UVOD

Tema ovog rada su redovni pravni lekovi u parninom

postupku. Pravo na pravni lek je ustavno pravo, priznato i
zagarantovano strankama o ijim je pravima i obavezama odluivano
u postupku pred sudom. Pravo na pravni lek, kao ustavni princip,
ugraeno je i razraeno kroz pravila o pravnim lekovima. Pravni
lekovi su pravna sredstva kojima stranke vre i ostvaruju pravo na
pravni lek.1
1. Pojam pravnog leka
Pravni lek je parnina radnja stranke ili drugog ovlaenog lica
kojom od nadlenog suda trai da ukine ili preinai odluku suda za
koju tvrdi da je za nju nepovoljna, nepravilna i nezakonita.
To je protest protiv delovanja suda, napad na njegove aktivnosti u
parnici.
Pravni lek je iskljuivo parnina radnja. Ni sud koji je doneo, ni
instancioni sud, ne mogu da iniciraju ispitivanje odluke ukoliko nije
izjavljen pravni lek. Pravni lek je ofanzivna parnina radnja.
U izvesnim sluajevima, sud moe da ispravi, povue, opozove
ili stavi van snage sopstvenu odluku iako to stranka nije predloila.
Sam sud, ili na inicijativu instancionog suda moe da ispravi
oigledne omake ili greke u jednoj odluci. Kada su u pitanju odluke
kojima sud nije vezan (odluke o upravljanju parnicom), sud ih moe
sam opozvati ili izmeniti iz razloga celishodnosti.

Dr Gordana Stankovi: Graansko procesno pravo, IP JUSTINIJAN, Beograd, 2004.

Pojedina sudska odluka moe da bude neispravna i da ima

nedostatke koje moe da prouzrokuje pogrenim postupanjem sam
sud, ali i stranke nedoputenim pravnim radnjama.
Odluka koja je neispravna je i nezakonita, a nezakonita je ona
odluka koja je tehniki neispravna i koja nije pravina. Odluka je
tehniki neispravna ako nije pravilna sa aspekta pravne tehnike, a to
znai da nije donesena u skladu sa propisima procesnog prava kojim
je regulisano njeno donoenje i sa pravilima materijalnog prava kojim
je regulisan sporni odnos. Nepravilnost odluke moe da bude:
- materijalna ako je sud pogreno i nepotpuno utvrdio stanje
stvari i pogreno formirao injeninu podlogu sudske odluke;
- procesna ako je pogreno postupao, ako je pogreno
primenjivao pravila procesnog prava;
- materijalnopravno ako je nepravilno primenio pravila
materijalnog prava.
Odluka nije pravina ako je u suprotnosti sa normalnim oseanjem
pravde u jednom drutvu.2
2. Vrste pravnih lekova
1. Redovni pravni lekovi -protiv nepravnosnanih sudskih odlukaalba protiv presude; alba protiv reenja.
2. Vanredni pravni lekovi-protiv pravnosnanih sudskih odlukarevizija protiv presude; revizija protiv reenja; alba sa
alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje-direktna
revizija; predlog za ponavljanje postupka; zahtev za zatitu
zakonitosti.
1. Devolutivni pravni lekovi-o kojima odluuje vii sud
2. Remonstrativni pravni lekovi-o kojima odluuje onaj isti sud koji je
odneo odluku protiv koje se ulae pravni lek.
Remonstrativan pravni lek je predlog za ponavljanje postupka
(izuzetno je devolutivan).
Svi ostali su devolutivni.
1. Suspenzivni pravni lekovi-oni ije ulaganje odlae nastupanje
izvrnosti odluke protiv koje se ulae pravni lek.
2

Dr Gordana Stankovi: Graansko procesno pravo, IP JUSTINIJAN, Beograd, 2004

2. Nesuspenzivni-lekovi-oni ije ulaganje ne odlae nastupanje

izvrnosti odluke protiv koje se ulae pravni lek.
Vanredni pravni lekovi su u principu nesuspenzivni, a redovni su
suspenzivni
1. Jednostrani pravni lekovi-ako protivniku pravnog leka pravni lek
ne treba da se dostavi na odgovor.
2. Dvostrani pravni lekovi-ako protivniku pravnog leka pravni lek
treba da se dostavi na odgovor.
alba protiv reenja je dvostrani pravni lek samo ako je izjavljena
protiv reenja kojim je postupak pred sudom prvog stepena okonan,
inae je jednostran. Svi ostali pravni lekovi su dvostrani.
1. Nesamostalni pravni lekovi-oni kojima se odluka pobija samo u
okviru pravnog leka protiv neke druge odluke.
2. Samostalni pravni lekovi -oni koji se podnose odvojeno
Nesamostalan pravni lek je alba protiv reenja ako zakon izriito
propisuje da posebna alba nije doputena.
Svi ostali pravni lekovi su samostalni.
3. Doputenost i osnovanost pravnih lekova
Pravni lekovi su stranake parnine radnje koje se mogu
preduzeti pod odreenim uslovima, a to su doputenost i osnovanost.
Pravni lek je doputen:
1. kada se protiv odreene odluke moe izjaviti odreeni pravni
lek;
2. kada je potovan redosled u izjavljivanju pravnih lekova;
3. kada je alilac legitimisan za izjavljivanje pravnog leka;
4. kada alilac ima pravni interes za izjavljivanje pravnog leka;
5. kada alilac nije zadovoljan sadrinom odluke koju pobija;
6. kada je pravni lek izjavljen blagovremeno;
7. kada je pravni lek izjavljen u propisanoj formi;
8. kada pravni lek ima odreenu sadrinu;
9. ako stranka nije disponirala pravom na pravni lek.
Pravni lek je osnovan ako je sud kontrole zakonitosti pobijane
odluke utvrdio da su nepravilni pobijana odluka i postupak koji joj je
prethodio.
3

