MR - Vojni Potencijal U Turističkoj Ponudi Republike Srbije

UNIVERZITET SINGIDUNUM
Departman za
poslediplomske studije
Poslovni sistemi u turizmu i hotelijerstvu

MASTER STUDIJSKI PROGRAM
VOJNI POTENCIJAL U TURISTIKOJ PONUDI

REPUBLIKE SRBIJE
Mentor:
Prof. dr Milan Miljevi
Kandidat:
Dragana Radenovi
Br. Indeksa: 405250/2009
Beograd, 2014.
Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

_______________________________________________________________________
SADRAJ:
Lista grafikih prikaza ........3

UVOD ..............5
I. TEORIJSKO-METODOLOKI PRISTUP......................9
II. PROCES FORMIRANJA TURISTIKE PONUDE
U OKVIRU VOJSKE RS ..12
1. Proces izgradnje vojnih turistikih objekata ....13
2. Razvoj sadraja vojne turistike ponude .....20
III. NAIN ORGANIZOVANJA I UPRAVLJANJA TURISTIKIM OBJEKTIMA U
VLASNITVU VOJSKE NEKAD I SAD...............................................24
1. Kvalitet turistike ponude i njihovo stanje u vlasnitvu
Vojske RS .................................................................................................25
1.1.
VU Tara ...............................................................................................28
1.2.
VU Vrnjaka Banja ..............................................................................33
2. Organi i organizaciona struktura turistikih

vojnih objekata ................................................................................................40
IV. AEROMITING KAO SAVREMENI VID TURISTIKE
PONUDE.........................................................................................................45
1.Istorijski razvoj srpske avijacije.............................................................46
2.Sportsko vazduhoplovstvo i aeroklubovi
u Srbiji.....................................................................................................55
3.Aeromiting kao turistiki dogaaj..........................................................58
3.1.Aeromitinzi u Srbiji..............................................................64
ZAKLJUAK......................................................................................................70
LITERATURA.....................................................................................................78

_______________________________________________________________________
Lista grafikih prikaza:
Tabele:
Tabela 1. Rast turizma u svetu, str. 6
Tabela 2. Investiciona ulaganja u osnovna sredstva ugostiteljstva
drutvenog sektora, str. 15
Tabela 3. - Smetajni kapaciteti na Tari, str. 29
Tabela 4. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Omorika, str. 29
Tabela 5. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Javor , str. 30
Tabela 6. - Promet turista u hotelima Vojne ustanove Tara, str. 32
Tabela 7. - Broj turista u Vojnoj ustanovi Breza u Vrnjakoj Banji, str. 35
Tabela 8. - Proseno zadravanje turista i iskorienost
kapaciteta Vojnog odmaralita hotel Breza, str. 36
Tabela 9. - Promet turista u Vrnjakoj Banji i hotelu Breza, str. 37
Tabela 10. - Promet turista u Vrnjakoj Banji u decembru
2005.godine, str. 38
Tabela 11 - Program odravanja aeromitinga Batajnica 2009, str. 68

_______________________________________________________________________
Slike:
Slika 1. -Hotel i izletite Morovi, str. 39

Slika 2. -Organizacija Vojske Srbije u 2010. godini, str. 41
Slika 3. -Zvanina organizaciona struktura MO RS, str. 42
Slika 4. -Organizacija Sektora za materijalne resurse, str. 43
Slika 5. -Princ Aleksandar Karaorevi, prvi srbin u avionu u drutvu grofa De Lambera, str. 48
Slika 6. -Dva izuzetna sportska akrobatska aviona Cristensen Eagle u
manevru, str. 55
Slika 7. - Fotografija sa aeromitinga Batajnica 1997., str. 63
Slika 8. - Aerodrom Batajnica slika sa satelita, str. 65
Slika 9. - Zvanine informacije o aerodromu Batajnica, str. 66
Slika 10. - Fotografija sa aeromitinga Batajnica 2009, str. 66
Slika 11. - Fotografija publike i statinog dela izlobe sa aeromitinga Batajnica 2009, str. 67
Slika 12. - Rekonstruisani kontrolni toranj na aerodromu Batajnica, str. 67

_______________________________________________________________________
UVOD
Turizam kao opti fenomen ovog veka predstavlja delatnost koja je prva poprimila
globalne dimenzije. Gotovo da nema zemlje u svetu koja, u veem ili manjem obimu, ne razvija
inostrani ili domai turizam. Osnovna karakteristika turizma je njegova dimenzijalnost, odnosno
masovnost. Odlikuje se velikim brojem uesnika turistikih putovanja, koje, po nekim procenama,
dostie i do etiri milijarde ljudi. To turistiku delatnost, po ekonomskim, sociolokim, politikim
i drugim konotacijama ini izrazitim fenomenom, koji e se po obimu transakcija pribliiti naftnoj
i automobilskoj industriji. Na to ukazuje i ekonomski podatak da je u najrazvijenijim zemljama
sveta, u sektoru usluga, u kojem se nalazi i turizam, zaposleno u proseku oko 65% od ukupnog
broja zaposlenih. Dakle, uloga turizma u meunarodnoj ekonomiji je viestruka, a uobiajeno je
da se njegovi efekti, poetno, sagledavaju prikazom turistikog prometa i prihoda ostvarenih od
turizma.1 Uopteno, dimenzije turistikog trita, sa svih aspekata, neprekidno se ire.2
Tabela 1. Rast turizma u svetu

1
erovi Slobodan, Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. str. 7
Dugorone tendencije meunarodnog turistikog prometa i potronje izuzetno su povoljne. Na primer, poev od
1950. godine pa do 2000. godine, broj dolazaka u meunarodnom turizmu povean je sa 25 na 698,3 miliona, tj. 27, 9
puta. Prihodi od meunarodnog turizma (bez prihoda od meunarodnog putnikog saobraaja) u istom intervalu
uveani su za 226 puta, odnosno sa 2,1 na 475 milijardi u USD.
2

_______________________________________________________________________
PERIOD
Prosena godinja
stopa rasta u %
DOLAZAKA
Prosena godinja
stopa rasta u %
PRIHODA
1950. 1960.
10,6
12,6
1960. 1970.
9,1
10,1
1970. 1980.
5,7
19,4
1980. 1990.
4,8
9,7
1990. 1996.
4,4
8,0
1996. 2000.
5,6
7,4
2000. 2005.
2,3
3,3
Izvor: UNWTO, Compendium of Tourism Statistics, 2005.
Kada govorimo o razvoju i irini turistikog trita, neizostavno se moraju pomenuti i motivi
turista, odnosno to, da doivljaj predstavlja psihiku sutinu turistikog putovanja, a sve to je pre
i posle njega ima sekundarni znaaj.3 Ukoliko ga veemo za slobodno vreme4, moe se
konstatovati da ono pre svega predstavlja neobavezu. Slobodno vereme se najpre karakterie
svojom oslobodilakom snagom.
Iako na prvi pogled turizam, turisti i Vojska kao institucija, ini se nemaju mnogo zajednikih
imenitelja, moramo se sloiti da savremena svetska integrativna kretanja nedvosmisleno diktiraju
nunost promena u svim sferama i strukturama drutva. Naime, civilizacijski napredak a kasnije
globalizacione tekovine nuno diktiraju promene i prilagoavanja koja u poslednjim decenijama
postaju uslov ekonomskog pa i politikog opstanka.
U tom smislu, dosadanje posmatranje vojske kao rigidne hijerarhijske institucije koja se vezuje
iskljuivo za odbranu zemlje (u ovom sluaju Republike Srbije), ne znai promenu inicijalne
omi ore, Psihologija turizma, Turistika tampa, Beograd, 1990., str. 63

Sociologija slobodnog vremena u turizmu kao specifina grana socioloke nauke mora u ontolokom i gnoseolokom
smislu imati celinu gnoseoloke strukture od filozofskih pretpostavki, opteg teorijskog znanja, empirijskih istraivanja do
primene u praksi. Jedino na taj nain ona moe stvarati upotrebljiva znanja za menadment slobodnog vremena u turizmu.
Izvor: Vukievi Slobodan, Menadment slobodnog vremena u turizmu, CID, Podgorica, 2007., str. 38

