1.

Tipovi posmatranja Beneta prema linoj jednaini

1.Empirijski etnograf daje iscrpan i paljiv opis (poput fotografske ploe)
2.Holistiki etnograf tei stvaranju celina, vie uoava emotivne i estetske elemente
i dosta se bavi tumaenjem (u odnosu na prvi tip vie unosi lino iskustvo u tumaenje).
3. Socijalni antropolog interes za strukturu i sistem (na stvaranje strukture dosta utiu
posmatraeve pretpostavke), a manje je sklon sagledavanju celine
2.Definicija dovoljnog uslova
A je dovoljan uslov pojave B, ako se B uvek javlja kada se prethodno ili istovremeno
pojavi A
3. Vrste naunih objanjenja (Neigel)
1. Strukturalno-funkcionalistiko (cilj je otkriti poloaj i ulogu neke pojave u irem
sistemu)
2. Teleoloko (ponaanje se objanjava namerama i ciljevima koji se ele postii)
3. Deduktivna i probabilistika (zakljuak proizilazi iz premisa; ili se to deava samo
sa odreenom verovatnoom)
4. Genetika (cilj je objanjanje nastanka neke pojave)
4. Izvori upitnika i razgovora
1. Statistiki popisi iz davnina (popisivala se demografska, ekonomska obeleja,
narodnost, dravljanstvo, veroispovest; anketari sa niskim stepenom obuenosti)
2. Komercijalne ankete u ispitivanju trita i javnog mnjenja (nereprezentativnost
uzorka, jednostavnost postupka i potreba za to brim dobijanjem podataka)
3. Etnoloki oblici razgovora (ne vre se po strogo utvrenom pravilu ve se
prilagoavaju datoj situaciji)
4. Viekratni razgovori (potiu iz psihijatrijsko-klinike prakse. Razgovor je
nedirektivan, a ispitiva vie ima ulogu sluaa, s tim da aktivno podstie
ispitanika da daje to dublje odgovore)
5.

Grupni razgovori (doao iz socijalne psihologije)

5. Osobine nauno iskustvenog obavetenja

1. Vea planska usmerenost obavetenja nauno prikupljanje podataka je

podreeno odreenom naunom cilju, teorija mora usmeravati prikupljanje podataka
2. Sistematinost iskustvenog obavetenja proizilazi iz zavisnosti naunog

objanjenja od naune teorije. Osobine sistematskog prikupljanja podataka su:

1.) podaci treba da sadre obavetenja o svemu to se smatra relevantnim za
objanjenje pojave
2.) istraiva mora da odredi iskustveni delokrug
3.) tenja za to veom standardizacijom
3. Objektivnost izvornih naunih podataka zavisi od mogunosti nezavisnog
proveravanja. Istraiva treba to nepristrasnije da oceni vrednost svojih izvora i da
iznese sva potrebna obavetenja o izvornim podacima i nainu na koji su oni nastali.
4. Preciznost procenjuje se u formalnom (utvruje se da li su pojmovni okvir,

istraivaki postupak prikupljanja podataka i ostale faze istraivanja priblino iste

preciznosti) i sadrinskom pogledu (utvruju se obim i vrste greaka koje su
sadrane u izvornoj evidenciji). Ispituje se i iskustvena tanost podataka.
6. Na osnovu kojih podataka se zasniva biografski metod
Na osnovu linih i institucionalnih dokumenata. U line spadaju: autobiografije,
biografije, dnevnici, pisma, memoari, kratke beleke i fotografije.
7. Oblici ispitivanja prema ojhu
1. Blago ispitivanje vodi iz psihijatrije, tei se uspostavljanju to prisnijeg odnosa
sa sagovornikom, sticanju njegovog poverenja i dobijanju to dubljih podataka.
Ispitiva mora da bude jako struan. Ovaj sistrem je skoro nemogue primeniti u
masovnim anketama (nedovoljno strunih anketara i dugo prikupljanje podataka)
2. Neutralno ispitivanje najrasprostranjeniji oblik ankete, za dobijanje malog
broja podataka. Odnos anketara i ispitanika je povran, a ponaanje anketara
definisano pre poetka ankete. Za dobijanje podataka sa veom uporedivou i sa
anketarima sa manjom strunou.
3. Otro ili strogo anketiranje retko se upotrebljava, vue korene iz sudstva.
Aktivno uee anketara i dobro poznavanje oblasti koja se ispituje. Ispitaniku se
bezobzirno ukazuje na kontradikcije njegovih iskaza, pitanja se postavljaju brzo, a
ispitanik mora da odgovori momentalno.
8. Naini izjednjaavanja experimentalne i kontrolne grupe u experimentu

