lie, koje bi
po svoj prilici izgledalo zaraeno boleu duvanskog lista, trebalo je da bude u stanju
da apsorbuje prosenu dozu radijacije bez tete po ljubiastu unutranju stranu. Don
je isprva mislio da je veliina drveta preterana, ali mu je Marina ukazala na to da e
biti takoe sposobno da uzme velike koliine ugljen-dioksida, vezujui ugljenik i
vraajui kiseonik nazad u vazduh. A bie i izuzetan prizor, ili su bar pretpostavljali
da hoe; stvarni probni prototipi bili su visoki samo deset metara, i proi e dvadeset
godina dok pobednici selekcije na dostignu punu visinu. Trenutno su svi prototipi
umirali u marsovskim bocama; atmosferske prilike morae znatno da se izmene da bi
mogli da preive napolju. Marinina laboratorija ila je korak ispred.
Ali i svi ostali. inilo se da je to ishod tretmana, a imalo je i smisla. Produeni
eksperimenti. Produene (Don uzdahnu) istrage. Produena razmiljanja.
U mnogim drugim stvarima, ipak, sve je ostalo isto. Don se oseao otprilike
jednako kao ranije, osim to mu nije bio potreban omegendorf da ga prome lakoa,
kao da je upravo preplivao par kilometara, ili se celo popodne skijao, ili, eto, uzeo
omegendorf. to bi bilo kao da dovozi ugalj u Njukasl. Jer su stvari zraile. Kada je
otiao u etnju po stakleniku, ceo vidljivi svet je zraio; nepomini buldoeri, kran
nalik na veala - mogao je minutima da posmatra svaku pojedinost. Maja je otila u
Helas, i to ga nije pogodilo; njihovi odnosi vratili su se staroj vonji toboganom,
estim prepirkama i promenama raspoloenja sa njene strane, ali sve je to izgledalo
nevano, lebdelo je u sveoptem ozarenju, ne menjajui njegova oseanja prema njoj,
niti one naroite poglede koje mu je ona, s vremena na vreme, znala da uputi. Videe
je za nekoliko meseci i razgovarati s njom preko ekrana; ovaj privremeni rastanak
nije mu teko pao.
Bila je to dobra zima. Nauio je dosta o areobotanici i bioinenjeringu, a uvee
je esto ispitivao stanovnike Aherona, pojedinano i u grupi, kako bi po njima trebalo
da izgleda budue marsovsko drutvo i kako bi trebalo da bude voeno. U Aheronu
je ovo obino vodilo pravo u ekoloka razmatranja i s tim povezanu deformisanu
ekonomiju; po njima su ova dva pitanja bila mnogo znaajnija nego politika ili ono
to je Marina zvala 'prividni mehanizam odluivanja'. Marina i Vlad pokazali su
posebno zanimanje za ovu temu, poto su razradili sistem jednaina za neto to su
krstili 'eko-ekonomija', a Donu je uvek zvualo kao 'eho-ekonomija'. Voleo je da ih
slua kako objanjavaju jednaine, i postavljao im je puno pitanja, uei o
pojmovima kao to su nosei kapacitet, koegzistencija, kontraadaptacija, mehanizmi
legitimnosti, ekoloki uinak. "To je jedino merilo naeg doprinosa sistemu", govorio
je Vlad. "Ako sagori naa tela u kalorimetarskoj mikrobombi, videe da se

sastojimo od est do sedam kilokalorija po gramu teine, i prirodno je da nam treba

dosta kalorija da to odrimo dok smo ivi. Tee je izmeriti na doprinos, jer to nije
stvar grabljivaca koji se hrane nama, kao u klasinim jednainama uinka - ve se
pre tie toga koliko kalorija stvaramo svojim radom ili prenosimo buduim
generacijama, neto u tom smislu. A to je najveim delom posredno, naravno, i
podrazumeva puno nagaanja i subjektivnog prosuivanja. Ako ne naini skok i ne
pripie vrednost odreenom broju nematerijalnih stvari, elektriari, vodoinstalateri,
graditelji reaktora i drugi graevinski radnici uvek e biti smatrani najproduktivnijim
pripadnicima zajednice, dok e umetnici i njima slini vaiti za potpuno nekorisne."
"to i ne zvui tako nepravedno", naali se Don, ali su Vlad i Marina preli
preko toga.
"U svakom sluaju, ekonomija je velikim delom upravo to - ljudi proizvoljno,
ili po ukusu, pripisuju numerike vrednosti ne-numerikim stvarima. Pa se posle
prave da nisu jednostavno izmislili brojeve, iako jesu. Ekonomija je u tom pogledu
kao astronomija, mada slui da opravda trenutnu vladajuu strukturu, te ima dosta
vatrenih vernika meu monicima."
"Bolje da se usredsredimo na ono to ovde radimo", upade Marina. "Osnovna
jednaina je jednostavna, uinak je jednak kalorijama koje stvori, podeljeno sa
kalorijama koje potroi, pomnoeno sa sto da se dobije procenat. U klasinom
smislu prenoenja kalorija na svojeg grabljivca, prosek je deset procenata, a dvadeset
je sasvim dobar uinak. Veina grabljivaca na vrhu lanca ishrane imali su svega pet
procenata uinka."
"Zato tigrovi love u krugu od vie stotina kvadratnih kilometara", ree Vlad.
"Baroni-pljakai nisu naroito delotvorni."
"Tigrovi, dakle, nemaju svoje grabljivce zato to to ne vredi truda, a ne zato
to su tako moni", ree Don.
"Tano!"
"Problem je u izraunavanju vrednosti", ree Marina. "Morali smo da
pripiemo odreene numerike vrednosti, ekvivalentne kalorijama, svim vrstama
aktivnosti, pa da poemo od njih."
"Ali zar nismo priali o ekonomiji?" ree Don.
"Kako ne shvata da ovo i jeste ekonomija, ovo je naa eko-ekonomija! Svi
treba da zarade za ivot, tako rei, na osnovu prorauna njihovog stvarnog doprinosa
ljudskoj ekologiji. Svako moe da povea svoj ekoloki uinak tako to e se
potruditi da smanji broj kilokalorija koje troi - to je stari junjaki argument protiv
prekomerne potronje energije severnih industrijskih zemalja. Ta zamerka ima
stvarnu ekoloku osnovu, jer bez obzira na to koliko industrijske zemlje proizvedu,
ne mogu da postignu uinak Juga."
"One su, znai, grabljivci Juga", ree Don.

"Da, a postae i nai grabljivci, ako im dopustimo. A uinak im je slab, kao i

kod svih drugih grabljivaca. Ali ovde, vidi... u ovoj teoretskoj nezavisnoj dravi o
kojoj govori..." nasmeila se na Donov zaprepaen pogled, "istina je, mora da
prizna da je to u sutini ono o emu sve vreme govori, Done... pa, trebalo bi da
postoji zakon po kome se ljudi nagrauju u skladu sa svojim doprinosom sistemu."
Dimitrije, koji je uao u laboratoriju, ree: "Svako prema sposobnostima,
svakome prema potrebama!"
"Ne, to nije isto", ree Vlad. "To, zapravo, znai da e dobiti onoliko koliko si
platio."
"Ali ve je tako", ree Don. "Po emu se to razlikuje od postojee
ekonomije?"
Na ovo se svi zajedno pobunie, Marina ponajvie: "Postoji toliko fantomskog
rada! Nezasluene vrednosti pripisane veini poslova na Zemlji! itava klasa
transnacionalnih izvrilaca ne radi nita to ne bi mogao kompjuter, a tu su i cele
kategorije parazitskih poslova koji nita ne doprinose sistemu sa stanovita ekologije.
Propaganda, berzansko posredovanje, itava mainerija za pravljenje novca prostom
manipulacijom novcem - to nije samo rasipno ve i iskvarujue, jer u toj manipulaciji
sve znaajne vrednosti novca bivaju izobliene." Gadljivo je odmahnula rukom.
"Pa", ree Vlad, "moe se rei da je njihov uinak veoma nizak, i da se hrane
iz sistema u kome nema onih koji se hrane njima, tako da su ili vrh lanca ili paraziti,
zavisno od toga kako to definie. Reklama, meetarenje novcem, neke zakonske
manipulacije, politika..."
"Ali ovo su sve subjektivni sudovi!" uzviknu Don. "Na koji nain ste pripisali
kalorijske vrednosti tolikim razliitim delatnostima?"
"Pa, potrudili smo se da izraunamo njihov uzvratni doprinos sistemu, u smislu
dobrobiti merene kao da je fizika stvar. emu je delatnost jednaka to se tie hrane,
vode, krova nad glavom, odee, medicinske pomoi, obrazovanja ili slobodnog
vremena? Razgovarali smo o svemu tome, i svako u Aheronu je ponudio broj, pa smo
pronali srednju vrednost. Evo, pokazau ti..."
Pa bi celo vee priali o tome ispred kompjuterskog ekrana, Don bi
postavljao pitanja, prikljuivi Polinu da snimi prikaze i razgovore, i razmatrali bi
jednaine i kuckali prstima po grafikonima, a zatim bi predahnuli uz kafu ili bi je
poneli gore u batu, pa bi tamo ili gore-dole i zaneseno raspravljali o kalorijskoj
vrednosti vodoinstalaterskog posla, opere, programiranja simulacija i tako dalje.
Zapravo, i jesu bili u stakleniku, jednog popodneva pred sam sumrak, kada je Don
podigao pogled sa jednaina na zglobnoj ploici i zagledao se prema dugakoj padini
Olimpus Monsa.
Nebo se zamrailo. Pade mu na pamet da bi to moglo da bude jo jedno
dvostruko pomraenje: Fobos je bio tako nisko na nebu da je zaklanjao treinu Sunca
u prolasku ispred njega, a Deimos otprilike deveti deo; dva puta meseno prolazili su

u isto vreme, bacajui senku na zemlju, kao da ima mrenu na oku, ili kakvu crnu
pomisao.
Ali ovo nije bilo pomraenje; Olimpus Mons se nije mogao videti, a visoki
juni horizont bio je upava bronzana poluga. "Pogledajte", ree ostalima i pokaza.
"Peana oluja." Vie od deset godina nije bilo planetne peane oluje. Don pozva
snimke sa meteorolokih satelita na ekran zglobne ploice. Polazite oluje bilo je u
blizini taumazijskog mohoula, kod Senzeni Naa. Pozva Saksa i ugleda ga kako
filozofski trepe, blagim glasom izraavajui iznenaenje.
"Brzina vetrova na rubu oluje ide i do est stotina ezdeset kilometara na sat",
ree Saks. "Novi planetni rekord. Izgleda da e ova da bude velika. Mislio sam da e
ih kriptogramski slojevi u polaznim oblastima oluja ublaiti ili ak zaustaviti. Ovaj
model oigledno ima neku greku."
"Dobro, Sakse, alim zbog toga, bie sve u redu, ali sad odoh, jer to ide pravo
na nas, a ja bih da gledam."
"Dobar provod", ree Saks, ravnoduno, pre nego to ga je Don iskljuio.
Vlad i Ursula rugali su se Saksovom modelu; temperaturne razlike izmeu biotiki
odleenog zemljita i preostalih smrznutih oblasti bie vee nego ikad, a vetrovi
izmeu dve regije utoliko jai, te e po nailasku na slobodni pesak naprosto
podivljati. Sasvim oigledno.
"Naroito sad kad se dogodilo", ree Don. Nasmejao se i poao kroz staklenik
da pogleda dolazak oluje. Naunici umeju da budu tako zlobni.
Zid praine valjao se niz prostrane padine lave severne aureole Olimpus
Monsa. Kada ga je Don ugledao, ve je bio prepolovio vidljivo zemljite, a sada se
pribliavao kao dinovski plimni talas, uskomeani talas boje okoladnog mleka
visok deset hiljada metara, sa bronzanim filigranom na vrhu. "Bogte!" povika Don.
"Stie! Evo ga, stie!" Vrh peraja Aherona odjednom je izgledao kao da se nalazi
visoko iznad dugakih, uskih kanjona ponora ispod njih, gde su se nie perajaste
hridi uzdizale poput lea zmajeva iz ispucale lave: divlje mesto za posmatranje naleta
ovakve oluje, previsoko, previe izloeno; Don se ponovo nasmeja i prie junom
prozoru staklenika, gledajui dole, u daljinu, okolo, uzvikujui "Auh! Gledaj ga!
Auh!"
A onda se odjednom naoe progutani, usred praine, mraka, piskavog umnog
vriska. Prvi udar o Aheron izazva divlje komeanje, brze elektronske kovitlace koji
su se pojavljivali i nestajali, horizontalni, vertikalni, pod uglom uz strme jaruge
litice; a preovlaujui vrisak bio je prekidan tutnjavom kada bi poremeaji naleteli na
greben i razbili se. Tada vetar nestvarnom brzinom uze oblik glatkog uspravnog
talasa, i praina polete oko Donovog lica; utroba mu se pope kao da je staklenik
iznenada poeo munjevito da propada. Zaista je tako izgledalo; greben je izazvao
silovitu uzlaznu struju. Zakoraivi unazad, opazio je da praina struji uvis i na sever.

Na toj strani staklenika vidik se prostirao par kilometara u daljinu, pre nego to je
vetar ponovo naleteo na tle u neprekidnim erupcijama praine. "Bogte!"
Oi su mu bile suve, a usta pomalo pranjava. Veliki broj estica bio je manji
od mikrona u preniku; da li se to ve stvara sloj praine, tamo na bambusovom
liu? Ne. Samo sablasna svetlost oluje. Ali e na kraju ipak svuda biti praine.
Nikakav zaptivni sistem nije mogao da je zadri.
Vlad i Ursula nisu bili sasvim uvereni da e staklenik moi da izdri vetar, pa
su poeli da nagovaraju prisutne da siu na nii sprat. Poavi dole, Don ponovo
uspostavi vezu sa Saksom. Saksova usta bila su stisnuta u manji vor nego obino.
Ova oluja izazvae veliki gubitak u zagrevanju, ree ravnim glasom. Polutarne
povrinske temperature bile su u proseku osamnaest stepeni vie od prosenih, ali su
temperature u blizini Taumazije ve bile nie za est stepeni i nastavie da se
sputaju sve dok bude trajala oluja. I, dodao je tonom koji je Donu izgledao kao
mazohistika pedantnost, toplotne struje mohoula podii e prainu vie nego ikad
ranije, pa je sasvim mogue da oluja dugo potraje.
"Glavu gore, Sakse", ree Don. "Mislim da e biti kraa nego ikad ranije. Ne
budi toliko pesimistian."
Kasnije, kada oluja bude ulazila u drugu M-godinu, Saks e uz kratak smeh
podsetiti Dona na svoje proroanstvo.
Tokom trajanja oluje, putovanja su bila zvanino ograniena na vozove i
prometne dvostruke odailjake puteve, ali kada je postalo jasno da se tog leta nee
smiriti, Don je prenebregao zabranu i nastavio sa lutanjima. Postarao se da mu rover
bude dobro opremljen zalihama, uzeo pratei rover i dao da ugrade snanu radiostanicu. To i Polina za komandama bie dovoljno da ga provedu du veeg dela
severne polulopte, smatrao je; roveri su se retko kvarili, zbog istinski sveobuhvatnih
unutranjih kontrolnih sistema povezanih sa kontrolnim raunarima; istovremeni
kvar na dva rovera bio je gotovo neuvena stvar, i bio je zabeleen samo jedan smrtni
sluaj kao posledica toga. Stoga se oprostio sa aheronskom grupom i ponovo se
naao na putu.
Vonja u oluji podseala je na nonu vonju, ali bila je zanimljivija. Praina je
letela okolo u naletima, ostavljajui male depove vidljivosti koji su mu darivali brze
i mutne sepije okoline, zakotrljanog pejsaa. Kao da se sve kretalo na jug. Onda bi
ponovo naile bezbojne oluje praine, tik uz prozore. Tokom najgorih udara rover se
veoma ljuljao na amortizerima, a praina se uistinu zavlaila svuda.
etvrtog dana vonje skrenuo je pravo na jug i poao uz severozapadnu padinu
Tarzisa. Bio je to ponovo veliki nagib, ali to ovde nije bila litica, ve samo nevidljiva
padina u tami oluje, koja je potrajala vie od dan vonje, sve dok se nije naao visoko
na boku Tarzisa, pet kilometara vie nego u Aheronu.

Zastao je kod jo jednog rudnika u blizini kratera Pt (zvanog Piti), na gornjem

kraju Tantalus Fose. inilo se da je izboina Tarzisa pokrenula bujicu lave koja je
preplavila Alba Pateru, a dalje izdizanje je potom prolomilo tit od lave; to su bili
Tantalusovi kanjoni. Neki od njih su se raspukli iznad mafinih eruptivnih useka
bogatih platinoidom koje su rudari zvali Grebenima Merenskog. Rudari su ovaj put
bili pravi Azanijanci, ali Azanijanci koji su za sebe govorili da su Afrikaneri, i
meusobno razgovarali afrikim slengom; beli ljudi koji su doekali Dona obilnim
dozama Boga, volka i treka. <Volk na nemakom znai narod a trek je junoafriki
izraz za vonju volovskom zapregom; pisac verovatno aludira na poreklo i tradiciju
rudara - prim. prev.> Kanjone u kojima su radili nazvali su Slobodna Oblast Neuw
Orange i Neuw Pretoria. A radili su, kao i rudari na Koti Bredberi, za Armskor. "Da",
zadovoljno je potvrdio predradnik, sa akcentom kao u Novozelananina. Imao je lice
tekih obraza, nos kao skakaonica i irok osmeh lisca, kao i veoma napeto dranje.
"Pronali smo gvoe, bakar, srebro, mangan, aluminijum, zlato, platinu, titanijum,
hrom, ta 'oe. Sulfide, okside, silikate, originalne metale, ta 'oe. Veliki Nagib
ima sve to poeli." Rudnik je radio ve skoro celu M-godinu; sastojao se od
povrinskih kopova na dnu kanjona, sa naseljem upola ukopanim u mezu izmeu dva
najvea kanjona, nalik na glatku koru jajeta, proaranu zelenilom drvea i
narandastim krovovima od ploica.
Don je proveo nekoliko dana kod njih, druei se i postavljajui pitanja.
Mislei na eko-ekonomiju aheronske grupe, nekoliko puta ih je pitao kako misle da
prebace svoje dragocene, ali teke proizvode na Zemlju. Hoe li energetski trokovi
prevoza premaiti moguu zaradu?
"Naravno", odgovarali su, ba kao i ljudi na Koti Bredberi. "Bie potreban
svemirski lift da bi se isplatilo."
Njihov ef ree: "Sa svemirskim liftom, eto nas na zemaljskom tritu. Bez
njega, ostajemo zauvek na Marsu."
"To ne mora da bude tako loe", odgovori Don. Ali oni ga nisu razumeli i,
kada je pokuao da objasni, odjednom su postali nezainteresovani i samo su utivo
klimali glavom, nevoljni da razmiljaju o politici. Stvar u kojoj su Afrikaneri bili
veoma umeni. Kada je Don shvatio ta se deava, otkrio je da moe da iskoristi
temu politike da dobije vie vremena za sebe; to je bilo, ispriao je jedne veeri Maji
preko ploice na zglobu, kao kad baci suzavac u sobu. ak je dobio priliku i da
itavo jedno popodne luta sam kroz sredite rudarskih operacija, povezujui Polinu
sa bazama podataka da snimi sve to se moe. Polina nije primetila nikakvu
neobinost u operacijama. Meutim, pronala je jednu razmenu komunikacija sa
seditem Armskora; lokalna grupa traila je jedinicu obezbeenja od stotinu ljudi, i
Singapur se sloio.
Don zazvida. "A ta je sa UNOMA-om?" Bezbednost je trebalo da bude
potpuno u njihovoj nadlenosti, i prilino su redovno davali dozvole za privatno

obezbeenje; ali stotinu ljudi? Don naredi Polini da pregleda poruke UNOMA-e u
vezi s predmetom i ode na veeru sa Afrikanerima.
Jo jednom je pomenut svemirski lift, kao neophodnost. "Ako ga ne dobijemo
oni e nas jednostavno zaobii i prei na asteroide gde nee morati da brinu o
gravitacionom bunaru, a?"
Uprkos pet stotina miligrama omegendorfa u sistemu, Don nije bio u
najboljem raspoloenju. "Kaite mi", ree u jednom trenutku, "rade li ovde i ene?"
Zevali su u njega kao ribe. Ovi ovde su gori i od Muslimana, zakljuio je.
Ponovo uvis dugakom padinom Tarzisa. Nijednom nije video strmu, kao krv
crvenu kupu Askreus Monsa; bila je izgubljena u praini kao i sve drugo. Putovanje
se sada sastojalo od ivota u nekoliko skuenih, veoma truckavih odaja. Uspinjao se
du zapadnog boka Askreusa, da bi potom poterao rover na zaravan Tarzisa, izmeu
Askreusa i Pavonisa; ovde se dvostruki put odailjaa pretvarao u pravi betonski
drum pod tokovima - beton pod udarima praine, beton koji se konano naglo
nagnuo uvis i poveo ga pravo uz severnu padinu Pavonis Monsa. To je trajalo toliko
dugo da je poelo da lii na sporo, slepo poletanje u svemir.
Krater Pavonisa, podsetili su ga Afrikaneri, bio je, ma koliko to izgledalo
neverovatno, polutaran. Oblo 'O' njegove kaldere lealo je kao lopta postavljena
tano na liniju polutara. Ova injenica oito je inila juni rub Pavonisa savrenim
privezitem za svemirski lift, jer je, osim to je bio na samom polutaru, imao
naddatumsku visinu od dvadeset sedam kilometara. Filis je ve poela pripreme za
izgradnju prvobitnog naselja na junom rubu; posvetila se radu na liftu i bila je jedan
od glavnih organizatora.
Njeno naselje bilo je ukopano u ivini zid kaldere, u stilu Vidikovca Ehus, tako
da su prozori nekoliko spratova gledali preko kaldere, ili je trebalo da gledaju, kada
se slegne praina. Uveane fotografije na zidovima pokazivale su da e se sama
kaldera na kraju ukazati kao jednostavno kruno udubljenje, sa zidovima dubokim
pet hiljada metara, pri dnu pomalo terasasto; kaldera se u prolosti esto slegala, ali
gotovo uvek na istom mestu. Bio je to jedini veliki vulkan pravilnog oblika; ostala tri
imala su kaldere nalik na nizove ukrtenih prstenova, svaki krug razliite dubine.
Novo naselje, jo bezimeno, izgradila je UNOMA, ali je opremu i radnu snagu
obezbedila transnacionalna kompanija po imenu Praksis, jedna od najveih.
Dovrene prostorije trenutno su bile pune Praksisovih operativaca ili operativaca
nekih drugih transnacionalki, podizvoaa u projektu lifta. Meu njima je bilo
predstavnika Ameksa, Oroka, Subaraija i Micubiija. A sve njihove aktivnosti
koordinirala je Filis, koja je sada oito bila Helmutova pomonica, operativni
rukovodilac.
Helmut je takoe bio tamo, i poto se Don pozdravio sa njim i sa Filis i bio
predstavljen nekolicini gostujuih konsultanata, poveli su ga u prostranu, visoku

odaju sa zidom od prozora. Iza stakla su se kovitlali oblaci tamnonarandaste praine,

sputajui se u kalderu, tako da se inilo da se soba die, kolebljivo, kroz mutnu i
treperavu svetlost.
Jedini nametaj u odaji bio je globus Marsa prenika jedan metar, usaen do
polovine u plavo plastino postolje. Iz globusa, tanije iz male kvrge koja je
predstavljala Pavonis Mons, pruala se srebrna ica, oko pet metara dugaka. Na
kraju niti bila je mala crna taka. Globus se okretao na postolju, otprilike jednom u
minuti, a srebrna ica i njena crna taka na zavretku okretale su se s njim, ostajui
uvek iznad Pavonisa.
Grupa od moda osmoro ljudi okrui prikaz. "Sve je u srazmeri", ree Filis.
"Razdaljina od areosinhronog satelita do sredita mase iznosi 20435 kilometara, a
polutarni prenik je 3386 kilometara, tako da rastojanje od povrine do areosinhrone
take iznosi 17049 kilometara; pomnoi to sa dva i dodaj prenik, i dobie 37484
kilometara. Na drugom kraju bie balastna stena, tako da sam kabl nee morati da
bude tano toliko dugaak. Prenik kabla bie oko deset metara, a teina e mu biti
oko est milijardi tona. Materijal za njegovu izradu bie uzet na mestu krajnjeg
balasta; to e biti asteriod koji ima poetnu teinu od oko trinaest i po milijardi tona,
a po zavretku kabla postaje balastni teg od oko sedam i po milijardi tona. To nije
naroito veliki asteroid, prenik mu je oko dva kilometra; dosad smo kao kandidate
za posao identifikovali est asteroida tipa Amor koji prolaze kroz Marsovu orbitu.
Kabl e napraviti roboti koji iskopavaju i obrauju ugljenik u hondritima asteroida.
Zatim e, u zavrnoj fazi izgradnje, kabl biti doveden ovamo, na privezite."
Dramatino je pokazala prema podu odaje. "Tada e i sam kabl biti u areosinhronoj
orbiti, jedva se oslanjajui ovde dole, jer e mu teinu nositi gravitaciona sila planete
i centrifugalna sila njegove gornje polovine, kao i balastna stena na zavretku."
"A Fobos?" upita Don.
"Fobos je dosta nie, naravno. Kabl e oscilirati da bi ga izbegao; to se zove
Klarkova oscilacija. Tu nee biti problema. I Deimos e morati da se izbegava na isti
nain, ali poto je njegova orbita pod veim uglom, nee predstavljati tako est
problem."
"A kada bude postavljen?" upita Helmut, lica ozarenog zadovoljstvom.
"Za kabl e biti prikaeno najmanje nekoliko stotina liftova, i teret e biti
dizan na orbitu sistemom protivtega. Kao i obino, bie puno materijala koji e
stizati sa Zemlje, tako da e potronja energije za potrebe lifta biti svedena na
najmanju moguu vrednost. A rotacija kabla moi e da se koristi i kao praka;
objekti puteni sa balastnog asteroida prema Zemlji koristie silu Marsove rotacije
kao potisak i imae poletanje velikom brzinom, bez utroka energije. To je ist,
delotvoran, izuzetno jeftin metod, kako za podizanje tereta u svemir, tako i za
njegovo slanje prema Zemlji. A s obzirom na nedavna otkria leita stratekih
metala, koji postaju sve rei na Zemlji, ovako jeftino podizanje i potiskivanje tereta

dobija doslovno neprocenjivu vrednost. Stvara se mogunost razmene koja dosad

nije bila ekonomski izvodljiva; bie to kljuni moment marsovske ekonomije,
temeljac ovdanje industrije. A izgradnja nee biti preskupa. im ugljenini asteroid
bude gurnut na odgovarajuu orbitu i atomska robotska fabrika bude putena u rad,
poee da ispreda kabl kao to pauk ispreda mreu. Ostae nam samo da ekamo.
Fabrika je projektovana za proizvodnju preko tri hiljade kilometara kabla godinje to znai da moramo da ponemo to pre, ali kada proizvodnja zapone, bie potrebno
samo deset ili jedanaest godina. A ekanje e se itekako isplatiti."
Don je posmatrao Filis, kao i obino impresioniran njenom vatrenou. Bila
je kao preobraenik na ispovedi, svetenik za predikaonicom, duboko i pouzdano
uverena u uspeh. udo 'horoga'. Dek i stabljika pasulja, ulazak u Raj; stvar je zaista
posedovala dah udesnog. "U stvari, nemamo mnogo izbora", nastavi Filis. "Ovo je
na izlazak iz gravitacionog bunara, to prestaje da bude fiziki i ekonomski
problem. To je sutina; bez toga emo biti zaobieni, biemo kao Australija u
devetnaestom veku, predaleko za iole znaajniju ulogu u svetskoj ekonomiji. Ljudi
e nas zanemariti i rudarie sa samih asteroida, jer asteroidi poseduju mineralno
bogatstvo bez ogranienja gravitacije. Bez lifta, nai emo se u stajaim vodama."
ikata ga nai, pomisli Don sarkastino. Filis ga okrznu pogledom, kao da je to
glasno izgovorio. "Neemo dozvoliti da se to dogodi", ree ona. "A najbolje od svega
jeste to to e na lift sluiti kao probni prototip za zemaljski. Transnacionalke koje
steknu iskustvo u gradnji ovakvog lifta nai e se u prednosti prilikom licitiranja za
mnogo krupniji zemaljski projekt koji e svakako uskoro uslediti."
Govorila je i govorila, izlaui svaki vid plana i odgovarajui na pitanja
operativaca sa uobiajenom uglaenom nadmonou. Njena duhovitost bila je
nagraena estim smehom; bila je zaarenih obraza, blistavih oiju, i Donu se inilo
da joj iz guste kestenjaste kose, koja je u svetlosti oluje izgledala kao kapuljaa od
dragulja, liu plamici. Operativci i naunici angaovani za projekt rasli su pod
njenim pogledom; bili su deo neeg velikog, i znali su to. Zemlja je bila u ozbiljnoj
oskudici mnogih metala koje su vadili na Marsu. U izgledu je bilo zgrtanje blaga,
ogromnog blaga. A neko ko poseduje most preko koga mora da pree svaka unca
metala takoe e dobro da omasti brk, verovatno najvie od svih. Nikakvo udo to
su Filis i ostali izgledali kao da se nalaze u crkvi.
To vee, pre veere, u kupatilu, i ne pogledavi se u ogledalu, Don uze i
proguta dve tablete omegendorfa. Bilo mu je muka od Filis. Ali lek odmah uini da
mu bude bolje; uostalom, ona je bila samo jedna od figura u igri; kada je seo da
veera, ve je bio u miru sa celim svetom. U redu, pomislio je, neka im njihov zlatni
rudnik na stabljici pasulja. Nije bilo ba sasvim sigurno da e uspeti da ga zadre za
sebe; u stvari, bilo je malo verovatno. Stoga je njihovo samozadovoljstvo ugojenog
maora bilo pomalo budalasto, te se on nasmeja usred jedne od njihovih oduevljenih

razmena izjava i ree: "Zar ne mislite da e lift kao to je ovaj malo tee ostati u
privatnom vlasnitvu?"
"Nije nam ni namera da ostane u privatnom vlasnitvu", ree Filis sa svojim
sveznajuim osmehom.
"Ali oekujete da budete plaeni za njegovu izgradnju. A potom oekujete
koncesije. Zar to nije sutina preduzetnikog kapitalizma, da se oekuje profit od
poduhvata?"
"Ah, pa naravno", ree Filis, koja kao da je bila pomalo uvreena to je tako
otvoreno pomenuo takvu stvar. "Od ovoga e profitirati svi na Marsu, takva mu je
priroda."
"A vi ete ubrati procent od svakog procenta." Grabljivci na vrhu lanca. Ili
paraziti itavog lanca... "ta mislite, koliko su se obogatili graditelji mosta Golden
Gejt? Jesu li na zaradi od Golden Gejta osnovane velike transnacionalne dinastije?
Ne. A to je bio javni projekt, zar ne? Graditelji su bili u slubi drave i primali su
standardnu platu za svoj rad. U ta biste se kladili da Marsovski sporazum ne
podrazumeva slian aranman za izgradnju ovdanje infrastrukture? Prilino sam
siguran da je tako."
"Ali sporazum treba da se obnovi za devet godina", primeti Filis, blistavih
oiju.
Don se nasmeja. "Pa neka! Ne biste verovali na koliku podrku nailazim
svuda na planeti za izmenjen sporazum koji postavlja jo vea ogranienja za
zemaljska ulaganja i profit. Izgleda da ste se bili malo zaneli. Trebalo bi da se setite
da je ovo ekonomski sistem koji se stvara ni iz ega, na naelima koja imaju smisla
sa naunog stanovita. Ovde postoji sasvim ograniena nosivost, i da bismo izgradili
drutvo sposobno da se odrava moramo da vodimo rauna o tome. Ne moete tek
tako da uzimate sirovine odavde i da ih aljete na Zemlju - ne smete da zaboravite da
je prolo kolonijalno doba." Ponovo se nasmejao na staklaste poglede uperene u
njega; inilo se da su im zenice opremljene nianima.
Tek mu je kasnije, u sobi, kada se setio njihovih pogleda, palo na pamet da
moda nije bilo najpametnije to im je tako utrljao noseve u stvarnu situaciju. ovek
iz Ameksa ak je podigao aku do usta da naini beleku, gestom koji je oigledno
trebalo da bude primeen: ovaj Don Bun je bundija! - apnuo je, sve vreme ga
drei na oku; eleo je da ga Don vidi. Pa dobro, jo jedan meu sumnjivima. Te
noi Don nije ba odmah mogao da zaspi.
Sledeeg dana napustio je Pavonis i poao na istok niz Tarzis, sa namerom da
se odveze svih sedam hiljada kilometara do Helasa, da poseti Maju. Oluja je uinila
da putovanje bude neobino samotniko. Nazirao je june nizije samo kao nejasne
skice, kroz uskovitlane zastore peska, uz neprekidno i nikad isto zvidanje vetra.
Maja se radovala njegovoj poseti; bie mu to prvi put da vidi Helas, i mnogi su

nestrpljivo oekivali njegov dolazak. Otkrili su veliki akvifer severno od Niske Kote,
tako da su planirali da ispumpaju vodu iz njega na povrinu i da na nultoj visini
stvore jezero, jezero zaleene povrine koje bi se neprestano sublimiralo u atmosferu,
ali bi ga oni dopunjavali odozdo. Na taj nain odravano, ne samo to bi obogatilo
atmosferu, ve bi sluilo kao rezervoar i oduka toplote za uzgajanje u prstenu farmi
pod kupolama na obali. Maja je bila veoma zagrejana za ove planove.
Donovo dugo putovanje prema njoj prolazilo je u omamljenom stanju dok je
posmatrao nizanje nejasnih kratera u oblacima praine. Jedne veeri zaustavio se u
kineskom naselju iji itelji nisu znali ni re engleskog i iveli su u kutijama nalik na
kamp-prikolice. Morali su da upotrebe prevodilaki program VI koji ih je najvei deo
veeri zasmejavao. Dva dana kasnije, proveo je dan u ogromnom japanskom
postrojenju za eksploataciju vazduha u visokom prolazu izmeu kratera. Ovde su svi
odlino govorili engleski, ali su bili nervozni, jer je oluja zaustavila sve pogone za
proiavanje vazduha; tehniari su se bolno osmehivali i vodili ga kroz komarnu
umu filterskih sistema koje su postavili, pokuavajui da odre rad pumpi; uzalud.
Tri dana puta istono od Japanaca naiao je na karavansaraj Sufija na vrhu
krune strme meze. Ova meza nekada je bila dno kratera, ali je toliko otvrdnula od
metamorfoze udara da je odolela eroziji koja je tokom eona sljutila okolno meko
zemljite, i sada se dizala nad ravnicom kao debeli valjkasti pijedestal, kilometar
visokih izbrazdanih bokova. Don je poterao rover vijugavim prilaznim putem do
karavansaraja na vrhu.
Gore je utvrdio da se meza nalazi usred stalnog vertikalnog talasa oluje, tako
da se na tom mestu probijalo vie Suneve svetlosti nego igde, ukljuujui i sam
obod Pavonisa. Vidljivost je i ovde bila znatno umanjena, ali je sve bilo ivljih boja,
zore purpur i okolada, dani oblano smenjivanje jasne umbre i ute, narande i re,
prostreljenih povremenim bronzanim Sunevim zrakom.
Bilo je to sjajno mesto, a Sufi su se pokazali gostoljubiviji od svih drugih
grupa Arapa koje je dotle sreo. Doli su sa jednom od poslednjih arapskih grupa,
rekli su mu, kao ustupak verskim strujama u arapskom svetu kod kue; a poto je
meu islamskim naunicima bilo dosta Sufija, nije bilo mnogo primedbi na to to su
ih poslali kao samostalnu grupu. Jedan od njih, mali mrki ovek po imenu Du elNun, ree: "Divno je, u ovo doba sedamdeset hiljada velova, to je veliki talib pratio
svoj tarikvat dovde, da nas obie."
"Talib?" ree Don. "Tarikvat?"
"Talib je traga. A tragaev tarikvat je njegov trag, trag koji je samo njegov,
zna, na putu u stvarnost."
"A, shvatam!" ree Don, i dalje iznenaen ljubaznou njihovog doeka.
Du ga povede iz garae do niske crne graevine okruene roverima koja je
izgledala nabijena koncentrovanom energijom; bila je to zdepasta, okrugla stvar nalik
na model same meze, sa prozorima od grubog prozranog kristala. Du ree da je crni

kamen stiovit, silikat velike gustine nastao prilikom udara meteora, kada su na
trenutak proizvedeni pritisci od preko milion kilograma po kvadratnom centimetru.
Prozori su bili napravljeni od leatjerita, neke vrste kompresovanog stakla, takoe
nastalog od udara.
U zgradi ga je doekala grupa od oko dvadesetoro ljudi, mukaraca i ena.
ene su bile gologlave i ponaale su se kao mukarci, to je bilo novo iznenaenje za
Dona i upozorilo ga na injenicu da meu Sufijima stvari stoje drugaije nego u
ostalom arapskom svetu. Poto je seo sa njima da pije kafu, ponovo je poeo da
postavlja pitanja. Rekli su mu da su kvadaritski Sufi, panteisti pod uticajem rane
grke filozofije i modernog egzistencijalizma, u stalnom nastojanju da se preko
savremene nauke i ru' yat al-qalba, vizije srca, sjedine sa najviim vidom postojanja,
Bogom. "Postoje etiri mistina putovanja", ree mu Du. "Prvo poinje gnozisom i
zavrava se fanom, ili rastankom od svih pojavnih stvari. Drugo poinje kada fanu
zameni baqa, ili pokoravanje. U ovoj taki putuje u stvarnom, pomou stvarnog,
prema stvarnom, i sam si stvarnost, haqq. Posle toga prelazi u vaseljenu duha i
sjedinjava se sa onima koji su uinili isto."
"Izgleda da jo nisam zapoeo svoje prvo putovanje", ree Don. "Jo nita ne
znam."
Video je da su zadovoljni ovim odgovorom. Moe da poe, rekoe mu, i
dosue mu kafe. Uvek moe da poe. Za razliku od drugih Arapa koje je sreo,
njihovo dranje bilo je toliko ohrabrujue i prijateljsko da im je otvorio duu i
ispriao im o svom putovanju do Pavonisa i planovima za izgradnju velikog lifta.
"Nijedan hir na svetu nije potpuno bez smisla", ree Du. A kada je Don pomenuo
svoj poslednji susret sa Arapima, u Vastitas Borealisu, i da je Frenk bio sa njima, Du
zagonetno ree: "Ljubav prema pravednom vodi ljude u greh."
Jedna od ena se nasmeja i ree: "almers je tvoj nafs."
"ta je to?" upita Don.
Svi su se smejali. Tresui glavom, Du ree: "On nije tvoj nafs. ovekov nafs je
njegova zla strana, za koju su neki verovali da obitava u ovekovim grudima."
"Kao organ ili tako neto?"
"Kao posebno bie. Muhamed ibn Ulijan je, na primer, zabeleio da mu je iz
grla iskoilo neto nalik na mladu lisicu, a kada je to ritnuo, samo je poraslo vee.
Bio je to njegov nafs."
"To je drugo ime za tvoju Senku", objasni ena koja je to prva pomenula.
"Pa", ree Don, "onda moda i jeste. Ili je to ili Frenk esto rita svoj nafs."
Oni se nasmejae na ovu njegovu misao.
Kasnije tog popodneva Sunce se jae probilo kroz prainu nego obino,
osvetlivi tekue oblake, tako da se inilo da karavansaraj poiva u komori
dinovskog srca, kome su udari vetra bili otkucaji. Sufi doviknue neto jedni
drugima poto su pogledali kroz prozore od leatjerita, i brzo se spremie za izlazak u

grimizni svet, u vetar, zovui Buna da im se pridrui. On se nasmei i obue se, usput
preventivno progutavi jedan omeg.
Naavi se napolju, pooe du neravnog podnoja meze, gledajui u oblake i
zakriljenu ravnicu ispod njih, pokazujui Donu kada bi neto u okolini postalo
vidljivo. Potom se okupie u blizini karavansaraja, i Don je sluao njihove glasove u
zapevanju, a razliiti su mu glasovi prevodili sa arapskog i farsija. "Ne poseduj i
nee biti posedovan. Odbaci ono to ti je u glavi, pokloni ono to ti je u srcu. Ovde
je svet i tamo je svet, a mi sedimo na pragu."
Drugi glas: "Ljubav udari akord na lauti srca mog i preobrazi me u ljubav
svog."
Zatim poee da igraju. Donu odjednom sinu da su to dervii-igrai: skakali
su u vazduh na ritam bubnjeva u koje je neko lako udarao na zajednikoj frekvenciji,
skakali i vrteli se sporim, nezemljaskim obrtajima oko sebe, ispruenih ruku; kada bi
doskoili, ponovo bi se odbacili i zavrteli, okret za okretom za okretom. Derviiigrai u velikoj oluji, na visokoj okrugloj mezi koja je u Nojevo doba bila dno
kratera. Izgledalo je tako udesno u krvavom pulsiranju svetlosti da Don ustade i
pridrui im se u okretanju. Kvario im je simetriju, povremeno se doslovno sudarao sa
igraima; meutim, to kao da nikome nije smetalo. Otkrio je da pomae kada bi malo
poskoio u vetar, da ga ovaj ne bi oborio. Jai udar mogao je da ga prostre po zemlji.
Nasmejao se. Neki od igraa zapevali su preko zajednike linije, uobiajeno
etvrtinsko lelekanje, prekidano povicima i tekim ritminim disanjem, i reima Ana
el-Haqq, ana el-Hagg - Ja sam Bog, prevede mu neko, ja sam Bog. Jeres Sufija. Ples
je imao hipnotiku svrhu - Don je znao za druge muslimanske kultove koji su to
postizali samobievanjem. Okretanje je bilo bolje; igrao je, uestvovao u horu na
zajednikoj liniji sopstvenim ubrzanim disanjem, stenjanjem i nesuvislim glasovima;
a onda, bez razmiljanja, poe da ubacuje imena Marsa u zvunu podlogu,
mrmljajui ih u ritmu zapevanja. "Al-Kahira, Ares, Ogaka, Bahram. Harmakis, Hrad,
Huo Hsing, Kasei. Ma'adim, Maja, Mamers, Mangala. Nirgal, albatanu, Simud i
Tiu." Zapamtio ih je pre mnogo godina, da zabavi drutvo; sada je bio iznenaen
koliko su pogodna za molitvu, kako su mu tekla iz usta i pomagala da mu okretanje
bude stabilnije. Drugi igrai su mu se smejali, ali dobronamerno; zvuali su
zadovoljno. Oseao se opijeno, itavo telo mu je bilo u marcima. Vie puta je
ponovio litaniju, a onda je poeo da ponavlja samo arapski naziv: "Al-Kahira, AlKahira, Al-Kahira." Zatim, setivi se ta je rekao jedan od glasova koji su mu
prevodili: "Ana el-Haqq, ana Al-Kahira. Ana el-Haqq, ana Al-Kahira." Ja sam Bog, ja
sam Mars, ja sam Bog... Drugi mu se ubrzo pridruie, podigoe litaniju u
neobuzdanu pesmu, i on u blesku uskovitlanih vizira opazi nasmejana lica. Bili su
zaista majstorski plesai; prsti njihovih ispruenih ruku sekli su plimu crvene praine
u arabeske dok su se okretali, i sada su ga doticali vrhovima prstiju, upravljajui
njegovim nespretnim obrtanjem i ak ga namerno gurajui da se uklopi u njihovo

ustrojstvo. Uzvikivao je imena planete i oni su ih ponavljali za njim, u stilu poziva i

odgovora; skandirali su imena, na arapskom, sanskritu, jeziku Inka, sva imena Marsa,
pomeana u supu glasova, stvarajui polifonu muziku koja je bila prelepa i sablasno
tuinska, zato to su imena Marsa poticala iz vremena kada su same rei zvuale
neprirodno, a imena posedovala magijsku snagu: uo je to dok ih je pevao.
Kada je konano prestao da igra i seo da posmatra, poeo je da osea muninu.
Svet mu je plivao pred oima, centar za ravnoteu jo mu se, bez sumnje, vrteo kao
kuglica ruleta. Prizor je treperio pred njim; bilo je nemogue odrediti da li je to
uskovitlana praina ili neto unutranje, ali je svejedno bio zapanjen onim to je
video: dervii-igrai, na Marsu? Pa, u muslimanskom svetu bili su neka vrsta izroda,
sa ekumenskim tenjama retkim u Islamu. I naunici. Moda su oni njegova
propusnica za Islam, njegov tarikvat, a njihove dervike svetkovine moda se mogu
pretvoriti u areofaniju, kao to je bilo prilikom pevanja imena. Ustao je, nesigurno;
odjednom je shvatio da nije potrebno sve smiljati iznova, da je to stvar pretvaranja
neega u neto novo sintezom svega to je bilo dobro u prolosti. "Ljubav udari
akord na lauti srca mog..." Suvie je oamuen. Ostali su mu se smejali, pridravali
ga. Obraao im se na svoj uobiajeni nain, nadajui se da e ga razumeti. "Loe mi
je. Mislim da u da povratim. Ali morate da mi kaete zato ne bismo mogli da
zaboravimo sav svoj jadni zemaljski prtljag. to ne bismo izmislili sasvim novu
religiju. Kult Al-Kahire, Mangale, Kaseija!"
Oni su se smejali i nosili ga na ramenima prema sklonitu. "Ne alim se", ree
on u okretanje sveta. "Voleo bih da vi to uradite, da va ples bude deo toga, jer je
oigledno da ste stvoreni da osnujete tu novu religiju, i ve to inite." Ali je bilo
opasno povratiti u lem, i oni mu se samo nasmejae i ponesoe ga to su bre mogli
u nastambu od lomljenog kamena. Dok je povraao, jedna od ena mu je drala
glavu, kazujui na muzikalnom potkontinentalnom engleskom: "Kralj je zatraio od
svojih mudraca takvu stvar koja bi ga inila srenim kada je tuan, ali i tunim kada
je srean. Oni se posavetovae i vratie se sa prstenom na kome je bila urezana
poruka 'I ovo e proi.'"
"Pravo u reciklau", ree Bun. Ispruio se na lea; jo se sve vrtelo. Bilo je
muno truditi se da lei mirno. "Ali ta traite vi ovde? Zato ste na Marsu? Morate
da mi kaete ta traite ovde." Odveli su ga u zajedniku sobu i postavili oljice i
ibrik sa mirisnim ajem. Jo se oseao oamueno, a praina koja je letela s one
strane kristalnih prozora samo je pojaavala taj oseaj.
Jedna od starijih ena oko njega uze ibrik i napuni mu olju do vrha. Spustivi
ibrik, pokaza: "Sada ti napuni moju." Don je poslua, nesigurno, a ibrik onda poe
da krui po sobi. Svako je napunio olju nekome od ostalih.
"Ovako poinjemo svaki obrok", ree starica. "To je mali znak naeg
zajednitva. Prouavali smo stare kulture, iz doba pre nego to je vae globalno
trite povezalo sve u mreu. Tada su postojale mnogobrojne vrste razmene. Neke od

njih su se zasnivale na darovanju. Svako od nas ima dar, dobijen od Vaseljene. I svi
mi sa svakim dahom uzvraamo deo tog dara."
"Lii na jednainu za ekoloki uinak", ree Don.
"Moe biti. U svakom sluaju, oko ideje darovanja izgraene su itave kulture,
u Maleziji, na severozapadu Amerike, u mnogim primitivnim zajednicama. Mi u
Arabiji darujemo vodu, ili kafu. Hranu i krov nad glavom. I ne oekuje da zadri
ono to ti je podareno, ve ga vraa kad bude tvoj red, radostan ako moe da da
vie. Radilo se da bi moglo da se da vie nego to je primljeno. Danas smatramo da
to moe da bude osnova za asnu ekonomiju."
"O istoj stvari su mi govorili Vlad i Ursula!"
"Mogue je."
aj je pomogao. Posle nekog vremena vratila mu se ravnotea. Razgovarali su
o drugim stvarima, o velikoj oluji, o velikoj tvrdoj ploi na kojoj ive. Kasnije te
veeri, pitao ih je da li su uli za Kojota, ali se pokazalo da nisu. Znali su prie o
stvorenju zvanom 'skriva', poslednjem preivelom pripadniku drevne rase
Marsovaca, mudrom biu koje luta planetom i pomae namernicima u nevolji,
posadama rovera, naseljima. Vieno je prethodne godine kod vodne stanice u Ponoru
Boralis, za vreme ledene lavine i potonjeg nestanka struje.
"To nije Veliki ovek?" upita Don.
"Ne, ne. Veliki ovek je veliki. Skriva je kao mi. Njegovi sunarodnici su bili
podanici Velikog oveka."
"Shvatam."
Ali nije, ne ba sasvim. Ako je Veliki ovek simbol samog Marsa, onda je
priu o skrivau moda nadahnula Hiroko. Ko e ga znati. Za to mu je bio potreban
strunjak za folklor, ili za mitologiju, neko ko bi mu rekao kako se raaju prie;
meutim, imao je samo ove Sufije, vesele i malo uvrnute, koji su i sami podseali na
legendarna bia. Morao je da se nasmeje. Oni se nasmejae s njim i povedoe ga na
spavanje. "Obiaj nam je da izgovorimo veernju molitvu persijskog pesnika Rumija
Dalaludina", ree mu starica, i poe da recituje:
Umreh kao mineral i postadoh biljka,
Umreh kao biljka i podigoh se kao ivotinja.
Umreh kao ivotinja i bejah ovek.
Zato da se bojim? Kada mi je smrt bila nestajanje?
No ipak u jo jednom umreti kao ovek,
Da uzletim s anelima od neba blagoslovenim.
I kada rtvujem svoju aneosku duu
Postau to nijedan um nije zamislio.
"Lepo spavaj", zau njene rei kroz dreme. "Ovo je trag sviju nas."

Sledeeg jutra, ukoeno se popeo u rover, trzajui se od bolova, odluan da

proguta par omega im se nae na putu. Ista ena je dola da ga isprati, i on srdano
kucnu svoj vizir o njen.
"Bio to ovaj ili onaj svet", ree ona, "ljubav e ti na kraju pokazati put."
Odailjaka staza vodila ga je kroz smee dane, kidane vetrovima, preko
ispucale zemlje juno od Margaritifer Sinusa. Morae jo jednom da se proveze tuda
da je vidi, jer je u oluji bila samo letea okolada, prostreljena trenutnim zlatnim
zracima Sunca. Stao je u blizini kratera Bekhajsen da poseti novo naselje nazvano
Tarnerovi Bunari; tu su spustili crpke u akvifer ije je dno bilo pod takvim
hidrostatikim pritiskom da su planirali da dobijaju struju putanjem arterskog toka
kroz niz turbina. Osloboena voda bila bi natoena u kalupe i zamrznuta, da bi je
robot odvukao do mnogobrojnih bezvodnih naselja na junoj polulopti. Tu je radila
Meri Dankel, koja je povela Dona da vidi bunare, elektranu i rezervoare leda.
"Istraivako buenje bilo je zastraujue. Kada bi burgija naila na teni deo
akvifera, bila bi izbaena iz buotine, i nikada nismo znali hoemo li moi da
ukrotimo gejzir ili ne."
"ta bi se dogodilo da niste?"
"Pa, ne znam. Dole ima mnogo vode. Ako bi odlomila stenu oko bunara,
mogla bi da kuljne kao veliki izlivni kanali u Planiciji."
"Toliko?"
"Ko zna? Mogue je."
"Bogte."
"To sam i ja rekla! Sada je En pokrenula prouavanje metoda za utvrivanje
pritiska u akviferima pomou odjeka koji daju tokom seizmikih testova. Ali postoje
ljudi koji bi voleli da oslobode akvifer ili dva, je li? Ostavljaju poruke na biltenskim
tablama u mrei. Ne bi me iznenadilo da je Saks jedan od njih. Velike bujice vode i
leda, koliko voli sublimacije u vazduh, zar ga to ne bi radovalo?"
"Ali poplave kao one stare bile bi razorne za zemljite koliko i bombardovanje
asteroridima."
"Oh, jo razornije! Oni kanali nizvodno od kra ostaci su neverovatnih
izlivanja. Najbolja zemaljska analogija jesu ispucale zemlje u junom Vaingtonu,
jesi li uo za njih? Pre oko osamnaest hiljada godina gotovo celu Montanu prekrivalo
je jezero, zovu ga jezero Misula, nastalo do otopljene vode Ledenog doba. Drala ga
je ledena brana. Onda se ta brana provalila i jezero se katastrofalno izlilo, oko dva
biliona kubnih metara vode, potopivi Kolumbijski plato i stigavi do Pacifika za
samo nekoliko dana."
"Bogte."
"Dok je trajalo, imalo je stostruko vei izliv od Amazona, i izdubilo je kanale u
bazaltnoj steni, koji su duboki i do dve stotine metara."

"Dvesta metara!"
"Tako je. A to nije nita u poreenju sa onima koji su izdubili kanale Planicije!
Tamonja anastomoza zauzima povrine..."
"Dve stotine metara kroz stenu?"
"Da, vidi, to nije obina erozija. Kod tako velikih poplava razlike u pritisku
su tolike da dolazi do egzolucije rastvorenih gasova, zna, i kada se ti mehuri
rasprsnu, proizvode strahovit pritisak. Takvo ekianje moe da smrvi bilo ta."
"Znai, bilo bi gore od udara asteroida."
"Sigurno. Osim ako to ne bi bio stvarno veliki asteroid. Ali ima ljudi koji misle
da bi i to trebalo da radimo, zar ne?"
"Je li?"
"Zna da je tako. Ali poplave su jo bolje, ako hoe da uradi tako neto. Kad
bi jedna takva mogla da se usmeri prema Helasu, na primer, nastalo bi more. A ono bi
moglo bre da se dopuni nego to bi povrinski sublimirao."
"Da se usmeri poplava?" uzviknu Don.
"Pa, jeste, to bi bilo nemogue. Ali ako pronae jednu na pravom mestu, ne bi
ni morao da je usmeri. Trebalo bi da proveri gde je Saks u poslednje vreme slao
ekipu za traenje podzemnih voda, da vidi ima li tu neega."
"Ali UNOMA bi to sigurno zabranila."
"Kad je Saks mario za to?"
Don se nasmeja. "Oh, sad itekako mari. Dali su mu previe toga da bi mogao
da ih prenebregava. Vezali su ga novcem i uticajem."
"Moda."
Te noi, u 3:30, dolo je da male eksplozije u jednoj od kapa bunara, i sirena
alarma trgla ih je iz sna i poterala polunage u posrtanje kroz tunele, do gejzira koji se
dizao u leteu prainu noi, stuba bele vode iskidanog u krpice pod nemirnim
bletanjem na brzinu uperenih reflektora. Voda je padala iz oblaka praine u
komadima leda, grad veliine kugli za kuglanje; ovi projektili tukli su po bunarima
na putu vetra, a sloj ledenih kugli ve je dopirao do kolena.
Imajui na umu veernji razgovor, Don oseti da ga prizor prilino zabrinjava i
potra okolo sve dok nije naiao na Meri. Kroz buku erupcije i uvek prisutnu oluju,
Meri povika Donu na uvo: "Raisti zonu, jer u postaviti punjenje pored bunara ne
bih li ga zatrpala!" Otrala je u beloj spavaici, a Don okupi gledaoce i povede ih
nazad u tunele prema naselju stanice. Meri im se pridrui u komori, bez daha, otkuca
neto na ploici na zglobu; zau se duboka tutnjava iz pravca bunara. "'Ajmo da
vidimo", ree ona; izioe kroz komoru i potrae nazad kroz tunele prema prozoru
koji je gledao na bunar. Tamo, meu gomilama belih ledenih lopti, leali su ostaci
oborene builice, i sve je bilo mirno. "Da! Zapuen je!" povika Meri.

Ljudi umorno zaklicae. Neki od njih sioe do bunara, da vide mogu li neto
da uine da bi se dodatno osiguralo stanje. "Dobar posao!" ree Don Meri.
"Puno sam itala o zatrpavanju bunara posle onog prvog incidenta", ree Meri,
jo zadihana. "I sve je ve bilo postavljeno, ali nije bilo prilike da se upotrebi. Da se
isproba. Naravno. Tako da nikad ne zna."
Don ree: "Imate li kamere u komorama?"
"Imamo."
"Odlino."
Don ode da ih proveri. Ukljuio je Polinu u sistem stanice, postavio pitanja,
pratei odgovore koji su mu se pojavljivali na ploici. Te noi niko nije proao kroz
komore posle vremenskog pomaka. Pozvao je meteoroloki satelit, ukljuio se u
radarske i IC sisteme za koje mu je Saks dao ifre i proverio oblast oko Bekhajsena.
Ni traga od ikakvih maina u okolini, osim nekoliko starih vetrenjaa-grejaa. A
odailjai su pokazivali da nikoga nije bilo na putevima u ovoj oblasti od njegovog
dolaska prethodnog dana.
Don je nemono sedeo ispred Poline, oseajui se teak i sporih misli. Nije
mu padalo na pamet ta bi jo mogao da proveri; iz onoga to je ve proverio stekao
je utisak da te noi niko nije bio napolju da izvri sabotau. Moda je eksplozija bila
nametena vie dana ranije, iako bi bilo teko sakriti napravu, jer se svaki dan radilo
na bunarima. Polako se podigao i poao da nae Meri, pa je uz njenu pomo
razgovarao sa ljudima koji su poslednji radili na tom bunaru, dan ranije. Nikakvog
znaka o bilo kakvoj sumnjivoj radnji, sve do osam uvee. A posle toga svi su na
stanici bili na prijemu prireenom za Dona Buna, i komore nisu bile koriene. To
je, zapravo, znailo da niko to nije mogao da uini.
Vratio se u krevet i razmislio o tome. "Ah, da; Polina, molim te, proveri
podatke o Saksu i daj mi spisak svih ekspedicija za traenje vode u poslednjih godinu
dana."
Nastavivi svoje slepo putovanje prema Helasu, sreo je Nau, koja je
nadgledala izgradnju novog tipa kupole iznad kratera Rabe. Bie to najvea
izgraena kupola, zahvaljujui pogodnostima gue atmosfere i lakih graevinskih
materijala, kojima se sila tee mogla uravnoteiti pritiskom, tako da je kupola pod
pritiskom bila praktino bez teine. Nosea konstrukcija trebalo je da bude sagraena
od ojaanih greda od areogela, najnovijeg pronalaska alhemiara; areogel je bio tako
lak i otporan da je Naa padala u zanos opisujui za ta sve moe da se upotrebi. Po
njenom miljenju, kupole na kraterima bile su ve stvar prolosti; bie podjednako
lako podii stubove od areogela oko naselja, izbei zatvorene stene i smestiti itavu
populaciju pod neto nalik na veliki prozirni ator.
Sve je to priala Donu dok su ili du unutranjeg oboda Rabea. Ceo rub bie
proupljen saem odaja sa krovnim prozorima, a u prostoru ispod kupole nalazie se

farma koja e hraniti trideset hiljada dua. Iz pomrine praine brujali su robotski
kopai veliine kua, nevidljivi ve na pedeset metara. Ove nemani radile su same za
sebe, ili voene telekomandama, a teleoperatori imali su, po svoj prilici, suvie slabu
vidljivost da bi peaki saobraaj u okolini bio sasvim bezbedan. Don je nervozno
pratio Nau, setivi se kako su plaljivi bili rudari na Koti Bredberi - a oni su mogli
da vide ta se dogaa oko njih! Morao je da se nasmeje Nainom spokoju. Kada bi
im zemlja zadrhtala pod nogama, samo bi stali i pogledali oko sebe, spremni da
odskoe sa puta kakvom zahuktalom buldoeru. Obilazak za pamenje. Naa se
alila na prainu, koja je dosta kvarila maineriju. Velika oluja sada je bila stara etiri
meseca, godinama nijedna nije tako dugo trajala, i nije pokazivala znake smirivanja.
Temperature su se strmoglavile, ljudi su jeli suvu i konzervisanu hranu, a tek
ponekad salatu ili povre uzgajeno pod vetakom svetlou. A praine je bilo u
svemu. ak i sada, dok su razgovarali, Don ju je oseao u ustima, a oi su mu bile
suve u dupljama. Glavobolje su postale uobiajena pojava, kao i problemi sa
sinusima, upale grla, bronhitis, astma i, uopte, plune tegobe. Plus esti sluajevi
promrzlina. Kompjuteri su postajali opasno nepouzdani, bilo je puno kvarova
opreme, puno neuroza i poremeaja VI. Dani u Rabeu izgledaju kao da ivi unutar
cigle, rekla mu je Naa, a zalasci Sunca kao vatre u rudniku uglja. Bilo joj je muka
od toga.
Don promeni temu. "ta misli o onom svemirskom liftu?"
"Velika stvar."
"Ali posledice, Naa. Posledice."
"Ko zna? Sa takvim neim nikad se ne zna, zar ne?"
"Stvorie usko grlo u strategiji, kao ono koje je pominjala Filis kada smo
raspravljali ko e graditi stanicu na Fobosu. Sada e i sama imati lino usko grlo. To
je previe moi."
"Tako kae i Arkadije, ali ne vidim zato se to ne bi smatralo zajednikim
dobrom, kao neko prirodno bogatstvo."
"Optimista si."
"To mi kae i Arkadije." Slegnula je ramenima. "Samo pokuavam da budem
razumna."
"I ja."
"Znam. Ponekad pomislim da nas je samo dvoje takvih."
"A Arkadije?"
Ona se nasmeja.
"Ali vas dvoje ste par!"
"Da, da. Kao ti i Maja."
"Touche."

Naa se kratko osmehnu. "Trudim se da nateram Arkadija da razmilja o

stvarima. Ne mogu vie od toga. Videemo se za mesec dana u Aheronu, na
tretmanu. Maja mi kae da je dobro proi kroz to zajedno."
"Preporuujem", ree Don s osmehom.
"A tretman?"
"Bolji je nego alternativa, zar ne?"
Ona se zakikota. Tada im zemlja zastenja pod nogama, i oni se ukoie i
poee da se osvru, traei senke u pomrini. Sa njihove desne strane pojavi se crno
oblije nalik na pokretno brdo. Potrae u stranu, sapliui se i preskaui kamenje i
kr. Don se pitao da li je to jo jedan napad; Naa je izvikivala nareenja preko
zajednike frekvencije, psujui teleoperatore zbog toga to ih nisu pratili na IC-u.
"Pazite na ekrane, proklete lenuge!"
Tle se umiri. Crni levijatan vie se nije kretao. Oprezno su mu prili.
Rableovski din od kipera, na gusenicama. Izgraen na Marsu, pomou maina
Utopija Planicije: robot koga su napravili roboti, veliki kao poslovni centar.
Don je zurio u to udo, oseajui kako mu znoj kaplje sa ela. Bili su
bezbedni. Puls mu se umiri. "Ovakva udovita nalaze se svuda po planeti", ree on
Nai, u neverici. "Seku, drljaju, kopaju, zatrpavaju, grade. Uskoro e se neka od njih
prilepiti za jedan od onih asteroida promera dva kilometra i sagradie elektranu koja
e koristiti sam asteroid kao gorivo da ga odguraju na orbitu oko Marsa, a tada e se
na njega spustiti i druge maine, i poeti da ga pretvaraju u kabl duine trideset
sedam hiljada kilometara! Koja je to veliina, Naa! Koja veliina!"
"Veliki je, nema ta."
"Nezamisliv je, u stvari. Neto potpuno izvan ljudskih mogunosti za koje smo
znali. Teleoperacija u divovskim razmerama. Neka vrsta spiritualnog robota. Sve to
se zamisli moe i da se ostvari!" Polako su obilazili dinovski crni predmet: obian
kiper, sitnica u odnosu na ono to e svemirski lift biti; no, i ovaj kamion je neka
vrsta uda, pomislio je. "Mozak i miii su se proirili kroz robotsku armaturu, tako
ogromnu i monu da ju je teko sagledati. Moda nemogue. Verovatno je u tome
tvoj dar, i Saksov - pokretanje miia koje mi ostali jo ne znamo da imamo. Mislim
na rupe iskopane kroz itavu litosferu, granina linija dana i noi osvetljena svetlou
sa ogledala, svi oni gradovi ukopani u unutranjost meza i okaeni na liticama - a
sada i kabl razapet dalje i od Fobosa i Deimosa, toliko dugaak da je istovremeno na
orbiti i dodiruje zemlju! Nepojmljivo!"
"Nije", primeti Naa.
"Nije. A sada, naravno, vidimo dokaze nae moi svuda okolo, ak malo
nedostaje da nas pregaze u radu! Videti znai verovati. Ne treba ti ak ni mata da
shvati kakvu mo drimo u ruci. Moda je to razlog to se stvari danas ine tako
udne, to svako govori o suverenitetu i vlasnitvu, opire se, postavlja zahteve. Ljudi

se gloe kao oni drevni bogovi na Olimpu, zato to smo danas podjednako moni kao
oni."
"Ili moniji."
Vozio je dalje u unutranjost Helespontus Montesa, zakrivljenog planinskog
lanca oko Basena Helas. Jedne noi, dok je spavao, rover je nekako siao sa
odailjakog puta. Probudio se i u poderotinama zastora praine video da se nalazi u
uskoj dolini, omeenoj niskim liticama, proupljenim uobiajenim kanalima jaruga.
inilo mu se da e, ako bude pratio dno doline, ponovo presei put, te se uputio
preko terena. Potom dno doline presekoe plitke poprene pukotine nalik na prazne
kanale, i Polina je morala da zaustavlja i okree rover ne bi li oprobala drugi ogranak
u svom algoritmu traenja puta, uvek iznova poraena od jaruga koje su nicale iz
tame. Kada je Don postao nestrpljiv i pokuao sam da vozi, bilo je samo gore. U
zemlji slepih, automatski pilot je kralj.
No, ipak se polako pribliavao izlazu iz doline, gde je mapa pokazivala da se
odailjaki put sputa u iru dolinu. Zato je te veeri zaustavio rover i spokojno
veerao ispred TV-a. Mangalavid je premijerno prikazivao performans grupe iz
Noktis Labirintusa, na eoliji. Ispostavilo se da je eolija mala graevina, puna otvora
koji su zvidali, huali i cikali, zavisno od ugla pod kojim je duvao vetar. Za potrebe
premijere, dnevni vetar sa visova Noktisa bio je potpomognut povremenim silovitim
katabatikim udarima oluje, i muzika se razvijala kao kompozicija, alobna, gnevna,
disonantna ili na mahove melodina: podseala je na delo uma, moda tuinskog, ali
svakako na neto vie od sluajnosti. Gotovo sluajna eolija, rekao je komentator.
Posle toga su sledile vesti sa Zemlje. Izvesni slubenik u enevi obelodanio je
postojanje gerontolokih tretmana, i vest je za dan obletela svet; trenutno se u
Glavnoj Skuptini vodila estoka rasprava o toj temi. Mnogi delegati zahtevali su da
se tretmani proglase za opte dobro, iju e dostupnost za sve jemiti UN, kao i
osnivanje zajednikih fondova razvijenih zemalja, kojima bi se obezbedilo da
sredstva izdvojena za plaanje tretmana budu pravedno podeljena. U meuvremenu
su stizali izvetaji sa drugih strana: neke verske voe, meu njima i Papa, digle su
glas protiv tretmana; svuda su izbijale demonstracije, i bilo je tete u nekim
medicinskim centrima. Vlade su bile u krizi. Sva lica na TV-u bila su napeta ili
besna, zahtevajui promene; Don okrenu glavu od nejednakosti, mrnje i bede koju
su odavala. Nije mogao da gleda. Zaspao je i runo sanjao.
Zvuk ga je probudio dok je sanjao Frenka. Kucanje na vetrobranu. Bila je
duboka no. On pospano udari po prekidau koji je zakljuavao komoru; dok se
dizao u sedei poloaj, pitao se odakle mu taj refleksni pokret. Kada li ga je nauio?
Protrljao je bradu i ukljuio zajedniku frekvenciju. "'Alo? Je l' to neko napolju?"
"Marsovci."

Glas je bio muki. Govorio je engleski sa akcentom, ali Don nije mogao da
odredi kojim.
"Hteli bismo da razgovaramo", ree glas.
Don ustade i pogleda kroz vetrobran. Usred noi i oluje, malo se toga moglo
videti. Ali mu se inilo da nazire oblija, dole u tami."
"Hoemo samo da razgovaramo", ree glas.
Da su hteli da ga ubiju, probili bi otvor u roveru dok je spavao. Osim toga, jo
nije mogao da veruje da mu neko eli zlo. Nije bilo razloga za to!
Zato ih je pustio unutra.
Bilo ih je petorica. Hodai su im bili pohabani, prljavi, okrpljeni materijalom
koji nije bio nainjen za hodae. lemovi su im bili oguljeni, bez oznaka. Kada su ih
skinuli, on vide da je jedan od njih Azijat, mlad ovek; reklo bi se da mu je oko
osamnaest godina. Mladi istupi napred i sede na vozaevo sedite, pa se nagnu
preko volana da osmotri plou sa instrumentima. Jo jedan od njih skinu lem; onizak
ovek tamne koe, uzanog lica okruenog dugakim rastafarijanskim kovrdama.
Seo je na tapaciranu klupu preko puta Donove postelje i saekao da ostala trojica
skinu lemove. Poto su to uinili, unuli su gde su stajali, paljivo motrei na
Dona. Nikada nije video nikog od njih.
ovek uskog lica ree: "Traimo da uspori tempo doseljavanja." Bio je to
onaj koji je govorio napolju; njegov akcent sada je zvuao karipski. Govorio je tiho,
gotovo apatom, i Donu je bilo teko da ga ne oponaa.
"Ili da ga zaustavi."
"Umukni, Kasei." ovek uskog lica nije skidao pogled sa Donovog lica.
"Preveliki broj ljudi dolazi ovamo. Uostalom, zna to. Oni nisu Marsovci i ne zanima
ih ta e biti ovde. Preplavie nas, i preplavie vas. I to zna. Pokuava da ih
preobrati u Marsovce, ali oni mnogo bre pristiu nego to ti radi. Jedino reenje je
da uspori njihovo pristizanje."
"Ili da ga zaustavi."
ovek zakoluta oima, molei grimasom Dona za razumevanje. Momak je
mlad, govorio je njegov pogled.
"Nemam nikakvog uticaja..." poe Don, ali ga ovek prekide:
"Moe da se zaloi za to. Jo si sila, i na naoj si strani."
"Vi ste sa Hiroko?"
Mladi pucnu jezikom o gornje nepce. ovek uskog lica ne ree nita. etiri
lica zurila su u Dona; peti je uporno gledao kroz prozor.
Don ree: "Jeste li vi sabotirali mohoule?"
"Mi samo traimo da zaustavi doseljavanje."
"A ja traim da zaustavite sabotae. To samo dovodi jo ljudi. Policiju."
ovek ga odmeri. "Odakle ti ideja da smo u vezi sa saboterima?"
"Pronaite ih. Saekajte ih nou."

ovek se osmehnu. "Daleko od oiju, daleko od srca."

"Ne mora da bude."
Mora da su bili sa Hiroko. Okamova otrica. Nije verovao da postoji jo jedna
skrivena grupa. A opet, moda i postoji. Don se oseao pomalo opijeno i pitao se da
li to oni rade neto sa vazduhom. Oslobaaju aerosolske droge. Oseao se uistinu
udno, sve je bilo nestvarno, snovidno; vetar se zaleteo na rover, donevi iznenadnu
plimu muzike iz eolije, sablasan otegnut huk. Misli su mu bile spore i nevezane, i
oseao se na ivici zevanja. To je to, pomislio je. Jo pokuavam da se probudim iz
sna.
"Zato se krijete?" zau sebe.
"Izgraujemo Mars. Kao i ti. Na tvojoj smo strani."
"Onda bi trebalo da pomognete." Pokuavao je da misli. "A svemirski lift?"
"Briga nas za njega." Momak se zacereka. "Lift nije vaan. Vani su ljudi."
"Lift e dovesti mnogo novih ljudi."
ovek razmisli o tome. "Uspori doseljavanje, pa nee ni moi da ga naprave."
Jo jedna duga pauza, proeta sablasnim komentarom vetra. Nee ni moi da
ga naprave? Zar misle da e ga ljudi napraviti? Ili moda misle na novac.
"Videu ta mogu", ree Don. Mladi se okrenu i zagleda se u njega, a Don
podignu ruku da ga preduhitri. "Uiniu sve to mogu." Ruka je lebdela pred njim,
kao neka velika ruiasta stvar. "To je sve to mogu da kaem. Da sam obeao
rezultate, bila bi to la. Uiniu ta mogu." Pokuao je da to jo malo promisli, ali mu
je teko ilo. "Trebalo bi da ste tamo napolju i da pomaete. Potrebna nam je vea
pomo."
"Svako na svoj nain", ree ovek tiho. "Sad idemo. Videemo ta e da
uradi."
"Recite Hiroko da elim da razgovaram s njom."
Njih petorica ga pogledae, mladi nervozno i ljutito.
ovek uskog lica kratko se osmehnu. "Hou, ako je vidim."
Jedan od onih koji su uali isprui ruku sa upljikavom plavom masom:
areogelski suner, jedva vidljiv u nonom osvetljenju. aka se stisnu u pesnicu. Jeste,
droga. Bacio se i zgrabio mladia, iznenadivi ga, trudei da ga uhvati za izloeni
vrat, a onda pade, paralisan.
Kada se osvestio, bio je sam. Imao je glavobolju. Sruio se nazad na leaj, u
istrzan san. San sa Frenkom dobi nemogu obrt, i Don mu ispria o poseti. "E, jesi
budala", ree Frenk. "Nita ne razume."
Kada se ponovo probudio, bilo je jutro, i ispred vetrobrana se kovitlala mutna
peena umbra. U poslednjih mesec dana se inilo da vetar slabi, ali ovek nije mogao
da bude siguran. U oblacima praine nakratko su se pojavljivala oblija i ponovo
tonula u haos, halucinacije zbog osujeenosti ula. Ova oluja zaista je bila
osujeenost ula, i atmosfera je postajala prilino klaustrofobina. Progutao je par

omega, obukao odelo i iziao da proeta, udiui talk i saginjui se da potrai tragove
posetilaca. Preli su preko gole stene i nestali. Teko ostvarljiv randevu, inilo mu se;
zalutali rover u noi, kako su uspeli da ga nau?
Da, ali ako su ga pratili...
Vrativi se unutra, pozvao je satelite. Radar i IC uhvatili su samo njegov rover.
IC bi uhvatio ak i prisustvo hodaa; znai, verovatno su imali sklonite u blizini.
Pozvao je Hirokinu mapu i razvukao nepravilan krug oko oblasti, izboen u
planinama na severu i jugu. Sada je ve imao nekoliko krugova na Hirokinoj mapi,
ali terenske ekipe nisu temeljno pretraile nijedan od njih i verovatno nikada nee, jer
su veinom bili u krevitim oblastima, na razorenom zemljitu veliine Vajominga ili
Teksasa. "Veliki svet", promrljao je.
etao je po unutranjosti vozila, zagledan u pod. Onda se setio poslednje stvari
koju je uinio. Osmotrio je nokte; da, ispod se zadralo malo koe. Uzeo je posudu
za uzorke iz malog parnog sterilizatora, i paljivo sastrugao materiju. Genomska
identifikacija bila je izvan mogunosti rovera, ali je u svakoj veoj laboratoriji
trebalo da budu opremljeni da identifikuju mladia, ako je njegov genom bio u
bazama podataka. Ako ne, informacija e biti korisna sama po sebi. A Vlad i Ursula
e moda, nije bio siguran, moi da mu identifikuju roditelje.
Tog popodneva ponovo je pronaao odailjaki put i predvee sledeeg dana
stigao u Basen Helas. Tamo e nai Saksa, na sastanku povodom novog jezera, iako
se inilo da se skup pretvara u savetovanje na temu poljoprivrede pod vetakim
osvetljenjem. Sutradan ujutru, Don ga je poveo u etnju prozirnim tunelima izmeu
zgrada; hodali su kroz nestalni uti polumrak, u kome je Sunce bilo afranski sjaj u
oblacima na istoku.
"Mislim da sam sreo Kojota", ree Don.
"Stvarno? Je li ti rekao gde je Hiroko?"
"Ne."
Saks slegnu ramenima. inilo se da je zaokupljen govorom koji je trebalo da
odri to vee. Don je zato odluio da saeka i uvee je otiao da slua govor zajedno
sa ostalim iteljima jezerske stanice. Saks je uveravao prisutne da se mikrobakterije
atmosfere, povrine i permafrosta razvijaju brzinom koja je bila znaajan deli
njihovog teorijskog maksimuma - tanije, oko dva odsto - i da e za nekoliko
decenija morati da razmotre problem uzgajanja na otvorenom. Pljesak za ovu izjavu
bio je zanemarljiv, jer su svi bili obuzeti strahovitim nedaama koje je stvorila Velika
Oluja, za koju su verovali da je posledica nekakvog Saksovog pogrenog prorauna.
Osunanost povrine i dalje je bila etvrtinu od normalne, zajedljivo je primetio neko
od njih, a oluja nije pokazivala znake smirivanja. Temperature su opale, ali je u
ljudima kuvalo. Svi novodoli nikada nisu videli dalje od nekoliko metara oko sebe,
pa su psiholoki problemi, od amotinje do katatonije, imali razmere pandemije.

Saks je na sve to reagovao blagim sleganjem ramena. "Ovo je poslednja

globalna oluja", ree. "Ui e u istoriju kao jedno od herojskih doba. Uivajte dok
traje."
Ovo je nailo na slab prijem. Saks, meutim, to nije ni primetio.
Nekoliko dana kasnije, dovezli su se En i Sajmon sa sinom Piterom, koji je
sada imao tri godine. Bio je, prema njihovom saznanju, trideset tree dete roeno na
Marsu; kolonije osnovane posle prvih stotinu bile su dosta produktivne. Don se
igrao sa deakom na podu i sluao vesti sa En i Sajmonom. Usput su razmenjivali
neke od hiljadu i jedne prie o Velikoj Oluji. Don je oekivao da e En uivati u
oluji i strahovitom udarcu to ga je nanela procesu teraformiranja, kao da je bila
alergijska reakcija planete, sa padom temperatura ispod kritine vrednosti, i borbom
eksperimentatora sa svojim triavim, zaguenim mainama... Ali ona nije bila srena.
U stvari, bila je, kao uvek, puna gneva. "Ekipa za traenje vode nainila je buotinu u
vulkanskoj oduki u Dedaliji i vratila se sa uzorkom u kome je bilo jednoelijskih
mikroorganizama, znatno razliitih od cijanobakterija koje ste rasejali na severu. A
oduka je bila praktino useena u ivoj steni i daleko od svih mesta biotikog
zasejavanja. Poslali su uzorke u Aheron na analizu, i Vlad ih je ispitao i izjavio da
lie na mutirani soj jedne od njihovih osloboenih vrsta, moda unet u stenu kojoj
pripada uzorak preko kontaminirane opreme za buenje." En ubode prstom Dona u
grudi: "'Verovatno je sa Zemlje', rekao je Vlad. Verovatno sa Zemlje!"
"Velovatno sa Zemje!" ponovi njen malia, pogodivi Enin ton.
"Pa, verovatno i jeste", ree Don.
"Ali to nikada neemo saznati! O tome e se ovde vekovima raspravljati,
moda e izii i asopis posveen samo toj temi, ali nikada neemo saznati!"
"Ako ne moe da se utvrdi, verovatno je sa Zemlje", ree Don, smeei se
deaku. "Sve to se razvilo odvojeno od zemaljskog ivota odmah bi se odalo."
"Verovatno", ree En. ("Velovatno.") "Ali ta ako postoji zajedniki izvor, u
skladu sa teorijom o sporama iz svemira, na primer, ili materijal odbaen sa jedne
planete na drugu, sa mikroorganizmima u kamenu?"
"To je malo verovatno, zar ne?"
"Ne znamo. Sad nikada neemo znati."
Donu je bilo teko da podeli njenu brigu. "Mogli bi da potiu i sa modula
'Viking'", ree. "Nikada nije bilo ozbiljnijih pokuaja sterilizacije nae opreme za
ovdanja istraivanja. U meuvremenu su iskrsli hitniji problemi." Kao to su to
najdua peana oluja u istoriji, priliv doseljenika ija je posveenost Marsu bila
ograniena na mesta stanovanja, predstojea obnova sporazuma o kojoj niko nije
mogao da se sporazume, ili poduhvat teraformiranja, od mnogih omraen. Ili kriza na
matinoj planeti. Ili pokuaj (ili dva) da se izvesnom Donu Bunu nanese zlo.