_______________________________________________________________________
namene pomenute institucije, ve njeno prilagoavanje savremenim svetskim tokovima u smislu

iskorienja kapaciteta koji se koriste (ne koriste) namenski.5
Posmatrano iz pomenute perspektive, a kroz prizmu potencijalne turistike ponude, kapaciteti koji
su u vlasnitvu drave odnosno Vojske Republike Srbije, predstavljaju izuzetan potencijal. Otuda
je predmet naeg istraivanja vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije.
Struktura ovog master rada: Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije ,
koncipirana je u etiri poglavlja gde e biti prikazani potencijali Vojske Srbije, pre svega, u
turistikom smislu.
Prvo poglavlje obrauje teorijsko-metodoloki pristup master rada. Takoe, dat je definisan:
predmet, cilj, metode, i hipoteze koriene prilikom izrade ovog master rada.
U drugom poglavlju- Proces formiranja turistike ponude u okviru Vojske Republike Srbije,
bie prikazan istorijski pregled, hronoloki prikazan, formiranja vojnih objekata za rekreaciju,
odmor i ishranu. Formiranje vojnih turistikih objekata obraeno je u periodu od II Svetskog rata
pa do danas. S tim u vezi, dat je opis njihove iskorienosti
kapaciteta, lokacije vojnih
odmaralita, sa osvrtom na lepezu raznovrsnosti u geografskom, klimatskom, i kulturolokom

smislu.
U treem poglavlju- Nain organizovanja i upravljanja turistikim objektima u vlasnitvu
Vojske- nakad i sad , bie prikazani zahtevi savremenog turiste. Osim toga, u ovom poglavlju
ukazae se na potekoe kroz koje je prolazila vojska, u smislu ouvanja vojnih hotelskih smetaja
i njihovog kvaliteta, uvoenje inovacija, kao to je otvaranja ka irem turistikom tritu.
Posebna panja posveena je opisu Vojnih Ustanova: Tara i Vrnjaka Banja, njihovim
raznovrsnim mogunostima, kao jedinstvenog banjsko-zdravstvenog centra turizma.
Dalje bie prikazana organizaciona ema Vojske Srbije sa objanjenjem, kao i struktura
Ministarstva odbrane.
Na kraju, u etvrtom poglavlju- Aeromiting kao savremeni vid turistike ponude , teite rada
odnosie se na istorijski razvoj avijacije u Srbiji, kao i hronoloko-istorijski period razvoja
Tajnost rada i nepristupanost viih institucija dugo su predstavljale barijeru za sve vrste istraivanja. Tajnost proizilazi i
iz psiholokih i sociolokih razloga. Izvor: ugi B. Rade dr, Cvilna kontrola vojske kontrola budeta, Vojnoizdavaki
zavod, Beograd, 2007., str. 14 . Psiholoki razlog je injenica da rat prdstavlja redak i protivrean, potpun preokret normalnog
ovekovog i drutvenog stanja. uveni kineski filozof, vojni pisac i vojskovoa, Sun Cu Vu, istie da rat predstavlja neizbenu
stvarnost, pitanje od vitalnog znaaja za dravu i ujedno oblast ivota i smrti. To je put koji vodi u opstanak ili unitenje. On
posebno insistira na znaaju psiholokog faktora u ratu, pa se zato zalae za odravanje vrstog duha i discipline u sopstvenim
redovima. Socioloki razlog ogleda se u izdvojenosti profesionalnog vojnika i ratnika od ostalog dela drutva, to je bitna
odlika vojne profesije uopte. Izvor: Sun Cu Vu, Vetina ratovanja, VINC, Beograd, 1991.; Todorovi Slobodan, Civilno-vojni
odnosi, VIZ, Beograd, 2004., str. 8

_______________________________________________________________________
sportskog vazduhoplovstva, kao loginog nastavka razvoja avijacije. S tim u vezi, posebna panja
je posveena aeromitingu, kao potencijalnom turistikom dogaaju.
U zakljunom delu ovog master rada, istaknute su kljune konstatacije proistekle iz izuzetno
tekog istraivakog rada, u smislu teke dostupnosti podataka. Takoe, date su nade da Vojska
moe i treba da uzme vee uee u turistikoj ponudi Republike Srbije. Time bi se obogatila
turistika ponuda Republike Srbije , a Vojsci donela dodatni benefit.
Vano je naglasiti da su rezultati izloeni u ovom radu, kao i istraivanje u skladu sa temom,
rezultat iscrpnog i iznenaujue dugotrajnog rada. Pored nepostojanja relevantnih izvora niti
kompetentne literature, prikupljanje podataka nije nailazilo na adekvatnu zainteresovanost
nadlenih institucija, a informacije koje su ovde prikazane, po svojoj prirodi vezane su za autoritet
Institucije koji podrazumeva nedostupnost istih.

_______________________________________________________________________
I
TEORIJSKO-METODOLOKI
PRISTUP
9

_______________________________________________________________________
U istraivakom radu je definisan metodoloki koncept:
Predmet6 istaivanja ovog rada je turistiki potencijal sa kojim Vojska Srbije raspolae, a
koji nije dovoljno ukljuen u kompletnu turistiku ponudu Republike Srbije.
Istraivanje ima viestruki znaaj koji se ogleda u :

1. Hronolokom prikazu turistikih kapaciteta u vlasnitvu Vojske.
2. Prepoznavanju postojeih vojnih kapaciteta u sferi turizma.
3. Prikazu novih vidova savremenih turistikih potreba kojima postojei kapaciteti mogu
odgovoriti.
Cilj istraivanja i analize postojeeg vojnog potencijala u turistikoj ponudi Republike Srbije
ogleda se u sagledavanju mogunosti njegovog maksimalnog iskorienja zarad poboljanja
ukupne turistike ponude kao i doprinos njenoj raznovrsnosti.
Nauni cilj istraivanja master rada: Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije
, jeste analiza i deskripcija turistikog potencijala sa kojim raspolae Vojska Srbije. Odnosno,
znaaj za razvoj i unapreenje turistike ponude.
Drutveni cilj istraivanja ovog rada ogleda se u pruanju informacija pojedincima,

grupama, i organizacijama o uvidu u turistiki potencijal Vojske Srbije.
Hipoteze istraivanja:
Polazimo od sledee generalne hipoteze da li su, i ako jesu, kada i kako vojni potencijal prisutni u
turistikoj ponudi Republike Srbije.
U proces istraivanja generalnu hipotezu teorijski radno operacionalizujemo preko sledeih
posrednih hipoteza:
Mogunost iskoritenja vojnog potencijala u potpunosti zavisi od spremnosti Vojske kao
institucuje da prihvati i primeni pravila savremenog turistikog trita.
6
Videti opirnije: Prof. dr Miljevi Milan, Metodologija naunog rada, Filozofski Fakultet Univerziteta u
Istonom Sarajevu, Pale, 2007.
10

_______________________________________________________________________
Iskoristivost postojeih kapaciteta Vojnih Ustanova zahteva savremeni menadment koji

e kvalitativno podii nivo usluga.
Svojevrstan vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije predstavlja i aeromiting
kao internacionalni dogaaj.
Metode7 istraivanja kao sistema misaonih i tehnikih postupaka posebno su
determinisane hipotezama, predmetom i ciljem istraivanja. U analizi posmatranih pojava i
procesa kao opti filozofski metod koristie se dijalektiki metod. Radi analize predmetnih
pojava i procesa vojnog potencijala u turistikoj ponudi Republike Srbije, koristie se
osnovne analitike i sintetike metode, a od opte naunih hipotetiko-deduktivna i
komparativna metoda.
U prikupljanju podataka primenjen je metod analize sadraja i metod studije sluaja.
Prikupljeni podaci bie obraeni standardnim statistikim metodama kao i primenom
deskriptivne analize.
Videti opirnije: Prof. dr Miljevi Milan, Doc. dr Suboti Dragan, Sociologija preduzetnitva sa osnovama
metodologije istraivanja, Prva knjiga, KIZ, Beograd, 1997.
11

_______________________________________________________________________
II
PROCES FORMIRANJA TURISTIKE
PONUDE U OKVIRU VOJSKE RS
12

_______________________________________________________________________
1. Proces izgradnje
vojnih turistikih objekata
Kada se govori o objektima u turizmu uopte, mora se pomenuti da hotelsko, kao i restoransko
preduzee predstavlja trino orijentisano preduzee koje, nastojei da ostvari rentabilitet,
posluje po principima koji su uobiajeni za svako drugo privredno preduzee. U tom poslovanju
ono se susree sa nizom osobenosti koje diktira trite, kao i sama pozicija preduzea u
ostvarivanju njegove osnovne misije, tj. uloge i svrhe koju ima u odgovarajuim privrednim
tokovima. Hotelsko ili restoransko preduzee pri tom esto izlazi iz okvira ekonomike i
organizacije i sree se sa jakim uticajem psiholokih, sociolokih i drugih faktora koji se
znaajno odraavaju na njegove poslovne rezultate, odnosno na tu istu ekonomiku i organizaciju.
Kombinacija trinih osobenosti i faktora vezanih za misiju (ulogu) hotelskog ili restoranskog
preduzea stvara podlogu koja ga u poslovanju razlikuje od preduzea iz drugih privrednih
oblasti i delatnosti.8
Naime, nakon zavretka Drugog svetskog rata krenula je nova faza razvoja, kako drave, tako i
vojske u njenim raznim segmentima. U tom smislu, jedan od pravaca razvoja i unapreenja vojske
bio je i izgradnja turistikih objekata koji su po svojoj sutini bili namenjeni vojsci.
Ovi objekti bili su u vlasnitvu drave, meutim, promenom vlasnike strukture nakon 1945.
godine, jedan odreeni deo preuzima vojska za svoje potrebe. Njihova prevashodna namena bila
je pre svega, usmerena na odmor i rekreaciju vojnih lica te lanova njihovih porodica.
Obnavljanje turistike ponude nakon Drugog svetskog rata, zapoeto je naime restauracijom
postojeih objekata, nacionalizacijom, kao i konfiskacijom objekata iji su vlasnici bili, prema
stavu tadanjeg reima u saradnji sa okupatorom. Dalja obnova ogledala se u dobrovoljnom radu i
angaovanju na nivou radnih akcija te preusmeravanjem namene objekata, a izmedju ostalog, i za
turistike svrhe, kasnijom izgradnjom turistikih objekata.
8
Sve te aspekte i razlike preduzee treba da poznaje i respektuje u poslovnim operacijama pripremanja i
odravanja svog uslunog programa, bez obzira da li je ono novo i tek poinje sa radom ili je re o postojeem
preduzeu sa uhodanim trinim poslovanjem. Prema ovom kriterijumu postoji vie podela hotelskih objekata.
Zavisno od svrhe za koju slue, sve te podele u osnovi imaju dva pristupa: a) analitiki, u kome se najee
polazi od turistikog smetaja i u tim okvirima posmatraju odgovarajue vrste i kategorije hotela i b) poslovni,
u kome se polazi od praktinih podela hotelskih objekata za razne potrebe preduzea, a pre svega u cilju
prilagoavanja njegove ponude zahtevima ciljnih trinih segmenata. Izvor: ai Krunoslav, Poslovanje hotelskih preduzea, igoja tampa,
1995., str. 149 i 160.
13