Ujednaavanje se ne izvodi samo na osnovu individualnih osobina njihovih lanova

(eksperimentalne i kontrolne grupe) ve se uzimaju u obzir i kolektivne osobine grupe.
U dosadanjim sociolokim eksperimentima preovladava ujednaavanje grupa na
osnovu individualnih osobina ono se obavlja
1. Pomou ujednaenih parova (On je precizniji. Dva pojedinca sa istim relevantnim osobinama)
2. Pomou ujednaenih struktura relevantnih obeleja
Kada se strukture ujednae, sluajno se odreuje koja e grupa biti exp. a koja kontrolna.
9. ta je pouzdanost, a ta teorijska adekvatnost merila
Teorijska pouzdanost - pokazuje odnos izmeu merila i stvarnosti, odnosno
stabilnost i unutranju doslednost rezultata dobijenih merenjem. Merenje je pouzdano ako
daje iste rezultate (tj. kada se greka kree u dozvoljenim granicama), kada ga druga
struna lica primene na isti iskustveni sadraj.
Teorijska adekvatnost merila odnosi se na to da li operacionalna definicija verno
izraava iskustveni sadraj odreenog pojma (deduktivna pojmovno-teorijska analiza,
induktivno proveravanje, miljenje strunjaka, svestrana analiza metodino izabranih
uzoraka merenih podataka su postupci za ispitivanje teorijske adekvatnosti)
10. Kada se koristi metod pojedinanog sluaja
Odgovara u sledeim situacijama:
1. Kada se utvrdi da je utvreni sluaj odluujui za prouavanje precizno
formulisane teorije.
2. Kada se eli utvrditi ekstremni ili jedinstveni karakter prouavane pojave
3. Kada se istrauje pojava koja dotle nije bila predmet naunog istraivanja
4. Kada takvo prouavanje ima preliminarni karakter i slui kao osnova za dalje
istraivanje ili kada slui kao pilot sluaj u okviru plana pripreme metoda
viestrukog sluaja

Januar i maj 2007

1. Podela posmatranja prema Goldu i Dankeru

1. Potpuni uesnik-ivi u sredini koja ne zna da je on posmatra. Primenjuje se samo u izuzetnim

okolnostima jer je potrebna saglasnost okoline da bi se posmatrala. Koristi se kod ispitivanja zatvorenih
grupa- kriminalaca, sekti itd.

2. Uesnik-posmatra- sredina zna da je on posmatra, uzima neku ulogu u toj sredini (npr.neki posao)
3. Posmatra-uesnik-najbolji oblik posmatranja. Sredina zna da je on posmatra, ali nije toliko vezan
za ulogu koju je preuzeo,moe ee da je menja tj.lake se kree kroz dru. to mu obezbeuje bolji uvid

4. Potpuni posmatra-najpovrnija veza posmatraa i sredine, posmatra se samo javno ponaanje

2. Kako nauna teorija objanjava naune zakone
Time to ih:
1. komentarie- time se poveava mogunost primene apstraktnih zakona na konkretne uslove
2. meusobno povezuje- povezivanje uih zakona u ire, ire u teorije i time se sjedinjuje nauno
znanje i nastaju osnove teoretskih sistema. Povezivanjem zakona moe se otkriti i vremenski redosled
razliitih zakona, znatno se olakava ispitivanje raznih oblika meusobne zavisnosti i povratnog delovanja

3. tumai- otkriva mikrostrukturu pojave, tei da otkrije ono to nije neposredno vidljivo a predstavlja
unutranju sadrinu
Najee je pod 2. Svim ovim zakon presstaje da bude izolovano, apstraktno saznanje o nekom
pojedinanom iskustvenom odnosu.

