Modeliranje i simulacija

sistema
O modeliranju i simulaciji

Modeliranje
Je osnovni proces ljudskog uma
Koristi sposobnost oveka da
misli i zamilja
koristi simbole
generalizuje (uoptava)

Omoguava
Uoavanje obrazaca
Procene i predvianja
Nalaenje svrhe i znaenja

Model
Pogodan nain predstavljanja ukupnog
ovekovog iskustva i njegovog naina
razmiljanja o sistemu koji istrauje
Model je rezultat modeliranja
Apstrakcija realnosti uproena, idealizovana
U jednom delu realnosti za nas relevantan
Ne moe da obuhvati sve aspekte

Sadri izabrane elemente i karakteristike

sistema znaajne za istraivanje
Ukljuujui i uvedene pretpostavke o uslovima
valjanosti modela

Model i realan sistem

Merljivi
ulazi
sistema

Realan
sistem

Zadati
ulazi
sistema

Model
Logika zamena
realnog sistema

Merljivi
izlazi
sistema

Izraunati
izlazi
sistema

Cilj modeliranja
Upotrebiti model umesto realnog sistema radi
odreenog saznanja
Izbegava se opasnost eksperimenta nad realnim
sistemom
Analiza dobijenih rezultata treba da obezbedi
efikasnije upravljanje realnim sistemom
Ne treba da reprodukuje stvarnost
Treba da iskae (formalno opie) deo strukture
ili ponaanja realnog sistema

Nivo apstrakcije modela

Utie na valjanost modela
Sloen/savren model
Za iste ulaze daju iste izlaze kao i realan sistem
Skup je i glomazan za eksperimentisanje

Veoma jednostavan model

Neodgovarajui (pogreni) rezultati

Model treba to vernije da preslikava

stvarnost u skladu sa traenom sloenosti i
cenom razvoja

Vrste modela

Mentalni
Verbalni
Strukturni
Fiziki
Analogni
Matematiki
Simulacioni
...

Materijalni
Simboliki
Matematiki
Konceptualni
Simulacioni
...

Neformalni i formalni modeli

Neformalan opis daje osnovne pojmove o
modelu
Formalan opis koristi metodologije modeliranja
oslanja se na konvencije i pravila
Odreuje tip posmatranih objekata na jasan i
nedvosmislen nain

Neformalan model
Uvodi
Objekte gradivne jedinice modela
Opisne promenljive opisuju stanja objekata i
njihove karakteristike
Pravila interakcije objekata opis meusobnih
uticaja objekata

Izbor je preputen modelaru

Ali rezultat treba da je valjan model

Osobine neformalnog modela

Brzo i lako se formira
Najee je
nejasan postoje akcije nepoznatog redosleda
nekompletan ne opisuje sve situacije
nekonzistentan postoji vie pravila koja se mogu
primeniti u istoj situaciji

Formalan model
Treba da obezbedi veu preciznost i potpunost
opisa modela
Upotrebljava apstrakcije usredsreuje panju
na bitne osobine modela
nauno-inenjerski pristup
Izgradnja modela formalizacija
Upotreba modela analiza dobijenih rezultata

Preporuke u izradi modela

Definisati jasnu granicu sistema sa okolinom
obuhvatiti pojave od intresa
Ne praviti suvie detaljan i sloen model
Ukljuiti vane promenljive potrebne za opis
sistema
Pokuati razgraditi model na komponente
celine odreene funkcije
Koristiti proverene metode za razvoj algoritama i
programa
Logiki i kvantitativno proveriti ispravnost
modela

Raunarska simulacija
Simulacija = odreivanje ponaanja modela na
osnovu vrednosti ulaza (ili skupa opisnih
promenljivih)
Simulacija se sprovodi
Analitiki
Numeriki
Eksperimentom

Raunarska simulacija = eksperimenti na

raunaru
Ukljuuje i izgradnju apstraktnog modela programiranjem

Raunari i simulacija
Simulacija je nezamisliva bez upotrebe
raunara
Raunar se upotrebljava za
Formiranje modela (razvoj modela)
Numerike proraune na osnovu modela

Modeliranje i simulacija
Zaigler: Modeliranje i simulaciju ine niz aktivnosti za
pravljenje modela realnog sistema i njegovu simulaciju
na raunaru.
Realan
sistem

Raunar

Simulacija

Modeliranje
Proces
uspostavlja veze izmeu
realnog sistzema i modela

Model

Proces
uspostavlja veze izmeu
modela i raunara

Realan sistem
Ureen i meuzavisan skup komponenti koje
formiraju celinu i deluju zajedniki da bi ostvarili
cilj ili funkciju
Moe biti postojei ili planiran za budunost
(zamiljen)
Predstavlja izvor podataka o ponaanju
potrebnih za formiranje modela
Ponaanje je bitno ako se moe zabeleiti.