_______________________________________________________________________
Zavretak Drugog svetskog rata doneo je mnoge organizacione promene u cilju prilagoavanja
kompletnog drutva novom drutvenom sistemu. Pomenute promene ogledale su se u tome9, to je
Jugoslovenska narodna armija, na temeljima oficirskih zadruga Vojske Kraljevine Jugoslavije,
razvijala svoje organizacije za pruanje usluga linog standarda, a to su:
menze za ishranu oficira, podoficira i vojnika;
preduzea za izradu vojne odee i obue;
vojna odmaralita za odmor i rekreaciju pripadnika Vojske i
vojne ekonomije.
Navedene organizacije imale su svoj istorijski razvoj posle Drugog svetskog rata, koji se moe
posmatrati u tri osnovna perioda:
period od 1945. do 1968. godine,
perid od 1968. do 1978. godine i
period od 1978. godine do danas.
Ovakva podela je napravljena na osnovu regulative kojom je bilo blie ureeno poslovanje
navedenih organizacija.
Takoe, u analizi ovog perioda ne treba gubiti iz vida injenicu u kakvom drutveno-politikom
sistemu se zemlja tada nalazila.10 Finansiranje investicija u turizam, najveim delom zavisilo je od
ekonomske politike zemlje. Privredni razvoj zemlje i politika finansiranja investicija, prolazili su
kroz razliite faze. S tim u vezi i politika finansiranja investicija u turizam esto se menjala i
prilagoavala vremenu.
U periodu od 1946. do 1952. godine tercijernom sektoru se nije poklanjala gotovo nikakva panja.
Poklanjana je vea panja izgradnji radnikih i slubenikih odmaralita, koji su uglavnom imali
Dalje u tekstu videti opirnije: Informacija: Lini standard profesionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske
- Istorijat, Pravilnik o ustanovama Vojske Jugoslavije, 1968., Slubeni Akt Ministarstva odbrane
10
Dalje u tekstu videti opirnije: Genov Georgi, Investiranje u razvoj novih turistikih destinacija, uro Salaj,
Beograd, 2004., str. 129
14

_______________________________________________________________________
karakter zatvorenog tipa. Tom cilju je podreivana i politika finansiranja investicija u turizam
Jugoslavije.
Sa uvoenjem novog privrednog sistema 1952. godine, dolo je do niza promena u oblasti
privreivanja. Uvia se mogunost ostvarenja izvesnih efekata od inostranog turizma, i uvodjenja
nekih instrumenata za unapreivanje inostranog turizma.
U oblasti ugostiteljstva ukidaju se odmaralita i restorani drutvene ishrane zatvorenog tipa. Zatim se
stvaraju osnovni uslovi za poslovanje ugostiteljskih preduzea na trinim principima.
Politikom niskih cena ugostiteljstvu je bilo onemogueno stvaranje vee akumulacije u cilju proirenja materijalne osnove. Pored toga, dobar deo sredstava zahvatan je od strane drutvene zajednice
putem kamate na poslovni fond i poreza na promet alkoholnih pia.
Pogodnije reenje u pogledu amortizacije postignuto je od 1957. godine, kada poinju da se
primenjuju savezne stope amortizacije (osim za graevinske radove) koje su bile znatno povoljnije.
Tek od tada ugostiteljske organizacije su mogle da koriste amortizaciju u punom iznosu.
Razvoju materijalne baze turizma i ugostiteljstva drava je pruala pomo monetarnim i fiskalnim
merama na razne naine, koji se mogu svesti na sledee: dotacije, premije, zajmovi i kursne razlike.
Tabela 2. Investiciona ulaganja u osnovna sredstva ugostiteljstva drutvenog sektora
Godina
1947.
1950.
1952.
1955.
1960.
1965.
1970.
1975.
1980.
1985.
Ulaganje u osnovna
sredstva
270,0
606,0
1101,0
3534,0
4780,0
354,9
2859,4
3625,0
11804,0
65147,0
% uea u ukupnim
investicijama
0,6
0,9
0,4
0,7
1,3
1,8
7,4
2,7
2,5
3,0
Izvor: Savezni drutveni sekretarijat za poslove robnog prometa, Razvoj i problemi ugostiteljstva, Beograd,
1959., 1968., 1972., 1976., 1981.
15

_______________________________________________________________________
Sedamdesetih godina, meutim, investicije u ugostiteljstvo i turizam su imale veu stopu rasta. Do
promena u strukturi finansiranja investicija u ugostiteljstvo i turizam dolo je uglavnom zbog
izmene u sistemu finansiranja proirene reprodukcije u ovim delatnostima.11
Po definiciji, objekti Vojnih Odmaralita su dravno vlasnitvo dato na korienje vojsci.12 Oni
se od 1945. godine vode kao vojna imovina. Nalazili su se na moru i u kontinentalnim delovima
nekadanje SFRJ (Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije). Svi objekti nalazili su se na
atraktivnim poloajima, to je omoguavalo povoljne uslove za odmor i rekreaciju vojske i ostalih
gostiju.
Vojna odmaralita po svom odreenju pruaju usluge ugostiteljskog karaktera13, prvenstveno
aktivnim vojnim i graanskim licima na slubi u JNA, ratnim vojnim invalidima i lanovima
njihovih porodica za vreme godinjeg odmora uz naknadu. Izvan glavne sezone otvorene su za sve
graane. Vojno-ugostiteljska preduzea javljaju se u razliitim oblicima, kao menze, restorani,
bifei, hoteli i drugo. Posluju pod nazivom vojnougostiteljska ustanova. Menza se, naelno,
organizuje na garnizonskom principu. Osniva se samo kod jedinica i ustanova koje posluju kao
materijalno-finansijski organ IV stepena. Moe imati jedan ili vie odeljaka, bifea, povrtnjaka i
kantina. Restoran se moe formirati pri domovima JNA, vojnim kolama i nekim drugim
jedinicama i ustanovama. Status mu se odreuje pravilnikom ustanove, a nain pruanja usluga na
osnovu ugovora. Posluje kao samostalna ugostiteljska radnja. Vojni hotel posluje kao samostalna
ugostiteljska radnja, s tim da prvenstveno prua usluge vojnim licima.
Na moru odmaralita Vojnih ustanova svojevremeno su bila: u Faani i Crikvenci (kod Rijeke),
Perni na Orebiu (naspram Korule), u Bakom polju kod Makarske, Kuparima (kod Dubrovnika),
Ostrvo cvea (kod Tivta), Valdanosu (kod Ulcinja).
U kontinentalnom delu bili su na: Bledu, Jahorini, Tari, Vrnjakoj Banji i Karaorevu.14
Ova odmaralita imala su pozitivno poslovanje. Princip je bio da svaki stareina i druga lica
neposredno zaposlena u Vojsci, sa porodicom, tri ili etiri godine koriste odmaralite, a viak
neprodatih kapaciteta je plasiran za civilno trite.
11
Dalje u tekstu videti opirnije: Genov Georgi, Investiranje u razvoj novih turistikih destinacija, uro Salaj,
Beograd, 2004., str. 139
12
Dalje u tekstu videi opirnije: Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore,
odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. godina
13
Dalje u tekstu videti opirnije: Vojna Enciklopedija, Druje, Vojnoizdavaki Zavod, Beograd, 1978., str. 585
14
Karaorevo predstavlja lovno-umsko, poljoprivredno gazdinstvo u okviru Vojnih ustanova u Vojvodini.
16

_______________________________________________________________________
U vansezoni su hoteli primali i kolektive iz civilstva, sluili su za odmor i rekreaciju, kao i

odravanje simpozijuma i kongresa. Takoe, dolazile su Organizacije civilnih turistikih
preduzea, kao i stranci.
Istorijski posmatrano, period od 1945. do 1968. godine karakteristian je po budetskom
materijalno-finansijskom poslovanju i mestu u organizacijskom sastavu komandi jedinica i
ustanova (komande armije i komande garnizona).
Tokom 1968. godine, na osnovu prava pojedinaca profesionalnih pripadnika Vojske, propisanih
Zakonom o sredstvima i finansiranju u Jugoslovenskoj Narodnoj Armiji, donet je Pravilnik o
ugostiteljskim ustanovama u JNA, koji uslune delatnosti JNA profilie kroz organizaciju usluga u
novoformiranim vojnim ustanovama i odreivanje pretpostavljenog organa u SSNO.
U tom periodu, formira se odreeni broj vojnih ustanova kao to su: VU ,,Partizan'' u Ljubljani,
VU ,,Zvijezda'' u Zagrebu, VU ,,Romanija'' u Sarajevu, VU ,,Niava'' u Niu, VU ,,Vardar'' u
Skoplju, VU ,,Dalmacija'' u Splitu, VU ,,Ribnica'' u tadanjem Titogradu, a u Beogradu VU
,,Topider'', VU ,,Dedinje'', VU ,,Avala'' i VTU ,,Jedinstvo''. Iste godine, Dravno poljoprivredno i
lovnoumsko gazdinstvo ,,Karaorevo'' odlukom radnikog saveta i uz saglasnost Saveznog
izvrnog vea prelazi u sastav JNA. U navedenom periodu sve ove ustanove poslovale su po
budetskom principu.
U periodu 1968-1974. godine u SSNO se vre ozbiljna prouavanja dostignutog nivoa
organizacije ustanova za pruanje usluga linog standarda radi predlaganja novog sistema reenja,
koje bi bilo efikasnije i racionalnije, naroito u svetlu priprema drave za usvajanje Zakona o
udruenom radu.
Poetkom 1975. godine sva vojnoprivredna preduzea proizvodnog ili uslunog karaktera prelaze
na poslovanje po principu sticanja i raspodele dohotka, o emu se donose, po ovlaenju Saveznog
izvrnog vea, reenja saveznog sekretara za odbranu o osnivanju vojnih ustanova koja posluju po
prinipu sticanja i raspodele dohotka. Ovaj proces je zaokruen 1978. godine kroz osnivanje
sledeih organa SSNO:
1.
U Sektoru pozadine-odeljenje za UKUS, odmor i rekreaciju i piljoprivrednu proizvodnju,

koje objedinjava rad svih vojnodohodovnih ustanova na teritoriji SFRJ;
17

_______________________________________________________________________
2.
Odeljenje po dubini osniva pored postojeih i sledee nove vojne ustanove: VU