"Da, da", ree En. "Znam. Ali sa svom tom politikom, nikada neemo pobei
od toga. Ovo je nauka, pitanje na koje sam traila odgovor. A sada ne mogu. Niko ne
moe."
Don slegnu ramenima. "Na to nikada neemo nai odgovor, En. Bez obzira
na to ta bude. To je jedno od onih pitanja osuenih da ostanu bez odgovora. Nemoj
rei da to nisi znala?"
"Velovatno sa Zemje."
Nekoliko dana posle toga, na uzletite stanice pored jezerceta sletela je raketa,
i iz praine se pojavila mala grupa Zemljana, koji su jo odskakali u hodu. Istrani
agenti, rekoe, po ovlaenju UNOMA-e, sa zadatkom da ispitaju sluaj sabotae i
sve to je vezano za dogaaj. Bilo ih je ukupno desetoro, osmorica urednih mladih
ljudi, koji kao da su sili sa videa, i dve privlane mlade ene. Veinu je angaovao
ameriki FBI. Njihov voa, visoki mukarac smee kose po imenu Sem Hjuston,
zatraio je da razgovara sa Bunom; Don je ljubazno prihvatio.
Kada su se sledeeg jutra okupili posle doruka - bilo je prisutno est agenata,
ukljuujui obe ene - pokorno i bez oklevanja odgovarao je na svako pitanje, iako
im je nagonski rekao samo ono to je verovao da ve znaju i dodao jo neto pride da
ostavi utisak potenja i uslunosti. Bili su utivi i puni potovanja, temeljni u
ispitivanju, veoma uzdrani kada bi ih on neto pitao. inilo se da slabo poznaju
situaciju na Marsu, i ispitivali su ga o dogaajima iz prvih godina u Podbreju, ili iz
vremena Hirokinog nestanka. Bilo je jasno da poznaju dogaaje iz tog vremena, kao i
osnovne injenice o odnosima izmeu medijskih zvezda unutar prvih stotinu;
postavili su mu puno pitanja o Maji, Filis, Arkadiju, Nai, grupi iz Aherona, Saksu...
o svima koji su bili dobro poznati mladim Zemljanima, jer su bili stalni likovi na TV.
Meutim, kao da su malo znali izvan onoga to je bilo snimano i odailjano na
Zemlju. Don, kome su misli lutale, pitao se da li to vai za sve Zemljane. Uostalom,
kakve su izvore informacija imali na raspolaganju?
Na kraju razgovora, jedan od njih, po imenu eng, upita ga ima li jo neto da
kae. Don, koji im je meu mnogim drugim stvarima preutao i svoj noni susret sa
Kojotom, ree: "Ne bih mogao da se setim."
eng klimnu glavom, a onda Sem Hjuston ree: "Bili bismo vam zahvalni ako
nam omoguite pristup vaoj VI radi podataka vezanih za ovo o emu smo priali."
"ao mi je", ree Don, sa izrazom izvinjavanja na licu. "Nikom ne dajem
pristup mojoj VI."
"Imate destrukt-ifru na njoj?" upita Hjuston, iznenaeno.
"Ne. Jednostavno, ne doputam. To su moje line beleke."
Don ga je vrsto gledao u oi, posmatrajui kako se vrpolji pod pogledom
svojih saradnika.
"Mi, ovaj, moemo da nabavimo nalog od UNOMA-e, ako tako stoje stvari."

"Da budem iskren, sumnjam da moete. A ako i uspete, neu vam otvoriti
podatke."
Don mu se nasmei, na ivici smeha. Jo jedan vid u kome je bilo korisno biti
Prvi ovek Na Marsu. Nisu mu mogli nita osim da izazovu znatno vee nevolje
nego to cela stvar vredi. Ustao je i osmotrio malu druinu sa najveom moguom
nadmenou, a ta je bila poprilina. "Ako mogu da vam pomognem na neki drugi
nain, slobodno mi se obratite."
Iziao je iz sobe. "Polina, ukljui se u kom-centar zgrade i kopiraj sve to
moe od onog to budu slali." Pozvao je Helmuta, setivi se pri tom da e i njegovi
pozivi biti otvoreni; postavljao je kratka pitanja, kao da proverava ovlaenja. Da,
grupu je poslala UNOMA. Bili su deo specijalne jedinice, osnovane u poslednjih est
meseci da bi se pozabavila problemima.
Pored detektiva, znai, na Marsu je sada i policija. Pa, to se moglo oekivati.
Ali ipak je bila gnjavaa. Ruke su mu odjednom bile prilino vezane, sad kad su oni
visili okolo i motrili na njega, sumnjiavi zato to im nije dozvolio pristup Polini. A u
Helasu ionako nije bilo Bog zna kakvog posla. Nije bilo nikakvih sabotaa, i inilo se
malo verovatno da e ih nadalje biti. Maja nije saoseala s njim: nije htela da se
gnjavi njegovim problemima, jer je imala dovoljno sopstvenih, tehnikih pitanja oko
projekta akvifera. "Verovatno si njihov glavni osumnjieni", rekla je nestrpljivo.
"Deavaju ti se te stvari, onaj kamion u Taumasiji, pa ono u Bekhajsenu, a sada im ne
da da vide tvoje beleke. Zato ih lepo ne pusti?"
"Zato to mi se ne dopadaju", ree Don, besno zurei u nju. Sa Majom je opet
bilo sve po starom. Dobro, ne ba sasvim; igrali su svoje uloge nekako sa vie poleta,
kao da su zvezde pozorita, svesni da imaju vremena za sve, svesni sutine, onoga na
emu se temelji njihova veza. Tako da je u tom pogledu bilo mnogo bolje. Na
povrini je, meutim, ostala dobra stara melodrama. Maja je odbijala da razume, i
Don na kraju odustade. Sledeih nekoliko dana proveo je razmiljajui o tome.
Siao je do laboratorija stanice i dao uzorak koe ispod noktiju na uzgajanje,
kloniranje i oitavanje. U planetnim arhivama nije bilo takvog genoma, pa je poslao
informaciju u Aheron, traei analizu i bilo kakvo obavetenje. Ursula je poslala
podatke nazad pod ifrom, sa jednom jedinom rei dodatom na kraju. estitam.
Jo jednom je proitao poruku i glasno opsovao. Iziao je da proeta, smejui
se i psujui na smenu. "Prokleta da si, Hiroko! avo te odneo! Izlazi iz rupe i pomozi
nam! Ah, ha ha ha! Kuko! Dosta im je ovog sranja sa Persefonom!"
U tom trenutku ak su mu i peake cevi izgledale pretee, pa je otiao u
garau, obukao odelo i iziao kroz komoru da proeta izvan stanice, prvi put u mnogo
dana. Nalazio se na kraju severnog krila naselja, na glatkom tlu pustinje. Lutao je
okolo, unutar nemirnog stuba vazduha bez praine, koji je stvarao svaki grad, i
razmiljao o situaciji, posmatrajui naselje. Helas e biti manje privlaan nego
Barouz, ili Aheron, ili Ehus, pa ak i Senzeni Na; smeten na niskoj taki basena, nije

posedovao visinu za gradnju, niti vidik. Mada je aputava praina oteavala sud.
Naselje je bilo sagraeno u luku koji e jednom biti obala novog jezera; to bi moglo
da izgleda lepo, kada se dogodi - pogled na vodu - ali je u meuvremenu izgledao
bezlino kao i Podbreje, sa svim novotarijama kad je re o elektranama i pomonoj
opremi, usisnim ventilima, kablovima, tunelima nalik na dinovske odbaene
zmijske koe... izgled stare naune stanice, bez upliva estetike. Pa, dobro. Nije ba
svaki grad mogao da bude smeten na vrhu planine.
Dvoje ljudi proe kraj njega, sa zamraenim vizirima. udno, pomisli on, tako
je mrano ovde u oluji. Oni se tada bacie na njega i oborie ga. Odbacio se od peska
silovitim odskokom u stilu Dona Kartera i razmahnuo pesnicama oko sebe, ali su
ona dvojica na njegovo iznenaenje ve bila zala u oblake praine koja je ibala
okolo. Zateturao se, gledajui za njima. Nestadoe iza zastora praine. Oseao je
kako mu krv struji kroz telo; odjednom poee da mu gore ramena. Posegnuo je
rukom iza lea, preko ramena; rasekli su mu hoda. Pritisnuo je rupu dlanom i
potrao to je bre mogao. Vie uopte nije oseao ramena. Bilo je teko trati sa
rukom zabaenom iza lea. inilo se da mu je dovod vazduha u redu - ne - rez na
cevi, na vratu. Spustio je ruku sa ramena, tek toliko da podesi maksimalni dotok na
zglobnoj ploici. Niz lea mu je puzala hladnoa kao duh ledene vode. Sto stepeni
ispod nule. Zadravao je dah i oseao prainu na usnama, kako mu puni usta. Bilo je
nemogue izmeriti prodor ugljen-dioksida u dovod kiseonika, ali nije bilo potrebno
mnogo da te ubije.
Garaa izroni iz pomrine; natrao je pravo na nju i bio je silno zadovoljan
sobom dok nije stigao do vrata komore i pritisnuo dugme za otvaranje, a vrata ostala
zatvorena. Bilo je lako zakljuati spoljnja vrata komore, trebalo je samo ostaviti
unutranja otvorena. Plua su mu gorela, udeo je da udahne. Otrao je oko garae
do peake cevi koja ju je spajala sa stambenim delom, naslonio se na vieslojnu
plastiku i pogledao unutra. Nikoga na vidiku. Sklonio je ruku sa poderotine na
leima, urno otvorio kutiju na levoj miici i izvadio malu builicu, ukljuio je i
gurnuo u plastiku, a ova je popustila bez kidanja i naguvala se oko burgije, sve dok
mu builica nije gotovo slomila lakat; divlje je ubadao njom i konano napravio
procep u plastici, a onda ga je proirio nadole, dok nije nainio dovoljan otvor da se
zavue u njega lemom napred. Kada se uvukao do struka, zastao je, koristei telo
kao grubi ep za rupu. Otkopao je lem, strgnuo ga sa glave i zadahtao kao da je
isplivao posle dugog ronjenja, napolje unutra napolje unutra napolje unutra. Samo da
izbaci taj ugljen-dioksid iz krvi. Ramena i vrat bili su mu bez oseaja. Dole, u garai,
zvonio je alarmni signal.
Posle dvadeset sekundi grozniavog razmiljanja, uvukao je noge kroz otvor i
potrao prema naselju, dalje od garae, kroz cev u kojoj je brzo opadao pritisak.
Tamo su se vrata na svu sreu odmah otvorila. Naavi se unutra, uskoio je u lift i
siao do treeg sprata ispod zemlje, gde je stanovao u jednom od gostinskih

apartmana. Saekao je da se otvore vrata lifta i izvirio napolje. Nikoga. Odunjao se

do svoje sobe. Unutra je skinuo hoda i gurnuo ga zajedno sa lemom u ormar. U
kupatilu se trgnuo kad je video svoja pobelela ramena i vrat; stvarno jeziv sluaj
promrzlina. Popio je nekoliko analgetika i trostruku dozu omegendorfa, obukao
koulju sa kragnom i pantalone, obuo cipele. Oeljao se i uredio. Lice u ogledalu
imalo je staklast pogled i bilo je potreseno, gotovo u oku; poeo je da ga razvlai u
divlje grimase, amarao se, nametao izraz, diui duboko i polako. Poee da deluju
lekovi, i izraz lica postade mu malo bolji.
Iziao je u hodnik i poao do velikog etalita kraj zida prokopa, koje je
obuhvatalo i tri nia sprata. Hodao je du ograde, posmatrajui ljude ispod sebe,
oseajui neobinu meavinu likovanja i besa. Tada mu prioe Sem Hjuston i
njegova koleginica.
"Izvinite, gospodine Bun, da li biste poli sa nama?"
"ta se deava?" ree on.
"Nova sabotaa. Neko je rasekao peaku cev."
"Rasekao peaku cev? I to je za vas sabotaa? Pa nama iskau sateliti sa
orbite, kamioni padaju u mohoule, a vi ovu detinjariju nazivate sabotaa?"
Hjuston ga besno pogleda, i Bun zamalo da mu se nasmeje u lice. "Kako bih
mogao da pomognem?"
"Znamo da ste radili na ovome za doktora Rasela. Mislili smo da bi trebalo da
znate."
"Ah, razumem. Dobro, 'ajmo, onda, da pogledamo."
Potom je samo trebalo izdrati sve faze, skoro dva sata, uz neprestan otar bol
u ramenima. Hjuston, eng i ostali istraitelji poverljivo su mu se obraali, eljni
podataka; no, pogledi su im istovremeno bili hladni i ispitivaki. Don je uzvraao
osmejkom.
"Zato ba sad, pitam se?" ree Hjuston u jednom trenutku.
"Moda se nekome ne dopada to ste ovde", ree Don.
Tek kada je itava igrarija bila dovrena, naao je vremena da razmisli o tome
zato je odluio da sakrije od njih da je bio napadnut. To bi bez sumnje dovelo jo
istraitelja, to bi bilo loe; osim toga, dogaaj bi svakako bio vest prvog reda svuda
na Marsu i Zemlji, koja bi ga ponovo pretvorila u akvarijumsku ribicu. A on je bio sit
akvarijuma.
Ali postojalo je jo neto, neto to nije mogao da sagleda. Podsvesni detektiv.
Frknuo je od gaenja. Da bi skrenuo panju sa bola, iao je od trpezarije do
trpezarije, nadajui se da e uloviti kod nekoga izraz loe sakrivenog iznenaenja.
Vratio se iz mrtvih! Ko me je od vas ubio! Jednom ili dvaput zaista je i opazio kako
izbegavaju njegov pogled. Ali istini za volju, sumorno je pomislio, i inae su to
mnogi radili. Kao da izbegavaju pogled nakaze ili osuenog oveka. Nikada ranije
nije oseao svoju slavu na taj nain, i to ga je ljutilo.

Dejstvo analgetika je prolazilo, pa je poao ranije u apartman. Vrata su bila

otvorena. Kada je upao unutra, zatekao je dvojicu istraitelja iz UNOMA-e. "ta to
radite!" besno je povikao.
"Samo pazimo na vau bezbednost", glatko ree jedan od njih. Pogledae se.
"Da neko neto ne pokua."
"Provalu, moda?" ree Bun, naslonivi se na dovratak.
"Deo posla, ser. Izvin'te to smo vas uznemirili." Nervozno su se muvali okolo,
jer nisu mogli da iziu.
"A ko vam je dao ovlaenje za ovo?" ree Bun i prekrsti ruke na grudima.
"Ovaj..." Njih dvojica ponovo se pogledae. "Gospodin Hjuston je na
pretpostavljeni..."
"Zovite ga da doe."
Jedan od njih proapta neto u ploicu. Sem Hjuston se pojavi u sumnjivo
kratkom roku; videvi ga kako natmureno pristie, Don se nasmeja. "ta ste radili,
krili se iza ugla?"
Hjuston mu prie sasvim blizu, isturi lice i ree, veoma tiho: "Sluajte,
gospodine Bun, mi smo ovde usred veoma vane istrage, a vi je ometate. Bez obzira
na to ta mislite da ste, niste iznad zakona..."
Bun trgnu glavom napred tako da je Hjuston morao da uzmakne da se ne
sudare nosevima. "Vi niste zakon", ree on. Razdvoji ruke i gurnu Hjustona u grudi,
poteravi ga jo vie uz zid. Sada je Hjuston poeo da gubi ivce, i Bun mu se
nasmeja. "ta ete sa mnom, policaje? Da me uhapsite? Da pretite? Da mi date
neto dobro za moj sledei izvetaj Eurovidu? To biste voleli? Da prikaem svetu
kako Dona Buna maltretira neki slubenii sa limenom znakom koji je doao na
Mars, uobraavajui da je erif na Divljem Zapadu?" Setio se sopstvenog miljenja
da je svako ko govori o sebi u treem licu osvedoeni idiot, pa se nasmeja i ree:
"Donu Bunu se ne dopadaju takve stvari! Nimalo mu se ne dopadaju!"
Ona dvojica iskoristie priliku da mugnu iz sobe i sada su paljivo posmatrali.
Hjustonovo lice bilo je boje Askreus Monsa, a zubi su mu bili iskeeni. "Niko nije
iznad zakona", zakripa. "Ovde se dogaaju kriminalne radnje, veoma opasne,
najee kada ste vi u blizini."
"Kao provala i nedozvoljen ulazak."
"Ako odluimo da je potrebno da proverimo va stan, ili vae beleke, za
potrebe istrage, to emo i uiniti. Imamo dovoljno ovlaenja."
"A ja vam kaem da nemate", ree Don nadmeno i pucnu mu prstima pred
licem.
"Pretraiemo vae sobe", ree Hjuston, paljivo naglaavajui svaku re.
"Gubite se", ree Bun, prezirno se okrenuvi prema drugoj dvojici, maui kao
da ih tera. Nasmeja se, usne podsmeljivo povijene: "Tako je, idite! Idite i sakrijte se
negde, nesposobnjakovii - vratite se kui i itajte pravila o pretresu i zapleni!"

Uao je u apartman i zatvorio vrata za sobom.

Zastao je da oslune. Zvualo je kao da odlaze, ali je nameravao da se ponaa
kao da mu je svejedno. Nasmejao se, otiao u kupatilo i uzeo jo analgetika.
Na svu sreu, jo nisu bili stigli do ormara; bilo bi teko objasniti pocepani
hoda, a da ne prizna istinu, to bi bilo nezgodno. udno kako stvari postaju
zamrene kada sakrije injenicu da je neko pokuao da te ubije. Ovo ga natera da
zastane. Uostalom, pokuaj je bio prilino traljav. Mora da postoji stotinu
delotvornijih naina da se ubije neko u hodau na Marsu. Dakle, moda su samo hteli
da ga zaplae ili su se nadali da e pokuati da sakrije da je napadnut, da bi mogli da
ga uhvate u lai i tako dobiju oruje protiv njega...
Zbunjeno je zavrteo glavom. Okamova otrica, Okamova otrica. Najvanije
orue svakog detektiva. Ako te neko napadne, eli ti zlo, to je sutina, temeljna
injenica. Vano je utvrditi ko su napadai. I tako dalje. Analgetici su bili jaki, a
omegendorf se gotovo apsorbovao. Sve je tee mislio. Bie teko ukloniti hoda; sam
lem bio je veliki i teak za skrivanje. Ali sad je zapoeo igru, i nema naina da se
elegantno izvue iz nje. Nasmejao se; znao je da e mu neto ve pasti na pamet.
Hteo je da razgovara sa Arkadijem. Pozvao je i saznao da je Arkadije zavrio
gerontoloki tretman u Aheronu, ipak zajedno sa Naom, i vratio se na Fobos. Don
jo nije posetio mali mesec. "to ne doe gore da pogleda?" predloi Arkadije
preko telefona. "Bolje da razgovaramo uivo, zar ne?"
"Vai."
Nije bio u svemiru jo od sputanja sa Aresa, pre dvadeset tri godine, tako da
su mu poznati oseaji ubrzanja i besteinskog stanja izazvali neoekivan napad
munine. Ispriao je to Arkadiju kada su pristali na Fobos, i ovaj ree: "I meni se to
uvek deavalo, sve dok nisam poeo da pijem votku odmah posle uzletanja." Imao je
obimno fizioloko objanjenje za to, ali su pojedinosti pojaale Donovu muninu, i
morao je da ga prekine. Arkadije se nasmeja; gerontoloki tretman podario mu je
uobiajeni postoperativni uzlet raspoloenja, a i pre toga bio je veseo ovek: izgledao
je kao da nema nameru da se razboli sledeih hiljadu godina.
Ispostavilo se da je Stikni ivo mestace, sa betonskom kupolom kratera
obloenom najnovijom, visokootpornom zatitom od radijacije, i unutranjou
kratera u koncentrinim krugovima terasa sve do trga u sredini. Na terasama su se
naizmenino nalazili parkovi i dvospratne zgrade sa batama na krovovima. U
vazduhu su bile mree za ljude koji bi izgubili kontrolu pri skokovima preko grada,
ili bi sluajno uzleteli: brzina odvajanja bila je svega pedeset kilometara na sat, tako
da je maltene bilo mogue strati sa meseca. Pod samim temeljom kupole Don
opazi manju verziju spoljanjeg voza oko meseca, ije su ine bile postavljene
vodoravno u odnosu na zgrade, a brzina mu je bila takva da je putnicima vraao
oseaj Marsove gravitacije. Stajao je etiri puta dnevno da primi putnike, ali kada bi

se Don smestio u njega, to bi mu samo usporilo navikavanje, te je zato otiao u

gostinsku sobu koja mu je bila namenjena i nekako saekao kraj munine. inilo se
da je zauvek postao itelj planete, Marsovac, tako da je bilo bolno napustiti je.
Smeno, ali istinito.
Sledeeg dana, bilo mu je bolje, pa ga je Arkadije poveo u obilazak Fobosa.
Unutranjost je bila izbuena tunelima, galerijama, prolazima, a bilo je i nekoliko
ogromnih otvorenih prostorija, od kojih su mnoge jo proirivali, tragajui za vodom
i gorivom. Veina unutranjih tunela meseca bile su glatke i svrsishodne cevi, ali su
unutranje odaje i neke od velikih galerija bile sagraene u skladu sa Arkadijevom
drutveno-arhitektonskom teorijom, pa ga je ovaj poveo da ih vidi: kruni hodnici,
objedinjeni prostori za rad i rekreaciju, terase, izgravirani metalni zidovi, sve to je
postalo standardno tokom razdoblja gradnje u Marsovim kraterima, ali se Arkadije i
dalje ponosio njima.
Tri manja povrinska kratera na suprotnoj strani meseca u odnosu na Stikni
bila su pod staklenim kupolama i ispunjena selima sa pogledom na planetu koja se
okretala ispod njih - pogledom koji nikad nije bio mogu u Stikniju, jer se Fobosova
duga osa nalazi u nepromenljivom poloaju prema Marsu, tako da veliki krater veno
gleda u svemir. Arkadije i Don stajali su u Semenovu, gledajui kroz kupolu Mars,
koji je ispunjavao polovinu neba i bio ogrnut svojim oblacima praine, tako da su mu
bile zaklonjene sve lepote. "Velika Oluja", ree Arkadije. "Saks mora da izi."
"Ne", ree Don. "Prolazna pojava, kae. Nezgoda."
Arkadije huknu. Njih dvojica ve su uspostavila svoje staro oputeno
drugarstvo, oseaj da su jednaki, braa iz davnine. Arkadije je ostao isti kao pre,
smejao se, egaio, igrao ulogu velikog aljivdije, bio pun ideja i stavova,
samouveren na nain u kome je Don neizmerno uivao, ak i sada, kada je bio
siguran da su mnoge Arkadijeve ideje pogrene, pa ak i opasne.
"U stvari, Saks je verovatno u pravu", ree Arkadije. "Ako ovi tretmani protiv
starenja pomau, i mi stvarno poivimo decenijama due, to e svakako izazvati
socijalnu revoluciju. Ma koliko to udno zvualo, kratkovenost je bila odluujua
sila u opstajanju institucija. Ali je istina da je mnogo lake drati se kratkorone
sheme opstanka koju imamo, kakva god ona bila, nego staviti sve na kocku zbog
novog plana koji moda nee uspeti - bez obzira na to koliko taj na kratkoroni plan
moe da bude razoran za budue generacije. Zna ve: neka se oni nose s tim. I
zaista, da bi i budue generacije dobile svoje, ljudi uspevaju da shvate sistem tek
kada ostare i nau se jednom nogom u grobu, tako da sistem ostaje sledeoj
generaciji, masivan i dobro uanen, i mora se iznova saznavati. Ali ako shvati
sistem, a zatim bulji u njega jo pedeset godina, na kraju e rei - zato ga ne
nainimo racionalnijim? Zato ne bi bio blii onome to nam srce eli? ta nas
spreava?"

"Moda zato sve poinje da ide naopako tamo dole", ree Don. "Ali neto mi
govori da ti ljudi ipak nisu progledali." Kratko je prepriao Arkadiju situaciju sa
sabotaama i zavrio priu direktnim pitanjem: "Zna li ko to radi, Arkadije? Jesi li i
ti umean?"
"Ko, ja? Ne, Done, i sam zna da nisam takav. Ta razaranja su glupa. To je
delo crvenih, po svemu sudei, a ja nisam crveni. Ne znam tano ko to radi.
Verovatno En, jesi li je pitao?"
"Ona kae da ne zna nita o tome."
Arkadije se zakikota. "Moj dobri stari Don Bun! To mi se dopada. Sluaj,
prijatelju, rei u ti zato se deava ovo to se deava, a ti posle moe sistematski da
poradi na tome, pa e moda jo neto da otkrije. A, evo podzemne do Stiknija doi, hou da ti pokaem odaju beskraja, koja je prava majstorija." Odveo je Dona
do malog vagona podzemne, i otplovili su niz tunel gotovo do sredita Fobosa, gde
su stali i izili. Proli su kroz usku prostoriju i odgurnuli se niz hodnik; Don je
primetio da mu se telo naviklo na besteinsko stanje, da ponovo moe da lebdi bez
posledica. Arkadije ga je poveo u prostranu otvorenu galeriju, koja je na prvi pogled
bila prevelika da bi stala u unutranjost Fobosa: pod, zidovi i tavanica bili su
obloeni fasetnim ogledalima, a svaka okrugla povrina uglaanog magnezijuma bila
je postavljena pod takvim uglom da se svako unutar ove mikrogravitacije odraavao
u hiljadama beskrajnih umanjenja.
Spustili su se do poda i zavukli vrhove obue kroz obrue, lebdei kao bilje
morskog dna usred nemirnih jata Arkadija i Donova. "Zna, Done, menjaju se
ekonomske osnove ivota na Marsu", ree Arkadije. "Samo probaj da se ruga!
Dosad nismo iveli u monetarnoj ekonomiji, jer smo bili neto kao nauna stanica.
To je kao kad osvoji nagradu koja te oslobaa ekonomskih stega. Osvojili smo tu
nagradu, kao i mnogi drugi, i svi ve godinama ivimo ovde, na taj nain. Ali sada
sve vie ljudi stie na Mars, hiljade i hiljade ljudi! Mnogi od njih planiraju da ovde
rade, zarade neto para i vrate se na Zemlju. Oni rade za transnacionalke koje su
dobile koncesije od UNOMA-e. Dokument Marsovskog sporazuma se uva zato to
je navodno UNOMA zaduena za njegovo sprovoenje, ali je duh ugovora kren gde
god se okrene, i to od samih UN."
Don je klimao glavom. "Da, video sam. Helmut mi je to ak rekao u lice."
"Helmut je ljigavac. Ali, sluaj, kada doe vreme za obnovu sporazuma, ima
da izmene zakonski dokument u skladu sa novim duhom. Ili e sebi dati ira
ovlaenja. To je zbog otkria stratekih metala i zbog onolikog slobodnog prostora.
Ove dve stvari znae spas za mnoge zemlje tamo dole i nove teritorije za
transnacionalke."
"I misli da e imati dovoljnu podrku da izmene sporazum?"
Milioni Arkadija iskolaeno su buljili u milione Donova. "Ne budi tako
naivan! Naravno da imaju dovoljnu podrku! Gledaj, Marsovski sporazum zasniva se

na starom Sporazumu o otvorenom svemiru. To je bila prva greka, zato to je

Sporazum o otvorenom svemiru, u stvari, veoma labavo ureen, pa je i Marsovski
sporazum takav. Prema uredbama samog sporazuma, drave mogu da postanu lanice
izvrnog vea s pravom glasa ako ovde uspostave neki interes, zbog ega imamo sve
te nove naune stanice Arapske Lige, Nigerije, Indonezije, Azanije, Brazila, Indije,
Kine i ije sve ne. A veliki broj ovih novih zemalja postaju lanice samo zato da bi
prekrile sporazum u trenutku obnove. Planiraju da otvore Mars pojedinanim
vladama, van kontrole UN. A transnacionalke koriste zastave podesnih zemalja kao
to su Singapur i Moldavija da pokuaju da otvore Mars za privatno naseljavanje,
pod upravom korporacija."
"Do obnove ipak ima jo nekoliko godina", ree Don.
Milioni Arkadija zakolutae oima. "Ve je poelo. Ne samo u prii, ve i u
onome to se tamo dole svakodnevno dogaa. U vreme kada smo stigli, i dvadeset
godina posle toga, Mars je bio kao Antarktik, samo jo istiji. Bili smo izvan sveta,
nismo imali ak ni svojih stvari - neto odee, molitvenik, i to je sve. Sada zna ta
mislim, Done. Ovaj aranman podsea na praistorijski nain ivota, i zato nam
izgleda pravilan, jer na mozak prepoznaje tri miliona godina koje je proveo ivei u
njemu. Nai se mozgovi u sutini razvijaju u odreeno ustrojstvo u skladu sa
ivotnom stvarnou. Posledica toga jeste da ljudi postaju silno vezani za takav nain
ivota, kad im se da prilika da ga proive. Ovo omoguava da se posveti panja
pravom poslu, a to je sve to se ini radi opstanka, stvaranja neega, zadovoljenja
radoznalosti ili igre. To je utopija, Done, posebno za primitivce i naunike, to znai
za sve. Zato je nauna istraivaka stanica, zapravo, smanjeni model praistorijske
utopije, koji su u monetarnoj ekonomiji transnacionalki isklesali pametni primati,
elei da ive dobro."
"Misli da bi se svi pridruili tome", ree Don.
"Mislim, ali im se to ne nudi. A to onda nije prava utopija. Mi pametni primati,
naunici, vie smo voleli da iskleemo ostrva za sebe nego da radimo na tome da
stvorimo takve uslove za sve. Tako da su ostrva u stvarnosti deo transnacionalnog
poretka. Plaena su, nikada nisu istinski slobodna, nikada ne postoji sluaj potpuno
nezavisnog istraivanja. Zato to e ljudi koji plaaju za naune stanice kad-tad
zatraiti povraaj ulaganja. Sada ulazimo u to vreme. Trai se povraaj za nae
ostrvo. Mi se, vidi, ne bavimo istim istraivanjem, ve primenjenim istraivanjem.
A sa otkriem stratekih metala, ta primena je postala oigledna. I tako se sve vraa,
vlasnitvo, cene i nadnice. Kompletan sistem profita. Mala nauna stanica pretvara se
u rudnik, sa uobiajenim rudarskim stavom prema zemlji kao blagu. A naunike
pitaju, ta vi radite, i koliko to vredi? Od njih se trai da rade svoj posao za platu, a
profit od njihovog rada treba da ode vlasnicima poslova za koje oni, kako se
odjednom ispostavlja, rade."
"Ja ne radim ni za koga", ree Don.

"U redu, ali radi na projektu teraformiranja, a ko to plaa?"

Don oproba Saksov odgovor: "Sunce."
Arkadije ga izvida. "Pogreno! Nisu u pitanju samo Sunce i roboti, ve i
ljudski rad, i to poprilian. A ti ljudi treba da se hrane, i tako dalje. Znai da im to
neko omoguava, to jest nama, zato to se nismo potrudili da stvorimo ivot u kome
bismo to sami sebi omoguili."
Don se namrti. "Pa, u poetku nismo mogli bez pomoi. Bile su to milijarde
dolara u opremi, dopremljenoj ovamo. Poprilian ljudski rad, kao to si rekao."
"Jeste, tako je. Ali smo mogli, odmah po dolasku, da usmerimo sve svoje
napore da postanemo samodovoljni i nezavisni, a zatim da im otplatimo dug i tako
zavrimo s njima. Ali nismo, i sada su stigle zelenake ajkule. Vidi, tamo u poetku,
da nas je neko pitao ko zarauje vie para, ti ili ja, bilo bi nemogue odrediti, zar
ne?"
"Tano."
"Besmisleno pitanje. Ali sada pita, i moramo da se dogovaramo. Zastupa li
nekoga?"
"Nikoga."
"Ni ja. Ali Filis je savetnik za Ameks, Subarai i Armskor. A Frenk je savetnik
za Hanivel-Mesermit, GE, Boing i Subarai. I tako dalje. Oni su bogatiji od nas. A u
ovom sistemu, bogatiji je moniji."
Videemo je li tako, pomisli Don. Ali nije hteo da zasmejava Arkadija, pa je
outao.
"I to se dogaa svuda na Marsu", ree Arkadije. Oko njih su oblaci Arkadija
mahali rukama, nalik na tibetansku mandalu riokosih demona. "Naravno, tu su i
ljudi koji primeuju ta se dogaa. Ili sam im ja rekao. Ovo mora da shvati, Done:
postoje ljudi koji e se boriti da stvari ostanu kakve su bile. Postoje ljudi koji su
voleli ivot primitivnog naunika, toliko da nee od njega odustati bez borbe."
"Znai, sabotae..."
"Da! Moda su neke delo ovih ljudi. Mislim da je to kontraproduktivno, ali oni
se ne slau. Sabotae su uglavnom delo onih koji ele da Mars ostane onakav kakav
je bio pre naeg dolaska. Ja ne pripadam njima. Ja sam od onih koji e se boriti protiv
toga da Mars postane slobodna zona za transnacionalna iskopavanja. I da spreim da
postanemo sreni robovi nekakve klase operativaca, uanene u svojoj utvrenoj
instituciji." Suoio se sa Donom, i Don krajikom oka opazi beskrajna sueljavanja
oko njih. "Ti ne osea isto?"
"U stvari, oseam." Nacerio se. "Oseam! Mislim, ako se ne slaemo, to je
najvie oko izbora metoda."
"Koje metode ti predlae?"

"Pa - u osnovi, voleo bih da sporazum bude obnovljen ovakav kakav jeste, i da
se potom potuje. Ako se to dogodi, imaemo ta smo hteli ili emo bar imati osnovu
za sticanje pune nezavisnosti."
"Sporazum nee biti obnovljen", ree Arkadije suvo. "Bie potrebno neto
mnogo radikalnije da se zaustave ovi ljudi, Done. Direktna akcija - jeste, ne gledaj
me kao da ne moe da poveruje! Zaplena dela imovine, ili sistema veza uspostavljanje naih zakona, podranih od svih ovde, onih napolju na ulicama - da,
Done, da! Do toga e doi, jer su pitolji ve pod stolom. Samo masovne
demonstracije i ustanak mogu da ih poraze, istorija je to pokazala."
Oko Dona se jatilo milion Arkadija, ozbiljnijeg lica od svih Arkadija kojih se
seao - toliko ozbiljnog da su bujajui nizovi Donovog lica imali regresivan izraz
potitene brige. Stisnuo je usne. "Voleo bih prvo da oprobam svoj nain", ree.
Na to se nasmejae svi Arkadiji. Don ga odgurnu u ali i Arkadije odlete na
pod, odbaci se i uhvati ga za noge. Rvali su se dok su mogli da odre spoj, a onda
odletee na suprotne strane odaje; u ogledalima, milioni njih odletee u razliitom
smeru, u beskraj.
Potom se vratie do podzemne i odoe u Semenov na veeru. Dok su jeli,
posmatrali su povrinu Marsa iznad sebe, uskovitlanu kao kod nekog gasnog dina.
Donu se odjednom uini da izgleda kao velika narandasta elija, embrion ili jaje.
Hromozomi koji ibaju okolo ispod pegave narandaste ljuske. Novo bie koje eka
da se rodi, bez sumnje plod genetskog inenjeringa. A oni su bili inenjeri, jo
nesigurni kakvo ono treba da bude. Svi su se trudili da prikae eljene gene (svoje)
za plazmide i ubace ih u planetne spirale DNK, da bi izazvali eljene izraze kod
novog himerikog stvorenja. Ba tako. I dopadalo mu se mnogo toga to je Arkadije
eleo da ugradi. Ali je imao i sopstvene zamisli. Videe se ko e na kraju uspeti da
stvori celovitiji genom.
Pogledao je Arkadija, koji je posmatrao nebo, zakriljeno planetom, sa istim
smrtno ozbiljnim izrazom lica kao u dvorani ogledala. Izrazom koji mu se tako
precizno i mono urezao u pamenje, shvatio je, zbog one otkaene, viestruke
perspektive muve.
Don se ponovo spustio u pomrinu Velike Oluje, i tamo, u mutnim, preteim
danima, ibanim peskom, video stvari koje nije video ranije. Bila je to zasluga
razgovora sa Arkadijem. Posmatrao je na sasvim novi nain; otputovao je juno od
Barouza, na primer, do Sabii ('Usamljeni') mohoula, i posetio Japance koji su tamo
iveli. Bili su to veterani, japanskih prvih stotinu, samo sedam godina krae na
Marsu od pravih; ovi su, za razliku od prvih stotinu, postali vrlo jedinstveni i u
mnogome se pretvorili u 'domae'. Sabii je ostao malo mesto, ak i poto je tamo
iskopan mohoul. Nalazio se u oblasti otrih stena blizu kratera ari-Delo, i dok se
vozio poslednjom deonicom odailjakog puta do naselja, Don je povremeno

nazirao stene izvajane u ogromna lica ili tela, ili prekrivene sloenim piktografima,
ili izdubljene u male hramove intoa ili Zena. Dugo je posle tih vizija zurio u oblake
praine, ali su one uvek nestajale poput privienja, tek nasluene. Kada je preao u
nepravilnu oblast istog vazduha niz vetar od mohoula, primetio je da Sabiiji ovamo
dovlae kamen izvaen iz velikog okna i slau ga u krivudavo nanizane gomile - aru
- koja bi iz svemira izgledala kao, ta, zmaj? Potom je stigao do garae, gde ga je
pozdravila grupa njih, bosonogih i dugokosih, u ofucanim, mrkim hodaima ili sa
pregaama sumo rvaa: stari japansko-marsovski mudraci, koji su govorili o
centrima kamija u oblasti, i o tome da se njihovo najdublje oseanje on-a odavno
okrenulo od cara prema planeti. Pokazali su mu laboratorije, gde su radili na
areobotanici i zatitnim materijalima za odela. Takoe su pomno tragali za
akviferima, i bavili se klimatologijom u polutarnom pojasu. Dok je Don sluao ono
to su govorili, inilo mu se da su morali biti u vezi sa Hiroko. Bilo bi nelogino da
nisu. Ali kada je pitao za nju, samo su slegali ramenima. Don je poeo da ih
obrauje, da uspostavlja atmosferu poverenja koju je tako esto uspevao da uspostavi
u dodiru sa starcima, oseaj da su godinama zajedno, jo od nekog njihovog Nojevog
doba. Posle nekoliko dana raspitivanja, upoznavanja grada, pokazivanja da je 'ovek
koji zna za giri', poeli su polako da se otvaraju, govorei mu na staloen, ali otvoren
nain da im se ne dopada iznenadno irenje Barouza, susedni mohoul, porast broja
stanovnika uopte, ili novi pritisak japanske vlade na njih da pretrae Veliki Nagib i
'nau zlato'. "Odbili smo", ree Nanao Nakajama, naborani starac sa raupanim
belom bradom i brkovima, tirkiznim minuama i dugakom sedom kosom vezanom
u konjski rep. "Ne mogu nas naterati."
"A ako pokuaju?" upita Don.
"Nee uspeti." Njegova spokojna sigurnost privue Donovu panju; setio se
razgovora sa Arkadijem, meu ogledalima.
Neke od novih stvari koje je sada video, bile su, dakle, ishod novog naina
posmatranja i novih pitanja koja je postavljao. No, druge su bile rezultat rei koju je
Arkadije poslao kroz mreu prijatelja i poznanika, da kau ko su i da mu se nau i
istrazi. Otuda je, prilikom predaha u nekom od naselja na putu od Sabiija do Senzeni
Naa, esto imao susret sa grupicama od dvoje, troje ili petoro ljudi, koji bi mu se
predstavili i rekli da je Arkadije mislio da bi ga zanimalo da vidi ovo... Pa bi ga
poveli da vidi podzemnu farmu sa samostalnim generatorom, ili sanduk alata i
opreme, ili skrivenu garau punu rovera, ili kompletnu malu nastambu u mezi,
nenastanjenu, ali spremnu da primi itelje. Don je iao za njima, razrogaenih oiju
i otvorenih usta, postavljajui pitanja i tresui glavom u udu. Da, Arkadije mu je
zaista otvorio oi; na planeti je postojao itav pokret, mala grupa u svakom naselju!
Konano je stigao u Senzeni Na. Vratio se zato to je Polina identifikovala dva
radnika koji su voeni kao odsutni, bez ikakvog objanjenja, na dan kada je na njega
baen kamion. Razgovarao je s njima dan posle dolaska, ali se pokazalo da imaju

zadovoljavajua objanjenja za odsustvo iz mree; bili su na terenu, na planinarenju.

Ali poto im se izvinio za oduzeto vreme i poao u svoju sobu, prilo mu je jo troje
tehniara za mohoule, koji su se predstavili kao Arkadijevi prijatelji. Don ih je
srdano pozdravio, srean to e mu putovanje ipak neto doneti. Na kraju ga je
grupa od osmoro njih povezla roverom do kanjona uporednog sa onim u kome je bio
mohoul. Odvezli su se kroz zastor praine do sklonita ukopanog u nadneseni zid
kanjona: bilo je nevidljivo za satelite, jer je isputalo toplotu kroz vei broj malih
oduki koje su iz svemira izgledale kao Saksove vetrenjae-grejai. "Verujemo da je
tako uradila i Hirokina grupa", ree jedan od njegovih vodia. Bila je to ena po
imenu Merien, dugakog, kljunastog nosa i preblizu postavljenih oiju, tako da je
imala veoma prodoran pogled.
"Znate li gde je Hiroko?" upita Don.
"Ne, ali mislimo da su negde u kru."
Standardni odgovor. Upitao ih je za sklonite na litici. Sagraeno je, rekla mu
je Merien, pomou opreme iz Senzeni Naa. Trenutno je prazno, ali spremno ako se
ukae potreba.
"Potreba za im?" upita Don pri obilasku malih, mranih odaja.
Merien je zurila u njega. "Za revolucijom, naravno."
"Revolucijom!"
Dok su se vozili nazad, Don je uglavnom utao. Merien i njeni drugovi osetili
su njegovu prepadnutost, pa su i sami postali nesigurni; moda su zakljuili da je
Arkadije pogreio kada je od njih zatraio da mu pokau sklonite. "Priprema se
veliki broj istih takvih", ree Merien kao da se brani. Ideju im je dala Hiroko, i
Arkadije je bio miljenja da bi mogla da bude korisna. Poeli su da ih nabrajaju na
prste: itava skladita opreme za proiavanje vazduha i leda, zakopana u tunelu od
suvog leda na jednoj od stanica za preradu leda na junoj polarnoj kapi; bunarsko
okno koje je crplo vodu iz velikog akvifera ispod Kasei Valisa; ratrkane staklenike
laboratorije oko Aherona, gde su se gajile farmakoloki korisne biljke; centar veza u
podrumu Nainog etalita u Podbreju. "A to je samo ono za ta mi znamo. U mrei
se pojavljuje samizdat za jedno itanje sa kojim mi nemamo nikakve veze, i Arkadije
je siguran da tamo napolju postoje i druge grupe koje rade isto to i mi. Jer kad
zagusti, svima e nam biti potrebna mesta gde emo se kriti i odakle emo se boriti."
"Manite me, molim vas", ree Don. "Morate utuviti u glavu da je itav ovaj
revolucionarni scenario obina fantazija o Amerikoj revoluciji, znate, o velikoj
granici, o junakim prvim kolonistima eksploatisanim od imperijalne uprave, o
pobuni sa ciljem da kolonija postane suverena drava - sve je to lana analogija!"
"Zato to kaete?" upita Merien. "ta se razlikuje?"
"Pa, pre svega, ne ivimo na zemljitu koje moe da nas hrani. Osim toga,
nemamo sredstava za uspenu pobunu!"

"Ne slaem se ni sa jednom tvrdnjom. Trebalo bi jo da razgovarate s

Arkadijem o tome."
"Pokuau. U svakom sluaju, mislim da postoji bolji nain da se to uini nego
da se unja okolo i krade oprema, direktniji nain. Jednostavno treba da predoimo
UNOMA-i ta treba da stoji u novom sporazumu o Marsu."
Njeni drugovi podsmeljivo odmahnue glavama.
"Moemo da priamo ta god elimo", ree Merien, "ali to nee promeniti ono
to nameravaju da urade."
"Zato nee? Mislite da mogu da prenebregnu ljude koji ive ovde? Istina je da
sada imaju atlove za povratna putovanja, ali smo i dalje udaljeni osamdeset miliona
kilometara od njih, i ovde smo, a oni nisu. Ovo moda nije Amerika iz ezdesetih
godina sedamnaestog veka, ali imamo iste prednosti: daleko smo, i sve je u naim
rukama. Vano je ne zapasti u njihov nain razmiljanja, u sve one stare, krvave
greke!"
Iznosio im je injenice protiv revolucije, nacionalizma, vere, ekonomije protiv svakog vida zemaljskog razmiljanja koga je mogao da se seti, sve smuljano
zajedno na njegov uobiajeni nain. "Revolucija, zapravo, nije bila uspena ni na
Zemlji. A ovde je sve to prevazieno. Trebalo bi da smiljamo novi program, ba kao
to kae Arkadije, ukljuujui naine da uzmemo svoju sudbinu u svoje ruke. Dok
ivite u matanjima o prolosti, vodite nas pravo u represiju na koju se alite! Treba
nam novi, marsovski nain ivota, nova marsovska filozofija, ekonomija, vera!"
Oni ga upitae kakva bi ta nova marsovska misao trebalo da bude, a on podie
ruke. "Kako ja to da znam? Teko je govoriti o neemu to tek treba da nastane, teko
je to zamisliti, jer nemamo od ega da poemo. To je uvek problem kada pokuavate
da stvorite neto novo, verujte mi da znam, jer sam pokuao. Ali mislim da mogu da
vam kaem kako e to izgledati; izgledae kao prve godine ovde, kada smo svi bili
jedna grupa i kada smo radili zajedno. Kada nije postojao drugi smisao ivota osim
da se smestimo i istraimo ovo mesto, i kada smo svi zajedno odluivali ta da se
radi. Tako bi to trebalo da izgleda."
"Ali ti dani su proli", ree Merien, a ostali potvrdie. "To je samo vae lino
matanje o prolosti. Prazne rei. Kao da drite as filozofije u ogromnom rudniku
zlata, izmeu dve sueljene vojske!"
"Ne, ne", ree Don. "Govorim o metodima za pruanje otpora, metodima koji
odgovaraju stvarnoj situaciji ovde, a ne nekakvoj revolucionarnoj matariji iz knjiga
o istoriji!"
I tako su se vrteli u krug, neprestano, sve dok nisu stigli u Senzeni Na i povukli
se u prostorije za radnike na najniem stambenom spratu. Tamo su nastavili svoju
strastvenu raspravu, kroz vremenski pomak i dugo u no; i u toj raspravi Don oseti
kako ga ispunjava oduevljenje, jer je video da poinju da razmiljaju o problemu bilo je oito da ga sluaju, i da im je vano ono to im govori i ono to misli o njima.

Bio je to njegov najbolji povratak u stari akvarijum Prvog oveka; u kombinaciji sa

Arkadijevim igom odobrenja, to mu je omoguilo opipljiv uticaj nad njima: bio je u
stanju da uzdrma njihovo pouzdanje, da ih natera da razmiljaju, da preispitaju svoje
stavove, da promene miljenje!
A u mutno purpurno svitanje Velike Oluje odlutali su niz hodnike do kuhinje i
tamo nastavili razgovor, gledajui kroz prozore i gutajui kafu, zraei izvesnim
nadahnuem, prastarim uzbuenjem valjane rasprave. I kada su konano prestali da
bi malo odspavali pre nego to zapone dan, ak je i Merien bila vidno uzdrmana, a
svi ostali su bili u dubokim mislima, ve maltene ubeeni da je Don u pravu.
Don je odetao do svog gostinskog stana, oseajui se umorno, ali sreno.
Bez obzira na to da li je to Arkadije hteo ili ne, uinio je da Don postane jedan od
voa njegovog pokreta. Moda e jednom zaaliti zbog toga, ali vie nije bilo
povratka. A Don je bio siguran da je to bila dobra odluka. Mogao je da bude most
izmeu podzemlja i ostalih itelja Marsa - radei u oba sveta, mirei ih, pretvarajui
ih u jedinstvenu silu koja e biti delotvornija od svakog ponaosob. Bie to moda sila
sa javnim sredstvima i poletom tajnog pokreta. Arkadije je smatrao da je takva
sinteza nemogua; ali Don je imao uticaj kakav Arkadije nije. Tako da je mogao, pa,
ne da uzurpira Arkadijevo mesto voe, ve da ih sve zajedno promeni.
Vrata njegovog stana u gostinskom delu bila su otvorena. Utrao je unutra i
tamo zatekao Sema Hjustona i Majkla enga kako sede u foteljama. "Pa", ree
Hjuston, "gde ste bili?"
"Ma, o'ladite", ree Don. Osetio je kako ga obuzima bes, a njegovo dobro
raspoloenje nestalo je za tren oka. "Jesam li pogreio vrata?" Izvio se unazad da
pogleda. "Nisam. Ovo su moje sobe." Podigao je ruke i ukljuio rekorder na zglobnoj
ploici. "ta radite ovde?"
"Hoemo da nam kaete gde ste bili", ree Hjuston vrsto. "Imamo ovlaenje
da ulazimo u sve sobe ovde i da dobijemo odgovor na svako pitanje. Stoga moete
poeti."
"Samo to nisam", ree Don posprdno. "Kako vam ne dosadi ta uloga opakog
ace? Umete li vi, momci, nekad da promenite pesmu?"
"Mi samo hoemo odgovore na svoja pitanja", ree eng blago.
"Ma nemojte, gospodine dobri aco", ree Don. "Svi mi elimo odgovore na
svoja pitanja, zar ne?"
Hjuston ustade; ve je bio na ivici nerava, i Don mu prie i stade tako da je
ostalo jedva deset centimetara izmeu njih. "Gubite se iz mog stana", ree. "Izlazite,
ili u vas ja izbaciti, pa emo onda da vidimo ko ima pravo da ulazi ovamo."
Hjuston je samo zurio u njega, i Don ga bez upozorenja gurnu u grudi;
Hjuston nalete na fotelju i protiv svoje volje sede, pa se odbaci prema Donu, ali
eng skoi izmeu njih, sa reima: "ekaj malo, Seme, ekaj malo", dok je Don

vikao "Gubite se iz mog stana!" - ponavljajui te rei vie puta iz sveg glasa, naleui
na engova lea i besno zurei preko njegovog ramena u Hjustonovo crveno lice.
Prizor zamalo da ga natera da prsne u smeh; uspeh onog guranja povratio mu je
dobro raspoloenje, i on odmarira da vrata galamei: "Napolje! Napolje! Napolje!" da Hjuston ne bi video kako se ceri. eng izgura svog razjarenog kolegu u hodnik, a
Don poe za njima. Na hodniku, eng je pazio da stoji izmeu svog partnera i
Dona. Bio je krupniji od obojice, i sada se okrenuo prema Donu, sa zabrinutim i
nervoznim izrazom lica.
"Dobro, ta hoete?" upita Don nevino.
"Samo da nam kaete gde ste bili", ree eng tvrdoglavo. "Imamo razloga da
verujemo da je vaa takozvana istraga sabotaa bila samo veoma vet paravan."
"A ja verujem u istu stvar to se tie vas", ree Don.
eng ga je ignorisao. "Jer, vidite, sve se dogaa posle vaih poseta..."
"I za vreme vaih poseta."
"...u svaki mohoul koji ste posetili tokom Velike Oluje baeni su bubnjevi sa
prainom. Programe u kabinetu Saksa Rasela u Vidikovcu Ehus napali su
kompjuterski virusi, odmah posle vaeg savetovanja s njim 2047. godine. U Aheronu
su bioloki virusi napali brzorastue liajeve im ste otili odande. I tako dalje.
Don slegnu ramenima. "Pa ta? Ovde ste ve dva meseca, i to je sve to ste
uspeli da saznate?"
"Ako smo u pravu, dovoljno je. Gde ste bili sino?"
"ao mi je", ree Don. "Ne odgovaram na pitanja provalnika u moj stan."
"Morate", ree eng. "Takav je zakon."
"Koji zakon? ta ete da mi uradite?" Okrenuo se prema otvorenim vratima
sobe i eng se pomeri da mu blokira put; on ponovo planu i naglo krenu prema
engu, koji se tre, ali ostade na vratima. Don se okrenu i poe prema zajednikim
prostorijama. Isto vee napustio je Senzeni Na u roveru, uputivi se odailjakim
putem na sever du istonog boka Tarzisa. Bio je to dobar put, tako da je tri dana
kasnije bio ve 1300 kilometara severnije, a malo dalje na severozapadu nalazio se
Noktis Labirintus, i kada je naiao na veliku odailjaku raskrsnicu, sa novom
stanicom za gorivo, poao je desno, putem koji je vodio istono od Podbreja. Dok je
rover naslepo putovao kroz prainu, radio je sa Polinom. "Polina, da li bi pregledala
sve planetne dokumente o krai dentalne opreme?" Bila je spora kao ovek kada su
bili u pitanju vanredni zahtevi, ali bi na kraju prikupila podatke. Potom joj je naloio
da pregleda podatke o kretanju svake sumnjive osobe koje je mogao da se seti. Kada
se uverio gde je ko bio, pozvao je Helmuta Bronskog da se poali na postupke
Hjustona i enga. "Kau da rade s tvojim odobrenjem, Helmute, pa sam mislio da ne
bi bilo loe da zna ta rade."

"Rade najbolje to mogu", ree Helmut. "Voleo bih da prestane da ih

zlostavlja i da pone da sarauje, Done. Bilo bi korisno. Znam da nema ta da
krije, pa mi nije jasno zato odbija saradnju."
"Hajde, Helmute, oni ne trae pomo. To je zloupotreba poloaja. Reci im da
prestanu s tim."
"Oni se samo trude da urade svoj posao", ree Helmut blago. "Nisam uo da je
bilo nekih nepravilnosti."
Don prekinu vezu. Kasnije pozva Frenka, koji je bio u Barouzu. "ta je s
Helmutom? Zato predaje planetu u ruke ovim policajcima?"
"Idiote", ree Frenk. Istovremeno je mahnito kucao na kompjuteru ispred sebe,
te se inilo da je tek delimino svestan onoga to govori. "Ima li ti uopte pojma o
onome to se ovde deava?"
"Bio sam ubeen da imam", ree Don.
"Stojimo do kolena u benzinu! A ovi prokleti tretmani protiv starenja su ibica.
Ali ti ionako nikada nisi shvatio zato su nas poslali ovamo, pa to bi ti sada neto
bilo jasno?" Kucao je dalje, pomno zagledan u svoj ekran.
Don je dugo posmatrao mali Frenkov lik na ekranu ploice. Konano ree:
"Zato su nas poslali ovamo, Frenk?"
"Zato to su Rusija i Sjedinjene Amerike Drave bile oajne, eto zato. Bili
smo oronuli, nezgrapni industrijski dinosaurusi, koje samo to nisu prodrali Japan i
Evropa i svi oni mali tigrovi to su se pojavljivali u Aziji. A imali smo i veliko,
neiskorieno svemirsko iskustvo, kao i par ogromnih i nepotrebnih vazduhoplovnosvemirskih industrija, pa smo iskoristili sve to i doli ovamo da pokuamo da
otkrijemo neto to e opravdati poduhvat. I isplatilo se! Nali smo zlato, da se tako
izrazim. A to znai samo jo benzina, jer zlatne groznice pokazuju ko je moan, a ko
nije. I mada sad imamo prednost, dole jo ima puno malih tigrova koji su sposobniji
od nas i svi hoe svoj deo plena. Dole ima toliko zemalja bez slobodnog prostora i
prirodnih bogatstava, a deset milijardi ljudi stoje u sopstvenim govnima."
"Zar mi nisi rekao da e se Zemlja uvek raspadati?"
"Ovo nije raspadanje. Razmisli - ako ovaj prokleti tretman bude samo za
bogate, siromani e se pobuniti i sve e otii u majinu - ali ako tretman bude za
sve, broj stanovnika e vrtoglavo porasti i opet e sve u majinu. Ovako ili onako,
pii propalo! I ve je poelo! Naravno, transnacionalkama se to ne dopada, jer kada
svet eksplodira, posao propada. Strahuju od toga, i zato su odluile da pokuaju
prisilno da odre situaciju. Helmut i oni policajci samo su deli vrka ledenog brega meu politikim voama ima mnogo takvih koji smatraju da e u sledeih nekoliko
decenija svetska policijska drava biti naa jedina prilika da ostvarimo kakvu-takvu
stabilizaciju broja stanovnika bez katastrofe. Kontrola odozgo; glupe li kopiladi..."
Frenk s gaenjem zavrte glavom, a onda se nagnu prema svom ekranu i
zaokupi se onim to se nalazilo na njemu.

Don ree: "Jesi li primio tretman, Frenk?"

"Naravno da jesam. Ostavi me na miru, Done, imam puno posla."
Leto je na jugu bilo toplije nego ono prethodno, pod platom Velike Oluje, ali
ipak hladnije nego bilo koje zabeleeno. Oluja je sada trajala ve gotovo dve Mgodine, preko tri zemaljske godine, ali je Saks to filozofski posmatrao. Don ga je
pozvao u Vidikovac Ehus, i kada je pomenuo hladne noi koje je doiveo, Saks samo
ree: "Vrlo je verovatno da emo imati niske temperature u najveem delu razdoblja
teraformiranja. Ali toplota per se i nije na cilj. Na Veneri je toplo. Ono to nama
treba jeste mogunost opstanka. Ako budemo mogli da udiemo vazduh, briga me za
hladnou."
U meuvremenu je i dalje bilo hladno, svuda, nou i do sto stepeni ispod nule,
ak i na polutaru. Kada je Don stigao u Podbreje, nedelju dana posle odlaska iz
Senzeni Naa, video je da plonike prekriva ruiasti sneg; bio je gotovo nevidljiv u
mutnoj svetlosti oluje, i peaenje je bilo rizian poduhvat. itelji Podbreja
provodili su najvei deo vremena unutra. Don je utroio nekoliko nedelja pomaui
lokalnom timu bioinenjera da na terenu testira novu brzorastuu snenu algu.
Podbreje je bilo puno stranaca. Veina su bili mladi Japanci ili Evropljani, koji su se
na sreu jo sporazumevali na engleskom. Don je stanovao u jednoj od starih
zasvoenih odaja, blizu severoistonog ugla kvadranta. Stari kvadrant bio je manje
popularan od Nainog etalita, skueniji i mraniji, i mnoge odaje sada su se
koristile za skladitenje. Bilo je neobino hodati kvadrantom hodnika i setiti se
bazena, Majine sobe, trpezarije - jer je sada sve to bilo u mraku i nakrcano
sanducima. Godine kada su prvih stotinu bili jedinih stotinu. Bilo je sve tee setiti se
kako je to izgledalo.
Preko Poline je pratio kretanje velikog broja ljudi, meu njima i istrane
jedinice UNOMA-e. Nije to bilo naroito strogo praenje, jer nije uvek bilo lako ui
u trag inspektorima, naroito Hjustonu i engu i njihovoj ekipi, za koje je
pretpostavljao da namerno naputaju mreu. U meuvremenu su prijemne baze
podataka kosmodroma svakog meseca sve vie potvrivale Frenkovu tvrdnju da su
oni samo vrak ledenog brega; posebno je u Barouzu mnogo pridolica radilo za
UNOMA-u bez opisa posla, a zatim su se irili na rudnike i mohoule i druga naselja,
da bi radili za efove tamonjeg obezbeenja. A njihovi zemaljski radni dokumenti
bili su zaista zanimljivi.
Posle rada sa Polinom, Don je esto naputao kvadrant i izlazio u etnju,
nespokojan i duboko u mislima. Bilo je mnogo vidljivije nego ranije: vazduh se
polako proiavao, ali je ruiasti led jo predstavljao opasnost prilikom peaenja.
inilo se da Velika Oluja poputa. Brzina vetra na povrini bila je samo dva do tri
puta vea od prosenih trideset kilometara na sat pre oluje, a praina u vazduhu
povremeno je bila samo gusta izmaglica koja je pretvarala zalaske Sunca u pastelne

kovitlace ruiaste, ute, narandaste, crvene i ljubiaste boje, sa nasuminim i

nestalnim potezima zelene i tirkizne, i ledenim dugama i parhelionima, kao i neto
reim zaslepljujuim zracima iste ute svetlosti: priroda u najkitnjastijem,
najprolaznijem i najspektakularnijem vidu. Posmatrajui sve te zamuene boje i
kretanja, Don bi potisnuo misli i popeo se na veliku belu piramidu da razgleda
okolinu, a zatim bi se vratio unutra, spreman da nastavi s ratovanjem.
Jedne veeri, posle ko zna koje od ovih veernjih ekstravaganci, siao je sa
piramide i polako poao prema Podbreju - a tada je ugledao kako dve prilike izlaze
iz bone komore garae i prolaze kroz prozirnu cev do rovera. U njihovom kretanju
bilo je neeg nervoznog i pritajenog, i on zastade da ih bolje osmotri: nisu imali
lemove, pa je po obliku potiljka i stasu prepoznao Hjustona i enga. Sa uurbanom
zemaljskom nezgrapnou popeli su se u rover i uputili se u njegovom pravcu. Don
zamrai vizir i poe dalje, oborene glave, trudei se da izgleda kao neko ko se vraa s
posla, zanosei malo u stranu da bi poveao rastojanje izmeu sebe i njih. Rover
zaroni u gust oblak praine i naglo nestade.
Kada je stigao do vrata komore, bio je duboko u mislima i gotovo prestraen.
Nepomino je stajao na vratima, razmiljajui, a onda se pokrenuo, ali ne kroz vrata,
ve prema kuitu interkoma u zidu pored vrata. Ispod mikrofona bilo je nekoliko
vrsta ulaza, i on paljivo izvadi poklopac iz jednog od njih i oisti prainu oko ivice ulaze vie niko nije koristio - pa ukljui zglobnu ploicu. Ukucao je Polininu ulaznu
ifru i saekao dovretak deifriranja. "Da, Done?" zau se Polinin glas na zvuniku
interkoma u njegovom lemu.
"Polina, molim te, ukljui kameru i prikai mi sobu."
Polina se nalazila na stolu uz boni zid, ukljuena u tamonji prikljuak. Njena
kamera bila je samo optiko vlakno, retko korieno, pa je slika na zglobnoj ploici
bila mala. Soba je bila u mraku, gorelo je samo nono svetlo; krivina njegovog vizira
bila je jo jedna prepreka, i nije mogao da razazna pojedinosti na ekranu ak ni kada
je sasvim priljubio ploicu uz staklo; video je samo siva i nestalna oblija. Prepoznao
je krevet i neto na njemu, a zatim zid. "Deset stepeni nazad", ree, pa zamiri,
pokuavajui da protumai sliku od dva kvadratna centimetra. Krevet. Na krevetu je
leao ovek. Da li je mogue? on cipele, torzo, kosa. Bilo je teko odrediti. Oblije
je bilo nepomino. "Polina, uje li neto u sobi?"
"Ventilatore, elektriku."
"Pusti mi ono to hvata na mikrofonu i pojaaj do kraja." Nagnuo je glavu uz
levu stranu lema, pritisnuvi uho uz zvunik. itanje, huanje, statiki um. Ovakav
proces podrazumevao je dosta greaka u prenosu, naroito pri upotrebi ovih
korodiranih starih ulaza. Meutim, bio je siguran da ne uje disanje. "Polina, moe
li da se ukljui u nadzorni sistem Podbreja, pronae kameru na vratima nae sobe
i pusti sliku na moju ploicu, molim te?"

Samo nekoliko godina ranije, lino je rukovodio ugradnjom sistema

obezbeenja u Podbreju; Polina je jo imala sve planove i ifre, i nije joj mnogo
trebalo da zameni sliku na njegovoj ploici sa onom iz apartmana, izvan njegove
sobe, snimanom odozgo. U apartmanu je gorelo svetlo, a kretanje kamere pokaza da
su vrata zatvorena; to je bilo sve.
Pustio je da mu ruka padne niz bok i poeo da razmilja. Posle pet minuta
ponovo je podigao ruku i stao da diktira Polini naredbe za sistem obezbeenja
Podbreja. Posedovanje ifara omoguilo mu je da porui celokupnom sistemu
kameru da obrie sve trake koje je snimao i da ih potom puta u jednoasovnom
ciklusu, umesto u uobiajenom osmoasovnom. Zatim je naredio da dva robotaistaa dou do sobe i otvore vrata. Dok su ili, stajao je i ekao, drhtei, da dovre
svoju sporu vonju kroz odaje. Kada su otvorili vrata, ugledao ih je kroz Polinino
malo oko; u sobu pokulja svetlost i na trenutak ga zaslepi, a onda se podesi, i on dobi
mnogo jasniju sliku. Da, na krevetu je leao ovek. Donu se skrati dah. Upravljao je
robotima preko telekomandi, koristei siune poluge na zglobnoj ploici. Bio je to
trzav proces, ali ako podizanje probudi nepoznatog, utoliko bolje.
Nije ga probudilo. Udovi su mu mlitavo visili iz ruku robota, koje su ga
podigle sa algoritamskom preciznou. Beivotno telo. ovek je bio mrtav.
Don namerno duboko udahnu, pa zadra dah i nastavi sa upravljanjem,
vodei prvog robota da poloi telo u veliku posudu za smee drugog robota. Povratak
robota niz hodnik do njihove odaje u skladitu bio je lak. Usput je nekoliko ljudi
prolo kraj njih, ali to nije mogao da sprei. Telo se moglo videti samo odozgo, i
nadao se da se kasnije niko nee setiti robota.
Kada ih je doveo u njihovu prostoriju, nije bio siguran ta dalje da radi. Da li
da odnese telo do pei u etvrti Alhemiara? Ne - sada kad ga je izneo iz sobe, nije
morao da ga uklanja. tavie, trebae mu kasnije. Prvi put se zapitao o kome je re.
Naredio je prvom robotu da priljubi svoje senzorsko oko uz zglob desne ruke
mrtvaca i da ga oita magnetskim itaem. Potrajalo je dok oko nije pronalo pravo
mesto na zglobu, ali ga potom nije isputalo. Na siunoj ploici koju su svi imali
ugraenu u kost zgloba nalazili su se podaci na standardnom jeziku taaka, i Polina
je za minut pronala ID. Jaika Mui, revizor iz UNOMA-e, nastanjen u Podbreju, na
planetu stigao 2050. godine. Registrovana osoba. ovek koji bi moda doiveo
hiljadu godina.
Don poe da se trese. Naslonio se na zid Podbreja od lakiranih plavih cigala.
Moi e da ue tek za jedan sat ili neto ranije. Nestrpljivo se odgurnuo i poao oko
kvadranta. Obino mu je trebalo petnaestak minuta da ga obie, ali je otkrio da je to
sada uinio za deset. Posle drugog kruga, skrenuo je prema starom logoru.
Samo su dva stara modula jo bila tamo, oigledno naputena ili koriena
samo za skladitenje. Iz none praine izmeu njih iskrsnue ljudske prilike i na
trenutak ga uplaie, ali zatim prooe pored njega. Vratio se do kvadranta i ponovo

ga obiao, a onda poe stazom prema etvrti Alhemiara. Zastao je da osmotri

zastareli kompleks cevovoda i zdepastih belih zgrada, prekrivenih crnim kaligrafskim
jednainama. Pomislio je na prve godine na Marsu. Sada, posle svega, inilo mu se
da su prole kao treptaj oka. Posmatrane odavde, iz pomrine Velike Oluje.
Civilizacija, korupcija, kriza. Ubistvo na Marsu. On zakrguta zubima.
Proao je jedan sat. Bilo je devet uvee. Vratio se do komore i uao, u
svlaionici skinuo lem, hoda i izme, svukao se i istuirao, osuio, obukao
kombinezon, oeljao kosu. Duboko je udahnuo i poao du junog zida kvadranta,
zatim uvis kroz zasvoene odaje, do one u kojoj je bila njegova soba. Nije ga
iznenadila pojava etvoro inspektora UNOMA-e u trenutku kada je otvarao vrata, ali
se trudio da izgleda zateeno kada su mu naredili da stane: "ta je ovo?" upita on.
To su bili ne Hjuston i eng, ve tri mukarca i jedna ena iz one prve grupe
na Niskoj Koti. Bez odgovora ga okruie, irom otvorie njegova vrata i dvojica njih
uoe prvi; Don je obuzdavao elju da ih udari, da vie na njih, ili da se nasmeje
izrazima njihovih lica kada su otkrili da mu je soba prazna; umesto toga, samo ih je
radoznalo posmatrao i pokuao da se ogranii na ozlojeenost koju bi pokazao da
nije znao o emu je re. Ta ozlojeenost svakako bi bila znatna, i kad je jednom
otvorio ta vrata u sebi bilo je teko zadrati provalu nakupljenog besa, odrati je u
bezazlenim okvirima; trebalo je da se istrese na njih kao na preterano revnosne
policajce, a ne da ih napadne kao ubice, ali nije bilo lako obuzdati se.
Zahvaljujui njihovoj pometnji usled neoekivane situacije uspeo je da ih se
oslobodi sa par otrih reenica, i kada je zatvorio vrata za njima zakoraio je na
sredinu sobe. "Polina, molim te da preuzme sve to se deava u sistemu bezbednosti
i da to snimi. Ukljui mi kamere koje ih snimaju."
Polina ih je pronala. Trebalo im je samo nekoliko minuta da se nau u
kontrolnoj sobi obezbeenja, gde su im se pridruili eng i ostali. Uzeli su da
pregledaju kamere. Don je sedeo za Polininim ekranom i gledao kako vraaju trake i
otkrivaju da su snimile samo jedan sat i da su sva dogaanja te veeri izbrisana. To e
im dati grau za razmiljanje. Mrko se osmehnuo i naloio Polini da se iskljui iz
sistema.
Preplavio ga je talas iscrpljenosti. Bilo je tek jedanaest, ali je njegov
organizam potroio sav adrenalin i omegendorf, i bio je umoran. Seo je na krevet, ali
je odmah opet ustao, jer se setio ko je tu poslednji leao. Na kraju je zaspao na podu.
Probudili su ga u vremenskom pomaku. Bio je to Spenser Dekson, sa vestima
o leu pronaenom u korpi robota. Otiao je do klinike i umorno stao pored Spensera,
zagledavi se u telo Jaike Muija, dok ga je nekoliko istraitelja sumnjiavo
posmatralo. Dijagnostika aparatura bila je vina autopsiji kao bilo koja druga,
moda i vie; testovi siunih uzoraka ukazivali su na ugruak krvi. Don ozbiljno
naredi punu kriminalistiku autopsiju; Muijevo telo i odea bie skenirani,
mikroskopske estice bie uporeene sa njegovim genomom, a potom e sve strane

estice biti sravnjene sa listom prisutnih u Podbreju. Dok je davao ovo uputstvo,
Don je zurio u istraitelje UNOMA-e, ali ovi nisu ni trepnuli. Verovatno su nosili
rukavice i hodae, ili su celu stvar obavili preko telekomandi kao i on. Morao je da
im okrene lea da bi sakrio gaenje; nije smeo da se oda da zna!
Meutim, poto su znali da su sami ostavili telo u njegovoj sobi, svakako su
sumnjali da ga je on uklonio, i da je obrisao trake. Znali su, dakle, da on zna, ili su
bar pretpostavljali. Ali nisu mogli da budu sigurni, te stoga nije bilo razloga da se
izlee.
Sat kasnije, vratio se u sobu i ponovo legao na pod. Iako je jo bio iscrpljen,
vie nije mogao da spava. Zurio je u tavanicu, razmiljajui. Razmiljao je o svemu
to je saznao.
Pred zoru mu se inilo da je sve razjasnio. Odustao je pokuaja da zaspi i ustao
da izie u etnju; bilo mu je potrebno da bude na otvorenom, daleko od ljudi i
njihove odvratne pokvarenosti, napolju pod velikom metlom vetra, dramatino
vidljivom zbog podignute praine.
Ali kada se naao na vratima komore, nad glavom je ugledao zvezde. itavo
tkanje - sve one hiljade zvezda sijale su kao da su neprestano bile tu, bez najmanjeg
treptaja ili zamuenosti, a one blee bile su tako guste da je crnina neba izgledala
pomalo beliasto, kao da je celo nebo Mleni Put.
Kada se povratio od uda i gotovo zaboravljene ari zvezda, ukljuio je
interkom i javio vest.
Vest je izazvala optu strku; ljudi su je uli i odmah probudili prijatelje, pa su
se svi sjurili do svlaionica da uzmu hodae dok ne budu razgrabljeni. Vrata komora
su se otvarala i kroz njih je kuljala gomila.
Nebo je na istoku postalo crnkasto crveno, a zatim se brzo osvetlilo. itavo
nebo prelo je u nijansu tamnoruiaste boje, a onda je poelo da se zari. Zvezde su
nestajale u stotinama, sve dok nisu ostale samo Venera i Zemlja na istoku, iznad
rastue svetlosti. Istok je bio sve svetliji, sve dok se nije inilo da je svetliji nego to
dan moe da bude; oi su im suzile uprkos zatamnjenim vizirima, a neki ak glasno
povikae od prepadnutosti preko zajednike frekvencije. Ljudske prilike trale su
okolo, interkom je bio haos glasova, nebo je postalo nemogue svetlo, a zatim jo
svetlije, i svetlije, i svetlije od toga, dok nije izgledalo da e eksplodirati: pulsiralo je
jarkom ruiastom svetlou koja je potopila iskre Venere i Zemlje. Onda je Sunce
razlomilo horizont i prelilo se preko ravnice kao termonuklearna bomba, a ljudi
zaurlae i poee da skau i da tre kroz dugake, crne senke stena i zgrada. Svi
zidovi prema istoku bili su veliki blokovi fovistikih boja, a lakirani mozaici na
njima su goreli, suvie blistavi za pogled. Vazduh je bio ist kao staklo i zaista je
izgledao kao vrsta tvar, a stvari zarobljene u toj tvari imale su ivice otre poput
ileta.

Don se udalji od gomile na istok, prema ernobilu. Iskljuio je interkom.

Nebo je bilo tamnije ruiasto nego to ga se seao, sa primesom ljubiaste u zenitu.
U Podbreju su svi pomahnitali; mnogi nikada nisu videli Sunce na Marsu, i mora da
im je bilo kao da su ceo ivot proiveli u Velikoj Oluji. Sada je to bilo gotovo, i lutali
su kroz svetlost, pijani od nje, posrui na ruiastom ledu, zapoinjui bitke utim
grudvama, penjui se na zaleene piramide. Videvi to, Don se i sam okrenu i pope
se uz stepenice poslednje piramide, da osmotri uzvisine i upljine oko Podbreja.
Bile su donekle zaleene i glibave, ali inae iste kao pre. Ukljuio je zajedniku
liniju i odmah je iskljuio; oni unutra jo su galamili, traei hodae, a napolju niko
nije obraao panju na njih. Proao je ve jedan sat od izlaska Sunca, povika neko,
ali Don nije mogao da veruje. Vrteo je glavom; opta dernjava i seanje na le u sobi
uinili su da mu kraj oluje ne bude Bog zna kako radostan.
Ubrzo se vratio unutra, ustupio svoj hoda dvema enama njegovog rasta i
posvaao ih oko toga koja e prva da ga upotrebi, siao do kom-centra i pozvao
Saksa u Vidikovcu Ehus. Kada je dobio vezu s njim, estitao mu je na zavretku
oluje.
Saks pree preko toga kao da se dogodilo nekoliko godina ranije. "Spustili su
se na Amor 2051B", ree. Bio je to ledeni asteroid, izabran za uvoenje na orbitu oko
Marsa. Ve su ugraivali rakete u njega, koje e ga odbaciti na putanju slinu
Aresovoj; bez toplotnog tita, sagoree ga trenje. Izgledi za UMO, predvien za
otprilike est meseci, bili su vie nego dobri. Ovo je vest, naglasio je Saks na svoj
treptav, spokojan nain. Velika Oluja je prolost.
Don je morao da se nasmeje. Ali tada se seti Jaike Mauija, pa ispria Saksu o
tome, zato to je eleo da jo nekome pokvari slavlje. Saks samo trepnu. "Postaju
ozbiljni", ree najzad. Zgaen, Don se pozdravi i prekinu vezu.
Ponovo je odlutao napolje kroz odaje, uznemiren silovitim sukobljavanjem
dobrih i loih oseanja. Vratio se u sobu i uzeo omegendorf i jedan od novih pandorfa
koje mu je dao Spenser, a zatim je iziao u sredinji atrijum kvadranta i zaao meu
bledo bilje, izniklo u Oluji, okrenuto prema sijalicama na tavanici. Nebo je jo bilo
bistre zagasito ruiaste boje, i zaslepljujue. Mnogi koji su izili u prvom mahu sada
su bili unutra, meu lejama bilja u atrijummu, slavei. Naiao je na nekoliko
prijatelja i poznanika, ostalo su bili uglavnom neznanci. Vratio se u odaje, prolazei
kroz sobe pune stranaca, koji bi ponekad zagrajali kada bi ga ugledali. Kada bi
dovoljno dugo vikali 'Govor!', popeo bi se na stolicu i izgovorio nekoliko fraza,
oseajui endorfine, koji su danas bili nepredvidivog dejstva zbog seanja na
ubijenog oveka. Povremeno je govorio veoma vatreno, mada nikad nije znao ta e
rei dok ne bi izbilo iz njega. Videli smo Dona Buna pijanog kao guzica, priae se,
onog dana kada se smirila Velika Oluja. Ako, pomislio je, neka priaju ta god ele.
Ionako vie nije bilo vano ta radi, kad je legenda bila u pitanju.