4.

Izjavljivanje pravnih lekova

Izjavljivanjem i podnoenjem pravnog leka otvara se postupak

po pravnom leku. Pravni lek se uvek podnosi prvostepenom sudu,
bez obzira koji sud ispituje pobijanu odluku. Svaki pravni lek treba da
sadri:
- oznaene albene razloge;
- zahtev upuen sudu da razmotri i preispita odluku;
- predlog da se pobijana odluka ukine ili preinai.
Postupak po redovnom pravnom leku je nastavak parnice koja
je pokrenuta tubom. Izjavljivanjem pravnog leka postojea parnica
prelazi u novi stadijum pred instancionim ili istim sudom.
Postupak po vanrednom pravnom leku je postupak kojim se
vri kontrola zakonitosti pravnosnane odluke, a to znai da je
parnica prestala da tee. Izjavljivanjem vanrednog pravnog leka
pokree se nova parnica u kojoj se nastoji da se obori odluka koja je
postala pravnosnana.
5. Dejstva pravnog leka
Dejstva pravnog leka su sledea:
1. pravni lek ima suspenzivno dejstvo odlae nastupanje
pravnosnanosti
odluke. Izuzetno, kod odreenih reenja iako odlae nastupanje
pravnosnanosti ne odlae izvrenje;
2. dovodi se u pitanje opstanak pobijane odluke;
3. sama mogunost izjavljivanja vanrednih pravnih lekova
dovodi u pitanje opstanak odluke ali nema suspenzivno
dejstvo;
4. devolutivni pravni lekovi izazivaju prenoenje postupka pred
instancioni sud, tako da se postupak kontrole odvija pred viim
sudom;3
6. Zabrana reformatio in peius

Dr Gordana Stankovi: Graansko procesno pravo, IP JUSTINIJAN, Beograd, 2004

Zabrana reformatio in peius sastoji se u tome to instancioni

sud nije ovlaen da pobijenu odluku preinai na tetu alioca ukoliko
je samo on izjavio redovni pravni lek. Sutina zabrane je u tome da
nije doputeno da drugostepeni sud odlui nepovoljnije za alioce
nego to je to uinio prvostepeni sud ukoliko se samo on alio. 4
7. Sistem pravnih lekova u parninom postupku
Sistem pravnih lekova u parninom postupku obuhvata redovne
i vanredne pravne lekove.
Redovni pravni lekovi u parninom postupku su:
1. alba protiv presude
2. alba protiv reenja
3. prigovor protiv platnog naloga
4. predlog za vraanje u preanje stanje
Vanredni pravni lekovi u parninom postupku su:
1. revizija protiv presude
2. revizija protiv reenja
3. predlog za ponavljanje postupka
4. zahtev za zatitu zakonitosti
5. predlog za vraanje u preanje stanje
6. tuba za ponitaj odluke izabranog suda
7. predlog za izmenu pravnosnanog pojedinanog akta
donesenog na osnovu zakona ili drugog opteg akta za koji je
utvreno da nije u skladu sa ustavom ili zakonom. 5

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

1. alba protiv presude
4
5

http://www.informator.co.yu/
Dr Gordana Stankovi: Graansko procesno pravo, IP JUSTINIJAN, Beograd, 2004

alba protiv presude je univerzalni pravni lek protiv

prvostepenih nepravnosnanih odluka svih sudova.
To je redovni, devolutivni, po pravilu suspenzivni, dvostrani i
samostalni pravni lek.
Nastupanje pravnosnanosti spreava ne samo blagovremeno
izjavljena alba, ve i samo trajanje roka za njeno podnoenje.
Po pravilu presuda u istom roku (dok tee) ne moe postati ni
izvrna.
Rok je prekluzivan, i rauna se od dana dostavljanja prepisa presude
stranci koja ulae albu.
Opti rok za albu je 15 dana (menini i ekovni sporovi 8
dana).
Stranka se moe odrei prava na albu od asa kad je presuda
objavljena, a ako presuda nije objavljena, onda od asa kad joj prepis
presude bude dostavljen.
Do donoenja odluke drugostepenog suda stranka moe povui
ve izjavljenu albu.
Obe ove radnje (odricanja od albe i povlaenje albe) su
neopozive.
Po ZPP-u, alba mora da sadri:
oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba;
izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu;
razlog albe;
potpis podnosioca albe.
Meutim, sud e moi da postupa po albi, alba mora da odgovara
zahtevima minimalnog sadraja:
1. Da se iz nje vidi koja se presuda pobija;
2. Da je potpisana.
alba koja nema ni takav sadraj je NEPOTPUNA.
Ako je alilac ne dopuni albu u roku koji je sud odredio, sud e je
odbaciti reenjem kao nepotpunu.
Ako alba po svom sadraju ima drugih nedostataka,
prvostepeni sud e albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivajui
alioca da je dopuni, odnosno ispravi.