Model
Sadri objekte (sa osobinama i ponaanjem)
Apstraktno prikazuje sistem moe da
Odslikava njegovu strukturu komponente i njihovo
uzajamno delovanje

Simulacioni model program za generisanje

ponaanja sistema
Daje vremenske serije vrednosti promenljivih
simuliranog sistema

Sistem se moe predstaviti na nekoliko naina

razliitim modelima

Modeliranje
Modeliranje je nain predstave o realnom
sistemu u obliku kojim se moe manipulisati
Brine o valjanosti modela

Valjanost i verifikacija modela

Valjanost (ispravnost) modela govori
koliko verno model predstavlja realan
sistem
daje stepen poklapanja rezultata simulacije i
izmerenog ponaanja realnog sistema

Verifikacija = procena korektnosti

simulacionog programa

kasnije detaljnije ...

Predmeti modeliranja i
simulacije

Proizvodni pogoni
Banke, pote, samoposluge, ...
Distributivne mree transport materijala
Distribucija vode, struje, gasa
Slube za hitne intervencije
Raunarski sistemi
Saobraajni sistemi (raskrsnice, luke, ...)
Fabrike
Restorani brze hrane
...

10

Ljudski faktor
Konstruisanje modela za obino izazov za
modelara lina radoznalost
Zadovoljena radoznalost manji entuzijazam

Prenoenje i javno dokumentovanje rezultata i

iskustava
Proces modeliranja i simulacije treba
formalizovati

Dokumentovanje aktivnosti
modeliranja
Neformalan opis modela i usvojeniih
pretpostavki tokom njegovog konstruisanja
Formalan opis modela
Prezentacija programa kojim je vrena
simulacije
Prezentacija sprovedenih simulacionih
eksperimenata + rezultati + analiza
Iznoenje zakljuaka o primenljivosti modela,
njegovoj ispravnosti i ceni
Bitno za:
Kritiki odnos modela
korisnike
prema drugim modelima
drugi modelare
(postojeim ili buduim)

11

Model i teorija
Teorija je opti iskaz principa izveden iz
posmatranja sistema i podataka dobijenih
posmatranjem.
neophodan elemenat koji povezuje model i sistem
objanjava ponaanje sistema
omoguava predvianje zakljuaka koji se mogu
proveriti.

Model je samo predoena teorija

konkretan je i omoguava da se teorija proveri na
delu

Model ne moe postojati ako nema teorije

teorija mora biti prethodno formulisana

Klasifikacije modela
Brojne su razni kriterijumi se odnose na:

Promenljive,
Prirodu opsega vrednosti promenljivih,
Opseg vrednosti vremena,
Vremensku zavisnost modela,
Determinizam,
Predvianje budunosti,
Linearnost,
Vrstu raunara,
Formalan opis modela,
Opipljivost modela,
Stanje ravnotee, ...

12

Modeli bez memorije, autonomni i

neautonomni modeli
Postojanje opisnih promenljivih
stanja

ulazne

izlazne

Modeli bez memorije

(trenutne funkcije)

Ne

Da

Da

Modeli sa Autonomni Bez izlaza

memorijom
modeli
- zatvoren

Da

Ne

Ne

Sa izlazom

Da

Ne

Da

Bez izlaza

Da

Da

Ne

Sa izlazom

Da

Da

Da

Neautonomni
modeli

Modeli diskretnih i kontunialnih

stanja
Modeli sa diskretnim stanjima
Opisne promenljive uzimaju vrednosti iz skupova iji
su elementni diskretne vrednosti

Modeli sa kontinulanim stanjima

Opisne promenljive uzimaju vrednosti opsega realnih
brojeva

Modeli sa meovitim stanjima

13

Vremenski kontinualni i
vremenski diskretni modeli
Skup vrednosti koje prima promenljiva vreme
moe biti
Prebrojiv vremenski diskretan model
Konstantan korak Model sa jednakim vremenskim
razmacija ili
Promenljiv korak Model kritinih dogaaja

Neprebrojiv vremenski kontinualan model

Ovi tipovi modela sa kombinuju sa modelima

diskretnih i kontinulanih stanja

Invarijantni i varijantni modeli

Da li se model menja sa vremenom?
Ukoliko se struktura modela ili pravila interakcije
menjaju sa vremenom vremenski promenljiv
model - varijantan
Suprotno, vremenski nepromenljiv model
invarijantan

14

Deterministiki i stohastiki modeli

Da li model sadri sluajne promenljive?
Ako su izlazi modela uvek isti za iste ulaze
i stanje modela deterministiki model
Suprotno, stohastiki model
(nedeterministiki)
Model sa barem jednom stohastikom
promenljivim = stohastiki model

Linearni i nelinearni modeli

Linearni modeli menjaju stanja i daju izlaze
potujui linearne transformacije
Princip superpozicije

15

Vrste formalnog opisa modela

Trajektorije
opisnih
promenljivih
modela

Vreme

Kontinualni i
Diskontinualni
modeli

Kontinualni
vremenski
modeli

Kombinovani
modeli

Diskretni
vremenski
modeli
Diskretni
modeli

Kontinualni
vremenski
modeli

Formalni opis
modela

Opseg
promenljivih
Konti
nualni

Diskre
tni

Parcijalne
diferencijalne j.