U jednoj od odaja skupila se grupa Egipana. Bili su to ortodoksni muslimani,

nimalo nalik na njegove Sufije; govorili su kao vetar i ispijali kafu, opijeni kofeinom
i Suncem, blistavih belih zuba ispod nasmejanih brkova, ovom prilikom izuzetno
srdani, zapravo sreni to ga vide tu. To ga je osokolilo, pa im ree, ponesen
zanosom trenutka: "Znate, svi smo mi deo novog sveta. Ako ne utemeljite svoja dela
na marsovskoj stvarnosti, postaete neka vrsta izofreniara, sa telom na jednoj
planeti, a duhom na drugoj. Nijedna tako razdvojena zajednica ne moe dugo da
opstane."
"Mogue, mogue", ree jedan od njih s osmehom. "Morate razumeti da smo
mi i pre putovali. Mi smo putniki narod. Ali gde god da smo, Meka je dom nae
due. Moemo da odletimo na sam kraj Vaseljene, ali emo i tada oseati isto."
Na to nije imao ta da kae; ovako otvorena iskrenost bila je, u stvari, mnogo
istija nego ono sa im je imao posla prethodne noi, pa je klimnuo glavom i rekao:
"Razumeo sam." U poreenju sa svim licemerjem Zapada, gde su ljudi razgovarali o
profitu za vreme jutarnje molitve, ljudi koji nisu umeli da artikuliu nijedno svoje
ubeenje; ljudi koji su svoja ubeenja smatrali za fizike konstante i govorili: "Tako
stoje stvari". Frenkova omiljena reenica.
Don je zato ostao i neko vreme razgovarao sa Egipanima, a kada ih je
napustio, oseao se bolje. Opet je stigao do svoje sobe, sluajui bune glasove koji
su se slivali iz odaja u hodnik; klicanje, vrisku, nauniko blebetanje, 'te stvari su
toliko halofitne da ne vole penu jer u njoj ima suvie vode', odlomke smeha.
Sinula mu je ideja. Spenser Dekson stanovao je u sobi do njegove, i ba je
prolazio tuda kada je Don hitro uao, pa mu je ispriao zamisao. "Trebalo bi da
okupimo to vie ljudi za veliku proslavu prolaska oluje. Sve grupe sa seditem na
Marsu, zna, ili bar svakog ko bude hteo da prisustvuje. Svakog ko bude hteo da
doe."
"Gde da doe?"
"Na vrh Olimpus Monsa", ree on bez razmiljanja. "Moda bismo mogli da
nagovorimo Saksa da izrauna dolazak svog ledenog asteroida, pa da to posmatramo
odande."
"Dobra ideja!" ree Spenser.
Olimpus Mons je titasti vulkan, dakle kupa koja gotovo nigde nije strma, ija
je velika ishod rezultat podjednako velike irine; dvadeset pet kilometara je vii od
okolne nizije, ali mu je prenik osam stotina kilometara, tako da mu je prosean
nagib oko est stepeni. Ali njegovu telesinu opasuje kruni nagib, visok nekih sedam
kilometara, i ova spektakularna litica, dvostruko via od Vidikovca Ehus, na nekim
mestima je maltene vertikalna. Neke njene take ve su privukle planinare, ali jo
niko nije uspeo da je savlada, i za veinu stanovnika planete ostala je samo
spektakularna prepreka na putu do kaldere na vrhu. Terenski putnici su ga savladali

preko iroke rampe na severnoj strani, gde se jedan od poslednjih izliva lave prelio
preko litice - areolozi su priali bajke o tom dogaaju, o reci istopljenog kamena
irokoj sto kilometara, zaslepljujueg sjaja, koja je padala sa visine od sedam hiljada
metara na crnu ravnicu sa korom od lave, da bi se tamo sve vie i vie gomilala. Ovaj
izliv lave ostavio je za sobom kosinu sa jedva naglaenom izboinom na mestu gde je
preao preko nagiba; bio je to lak uspon, a potom je samo trebalo odvesti se uzbrdo
nekih dve stotine kilometara do ruba kaldere.
Gornja ivica Olimpus Monsa toliko je iroka i ravna da se sa nje ne moe
videti ostatak planete, iako prua odlian pogled u kalderu sa njenim mnogostrukim
prstenjem; ko gleda napolje, videe samo spoljnju ivicu, i iza nje nebo. Ali se na
junoj strani ruba nalazi mali krater od meteora, koji nema ime ve samo
kartografsku oznaku, THA-Zp. Unutranjost ovog nevelikog kratera donekle je
zaklonjena od slabe ali stalne struje vetra na Olimpus Monsu, i ako posmatra stane
na njegovu srazmerno novu, nazubljenu ivicu, konano e ugledati padinu vulkana, a
u daljini beskrajnu nagnutu ravnicu zapadnog Tarzisa; bie to kao da posmatra
planetu sa niske platforme u svemiru.
Bilo je potrebno skoro devet meseci za randevu asteroida sa Marsom, tako da
je vest o Donovoj proslavi imala vremena da se proiri. I ljudi su doli, u ratrkanim
karavanima rovera od dva, tri, pet ili deset vozila, uz severnu rampu i oko june
spoljnje padine Zpa, i podigli su velike providne atore srpastog oblika, sa vrstim
providnim podovima dva metra iznad zemlje, postavljenim na providne ulazne cevi.
Bili su najnoviji izum u industriji sklonita, u stvari, i svi su bili postavljeni sa
unutranjim lukovima okrenutim uzbrdo, tako da su posle postavljanja inili niz
stepenasto poreanih srpova, nalik na staklene bate na terasastoj padini brega, iznad
beskonanog poteza bronzanog sveta. Karavani su pristizali cele nedelje, a diriabli
su se vukli uz dugaku padinu da bi bili vezani u Zpu, toliko ga ispunivi da je
unutranjost malog kratera podseala na posudu punu roendanskih balona.
Dona je iznenadila brojnost skupa, jer je oekivao da e se samo nekolicina
prijatelja poduhvatiti puta na tako udaljeno mesto. Bio je to jo jedan dokaz njegove
nesposobnosti da oceni trenutnu populaciju planete; okupilo se blizu hiljadu ljudi, to
je bilo zapanjujue. Dodue, mnoga lica ve je video, a dosta njih je znao po imenu.
Bila je to, dakle, neka vrsta okupljanja prijatelja. Kao da je rodno mesto za koje nije
znao da postoji odjednom izniklo oko njega. A kako je dolo dosta pripadnika prvih
stotinu, ukupno etrdesetoro, meu njima Maja i Saks, En i Sajmon, Naa i Arkadije,
Vlad i Ursula i ostali iz aheronske grupe, Spenser, Ria, Aleks, Raul, anet, Meri,
Dmitri, Elena i ostali sa Fobosa, i Erni, Saa, Jeli i jo nekolicina, od kojih neke nije
video dvadeset godina - u stvari, svi koji su mu bili bliski, osim Frenka, koji je rekao
da ima suvie posla, i Filis, koja nije ni odgovorila na poziv.

A to nisu bili samo prvih stotinu; bilo je jo starih prijatelja, ili prijatelja
prijatelja: brojna grupa vajcaraca, ukljuujui putare-nomade; Japanci sa svih
strana; veina Rusa sa planete: njegovi prijatelji Sufiji; i svi su bili ratrkani ispod
terasastih srpova atora, u karavanskim grupama i posadama diriabala, povremeno
trei do komora da pozdrave poslednje pridolice.
Danju je veliki broj njih lutao oko atora, skupljajui kamenje sa velike
zakrivljene kosine. Pad Zpovog meteora svuda je razbacao komade rastopljene lave,
ukljuujui kupaste odlomke itovita nalik na krhotine grnarije, od kojih su neki
bili crni kao no, drugi jarko crvene boje, ili poprskani dijamantima nastalim
prilikom udara. Jedan areoloki tim iz Grke poeo je da ih slae u aru na tlu ispod
uzdignutog poda njihovog atora, a sa sobom su poneli i malu keramiarsku pe, tako
da su mogli da lakiraju neke odlomke u utu, zelenu ili plavu boju, da bi im mozaici
bili ivopisniji. Ostali su prihvatili ovu ideju im su je videli, i ve posle dva dana
svaki providni ator stajao je iznad arenog mozaikog parketa: motivi su bili sheme
elektronskih kola, slike ptica i riba, fraktalne apstrakcije, Eerovi crtei, tibetanskom
kaligrafijom ispisano Om Mani Padme Ham, planetne mape i mape pojedinih oblasti,
jednaine, portreti, pejsai i mnogo drugog.
Don je provodio vreme idui od atora do atora, razgovarajui sa ljudima i
uivajui u karnevalskom raspoloenju koje nije iskljuivalo svae; bilo ih je dosta ali je veina ljudi provodila vreme u svetkovanju, razgovoru, piu, izletima po
talasastoj povrini starih tokova lave, izradi podnih mozaika, igri uz muziku nekoliko
amaterskih grupa. Najbolja od njih bila je grupa sviraa na magnezijumskim
bubnjevima. Instrumenti su bili ovdanji, muziari iz Trinidada i Tobaga, poznatog
korisnikog sedita transnacionalki sa ilavim domorodakim pokretom otpora,
kome su pripadali i lanovi orkestra. Bila je tu takoe grupa koja je svirala kantri i
vestern, sa odlinim slajd-gitaristom, i irska grupa sa runo napravljenim
instrumentima i irokim i nestalnim lanstvom, zahvaljujui emu su svirali gotovo
bez prestanka. Ove tri grupe bile su okruene svetinom koja je igrala, tako da su se
sve kretnje u njihovim atorima pretvorile u neku vrstu pulsirajueg plesa, pa je i
obian prelazak sa jednog na drugo mesto bio ispunjen gracioznou i ivou
muzike, gravitacije, pogleda.
Bilo je to veliko slavlje, i Don je bio zadovoljan i estoko se provodio dok
god je bio na nogama. Nije mu bio potreban omegendorf, niti pandorf; kada su ga
jednom Merien i grupa iz Senzeni Naa saterali u oak i poeli da dele tablete, samo
se nasmejao; "Mislim da ovaj put ne bih", rekao je mladim usijanim glavama, slabo
odmahnuvi rukom. "To bi sad bilo kao teranje uglja u Njukasl."
"Uglja u Njukasl?"
"Hteo je da kae kao prevoenje permafrosta u Borealis."
"Ili ubacivanje ugljen-dioksida u atmosferu."
"Dovoenje lave na Olimpus."

"Dodavanje soli u prokleto zemljite."

"Dodavanje oksida gvoda bilo gde na prokletoj planeti!"
"Tano tako", ree Don, smejui se. "Ve sam zaao u crveno."
"Ne toliko kao onaj svet tamo", ree jedan od njih, pokazavi na zapad. Uz
padinu vulkana lebdela su tri diriabla boje peska. Bili su mali i staromodni, i nisu
odgovarali na radio-poruke. Kada su se konano prebacili preko ivice Zpa i usidrili
meu veim i ivopisnijim diriablima u krateru, svi su ekali da uju od posmatraa
kod komora ko su pridolice. Kada su se vrata gondola otvorila i propustila grupu od
dvadesetak prilika u hodaima, nastade muk. "To je Hiroko", ree odjednom Naa
preko zajednike frekvencije. Prvih stotinu brzo se okupie u najviem atoru,
gledajui prema peakoj cevi koja se gubila iza ruba. Potom novi gosti prooe kroz
cev do komore atora i naoe se unutra, i zaista, bila je to Hiroko - Hiroko, Miel,
Evgenija, Juao, Din, Elen, Ria, Pol i mnogo mladih.
Vazduhom se prolomie povici i radosna vriska, ljudi su se grlili, neki su
plakali, a bilo je i dosta gnevnih optubi; ni sam Don nije mogao drugaije kada mu
se pruila prilika da zagrli Hiroko, zbog svih onih samotnih sati u roveru, provedenih
u brizi, u elji da razgovara s njom; akama joj je stegnuo ramena i protresao je,
oekujui da mu iz grla poteku ljutite rei, ali njeno nasmejano lice bilo je toliko
slino njegovom seanju na nju, a opet nije - lice joj je bilo mravije i vie izborano,
nepoznato i u isto vreme njeno - da mu se zamaglilo i rasplinulo pred oima, od
onoga to je oekivao da vidi u ono to je zaista video. Zbunjen ovim halucinantnim
rastakanjem (koje mu se dogodilo i u oseanjima), samo je rekao: "Oh, tako sam
eleo da razgovaram s tobom!"
"I ja s tobom", ree ona, iako je bilo teko uti je u galami; Naa je razdvajala
Maju i Miela, jer je Maja vikala: "Zato mi nisi rekao?" sve dok nije briznula u pla.
Don je bio pometen ovim, a onda je preko Hirokinog ramena ugledao Arkadijevo
lice, zgreno u izraz koji je govorio da e neka pitanja morati da dobiju odgovor, i
potpuno je zaboravio ta je hteo da kae. Svakako e biti tekih rei, ali neka, oni su
tu! Tu su. Dole u atorima buka je narasla za dvadeset decibela. Ljudi su klicali
ponovnom ujedinjenju.
Kasnije tog popodneva, Don je predsedavao skupu lanova prvih stotinu,
kojih je sada bilo gotovo ezdesetoro. Sami su se okupili u najviem atoru i gledali
su preko niih atora, prema svetu u daljini.
Postao je toliko vei od Podbreja i tesnog kamenitog polja oko njega. inilo
im se da se sve promenilo; svet i civilizacija na njemu narasli su i postali sloeniji. A
oni su ipak bili tu, sva lica tako poznata, a opet izmenjena, ostarela onako kako
ljudska lica stare: vreme ih je obeleilo erozijom kao da su iveli kroz geoloka doba,
podarivi im izraz dubokog znanja. inilo se da kriju akvifere iza oiju. Veina ih je
sada bila u sedmoj deceniji ivota. A svet je zaista bio vei - na mnogo razliitih

naina: uostalom, ako budu imali sree, sasvim je mogue da e im biti sueno da
posmatraju druge kako stare mnogo vie. Bio je to neobian oseaj.
Zato su etali okolo, posmatrajui ljude u niim atorima i areni, narandasti
tepih planete iza njih; a razgovori su tekli u razliitim pravcima, u brzim, haotinim
talasima, stvarajui ukrtanja, tako da bi povremeno svi u isti mah zautali i stajali
zajedno u tiini, opinjeni, ravnoduni ili nasmejani poput delfina. U atorima ispod
njihovog, ljudi bi s vremena na vreme pogledali prema njima kroz plastine lukove,
svesni i uzbueni zbog injenice da posmatraju istorijski skup.
Konano su posedali na razbacane stolice, dodajui jedni drugima sir, krekere i
boce crnog vina. Don se zavalio u stolicu i pogledao oko sebe. Arkadije je prebacio
jednu ruku oko Majinih ramena, drugu oko Nainih, i njih troje su se smejali neemu
to je Maja rekla; Saks je treptao u svom zadovoljstvu sove, a Hiroko je naprosto
sijala. U prvim godinama na Marsu, Don nikada nije video takav izraz na njenom
licu. Bio je greh kvariti takvo raspoloenje, ali trenutak ionako nikada nee biti
povoljan, a raspoloenje e se vratiti. Zato se prilikom jednog od zatija glasno i
razgovetno obratio Saksu: "Mogu da ti kaem ko stoji iza sabotaa."
Saks zatrepta: "Stvarno?"
"Da." Pogledao je Hiroko u oi. "To su tvoji ljudi, Hiroko."
Ovo je otrezni, iako se jo smeila: ali je to ponovo bio onaj stari, zatvoreni
osmejak. "Ne, ne", ree ona pomirljivo i odmahnu glavom. "Zna da to ne bih
uinila."
"Pretpostavio sam da ne bi. Ali tvoji ljudi to rade bez tvog znanja. Zapravo,
tvoja deca. U dogovoru sa Kojotom."
Oi joj se suzie, i ona baci hitar pogled prema niim atorima.
Kada je ponovo pogledala Dona, on nastavi. "Ti si ih podigla, zar ne?
Oplodila si izvestan broj svojih jajnih elija i odgajila ih in vitro?"
Posle kraeg oklevanja, ona potvrdi.
"Hiroko!" javi se En. "Potpuno je neizvesno koliko je taj ektogeni proces
uspean!"
"Isprobali smo ga", ree Hiroko. "Sva deca su zdrava."
Sada se cela grupa utiala; posmatrali su Hiroko i Dona. On ree: "Moda je
tako, ali ne dele sva tvoje zamisli. Rade na svoju ruku, kao sva deca. Imaju onjake
od kamena, zar ne?"
Hiroko nabra nos. "To su krunice. Zapravo, kompozit, a ne pravi kamen.
Budalasta moda."
"I neka vrsta obeleja. A napolju ima ljudi koji su ga prihvatili, ljudi u dodiru
sa tvojom decom, koji im pomau u sabotaama. Jedna takva grupa zamalo da me
ubije u Senzeni Nau. Moj tamonji vodi imao je onjake od kamena, iako mi je
dugo trebalo da se setim gde sam ih video. Pretpostavljam da smo se sluajno nali u
oknu u trenutku kada je pao kamion. Nisam im dao nikakvu najavu da u ih posetiti,

pa verujem da je cela stvar bila isplanirana pre nego to sam stigao tamo, i da nisu
znali kako da je zaustave. Okakura je verovatno siao u okno mislei da e biti
zgnjeen kao buba u ime pokreta."
Poto je ponovo poutala, Hiroko ree: "Jesi li siguran?"
"Prilino. Dugo nisam mogao da se snaem, jer nisu posredi samo oni - deava
se vie toga odjednom. Ali kada sam se setio gde sam video prvi kameni zub, ispitao
sam stvar i otkrio sam da je jo tamo 2044. godine cela jedna poiljka dentalne
opreme sa Zemlje stigla prazna. Opeljeen je itav teglja. Tada sam pomislio da sam
na nekakvom tragu. A onda su poele da se deavaju sabotae na mestima i u vreme
kada niko ko je u mrei nije mogao da bude poinilac. Kao onomad kada sam posetio
Meri kod akvifera Margaritifer, kada je odletelo u vazduh kuite bunara. Bilo je
jasno da to nije uradio niko odande, bilo je jednostavno nemogue. Ali to je zaista
izolovana stanica, i u to vreme nije bilo nikoga u okolini. Znai da je morao da bude
neko izvan mree. Eto kako sam pomislio na tebe."
Slegnuo je ramenima u znak izvinjenja. "Kada to malo proveri, otkrije da bar
polovinu sabotaa nije mogao da izvede niko iz mree. to se tie druge polovine,
obino je u okolini bio primeen neko sa kamenim zubom. Ovo ve postaje iroko
prihvaena moda, ali ipak. Zakljuio sam da ste to vi, i dao sam mojoj VI da uradi
analizu koja je pokazala da se otprilike dve treine sluajeva dogodilo u niim
oblastima june polulopte, ili u krugu od tri hiljade kilometara ije je sredite kreviti
teren na istonom kraju Marinerisa. Taj krug obuhvata veliki broj naselja, ali mi se i
pored toga inilo da je kr logino mesto za skrivanje sabotera. A ve godinama
pretpostavljamo da ste otili tamo kada ste napustili Podbreje."
Hirokino lice nije nita odavalo. Najzad ree: "Proveriu ovo."
"Dobro."
Saks ree: "Done, rekao si da se deava vie toga odjednom?"
Don potvrdi. "Vidite, nije re samo o sabotaama. Neko pokuava da me
ubije."
Saks zatrepta, a ostali su izgledali zapanjeno. "Isprva sam mislio da to rade
saboteri", ree Don, "da bi spreili moju istragu. Imalo je smisla, a prvi pokuaj i
jeste bio sabotaa, pa nije bilo teko stei pogrean utisak. Saboteri ne ele da me
ubiju - to su ve mogli da uine, ali nisu. Jedne noi, zaustavila me je grupa njih,
Hiroko, meu njima tvoj sin Kasei, i Kojot, za koga verujem da je slepi putnik koga
ste krili na Aresu..."
Ovo izazva optu galamu; inilo se da je dosta njih slutilo da postoji slepi
putnik, a Maja je bila na nogama, dramatino upirui prstom u Hiroko i viui. Don
ih utia vikom i nastavi: "Njihova poseta - njihova poseta! - bila je najbolji dokaz
moje teorije o sabotaama, jer sam uspeo da uzmem nekoliko elija koe jednog od
njih, da uradim oitavanje njegove DNK i da ga uporedim sa nekim drugim uzorcima
pronaenim na mestima sabotaa, i ta osoba zaista je bila tamo. Znai da su to bili

saboteri, ali da, oigledno, nisu nameravali da me ubiju. Ali me je jedne noi na
Niskoj Koti u Helasu neko oborio i rasekao mi hoda."
Klimnuo je glavom na uzvike prijatelja. "Bio je to prvi smiljeni napad na
mene i dogodio se ubrzo poto sam bio u Pavonisu i razgovarao sa Filis i grupom
tipova iz transnacionalki o internacionalizaciji lifta i slinim stvarima."
Arkadije mu se smejao, ali Don nije obraao panju na to, ve je nastavio
dalje. "Posle toga su me nekoliko puta zlostavljali inspektori UNOMA-e, iji je
dolazak na planetu odobrio Helmut, a to je uinio pod pritiskom istih onih
transnacionalki. A ja sam saznao da je veina tih inspektora prethodno radila za
Armskor ili Subarai na Zemlji, a ne za FBI kao to su mi rekli. Ove transnacionalke
najvie su angaovane u projektu lifta i iskopavanjima na Velikom Nagibu, i sada su
svuda postavile svoje bezbednjake, kao i ovaj letei tim takozvanih inspektora. Posle
toga, malo pre nego to se velika oluja smirila, neki od tih inspektora pokuali su da
me optue za ono ubistvo u Podbreju. Jesu, jesu! Ali im nije uspelo, a ja ne mogu
nepobitno da dokaem da su to bili oni, ali sam video dvojicu njih kako pripremaju
stvar. Mislim da su oni i ubili tog oveka, samo da mi natovare nevolju na vrat. Da
me sklone s puta."
"Trebalo bi da obavesti Helmuta", ree Naa. "Ako iziemo kao jedinstven
front, sa zahtevom da se ti ljudi vrate na Zemlju, ne verujem da e moi da nas
odbiju."
"Ne znam koliko jo uticaja ima Helmut", ree Don. "Ali bi vredelo pokuati.
Ti ljudi treba da lete sa planete. Naroito ona dvojica koje sam snimio preko sistema
obezbeenja u Senzeni Nau, oni to su bili u med-centru i muvali sa robotima
istaima pre mene. to znai da imamo jake posredne dokaze protiv njih."
Ostalima nije bilo ba najjasnije sve to je ispriao, ali se ispostavilo da su i
neke meu njima zlostavljali drugi timovi UNOMA-e - Arkadija, Aleksa, Spensera,
Vlada i Ursulu, ak i Saksa - i brzo su se sloili da pokuaju da postignu deportaciju
inspektora. "Ako nita drugo, trebalo bi deportovati bar onu dvojicu", ree Maja
ljutito.
Saks ne ree nita, ve poe da kuca na svojoj ploici, ne ekajui da pozove
Helmuta: objasnio mu je situaciju, a grupa je povremeno gnevno upadala u razgovor.
"Ako neto ne preduzme, izneemo ovo zemaljskim novinarima", izjavi Vlad.
Helmut se zamisli i posle kraeg utanja ree: "Ispitau to. Oni agenti na koje
se posebno alite bie svakako povueni kui."
"Proverite njihovu DNK pre nego to ih pustite da odu", ree Don. "Siguran
sam da se ubica onog oveka u Podbreju nalazi meu njima."
"Proveriemo", promrsi Helmut.
Saks prekinu vezu, a Don ponovo zaokrui pogledom prijatelje. "U redu",
ree. "Ali bie potrebno vie od jednog poziva Helmutu da se ostvare sve promene
koje elimo. Dolo je vreme da radimo zajedno, na vie razliitih frontova, ako

elimo da sporazum opstane. To je najmanje to moramo, znate. Samo poetak onoga

to nas jo eka. Potrebno je da osnujemo vrstu politiku jedinicu bez obzira na
neslaganja meu nama."
"ta god da uradimo, svejedno je", ree Saks blago, ali ga odmah uutkae
nerazumljivom grajom protesta.
"Nije svejedno!" povika Don. "Imamo podjednake izglede kao i svi drugi da
upravljamo onim to se ovde dogaa."
Saks je vrteo glavom, ali su drugi sluali Dona, i inilo se da se veina slae s
njim: Arkadije, En, Maja, Vlad, svako sa sopstvenog stanovita... Don im je video
na licima da je to mogue ostvariti. Samo je Hiroko bila zagonetka; lice joj je bilo
bezizraajno, zatvoreno na nain koji je u njemu izazvao otar ujed seanja. Uvek je
bila takva prema njemu, i to ga je odjednom zabolelo i podsetilo na stari bol; u njemu
se podie gnev.
Ustao je i mahnuo rukom prema zidu atora; bliio se zalazak Sunca, i
ogromna zakrivljena ploa planete bila je iarana beskrajnom teksturom senki.
"Hiroko, hteo bih da razgovaram nasamo s tobom. Na sekund. Moemo da odemo u
ator ispod ovog. Samo nekoliko pitanja, i eto nas opet nazad."
Ostali su ih radoznalo posmatrali. Pod njihovim pogledima, Hiroko najzad
popusti i poe ispred Dona prema cevi u susedni ator.
Stajali su na vrhu srpa atora, izloeni pogledima prijatelja odozgo i pokojeg
sluajnog posmatraa odozdo. ator je bio uglavnom prazan; ljudi su potovali
privatnost prvih stotinu i nisu prilazili.
"Ima neki predlog kako da identifikujem sabotere?" upita Hiroko.
"Mogla bi da pone od deaka po imenu Kasei", ree Don. "Onog to je spoj
mojih i tvojih gena."
Izbegavala je njegov pogled.
Don se nagnu prema njoj, oseajui sve vei bes. "Pretpostavljam da postoje
deca svakog mukarca meu prvih stotinu?"
Hiroko podie glavu prema njemu i jedva primetno slegnu ramenima. "Uzeli
smo uzorke od svih koji su ih dali. Majke su sve ene u grupi, svi mukarci su
oevi."
"Odakle ti pravo da radi sve te stvari bez nae dozvole?" upita Don. "Da
gaji nau decu, a da nas nisi ni pitala - da bei i krije se, pre svega - zato? Zato?"
Hiroko mirno doeka njegov pogled. "Imamo viziju kakav bi ivot na Marsu
mogao da bude. A videli smo da nee biti takav. Zbog toga smo odluili da ga
stvorimo za sebe..."
"Ali zar ne vidi koliko je to bilo sebino? Svi mi imamo neku viziju, svi smo
hteli da bude drugaije i davali smo sve od sebe da bude tako, a vi ste za sve to
vreme bili negde drugde, pravei depni svet za svoju grupicu! Hou da kaem, bila

bi nam dragocena vaa pomo! Toliko puta sam poeleo da razgovaram s tobom!
Eto, tu je nae dete, spoj tvojih i mojih gena, a evo ve dvadeset godina nismo ni
porazgovarali!"
"Nismo hteli da budemo sebini", ree Hiroko polako. "Hteli smo da
pokuamo, da eksperimentalno dokaemo da je ovde mogue iveti. Neko mora da
pokae na ta misli kad govori o novom ivotu, Done Bune. Neko mora da ivi
takvim ivotom."
"Ali ko e videti, ako to radite potajno?"
"Nikad nismo nameravali da se zauvek krijemo. Situacija se pogorala, tako da
smo morali da ostanemo po strani. Ali sada smo, konano, ipak tu. I kada budemo
potrebni, kada budemo mogli da pomognemo, opet emo se pojaviti."
"Potrebni ste svaki dan!" ree Don. "To je ono to ini ivot u zajednici.
Pogreili ste, Hiroko. Jer dok ste se vi krili, smanjili su se izgledi da Mars ostane
samostalno mesto, a mnogo je njih radilo na tome da ubrza taj proces, meu njima i
neki od prvih stotinu. ta ste vi uinili da ih zaustavite?"
Hiroko je utala. Don produi: "Pretpostavljam da ste neto malo pomagali
Saksu, u potaji. Video sam jednu tvoju poruku upuenu njemu. Ali to je jo jedna
stvar koju vam zameram - pomogli ste nekima od nas, a ne svima."
"Svi tako radimo", ree Hiroko, ali se inilo da joj je nelagodno.
"Jeste li imali gerontoloke tretmane u koloniji?"
"Da."
"A proces ste dobili od Saksa?"
"Da."
"Da li vaa deca znaju ko su im roditelji?"
"Da."
Don zavrte glavom, vie nego razoaran. "Ne mogu da verujem da ste zaista
uradili sve to!"
"Nismo ni traili da veruje."
"Oigledno. Ali zar vas ba nimalo nije briga to se krali nae gene i gajili
decu bez naeg znanja ili odobrenja? to ste ih podigli bez naeg udela u tome, u
njihovom odrastanju?"
Ona slegnu ramenima. "Moete i sami da imate decu ako elite. to se tie ove
dece, tako je kako je. Je li nekog od vas zanimalo da ima decu, pre dvadeset godina?
Ne. Niko to nije ni pomenuo."
"Bili smo prestari!"
"Nismo bili prestari. Izabrali smo da ne mislimo o tome. Neznanje je
uglavnom stvar izbora i zato ono dosta govori o tome ta ljudi stvarno ele. Niste
eleli decu i zato nita niste znali o kasnom raanju. Ali mi jesmo i nauili smo
tehnike. Kada upoznate ishode, mislim da ete uvideti da je to bila dobra ideja. I
mislim da ete nam biti zahvalni. Uostalom, ta ste izgubili? Ta deca su naa. Ali

takoe imaju genetsku vezu sa vama, i od sada e postojati i za vas, kao neoekivani
dar, recimo. Izuzetan dar." Njen osmeh Monalize pojavljivao se i nestajao.
Ponovo koncept darivanja. Don pouta, razmiljajui o tome. "Pa", konano
ree. "O tome e se dugo govoriti, ini mi se."
Suton je pretvorio atmosferu ispod njih u tamnoljubiastu traku nalik na
somotski porub oko zvezdane posude iznad njihovih glava. Dole u atorima su
pevali, predvoeni Sufijima: "Harmakis, Mangala, Nirgala, Akvakah; Harmakis,
Mangala, Nirgala, Akvakah", pa opet isto, bezbroj puta, dodajui ukrase koji bejahu
druga imena za Mars, a muziari su se polako ukljuivali sa svojim arenolikim
instrumentima, sve dok pesma nije ispunila sve atore, prihvaena od svih. Sufiji tada
poee svoje okretanje, ratrkani u grupicama meu ljudima.
"Hoe li bar ostati u dodiru sa mnom?" ree joj Don napeto. "Hou li bar to
imati od tebe?"
"Da."
Vratili su se u gornji ator i cela grupa se pridruila samom srcu slavlja. Don
se probio do Sufija i oprobao okretanje koje je nauio od njih na vrhu njihove meze,
a ljudi su klicali i pridravali ga kada bi izgubio kontrolu i naleteo na gledaoce. Posle
jednog pada, pridigao ga je ovek uskog lica sa rastafarijanskim loknama, koji je
predvodio pononu posetu njegovom roveru. "Kojot!" uzviknu Don.
"Ja sam", ree ovek, a njegov glas posla talas jeze niz Donovu kimu. "Ali
nema ega da se boji."
Ponudio je Donu pljosku; posle trenutnog oklevanja, Don je uze i otpi. Srea
pomae hrabrima, pomisli. Tekila, reklo bi se. "Ti si Kojot!" povika on kroz muziku
grupe sa magnezijumskim bubnjevima.
ovek se iroko iskezi i kratko klimnu glavom, uze pljosku i sam otpi.
"Je li Kasei s tobom?"
"Nije. Ne dopada mu se taj meteor." I poto ga je srdano pljesnuo po ramenu,
ovek zae u razigranu gomilu. Onda se osvrnu i doviknu: "Dobar provod!"
Don ga je posmatrao kako nestaje u gomili, oseajui kako mu tekila gori u
elucu. Sufiji, Hiroko, a sad i Kojot; okupljanje je bilo blagosloveno. Opazio je
Maju, pourio do nje i obgrlio je oko ramena, i njih dvoje pooe od atora do atora
kroz spojne tunele, a ljudi su im nazdravljali u prolazu. Poluvrsti podovi atora lako
su poskakivali.
Odbrojavanje je stiglo do dva minuta, i mnogi se popee u najvie atore,
okupivi se uz prozirne zidove junih lukova. Ledeni asteroid verovatno e sagoreti
ve u prvom obletanju, jer mu je putanja ulaska bila veoma strma; objekt etvrtine
veliine Fobosa bie pretvoren u paru, a zatim, usled zagrevanja, u molekule
kiseonika i vodonika, za samo nekoliko minuta. Niko nije pouzdano znao kako e to
izgledati.

Zato su stajali tamo, neki jo pevajui napev od imena. Potom sve vie njih
prihvati zavrno odbrojavanje, a svi ono od deset do nule, uzvikujui izvrnuti niz
brojeva iz sve snage, u primalnom kriku astronauta. Slono zaurlae "Nula!", i tri
otkucaja srca i zaustavljenog daha nita se nije dogodilo, a onda preko jugozapadnog
obzorja prelete bela lopta, vukui za sobom lepezu belog ognja, velika kao kometa na
Bayeux Tapiseriji, i sjajnija od svih meseca, ogledala i zvezda zajedno. Preko neba je
krvario gorui led, beo na crnom, brzo i nisko, jedva neto vie od njih na Olimpusu,
tako nisko da su videli bele odlomke kako probijaju rep i padaju poput dinovskih
varnica. Potom se, otprilike na polovini putanje preko neba, raspade, i itavo jato
ognjenih krhotina odlete prema istoku, rasipajui se kao sama. Odjednom zadrhtae
sve zvezde; bio je to prvi zvuni udar koji nalete i protrese atore. Odmah zatim doe
i drugi, i komadi fosfora na trenutak divlje odskoie u survavanju sa neba i
nestadoe iza istonog obzorja. Njihovi vatreni repovi pratili su ih prema Marsu, pa i
oni ieznue, i odjednom opet zavlada tama, poznato nono nebo iznad glava, kao
da se nita nije dogodilo. Osim to su zvezde mirkale.
Posle tolikog iekivanja, prolazak nije trajao vie od tri ili etiri minuta.
Slavljenici su uglavnom nemo ispratili prizor, ali je raspad asteroida mnogima oteo
uzvik, kao i potonji vatromet, i na kraju oba zvuna udara. Sada, sa povratkom tame,
vladala je potpuna tiina, ljudi su nemo stajali gde su se zatekli. ta da radi poto
vidi ovako neto?
No, tu je bila Hiroko, koja se probila kroz atore do onog u kome su stajali
zajedno Don, Maja, Naa i Arkadije. Pevala je u hodu, glasom koji je bio tih, ali se
prolamao svakim atorom kroz koji je prola: "Al-Kahira, Ares, Akvakah, Bahram,
Harmakis, Hrad, Huo Hsing, Kasei, Ma'adim, Maja, Mamers, Mangala, Morth,
Nirgal, albatanu, Simud, Tiu." Prola je kroz gomilu pravo do Dona, i, zaustavivi
se ispred njega, uzela ga za desnu ruku, podigla je i iznenada povikala "Don Bun!
Don Bun!"
I tada svi zaklicae "Bun! Bun! Bun! Bun!", a neki i "Mars! Mars! Mars!"
Donovo lice plamtelo je kao maloas meteor, i oseao se oamueno, kao da
mu je neka krhotina pala na glavu. Njegovi stari drugovi su mu se smejali, a Arkadije
se razdra: "Govor!", uobraavajui da naglaava uzvikivanje kao Amerikanac:
"Govor! Govor! Govooooor!"
Ostali se prikljuie skandiranju; galama se postepeno utia, i svi su ga s
iekivanjem posmatrali, a poneko se i smejao njegovom zapanjenom licu. Hiroko
mu pusti ruku, i on bespomono podie i drugu, drei ih ispruene iznad glave,
otvorenih dlanova.
"ta da kaem, prijatelji?" povika. "Ovo je to to jeste, i nema rei za to. Ovo
je ono to rei trae."

Ali krv mu je bila puna adrenalina, tekile, omegendorfa i radosti, i rei same
potekoe iz njega, kao toliko puta ranije. "Gle'", ree, "pa mi smo na Marsu!" (Smeh)
"To nam je dato, i veliki je to dar, i razlog zbog koga moramo da nastavimo da
ivimo za odravanje ciklusa, to je kao eko-ekonomija, u kojoj ono to uzima iz
sistema treba da bude nadoknaeno onim to ulae u njega, nadoknaeno ili
premaeno da bi se stvorila ona anti-entropijska plima koja karakterie plodni ivot
uopte, a posebno ovaj korak u novi svet, ovo mesto koje nije ni priroda ni kultura,
transformaciju planete u svet, a potom i u dom. Sada svi znamo da ljudi imaju
razliite razloge to su ovde i, to je podjednako vano, da su ljudi, koji su nas poslali
ovamo, to uinili iz razliitih pobuda, i sada poinjemo da viamo sukobe usled tih
razlika, iza obzorja se valjaju oluje, prema nama lete meteori nevolja, i neki od njih
e pasti pravo na nas umesto da nas prelete kao onaj oganj belog leda maloas!"
(Klicanje). "Moe da bude teko, povremeno e svakako i biti teko, i zato treba
zapamtiti da e i predstojei meuljudski sukobi, ba kao to ovi udari meteora
obogauju atmosferu, ine je guom i dodaju eliksir kiseonika otrovnoj orbi izvan
ovih atora, moda postii isto, otopiti permafrost u temeljima nae zajednice, istopiti
sve one zamrznute institucije i ostaviti nas sa potrebom za stvaranjem novog,
imperativom da se smisli novi drutveni poredak, isto marsovski, marsovski kao to
je to Hiroko Ai, naa Persefona koja se vratila iz regolita da najavi poetak novog
prolea!" (Klicanje) "Znam da sam govorio da moramo sve da smislimo iznova, ali
sam posle ovih poslednjih nekoliko godina provedenih u putovanju i susretima sa
vama shvatio da je to bilo pogreno. Nije istina da nemamo nita i da smo prinueni
da oblikujemo iz vazduha kao bogovi - vi ete rei da imamo gene, a Vlad e rei
meme, mislei na nae kulturne gene, tako da ono to ovde radimo ima prirodu
genetskog inenjeringa, imamo delove kulturne DNK, koje je nainila i rainila i
pomeala istorija, i moemo da biramo i seckamo i spajamo ono najbolje od
genetskog materijala, i da to poveemo kao to su vajcarci uinili sa svojim
ustavom, ili Sufiji sa svojom verom, ili aheronska grupa sa svojim najnovijim
brzorastuim liajem, odasvud poneto, sve to pasuje, imajui na umu pravilo sedam
generacija, mislei sedam generacija unazad i sedam generacija unapred, pa i sedam
puta sedam ako mene pitate, jer su to sada nai ivoti u pitanju, godinama produeni,
i jo ne znamo kako e to uticati na nas, ali je svakako istina da su altruizam i lini
interes mnogo vie srasli nego ikada ranije. Meutim, moramo uvek imati na umu da
je re i o ivotima nae dece i dece nae dece i svih buduih narataja, i zato moramo
da radimo tako da im pruimo iste izglede koji su i nama prueni, ako je mogue i
vee, kanaliui energiju Sunca na takav nain da se entropijski tokovi okrenu prema
ovom malom depu sveopteg toka. Svestan sam da je ovo veoma uopten nain
obraanja u trenutku kada se pribliava obnavljanje sporazuma koji ureuje nae
ivote ovde, ali mi moramo da mislimo na taj nain, jer ono to dolazi nije puko
obnavljanje sporazuma ve vie neka vrsta ustavotvorne skuptine, budui da je

posredi genom naeg drutvenog sistema - ovo moe da radi, ovo ne moe, ovo
mora da radi, jede ili da. A dosad smo iveli prema pravilima smiljenim za jedan
pusti svet, prema Antarktikom sporazumu, krhkom i idealistikom, koji je tako dugo
uvao taj ledeni kontinent od svakog upada, sve do poslednje decenije, u kojoj su ga
naeli, a to je predznak onoga to i ovde poinje da se dogaa. Krenje tih pravila
otpoelo je svuda, kao kad se parazit hrani na ivicama domainskog organizma, jer to
je ono to nova pravila, zapravo, jesu: stara parazitska pohlepa kraljeva i njihovih
sledbenika - ovaj sistem koji nazivamo transnacionalnim svetom nije nita drugo
nego novi feudalizam, anti-ekoloki skup pravila - ne prua nita, ve samo poveava
bogatstvo lebdee meunarodne elite i osiromauje sve ostale, pri emu takozvana
bogata elita i sama postaje siromana, odvojena od istinskog ljudskog rada, a time i
od istinskog ljudskog uspeha, parazitska u najpotpunijem smislu te rei, a ipak
mona koliko to mogu da budu paraziti koji su preuzeli kontrolu, otimajui plodove
ljudskog rada od onih kojima oni po pravu pripadaju, dakle od sedam generacija,
hranei se njima i istovremeno pojaavajui represivne snage koje ih sputavaju!"
(Klicanje)
"Stoga se u ovom trenutku sukobljavaju demokratija i kapitalizam, prijatelji, a
mi smo, u ovoj graninoj postaji oveanstva, moda u boljem poloaju od svih
ostalih da to shvatimo i da dobijemo tu globalnu bitku, ovde postoje slobodno
zemljite i retka prirodna bogatstva koja se ne mogu obnoviti, i zato emo biti
uvueni u rat koji ne moemo da izbegnemo jer smo deo ratnog plena, a nau
sudbinu odredie ono to se deava u ljudskom svetu. Ako je ve tako, valja nam da
se udruimo za opte dobro, radi Marsa, nas samih i svih ljudi na svetu i radi sedam
generacija, bie teko i bie dugotrajno, i to smo jai vei su nam izgledi, i upravo
to je razlog moje radosti kada sam video onaj gorui meteor na nebu kako upumpava
matricu ivota u na svet, i to se radujem sada, posmatrajui vas kako slavite taj
dogaaj zajedno, jer u vama vidim skup svega onog to volim na ovom svetu, ali,
gle', mislim da je ova grupa sa bubnjevima spremna da svira, zar ne?" (uzvici
slaganja) "Pa to onda ne bismo poeli, narode? Igraemo sve do zore, a sutra emo
uhvatiti vetrove i spustiti se niz ovu veliku planinu da svuda pronesemo ovaj dar."
Mahnito klicanje. Orkestar magnezijumskih bubnjeva pojaa ga svojim
odsenim zvucima, i gomila se ponovo zatalasa.
Slavili su celu no. Don ju je proveo idui od atora do atora, rukujui se i
grlei sa ljudima: "Hvala, hvala, hvala. Ne znam, ne seam se ta sam rekao. Ali to je
ono to sam oduvek mislio, to i nita drugo." Stari prijatelji su ga nasmejano
doekali. Saks, koji je pio kafu i izgledao neuobiajeno oputeno, ree mu:
"Sinkretizam, je li? Veoma zanimljivo, jako dobro sroeno" - sa najneznatnijim
osmejkom. Maja ga je poljubila, Vlad, Ursula i Naa su ga izljubili; Arkadije ga je
podigao i uz urlanje ga zavrteo u vazduhu, prilepivi mu na oba obraza po dlakav
poljubac, viui: "'Ej, Done, da li bi mogao da mi ponovi govor, molim te?"

cerekajui se na samu pomisao. "Ostavlja me bez teksta, Done, uvek me ostavlja

bez teksta!" Bila je tu i Hiroko, sa onim svojim osmejkom za sebe, u drutvu Miela i
Juaoa, koji su mu se osmehivali...
Miel ree: "Mislim da znam ta je Maslou hteo da izrazi pojmom vrhunskog
iskustva", na ta Juao zastenja i munu ga laktom, a Hiroko prui ruku i dodirnu
Donovu miicu kaiprstom, kao da ga daruje nekakvim posebnim ivotvornim
dodirom, silom, darom.
Sledeeg dana, pokupili su i spakovali ostatke slavlja, sruili atore, ostavivi
za sobom mozaike terase, nalik na trake keramike ogrlice poloene du padine
starog crnog vulkana. Oprostili su se sa posadama diriabala, i diriabli su odlebdeli
niz padinu kao baloni pobegli iz detinje ake; oni peane boje, sa iteljima skrivene
kolonije, vrlo brzo su postali neprimetni.
Penjui se sa Majom u svoj rover, Don se pozdravljao, i kada su se odvezli
oko ruba Olimpus Monsa, sastavili su karavan sa roverima Arkadija, Nae, En,
Sajmona i njihovog sina Pitera. U razgovorima koje je vodio tog dana, Don je
rekao: "Treba da razgovaramo sa Helmutom i da nateramo UN da nas prihvate kao
govornike u ime ovdanjeg stanovnitva. Takoe treba da im predstavimo nacrt
obnovljenog sporazuma. Oko L 90 treba da prisustvujem sveanosti otvaranja novog
grada pod atorom u istonom Tarzisu. Predvieno je da i Helmut bude tamo, pa
bismo tom prilikom mogli da se sastanemo?"
Samo nekolicina njih nisu imali ugovorene obaveze, ali su imenovani za
delegate ostalih, i plan je prihvaen. Potom su razgovarali o sadraju nacrta
sporazuma, zovui sve karavane i diriable. Sledeeg dana, stigli su do rampe niz
severni nagib, i u njenom podnoju razili su se svako na svoju stranu. "Bila je to
sjajna urka!" ree Don svakom ponaosob preko radija. "Vidimo se na sledeoj!"
Dok su jo stajali, kraj njih su proli Sufiji, maui im sa prozora i
pozdravljajui ih preko radija. Don je prepoznao glas one starice koja mu je
pomogla da se povrati posle plesa u oluji; dok je odmahivao njihovom karavanu, ona
ree preko radija:
"Bio to ovaj ili onaj svet,
Ljubav e ti na kraju pokazati put."
esti deo
ORUJE POD STOLOM
Na dan kada su ubili Dona Buna bili smo gore u istonom Elizijumu i bilo je
jutro i na nas je pala ta kia meteora, moda ukupno trideset pruga preko neba i sve
su bile crne, ne znam od ega su bili ti meteoriti, ali su sagorevali crno umesto belo.

Repovi su im bili kao dim iz aviona u padu, ali munjeviti i pravi kao strele. Bilo je
tako neobino da nas je sve ostavilo u udu, a nismo jo ni uli vest, ali kada smo je
uli, shvatili smo, i zaista se dogodilo u isto vreme.
Bili smo dole u pojezerju Helasa i nebo se zamrailo i preko jezera je dunuo
iznenadni vetar i odneo sve peake cevi u naselju, a onda smo uli.
Bili smo u Senzeni Nau gde je on dosta radio, bila je no i poelo je da seva na
nas, dinovske munje udarale su pravo u mohoul - niko nije mogao da veruje, i bilo
je tako buno da se nita nije ulo. Na zidu u jednoj od soba u radnikim stanovima
nalazila se njegova slika, kroz prozor terase udarila je munja i na sekund su svi bili
zaslepljeni, a kada nam se povratio vid, okvir te slike bio je polomljen, staklo
razbijeno, a slika se dimila. Tada smo uli vest.
Bili smo u Karu i nismo mogli da verujemo. Oni iz prvih stotinu su plakali,
mora da je bio jedini u itavoj grupi koga su svi voleli, jer bi svi slavili pogibiju
veine ostalih. Arkadije je bio izbezumljen, satima je plakao, i to je bilo zastraujue
jer nije liilo na njega. Naa je pokuavala da ga utei i govorila je, 'Dobro je, dobro
je', a Arkadije je odgovarao 'Nije dobro, nije dobro', i urlao je i bacao stvari i ponovo
padao Nai u naruje, tako da se i sama prestraila. To je bilo kada je on otrao u
svoju sobu i vratio se sa jednom od detonatorskih odailjakih kutija, i kada je
objasnio ta je to, Naa se razbesnela na sve nas i rekla 'A zato bi uopte uradio tako
neto?' A Arkadije je plakao i vikao 'Kako to misli zato? Zbog ovoga to se
dogodilo Donu, ubili su ga, ubili su ga! Ko zna ko e od nas biti sledei! Pobie nas
sve ako budu mogli!' A Naa je pokuavala da mu vrati odailja i on se jako uzrujao,
terao ju je da ga zadri, govorei: 'Kad te molim, Naa, kad te molim, za svaki sluaj,
za svaki sluaj, molim te', sve dok ga na kraju nije zadrala samo da ga smiri. Nikada
nisam videla tako neto.
Bili smo u Podbreju kada je nestalo struje, a kada je ponovo dola, svaka
biljka na farmi bila je smrznuta. Ukljuilo se svetlo i grejanje i sve su biljke poele
da venu. Celu no smo sedeli i priali prie o njemu. Priseao sam se kako je to bilo
kada je prvi put sleteo ovamo, dvadesetih godina, mnogi od nas su se setili toga. U to
vreme jo sam bio dete, ali se se seam da su se svi nasmejali njegovim prvim
reima, i sam sam mislio da je smeno, ali se seam da me je iznenadilo to to se
smeju i svi odrasli, mislim da su svi bili na takav nain zagolicani da su ga u tom
trenutku zavoleli, hou da kaem, kako da ne voli nekoga ko je prvi ovek koji je
sleteo na drugu planetu, a ipak izie pred vas i kae 'Pa, eto nas tu.' Bilo je nemogue
ne voleti ga.
Ah, ne znam. Jednom sam ga videla kad je udario oveka, bilo je to u vozu za
Barouz i on je bio u naem vagonu, oigledno ufiksan, i bila je tu ena sa nekim
deformitetom, velikim nosem i bez brade i kada je otila u toalet, neki tip je rekao
'Gospode, ovu nisi mogao da naini runijom', a Bun onda bam! baci ga na susedno
sedite i kae,:'Ne postoji runa ena.'

Tako je mislio.
Zaista je tako mislio, i zato je svake noi spavao sa drugom, bez obzira na to
kako su izgledale. Ili koliko su bile stare - jedva se izvukao kada su ga zatekli sa
onom petnaestogodinjakinjom. Da je Tojtovna ula za to, verujem da bi ostao bez
muda, ime bi ucvelila stotine ena. Voleo je to da radi u jedrilicama za dve osobe,
tako to bi enska bila odozgo dok bi on pilotirao.
O, ovee, jednom sam ga video kako izvlai jedrilicu iz nadole usmerene
struje koja bi ubila svakog drugog - prosto je brisala, i rastrgla bi jedrilicu da je
pokuao da joj se odupre, ali on je pustio da ga nosi i avion se obruio poput
Rikovera, brzinom od hiljadu metara u sekundi, tri ili etiri puta veom od kritine, i
tren pre nego to je trebalo da tresne samo ju je cimnuo u stranu i ispravio je na
otprilike dvadeset metara. Iziao je, krvarei iz nosa i uiju. Bio je najbolji pilot na
Marsu, leteo je kao aneo. Ma ta, prvih stotinu bili bi mrtvi da ih on nije uveo na
orbitu, tako sam uo.
Bilo je ljudi koji su ga mrzeli. Imali su i zato. Spreio je izgradnju moeje na
Fobosu. I umeo je da bude okrutan. Nikad nisam sreo nadmenijeg oveka.
Bili smo na Olimpus Monsu i celo nebo se smrailo.
Eto, jo pre poetka, na Mars je stigao Pol Banjan, i sa sobom je vodio svog
plavog vola Bejba. Iao je okolo traei drva i svakim korakom lomio lavu i
ostavljao po kanjonu. Bio je toliko visok da je rukom mogao da dosegne do
asteroidnog pojasa u hodu, pa je vakao kamenje kao trenje, pljuckajui kotice i bum! - svaka bi napravila krater.
A onda je sreo Velikog oveka. Bio je to prvi put da je Pol Banjan video
nekog krupnijeg od sebe, i verujte mi kad vam kaem da je Veliki ovek bio krupniji
- tano dve veliine, a to, verujte mi, nije samo dvaput vie. Ali Pol Banjan nije
mario. Kada je Veliki ovek rekao 'ajde da vidimo ta sve moe sa tom sekirom Pol
je rekao nema problema, i jednim jedinim udarcem tako je raspalio po planeti da su
se istovremeno pojavile sve pukotine Noktisa. Ali onda je Veliki ovek zagrebao isto
mesto svojom akalicom, i zinuo je itav sistem Marinerisa. Da se ogledamo golim
rukama, rekao je Pol, pa je tresnuo desnicom po junoj polulopti, i tako je nastala
Argira. Ali Veliki ovek je kucnuo malim prstom po oblinjoj taki i stvorio Helas.
Da vidimo kako pljuje, predloio je Veliki ovek, i Pol pljunu, te izdubi Nirgal
Valis, iste duine kao Misisipi. No onda pljunu Veliki ovek, i svi izlivni kanali
potekoe odjednom. Da vidimo kako sere! ree Veliki ovek, a Pol unu i iskenja
Keraunius Tolus - ali onda Veliki ovek natri dupe i odmah pored ovoga nastade
masiv Elizijuma, jo vru. Probaj najgore to moe, predloi veliki ovek. Udari me.
A Pol Banjan ga uhvati za palac za nozi i zavitla itavu njegovu telesinu i tresnu je o
Severni Pol, tako strano da je i dan danas cela severna polulopta malo spljotena.
Meutim, Veliki ovek onako sa zemlje zgrabi Pola za lanak, istom akom epa i
njegovog plavog vola Bejba, zamahnu njima i protera ih kroz celu planetu, gotovo do

druge strane. To vam je izboina Tarzisa - Pol Banjan, koji maltene viri iz zemlje Askreus mu je nos, Pavonis oka, a Arsija noni palci. Bejb je pored njega, ispod
Olimpus Monsa. Udarac je ubio i Bejba i Pola Banjana, tako da je Pol morao da
prizna da je nadjaan.
Meutim, pojele su ga njegove sopstvene bakterije i razmilele se svuda po
ivoj steni i ispod megaregolita, upijajui toplotu omotaa, jedui sulfide, topei
permafrost. I svuda gde bi se nale, siune bakterije su govorile: Ja sam Pol Banjan.
Sve je stvar volje, ree Frenk almers svom licu u ogledalu. Fraza je bila
jedini ostatak sna iz koga se probudio. Obrijao se brzim i odlunim pokretima,
oseajui se napeto, prepun energije koju je trebalo osloboditi, eljan rada. Jo
ostataka: Ko pre devojci, onome devojka!
Istuirao se i obukao, i otiao do trpezarije. Tek je bilo svanulo. Svetlost Sunca
natapala je Izidis vodoravnim zracima crveno-bronzane svetlosti, a visoko na
istonom nebu cirusi su podseali na bakarne opiljke.
Pored njega proe Raid Nijazi, sirijski predstavnik na konferenciji, i hladno
mu klimnu glavom. Frenk uzvrati i poe dalje. Zbog Selima el-Hajila, Ahadovo krilo
Muslimanskog Bratstva, bilo je okrivljeno za ubistvo Dona Buna, a almers je uvek
bio brz i otvoren kada ih je branio od takvih optubi. Uvek je isticao da je Selim bio
samovoljni atentator, ludi ubica-samoubica. Ovo je potvrdilo Ahadovu krivicu, i u
isto vreme ih primoralo da budu zahvalni. Bilo je prirodno to je Nijazi, jedan od
voa Ahada, bio pomalo frustriran.
U trpezariju ue Maja i Frenk je srdano pozdravi, automatski prikrivajui
nelagodnost koju je uvek oseao u njenom prisistvu.
"Mogu li da ti se pridruim?" upita ona, posmatrajui ga.
"Naravno."
Maja je bila pronicljiva, na svoj nain; Frenk se usredsredi na trenutak. askali
su. Onda poee da dotiu temu sporazuma, i Frenk ree: "Kako bih voleo da je Don
sada ovde. Bio bi nam od koristi." A zatim: "Nedostaje mi." Ovakve izjave umele su
na trenutak da zbune Maju. Poloila je aku preko njegove; Frenk jedva da ju je
osetio. Smeila se, posmatrajui ga onim opinjavajuim pogledom. Iako to nije
eleo, morao je da skrene pogled. TV-zid je prikazivao paket vesti sa Zemlje, i on
kucnu po konzoli na stolu da pojaa zvuk. Zemlja je bila u loem stanju. Snimak je
prikazivao masovni protestni mar na Menhetnu, demonstranti su prekrili itavo
ostrvo, po sopstvenim izjavama deset miliona njih, dok je policija tvrdila da ih ima
samo pet stotina hiljada. Snimci iz helikoptera bili su dramatini, ali je u poslednje
vreme bilo mnogo mesta gde je bilo opasnije, iako nisu izgledala tako impresivno. U
razvijenim zemljama, ljudi su protestovali zbog drakonskih zakonskih akata o
kontroli raanja, prema kojima su i sami Kinezi izgledali kao anarhisti, tako da su se
mladi digli u besu i oajanju, oseajui kako im ivoti izmiu iz ruku i prelaze u

posed brojne grupe prastarih nemrtvih stvorova, vaskrsle istorije. To je bilo loe,
svakako. Ali su u zemljama u razvoju pobune bile zbog 'nedovoljnog pristupa' samim
tretmanima, a to je bilo daleko gore. Padale su vlade; ljudi su ginuli na hiljade.
Snimci sa Menhetna zapravo su imali umirujuu svrhu; sve je jo pod kontrolom! poruivali su. Ljudi su se ponaali na civilizovan nain, iako je to bila graanska
neposlunost. Ali su Meksiko Siti, Sao Paolo, Nju Delhi i Manila bili u plamenu.
Maja pogleda prema ekranu i glasno proita jedan od transparenata sa
Menhetna: "'Poaljite starce na Mars.'"
"To je sutina predloga koji je neko izneo u Kongresu. Doivi stotu i pakuje
kofere, u penzionerske orbitalne banje, na Mesec, ili ovamo."
"Naroito ovamo."
"Moe biti", ree on.
"Pretpostavljam da su zato tako tvrdoglavi kad je re o iseljenikim kvotama."
Frenk klimnu glavom. "To nikada neemo dobiti. Pod prevelikim su pritiskom
tamo dole, a nas posmatraju kao jedan od malobrojnih sigurnosnih ventila. Jesi li
gledala onu emisiju na Evrovidu o nenaseljenom zemljitu na Marsu?" Maja
odmahnu glavom. "Bila je to maltene reklama za nekretnine. Ne. Ako nam delegati
UN ustupe i najmanji udeo u odluivanju o iseljavanju, razapee ih."
"Pa ta da radimo?"
On slegnu ramenima. "Da insistiramo na starom sporazumu po svakoj taki.
Da se ponaamo kao da je svaka promena smak sveta."
"Znai, zato si onoliko izio zbog uvodnog materijala?"
"Naravno. Moda nije toliko bitan, ali smo u poloaju Britanaca kod Vaterloa.
Ako popustimo u bilo kojoj taki, ode nam cela linija."
Ona se nasmeja. Bila je zadovoljna njim i divila se njegovoj strategiji. A
strategija je zaista bila dobra, iako nije bila ona koju je sprovodio. Jer oni nisu bili
kao Britanci kod Vaterloa; moda su mogli da budu Francuzi, u poslednjem,
oajnikom napadu koji je morao da uspe ako su eleli da preive. Zato je svesrdno
poputao u mnogim takama sporazuma, nadajui se da e izvriti juri i osvojiti ono
to je, zapravo, eleo u drugim oblastima. A to je svakako podrazumevalo neku
trajniju ulogu za Ameriko Ministarstvo za Mars i njegovog Sekretara; na kraju
krajeva, bila mu je potrebna baza iz koje e raditi.
Zato je slegnuo ramenima, preavi preko njenog zadovoljstva. Na TV-zidu,
masa ljudi talasala se na irokim avenijama. Nekoliko puta je stegao zube. "Bolje da
se vratimo."
Na spratu su se delegati tiskali u nizu dugakih i visokih prostorija, odvojenih
visokim pregradama. Svetlost Sunca slivala se u veliku sredinju dvoranu iz istonih
sala za sastanke, kupajui rumenim sjajem beli tepih, etvrtaste stolice od tikovine i
tamnoruiasti kamen dugakog stola. Kraj zidova su askale grupe ljudi. Maja ode
da se posavetuje sa Samantom i Spenserom. Njih troje sada su bili voe PrvoMars

koalicije, i u tom svojstvu bili su pozvani na konferenciju, kao neglasajui

predstavnici graana Marsa: narodne partije, tribunala - i bili su jedini stvarno
izabrani na svoje poloaje, mada su bili prisutni samo zahvaljujui Helmutovom
odobrenju. Helmutov glas se podrazumevao u svemu; dozvolio je En da prisustvuje
kao neglasajui predstavnik Crvenih, iako oni nisu uli u koaliciju; Saks je bio tamo
kao posmatra iz tima za teraformiranje; meu posmatraima takoe je bilo puno
rukovodilaca za iskopavanja i razvoj. U stvari, bio je prisutan ogroman broj
posmatraa; no, lanovi sa pravom glasa bili su samo oni koji su sedeli za sredinjim
stolom, gde je sada Helmut zvonio malim zvoncem. Pedeset troje predstavnika nacija
i osamnaest funkcionera UN zauzee svoja mesta; jo stotinu ih je nastavilo da krui
po istonim prostorijama, posmatrajui raspravu sa otvorenih portala ili na malim
televizorima. Iza prozora, Barouz je bio vreva ljudi i vozila u kretanju kroz meze
staklenih zidova, ispod atora podignutih iznad i izmeu meza, kao i kroz mreu
povezanih peakih cevi postavljenih na zemlji ili razapetih u vazduhu, pod
dinovskim atorom iznad doline, po irokim bulevarima, obraslim ulinom travom, i
kanalima. Mala metropola.
Helmut objavi poetak sednice. U istonim odajama, ljudi se okupie oko
televizora. Frenk pogleda kroz portal u najbliu istonu salu; u tom trenutku, na
Marsu i na Zemlji bilo je na hiljade takvih soba, sa milionima posmatraa. Dva sveta
su posmatrala.
Tema za taj dan, i tokom prethodne dve nedelje, bile su iseljenike kvote. Kina
i Indija zatraile su da iznesu zajedniki predlog; ustade ef indijskog ureda i proita
ga na muzikalnom bombajskom engleskom. Ogoljen od ukrasa, predlog se svodio na
proporcionalni sistem, naravno. almers zavrte glavom. Indija i Kina zajedno su
brojale etrdeset odsto svetskog stanovnitva, ali su imale samo dva glasa od ukupno
pedeset tri na konferenciji, tako da njihov predlog nikada nee proi. Britanac iz
evropske delegacije ukaza na ovu injenicu, ali sa manje rei. Poe natezanje. Tako
e biti celo jutro. Glavna nagrada bio je Mars, pa su se bogate i siromane zemaljske
nacije otimale za njega kao i za sve drugo. Bogati su imali novac, ali su siromani
imali brojnije stanovnitvo, a oruje je bilo prilino ravnomerno rasporeeno,
posebno novi virusni vektori koji su mogli da sliste ivot sa itavih kontinenata. Da,
ulozi su bili veliki, a situacija je bila u najlabavijoj moguoj ravnotei, jer su
siromani nadirali sa juga i potiskivali severne barijere zakona, novca i gole vojne
sile. U sutini, puane cevi uperene u njihova lica. Ali sada je bilo tako mnogo tih
lica; napadai su nadirali preko barikada pod pritiskom tek roene dece, zahtevajui
besmrtnost i za sebe.
Za vreme jutarnje pauze, do koje nita nije dogovoreno, Frenk se podie sa
svog mesta. Malo je uo od prepirke, jer je razmiljao, a u njegovoj belenici na stolu
bila je nacrtana gruba shema. Novac, ljudi, zemlja, oruje. Stare jednaine, stare
nagodbe. Ali njemu nije ni trebalo neto originalno, ve neto to e uspeti.

Za dugakim stolom nita se nee dogoditi; to je bilo sigurno. Neko e morati

da presee vor. Ustao je i odetao do indijske i kineske delegacije, grupe od desetak
ljudi koja se savetovala u jednoj bonoj sobi bez kamera. Posle uobiajene razmene
ljubaznosti, pozvao je oba efa, Hanavadu i Sunga, u etnju po mostu-vidikovcu.
Poto su se kratko pogledali, i isto tako kratko porazgovarali sa svojim pomonicima
na mandarinskom i hindiju, pristali su.
Tri delegata napustie prostorije i pooe niz hodnike prema mostu, krutoj
peakoj cevi koja je poinjala u zidu meze i pruala se preko doline do zida jo vie
meze na jugu. Visina je davala mostu izgled krhke, vrtoglave velianstvenosti, i bilo
je puno posetilaca koji su etali njegovom etiri kilometra dugakom stazom, ili su
samo stajali na sredini i posmatrali Barouz.
"Vidite", ree almers kolegama, "troak iseljavanja tako je veliki da nikada
neete olakati problem broja stanovnika aljui ih ovamo. Vi to znate. I ve imate
mnogo pristupanijeg zemljita kod kue. To znai da vam Mars nije potreban zbog
zemljita ve zbog prirodnih bogatstava ili novca. Mars je va zalog za dobijanje
odgovarajueg udela u raspodeli prirodnih bogatstava na Zemlji. Zaostajete za
Zapadom zbog bogatstava koja su vam oduzeta bez nadoknade u kolonijalno doba, i
sada je vreme da traite tu nadoknadu."
"Bojim se da kolonijalno doba nikada nije stvarno prolo", ree Hanavada
utivo.
almers klimnu glavom. "To je sutina transnacionalnog kapitalizma: sada
smo svi kolonije. Na nas se ovde vri strahovit pritisak da pristanemo na takvu
izmenu sporazuma po kojoj e najvei deo zarade od ovdanjih iskopavanja otii
transnacionalkama. Razvijene zemlje to veoma dobro oseaju."
"To nam je poznato", ree Hanavada, klimnuvi glavom.
"U redu. A sada vrite pritisak za usvajanje proporcionalnog iseljavanja, to je
podjednako logino kao raspodela zarade u skladu sa ulaganjima. Ali nijedan od ovih
predloga zapravo vam ne ide u korist. Iseljavanje bi za vas bila kap u moru, ali ne i
novac. Razvijeni, sa druge strane, odnedavno imaju problem broja stanovnika, tako
da bi im dobro doao vei udeo u iseljavanju. A imaju dovoljno novca, koji bi ionako
uglavnom otiao transnacionalkama i postao slobodni kapital, izvan svake nacionalne
kontrole. Zato ga onda razvijeni ne bi odvojili vie za vas? Ionako ga ne bi izvadili
iz svog depa."
Sung spremno klimnu glavom, sa sveanim izrazom lica. Moda su predvideli
ovakvu reakciju i podneli predlog da bi je podstakli, te saekali njega da odigra svoju
ulogu. Ali to je samo olakalo stvar. "Mislite da e vae vlade pristati na ovakvu
pogodbu?" upita Sung.
"Hoe", ree almers. "Vlade ovim uvruju svoj uticaj preko
transnacionalki, zar ne? Raspodela zarade donekle podsea na vae stare pokrete

nacionalizacije, samo to e ovaj put od toga imati korist sve zemlje. Nazovite to
internacionalizacijom, ako hoete."
"Smanjie se i ulaganja korporacija", primeti Hanavada.
"to e se dopasti Crvenima", ree almers. "Veini iz grupe PrvoMars, u
stvari."
"A vaoj vladi?" upita Hanavada.
"To vam jemim." Istini za volju, administracija e praviti probleme. Ali Frenk
e se pozabaviti njima kad za to doe vreme, jer tu su sada bili klinci iz Privredne
komore, nadmeni ali glupi. Samo im treba rei: ili ovo ili Mars Treeg sveta, Kineski
Mars, Hindu-Kineski Mars, pun omalenih mrkih ljudi i potovanih krava u peakim
cevima. Odmah e se sloiti. U stvari, sakrie se iza njegovih kolena, molei za
zatitu, molim te, deda almerse, spasi me od ute najezde.
Posmatrao je kako Indijac i Kinez razmenjuju poglede, neskriveno se
savetujui. "Do avola", ree, "nadali ste se ovome, zar ne?"
"Mislim da bi trebalo da se dogovorimo oko nekih iznosa", ree Hanavada.
Bio je potreban gotovo ceo sledei mesec da se sprovede kompromis, budui
da je zahtevao itav niz korolarnih kompromisa da se privole sve delegacije sa
pravom glasa da ga prihvate. Trebalo je dati svakom nacionalnom delegatu po komad
kolaa da ima ta da pokae onima kod kue. Osim toga, trebalo je ubediti i
Vaington; Frenk je na kraju morao da ide mimo klinaca, pravo do Predsednika, koji
jedva da je bio stariji od njih, ali je umeo da opazi pogodbu kada bi mu bila pred
nosom. Frenk je zato bio do gue u poslu, sastanei po esnaest sati dnevno ba kao
nekada, u emu se oseao kao riba u vodi. Na kraju krajeva, bilo je najtee omekati
transnacionalne lobiste poput Endija Densa - to je u sutini bilo nemogue, jer je
pogodba ila na njihov troak, a to su znali. Primenili su najjai mogui pritisak,
dakle poprilian, na vlade severnih zemalja i na zemlje koje su im bile paravan, to
se videlo po Predsednikovoj uplaenoj razdraljivosti i povlaenju Singapura i Sofije
iz pogodbe. Ali Frenk je uspeo da ubedi Predsednika, uprkos ogromnoj razdaljini,
uprkos dubokoj psiholokoj barijeri vremenske razlike. Isti argument primenio je
protiv svih vlada severnih zemalja. Ako popustite transnacionalkama, poruio im je,
one e postati stvarna svetska vlada. Ovo je prilika da ostvarite vae interese i
interese vaih naroda nautrb onih slobodnih akumulacija kapitala koje su na korak
od osvajanja vrhovne vlasti na Zemlji! Morate nekako da ih zauzdate!
Isto je bilo u UN, sa svakim njihovim funkcionerom. "Koga biste voleli da
vidite kao stvarne vladare sveta? Sebe ili njih?"
No, i pored svega toga, stvar je jedva prola. Transnacionalke su bile u stanju
da primene nezamisliv pritisak, bilo je milina posmatrati ih na delu. Subarai,
Armskor i elalko bile su jae od veine zemalja, izuzev deset najveih drava i
komonvelata, i zaista nisu tedele sredstva. Novac je jednak moi; mo stvara

zakone; zakon predstavlja vlast. Zato su vlade koje su se trudile da obuzdaju

transnacionalke podseale na napor Liliputanaca da veu Gulivera. Bile im je
potrebna velika mrea od siunih niti, prikovana du svakog milimetra svog obima.
I kada je div poeo da se trza da se oslobodi i da ih izgazi, morali su da tre as tamo,
as ovamo, prebacujui nove niti preko udovita i ukucavajui nove koie. Trati
tamo-ovamo i pobadati koie petnaestominutnih sastanaka, esnaest sati dnevno.
Ludi Holandez koji onglira.
Endi Dens, jedan od Frenkovih najstarijih poslovnih prijatelja, pozvao ga je
na veeru. Naravno, bio je kivan na almersa, ali se trudio da se to ne primeti, tako
da je svrha veeri bio slabo prikriven pokuaj podmiivanja, praen tanko uvijenim
pretnjama. Drugim reima, posao kao i obino. Ponudio je almersu poloaj
predsednika fondacije koju je osnivao konzorcijum za zemaljsko-marsovska
putovanja - nekadanja vazduhoplovno-kosmika industrija, sa depovima punim
starih pentagonskih uki. Nova fondacija pomagae sprovoenje politike
konzorcijuma i savetovae UN o pitanjima Marsa. Poloaj bi vaio po isteku
njegovog mandata Sekretara za Mars, da bi se izbegao privid sukoba ineteresa.
"Sjajno zvui", ree almers. "Veoma sam zainteresovan." Tokom itave
veere drao je Densa u uverenju da zaista tako misli. Ne samo o prihvatanju
poloaja u fondaciji, ve i o tome da e odmah poeti da radi u korist konzorcijuma.
To nije bilo lako odigrati, ali on je bio dobar u tome; video je da Densa polako
naputa sumnja to je vee vie odmicalo. Slabost poslovnih ljudi: verovanje da je
novac cilj igre; radili su etrnaest sati dnevno da zarade dovoljno za kupovinu kola sa
konim seditima, verovali da je razuman vid rekreacije igrati se njim u
kockarnicama - bili su, ukratko, idioti, ali upotrebljivi idioti. "Uradiu sve to mogu",
energino je obeao almers i naveo neke strategije koje e odmah primeniti.
Razgovarae s Kinezima o njihovoj potrebi za zemljom, obnoviti u Kongresu ideju o
pravinom povraaju ulaganja. Ma, naravno. Obea par stvari i pritisak e delimino
popustiti; za to vreme, posao ide dalje. Nita tako ne prija nego kad prevari varalicu.
Posle toga se vratio za konferencijski sto i nastavio da radi kao i obino. etnja
na mostu, kako su to sada zvali (drugi su to zvali almersov Prelaz), presekla je vor.
esti februar 2057. godine; L 144, M-15, crveno obeleen datum u istoriji
diplomatije. Trebalo je jo svakom dati njegovo i utvrditi tane brojke. Dok je taj
proces bio u toku, almers je razgovarao sa svim lanovima prvih stotinu meu
posmatraima, ubeujui ih i ispitujui njihove stavove. Ispostavilo se da je Saks
nezadovoljan njim, zato to je mislio da e teraformiranje biti znatno usporeno ako
transnacionalke prestanu da ulau. Za njega su svi budui poslovi bili samo loenje.
Meutim, i En je bila nezadovoljna, jer e novi sporazum, zasnovan na Prelazu,
omoguiti i ulaganje i iseljavanje, a ona i Crveni su se nadali sporazumu koji e
Marsu dodeliti poloaj svetskog parka. Tolika iskljuenost iz stvarnosti ga je
izluivala. "Upravo sam te spasio od pedeset miliona kineskih doseljenika", razdrao

se na nju, "a ti mi zakera to nisam uspeo sve da ih poaljem kui. Zakera mi to

nisam uspeo da uinim udo i pretvorim ovu stenu u sveti hram, u susetku sveta koji
poinje da izgleda kao baksuzni dan u Kalkuti. En, En, En. ta bi ti uradila, osim to
bi pravila grimase na svaku jebenu izgovorenu re i uveravala svakog da si sa Marsa?
Isuse Hriste! Idi napolje, igraj se svojim kameniima i ostavi politiku ljudima koji
umeju da misle."
"Seti se ta znai misliti, Frenk", ree ona. Nekako je uspeo, usred svoje tirade,
da joj na sekund izmami osmeh. Ali pre nego to je otila, uputila mu je jedan od
svojih starih besnih pogleda.
Ali, Maja; Maja je bila zadovoljna njim. Oseao je njen pogled na sebi dok je
govorio na javnim skupovima. Posmatrali su ga milioni ljudi, a on je oseao samo
njen pogled. Besneo je zbog toga. Bila je puna divljenja za etnju na mostu, a on joj
je rekao samo ono to bi joj se svidelo da uje o zakulisnim obeanjima koja je dao
da bi to bilo prihvaeno. Poela je svako vee da mu pravi drutvo na koktelima,
prilazei mu kada bi popustio prvi nalet kritiara i molilaca, i bila uz njega tokom
drugog i treeg naleta, posmatrajui i olakavajui stvari svojim smehom, i
povremeno ga izbavljajui podseanjem da treba da izie da jede. Tada bi izili na
restoranske terase pod zvezdama, da jedu i piju kafu, gledajui preko narandastih
krovova i krovnih vrtova ispod nekog od velikih atora povrh meza, uivajui u
veernjem povetarcu ba kao da su na otvorenom. Drutvo iz PrvoMarsa opredelilo
se za njegov plan; pridobio je veinu lokalnih itelja, kao i ministarstvo unutranjih
poslova, a to su, po njegovom sudu, bile dve najvanije stranke u procesu, pored
transnacionalnog rukovodstva, sa kojim se nije moglo Bog zna ta. Bilo je, dakle,
pitanje vremena kada e ostvariti dogovor. To joj je povremeno i govorio, kasno
uvee kada bi pomalo podlegao njenim arima. Kada bi ga umirila. "Meu nama,
uspeemo", rekao bi, gledajui ivu svetlost zvezda na nebu, nesposoban da izdri
njen prodorni pogled.
A onda je jedne veeri bila neprestano uz njega tokom koktela. Gledali su sa
svima ostalima zemaljske dnevne izvetaje sa konferencije i ponovo zapazili kako
izoblieno i spljoteno izgledaju, nalik na umanjene likove glumaca u nekoj
nerazumljivoj 'sapunici'. Potom su izili zajedno, veerali, a posle veere su etali
irokim travnatim bulevarima, sve do njegove sobe u donjem gradu. I pola je s njim
unutra. Bez objanjenja ili komentara, kako je uvek radila. Kao da nikada nije bilo
drugaije. Jednostavno se dogodilo. Dogaalo. Bila je u njegovoj sobi, zatim u
njegovim rukama, grlei ga. Legli su na njegov krevet, i ona ga je poljubila. Bio je to
takav ok da se Frenk oseao potpuno odeljen od sopstvenog tela, koje kao da je bilo
od gume. Ve je poeo je da brine zbog toga kada se gola animalnost njenog
prisustva probila kroz ok; telo je odgovorilo telu i odjednom ju je ponovo oseao;
preplavili su ga ulni utisci, i on strasno odgovori na njih. Bilo je to dugo ekanje.