U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo

ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti,
odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave.
U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i
kompenzacioni prigovor.
alilac moe u albi predloiti da se dokaz za koji je iz
opravdanih razloga propustio da poloi iznos potreban za njegovo
izvoenje u prvostepenom postupku, moe to uiniti u albi, ako uini
verovatnim opravdani razlog proputanja.
Ako su usled iznoenja novih injenica i predlaganja novih
dokaza, nastali trokovi u postupku povodom albe, ove e trokove
nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj alilac koji ih je predloio.
Presuda se moe pobijati albom zbog greaka suda u sprovoenju
postupka ili zbog greaka u suenju o osnovanosti zahteva.
1.1. Razlozi
1. bitne povrede odredaba parninog postupka;
2. pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
3. pogrena primene materijalnog prava.
Presuda zbog proputanja ne moe se pobijati zbog pogreno ili
nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se
pobijati zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili zbog
toga to je izjava o priznanju, odnosno o odricanju data u zabludi ili
pod uticajem prinude ili prevare.
1.1.1. Bitne povrede odredaba parninog postupka
A. Apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka
B. Relativno bitne povrede odredaba parninog postupka

A. Apsolutno bitne povrede odredaba parninog

postupka
7

To su one za koje Zakon pretpostavlja da su mogle uticati na

donoenje zakonite i pravilne presude i one koje Zakon proglaava
uvek bitnim iz nekih drugih razloga.
One imaju za posledicu nitavost donesene presude.
Apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka tiu se
procesnih pretpostavki, nekih pravila o postupanju i odluivanju.
a. Povrede pravila o procesnim pretpostavkama
a.1. S obzirom na sud:
a.1.1. Izuzeti-iskljueni sudija;
a.1.2. Sudija koji nije uestvovao na glavnoj raspravi;
a.1.3. Nepropisno sastavljen sud;
a.1.4. Apsolutna nenadlenost suda;
a.1.5. Relativna nenadlenost suda.
a.2. S obzirom na stranke:
a.2.1. Stranaka nesposobnost;
a.2.2. Parnina nesposobnost;
a.2.3. Nedostaci u zastupanju.
a.3. S obzirom na predmet spora
a.3.1. Postojanje procesnih smetnji (Ne bis in idem, res judicata).
b. Povrede pravila o postupanju:
b.1. Povreda naela obostranog sasluanja
b.2. Povreda naela javnosti
b.3. Povreda pravila o jeziku
c. Povrede pravila o odluivanju:
c.1. Nedoputeno izricanje presude na osnovu priznanja;
c.2. Nedoputeno izricanje presude na osnovu odricanja;
c.3. Nedoputeno izricanje presude zbog proputanja;
c.4. Podnoenje tube po isteku zakonskog roka, ako je njeno
podnoenje ogranieno rokom;
c.5. Odluivanje na osnovu nedozvoljenih raspolaganja stranaka;
c.6. prekoraenje tubenog zahteva;
c.7. povreda pravila o obliku i sadraju presude.

1.1.2. Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje

Prema ZPP-u (lan 362.), pogreno ili nepotpuno utvreno

injenino stanje postoji kad je sud neku bitnu injenicu pogreno
utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.
Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to
ukazuju nove injenice ili novi dokazi.
injenino stanje je pogreno utvreno kada sud uzme da
odreena injenica postoji (ne postoji), iako je uz pravilno prikupljanje
i ocenu raspravnog materijala trebalo da izvede suprotan zakljuak.
injenino stanje je utvreno nepotpuno kada sud propusti da
zauzme stav o nekoj injenici koja je relevantna za primenu prava.
1.1.3. Pogrena primena materijalnog prava
Prema ZPP-u (lan 363.), pogrena primena materijalnog prava
postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je
trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.
To je pogrena primena pravila od koga zavisi odluka o osnovanosti
tubenog zahteva.
1.2. Postupak po albi protiv presude
U postupku pokrenutom albom protiv prvostepene presude
uestvuju dva suda: prvostepeni kome se alba podnosi i
drugostepeni-albeni-koji je nadlean da odluuje o albi.
Prvostepeni sud odluuje o tome da li je alba podobna za meritorno
razmatranje, a drugostepeni sud o osnovanosti albe (ali moe da
odluuje i o podobnosti albe za meritorno razmatranje ako je
prvostepeni sud to propustio da uini ili je o tome odluio pogreno).
Prvostepeni sud e neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu
albu odbaciti reenjem.
alba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka
zakonskog roka za njeno podnoenje.
alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije
ovlaeno za podnoenje albe; lice koje se odreklo ili je povuklo
albu; lice koje nema pravni interes za podnoenje albe.
9