,,Kupari''15, VO ,,Duilovo'', VO ,,Ostrvo cvea'', VO ,,Faana'', VO ,,Valdanos'', VO
,,Tara'' i VO ,,Breza''.
Osnovna karakteristika navedene odluke Saveznog Izvrnog Vea da se ustanove prevedu na

dohodovni nain privreivanja, je u injenici da su dotadanji organizacioni oblici ovih ustanova i
ostvareni privredni efekti, prevazili budetski nain rada, i da se ocenilo da bi kroz davanje vee
samostalnosti navedenim organizacionim oblicima u narednom periodu, pored kvantiteta mogao
postii i mnogo vii kvalitet usluga.
To je i ostvareno u periodu od 1974. do 1991. godine. Pored toga, budet sistema odbrane je bio
rastereen za oko 14.000 godinjih plata, jer su radnici u VDU bili u obavezi da sa osnovnim
sredstvima koje im je drava dala na korienje, samo ostvaruju zarade.
Vojne ustanove u periodu 1975 - 1986. posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, a 1986.
godine se donosi Pravilnik po kome i danas posluju.
Posle raspada SFRJ, odmaralita su pripala Republikama u okvirima ijih granica su i bila. Sva
vojna imovina bila je predmet deobe na dravnom nivou (bive SFRJ).
Hoteli u Vrnjakoj Banji, hoteli na Tari i Karaorevo, su na teritoriji Srbije, u Crnoj Gori je
Valdanos. Ostrvo cvea nije u funkciji, jer su tamo izbeglice od 1991. godine. Dalji opstanak i
funkcionisanje zavisi od politikih okolnosti, ali i naina voenja procesa transformacije, gde su
sve opcije mogue, poev od javnih preduzea pa do privatizacije.
Od 90-tih godina, Vojni hoteli su se poeli oglaavati svojim turistikim ponudama i aranmanima
za sve graane.
U Saveznom Ministarstvu odbrane, 2002. godine, u sektoru za Graevinske urbanistike
delatnosti, bilo je rei o prodaji zgrada Vojske Jugoslavije. Trebalo je da se oko 70% sume
ostvarene od prodaje objekata upotrebi za reavanje stambenih problema pripadnika Vojske
Jugoslavije i zaposlenih u Saveznom Ministarstvu odbrane, a 30% za sanaciju i rekonstrukciju
Vojnih objekata. Vojni hoteli bili su izuzeti od te odluke. Objanjenje je bilo da su to
odmaralita turistiko-ekonomskog karaktera, otvorenog tipa, koje osim pripadnika VJ, mogu
koristiti i ostali graani. Tako da su ti hoteli u tom trenutku bili izuzeti od privatizacije.
15
Videti opirnije: Mihi Ljubo dr, Kupari kod Dubrovnika, Vojno-ugostiteljska ustanova za odmor i rekreaciju
Kupari, Kupari, 1973.
18

_______________________________________________________________________
Najnovijim izvodom iz Pravilnika o Poslovanju, od juna 2006. godine, Vlada Republike Srbije (u
svojstvu Osnivaa), donela je Odluku o osnivanju jednolanog Drutva sa ogranienom
odgovornou. Jedna od odredbi iz tog pravilnika je:
U cilju upravljanja i obezbeivanja ugostiteljskih i smetajnih kapaciteta
za potrebe Ministarstva Odbrane i Vojske RS i treih lica u skladu sa
Zakonom o privrednim drutvima, Vlada RS uz saglasnost Ministarstva
Odbrane osniva jednolano Drutvo sa ogranienom odgovornou, koje e
poslovati pod firmom: TARA-HOTELI' Bajina Bata.
Pretena delatnost Drutva je: Hoteli i moteli, s restoranom. U okviru nje Drutvo moe
obavljati sve Zakonom propisane delatnosti. Sve ostalo: proirenje delatnosti, prava, obaveze
i odgovornosti, upravljanje i zastupanje, obavlja Osniva, a na predlog Ministarstva Odbrane.
S obzirom na lociranost ovih objekata i samim tim klimatske specifinosti, za oekivati je da e
ovi hoteli biti razliito poseeni u odreenim godinjim dobima. Meutim, s obzirom na razliite
savremene trendove, kongresni turizam, kao i posetioce kolskog uzrasta, koji se vezuju za
periode kolskih raspusta, situacija se ponekada i bitnije menja.
Turistika putovanja za ili van vremena godinjih odmora, sluila su ne samo boljem upoznavanju
ljudi i druenju, ve i proirivanju vidika i prevazilaenju predrasuda o razliitostima naroda. To
je bio razvoj svesti vojnih lica u kulturolokom smislu, a kroz odmor, rekreaciju i razvoj
zajednitva.
Poseta vojnim turistikim objektima od strane vojnih lica i njihovih porodica za vreme godinjih
odmora podrazumevala je razliite finansijske aranmane. Naime,
za porodice vojnih lica
postojao je zaseban cenovnik, tj. cenovnik sa subvencionisanim cenama. Takoe, odreene

kategorije vojnih lica iz grupe beneficiranog radnog staa, poput pilota i padobranaca, imale su u
potpunosti plaen boravak u vojnim turistikim objektima.
Osim zatite standarda vojnih lica, ovo je bio i svojevrsni vid druenja, zbliavanja i razvijanja
jakih prijateljskih odnosa izmeu pripadnika JNA. Pripadnici vojske su bili cenjeni i to se
pokazivalo kroz odreene privilegije koje su oni, opravdano, uivali.16 U skladu sa time, i danas
su poznate teorije menadmenta koje se baziraju na druenju zaposlenih, ako prihvatimo to kao
dobar model uspenosti, onda moemo da shvatimo, izmeu ostalog, zato je vojska JNA bila
jedna od najuspenijih u svetu.
16
Videti opirnije: Draker Piter, Moj pogled na menadment, Adies, Novi Sad, 2006. i Vukievi Slobodan,
Menadment slobodnog vremena u turizmu, Podgorica, 2007.
19

_______________________________________________________________________
2.Razvoj sadraja vojne turistike ponude
Socijalistika dravna zajednica jugoslovenskih naroda ustanovljena je zvanino 31. januara 1946.
godine proglaenjem Ustava te zejednice. Time je zapoela nova faza razvoja vojske u svim
segmentima, pa i vojno-turistikom.
Objekti koje je vojska dobila na upravljanje nalazili su se na raznim lokacijama bive Jugoslavije,
od primorja do kontinentalnog dela drave. Zajednika karakteristika im je da su se svi nalazili na
veoma atraktivnim lokacijama.
Vojne ustanove imale su, kao to je predhodno i navedeno, odmaralita na najboljim lokacijama, u
primorskom delu u Kuparima kod Dubrovnika, na Orebiu naspram Korule, kod MakarskeBako polje, kod Rijeke Faani i Crikvenica, kod Tivta-Ostrvo cvea, Valdanos kod Ulcinja,
zatim Skrad, Bigovo, Pula, Zadar, Duilovo kod Splita i druga.
Atraktivne lokacije u kontinentalnom delu koje su bile uzete za odmaralita Vojne ustanove, bile
su: Kopaonik, Tara, Jahorina, odmaralite na Rajcu, abljak, Rimske Toplice u Sloveniji, Bled,
Vrnjaka banja, Morovi, Karaorevo, Ohrid i slino.
Takoe, VU raspolagala je velikim brojem samakih hotela koji su se (a i danas se nalaze), na
atraktivnim lokacijama u centrima veih gradova poput Beograda, Zagreba, Nia i drugih. Naime,
Vojska SFRJ posedovala je veliki broj samakih hotela, koji su imali inicijalno veoma praktinu
namenu, a koja se ogledala u smetaju oficira usled prekomande u drugi grad rada velike SFRJ, u
situacijama dok jo uvek nije reeno njihovo stambeno pitanje.
Takoe, svaki grad koji je imao vojnu kasarnu, posedovao je i Dom gde su se odravale razliite
kulturne sveanosti.
Ukoliko se paljivije posmatraju, sa geografskog aspekta mesta na kojima se nalaze vojni hoteli,
odnosno njihov teritorijalni razmetaj - odmaralita, kampovi, domovi koji su se nalazili u svakom
gradu gde su postojale kasarne - zapaa se zavidna turistika ponuda.
Atraktivnost ovih lokacija ogleda se u pogodnoj klimi, bogatoj flori i fauni, nasleu u kulturnom i
istorijskom smislu i slino, to predstavlja i motive za putovanje i posetu odreenoj turistikoj
destinaciji.
Isto tako, Vojska je imala turistiki potencijal u samoj injenici da su hoteli sa svojom lokacijom
obuhvatali vie vrsta turizma: planinski, banjski, gradski, lovni, reni i nautiki, morski,
zdravstveni, kongresni i slino.
20