Posle toga je ustala i proetala se po sobi, ogrnuta belim aravom kao

platom, da uzme au vode. "Svia mi se kako obrauje one ljude", ree, okrenuta
leima. Otpila je iz ae, pogledala preko ramena sa onim starim, oseajnim kezom,
onim svojim punim i otvorenim pogledom, pogledom koji se inio tako pronicljiv,
kao laserska svetlost koja ga proseca, da se odjednom osetio ne samo nag nego i
potpuno providan. Povukao je svoj arav uz bok, a onda je osetio da se odaje.
Sigurno e primetiti, videe da mu se vazduh pretvara u studenu vodu u pluima,
eludac vezuje u vor, noge pretvaraju u led. Trepnuo je i uzvratio joj osmeh. Bio je
svestan da je taj osmeh prazan i iskrivljen, ali mu je bilo lake kada je osetio svoje
lice kao krutu masku preko prave koe. Niko nije u stanju da precizno ita oseaje sa
lica, to je ista la, vetaka povezanost kao kod hiromantije ili astrologije. Bezbedan
je.
Ali ona je posle te noi poela da provodi puno vremena s njim, u javnosti i
privatno. Ila je s njim na prijeme koje je svake veeri prireivao ured druge zemlje;
sedela je kraj njega na mnogobrojnim grupnim veerama, a potom je s njim plovila
toplim morem razgovora, dok su gledali loe vesti sa Zemlje ili sedeli u tesnoj
povezanosti prvih stotinu. I konano je polazila s njim u sobu, ili ga, to je bilo jo
gore, vodila u svoju.
Sve to bez ikakvog nagovetaja ta eli od njega. Preostalo mu je samo da
zakljui da ona zna da ne mora da govori o tome. Da je dovoljno da bude s njim, da
e on znati ta joj je potrebno i da e uiniti sve da joj udovolji ak i ako to ona ni ne
pomene. Da e dobiti ono to eli. Jer ona to, naravno, nije radila bez razloga. To je u
prirodi moi; kada je stekne, niko vie nije samo prijatelj, niti samo ljubavnik.
Neizostavno e traiti od tebe ono to moe da im da - ako nita drugo, presti
druenja sa monima. Maji nije bio potreban takav presti, ali ona je znala ta hoe.
A on, zar joj on to nije davao? Dovodio je u bes veliki deo nosilaca moi, samo da bi
iskovao sporazum koji nee zadovoljiti nikoga osim aice domaih. Da, dobijala je
ono to je elela. I to bez ijedne rei, ili bar bez direktnog pomena. U zamenu za
puku zahvalnost i privrenost.
I dok je on govorio na beskrajnim partijskim sastancima, paljivo kujui rei
svake take sporazuma, igrajui ulogu Dejmsa Medisona za ovaj udni simulakrum
ustavotvorne skuptine, Spenser, Samanta i Maja tumarali su okolo, pomaui mu, a
Maja ga je posmatrala sa jedva primetnim osmejkom, odajui samo odobravanje i
svoj ponos njim. Zatim bi, osokoljen dnevnim poslom, bio zvezda veernjeg prijema,
a ona bi mu se smejala i stajala uz njega i askala sa svima ostalima, kao neka vrsta
pratilje. avola, pratilja! A nou bi ga prekrila poljupcima, sve dok ne bi postalo
nemogue pomisliti da ga ne voli.
to je bilo nepodnoljivo. Pomisliti da je tako lako obmanuti ak i one koji te
najbolje poznaju... da je toliko glupa... bilo je okantno uvideti sve to, jasnije nego
ikada. Koliko je skriveno pravo lice, razmiljao je, pod pojavnom maskom. Zapravo

svi neprestano glume, igraju svoje video-uloge, i ne moe se dopreti do istinskog

bia drugih, vie ne: godine su otvrdnule njihove uloge poput koljki, a pravo ja
unutra je atrofiralo, odlutalo ili bilo izgubljeno. I sada su svi bili prazni.
Ili moda samo on. Jer ona je izgledala tako iskreno! Njen smeh, njena seda
kosa, njena strast, moj Boe: njena oznojena koa i rebra pod njom, rebra koja su mu
se ugibala pod prstima kao letve na ogradi, rebra koja su se ugibala u grevima
orgazma. Pravo lice, zar nije tako? Nije li? Nije mogao da poveruje u drugo. Pravo
lice.
Tune li obmane. Jednog jutra, probudio se iz sna o Donu. Sanjao je o
vremenu koje su proveli zajedno na svemirskoj stanici, kada su bili mladi. Meutim,
u snu su bili stari, i Don je bio iv, a ipak mrtav; govorio je kao duh, svestan da je
umro i da ga je Frenk ubio, kao i svega to se posle toga dogodilo, nimalo gnevan ili
optuujui. Bilo je to jednostavno neto to se dogodilo, kao kad je Donu dodeljeno
da se prvi spusti, ili kada mu je preoteo Maju na Aresu. Mnogo toga su uinili jedan
drugom, dobrog i loeg, ali su ostali prijatelji i braa. Umeli su da razgovaraju,
razumeli su se. Oseajui sav uas toga, Frenk je stenjao dogod je trajao san,
pokuavajui da se sklupa u loptu, a onda se probudio. Bilo je vrue, koa mu je
bila sva u znoju, a Maja je sedela pored njega, raupane kose, grudi su joj se
slobodno njihale izmeu miica. "ta ti je?" ponavljala je. "ta ti je?"
"Nita!" uzviknuo je, ustao i otapkao do kupatila. Ali ona je pola za njim i
poloila ruke na njegova lea. "Frenk, ta je to bilo?"
"Nita", dreknuo je, otrgnuvi se protiv svoje volje od njenog dodira. "Hoe li
me ostaviti na miru?!"
"Naravno", ree ona, povreena. Zatim, ljutito: "Naravno da hou." I izie iz
kupatila.
"Naravno da hoe", doviknuo je za njom, odjednom besan zbog njene
gluposti, zbog njenog neshvatanja i ranjivosti, koji su ionako bili samo gluma. "Sad
kad si dobila ono to si htela od mene!"
"ta to znai?" upita ona, stvorivi se ponovo na vratima kupatila, sa aravom
oko sebe.
"Zna ti ta to znai", ree on gorko. "Dobila si to si htela od sporazuma, zar
ne? A to bez mene nikada ne bi postigla."
Stajala je tamo, sa rukama na bokovima, posmatrajui ga. arav joj je labavo
stajao na bokovima i izgledala je kao francuska slika Slobode, tako lepa i tako
opasna, usana stisnutih u tanku crtu. Gadljivo je odmahnula glavom i pola da izie.
"Ti zaista nita ne razume, zar ne?" ree.
On poe za njom. "ta to znai?"
Ona odbaci arav i besno ukorai u donji ve, trgnuvi ga preko zadnjice. Dok
se oblaila, bombardovala ga je kratkim reenicama. "Ti nema pojma kako drugi
razmiljaju. Ne zna ak ni ta sam misli. ta ti hoe od sporazuma? Ti, Frenk

almers? Ne zna. Uvek je re o tome ta ja hou, ta hoe Saks, ili Helmut. Uvek
ta hoe neko drugi. Ti i nema svoje miljenje. Misli samo na ono to je najlake
postii. ime e na kraju zadrati kontrolu.
"A to se tie oseanja!" Bila je obuena, ve na vratima. Zastala je da ga
besno odmeri, pogledom poput munje: stajao je tamo, suvie zapanjen da bi se
pomerio, tako da je sada bio nag pred njom, izloen punom udaru njenog prezira. "Ti
ih uopte nema, zar ne, pokuala sam, veruj mi, ali ti si..." Stresla se, oigledno bez
rei koje bi bile dovoljno teke da ga opiu. upalj, poeleo je da kae. Prazan.
Uloga. A opet...
Izila je.
Te zato, kada su potpisali novi sporazum, Maja nije bila pored njega; nije bila
ak ni u Barouzu. to je na mnogo naina bilo olakanje. A opet, nije mogao da ne
osea prazninu, i zimu u grudima; ostali iz prvih stotinu (u najmanju ruku oni)
svakako su znali da se izmeu njih dvoje (opet) neto dogodilo, i to ga je izluivalo,
ili je bar tako umiljao.
Potpisali su ga u istoj konferencijskoj sobi u kojoj su ga sastavljali; iroko
iskeeni Helmut bio je ceremonijal-majstor, a svaki delegat morao je da prie, u
fraku ili crnom veernjem odelu, da prozbori nekoliko rei pred kamerama i da
poloi dlan na 'dokument', u gestu koji je Frenk smatrao bizarno zastareo, poput
klesanja petroglifa. Smeno. Kada je doao red na njega, popeo se i rekao neto o
postignutoj ravnotei, to i jeste bilo sutina; uredio je da se sudar interesa dogodi
pod uglom koji je tano odgovarao njihovom zaletu, i reirao saobraajnu nesreu u
kojoj su se sva vozila pretvorila u jedinstvenu, nerazdvojivu masu. Ishod je bio neto
to se nije previe razlikovalo od prethodne verzije sporazuma, to je dozvoljavalo i
naseljavanje i ulaganja, dve glavne pretnje status quo-u (ako je tako neto postojalo
na Marsu), uglavnom blokirane, i to (tu je bio najvetiji) uzajamno. Bio je to dobar
posli, i sa uivanjem je potpisao i sugestivno naglasio 'za Sjedinjene Amerike
Drave', skrozirajui pogledom svet. To e dobro izgledati na videu.
Zato je u potonjoj paradi etao sa hladnim zadovoljstvom dobro obavljenog
posla. Travnati plonici i peake cevi grada bili su zakreni hiljadama gledalaca, i
parada je krivudala izmeu njih, tamo-ovamo pod velikim atorom iznad kanala,
penjui se u meze, ponovo silazei da pree svaki most preko kanala, napredujui u
pravcu Princes Parka i velikog ulinog slavlja. Meteorolozi su podesili svee vreme,
sa povremenim vetrom sa uzvisina. Zmajevi su megdanisali visoko pod atorom kao
grabljivice, jarkih boja naspram tamnoruiastog preliva popodnevnog neba.
Frenku je smetalo slavlje u parku, previe ljudi ga je posmatralo i htelo da mu
prie i da razgovara. To je bila cena slave: mora da razgovara s grupama. Stoga je
poao nazad, uzbrdo pod atorom iznad kanala. Du obe strane kanala pruala su se
dva uporedna niza belih stubova; bili su to Barejsovi stubovi, polukruni na vrhu i pri

dnu, ali sa poluloptama meusobno zaokrenutim 180 stepeni. Ovaj jednostavan

manevar stvorio je stubove koji su izgledali sasvim drugaije posmatrani sa razliitih
mesta, i ta dva niza imala su neobian, neravnomeran izgled, kao da su ve ruevine,
iako su glatkoa i belina njihove dijamantima optoene soli to negirale; dizali su se
iznad trave beli kao kocke eera i presijavali se kao da su vlani.
Frenk je iao izmeu nizova, dodirujui svaki stub u prolazu. Iznad njih su se
sa obe strane uzdizale padine doline, prema zastakljenim liticama meza. Iza ovih
zidova od neobojenog stakla svetlucalo je zbijeno zelenilo, tako da se inilo da je
grad obrubljen ogromnim terarijumima. Istinski elegantan mravinjak. Deo padina
pod atorom bio je iaran drveem i poploanim krovovima, i ispresecan travnatim
bulevarima. Nepokriveni deo jo je bio crveno kamenito polje. Bilo je puno tek
dovrenih zgrada, ili jo u gradnji; svuda su trali kranovi, diui se prema krovu
atora, poput nekakvih udnih kosturnih kipova. Bilo je i puno zgrada pod skelama, i
nije bilo nikakvo udo to je Helmut rekao da ga padine ispod atora podseaju na
vajcarsku, jer su gradnju uglavnom izvodili vajcarci. "Oni pokriju zgradu skelama
i kad menjaju samo okvir prozora."
U podnoju jedne od ovih zgrada pod skelama stajao je Saks Rasel, kritiki je
posmatrajui. Frenk skrenu kroz cev do njega i pozdravi ga.
"Ima dvostruko vie nosaa nego to im treba", ree Saks. "Najmanje
dvostruko."
"vajcarci to vole tako."
Saks klimnu glavom. Zagledali su se u zgradu.
"Pa?" ree Frenk. "ta misli?"
"O sporazumu? Smanjie pomo za teraformiranje", ree Saks. "Ljudi vie
vole da ulau nego da poklanjaju."
Frenk frknu. "Ne odlaze sva ulaganja u teraformiranje, Sakse. Nemoj to da
zaboravi. Mnogo tog novca troi se na sasvim druge stvari."
"Ali teraformiranje je nain da se smanje opti trokovi. Odreeni deo ukupnih
ulaganja uvek e biti posveen tome. Zato bih voleo da je ukupni iznos to vei."
"Istinska korist moe se izraunati samo pomou istinskih trokova", ree
Frenk. "Svih istinskih trokova. Zemaljska ekonomija nikada se nije pozabavila tim,
ali ti si naunik, pa bi trebalo. Ekoloku tetu mora da rauna imajui u vidu vei
broj stanovnika i poveane aktivnosti, kao i korist za teraformiranje koja ide uz to.
Bolje je poveati ulaganja koja idu iskljuivo u teraformiranje nego praviti
kompromise i uzimati deo ukupnog iznosa, jer tako u izvesnom smisli radi protiv
sebe."
Saks mirnu. "Neobino je sluati te kako govori protiv kompromisa posle
ova etiri meseca, Frenk. Bilo kako bilo, ja kaem da je bolje poveati i ukupan iznos
i namenski deo. Ekoloki trokovi su zanemarljivi. Uz pravilno voenje, mogu se
pretvoriti u dobit. Ekonomija se moe meriti teravatima ili kilokalorijama, kako je

Don imao obiaj da kae. A ovde energiju moemo da upotrebimo u svakom obliku,
pa ak i povean broj tela. Tela znae samo vie rada, veoma raznovrsnog i veoma
energinog.
"Istinski trokovi, Sakse. I to svi. Jo pokuava da se poigrava ekonomijom,
ali ona nije nimalo slina fizici, ve politici. Pomisli ta e se dogoditi kada milioni
iseljenika sa Zemlje stignu ovamo, sa svim svojim virusima, biolokim i psihikim.
Moda e se svi pridruiti Arkadiju ili En. Jesi li ikada pomislio na to? Epidemija, u
telu i umu gomile - mogli bi da srue ceo tvoj sistem! Zar aheronska grupa nije
pokuala da te ui biologiju? Trebalo je da bolje slua! Ovo nije mehanika, Sakse.
Ovo je ekologija. I to krhka, kontrolisana ekologija, tako da je neophodno
kontrolisati je."
"Moda", ree Saks. Ta fraza bila je deo Donovog manirizma. Frenk odluta
na minut od onoga to mu je Saks govorio, a onda mu to ponovo privue panju:
"...ovaj sporazum ionako nee Bog zna ta promeniti. Transnacionalke koje
ele da ulau ve e pronai naina. Stvorie neku novu dravu-paravan i izgledae
kao da ova osniva posed ovde, tano prema kvotama iz sporazuma. A iza nje e biti
novac transnacionalki. Bie svakojakih slinih rabota, Frenk. Ali ti zna kako to ide.
Politika, je li? Ekonomija, je li?"
"Moda", ree Frenk grubo, pogoen. I ostavi ga.
Stigao je do gornjeg oboda doline, koji je jo bio u gradnji. Saks je bio u
pravu: skele su bile preterane, posebno za marsovsku silu tee. Neke od njih
izgledale su kao da e posle biti teko ukloniti ih. Okrenuo se i pogledao preko
doline. Grad je bio na lepom mestu, nema ta. Dve padine doline znaile su da e sa
svakog mesta videti mnogo toga. U gradu e svako imati pogled.
Njegova ploica odjednom zapita, i on se javi. Bila je to En, koja je zurila u
njega. "ta hoe?" obrecnu se on. "Pretpostavljam da i ti misli da sam te prodao.
Da sam pustio horde da pregaze tvoje igralite."
Ona naini grimasu. "Ne. Uinio si najbolje to je moglo da se uini, s obzirom
na okolnosti. To sam i htela da ti kaem." Prekinula je vezu i njegova ploica se
ugasi.
"Sjajno", ree on glasno. "Okrenuo sam protiv sebe oba sveta, sve sem En
Klejborn." Gorko se nasmeja i poe dalje.
Nazad do kanala i nizova Barejsovih stubova. Lotove ene. Na travnjaku pored
kanala stajale su grupe slavljenika; senke su im bile dugake u svetlosti poznog
popodneva. Prizor je u sebi imao neeg preteeg, i Frenk se okrenu, neodluan kuda
da poe. Nije mu se dopadao rasplet dogaaja. Sve je izgledalo zavreno, gotovo,
razotkriveno kao besmisleno. Uvek je bilo tako.
U podnoju jednog od raskonijih novih poslovnih centara u Niderdorfovom
atoru stajala je grupa Zemljana. Meu njima je bio i Endi Dens.

Ako je En bila zadovoljna, Endi e biti besan kao pas. Frenk mu prie, sa
eljom da se uveri u to.
Endi ga ugleda i lice mu se na trenutak ukoi. "Frenk almers", ree. "ta tebe
dovodi ovamo?"
Ton mu je bio srdaan, ali su mu oi bile ravnodune, ak hladne. Jeste, bio je
besan. Frenk ree, oseajui se sve bolje: "Samo etam, Endi, da razradim krvotok. A
ti?"
Sa neznatnim oklevanjem, Dens odgovori: "Razgledamo poslovni prostor."
Posmatrao je kako Frenku postaje jasno znaenje izjave. Osmeh mu se proiri,
postade iskren. Nastavi: "Ovo su moji prijatelji iz Etiopije, iz Adis Abebe.
Razmiljamo da tamo preselimo sedite kompanije idue godine. Zato..." osmeh mu
postade jo iri, svakako zbog izraza Frenkovog lica, koje je ovaj oseao kako mu se
zatee preko lobanje, "...imamo dosta toga o emu treba da se dogovorimo."
Al-Kahira je Marsovo ime na arapskom, malezijskom i indoneanskom.
Poslednja dva jezika preuzela su ga iz prvog; pogledajte globus i videete koliko se
daleko proirila religija Arapa. Ceo srednji pojas sveta, od zapadne Afrike do
zapadnog Pacifika. I to za jedan jedini vek. Da, bilo je to carstvo, u svoje vreme; i
kao sva carstva, jo je dugo poivelo posle smrti.
Arapi koji ive van Arabije zovu se Mahdari, a Arapi koji su doli na Mars
Mahdari Kahirani. Kada su stigli na Mars, veliki broj njih poeo je da luta Vastitas
Borealisom ('Severnom Badijom') i Velikim Nagibom. Ovi nomadi bili su uglavnom
Beduini, i putovali su u karavanima, u namernoj obnovi ivota koji je nestao na
Zemlji. Ljudi koji su vei deo ivota proiveli u gradovima doli su na Mars da lutaju
u roverima i ive pod atorima. Izgovori za njihovo neprekidno putovanje bili su
traganje za metalima, areologija i trgovina; ali se inilo oito da je tu vano samo
putovanje, kao nain ivota.
Frenk almers se pridruio karavanu starog Zeika Tukuana mesec dana posle
potpisivanja sporazuma, u severnu jesen petnaeste marsovske godine (Juli, 2057.
godine). Dugo je lutao sa ovim karavanom preko izrovanih padina Velikog Nagiba.
Usavravao je svoj arapski, pomagao im u iskopavanjima, vrio meteoroloka
posmatranja. Karavan je bio sastavljen od pravih Beduina iz Avlad Alija, sa june
obale Egipta. iveli su severno od oblasti koju je egipatska vlada nazvala Naselje
Nova Dolina, poto je potraga za naftom otkrila izvorite vode sa koliinom
jednakom hiljadugodinjem protoku Nila. Problem broja stanovnika u Egiptu bio je
ozbiljan i pre otkria gerontolokog tretmana; poto je 96 odsto zemljita bilo
pustinja, a 99 odsto stanovnitva smeteno u dolini Nila, bilo je neizbeno da horde
iseljene u Naselje Nova Dolina preplave Beduine i njihovu potpuno samosvojnu
kulturu. Beduini nisu ak dali da ih zovu Egipanima i prezirali su nilske Egipane

kao nemoralne beskimenjake, ali to ove nije spreilo da nadru iz Naselja Nova
Dolina na sever u Avlad Ali. Beduini iz drugih arapskih zemalja stali su na stranu
ovih ugroenih postaja svoje kulture, i kada je arapski komonvelt zapoeo svoj
marsovski program i zakupio prostor na redovnim letovima flote atlova sa Zemlje
na Mars, zatraili su od Egipta da da prednost Beduinima sa zapada zemlje.
Egipatska vlada bila je itekako spremna da ih poslua i da oisti oblast od ove
problematine manjine. Eto otkuda Beduini na Marsu, lutalice severnog pustinjskog
pojasa planete.
Meteoroloka posmatranja probudila su Frenkovo zanimanje za klimatologiju
vie nego ikakva nauna govorancija pre toga. Na Nagibu su esto bile oluje, sa
katabatikim vetrovima sa visova, koji su se sudarali sa vetrovima Sirtisa i stvarali
visoka i brza crvena tornada, ili nalete peskovitog grada. Trenutno je atmosferski
pritisak tokom leta bio oko 130 milibara, meavina otprilike 80 procenata ugljendioksida i 10 procenata kiseonika, i ostatkom uglavnom od argona. Jo nije bilo
izvesno da li e uspeti da zamene ugljen-dioksid kiseonikom i drugim gasovima, ali
je Saks izgledao zadovoljan napretkom cele stvari. Tokom vetrovitih dana na nagibu
bilo je oigledno da vazduh postaje gui; imao je odreeni zamah, nosio je teki
pesak i zamraivao je popodneva u boju kraste. A najjae oluje mogle su lako da
obore oveka. Frenk je izmerio jedan katabatiki udar od est stotina kilometara na
sat, ali je to, na sreu, bio deo opteg nevremena zbog koga su u to vreme svi bili u
roverima.
Karavan je bio pokretni pogon za iskopavanja. Metali i rudonosni minerali
mogli su se otkriti svuda na Marsu, i u svim moguim koncentracijama, ali su arapski
istraivai ustanovili da se nalazita sulfida uglavnom nalaze na Velikom Nagibu i u
okolnim ravnicama. Veina ovih nalazita bila je u koncentracijama i ukupnim
koliinama koje nisu opravdavale primenu konvencionalnih rudarskih postupaka, pa
su se Arapi bavili razvijanjem novih postupaka vaenja i prerade; napravili su mnogo
razne pokretne opreme, menjajui graeviska vozila i istraivake rovere prema
svojim potrebama. Nastale maine bile su velike, lankovite i veoma nalik na insekte,
poput neega iz runog sna mehaniara za kamione. Ova stvorenja lutala su Velikim
Nagibom u otegnutim karavanima, tragajui za ratrkanim povrinskim oblastima sa
stratiformnim leitima bakra, i to pre svega onima sa velikim koncentracijama
tetrahedrita ili kalkocita, da bi u preradi bakra mogli da izdvajaju i srebro. Kada bi
naili na takvo nalazite, zaustavili bi se radi takozvane etve.
Za to vreme, istraivaki roveri ili su dalje du Nagiba, u ekspedicije od
sedam ili deset dana, pratei stare tokove i grebene. Kada im se Frenk pridruio,
doekao ga je Zeik i rekao mu da sam izabere ta e raditi, a Frenk je odluio da
preuzme jedan od rovera i esto je odlazio u solo ekspedicije. Na terenu bi proveo

nedelju dana, vozei se sa ukljuenim automatskim tragaem, oitavajui seizmograf,

semplere i meteoroloke instrumente, povremeno vrei buenja i osmatrajui nebo.
irom oba sveta, beduinska naselja spolja su izgledala sumorno; kada su
napustili ivot u atorima, njihove naseobine bile su od debelih zidova bez prozora,
kao da su neprestano zgrbljene da bi se zatitile od pustinjske ege. Tek kada bi uao
u njihove domove, ovek bi video ta sve uvaju, dvorita, vrtove, vodoskoke, ptice,
stepenita, ogledala, arabeske.
Veliki Nagib bio je udan kraj, ispresecan sistemima kanjona od severa prema
jugu, obeleen starim kraterima, prekriven tokovima lave, razbijen u breuljke, kr,
meze i grebene; sve se to nalazilo na strmoj padini, tako da se sa vrha svake stene ili
izboine moglo videti daleko na sever. Za vreme svojih usamljenikih putovanja,
Frenk je uglavnom preputao istraivakom programu da bira put i posmatrao kako
predeo promie oko njih: tih, mraan, ogroman, iskidan kao sama mrtva prolost.
Prolazili su dani i pomerale se senke. Vetrovi su se jutrom kovitlali uzbrdo, a kasno
po podne okrenuli bi nizbrdo. Nebo je bilo zakriljeno oblacima, od niskih kugli
magle koje su plovile preko stenja do visokih opiljaka cirusa, sa povremenim olujnim
oblakom koji bi premostio itav meuprostor, kompaktnom masom oblaka visokom
dvadeset hiljada metara.
S vremena na vreme, ukljuio bi TV i gledao arapski informativni kanal.
Ponekad bi u tiini jutra naglas razgovarao sa TV-om. Deo njega bio je besan zbog
gluposti medija i dogaaja koje su pakovali. Glupost ljudskog roda, koju ovaj puta
samom sebi. Mada se ogroman deo oveanstva nikada nije pojavio na videu, nikada
u ivotu, ak ni u masovnim scenama prilikom kojih je kamera preletala gomilu.
Tamo negde je, u prostranim oblastima, jo ivela zemaljska prolost, neizmenjen i
tmuran ivot sela. Moda je to bila mudrost koju su uvale babe i amani. Moda. Ali
je bilo teko verovati u to, jer eto ta se dogodilo kada su se okupili da ive u
gradovima. Idioti na videu, istorija u nastanku. "Reklo bi se da produenje ljudskog
ivota mora biti, po definiciji, velika blagodat." Zasmejavale su ga takve stvari. "Jesi
li nekad uo za sekundarne efekte, seratoru!"
Jedne veeri, gledao je izvetaj o ubrenju Antarktikog Okeana gvozdenom
prainom, koja je trebalo da deluje kao hranljivi dodatak za fitoplanktone, vrstu koja
je izumirala zabrinjavajuom brzinom bez ikakvog oitog razloga. Gvozdena praina
posipana je iz aviona; inilo se da se bore da ugase neki podmorski poar; projekt je
trebalo da kota deset milijardi dolara godinje i da bude neodreenog trajanja, ali se
raunalo da e sto godina ubrenja smanjiti globalnu koncentraciju ugljen-dioksida
za petnaest procenata, sa moguim odstupanjem od deset procenata, i s obzirom na
tekue zagrevanje planete i pretnju obalskim gradovima, da se ne pominje smrt
veine koralnih grebena zemlje, projekt je ocenjen kao isplativ. "Ovo e se dopasti
En", zaguna Frenk. "Sada teraformiraju Zemlju."

Svaki glasni izliv razvezivao mu je vor u grudima. Konano je postao svestan

da ga niko ne posmatra i ne slua. Siuna zamiljena publika u njegovoj glavi nije
postojala; niko ne gleda filmove naeg ivota. Nijedan prijatelj ili neprijatelj nikada
nee znati ta je tu uinio, bio je slobodan da radi ta hoe, i neka avo nosi
normalnost. inilo mu se da je upravo ovo eleo i nagonski tragao za tim. Mogao je
da izie i da celo popodne utira kamenje niz krevitu padinu, ili da plae, ili da pie
aforizme u pesku, ili da vriti gadosti na mesece koji su se vukli junim nebom.
Mogao je da razgovara sa sobom tokom obroka, i sa TV, mogao je da razgovara sa
roditeljima i umrlim prijateljima, sa Predsednikom, ili sa Donom i Majom. Mogao
je da diktira duge i besmislene govore u svoju belenicu: odlomke iz sociobioloke
istorije sveta, dnevnik, filozofski traktat, pornografski roman (mogao je da
masturbira), analizu arapske kulture i istorije. Sve je to radio, i kada bi se vratio u
karavan, oseao se bolje: prazniji, mirniji. Potpunije upalj. "ivi", glasila je
praktina japanska poslovica, "kao da si ve mrtav."
Ali Japanci su bili tuinci. A ivot sa Arapima izotrio je njegovu mo
zapaanja o tome do koje mere su mu i oni tuinci. Oh, oni jesu bili deo oveanstva
dvadeset prvog veka, tu nije bilo sumnje; bili su prefinjeni naunici i tehniari,
zaaureni kao svi drugi u zatitnu koljku tehnologije u svakom trenutku ivota i
zaposleni pravljenjem i posmatranjem filmova svojih ivota. Ali su se ipak molili tri
do est puta na dan, klanjajui se prema Zemlji kada je ova bila jutarnja ili veernja
zvezda. A razlog zbog koga su bili toliko privreni svojim tehnokaravanima bio je
ispoljavanje ovog prilagoavanja savremenog sveta drevnim ciljevima. "ovekov
posao jeste da ostvari Boju volju u istoriji", govorio je Zeik. "Moemo da
promenimo svet na takav nain koji e pomoi da se ostvari boanska zamisao. Uvek
je bilo po naem: Islam kae da pustinja nee ostati pustinja, planina nee ostati
planina. Svet mora da se preobrazi u olienje boanske zamisli, i to je ono to ini
istoriju u Islamu. Al-Kahira je za nas podjednak izazov kao i stari svet, samo u
istijem obliku."
Govorio je te stvari Frenku dok su sedeli u njegovom roveru, njegovom
skuenom dvoritu. Ovi porodini roveri bili su pretvoreni u privatne azile, mesta na
koja je Frenk retko bio pozivan, i to samo od Zeika. Svaka poseta obnavljala je
njegovu iznenaenost: rover je spolja bio kao i svi ostali, veliki, sa zatamnjenim
prozorima, jedan od nekoliko u nizu, povezanih peakim cevima. Ali bi se tada
pognuo da proe ispod dovratka i naao unutra, u prostoru punom Suneve svetlosti
iz staklenika, koja je osvetljavala divane i majstorski izraene tepihe, poploane
podove, biljke zelenog lia, posude sa voem, prozor sa marsovskim predelom,
obojenim i uramljenim poput fotografije, niske klupe, srebrne ibrike za kafu,
kompjuterska kuita od ukraene tikovine i mahagonija, tekuu vodu u bazenima i
vodoskocima. Hladovit i vlaan svet, zelen i beo, prisan i mali. Gledajui oko sebe,

Frenk je imao snaan oseaj da su ovakve sobe postojale vekovima, da bi odaju

smesta prepoznali itelji Prazne etvrti iz desetog veka, ili Azije iz dvanaestog.
Zeikovi pozivi esto su dolazili posle podne, kada bi se grupa mukaraca
okupila u njegovom roveru da piju kafu i razgovaraju. Frenk bi sedeo na svom mestu
pored Zeika, pijuckao blatnjavu kafu i sluao arapski onoliko paljivo koliko je
mogao. Bio je to divan jezik, melodiozan i veoma metaforian, tako da je sva njihova
savremena tehnoloka terminologija bila proeta pustinjskom slikovitou zbog
korenskih znaenja svih novih rei, koje su kao i mnogi njihovi apstraktni pojmovi
imale konkretno fiziko poreklo. Arapski je, kao i grki, rano postao jezik nauke, i to
se oitovalo u mnogim neoekivanim slinostima sa engleskim, i u organskoj i
kompaktnoj prirodi njegovog renika.
Razgovaralo se o svemu i svaemu, ali su razgovor usmeravali Zeik i drugi
stariji mukarci, koje su oni mlai toliko potovali da Frenk nije mogao tome da se
naudi. Puno puta je razgovor bio posredni pouk za Frenka o obiajima Beduina, to
bi mu pruilo priliku da klima glavom i postavlja pitanja, i da povremeno neto
primeti ili kritikuje. "Kada u drutvu postoji jaka konzervativna struja", rekao bi
Zeik, "koja se odvojila od progresivne struje, tada dolazi do najkrvavijih graanskih
ratova. Kao onaj sukob u Kolumbiji koji su nazvali La Violensija, na primer.
Graanski rat koji se pretvorio u potpuni raspad drave, haos koji niko nije mogao da
shvati, a kamo li da kontrolite."
"Ili kao u Bejrutu", ree Frenk nevino.
"Ne, ne." Zeik se osmehnu. "Bejrut je bio mnogo sloeniji. To nije bio samo
graanski rat, ve je bio kombinovan sa nekoliko spoljnjih ratova. To nije bio sluaj
konzervativaca u drutvu ili u veri koji su se odvojili od normalnog razvoja kulture,
kao u Kolumbiji ili u panskom graanskom ratu."
"Rei istinskog progresivca."
"Svi Kahiranski Mahdari progresivni su po definiciji, jer u protivnom ne
bismo bilo ovde. Ali Islam je izbegao graanski rat tako to je ostao jedinstven:
imamo celovitu kulturu, i zato su ovdanji Arapi ostali verni. To razumeju i
najkonzervativniji elementi tamo, kod kue. Mi nikada neemo biti u graanskom
ratu, jer nas ujedinjuje vera."
Frenk ostavi da mu izraz lica govori o iitskoj jeresi i o mnogim drugim
islamskim 'graanskim ratovima'. Zeik je shvatio izraz, ali je preao preko toga i
nastavio: "Mi se svi kreemo zajedno kroz istoriju, kao neki veliki karavan. Moglo bi
se rei da smo mi na Al-Kahiri nalik na nae istraivake rovere. A zna kakvo je
zadovoljstvo voziti se u njima."
"U redu, ali..." Frenk je napregnuto razmiljao kojim reima da postavi pitanje;
njegovo neiskustvo u arapskom prualo mu je malo prostora kojim bi mogao da
poe, a da ih ne uvredi. "Da li u Islamu zaista postoji ideja drutvenog napretka?"

"Oh, kako da ne!" Nekoliko njih rekoe ovo uglas i nastavie da klimaju
glavom. Zeik ree: "Ti ne misli tako?"
"Pa..." Frenk preskoi odgovor. Jo nije postojala nijedna arapska demokratska
drava. Bila je to hijerarhijska kultura zasnovana na asti i slobodi; meutim, za
mnoge koji su bili nisko u hijerarhiji, ast i sloboda postizale su se samo
poslunou. to je ojaavalo sistem i odravalo ga nepromenljivim. Ali ta da im
kae?
"Unitenje Bejruta bilo je katastrofa za naprednu arapsku kulturu", ree drugi
ovek. "Bio je to grad u koji su odlazili intelektualci, umetnici i radikali kada bi ih
napale lokalne vlasti. Nacionalne vlade su listom mrzele pan-arapsku ideju, ali je
injenica da govorimo jedan jezik u nekoliko zemalja, a jezik je moan ujedinitelj
kultura. Zajedno sa Islamom, on nas ini istinski jedinstvenima, uprkos politikim
granicama. Bejrut je oduvek bio mesto gde se to potvrivalo, i kada su ga Izraelci
unitili, postalo je tee ostvariti to. Razaranje je imalo cilj da nas rascepka, i uspelo
je. Stoga ovde ponovo zapoinjemo taj posao."
I to je bio njihov drutveni napredak.
Stratiformno leite bakra koje su prekopavali bilo je iscrpljeno, i dolo je
vreme za jo jednu rahlu, premetanje hedire na sledee mesto. Posle dva dana puta,
stigli su do novog leita koje je Frenk otkrio. Frenk je poao na jo jedan
istraivaki izlet.
Danima je sedeo za volanom, sa nogama na tabli, posmatrajui kako promiu
predeli. Nalazili su se u oblasti tuleja, ili malih rebara, uporednih grebena koji su se
sputali niz padinu. Vie nije ukljuivao televizor; imao je puno materijala za
razmiljanje. 'Arapi ne veruju u prvobitni greh', zapisao je u svoju belenicu. 'Veruju
da je ovek nevin, a smrt prirodna. Da nam nije potreban spasilac. Ne postoje pakao i
raj, ve samo kazna i nagrada, koje uzimaju oblik ovog ivota i naina na koji je
voen. To je u izvesnom smislu humanistika ispravka judaizma i hrianstva. Mada
su oni, sa druge strane, oduvek odbijali da preuzmu odgovornost za svoju sudbinu; to
je uvek bila Alahova volja. A Mahdari su uvek bili samo srce arapske kulture, esto
njena prethodnica; u dvadesetom veku, arapsku poeziju oiveli su pesnici koji su,
zapravo, iveli u Njujorku ili u Latinskoj Americi. Moda e se ovde dogoditi ista
stvar. Iznenauje saznanje koliko se njihovo vienje istorije podudara sa onim u ta
je verovao Bun; mislim da to nijedna strana nije shvatila. Malo je ljudi voljno da
sazna ta drugi ljudi stvarno misle. Spremni su da prihvate ta god im se kae o
svakome ko je dovoljno daleko.'
Pronaao je leite porfirnog bakra, neobino bogato, i sa velikom
koncentracijom srebra. To e biti dobro doekano. Bakar i srebro bili su samo
donekle retki metali na Zemlji, ali se srebro koristilo u velikim koliinama u mnogim
granama industrije, i polako su presuivali izvori lake eksploatacije. A ovde ga je bilo

dosta, i to na samoj povrini; ne toliko kao na Srebrnoj Planini u masivu Elizijuma,

naravno, ali Arapima to nee smetati. Ponjee ga i poi e dalje.
I sam je poao dalje. Prolazili su dani, pomerale se senke. Vetar je duvao
nizbrdo pa uzbrdo, nizbrdo pa uzbrdo. Skupljali su se oblaci i izbijale oluje, a
ponekad je nebo bilo poprskano svetlosnim opsenama usled grada, koje su svetlucale
kao liskun na Suncu. Ponekad bi video ulazak na orbitu nekog od atlova, nalik na
pravilan prelet ognjenog meteora preko neba. Jednog vedrog jutra ugledao je
Elizijum Montes kako se uzdiu iznad obzorja kao crni Himalaji: vidik je luno
zadirao hiljadu kilometara iza horizonta zbog inverzionog sloja u atmosferi. Posle
televizora, prestao je da ukljuuje i belenicu. Ostali su samo svet i on. Vetrovi su
dizali pesak i bacali ga u oblacima na rover. Kala, pusta zemlja.
Ali tada poee da ga mue snovi, snovi koji bejahu seanja, snana, celovita i
precizna, kao da proivljava prolost kroz san. Jedne noi, sanjao je dan kada je
pouzdano saznao da e predvoditi ameriki deo marsovske kolonije. Odvezao se iz
Vaingtona do doline enandoa, oseajui se nestvarno. Dugo je etao kroz veliku
istonu praumu. Stigao je do krenjakih peina Lareja, sada turistike atrakcije, i
napreac odluio da ih obie. Svaki stalaktit i stalagmit bio je osvetljen svetlima
jarkih boja. O neke su bile okaene udaraljke, tako da bi neki muziar mogao da
svira na njima kao na ploicama glokenpila; dobro natimovana peina! Morao je da
zae u rubnu tamu i da gurne rukav u usta da ga drugi turisti ne bi uli kako se smeje.
Potom je zaustavio kola na vidikovcu i uao u umu, da bi seo meu korenje
jednog velikog drveta. Okolo nije bilo nikoga, bila je topla jesenja no, zemlja je bila
u tami, upava od kronji. Zrikavci su slali talase svog nezemaljskog glasanja, cvrci
su cvrali poslednje alostive pesme, slutei mraz koji e ih ubiti. Oseao se tako
udno... hoe li zaista moi da ostavi ovaj svet? Sedei tako na zemlji, poeleo je da
sklizne u pukotinu poput vilinskog podmeeta i da se ponovo pojavi kao neto drugo,
neto bolje, neto mono, plemenito, dugoveno - neto slino drvetu. Ali se,
naravno, nita nije dogodilo; leao je na zemlji, ve odseen od nje. Ve Marsovac.
Onda se probudio, i ceo taj dan bio je uznemiren.
Potom je, to je bilo jo gore, sanjao Dona. Sanjao je no u kojoj je sedeo u
Vangtonu i gledao Dona na televiziji, kako prvi put stupa na Mars, a za njim jo
trojica. Frenk je napustio slubenu proslavu u NASA-i i poao ulicama, kroz vruu
no u DC-u, no 2020. godine. On je planirao to sputanje na Mars za Dona, dao mu
ga je kao to se u ahu rtvuje kraljica, jer e tu prvu posadu priti radijacija na
putovanju, to e ih prema propisima zauvek odvojiti od letenja. Tako e imati isto
polje za sledee putovanje, za koloniste koji e ostati na Marsu. To je bila sutina
igre; a Frenk je nameravao da vodi tu igru.
Meutim, te istorijske noi ipak je bio u loem raspoloenju. Vratio se u svoj
stan u blizini Dipon Serkla, zatim ponovo iziao i izgubio svoj bed FBI-a i zavukao

se u neki mrani bar i sedeo tamo gledajui televiziju iznad glava ankera, pijui
burbon kao njegov otac, u svetlosti Marsa koja se prosipala iz televizora i bojila celu
mranu prostoriju u crveno. Opijajui se i sluajui Donovo isprazno brbljanje, sve
se gore oseao. Bilo mu je teko da se usredsredi na svoj plan. Mnogo je popio. Bar
je bio buan, gosti nepaljivi; sputanje nije ostalo neprimeeno, ali je za njih bilo
samo jo jedna zabava, ravna utakmici Bulitsa na koju je jedan od ankera neprestano
prebacivao program. Pa zatim, klik, nazad na scenu u Krise Planiciji. ovek pored
njega opsova zbog prebacivanja. "Koarka e biti strana na Marsu", ree Frenk sa
floridskim naglaskom koji je odavno izgubio.
"Morae da podignu obru, ili e razbijati glave."
"To da, ali pomisli na skokove. Zakucavanje sa est metara, k'o nita."
"Ja', ak ete i vi beli momci moi da doskoite, ako je tako k'o to veli. Al'
bolje da se manete koarke, jer ete se nai u istom sosu k'o ovde."
Frenk se nasmeja. Ali napolju je bila vrela, sparna letnja no u DC-u, i iao je
kui u sve gorem raspoloenju, crnjem i crnjem pri svakom koraku. Naiavi na
jednog od prosjaka sa Dipona, izvadio je novanicu od deset dolara i bacio je prema
oveku, i kada je skitnica posegao za njom, odgurnuo ga je, razdravi se: "Jebi se!
Nai posao!" Ali onda su naili ljudi iz Metroa i on se urno udaljio, potresen i
mahnit. Prosjaci su leali na ulazima zgrada. Ljudi su se spustili na Mars, a na
ulicama prestonice su prosili, i svi oni vajni advokati svaki dan su prolazili pored
njih, i njihova pria o slobodi i pravdi bila je samo pokrie za pohlepu. "Na Marsu
emo to urediti drugaije," ree Frenk, otrovno, i iznenada poele da se odmah stvori
tamo, da preskoi sve godine opreznog ekanja, politikih igara - "Nai jebeni
posao!" zaurla na nekog drugog beskunika. Pa dalje do zgrade u kojoj mu je bio
stan, sa pospanim ljudima iz obezbeenja jo za pultom u prizemlju, ljudima koji su
traili ivot ne radei nita. Na spratu su ruke poele tako jako da mu se stresu da nije
mogao da otvori vrata; kada je nekako uao unutra, skamenjeno je zastao, uasnut
bezlinim nametajem za operativce. Sve je bilo pozorini dekor, napravljen da
ostavi utisak na retke posetioce, uglavnom iz NASA-e i FBI-a. Nita od toga nije bilo
njegovo. Nita nije bilo njegovo. Nita osim plana.
Tada se probudio, sam, u roveru, na Velikom Nagibu.
Konano se vratio iz svoje uasavajue ekspedicije kroz snove. Naavi se u
karavanu, opazio je da mu je teko da govori. Pozvali su ga kod Zeika na kafu, pa je
progutao opijumsku tabletu da bi se opustio u drutvu ljudi. U Zeikovom roveru seo
je na svoje mesto i saekao da ovaj podeli oljice sa golubijom koliinom kafe. Levo
od njega sedeo je Unsi Al-Kal i nadugako govorio o islamskom vienju istorije, i o
tome kako je poela u Dahiliju, to jest u preislamsko vreme. Al-Kal mu nikada nije
bio naklonjen, i kada je Frenk pokuao da mu doda oljicu koja je stigla do njega u
uobiajenom gestu utivosti, Al-Kal kratko odbi, insistirajui da ona pripada Frenku i

da Al-Kal nee dozvoliti sebi da mu preotme tu ast. Tipina uvreda kroz

prekomernu ljubaznost, ponovo hijerarhija: ovek ne moe da ini usluge viem od
sebe u sistemu, jer one idu samo odozgo. Mujaci-alfe, poredak peckanja; bila je to
obina taktika dominacije primata, kao da su se vratili u savane (ili u Vaington).
Frenk zakrguta zubima, i kad je Al-Kal ponovo poeo da velia, on ree: "A
vae ene?"
Ovo ih iznenadi, a Al-Kal slegnu ramenima. "U Islamu, mukarci i ene imaju
razliite uloge. Ba kao i na Zapadu. To ima bioloko poreklo."
Frenk odmahnu glavom i oseti ulnu zamuenost od tableta, crno breme
prolosti. Pritisak na veni akvifer gaenja na dnu njegovih misli se pojaa, neto se
prelomi, i odjednom mu je bilo svejedno, i muka od pretvaranja. Bio je sit
sveprisutne glume, klizavog ulja koje je omoguavalo drutvu da ide dalje na svom
groznom, ubilakom putu.
"Da", ree, "ali to je ropstvo, zar ne?"
Ljudi oko njega se ukoie, okirani zbog izraza.
"Zar ne?" ree on ponovo, bespomono oseajui kako mu rei naviru iz grla.
"Vae ene i keri nemaju nikakvog uticaja, a to je ropstvo. Mogue je da ih dobro
pazite i mogue je da su one robinje sa posebnim i potajnim moima nad svojim
gospodarima, ali odnos gospodar-rob sve podreuje sebi. Stoga su svi ovi odnosi
neprirodni, zategnuti do take kidanja."
Zeik je bio namrtenog nosa. "Uveravam te da ivotno iskustvo nije takvo.
Trebalo bi da uje nau poeziju."
"Da li bi mi to vae ene potvrdile?"
"Bi", ree Zeik, savreno pouzdano.
"Moda. Ali, vidite, najuspenije ene kod vas uvek su bile skromne i
poslune, pune potovanja prema sistemu. To su one koje pomau muevima i
sinovima da se uzdignu u tom sistemu. Da bi uspele u tome, moraju da se trude da
primene isti sistem koji ih potinjava. Posledice toga su pogubne. A krug se ponavlja,
iz pokolenja u pokolenje. Podravan od gospodara i robova podjednako."
"Upotreba rei robovi", ree Al-Kal polako, i zastade, "je uvredljiva, jer
podrazumeva sud. A ti nema osnova da sudi o kulturi."
"Istina je. Samo vam govorim kako ona izgleda spolja. Za progresivnog
muslimana ovo moe da bude samo od koristi. Je li to ta boanska zamisao koju
nastojite da ostvarite u istoriji? Zakoni postoje da se itaju i da se posmatraju na delu,
i meni to lii na ropstvo. A poznato vam je da smo vodili ratove da iskorenimo
ropstvo. I iskljuili smo Junu Afriku iz zajednice naroda zbog toga to je svojim
zakonima uredila da crnci ne mogu da ive tako dobro kao belci. Meutim, vi ste to
oduvek radili. Kada bi se bilo gde u svetu odnosili prema ljudima kao vi prema vaim
enama, UN bi izolovale tu zemlju. Ali poto je re o enama, mukarci na poloaju
zatvaraju oi. Kau da je to kulturno pitanje, versko pitanje, u koje se ne moe dirati.

Ili se ne naziva ropstvom zato to je to pojaan oblik odnosa koji svuda postoji prema
enama."
"Ili ak nije ni pojaan oblik", primeti Zeik. "Ve varijacija."
"Ne, ipak je pojaan oblik. ene na zapadu imaju mnogo vie slobode u onome
to rade, i ive svoj ivot. Kod vas nije tako. A nema ljudskog bia koje pristaje da
bude vlasnitvo, ona to mrze, i protive se tome, i svete se kako mogu. Takva im je
priroda. A u ovom sluaju posredi su vae majke, ene, sestre, keri."
Sada su svi zurili u njega, i dalje vie zaprepaeni nego besni; ali Frenk je
gledao u svoju oljicu i tvrdoglavo nastavio: "Morate da oslobodite svoje ene."
"Kako predlae da to uinimo?" upita Zeik, radoznalo ga posmatrajui.
"Promenite zakone! kolujte ih u istim kolama u kojima kolujete sinove.
Uinite ih jednakim u pravima sa svim drugim muslimanima. Setite se da u vaim
zakonima stoji dosta toga ega nema u Kuranu, ve je dodato u doba posle
Muhameda."
"Od strane svetih ljudi", ree Al-Kal ljutito.
"Svakako. Ali sami biramo naine kako emo primeniti svoja verska shvatanja
u svakodnevnom ivotu. Ovo vai za sve kulture. Zato moemo da izaberemo nove
naine. Morate da oslobodite svoje ene."
"Ne volim da mi popuje niko osim mule", ree Al-Kal, stisnutih usana ispod
brkova. "Neka o tome ta je pravo sude oni koji su bez greha."
Zeik se veselo osmehnu. "Isto je imao obiaj da kae Selim el-Hajil", ree.
Nastade duboka, napeta tiina.
Frenk zatrepta. Mnogi meu njima sada su se smekali, s potovanjem
gledajui Zeika. Frenku sinu da svi oni znaju ta se dogodilo u Nikoziji. Naravno!
Selim je umro iste noi, samo nekoliko sati posle atentata, otrovan neobinom
kombinacijom mikroba, ali su oni ipak znali.
I uprkos tome su ga prihvatili, pozvali ga u svoje kue, u privatne zabrane gde
su iveli daleko od pogleda drugih ljudi. Pokuali su da ga poue o svojim
verovanjima.
"Moda bi trebalo da im damo istu slobodu kakvu imaju Ruskinje", ree Zeik
kroz smeh, na trenutak iskljuivi Frenka. "Zar ne govore da lude od prekomernog
rada? Reeno im je da su jednake, ali nisu?"
Jusuf Havi, veseo mlad ovek, zlobno pogleda i zacereka se: "Kuke, kaem
vam! Ali ni vie ni manje nego sve druge! Zar nije istina da u kui vlast uvek pripada
jakima? U svom roveru ja sam rob, verujte mi. Sa Azizom svaki dan ljubim zmiju u
dupe!"
Ljudi zaurlae od smeha. Zeik pokupi njihove oljice i dosu im kafe. Potrudili
su se da to vie rasterete razgovor; zagladili su Frenkov prostaki ispad, zato to je
bio toliko besmislen da je samo ukazivao na neznanje, ili zato to su eleli da potvrde

i podre Zeikovo pokroviteljstvo prema njemu. Ali mu je otada samo polovina njih
uzvraala pogled.
Povukao se i ponovo samo sluao, duboko besan na sebe. Pogreno je iznositi
svoje miljenje u svako doba, ako se savreno ne poklapa sa politikom svrhom.
Nikad nije tako. Najbolje je osloboditi izjave stvarnog znaenja. Temeljni zakon
diplomatije. Zaboravio ga je tamo na Nagibu.
Uznemiren, ponovo je otiao u istraivanje. Snovi su se proredili. Kada se
vratio, nije uzimao nikakve lekove. Nemo je sedeo u krugovima gde se pila kafa, ili
je govorio o mineralima i podzemnim vodama i o udobnosti nedavno usavrenih
istraivakih rovera. Ljudi su ga oprezno prouavali i najzad su ga ponovo ukljuili u
razgovor samo zarad Zeikove privrenosti, koja nijednog trenutka nije oslabila - osim
onda kada je veoma delotvorno podsetio Frenka na sutinu situacije.
Jedne veeri, Zeik ga je pozvao da veera sa njim i sa njegovom enom Nazik.
Nazik je nosila dugaku, belu haljinu, skrojenu u tradicionalnom beduinskom stilu,
sa plavim trakom oko pojasa, gologlava, guste crne kose ravno zaeljane unazad i
putene niz lea. Frenk je dovoljno proitao o njima da bi znao da je ovo potpuno
nepravilno; meu Beduinima Avlad Alija, ene su nosile crne haljine i crvene
marame oko pojasa, u znak priznanja svoje nedostojnosti, seksualnosti, i moralne
niskosti; i pokrivale su glave, koristei veo u sloenom hijerarhijskom kodu
skromnosti. Sve zbog potovanja moi mukaraca, tako da bi Nazikina odea bila
duboko okantna i za njenu majku i babe, iako ju je sada nosila pred strancem koji i
nije bio tako vaan. Ali ako je znao dovoljno da bi razumeo, onda je to morao biti
znak neega.
A kasnije, u jednom trenutku kada su se svi smejali, Nazik ustade na Zeikov
zahtev da im donese desert, i kroz smeh odgovori Zeiku: "Da, gospodaru."
Zeik frknu i ree: "Odlazi, robe", i zamahnu rukom na nju, a ona kljocnu
zubima prema njemu. Nasmejae se Frenkovom pocrvenelom licu, svesni da je
shvatio: alili su se s njim, usput krei beduinski tabu pokazivanja bilo kakve brane
privrenosti pred drugima. Nazik mu prie i poloi mu vrh prsta na rame, to ga jo
vie zaprepasti. "Samo se alimo s tobom, zna", ree ona. "Mi, ene, ule smo za
tvoj govor naim mukarcima i volimo te zbog toga. Kod nas bi mogao da ima ena
kao neki otomanski sultan. Jer u onome to si rekao ima istine, i previe." Ozbiljno je
klimnula glavom i uperila prst u Zeika, koji smesta prestade da se ceri i ozbiljno
potvrdi. Nazik nastavi: "Ali zar ti se ne ini da mnogo toga zavisi od ljudi koji ive
pod tim zakonima? Mukarci u karavanu su dobri ljudi, mudri ljudi. A mi ene smo
jo mudrije, i potpuno smo preuzele vlast." Zeik podie obrve, a Nazik se nasmeja.
"Ne, stvarno, samo smo preuzele svoj deo. Ozbiljno."
"Ali gde ste, onda?" upita Frenk. "Mislim, gde su ene iz karavana, tokom
dana? ta rade?"
"Radimo", ree Nazik jednostavno. "Pogledaj bolje, videe nas."

"Radite sve poslove?"

"Oh, da. Moda ne tamo gde bismo bile suvie izloene pogledima. Jo postoje
neki... obiaji, navike. Povuene smo, odvojene, imamo sopstveni svet - to moda
nije dobro. Mi, Bedu, teimo okupljanju, i mukarci i ene. Vidi, mi imamo svoje
tradicije, koje opstaju. Ali ovde se mnogo toga menja, i to brzo. Ovo je, dakle, nova
faza razvoja Islama. Mi smo..." Zastala je da potrai re.
"Utopija", upade Zeik. "Muslimanska utopija."
Ona sumnjiavo zavrte akom. "Istorija", ree. "Do haa sa utopijom."
Zeik se sa uivanjem nasmeja. "Ali ha je cilj", ree. "Bar tako nas ue mule.
Znai da smo ve tamo, je li?" I on i njegova ena se nasmeie jedno drugom, u
samo njihovoj komunikaciji sa velikom gustinom razmenjenih informacija, osmehom
koji su podelili, na trenutak, sa Frenkom. A onda njihov razgovor poe u drugom
pravcu.
Al-Kahira je u praktinom smislu bio ostvareni svearapski san, jer su sve
arapske zemlje dale novac i ljude Mahdarima. Meavina arapskih narodnosti na
Marsu bila je potpuna, ali se malo izdvajala po karavanima. Ipak, meali su se; i
inilo se da nije vano dolaze li iz zemalja bogatih naftom ili iz onih bez nje. Ovde,
meu strancima, svi su bili roaci, Sirijci i Iraani, Egipani i Saudijci, zalivski Arapi
i Palestinci, Libijci i Beduini. Svi su bili roaci, ovde.
Frenk je poeo da se osea bolje. Ponovo je spavao dubokim snom, osveen
svakodnevnim vremenskim pomakom, malim zastojem u ciklinom ritmu, malim
raspustom za telo. ivot u karavanu zaista je posedovao neko samosvojno trajanje,
kao da se sam trenutak razvukao: oseao je da ima viak vremena, da ne postoji
razlog za urbu.
Godinja doba su prolazila. Sunce kao da je svakog dana zalazilo na istom
mestu, pomerajui se veoma sporo; sada su iveli dosledno prema marsovskom
kalendaru, i beleili su ili slavili samo dolazak nove godine: L = 0, poetak severnog
prolea u godini esnaestoj. Doba za dobom, svako po est meseci, prolazila su u
odsustvu onog starog, otrog oseaja smrtnosti: inilo im se da ive u venom sada, u
beskonanom odvijanju poslova i dana, u neprekidnom ciklusu molitvi tako dalekoj
Meki, u stalnom lutanju zemljom. U svezimi. Jednog jutra su se probudili i otkrili da
je preko noi pao sneg i da je itav predeo blistavo beo. Uglavnom od vodenog leda.
Karavan je ceo dan ludovao, svi, mukarci i ene, razbacujui sneg, pravei grudve
koje su se odmah rasipale, pokuavajui da naprave sneka koji takoe nije hteo da
se odri. Sneg je bio odve hladan.
Zeik se od srca smejao ovim pokuajima. "Kakav albedo", ree. "Neverovatno
koliko se toga to Saks ini okree protiv njega. Zar ne misli da se povratni uticaji
obino prilagoavaju homeostazi? Pitam se da li je Saks, zapravo, trebalo da uini da

prvo bude mnogo hladnije, da se itava atmosfera smrzne na povrini. Koliko bi bila
debela, centimetar? A onda da porea nae etelice od pola do pola i pokrene ih oko
sveta kao linije geografske irine, da prerauju ugljen-dioksid u ist vazduh i
ubrivo. A, kako ti se ini?"
Frenk odmahnu glavom. "Saks je verovatno razmiljao i o tome, ali je odustao,
iz nekog razloga koji nam nije poznat."
"Nema sumnje."
Sneg je sublimirao, vratila se crvena zemlja, oni su putovali dalje. Povremeno
bi proli pred nuklearnih reaktora, koji su stajali poput zamkova na vrhu Nagiba, ne
Rikoveri ve dinovski Vestinghausi, sa vatom mraza poput olujnih oblaka. Na
Mangalavidu su videli programe o fuzionom prototipu u Ponoru Borealis.
Kanjon za kanjonom. Upoznali su zemlju kako je ni En nije upoznala; nju je
zanimao svaki deo Marsa podjednako, tako da nije mogla da se posveti upoznavanju
samo jedne oblasti, poput njih koji su je itali kao priu, pratei njene tokove kroz
crvenu stenu do mrlje crnkastih sulfida, ili finog cinobera leita ive. Nisu bili toliko
uenici zemlje koliko njeni ljubavnici; hteli su neto od nje. Sa druge strane, En je
traila samo odgovore. Bilo je toliko razliitih oblika elja.
Prolazili su dani, a potom i jo doba. Kada bi sreli druge arapske karavane,
slavili bi duboko u no, muzikom i igrom, kafom, hukama i razgovorom, po atorima
koji su pokrivali osmougaonik parkiranih rovera. Njihova muzika nikad nije bila
snimljena, ali su je sa lakoom svirali na flautama i elektrinim gitarama i uglavnom
pevali, u etvrtinskim tonovima i izvijanju koje je bilo tako udno da Frenk dugo nije
mogao da odredi jesu li dobri pevai. Obroci su trajali satima, a potom bi priali do
zore i obavezno odlazili da posmatraju izlazak zaslepljujue crvenog Sunca.
Meutim, kada su se sretali sa drugim narodima, bili su, normalno, mnogo
uzdraniji. Jednom su proli pored nove Ameksove rudarske stanice na kojoj su radili
uglavnom Amerikanci, postavljene povrh jedne od retkih velikih vena mafine stene
bogate platinoidima, u Tantalus Fosi blizu Alba Patere. Samo okno bilo je nie na
dugakom, ravnom dnu uskog, procepnog kanjona, ali bilo je uglavnom
robotizovano, a posada je stanovala u luksuznom atoru, gore na rubu procepa. Arapi
su zaokruili pored atora, kratko posetili one unutra i povukli se u svoje insektolike
rovere da prenoe. Amerikanci nisu imali kad da saznaju bilo ta o njima.
Ali, te veeri, Frenk je jo jednom svratio do Ameksovog atora. Njegovi
itelji bili su sa Floride, i njihov govor je kod njega probudio seanja nalik na mree
pune izumrlih koljoriba; Frenk nije obraao panju na te male mentalne eksplozije i
postavljao je pitanje za pitanjem, usredsreen na crna, latinska i crvena seljaka lica
koja su mu odgovarala. Opazio je da i ova grupa oponaa raniji oblik zajednice ba
kao i Arapi; bio je to terenski tim sa naftnih izvora, koji je izdravao teke uslove i

duge sate za veliku platu, uvajui sve za povratak u civilizaciju. Vredelo je i ako je
Mars bio truba, a jeste. "Mis'im, ak i kad je led moe d' izie, a ovde, kur moj."
Nije ih bilo briga ko je Frenk, i dok je sedeo meu njima priali su prie koje
su ga zaprepastile, iako su mu bile na neki nain duboko poznate. "Nas dvadeset
dvoje istraivali smo putujui u malom pokretnom naselju bez soba. Jedne veeri
smo imali urku i svi smo se svukli goli, a onda su sve ene legle u krug na pod,
glavom prema unutra, i momci su poli u krug sa spoljnje strane, bilo je dvanaest
momaka i deset cura tako da su momci dosta brzo ili u krug, i uspeli smo da
obiemo gotovo itav krug tokom vremenskog pomaka. ak smo na kraju
vremenskog pomaka pokuali svi da svrimo odjednom i bilo je dosta uspeno, jer
im bi nekoliko parova poelo, povukli bi sve druge, k'o vir. Ba je bilo dobro."
Zatim, posle smeha i povika neverice: "Klali smo i smrzavali svinje u
Acidaliji, i te sprave za humano ubijanje su kao da im prosvira dinovsku strelu
kroz glavu, pa nam palo na pamet da probamo da ih ubijemo i smrznemo u isto
vreme i da vidimo ta e biti. Zato smo ih sve opteretili, i kladili se koja e najdalje
da odmakne, pa smo otvorili spoljnja vrata komore i sve svinje su istrale napolje i
bam, popadale ni pedeset metara daleko od vrata, osim jedne krmaice koja je
odmakla gotovo dve stotine metara i sledila se na nogama. Zaradio sam hiljadu
dolara na toj svinji."
Frenk se naceri na njihovo urlanje. Ponovo je bio u Americi. Upitao ih je ta su
jo radili na Marsu. Neki su gradili nuklearne reaktore na vrhu Pavonis Monsa, gde
e biti podnoje svemirskog lifta. Drugi su radili na vodovodu preko istonog dela
Tarzisa, od Noktisa do Pavonisa. Glavna transnacionalka za izgradnju lifta, Praksis,
imala je dosta interesa na donjem kraju, kako su ga zvali. "Radio sam na
Vestinghausu na vrhu akvifera Kompton pod Noktisom, koji navodno sadri jednaku
koliinu vode kao Sredozemlje, a taj reaktor je trebalo da snabdeva energijom niz
ovlaivaa vazduha. Jebenih dvesta megavata ovlaivaa, istih kao onaj koji sam
imao u spavaoj sobi kad sam bio klinac, osim to takvi troe pedeset kilovata po
komadu! Gigantska Rokvelova udovita sa molekularnim isparivaima i mlaznim
turbinama koje izbacuju maglu iz dimnjaka od hiljadu metara. Jebeno udo. Svakog
dana po milion litara H i O vie u vazduhu."
Drugi je gradio novo naselje pod atorom u kanalu Ehus, ispod Vidikovca:
"Uzimaju vodu iz jednog tamonjeg akvifera, i po celom gradu su vodoskoci sa
kipovima, vodopadi, kanali, ribnjaci, bazeni za plivanje, nema ega nema, prava
mala Venecija tamo gore. I odlino zadravanje toplote, usput."
Razgovor skrenu na gimnastiku salu, dobro opremljenu spravama za vebanje
predvienim da omogue korisnicima da ostanu u formi za Zemlju. "Zategnut je,
mora da je kratko ovde." Gotovo svi su vebali prema strogom reimu, najmanje tri
sata dnevno. "Ako odustane, zaglavio si ovde, je l' tako? emu onda tednja?"

"Jednom e to biti pravni propis", ree jedan od njih. "Kuda idu ljudi, ide i
ameriki dolar."
"Obrnuto, glupanderu."
"Sami smo dokaz za to."
Frenk ree: "Mislio sam da je ovde sporazumom zabranjena upotreba
zemaljskog novca?"
"Sporazum je jebeni vic", ree jedan, veslajui na spravi.
"Pokojni je k'o Besi, Krmaa Maratonka."
Posmatrali su Frenka, sve ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama, generacija
sa kojom nikada nije mnogo razgovarao; nije znao kako su odrasli, ta ih je
oblikovalo, u ta veruju. Dobro poznati naglasci i lica mogli su da budu varka. U
stvari, verovatno su i bili. "Stvarno tako mislite?" upitao je.
Neki meu njima kao da su bili svesniji od ostalih da bi on mogao da bude u
nekakvoj vezi sa sporazumom, uz sve ostale istorijske veze. Ali vesla nije spadao u
te: "Ovde smo na poslu za koji sporazum kae da je nezakonit, ovee. A to se svuda
dogaa. Brazil, Dordija, zemlje Zaliva, svi koji su glasali protiv sporazuma sada
uveliko primaju transnacionalke. U toku je takmienje meu dravama-paravanima
koja je od njih najbolji paravan! A UNOMA lei na leima, rairenih nogu, i dahe:
jo, jo. Ovamo dolaze hiljade ljudi, veinom zaposlenih u transnacionalkama, sa
dravnim vizama i petogodinjim ugovorima, ukljuujui vreme rehabilitacije za
povratak na Zemlju, i tako to."
"Hiljade?" ponovi Frenk.
"Nego ta! Desetine hiljada!"
Sinu mu da nije gledao televiziju... odavno.
ovek koji je radio na utezima govorio je izmeu podizanja itave hrpe crnih
tegova. "Uskoro ima da pukne... Mnogima se ne dopada... Ne samo veteranima kao
to si ti... Ve ni mnogim novajlijama... Nestaju u oporima... itave operacije...
Ponekad itavi gradovi... Nai'o sam na rudnik u Sirtisu... Potpuno prazan... Sve
upotrebljivo nestalo... Potpuno oerupan... ak i stvari k'o unutranja vrata komora...
Rezervoari s kiseonikom... Toaleti... Stvari za koje su potrebni sati... Da ih
razmontira."
"A zato to rade?"
"Postaju domoroci!" doviknu onaj sa klupe. "Zbario ih tvoj drug Arkadije
Bogdanov!"
ovek doeka Frenkov pogled leei na leima; visok crnac, irokih ramena i
orlovskog nosa. Onda ree: "Dou ovamo i kompanija se trudi da izgleda fino, tu su
teretane, dobra klopa, slobodno vreme i sve, ali onda vidi da ti oni propisuju ta
moe, a ta ne moe da radi, sve prema rasporedu, kada se budi, kada jede, kada
sere, kao da je preuzela Mornarica, zna? Onda doe tvoj braca Arkadije, govorei:
momci, vi ste Amjorikanci, treba da budete slobodni, ovde na Marsu je nova granica

i treba da znate da nas ima koji to tako gledamo, jer nismo robotski programi, ve
slobodni ljudi, koji stvaraju sopstvene zakone na sopstvenom svetu! I gotovo,
ovee!" Soba je odzvanjala od smeha, jer su svi bili zastali da sluaju: "To pali!
Ljudi dou ovamo i vide da su programirani po rasporedu, vide da ne mogu da
ostanu zategnuti za Zemlju ako ne provedu sve vreme ovde, cuclajui cev sa
vazduhom, a ja sumnjam da je i tako mogue, i kladim se da su nas lagali. to znai
da plata, zapravo, ne vredi nita, svi smo roboti, moda zauvek zarobljeni ovde.
Robovi, ovee! Jebeni robovi! A to, veruj mi, mnoge tera da pobesne. I da ti kaem,
spremni su da uzvrate. Takvi nestaju. Ima da ih bude kol'ko 'oe pre nego to se sve
ovo zavri."
Frenk je zurio u njega. "Zato ti nisi nestao?"
ovek se kratko nasmeja i nastavi da die tegove.
"Obezbeenje", ree neko sa Nautilus maine.
Onaj sa utezima nije tako mislio. "Obezbeenje je kilavo... Ali mora prvo da
ima... Gde da ode. I im ti Arkadije pokae... Magla!"
"Jednom sam gledao video s njim", ree onaj sa klupe, "u kome je govorio da
su ljudi obojene koe pogodniji za ivot na Marsu nego belci, jer mi bolje podnosimo
UV."
"Aha! Aha!" Svi su se smejali tome, skeptini i zaueni u isto vreme.
"Ma, to je sve sranje, ali koga briga?" ree onaj s klupe. "to da ne? to da ne?
Zovu ga na svet. Zovu ga Nova Afrika. Kau da gazde ovaj put nee uspeti da ga
otmu od nas." Ponovo se smejao, kao da je sve to je rekao bila samo zabavna
pomisao. Ili pak komina istina, tako otkaena da je samo njeno pominjanje teralo na
smeh.
Kasno te noi Frenk se vratio u rovere Arapa i nastavio put sa njima, ali se
neto promenilo. Bio je povuen unazad kroz vreme, i sada su ga dugi dani u
istraivakom roveru samo inili nespokojnim. Gledao je TV; obavio je nekoliko
telefonskih razgovora. Nikada nije dao ostavku na poloaj Sekretara; ured je u
njegovom odsustvu vodio Podsekretar Slusinski, koji ga je uspeno pokrivao preko
telefona, govorei Vaingtonu da on radi, da je duboko zaokupljen istraivanjem, pa
zatim da je uzeo radno odsustvo, kao i da, kao jedan od prvih stotinu, mora da bude
napolju, obilazei teren. To nije moglo jo dugo da traje, ali kada je Frenk sam
pozvao Vaington, Predsednik je bio zadovoljan, a jo vie Slusinski u Barouzu, koji
je delovao dosta iscrpljeno. Zapravo je kompletan ured u Barouzu zvuao zadovoljno
kada je rekao da namerava da se vrati, to ga je prilino iznenadilo. Kada je otiao iz
Barouza, razoaran sporazumom i utuen zbog Maje, bio je, po svom miljenju, gad
od efa. Ali tamo su ga pokrivali gotovo dve godine i sada su zvuali kao da se
raduju njegovom povratku. Ljudi su udna sorta. Slava prvih stotinu, svakako. Ako to
uopte neto znai.

Vratio se sa svog poslednjeg istraivakog izleta i iste veeri otiao da sedi u

Zeikovom roveru, pijuckajui kafu, posmatrajui ih kako razgovaraju, Zeik, Al-Kal,
Jusuf i ostali, i, ulazei i izlazei iz sobe, Nazik i Aziza. Ljudi koji su ga prihvatili;
ljudi koji su ga na neki nain razumeli. Po njihovim merilima, uinio je ono to se
moralo. Opustio se u struji arapskog, oduvek i zauvek proetog dvoznanou:
ljiljan, reka, uma, jarebica, jasmin, rei koje su se mogle odnositi na mehaniki
kopa, lulu, jedna vrsta talusa, na delove robota; a moda su to bili samo rua, reka,
uma, jarebica, jasmin. Divan jezik. Divan. Govor ljudi koji su ga prihvatili i
dopustili mu da se odmori. Ali sad mora da ih napusti.
Bilo je tako ureeno da svako ko provede pola godine u Podbreju dobije
stalnu sobu za sebe. irom planete, naselja su usvajala sline sisteme, jer su se ljudi
toliko selili sa jednog mesta na drugo da se vie niko nigde nije oseao kao kod kue,
i inilo se da ovaj propis to ublaava. Uistinu su prvih stotinu, najpokretljiviji meu
Marsovcima, poeli da provode vie vremena u Podbreju nego prethodnih godina,
veina iz istog zadovoljstva. Dvadesetoro ili tridesetoro njih bilo je prisutno u svako
doba, a drugi su navraali na neko vreme izmeu poslova, i taj stalni protok pruao
im je priliku da odravaju vie ili manje neprekidno savetovanje o stanju stvari, gde
su tek pridoli izvetavali iz prve ruke o onome to su videli, a ostali razmatrali ta to
znai.
Frenk, meutim, nije provodio propisanih dvanaest meseci godinje u
Podbreju, te zato tamo nije imao sobu. Preselio je sedite ureda u Barouz jo 2050.
godine, i jedina soba koju je imao do pedeset sedme, kada se pridruio Arapima, bila
je u okviru ureda.
Sada je bila pedeset deveta i bio je ponovo tu, u sobi sprat nie od one stare.
Poto je spustio torbu na pod i osvrnuo se po sobi, glasno je opsovao. Obaveza da
lino bude u Barouzu - kao da fiziko prisustvo neto znai ovih dana! Bio je to
besmislen anahronizam, ali takav je bio svet. Jo jedna ostavtina savane. Ljudi su
jo iveli kao majmuni, dok su njihove nove boanske moi leale oko njih, zarasle u
korov.
U sobu ue Slusinski. Iako je govorio kao isti Njujoranin, Frenk ga je uvek
zvao Divz, zato to je podseao na glumca iz Bi-Bi-Sijevih serija. "Kao da smo
patuljci u kopau", ree mu Frenk ljutito. "U jednom od onih stvarno velikih
mehanikih kopaa. Unutra smo i treba da premestimo planinu, ali umesto da
upotrebimo njegove mogunosti, naginjemo se kroz prozor i kopamo ajnim
kaiicama. I jo se meusobno hvalimo to smo tako mudro iskoristili njegovu
visinu."
"Shvatam", ree Divz oprezno.

Ali tu se nije moglo nita. Bio je ponovo u Barouzu, u jurnjavi, etiri sastanka
na sat, savetovanja koja su ga obavetavala o onome to je ve znao, da je UNOMA
poela da koristi sporazum kao toalet-papir. Odobravala je sisteme obrauna koji su
jemili da iskopavanja nikada nee iskazati zaradu za raspodelu meu lanovima
generalne skuptine, ak ni poto lift proradi. Odobravala je status 'neophodnog
osoblja' hiljadama emigranata. Prenebregavala je raznorodne lokalne grupe i
PrvoMars. Sve se ovo uglavnom radilo u ime samog lifta, koji je omoguavao
beskrajnu nisku izgovora, trideset pet hiljada kilometara izgovora, sto dvadeset
milijardi dolara izgovora. to i nije bilo tako skupo, u stvari, u poreenju sa vojnim
budetima iz prolog veka - bilo je to manje od jednogodinjeg globalnog vojnog
budeta iz tih dana, a veina fondova za lift bili su potrebni u prvim godinama, kada
je asteroid pronaen i dovuen na predvienna orbitu, i kada je postavljeno
postrojenje za proizvodnju kabla. Posle toga je postrojenje jelo asteroid i izbacivalo
kabl, samo to; trebalo je jedino saekati da dovoljno izraste i gurnuti ga na mesto. Ne
posao, nego bombona od posla!
Ali i savren izgovor za krenje sporazuma kad god je to izgledalo zgodno.
"Boga mu bojeg", povika Frenk na kraju jednog dugakog dana u prvoj nedelji
posle povratka. "Zato se UNOMA ovoliko srozala?"
Divz i ostatak osoblja primili su ovo kao retoriko pitanje i nije bilo
ponuenih teorija. Nema ta, bio je predugo odsutan; sada su ga se plaili. Morao je
sam da odgovori na pitanje: "Iz pohlepe, pretpostavljam; svi su oni plaeni, na ovaj
ili onaj zamaskiran nain."
Na veeri, u malom kafeu, sreo je anet Blajleven, Ursulu Kol i Vlada
Tanejeva. Jeli su i gledali vesti sa Zemlje na televizoru iznad anka. Postale su
gotovo nepodnoljivo mune. Kanada i Norveka pridruile su se planu za
sprovoenje kontrole rasta broja stanovnika. Naravno, niko to nije zvao kontrolom
broja stanovnika, ali to nije moglo biti nita drugo i pretvaralo se u jo jednu
tragediju komonvelta: ako bi jedna od zemalja prenebregla rezolucije UN, okolne
zemlje zaurlale bi od straha da e biti preplavljene - jo jedan majmunski strah, ali
neizbean. U meuvremenu su Australija, Novi Zeland, Skandinavija, Azanija,
Sjedinjene Drave, Kanada i vajcarska zabranile doseljavanje. A broj stanovnika u
Indiji rastao je svake godine za pet procenata. Taj problem e reiti glad, kao i u
mnogim drugim zemljama. etiri Jahaa odlino su kontrolisala broj stanovika.
Dotle... TV napravi rez reklamom za popularnu dijetalnu mast, koja je bila
nesvarljiva, tako da je u nepromenjenom obliku prolazila kroz organe za varenje.
"Jedite do mile volje!"
anet iskljui televizor. "Da promenimo temu."
Sedeli su za stolom i zurili u tanjire. Ispostavilo se da su Vlad i Ursula doli iz
Aherona zbog pojave otporne tuberkuloze u Elizijumu. "Karantin je provaljen", ree

Ursula. "Neki od doseljenikih virusa sigurno e mutirati ili e se ukrstiti sa jednim

od naih vetaki odgajenih sistema."
Ponovo Zemlja. Bilo je nemogue izbei je. "Tamo, kod njih, sve se raspada!"
ree anet.
"To se pripremalo godinama", ree Frenk otro, kome se razvezao jezik u
prisustvu starih prijatelja. "ak i pre tretmana, proseni ivotni vek u bogatim
zemljama bio je bezmalo dvostruko dui nego u siromanim. Zamislite to! Ali su u
stara vremena siromani bili toliko siromani da nisu ni znali ta je ivotni vek, jer im
je glavna briga bila kako da preive dan. Sada svaka radnja na oku ima televizor u
izlogu gde mogu da vide ta se deava - da su dobili AIDS, a bogati tretman. To je
odavno prevazilo procentualne razlike; mislim, oni umiru mladi, a bogati ive
veno! to bi se mirili s tim? Nemaju ta da izgube."
"A mogu da dobiju sve", ree Vlad. "Mogli bi da ive kao mi."
Zamiljeno su se nadnosili nad oljama s kafom. Odaja je bila u polumraku.
Nametaj od borovine imao je tamnu patinu: mrlje, ogrebotine, prainu utrljanu
rukama... Mogla je to biti jedna od onih davnih noi kada su bili sami na svetu,
grupica noobdija u razgovoru. Ali Frenk tada zatrepta i vide umor na licima
prijatelja, sede vlasi, kornjainu kou staraca. Proteklo je vreme, razbacalo ih po
planeti; neki su, poput njega, beali, ili se krili, kao Hiroko, ili su bili mrtvi, kao
Don. Donovo odsustvo odjednom je izgledalo ogromno i zjapee, krater na ijem
su rubu sumorno uali, pokuavajui da zagreju ruke. Frenk zadrhta.
Neto kasnije, Vlad i Ursula odoe na spavanje. Frenk pogleda anet,
oseajui se paralizovano, to mu se ponekad deavalo na kraju dugog dana,
nemoan da se ikad vie pokrene. "Gde je Maja ovih dana?" upita, da zadri anet
bar jo malo. Ona i Maja bile su dobre prijateljice u vreme boravka u Helasu.
"A, ona je ovde u Barouzu", ree anet. "Nisi znao?"
"Ne."
"Stanuje u nekadanjem Samantinom stanu. Moda te izbegava."
"ta?"
"Prilino je ljuta na tebe."
"Ljuta? Na mene?"
"Jeste." Odmerila ga je u pomalo treperavom polumraku. "To bi moralo da ti
bude poznato."
Razmiljajui koliko da bude otvoren prema njoj, on ree: "Ne! Zato bi bila?"
"Oh, Frenk", ree ona. Nagnula se napred u stolici. "Prestani da se ponaa kao
da ima motku u guzici! Poznajemo te, bili smo tamo, videli smo sve to se
dogodilo!" I kada se on na to trgnuo, ona se ponovo nasloni i mirno ree: "Treba da
zna da te Maja voli. Oduvek te je volela."
"Mene?" ree on slabo. "Volela je Dona."

"Da, svakako. Ali sa Donom je bilo lako. On joj je uzvraao ljubav, i sve je
bilo sjajno. Bilo je to suvie lako za Maju. Ona voli tekoe. A ti si ba to."
On zavrte glavom. "Mislim da nisi u pravu."
anet mu se nasmeja. "Znam da jesam, jer mi je sama to rekla! Ljuta je na tebe
jo od konferencije, a zna da ne moe da uti kad je besna."
"Ali zato je ljuta?"
"Zato to si je odbio! Odbio si je, iako si je prethodno godinama progonio,
tako da se navikla i zavolela to. Bilo je romantino, to to si bio tako uporan. Primala
je to zdravo za gotovo, ali te je volela zbog toga. I volela je tvoju mo. Onda je Don
poginuo, i konano je bila slobodna da ti kae da, a ti si je oterao od sebe. Bila je van
sebe od besa! A uvek dugo ostaje ljuta."
"To..." Frenk je pokuavao da se sabere. "To se naprosto ne slae sa mojim
vienjem onog to se dogodilo."
anet ustade da poe i u prolazu ga potapa po glavi. "to onda ne popria sa
Majom o tome?" I ode.
Dugo je ostao da sedi, oamueno, prouavajui svetlucavu teksturu naslona za
ruke na svojoj stolici. Nije uspevao da misli. Na kraju je odustao i otiao da legne.
Slabo je spavao, a na kraju duge noi ponovo je sanjao Dona. Bili su u
dugakim, promajnim, uvis zakrivljenim odajama svemirske stanice, koja se okretala
da stvori marsovsku gravitaciju, u vreme onog dugog boravka 2010. godine, est
nedelja zajedno tamo gore, mladi i snani, i Don je ponavljao: oseam se kao
Supermen, ova gravitacija je sjajna, oseam se kao Supermen! Optravao je veliki
prsten hodnika stanice. Sve e biti drugaije na Marsu, Frenk. Sve!
Nee. Svaki je korak bio kao poslednji skok troskoka.
Hoe! Bie dovoljno da naui da tri dovoljno brzo.
Preko zapadne obale Madagaskara bila je prebaena savrena takasta ara
oblaka. Ispod nje, Sunce je pretvorilo okean u bronzu.
Sve izgleda tako lepo sa ove visine.
Prii malo blie i ve e videti previe, promrmlja Frenk.
Ili premalo.
Bilo je hladno, pa su se prepirali oko temperature. Don je bio iz Minesote, i
kao deak je spavao pored otvorenog prozora. Frenk je drhtao, pokriva mu se
skupio oko ramena, tako da su mu noge bile dva bloka leda. Igrali su ah i Frenk je
pobedio. Don se nasmeja. Kakva glupost, ree.
Na ta misli?
Igre ne znae nita.
Jesi li siguran? ivot mi ponekad lii na neku veliku igru.