3. Deficija posmatranja
Posmatranje predstavlja prikupljanje podataka o pojavama putem njihovog neposrednog
ulnog opaanja.
4. Deficija merenja
Merenje je oznaavanje iskustvenih pojava pomou brojanih simbola koji se merenim
pojavama pridaju na osnovu precizno utvrenih pravila. Merenje je samo usavravanje i
preciziranje klasifikacija i njime se postie vea preciznost, elastinost i razvijenija graa
(merenje ne moe da zameni klasifikaciju ve je sa njom meusobno povezan)

5. Kojih 5 uslova mora da zadovolji klasifikacija

1. Doslednost sve klasifikacijske grupe, na svim stupnjevima se stvaraju na osnovu istog
kriterijuma deobe
2. Da bude to potpunija zbir obima vrsta/potklasa treba da se poklapa sa obimom pojma
roda/klase
3. Da bude to iscrpnija da se to manje upotrebljavaju rezidualne grupe
4. Zahtev da se sve klasifikacijske grupe na istom stupnju meusobno iskljuuju da ne bi
dolo do problema svrstavanja neke pojave
5. Mora imati diskriminacijsku otrinu dovoljnu sposobnost za razlikovanje klasifikovanih
pojava

6. Metod sluaja (2 vrste)

1. Metod pojedinanog sluaja

2. Metod viestrukog sluaja (razlika je u tome to se ovaj koristi u situacijama kada

jedna studija obuhvata vie od jednog sluaja pri emu sledi logiku ponavljanja)
7. Objanjenje malih grupa ( samo imena navesti )
Bejis, Karlson i Gest
8. (logike) Osobine naunog zakona
Dve osobine:
1. Nauni zakoni su opti iskustveni a ne normativni stavovi. Oni izraavaju neku
optu osobinu pojava ili neki njihov odnos, koji nuno proizilaze iz njihove prirode i
odreenih uslova. Izraavaju neku konstitutivnu osobinu i neki relativno stabilan i nuan
odnos izmeu pojmova razliitih vrsta. Oni vae za ire vrste pojava, a ne za pojedinane
pojave. Takoe, opti zakoni imaju istorijski karakter.
2. Zakoni su apstraktni, a ne konkretno-opisni stavovi
9. 4 vrste naunih zakona po Nilu
-Kvalitativni:
1. Zakoni u kojima izraene izvesne kvalitativne osobine neke vrste pojava, a u prvom redu
uniformna tj. stalna zdruenost nekih njihovih osnovnih osobina
2. Zakoni koji izraavaju opte pravilnosti u razvoju neke vrste pojava
-Kvantitativni:
3. Zakoni u kojima se odnosi izmeu dve ili vie vrsta pojava izraavaju u obliku matematikih
funkcija
4. U ovoj grupi zakona nalaze se tzv. prirodne matematike konstante (brzina svetlosti, brzina
zvuka..)

10. 3 osnovna elementa u strukturi naune teorije

1. Renik - sadri definicije osnovnih pojmova koji se javljaju u postulatima teorija
2. Odreeni broj postulata teorija - postulati su najoptiji teorijski stavovi neke teorije
iz kojih se mogu izvesti sve ostale njene teoreme. Broj postulata nije ogranien
3. Vei ili manji broj teorema - (koje su izvedene iz postulata) teoreme nastaju
povezivanjem pojedinih postulata i postulata ve izvedenih teorema

Nekad 2007:
1. Zbog ega je experiment operativni analitiki postupak

Jer je eksperiment nauno posmatranje (u precizno odreenim i kontrolisanim uslovima)