_______________________________________________________________________
Kada je kvalitet u pitanju, odnosno kategorizacija vojnih hotela, svi su uglavnom B kategorije,
odnosno sa dve i tri zvezdice, ali sa bogatim propratnim sadrajem i infrastrukturom. To su hoteli
sa terenima za sport: odbojku, fudbal, rukomet, koarku, atletiku i drugo. Pored toga, tu su bifei,
veliki vrtovi za odmor, restorani, bazeni i jo mnogo pogodnosti koje su pruali svojim
korisnicima. Iz dananje perspektive posmatrano, mnoge zemlje iz regiona i ire, mogle su da
pozavide takvoj lepezi turistike ponude u sastavu vojske SFRJ.
Moe se zakljuiti da se bogatstvo vojne turistike ponude bive drave ogledalo u tadanjim
realnim mogunostima zadovoljenja potreba turista, imajui u vidu da Krapf kao ustanove,
delatnosti i zanimanja koja direktno podmiruju potrebe turista navodi:17
1. hotele, restorane, kafee, barove itd;
2. trgovine, posebno za prodaju suvenira, novina, fotografija, knjiga, tekstila, cigareta,
asovnika, sportske robe, cvea, voa i pekarskih prooizvoda, zatim poslastiarnice,
parfimerijske radnje, saloni za ulepavanje, juvelirske radnje, prodavnice antikviteta itd;
3. banke i osiguravajuce institucije;
4. slobodne profesije: lekari, advokati itd;
5. pomona zanimanja potrebna turistima: razne sportske institucije, vodii itd. i
6. institucije za zabavu: pozorita, kabarei, kasina, festivali i slino.
Vojni hoteli sa svijim bogatim sadrajem pruali su potpun doivljaj i odmor svojim posetiocima.
S obzirom da se od godinjeg odmora oekuju odmor, zabava i druenje, upravo to su postojei
kapaciteti i pruali svojim korisnicima. Sve od ponude hotela u civilstvu, pruali su i vojni
turistiki kapaciteti, pa ak i korak ispred. Hoteli u vojnoj reiji pruali su izmeu ostalog i jedan
segment sigurnosti koji se retko gde, u drugim hotelima, mogao nai.
Imajui u vidu prostornu veliinu bive SFRJ, pored razliitosti u kulturnom smislu,
podrazumevala se i raznolikost u klimi i geografskim specifinostima pojedinih podruja. U tom
smislu, vojna turistika ponuda obuhvatala je i more i planine i jezera, omoguavajui tako
specifian odmor, nova iskustva i doivljaje koji se itav ivot pamte.
Ovo je naroito vano imajui u vidu da je oigledno da su turisti sve vie i vie orjentisani ka
prilagoenim paketima usluga, trudei se da zadovolje razliite potrebe u toku jednog putovanja,
kao to su upoznavanje sa lokalnom kulturom i okruenjem, a u isto vreme upranjavajui i
aktivan odmor. Turisti oekuju neposrednija iskustva kako bi se kompletno identifikovali sa
17
Unkovi Slobodan dr, Bojan Zeevi dr, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta, Beograd, 2009., str. 42
21

_______________________________________________________________________
kulturom neke destinacije ili ponuenim aktivnostima. Turistike destinacije i preduzea zato
moraju ponuditi turistima tzv. ,,totalno iskustvo'' ili ,,potpuni doivljaj''. 18
Pored toga to su u okviru vojne turistike ponude prednost i subvencionisane cene imala vojna
lica i njihove porodice, svoju bogatu ponudu vojni hoteli pruali su i ostalom graanstvu. Takoe,
i lokano stanovnitvo je imalo viestruku korist, a najzanaajnija je to je radno sposobno
stanovnitvo nalazilo posao upravo u vojnim hotelima. Time se doprinosilo ne samo socijalnoj
sigurnosti, ve i preovlaujuem stavu da je u odreenom smislu, prestino raditi pri vojsci.
Zemlje iz okruenja su takoe imale raznovrsnu ponudu u turistikim kapacitetima, ali ni blizu
bogatu kao SFRJ.
Meutim, danas ne treba zaboraviti da oblici uspenog praenja tendencija na turistikom
tritu, velikim delom zavise od hotelskih i njima slinih osnovnih kapaciteta.19 Prilagoavanje
trinim tendencijama u tom smislu, odnosi se pre svega na izbor vrste i kategorije klasinog
hotelskog objekta, ime se odmah postavljaju i osnove kvaliteta usluga u njemu, ali i na
iznalaenje novih formi smetaja uopte, koji mogu da ukljuuju i druge uesnike van
preduzea i obezbede njihovo prisustvo u poslovima i na meunarodnom turistikom tritu.
Najvaniji trendovi (i odgovarajue promene) koje su u ponudi hotelskih preduzea ispoljeni u
prethodnim godinama, ali su i dalje aktuelni, mogu da se grupiu u pogledu:20
-
namene i sadraja
veliine objekta.
Obe grupe istovremeno su protkane odgovarajuim promenama kvaliteta usluga, odnosno

njegovom poboljanju i prilagodavanju vrsti hotelskih objekata.
- Namena i sadraj objekta:
formiranje i razvoj hotelskih klubova (sport; ekskluzivnost),
resort objekti i centri (rekreacija i zabava u odgovarajuim destinacijarna),
za razne skupove (konvencije i konfercncije),
luksuzni i jeftini (budget) hoteli.
- Veliina objekta:
18
fakulteta, Beograd, 2009., str. 426
19
Npr., preko 1,7 miliona hotelskih leaja ine 52% ukupne smetajne ponude u Italiji, dok 651 hiljada hotelskih
kapaciteta predstavlja 56% te iste ponude u Australiji.
20
ai K., Poslovanje preduzea u turizmu, Ekonomski fakultet, Beograd, 1995., str. 86-96
22

_______________________________________________________________________
manji (porodini) hoteli,

mega hoteli.21
Trenutno, u Evropi postoji lanac vojnih hotela lanica NATO snaga pod imenom CLIMS. On
podrazumeva svojevrsni vojni hotelski klub, koji omoguava lanicama NATO-a tj. pripadnicima
njihovih vojnih snaga, korienje hotela iz vojne turistike ponude, a koji stoje na raspolaganju
vojnim licima iz zemalja lanica.
Imajui u vidu navedeno, trenutni potencijal Republike Srbije u tom pogledu je na zavidnom
nivou. Potrebno je postojee kapacitete kvalitativno prilagoditi zahtevima savremenog turistikog
trita u oblasti vojnog turizma.
21
Od 12 najveih hotela na svetu ak 8 se nalazi u Las Vegasu (SAD) i ine jednu treinu ponude. U pomenutom
gradu ima ukupno 17 hotela sa vie od 1000 soba.
23

_______________________________________________________________________
III
NAIN ORGANIZOVANJA I
UPRAVLJANJA TURISTIKIM
OBJEKATIMA U VLASNITVU VOJSKE
NEKAD I SAD
24

_______________________________________________________________________
1. Kvalitet turistike ponude i njihovo stanje

u vlasnitvu Vojske RS
Turistika tranja naputa ustaljene i standardne oblike svog ponaanja, jer se javljaju nove
potrebe i zahtevi. Turisti zahtevaju sasvim drugaiju kombinaciju elemenata iz domena usluga
koje konzumiraju u svom slobodnom vremenu. U sutini, radi se o potrebi da se izmene osobine
i kvalitet turistikog vremena. Supermacija slobodnog vremena nad radom i novcem otvara
pitanje kako da homo turisticus proiri svoj horizont i upozna, ne samo prirodne atraktivnosti
datog prostora, ve i kulturno-istorijsko naslee i antropogene faktore (gastronomija, folklor,
jezici, proizvodnja karakteristinih proizvoda za dato podruje i slino). Savremenom homo
turisticusu potrebno je mnogo vie nego do sada. On trai razumevanje sveta u kome ivi,
sadrajan odmor, humanost, prijateljstvo, edukaciju, ljude sline sebi.22
Jasno se zapaaju novi zahtevi i potrebe za provoenjem slobodnog vremena u smislu:
poveanja ivotne radosti i zadovoljstva kao pandan na neodgovarajue uslove
svakodnevnog ivota,
beg od civilizacije, visokog stepena industrijalizacije, motorizacije, buke, zagaenja u
svakom pogledu,
odvajanja od prirode rada, masovne nezaposlenosti, ratne opasnosti i slino.
Sa druge strane, atraktivnost destinacije23 (dogaaja) odreuje cenu koju je trite spremno da
plati, odnosno napore koje su turisti spremni da podnesu, kako bi je posetili (doiveli). Nivo
atraktivnosti direktno odreuje i nivo lojalnosti, odnosno preporuka za posetu destinaciji.24
Za procenu efikasnosti, efektivnosti i ekonominosti mnogih institucija i organizacija u svakom
drutvu vano je poznavanje ekonomskog potencijala (prirodnog bogatstva i raspoloive
proizvodne snage) i uslova za ekonomski razvoj, zatim stanje i perspektiva privrednih,
drutvenih, politikih i drugih faktora i njihov meusobni odnos, kao i moralni kvaliteti
22
erovi Slobodan, Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 55
Destinacija se smatra lancem odnosno nizom povezanih aktivnosti, koje su potrebne da bi se stvorila i na tritu
ponudila vrednost superiorna onoj koju nudi konkurencija. Izvor: erovi Slobodan, Strategijski menadment u
turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009., str. 192
24
Ibidem., str. 187
23
25