Don odmahnu glavom. U igrama postoje pravila, a u ivotu nikad nisu ista. Ti
postavi lovca da napadne kralja, ali se kralj nagne, priapne tvom lovcu neto na
uho, i ovaj odjednom zaigra za njega, kreui se kao top. I sjebu te.
Frenk klimnu glavom. Sam je nauio Dona tim stvarima.
Zbrka obroka, aha, razgovora, prizora zakotrljane Zemlje. Kao da nikad nisu
iveli drugi ivot. Glasovi iz Hjustona, ispunjeni besmislenom brigom, podseali su
na VI. A planeta je bila tako lepa, tako prefinjeno izatkana od kopna i oblaka.
Ne elim da se vraam dole. Mislim, ovo gotovo da je bolje nego to e biti na
Marsu, zar ne?
Ne.
Sklupan, drhtei, sluao je Donove prie o deatvu. Devojke, sport,
matanje o svemiru. Frenk je odgovorio priom o Vaingtonu, o Makijavelijevim
podukama, sve dok mu nije sinulo da je Don ve dovoljno izuzetan. Prijateljstvo je
ionako jedan od vidova diplomatije. Ali kasnije, posle neraspoznatljive zbrke
dogaaja... razgovora, prekida, drhtanja, pria o ocu, vraanja kui posle pijanenja u
deksonvilskim barovima, Prisile i njene bledoplave kose, njenog lica iz modnih
magazina. I vremena kad je to izgubilo svaki znaaj za njega, taj brak za potrebe
dosjea, za psihijatre, da bi im izgledao normalno, da ga sluajno ne otpiu. I ne
njegovom grekom. Naputen, posle svega. Izneveren.
To ba gadno zvui. Nije udo to misli da su ljudi toliko udareni.
Frenk odmahnu prema njihovoj velikoj plavoj svetiljki. Ali jesu. Sluajno je
mahnuo prema rtu Horn. Seti se ta se dogodilo tamo dole.
To je prolost, Frenk. Mi moemo bolje od toga.
Moemo li? Moemo li?
Saekaj, videe.
Probudio se, stisnutog eluca, znojav. Ustao je i otiao da se istuira; ve se
seao samo jednog odlomka sna: Dona, kako kae: "Saekaj, videe." Ali stomak
mu je jo bio kao od drveta.
Poto je zavrio doruak, sedeo je i razmiljao, kuckajui viljukom po stolu.
Bio je rastrojen ceo taj dan, tumarajui kao da jo sanja, pitajui se povremeno u
emu je razlika. Zar ovaj ivot nije po svemu poput sna? Zar nije sve preosvetljeno,
bizarno, simbol neeg drugog?
Uvee je otiao da trai Maju, oseajui se bespomono, u vlasti poriva.
Odluka je bila doneta jo prole veeri, kada je anet rekla: "Zna, ona te voli."
Zaao je za ugao trpezarije i odmah je ugledao, glave zabaene u onom njenom
reskom smehu, Maju kakvu je pamtio, sa kosom belom onoliko koliko je nekada bila
crna, netremice zagledanu u svog pratioca, tamnokosog, naoitog mukarca u
pedesetim godinama, koji joj se smeio. Maja mu je poloila ruku na miicu, u
osobenom gestu prisnosti koji nita nije znaio i zapravo je pokazivao da joj on nije

ljubavnik, ve neko koga tek opinjava; mogli su se sresti samo neki minut ranije,
iako je njegov pogled govorio da je poznaje bolje od toga.
Okrenula se, ugledala Frenka, zatreptala od iznenaenja. Onda se ponovo
okrenula oveku i nastavila da govori, na ruskom, i dalje mu drei ruku na miici.
Frenk je neodluno zastao, gotov da se okrene i ode. Onda opsova u sebi; zar
e se ponaati kao neki deai? Proao je pored njih i rekao zdravo, ne uvi da li su
mu odgovorili. Tokom cele veere ostala je kao zalepljena uz svog pratioca, ne
gledajui prema njemu, ne prilazei. A ovaj, ovek prijatnog izgleda, bio je
iznenaen njenom panjom, iznenaen, ali zadovoljan. Bez sumnje e otii zajedno i
provesti no zajedno. Svest o tome uvek uini da ljudi izgledaju prijatno. Kuka; bila
je spremna da upotrebi oveka kao krpu. Ljubav... to je vie mislio o tome, bio je
sve ljui. Nikada nije volela nikoga osim sebe. A ipak... taj izraz na njenom licu kada
ga je ugledala; zar nije na deli sekunde bila zadovoljna, da bi zatim poelela da ga
razbesni? I ta je to bilo, ako ne znak povreenih oseanja, elje da i sama povredi dakle, znak izvesne (neverovatno detinjaste) elje za njim?
Ma, do avola s njom. Vratio se u svoju sobu, spakovao torbu, otiao
podzemnom do eleznike stanice i tamo uhvatio noni voz za zapad, uz Tarzis do
Pavonis Monsa.
Kroz nekoliko meseci, kada lift bude doveden u svoju fantastinu orbitu,
Pavonis Mons postae osovina Marsa i prerae Barouz kao to je Barouz u svoje
vreme prerastao Podbreje. Ako je dolazak lifta tek trebalo da se dogodi, svuda su se
mogli videti znaci budue vanosti oblasti. Uporedno sa putanjom voza uz strmu
istonu padinu vulkana ila su dva nova puta i etiri debela cevovoda, kao i mnotvo
kablova, niz mikrotalasnih kula, i u beskraj rasejane stanice, linije za utovar, skladita
i ubrita. A iza njih, na poslednjem i najstrmijem nagibu vulkanske kupe, prostirao
se ogroman skup atora i industrijskih objekata, sve gui i gui, da bi na irokom
rubu postao nesaglediv, proaran irokim poljima ploa za hvatanje Suneve
svetlosti, i prijemnicima energije koja je putem mikrotalasa stizala sa solarnih ploa
na orbiti. Svaki ator predstavljao je mali grad, sa zbijenim stambenim blokovima, a
u svakom stanu bilo je onoliko ljudi koliko je moglo da stane, ije se rublje suilo na
svakom prozoru. atori najblii pruzi bili su gotovo bez drvea i izgledali su kao
trgovinski centri; Frenk nakratko opazi tezge za hranom, video-klubove, gimnastike
dvorane, prodavnice odee, perionice. Na ulicama su se videle gomile smea.
Tada su uli u elezniku stanicu na rubu, gde je iziao i naao se pod
prostranim staninim atorom. Sa june ivice vulkana pruao se velianstven pogled
na veliku kalderu, ogromnu, gotovo krunu jamu, savrenog oblika ako se izuzme
usamljeni, dinovski, viljukasti procep na severoistonom rubu. Ovaj procep
otvarao je veliku pukotinu na kalderi preko puta stanice, beleg strahovite bone

eksplozije. Ali to je bila jedina greka u izradi, i litica je inae bila pravilna, a dno
kaldere gotovo savreno okruglo i ravno. ezdeset kilometara iroko i pet hiljada
metara duboko. Liilo je na poetak iskopavanja mohoula koji e zaseniti sve ostale.
Retki znaci ljudskog prisustva na dnu kaldere bili su mravljih razmera, bezmalo
nevidljivi sa ivice.
Polutar je prolazio tano preko june ivice, na mestu gde e uvrstiti donji kraj
lifta. Sidrina taka bila je oigledna: masivni bunker od mrkog i belog betona,
smeten nekoliko kilometara zapadno od velikog naselja pod atorom oko eleznike
stanice. Du zapadnog ruba iza bunkera nalazio se niz fabrika, kopaa i kupa
industrijskih materijala, blistavih u svojoj fotografskoj jasnoi u istom i retkom
vazduhu bez praine, pod nebom boje zrele ljive. Oko zenita se i danju mogao videti
izvestan broj zvezda.
Dan posle njegovog dolaska, osoblje lokalnog ureda odvelo ga je do podnoja
lifta; bilo je oigledno da se tehniari spremaju da po podne priveu sredinju nit
kabla. Sam dogaaj nije ispao Bog zna kako spektakularan, ali ga je ipak bilo
zanimljivo videti. Zavretak sredinje niti bio je obeleen malom upravljakom
raketom, ije su istone mlaznice neprestano gorele, dok su se severne i june samo
povremeno ukljuivale. Raketa se, dakle, polako sputala u zahvat prihvatne skele,
slina svakoj drugoj letelici u tom manevru, osim to se iz njenog vrha pruala
srebrna nit, tanana prava nit vidljiva samo par hiljada metara iznad rakete.
Posmatrajui to, Frenk je imao utisak da stoji na morskom dnu i gleda ribarski najlon
koji silazi meu njih sa povrine boje ljive - ribarski najlon vezan za blistavi areni
mamac, sa namerom da se zakai za olupinu na dnu. Krv mu je gorela u grlu, pa je
morao da obori pogled i da nekoliko puta duboko udahne. Veoma udnovato.
Obili su temeljni kompleks. Skela koja je prihvatila sredinju nit nalazila se u
velikom otvoru u betonskom bloku, betonskom krateru sa debelim prstenom ivice.
Zidovi ovog betonskog kratera bili su naikani spiralnim srebrnim stubovima, sa
magnetnim namotajima koji e uvrstiti kraj kabla u amortizerski okovratnik. Kabl
e lebdeti dosta daleko od betonskog dna komore, pridravan povlaenjem svoje
gornje polovine; prefinjeno uravnoteena orbita, objekt rastegnut od malog meseca
do ove komore, ukupne duine trideset sedam hiljada kilometara. A samo deset
metara u preniku.
Poto je sredinja nit bila privrena, sam kabl e lako biti doveden dole, ali
ne i brzo, jer je bilo potrebno da se vrlo paljivo spusti na konanna orbitu, u
asimptotinom pristupu. "Bie to kao Zenonov paradoks", ree Slusinski.
Zato je prolo vie dana od njihove posete dok se zavretak kabla nije konano
pojavio na nebu, i ostao da visi tamo. Tokom sledeih nekoliko nedelja nastavio je da
se sputa jo sporije, neprestano prisutan na nebu. Veoma neobian prizor, zaista;
Frenk je od njega oseao laku vrtoglavicu, i svaki put kada bi ga video vraao mu se

utisak da stoji na dnu okeana. Gledali su u ribarski najlon, crnu nit koja je visila sa
povrine mora boje ljive.
Frenk je provodio vreme uspostavljajui sedite Ureda za Mars u gradu, koji je
jednog dana dobio ime efild. Osoblje u Barouzu pobunilo se zbog tog poteza, ali on
nije obraao panju na njih. Sastajao se sa amerikim operativcima i rukovodiocima
projekata zaduenim za razliite poslove u okviru projekata lifta i efilda, ili za
planiranje naselja u Pavonisu. Amerikanci su bili samo deo angaovanog osoblja, ali
je almers i pored toga bio neprestano zauzet, jer je projekt bio ogroman. A inilo se
da Amerikanci dre najvei deo poslova oko superprovodnika i softvera za vozila
lifta, udeo vredan milijarde dolara, za ta su mnogi smatrali da je zasluan upravo
Frenk, iako su, u stvari, tu najvie uradili njegova VI i Slusinski, kao i Filis.
Puno Amerikanaca ivelo je u naselju pod atorom istono od efilda, koje se
zvalo Teksas, delei prostor sa internacionalcima kojima se dopadala ideja za ime, ili
su se tu sluajno doseljavali. Frenk se trudio da se upozna sa to vie njih, tako da u
trenutku sputanja kabla budu organizovani u radnu jedinicu sa jedinstvenom
politikom - ili pod njegovom izmom, kako su to neki tumaili. No, bili su
zadovoljni time, sve dok im je to obezbeivalo uticaj. Znali su da su manje moni od
istonoazijskog komonvelta, koji je pravio koljke za vozila lifta, i od EEZ, koja je
konstruisala sam kabl. Kao i od Praksisa, Ameksa, Armskora i Subaraija.
Konano je doao dan kada e spustiti kabl. U efildu se okupio ogroman broj
gostiju; plato eleznike stanice bio je zakren daleko preko kapaciteta, jer je imao
dobar pogled sa ruba na kompleks osovine, popularno nazvan Utika.
Prolazili su sati; zavretak crnog stuba polako se sputao, sve sporije to se
vie pribliavao cilju. Tamo je ostao da visi, ne mnogo vei od sredinje niti koja mu
je bila vodi; bio je, u stvari, manji od mlazninog dela rakete 'Energija'. Stajao je
vertikalno na nebu, ali je bio tako tanak, a vizualno skraenje tako otro, da nije
izgledao vii od kakvog visokog oblakodera. Veoma uskog i visokog oblakodera,
kule ni na nebu ni na zemlji. Ili crnog stabla drveta, vieg od samog neba. "Trebalo je
da budemo tamo ispod njega, na podu Utikaa", ree neko iz njegovog tima. "Ostae
slobodnog prostora kada se zaustavi, zar ne?"
"Da, samo bi te malo spljeskalo magnetno polje", odvrati Slusinski, ne
skidajui pogled sa neba.
Kada se kabl spustio nie, opazili su da je kvrgav od raznovrsnih naprava, i
protkan srebrnim icama. Prostor ispod njega se smanjivao. Onda zavretak nestade
u osovini, i umni mrmor gomile na stanici postade glasniji. Ljudi su pomno
posmatrali TV-ekrane; kamere postavljene u Utikau pokazivale su da se kabl
zaustavio, deset metara iznad betonskog poda. Tada zapoe pokret prihvatnih skela
nalik na tipaljke, i stezanje fizike kragne oko kabla, nekoliko metara iznad

zavretka. Sve se deavalo usporeno kao u snu, i kada se okonalo, inilo se da je

kruna prostorija Utikaa iznenada dobila crni krov pogrenih dimezija.
Iz zvunika odjeknu enski glas: "Lift je uvren." Zau se kratko klicanje.
Ljudi se udaljie od televizora i ponovo pogledae kroz zidove atora. Objekt je sada
izgledao manje neobino nego kada je visio sa neba; sada je to bila samo reductio ad
absurdum marsovske arhitekture, veoma vitak, veoma visok crni stub. Stabljika
pasulja. Neobino, ali ne i dramatino. Skup se razbi u hiljadu razgovora i razie se.
Ne mnogo posle toga, proradie liftovi. Tokom godina kada je kabl rastao iz
Klarka, du njega su mileli paukoliki roboti, postavljajui napojne vodove,
sigurnosne kablove, generatore, superprovodnike ine, stanice za odravanje,
odbrambene stanice, rakete za podeavanje poloaja, rezervoare sa gorivom i
sklonita za sluaj opasnosti na svakih nekoliko kilometara kabla. Ovaj posao se
odvijao istom brzinom kao i gradnja kabla, tako da su malo posle sputanja kabla
vozila ve ila gore-dole, po etiri stotine u svakom smeru, nalik na parazite na vlasi
kose. A nekoliko meseci kasnije, moglo se ii liftom na orbitu. I drugim sa orbite do
povrine.
I dooe, poto ih je sa Zemlje prevezla flota povratnih atlova, onih velikih
svemirskih letelica to su hitale sistemom Zemlja-Venera-Mars, koristei tri planete i
Mesec kao gravitacione branike za doekivanje suludo ubrzanih teretnih poiljki sa
Zemlje i Marsa. Svaki od trinaest postojeih brodova primao je po hiljadu ljudi, i bili
su puni pri svakom dolasku. Poeo je, dakle, neprestani dotok ljudi koji su pristajali
na Klarku i prelazili u liftove, da bi se iskrcali u Utikau. A onda bi se razmileli po
etalitima efilda, unezvereni i nesigurni na nogama i razrogaenih oiju dok su ih s
mukom usmeravali prema eleznikoj stanici, na vozove koji su ih razvozili napolje.
Veina ovih vozova istovarivala je svoj teret u naseljima pod atorima irom
Pavonisa; roboti su uspevali da dovre atore neposredno pred dolazak novog talasa
doseljenika, a dovretak dva cevovoda obezbedio je snabdevanje Pavonisa vodom,
vaenom iz akvifera Kompton ispod Noktis Labirintusa. Takav je bio prvi smetaj
doseljenika.
A tamo, u Utikau, na zavretku kabla, vagoni liftova tovareni su preienim
metalima, platinom, zlatom, uranom, srebrom; vagoni su potom pristajali uz inu i
ponovo se dizali, polako ubrzavajui do pune brzine od tri stotine kilometara na sat.
Posle pet dana puta stizali su na vrh kabla, i usporavali u komorama unutar balastnog
asteroida Klark, sada sasvim proupljene gromade ugljeninog hondrita, tako
protkanog unutranjim graevinama i odajama da je vie podseao na svemirski brod
nego na trei mesec Marsa. Bilo je to ivo mesto: neprekidna procesija dolazeih i
odlazeih brodova, i posada u venom tranzitu, a tu je bila i brojno osoblje kontrolora
saobraaja, koji su radili sa najmonijim postojeim VI. Iako su operacije vezane za
kabl bile uglavnom kompjuterski kontrolisane i robotizovane, raale su se brojne
ljudske profesije za upravljanje i nadziranje ovih postupaka.

Naravno, i medijsko pokrivanje ove nove pojave bilo je pravovremeno i

intenzivno, te se na kraju svima inilo, uprkos deceniji ekanja, da je lift po sputanju
iznikao niotkuda kao Atina.
Meutim, bilo je i nevolja. Frenk je primetio da njegovo osoblje ima sve vie
posla sa ljudima i enama iz atora, koji su dolazili pravo u njihov ured u efildu,
doljacima koji su ponekad bili uzrujani, ponekad buni i besni, alei se na skueno
stanovanje, nedovoljnu zatitu ili lou hranu. Jedan krupni i zajapuren ova sa
bezbol-kapom pretio im je prstom, govorei: "Dole su privatne kompanije iz viih
atora i nudile zatitu, ali to su bande koje ucenjuju! Ne smem da vam kaem ni
svoje ime, jer bi nae obezbeenje moglo da sazna da sam doao ovamo! Hou da
kaem, znam da postoji crna ekonomija, ali ovo je ludnica! Nismo doli ovamo da
nas snau ovakve stvari."
Frenk je iao gore-dole po uredu, kipei od besa. Ove tvrdnje oigledno su bile
istinite, ali ih je bilo teko proveriti bez sopstvenog obezbeenja, to jest jakih
policijskih snaga. Kada je ovek otiao, Frenk je pekao svoje osoblje na tihoj vatri,
ali oni nisu mogli da mu kau nita novo, to ga je jo vie razbesnelo. "Plaeni ste
da me obavetavate o takvim stvarima, to vam je posao! A ta vi radite? Sedite tu po
ceo dan i gledate vesti sa Zemlje!"
Otkazao je sastanke za taj dan, svih trideset sedam. "Lenja, nesposobna
kopilad", ree glasno kad je izlazio. Otiao je do eleznike stanice i uhvatio lokalni
voz do niih naselja da sam vidi ta je posredi.
Lokalni voz sada se zaustavljao na svakom kilometru padine, u malim
komorama od nerajueg elika koje su sluile kao stanice za naselja pod atorima.
Izabrao je jednu da sie; natpisi u komori rekli su mu da se naselje zove El Pazo.
Iziao je na otvorena vrata hodnika komore.
Ovi su atori bar imali pogled; to se nije moglo porei. Niz veliku istonu
padinu vulkana sputali su se ina pruge i cevovodi, a oko njih ator za atorom,
poput plikova. Providni materijal starijih atora blie vrhu padine ve je dobijao
ljubiastu nijansu. U fizikom pogonu pored stanice glasno su brujali ventilatori, a
odnekud se pridodavao um hidrazinskog generatora. Ljudi su razgovarali na
panskom i engleskom. Frenk je pozvao ured i naredio da pozovu stan oveka iz El
Paza koji je doao da se ali; ovek se javio, i Frenk se dogovorio s njim da se nau u
kafeu pored stanice, a zatim je otiao i seo za jedan od spoljnjih stolova. Mukarci i
ene sedeli su za stolovima, jeli i razgovarali kao svuda. Uskim ulicama brujala su
mala elektrina vozila, veinom natovarena sanducima. Zgrade u okolini stanice bile
su trospratnice i izgledale su montano, elikom ojaan beton, obojen u svetloplavo i
belo. Du glavne saobraajnice od stanice pruao se drvored mladih stabala u
posudama. Grupice ljudi sedele su na astroturfu, ili su besciljno lutale od izloga do
izloga, ili su urile, sa torbama na ramenu i kutijama sa hranom, prema stanici. Svi su

izgledali pomalo izgubljeno ili nesigurno, kao da jo nisu navikli, ili nisu nauili da
hodaju kako treba.
Onaj ovek se pojavio, praen itavom gomilom suseda, sve ljudi od
dvadesetak godina, premladih da budu na Marsu, ako je to jo uvek vailo; moda je
tretman mogao da popravi tetu od zraenja, da im omogui zdravo potomstvo, ko e
znati dok se ne pokua? Bili su laboratorijske ivotinje. Ali to su bili od samog
roenja.
Bilo je neobino stajati meu njima kao neki prastari patrijarh, okruen
meavinom strahopotovanja i snishodljivosti, kao da im je deda. Nervozno im je
rekao da ga povedu u obilazak. Poveli su ga niz uske ulice, dalje od stanice i viih
zgrada, izmeu dugakih nizova zgrada za koje je saznao da su, u stvari, AG barake,
projektovane kao privremena sklonita u divljini: istraivake postaje, ili vodne
stanice, ili utoita za izbeglice. Ovde su bile poreane na desetine u nizu. Padina
vulkana bila je urno poravnata, pa su mnoge kolibe stajale pod uglom od dva do tri
stepena, tako da su morali da budu oprezni u kuhinjama, rekli su mu, i da paze kako
e poreati krevete.
Frenk se raspitivao ta rade. Veina ih je odgovorila da rade kao nosai u
efildu; istovarivali su vagone i utovarivali robu u vozove. Te poslove trebalo je da
rade roboti, ali je bilo zauujue koliko su jo rada obavljali ljudski miii.
Rukovaoci tekom opremom, programeri robota, tehniari za opravku maina, piloti
mehanikih kopaa, graevinski radnici. Malo njih je izlazilo na povrinu; neki nikad
nisu. Kod kue su radili sline poslove ili su bili nezaposleni. Ovo im je bila prilika.
Gotovo svi su nameravali da se jednog dana vrate na Zemlju, ali su gimnastike sale
bile prepune i preskupe i oduzimale su suvie vremena, tako da su polako gubili
tonus miia. Govorili su junjakim naglascima koje Frenk nije uo jo od
detinjstva; bilo je to kao da slua glasove iz prolog veka, kao da slua elizabetance.
Je li mogue da ljudi jo tako govore? Televizija to nije pokazivala. "Vi ste ovde
tol'ko dugo da ne mar'te to ste unutra, al' ja to ne mog' da podnesem." Jaaa tooo
nemogdaaa podneseeem.
Frenk pogleda u kuhinju. "ta jedete?" upita.
Ribu, povre, pirina, tofu. Sve je stizalo u poiljkama na veliko. Nisu imali
pritubi: hrana im se inila dobra. Amerikanci, najneosetljivija nepca u istoriji. Samo
mi dajte izburger! Ne, ono to im je smetalo bio je boravak u zatvorenom prostoru,
nedostatak privatnosti, mehanika ivota, grupno stanovanje. I problemi nastali iz
toga: "Ve drugog dana mi ukrali sve stvari." "I meni." "I meni." Krae, napadi,
iznuivanje. Kriminalci su dolazili iz naselja pod atorima, rekli su. Rusi, rekli su.
Belci sa udnim naglaskom. I poneki crnac, ali ne toliko kao kod kue. Nedelju dana
ranije silovali su jednu enu. "alite se!" ree Frenk.
"Kako to mislite, alimo se?" upita jedna od ena, zgaena.

Na kraju su ga otpratili do stanice. Zastavi na vratima, Frenk nije znao ta da

im kae. Okupilo se dosta sveta, ljudi su ga prepoznali ili su ih pozvali ili ih je
privukla guva. "Videu ta mogu da uinim", promrmljao je i mugnuo kroz vrata
komore.
Dok se vozio nazad, prazno je zurio u atore napolju. Jedan je pokrivao hotelesae, u tokijskom stilu. Tamo je moralo biti jo vie ljudi nego u El Pazu, no jesu li
tamonji stanari marili zbog toga? Neki ljudi bili su navikli da se prema njima
ponaaju kao prema kuglinim leajevima. Puno ljudi, u stvari. Ali na Marsu je
trebalo da bude drugaije!
Naavi se u efildu, urno je poao rubnim etalitem, zurei u tanku
vertikalnu nit lifta, ne obraajui panju na prolaznike, primoravajui neke od njih da
mu urno odskoe sa puta. Jednom je zastao i osmotrio gomilu oko sebe; u tom
trenutku, tu je bilo bar pet stotina ljudi koji su iveli svako svojim ivotom. Kada je
postalo ovako? Nekada su bili nauna postaja, sa aicom istraivaa, ratrkanih
irom sveta sa kopnenom povrinom jednakom Zemljinoj: cela Evroazija, Afrika,
Amerika, i Antarktik, sve to za njih nekoliko. Ta zemlja je jo postojala, ali koliko je
procenata bilo pod atorima i naseljivo? Manje od jedan odsto. A ta je govorila
UNOMA? Stiglo je vie od milion ljudi, a drugi su ve na putu. Otuda policija i
kriminal - ili, tanije, kriminal bez policije. Milion ljudi bez zakona, osim zakona
korporacija. Linija bilansa. Minimalizovati trokove, maksimalizovati zaradu. Glatko
se kotrljati, na kuglinim leajevima.
Nedelju dana posle toga, nekoliko atora na junoj padini stupilo je u trajk.
almers je uo za to na putu u ured; Slusinski ga je svojim pozivom doslovno
zaustavio u hodu. atori u trajku bili su uglavnom naseljeni Amerikancima, i
njegovo osoblje bilo je u panici. "Blokirali su stanice i nikome ne dozvoljavaju da
sie sa vozova, tako da ih je nemogue kontrolisati ako se na prepad ne zauzmu
komore..."
"Umukni."
Frenk se odvezao junom prugom do pobunjenih atora, ne obazirui se na
primedbe Slusinskog. Naloio je, naprotiv, da mu poalje nekoliko ljudi iz ureda.
Na stanici je stajao tim slube bezbednosti iz efilda, ali im on naredi da se
popnu na voz i odu. Posluali su ga, poto su se posavetovali sa vlastima u efildu.
Na vratima ulazne komore se predstavio i zatraio da ue, sam. Propustie ga.
Iziao je na glavni trg ispod atora, okruen morem gnevnih lica. "Iskljuite
kamere", predloio je. "Da neometano razgovaramo."
Iskljuili su kamere. Bilo je kao u El Pazu, razliiti naglasci, ali iste pritube.
Prethodna poseta omoguila mu je da predvidi njihove rei, da ih izgovori pre njih.
Mrko je posmatrao kako im lica odaju potovanje njegovim sposobnostima. Bili su
tako mladi.

"U pravu ste, situacija nije dobra", ree, poto ih je ceo sat sluao. "Ali ako
budete predugo trajkovali, samo e postati gora. Ovamo e poslati snage
bezbednosti, i vie neete iveti sa bandama i policijom, ve u zatvoru. Postigli ste
svoj cilj, i sada treba da znate kad je vreme za povlaenje i pregovore. Izaberite
grupu koja e vas zastupati i sastavite spisak pritubi i zahteva. Navedite sve
sluajeve zloina, samo ih zabeleite i dajte rtvama da potpiu. Umeu da ih
upotrebim. Bie potrebno poraditi u UNOMA-i i kod kue, jer tamo kre sporazum."
Zastao je da se pribere, da opusti vilicu. "U meuvremenu, vratite se na posao!
Bre e vam proi vreme nego da sedite ovde zabunkerisani, a stei ete i poene za
pregovoranje. Ako ne uinite tako, mogu vas ostaviti bez hrane i primorati vas. Bolje
da to uradite svojom voljom i ostavite utisak razumnih pregovaraa."
I tako se trajk okonao. ak su ga ispratili turim pljeskom kada se vraao na
stanicu.
Siao je sa voza obnevideo od besa, gluv za pitanja svojih slubenika i slep za
njihove neme poglede idiotske pometenosti, i uzeo da riba efa slube bezbednosti,
koji je bio nadmena budala: "Da ste vi, iskvareni gadovi, imali bar malo potenja,
ovo se ne bi dogodilo! Vi ste reketai, a ne bezbednjaci! Zato ljude napadaju u
atorima? Zato plaaju zatitu, i gde ste vi kada se to dogaa?"
"To nije na posao", odvrati ovek, pobelelih usana.
"Ma 'ajde, a ta jeste va posao? Da napunite depove?" Nastavio je sve dok
ovi nisu ustali i izili iz vagona, besni na njega koliko i on na njih, ali suvie
disciplinovani ili uplaeni da bi mu uzvratili.
U uredu u efildu, iao je iz sobe u sobu, viui na slubenike i obavljajui
telefonske razgovore. Sa Saksom, Vladom i anet. Obavestio ih je ta se deava, i svi
su mu dali u sutini isti savet, za koji je morao da prizna da je dobar. Da se poveze
liftom do Klarka i razgovara sa Filis. "Potrudite se da mi rezerviete mesto", ree on
slubenicima.
Vozilo lifta bilo je nalik na neku staru amsterdamsku kuu. Visoko i usko, sa
svetlom prostorijom na vrhu, u ovom sluaju komorom providnih zidova sa
kupolom, koja je Frenka podseala na balon-salon na Aresu. Drugog dana putovanja
pridruio se ostalim putnicima (bilo ih je samo dvadesetoro, jer je u tom smeru bio
mnogo manji promet), i odvezli su se malim liftom vozila trideset spratova vie do
providnog potkrovlja, da vide prolazak Fobosa. Spoljnji obim prostorije bio je iri od
obima vozila, tako da se moglo gledati i dole. Frenk je posmatrao luk obzorja
planete, mnogo belji i gui nego kada ga je poslednji put video. Atmosferski pritisak
sada je bio sto pedeset milibara, istinski impresivna vrednost, ak i ako je to bio
uglavnom otrovni gas.
Dok su ekali da se pojavi mali mesec, Frenk je zurio u planetu ispod sebe.
Tanka strela kabla bila je uperena pravo prema njoj; inilo se da se penju du visoke i

vitke rakete, neobino izduene, koja se pruala kilometrima ispod i iznad njih. Bilo
je to sve to e moi da se vidi od kabla. A kruna narandasta pozornica Marsa
ispod njih izgledala je podjednako pusta kao i prilikom njihovog prvog sputanja, pre
toliko godina, neizmenjena uprkos svom njihovom majstorisanju. Bilo je dovoljno
pogledati sa malo veeg rastojanja.
Tada im jedan od pilota lifta pokaza Fobos, mutan beli objekt na zapadu. Deset
minuta kasnije ve je bio tu, da bi proiao pored njih zapanjujuom brzinom, krupan
siv krompir, baen bre nego to je glava mogla da se okrene. Fiju! Ode. Gledaoci u
potkrovlju prvo glasno uzdahnue, pa zaagorie. Frenk je uspeo samo da nazre
Stikni, kao odsjaj dragulja u steni. I inu voza oko meseca, nalik na venani prsten,
kao i nekakve sjajne, srebrne plikove; bilo je to sve ega se seao iz zamagljene
slike. Proli su ga na razdaljini od pedeset kilometara, obavestio ih je pilot. Brzinom
od sedam hiljada kilometara na sat. To i nije bilo tako brzo, u stvari; bilo je meteora
koji su padali na planetu brzinom od pedeset hiljada kilometara na sat. Ali dovoljno
brzo.
Frenk je siao u restoran, pokuavajui da zaustavi izmiui prizor u mislima.
Fobos: ljudi za susednim stolom govorili su o tome da bi ga trebalo gurnuti na istu
orbitu koju ima Deimos. Sada je bio izvan puteva, kao neki novi Azori, i samo je
smetao kablu. A Filis je od samog poetka tvrdila da bi Mars doiveo istu sudbinu u
okviru Sunevog sistema da nije bilo lifta koji je premostio gravitacioni bunar; bili bi
zaobieni, rudari bi se uputili prema asteroidima, bogatim metalima, gde nije
postojao problem gravitacionih bunara. Ili prema Jupiterovim mesecima, Saturnu,
spoljnjim planetama...
Ali ta opasnost sada je bila otklonjena.
Petog dana stigli su nadomak Klarka i usporili. Bio je to asteroid obima dva
kilometra, ugljenina gromada sada oblikovana u kocku. Svaki centimetar njene
stranice prema Marsu bio je profilisan i pokriven betonom, elikom ili staklom. Kabl
je uranjao tano u sredite ove tvorevine; sa obe strane dodirne take kabla i meseca
bili su otvori za prolaz vozila lifta.
Kliznuli su u jedan od ovih otvora i glatko se zaustavili. Prostor u koji su uli
podseao je na vertikalnu stanicu metroa. Putnici su izili i razili se po tunelima
Klarka. Njega je doekao jedan Filisin pomonik i povezao ga malim vozilom kroz
lavirint tunela u kamenu. Stigli su do Filisinog ureda, niza soba sa pogledom na
planetu, sa zidovima od ogledala i zelenog bambusa. Iako su bili u mikrogravitaciji i
sluili se rukohvatima, stajali su na podu koji je bio odreen nametajem, hrskajui
po njemu u iak-cipelama. Prilino konzervativna praksa, ali logina na mestu
vezanom za Zemlju. Frenk je na ulazu zamenio cipele iak-papuama kao i ostali.
Filis je upravo zavravala besedu grupici ljudi: "Ne samo jeftin i lak prevoz iz
gravitacionog bunara, ve i potisni sistem za odailjanje tereta irom Sunevog
sistema! Slaete li se da je re o izuzetno elegantnom projektu?"

"Da!" odgovorie ovi.

Izgledala je kao da joj nije vie od pedeset godina. Posle izvetaenog
predstavljanja - ljudi su bili iz Ameksa - njih dvoje ostadoe sami. Saekavi da ostali
iziu, Frenk joj ree: "Savetujem ti da prestane da koristi taj elegantni projekt da
plavi Mars doseljenicima, jer e ti to eksplodirati u lice, i izgubie uporinu taku."
"Oh, Frenk." Nasmejala se. Zaista je privlano starila: srebrna kosa, zategnuto
lice, vitka figura. Bila je savreno doterana u kostimu boje re i sa zlatnim nakitom,
to joj je sa srebrnom kosom davalo nekako metalni izgled. ak ga je posmatrala
kroz naoare sa zlatnim okvirom, u afektaciji koja ju je odvajala od okoline, kao da
fokusira dvodimenzionu video sliku na staklima naoara.
"Ne moe da dovlai tako mnogo njih tom brzinom", bio je uporan. "Ne
postoji infrastruktura za njih, fizika i kulturna. Zbog toga se razvija najgora vrsta
improvizovanih naselja, nalik na izbeglike ili koncentracione logore, to e sigurno
stajati i u zemaljskim izvetajima. Uostalom, zna da uvek koriste analogije sa
tamonjom situacijom. A to e ii na tvoju tetu."
Zurila je u taku tri stope ispred njega. "Veina ljudi to vidi drugaije", izjavi,
kao da je soba puna slualaca. "Ovo je samo jedan korak na putu prema potpunom
prilagoavanju Marsa ovekovim potrebama. Mars je tu za nas, i mi emo ga
iskoristiti. Zemlja je oajno prenaseljena, a stopa smrtnosti i dalje opada. Nauka i
religija nastavie da stvaraju olakice kao to je to uvek bilo. Ovi prvi naseljenici
moda e morati da izdre izvesne nedae, ali one nee dugo trajati. iveli smo gore
od njih, kada smo stigli."
Iznenaen ovom lai, Frenk je mrko pogleda. Ali ona izdra njegov pogled. On
podrugljivo ree: "Sedi na uima!" No, odmah zatim uuta, jer ga je pomisao
uplaila.
Zastao je da se sabere, zurei kroz providni pod u planetu. Poto su se okretali
s njom, uvek su imali pogled na Tarzis, naravno, a planeta je sa ove visine izgledala
kao na starim fotografijama, narandasta lopta sa svim uvenim obelejima njene
uvenije polulopte: velikim vulkanima, Noktisom, kanjonima, krem. Sve je bilo tu,
nedirnuto. "Kada si poslednji put bila dole?" upita je.
"L 60. Redovno odlazim dole." Nasmeila se.
"Gde odseda kad sie?"
"U prenoitima UNOMA-e." Gde je predano radila na krenju sporazuma
UN.
Ali to joj je bio posao, zadatak koji je dobila od UNOMA-e. Rukovodilac
projekta lifta, kao i glavna spona sa rudarskim koncernima. Kada je dala otkaz na
posao u UN, mogla je da bira koji e posao da radi za njih. Kraljica lifta. Koji je sada
bio most za najvei deo marsovske privrede. Bie joj na raspolaganju celokupni
kapital svake transnacionalke sa kojom odlui da sarauje.

I sve se to videlo, naravno, u nainu na koji je hrskala po svetlucavoj,

zastakljenoj odaji, u njenim osmesima na njegove porazne primedbe. Pa, uvek je bila
pomalo glupa. Frenk je stezao zube. Oigledno je bilo vreme da pone da vitla starim
dobrim SAD kao maljem, da proveri imaju li jo onu teinu.
"Veina transnacionalki ima ogromnu imovinu u Dravama", ree on. "Ako
amerike vlasti odlue da im zamrznu sredstva zbog krenja sporazuma, to e ih sve
usporiti, a neke i sruiti."
"Nikad ne bi uspeo u tome", ree Filis. "Vlada zna da bi je to dovelo do
bankrota."
"To je kao da preti mrtvacu veanjem. Jo par nula iza brojke znae samo vei
stepen njene nerealnosti, jer se vie niko ne trudi da je sagleda. Jedini koji misle da to
mogu jesu ba tvoji funkcioneri transnacionalki. Vlasnici su duga, ali niko drugi ne
mari za njihov novac. Mogao bi za minut da ubedim Vaington u ovo, a onda bi
videla kako bi ti se zaarilo pod nogama. Ovako ili onako, propala bi ti igra." Ljutito
je odmahnuo rukom. "Tada bi se neko drugi uselio u ove prostorije", iznenadna
intuicija, "a ti bi se ponovo nala u Podbreju."
To ju je svakako nateralo da razmisli. Njena lagodna samouverenost dobi
izvesnu otrinu. "Nema te osobe koja moe sama da ubedi Vaington u bilo ta. Tamo
dole je ivi pesak. Ti e rei svoje, ja u rei svoje, i videemo ko ima vie uticaja."
Zatim othrska preko sobe, otvori vrata i glasno pozdravi grupu funkcionera UN.
Tako, dakle. Izgubljeno vreme. Nije bio iznenaen; za razliku od onih koji su
mu savetovali da ode do nje, on sam nije verovao da Filis moe da bude razumna.
Kao kod veine verskih fundamentalista, posao je za nju bio deo verovanja; dve
dogme uzajamno su se ojaavale, u zatvorenom sistemu. Razum tu nije imao ta da
trai. I mada je moda jo verovala u mo Amerike, bilo je sigurno da ne veruje u
Frenkovu sposobnost da je upotrebi. Pa, dozvoljeno je sumnjati; dokazae joj da se
prevarila.
Na povratku niz kabl, zakazao je video-sastanke na svakih pola sata, petnaest
sati dnevno. Njegove poruke Vaingtonu ubrzo su ga dovele u zamren niz
razgovora, uz kanjenje zbog udaljenosti, sa ljudima koje je imao u dravnim i
trgovinskim slubama, i efovima odgovarajuih kabineta. Uskoro e imati sastanak i
sa novim predsednikom. U meuvremenu su se u oba smera nizale poruke, i on je
skakao iz rasprave u raspravu, odgovarajui sagovornicima prema redosledu
pristizanja signala. Sluaj je tamo dole na Zemlji trebalo graditi kao kulu od karata,
od kojih su mnoge bile obeleene.
Pri kraju puta, kada je kabl postao vidljiv do samog Utikaa, odjednom ga
obuze neobian oseaj: telom mu je prostrujao fiziki talas. Oseaj je proao, i on
posle kraeg razmiljanja zakljui da je to verovatno bilo otuda to je vozilo,
usporavajui, u jednom trenutku dostiglo silu tee od jedne gravitacije. Kroz um mu

proe slika: tranje du dugakog doka od mokrih, neravnih greda, poprskanih

srebrom ribljih krljuti; ak je oseao i zadah usoljene ribe. Jedan g. udno kako je
to telo zapamtilo.
Naavi se u efildu, nastavio je sa beskrajnim poslom snimanja poruka i
poruavanja pristiglih odgovora, natezanja sa olinjalim lavovima i snagama u
usponu, sve to skrpljeno zajedno u ludaku koulju rasprava na razliitim nivoima. U
jednom trenutku, u poznu severnu jesen, dogodilo se da je istovremeno vodio
pedesetak razgovora, kao oni ljudi to igraju ahovsku simultanku sa vie desetina
protivnika. No, posle tri nedelje haosa, poeli su da se vide rezultati, pre svega jer je
Predsednik Inkavilja bio lino veoma zainteresovan da stekne bilo kakvo oruje
protiv Ameksa, Micubiija i Armskora. Bio je vie nego spreman da se izlane u
medijima o svojoj nameri da preispita tvrdnje o krenju sporazuma.
To je i uinio, i dolo je do naglog pada deonica u odreenim krugovima.
Samo dva dana kasnije, konzorcijum lifta objavio je da je interesovanje za odlazak na
Mars toliko poraslo da je potranja premaila ponudu. Naravno, podii e cene, jer
tako nalae poslovna logika, ali e takoe morati da privremeno uspore iseljavanje,
dok ne budu dovrena nova naselja i graevinski roboti.
Frenk je prvi put uo vest u veernjem dnevniku, na televizoru iznad anka u
kafeu gde je jeo svoju samaku veeru. Vuje se iskezio, vaui hranu. "Sad znamo
ko je jai u rvanju u ivom pesku, kuko." Dovrio je obrok i iziao u etnju du ruba
vulkana. Znao je da je to tek prva bitka, i da e rat biti gorak i dug. Ali svejedno;
prijalo je.
A onda su se usred severne zime pobunili stanovnici najstarijeg amerikog
atora na istonoj padini, isterali sve policajce UNOMA-e i utvrdili se unutra; isto su
uinili njihovi susedi Rusi.
Kratko savetovanje sa Slusinskim pruilo je Frenku potrebne informacije. Obe
grupe bile su sastavljene od radnika zaposlenih kod podgrupe Praksisa za
putogradnju i oba atora su usred noi napale azijske bande, rasekle atore, ubile po
tri oveka u svakom atoru i ranile noevima vie ljudi. I Amerikanci i Rusi su tvrdili
da su to bile jakuze u rasnoj pomami, ali je Frenku to mirisalo na jedinice slube
bezbednosti Subaraija, malu armiju sastavljenu uglavnom od Korejanaca. U svakom
sluaju, policijski timovi UNOMA-e stigli su na mesto dogaaja kada su napadai
otili, i nali atore u pometnji: zakrpili su oba atora, a potom su zabranili iteljima
da ih naputaju. Ovi su zakljuili da su u pritvoru, te su, razgnevljeni ovom
nepravdom, provalili iz komora i unitili prugu koja je prolazila kroz njihove stanice
aparatima za zavarivanje, pri emu je sa obe strane poginulo nekoliko ljudi. Policija
UNOMA-e poslala je velika pojaanja, tako da su radnici u dva atora bili pod
pravom opsadom.

Besan i pun gaenja, Frenk je jo jednom otiao dole da se sam pozabavi

problemom. Bio je prisiljen da prenebregne ne samo uobiajeno protivljenje osoblja,
ve i zabrane novih inilaca moi (Helmuta su pozvali nazad na Zemlju), a na stanici
je morao da se suoi i sa efom policije UNOMA-e, to nije bio lak posao. Nikada
pre toga nije morao toliko da se oslanja na ugled prvih stotinu, i to ga je izluivalo.
Na kraju je jednostavno proao kroz policijski kordon: ludi starac protiv svih
drutvenih ogranienja. I niko se nije drznuo da ga zaustavi, ne ovaj put.
Onaj skup unutra je zaista izgledao opasno na monitorima, ali je on udarao
pesnicom po vratima komore sve dok ga nisu pustili, usred pomamne gomile mladih
mukaraca i ena. Proao je kroz unutranja vrata komore i udahnuo vreli, ustajali
vazduh. Toliko ljudi je vikalo uglas da nije mogao nita da razabere, ali su ga oni
napred prepoznali i oito bili iznenaeni to ga vide tu. Nekoliko njih ga pozdravi
uzvicima.
"U redu! Eto me!" viknu on. Zatim: "Ko govori za vas?"
Nisu imali predstavnika. On estoko opsova. "S kakvim to budalama imam
posla? Bolje bi vam bilo da nauite sistem, jer ete inae veno ostati u ovoj vrei. Ili
e vas mrtve potrpati u vree."
Neki od njih poee da ga vreaju, ali veina je htela da uje ta e im rei.
Nije bilo nikakvog znaka da e se pojaviti njihov predstavnik, i almers zato viknu:
"U redu, razgovarau sa svima vama! Posedajte, da mogu da vidim ko govori!"
Nisu hteli da sednu, ali su stajali bez pokreta, okupljeni oko njega, na
izlizanom astroturfu glavnog trga atora. almers se ljuljao na prevrnutoj kutiji u
sreditu skupa. Bilo je pozno popodne, i bacali su dugake senke niz istonu padinu,
sve do niih atora. Upitao ih je ta se dogodilo, i vie glasova mu je opisalo pononi
napad, i sukob na stanici.
"Bila je to provokacija", ree on kada su zavrili. "Hteli su da vas izazovu na
neki nerazuman potez, i vi ste naseli, i to na jedan od najstarijih trikova. Naveli su
vas da ubijete neke ljude koji nemaju nikakve veze s napadom, i sada ste ubice koje
je opkolila policija! Bili ste glupi!"
Gomila zaagori i poe da ga grdi, ali su neki utali. "Ta nazovi policija
uestvovala je u tome!" ree jedan od njih glasno.
"Moe biti", ree almers, "ali su vas napale korporacijske snage, a ne neka
podivljala banda Japanaca. Trebalo je da prepoznate razliku ili da se potrudite da je
otkrijete! Meutim, vi ste odigrali ba kako su oni hteli, a policiji UNOMA-e to je
dobro dolo, jer je sada na njihovoj strani, bar neki u njoj. Ali nacionalne armije sada
staju na vau stranu! Zato morate da nauite da saraujete s njima, da prepoznate
saveznike i da postupate u skladu s tim! Ne shvatam zato na ovoj planeti ima tako
malo ljudi sposobnih za to. Kao da vam putovanje sa Zemlje oteti mozak, ili tako
neto."

Neki se zbunjeno nasmejae. Frenk ih upita kakvi su uslovi ivota u atoru.

alili su se na iste stvari kao i drugi, i ponovo je bio u prilici da ih preduhitri, da to
kae umesto njih. Onda im je opisao ishod svog putovanja na Klark. "Postigao sam
moratorijum na doseljavanje, a to znai vie nego samo vreme da se izgrade nova
naselja. To znai poetak nove faze u odnosima SAD i UN. U Vaingtonu su konano
ukapirali da UN rade za transnacionalke, i sada paze da se potuje sporazum.
Vaingtonu je ovo u najboljem interesu, i oni su jedini koji to rade. Sporazum je
postao deo bitke koja se vodi, izmeu naroda i transnacionalki. Vi ste takoe u njoj, i
zato ste bili napadnuti, ali morate da znate kome treba da uzvratite, i kako da se
poveete sa saveznicima!"
Ovo su propratila smrknuta lica, to je izgledalo logino, te Frenk ree: "Na
kraju emo pobediti, znate. Ima nas vie nego njih."
Toliko to se tie argarepe. Kad je bila re o tapu, sa ljudima bespomonim
poput ovih uvek je bilo lako. "Vidite, ako nacionalne vlade uskoro ne smire situaciju,
ako ovde bude jo nemira i stvari ponu da se raspadaju, rei e: do avola s tim neka transnacionalke same reavaju svoje probleme sa radnom snagom, bie
delotvornije u tome. A vi znate ta to znai za vas."
"Siti smo ovoga!" povika jedan ovek.
"Naravno da jeste", ree on. Uperi prst u njih. "Pa, imate li plan kako to da
okonate, ili ne?"
Potrajalo je dok ih nije doveo do dogovora. Razoruati se, saraivati,
organizovati se, poslati peticiju amerikoj vladi za pomo, za pravdu. U sutini,
staviti se u njegove ruke. Prirodno to je potrajalo. U meuvremenu je morao da
obea da e se postarati da rei svaku pritubu, ispraviti svaku nepravdu, nadoknaditi
svaku tetu. Bilo je besmisleno, opsceno, no on je stegnuo zube i obeavao. Pouio ih
je o odnosima sa medijima i tehnici arbitracije, kako da organizuju elije i komisije,
kako da izaberu voe. Kakve neznalice! Mladi mukarci i ene, paljivo obrazovani
da budu apolitini, da budu tehniari koji uobraavaju da mrze politiku, to ih je
inilo voskom u rukama njihovih vladara, kao to je oduvek bilo. Njihova
zaglupljenost bila je istinski zastraujua, i on je morao da bude otar prema njima.
Ispratili su ga klicanjem.
Na stanici ga je ekala Maja. Onako iscrpljen, mogao je samo da zuri u nju, u
neverici. Posmatrala ga je preko videa, rekla je. Frenk zavrte glavom; one budale
unutra nisu se potrudile ni da iskljue kamere, moda ak nisu bili svesni da one
postoje. Svet je, dakle, video sve. A Maja je imala onaj poznati izraz divljenja na licu,
kao da je smirivanje eksploatisanih radnika laima i sofistikom bilo najvee junatvo.
Za nju je svakako bilo. U stvari, dola je da primeni iste tehnike u ruskom atoru, jer
tamo nije bilo napretka, a traili su njen dolazak. Predsednica PrvoMarsa! Rusi su,
znai, bili jo naivniji od Amerikanaca.

Zamolila ga je da poe s njom, a on je bio suvie premoren da bi vrio analizu

tete/koristi takvog ina. Pristao je grimasom usana. Bilo je lake postupati po
inerciji.
Otili su vozom do sledee stanice, probili se kroz kordon policije i uli. Ruski
ator bio je pun kao tampana ploa. "Imae tei posao nego ja", ree Frenk, poto
se osvrnuo oko sebe.
"Rusi su navikli na to", ree ona. "Ovi atori ni po emu se ne razlikuju od
moskovskih stanova."
"Da, da." Rusija se pretvorila u neku vrstu ogromne Koreje, gajei isti brutalni
aerodinamini kapitalizam, savreno tejlorizovan, sa glazurom demokratije i
potroakim drutvom koje je prikrivalo huntu. "Neverovatno koliko je malo
potrebno da zavede gladne."
"Frenk, molim te."
"Zapamti to i sve e ii kako treba."
"Hoe li ti da pomogne ili nee?"
"Da, da."
Centralni trg mirisao je na sojin sir, bor i elektrine vatre, a gomila je bila
mnogo neobuzdanija i bunija nego u amerikom atoru, svaki pojedinac bio je
prkosni voa, spreman da se upusti u besedu. Bilo je mnogo vie ena nego u
amerikom atoru. Izvalili su prugu i to ih je ohrabrilo, izazvalo e za novom
akcijom. Maja je morala da koristi runi megafon, i sve vreme dok je govorila,
stojei na stolici, svetina je kruila oko njih, a uesnici u nekoliko glasnih svaa su je
prenebregavali, kao da je klavirista u nekom nonom lokalu.
Frenkov ruski bio je zaputen, i razumeo je malo od onoga to je gomila
dovikivala Maji, ali je dosta dobro pratio njene odgovore. Objanjavala im je
moratorijum na doseljavanje, zastoj u robotskoj gradnji naselja i vodovoda, potrebu
za disciplinom, obeavala bolji ivot ako se sve zavri u redu. Pretpostavljao je da je
re o uobiajenoj propagandi babuki, koja je ipak uspevala donekle da ih smiri, jer
je sada u mnogim Rusima postojala jaka reakcionarna crta; seali su se kakvi su u
sutini bili drutveni nemiri i opravdano strahovali od njih. A bilo je mnogo toga to
je mogla da im obea, i sve je izgledalo ostvarjivo: veliki svet, malo ljudi, silna
prirodna bogatstva, dobri projekti robotizacije, kompjuterski programi, genske
matrice...
Iskoristio je jednu izrazito bunu raspravu da joj kae na engleskom: "Ne
zaboravi tap."
"ta?" obrecnula se.
"tap. Zapreti im. argarepa i tap."
Klimnula je glavom. Ponovo im se obratila preko megafona: nezaobilazna
injenica otrovnog vazduha, smrtonosna hladnoa. ivi su samo zahvaljujui

atorima, i dovodu struje i vode. A ranjivi su na naine o kojima nisu ni razmiljali,

koji tamo kod kue i ne postoje.
Bila je brza, uvek je bila brza. Vratila se na obeanja. Napred-nazad, tap i
argarepa, povlaenje uzde, pa kocka eera. Konano su i Rusi bili ukroeni.
Kasnije, dok su se vraali vozom u efild, Maja je brbljala sa nervoznim
olakanjem, zarumenjenog lica, blistavih oiju, steui ga za miicu kad god bi
naprasno zabacila glavu i prsnula u smeh. Ta napeta inteligencija, to omamljujue
fiziko prisustvo... mora da je bio na ivici snage, ili vie uzdrman boravkom u
atorima nego to mu se inilo, ili zbog sastanka sa Filis, jer je osetio kako se zagreva
za nju, to je bilo kao da je zakoraio u saunu posle ledenog dana napolju, sa istim
onim oseajem poputanja napetosti, sveproimajueg spokoja. "Ne znam ta bih
radila bez tebe", sipala je rei, "jer si stvarno dobar u takvim situacijama, tako jasan,
vrst i otar. Veruju ti zato to ne pokuava da im se dodvori ili da ublai istinu."
"To najbolje uspeva", ree on, zagledan kroz prozor u promiue atore.
"Posebno kada im se dodvorava i lae."
"Oh, Frenk."
"Istina je. I sama si dobra u tome."
Bio je to primer tropa o kome su govorili, ali Maja to nije primetila. U retorici
je postojao naziv za to, ali nije mogao da ga se seti. Metonimija? Sinegdoha? Ali ona
se samo nasmejala i stisnula mu rame, naslonjena na njega. Kao da nikada nije bilo
svae u Barouzu, da se ne pominje sve ono pre toga. U efildu nije izila na svojoj
stanici, ve na njegovoj, i pola pored njega kroz prostranu rubnu stanicu, ula s njim
u stan, gde se svukla i istuirala i obukla jedan od njegovih kombinezona, ne
prestajui da pria o danu i situaciji uopte, kao da su uvek tako radili: izlazak na
veeru, supa, pastrmka, salata, boca vina, naravno, ba kao i svake veeri! Oputeni u
stolicama, pili su kafu i brendi. Politiari posle dana provedenog u politici. Voe.
Konano se ispraznila, potonula u stolicu, i utke ga gledala. A njega to,
zaudo, nije vie inilo nervoznim; kao da ga je neko polje sile titilo od toga. Moda
izraz njenih oiju. Ponekad se inilo da je zaista mogue opaziti da li se nekome
svia.
Spavala je kod njega. A posle toga je provodila vreme u svom uredu u seditu
PrvoMarsa i u njegovom stanu, bez ijedne rei o tome ta radi ili ta to znai. I kada
bi bilo vreme za poinak, svukla bi se i legla pored njega, zatim uz njega, topla i
oputena. Dodir celog tela, svega odjednom... A ako bi on neto zapoeo, spremno je
uzvraala; bilo je dovoljno da joj dodirne miicu. Kao ulazak u saunu. Bila je tako
prijatna, tako smirena. Potpuno razliita osoba; pravo udo. Kao da to nije bila Maja;
a opet je bila tu, apuui, Frenk, Frenk.
Ali nikada nisu priali o tome. Tema je uvek bila situacija, dnevne novosti; tu
je zaista bilo napretek grae za razgovor. Nemiri na Pavonisu bili su u privremenom
zatiju, ali su problemi iskrsavali irom planete, i bilo je sve gore: sabotae, trajkovi,

pobune, sukobi, nemiri, ubistva. A vesti sa Zemlje prevazile su i najcrnji humor, i

pretvorile se u istu stravu; u poreenju sa njima, Mars je bio olienje reda, mali
lokalni vir po strani od bezdana dinovskog vrtloga, koji je Frenku izgledao kao
spirala smrti za sve to zapadne u njega. Svuda su se razgorevali mali ratovi, poput
ibica. Indija i Pakistan upotrebili su atomsko oruje u Kamiru. Afrika je bila na
izdisaju, a na severu su se natezali oko toga gde prvo da pomognu.
Jednog dana, do njih je stigla vest da je naselje uz mohoul Hefestus, zapadno
od Elizijuma, nastanjeno Amerikancima i Rusima, osvanulo potpuno naputeno.
Radio-veza bila je u prekidu, i kada su ljudi sili iz Elizijuma da pogledaju, nali su
opustelo naselje. Ovo je zapalilo itav Elizijum, pa su Frenk i Maja odluili da vide
mogu li neto lino da pomognu. Poli su zajedno vozom do Tarzisa, silazei u sve
gui vazduh i kamenite ravnice, sada proarane nanosima snega koji se nikada nije
topio, zrnastog i prljavo ruiaste boje, poleglog uz severnu stranu svake dine ili
stene, nalik na obojenu senku. I dalje, u komarne, svetlucavo crne nizije Izidisa, gde
se tokom najtoplijih dana leta topio permafrost i potom ponovo ledio u sjajnu crnu
glazuru. Tundra u nastanku, moda ak i movara. Pokraj prozora voza proletali su
uperci crne trave ili, pak, arktikog cvea. Ili je to bilo samo smee.
Barouz je bio zanemeo i nespokojan, iroki travnati bulevari bili su pusti, a
njihovo zelenilo okantno kao privienje, ili kao mrlje svetlosti od gledanja u Sunce.
Dok su ekali voz za Elizijum, Frenk je otiao do stanine garderobe i uzeo svoje
stvari iz sobe u Barouzu koje je tu ostavio. Slubenik se vratio sa velikom kutijom, u
kojoj je bila samaka kuhinjska oprema, svetiljka, par kombinezona i belenica. Nije
pamtio nita od toga. Gurnuo je belenicu u dep, a ostalo bacio u kontejner.
Protraene godine; nije se seao ni jednog jedinog dana. Pregovori o sporazumu,
sada razotkriveni kao isto pozorite, gde je neko ritnuo nosa iza pozornice i sruio
itave kulise, otkrivi pravo lice prolosti na sporednom stepenitu, dva oveka koji
se rukuju i klimoglave.
Ruski ured u Barouzu traio je da Maja ostane i pozabavi se nekim tamonjim
poslovima, pa je Frenk sam seo u voz do Elizijuma, a potom se pridruio karavanu
rovera koji se uputio prema Hefestusu. Ljudi u njegovom roveru bili su suzdrani
zbog njegovog prisustva, pa ih je ljutito prenebregavao i itao svoju staru belenicu.
Uglavnom standardni izbor, serije velikih romana sa tek ponekim paketom politike
filozofije. Sto hiljada naslova; poslednji modeli belenica imali su hiljadu puta veu
zapreminu, iako je to bilo beskorisno poboljanje, jer vie nije bilo vremena da se
proita makar jedna knjiga. Izgleda da je u to vreme bio ljubitelj Niea. Otprilike
polovina oznaenih odlomaka bila je iz njegovih dela, ali Frenku nije bilo jasno
zato, jer sve je bilo isprazno naklapanje. A onda je proitao jedan od koga je
zadrhtao: Pojedinac je, u svojoj budunosti i prolosti, otelovljeni usud, zakon za
sebe, jo jedna neizbenost svega onoga to jeste i to e biti. Rei mu 'promeni se'
znai traiti da se sve promeni, ak i u prolosti...

U Hefestusu se upravo naseljavala nova posada, uglavnom veterani, tehniari i

inenjeri, ali mnogo profinjeniji od pridolica u Pavonisu. Frenk je razgovarao sa
mnogima od njih, raspitujui se o nestalima, i jednog jutra na doruku, pored prozora
koji je gledao na gustu, belu, termalnu izmaglicu mohoula, jedna Amerikanka, koja
ga je podseala na Ursulu, ree: "Ti ljudi su ceo ivot gledali video, to su
prouavaoci Marsa, veruju u njega kao u gral, i posvetili su ceo ivot dolasku ovamo.
Godinama rade i tede, a onda rasprodaju sve da bi kupili mesto za put, zato to
nemaju predstavu o tome ta ih eka ovde. Zatim dou ovamo, u ropstvo, ili u
najboljem sluaju u staru koloteinu, na poslove zbog kojih im se ini da i dalje
gledaju Mars na televiziji. Zato nestaju. Jer trae ono zbog ega su doli ovamo."
"Ali oni ne znaju kako ive oni koji su nestali!" pobuni se almers. "Ne znaju
ak ni da li su ivi!"
ena odmahnu glavom. "Krue prie. Ljudi se pojavljuju. Postoje videosnimci za jednokratnu upotrebu koji se povremeno prikazuju." Ljudi oko nje
potvrdie njene rei. "A vidimo ta dolazi sa Zemlje iza nas. Bolje je nestati u
unutranjosti dok jo postoji prilika."
Frenk je vrteo glavom, u neverici. Bila je to ista pria kao ona koju mu je
ispriao veba na klupi u rudarskom logoru, ali je zbog neega zvuala zlokobnije iz
usta ove smirene, sredovene ene.
Te noi nije mogao da zaspi, pa je pozvao Arkadija i dobio ga pola sata
kasnije. Arkadije je, zaudo, bio na Olimpus Monsu, u opservatoriji. "ta misli da
postigne?" upita Frenk. "ta misli da e se dogoditi ako svi pobegnu u brda?"
Arkadije se iskezi. "Kako - ta? Ostvariemo ljudskiji ivot, Frenk. Radiemo
da ostvarimo svoje potrebe, i baviti se naukom, i moda jo malo teraformirati.
Pevaemo i igraemo i etaemo na Suncu, ali emo i raditi kao mahniti da se
nahranimo, i iz radoznalosti."
"To je nemogue!" uzviknu Frenk. "Deo smo sveta, ne moemo da beimo od
njega."
"A to da ne? Taj svet o kome govori obina je plava, veernja zvezda. Za nas
sada postoji samo ovaj crveni svet."
Frenk odustade, razoaran. Nikada nije uspeo da razgovara sa Arkadijem,
nikada. Sa Donom je bilo drugaije, no on i Don su bili prijatelji.
Vratio se vozom u Elizijum. Masiv Elizijuma dizao se nad obzorjem kao
ogromno sedlo sputeno na pustinju; strme padine dva vulkana sada su bile ruiasto
bele, duboko pod lednikim snegovima koji e se uskoro i pretvoriti u lednike. O
naseljima u Elizijumu uvek je razmiljao kao o suprotnosti onima na Tarzisu; ova su
bila starija, manja, disciplinovanija i zdravija. Ali sada su ljudi nestajali na stotine
odjednom; bila je to odskona daska u nevidljivu naciju, skrivenu u divljini meu
kraterima.

U Elizijumu su ga zamolili da odri govor grupi tek pristiglih Amerikanaca, jer

je to bilo prvo vee njihovog snalaenja. Govor je bio slubeni, ali mu je prethodilo
neslubeno okupljanje, i Frenk je kao i obino iao okolo i postavljao pitanja.
"Naravno da emo pobei, ako bude mogue", ree mu jedan ovek hrabro.
Odmah se ubacie i ostali. "Rekli su nam da ne dolazimo ovamo ako volimo da
radimo na otvorenom. Toga nema na Marsu, rekli su."
"Koga su mislili da prevare?"
"Kao da su samo oni videli snimke odavde."
"Ma ta, svaki drugi lanak pie o marsovskom podzemlju, i da su to
komunisti ili nudisti ili rozenkrojceri..."
"Utopije, karavani ili peinski ljudi..."
"Amazonci, lame ili kauboji..."
"ta je to, da li to svi projektuju svoje matarije ovde zato to je dole tako loe,
kapirate?"
"Moda postoji jedinstven, organizovan svet u senci..."
"To je jo jedna grdna matarija, uoptavajua matarija..."
"Istinski vladari planete, zato da ne? Skriveni, moda pod vostvom vae
prijateljice Hiroko, moda ne. Ko zna? Niko ne zna pouzdano, bar ne oni na Zemlji."
"Sve su to prie. Ovo je najbolja u ovom trenutku, i milioni ljudi na Zemlji
primili su se na nju, postali zavisni. Veliki broj njih eli da doe, ali samo neki
uspeju. A dobar deo onih izabranih prethodno je proao kroz itav proces odabiranja,
masno laui da bi dospeli ovamo."
"Jeste, jeste", ree Frenk tmurno. "Svi smo to radili." To ga je podsetilo na
Mielovu staru alu; poto e svi ionako poludeti...
"I sad ste tu! ta ste oekivali?"
"Ne znam." Nezadovoljno je odmahnuo glavom. "Ali to su sve iluzije,
razumete? Potreba za izdvajanjem osakatila bi svaku zajednicu. Kada doete do sri,
vidite da su to samo prie."
"Gde su onda svi oni to nestaju?
Frenk nesigurno slegnu ramenima i iskezi se.
Sat kasnije jo je mislio o tome. Svi su se preselili u amfiteatar na otvorenom,
izgraen u starogrkom stilu, od blokova soli. Polukrug od terasastih belih klupa bio
je ispunjen telima koja su se zavravala paljivim licima u oekivanju njegovog
govora, radoznalim da uju ta e im rei jedan od prvih stotinu; bio je ostatak
prolosti, lik iz istorije, bio je na Marsu deset godina pre nego to su se neki u publici
rodili, i njegova seanja na Zemlju bila su iz vremena njihovih dedova, sa one strane
bezdanog i senovitog ponora godina.
Stari Grci svakako su umeli da udese veliinu i razmere za govornika: samo je
malo povisio glas, i svi su ga uli. Rekao im je neke uobiajene stvari, standardno
obraanje, iseckano i cenzurisano, jer su ga tuno nagrdili poslednji dogaaji. ak ni

njemu nije zvualo naroito povezano. "Vidite", rekao je, grozniavo sreujui misli
dok je govorio, improvizujui, pretraujui lica u gomili, "kada smo doli ovamo,
videli smo mesto koje se razlikovalo, novi svet, i to nas je neizbeno nainilo
drugaije od onih bia kakva smo bili ranije. Nijedno od pravila stare Zemlje vie ne
vai. Izvesno je da emo stvoriti novo drutvo, onakvo kakvo odgovara prirodi stvari.
Nastae iz naih zajednikih odluka, i zajednikog rada. A to su odluke koje
donosimo u nae vreme, sada, u ovom trenutku. Ali ako se izvuete i pridruite
skrivenim kolonijama, sami sebe ete izolovati! Ostaete ono to ste bili kad ste doli
i nikad se neete preobraziti u marsovskog oveka! Osim toga, liiete nas ostale
svog znanja i doprinosa. Znam iz iskustva kako je to, verujte mi." Ovo ga prostreli
bolom, i bio je zapanjen to je uspeo da ga oseti: "Kao to znate, neki od prvih
stotinu bili su prvi koji su nestali, verovatno pod vostvom Hiroko Ai. Ni dan danas
ne razumem zato su to uinili. Ali koliko nam je samo nedostajala njena genijalnost
u projektovanju sistema! Mislim da mogu pouzdano rei da je deo naih trenutnih
problema posledica njenog dugogodinjeg odsustva." Zatresao je glavom,
pokuavajui da sredi misli. "Kada sam prvi put video ovaj kanjon u kome se
nalazimo, bio sam s njom. Bilo je to jedno od prvih istraivanja ove oblasti, kraj
mene je bila Hiroko Ai, i kada smo pogledali dole u kanjon, golog i ravnog dna, rekla
mi je: lii na pod sobe." Zurio je u publiku, pokuavajui da se seti Hirokinog lica.
Da... ne. udno je kako se ovek sea neijeg lica sve dok ne pokua da ga naslika u
mislima, kako se tada okrenu od vas. "Nedostajala mi je. Doao sam ovamo, i teko
je poverovati da je to ono isto mesto, i zato... teko je poverovati da sam je ikada
poznavao." Zastao je, pokuao da izotri njihova lica. "Razumete li me?"
"Ne!" doviknu neko.
Kroz njegovu zbunjenost probi se iskra starog gneva. "Govorim vam da ovde
moramo da stvorimo novi Mars! Govorim da smo postali neka sasvim drugaija bia,
bogamu, i da ovde vie nita nije isto! Nita!"
Morao je da odustane, i da se vrati na svoje mesto. Zareae drugi govornici,
iji su jednolini glasovi lebdeli iznad njega dok je sedeo, oamuen, gledajui prema
otvorenom kraju amfiteatra, gde je bio park sikomora irokih kroanja. Iza njih su se
dizale vitke bele zgrade, sa drveem na krovovima i terasama. Zelena i bela vizija.
Nije umeo da im kae. Niko to nije umeo. Samo vreme, i sam Mars. A u
meuvremenu e raditi suprotno onom to je najbolje za njih. Tako je oduvek bilo, ali
kako, zato? Zato su ljudi tako glupi?
Napustio je amfiteatar i zaputio se kroz park, prema gradu. "Kako ljudi mogu
da rade protiv sopstvenih materijalnih interesa?" upitao je Slusinskog preko zglobne
ploice. "To je nenormalno! Marksisti su bili materijalisti, kakvo je bilo njihovo
objanjenje?"
"Ideologija, ser."

"Ali ako materijalni svet i na nain upravljanja njim odreuju sve drugo,
otkud onda ideologija? ta su rekli, odakle ona dolazi?"
"Neki od njih definisali su ideologiju kao izmiljeni odnos prema stvarnoj
situaciji. Priznali su da je mata mona sila u ovekovom ivotu."
"Ali oni onda nisu ni bili materijalisti!" On opsova, s gaenjem. "Ne udi me
to je marksizam propao."
"Pa, znate, ser, na Marsu ima puno njih koji za sebe kau da su marksisti."
"Seru! Isto tako su mogli da se nazovu zoroastristima, jansenistima, ili
hegelistima."
"Marksisti su hegelisti, ser."
"Umukni", zarea Frenk i prekinu vezu.
Izmiljena bia, u stvarnom svetu. Nikakvo udo to je zaboravio na tap i
argarepu, i odlutao u priu o novom biu i radikalnim razlikama i ostalom sranju.
Pokuao je da bude Don Bun. Da, tako je! Pokuao je da radi ono to je radio Don.
Ali Don je bio dobar u tome; Frenk ga je bezbroj puta gledao kako izvodi svoju
magiju, menjajui sve samim nainom na koji je govorio. A za Frenka su rei bile
poput kamenja u ustima. ak i sada, kada im je ba to bilo potrebno.
Na stanici u Barouzu doekala ga je Maja i zagrlila ga. Ukoeno je izdrao
zagrljaj, sa torbama u rukama. Na nebu boje sleza izvan atora nadimali su se
okoladni olujni oblaci. Nije mogao da je pogleda u oi. "Bio si divan", ree ona.
"Svi govore o tome."
"Na jedan sat." Posle ega e doseljenici nastaviti da nestaju. Bio je to svet
dela, i rei nisu imale vie uticaja na njih nego zvuk vodopada na tok potoka.
Pourio je do ureda u mezi. Maja je pola s njim i sve vreme je eretala dok se
on useljavao u jednu od soba uto obojenih zidova na etvrtom spratu. Nametaj od
bambusa, prekrivai i jastuci na kauu sa cvetnim dezenom. Maja je bila puna
planova, vesela, zadovoljna njime. Bila je zadovoljna njime! Stezao je zube dok ga
nisu zaboleli. Od bruksizma je imao svakojake facijalne bolove, koji su se probijali
kroz krunice i hrskavicu vilinih zglobova.
Na kraju je ustao i poao prema vratima. "Moram da proetam", ree. Izlazei,
krajikom oka opazio je izraz na njenom licu: povreeno iznenaenje. Kao i obino.
Brzim korakom siao je do travnjaka i zaputio se du dugakog niza
Barejsovih stubova, ija je nepravilnost podseala na kuglake unjeve snimljene u
letu. Preavi kanal, seo je za jedan od spoljnjih stolova, belih i okruglih, u ulinom
kafeu, i ceo sat ispijao olju grke kafe.
Odjednom opazi da Maja stoji pred njim.
"ta ti to znai?" upita ona. Pokazala je na sto, i njegovo sumorno lice. "ta
sad ne valja?"

Zurio je u svoju kafu, a onda je pogleda i ponovo se zagleda u olju.

Nemogue je. U mislima mu je odzvanjala reenica od jednako naglaenih rei: Ja
sam ubio Dona.
"Sve je u redu", ree. "Na ta misli?"
Uglovi usana joj se zategoe, uinie da joj pogled postane podsmeljiv, a lice
staro. Uskoro e napuniti osamdesetu. Prestari su za ovo. Posle dugog utanja, ona
sede preko puta njega.
"Sluaj", ree. "Nije me briga ta je bilo u prolosti." Zautala je, i on se
osmeli da je pogleda; zurila je u sto, sa odsutnim izrazom lica. "ta je bilo na Aresu,
mislim, ili u Podbreju. Ili bilo gde."
Srce mu je tuklo u grudima kao dete koje bi htelo da pobegne. Oseao je
hladnou u pluima. Nastavila je da govori, ali on nije uo ta je rekla. Moda zna?
Moda zna ta je uradio u Nikoziji? Nemogue, jer ne bi bila tu (ili bi?); svejedno,
morala bi da zna.
"Razume?" upita ona.
Nije znao na ta treba da odgovori. Nemo je gledao u olju, i ona mu je
iznenada izbi zamahom ruke. olja odlete pod susedni sto i razbi se. Beli keramiki
polukrug drke zavrte se na podu.
"Kaem, jesi li razumeo?"
Paralisan, nastavio je da zuri u plou stola. U ukrtene, smee krugove kafe.
Maja se nagnu napred i zaroni lice u ake. Bila je presavijena preko stomaka, ne
diui.
Konano udahnu i podignu glavu. "Ne", ree, tako tiho da je isprva pomislio
da se obraa sebi. "Ne govori o tome. Misli da mi je stalo, i zato radi sve ovo. Kao
da bi sada moglo da mi znai vie nego tada." Podigla je oi i uhvatila njegov pogled.
"To je bilo pre trideset godina", ree. "Trideset pet otkako smo se sreli, i trideset od
toga. Vie nisam ona Maja Tojtovna. Ne poznajem je, ne znam ta je mislila i
oseala, niti zato. Bio je to neki drugi svet, drugi ivot. Nita mi vie ne znai. Ne
oseam nita za njega. Ovde sam, i to sam ja." Ubola se palcem izmeu grudi. "I zna
ta? Volim te."
Pustila je da se tiina odui, da njene poslednje rei otplove kao talasi u
ribnjaku. Nije mogao da odvoji pogled od nje; onda se ipak otrgnu i pogleda u blede
veernje zvezde iznad glave, putajui da mu se njihov poloaj uree u seanje. Kada
je rekla da te voli, Orion je bio visoko na junom nebu. Stolica je bila tvrda ispod
tebe. Noge su ti bile hladne.
"Neu da mislim ni o emu drugom", ree ona.
Ne zna; a on zna. Ali svako mora nekako da sagleda svoju prolost. Bilo im je
po osamdeset godina, i bili su zdravi. Bilo je ljudi starih i sto deset godina, zdravih,
poletnih, snanih. Ko zna koliko e to trajati? Imae dugu prolost za sagledavanje. A
dok je trajalo, dok su se godine njihove mladosti gubile u dalekoj prolosti, sve te

saiue strasti tako su se duboko usekle... jesu li to mogli biti samo oiljci? A ne
unakaavajue rane, hiljade amputacija?
Ali to nije bila fizika pojava. Amputacije, kastracije, pranjenje; sve je to bilo
u uobrazilji. Izmiljeni odnos prema stvarnoj situaciji...
"Mozak je udna ivotinja", promrmlja.
Nagnula je glavu, radoznalo ga pogledala. On odjednom oseti strah: bile su to
njihove prolosti, morale su biti, jer inae ne bi bilo njih, i sve to su oseali i
govorili u sadanjosti bilo je samo odjek prolosti; kako su onda mogli da znaju,
govorei ono to su govorili, ta zaista oseaju u dubini uma, ili misle i govore? Nije
bilo naina da znaju. Veze su zbog toga bile potpuno zagonetne; dogaale su se
izmeu podsvesnih umova, i nikako se nije moglo verovati onome to bi procurilo na
povrinu misli. Da li je Maja na najdubljem nivou znala ili nije, da li je pamtila ili
zaboravila, elela osvetu ili oprostila? Bilo je nemogue znati, biti siguran.
Nemogue.
A ipak je sedela tu pred njim, skrueno, inilo mu se da bi mogao da je razbije
kao onu olju, da je slomi jednim pokretom prsta. ta e biti ako se ne bude bar
pretvarao da joj veruje? ta e tada biti? Kako da je slomi? Mrzela bi ga zbog toga zato to ju je naterao da se seti prolosti, uinio da joj ponovo postane vana. Stoga...
jedno od njih mora da nastavi. Da glumi.
Podigao je ruku, sa toliko straha da je pokret podseao na teleoperaciju. Bio je
patuljak u mehanikom kopau, krutom, opipljivom, poznatom kopau: podigni,
odmeri! Levo, stop; nazad, stop, dri tako. Polako dole. Polako, polako na njenu
nadlanicu. Zahvati, ali veoma paljivo. aka joj je bila tako hladna; kao i njegova.
Prazno ga je pogledala.
"'Ajde..." Morao je da proisti grlo. "'Ajde da se vratimo u sobu."
Posle toga je nedeljama bio fiziki nespretan, kao da se povukao u neki
onostrani prostor, odakle je morao daljinski da upravlja telom. Teleoperacija. Bio je
svestan svakog miia u telu. Ponekad ih tako dobro znao da je mogao da se provlai
kroz vazduh, ali se najvei deo vremena trzao u hodu kao Frankentajnovo udovite.
Barouz je bio preplavljen loim vestima; ivot u samom gradu izgledao je
prilino normalno, ali su video-ekrani donosili slike sveta koji je Frenk jedva
prepoznavao. Pobune u Helasu; pokriveni krater Hjuston proglasio se nezavisnom
republikom. Iste nedelje, Slusinski je poslao snimak amerikog sabirnog centra u
kome su se svih pet spavaonica dogovorile da pou u Helas bez odgovarajuih putnih
dozvola. almers je stupio u vezu sa novim rukovodstvom UNOMA-e i dobio
odeljenje policije UN koja e otii tamo; dogodilo se da je deset ljudi uhapsilo njih
pet stotina, tako to su jednostavno premostili kompjuter fizikog pogona atora i
naredili bespomonim iteljima da se ukrcaju u vagone voza pre nego to im ispuste
vazduh. Voz ih je odvezao u Koroljev, koji je sada u sutini bio zatvorski grad.