albu koja je blagovremena, potpuna i dozvoljena prvostepeni sud e

dostaviti protivnoj stranci.
Protivna stranka moe u roku od osam dana od prijema podneti
tom sudu odgovor na albu, koji e prvostepeni sud dostaviti aliocu.
Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka za odgovor na albu
prvostepeni sud e albu i odgovor na albu, ako je podnesen, sa
svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana.
Ako alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povreene
odredbe parninog postupka prvostepeni sud e dati objanjenje
povodom tih povreda koje se istiu u albi, a po potrebi e sprovesti i
izviaje da proveri istinitost odnosnih navoda u albi.
Kad spisi po albi stignu drugostepenom sudu, on e odrediti sudiju
izvestioca.
Sudija izvestilac priprema izvetaj veu radi razmatranja
predmeta.
Sudija izvestilac moe, po potrebi, od prvostepenog suda da
pribavi izvetaj o povredama odredaba postupka i da zatrai da se
radi utvrivanja tih povreda sprovedu izviaji.
Drugostepeni sud odluuje o albi, po pravilu, bez rasprave.
Drugostepeni sud e odrati raspravu kada nae da je radi pravilnog
utvrenja injeninog stanja potrebno da se pred drugostepenim
sudom ponove ve izvedeni dokazi, i kada je prvostepena presuda u
istoj parnici ve bila ukidana,a pobijana presuda se zasniva na
pogreno ili nepotpuno utvrenom injeninom stanju ili su u
prvostepenom postupku bile uinjene bitne povrede odredaba
parninog postupka.
Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski
zastupnici ili punomonici, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud
odlui da se sasluaju.
alilac na raspravi moe da iznosi nove injenice i predlae
nove dokaze, ako uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao
izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome
se pobija albom, a ako se iz albe ne vidi u kom se delu presuda
pobija, drugostepeni sud e uzeti da se presuda pobija u delu u kome
stranka nije uspela u parnici.

10

Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama

razloga navedenih u albi, pazei po slubenoj dunosti na sledee
apsoluteno bitne povrede odredaba parninog postupka:
Nepravilan sastav suda, uee u postupku sudije (sudije
porotnika) koji je bio izuzet-iskljuen, odnosno koji nije
uestvovao na glavnoj raspravi;
Apsolutna nenadlenost suda;
Nedozvoljena raspolaganja stranaka
Povreda naela obostranog sasluanja
Stranaka, odnosno parnina nesposobnost, odnosno
nedostaci u zastupanju.
Po slubenoj dunosti sud pazi i na pravilnu primenu materijalnog
prava.
1.3. Odluke drugostepenog suda po albi protiv presude
Drugostepeni sud nije vezan predlogom albe.
Odluujui po albi, on moe:
1. odbaciti albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao
nedozvoljenu;
2. odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3. ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na
ponovno suenje;
4. ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu;
5. preinaiti prvostepenu presudu i odluiti o zahtevima stranaka.
Drugostepeni sud moe ukinuti prvostepenu presudu i samo u
pogledu iznosa tubenog zahteva kad nae da u pogledu odluke o
osnovu tubenog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda
pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
1. Neblagovremenu,
nepotpunu
ili
nedozvoljenu
albu
drugostepeni sud e odbaciti reenjem, ako to nije uinio
prvostepeni sud.
2. Drugostepeni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i
potvrditi prvostepenu presudu kad nae da ne postoje razlozi zbog
kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj
dunosti

11

3. Drugostepeni sud e reenjem ukinuti prvostepenu presudu i

vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje:
a. Kada nae da postoji bitne povreda odredaba parninog
postupka koja se moe otkloniti ponovnim odravanjem glavne
rasprave pred prvostepenim sudom.U ovom reenju
drugostepeni sud e odluiti i koje se sprovedene radnje,
zahvaene bitnom povredom odredaba parninog postupka,
ukidaju.
b. Ako smatra da zbog novih injenica i novih dokaza radi
pravilnog utvrivanja injeninog stanja treba odrati novu
glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.
c. Kad je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino
stanje bilo nepotpuno utvreno.
c. Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev
tako
d. to je odlueno o neem drugom, a ne o onome to je tubom
traeno.
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time
to je dosueno vie od onoga to je traeno, drugostepeni sud e
ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekoraen tubeni
zahtev.
4. Drugostepeni sud e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti
tubu, ako nae da su u prvostepenom postupku bile uinjene
sledee apsolutno bitne povrede odredaba parninog postupka:
apsolutna sudska nenadlenost, podnoenje tube po isteku roka,
odluivanje o zahtevu o kome ve tee parnica ili je pravnosnano
presueno.
4.1. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena
apsolutno bitna povreda odredaba parninog postupka koja se
odnosi na stranaku nesposobnost, parninu nesposobnost ili
nedostatke u zastupanju, drugostepeni sud e, s obzirom na prirodu
povrede, ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadlenom
prvostepenom sudu, ili e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti
tubu.
5. Drugostepeni sud e presudom preinaiti prvostepenu presudu:
a. ako je na osnovu rasprave utvrdio drukije injenino stanje
nego to je ono u prvostepenoj presudi;