_______________________________________________________________________
zaposlenih lanova organizacija sveta rada koji su od presudne uticajnosti za dosezanje

ekonomskih optimuma (sniavanja proizvodnih trokova i uveavanje profitabilnosti).25
U menadmentu turistikih preduzea posebno je znaajno balansiranje efikasnosti i efektivnosti.
Naime, hotel moe imati izuzetno niske trokove-efikasnost i na prvi pogled, uspeno poslovanje je
izgledno, meutim zbog loe pozicije, ukoliko je udaljen od glavnih saobraajnih tokova, ili na
neafirmisanoj destinaciji, iako ima prednost u trokovima, njegova prodaja e biti nedovoljnaneefektivna i nee uspeno poslovati. Takoe, slino je i kod putnikih agencija. Naime, putnika
agencija ima vrlo nisku cenu paket aranmana efikasno, meutim ne postoji potranja za tom
destinacijom-neefektivno i agencija e na tom projektu iskazati gubitak.26 U tom smislu,
neizostavno se mora govoriti o strategiji u turizmu.27
Po Milisavljeviu, strategijski plan ukljuuje: trine uslove, potrebe potroaa, konkurentske
snage i slabosti,
ekonomske i pravne uslove,
tehnoloki razvoj
i raspoloivost izvora.
Strategijske odluke se donose u uslovima visoke neizvesnosti, odnosno u uslovima nepoznavanja

svih relevantnih relacija i injenica. Strategije se mogu oblikovati sledeim metodama: planiranjem,
preduzetnitvom, ideologijom, metodom kiobrana, metodom procesa, nepovezanim metodom,
metodom konsenzusa i metodom nametanja.28
Od osamostaljivanja Srbije i proglaenja Ustava do danas, u vojsci RS dogaali su se razliiti
ciklusi. Posle graanskih ratova, koji su se odigrali na teritoriji tadanje dravne zajednice, poeo
je jako teak i konfuzan period za turistike vojne objekte.
Turistiki objekti, poput hotela, odmaralita i samakih hotela, korieni su kao prihvatilite za
izbegla i raseljena lica sa ratom zahvaenih podruja. Ti kapaciteti su u ovakvim okolnostima pre
svega ustupana porodicama vojnih lica, a zatim i civilnom stanovnitvu.
25 Prof.
dr Miljevi Milan, Poslovna etika i komuniciranje, Mladost Grup, Beograd, 2010., str. 50.
Cerovic Slobodan,Strategijski menadzment u turizmu, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. , str. 107
27
Strategija je re grkog porekla (strategos - vojskovoa) i pozajmljena je iz vojne terminologije (vetina
generala), a oznaava granu ratne vojne vetine koja se bavi primenom i upotrebom oruanih snaga kao celine na
ratitu, radi postizanja ratnog cilja. U tom smislu, strategija je nauka i vetina korienja naina da se ostvare ciljevi,
te strategija predstavlja racionalno reagovanje preduzea na dogaaje u sredini u kojoj obavljaju svoju poslovnu
aktivnost. Izvor: Milisavljevi M., Todorovi J., Strategijsko upravljanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991., str. 4-7
26
28
Asch B.., Strategic Management, Mc. Millan, London, 1995., str. 221.
26

_______________________________________________________________________
Kako je vreme odmicalo, a alternativno reenje nije postojalo niti se na njegovom reavanju
radilo, ti ljudi su uglavnom ostajali u ovim objektima. Iako su kapaciteti nekadanje vojne
turistike ponude pomogli pri smetaju i pruanju makar privremenog doma za stanovnitvo koje
je stihijom rata svoja ognjita izgubilo, to je iz perspektive turizma dravu ostavilo bez prihoda
koju je ova grana nekada ostvarivala, to je vodilo neminovnom propadanju ovih objekata.
Objekti su vidno ruinirani. Bilo je gotovo nemogue obezbediti stanove za sve, imajui u vidu
priliv izbeglog stanovnitva sa jedne, i ve postojei broj vojnih lica bez reenog stambenog
pitanja sa druge strane. Stvorio se efekat bezizlazne situacije, koju je bilo gotovo nemogue reiti
a da neko ne ostane povreen.
Kvalitet vojne turistike ponude u Srbiji u jednom trenutku je bio ne samo zabrinjavajui, ve se
moglo rei da nije vie ni postojao. Vojska se borila sa raznim problemima i traila reenje. Na
svu sreu ostali su hotelski kapaciteti koji su imali nadu da e jednog dana biti renovirani i da e
krenuti u korak sa postojeom turistikom tranjom na domaem tritu.
Prioritet, u tom trenutku je bio pridobiti domaeg turistu, koji zbog oteanih uslova putovanja u
inostranstvo i sankcija ostaje u zemlji. Uprkos krizi koja je bila prisutna u drutvu, politici i
ekonomiji, sa svim svojim negativnim uticajima na turizam, dobrom poslovnom politikom i
uvoenjem inovacija u poslovanju, znatno je unapreeno poslovanje vojnih turistikih objekata.
Svi vojni turistiki objekti su otvoreni za iroko turistiko trite.
27

_______________________________________________________________________
1.1.
Vojna Ustanova Tara
Jedna od lokacija vojne turistike ponude Republike Srbije je i VU Tara.29 Turistika privreda
Tare zadrala je organizacionu strukturu, karakteristinu po usitnjenosti. Nedostaje jedna jaka
organizacija koja bi unela savremene marketinke trendove u poslovanju, povezala se sa drugim
privrednim granama i tako doprinela brem razvoju turizma.30
Sadanju organizacionu strukturu turistike privrede Tare ine sledee organizacije:
1. Preduzee Vojna ustanova Tara sa 636 leajeva. U okviru koje posluju:
- hoteli Omorika i Beli bor,
- hotel Javor,
- umska kua i
- restoran Jeremiak.
2. Preduzee Nacionalni Park Tara sa 60 leajeva i to rasporeenih u :
-
motelu Lovaki dom i lovakoj kui Predov Krst i
planinarskom domu Predov Krst
3. Elektroprivreda Srbije od skora je vlasnik hotela Jezero (a nekada je poslovao u okviru

Inex hotela kao i hoteli Vrelo, Tara i vila Drina. U hotelu Vrelo i vili Drina do
skora su bile smetene izbeglice i raseljena lica sa Kosova). Hotel Jezero raspolae i sa
10 bungalova, od kojih je 5 dvokrevetnih, a 5 etvorokrevetnih.
29
Planina Tara se nalazi na granici izmeu Republike Srpske i Crne Gore. Granina podela iako ide grebenom,
administrativna je i mehanika, mada se moe konstatovati i izvesna razlika prirodnih karakteristika podruja.
Reljef i prirodni ambijent Tare prelazi mestimino i sa druge strane granice, inei organsku celinu sa podrujem.
Planina Tara je administrativno podeljena izmeu optina Uice i Bajina Bata. To vai i za prostor Nacionalnog parka, s
tim to optinska granica ne predstavlja nikakvu prepreku u razvoju turizma, naprotiv, kroz sinhronizaciju odreenih
akcija mogu se postii bolji rezultati turistike valorizacije.
30
Dalje u tekstu videi opirnije: Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore,
odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. godina
28

_______________________________________________________________________
4. Beogradsko deje odmaralite na Mitrovcu ima 715 leaja u centralnom objektu

sa est paviljona, a u njegovom vlasnitvu je i restoran Kaara.
5. Preduzee Javor iz Beograda ima planinarski dom sa 22 leaja.
6. Privatni motel Dogazi ima 40 leaja.
7. Restorani Plaa i Vrelo (nekada vlasnitvo Inexa) na Perucu,
kao i restoran Kaara (nekada vlasnitvo Beogradskog dejeg odmaralita) na
Mitrovcu odnedavno su u privatnom vlasnitvu.
Tabela 3. - Smetajni kapaciteti na Tari

objekat
Omorika
vrsta
hotel
br. soba
166
br. leaja
345
br.stolica
1500
vlasnik
VU Tara
Beli bor
hotel
125
227
650
VU Tara
Javor
hotel
30
51
120
VU Tara
Predov krst
motel
15
53
74
NP Tara
Jezero
hotel
30
70
180
105
715
400
12
68
Deje
odmaralite na
Mitrovcu
Dogazi
motel
EPS
Centar dejih
odm. Beograd
Privatno
Tabela 4. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Omorika

smetajna jedinica
Ap/prezident
apartmani
jednokrevetne
dvokrevetne sa l.
dvokrevetna
trokrevetna
etvoro kre vetne
b r. smet. j ed.
2
8
31
46
43
13
16
uk.leaja
4
8
31
82
86
39
64
dupleks (bez terase)
3
4
9
12
166
345
UKUPNO
29