koje ima za cilj da ispita i proveri neki uzroni odnos.
2. Najvanija klasina istraivanja izvedena primenom biografskog metoda
1. Tomas, Vilijam, Znaniecki ''Poljski seljak u Evropi i Americi'' ikaka kola
2. Deri Dejkobs i njegovo prouavanje adolescenata koji su izvrili samoubistvo
3. Saterlendov '' Profesionalni lopov''
4. Bogdan Prouavao ivot transseksualaca (Izvesna Jane Fry koje je nekad bila muko)
5. Kliford o ''The Jack Roller: Lina pria deaka-delikventa''
6. Frederik Treer- studija ''Banda''
7. '' ene posle koleda: prouavanje efektivnosti njihovog obrazovanja''-bez autora
8.''Crnaka porodica u uslovima ropstva,emancipacije na jugu i preseljenje u in. gradove''
3. Deficija neophodnog uslova
A je neophodan uslov pojave B, ako se B nikada ne deava, a da se prethodno ili
istovremeno nije pojavilo A.
4. Jedinice analize koje se javljaju kod analize sadraja
1. Teme
2. Skup izabranih pojmova i simbola
3. Karakteri
5. 3 osobine podataka preko kojih se ostvaruje sistematinost naunog obavetenja
1. Sadrinska potpunost izvornih obavetenja (podaci treba da sadre obavetenja o
svemu to se smatra relevantnim za objanjenje pojava)
2. Utvrivanje istraivaevog iskustvenog delokruga
3. Tenja za to veom standardizacijom
7. Iz koje dve vrste ekvivalentnosti se sastoji ekvivalentnost merenja u meunarodnom
uporednom istraivanju
Douglas i Craig kau da ekvivalentnost treba razdeliti na
1.ekvivalentnosti prevoda (u svim uporednim drutvima, pitanja moraju biti identino
formulisana, pa je njihovo prevoenje veoma bitno)
2. metriku ekvivalentnost (neka drutva su sklonija zaokruivanju ekstremnih
brojeva na skali od drugih. Utvrivanjem ovoga, smanjuje je mogunost greke pri obradi
i tumaenju dobijenih podataka).
8. U emu se ispoljava teleoloka i finalistika dimenzija u funkcionalnoj analizi?????

Maj, jun 2008

1. Definicija validnosti merila
Empirizam umesto teorijske adekvatnosti govori o valjanosti (validity) merila.
Valjanost se obino odreuje prakticistiki. Merilo je valjano ako meri ono to
pretpostavlja da meri.
2. 3 nivoa uporednih istraivanja prema Direkmu
1) Istraivanja u istom drutvu
2) Istraivanja u raznim drutvima istog drutveno-istorijskog tipa ili drutvenoekonomske formacije
3) Sveopta poreenja koja se u naelu odnose na sva istorijski poznata drutva.
3. Principi klasine funkcionalne analize
a) deo koji obavlja neku funkciju ne moe da se stvori sam od sebe. Celina ili sitem
mora da ga izgradi, a to je mogue samo u skladu sa nekim uzronim odnosima.
b) Celina mora da obezbeuje potrebne uslove za opstanak i delovanje delova koji
obavljaju neke funkcije
c) Dejstvo dela-funktora na celinu zavisi kako od uzronih osobina tog dela, tako i
od karaktera potreba koje on treba da zadovolji u okviru celine kao sistema.
4. Definicija prividnih korelacija
Korelacije su prividne kada njihova zavisna promenljiva nije posledica
pretpostvaljene nezavisne promenljive, nego drugih inilaca koje se u korelaciji ne
pojavljuju.
5. Koja teorija je usmerila Bejlsovo posmatranje malih grupa?
Bejlsov klasifikacijski sistem je izgraen primenom Parsonsove teorije delanja na
male grupe koje treba da kolektivno ree neki dobijeni zadatak.
6. ta znai kada se kae da je anketa aktivan istraivaki postupak?
Zbog ogranienih mogunosti eksperimentisanja, nauni razgovor i upitnik su jedno
od najvanijih sredstava aktivnog stvaranja naunih obavetenja o oveku i drutvu.
Mnoga od tih obavetenja nikad ne bi nastala bez naune intervencije ili se bar ne bi
razvila u trajnijem naunom obliku.
7. Zbog ega je funkcionalna analiza sintetiki postupak?
Polazei od proverenih saznanja o prirodi nekog celovitog sistema, funkcionalna
analiza ima zadatak da ispita uzroni znaaj delova tog sistema, delatnosti tih delova,
i meusobne odnose za odreene osobine celine. Zbog toga je opravdano
funkcionalnu analizu smatrati sintetikim vidom uzronog.
8. Nedostaci posmatranja
a) posmatrati se mogu samo aktuelni iskustveni sadraj, posmatranje nema
vremensku dubinu.
b) Drutveni ivot ima i svoju unutranju ili psihiku stranu koja se dobrim delom
ispoljava u raznim oblicima ponaanja, verbalnih iskaza, simbolikog izraavanja
unutranjeg stanja i raspoloenjima ljudi. Tu stranu je mogue prouavati na
druge naine, pre svega prouavanjem sadraja ive duhovne kulture.