12

b. ako je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno

izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana
iskljuivo na tim dokazima;
c. ako je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo
nepravilan zakljuak o postojanju drugih injenica, a na tim
injenicama
je
zasnovana
presuda;
d. ako smatra da je injenino stanje u prvostepenoj presudi
pravilno utvreno, ali da je prvostepeni sud pogreno primenio
materijalno pravo.

13

PRIMER ALBE NA PRESUDU

TREI OPTINSKI SUD U BEOGRADU

- za OKRUNI SUD u Beogradu Beograd

Tuilac: Lazin Marina iz Beograda, ul. Celjska 12/20

Tueni:
1. Grad Beograd
2. Obradovi Paulina iz Beograda, ul. Celjska 12, koju zastupa adv.
Stefan Peri iz Beograda,
Predmet spora: ponitaj ugovora
Primeraka: 4

ALBA

NA

PRESUDU

Protiv presude Treeg optinskog suda u Beogradu IX P.14999/93

od 22. decembra 1994. godine drugotuena Obradovi Paulina,
preko svog punomonika, izjavljuje albu u zakonskom roku, i to iz
sledeih razloga:
1. zbog pogrene primene materijalnog prava,
2. zbog nepravilno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja,
3. zbog povrede odredaba parninog postupka

14

Drugotuena navedenu presudu pobija u celini i predlae da

drugostepeni sud pobjanu presudu preinai i odbije tubeni zahtev u
celosti ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom
sudu na ponovno odluivanje.

O b r a z l o e nj e

Pobijanom presudom usvojen je tubeni zahtev u celosti i poniten

ugovor o otkupu stana izmeu prvotuenog Grada Beograda i
drugotuene Obradovi Pauline iz Beograda.
Pogrenom primenom Zakona o stanovanju Srbije ("Sl. glasnik RS,
br. 50/92, 76/92, 46/94), zasnovanom na pogreno i nepotpuno
utvrenom injeninom stanju, kao i nepravilno i protivreno
protumaenom sadrinom dokaznih sredstava - isprava u presudi,
prvostepeni sud je doneo presudu koja je materijalnopravno,
injenino i procesnopravno neodriva.
Kako se vidi iz presude, injenino stanje prvostepeni sud je
zasnovao na Specifikaciji stambenih zgrada i stanova sainjenoj
aprila meseca 1972. godine, dakle pre vie od 23 godine, a u kojoj je
sporni stan broj 20 u ul. Celjska 12, tretiran kao sustanarski stan
(mada to nije izriito naznaeno). Meutim, izgled stana broj 20 je
danas sasvim drugaiji jer su ga stanari svojim radovima podelili u
dve potpuno odvojene stambene celine, koje koriste kao odvojene
stambene jedinice, tako da je i sustanarski odnos u meuvremenu
sasvim iezao.
Dvema odluujuim injenicama u ovom sporu: a) da je sporni stan
podeljen u dve potpuno odvojene stambene jedinice i b) da stanari ne
koriste niti jednu prostoriju zajedniki i da je sustanarski odnos u
meuvremenu iezao, prvostepeni sud nije poklonio panju odnosno
nije cenio te okolnosti iako ih je drugotueni stalno isticao i predlagao
izvoenje dokaza vetaenjem, izlaskom suda na lice mesta kao i
sasluanjem stranaka u vezi sa tim okolnostima.
15