Njegov preobraaj u zatvor tek je nedavno postao opte poznata stvar; bilo je teko
odrediti kada, jer je to dobilo karakter ve-i-oduvek, moda zato to su ve nekoliko
godina irom planete postojali elementi zatvorskog sistema.
almers je ispitao nekoliko zatvorenika preko videa u njihovim sobama, po
dvoje i troje istovremeno. "Vidite kako su vas lako zarobili", rekao im je. "Tako e
biti svuda. Sistemi za odravanje ivota tako su osetljivi da ih je nemogue braniti.
Savremena vojna tehnologija ini da je policijska drava ak i na Zemlji ostvarljivija
nego ikad, ali ovde je to besmisleno lako."
"Pa, sredili ste nas kad je bilo najlake", ree jedan ezdesetogodinjak. "to je
bilo pametno. Ali kad se jednom oslobodimo, voleo bih da vidim kako ete nas
uhvatiti. U toj situaciji, va sistem za odravanje ivota podjednako je ranjiv kao i
na, s tim to je va vidljiviji."
"Trebalo bi da znate da nije tako! Svi ovdanji sistemi za odravanje ivota
nepovratno su povezani sa Zemljom. Ali oni imaju neograniene vojne moi, a mi ne.
Ti i tvoji drugari pokuavate da oivite nekakvu bunu iz mate, neku vrstu
naunofantastine 1776, u kojoj graniari zbacuju jaram tiranije, ali ovde to nije
tako! Sve analogije su pogrene, i to obmanjujue pogrene, zato to zaklanjaju
istinu, pravu prirodu nae zavisnosti i njihove moi. Ne daju da uvidite da je to
fantazija!"
"Siguran sam da ima jo mnogo dobrih suseda torijevaca koji na isti nain
raspravljaju o tome u kolonijama", ree ovek, smeei se. "A analogija je, zapravo,
valjana iz mnogo razloga. Mi ovde nismo samo zupanici u maini, ve slobodni
ljudi, veinom obian svet, ali meu nama ima i pravih veliina - ve e se pojaviti
nai Vaingtoni i Defersoni, jemim vam. Kao i Endrjui Deksoni i Foresti
Mouzbiji, brutalni ljudi koji znaju da ostvare ono to ele."
"To je smeno!" uzviknu Frenk. "Lana analogija!"
"Pa, vie je metafora nego analogija. Postoje razlike, ali nameravamo
kreativno da reagujemo na njih. Neemo prebacivati mukete preko zidina i skidati
vas kao glinene golubove."
"Prebacivaete rudarske lasere preko zidova kratera? Mislite da se to
razlikuje?"
ovek mahnu prema njemu, kao da ima komarca u sobi. "Pretpostavljam da je
pravo pitanje hoemo li imati Linkolna."
"Linkoln je mrtav", odreza Frenk. "A istorijska analogija je poslednje
pribeite ljudi koji ne mogu da shvate situaciju u kojoj ive." I prekinu vezu.
Razum je bio beskoristan. Kao i bes, i sarkazam, da se ne pominje ironija.
Mogao je samo da pokua da ih nadmai u matanju. Zato je ustajao na sastancima i
inio sve to je mogao, sugeriui im kakav je Mars bio i kakav je postao, kakvu bi
sjajnu budunost mogao da ima kao kolektivno drutvo, specifino i organski
marsovsko po prirodi. "U kome je spaljena ljaka svake zemaljske mrnje, sve one

mrtve navike koje su nas spreavale da istinski ivimo, odvajale nas od stvaranja
koje je jedina prava lepota u ivotu, bogamu!"
Uzalud. Pokuao je da se sastane sa nekima od nestalih, jednom je ak
razgovarao sa grupom njih telefonom i zamolio ih da dojave Hiroko, ako mogu, da
eli hitno da razgovara s njom. Ali kao da niko nije znao gde se ona nalazi.
A onda je jednog dana dobio poruku od nje, faks koji je stigao sa Fobosa. Bilo
bi dobro da razgovara sa Arkadijem, glasila je poruka. Ali Arkadije je nestao za
vreme boravka u Helasu i vie nije odgovarao na pozive. "K'o da igram jebene
murke", rekao je Frenk gorko Maji jednog dana. "Jeste li se igrali murke u Rusiji?
Seam se da sam se jednom igrao sa nekim starijim deacima, bio je sumrak, i oluja
nad vodom inila je da bude zaista mrano, a ja sam lutao opustelim ulicama, svestan
da nikada neu pronai nikog od njih."
"Zaboravi na nestale", posavetovala ga je. "Usredsredi se na one koje moe da
vidi. Nestali e ionako motriti na tebe. Nije vano to ih ne via ili to se ne
odazivaju."
On zavrte glavom.
Potom naie novi talas doseljenika. Dreknuo je Slusinskom da doe i naredio
mu da zatrai objanjenje od Vaingtona.
"Izgleda, ser, da je konzorcijum lifta prevratom postao vlasnitvo Subaraija,
tako da mu se sredstva sada nalaze u Trinidad Tobagu i vie ga ne zanimaju ameriki
interesi. Mogunosti izgradnje infrastrukture sada su u skladu sa umerenim tempom
doseljevanja, kau."
"Bog ih ubio!" ree Frenk. "Ne znaju ta e ovim da izazovu!"
Hodao je u krug, krguui zubima. Rei su se iskradale iz njega, u nesvesnom
monologu: "Vidite, ali ne razumete. Don je bio u pravu kad je rekao da postoje
elementi marsovske stvarnosti koji ne mogu da premoste vakuum, ne samo oseaj
sile tee, ve i oseaj koji ima kad se probudi u spavaonici i ode do kupatila, a
zatim preko puta u trpezariju. Nita niste shvatili kako treba, vi umiljeni, zatucani,
glupi kukini sinovi..."
On i Maja poli su vozom koji se vraao iz Barouza u Pavonis Mons. Tokom
itavog putovanja sedeo je pored prozora i posmatrao kako se crvena zemlja die i
sputa, sabija u ravnicu irine pet kilometara, a zatim iri, penjui se, do etrdeset
kilometara, ili stotinu. Ona ogromna izboina na planeti, Tarzis. Neto to se probija
iznutra. Slino trenutnoj situaciji. Da, zarobljeni su na povrini izboine Tarzis
marsovske istorije, a vulkani samo to nisu provalili.
Tada se ukaza jedan od njih, Pavonis Mons, divovska planina iz snova, kao da
je itav svet Hokusaijeva grafika. Frenku nije bilo do razgovora. Izbegavao je da
pogleda prema televizoru u prednjem delu vagona; vesti su se ionako munjevito irile
vozom, u uhvaenim odlomcima okolnog razgovora ili izrazima lica putnika. Nije
bilo potrebno gledati video da se saznaju najvanije vesti. Voz je jurio kroz umu

aheronskih borova, sitnog drvea sa stablom poput crnog gvoa i cilindrinom

kronjom od iglica. Ali sve su iglice bile ute i opadale su. uo je za to, postojao je
neki problem sa zemljitem, suvie soli ili nedovoljno azota, nisu bili sigurni. Ljudi u
skafanderima stajali su oko jednog na lestvicama, koji je uzimao uzorke obolelih
iglica. "To sam ja", tiho ree Frenk Maji, jer je spavala. "Igram se sa iglicama, a
bolest je u korenu."
Stigavi u efild, poeo je da se sastaje sa novom upravom lifta, istovremeno
sa novom rundom razgovora sa Vaingtonom. Ispostavilo se da je Filis zadrala
kontrolu nad liftom, poto je pomogla Subaraiju u prevratu.
Onda su uli da je Arkadije u Nikoziji, samo nekoliko sati vonje nizbrdo od
Pavonisa, i da su on i njegovi sledbenici proglasili Nikoziju slobodnim gradom, kao
to je bilo sa Novim Hjustonom. Nikozija je postala velika tranzitna stanica za
nestale: samo se dokopa Nikozije i vie te niko ne vidi - bilo je na stotine sluajeva,
toliko da je bilo jasno da tu postoji neki sistem, za kontakt i prelazak, slian
podzemnoj eleznici, u koji nije mogla da prodre nijedna uhoda, a kamo li da se iz
njega vrati. "Hajdemo dole da razgovoramo s njim", ree Frenk Maji kada je uo
vest. "Stvarno bih voleo da se sretnem s njim."
"Nikakve vajde od toga", ree Maja mrano. Ali tamo je trebalo da bude i
Naa, pa je ipak pola s njim.
utali su celim putem niz Tarzis, posmatrajui kako kraj njih proleu smrznute
stene. U Nikoziji su propustili voz u stanicu kao da je to sasvim normalna stvar. Ali u
maloj grupi koja ih je doekala nije bilo Arkadija i Nae; tu su bili Aleksandar Zalin i
Raul. U seditu gradske uprave pozvali su Arkadija preko video-veze: sudei po
svetlosti Sunca iza njega, ve je bio kilometrima daleko na istoku. A Naa, rekli su
im, nije ni dolazila u Nikoziju.
Arkadije je izgledao kao i uvek, srdano i oputeno. "Ovo je bezumlje", ree
mu Frenk, besan to ga nije video uivo. "Ne moete da se nadate uspehu."
"Bogami, moemo", ree Arkadije. "Uvereni smo." Njegova raskona ria i
seda brada bila je jasan revolucionarni beleg, inila ga je slinim mladom Kastru koji
se sprema da ue u Havanu. "Naravno, bilo bi lake uz tvoju pomo, Frenk. Razmisli
o tome!"
A tada, pre nego to je Frenk stigao da odgovori, Arkadijevu panju privue
neto izvan ekrana. Posle tihog dogovora na ruskom, Arkadije se ponovo okrenu
njemu. "alim, Frenk", ree. "Moram neto da obavim. Javiu ti se im budem
mogao."
"Da se nisi usudio da ode!" povika Frenk, ali veza je ve bila prekinuta.
"Bogamu!"
Na vezi se pojavi Naa. Bila je u Barouzu, ali se bila ukljuila u malopreanji
razgovor. Za razliku od Arkadija, bila je napeta, odsena, nespokojna. "Valjda ga ne
podrava u ovome!" uzviknu Frenk.

"Ne", ree Naa. "Ne razgovaramo. Jo imamo ovu telefonsku vezu, preko nje
sam i saznala gde ste, ali je vie ne koristimo direktno. Nema svrhe."
"Ne moe da utie na njega?" upita Maja.
"Ne."
Frenk opazi da je Maji teko da poveruje u ovo, i jedva se uzdra od smeha: ne
uticati na oveka, ne manipulisati njim? ta je to s Naom?
Tu no su prespavali u prenoitu blizu stanice. Maja se posle veere vratila u
gradsku upravu da razgovara sa Aleksandrom, Dimitrijem, Elenom i Raulom; Frenka
to nije zanimalo, za njega je to bilo gubljenje vremena. Nemirno je hodao oko starog
grada, kroz uliice pored zida atora, priseajui se one davne noi. U stvari, prolo
je samo devet godina, iako su izgledale duge kao stotinu. Nikozija mu je delovala
skueno. Park na zapadnoj uzvisini jo je imao dobar pogled na celinu, ali su stvari
bile prekrivene tamom, i jedva je uspevao da nazre poneto.
U gaju sikomora, sada razgranatih, proao je pored omalenog oveka koji je
urio u suprotnom smeru. ovek zastade i zagleda se u Frenka, koji je stajao pod
ulinom svetiljkom. "almerse!" uzviknu ovek.
Frenk se okrenu. ovek je imao mravo lice, dugake, zamrene kovrde,
mrku boju koe. Niko od poznatih. Ali zbog neega je ipak oseao jezu. "Da?"
odsee.
ovek ga odmeri. "Ne poznaje me, je li?"
"Ne. Ko si ti?"
Neznanev kez bio je asimetrian, kao da mu je lice napuklo u ravni vilice.
Izgledao je izoblieno u svetlosti svetiljke, poluludo.
"Ko si ti?" ponovi Frenk.
ovek podie prst. "Kada smo se poslednji put sreli, ruio si grad. Ove noi u
ga ja ruiti. Ha!" Ode, smejui se, i svako otro "Ha!" bilo je piskavije od
prethodnog.
U upravi grada, Maja ga zgrabi za miicu. "Brinula sam. Ne bi smeo da luta
sam ovim gradom!"
"Umukni." Otiao je do telefona i pozvao fiziko postrojenje. Sve je bilo u
redu. Pozvao je policiju UNOMA-e i naredio im da postave oruanu strau u
postrojenju i na eleznikoj stanici. Jo je ponavljao nareenje nekom na viem
mestu u lancu komandovanja, i izgledalo je da e tako ii sve do vrha nove uprave,
kada se ekran zacrne. Osetie potres pod nogama, i svi alarmi u gradu pisnue uglas.
Sveopte, adrenalno driiiing!
Jo jedan, mnogo otriji potres. Zaitae sva vrata, zatvarajui se; zgrade su se
zaptivale, to je znailo da je napolju dolo do naglog pada pritiska. On i Maja
otrae do prozora. Iznad Nikozije bio je oboren ator, negde se sputao do krovova
kao celofan, negde je leprao na vetru. Ljudi zateeni na ulici udarali su o vrata, trali

okolo, ruili se, zgreni kao tela u Pompeji. Frenk se okrenu od prozora; kroz zube
mu prostruja vreo bol.
inilo se da se zgrada uspeno zatvorila. Ispod spoljanje buke ulo se, ili
osealo, brujanje generatora. Video-ekrani su bili prazni, to je oteavalo da se
poveruje u prizor iza prozora. Majino lice bilo je zajapureno, ali se dobro drala.
"Pao je ator!"
"Znam."
"Ali ta se to dogodilo?"
Nije odgovorio.
Pokuavala je da oivi video-ekrane. "Jesi li proverio radio?"
"Ne."
"Pa?" povisila je glas, iznervirana njegovim utanjem. "Hoe li mi rei ta se
dogaa?"
"Revolucija", ree on.
Sedmi deo
SENZENI NA
etrnaestog dana revolucije, Arkadije Bogdanov sanjao je da sedi sa ocem na
drvenom sanduku, ispred male vatre na ivici istine: bila je to neka vrsta logorske
vatre, iako su dugake i niske zgrade Ugolija, limenih krovova, bile samo stotinak
metara iza njih. Grejali su gole ake na toploti vatre, i otac mu je jo jednom priao o
svom susretu sa snenim leopardom. Dan je bio vetrovit i vatra je neravnomerno
buktala. Onda iza njih odjeknu protivpoarni alarm.
Bio je to Arkadijev budilnik, navijen na etiri sata posle ponoi. Ustao je i
otiao na dugo kupanje sunerom. Prizor iz sna vraao mu se u misli. Od poetka
ustanka nije imao mnogo sna, tek po par sati ukradenih tu i tamo, i alarm ga je
probudio iz nekoliko snova u dubokom snu, onih koji obino ne ostaju u seanju.
Bila su to veinom seanja iz detinjstva, neizmenjena, seanja koja mu nikada ranije
nisu dolazila. Zbog toga se pitao koliko je bogato pamenje i nije li ono moda
mnogo monije od mehanizma za prizivanje uspomena. Moda ovek pamti svaki
sekund svog ivota, ali samo u snovima koje buenje uvek brie? Moda je to
neophodno, zbog neega? I ako je tako, ta bi se dogodilo kada bi ljudi poeli da ive
dve ili tri stotine godina?
Naie anet Blajleven, zabrinutog lica. "Razorili su Nemezis. Roald je
analizirao snimak i pretpostavlja da su ga pogodili hidrogenskim bombama."
Uli su u prostrano sedite uprave naselja Kar, gde je Arkadije proveo vei deo
prethodne dve nedelje. Tamo su bili Aleks i Roald; gledali su televiziju. Roald ree:
"Televizore, pusti Arkadiju traku broj jedan."

Slika zatrepta i umiri se: prazan prostor, gusta mrea zvezda, a na sredini
ekrana mraan i nepravilan asteroid, vidljiv uglavnom kao crna senka spram zvezda.
Slika je nekoliko trenutaka bila nepromenjena, a onda na boku asteroida blesnu bela
svetlost. irenje svetlosti i unitenje asteroida bili su trenutni. "Brzo obavljen posao",
primeti Arkadije.
"Postoji snimak iz drugog ugla, sa udaljenije kamere."
Asteroid je na ovom snimku bio izduenog oblika, i mogli se se razaznati
srebrni plikovi njegovog pokretaa mase. Tada sevnu bela svetlost, a kada se ponovo
ukazalo crno nebo, asteroida vie nije bilo; svetlucanje zvezda na desnoj strani
ekrana ukazivalo je na prolazak krhotina, a onda se i one umirie. Gotovo. Nikakvog
vatrenog oblaka, niti tutnjave na zvunom zapisu; samo piskavi glas izvetaa, koji je
brbljao o propasti pretnje marsovskih pobunjenika sudnjim danom i o dokazanoj
valjanosti koncepta strateke odbrane. Iako je bilo prilino oigledno da su projektili
doli iz Ameksove lunarne baze, lansirani iz inskog topa.
"Ideja mi se ionako nikad nije dopadala", ree Arkadije. "Bila je to obnova
ravnotee straha."
Roald ree: "Ali ako postoji ravnotea straha, a onda jedna strana izgubi mo
zastraivanja..."
"Ovo ne znai da smo je izgubili. A njima ovo ovde vredi koliko i nama. Samo
se vraamo na vajcarsku odbranu." Unititi ciljeve po izboru i povui se u brda, u
gerilsko ratovanje. To mu je bilo vie po ukusu.
"To je slabija taktika", ree Roald otvoreno. Glasao je kao veina, u korist
pomeranja Nemezisa na putanju prema Zemlji.
Arkadije klimnu glavom. Nije se moglo porei da je jedan od inilaca bio
izbrisan iz jednaine. Meutim, nije bilo jasno da li se odnos snaga promenio ili ne.
Nemezis nije bio njegova zamisao; predlog je dao Mihail Jangel, a grupa na
asteroidima sprovela ga je u delo na svoju ruku. Sada su mnogi od njih bili mrtvi;
ubila ih je glavna eksplozija, ili manje eskplozije u pojasu. Sam Nemezis stvorio je
utisak da bi pobunjenici tolerisali ogromna razaranja na Zemlji. Upozorio ih je na to
da je posredi rava ideja.
Ali takav je ivot u revoluciji. Niko nema kontrolu, bez obzira na to ta ljudi
govore. Moda je bila srea to je tako, naroito ovde na Marsu. Prva nedelja donela
je teke borbe, jer su UNOMA i transnacionalke u poslednjih godinu dana pojaale
svoje snage bezbednosti. Brzo su preuzele puno velikih gradova, i tako bi moda bilo
svuda, da se nije pokazalo da ima mnogo vie pobunjenikih grupa nego to je bilo
ko oekivao. Preko ezdeset naselja i stanica proglasilo je nezavisnost: ustanici su se
jednostavno pojavili iz laboratorija i brda i preuzeli vlast. Sada, kada je Zemlja bila
sa one strane Sunca, a najblii povratni atl uniten, pod opsadom su se nale snage
bezbednosti, bez obzira na to to su drale velike gradove.

Pozvali su ga iz fizikog postrojenja. Imali su neke potekoe sa kompjuterima

i hteli su da Arkadije doe da pogleda.
Iziao je iz uprave i poao kroz Menlo Park prema pogonu. Tek je bilo
svanulo, i najvei deo kratera Kar jo je bio u senci; u ovom asu samo su zapadni
zid i visoke betonske zgrade fizikog postrojenja bili na Suncu, pozlaenih proelja u
jarkoj svetlosti jutra. Uz zid kratera penjale su se ine, nalik na zlatne niti. Senovite
ulice grada tek su se budile. Iz drugih naselja i planinskih kratera doao je veliki broj
pobunjenika, koji su spavali na travnjacima grada. Ljudi su se polako dizali u sedei
poloaj, sa nogama jo u vreama za spavanje, naduvenih oiju i raupane kose.
Zbog njih su i nou odravali dnevnu temperaturu, ali su jutra bila svea, pa su oni
koji su se izvukli iz vrea uali oko pei, duvajui u ake, grejui ih na pari iz
lonaca sa kafom i samovara, i pogledajui prema zapadu da vide kada e zraci Sunca
stii do njih. Ugledavi Arkadija, poeli su da mu mau i vie puta su ga zaustavili da
uju njegovo miljenje o vestima ili da mu daju nekakav savet. Arkadije je svima
veselo odgovarao. Ponovo je oseao onu razliku u vazduhu, onaj utisak da su svi
zajedno u novom prostoru, svi zajedno suoeni sa istim problemima, svi jednaki, svi
ozareni (poto je video zaarenu grejnu spiralu ispod loneta sa kafom)
elektricitetom slobode.
Poeo je da hoda lake, govorei usput u dnevnik zglobne ploice. "Park me
podsea na ono to je Orvel rekao o Barseloni u rukama anarhista; to je euforija
novog drutvenog ugovora, ili povratak onom detinjem snu o pravednosti sa kojim
smo svi poeli..."
Ploica zazuja i na majunom ekranu pojavi se Filisino lice, to mu je u ovaj
as bilo mrsko. "ta 'oe?" upita on.
"Nemezis je uniten. Traimo da se predate pre nego to bude vee tete. Stvar
je jednostavna, Arkadije. Predajte se ili umrite."
Jedva se uzdrao od smeha. Podseala ga je na zlu veticu iz filma o Ozu, koja
se neoekivano pojavljuje u kristalnoj kugli.
"To nije stvar za smejanje!" uzviknu ona. On odjednom shvati da je uplaena.
"Poznato vam je da nemamo nikakve veze sa Nemezisom", ree on. "To je
besmislica."
"Kako moe da bude takva budala!" zajea ona.
"Nema tu nieg budalastog. Sluaj, prenesi svojim gospodarima ovo: ako
pokuaju da porobe slobodne gradove, unitiemo sve na Marsu." vajcarska
odbrana.
"Misli da je to vano?" Usne su joj pobelele, i njeno siuno lice na ekranu
bilo je kao primitivna maska besa.
"Vano je. Gledaj, Filis, ja sam samo polarna kapa ovoga, samo vrh masivnog
podzemnog pokreta koji se ne vidi, a taj je zaista neizmeran i ima ime da uzvrati
ako bude potrebno."

Mora da je pustila da joj aka padne, jer se slika na njegovom ekranu silovito
zaljulja, a zatim pokaza pod. "Uvek si bio budala", ree njen bestelesni glas. "Jo
onda na Aresu."
Veza se prekinu.
Arkadije poe dalje, kroz gradsku vrevu koja vie nije izgledala tako veselo.
Ako se Filis plaila...
U fizikom pogonu bili su zaposleni traenjem kvara. Nekoliko sati ranije, u
gradu je poeo da raste nivo kiseonika, a nije se ukljuio nijedan signal upozorenja;
jedan od tehniara sluajno je otkrio celu stvar.
Trebalo im je pola sata da pronau greku. Bio je izmenjen program. Vratili su
stari, ali Tati Anakin nije bio zadovoljan. "Ma, to mora da je bila sabotaa, a
kiseonika i sad ima vie nego to bi trebalo. Pogledaj, napolju u ovom trenutku ima
gotovo etrdeset procenata."
"Nije udo to su jutros svi dobro raspoloeni."
"Ja nisam. Uostalom, to sa raspoloenjem je bajka."
"Jesi li siguran? Proi jo jednom kroz program i proveri ifre korisnika,
moda ima jo izmena prikrivenih ovom."
Poao je nazad u gradsku upravu. Bio je na pola puta kada mu iznad glave
odjeknu rezak prasak. Pogleda uvis i opazi malu rupu na kupoli. Vazduh iznenada
dobi neki treperav sjaj, kao da se nalaze u mehuru sapunice. Zaslepljujui blesak i
silovita tutnjava oborie ga s nogu. Diui se, vide kako se sve odjednom pali; ljudi
su goreli kao buktinje; ruka mu pred oima buknu u plamen.
Nije bilo teko unititi gradove Marsa. Nita tee nego razbiti prozor, ili
probuiti balon.
Naa ernievska otkrila je ovo dok je amila u gradskoj upravi Lasvica,
naselja iji je ator bio probuen jedne rane veeri. Svi preiveli stanovnici sada su se
zbili u zgradu uprave ili u fiziki pogon. Proveli su tri dana izlazei da pokuaju da
poprave ator i gledajui televiziju, ne bi li se nekako obavestili o tome ta se
dogaa. Meutim, vesti sa Zemlje bile su posveene tamonjim ratovima, koji kao da
su se pretapali u jedan. Tek bi povremeno doao na red kratak izvetaj o razorenim
marsovskim gradovima. U jednom izvetaju bilo je reeno da je veliki broj
pokrivenih kratera bio pogoen projektilima ispaljenim sa nekog mesta iza horizonta,
i to obino prvo onima sa kiseonikom i gasovitim gorivima, a odmah zatim nekom
potpaljujuom materijom koja je izazivala eksplozije razliitih snaga - od
'protivpeadijskih' i onih koje su razarale kupole do zaista snanih eskplozija koje su,
zapravo, prekopavale kratere. 'Protivpeadijska' sagorevanja kiseonika kao da su bila
najea; infrastruktura je ostajala uglavnom neoteena.
Naselja pod atorima bila su jo lake mete. Veina atora bila je probijena
laserskim zracima sa Fobosa; negde su gaali fizike pogone voenim krstareim

raketama; neka naselja osvojile su ove ili one trupe; zauzele bi kosmodrom, probile
gradske zidove oklopljenim roverima, a u retkim sluajevima to je bio vazduni
desant iz teretnih raketa.
Naa je posmatrala drhtave video-snimke koji su odavali strah snimatelja,
oseajui kako joj se eludac stee u grudvicu veliine lenika. "ta to rade,
isprobavaju metode?" uzviknu.
"Sumnjam", ree Jeli Zudov. "Verovatno je re o razliitim grupama sa
razliitim metodama. Neke izgleda da nastoje da naprave to manju tetu, a druge
kao da se trude da ubiju to vie ljudi. Da naprave mesta za doseljenike."
Naa okrenu glavu, zgaena. Ustade i poe prema kuhinji, malo savijena od
bola u elucu, sa oajnikom eljom da uini bilo ta. U kuhinji su ukljuili generator
i grejali smrznutu veeru u mikrotalasnim peima. Pomogla je da razdele obroke
ljudima koji su sedeli u hodniku. Neumivena lica, proarana crnim plikovima
promrzlina: neki su ivo razgovarali, drugi sedeli poput kipova ili spavali naslonjeni
jedni na druge. Bili su to veinom itelji Lasvica, ali ih je dosla pribeglo iz atora i
sklonita unitenih iz svemira, ili napadnutih od kopnenih snaga. "Glupo", govorila je
jedna stara Arapkinja suvonjavom stariu. "Moji roditelji su radili za Crveni
Polumesec u Bagdadu kada su grad bombardovali Amerikanci. Ako imaju nebo, nita
se ne moe, nita! Moramo da se predamo. to pre!"
"Ali kome?" upita stari umorno. "I u ije ime? I kako?"
"Bilo kome, i u bilo ije ime, i radiom, naravno!" ena otro pogleda Nau, a
ona slegnu ramenima.
Onda zapita njena ploica, i zau se uurbani, piskavi telefonski glas Sae
Jefremove; vodna stanica severno od grada odletela je u vazduh, a iz bunara koji je
pokrivala sada je ikljala arterska erupcija vode i leda.
"Odmah dolazim tamo", ree Naa, potresena. Gradska vodna stanica uzimala
je vodu sa donjeg kraja akvifera Lasvic, jednog od velikih; ako neki od sredinjih
delova akvifera provali na povrinu, vodna stanica, naselje i itav kanjon nestae u
katastrofalnoj poplavi - jo gore, samo dve stotine kilometara nie, na padini Sirtisa i
Izidisa leao je Barouz, i bujica bi sasvim lako mogla da stigne donde. Barouz!
Njegovo stanovnitvo bilo je suvie brojno za evakuaciju, posebno sada kada je
postao utoite za ratne izbeglice; jednostavno, nisu imali kuda drugde da odu.
"Predati se!" Arapkinja u hodniku bila je uporna. "Svi!"
"Mislim da to vie nee biti mogue", ree Naa i otra prema izlaznoj komori
zgrade.
Deo nje oseao je beskrajno olakanje zbog prilike da neto uini, da vie ne
ui u zgradi, gledajui pustoenja na televiziji, ve da neto uini. Pre samo est
godina, radila je na projektovanju Lasvica i nadgledala njegovu izgradnju, tako da je
imala plan ta da radi. Naselje je bilo pod atorom klase Nikozija, sa farmom i

fizikim pogonom u zasebnim graevinama, a vodna stanica bila je dosta dalje na

severu. Svi objekti nalazili su se na dnu velike pukotine od istoka prema zapadu koja
se zvala Arena Kanjon i imala gotovo vertikalne zidove, visoke kilometar i po. Vodna
stanica leala je samo par stotina metara od severnog zida kanjona, koji je na tom
mestu ima poveliku prirodnu terasu na vrhu. Vozei se sa Saom i Jelijem prema
vodnoj stanici, Naa je urno objasnila osnove plana: "Mislim da moemo da
obruimo zid na stanicu, i ako uspemo, odron bi trebalo da bude dovoljan da zatrpa
izliv."
"Zar bujica nee naprosto da spere kamenje?" upita Saa.
"Hoe, naravno, ako doe do potpunog izliva akvifera. Ali ako ga zatrpamo
dok je jo u obliku nepokrivenog bunara, istekla voda e se smrznuti u odronjenom
materijalu koji e, nadam se, stvoriti dovoljno teku branu da je zadri. Hidrostatiki
pritisak u ovom akviferu tek je neto vii od litostatikog pritiska stene iznad njega,
tako da arterski tok nije toliko jak. Da jeste, ve bismo bili mrtvi."
Zaustavila je rover. Kroz vetrobran su se videle ruevine vodne stanice, pod
oblakom retke ledene izmaglice. Prema njima punom brzinom dojuri rover,
odskaui, i Naa kratko ukljui farove i prebaci radio na zajedniku frekvenciju.
Bila je to posada stanice, par koji je iveo u njoj. Zvali su se Ejndela i Sem, i bili su
u groznici od svega to su doiveli u poslednjih pola sata. Kada su zaustavili rover
pored njihovog i zavrili svoju priu, Naa im objasni ta je naumila. "Moglo bi da
uspe", ree Ejndela. "Sada nita drugo ne moe da ga zaustavi, jer stvarno bije
odozdo."
"Moraemo da pourimo", ree Sem. "To guta stenu neverovatnom brzinom."
"Ako ga ne zapuimo", ree Ejndela, sa dozom morbidnog oduevljenja,
"bie kao kada se Atlantik prvi put probio kroz gibraltarski tesnac i poplavio
mediteranski basen. Bio je to vodopad koji je trajao deset hiljada godina."
"Nikad nisam ula za to", ree Naa. "Doite s nama do litice, da nam
pomognete sa robotima."
Jo dok su se vozili, uputila je sve gradske graevinske robote iz hangara
prema podnoju severnog zida, odmah pored vodne stanice; kada su se dovezli do
mesta, videli su da je nekoliko brih robota ve stiglo tamo. Ostali su se valjali dnom
kanjona prema njima. U podnoju litice koja se dizala nad njima kao zamrznut talas,
svetlucav u svetlosti podneva, nalazila se mala padina. Naa se povezala sa kopaima
i buldoerima i poslala im uputstva da prokopaju staze kroz padinu; kada su zavrili s
tim, 'rovci' su se ukopali u liticu. "Vidite", ree Naa, pokazujui na areolokoj mapi
kanjona koju je prizvala na ekran rovera, "iza ove terase nalazi se velika upljina.
Zbog nje je rub zida malo nagnut; vidite onu neto niu terasu na vrhu? Ako na dno
upljine postavimo sav eksploziv koji imamo, to bi trebalo da bude dovoljno da srui
terasu, zar ne?"
"Ne znam", ree Jeli. "Vredi pokuati."

Pristigli su i sporiji roboti, nosei raznovrstan eksploziv, preostao od

iskopavanja gradskih temelja. Naa poe da programira maine za ulazak u tunele u
podnoju litice, i itav sat nije postojala za spoljanji svet. Kada je zavrila posao,
ree: "Sad idemo u grad da izvrimo evakuaciju. Nisam sigurna koliki e deo litice
biti sruen, ali ne elimo da sahranimo sve pod stenjem. Imamo etiri sata."
"Za ime Boga, Naa!"
"etiri sata." Otkucala je poslednju komandu i pokrenula rover. Ejndela i
Sem radosno uzviknue i pooe za njima.
"Reklo bi se da ne alite mnogo to odlazite", ree im Jeli.
"Bilo je prokleto dosadno!" ree Ejndela.
"Mislim da to vie nee biti problem."
"Fino."
Evakuacija je bila teka; mnogi nisu hteli da napuste grad, a u roverima jedva
da je bilo dovoljno mesta za sve. Konano su se svi ukrcali u ovo ili ono vozilo i
uputili se odailjakim putem prema Barouzu. Lasvic je opusteo. Naa je provela
jedan sat pokuavajui da pozove Filis preko satelita, ali sve su veze bile blokirane,
verovatno ometajuim signalima. Naa ostavi poruku na satelitu: "Mi smo civili u
Sirtis Majoru, pokuavamo da spreimo da akvifer Lasvic potopi Barouz. Stoga nas
ne dirajte!" Neka vrsta predaje.
Nai, Sai i Jeliju pridruili su se Ejndela i Sem, i vozili su se uz strme
serpentine druma uz liticu prema junom rubu Arena Kanjona. Preko puta njih dizao
se severni zid; nie, sa leve strane, leao je grad, koji je odatle izgledao sasvim
normalno; meutim, bilo je oigledno da desno od njih neto nije u redu: vodna
stanica bila je probijena po sredini debelim belim gejzirom, koji se maglio kao
otvoreni hidrant i padao u kr prljavih crveno-belih blokova leda. Ova nestvarna
masa menjala im se pred oima, nakratko izlaui pogledima crnu, besnu, zapenjenu
bujicu, belu paru koja je kuljala iz crnih pukotina i jurila niz kanjon na vetru. Kamen
i praina Marsove povrine bili su toliko bezvodni da se inilo, kada bi ih zapljusnula
voda, da eksplodiraju zahvaeni silovitim hemijskim reakcijama; kada bi voda
pojurila preko suve zemlje, u vazduh su se dizali veliki oblaci praine i meali se sa
ledenom izmaglicom vode.
"Saks e biti zadovoljan", ree Naa mrko.
Tano u predvieno vreme, iz temelja severnog zida suknue etiri stuba dima.
Nekoliko sekundi nita se drugo nije dogodilo, i posmatrai razoarano zastenjae.
Ali tada se litica zatrese, i stena terase kliznu nadole, polako i velianstveno. Iz
podnoja litice podigoe se gusti oblaci dima, a za njima zavesa izbaenog
materijala, kao voda oko uruenog lednika. Rover zatrese duboka rika, i Naa ga
oprezno odmaknu od june ivice. Trenutak pre nego to im je ogroman oblak praine
zaklonio vidik, ugledae kako ivica odrona guta vodnu stanicu.
Ejndela i Sem su klicali. "Kako emo znati da je uspelo?" upita Saa.

"ekaemo da se razbistri vazduh", ree Naa. "Nadajmo se da e nizvodno

bujica imati belu boju. Bez izliva vode nema kretanja."
Saa klimnu glavom. Sedeli su i posmatrali prastari kamen, ekajui. Nain
um bio je ispranjen od misli, a one to su joj se javljale bile su neodreene. Bilo joj
je potrebno vie akcije, kakvu je imala u poslednjih nekoliko sati, neka pomna
aktivnost koja bi joj pruila priliku za razmiljanje; bio je dovoljan i trenutak odmora
da se svest o situaciji ponovo obrui na nju; razoreni gradovi, posvuda mnotvo
rtava. Arkadijev nestanak. I po svemu sudei, odsustvo kontrole sa obe strane.
Nikakvog plana. Policijske snage ruile su gradove da zaustave pobunu, a
pobunjenici su ih ruili da je odre. To e se zavriti potpunim unitenjem, gledae
kako joj se ivotno delo pretvara u prah, i to bez razloga! Bez ikakvog razloga.
Nije bila u situaciji da dozvoli sebi da misli. Tamo dole odron je valjda zatrpao
vodnu stanicu, a voda u bunaru bila zaustavljena i smrznuta, pretvorena u
kompozitnu branu. Posle toga, ko zna? Ako je hidrostatiki pritisak u akviferu
dovoljno visok, moda e nastati novi proboj. Ali ako je brana dovoljno debela... pa,
tu se ionako nita ne moe. Mada, ako bi uspeli da naprave neku vrstu odunog
ventila, da smanje pritisak na branu...
Vetar je polako raznosio prainu. Njeni saputnici radosno uzviknue; vodne
stanice vie nije bilo, pokrio ju je sve, crn materijal odronjenog severnog zida, koji
je sada imao veliki luk na rubu. Ali malo je nedostajalo da stvar ne uspe, jer odron
nije bio ni priblino veliki koliko je ona oekivala da e biti; Lasvic je jo bio tamo, i
inilo se da sloj kamenja na vodnoj stanici uopte nije debeo. Istina, potop je bio
zaustavljen; dole je leao nepokretan, grudvast, prljavobeo potez zemljita, nalik na
tok gleera kroz sredinu klisure. I tek je neto malo ledene izmaglice izbijalo iz
njega. A opet...
"Hajdemo nazad u Lasvic da pogledamo monitore akvifera", ree Naa.
Vratili su se drumom niz zid kanjona i uli u garau Lasvica. Ili su pustim
ulicama u hodaima i lemovima. Kontrolni centar akvifera nalazio se pored uprave
grada. Bilo je neobino videti prazno njihovo utoite iz poslednjih nekoliko dana.
U centru su oitali podatke dobijene iz brojnih podzemnih senzora. Mnogi vie
nisu slali signal, ali oni ispravni pokazivali su da je hidrostatiki pritisak u akviferu
vii nego ikad, i da jo raste. Kao da to potvruje, slab potres zatrese im zemlju pod
nogama. Niko od njih nije nikad osetio tako neto na Marsu. "Sranje!" ree Jeli. "Ima
opet da grune!"
"Moraemo da probuimo ispusni bunar", ree Naa. "Neto kao oduni
ventil."
"Ali ta ako provali kao onaj glavni?" upita Saa.
"Ako ga napravimo na gornjem kraju akvifera, ili na sredini tako da preuzme
deo toka, trebalo bi da bude u redu. Onoliko koliko je bila u redu stara vodna stanica,
koju je neko verovatno digao u vazduh, jer nije bilo razloga da i sada ne radi kao

pre." Gorko je zatresla glavom. "Moramo da rizikujemo. Pa ako uspe, uspe. Ako ne,
moda emo izazvati izliv. Ali ako neto ne uinimo, ini se da e ionako doi do
izliva."
Odvela je malu druinu niz glavnu ulicu do hangara za robote u garai i
ponovo sela u komandni centar da ih programira. Standardni postupak buenja, sa
maksimalnim osiguranjem od izliva. Voda e doi do povrine pod arterskim
pritiskom, a oni e je tada usmeriti u cevovod, koji e roboti po njihovim uputstvima
postaviti tako da je odvede nekud izvan oblasti Arena Kanjona. Prouili su
topografske mape i usmerili simulirane poplave niz nekoliko kanjona uporednih sa
Arenom na severu i jugu. Videli su da je izliv vode bio ogroman - na Sirtisu se sve
slivalo prema Barouzu, i zemljite je tu bilo poput velike inije. Morae da odvedu
vodu gotovo tri stotine kilometara na sever da bi je usmerili u sledei slivni kanal.
"Gledajte", ree Jeli, "ako je pustimo u Nili Fose, potei e pravo na sever do Utopija
Planicije i zalediti se na severnim dinama."
"Saks mora da je oduevljen ovom revolucijom", ponovi Naa. "Deavaju se
stvari koje mu nikad ne bi bile odobrene."
"Ali sigurno mu je i propalo dosta projekata", primeti Jeli.
"Kladim se da je ukupno na dobitku, kako on to kae. Sva ta voda na
povrini..."
"Moraemo da ga pitamo."
"Ako ga ikad ponovo vidimo."
Jeli je utao. Onda ree: "Stvarno ima tako mnogo vode?"
"Nije re samo o Lasvicu", odvrati Sem. "Maloas sam gledao vesti - provalili
su akvifer Louel, i dolo je do velike poplave, nalik na one koje su izdubile izlivne
kanale. Oterae nizvodno milione tona regolita, i ko zna koliko vode. Nezamislivo
je."
"Ali zato?" upita Naa.
"To je najbolje oruje koje imaju, pretpostavljam."
"Al' im je oruje! Ne mogu da ga upere ili zaustave!"
"Ne. Ali ne mogu ni drugi. Osim toga, razmisli - nestala su sva naselja
nizvodno od Louela - Frenklin, Dreksler, Osaka, Galilej, pa ak i Silverton, mislim. A
to su sve bila naselja u posedu transnacionalki. Osim toga, izgleda da su na udaru
mnoga rudarska naselja."
"Znai da obe strane napadaju infrastrukturu."
"Tako je."
Nije imala izbora, morala je da radi. Ponovo ih je uposlila na programiranju
robota, i sledea dva dana proveli su vodei robotske ekipe do mesta buenja i
nadzirui poetak radova. Buenje je bilo jednostavno; trebalo je samo paziti da
pritisci u akviferu ne izazovu izliv. Jo je jednostavnije bilo postavljanje cevovoda
prema severu: operacija je ve godinama bila potpuno automatizovana, ali su oni za

svaki sluaj ipak motrili na opremu. Uz severnu padinu dna kanjona, pa odatle pravo
na sever. Nije bilo potrebe da se ukljuuju pumpe; arterski pritisak bie sasvim
dovoljan da regulie protok, a kada toliko opadne da se voda u cevovodu zaustavi,
verovatno e prestati opasnost od izliva na donjem kraju. Kada se, dakle, pokrenu
magnezijumski mlinovi, pravei cevi od praine, kada viljukari i utovarivai ponu
da nose delove cevi u sastavlja, kada ta velika pokretna zgrada pone da guta delove
i da izbacuje cevovod, polako se kreui trasom, kada druga mainska neman pone
da obrauje cev i da je oblae vazdunom izolacijom od opiljaka iz rafinerije, kada
prvi deo cevovoda bude zagrejan i puten u rad - tek e tada proglasiti sistem
valjanim i nadati se da e premostiti tri stotine kilometara. Gradie se otprilike
kilometar cevovoda na sat, dvadeset etiri i po sata dnevno; ako sve bude u redu,
trebae im dvanaest dana do Nili Fose. Pri toj brzini gradnje, cevovod e biti gotov
ubrzo poto bude dovren bunar. Ako brana izdri toliko dugo, moda e njihov
oduni ventil proraditi.
Barouz je, dakle, bio siguran, ili bar onoliko siguran koliko je bilo u njihovoj
moi. Mogli su da odu. Mogli su, ali nisu znali kuda. Naa je mlitavo sedela nad
svojom podgrejanom veerom, gledala zemaljske vesti i sluala svoje saputnike kako
raspravljaju o vienom. Bilo je uasno gledati kako su revoluciju oslikali na Zemlji:
ekstremisti, komunisti, vandali, saboteri, crveni, teroristi. Nigde da se uju rei
pobunjenik ili revolucionar, rei koje bi (bar) polovina itelja Zemlje opravdala. Ne,
bili su usamljene grupe bezumnih ruilaca i terorista. Nai nije nimalo pomagalo to
to je oseala da u opisu ima i neto istine; samo ju je jo vie estilo.
"Trebalo bi da se pridruimo jednoj od strana i da pomognemo u borbi!" ree
Ejndela.
"A, ja ne ratujem ni sa kim", ree Naa nabusito. "To je glupo. Neu to.
Popravljau stvari tamo gde mogu, ali se neu boriti."
Stie poruka preko radija. Krater Furnije, udaljen oko osam stotina ezdeset
kilometara, imao je napuklu kupolu. Stanovnitvo je bilo zarobljeno u zaptivenim
zgradama i nestajalo im je vazduha.
"Pola bih tamo", ree Naa. "Tamo je i veliko centralno skladite robota.
Pomou njih mogu da popravim kupolu, a onda da ih poaljem u druge opravke dole
u Izidisu."
"Kako e stii tamo?" upita Sem.
Naa razmisli, pa duboko uzdahnu. "Ultralakim, valjda. Na pisti na junom
rubu ima nekoliko onih novih modela 16 D. To je svakako najbri nain, a moda i
najsigurniji, ko zna?" Pogledala je Jelija i Sau. "Hoete li sa mnom?"
"Da", ree Jeli. Saa klimnu glavom.
"I mi bismo s tobom", ree Ejndela. "Uostalom, bezbednije je sa dva aviona."

Uzeli su dva aviona, napravljena u Spenserovoj fabrici vazduhplova u

Elizijumu, oba poslednji model, nazvan jednostavno 16 D, ultralaki delta-krilni
mlaznjak etvorosed, napravljen uglavnom od aerogela i plastike, opasan za letenje
zbog svoje lakoe. Ali Jeli je bio leta sa najviom obukom, a Ejndela je rekla da je
i ona, pa su se sledeeg jutra, posle noi provedene na naputenom malom
aerodromu, ukrcali u avione, odvezli do piste od nabijene zemlje i poleteli pravo u
Sunce. Dugo im je trebalo da se popnu na hiljadu metara.
Planeta ispod njih izgledala je obmanjujue normalno, njeno roavo i staro lice
bilo je tek malo vie osedelo na severu, kao da je ostarila od parazitske infekcije koja
ju je snala. Ali onda preletee Kanjon Arena i videe na njegovom dnu prljavi gleer,
reku od izlomljenih blokova leda. Gleer se esto irio, na mestima gde se bujica
privremeno zadravala. Ledeni blokovi ponegde su bili savreno beli, ali su ee
imali ovu ili onu nijansu boja Marsa, ili su bili zdrobljeni u njihovu meavinu, tako
da je lednik bio haotini mozaik smrznutih cigala, sumpora, cimeta, uglja, pavlake,
krvi... prosut niz ravno dno kanjona sve do obzorja, udaljenog nekih sedamdeset pet
kilometara.
Naa je zamolila Jelija da odlete malo na sever i pogledaju zemljite preko
koga e roboti graditi cevovod. Odmah poto su skrenuli sa pravca, uhvatili su jedva
ujnu radio-poruku na frekvenciji prvih stotinu, od En Klejborn i Sajmona Frezijera.
Bili su zarobljeni u krateru Peridje, koji je ostao bez kupole; krater se takoe nalazio
na severu, tako da su bili na pravom putu.
Teren iznad koga su leteli tog jutra izgledao je dosta pristupano za robote; bio
je ravan, i mada posut stenama, nije bilo naglih uzvienja koja bi predstavljala
prepreku. Neto dalje u ovoj oblasti poinjale su Nili Fose, isprva veoma postepeno,
kao etiri udubljenja koja su se blago sputala prema severoistoku poput plitkog
otiska dlana. Meutim, sto kilometara dalje na severu, pretvarale su se u uporedne
ponore od po pet stotina metara dubine, razdvojene mrkom zemljom, sa brojnim
oiljcima kratera - predeo slian Meseevom, koji je Nau podseao na neuredno
gradilite. Jo dalje na severu ekalo ih je iznenaenje: tamo gde je najistoniji deo
kanjona zalazio u Utopiju, videli su da se dogodio jo jedan izliv akvifera. Na svom
gornjem kraju izliv je bio samo jo jedno udubljenje, velika zemljana inija,
razbijena kao stakleni tanjir; neto nie, zapenjena crna i bela voda izbijala je iz
samog iskidanog zemljita, komadajui nove blokove i odnosei ih pred njihovim
oima, u zaparenoj bujici koja je izazivala eksplozije zemljita preko koga je tekla.
Ova jeziva rana bila je iroka najmanje trideset kilometara i pruala se preko
horizonta na sever, bez znakova poputanja.
Zagledana u prizor, Naa zamoli Jelija da priu blie. "Hteo bih da izbegnem
paru", ree Jeli, i sam opinjen. Najvei deo belog oblaka sleene pare kretao se
prema istoku, gde je padao na zemlju, ali je vetar bio nestalan, i ponekad bi se tanak
beli zastor podigao pravo uvis, zaklanjajui potez crne vode i belog leda. Izliv je bio

ravan najveim antarktikim gleerima, a moda je bio i vei. Presecao je crveni

predeo nadvoje.
"Ovde ima prokleto mnogo vode", ree Ejndela.
Naa ukljui frekvenciju prvih stotinu i pozva En, dole u Peridjeu. "En, jesi li
ula za ovo?" Opisala joj je prizor preko koga su leteli. "Jo izbija, led se kree, a
vide se i potezi otvorene vode. Boja joj je crna, a povremeno i crvena, zna."
"Da li se uje?"
"Aha, ali samo neto nalik na um ventilatora i krckanje i pucanje leda. Ali i
sami smo prilino buni, ovde gore."
"Prokleto mnogo vode!"
"Pa", ree En, "taj akvifer nije od najveih."
"Kako ih otvaraju? Je li to zaista mogue izvesti?"
"Jeste, kod nekih", ree En. "Oni u kojima je hidrostatiki pritisak vii od
litostatikog u sutini odiu stenu, i brana je kod njih zapravo od smrznutog
permafrosta. Ako se kroz njega prokopa okno i digne se u vazduh, ili se otopi..."
"Ali kako?"
"Pomou reaktora."
Ejndela zazvida.
"Ali, radijacija!" jeknu Naa.
"Svakako. Jeste li skoro pogledali broja? Verujem da su otila bar tri ili
etiri."
"Joj!" uzviknu Ejndela.
"Toliko ih je zasad." Enin glas imao je onaj odsutni, beivotni ton koji je dobio
kada je bila besna. Kratko je odgovarala na njihova pitanja o poplavi. Izliv ovih
razmera izazivao je velike oscilacije pritiska koje su lomile stenu, a materijal je
odnosila silovita bujica, puna gasova, kamenja i mulja. "Dolazite u Peridje?" upita
ona kada su potroili pitanja.
"Upravo skreemo na istok", odgovori Jeli. "Hteo bih prvo da osmotrim krater
Fv."
"Dobra ideja."
Leteli su dalje. Neverovatni mutljag izliva zaao je iza horizonta, i ponovo su
leteli iznad poznatog prizora kamena i peska. Uskoro se pred njima ukazao Peridje,
nizak, izjeden zid kratera. Na njemu vie nije bilo kupole, a okolo su visili iskidani
komadi materijala, kao da je pukla mahuna sa semenjem. Pruga prema jugu blistala
se na Suncu poput srebrne niti. Preleteli su luk zida kratera, i Naa je osmotrila
dvogledom mrane zgrade, psujui u tihom slovenskom napevu. Kako? Ko? Zato?
Nije bilo naina da se sazna. Odleteli su do piste na suprotnom rubu kratera. Svi
hangari bili su zatvoreni, i morali su da obuku odela i da se povezu malim vozilima
preko ivice u naselje.

Svi preiveli itelji Peridjea bili su zatvoreni u fizikom pogonu. Naa i Jeli
proli su kroz komoru i zagrlili se sa En i Sajmonom, a zatim su se upoznali sa
ostalima. Bilo ih je etrdesetak, i iveli su od zaliha, nastojei da odre ravnoteu
gasova u zaptivenim zgradama. "ta se dogodilo?" upita Ejndela, i oni im poput
grkog hora ispriae priu, esto prekidajui jedni druge: kupola je pukla kao balon
od jedne jedine eksplozije, i nastala je trenutna dekompresija koja je razorila mnoge
zgrade u naselju. Sreom, fiziki pogon bio je ojaan, pa je izdrao unutranji
pritisak vazduha, a oni unutra su preiveli. Oni koji su se nali na ulicama, ili u
drugim zgradama, nisu preiveli.
"Gde je Piter?" iznenada upita Jeli, sa strahom u glasu.
"On je na Klarku", ree Sajmon brzo. "Zvao nas je odmah poto je sve ovo
poelo. Pokuavao je da dobije mesto u jednom od liftova koji su se sputali, ali ovde
dole je svuda policija, pa pretpostavljam da je ima dosta i na orbiti. Doi e kad bude
mogao. Gore je ionako sigurnije, pa se zato ne urim da ga vidim."
Nau to podseti na Arkadija. Ali tu se nita nije moglo, pa se odmah latila
ponovne izgradnje Peridjea. Prvo se raspitala za planove preivelih, i kada je videla
da sleu ramenima, predloila je da za poetak podignu manji ator nego to je bila
kupola, od materijala u graevinskim skladitima na aerodromu. Tamo je bilo puno
konzervisanih starih robota, pa je bilo mogue zapoeti gradnju bez veeg opremanja
alatom. Ljudi su bili oduevljeni; nisu znali za sadraj aerodromskih skladita. Naa
je na to tresla glavom. "Sve je popisano", ree kasnije Jeliju, "trebalo je samo da
potrae podatke. Ali nisu hteli da razmisle. Umesto toga, gledali su televiziju, gledali
i ekali."
"Pa, nije ala izgubiti kupolu na takav nain, Naa. Morali su prvo da se uvere
da li je zgrada bezbedna."
"Bie da je tako."
Osim toga, meu njima je bilo malo inenjera i graevinaca. Bili su to
uglavnom areolozi nagiba i rudari, i smatrali su da je izgradnja posao robota. Bilo je
teko rei kada bi se sami poduhvatili obnove, ali pored Nae, koja je bila tu da kae
ta treba da se uradi i da ih probudi iz apatije kratkim izlivima poruge, uskoro su svi
bili zaposleni. Naa je nekoliko dana radila osamnaest i dvadeset sati dnevno, sve
dok nije postavila nosei zid i pustila u rad kranove za dizanje atora iznad krovova,
a onda je pozvala svoje saputnike iz Lasvica da pou dalje. Oni pristadoe, i otprilike
nedelju dana posle dolaska ponovo uzletee, ovaj put sa En i Sajmonom u
Ejndelinom i Semovom avionu.
Dok su leteli na jug, niz nagib Izidisa prema Barouzu, iz zvunika radija
iznenada poe da otkucava ifrovana poruka. Naa je prekopala svoj prtljag i
pronala vreu sa stvarima koju je dobila od Arkadija, meu njima i hrpu diskova;
pronala je onaj koji joj je bio potreban i ukljuila ga u VI aviona, a zatim su

propustili poruku kroz Arkadijev program za deifrovanje. Posle nekoliko sekundi,

VI proita poruku svojim bezlinim glasom:
"U Barouzu je na vlasti UNOMA i zadrava sve koji dou tamo."
U avionima je vladala tiina dok su zaokretali prema jugu preko praznog
ruiastog neba. Ispod njih se nizija Izidisa sputala na levu stranu.
En ree: "Hajdemo ipak tamo. Da im lino kaemo da prestanu s napadima."
"Ne", odgovori Naa. "Hou da budem slobodna da radim. Ako nas tamo
zatvore... Osim toga, ne misli valjda da bi zbog nas prestali s napadima?"
En je utala.
"Moemo li da stignemo do Elizijuma?" upita Naa Jelija.
"Da."
I tako skrenue na istok, ne obraajui panju na pozive kontrole vazdunog
saobraaja iz Barouza. "Nee nas juriti", ree Jeli pouzdano. "Gledajte, satelitski
radar pokazuje da u okolini ima puno aviona u vazduhu, previe da bi sve gonili.
Uostalom, bilo bi to gubljenje vremena, jer verujem da je re o lanim signalima.
Neko je poslao veliki broj bespilotnih modula, to stvara za nas sasvim zgodnu
pometnju."
"Neko se veoma trudi oko ovoga", proguna Naa, gledajui ekran radara. U
junom kvadrantu svetlelo je pet ili est objekata. "Jesi li to ti, Arkadije? Je l' se to
krije od mene?"
Prisetila se onog njegovog radio-odailjaa, na koji je maloas naila u vrei.
"Ili to nije ni bilo skrivanje, ve ja nisam htela da vidim."
Odleteli su do Elizijuma i spustili su se u blizini June Fose, najveeg
pokrivenog kanjona od svih. Videli su da je krov jo na mestu, ali samo zato, otkrili
su potom, jer je u gradu dolo do dekompresije pre nego to je probuen krov.
Stanovnici su bili zarobljeni u nekoliko neoteenih zgrada i trudili se da ouvaju
farmu. U fizikom pogonu dolo je do eksplozije, kao i na vie mesta u gradu.
Trebalo je uraditi dosta toga, ali su postojali dobri uslovi za obnovu i mnogo
preduzimljivija zajednica nego ona u Peridjeu. Naa se zato ponovo latila posla,
reena da njime ispuni svaki trenutak dana. Nije smela da se prepusti dokolici; kad
nije spavala, radila je, sluajui ponovo u mislima stare dez melodije - nita vezano
za priliku, jer takav dez ili bluz nije postojao - po sluajnom izboru: 'Na sunanoj
strani ulice', 'Novii sa neba', 'Poljubac od kog se sanja'...
Ti grozniavi dani u Elizijumu pomogli su joj da shvati koliku mo imaju
roboti. Iako se godinama bavila izgradnjom, nikada nije u punoj meri upotrebila tu
mo; nije bilo potrebe. Ali sada je trebalo obaviti na stotine poslova, vie nego to je
bilo mogue savladati ak i uz maksimalne napore svih, pa je zato napregla sistem do
granice pucanja, kako bi rekli programeri, i bila je svedok koliko je moan taj napor,
iako je pri tom pokuavala da smisli nain da postigne jo vie. Na primer, oduvek je

smatrala da je daljinsko upravljanje postupak ogranienog dometa, ali je otkrila da ne

mora da bude tako; uz pomo relejnih satelita mogla je da upravlja buldoerom na
drugoj polulopti, to je i inila, kad god bi uspela da uspostavi dobru vezu. Provodila
je svaki sekund u radu; jela je radei, u kupatilu itala izvetaje i programe, i nije
spavala sve dok ne bi pala od umora. U tom bezvremenom stanju upravljala je svima
oko sebe, ne obazirui se na njihovo miljenje ili elje; suoeni sa njenom
monomaninom usredsreenou i vladanjem situacijom, ljudi su je sluali.
Uprkos svim ovim naporima, nisu uspevali da urade dovoljno, pa je sve to
ostajalo Nai, koja je jedina uspevala, kroz besani rad, da maksimalno optereti
sistem, odravajui ga neprestano na granici pucanja. A Elizijum je imao izgraenu
ogromnu robotsku flotu, tako da je bilo mogue istovremeno raditi na otklanjanju
mnogobrojnih problema. Mnogi od njih bili su u kanjonima zapadne padine
Elizijuma. Svi pokriveni kanjoni bili su u ovoj ili onoj meri oteeni, ali su fiziki
pogoni bili uglavnom poteeni, i veliki broj preivelih krio se u zgradama koje su
opsluivali pomoni generatori, kao u Junoj Fosi. Kada je Juna Fosa bila
pokrivena, zagrejana i pod pritiskom, uputila je ekipe da pokupe sve preivele iz
kanjona na zapadnoj padini i da ih dovezu u Junu, a potom ih je ponovo poslala
napolje na druge zadatke. Ekipe za izgradnju krovova ile su iz kanjona u kanjon, a
njihovi preanji itelji radili su na zemlji, spremajui se za putanje vazduha. Naa
se u toj fazi okretala drugim problemima, programiranju alatniara, slanju robota za
odravanje du prekinutih cevovoda iz Ponora Borealis. "Ko je uradio sve to?" pitala
se s gaenjem, dok je jedne veeri gledala na televiziji snimak pokidanog vodovoda.
Pitanje joj se naprosto otelo, jer inae nije elela da zna. Nije je zanimala
sutina situacije, ve samo taj cevovod, prekinut tamo meu dinama. Ali Jeli je uo
ono to je rekla i odgovorio joj: "Teko je rei. Zemaljske vesti sada se bave samo
Zemljom i tek ponekad puste neto odavde, a i to to puste je smueno. Izgleda da e
sledeih nekoliko atlova dovesti jedinice UN, koje treba da uspostave red. Ali
veina vesti je o Zemlji - rat na Srednjem Istoku, Crnom Moru, u Africi, i gde ve ne.
Mnoge zemlje iz Junog Kluba bombarduju zemlje domaine transnacionalki, a
Sedmorica su izjavila da e ih braniti. U Kanadi i Skandinaviji hara neki bioloki
agens..."
"A moda u ovde", prekinu ga Saa. "Jeste li videli onaj snimak iz Aherona?
Tamo se neto dogodilo, svi prozori naselja su popucali, a zemlja ispod peraja
prekrivena je rastinjem nekog uda, i niko ne sme da ode tamo i vidi ta je posredi..."
Naa se iskljui iz njihovog razgovora i usredsredi se na problem cevovoda.
Kada se vratila u stvarnost, otkrila je da je svaki robot koga je mogla da nae
zaposlen u izgradnji naselja, da fabrike punom parom prave nove buldoere, kopae,
kipere, nasipae, parne valjke, utovarivae, montaere, kopae temelja, zavarivae,
cementare, plastiare, krovopolagae, sve. Sistem je bio pod punim optereenjem, i
vie nije bilo dodatnog posla za nju. Stoga je obavestila ostale da e ponovo poleteti,

a En, Sajmon, Jeli i Saa odluili su da pou s njom; Ejndela i Sem nali su
prijatelje u Junoj Fosi, pa su reili da ostanu.
I njih petoro ukrcae se u avione i ponovo uzletee. Ovo se svuda deavalo,
primetio je Jeli; gde god bi se sreli pripadnici prvih stotinu, ostali bi zajedno.
Dva aviona poletela su na jug, prema Helasu. Kada su nadleteli mohoul Tirena,
u blizini Hadriaka Patere, nakratko su se spustili; kupola naselja uz mohoul bila je
probijena, i bila im je potrebna pomo u obnovi. Nisu imali raspoloivih robota, ali je
Naa utvrdila da moe da pokrene operaciju pomou osnovnih sredstava, to jest
svojih programa, kompjutera i preistaa vazduha. Ovaj spontani razvoj maine bio
je jo jedan vid njihove moi. Naravno, ovaj put bio je sporiji, ali su njene tri alatke
za samo mesec dana stvorile poslune nemani od peska: prvo fabrike, potom pogone
za montau, a onda i same graevinske robote, pokretne maine, veliine i sloenosti
gradske etvrti, koje e raditi svoj posao i kada oni odu. Njihova nova mo bila je
zaista zbunjujua.
No sve to nije bilo nita u poreenju sa ljudskom destruktivnou. Petoro
putnika letelo je od ruevine do ruevine, navikavajui se na prizore razaranja i rtve.
To ne znai da su bili neosetljivi na opasnost koja im je pretila; poto su preleteli
nekoliko oborenih aviona na vazdunoj liniji Helas-Elizijum, preli su na none
letove. Ovi letovi bili su na mnogo naina opasniji od dnevnih, ali je Jeli bio mirniji
zbog manje izloenosti. Avioni 16 D bili su gotovo nevidljivi za radar i ostavljali su
teko uoljiv trag i na najsnanijim infracrvenim detektorima. Svi su bili spremni da
prihvate rizik ove neznatne ranjivosti. Nai je bilo potpuno svejedno da li lete danju
ili nou. Trudila se da ivi u datom trenutku, iako su joj misli lutale negde izvan
vremena; oamuena razmerama tete od razaranja, postajala je razdvojena od
oseanja. elela je samo da radi.
ak i tako odsutna, zapazila je da je En u jo gorem stanju. Naravno, bila je
zabrinuta zbog Pitera. Osim toga, i sama je bila svedok razaranja, iako za nju to nisu
bile graevine, ve sama zemlja, poplave, ogromna pustoenja, sneg, zraenje. Ona
nije imala posla koji bi je zaokupio. Njen posao mogao je da bude samo procena
tete. Zato nije radila nita ili je pokuavala da pomogne Nai tamo gde je mogla,
kreui se okolo kao mehanizam. Dan za danom, radili su na pokretanju obnove
poruenih struktura, mostova, cevovoda, elektrana, pista, naselja. iveli su u svetu
koji je Jeli zvao Svet Maina, nareujui robotima kao da su gonii robova ili
arobnjaci, ili pak bogovi, a maine su posluno radile, nastojei da vrate film
vremena i nekim udom sastave ono to je bilo uniteno. Luksuz urbe dozvoljavao
im je da budu povrni, i bilo je neverovatno koliko su brzo uspevali da pokrenu
izgradnju, i da zatim odlete dalje. "U poetku je bila re", umorno ree Sajmon jedne
veeri, kucajui na svojoj ploici. Dizalica na mostu pokrenu se naspram zalazeeg
Sunca. A oni se ponovo vinue u nebo.

Zapoeli su programe konzervacije i zakopavanja tri unitena reaktora, ostajui

zbog bezbednosti iza horizonta i upravljajui radovima preko telekomandi.
Posmatrajui radove, Jeli je ponekad menjao kanal i gledao vesti. Jednom je snimak
bio sa orbite: pun kadar diska Tarzisove polulopte, po danu za sve osim za zapadni
rub. Sa te visine nisu se videli tragovi izliva. Meutim, glas komentatora izjavio je da
ih je bilo u svim starim izlivnim kanalima prema severu od Marinerisa do Hrize;
slika postade teleskopski snimak, koji je prikazivao belo-ruiaste trake u oblasti.
Konano kanali, ipak.
Naa prebaci TV na njihov posao. Toliko toga je bilo uniteno, toliko ljudi
ubijeno, ljudi koji su mogli da ive hiljadu godina - i, naravno, ni glasa o Arkadiju.
Ve dvadeset dana. Ljudi su priali da je moda bio prisiljen da se krije, jer bi ga
inae ubili udarom sa orbite. Ali Naa vie nije verovala u to, osim u trenucima
neizdrive udnje ili bola, dva oseanja koja su proimala njen opsesivni radni reim
u sasvim novoj meavini, novostvorenom oseanju koje je mrzela i bojala ga se: elja
je izazivala bol, bol elju - vrelu, divlju elju da sve bude drugaije nego to jeste.
Kako je bolna bila ta elja! Ali kada je dovoljno naporno radila, nije joj ostajalo
vremena za nju. Nije stizala da misli, niti da osea.
Preleteli su most preko Harmakis Valisa, na istonoj granici Helasa; bio je
oboren. U skladitima na krajevima svih veih mostova ekali su remontni roboti,
koji su se mogli programirati za potpunu obnovu lukova, iako e biti spori u tome.
Putnici su ih pustili u rad, i te veeri, poto su zavrili poslednje programe, seli su u
kabine aviona uz podgrejane pagete, i Jeli ponovo ukljui kanal sa zemaljskim
vestima. Nije bilo nikakvog programa, samo statiki um i treperava, unitena slika.
Pokuao je da promeni program, ali je na svim kanalima bilo isto. Gust, itav
statiki um.
"Jesu li unitili i Zemlju?" upita En.
"Ma, ne", ree Jeli. "Neko ometa signal. Izmeu nas je ovih dana Sunce, i
treba ometati samo nekoliko predajnikih satelita da bi se prekinula veza."
Sumorno su zurili u uzavreo ekran. U poslednje vreme, lokalni areosinhroni
komunikacioni sateliti padali su kao kruke; bilo je nemogue odrediti jesu li bili
iskljueni ili oboreni. Sada, bez zemaljskih vesti, zaista e biti u mraku. Radio-veza
sa povrine na povrinu bila je prilino ograniena, zbog bliskih horizonata i
nedostatka jonosfere; domet je bio otprilike kao kod interkoma hodaa. Jeli je
oprobao vie stokastinih obrazaca rezonancija ne bi li se probio kroz ometajui
signal. Ne, signali su bili nepopravljivo pomeani. Zastenjao je i odustao, pozvavi
program za traenje. Radio je klizio gore-dole po hercnoj skali, prolazei kroz
itanje i zastajui kod povremene slabe pravilnosti: bili su to ifrovani otkucaji,
nepovratni odlomci muzike. Avetinjski glasovi brbljali su na nepoznatim jezicima,
kao da je Jeli uspeo tano gde je omanuo SETI, i konano, sad kad je to postalo

besmisleno, uhvatio poruke sa zvezda. Verovatno samo signali rudara na asteroidima.

U svakom sluaju nerazumljivi, beskorisni. Bili su sami na licu Marsa, petoro ljudi u
dva aviona.
Bio je to nov i neobian oseaj, koji se u narednim danima samo pojaao,
poto je sve ostalo isto i poto su shvatili da e morati da nastave put sa koprenom
bele buke na svim radijima i televizorima. Oseaj je bio jedinstven, ne samo u
njihovom marsovskom iskustvu, ve u celom ivotu. Ubrzo su otkrili da je gubitak
elektronskih informacija bio ravan gubitku jednog od ula; Naa je neprestano
pogledavala na svoju ploicu, na kojoj je, pre ovog prekida, svakog asa mogao da se
pojavi Arkadije; na kome je mogao da se ukae neko od prvih stotinu; potom bi
podigla pogled sa malog praznog kvadrata na okolni predeo, odjednom mnogo
prostraniji, divljiji i pustoniji nego ikada pre. Bilo je zastraujue. Dokle god je
dopirao pogled, nita osim nazubljenih bregova re, ak i kada bi prilikom jutarnjeg
leta avionima traili jednu od sletnih pista oznaenih na mapi, koje bi im se ukazale
kao male mrke olovke. Zaista veliki svet! A oni sami na njemu. Vie se nije moglo
verovati ni kompjuterskoj navigaciji; morali su da koriste putne odailjae, isto
nagaanje i vizualne orijentire, da napeto zure kroz sumrak svitanja ne bi li opazili
sledeu pistu u divljini. Jednom su dobro zali u jutro pre nego to su pronali pistu u
blizini Dao Valisa; posle toga je Jeli poeo da sledi pruge, letei nisko kroz no i
osmatrajui vijuganje srebrne trake pod njima u svetlosti zvezda, uporeujui signale
odailjaa sa mapama.
Na taj nain, uspeli su da dolete do iroke nizije basena Helas, pratei pistu do
Lejkfronta na Niskoj Koti. A onda se u vodoravnoj crvenoj svetlosti i duakgim
senkama zore na horizontu ukaza more izlomljenog leda. Prekrivalo je itav zapadni
deo Helasa. More.
Pruga koju su pratili zaranjala je pravo u led. Zaleena obala bila je nazubljeni
haos ledenih ploa, crnih, crvenih, belih ili ravnomerno plavih, ili raskone zelene
boje ada - i sve su bila nagomilane zajedno, kao da je plimski talas rasturio
kolekciju leptira Velikog oveka i ostavio je razbacanu na goloj obali. Ledeno more
prualo se iza tog prizora i preko obzorja.
Posle dugog utanja, En ree: "Mora da su provalili akvifer Helespontus. Taj je
bio zaista veliki i mogao je da se izlije do Niske Kote."
"Znai da je potopljen i mohoul Helas!" ree Jeli.
"Tako je. A voda na njegovom dnu e se grejati. Verovatno dovoljno da
povrina jezera ostane nezaleena. Teko je rei. Vazduh je hladan, ali sa tamonjim
meanjem vode moralo bi da ostane isto mesto. Ako ne na povrini, voda e sigurno
ostati tena ispod nje. Zapravo, mora da postoje jake konvekcione struje. Ali
povrina..."
Jeli ree: "Uskoro emo videti, jer treba da ga preletimo."
"Trebalo bi da se spustimo", primeti Naa.

"Pa, hoemo, im budemo mogli. Osim toga, situacija kao da postaje malo
mirnija."
"To je samo posledica nedostatka vesti."
"Hmm."
Pokazalo se da su morali da prelete celo jezero i da se spuste na drugoj strani.
Bilo je to sablasno jutro, provedeno u letu iznad izlomljene povrine, sline
Arktikom moru, mada su se ovde ledeni tokovi maglili kao otvorena vrata
zamrzivaa i bili obojeni svim bojama spektra, naravno uz dominaciju crvene, to je
samo isticalo povremene nijanse plave, zelene i ute boje, ine take neizmernog,
haotinog mozaika.
A tamo u sreditu - gde se ledeno more, ak i sa njihove visine, prualo iza
obzorja u svim pravcima - dizao se ogroman oblak pare, visok vie kilometara.
Paljivo ga obilazei, opazili su da je led ispod njega razbijen u bregove i sante koje
su tesno plutale u zapenjenoj crnoj vodi iz koje se dizala para. Prljavi bregovi su se
vrteli, sudarali, prevrtali i podizali itave zidove crveno-crne vode; kada bi se ovi
zidovi obruili nazad, od njih su se u koncentrinim krugovima irili talasi, podiui
bregove u prolazu.
U dva aviona vladao je muk dok su putnici zurili u taj krajnje nemarsovski
prizor. Konano, posle dva nema obilaska stuba pare, poletee na zapad preko ledene
pustoi. "Saks mora da oboava ovu revoluciju", ponovi Naa ono to je ve jednom
rekla, prekinuvi tiinu. "ta mislite, je li i on umean?"
"Sumnjam", ree En. "Verovatno se ne bi usudio da rizikuje svoja ulaganja sa
Zemlje. Niti ustaljeno napredovanje projekta, odnosno neku vrstu kontrole. No,
sigurna sam da je procenjuje po tome kako utie na teraformiranje. Ne prema broju
rtava, ili razmerama tete, ve prema uticaju na projekt."
"Zanimljiv ogled", ree Naa.
"Ali teak za izradu modela", ree En. Obe su morale da se nasmeju.
Oni o avolu... spustili su se zapadno od novog mora (Lejkfront je bio
potopljen) i proveli itav dan odmarajui se, a sledee noi, dok su pratili prugu na
severozapad prema Marinerisu, preleteli su odailja koji je treptao S.O.S. na
Morzeu. Kruili su oko njega do zore, a onda su se spustili na samu prugu, odmah iza
onesposobljenog rovera. Pored rovera je stajao Saks, u hodau, aljui runo S.O.S.
preko odailjaa.
Saks se popeo u njihov avion i polako skinuo lem, mirkajui, napuenih
usta, isti kao uvek. Umoran, ali sa izrazom pacova koji je pojeo kanarinca, kako ga je
kasnije En opisala Nai. Malo je govorio. Proveo je tri dana na pruzi, u neispravnom
roveru; pruga nije radila, a rover nije imao rezervno gorivo. Lejkfront je zaista bio
potopljen: "Spremao sam se da poem u Kairo", rekao im je Saks, "da se naem sa
Frenkom i Majom, jer njih dvoje misle da bi pomoglo ako bi se prvih stotinu okupili

i tako stvorili uticajno telo za pregovore sa policijom UNOMA-e, da pokuaju da je

zaustave." Bio je poao i stigao je do prvih bregova Helespontusa kada je termalni
oblak mohoula Niske Kote odjednom pouteo i digao se dvadeset hiljada metara u
nebo. "Dobio je oblik peurke kao kod atomske eksplozije, ali sa manjom kapom",
naglasio je. "Gradijent temperature u naoj atmosferi nije tako visok."
To ga je navelo da se vrati do ivice basena da osmotri poplavu. Voda koja je
tekla basenom sa severa bila je crna, ali se postepeno proiavala i maltene odmah
se ledila u irokim potezima, svuda osim u okolini Lejkfronta, gde je kljuala "kao
voda na tednjaku. Termodinamika je tamo neko vreme bila prilino sloena, ali je
voda dosta brzo ohladila mohoul i..."
"Umukni, Sakse", ree En.
Saks podie obrve i ode da pojaa snagu radio-prijemnika u avionu.
Leteli su dalje, sada njih estoro, Saa i Jeli, En i Sajmon, Naa i Saks: estoro
od prvih stotinu, okupljeni nekom vrstom magnetizma. Te noi bilo je toliko toga za
priu, informacija, glasina, nagaanja. Ali Saks je imao malo toga da doda ukupnoj
slici. Bio je odseen od vesti kao i oni. Naa ponovo zadrhta kao zbog oduzetog ula,
shvativi da je re o problemu koji nee nestati sam od sebe.
Sledeeg jutra, u samu zoru, spustili su se na pistu u Bekhajsenu, gde ih je
doekala desetina ljudi sa policijskim oamuivaima. Cevi su im bile uperene u
zemlju, ali su bespogovorno ispratili estorku do hangara u zidu kratera.
U hangaru je bilo jo ljudi, i skup je neprestano rastao. Na kraju ih se okupilo
pedesetak, meu njima oko trideset ena. Bili su savreno utivi, a kada su saznali
njihova imena, ak i ljubazni. "Morali smo da proverimo o kome je re", objasni
jedna krupna ena sa snanim jorkirskim naglaskom.
"A ko ste vi?" upita Naa otvoreno.
"Mi smo iz Koroljeva", ree ena. "Pobegli smo odande."
Odveli su putnike u salu za obedovanje i poastili ih obilnim dorukom. Kada
su svi posedali, ljudi su uzeli magnezijumske bokale i sipali onima oko sebe sok od
jabuke dok nisu svi bili uslueni. Potom su, uz palainke, dve grupe ispriale svoje
prie. Ljudi iz Bekhajsena pobegli su iz Koroljeva u prvim danima ustanka i zali
duboko na jug, sa namerom da nastave u junu polarnu oblast. "To je velika
pobunjenika teritorija", ree im ena iz Jorkira (kasnije su saznali da je, zapravo,
Finkinja). "Tamo su izgraene predivne uvuene terase, znate, zapravo dugake
otvorene peine, prosene duine nekoliko klikova i dosta duboke. Savrene za
sakrivanje od satelita, ali i prostrane. Dole stvaraju ivot slian onom peinskih
Kromanjonaca. Divno je, zaista." inilo se da su ove peine bile legenda u
Koroljevu, i puno je zatvorenika govorilo da e se ponovo sastati tamo ako ikad doe
do proboja.
"Vi ste, dakle, Arkadijevi?"