c) Prikupljanje podataka o duim razvojnim procesima je vrlo sporo.

d) Sve to se u drutvu deava iza zatvorenih vrata nije pristipano ni posmatrau.
*** Svaki zakon je nuan odnos u okviru neke deterministike strukture. Ovakvo
tumaenje znatno ograniava pojam zakona, ali mu daje odreenije znaenje koje
omoguuje da se zakon razlikuje od drugih relativno stabilnih i optih iskustvenih odnosa
i odnosa koji postoje u razliitim formalnim struktirama (moda se ovaj deo odnosi na
tendencijske pravilnosti ?!)
Januar 2009
1. Navesti koja je najvanija imanentna vrednost naunog istraivanja?
Tenja za objektivnou, nepristrasnou i proverljivou su tri razliita izraza za istu
stvar i predstavljaju imanentnu vrednost naunog istraivanja.
2. Uloga empirijskog istraivanja prema hipotetiko-deduktivnom shvatanju
Hipotetiko-deduktivno shvatanje uloge konkretnog istraivanja ima mnoge prednosti
nad skupljakim empirizmom koje proizlaze iz jasnog uoavanja aktivne uloge teorijske
misli u svakom razvijenom naunom istraivanju. Ipak, ono jednostrano tumai
istraivaku praksu teorijski najrazvijenijih nauka. Za ovu metodoloku struju je dosta
karakteristino da poistoveuje nauno istraivanje sa pojedinanom akcijom prikupljanja
podataka i da pokazuje naroitu sklonost prema anketnim i slinim statikim
ispitivanjima.
3. Zadatak etologije prema D.S. Milu
Etologija je Milov termin za nauku koja treba da objasni kako u odreenim naunoistorijskim uslovima, opte i svim ljudima zajednike osobine, dobijaju specifian
karakter. Etologija prouava konkretnu psihologiju odreene drutvene sredine koja je
nastala pod uticajem delovanja istorijske tradicije te sredine i njenog aktuelnog stanja,
za razliku od psihologije koja se bavi najosnovnijim univerzalnim zakonima
ovekove psihike prirode.
4. Uzroci greaka u stvaranju, obradi i sreivanju iskustvene evidencije?
Istraiva, ukoliko eli da utvrdi uzrok greaka, neophodno je da ih ralani prema
njihovim izvorima i fazama stvaranja iskustvene evidencije.
Greke koje nastaju prilikom izrade programa istraivanja. Njihov izvor se
nalazi u organizatoru istraivanja- a) ako predmet istraivanja nije jasno
definisan; b) nepaljivi postupci u utvrivanju iskustvenog delokruga.
Greke koje se pojavljuju u toku prikupljanja podataka. A) greke iji su
izvori u licima koja prikupljaju podatke (nestrunost, nedovoljna
pripremljenost...), b) greke iji je izvor u licima koja daju obavetenje.
Greke koje se javljaju u toku obrade i sreivanja izvornih obavetenja (druga
i trea faza)- a) nepouzdanost klasifikacije i merila; b) tehniki nedostaci (npr.
nedovoljna preglednost, nejasno ispisivanje ifara...).
U treoj fazi nastaju sintetiki oblici. Ovde mogu nastati neke neznatne greke (npr.
zamena pretkolone i zaglavlja i nastane tako obrnuta tabela), ali fatalne.
5. VERBECJUNG-Rikert i Veber.
8

Kulturne pojave se mogu razumeti jedino ako se utvrdi njihova veza sa odreenim
vrednostima (vertbeziehung). Rikert je stalno naglaavao vanost ove veze, jer je ta
odreena vrednost pokretala ljudsku delatnost koja je neku pojavu stvorila.
6. Maksimalan br. poena na Sorokinovom indeksu uticajnosti.
Vrednosti se kreu od 1-12 poena.
7. Definicija ordinalne skale.
Pomou ordinalne skale se utvruje red du nekog kontinuuma, ali ne i razlike u
apsolutnim veliinama.
8. Zbog ega Rajt Mils odaje priznanje Lazarsfeldu?
9. Navesti 4 Lazarsfeldova metodska naela u prouavanju drutvenih pojava.
10. ta je sekundarna analiza?