Te injenice nijednom nije pobila ni tuilja jer je ona sama svoj stan u
meuvremenu proirila za 15 kvm izgradivi kompletno kupatilo sa
klozetom i odvojivi se potpuno od stambene jedinice drugotuene.
Sve predloge i prigovore drugotuene strane prvostepeni sud je
glatko odbio bez ikakvog obrazloenja, pa se ak na njih i ne osvre
u obrazloenju presude, iako je to bio duan kako u postupku tako i u
samoj presudi, ime je na tetu drugotuene povredio zakon lan
300. stav 2., lan 345. i dr. ZPP-a.
Osim prevaziene i sa dananjeg aspekta netane isprave, stare
preko 20 godine, na osnovu koje sud izvodi zakljuak o postojanju
sustanarskog odnosa, sud u injeninu podlogu presude uzima i
Reenje Odeljenja za urbanizam i komunalno-graevinske poslove
optine Vraar od 18. maja 1994. godine, koje je doneseno u sasvim
drugom postupku, a ne po zahtevu suda od 17. maja 1994. godine.
Tim reenjem odbijen je zahtev drugotuene da se legalizuje
postojea podela spornog stana na dva dela, ne zato to za to na
licu mesta nema tehnikih uslova, kako se netano navodi na strani
3. presude, ve zato to, prvo, po nalazu tog optinskog
organa Obradovi Paulina nije aktivno legitimisana za traenje i
dobijanje odobrenja jer nije vlasnik ve nosilac stanarskog prava, i
drugo, zato to reenje dato u priloenom graevinskom projektu nije,
kao takvo, tehniki prihvatljivo. Dakle, samo predloeno graevinsko
reenje po oceni organa, nije prihvatljivo ali nije iskljuena mogunost
podele uopte niti je pobijena injenica da su stanovi ve uveliko
faktiki podeljeni i tehniki i funkcionalno nezavisni.
Time sud netano parafrazira i tumai ispravu dovodei u
protivrenost stvarnu sadrinu te isprave utvrenu u dokaznom
postupku sa onom sadrinom koju utvruje u presudi, ime ini bitnu
povredu odredaba parninog postupka iz lana 354. stav 2. ta. 13.
ZPP-a.
Da je injenino stanje u ovom sporu nepotpuno i nedostatno
utvreno ukazuje i Uverenje Odeljenja za komunalne i graevinske
poslove optine Vraar od 10. aprila 1995. godine kojim se utvruje
da "stanari Obradovi i Lazin ne koriste ni jednu prostoriju koja bi bila
zajednika i da imaju posebne stambene jedinice koje nisu u zavisnoj
funkcionalnoj vezi".

16

To uverenje, a i drugi dokazi i injenice, govore samo jedno: da je

nekada postojei sustanarski odnos na spornom stanu u
meuvremenu iezao jer su stanari sami izvrili faktiko odvajanje
svojih stambenih celina pretvorivi ih u zasebne stambene jedinice,
da ve preko 20 godina koriste stanove na taj nain, bez korienja
ijedne zajednike prostorije te da, iako su te radove izveli bez
graevinske dozvole, vlasnik niti ko drugi nije im osporio
novouspostavljeno stanje niti pravio kakve smetnje. Takva sutinska
izmena u korienju stana ima za pravnu posledicu nestajanje
sustanarskog odnosa, to je vie puta do sada potvrdila i naa
sudska praksa (videti: VSS, Gzz. br. 43/75, sentenca 1377. u "Zbirci
sudskih odluka iz oblasti graanskog prava" u izdanju Vrhovnog suda
Srbije 1986. g. str. 266.).
Naime, sednica Graanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije 26.
septembra 1978. godine usvojila je po ovom pitanju i pravni stav koji
glasi:
" Faktiko izdvajanje sustanarskih delova stana bez graevinske
dozvole, kome se vlasnik nije protivio, moe proizvesti isto pravno
dejstvo u pogledu stvaranja posebnih stanova i prestanka
sustanarskih odnosa kao i izdvajanje izvreno u smislu lana 83.
Zakona o stambenim odnosima, ako su sustanari dugi niz godina
koristili tako izdvojene stambene prostorije, pod uslovom da
izdvojene stambene prostorije imaju zasebne ulaze i da nijedna
prostorija u stanu nije zajedniki koriena" (sentenca broj 1391., str.
268. gore navedene Zbirke).
U istom smislu: odluka VSS Rev. 868/84, G. 11668/83 objavljena u
"Biltenu Okrunog suda u Beogradu", br. 23-24/1985, str. 52, i dr.
Na osnovu pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja
prvostepeni sud je nepravilno protumaio i primenio lan 16. st. 7 i 8.
Zakona o stanovanju jer u konkretnom sluaju sustanarski odnosi i ne
postoje pa nema mesta ni primeni tih odredaba, a ak i da ti odnosi
postoje opet ne bi bilo zapreke za otkup stana jer bi se moralo uzeti
da je u skladu sa stavom 7. navedenog lana Zakona, fizika deoba
(pa makar i faktika) na dva stana ve izvrena.

17

Propusti koje je uinio prvostepeni sud, olako zakljuivanje, povrna

pravna analiza datog sluaja, ignorisanje predloga drugotuene i dr.
ine da pobijana presuda, takva kakva je, ne moe opstati u pravnom
sistemu, kao pravilna i zakonita.
Prvostepeni sud se u dobroj meri poveo za tim to je prvotueni
odmah i u celini priznao tubeni zahtev, a takav stav prvotuenog
bazira na dokumentaciji staroj dve i po decenije, to i on sam
priznaje, a na osnovu koje je on (a i sud) zakljuio da se "sa
sigurnou moe utvrditi da stan koji je predmet ugovora o otkupu ne
predstavlja posebnu fiziku celinu ...." to je frapantna netanost koju
konano pobija priloeno Uverenje navedenog organa optine Vraar
od 10. aprila 1995. godine.
Imajui u vidu navedeno, sporni stan je mogao biti predmet otkupa
pa nema mesta ponitaju navedenog ugovora o otkupu tog stana,
odnosno neosnovan je tubeni predlog da se taj ugovor kao
nezakonit poniti, te sa datih razloga, drugotuena ostaje kod datog
predloga da se pobijana presuda od strane drugostepenog suda
preinai ili ukine.

