METAKOGNICIJA

Metakognicija-znanje i
upravljanje kognitivnim
procesima.

 Za razvoj ovog pojma znaajna su

istraivanja psihologa Pijaea, Vigotskog,
Najsera,... Pijae je dao svoj doprinos
kroz prouavanje kognitivnog razvoja i
metakognitivne aktivnosti kod dece.
Prouavao je deije misaone procese koje
je smatrao evoluirajuom adaptacijom
misli na sredinu.

 Prema Pijaeu, mlae dete usmerava

kogniciju, ali jo uvek nije svesno svojih
misaonih procesa. Starija deca (7-11 god.)
pokazuju razvijajuu sposobnost da
verbalizuju, korak po korak, stvarni
misaoni proces upotrebljen za reavanje
zadatka. Pijae je ovu svesnost imenovao
kao svesnost o kognitivnom; danas se ova
funkcija naziva metakognitivna.

 Vigotski (1977) prouava privatni govor

kod dece, otkriva da se on vremenom
internalizuje i koristi kao deo samoregulativnih misaonih procesa. Upotreba
unutranjeg glasa ima funkciju
poboljanja snalaenja u raznim
situacijama radi unapreenja sopstvenog
iskustva ili povezivanja sa iskustvom
drugih.

 Kognitivistika upotreba unutranjeg

govora u usmeravanju sopstvenog uenja
i miljenja je osnovni kriterijum na osnovu
kojeg se teorija Vigotskog jednim delom
smatra metakognitivnom.

 Informaciono-procesni model uenja

kao sled bihevioralne paradigme (draodgovor) i modela obrade informacija,
uticaja konstruktivizma i bihevioristike
procedure podrazumeva primenu termina
egzekutivnih procesa u opisu strategijske
kontrole misaonih procesa.

 Najser (1967) meu prvim psiholozima

pokuava da povee koncept izrvne
misaone sposobnosti sa egzekutivnim
procesom. Egzekutivna komponenta je
kontrolni instrument kojim se transformie
i iri baza kognitivnih informacija; kontrolni
mehanizam koji se koristi u organizovanju
kognicije.

 Metakognicija je koncept koji se odnosi na

uenje, a prvi put ga je opisao John Flavell
1976. Najkrae, predstavlja miljenje o
miljenju; znanje o znanju; Flavel,(1979)
je pod metakognicijom svrstao
metakognitivna znanja, pod kojima je
podrazumevao znanja o tome koji faktori
utiu na tok i/ili ishod kognitivnog
poduhvata i na koji nain.

 Metakognitivne doivljaje, koje je opisivao

kao kratke ili dugotrajne, proste ili sloene,
koji mogu da prethode, slede ili da se
dogode tokom obavljanja zadatka, ciljeve
ili zadatke metakognicije kao prave svrhe
kognitivne aktivnosti i metakognitivne
akcije ili strategije, tj. korienje specifinih
tehnika koje mogu pomoi u obavljanju
kognitivnog zadatka.

 Sutina metakognicije je proces miljenja

o sopstvenim mislima. Ove misli mogu da
budu o tome, ta neko zna
(metakognitivno znanje), ta neko trenutno
radi (metakognitivne strategije) ili ta
neko upravo doivljava ili osea
(metakognitivni doivljaji).

 Garner ; Aleksander, 1989 definiu

metakogniciju kao skup znanja i izvrnih
kontrola o procesu uenja;
Bigs i Mur metakogniciju definiu kao svesnost
o sopstvenim kognitivnim procesima koja se
koristi u kontroli i poboljanju kognitivnih
procesa. U drugim definicijama metakognicija
se odreuje kao kognitivna strategija, znanje o
egzekutivnim kontrolnim sistemima, nadgledanje
kontrolnih procesa, evaluacija kognitivnih stanja
kao to su samospoznaja i rukovoenje,...

 Brown, (1987):Metakognicija najee

obuhvata:
-znanje o sopstvenom (ili uopte
ljudskom) kognitivnom funkcionisanju, o
njegovim karakteristikama, moima i
ogranienjima;

 -strategije praenja i upravljanja

sopstvenom kognicijom i ponaanjem
(metakognitivne odlike o tome na ta treba
obratiti panju, ta treba jo jednom
proveriti, u kom pravcu traiti reenje,...);

 -subjektivne doivljaje, odnosno

metakognitivna iskustva koja izviru iz
nekih promena ili privremenih tekoa u
kognitivnom funkcionisanju (npr.
zbunjenost; oseaj znanja neega; oseaj
da nam je neto na vrh jezika).

 Metakognitivne misli su blisko povezane sa

unutranjom mentalnom realnou, koja
obuhvata i znanja o tim internim predstavama
realnosti, kako funkcioniu i kako se neko osea
zbog njih, zbog toga se nekad definie kao
miljenje o miljenju, kognicija o kogniciji ili
znanje i kognicija o kognitivnim fenomenima.
Istraivanja meta oblasti poela su ranih 70-ih.