Da

Ne

Diferencijalne
jednaine

Da

Ne

Diferencne
jednaine

Da

Da

Skaniranje
aktivnosti

Da

Da

Konani
automati

Ne

Da

Markovljevi
lanci

Ne

Da

Diskretni
dogaaji

Da

Da

Interakcija
procesa

Da

Da

Fiziki i apstraktni modeli

Fiziki modeli su materijalne reprezentacije
istraivanog sistema zasnovane na analogiji
fizikih zakona.
Apstraktni modeli su simbolina, verbalna i
matematiko-logika reprezentacija sistema

Upotrebljavaju simboliku notaciju

Imaju promenljive i
Matematike funkcije ili
Dijagrame stanja i sl.

16

Statiki i dinamiki modeli

Statiki modeli daju izlaze modela za
sistem u ravnotei stacionarno stanje
Ako se stanje ravnotee promeni, izlazi se
menjaju, ali se ne prikazuju naini i uzroci
prelaza iz jednog stacionarnog stanja u drugo

Dinamiki modeli daju promene izazvane

aktivnostima u sistemu

Tipovi raunara za simulaciju

Mogu biti:
Analogni
Digitalni
Hibridni

Skoro svi modeli se mogu simulirati na digitalnim

i hibridnim raunarima
Na analognim raunarima se mogu simulirati
samo kontinulani modeli sa kontinualnim
vremenom

17

Verifikacija i valjanost modela

(ponovo)
Provera da li se model ponaa onako kako
je to zamislio autor
Proveravaju se program(i) i podaci
Definie se stepen podudaranja
Apsolutno podudaranje je nemogue
Zazlike su posledica aproksimacija

Bazni model i saeti model

Model koji ukljuuje sve promenljive i veze
meu njima je bazni model
Apsolutno je valjan
Ne moe se praktino realizovati
Poznavanje sistema nije potpuno
Glomazan model je neekonomian i neooperativan

Pojednostavljen bazni model je saeti ili

grubi model
Osnosi se na izabran eksperimantalni okvir

18

Formiranje modela - primer

(,


on-line .

()
.

Stepeni valjanosti modela

Replikativna valjanost (najnii stepen)
Porede se izlazi modela i sistema

Prediktivna valjanost
Model proizvodi dobre vrednosti na izlazima per nego
to se mogu izmeriti u realnom sistemu
Omoguava istraivanje situacija koje nisu
posmatrane u sistemu

Strukturna valjanost
Model u potpunosti odslikava nain na koji realan
sistem funkcionie
Omoguava istraivanje operacija sistema koje se ne
mogu meriti

19

Proces dobijanja modela

. .

. .

.
.

()

(
)

Simulacija
Pretvaranje, oponaanje, ...
Simulaciju omoguava program
Simulacioni program
Proizvodi istorijat stanja

Omoguava bolje razumevanje teorije

Simulacioni jezici su sloeni
Nekada je jezik sloeniji od modela koji se
pravi!

20

Simulacija u irem smislu

Obuhvata

Eksperimentisanje na realnom sistemu

Snimanje podataka na realnom sistemu
Formulisanje teorije
Izgradnju koncepcijskom modela
Programiranje
Planiranje eksperimenta na raunaru
Ekperimentisanje programom na raunaru i
analiza dobijenih rezultata
= simulacija u uem smislu

Studija simulacije
Sastoji se od vie izvedenih simulacionih
eksperimenata
Eksperimenti su ponovljivi
Simulacija daje izlaze samo za neke
vrednosti ulaza i parametara modela
Ne dobija se funkcionalna zavisnost

21

Simulacija i optimizacija
Optimizacija traenje optimalnih
vrednosti parametara moe ukljuiti
simulaciju
Izvodi se nekoliko varijanti i bira se najbolja
Simulacija ne optimizuje, ve slui za izbor
najbolje strategije (reenja)

Simulacija modela moe ukljuiti metode

optimizacije

Analitiko reavanje

Koristi deduktivne postupke matematike analize

Daje opte reenje u obliku formule
Vai za razne kombinacije ulaza i parametara
Koristiti ga uvek kada je to mogue!
Ogranienja:
Sistem i njegovi odnosi nisu dovoljno poznati da se
opiu matematiki
Sloeno se sprovodi, a esto je i nemogue

22

Numeriko reavanje
Koristi se u raunarima
U model se uvrtavaju numerike vrednosti
ulaza i parametara
Daje reenje samo za zadate ulaze i parametre
modela
Svaka promena parametara ili ulaza zahteva novo
reavanje

Sprovodi se iterativno
U simulaciji dinamikih modela vreme je promenljiva

23