u Beogradu, 25.08.1995.
Punomonik drugotuene
dv. Stefan Peri
. PRILOG:
Uverenje Odeljenja za komunalne
i graevinske poslove opt. Vraar6

2. alba protiv reenja

6

www.projuris.org

18

alba protiv reenja je redovan pravni lek u parninom

postupku. Po svojoj prirodi to je neogranien, prekluzivan,
devolutivan, jednostran i suspenzivan pravni lek.
alba protiv reenja je doputena ukoliko zakonom nije
iskljuena. Kada je zakonom doputena, alba protiv reenja se po
pravilu izjavljuje kao samostalna (posebna) alba. Izjavljuje se im je
reenje objavljeno, odnosno dostavljeno stranci. Samostalna alba se
moe izjaviti protiv meritornih reenja, onim reenjima kojima sud
raspolae postupkom, reenja kojima odluuje o naknadi parninih
trokova, reenja kojim je izreena mera zbog zloupotrebe procesnih
ovlaenja, reenja kojima se izrie disciplinska mera i reenja kojima
se odluuje o procesnim smetnjama. U pojedinim sluajevima zakon
je ostavio sudu da on sam oceni da li je doputena samostalna alba
ili nije.
alba protiv reenja se podnosi prvostepenom sudu koji je
pobijano reenje i doneo. Forma albe je podnesak ili izjava na
zapisnik i uvek je pismena. alba se predaje u jednom primerku.
alilac u albi treba da navede: reenje koje pobija, razloge
zbog kojih reenje pobija, formulaciju svog predloga u pogledu
ukidanja ili preinaenja i potpis albe.
Postupak se odvija pred prvostepenim i pred drugostepenim
sudom. Ako prvostepeni sud ne odbaci neblagovremenu, nepotpunu i
nedoputenu albu, dostavlja je drugostepenom sudu. Drugostepeni
sud reavajui po albi moe da odbaci albu kao neblagovremenu ili
nedoputenu, da odbije albu kao neosnovanu i da potvrdi reenje
prvostepenog suda, da usvoji albu i reenje preinai ili da usvoji
albu, ukine reenje i po potrebi predmet vrati na ponovno
postupanje.
Protiv odreenih reenja alba uopte nije doputena.
Iskljuenje albe protiv reenja mora da bude izriito predvieno
zakonom. To su takva reenja kojima se znaajnije ne utie na tok
postupka i procesna ovlaenja stranaka. Npr. reenje o odreivanju
roita, reenje o odlaganju rasprave itd.
Mnoga reenja se mogu pobijati samo nesamostalnom albom.
To znai da se mogu pobijati samo albom koja se ulae protiv
19

presude. Ova alba se izjavljuje protiv reenja o upravljanju

parnicom.

PRIMER ALBE NA REENJE

alba na reenje u parninoj stvari

DRUGI OPSTINSKI SUD U BEOGRADU

- ZA OKRUZNI SUD U BEOGRADU - Beograd
Tuzilac: KANIC MILENKO iz Beograda, ul. Moravska
Tuzenik: JAKSIC PETAR iz Beograda, ul. Moravska 51
ALBA
na resenje Drugog opstinskog suda
P. 456/2001 od 27. februara 2001. godine

49

TUIOCA
Beogradu

Resenjem Drugog opstinskog suda u Beogradu P.br. 456/2001 od 27.

februara 2001. godine, odbacena je tuzba u predmetnoj stvari kao
neuredna.
Navedeno resenje je pravno neutemeljeno pa ga tuzilac kao takvo
osporava, u prilog cega istice sledece:
Tuzilac je, na zahtev suda da "uredi tuzbu i tuzbeni zahtev tako sto ce
oznaciti tuzioca i tuzenog u ovoj parnici sa potpunim adresama,
predmet spora, vrednost spora i sta tuzbom trazi te navesti kako glasi
tuzbeni zahtev"... u svom podnesku od 19. februara 2001. godine dao
dopunske podatke i preciziranja:
(1) da je tuzilac u tom sporu Kanic Milenko iz Beograda, Moravska
49, a tuzeni Jaksic Petar iz Beograda ul. Moravska 51,