"iji?"
Ispostavilo se da su sledbenici biologa nelinga, koji je prema opisu bio neka
vrsta crvenog mistika, zatvorenog u Koroljevu s njima, gde je i umro, pre nekoliko
godina. Drao je predavanja na runim ploicama u Tarzisu, veoma popularna, pa su
posle njegovog hapenja mnogi postali njegovi uenici. Reklo bi se da ih je
poduavao nekoj vrsti marsovskog komunalizma, zasnovanog na naelima lokalne
biohemije; ljudi u Bekhajsenu nisu bili sasvim ubeeni u to, ali su sada bili slobodni i
nadali su se da e se udruiti sa drugim pobunjenikim grupama. Uspeli su da
uspostave vezu sa pijunskim satelitom, programiranim da radi u dirigovanim
mikromlazevima; takoe su uspeli, nakratko, da uhvate kanal koji su koristile snage
bezbednosti na Fobosu. Zato su imali poneku novost. Ispriali su da transnacionalke i
policijske snage UNOMA-e koje su pristigle poslednjim atlom koriste Fobos kao
osmatranicu i bazu za napade. Iste snage kontrolisale su lift, Pavonis Mons i najvei
deo Tarzisa; opservatorija na Olimpus Monsu se pobunila, ali je bila spaljena sa
orbite; snage bezbednosti transnacionalki gotovo su potpuno zauzele Veliki Nagib, i
time praktino presekle planetu na dva dela. A rat na Zemlji je trajao, mada se inilo
da najvie besni u Africi, paniji i na granici SAD i Meksika.
Smatrali su da je beskorisno ii na Pavonis: "Ako vas ne uhapse, ubie vas",
rekla im je Sonja. Ali kada je estoro putnika odluilo da ipak pokua, dali su im
precizna uputstva o sklonitu koje se nalazilo jednu no leta daleko na zapad; bila je
to meteoroloka stanica u Junom Margaritiferu, objasnili su ljudi iz Bekhajsena.
Drali su je bogdanovisti.
Nai i protiv volje poskoi srce kada je ula tu re. Ali Arkadije je imao brojne
prijatelje i sledbenike, i niko od njih nije znao gde je on. Uprkos tome, tog dana nije
mogla da spava, i stomak joj je ponovo bio vezan u vor. Jedva je doekala vee,
kada je trebalo ponovo da polete. Pobunjenici u Bekhajsenu toliko su ih opskrbili
hidrazinom, gasovima i smrznutom hranom da su im se avioni jedva odlepili od
zemlje.
Njihovi noni letovi postali su neka vrsta neobinog obreda, kao da su se
trudili da izmisle novo, iscrpljujue hodoae. Avioni su bili tako laki da su silovito
poskakivali od udara zapadnog vetra, ponekad i po deset metara gore ili dole, tako da
je bilo nemogue due odspavati, ak i izvan deurstva; bio je dovoljno jedno
propadanje ili dizanje i ovek bi bio budan, u tesnoj i mranoj kabini, zagledan u
crno nebo i zvezde iznad glave ili u mrani svet bez zvezda ispod. Uglavnom su
utali. Piloti su bili nagnuti napred, troei energiju na vizuelno praenje drugog
aviona. Motori aviona su brujali, vetar zvidao preko dugih, elastinih krila. Napolju
je bilo ezdeset ispod nule, vazduni pritisak bio je samo 150 milibara, vazduh je bio
otrovan, a na mranoj planeti nije bilo utoita za njih mnogo kilometara unaokolo.
Naa je povremeno pilotirala, a onda bi prela pozadi, okrenula se i pokuala da

zaspi. Signali odailjaa sa radija, zajedno sa optim karakterom situacije, esto su je

podseali na vreme kada su ona i Arkadije putovali kroz oluju u Glavi Strele. Tada bi
ga videla kako koraa, riobrad i nag, kroz opustoenu unutranjost diriabla,
kidajui oblogu da je izbaci iz letelice, smejui se usred oblaka praine oko njega - a
onda bi je probudio trzaj 16 D, i promekoljila bi se od neugodnosti izazvane
strahom. Bilo bi joj lake da je mogla da se vrati za komande aviona, ali je Jeliju to
bilo potrebno koliko i njoj, barem u toku prvih nekoliko sati njegove smene.
Preostalo joj je samo da mu pomae u osmatranju drugog aviona, uvek kilometar
daleko sa desne strane kada je sve bilo u redu. Povremeno su uspostavljali radiovezu, ali su pozive slali u mikromlazevima, i samo kad je bilo neophodno; provere
svakog sata, ili dogovor kada bi jedan od aviona zaostao. Sve je poprimilo svojstva
obreda, i u gluvo doba noi ponekad im se inilo da su oduvek radili samo to. Bilo je
teko prisetiti se ivota pre bune. A koliko je prolo od tada, dvadeset etiri dana?
Samo tri nedelje, iako se oduilo kao pet godina.
A onda bi nebo poelo da krvari iza njih, visoki cirusni oblaci poprimili bi
ljubiastu boju, pa boju re, grimiza, lavande i odmah potom metalnih opiljaka
spram ruiastog zalea. Neverovatan vodoskok Sunca prelio bi se preko neke
kamenite litice ili izboine, i oni bi poeli grozniavo da trae znak piste pored
pruge, klizei iznad izbuenog i senovitog predela. Posle beskrajne noi, inilo im se
neverovatno da su igde stigli, ali je ispod njih leala svetlucava ina pruge, na koju su
mogli da se spuste u sluaju opasnosti. Budui da je svaki odailja imao poseban,
raspoznatljiv signal, njihova navigacija bila je pouzdanija nego to je izgledala; zato
bi svakog jutra ugledali pistu u senkama pred sobom, poznatu svetlu nit staze,
savreno pravu. Kliznuli bi nanie, dodirnuli tlo, usporili i odvezli se do sklonita
koje ih je tamo ekalo; zaustavili bi motore i odahnuli u kabinama, u udnom
odsustvu vibracija, miru novog dana.
Tog jutra su se spustili na pistu pored stanice Margaritifer, gde ih je doekala
grupa od desetak muakaraca i ena, izuzetno srdanih u dobrodolici, grlei i ljubei
estoro putnika bez kraja i konca i pri tom se smejui. Njih estoro se zbie jedno uz
drugo, vie uznemireni ovim nego opreznim doekom prethodnog dana. Njihovi
domaini nisu zaboravili da preu laserskim itaima preko njihovih ploica radi
identifikacije, to ih je umirilo; ali kada je AI potvrdila da su im gosti zaista lanovi
prvih stotinu, nastade klicanje, i pooe odatle u prazninom raspoloenju. Kada su
ih poveli kroz komoru u zajednike prostorije, nekolicina domaih odmah otrae do
nekih malih tankova i poee da udiu neto za ta se ispostavilo da je meavina
nitratnog kiseonika i aerosola pandorfina. Smea ih je nagonila na se smeju kao ludi.
Jedan od njih im se predstavi. Bio je to vitak Amerikanac sveeg lica. "Ja sam
Stiv, uvebavao sam se sa Arkadijem na Fobosu u dvanaestici, a posle smo zajedno

radili na Klarku. Veina nas ovde radila je sa njim na Klarku. Bili smo u Skjapareliju
kada je poela revolucija."
"Znate li gde je Arkadije?" upita Naa.
"Poslednje to smo uli jeste da je u Kairu, ali vie nije u mrei, to je i
najbolje za njega."
Visoki, mravi Amerikanac prie Nai, poloi joj ruku na rame i ree: "Nismo
mi uvek ovakvi!" i nasmeja se.
"I nismo!" sloi se Stiv. "Ali danas je praznik! Niste uli?"
ena koja se kikotala podie lice sa stola i povika: "Dan nezavisnosti!
etrnaesti etrnaeste!"
"Gledajte, gledajte ovo", ree Stiv i pokaza na televizor.
Na ekranu zatrepta snimak svemira, i odjednom cela grupa radosno zagraja.
Uhvatili su ifrovani kanal sa Klarka, objasnio im je Stiv, i iako nisu uspeli da
deifruju poruke, upotrebili su ga kako zrak po kome e upraviti optiki teleskop
stanice. Slika sa teleskopa bila je prebaena na internu televiziju, i sada su gledali
crno nebo i zvezde, delimino zamraeni oblijem koje su svi dobro poznavali,
metalnim asteroidom etvrtastog oblika iz koga se pruao kabl. "Gledajte sad!"
povikae oni zbunjenim putnicima. "Gledajte!"
Ponovo zaurlae, a neki poee promuklo odbrojavanje, poevi od stotinu.
Bilo ih je koji su pored kiseonika udisali i helijum, i sada su stajali ispod velikog
ekrana i pevali: "Idemo da vidimo arobnjaka, velikog arobnjaka iz Oza! Jer svako
je, svako udo, za njega obina boza! Idemo da vidimo arobnjaka, velikog
arobnjaka iz Oza! Miii... idemo da vidimo arobnjaka!"
Naa oseti da drhti. Odbrojavanje je bilo sve glasnije, dok se ne pretvori u
opti vrisak "Nula!"
Izmeu asteroida i kabla nastade razmak. Klark smesta nestade sa ekrana.
Kabl, pauina meu zvezdama, gotovo jednakom brzinom odlebde iz vidokruga.
Sobu na trenutak ispuni divlje klicanje, ali odmah se donekle utia, jer je neke
od slavljenika zbunilo kada je En skoila na noge, prekrivi pesnicama usta.
"On je sigurno siao ranije!" doviknu joj Sajmon kroz galamu. "Sigurno je
siao ranije! Prole su nedelje otkako se poslednji put javio!"
Polako se svi utiae. Naa stade pored En, naspram Sajmona i Sae. Nije
znala ta da kae. En je bila ukoena, jezivo iskolaenih oiju.
"Kako ste prekinuli kabl?" upita Saks.
"Pa, kabl je maltene neraskidiv", odgovori Stiv.
"A vi ste ga prekinuli?" uzviknu Jeli.
"Pa, ne ba, nego smo samo odvojili kabl od Klarka. Ali ishod je isti. Kabl
pada."
Grupa ponovo zagalami, ali neto slabije. Stiv poe da objanjava putnicima
kroz graju: "Sam kabl bio je prilino neranjiv, jer se sastoji od grafitnih vlakana sa

dvostruko upredenom dijamantskom sunerastom elatinoznom mreom, a na svaki

sto kilometara nalazi se inteligentna odbrambena stanica, kao i jako obezbeenje u
liftovima. Stoga je Arkadije predloio da radimo na samom Klarku. Vidite, kabl
prolazi kroz stenu do fabrika koje su unutra, a njegov kraj je kako fiziki, tako i
magnetski vezan za kamen asteroida. Ali mi smo se spustili sa nekoliko svojih robota
zajedno sa poiljkom robe sa orbite, ukopali se u stenu i postavili termalne bombe
ispred kuita kabla i oko magnetskog generatora. Danas smo ih sve odjednom
detonirali, i kamen je postao tean u isto vreme kada su iskljueni magneti, a vi znate
da Klark leti kao metak, tako da je naprosto odbaen od kabla. Bie prokleto teko
uhvatiti ga. Bar se nadamo da e biti!"
"A kabl?" ree Saa.
Ponovo nastade klicanje, i u prvom trenutku zatija odgovori mu Saks: "Pada".
Bio je za konzolom kompjutera i kucao to je bre mogao, ali mu Stiv doviknu:
"Imamo brojke o padu, ako elite. Prilino su sloene, ima puno nepotpunih
diferencijalnih jednaina."
"Znam", ree Saks.
"Ne mogu da verujem", ree Sajmon. Jo je drao En za miicu, i sada mrko
osmotri veseli skup. "Od udara e stradati mnogo ljudi!"
"Moda i nee", ree mu jedan od njih. "Uostalom, izginue uglavnom
policajci UN, koji su koristili liftovi da dou ovamo i ubijaju nae ljude."
"Verovatno je dole ve nedelju ili dve", ponovi Sajmon saoseajno. En je bila
bleda kao smrt.
"Moda", ree.
Nekolicina njih je ue i zautae; drugi nisu hteli da uju i nastavili su da
slave.
"Nismo znali", ree im Stiv. Nestalo je njegovog pobednikog izraza; sada se
brino mrtio. "Da smo znali, pretpostavljam da bismo pokuali da mu se javimo. Ali
nismo znali. ao mi je. Nadajmo se..." Proguta knedlu. "Nadajmo se da nije bio
gore."
En se vrati do njihovog stola i sede. Sajmon ju je nespokojno pratio. Nijedno
od njih kao da nije ulo ta je Stiv rekao.
Radio-saobraaj se donekle poveao, jer su oni u ijim su rukama bili preostali
komunikacioni sateliti saznali za kabl. Neki od pobunjenika odmah se zaposlie na
praenju i beleenju poruka; ostali nastavie da slave.
Saks je bio jo zanet jednainama na ekranu. "Ide na istok", ree.
"Tako je", ree Stiv. "Isprva e nainiti veliki luk u sredini, kada ga povue
donji deo, a onda e krenuti i ostatak."
"Koliko brzo?"

"Teko je rei, ali mislimo da e prvi obilazak planete trajati oko etiri sata, a
drugi jedan sat."
"Drugi obilazak!" ree Saks.
"Pa, znate, duina kabla je 37.000 kilometara, a obim polutara 21.000. Tako da
e maltene dvaput omotati planetu."
"Onima na polutaru bilo bi pametno da se to pre sklone", ree Saks.
"Nee pasti tano na polutar", ree Stiv. "Oscilacije Fobosa donekle e ga
pomeriti od polutara. To je bilo najtee izraunati, zato to zavisi od toga gde je kabl
bio u Fobosovoj oscilaciji kada je poeo da pada."
"Sever ili jug?"
"Saznaemo za nekoliko sati."
estoro putnika bespomono su zurili u ekran. Prvi put posle njihovog dolaska
vladala je tiina. Ekran je pokazivao samo zvezde. Nije postojala taka odakle se
mogao posmatrati pad lifta; kabl, od ije se ukupne duine video samo deli, ostae
nevidljiv do samog kraja. Ili vidljiv kao uarena linija u padu.
"Ode Filisin most", ree Naa.
"Ode Filis", ree Saks.
Grupa u Margaritiferu uspostavila je kontakt sa satelitskim signalima koje je
uhvatila i otkrila da moe da potkrada i neke policijske satelite. Iz poruka sa svih
ovih satelita uspeli su da sastave deliminu sliku pada. Ekipa UNOMA-e iz Nikozije
javila je da je kabl pao severno od njih, ruei se vertikalno, no ipak brzo pokrivajui
tlo, kao da proseca planetu koja se okretala. Iako je to bilo severno od njih, smatrali
su da je ipak bilo juno od polutara. Uspanien glas iz efilda, nejasan od statikog
uma, zatraio je da potvrde izvetaj; kabl je ve prekrio polovinu grada i grupu
atora istono od njega, du cele padine Pavonisa i istonog Tarzisa, poravnavi
zvunim udarom zonu irine deset kilometara; bilo bi i gore, da vazduh na toj visini
nije bio tako redak. Preiveli u efildu hteli su da znaju da li da bee na jug da bi
izbegli sledei namotaj, ili da pokuaju da obiu kazan vulkana na severu.
Nisu dobili odgovor. Meutim, druga grupa begunaca iz Koroljeva, na junom
rubu Ponora Melas u Marinerisu, javila se preko jednog od ustanikih kanala: kabl je
sada padao takvom silinom da se razmrskavao pri udaru. Pola sata kasnije, stigla je
poruka sa jedne od buotina u Aureumu; ljudi su izili kada su prestali zvuni udari, i
zatekli humku tinjajueg istopljenog materijala koja se pruala od obzorja do
obzorja.
Sledei sat nije bilo novih vesti o razaranjima, ve samo pitanja, nagaanja i
glasina. Onda se jedan od onih sa slualicama zavali unazad na stolici, pokaza
paleve ostalima i ukljui interkom; otuda se zau uzbueni glas koji je vikao kroz
statiki um: "Eksplodirae! Sruio se za otprilike etiri sekunde, zapaljen itavom
duinom, i kada je udario o zemlju sve nam je poskoilo pod nogama! Ovde kod nas

na nekom mestu proputa izolacija. Pretpostavljamo da smo osamnaest kilometara

juno od mesta udara, a od polutara smo udaljeni dvadeset pet, pa se nadam da ete
pomou ovih podataka moi da izraunate gde e pasti sledei namotaj. Goreo je
itavom duinom! Kao bela linija koja preseca nebo! Nikada nisam video neto
slino! Jo sam delimino zaslepljen od njegovog sjaja, vidim blistavu zelenu
svetlost. Izgledao je kao izduena zvezda-padalica... ekajte, Horhe je na interkomu,
on je tamo napolju i kae da je na njegovom mestu visok samo tri metra. Ovde je
zemljite od mekog regolita, tako da kabl lei u jarku koji je sam udubio. Horhe kae
da je na nekim mestima toliko duboko da moe da ga prekrije zemljom a da ne
naini humku. Tu lii na fjordove, jer je na drugim mestima visok po est i sedam
metara! Kladim se da se prua kilometrima! Bie kao Kineski zid."
Tada stie poziv iz kratera Eskalante; nalazio se tano na polutaru i odmah je
bio evakuisan na vest o odvajanju Klarka, ali je zbeg poao na jug, tako da ih je kabl
zamalo promaio. Javili su da kabl sad pri udaru eksplodira i alje gejzire
rastopljenog materijala u nebo, vatromet lave u polumraku svitanja, ugaen i crn kada
bi ponovo pao na povrinu.
Saks je sve vreme bio ispred monitora, i sada je mrmljao kroz napuena usta
dok je kucao naredbe i itao sa ekrana. U drugom prolasku, brzina pada poveae se
na 21.000 kilometara na sat, objavio je, gotovo est kilometara u sekundi, tako da e
svima koji se nau u blizini - na opasnom mestu, ak i pogibeljnom ako niste na
uzvisini i kilometrima daleko - izgledati kao udar meteora, i preletee nebo za manje
od sekunde. Propratie ga zvuni udari.
"Hajdemo napolje da pogledamo", predloi Stiv uz pogled krivice prema En i
Sajmonu. Puno njih se obukoe i izioe. Putnici su se zadovoljili video-slikom sa
spoljnje kamere, zamenjujui je snimcima sa satelita. Snimci sa none strane planete
bili su spektakularni; pokazivali su vatrenu izvijenu liniju, koja je sekla nanie poput
otrice belog srpa, namerene da presee planetu nadvoje.
Uprkos tome, otkrili su da im je teko da se usredsrede na ono to vide, i da
shvate, a kamoli da neto osete. Bili su iscrpljeni kada su sleteli, sada jo vie, no
ipak nisu mogli da spavaju; stizalo je sve vie snimaka, i neki su bili sa robotskih
kamera u bespilotnim letelicama na dnevnoj strani, koji su pokazivali spaljeni,
zadimljeni, opustoeni predeo - regolit odbaen u stranu, u dva paralelna nasipa, a
izmeu njih kanal pun crnila, proaran meavinom materijala koja je bila sve
egzotinija to je udar bio jai, sve dok na kraju kamera nije poslala snimak jarka
koji se pruao od horizonta do horizonta i bio ispunjen neim za ta je Saks rekao da
moraju da su grubi crni dijamanti.
Udari su u poslednjih pola sata bili tako snani da je dalje na severu sve bilo
poravnato; ljudi su govorili da niko ko je bio dovoljno blizu da vidi pad kabla nije to
i preiveo, stradala je i veina robotskih kamera. Poslednje hiljade kilometara pada
kabla nisu imale svedoka.

Najnoviji snimak stigao je sa zapadne strane Tarzisa i prikazao drugi prolazak

tom velikom padinom. Bio je kratak, ali velianstven: beli oganj na nebu, i eksplozija
koja se iri zapadnom stranom vulkana. Na drugom snimku, sa robota u Zapadnom
efildu, videlo se kako kabl upravo prolee prema jugu, a onda je usledio potres ili
zvuni udar, i cela rubna etvrt efilda uruila se zajedno sa liticom, polako
propadajui prema dnu kazana, pet kilometara nie.
Posle toga je stiglo vie snimaka sa raznih strana rascepkanog sistema, ali se
pokazalo da su uglavnom reprize ili snimci posledica. Potom sateliti poee ponovo
da se iskljuuju.
Prolo je pet sati od poetka pada. estoro putnika otromboljeno su sedeli,
gledajui ili ne gledajui televiziju, preumorni za bilo kakvo oseanje, preumorni da
misle.
"Pa", ree Saks, "sada imamo isti onakav polutar kakav sam mislio da ima
Zemlja kada mi je bilo etiri godine. Dugaku, debelu, crnu liniju koja opasuje
planetu."
En mu uputi tako gorak pogled da se Naa pobojala da e ustati i udariti ga.
Ali se niko od njih nije pomerio. Na televizoru su treptali snimci, zvunici su itali i
krali.
I sami su videli liniju polutara, bar njen najjuniji deo, druge noi leta prema
albatana Valisu. Bila je to iroka, prava, crna pruga, koja ih je vodila na zapad. Dok
su leteli iznad nje, Naa je sumorno zurila dole. Projekt nije bio njen, ali je u njega
ipak bio uloen veliki rad, sada propao rad. Bio je to oboren most; a ruenje mosta
uvek je sumnjivo reenje.
Ta crna linija bila je i grobnica. Na planeti nije bilo tako mnogo rtava, osim
na istonoj strani Pavonisa, ali je zato stradala veina, ako ne i svi oni koji su se nali
negde na liftu, a samo je njih bilo nekoliko hiljada. I verovatno su bili ivi i
nepovreeni sve dok njihov deo kabla nije zaao u atmosferu i zapalio se.
Dok su leteli iznad ostataka, Saks uhvati jo jedan snimak pada. Neko je ve
uradio hronoloku montau svih snimaka poslatih u mreu, uivo ili neposredno
posle pada. Poslednji u ovoj montai, veoma veto uraenoj, bio je snimak eksplozija
gornjeg kraja kabla na povrini. Oblast udara videla se samo kao nemirni beli mehur,
nalik na greku na traci; nije bilo ureaja koji je mogao da snimi tako jaku svetlost.
Ali su u nastavku montae snimci bili usporeni i obraeni na sve mogue naine, i
jedan od njih bio je zavrni, krajnje usporeni snimak na kome su se videle pojedinosti
koje bi bilo nemogue opaziti uivo. Sada su mogli da vide da se pri prolasku niti
preko neba prvo odvojio zapaljeni grafit, ostavivi svetleu dvostruku spiralu
dijamanta da se velianstveno sputa sa predveernjeg neba.
Naravno, bio je to veliki nadgrobni spomenik, jer su ljudi na njemu u tom
trenutku ve bili mrtvi, spaljeni; meutim, bilo je teko misliti o njima pred slikom

takve neobinosti i lepote, slinom nekakvoj fantastinoj DNK, DNK iz makrosveta

iste svetlosti koja prodire u nau Vaseljenu da oplodi pustinjsku planetu...
Naa prestade da gleda televiziju i pree na kopilotovo sedite da pomogne u
osmatranju drugog aviona. Cele te noi zurila je kroz prozor, nesposobna da zaspi, da
odagna iz uma prizor silaska onog dijamanta. Bila je to njena najdua no na
putovanju. inilo joj se da ih od zore deli venost.
Ali vreme je ipak prolo, jo jedna no njihovog ivota, i dola je zora. Odmah
nakon svitanja spustili su se na servisnu pistu pored cevovoda povie albatane i
proveli dan sa grupom izbeglica, radnika na cevovodu, zatoenih na tom mestu.
Grupa nije imala jedinstveno politiko opredeljenje, i jedina elja bila im je da ivi
doekaju da se stvari vrate u normalan tok. Nai je njihov stav bio tek delimino
osveenje, i pokuala je da ih nagovori da iziu i poprave cevovod, ali sumnjala je da
je uspela u tome.
Uvee su ponovo poleteli, jo jednom natovareni zalihama dobijenim od
domaina. A sledeeg jutra spustili su se na naputeni aerodrom kratera Kar. Jo nije
bilo osam sati kada su Naa, Saks, En, Sajmon, Saa i Jeli obukli hodae i popeli se
na rub kratera.
Kupola je bila sruena, a na dnu je bilo poara. Sve zgrade bile su itave, ali
oprljene, i gotovo svi prozori bili su razbijeni ili istopljeni. Plastini zidovi bili su
iskrivljeni ili izoblieni, beton pocrneo. Sve je bilo zasuto pepelom, ponegde u
gomilama, malim humkama mrkog ugljenika. Neke su liile na obrise u Hiroimi.
Da, bila su to tela. Obrisi ljudi koji su pokuavali da progrebu put kroz plonik.
"Vazduh je bio prezasien kiseonikom", nagaao je Saks. Ljudska koa u takvim
uslovima postaje zapaljiva. To se dogodilo i jednoj od prvih posada Apola,
zarobljenoj u probnoj kapsuli, sa atmosferom od istog kiseonika; kada je buknuo
poar, zapalili su se kao parafin.
Tako je bilo i ovde. Zapalili su se svi koji su se nali na ulicama i trali okolo
poput pokretnih buktinja, to se videlo iz poloaja humki pepela.
estoro starih prijatelja zaoe zajedno u senku istonog zida kratera. Ispod
krunog tamnoruiastog neba, zastadoe pred prvom grupom pocrnelih tela, a onda
hitro pooe dalje. Otvarali su sva vrata koja su se mogla otvoriti, kucali na
zaglavljena i oslukivali zidove stetoskopskom napravom koju je Saks poneo sa
sobom. uli su samo svoja srca, glasno i ubrzano bilo u dubini osuenih grla.
Naa je posrtala okolo, diui kratko i hrapavo. Primoravala je sebe da zagleda
tela kraj kojih je prolazila, pokuavajui da proceni duinu crnih hrpa uglja. Kao u
Hiroimi ili Pompeji. Ljudi su otada postali vii, ali su i dalje sagorevali do kostiju, a
i od njih su ostajali samo tanki, crni prutovi.
Kada je naila na humku veliine pribline onoj za kojom je tragala, zastala je
i zagledala se u nju. Potom joj je prila, pronala desnu ruku i zagrebala spaljene

kosti zgloba ake, traei ploicu sa takastim kodom. Nala ju je i oistila. Prela je
laserom preko nje, kao kasirka u samoposluzi. Emili Hargrou.
Pola je dalje, ponovila postupak kod sledee hrpe odgovarajue veliine. Tabo
Moeti. Ovo je ipak bilo bolje nego porediti zube sa stomatolokim dosjeima; to
nikako ne bi mogla.
Oamuena i otupela, u blizini zgrade gradske uprave naila je na jednu
usamljenu humku, ija je desna ruka bila ispruena kao da joj se nudi za proveru.
Oistila je ploicu i oitala je. Arkadije Nikolajevi Bogdanov.
Sledeih jedanaest dana leteli su na zapad, danju se krijui pod maskirnim
prekrivaima, ili kao gosti ljudi koje su usput sretali. Nou su pratili odailjae, ili
uputstva grupe kod koje su poslednji put odseli. Iako su ove grupe esto znale za
postojanje i skrovite drugih, nikako nisu bile deo jedinstvenog pokreta otpora, niti
povezane: neke su se nadale da e se probiti do polarne kape, kao zatvorenici iz
Koroljeva, druge nikad nisu ule za ovo utoite; neke su bile bogdanovisti, druge
pristalice drugih voa; negde su to bile verske zajednice ili utopijski eskperimenti, ili
pak nacionalisti koji su pokuavali da stupe u vezu sa vladama kod kue; negde su to
bile samo grupe preivelih bez programa, siroad nasilja. estoro putnika spustili su
se i u sam Koroljev, ali nisu pokuali da uu, opomenuti golim telima zatvorskih
uvara pred komorama, od kojih su neka bila uspravljena poput kipova.
Posle Koroljeva nisu vie sreli nikoga. Radio i televizija zamrli su kao da su
sateliti bili oboreni sa neba; piste su bile puste: Zemlja se krila iza Sunca. Predeo je
izgledao beivotan kao pre njihovog dolaska, izuzev sve irih mrlja slane. Leteli su
dalje kao da su sami na svetu, jedini preiveli.
Nai je u uima umela statika, verovatno neki kvar na ventilatorima u avionu.
Proverila ih je. Bili su ispravni. Ostali su joj davali poslove, putali je da eta sama
pre poletanja i posle sletanja. I sami su bili oamueni otkriima u Karu i Koroljevu,
i nisu bili u stanju da pokuaju da je razvesele, to je za nju bilo olakanje. En i
Sajmon jo su brinuli zbog Pitera. Jeli i Saks brinuli su zbog zaliha hrane, koje su se
smanjivale; ormani su bili gotovo prazni.
Ali Arkadije je bio mrtav i nita od toga vie nije bilo vano. Ustanak joj se
vie nego ikad inio uzaludan, neusmeren gr gneva, najcrnji primer onoga: seci ui,
krpi dupe. itav svet, uniten! Predloila je saputnicima da poalju poruku, preko
jednog od glavnih kanala, da je Arkadije mrtav. Saa se sloila i pomogla joj da ubedi
ostale da to uine. "To e pomoi da sve bre prestane", rekao je.
Saks odmahnu glavom. "Ustanci nemaju voe", ree. "Osim toga, teko da e
iko uti."
Ali nekoliko dana kasnije postade jasno da je neko ipak uo. U odgovor im je
stigao mikromlaz od Aleksa Zalina. "Zna, Sakse, ovo nije amerika revolucija, ili
francuska, ili ruska, ili engleska. Ovo je zbir svih revolucija. Ustao je ceo jedan svet,

sa kopnenom povrinom jednakom Zemljinoj, a to pokuava da sprei samo nekoliko

hiljada ljudi, veinom jo u svemiru, odakle imaju dobar pregled, ali su veoma
ranjivi. Ako im uspe da pokore otpor u Sirtisu, eka ih onaj u Helospontusu. Zamisli
svemirske baze koje pokuavaju da spree revoluciju u Kambodi, ali isto tako i na
Aljasci, u Japanu, paniji, na Madagaskaru. Kako to uiniti? Nikako. ao mi je samo
to Arkadije Nikolajevi nije poiveo da to vidi, jer bi..."
Poruka je bila naglo preseena. Lo znak, moda, a moda i ne. Ali ak ni
Aleks nije uspeo da sakrije izvesnu obeshrabrenost u glasu, kada je govorio o
Arkadiju. Nije ni mogao: Arkadije je bio mnogo vie od politikog voe - bio je
svaiji brat, prirodna sila, glas savesti. Bio je onaj uroeni ovekov oseaj za dobro i
loe. ovekov najbolji drug.
Osakaena od bola, Naa je pomagala u nonoj navigaciji, trudei se da
prespava najvei deo dana. Izgubila je teinu. Kosa joj je potpuno osedela, sve
preostale sive i crne vlasi ostajale su na etki. Bilo joj je teko da govori. Grlo i
utroba kao da su joj bili okamenjeni. I sama je bila kamen. Nije uspevala da zaplae.
Umesto toga je radila. Niko koga su sreli nije imao vika hrane, a i njihove zalihe
bile su pri kraju. Uveli su strogu tednju, prepolovivi obroke.
Onda su, trideset drugog dana putovanja iz Lasvica, posle prevaljenih desetak
hiljada kilometara, stigli u Kairo, gore na junom rubu Noktis Labirintusa, blizu
najjunijeg namotaja palog kabla.
Kairo je bio pod de facto kontrolom UNOMA-e, utoliko to niko u gradu nije
tvrdio drugaije, i kao svi ostali veliki gradovi pod atorom, bio je potpuno izloen
laserima UNOMA-inih policijskih brodova, koji su uli na orbitu tokom proteklog
meseca. Osim toga, u Kairu su pre rata iveli uglavnom Arapi i vajcarci, i ljudi
obeju nacionalnosti su se trudili, barem u Kairu, da izbegnu nevolje.
Sada, meutim, estoro putnika nisu bili jedini namernici; iz Tarzisa je upravo
bila stigla itava najezda izbeglica, stradalnika iz efilda i ostatka Pavonisa; drugi su
pristizali iz Marinerisa, kroz lavirint Noktisa. Gradsko stanovnitvo bilo je
uetvorostrueno, mnotvo ljudi spavalo je i ivelo na ulicama i u parkovima, fiziki
pogon bio je napregnut do take pucanja, a ponestajalo je hrane i gasova.
estoro putnika saznali su to od jedne radnice na pisti koja je tvrdoglavo
nastavljala da radi svoj posao, iako na aerodrom vie nisu sletali atlovi. Poto ih je
odvela do njihovih mesta usred velike flote aviona na jednom kraju piste, rekla im je
da se obuku i da peice preu kilometar razdaljine do gradskog zida. Naa je zbog
neega oseala nemir kada je morala da ostavi dva 16 D iza sebe i ue peice u grad;
nije joj bilo bolje ni kada je prola kroz komoru, kada je videla da veina ljudi unutra
nose hodae i lemove sa sobom, spremni za pad pritiska.
Otili su do gradske uprave i tamo zatekli Frenka i Maju, kao i Meri Dankl i
Spensera Deksona. S olakanjem su se pozdravili, ali nije bilo vremena da jedni

drugima ispriaju svoje pustolovine; Frenk je radio za ekranom, inilo se da

razgovara s nekim na orbiti, pa se oslobodio njihovih zagrljaja i nastavio da govori, a
malo kasnije mahnuo im je da pokae da je primetio njihov dolazak. Oito je bio
ukljuen u neoteen sistem veza, ili vie njih, jer je sledeih est sati neprestano
govorio pred ekranom na kome su se smenjivala lica, i prekidao seansu samo da
popije malo vode ili da pozove nekog drugog, i nijednom nije pogledao svoje stare
drugove. inilo se da je u neprestanoj pomami, jer su mu vilini miii ritmiki
poigravali; inae je bio u svom elementu, objanjavajui i drei govore, ulagujui se
i pretei, ispitujui i odmah zatim nestrpljivo komentariui dobijene odgovore.
Drugim reima, kuvao je i muvao u svom starom stilu, ali sa nekom jarosnom,
gorkom, ak preplaenom crtom, kao da je zakoraio sa litice, pa sad pokuava da se
vrati na nju priom.
Kada se konano iskljuio, zavalio se u stolici i histrionski uzdahnuo, a onda
se ukoeno podigao i priao da ih pozdravi, kratko poloivi ruku na Naino rame.
Osim tog gesta, bio je odsean sa svima i potpuno nezainteresovan za to kako su
stigli do Kaira. Pitao je samo koga su sreli i gde i kako se te ratrkane grupe snalaze,
kakvi su im planovi. Jednom ili dvaput otiao je do ekrana i pozvao grupu im je
saznao gde se nalazi, to je zapanjilo putnike, koji su verovali da su svi odseeni kao
to su oni bili. "UNOMA-ini kanali", objasni Frenk, prelazei rukom preko mrke
vilice. "Dre ih otvorene za mene."
"Zato?" ree Saks.
"Zato to pokuavam da zaustavim ovo. Da uspostavim primirje, pa optu
amnestiju i, na kraju, obnovu u kojoj bi svi uestvovali."
"Ali pod ijom upravom?"
"UNOMA-inom, naravno. I dravnih ureda."
"Ali UNOMA pristaje samo na primirje?" nagaao je Saks. "A pobunjenici
samo na optu amnestiju?"
Frenk kratko klimnu glavom. "I nikome se ne dopada zajednika obnova. Ali
trenutna situacija je tako loa da e moda pristati. Otkako je pao kabl, izlila su se jo
etiri akvifera. Svi su na polutaru, a neki kau da je to posledica pada."
En na ovo odmahnu glavom, a Frenku kao da je bilo milo to to vidi. "Imam
dosta razloga da verujem da su dignuti u vazduh. Jedan su otvorili na ulazu u Ponor
Borealis, tako da se izliva na dine Borealisa."
"Teina polarne kape na tom mestu verovatno stvara veliki pritisak", ree En.
"Zna neto o aheronskoj grupi?" upita Saks Frenka.
"Ne. Nestali su. Bojim se da su proli kao Arkadije." Okrznuo je pogledom
Nau i nezadovoljno skupio usne. "Treba da se vratim na posao."
"Ali ta se dogaa na Zemlji?" upita En. "ta UN imaju da kau o ovome?"

"'Mars nije nacija, ve opteljudsko dobro'", ozbiljno izrecitova Frenk. "Kau

da se ne moe dozvoliti da beznaajni deli oveanstva koji ivi ovde kontrolie sva
ta bogatstva, u trenutku kada je svetska materijalna baza tako ugroena."
"To je verovatno istina", zau Naa sebe kako govori. Glas joj je bio promukli
kreket. Imala je oseaj da je danima utala.
Frenk slegnu ramenima.
Saks ree: "Pretpostavljam da su zato dali transnacionalkama odreene ruke.
Rekao bih da je ovde vie njihovih bezbednjaka nego policije UN."
"Tako je", ree Frenk. "Potrajalo je dok UN nisu postavile svoje mirovnjake."
"Nemaju nita protiv da neko drugi obavi prljave poslove."
"Naravno."
"A kako je na Zemlji? ponovo upita En.
Frenk slegnu ramenima. "ini se da Sedmorica polako uspostavljaju kontrolu."
Odmahnuo je glavom. "Teko je proceniti odavde."
Vratio se pred ekran da nastavi sa pozivima. Ostali se razioe da jedu, da se
operu, spavaju, da se raspitaju za prijatelje i poznanike, za ostale lanove prvih
stotinu, za vesti sa Zemlje. Zemlje-rentijeri transnacionalki bile su opustoene
napadima siromanih zemalja juga, ali su, izgleda, transnacionalke prebegle kod
Sedmorice, gde ih je branilo sedam dinovskih vojski. Dvanaesto primirje trajalo je
ve nekoliko dana.
Bila je to, dakle, prilika da se malo odmore. Ali kad god bi proli kroz
komunikacioni centar, Frenk je bio tamo, sve dublje u crnom i gorkom jedu,
prosecajui put kroz beskrajni komar diplomatskih kulisa, govorei i govorei u
navaljujuem, prezirnom, zajedljivom tonu. Vie se nije trudio da bilo koga
nagovara; sada je to bilo isto odmeravanje volja. Pokuaj da pokrene svet bez
oslonca, ili sa najneznatnijim osloncem, i sa polugama starih amerikih veza i
trenutnog poznanstva sa mnogobrojnim voama ustanka, obema maltene preseenim
dogaajima i raspadima televizijskog sistema. Na Marsu su svakodnevno postajale
sve manje znaajne, jer su UNOMA i snage transnacionalki zauzimale grad za
gradom. Nai se inilo da on sada nastoji da pokrene proces dalje istom snagom
besa zbog nedostatka uticaja. Primetila je da joj je loe u njegovom prisustvu; stvari
su dovoljno ravo stajale i bez njegovog crnog jeda.
No, Saks mu je pomogao da uspostavi nezavisan signal sa Zemljom, tako to
je stupio u vezu sa Vegom i nagovorio tamonje tehniare da alju poruke tamo i
nazad. To je znailo nekoliko sati izmeu slanja i prijema, ali je posle dva duga dana
imao ve pet ifrovanih razgovora sa dravnim sekretarom Vuom, i dok je ekao
uzvratne poruke kroz no, ljudi sa Vege ispunjavali su praznine snimcima zemaljskih
vesti koje ovde nisu videli. Svi ovi izvetaji, kada su se odnosili na dogaaje na
Marsu, slikali su pobunu kao sitne nerede koje su prouzrokovali kriminalni elementi,
prvenstveno odbegli zatvorenici iz Koroljeva, u ijem je bezumnom i divljakom

unitavanju imovine stradao veliki broj nedunih civila. Istaknuto mesto u

izvetajima imali su snimci sleenih nagih tela straara ispred Koroljeva, kao i
satelitske fotografije izlivenih akvifera. Najsumnjiaviji programi napominjali su da
ovi i svi drugi snimci sa Marsa potiu od UNOMA-e, a neke stanice u Holandiji i
Kini ak su dovodile u sumnju verodostojnost UNOMA-inih izvetaja. Ali pri tom
nisu davale nikakvo alternativno objanjenje dogaaja, tako da su zemaljski mediji u
sutini irili verziju transnacionalki. Kada je Naa ukazala na to, Frenk je samo
frknuo. "Naravno", ree podrugljivo. "Zemaljske vesti jesu transnacionalke." I
iskljui zvuk.
Iza njega, Naa i Jeli instinktivno se nagnue napred na kauu, kao da e im to
pomoi da bolje uju nemi snimak. Dve nedelje bez vesti inile su im se kao godine,
i sada su bespomono zurili u ekran, upijajui svaku prepoznatljivu informaciju. Jeli
je ak ustao da ponovo pojaa zvuk, ali je Frenk zaspao na stolici, sa bradom na
grudima. Kada je stigla poruka iz Stejt Dipartmenta uz trzaj se probudio, pojaao
zvuk, zagledao se u siuna lica na ekranu i odseno odgovorio promuklim glasom.
Potom je sklopio oi i ponovo zaspao.
Na kraju druge noi veze preko Vege, imao je obeanje sekretara Vua da e
pritisnuti UN u Njujorku da ponovo uspostave veze i da zaustave sve akcije policije
dok se ne sagleda situacija. Vu je takoe obeao da e pokuati da isposluje odluku
da se snage transnacionalki vrate na Zemlju, iako je to, po Frenkovoj primedbi, bilo
nemogue.
Prolo je nekoliko sati od izlaska Sunca kada je Frenk poslao poslednju poruku
na Vegu i iskljuio vezu. Jeli je spavao na podu. Naa ukoeno ustade i ode da se
proeta po parku, koristei svetlost dana da razgleda okolinu. Morala je da gazi
izmeu tela spavaa na travi, grupa od troje ili etvoro ljudi, uurenih zajedno ne bi
li se ugrejali. vajcarci su postavili velike kuhinje i nizove bungalova du gradskog
zida: sve zajedno izgledalo je kao gradilite, i ona odjednom oseti suze na licu. Poe
dalje. Prijalo je ponovo otvoreno etati usred dana.
Na kraju se vratila u gradsku upravu. Frenk je stajao iznad Maje, koja je
spavala na kauu. Bezizrazno ju je posmatrao, a onda mutno pogleda Nau. "Stvarno
je u 'autu'."
"Svi su umorni."
"Hm. Kako je bilo u Helasu?"
"Potopljen je."
On zavrte glavom. "Saks mora da je presrean."
"I ja to kaem. Ali mislim da je suvie izmaklo kontroli ak i za njegov ukus."
"Ja'." Sklopio je oi, i na trenutak se inilo da spava. "ao mi je zbog
Arkadija."
"Da."
Ponovo muk. "Ovako lii na devojicu."

"Pomalo." U stvari, nikada joj nije izgledala starije nego sada. Svi su pregurali
osamdesetu i poinjali su da gube trku, bez obzira na tretman. Starili su duhom.
"Oni sa Vege rekli su mi da e Filis i ostali sa Klarka pokuati da preu do njih
u raketi za spasavanje."
"Zar nisu izvan ravni ekliptike?"
"Jesu, sada, ali e pokuati da se proguraju do Jupitera i da ga iskoriste da se
odbace nazad kroz sistem."
"Za to e im trebati godina ili dve, zar ne?"
"Oko godinu dana. Nadajmo se da e promaiti ili pasti na Jupiter. Ili da e
ostati bez hrane."
"Reklo bi se da nisi ba lud za Filis."
"Kuka. Ona je odgovorna za veliki deo ovoga. Navabila je ovamo sve one
transnacionalke, obeavi im metala koliko im dua poeli - raunala je da e sa
tolikom silom iza sebe biti kraljica Marsa; trebalo je da je vidi tamo gore na Klarku,
kako gleda na planetu kao mali limeni bog. Mogao sam da je zadavim. Uh, to joj
nisam video lice kada se otkaio Klark!" Promuklo se nasmejao.
Maja se na taj zvuk promekolji i probudi. Podigli su je i izili u park da neto
pojedu. Stali su u red ljudi uurenih u hodaima; kaljali su, trljali ruke, izbacivali
oblake pare nalik na bele lopte od vate. Malo njih je govorilo. Frenk je posmatrao
prizor s izrazom gaenja, i kada su uzeli posluavnike sa rotijem i tabulijem,
progutao je svoj obrok i poeo da razgovara preko ploice na arapskom. "Kau da iz
Noktisa dolaze Aleks, Evgenija i Samanta, sa nekim mojim prijateljima Beduinima",
ree im, poto je prekinuo vezu.
Bila je to dobra vest; o Aleksu i Evgeniji znalo se samo to da su se poslednji
put javili sa Vidikovca Aureum, pobunjenikog uporita odakle je uniten veliki broj
brodova UN na orbiti pre no to su ga razorili projektilima sa Fobosa. A o Samanti
niko nije znao nita ve mesec dana, od poetka rata.
I tako se dogodilo da su se svi lanovi prvih stotinu u naselju nali na severnoj
kapiji Kaira da ih doekaju. Severna kapija Kaira gledala je na dugaku prirodnu
rampu koja se sputala u jedan od kanjona junog ruba Noktisa; put je iao uz ovu
rampu od dna kanjona, tako da su mogli da vide daleko u dubinu kanjona. Neto
posle podneva, tamo se pojavio karavan rovera, u nevelikom oblaku praine, putujui
polako.
Proao je skoro ceo sat dok vozila nisu stigla na zavrni deo puta uz rampu.
Bila su manje od tri kilometra daleko kada se meu njima podigoe veliki gejziri
ognja i lave, odbacivi nekoliko rovera na zid litice, a nekoliko sa rampe u ponor.
Ostali su se zaustavili, razmrskani i u plamenu.
Tada i severnu kapiju uzdrma eksplozija, i oni se bacie prema zidu. Na
zajednikoj frekvenciji jauci i vika. Potom nastade tiina; oni se podigoe na noge.
ator je jo stajao, iako je komora na kapiji naizgled bila razvaljena.

Dole, na putu, dizalo se u vazduh tanko paperje mrkog dima, rasipajui se na

istok, vraajui se prema Noktisu na vetru sumraka. Naa je poslala robotski rover da
potrai preivele. Ploice su pucketale od statike; nije se ulo nita drugo, i Naa je
bila zahvalna zbog toga; emu da se nadaju? Frenk je psovao u svoju ploicu, malo
na arapskom, malo na engleskom. Uzaludno je pokuavao da sazna ta se dogodilo.
Ali Aleksandar, Evgenija, Samanta... Naa se sa zebnjom zagleda u sliice na zglobu,
neodluno upravljajui robotskim kamerama. Uniteni roveri. Nekoliko tela.
Nijednog pokreta. Jedan rover se jo dimio.
"Gde je Saa?" povika Jelijev glas. "Gde je Saa?"
"Bila je u komori", ree neko. "Pola je da ih pozdravi."
Dadoe se na posao da otvore vrata unutranje komore; Naa je prvo otkucala
sve mogue ifre, potom je uzela alat i najzad plastini eksploziv koji joj je neko
dodao. Povukli su se unazad; vrata izletee poput konice samostrela, i oni se sjurie
unutra, poto su uklonili teka vrata s puta. Naa utra u komoru i pade na kolena
pored Sae, koja je bila sklupana sa glavom u jakni, u uvebanom poloaju;
meutim, bila je mrtva, lica crvenog kao Mars, zaleenih oiju.
Oseajui da e se skameniti ako se ne pokrene, Naa skoi na noge i potra
prema gradskim vozilima kojima su se dovezli. Uskoi u jedno i odveze se; nije
znala kuda bi, i inilo se da vozilo samo bira pravac. Glasovi njenih drugova probie
se kroz statiki um sa ploice, nalik na cvrke u kavezu; Maja je besno mrmljala na
ruskom, plaui; samo je ona bila dovoljno jaka da u ovo unese oseanja: "Opet
Fobos!" jeknu njen glasi. "Tamo gore su poludeli!"
Ostali su bili u oku i zvuali su kao VI. "Nisu poludeli", ree Frenk. "To to
rade savreno je razumno. Svesni su da sledi politiki dogovor i ispucavaju se dok
mogu."
"Ubilaka kopilad!" povika Maja. "KGB-ovi faisti..."
Vozilo se zaustavi ispred gradske uprave. Naa utra unutra, do sobe gde je
ostavila svoje stvari, koje su se svele na stari, plavi ranac. Poe da prekopava po
njemu, jo nesvesna ta, zapravo, trai, sve dok joj ozleena ruka, i dalje jaa, ne
dohvati to i izvue ga napolje. Arkadijev primopredajnik. Naravno. Otrala je nazad
u vozilo i povezla ih prema junoj kapiji. Saks i Frenk jo su razgovarali. Saks je
zvuao kao i obino, ali ne i ono to je govorio: "Svako od nas za koga se zna gde je
ili je ovde ili je ubijen. Smatram da su se okomili na prvih stotinu."
"Misli da hoe da nas uklone?" ree Frenk.
"uo sam kako nas u nekim zemaljskim vestima nazivaju kolovoama. Od
poetka ustanka imamo dvadeset jednog mrtvog i etrdeset nestalih."
Vozilo stie do june kapije. Naa iskljui interkom, izie iz vozila, ue u
komoru i navue izme, lem i rukavice. Pustila je vazduh i proverila pritisak, a onda
tresnu po dugmetu za otvaranje vrata i saeka da se komora isprazni i otvori. Kao to
se otvorila Sai. U poslednjih mesec dana proivele su itav jedan ivot zajedno.

Onda se nae napolju, u belini i vetru maglovitog dana, i oseti prvi dijamnatski ujed
hladnoe. Poe da se probija kroz nanose praine i pred njom zaigra crvena magla.
uplja ena prska krv. Ispred druge kapije leala su tela njenih prijatelja i tela
neznanaca, pomodrelih i oteenih lica, kao posle graevinskih nesrea; Naa ih je
videla nekoliko, isto toliko puta smrt, i svaki put je bilo strano - a ovde su se trudili
da izazovu jo toga, jo stravinih nesrea! Takav je rat; ubiti na svaki mogui nain.
Ljude koji bi moda iveli hiljadu godina. Pomislila je na Arkadija i na hiljadu
godina, i zaitala. Poslednjih godina su se esto svaali, uglavnom zbog politike.
Tvoji planovi su ist anahronizam, govorila mu je. Ne shvata svet. Ha! - nasmejao
se, uvreen. Ovaj svet razumem. Rekao je to sa najmranijim izrazom lica koji je
ikad videla kod njega. A seala se i kada joj je dao primopredajnik, kako je ridao za
Donom, kako je bio mahnit od besa i tuge. Za svaki sluaj, rekao je na njena
odbijanja, moleivo. Za svaki sluaj.
I sluaj se dogodio. Nije mogla da veruje. Uzela je kutiju iz depa na boku
hodaa i poela da je okree u rukama. Fobos je trao nad zapadnim horizontom kao
sivi krompir. Sunce tek to je bilo zalo, i njegov ar na nebu bio je tako jak da joj se
inilo da stoji u sopstvenoj krvi, da je postala bie veliine elije, koje stoji na
nagrienom zidu njenog srca, dok oko nje briu vetrovi njene roene pranjave
plazme. Na kosmodrom severno od grada sputale su se rakete. Ogledala su blistala
na zapadnom nebu kao jato veernjih zvezda. Prometno nebo. Uskoro e sleteti
brodovi UN.
Fobos je preao preko neba za etiri sata i jednu etvrtinu, tako da nije morala
dugo da eka. Iziao je kao polumesec, ali je sada bio zaobljeniji, gotovo pun, na
sredini uspona do zenita, kreui se postojano i hitro preko neba koje se zgunjavalo.
Nazirala je bledu taku svetlosti na sivom disku: dva mala pokrivena kratera,
Semenov i Levejkin. Ispruila je primopredajnik i otkucala ifru za paljenje,
MANGALA. Kao da koristi daljinski upravlja za televizor.
Na gornjoj ivici malog sivog diska blesnu jarka svetlost. Dve blede take se
ugasie. Blistava svetlost se pojaa. Da li se usporavanje vidi golim okom?
Verovatno ne; no, ona ga je ipak videla.
Fobos je padao.
Kada se vratila u Kairo, videla je da se vest ve proirila. Blesak je bio
dovoljno snaan da privue panju, i ljudi su se odmah okupili oko televizora, po
navici, i poeli da pronose glasine i nagaanja, tako da se osnovna injenica proirila
okolo, a negde je bila i nezavisno pogoena. Naa je prolazila pored grupa, i ula
ljude kako govore "Fobos je pogoen! Fobos je pogoen!" Neko se nasmejao.
"Poslali su Roovu taku tamo gore!"
inilo joj se da se izgubila na medini, ali odmah zatim izie pred zgradu
gradske uprave. Maja je bila napolju: "Naa!" povika. "Jesi videla Fobos?"

"Da."
"Roder kae da su gore izgradili sistem mina i raketa, dok su bili tamo Prve
godine! Da li ti je Arkadije priao o tome?"
"Da."
Ule su u zgradu. Maja je glasno razmiljala: "Ako im poe za rukom da ga
dovoljno uspore, pae na planetu. Pitam se da li je mogue izraunati gde. Ovde
smo prilino blizu polutara."
"Sigurno e se raspasti i pasti na vie mesta."
"Tako je. Pitam se ta misli Saks."
Zatekle su Saksa i Frenka ispred jednog ekrana, Jelija, En i Sajmona ispred
drugog. UNOMA-in satelit pratio je Fobos preko teleskopa, a Saks je merio
meseevu brzinu prelaska preko marsovskog predela da bi mu odredio stvarnu
brzinu. Stiknijeva kupola na ekranu blistala je kao Fabereovo jaje, ali je pogled
lutao prema gornjoj ivici meseca, koja je bila zamagljena i posuta belim blescima
lave i gasova. "Gle' kako su dobro odmerili potisak", ree Saks za sebe. "Samo jedan
prenagli potisak i sve bi se raspalo. Neuravnoteen potisak bi ga zavrteo, a inercija bi
ga gurnula ko zna gde."
"Primeujem znake stabilizacije bonih potisaka", javi se njegova VI.
"Navigacione mlaznice", ree Saks. "Pretvorili su Fobos u veliku raketu."
"To su uinili prve godine", ree Naa. Nije joj bilo jasno zato je progovorila;
jo je bila malo nekontrolisana, kao da posmatra svoje postupke sa zakanjenjem od
nekoliko sekundi. "U posadi na Fobosu bilo je puno raketaa i navigatora. Pretvorili
su ledene ile u teni kiseonik i deuterijum, koje su uvali u povezanim kolonama
prokopanim kroz hondrit. Pogon i kontrola su bili u samom sreditu."
"Znai, ipak je velika raketa", Saks je klimao glavom dok je kucao na tastaturi.
"Ciklus Fobosa je 27,547 sekundi. Znai da se kree... priblinom brzinom od 2.146
kilometara u sekundi, i da bi ga oborili, potrebno je da uspori na... 1.561 kilometara u
sekundi. To je 585 kilometara u sekundi manje. Za masu kao to je Fobosova... oho.
Mnogo goriva."
"Na koliko se sad spustio?" upita Frenk. Bio je crn u licu, a vilini miii
poigravali su mu pod koom kao mali bicepsi - besan je, pomisli Naa, zato to ne
moe da predvidi ta e se dogoditi.
"Oko 1,7. A oni veliki potisnici jo rade. Pae. Ali ne u jednom komadu. Pad
e ga raskomadati, siguran sam."
"Roova taka?"
"Ne, nego trenje, a sa svim onim ispranjenim komorama za gorivo..."
"ta se dogodilo sa ljudima na njemu?" Naa zau sebe kako postavlja pitanje.
"Neko se javio i rekao da je cela posada, izgleda, mugnula. Niko nije ostao da
pokua da sprei detonaciju."
"Dobro je", ree Naa i srui se na kau.

"I, kada e pasti?" upita Frenk.

Saks mirnu. "Teko je rei. Zavisi od toga kada e se raspasti, i kako. Uskoro,
pretpostavljam. Ostaje mu manje od dana. A onda e se itav jedan potez planete,
negde na polutaru, verovatno veliki potez, nai u nevolji. Bie to pravi meteorski
grad."
"Koji e raistiti deo kabla lifta", ree Sajmon slabim glasom. Sedeo je pored
En i zabrinuto je posmatrao. Ona je prazno zurila u Sajmonov ekran, ne pokazujui
da ga je ula. Nije bilo vesti o njihovom sinu Piteru. Je li to bolje ili gore od gomilice
pepela, i deifrovanog imena na ploici? Bolje, zakljui Naa. Ali ipak teko.
"Gledajte", ree Saks. "Raspada se."
Teleskopska kamera na satelitu omoguila im je savren pogled: videli su kako
se kupola nad Stiknijem razlee u velike krhotine, kako obrisi kratera koji su uvek
bili obeleje Fobosa izbacuju prainu i otvaraju se; onda se mali svet oblika krompira
rascveta, rasturi na mnotvo nepravilnih komada. Pet-est nakrupnijih polako se
rairie, sa najveim na elu. Jedna gromada odlete u stranu, oigledno potiskivana
raketom ukopanom u unutranjost meseca. Ostale poee da se ire u nepravilnu
liniju, prevrui se razliitom brzinom.
"Pa, i mi smo negde na vatrenoj liniji", primeti Saks, gledajui u ostale.
"Najvei komadi uskoro e zai u gornji sloj atmosfere, a onda e se to dogoditi
veoma brzo."
"Moe da odredi mesto?"
"Ne, ima previe nepoznatih. Znam samo da e biti negde du polutara.
Verovatno smo dovoljno daleko na jugu da nas promai vei deo toga, ali je mogue
da e biti znatnog rasipanja."
"Oni na polutaru trebalo bi da pou na sever ili jug", ree Maja.
"To su verovatno ve zakljuili. Uostalom, pad kabla je, po svoj prilici, ve
prilino raistio oblast."
Preostalo im je samo da ekaju. Niko od njih nije hteo da napusti grad i da
poe na jug, inilo se da im je dosta beanja, zato to su bili otupeli ili suvie umorni
da bi brinuli zbog neke neodreene opasnosti. Frenk je hodao po sobi, a bes mu je
grio mrko lice; konano, vie nije mogao da izdri, pa se vratio pred ekran da
poalje niz kratkih i otrih poruka. Jedna se vratila, i on frknu. "Dobili smo odgodu,
jer se policija UN boji da sie pre nego to prestanu da padaju govna. Tada e se
oboriti na nas kao jastrebovi. Tvrde da je komanda za miniranje Fobosa dola
odavde, i vie nee da trpe da se neutralno naselje koristi kao tab pobune."
"Znai da imamo vremena do zavretka pada", ree Saks.
Ukljuio se u mreu UNOMA-e i dobio radarski prikaz krhotina. Posle toga
nije preostalo nita da se uradi. Sedeli su; stajali su i hodali okolo; posmatrali su
ekrane; jeli su hladnu picu; dremali su. Naa nije radila nita od ovoga. Mogla je

samo da sedi, nagnuta napred, oseajui eludac kao gvozdeni lenik u utrobi. ekala
je.
Pred pono i vremenski pomak, neto na ekranu privue Saksovu panju; posle
pomamnog kucanja komandi, uspeo je da se preko Frenkovih kanala probije do
opservatorije na Olimpus Monsu. Tamo se bliila zora, ali je jo bio mrak, i jedna od
kamera opservatorije omoguila im je nizak pogled na jug, gde je tamni luk planete
zaklanjao zvezde. Onda iz zapadnog neba poee da padaju zvezde, brze i blistave
poput savreno pravih munja ili gigantskih svetleih metaka, irei se na istok u nizu
da bi se neposredno pre udara raspale i stvorile fosforne mehure na svakom mestu
udara, slino prvim trenucima itavog niza atomskih eksplozija. Za manje od deset
sekundi sve je bilo gotovo, i ostalo je crno polje proarano linijom goruih utih
mrlja, zamagljenih dimom.
Naa sklopi oi i vide uskomeane svetlosne tragove udara. Zatim ponovo
otvori oi i pogleda prema ekranu. U rasvetljeno nebo iznad zapadnog Tarzisa dizali
su se oblaci dima, tako visoko da su izili iz senke planete i bili ozareni zracima
izlazeeg Sunca; bili su oblika peurke, sa kapama jarkoruiaste boje i tamno sivim
stablima osvetljenim odrazom svetlosti odozgo. Suneva svetlost polako se sputala
niz vrtlone stubove, sve dok ih nije potpuno pozlatila. Visoka linija utih i ruiastih
peuraka otplovi preko neba fine pastelne nijanse indiga: prizor je podseao na neki
komar Meksfilda Peria, prelep da bi bio stvaran. Naa pomisli na poslednje
trenutke pre pada kabla, onu viziju gorue dvojne spirale dijamanata. Zato su
katastrofe tako lepe? Je li to zbog njihovih razmera? Ili u ljudima postoji neka senka,
koja udi za tim? Ili je to samo sluajna kombinacija elemenata, konani dokaz da
lepota ne poseduje moralnu dimenziju? Zurila je i zurila u prizor, usmerila svu svoju
volju na njega, ali nije mogla da mu pronae smisao.
"Tu moda ima dovoljno estica da pokrenu jo jednu planetnu oluju", primeti
Saks. "Mada e realno poveanje toplote u sistemu sigurno biti visoko."
"Umukni, Sakse."
Frenk ree: "Sad e da stigne i do nas, je li?"
Saks klimnu glavom.
Izili su iz zgrade uprave i zali u park. Svi su stajali okrenuti prema
severozapadu. Vladala je tiina, kao da je u toku neki verski obred. Oseaj je bio
sasvim drugaiji od iekivanja policijskog bombardovanja. Sada je ve bila sredina
jutra, i nebo je bilo mutne, pranjave, ruiaste boje.
Tada iznad horizonta sinu bolno blistava kometa. Svi uglas uvukoe dah, a
nekima se ote i jeanje. Bletava bela pruga zaroni prema njima, a onda im u trenu
minu iznad glava i nestade iza istonog horizonta. Prolazak je bio krai od daha.
Trenutak kasnije zemlja im lako zadrhta ispod nogu, i tiinu prekinue uzvici. Na
istoku se podie oblak, menjajui utisak o visini ruiaste kupole neba; dosegao je
najmanje dvadeset hiljada metara.

Potom na nebu iznad minu jo jedan zaslepljujui beli blesak, vukui za sobom
vatrene repove. Zatim jo jedan, i jo jedan, itav ognjeni grozd premostio je nebo i
nestao na istoku, prema velikom Marinerisu. Onda ta vatrena kia konano prestade,
a svedoci u Kairu ostadoe poluzaslepljeni, oamueni, sa svetlacima pred oima.
Bili su poteeni.
"Sada su na redu UN", ree Frenk. "U najboljem sluaju."
"Misli da bi trebalo da..." ree Maja. "Misli da bismo bili..."
"Bezbedni u njihovim rukama?" ree Frenk gorko.
"Moda bi trebalo ponovo da poemo u ravnice."
"Po danu?"
"Pa, moda bi bilo bolje nego da ostanemo ovde!" odvrati ona. "Ne znam za
tebe, ali ja ne elim da me postave uz zid i streljaju!"
"UNOMA to nikada ne bi uradila", ree Saks.
"Nikad se ne zna", ree Maja. "Na Zemlji svi misle da smo kolovoe."
"Ne postoje kolovoe!" ree Frenk.
"Ali njima odgovara da ih bude", ree Naa.
Ovo ih uutka.
Saks ree blago: "Izgleda da je neko zakljuio da e lake kontrolisati situaciju
bez nas."
Stigoe vesti o novim udarima na drugoj polulopti, i Saks se smesti ispred
ekrana da ih proui. En mu je stala iznad ramena i bespomono posmatrala; u Nojevo
doba ti su se udari redovno dogaali, i nije mogla da propusti priliku da vidi jedan
takav uivo, ak i ako je bio posledica ljudskog ina.
Dok su posmatrali, Maja je nastavila da ih nagovara da neto uine - da odu,
da se sakriju, bilo ta, samo da uine neto. Psovala je En i Saksa zato to nisu
reagovali na njene rei. Frenk izie da vidi ta se deava na kosmodromu. Naa ga je
otpratila do ulaza u gradsku upravu, plaei se da je Maja u pravu, ali nevoljna da je
dalje slua. Pozdravila se sa Frenkom i ostala da stoji ispred zgrade, osmatrajui
nebo. Bilo je poslepodne, i niz padinu Tarzisa poeli su da briu preovlaujui
zapadni vetrovi, donosei prainu udara; izgledala je kao dim na nebu, kao da na
drugoj strani Tarzisa gore ume. U Kairu se smrai, jer su oblaci praine zaklonili
Sunce, a filteri atora izazvae kratke duge i druge svetlosne efekte, kao da se samo
tkivo sveta razlae na delie kaleidoskopa. Zgurene mase, pod zapaljenim nebom.
Naa zadrhta. Sunce potamne, zaklonjeno guim oblakom, kao da je pomraenje.
Vratila se unutra, iz pomrine, u osvetljene urede. Zau Saksa kako govori: "Veliki su
izgledi da emo imati jo jednu planetnu oluju."
"Nadam se da hoemo", ree Maja. Kruila je po sobi kao neka velika maka u
kavezu. "Pomoi e nam da se izvuemo odavde."

"Kuda?" upita Saks.

Maja usisa vazduh kroz zube. "U ravnicama je sad prenatrpano. Mogli bismo
da se vratimo u Helespontus Montes, u tamonja naselja."
"Primetili bi nas."
Na Saksovom ekranu pojavi se Frenk. Gledao je u svoju ploicu. Slika zadrhta.
"Nalazim se na zapadnoj kapiji, sa gradonaelnikom. Napolju je mnotvo rovera.
Zatvorili smo sve kapije, jer ne ele da se predstave. Izgleda da su opkolili grad i da
pokuavaju da prodru spolja u fiziki pogon. Zato bi valjalo da svi obuku hodae i
budu spremni za polazak."
"Govorila sam vam da treba da odemo!" povika Maja.
"Nije bilo mogue", ree Saks. "Uostalom, izgledi su nam moda podjednako
dobri i u sluaju okraja. Ako svi odjednom nagrnu, moda uspemo da ih
nadvladamo brojnou. Znate ta, ako se tako neto dogodi, hajde da se naemo na
istonoj kapiji, vai? Ti samo idi, Frenk", ree on u ekran. "Bilo bi dobro da i sam
doe tamo kad bude mogao. Ja u pokuati da uinim neto sa robotima u pogonu
to e ih zadrati bar do mraka."
Bilo je tri sata po podne, iako je izgledalo kao da je sumrak; nebo je bilo
prekriveno visokim, brzim oblacima praine. Oni napolju predstavili su se kao
policija UNOMA-e i zatraili da ih puste unutra. Frenk i gradonaelnik Kaira
zatraie da vide odobrenje iz eneve i prograsie zabranu unoenja oruja u grad.
Nije bilo odgovora.
U 4:30 svuda u gradu odjeknue sirene. ator je bio provaljen, po svemu
sudei katastrofalno, jer ulicama odjednom poe da iba vetar sa zapada, a u svim
zgradama se ukljuie alarmi za pad pritiska. Nestade struje, i grad se u trenu pretvori
u razbijenu koljku punu prilika u trku, u hodaima i lemovima, koje su se tiskale
prema kapijama, obarane naletima vetra ili u meusobnom guranju. Od pritiska
posvuda iskoie prozori, i vazduh ispunie plastini rapneli. Naa, Maja, En,
Sajmon i Jeli napustie zgradu i poee da se probijaju kroz gomilu prema istonoj
kapiji. Tamo je bila velika guva, jer je komora bila otvorena i ljudi su se gurali da
iziu: u toj situaciji svaki pad bio je poguban, a kada bi komora na bilo koji nain
bila blokirana, postalo bi pogubno za sve. Uprkos tome, sve se deavalo u tiini,
izuzev zvukova interkoma u lemovima i udara u pozadini. Prvih stotinu imali su
svoju frekvenciju, na kojoj se kroz statiki um i spoljanju buku zau Frenkov glas:
"Evo me na istonoj kapiji. Izvucite se iz gomile da bih mogao da vas naem." Glas
mu je bio spokojan, poslovan. "Pourite, neto se deava ispred komore."
Probili su se iz gomile i ugledali Frenka pored zida, kako im domahuje rukom.
"Doite", ree prilika u daljini. "Ne budite ovce, nema razloga da se i sami
pridruimo pasti za zube, sad kad je ator provaljen. Moemo da ga proseemo na
bilo kom mestu. 'Ajde da iziemo pravo u ravnice."

"Rekla sam vam", poe Maja, ali je Frenk presee: "Umukni, Majo, nismo
mogli da iziemo na ovaj nain dok se ovako neto nije dogodilo, ako nisi
zaboravila."
Sunce samo to nije bilo zalo, i svetlost se probijala kroz pukotinu izmeu
Pavonisa i oblaka praine, osvetljavajui donju stranu oblaka prenaglaenim
crvenilom Marsa i dajui pakleni ton masovnoj sceni ispod njih. Prilike u maskirnim
uniformama ve su navirale unutra kroz otvore proseene na zidu atora. Napolju su
stajali veliki autobusi sa kosmodroma, iz kojih su iskakali vojnici.
Saks se pojavi iz jedne uliice. "Ne verujem da emo moi da se probijemo do
aviona", ree on.
Iz pomrine izroni prilika u hodau sa lemom. "Hajde", ree na njihovoj
frekvenciji. "Pratite me."
Zurili su u neznanca. "Ko si ti?" upita Frenk.
"Pratite me!" Neznanac je bio niskog rasta, a iza vizira se video samo blistav i
divlji osmeh. ovek zae u jednu uliicu prema medini, i Maja prva poe za njim.
Svuda oko njih trali su ljudi sa lemovima; oni bez njih leali su na zemlji, umirui
ili ve mrtvi. Kroz lemove su se ule sirene, daleke i priguene, i zvuci nalik na
potres tla, neka vrsta seizmikih udara, ali je, izuzev toga, sav taj haos proticao u
tiini, naruenoj samo umom disanja i glasovima iz interkoma: "Kuda emo?"
"Sakse, jesi li tu?" "Otiao je onuda" i tako dalje. Njihovo dozivanje bilo je neobino
prisbo, s obzirom na haos kroz koji su prolazili. Gledajui okolo, Naa zamalo da se
spotakne o mrtvu maku, koja je leala na ulinoj travi kao da spava.
ovek koga su pratili kao da je pevuio na zajednikoj liniji, zaneseno bam,
bam, ba-dam dam dam - Pekinu temu iz Peke i vuka, moda. Dobro je poznavao
ulice Kaira i bez razmiljanja birao put kroz mreu sokaka oko medine, tako da ih je
doveo do gradskog zida za manje od deset minuta.
Zagledali su se kroz nabrani materijal zida; napolju, u pomrini, trale su
nepoznate prilike u hodaima, u grupama od dvoje ili troje, ratrkane du ivice
junog Noktisa. "Gde je Jeli?" uzviknu odjednom Maja.
Niko nije znao.
Tada Frenk pokaza rukom. "Gledajte!"
Na istonom drumu prema Noktis Labirintusu pojavi se nekoliko rovera. Bila
su to brza vozila neobinog oblika, koja se su se kretala kroz polumrak sa ugaenim
farovima.
"Ko je sad to?" upita Saks. Okrenuo se da upita njihovog vodia, ali je ovaj
ve bio nestao u uliicama.
"Je li ovo jo frekvencija prvih stotinu?" zau se novi glas.
"Da!" odgovori Frenk. "Ko je to?"
Maja povika: "Je li to Miel?"

"Ima dobre ui, Majo. Jeste, to je Miel. Sluajte, doli smo da vas povezemo,
ako ste spremni da poete s nama. Izgleda da sistematski uklanjaju lanove prvih
stotinu. Zato smo mislili da vas pozovemo da nam se pridruite."
"Mislim da niko od nas nema nita protiv", ree Frenk. "Ali kako to da
uradimo?"
"E, to je onaj tei deo. Jeste li imali vodia do zida?"
"Da!"
"Dobro. Bio je to Kojot, koji je vet u tim stvarima. Saekajte tu; napraviemo
guvu na nekoliko mesta, a onda emo sasvim prii vaem delu zida."
Za samo nekoliko minuta, iako se njima inilo da je proao ceo sat, grad
potresoe eksplozije. Ugledae bleske svetlosti na severu, prema kosmodromu. Miel
se ponovo javi: "Uperite na trenutak svetiljku na lemu prema istoku."
Saks okrenu glavu prema istonom zidu i ukljui svetiljku, kratko osvetlivi
kupu zadimljenog vazduha. Vidljivost je opala na manje od sto metara, i kao da se jo
smanjivala, ali Mielov glas ree: "Dobro je. Sad prosecite zid i iziite, a mi emo
zaas biti tamo. Poi emo im uete u komore rovera, zato budite spremni. Koliko
vas je?"
"estoro", ree Frenk posle kratkog utanja.
"Odlino. Imamo dva vozila, tako da nee biti problema. Po troje u svako,
vai? Spremite se, da ovo to bre obavimo."
Saks i En rasekli su materijal atora noiima iz kompleta alata na zglobnoj
ploici. Podseali su na maie koji grebu zavesu, ali su ubrzo nainili dovoljno
prostrane otvore za provlaenje. Preskoili su metar visoku ogradu i nali se na
zaravnjenom regolitu oko zida. Iza njih su eksplozije razarale fiziki pogon,
osvetljavajui razoreni grad kao sevanje bliceva foto-aparata i zaleujui pokrete
ljudi pre nego to bi ih progutao mrak.
Oni neobini roveri odjednom izronie iz praine i zaustavie se pred njima.
Otvorili su vrata spoljnjih komora i ugurali se unutra, Saks, En i Sajmon u jednu,
Naa, Maja i Frenk u drugu, i istog trenutka popadae jer su roveri odmah pojurili.
"Auh!" jeknu Maja.
"Svi na broju?" upita Miel.
Svako se javi po imenu.
"Dobro. Drago mi je to ste s nama!" ree Miel. "Upravo sam saznao da su
Dimitrije i Elena mrtvi. Poginuli su na Vidikovcu Ehus."
U tiini koja je usledila ulo se samo kripanje ljunka na putu ispod guma
rovera.
"Ovi roveri su stvarno brzi", primeti Saks.
"Da. I dobro amortizuju udar. Stvoreni za ovakve situacije, bojim se.
Moraemo da ih ostavimo im zaemo u Noktis; suvie su upadljivi."
"Imate nevidljiva vozila?" upita Frenk.

"Mogla bi se tako nazvati."

Posle pola sata truckanja u komori nakratko su se zaustavili, tako da su mogli
da uu u kabine rovera. U jednoj od njih ekao ih je Miel Dival, sed, naboran - pravi
starac, koji je posmatrao Maju, Nau i Frenka sa suzama u oima. Zagrlio je jedno po
jedno, smejui se svojim neobinim smehom bez daha.
"Vodite nas kod Hiroko?" upita Maja.
"Da, pokuaemo. Ali to je dug put, a situacija nije dobra. O, kako mi je drago
to sam vas pronaao! Ne znate kako je bilo strano traiti i traiti, i nalaziti samo
leeve."
"Znamo", ree Maja. "Pronali smo Arkadija, a danas nam je poginula Saa, i
Aleks, Edvard i Samanta, a izgleda i Jeli, maloas..."
"Da. Eto. Potrudiemo se da oni budu poslednji."
Televizor u roveru prikazivao je unutranjost drugog vozila, gde je En,
Sajmona i Saksa ukoeno pozdravio mladi neznanac. Miel pogleda preko ramena
kroz vetrobran i zaita kroz zube. Bili su na ulazu u jedan od bezbrojnih kanjona
koji su vodili dole u Noktis, lunom zavretku koji se strmo sputao. Put koji je
silazio tim zidom pratio je vetaku rampu, sagraenu da bi bila mogua vonja
putem, ali je ta rampa bila razorena, a i put sa njom.
"Moraemo da peaimo", ree najzad Miel. Ionako bismo na dnu morali da
ostavimo vozila. To je samo pet kilometara. Jesu li vaa odela potpuno opremljena?"
Dopunili su boce sa kiseonikom iz rovera i ponovo stavili lemove. Izili su
kroz komore.
Kada su svi bili napolju, zastadoe i zagledae se jedni u druge: estoro
izbeglica, Miel i mladi voza. Njih osmoro pooe peice kroz tamu, koristei
svetiljke samo za vreme opasnog sputanja niz razorenu deonicu puta. Kada su
ponovo stupili na neoteen put, iskljuili su svetiljke i poli nanie strmom
ljunanom stazom, polako hvatajui dug korak koji je bio najpogodniji za silazak
pod ovim uglom. No je bila bez zvezda i vetar je zvidao niz kanjon oko njih,
povremeno u tako jakim naletima da su imali utisak da ih neko gura u lea. inilo se
da zaista poinje nova peana oluja; Saks je mrmljao neto o polutarnom i
planetnom nivou, ali je bilo nemogue razabrati ta. "Nadajmo se da e biti
planetna", ree Miel. "Bila bi nam dobar zaklon."
"Ne verujem da e biti planetna", ree Saks.
"Kuda idemo?" upita Naa.
"Pa, u Aureumu se nalazi jedna prihvatna stanica."
Trebalo je, dakle, da prou itavom duinom Vales Marinerisa - pet hiljada
kilometara! "Kako emo to!" jeknu Maja.
"Imamo kanjonska vozila", ree Miel kratko. "Videete."
Put je bio strm, i ili su brzim tempom, kanjavajui zglobove. Nau je poelo
da iga desno koleno, a prvi put posle mnogo godina zasvrbeo ju je i nedostajui prst.

Bila je edna i oseala je staru, poznatu dijamantsku aru zime. Postalo je tako
pranjavo i mrano da su morali da ukljue svetiljke; nemirne kupe ute svetlosti
jedva da su dopirale do povrine druma; kada se osvrnula, Naa pomisli da lie na
kolonu riba dubokog mora, ije svetlee take gore naspram beskrajnog okeanskog
dna. Ili na rudare u nekom zadimljenom tunelu. Deo nje poinjao je da uiva u
situaciji; bilo je to nekakvo siuno buenje, maltene fiziki oseaj, ali bez sumnje
prvo pozitivno oseanje otkako je pronala Arkadija. Zadovoljstvo nalik na avetinjski
svrab izgubljenog prsta, nejasno i pomalo razdraujue.
Bila je jo sredina noi kada su stigli na dno kanjona, oblika irokog 'U', estog
u kanjonima Noktis Labirintusa. Miel prie jednoj steni, dodirnu je prstom, a onda
podie skrivena vratanca. "Ulazite", ree.
Bilo je dvoje ovih vozila-stena: veliki roveri, obloeni tankim slojem
prirodnog bazalta. "A toplotni signali?" upita Saks poto se provukao u jedno.
"Svu toplotu usmeravamo u spirale, a njih drimo zatrpane. Tako da nema
primetnog signala."
"Dobra ideja."
Mladi ovek koji je vozio Mielov brzi rover pomogao im je da uu u nova
vozila. "Hajdemo odavde", ree nabusito, maltene ih gurajui kroz vrata spoljnje
komore. Svetlost iz komore osvetli mu lice, uokvireno vizirom lema: Azijat, star
oko dvadeset pet godina; izbegavao je da ih pogleda u oi dok im je pomagao i
izgledao je nezadovoljno, zgaeno, moda i uplaeno. Podrugljivo im porui: "Kada
sledei put budete dizali revoluciju, bolje
probajte na neki drugi nain."
Osmi deo
IKATA GA NAI
Kada su putnici liftovskog vozila Prijatelj iz Bankoka saznali da se Klark
odvojio i da kabl pada, pourili su u hodnik i garderobu i bre-bolje obukli svemirska
odela; zaudo, nije dolo do opte panike, sve se to deavalo u srcu, na povrini su
svi bili disciplinovani i pratili malu grupu na vratima komore koja je pokuavala da
odredi gde se nalaze i kada bi trebalo da napuste vozilo. Piter Klejborn udio se
ovom redu, jer je njemu samom krv pulsirala kroz telo u ritmu navala adrenalina; nije
bio siguran da bi bio u stanju da govori kada bi morao. Jedan ovek iz one grupe
napred mirno je objasnio da se pribliavaju areosinhronoj taki, pa su se svi ugurali u
komoru dok nisu bili stisnuti kao odela u ormanu, a onda su zatvorili unutranja vrata
i ispustili vazduh. Spoljnja vrata kliznula su u stranu i ukazao se veliki pravougaonik
zvezdanog prostora, crnog kao smrt. Bilo je zastraujue otisnuti se u njega, u
nevezanom odelu; mladiu je to izgledalo ravno samoubistvu, ali oni napred
odlebdee napolje, a ostali za njima, poput semenki iz raspukle mahune.

Vozilo i kabl otplovie prema istoku i ubrzo nestadoe. Oblak svemirskih odela
poe da se rasipa. Mnogi od njih zauzee poloaj sa nogama prema Marsu, koji je
leao pod njima kao pranjava koarkaka lopta: kada su se umirili, ukljuie glavne
rakete i otplovie uvis. Grupa koja je vrila proraune jo je bila na zajednikoj
frekvenciji, razmatrajui celu stvar kao da je ahovski problem. Bili su blizu
areosinhrone orbite, ali su propadali brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat;
ako sagore polovinu goriva u bocama, usporie pad, i tako se nai na mnogo
stabilnijoj orbiti nego to je bilo neophodno, s obzirom na zalihu kiseonika. Drugim
reima, umree kasnije, od nedostatka vazduha, umesto ranije, od toplote ulaska u
atmosferu. Ali to je i bila svrha evakuacije. Ko zna, moda e se spasioci pojaviti pre
isteka vremena koje su time dobili. Bilo je oito da su ljudi spremni da pokuaju.
Mladi izvue kontrolne poluge rakete iz konzole na zglobu, uhvati ih izmeu
palca i kaiprsta, okrenu se tako da mu je svet bio ispod izama i privremeno se
udalji od njega. Neki su pokuali da ostanu zajedno, ali je on ocenio da je to
neizvodljivo i da se tako trai gorivo, pa ih je pustio da odlebde iznad njega sve dok
nisu postali zvezde meu zvezdama. Popustio je onaj strah koji je oseao u
garderobi, ali je bio ljut i tuan: nije eleo da umre. Proe ga aljenje za izgubljenom
budunou i on glasno jeknu i zaplaka. Posle nekog vremena, spoljnje manifestacije
prestadoe, ali se i dalje oseao jadno. Tmurno je zurio prema zvezdama. Povremeno
su ga potresali drhtaji zebnje i oajanja, ali su postajali sve rei dok su se minuti
polako pretvarali u sate. Pokuao je da uspori metabolizam, ali je taj napor imao
suprotan uinak, tako da je odluio da se okane toga, iako je prethodno oitao svoj
puls sa ploice: 108 otkucaja u minutu. Sva srea to to nije uinio dok su oblaili
odela i otiskivali se u svemir. Napravio je grimasu i zaokupio misli prepoznavanjem
sazvea. Prolazili su dugi minuti.
Probudio se, i kada je shvatio da je zaspao, osetio je pomean uas i uenje,
ali je odmah ponovo utonuo u san. Posle nekog vremena, jo se jednom probudio, i
ovaj put nije dao da ga opet prevari san. Ostali putnici nisu bili na vidiku, iako se
inilo da se neke zvezde pomeraju naspram pozadine. Nije bilo ni traga od lifta, u
svemiru ili na povrini planete.
udan nain da se umre. Moda donekle slian onom svemirskom susretu sa
vodom za streljanje iz prethodne noi, u snu. Smrt e biti kao svemir, ali bez zvezda i
misli. Bilo je to pomalo zamorno ekanje; inilo ga je nestrpljivim, toliko da je
pomiljao da iskljui grejanje u odelu i skrati celu stvar. Saznanje da je to mogue
olakavalo je ekanje, i odluio je da to uini kada mu kiseonik bude pri kraju. Puls
mu na ovu pomisao poraste na 130 otkucaja, i on pokua da se usredsredi na planetu
prema kojoj je padao. Dome, slatki dome. Iako su proli sati, jo je bio negde oko
areosinhrone orbite, i Tarzis je bio ispod njega, mada malo zapadnije. Bio je iznad
Marinerisa.