_______________________________________________________________________
Hotel Omorika smeten je na najlepem delu planine Tare, na Kaluerskim Barama na 1059 m
nadmorske visine. Hotel je sa tri zvezdice. Otvoren je 1977. godine i raspolae sa 345 leaja. U
okviru hotela je zatvoreni bazen, restoran, trim kabinet, sala za stoni tenis, automatska kuglana. U
hotelu je smetena i prodavnica suvenira, tampe i frizerski salon. U okolini terena su tereni za male
sportove, trim staze duge 1600 m i vie od 10 km ureenih etnih staza, neto dalje je i benzinska
pumpa.31
Hotel Beli Bor je otvoren 1980. god. Danas ima dve zvezdice. Smeten je na mestu
Radmilovac. Od hotela Omorika udaljen je 4,5 km sa kojim je povezan modernim putem i
peakom stazom.
Hotel ima moderno opremljenu kafanu sa 250 mesta, dva aperitiv bara, deju sobu, biblioteku,
bioskopsku dvoranu sa 250 mesta. U blizini hotela su koarkaki, fudbalski i drugi tereni. Hotel
raspolae sa 227 leaja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.32
Tabela 5. - Vrsta i broj smetajnih jedinica u hotelu Javor
smetajna jedinica
jednokrevetne
br.smet.jedinica
9
uk.leaja
9
dvokrevetne
21
42
UKUPNO
30
51
Hotel Javor je otvoren 1968. godine. Smeten je na Kaluerskim Barama u neposrednoj blizini
hotela Omorika. Raspolae sa 51 leajem u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. U okviru
hotela je restoran koji slui nacionalna i domaa jela i specijalitete. Dom raspolae sa 7
dvokrevetnih, trokrevetnih i estokrevetnih soba, koje su kompletno opremljene kuhinjom, dnevnim
boravkom, toplom i hladnom vodom.
Hotel Tara je smeten u ljivovici. Raspolae sa 120 leajeva, restoranom, letnjom terasom, salom
sa zabavnim aparatima. U zimskom periodu nudi dva ski-lifta i skije za iznajmljivanje. Ovaj hotel
je od 1994. godine MUP Republike Srbije uzeo za svoje potrebe. Nije izvrena kategorizacija hotela.
Trenutno je van funkcije jer je pod sudskim sporom.
31
32
Neovi I. 1988; Vojna ustanova Tara" Bajina Bata, Bajina Bata, str. 2
Ibid.
30

_______________________________________________________________________
Planinarski dom Predov Krst se nalazi na veoma atraktivnom delu Tare - Predovom Krstu.
Raspolae sa 20 leaja, dnevnim boravkom sa kuhinjskom opremom i kupatilom. Ovde je i lovaka
kua sa 22 leaja, opremljenih kuhinjom, restoranom, terasom, i prijatnim kutkom sa kaminom.33
Svoj zlatni period u razvoju Tara je imala 1981. godine kada je proglaena Nacionalnim parkom pa do
1992. godine.34 Ekonomska, politika i drutvena kriza imale su negativne posledice po
turizam. Rat u okruenju, inflacija u zemlji uticali su da se na Tari 1993. godine realizuje
najmanji broj noenja. Od 1995. god. Tara belei neznatan porast u prometu turista u
objektima Vojne ustanove Tara. Meutim, ipak daleko ispred svojih konkurenata na Tari.
Interesantna za analizu i svakako za ugostiteljske objekte na Tari bila je 2002. godina. Tu se
belei gotovo duplo vei promet turista i noenja u odnosu na 2001. godinu u Omorici.
Predpostavka je da je uzrok tome malo izraenija rastereenost ljudi, poveanje standarda,
ali i jedna vrsta relaksacije nakon burne 2-3 godine tekog ivota u uslovima straha i
nesigurnosti koji su postojali u zemlji.
U 2003. godini belei se ponovo pad broja turista. Da li je uzrok tome opta smanjena
tendencija turistikih kretanja ili je uzrok slab marketinki nastup na tritu, ili pak pad
standarda, moglo bi se ispitati kada bi se propratila kretanja turista u itavom regionu.
Podaci u 2004. godini, govore o veoj poseenosti objekata Vojne ustanove Tara u toku
letnjih i zimskih meseci, ali i perioda koji se poklapaju sa danima kolskih raspusta. Uvia se
da Tara sve vie dobija turistiko-rekreativni karakter, ali namenjen prvenstveno deci.
Nekada to nije bilo tako i u strukturi turista dominirale su posete porodica. Interesantan je i
podatak iz 90-tih godina koji kae da je vremenska distribucija turista veoma povoljna u toku
cele godine i gotovo ujednaena.
Danas je izraen mali broj noenja tokom meseca marta i pogotovo novembra kada se hotel
vrlo esto i zatvara. Vrlo je slina situacija to se raspodele gostiju tie u odreenim godinama, ali
i raspodela po mesecima, vrlo je slina i za Beli Bor i Omoriku. Inae, februar, april, maj i
oktobar su najposeeniji meseci u toj 2004. godini.
Iznenauje gotovo duplo manji broj gostiju u januaru u odnosu na februar, ili npr. u novembru u
odnosu na oktobar. Meutim, ono to razlikuje Beli Bor od Omorike je starosna struktura
gostiju i upravo to je razlog za ovakvu raspodelu gostiju. Dok je Omorika preteno bazirana na
33
Josipovi M. 1998., Boravak i poseta Nacionalnom parku Tara, Nacionalni park Tara, Bajina Bata, str. 2
U ovom periodu, u 1988. godini ostvaren je i rekordan broj noenja, ak 415.094. Izvor: Petkovi Mirjana, Mesto
vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore, odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet
Univerziteta u Beogradu, 2006. godina
34
31

_______________________________________________________________________
smetaju odraslih grupa (kongresi, seminari i porodice), Beli Bor je vie odmaralite za goste
kolskog i predkolskog uzrasta.
Tabela 6. - Promet turista u hotelima Vojne ustanove Tara:
GODINA
DOMAI
Br.turista
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
28.559
33.161
19.363
24.929
29.128
31.978
44.712
33.603
40.515
43.534
43.475
40.135
43.542
41.679
STRANI
Br.noenja
Br.turista
Br.noenja
177.138
74.447
102.470
124.842
129.165
156.040
135.445
143.017
160.826
192.611
] 82.732
173.403
153.854
159.947
60
13
176
193
270
117
44
178
374
521
851
416
53 1
2.135
238
71
556
402
494
331
518
580
1.187
1.935
2.477
1.129
535
6.461
UKUPNO
Br.turista
28.619
13.174
19.539
25.122
29.398
32.095
45.016
33.781
40.889
44.055
44.326
40.551
44.065
43.814
Br.noenja
177.371
74.518
103.026
125.244
129.659
156.371
218.219
143.597
162.013
194.546
185.209
174.532
155.584
166.408
Izvor podataka: Centar Vojnih odmaralita Beograd.
Danas se VU Tara35 nalazi u solidnom stanju i postie izuzetne poslovne rezultate. Vojska ulae
napore da odri dostignuti nivo kvaliteta ugostiteljsko-turistikih usluga u postojeim objektima.
VU Tara je 2007. godine zavrila uvoenje standarda ISO 9000 (sistem menadmenta kvalitetom),
ISO14000 (sistem zatite ivotne sredine) i ISO 18000 (sistem bezbednosti i zdravlja na radu), kao
i HCCP (sistem bezbednosti hrane).
Za primenu visokog standarda kvaliteta ISO 9000 i HACCP u ugostiteljstvu i turizmu, VU Tara
je dobila specijajno priznanje ,, Zlatno turistiko srce 2008''. Meunarodni centar za razvoj
turizma i ugostiteljstva SACEN International, ovo prestino priznanje, uruio je VU 22. maja
2009. godine u hotelu ,,Kontinental'' u Beogradu, a hoteli ,,Omorika'' i ,,Beli bor'' , prvi su u
regiji jugoistone Evrope svoj rad zasnovali na tim principima.
35
Dalje u tekstu videti opirnije: www.hotelitara.rs/vesti/?p=42, preuzeto 24.05.2010.
32