20

(2) da je predmet spora naplata duga iz zajednicke gradnje stambene

jedinice od 84 kvm iznad tuzenikovog stana u ulici Moravskoj 51, s
pozivom na vazece ugovore i drugu dokumentaciju u prilogu,
(3) da je vrednost spora 12.810 DEM sto obuhvata glavni dug
tuzenika po konacnom finansijskom obracunu gradnje sa
pripadajucom kamatom zakljucno sa 1999. godinom,
(4) da se tuzbom trazi da sud sprovede parnicni postupak i
angazovanjem sudskog vestaka utvrdi stvarnu vrednost duga
tuzenika u toj stvari te da potom donese odluku kojom ce obavezati
tuzenog Jaksica da izmiri predmetno potrazivanje prema tuziocu
Kanicu, ukljucujuci i prinudno izvrsenje; takodje da se tuzbom trazi da
sud zabrani tuzenom prodaju sporne stambene jedinice do izmirenja
potrazivanja prema tuziocu, kao i da sud nalozi tuzenom da oslobodi
pristup stambenoj jedinici koji je tuzeni blokirao podizanjem terasne
pregrade i ugradnjom vrata i prozora, mimo ugovora o zajednickoj
gradnji.
Tuzilac je uz navedeni dopis dostavio sudu i kompletnu
dokumentaciju u kojoj su uredjeni medjusobni odnosi stranaka u vezi
sa gradnjom, kao i konacni obracun sa specifikacijom troskova.
Sud je protivno odredbama Zakona o parnicnom postupku odbacio
tuzbu u ovoj pravnoj stvari.
Tuzioceva tuzba sadrzi odredjeni zahtev u pogledu glavne stvari i
sporednih trazenja, cinjenice na kojima tuzilac zasniva svoj zahtev,
dokaze kojima se utvrdjjuju te cinjenice kao i druge podatke koje
treba da sadrzi svaki podnesak (clan 186. u vezi sa clanom 106.
ZPP-a), sto znaci da je prvostepeni sud bez osnova odbacio tuzbu
kao neurednu. Jedino, tuzilac u tuzbi nije formulisao tuzbeni predlog
tj. kako bi trebalo da glasi izreka presude cije donosenje trazi, kako to
u praksi uglavnom cine advokati, ali Zakon o parnicnom postupku i ne
zahteva takvu formulaciju, vec zahteva odredjenje tuzbenog zahteva
koji je tuzilac nesumnjivo odredio u svojoj tuzbi.
Poznato je da su sudovi optereceni u svom radu, ali je neprihvatljivo
da se prema strankama odnose na ovakav nacin, previdjajuci iznete
cinjenice i zahteve stranaka, pogotovo onda kada su podneti u
neformalnom aktu koji po izgledu odstupa od uobicajenih sudskih
21

podnesaka. Ovaj sud je prevideo da je u nasem procesnom

zakonodavstvu uvazen tzv. laicki princip po kome stranke mogu
samostalno istupati pred sudom, bez angazovanja profesionalnog
punomocnika, i da je moguce da pri tome ispolje i odredjeno pravno
neznanje, koje ih, samo po sebi, ne moze diskvalifikovati iz postupka,
jer je sud, s tim u vezi, duzan da pouci stranku (clan 11. ZPP), pa i da
je pozove u sud i pouci i pomogne joj da podnesak, ako treba, ispravi,
odnosno dopuni. (clan 109. ZPP). Sudija je duzan da ove okolnosti
uoci vec u toku prethodnog ispitivanja tuzbe, a mora uticati da se one
prevazidju u toku postupka a posebno na pripremnom rocistu.
Kada se svemu tome doda cinjenica da je tuzilac svoju tuzbu tom
prvostepenom sudu podneo u maju 2000. godine, da po tuzbi Drugi
opstinski sud nije postupio skoro 10 meseci, niti se obracao tuziocu
sa nalogom da ispravi, odnosno dopuni tuzbu, a onda ju je za 15
dana odbacio, stice se prava slika o nekorektnom odnosu suda
prema gradjanima i njihovim pravima.
Imajuci sve to u vidu, tuzilac cija su procesna ali i materijalna prava
povredjena postupanjem suda i pobijanim prvostepenim resenjem,
podnosi ovu zalbu i predlaze Okruznom sudu u Beogradu da
pobijano resenje Drugog opstinskog suda u Beogradu P.br. 476/2001
od 27. februara 2001. godine, ukine i predmet vrati na postupak
drugom sudskom vecu istog prvostepenog suda.
Tuzilac,
Kanic Milenko7

SADRAJ
- UVOD.......................................................................................1
1. Pojam pravnog leka................................................................1
2. Vrste pravnih lekova...............................................................2
7

www.projuris.org

22

3. Doputenost i osnovanost pravnih lekova..............................3

4. Izjavljivanje pravnih lekova.....................................................4
5. Dejstvo pravnih lekova...........................................................4
6. Zabrana reformatio in peus....................................................5
7. Sistem pravnih lekova u parninom postupku........................5
- Redovni pravni lekovi...............................................................6
1. alba protiv presude..............................................................6
1.1. Razlozi za albu protiv presude........................................7
1.1.1. Bitne povrede odredaba parninog postupka................7
1.1.2. Pogreno ili nepotpuno utvreno stanje stvari..............9
1.1.3. Pogrena primena materijalnog prava............................9

1.2 Postupak po albi...............................................................9

1.3. Odluke po albi..................................................................11
- Primer albe na presudu.........................................................14
2. alba protiv reenja...............................................................19
-Primer albe protiv reenja.......................................................20
-Literatura

Literatura
1. Dr. Gordana Stankovi, Graansko procesno pravo, VI izmenjeno i
dopunjeno izdanje, IP JUSTINIJAN, Beograd 2004.
2. Zakon o parninom postupku 2004.
23

3. www.projuris.org
4. www.informator.co.yu
5. www.ius.bg.ac.yu
6. www.pravni-obrasci.co.yu

24