 Upravljanje kognitivnim sistemomregulativne vetine-odnosi se na skup

aktivnosti koje pomau uenicima da
kontroliu sopstveno uenje kroz:
prognoziranje, planiranje, praenje i
evaluacija.

 -prognoziranje;
-planiranje (selekcija odgovarajuih strategija i
izvora
-monitoring (nadgledanje) procesa uenja koji
ukljuuje: ta mi znamo o materijalu koji se ui;
ta ne znamo, a treba da znamo kako bismo
postigli ciljeve uenja; koliko razumemo materijal
koji uimo. Predstavlja svesnost pojedinca o
razumevanju procesa ostvarivanja postignua
na zadatku, ukljuuje kontrolu rada i uraenog.

 -evaluacija (vrednovanje) rezultata

razliitih, prethodno navedenih aktivnosti;
procena kvaliteta produkta i efikasnosti
sopstvenog uenja, a moe ukljuiti i
preispitivanje ciljeva sopstvene akcije.

 Istraivanja pokazuju da su poetno

metakognitivno znanje i regulativne
metakognitivne vetine (kao to je
planiranje na poetku procesa) povezani
sa evaluacijom. Metakognicija ukljuuje
kako komponentu znanje o kognitivnim
procesima, tako i komponentu regulativnih
vetina koje se primenjuju u upravljanju
kognicijom.

 Praenje sopstvenog iskustva na testu,

posle primene strategija razliite
efikasnosti, utie na uvianje i primenu
informacija o efikasnosti strategija.
Pouzdano i dobro realizovano praenje
doprinosi efikasnosti uenja, a
neadekvatno i slabo praenje ograniava
efikasnost primene strategija.

 Precenjivanje sopstvenog nivoa

razumevanja (preterana samouverenost ili
iluzija znanja) moe rezultirati
neuspehom zbog nedovoljnog
angaovanja u odgovarajuoj aktivnosti
uenja. S druge strane, potcenjivanje
ostvarenog nivoa razumevanja moe da
ima negativan uticaj, zato to dovodi do
ulaganja vee koliine napora.

 Jedan od naina za proveru regulacije

kognicije je RC (regulatory checklist)-lista
za proveru regulacije, koja sadri tri glavne
kategorije: planiranje (kakva je priroda
zadatka? koji je moj cilj?; obezbeivanje
vremena, informacija, priprema strategija),
praenje (da li mi je potpuno jasno ta
radim?, ima li zadatak smisla?,...i
evaluaciju (da li sam ostvario cilj?).

 Metamemorija je subproces metakognicije,

odnosi se na praenje i upravljanje memorijskim
procesima i strategijama. Operacionalizuje se
kroz:
-samoregulaciju;
-znanje koje je podlono verbalizaciji, a odnosi se
na karakteristike osobe, zadatka i strategije koje
utiu na memoriju;
-posledice uputstava koje se odnose na
korienje egzekutivnih kontrolnih komponenata
memorije, odnosno postupke razvijanja
metakognicije.

Metamemorija, prema (Lawson, 1980) ukljuuje:

-svesnost o aktivnoj prirodi procesovanja;
-raspoloivost (dostupnost) strategija;
-analiza zahteva u zadatku;
-izbor i primena strategija;
-praenje primene strategija;
-promene/modifikovanje strategija i
-formulisanje odgovora.

 Svesnost je logiki i empirijski

neophodna. Donoenju odluke mora da
prethodi svesnost o strategijama i
verovatnim ishodima. Metamemorijski
procesi su na odreenom stadijumu,
svesni, tj. ukljuuju nameru i mentalni
napor, za razliku od automatskih procesa
koji deluju bez svesnosti i bez interferencije
sa aktuelnim mentalnim aktivnostima.

 Odluka o korienju strategije zavisie od

prirode zahteva u zadatku. Analiza
zahteva moe da ukljui procenu obima ili
veliine zadatka, stepena teine, prirode
zahteva koji se postavljaju ili mogue
posledice koje proizilaze iz odgovora
(reenja zadatka), kao i procenu
prethodnog iskustva.

 Peta komponenta praenje i

procenjivanje predstavlja sutinsko
svojstvo metamemorije, zato to se
strategija posmatra iz drugog ugla i
ukljuuje se u razmatranje efikasnosti.
Strategija postaje objekat metakognitivnog
miljenja.

 Praenje ukljuuje odluku o efikasnosti

odreene strategije, to moe da dovede
do modifikovanja, ako postoje
alternativne strategije. Strategije memorije
mogu da se ue, ali najbolji efekti primene
se postiu ako s eostvarisvesna kontrola
nad procesom primene strategija.

 Kada je primena strategije u veoj meri

automatska, odnosno zahteva manje
resursa, moe se uvesti metakognitivna
informacija u vezi sa zadatkom. Vie
vebanja moe da smanji koliinu
mentalnog napora, a da povea efikasnost
u primeni odreene strategije.