Prolo je jo sati, i ponovo ga je prevario san. Kada se probudio, ispred njega

se nalazila mala srebrna letelica nalik na NLO. On iznenaeno uzviknu i poe
bespomono da se obre. Grozniavo je manevrisao raketama da povrati ravnoteu, i
kada je konano uspeo, letelica je jo bila tamo. Na prozoru bonih vrata pojavi se
lice neke ene: neto mu je govorila i pokazivala na svoje uvo. Prebacio se na
zajedniku frekvenciju, ali ona nije bila na njoj; nije mogao da je nae. Ukljuio je
raketu i poleteo prema letelici, i preplaio enu jer je malo nedostajalo da udari u nju.
Uspeo je da uspori i da se malo udalji. ena je pokazivala rukom: da li bi hteo
unutra? Nezgrapno je spojio palac i kaiprst u rukavici, tako estoko klimajui
glavom da je ponovo poeo da se obre. Okrenuvi se, vide da su bona vrata ispod
prozora na vrhu letelice otvorena. Povratio je ravnoteu i otisnuo se prema vratima,
pitajui se hoe li nestati kad stigne do nje. Dodirnu dovratak i odmah mu navree
suze; on zatrepta i u viziru mu zalebdee kuglice suza dok je pristajao na pod
komore. Ostalo mu je vazduha za jedan sat.
Kada su vrata bila zatvorena i puten vazduh, otkaio je lem i podigao ga.
Vazduh je bio redak, zasien kiseonikom i hladan. Otvorie se unutranja vrata i on
se provue unutra.
ene su se smejale. Na brodu su bile samo njih dve i zbog neega su bile
dobro raspoloene. "ta si hteo, da se spusti na planetu u tome?"
"Bio sam u liftu", ree on, drhtavim glasom. "Morali smo da iskoimo. Jeste li
pokupili jo nekoga?"
"Ti si jedini koga smo videle. Da te odvezemo dole?"
On samo proguta knedlu. One mu se nasmejae.
"Neverovatna srea da smo naletele na tebe ovde gore, deko! Koliko
gravitacija moe da izdri?"
"Ne znam. Tri?"
One se ponovo nasmejae.
"to, vi moete vie?"
"Mnogo vie", ree ena koju je video na prozoru.
"Mnogo vie", ponovi on podrugljivo. "Koliko jo ovek moe da izdri?"
"Videemo", ree druga, i nasmeja se. Mala letelica poe da ubrzava prema
Marsu. Mladi je iznemoglo leao na seditu iza ena, postavljajui pitanja i srui
vodu i edarski sir iz tube. Bile su na jednom od sistema ogledala i ukrale su taj sletni
modul poto su poslale ogledala prema planeti, u zguvanim zavesama debljine
molekula. Sputale su se sa pomakom prema polarnoj putanji: nameravale su da se
spuste blizu june polarne kape.
Piter ih je utke sluao. Onda poee divlje da odskau, a prozori pobelee, pa
poutee i na kraju preoe u jarku narandastu boju. Sila tee gurnu ga u sedite,
pogled mu se zamuti i on oseti bol u vratu. "Laka kategorija, nema ta", ree jedna od
ena. Nije znao da li misli na njega ili na modul.

Pritisak popusti i prozori se razbistrie. On pogleda napolje; padali su pravo

prema planeti i bili su samo nekoliko hiljada metara iznad tla. Nije mogao da veruje.
ene su odravale letelicu u ovoj radikalnoj putanji sve dok nije izgledalo da e se
zariti u pesak, a onda su je u poslednjem minutu ispravile i tea ga ponovo pritisnu u
sedite. "Slatko", ree jedna od ena, a zatim se naoe na zemlji, jurei preko
slojevitog terena.
Ponovo gravitacija. Piter sie iz modula za enama, niz peaku cev u veliki
rover, oseajui se oamueno i na ivici suza. U roveru su bila dva mukarca, koji
buno pozdravie ene i zagrlie ih. "Ko je ovo?" povikae. "A, njega smo pokupile
tamo gore, iskoio je iz lifta. Jo je pomalo izgubljen. Hej", ree mu ona, osmehujui
se, "sve je u redu, spustili smo se."
Neke greke nemogue je popraviti.
En Klejborn sedela je u dnu Mielovog rovera, rairivi se preko tri sedita,
oseajui kako tokovi prelaze preko kamenja. Prvo je pogreila to je dola na Mars,
a zatim kada se zaljubila u njega. Zaljubila se u mesto koje su svi ostali pokuavali
da unite.
Izvan rovera, planeta se zauvek menjala. Unutra je glavna prostorija bila
osvetljena kroz tri prozora u visini poda, koji su omoguavali pogled iz zmijske
perspektive ispod nadstrenice kamenog krova rovera. Put od grubog ljunka, posut
odronjenim kamenjem. Bili su na auto-putu Noktis, ali je na njega palo mnogo
kamenja. Miel se nije trudio da zaobilazi manje komade; putovali su brzinom od
ezdeset kilometara na sat, i kada su naleteli na jedan vei kamen svi su odskoili na
seditima. "Izvin'te", ree Miel. "Moramo to pre da se izvuemo iz Svenjaka."
"Svenjaka?"
"Noktis Labirintusa."
Prvobitni naziv, pomisli En, koji su mu dali zemaljski geolozi, gledajui
fotografije sa Marinera. Ali je outala. Nije imala volje da govori.
Miel je nastavio da pria, tihim i razgovorljivim glasom, koji je delovao
umirujue. "Ima nekoliko mesta gde bi bilo nemogue nastaviti put vozilima kada bi
drum bio blokiran. krape koje se pruaju od zida do zida, polja dinovskih stena,
takve stvari. im se domognemo Marinerisa, bie sve u redu, jer tamo ima puno
zaobilaznih puteva."
"Jesu li ova vozila snabdevena za vonju itavom duinom kanjona?"
"Nisu. Ali zato imamo sklonita du celog kanjona." Veliki kanjoni oito su
bili glavne saobraajnice skrivene kolonije. Izgradnja javnog auto-puta donela im je
dosta problema, jer je presekla mnoge saobraajne veze.
U svom uglu, En je sluala Miela s podjednakom panjom kao ostali; nije
mogla da ne bude radoznala o skrivenoj koloniji. Njihova upotreba kanjona bila je
genijalna. Roveri projektovani za boravak u njima bili su maskirani da izgledaju kao

milioni stena koje su leale u velikim talusnim gomilama ispod litica. Krovovi vozila
zaista su bili stene, proupljene odozdo. Debela izolacija uvala je kameni krov od
pregrevanja, tako da nije bilo infracrvenog zraenja. "Posebno zato to ovde dole ima
jo mnogo rasutih Saksovih vetrenjaa, koje potpuno ometaju osmatranje." Rover je
bilo izolovan i sa donje strane, tako da nije ostavljao puev trag toplote koji bi otkrio
njegovo kretanje. Toplota hidrazinskog motora koriena je za zagrevanje ivotnog
prostora, a svaki viak upuivan je u sabirne spirale za kasniju upotrebu; ako bi se
sakupilo suvie toplote u kretanju, zakopavali su spirale u rupe iskopane ispod vozila
i zatrpavali regolitom pomeanim sa tenim kiseonikom. Kada bi se zemlja iznad
spirale zagrejala, rover bi ve bio daleko odatle. Ukratko, nisu ostavljali toplotni trag,
nikada nisu upotrebljavali radio i kretali su se samo nou. Tokom dana poivali su
negde meu stenama. "ak i da su svakodnevno poredili fotografije i videli da ima
novih stena, bili bismo samo jedna od hiljadu stena koje svake noi padnu sa litice.
Erozija se znatno poveala otkako ste zapoeli teraformiranje, jer svakog dana dolazi
do smrzavanja i otapanja. Ujutru i uvee ovde nema pet minuta da neto ne padne."
"Znai, nema izgleda da nas opaze", ree Saks, s uenjem u glasu.
"Tako je. Nema vizuelnog, elektronskog niti toplotnog signala."
"Nevidljivi rover", ree Frenk preko interkoma i nasmeja se svojim promuklim
smehom.
"Tako je. Jedina prava opasnost ovde dole isto je ono odronjavanje koje nas
prikriva." Na upravljakoj tabli iskljui se crveno svetlo i Miel se nasmeja. "Tako
dobro napredujemo da emo morati da stanemo da zakopamo spiralu."
"Zar iskopavanje ne oduzima vreme?" ree Saks.
"Ima jedna ve iskopana rupa, ako stignemo do nje. etiri kilometra odavde.
Mislim da emo uspeti."
"Imate itav sistem ovde."
"Pa, ve etrnaest godina ivimo u ilegali, mislim na etrnaest marsovskih
godina. Skladitenje toplote znaajna je tehnologija za nas."
"Ali kako to postiete u stalnim boravitima, ukoliko ih imate?"
"Odvodimo je u dubinu regolita i topimo led u vodu. Ili je odvodimo do ventila
maskiranih u tvoje vetrenjae. Ima i drugih metoda."
"Bile su rava ideja", ree Saks. Frenk mu se nasmeja iz drugog vozila. Kasni
samo trideset godina u kapiranju, rekla bi mu En, da joj je bilo do prie.
"Ma ne, bile su odlina ideja!" ree Miel. "Dosad mora da su poslale milione
kilokalorija u atmosferu."
"Oko sat uinka bilo kog mohoula", ree Saks pedantno.
On i Miel zapoee raspravu o teraformiranju. En pusti da im se glasovi
pretope i zamute; bilo je zauujue lako, jer su joj u poslednje vreme svi razgovori
bili na ivici besmisla, pa je morala da se napree da razume, umesto da bude obrnuto.
Odlutala je mislima, oseajui samo kako Mars poskakuje pod njom. Nakratko su

stali da zakopaju spiralu. Kada su ponovo poli, put je postao ravniji. Sada su bili
duboko u lavirintu, i u normalnom roveru gledala bi uske i strme zidove kanjona kroz
krovne prozore. Razudne doline, proirene sleganjem; nekada je u zemljitu bilo
leda, a sada se sigurno sav povukao u akvifer Kompton, dole na dnu Noktisa.
En pomisli na Pitera i bespomono zadrhta. Znala je da ne valja unapred suditi,
ali ipak ju je izjedala zebnja. Sajmon ju je potajno posmatrao, sa jasno urezanom
brigom na licu, i ona odjednom oseti da mrzi njegovu pseu odanost, pseu ljubav.
Mrzela je to je nekome toliko draga, oseala to kao nepodnoljiv teret, nametanje.
U zoru su se zaustavili. Dva kamenolika rovera stala su na obodu grupe slinih
stena. Ceo dan sedeli su zajedno u jednom vozilu, oteui oskudne rehidrirane ili
zagrejane obroke, pokuavajui da uhvate televizijske ili radio-signale. Uinak je bio
ravan nuli, izuzev povremenih izliva na razliitim jezicima i ifrovanih poruka.
Smetlite etera, koje se pridodavalo neraspoznatljivoj zbrci. Buni naleti statikog
uma kao da su bili elektromagnetni talasi. Ali Miel im je rekao da je elektronika u
roveru zatiena. Sedeo je na seditu kao da meditira. Neobian spokoj za Miela
Divala, pomisli En. Kao da se navikao na dane provedene u skrivanju. Njegov
saputnik, mladi koji je vozio drugi rover, zvao se Kasei. U glasu mu je neprekidno
bio prisutan ozbiljan prekor. Pa, zasluili su ga. Po podne je Miel pokazao Saksu i
Frenku gde se nalaze, na topolokoj mapi koju je pozvao na ekrane u oba vozila.
Njihova putanja kroz Noktis ila je sa jugozapada na severoistok, kroz jedan od
najveih kanjona lavirinta. Po izlasku iz kanjona krivudala je na istok, do prostrane
oblasti izmeu Noktisa i vrhova Jusa i Ponora Titonijum. Miel ju je zvao
Komptonova Pukotina. Bio je to haotian teren, i Miel je izjavio da nee imati mira
dok ga ne preu i ne stignu do Ponora Jus. Jer bez njihovog nesigurnog puta, rekao
je, oblast bi bila praktino neprolazna. "A ako zakljue da smo poli ovuda iz Kaira,
moda e bombardovati oblast." Prethodne noi preli su gotovo pet stotina
kilometara, bezmalo itavu duinu Noktisa; jo jedna takva no, i spustie se u Jus,
gde vie nee imati na raspolaganju samo jedan put.
Dan je bio mraan, vazduh ispunjen smeom prainom, a vetrovi visoki. Nova
peana oluja, ipak. Temperatura je opadala. Saks frknu na glas sa radija koji je
tvrdio da se oluja pretvara u planetnu. Miel je, meutim, bio zadovoljan, jer je to
znailo da e moi da putuju i danju i tako prepolove trajanje putovanja. "Pred nama
je pet hiljada kilometara, najveim delom izvan puteva. Bie sjajno ako budemo
mogli da putujemo danju, jer to nisam radio jo od Velike Oluje."
On i Kasei poeli su da voze dan i no, smenjujui se na tri sata za volanom,
uz pola sata odmora. Dan kasnije stigli su na kraj Komptonove Pukotine i nali se u
tesnom Ponoru Jus, tako da je Miel mogao da se opusti.
Jus je bio najui od svih kanjona u sistemu Marinerisa, irok samo dvadeset
pet kilometara na mestu gde je naputao Komptonovu Pukotinu, delei Sinaj Planum
od Titania Katene. Kanjon je bio dubok zarez izmeu ova dva platoa, sa stranama

visokim puna tri kilometra; dugaak i uzak dinovski procep. Ali oni su mu samo
povremeno nazirali zidove, u depovima istog vazduha usred uskovitlane praine.
Nastavili su da prate ravan, ali kamenjem posut put; prevaljivali su velike deonice u
toku dugih i sumranih dana. U vozilima je vladala tiina, jer je radio bio utian zbog
izluujueg statikog uma. Slika sa kamera, postavljenih vie od prozora,
pokazivala je prainu koja je ibala mimo njih, takvom brzinom da je izgledalo kao
da stoje u mestu. esto im se inilo da zanose u stranu. Nije bilo lako voziti, pa su
Sajmon i Saks menjali Miela i Kaseija, sledei njihova uputstva. En je jo utala, i
nisu traili od nje da vozi. Saks je vozio i motrio ekran svoje VI, koji mu je davao
atmosferska oitavanja. En je sa svog mesta videla da podaci VI ukazuju na to da je
pad Fobosa znatno zgusnuo atmosferu, ak za pedeset milibara, a to je bilo izuzetno
poveanje. Osim toga, novi vulkani jo su izbacivali gasove. Saks je primio ovu
promenu sa zadovoljstvom sove, nesvestan umiranja i razaranja koje ju je pratilo.
Primetivi njen smknuti pogled, on ree: "Kao u Nojevo doba, rek'o bih." Zaustio je
da doda jo neto, ali ga Sajmon uutka pogledom, i on promeni temu.
U drugom vozilu, Maja i Frenk provodili su sate javljajui se i postavljajui
Mielu pitanja o skrivenoj koloniji, razmatrajui sa Saksom fizike promene u toku
ili teoretiui o ratu. Beskrajno ga secirajui, pokuavajui da mu pronau smisao, da
shvate ta se dogodilo. Govorili su, govorili i govorili. Na Sudnji Dan, pomisli En,
kada ivi i mrtvi prohodaju zajedno, Maja i Frenk e jo govoriti, pokuavajui da
shvate ta se dogodilo. Gde su pogreili.
Kada se spustila njihova trea no na putu, dva rovera stigla su na donji kraj
Jusa, do dugakog peraja koje je delilo kanjon. Poli su junim ogrankom, slubenim
trans-Marineris auto-putem. Dva sata pre svitanja, opazili su oblake na nebu, a zora
je bila mnogo svetlija od prethodnih. To je bilo dovoljno da ih zaustavi, pa su se
pritajili pored gomile odronjenih stena u podnoju junog zida kanjona i okupili se u
vodeem roveru da provedu dan.
Sa tog mesta imali su pogled preko irokog prostranstva Ponora Melas,
najveeg od svih kanjona. Kamen je u Jusu bio hrapav i crnkast u poreenju sa
glatkim, crvenim dnom Melasa; Eni se inilo mogue da su stene oba kanjona nastale
od drevnih tektonskih ploa, nekada razdvojenih, a sada zauvek zbratimljenih.
Presedeli su ceo dan, umorni od prie, napeti, iznureni, raupani i masni, lica
musavih od sveprisutne crvene praine oluje. Povremeno su se nazirali oblaci, potom
bi se sve zamutilo, a onda su nastajali iznenadni depovi vedrine.
Kasno po podne, rover se odjednom zatrese na amortizerima. Prenuti, uspravili
su se da pogledaju ekrane. Kamera na zadnjem delu rovera bila je uperena prema
Jusu, i Saks iznenada kucnu o jedan od ekrana. "Inje", ree Saks. "Pitam se..."
Kamera pokaza ledenu paru koja se zgunjavala, kreui se niz kanjon prema
njima. Na svu sreu, put je bio na terasi iznad dna junog ogranka Jusa, jer je dno
nestalo uz riku koja je zatresla rover, preplavljeno niskim zidom crne vode i prljavo

bele lapavice. Bio je to razara od gromada leda, zakotrljanih stena, pene, mulja i
vode, mutljag koji se valjao sredinom kanjona. Buka je bila poput grmljavine, ak i u
vozilima; bilo je nemogue nadjaati je, a rover se tresao pod njima.
Ispod njihove terase, dno kanjona bilo je irok nekih petnaestak kilometara.
Bujica je za samo nekoliko minuta ispunila ovo prostranstvo i poela ubrzano da se
die uz dugaku kosinu koja se pruala od litice sa druge strane kanjona. Povrina
bujice polako se umirila pred ovom branom i na njihove oi stegla se u kvrgavi,
bezbojni kr leda, odjednom mnogo tii i nepomian. Sada su mogli da uju jedno
drugo kroz krckanje, udare i sveprisutnu riku, ali nisu imali ta da kau: samo su
potreseno zurili kroz niske prozore, ili u ekrane televizora. Ledena para sa povrine
bujice razredila se u laku izmaglicu. Meutim, samo petnaest minuta kasnije, donji
kraj ledenog jezera prolomi se u plimu crne, zapenjene vode koja odnese branu, uz
silovitu tutnjavu odronjenog stenja. Bujica se ponovo prosu niz kanjon i njen poetak
im se izgubi iz vida, niz veliku padinu od Jusa prema Ponoru Melas.
Sada je niz Vales Marineris tekla reka, iroki, zapareni, ledom zagueni potop.
En je videla traku sa snimcima izliva na severu, ali nije imala prilike da ode do nekog
od njih, da ga vidi uivo. Sada, suoena s jednim takvim, otkrila je da ne moe da ga
pojmi. Predeo je govorio nekom vrstom vieglasja. Rika je rasturala vazduh i tresla
im utrobu kao neki bas koji kida tkivo sveta; bio je to i vizuelni haos, besmislena
zbrka koju nikako nije uspevala da sagleda, da razazna blisko od dalekog, uspravno
od vodoravnog, nepomino od pominog, svetlo od tamnog. Gubila je sposobnost da
izvue znaenje iz utisaka. Imala je velike muke da razume svoje saputnike u vozilu.
Nije bila sigurna da li je u pitanju buka ili neto drugo. Bilo joj je mrsko da gleda
Saksa, ali je njega bar razumela. Pokuavao je da to sakrije od nje, ali bilo je oito da
je ushien onim to se dogaa. Staloena, mrtva spoljanjost bila je maska preko
strasne prirode, i ona je to oduvek znala. Lice mu je sada imalo boju kao da je u
groznici, i izbegavao je da sretne njen pogled; znao je da ona prozire njegova
oseanja. Prezirala je njegovu nesposobnost da joj se suprotstavi, iako je poticala iz
svojevrsne panje prema njoj. I sav onaj trud da neprestano bude zauzet za ekranom.
Nijednom ga nije videla da se spustio i pogledao bujicu kroz niske prozore rovera.
Kada bi ga Miel pozvao da pogleda, blago bi odgovorio da kamere imaju bolji ugao.
I posle samo pola sata posmatranja poplave na televizorima, okrenuo se ekranu svoje
VI da prorauna njen znaaj za njegov projekt. Voda je jurila niz Jus, ledila se,
probijala led i ponovo jurila, bez sumnje u Melas; hoe li biti dovoljno vode da stigne
do Kopratesa, a zatim u Kapri i Eos, i konano u kr Aureuma... na prvi pogled,
inilo se nemogue, ali je Kompton bio veliki akvifer, jedan od najveih meu
poznatima. Marineris je verovatno postojao zahvaljujui jednoj od preanjih
inkarnacija ovog akvifera, a Izboina Tarzisa nikad nije prestala da izbacuje gasove...
Tada shvati da lei na podu rovera, posmatrajui bujicu, nastojei da je pojmi.

Pokuala je da napamet prorauna njen protok, tek da bi se bolje usredsredila na ono

to vidi, da ga otrgne od besmislenosti koja je pretila da je preplavi. Uprkos stanju u
kome se nalazila, osetila je zanos izraunavanja i ar samog prizora, lepotu bujice;
ovo se ve deavalo na Marsu, pre mnogo milijardi godina, verovatno na isti ovakav
nain. Svuda je bilo tragova katastrofalnih potopa: obalskih terasa, stenovitih ostrva,
korita kanala, oblasti ispucale zemlje... A stari, izliveni akviferi su se napunili vodom
sa Tarzisa i svom tamo proizvedenom toplotom i gasovima. Mora da je bilo sporo, ali
za dve milijarde godina...
Primorala se da izotri iu, da vidi. Blia ivica bujice bila je otprilike
kilometar daleko i dve stotine metara nie od njih. Podnoje severnog zida Jusa bilo
je udaljeno petnaestak kilometara, i bujica se prostirala sve donde. Bila je duboka
moda deset metara, sudei po dinovskim stenama koje su se valjale nizvodno kao
kugle Velikog oveka, lomei led u cepke i ostavljajui za sobom zaparene crne
virove. Voda se na otvorenim deonicama kretala brzinom od tridesetak kilometara na
sat. Dakle (otkucala je brojke na ploici), oko etiri i po miliona kubnih metara na
sat. Nekih stotinak Amazona, ali u nepravilnom protoku, ledei se i provaljujui u
beskrajnom nizu kratkovenih ledenih brana, izlivajui nizbrdo itava jezera u magli
kroz svaki postojei kanal ili nagib, ljutei zemljite do stene, a zatim odnosei i
nju... Leei na podu rovera, En je oseala silinu u jagodinim kostima, brze i mone
vibracije tla. Proli su milioni godina otkako je Mars osetio takve potrese, i to je
objanjavalo neto drugo to je videla, ali nije bila u stanju da shvati: severni zid Jusa
bio je u pokretu. Kamen litice se krunio i ruio u kanjon, od ega se treslo tlo, a ovo
je bilo uzrok novih odrona i dinovskih talasa koji su jurili povrh bujice, uzvodno
preko leda, lomei stene svojim udarima, diui tako gustu ledenu paru u prainom
zasien vazduh da je samo nazirala severni zid.
Bila je sigurna da se slino dogaa sa junim zidom, iako je njihov pogled na
ovaj zid, nadnet nad putem sa desne strane, bio skraen i odseen. Ali sigurno je i
sam padao. Ako pone da se odranja iznad njih, nee im biti spasa. A to je bilo
mogue - sasvim mogue. Sudei po onom to je nazirala na severnom zidu, izgledi
su bili bar pedeset odsto. A opet, tamo preko moralo je biti mnogo gore: inilo se da
je severni zid potkopala voda, dok je juni bio zatien terasom kojom su putovali.
Stoga je juna litica trebalo da bude stabilnija...
Ali tada joj neto privue pogled, neto to se nalazilo ispred njih. Tamo
napred, juni zid zaista se ruio, u velikim slojevima stena. Podnoje litice
eksplodiralo je u oblak praine koji se rascvetao preko padine, a gornji delovi
kliznue nanie u ovaj novi oblak i nestadoe. Sekund kasnije itava masa vodoravno
izlete iz oblaka; neobian prizor. Buka je bila bolno jaka, ak i u vozilima, a onda to
postade dugako, sporo klizite prema bujici, gde su stene lomile led i spreavale tok.
Instant-brana, koja je zaustavila najvei deo toka niz kanjon; nivo vode usled toga
poe da raste. En je posmatrala kako se ledeni potez obale ispod nje odlama i

pretvara u komade leda, uskomeane u moru crne, zaparene, prokljuale vode, koja
se brzo dizala prema roveru. Progutae ih, ako brana potraje dovoljno dugo. En
pogleda prema dugakom, crnom potezu stenja ispred njih; iznad bujice videla se
samo uska traka. A kaa ispod nje i dalje je rasla. Bila je to neka vrsta trke. Kada
Velikog oveka praznila se dok je on sipao kante vode u nju. Brzina rasta jezera
primora En da proceni protok vode. Oseala se ukoeno, odvojeno, na neki udan
nain spokojno; bilo joj je sasvim svejedno da li e se brana prolomiti pre nego to
bujica dopre do njih. Usred sveprisutne tutnjave, nije oseala potrebu da ovo poveri
ostalima; bilo je neizvodljivo. Opazila je da pomalo navija da bujica prva stigne.
Dogodie im se samo ono to su zasluili.
Ali brana odronjenog materijala onda nestade ispod bezbojnog mutljaga, i sve
ode nizvodno u impozantnom kolapsu, kratkoveno jezero opade, ledeni blokovi na
povrini poee da se sudaraju, prevru i izranjaju u vazduh uz fantastinu kripu i
tutnjavu. Buka je sigurno bila jaa od stotinu decibela. Prsti su joj bili u uima, ali
nije se seala kada ih je zapuila. Vozilo je poskakivalo gore-dole. Nizvodno su
nastajali novi odroni sa litica, bez sumnje potkopanih naglim polaskom bujice.
Nastali potresi pokretali su nove odrone, sve dok nije izgledalo da e itav kanjon
biti zatrpan. inilo se da nema izgleda da e njihova mala vozila biti poteena usred
sve te buke i vibracija. Putnici su se drali za rukohvate sedita ili leali na podu kao
En, izolovani tutnjavom, a kroz vene im je strujala nepodnoljiva meavina leda i
adrenalina. ak je i En, koja nije marila ta e biti, oseala da joj je dah kratak, a
miii napeti u iekivanju kinetikog udara.
Kada su ponovo mogli da se dovikuju, upitae En ta se dogodilo. Ona je mrko
zurila kroz prozor, ne obraajui panju na njih. inilo se da e ipak preiveti, bar
neko vreme. Povrina bujice sada je bila najhaotiniji teren koji je ikad videla, jer je
led bio razbijen u polje opakih iljaka. Jezero se pelo uz njihovu terasu da bi se
zaustavilo na samo stotinak metara ispod njih; maloas potopljena vlana linija obale
prela je iz zaralo crne u prljavo belu boju za manje od dvadeset sekundi. Mraz na
Marsu.
Saks je sve to vreme ostao na seditu, opinjen treperenjem ekrana. Dosta vode
e ispariti ili se zalediti i sublimirati, promrmljao je za sebe dok je radio. Bio je to
ugljenikom zasien slani rastvor koji e zavriti kao pranjav sneg na nekom drugom
mestu. Atmosfera bi mogla da bude dovoljno obogaena vodom za nekoliko snegova
ili ak za redovne snene padavine, u ciklusima taloenja i sublimacije. Tako e se
voda ovog izliva dosta ravnomerno rasporediti po planeti, osim moda na najviim
kotama. Albedo e dramatino porasti. Morae da ga ogranie, verovatno
rasejavanjem snene alge odgajene u Aheronu. (Ali nema vie Aherona, porui mu
En u mislima.) Crni led danju e se topiti, a nou ponovo stezati. Taloenje i
sublimacija. Tako e nastati povrinske vode: potoci e se sabirati, rasti, tei nizbrdo,

lediti i iriti u pukotinama stena, sublimirati i padati kao sneg, topiti i ponovo tei.
Bie to uglavnom leden ili blatnjav svet. Ali vodeni svet.
A svaki oblik prvobitnog Marsa e se pretopiti. Crveni Mars vie ne postoji.
En je leala na podu pored prozora. Njene suze teile su da se pridrue bujici;
tekle su preko brane nosa, nizvodno, sve dok joj desni obraz, uho i itava strana lica
nisu bili mokri.
"Ovo e malo oteati putovanje niz kanjon", ree Miel, uz svoj galski
osmejak, i zasmeja Frenka u drugom vozilu. Zapravo je izgledalo da nee moi da
napreduju ni pet kilometara. Neposredno ispred njih, auto-put je bio potpuno zatrpan
velikim odronom. Novonastala stenovita padina bila je krevita i nesigurna, odozdo
izjedana vodom, odozgo sabijana naknadnim sleganjem odronjenog materijala.
Putnici su dugo raspravljali o tome da li uopte da pokuaju. Morali su da
govore glasno da bi se uli od turbinske rike bujice, koja je promicala kraj njih bez
znaka poputanja. Naa je smatrala da je putovanje padinom samoubilaki in, ali su
Miel i Kasei bili prilino ubeeni da mogu da to izvedu, i posle dugotrajnog
ispitivanja padine peice, uspeli su da dobiju njenu saglasnost da se pokua, a ostali
su bili za, pod uslovom da Naa pristane. I sledeeg jutra, pod okriljem peane oluje
i isparenja bujice, podelili su se u vozila i polako poli preko klizita.
Bila je to neravna meavina kamena i peska, gusto proarana stenama.
Meutim, postojao je potez zemljita iznad zatrpane terase koji je bio srazmerno
ravan. Samo se tuda moglo proi; trebalo je pronai slobodan prolaz preko zemljita
nalik na loe zamean cement, oko stena i pored povremenih rupaga. Miel je smelo
vozio elni rover, tvrdoglavo i rizino. "Oajnike mere", veselo je izjavio. "Da li
biste ikada stupili na ovakvo tle u normalnoj situaciji? Bilo bi to bezumlje."
"I sada je", kiselo ree Naa.
"A ta drugo moemo? Ne moemo nazad, niti da dignemo ruke. Postoje
trenuci kad je mukarev duh na probi."
"A enama je sve potaman."
"Bio je to citat. Zna ta sam mislio. Jednostavno se ne moe nazad. Ulaz u Jus
bie poplavljen od zida do zida. To me na neki nain ini zadovoljnim. Jesmo li ikad
dosad bili oloboeni izbora? Prolost je izbrisana, i ostao je samo sadanji trenutak.
Sadanjost i budunost. A budunost je ova krevita padina na kojoj se nalazimo.
Znate, ovek nikad ne prikupi svu snagu sve dok postoji izbor, dok mu ne preostane
samo da nastavi dalje."
I ili su dalje. Ali Mielova sranost znatno popustila kada je drugo vozilo
propalo u rupu prikrivenu varavim pokrivaem od stena. Uz dosta muke su uspeli da
otvore prednju komoru i da izvuku Kaseija, Maju, Frenka i Nau, ali je rover morao
da ostane u rupi, jer nisu imali naina da ga izvuku. Zato su pretovarili zalihe u prvo

vozilo, sve dok nije bilo krcato. Nastavili su put, njih osmoro, sa svim zalihama, u
jednom roveru.
Posle klizita ipak je postalo lake. Spustili su se auto-putem kroz kanjon u
Ponor Melas i otkrili da je put tamo napravljen blizu junog zida, a kako je Melas bio
irok kanjon, bujica je imala prostora da se rairi i tako je donekle skrenula na sever.
Jo je zvuala kao da preistai vazduha rade punom snagom ispred komore vozila,
ali put je bio dosta vie i junije od bujice, sa koje su se dizali zastori ledene pare i
ispunjavali ponor, zaklanjajui pogled na sever.
Nekoliko noi su putovali bez potekoa, dok nisu stigli do enevske
Mamuze, koja je trala iz gigantskog junog zida gotovo do linije bujice. Ovde je
put skretao u pravcu poplavljenog zemljita, pa su morali da pronau vii put.
Stenoviti prelazi na niim padinama Mamuze bili su veoma teki za rover. Jednom
zamalo da ostanu zarobljeni na okrugloj, goloj steni, i Maja je izgrdila Miela,
optuivi ga za nepaljivost. Sama je preuzela volan, a Miel, Kasei i Naa izili su
napolje u hodaima. Oslobodili su vozilo sa stene, a onda su poli napred da osmotre
prelaz.
Frenk i Sajmon pomagali su Maji da motri na prepreke u vonji. Saks je i dalje
sve vreme provodio ispred ekrana. Frenk je s vremena na vreme ukljuivao televizor
da potrai signale i da pokua da skrpi novosti iz kravih glasova na koje je nailazila
skala radija. Na samom vrhu enevske Mamuze, dok su putovali besmisleno uskom
betonskom trakom auto-puta kroz kanjon, nali su se na dovoljnom rastojanju od
junog zida da uhvate neke poruke koje su govorile neto u smislu da oluja ipak nee
postati planetna. I zaista, bilo je dana samo sa lakom izmaglicom, umesto teke
zavese praine. Saks je ovo proglasio za dokaz srazmernog uspeha postupaka za
vezivanje praine, preduzetih posle Velike Oluje. Frenk je primetio da izmaglica u
vazduhu pomae da se razbistre slabi signali. Saks objasni da je to stokastina
rezonancija. Pojava je bila nelogina, i Frenk zatrai od Saksa detaljno objanjenje.
Kada je shvatio, kabinom se prolomi njegovo neveselo cerekanje: "Moda je i
naseljavanje bilo stokastina rezonancija, koja je pojaala slabi signal revolucije."
"Mislim da je pogreno praviti analogije izmeu fizikih i drutvenih pojava."
"ut', Sakse. Vrati se u svoju virtualnu stvarnost."
Frenk je jo bio besan i pun ui; to je izbijalo iz njega kao ledena izmaglica iz
bujice. Dva ili tri puta na dan, u naletima radoznalosti, otro je ispitivao Miela o
skrivenoj koloniji. En je bila zadovoljna to nee biti na Hirokinom mestu kada je
Frenk prvi put bude sreo. Miel je mirno odgovarao na ova optuujua pitanja, ne
obraajui panju na sarkazam i jarosni sjaj u Frenkovim oima. Majini pokuaji da
ga umiri samo su podjarivali njegov bes, ali ona je bila uporna; En se divila njenoj
upornosti i neosetljivosti na Frenkovu grubu odbojnost. Bila je to Maja kakvu En nije

poznavala, jer ju je pamtila kao krajnje svojeglavu osobu. A sada, kada su svi bili pod
pritiskom, bila je drugaija.
Najzad su preli Mamuzu i ponovo se nali na terasu ispod junog zida. Put na
istok bio je na vie mesta zakren klizitima, ali uvek su imali prostora da ih zaobiu.
Dobro su napredovali.
Ali onda su stigli do istonog kraja Melasa. Tu se najvei ponor od svih
suavao i padao nekoliko stotina metara u dva uporedna kanjona Kopratesa,
razdvojena dugakim i uskim platoom. Juni Koprates se slepo zavravao strmim
zidom oko dve stotine pedeset kilometara dalje; Severni Koprates spajao se sa dva
nia kanjona dalje na istoku, i trebalo je da pou njim. Severni Koprates bio je
najdui element u sistemu Marinerisa: Miel ga je zvao Laman, jer se, kao i
Engleski Kanal, postepeno suavao prema istoku, sve do ezdesetog stepena
geografske duine, gde se naglo suzio i pretvorio u divovsku klisuru: gole litice,
visoke etiri kilometra, udaljene jedna od druge samo dvadeset pet kilometara. Miel
je ovu klisuru zvao Doverskim Vratima, verovatno zato to su litice bile bele ili su
nekada bile takve.
Zaputili su se u Severni Koprates, i litice su se svakog dana sve vie zatvarale
oko njih. Bujica je ispunjavala gotovo celu irinu korita kanjona, i tok joj je bio tako
brz da je led na povrini bio razlomljen u male bregove koji su se obruavali niz
kaskade: bili su to divlji, zapenjeni brzaci, sa koliinom vode dovoljnom za sto
Amazona, pokriveni ledenim bregovima. Materijal na dnu kanjona bio je otrgnut od
dna i valjao se sa bujicom u crvenim gejzirima nalik na masivne mlazeve zarale
krvi, kao da planeta smrtno krvari. Buka je bila neverovatna, tako sveproimajua i
uporna rika da je mutila razum i inila da razgovor bude bezmalo nemogu; morali
su da viu iz sve snage, zbog ega su komunicirali samo kad je bilo najneophodnije.
Ali odmah zatim postade preko potrebno da se ponovo razviu, jer su na
Doverskim Vratima otkrili da je dno kanjona gotovo potpuno poplavljeno; njihova
terasa ispod junog zida klisure bila je iroka manje od dva kilometra i bujica ju je
neprestano gutala. inilo se da bi uskoro mogla da odnese itavu terasu. Maja povika
da je suvie opasno ii dalje i da treba da se vrate. Ako zaokrenu i odvezu se do do
slepog zavretka junog Kopratesa, vikala je, moi e da prou pored jama Koprates
Katene i da nastave put prema Aureumu.
Miel je vikao da nastave dalje i da pou kroz Vrata preko terase. "Ako
pourimo, uspeemo! Moramo da pokuamo!" A kada je Maja nastavila da se buni,
uverljivo je dodao: "Zavretak junog Kopratesa je strm! Rover tamo ne moe da se
popne, to je litica kao ove ovde! A nemamo ni dovoljno zaliha da produujemo
putovanje za tako mnogo dana! Ne moemo nazad!"
Jedini odgovor bilo je bezumno urlanje bujice. Sedeli su u vozilu, svako sa
svojim mislima, razdvojeni bukom kao kilometrima razdaljine. En uhvati sebe u elji

da terasa isklizne ispod njih, ili da ih zatrpa deo junog zida i okona njihovu
neodlunost i nepodnoljivu, izluujuu buku.
Nastavili su dalje. Frenk, Maja, Sajmon i Naa stajali su iza Miela i Kaseija,
posmatrajui ih kako voze; Saks je sedeo za svojim ekranom, kratkovido zurei u
snimak potopa. Povrina se na trenutak umiri, zaleena, i eksplozivna buka pree u
duboku grmljavinu. "Kao Veliki Kanjon, ali nathimalajskih razmera", ree Saks,
oito za sebe, iako je samo En mogla da ga uje. "Klisura Kala Gandaki duboka je
oko tri kilometra, je li? A Dalairi i Anapurna meusobno su udaljeni samo etrdeset
ili pedeset kilometara, mislim. Ako bi se to ispunilo bujicom kao..." Nije uspeo da se
seti odgovarajue rei. "Pitam se otkud sva ta voda tako visoko na Tarzisu."
Pucnji nalik na puane najavie novi pokret bujice. Njena bela povrina
raspade se i poe nizvodno. Odjednom ih preplavi statiko itanje, ponitavajui
svaku misao ili izgovorenu re, kao da sama Vaseljena treperi. Zvuna viljuka...
"Gasovi" javi se En. "Izbijaju gasovi." Usta su joj bila ukoena, oseala je na
licu koliko dugo nije progovorila. "Tarzis lei na aritu magme. Sam kamen ne bi
mogao da izdri teinu; izboina bi se slegla da je nije podravalo uzlazno strujanje u
omotau."
"Mislio sam da ne postoji omota." Jedva ga je ula kroz buku.
"Ne, ne." Nije marila da li e je uti ili nee. "Postoji, samo je usporen. No,
struje su jo aktivne. Od poslednjih velikih poplava, dopunile su visoke akvifere na
Tarzisu. I odravale toplotu u akviferima kao to je Kompton, tako da je voda ostala
tena. Hidrostatiki pritisci bili su veoma visoki. Ali su mirovali, zbog smanjene
vulkanske aktivnosti i reih udara meteora. Mora da je bio pun bar milijardu godina."
"Misli da ga je pokrenuo Fobos?"
"Mogue. Ili, jo verovatnije, topljenje reaktora."
"Znala si da je Kompton ovako veliki?" upita Saks.
"Jesam."
"Ja nisam."
"Nisi."
En se zagleda u njega. Da li ju je uo?
Jeste. Prikrivanje podataka: videlo se da je okiran. Nije mogao da zamisli
dovoljno dobar razlog za prikrivanje podataka. Moda je to bio koren njihove
nesposobnosti da razumeju jedno drugo. Sistemi vrednosti zasnovani na potpuno
razliitim pretpostavkama. Potpuno razliite grane nauke.
On proisti grlo. "Jesi li znala da je u tenom stanju?"
"Pretpostavljala sam. Sada znamo."
Saks se trgnu i pozva na ekran sliku sa leve kamere. Crna zapenjena voda, sivi
talog, stene nalik na ogromne zakotrljane kocke; zaleeni talasi, koji se rue i jure
dalje u oblacima ledene pare... buka je ponovo narasla u praskavo urlanje mlaznjaka.
"Ja to ne bih ovako uinio!" uzviknu Saks.

En je zurila u njega. On je uporno zurio u ekran.

"Znam", ree ona. Tada ponovo oseti umor od prie, od uzaludnosti govora.
Nikada to nije bilo izraeno u veoj meri nego sada: apat usred gromoglasne rike
sveta, neujan i nerazumljiv.
Projurili su najveom moguom brzinom kroz Doverska Vrata, uz rampu Kale,
kako je Miel zvao njihovu terasu. Napredovanje je bilo izluujue sporo, teka bitka
da se premosti odron koji je zatrpao usku terasu; svuda su bile razbacane stene, a
bujica je odnosila zemljite s leve strane, primetno suavajui terasu. Ispred i iza njih
odronjavala se litica, a nekoliko puta je na krov rovera palo pojedinano kamenje, na
ta bi svaki put poskoili. Bilo je sasvim mogue da ih pogodi vea stena i da ih
spljeska kao bube, bez ikakve najave. Ova mogunost sve ih je primirila, to je
sasvim odgovaralo En. ak ju je i Sajmon ostavio na miru i posvetio se navigaciji i
izlascima u izvianje sa Naom, Frenkom ili Kaseijem, zadovoljan, inilo joj se, to
je pronaao izgovor da se udalji od nje. A i kako da ne bude?
Truckali su se brzinom od nekoliko kilometara na sat. Putovali su celu no i
sledei dan, iako se vidljivost poveala do te mere da su mogli da budu primeeni sa
satelita. Nisu imali izbora.
A onda su konano proli Doverska Vrata i pred njima se ponovo otvorio
Koprates, tako da su dobili malo vie prostora. Dno se odmaklo nekoliko kilometara
na sever.
Zaustavili su se u sumrak. Do tog trenutka vozili su etrdeset sati bez odmora.
Ustali su da se protegnu, proetali se i vratili se u vozilo da zajedno pojedu veeru
podgrejanu u mikrotalasnoj pei. Maja, Sajmon, Miel i Kasei bili su u dobrom
raspoloenju, radosni to su uspeli da se provuku kroz Vrata, Saks je bio kao i uvek, a
Naa i Frenk manje tmurni nego obino. Povrina bujice privremeno se zaledila, i
nisu morali da deru grla od vike da bi ih sagovornici uli. Zato su jeli, usredsreeni
na svoje male obroke, i razgovarali o ovome i onome.
Dok je trajao ovaj tihi obrok, En je radoznalo posmatrala svoje saputnike,
odjednom zadivljena ovom predstavom ljudske prilagodljivosti. Sedeli su tu,
veerali, razgovarali kroz duboku tutnjavu sa severa, u savrenoj opseni banketskog
raspoloenja: mogli su da budu bilo gde drugde, umornih lica ozarenih nekakvim
zajednikim uspehom, ili jednostavno uivanjem u zajednikoj veeri - dok je izvan
njihove odaje urlao ranjeni svet i svakog trenutka mogao da ih slisti odron kamenja.
Pade joj na pamet da se ar i spokoj ovakvih veera uvek dogaao sa neim slinim u
pozadini, nekom pretnjom sveopte katastrofe i haosa. Ovakvi trenuci mira bili su
krhki i kratkotrajni kao mehuri od sapunice, osueni da se rasprsnu odmah po
postanku. Prijatelji, sobe, ulice, godine, nita od toga ne traje. Privid postojanosti bio
je stvoren zajednikim naporom da se previdi haos u kome su se nalazili. Zato su jeli,

razgovarali i uivali u zajednitvu; tako je bilo i u peinama, u savani, u naseljima,

rovovima i gradovima pod bombardovanjem.
I tako je, usred oluje, En Klejborn odluila da se vrati meu ive. Ustala je i
prila stolu. Uzela je prazan tanjir ispred Saksa, koji ju je prvi razbudio, a zatim i
Nain i Sajmonov. Odnela ih je do male sudopere od magnezijuma. Dok je prala
sudove, oseala je kako joj se pokree ukoeno grlo; promuklo je uestvovala u
razgovoru i pomogla, svojom malom ulogom, u tkanju ljudske opsene. "Olujna no!"
ree joj Miel, stojei pored nje dok je suila tanjire, smeei se. "Stvarno olujna
no!"
Sledeeg jutra se probudila pre ostalih i zagledala se u lica usnulih drugova,
izloena jutarnjoj svetlosti u svoj svojoj zaputenosti - musava, oteena, crna od
promrzlina, otvorenih usta u dubokom snu iscrpljenosti. Kao lica mrtvaca. A ona im
nije bila ni od kakve pomoi - naprotiv! Bila je teret za grupu; svaki put kada bi poli
u dno vozila morali su da prekorae ludakinju na podu, koja je samo leala i odbijala
da govori, esto plaui, oito u dubokoj potitenosti. Ba ono to im je bilo
potrebno!
Ustala je, postiena, i u tiini poistila glavnu prostoriju i vozaevu kabinu. A
kasnije tog dana uzela je da vozi rover, u estoasovnoj smeni, posle koje je bila
mrtva umorna. Ali ih je odvezla dobar deo puta na istok od Doverskih Vrata.
Njihove nevolje, meutim, nisu bile okonane. Jeste, Koprates se malo
proirio, i juni zid uglavnom je odolevao, ali se u ovoj oblasti nalazio dugaak
greben, sada ostrvo u sredini kanjona, delei ga na severni i juni kanal. Na nesreu,
juni kanal bio je nii od severnog, pa se najvei deo bujice slivao u njega i sasvim ih
pribijao uz juni zid. No, terasa im je ostavljala nekih pet kilometara izmeu poplave
i zida; ali sa bujicom tako blizu sa leve strane i strmom liticom sa desne, nikada nisu
gubili oseaj opasnosti. I bar polovinu vremena morali su da se dovikuju; praskava
rika brzaka kao da im je obitavala u glavama, ometajui usredsreenost i razmiljanje
uopte.
Jednog dana Maja tresnu rukom po stolu i uzviknu: "Zar ne moemo da
saekamo da voda odnese greben?"
Posle nelagodne pauze, Kasei ree: "Greben je dugaak sto kilometara."
"Dobro, bogamu - zar ne moemo da saekamo da se poplava povue? Mislim,
koliko jo dugo moe ovako?"
"Nekoliko meseci", ree En.
"Moemo li da ekamo toliko?"
"Nestaje nam hrane", objasni Miel.
"Moramo dalje", odsee Frenk. "Ne budi glupa." Ona ga mrko odmeri i okrenu
se, oigledno besna. U roveru je odjednom postalo pretesno, kao da je neko strpao

krdo tigrova i lavova u pseu kuicu. Napetost natera Sajmona i Kaseija da se obuku
i iziu da izvide ta ih eka napred.
Iza onoga to su zvali Ostrvski Greben, Koprates se otvarao kao levak, sa
dubokim koritima ispod zidova kanjona. Severno korito bilo je Ponor Kapri, juno
ponor Eos, koji se pruao dalje kao nastavak Kopratesa. Zbog bujice su morali da
prate Eos, ali je Miel rekao da bi ionako izabrali taj put. Ovde se juna litica
konano malo sputala i imala duboke useke, a na nekoliko mesta bila je razorena
udarima krupnih meteora. Ponor Kapri zavijao je izvan njihov pogleda na
severoistok; izmeu ova dva korita nalazila se niska trouglasta meza, sada poluostrvo
koje je razdavajalo tok bujice. Na njihovu alost, najvei deo ovde tekao je u neto
nii Eos, te iako se vie nisu nalazili u tesnom ogranienju Kopratesa, i dalje su bili
pritisnuti uz liticu i kretali se polako, van puta ili staze, i sa sve manjim zalihama
hrane i gasa. Spremita su bila gotovo prazna.
I bili su umorni, veoma umorni. Prolo je dvadeset i tri dana otkako su izbegli
iz Kaira, i nalazili su se 2.500 kilometara duboko u kanjonima. Za sve to vreme
spavali su u smenama, gotovo neprestano vozili i iveli u stalnom urlanju bujice, rici
sveta koji im se raspada nad glavama. Bili su prestari za to, kao to je Maja esto
govorila, istroenih ivaca; brkali su stvari, pravili sitne greke, zapadali u kratke
intervale dremea.
Terasa kojom su putovali izmeu litice i vode pretvorila se u ogromno
stenovito polje, gde su stene uglavnom bile izbaeni materijal iz oblinjih vulkana, ili
ostaci obimnih erozija. En je imala utisak da e veliki proupljeni i izbrazdani useci
biti zaeci bonih kanjona, ali nije imala vremena da ih poblie pogleda. esto se
inilo da e im stene sasvim prepreiti put, da e posle toliko dana i kilometara, posle
prolaska kroz Marineris usred najrazornije kataklizme, biti zaustavljeni nadomak
beskrajnih platoa koji su se nastavljali na njegov donji kraj.
Ali onda su pronali put, i opet bili zaustavljeni, i ponovo ga pronali, da bi
naili na novu prepreku, i tako dan za danom. Morali su da prepolove obroke. En je
vozila vie od svih ostalih, i inilo se da je odmornija, a ionako je bila najbolji voza
u grupi, ako se izuzme Miel. Osim toga, oseala je da im to duguje posle sramotne
krize u kojoj je provela vei deo putovanja. Htela je da radi sve to je trebalo raditi, i
kada nije vozila, odlazila je u izvianje. Napolju je jo vladala strana buka, i zemlja
se tresla pod nogama. Bilo je nemogue navii se na to, iako se svojski trudila da ne
obraa panju. Sunce je sijalo kroz izmaglicu i oblake u irokim, jarkim potezima, a
u sumrak su se pojavljivale svetlosne prikaze i korona oko zamuenog Sunca; esto
kao da je gorelo celo nebo, tarnerovska vizija apokalipse.
Uskoro se i sama zamorila, i posao je postao muenje. Sada je shvatala zato
su njeni saputnici toliko umorni i toliko kratkih ivaca u ophoenju s njom i
meusobno. Miel nije uspeo da nae tri poslednja skrovita kraj kojih su proli; bila

su ili zatrpana ili potopljena. Prepolovljeno sledovanje iznosilo je 1.200 kalorija

dnevno, mnogo manje nego to su sagorevali. Nedostatak hrane, nedostatak sna: a
onda, bar za En, povratak potitenosti, uporne kao smrt, koja je rasla u njoj kao
bujica, kao crna kaljuga blata, pare, leda, govana. Tvrdoglavo je nastavljala da radi,
ali je poela da joj poputa panja i da se vraa onaj besmisao govora, preplavljujui
sve belom bukom oaja.
Put je postao tei. Jednog dana preli su samo kilometar. Sledeeg dana inilo
se da vie nema prolaza, jer su stene leale preko terase kao tenkovske prepreke
Maino linije Velikog oveka. Saks je primetio da je to savren primer fraktalnog
polja, priblinih dimenzija 2,7. Niko ga nije udostojio odgovora.
Poto je neko vreme lutao peice, Kasei je pronaao prolaz na samoj ivici
bujice. itavo vidljivo prostranstvo potopa bilo je ve trei dan zaleeno. Prualo se
do horizonta, krevita povrina slina Arktikom Moru na Zemlji, ali mnogo
prljavija, velika meavina crnih, crvenih i belih izboina. Led je uz obalu bio dosta
ravan i na mnogim mestima providan. Pogledavi u njega, videli su da je dubok samo
nekoliko metara i smrznut sve do dna. Zato su izili vozilom na ovu ledenu obalu i
poli njom; kada bi je stene na put primorale na to, En je vozila sa levim tokovima
na ledu, a ponekad bi sasvim izila na njega; drao je kao svaka druga podloga. Naa
i Maja rugale su se strahu koji su ostali pokazivali kada bi se nali na ledu: "Preko
cele zime vozile smo se po rekama u Sibiru", ree Naa. "Tamo su to bili najbolji
putevi."
En je ceo jedan dan vozila du neravne ivice bujice, povremeno preko nje, i
tako su preli sto ezdeset kilometara. Bio je to najbolji dan u poslednje dve nedelje.
U sumrak je poeo da pada sneg. Iz pravca Kopratesa duvao je zapadni vetar,
nosei velike oblake pranjavog snega pored njih, tako brzo da se inilo da stoje u
mestu. Stigli su do mesta gde je nedavno nastalo klizite, koje se prualo sve do
zaleene bujice. Velike stene razbacane po ledu podseale su na naputeno selo, na
stare, napola sruene kue. Svetlost je bila mrko sive boje. Bio im je potreban vodi
kroz ovaj lavirint, i Frenk se u izmodenom dogovoru prijavi za zadatak, te izie da
ga obavi. Sada je bio jedini meu njima kome je preostalo neto snage, vie i od
mladog Kaseija; jo je sagorevao svoj bes, gorivo koje nikada nee potroiti.
Polako je iao ispred vozila, ispitujui prolaze i vraajui se, odmahujui
glavom ili maui En da nastavi. Oko njih su se dizali tanki velovi ledene pare u sneg
koji je padao, i ovo dvoje mealo se i letelo noeno snanim veernjim vetrom u
pomrinu. Posmatrajui mraan spektakl jednog naleta vetra, En je pogreno
procenila spoj leda sa obalom, koji je ionako bilo teko videti; rover se pope na
zaobljenu stenu na samoj zaleenoj obali i ostade sa zadnjim levim tokom u
vazduhu. En ukljui pogon prednjih tokova da potera rover preko stene, ali se
tokovi ukopae u potez peska i snega i odjednom se oba zadnja toka naoe u

vazduhu, dok su se prednji okretali u mestu u rupama koje su iskopali. Uspela je da

nasue rover.
To se ve nekoliko puta deavalo, ali bila je ljuta na sebe to je dozvolila da joj
nevaan prizor odvue panju.
"ta radi to, jebote?" doviknu Frenk preko interkoma. En poskoi u seditu;
nikad se nije navikla na Frenkove estoke reakcije. "Krei!"
"Naletela sam na stenu", ree ona.
"avo da te nosi! to ne gleda kuda vozi! Zaustavi tokove, zaustavi ih!
Staviu podmetae pod prednje tokove da moe da se izvue, a onda odmah silazi
sa stene i vozi uzbrdo to bre moe, jasno? Led se ponovo pokree!"
"Frenk!" vrisnu Maja. "Ulazi!"
"im postavim jebene podmetae! Budi spremna da krene!"
Podmetai su bili staze od bodljikave metalne mree, postavljene pod tokove
ukopane u pesak i privrene napred da bi tokovi imali ta da uhvate. Prastari
pustinjski metod. Frenk je optravao prednji deo vozila, tiho psujui i dovikujui En
uputstva, koja je ova sluala stisnutih zuba i zgrene utrobe.
"A sad vozi!" doviknu Frenk. "Krei!"
"Kad ti ue!" odvrati En.
"Teraj, nema vremena, samo to nije dolo do nas! Uhvatiu se sa strane,
bogamu, teraj!"
En polako dade gas prednjim tokovima i oseti kako hvataju podlogu i povlae
vozilo preko stene, sve dok se zadnji tokovi ne spustie na zemlju i vozilo pojuri
dalje, osloboeno. Ali tada se urlanje bujice viestruko pojaa iza njih, i oko kola se
podigoe komadi leda, lomei se uz uasno pucanje, a povrinu leda preplavi taman
talas zapenjene lapavice i zapljusnu prozore vozila; En nagazi na gas, grevito
steui volan koji joj je odskakao u rukama. ula je Frenka kako vie kroz tutnjavu
talasa: "Vozi, budalo, vozi!" a onda neto grunu u njih i vozilo se zanese levo, izvan
kontrole. En se drala za volan koji ju je bacao levo i desno. Tokovi pronaoe
oslonac, i rover zasee kroz vodu; kretali su se kroz vodu, dolazila je s leva i ulo se
kako muklo udara o bok vozila. "Vozi!" Drei gas do daske, usmerila je vozilo
uzbrdo, silovito odskaui na seditu. Na svim ekranima i prozorima bilo je isto
teno ludilo. Onda voda potee ispod rovera, a prozori se razbistrie. Farovi su
pokazivali kamenito tlo, sneg i suvo, ravno zemljite ispred njih. En je vozila punom
brzinom prema njemu, dok je bujica jo urlala neposredno iza njih. Kada su se uspeli
na ravnu uzvisinu, morala je rukama da skloni nogu sa papuice gasa. Vozilo se
zaustavi. Bili su iznad bujice, na uskoj, ravnoj terasi. inilo se da se voda ve
povlai, ali Frenk almers je nestao.
Maja je navaljivala da se vrate i potrae ga; poto je izgledalo da e poetna
plima biti i najjaa, vratili su se, ali uzalud. Farovi su bacali svetlost kroz tamu i sneg

pedeset metara ispred vozila; unutar dve ukrtene ute kupe i u mrkom sivilu
spoljanjeg sveta videli su samo neravnu povrinu bujice, pokretno more naplavina
bez ijednog pravilnog oblika; naprotiv, inilo se da su u svetu gde su takvi oblici
nemogui. Niko nije mogao da preivi u tom haosu. Frenk je bio izgubljen, zbaen sa
vozila u onom odskakanju, ili zbrisan prilikom kratkog, ali zamalo kobnog udara
talasa.
inilo se da preko interkoma jo odjekuju njegove poslednje psovke, kroz
statiki um i riku bujice. Njegovi poslednji uzvici zvonili su u Eninim uima kao
presuda: Vozi, budalo, vozi! Bila je to njena krivica, samo njena...
Maja je plakala, guila se u jecajima, presamiena kao da ima greve u
stomaku. "Ne!" vrisnula je. "Frenk! Frenk! Moramo da ga traimo!" Onda se zaplaka
tako snano da nije mogla da govori. Saks ode do ormaria sa lekovima i uze neto, a
onda joj prie i unu pored nje. "Evo, Majo, uzmi sedativ ako hoe." Ona se
uspravi i izbi mu tablete iz ruke. "Neu!" vrisnu, "to su moja oseanja, moji
mukarci, nisam kukavica, nisam zombi kao ti!"
Potrese je neodoljivo, nevoljno, kidajue ridanje. Saks je stajao iznad nje,
trepui, lica iskrivljenog u izraz duboke povreenosti. En je bila do sri potresena
tim izrazom. "Polako", ree. "Polako." Ustala je sa vozaevog sedita, prila im i
kratko stisnula Saksovu miicu. Zatim je pomogla Nai i Sajmonu da podignu Maju
sa poda i prenesu je do njenog leaja. Ve se bila primirila i povukla u sebe, crvenih
oiju i nosa, izolovana u svome bolu, grevito steui Nainu podlakticu. Naa ju je
posmatrala sa uzdranim izrazom lekara, i sama povuena u sebe, mrmljajui neto
na ruskom.
"Majo, tako mi je ao", ree En. Grlo joj je bilo stisnuto i s bolom je
protiskivala rei. "Ja sam za sve kriva. Oprosti mi."
Maja odmahnu glavom. "Niko nije kriv."
En nije mogla da natera sebe da glasno izgovori da joj je popustila panja.
Rei su joj zapele u grlu, a Maju potresoe novi jecaji, i trenutak proe.
Miel i Kasei sedoe za upravlja i pokrenue rover.
Malo dalje na istoku, juni kanjon konano se sputao u okolnu ravnicu, i
mogli su da se udalje od bujice, koja je ionako pratila luk Ponora Eos prema severu i
dalekom spajanju sa Ponorom Kapri. Miel je pronaao trag skrivene kolonije, ali ga
je ponovo izgubio, jer su brazde esto bile zametene snegom. Proveo je ceo dan u
potrazi sa skrovitem za koje je mislio da je u blizini, ali ga nije naao. Da ne bi vie
gubili vreme, odluili su da punom brzinom pou dalje, malo vie na sever, prema
utoitu koje im je od poetka bilo cilj; Miel je rekao da se nalazi u krevitoj oblasti
juno od Aureum Haosa. "To vie nije nae glavno naselje", objasnio im je. "Tamo
smo otili kada smo napustili Podbreje. Ali Hiroko je elela da poemo na jug, to
smo nekoliko godina kasnije i uinili. Rekla je da ne voli nae prvo skrovite zato to

je Aureum slivnik, koji bi jednog dana mogao da postane jezero. Mislio sam da je
poludela, ali sada vidim da je bila u pravu. Izgleda da e Aureum biti konani odvod
za ovu poplavu. Ali utoite je na veoj visini od ove na kojoj smo, tako da nema
opasnosti. Tamo moda nee biti ljudi, ali je krcato zalihama. A u buri je dobra svaka
luka, zar ne?"
Niko nije imao snage da odgovori.
Posle dva dana neprekidne vonje, bujica nestade iza severnog obzorja. Malo
zatim uminu i buka. Tle je mirovalo, pokriveno metar visokim snegom; svet kao da
je zamro, uronjen u udan mir i tiinu, zaogrnut belim pokrovom. Kada bi stao sneg,
nebo je jo bilo mutno, ali se inilo dovoljno isto da budu primeeni odozgo, pa su
opet putovali samo nou. Kretali su se bez farova, preko snenog predela koji je
bledo svetlucao pod zvezdama.
En je ponovo vozila. Nikome nije rekla o onom trenutku nepanje za volanom
i nikada nije dopustila sebi da doe u slinu situaciju; grevito je odravala
usredsreenost, grizui unutranjost usana do krvi, svesna samo onoga to se videlo u
svetlosti farova. Obino je vozila celu no, zaboravljajui da probudi smenu ili to
svesno inei. Frenk almers bio je mrtav, njenom krivicom; oseala je oajniku i
neostvarivu elju da se vrati u taj trenutak i ispravi greku. Neke greke nemogue je
popraviti. Sneni predeo bio je proaran bezbrojnim stenama, sa sopstvenim kapama
od snega, i taj noni prizor boje soli i bibera bio je takav krpe da je oku bilo teko da
razlui oblike; ponekad se inilo da riju kroz zemlju ili da lebde pet metara iznad nje.
Svet beline. Ponekad joj je izgledalo da vozi koije preko tela pokojnika. Sa
udovicama Naom i Majom pozadi. Sada je znala da je i Piter mrtav.
Dvaput je ula Frenka kako je doziva preko interkoma; jednom ju je molio da
se vrati i pomogne mu, a drugi put je samo vikao: Vozi, budalo, vozi!
Maja se dobro drala. Bila je jaka, uprkos nestalnim raspoloenjima. Naa, za
koju je En verovala da je jaka, uglavnom je utala. Saks je zurio u svoj ekran i radio.
Miel je pokuao da zapodene razgovor sa starim prijateljima, ali je odustao kada je
video da nikome nije do prie. Sajmon je nemirno posmatrao En, kao i uvek, sa
zabrinutou koju ona nije mogla da podnese; izbegavala je njegov pogled. Siroti
Kasei mora da je mislio da je upao u sanatorijum za matore ludake; pomisao bi bila
gotovo zabavna da se nije inilo da mu je duh nekako slomljen, mada nije znala zbog
ega, moda pod dejstvom pustoi ili rastue verovatnoe da ni sami nee preiveti; a
moda naprosto zbog gladi. Bilo je nemogue odrediti pravi razlog. Mladi su udni.
Meutim, podseao ju je na Pitera, pa je i njega izbegavala da pogleda.
Noi su zbog snega bile svetle i treperave. Sneg e se istopiti, izdubiti nove
potoke i njima odneti njen Mars. Mars vie nije postojao. U drugoj nonoj smeni,
pored nje bi seo Miel, traei znakove puta. "Jesmo li se izgubili?" upitala ga je
jednom Maja, pred zoru.

"Ma ne, nismo, nego... ostavljamo tragove u snegu. Ne znam koliko e trajati i
koliko su vidljivi, ali ako... pa, za sluaj da se dugo odre, bilo bi dobro da ostavimo
vozilo i da ostatak puta preemo peice. Zato hou da budem potpuno siguran gde
smo pre nego to to uinimo. Imamo uspravno kamenje i dolmene kao pouzdane
putokaze, ali prethodno treba da pronaem bar jedan od njih. Ukazae se na
horizontu, znate. Stene koje su neto vie od ostalih ili stubovi."
"Bie lake videti ih po danu", ree Sajmon.
"Tako je. Sutra emo morati da ih malo potraimo okolo. Trebalo bi da ih
naemo - biemo u oblasti gde se nalaze. Smiljeni su da pomognu ljudima koji se
izgube kao mi. Bie sve u redu."
Bie, ako se ne rauna smrt njihovih drugova. Njenog jedinog deteta. I
nestanak sveta koji su poznavali. U zoru, dok je leala pored prozora, En je
pokuavala da zamisli ivot u skrivenoj koloniji. Sve te godine provedene pod
zemljom. Ona to ne bi mogla. Vozi, budalo, vozi! Prokleta bila!
im se dovoljno razdanilo, Kasei promuklo uzviknu u trijumfu: na obzorju su
se uzdizala tri uspravna kamena. Greda podignuta na dva stuba, deo Stounhenda
koji je nekim udom doleteo tu. Onuda se ide kui, rekao je Kasei.
Ali prvo je trebalo da proe dan. Miel je vie nego pre brinuo da ih ne vide sa
satelita i navaljivao je da nastave put tek kada se smrai. Polegali su da jo malo
odspavaju.
En nije mogla da zaspi, razbuena svojom najnovijom odlukom. Kada su ostali
zaspali tvrdim snom, prvi put u poslednjih pedeset sati (Miel je zadovoljno hrkao),
uvukla se u hoda i tiho izila u komoru. Osvrnula se i osmotrila ih: gladna, odrpana
druina. Naa je spavala sa ispruenom osakaenom rukom. Izlazak iz komore
podrazumevao je neke neizbene zvuke, ali svi su se navikli na dremanje usred buke,
a zujanje i kljocanje sistema za odravanje ivota delimino je pokrilo njen odlazak.
Izila je, ne probudivi nikog.
Esencijalni mraz planete. Zadrhtala je na njemu i pola na zapad, hodajui po
tragu rovera da ne bi mogli da je prate. Kroz izmaglicu se probijalo Sunce. Sneg je
ponovo padao, ruiast u zracima Sunca. Hodala je sve dok nije stigla do niskog
lednikog grebena, ija je strma strana bila bez snega. Moi e da ide preko golog
kamena, ne ostavljajui tragove. Hodala je dok se nije umorila. Bilo je veoma
hladno, sneg je padao ravno iz neba u siunim pahuljicama, verovatno zaleenim
oko estica praine. Greben se zavravao irokim, niskim kamenom. Sela je na
njegovu ivicu. Iskljuila je greja u hodau i pokrila snegom trepue signalno svetlo
na ploici.
Hladnoa se brzo irila. Nebo je sada bilo mutno sive boje, sa bledom
primesom ruiaste. Ruiasti sneg padao joj je na vizir.
Bila je prestala da drhti, i hladnoa je postala prijatna, kada je izma snano
ritnu po lemu i neko je povue na kolena, dok joj je u glavi zvonilo od udarca.

Prilika u skafanderu zveknu svojim vizirom o njen. Zatim oseti elini stisak ruku na
ramenima, i polete na zemlju. "Hej", nejako se pobuni. Nepoznati je tre za ramena i
podie na noge, zavrnuvi joj levu ruku visoko iza lea. Napada neto otkuca na
njenoj ploici, a onda je grubo gurnu napred, ne putajui joj ruku. Ako padne,
slomie ruku. Oseala je kako dijamantska ara grejnog elementa u njenom odelu
poinje da joj ari kou, ocrtavajui se na njoj. Na svakih nekoliko koraka dobila bi
udarac po lemu.
Na njeno veliko udo, nepoznati ju je odveo nazad do rovera. Gurnuo ju je u
komoru, popeo se za njom, pustio vazduh u komoru, skinuo joj lem, zatim svoj, i
ona sa zaprepaenjem vide da je to njen Sajmon; sa suzama na pocrvenelom licu, ne
prestajui da je udara, vikao je: "Zato? Zato? avo da te nosi, uvek ista pesma,
uvek ti, pa ti, u nekom posebnom svetu; kako moe da bude toliko sebina?"
Poslednje rei bile su bolni krik; njen Sajmon, koji je uvek utao, koji nikad nije
podigao glas, nikada nije prozborio vie od re-dve odjednom, sada ju je udarao i
vritao joj u lice, doslovno pljujui, guei se od besa. To je odjednom razbesne.
Zato tek sad, zato to nije uinio kada joj je bio potreban neko ko jo ima ivota u
sebi? Zar je bilo neophodno ovo da ga razbudi? Udarila ga je pesnicom posred grudi,
jako, i on se zatetura unazad. "Ostavi me na miru!" dreknu ona. "Ostavi me na miru!"
A onda joj telom prostruja bol, ledeni drhtaj smrtonosne marsovske zime: "Zato me
nisi ostavio na miru?"
On povrati ravnoteu, zakorai napred, zgrabi je za ramena i protrese. Prvi put
je bila svesna snage njegovih ruku. "Zato", viknu on, pa zastade da oblizne usne i
udahne - "Zato..." Oi mu se iskolaie, lice jo vie pomodre, kao da mu se u grlu
zaglavilo hiljadu reenica - njen pitomi Sajmon - a onda odustade i ponovo je
protrese, viui "Zato! Zato! Zato!"
Padao je sneg. Iako je tek bilo rano popodne, bilo je mrano. Vetar je ibao
preko kra, kovitlajui sneg iznad razorenog tla. Nagomilane jedna preko druge,
svuda su leale stene veliine gradskih etvrti, a predeo je bio razbijen u milion
minijaturnih litica, jama, meza, grebena, vrhova - i u bezbroj iljaka udnovatih
oblika, i tornjeva, i klimavog kamenja koje se dralo na mestu samo zahvaljujui
kami-ju. Svaki strm ili uspravan kamen u ovom kru jo je bio crn, dok su ravniji
oblici sada bili beli od snega, tako da je predeo bio gust crno-beli mozaik koji se
gubio iz vida i pojavljivao sa prolaskom magle i zavesa snega.
Sneg konano stade. Uminu vetar. Crne vertikale i bele horizontale davale su
svetu odreenost koju obino nije imao. Poto nije bilo Sunca, nije bilo ni senki, i
inilo se da predeo isijava sopstvenu svetlost kroz sneg prema niskim mrkim
oblacima. Svaki oblik bio je jasan, otrih obrisa, kao zaliven u staklo.
Na horizontu se ukazae obrisi u pokretu. Pojavljivali su se jedan za drugim,
sve dok ih nije bilo sedam, u nepravilnoj povorci. Kretali su se sporo, oborenih

ramena, pognutih lemova. inilo se da idu bez cilja. Ona dva na elu povremeno bi
podigla glavu i pogledala napred, ali nisu zastajala, niti pokazivala ispred sebe.
Oblaci su svetlucali kao sedef, jedini znak u tom tmurnom danu da se Sunce
blii zalasku. Prilike su hodale du dugakog grebena koji se dizao iz okolnog kra.
Sa vrha grebena pruao se pogled nadaleko u svim pravcima.
Prilike su se dugo uspinjale uz greben. Konano su se pribliile vrhu, kvrgavoj
zaravni odakle je greben ponovo poinjao da se sputa. Na vrhu zaravni nalazila se
neobina pojava: velika stena ravnog dna, uspravljena visoko u vazduh, oslonjena o
est vitkih kamenih stubova.
Sedam prilika okruie megalit. Okruivi ga, zastadoe i neko vreme ostadoe
tako, posmatrajui ga, ispod modrih uboja oblaka. Potom zaoe meu stubove, pod
stenu. Dizala se visoko iznad njih, kao teki krov. Kruni prostor ispod nje bio je
ravan, nainjen od uglaanog seenog kamena.
Jedna od prilika ode do stuba na drugoj strani kruga i dodirnu ga prstom.
Ostali su gledali napolje, u beivotni, zavejani kr. U podu se beumno pojavi otvor.
Prilike mu prioe i jedna po jedna zakoraie u unutranjost grebena.
Kada su nestale unutra, est vitkih stubova poee da tonu za njima, a veliki
dolmen koji su nosili spusti se odozgo, i ostade da poiva na grebenu, sam, ponovo u
svojoj pradavnoj, kraljevskoj ulozi. Iza oblaka vie nije bilo Sunca; zalo je, a nad
pustu zemlju prostrla se tama.
Maja je bila ta koja ih je poterala dalje, nagovorila ih da pou na jug. Utoite
pod dolmenom bilo je samo to, utoite, niz malih peina u grebenu, sa namirnicama
i zalihama gasa, no inae pusto. Poto su se nekoliko dana odmorili, naspavali i
okrepili hranom, Maja je poela da zanoveta. Ovo nije nikakav ivot, govorila je, ve
neka vrsta ive smrti; gde su ostali? Gde je Hiroko? Miel i Kasei su joj objasnili da
se skrivena kolonija nalazi na jugu, da su se odavno preselili tamo. U redu, rekla je
Maja, onda emo i mi na jug. U garai sklonita ima jo maskiranih vozila, mogu da
sastave karavan koji e putovati nou, rekla je, i kada iziu iz kanjona, bie bezbedni.
Sklonite ionako vie nije samodovoljan sistem, zalihe su mu velike, ali konane, pa
bi ranije ili kasnije morali da odu. Bolje da pou dok jo oluja prua neki zaklon za
putovanje. Bilo bi najbolje da pou.
I tako je ponovo pokrenula malu grupu u akciju. Natovarili su dva vozila i
poli na put prema jugu, preko ogromnih neravnih polja Margaritifer Sinusa. Bez
ogranienja Marinerisa, svake noi su prelazili stotine kilometara, a preko dana su
spavali, i u gotovo nemutom putovanju od nekoliko dana preli su rastojanje izmeu
Argire i Helasa, kroz beskrajnu zemlju kratera na visoravnima juga. Poinjali su da
uobraavaju da veno putuju u tim malim vozilima i da putovanju nee biti kraja.
Ali jedne noi stigli su do slojevitog zemljita polarne oblasti, i u zoru je pred
njima zasjao horizont, da bi se odmah zatim pretvorio u mutnu belu prugu koja se sve
vie irila, sve dok nije postala bela litica ispred njih. Juna polarna kapa, oito.

Miel i Kasei sedoe za volane dva rovera i poee tiho da se dogovaraju preko
interkoma. Vozili su do bele litice, zatim pravo prema njoj, dok se nisu nali na
zaleenom snegu u podnoju leda. Litica je bila ogromna nadstrenica, nalik na talas
zamrznut trenutak pre no to e se obruiti na obalu. U led na dnu litice bio je useen
tunel, i na njegovom ulazu pojavi se lik u hodau i pokaza prema roverima da uu.
Tunel ih je vodio najmanje kilometar kroz led. Bio je dovoljno irok za dva ili
tri rovera i imao je nisku tavanicu; oko njih je bio blistavo beo i suv led na kome se
jedva nazirala stratifikacija. Proli su kroz dve komore kojima je bio pregraen tunel,
a u treoj Miel i Kasei zaustavie rovere, otvorie komore i izioe. Maja, Naa,
Saks, Sajmon i En pooe za njima. Nemo su hodali kroz tunel. Tunel se onda otvori
i svi zastadoe pred prizorom koji ih je doekao.
Iznad njih je bila ogromna kupola od bletavo belog leda. Stajali su pod njom
kao pod prevrnutom dinovskom inijom. Kupola je imala prenik od nekoliko
kilometara i bila je najmanje kilometar visoka, moda i vie; strmo se uzdizala prema
sredini, gde je bila blago zaluena. Svetlost je bila difuzna, ali dosta jaka, kao u
oblaan dan, i inilo se da potie od same tavanice.
Zemljite ispod kupole bilo je od blago valovitog crvenkastog peska, travnatog
u udubljenjima, sa gustim zasadima bambusa i kvrgavih borova. Desno od njih
nalazilo se nekoliko breuljaka, a meu njima se gnezdilo seoce od prizemnih i
jednospratnih kua, obojenih u belo i plavo, pomeanih sa velikim drveem, u ijim
su se debelim granama nalazile kolibice i lestvice od bambusa.
Miel i Kasei poli su prema selu, a ena koja je sprovela njihova vozila u
komoru tunela otrala je napred, viui: "Stigli su, stigli su!" Sa druge strane kupole
lealo je jezero otvorene vode koja je pomalo isparavala, sa beliastom povrinom,
proaranom linijama talasa koji su zapljuskivali oblinju obalu. Na suprotnoj strani
jezera dizala se plava gromada Rikovera, iji je odraz bio plava mrlja u beloj vodi.
Ui su im ujedali naleti hladnog vetra.
Miel se vrati po prijatelje, koji su stajali kao kipovi. "Hajdemo, hladno je
ovde napolju", ree sa osmehom. "Na kupoli se nalazi sloj vodenog leda, tako da
neprestano moramo da odravamo temperaturu ispod take smrzavanja."
Iz sela su im prilazili ljudi, dozivajui. inilo se da im sa obale jezera u susret
tri neki mladi, pravei velike skokove sa dine na dinu. ak i posle toliko godina na
Marsu, ovaj letei trk izgledao je nestvarno za prvih stotinu, i proe neko vreme pre
nego to je Sajmon zgrabio En za miicu i uzviknuo: "To je Piter! To je Piter!"
"Piter", ree ona.
A onda se naoe usred gomile ljudi, meu kojima je bilo mnogo mladih i
dece, neznanaca, ali sa poznatim licima koja su se probijala sa svih strana prema
njima: Hiroko i Juao, Raul, Ria, Din, Piter koji se zaleteo u zagrljaj En i Sajmonu, i
Vlad, Ursula, Marina i jo nekolicina drugih iz aheronske grupe; tiskali su se oko
njih, pruajui ruke da ih dodirnu.

"Gde smo to mi?" uzviknu Maja.

"Kod kue", ree Hiroko. "Ovo je novi poetak."
HRONOLOGIJA
2010: Don Bun i Frenk almers borave est nedelja zajedno na svemirskoj
stanici SAD.
2020: U svojoj tridesetosmoj godini, Don Bun se sputa na Mars sa jo tri
kosmonauta, i prvi staje na njegovu povrinu.
2026: Ares naputa Zemljinu orbitu i zapoinje putovanje prema Marsu.
2027: Prvih stotinu iskrcavaju se na Marsu.
2032: Japanska i druge grupe stiu na Mars.
2035: Odlazak Hiroko i grupe sa farme.
2046: Don Bun zapoinje istragu o sabotaama.
2047: Piter Klejborn dolazi na svet.
2048: Prve primene gerontolokog tretmana.
2049: Poetak Velike Oluje.
2051: Kraj Velike Oluje.
2052: Prvi festival na Olimpus Monsu.
2053: Smrt Dona Buna.
2057: Revizija i obnova Marsovskog sporazuma.
2062: Revolucija.