_______________________________________________________________________
1.2.
Vojna Ustanova Vrnjaka Banja
Banjski turizam je poseban i dosta rairen vid motivskih kretanja. Dugi boravci i relativno
ravnomernija raspodela prometa po mesecima su specifina obeleja banjskog turizma. Dugi
boravci kriju u sebi ne samo rekreativnu, ve i leilinu funkciju termomineralnih izvora, ije su
atraktivne osobine, takoe, postojane u toku godine; upravo, mogunost da se termo-mineralne
vode koriste i u leiline, i u rekreativne svrhe tokom cele godine, odraava se i na ravnomerniju
raspodelu prometa po mesecima. Banjska turistika kretanja, zahvaljujui ne samo rekreativnoj
i leilinoj ve i privrednoj funkciji termomineralnih voda (zimske cvetne bate, rano povre i
sl.), ubrajaju se u kretanja sa najraznovrsnijom strukturom ekonomskom, socijalnom, starosnom
itd. Zakljuak je da banje raspolau mogunostima za formiranje raznovrsne turistike ponude.
U vezi s tim, proizilazi da su i specijalizacija, i urbanistiko-prostorna individualizacija, osnova
koncepcije razvoja banjskog turizma, i nain da se jo vie omasovi ova vrsta kretanja.36
VU ,,Vrnjaka Banja''37 obuhvata hotel ,,Brezu'' i ima tri zvezdice. Hotel je imao odreenih
potekoa u ranijem periodu, u pogledu statusa, to je sada regulisano i hotel radi kao vojno
dohodovna ustanova veoma zadovoljavajue. Ovo je hotel sa modernom infrastrukturom, izuzetno
pogodan za odmor i rekreaciju, odravanje seminara i kongresa. Blizu je izvora tople vode, u
centru banje, na centralnoj promenadi. Vrnjaka Banja, sem rekreacije, prua i zdravstveni
turizam, obzirom da se ovde uspeno lee razliita oboljenja (dijabetes, reuma).
U razvoju balneoterapije38 Vrnjake Banje, izdvojeno je pet karakteristinih perioda.
Prvi period poinje ezdesetih godina XIX veka i traje do Prvog svetskog rata. Obeleila su ga
nastojanja tadanjeg Osnovatelnog fundatorskog drutva lekovite kiselo-vrue vode, da se
36
Lazi Lazar, Kristina Koi, Turistika geografija, Prirodno-matematiki fakultet, Departman za geografiju,
turizam i hotelijerstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2004., str. 67
37
Vrnjaka Banja je smetena u centralnom delu Zapadnog Pomoravlja u dolini Vrnjakog potoka , koji je
desna pritoka Zapadne Morave. Od Beograda je udaljena 210 km, Kraljeva 25 km i Trstenika 12 km. Zapadno
Pomoravlje, kome pripada Banja, ima dobre komunikacije. Asfaltni put i pruga spajaju Stala i Poegu. Kroz ovu
subregiju vodi deo barske pruge, a presecaju je i umadijski put i pruga i barski put, kao i magistralni put BeogradPetrovac na moru. Kraljevo je jedna od najznaajnijih saobraajnih raskrsnica Srbije. U njemu se stiu
komunikacije iz svih pravaca. Istonom polovinom subregije vodi kruni put i pruga Beograd-Kraljevo-StalaBeograd. Izvor: Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore, odbranjena
magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006. godina
38
Korienje mineralne vode u doba vladavine Rimljana je potvreno 1924. godine. Josif Pani je zakljuio da ona
sadri 2,51 g/kg stalnih sastojaka i da je teko uporeivati je sa drugim termomineralnim vodama. Ove beleke Josifa
Pania predstavljaju poetak odreivanja medicinskih indikacija za leenje termomineralnom vodom sa izvora u
Vrnjcima, to je bio jo jedan korak napred u razvoju i definisanju zdravstveno-leiline funkcije ovog lokaliteta. Ibid.
33

_______________________________________________________________________
organizovanije pristupi ureenju prostora i korienju postojeih izvora. Struno, ovu fazu je
obeleio detaljan i iroko obuhvatan prikaz Banje, lekara oke Jovanovia, objavljen 1900. godine
u Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo.
Drugi period obuhvata godine izmeu Prvog i Drugog svetskog rata i odlikuje se usponima i
padovima prometa, ali i sve jasnijim shvatanjem da je Vrnjaka Banja jedna od najlekovitijih kod
nas.
Trei period traje od osloboenja u Drugom svetskom ratu do 1962. godine. Istie se pojavom
nekoliko lekara i naunika koji objavljuju brojna fundamentalna, eksperimentalna istraivanja i
rezultate istih publikuju u veem broju asopisa. Time je dat poseban znaaj balneologiji u
celini i Banji posebno.
etvrti period obuhvata vreme od 1963. do 1976. godine. Krai od prethodnog, vodi ka
uobliavanju koncepcije o kompletnoj sadrajnoj sutini banjskog leenja.
Prvog novembra 1976. godine poeo je da funkcionie Zavod za prevenciju, leenje i
rehabilitaciju oboljenja organa za varenje i eerne bolesti Vrnjaka Banja, ime je oznaena
peta faza razvoja koja traje i do danas. Formirano je i deje odeljenje, a viestruki efekti
postignuti su potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa Medicinskim fakultetom.
Zavod za prevenciju, leenje i rehabilitaciju oboljenja organa za varenje i eerne bolesti je
najvei te vrste kod nas. Pored ostalog ima i sledee celine i objekte:
-
Ambulantnopolikliniko odeljenje sa ambulantom za decu,
Ginekoloko-Terapeutsku ambulantu,
Odeljenje za inhalaciju,
Mineralne izvore Jezero, Snenik i Slatina,
Termomineralno kupatilo sa 50 kada,
Odsek za dijetetiku,
Rentgenoloko odeljenje,
Specijalistiko-dijagnostiku slubu, sa specijalistikim ambulantama,
Kabinet za ultrazvunu dijagnostiku,
Kliniku i biohemijsku laboratoriju,
Kabinet za refleksnoterapijsku akupunkturu,
Odeljenje funkcionalne dijagnostike sa kabinetom za kardiovaskularna ispitivanja i
Centar za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju sa odeljenjem za hidroterapiju,
34

_______________________________________________________________________
elektroterapiju, kineziterapiju, radnu terapiju, i druge medicinske procedure.39
Tabela 7. - Broj turista u Vojnoj ustanovi Breza u Vrnjakoj Banji

GODINA
DOMAI
broj gostiju
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
16.905
19.873
18.595
17.606
17.247
17.927
20.643
13.600
13.516
11.370
13.497
14.951
STRANI
broj pansiona
96.598
68.665
62.072
55.543
54.427
58.079
67.906
49.354
61.045
50.440
59.262
68.189
broj gostiju
209
258
387
472
623
837
520
254
606
703
928
993
UKUPNO
broj pansiona
388
686
1.206
950
1.329
2.136
1.204
757
1.243
1.909
2.321
2.683
broj gostiju
17.114
20.131
18.982
18.078
17.870
18.764
21.163
13.854
14.122
12.073
14.425
15.944
broj pansiona
96.986
69.351
63.278
56.493
55.756
60.215
69.110
50.111
62.288
52.349
61.583
70.872
Vidimo da nema skokovitih razlika u broju turista i ostvarenih noenja. Jasno se izdvajaju
godine sa neto veom posetom turista, a to su 1993. i 1998. godina. Posle ratnih deavanja u
Hrvatskoj i Sloveniji, ostavi bez Hrvatskog primorja i sigurnosti posete, jedan broj turista
opredeljuje se i za banjski turizam.
Interesantan je broj stranih gostiju, koji se nakon 2000. godine poveao za tri, pa i etiri puta,
to je u direktnoj vezi sa otvaranjem nae zemlje prema zemljama EU i nestajanjem izolacije.
39
Stankovi M. S. 1994., Vrnjaka Banja, turistiko geografska monografija, Srpsko geografsko drutvo,
posebno izdanje, knjiga71, Beograd, str. 52
35

_______________________________________________________________________
Tabela 8. - Proseno zadravanje turista i iskorienost kapaciteta

Vojnog odmaralita hotel Breza
GODINA
1992.
1993.
1994.
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
Proseno
Iskorienost
Iskorienost
zadravanje
kapaciteta
kapaciteta
(u danima)
(u danima)
(u %)
5,7
3,4
3,3
3,1
3,1
3,2
3,3
3,6
4,4
4,3
4,3
4,4
301
215
196
175
173
205
235
169
210
179
217
254
82
59
54
48
47
56
64
46
58
49
59
70
Primetno je proseno zadravanje u hotelu Breza izmeu 4 i 5 dana, to je postalo i trend za itavu
Banju. Meutim, nekada to nije bilo tako.
Prve godine i decenije razvoja Vrnjake Banje, kao centra sa naglaenom zdravstvenoleilinom funkcijom, bile su karakteristine po velikoj duini boravka gostiju. Re je o onima
koji su dolazili radi leenja, uglavnom u letnjim mesecima i zadravali se najpre 30, a zatim neto
manje dana. Tokom vremena broj posetilaca Vrnjake Banje se poveavao, ali se smanjivala
duina prosenog boravka. Tako je ona sa 30 dana opala na 21 dan. ini se da je to
posledica odomaenog pravila, da je najbolje banjsko leenje ono koje traje tri nedelje.
U peridu 50-tih i 60-tih godina XX veka, prosean boravak posetilaca smanjio se na 15 dana.
Znai za nepunih devet decenija on se prepolovio i samim tim uslovio i nov nain
organizacije gotovo svih slubi i ivota u Banji uopte. Do breg i znaajnijeg pada prosene
duine boravka ne samo u Vrnjakoj nego u svim banjama Srbije dolazi sedamdesetih godina
prolog veka.
36

_______________________________________________________________________
Ako napravimo poreenje sa ukupnim prometom turista u Vrnjakoj Banji i sagledamo

uee Breze u ukupnom prometu turista, zapaa se njegovo znaajno uee u odnosu na ostale
hotele.
Tabela 9. - Promet turista u Vrnjakoj Banji i hotelu Breza
Godina
1994.
1995.
1996.
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
Vrnjaka Banja
(ukupno)
turisti
noenja
102.425
94.800
84.801
98.385
107.317
75.061
92.050
87.304
103.588
132.027
494.116
471.089
404.469
455.959
553.830
390.134
497.088
424.616
481.599
499.563
Hotel Breza
(ukupno)
turisti
18.982
18.078
17.870
18.764
21.163
13.854
14.122
12.073
14.425
15.944
noenja
63.278
56.493
55.756
60.215
69.110
50.111
62.288
52.349
61.583
70.872
Breza
%
turisti
18,5
19,06
21,07
19,07
19,7
18,4
15,3
13,8
13,9
12,07
noenja
12,8
11,9
13,7
13,2
12,4
12,8
12,5
12,3
12,7
14,1
Izvor podataka: Turistiko Sportski centar Vrnjaka Banja.
Uee Breze u ukupnom prometu turista i broju realizovanih noenja je u proseku 17% .
Pojedinih godina to uee penje se i do 21%, to predstavlja znaajno i vano uee ovog hotela
u ukupnom broju turista. Nekakav minimum je 12,07% i ono to je zabrinjavajue je da taj udeo
od 2000. godine postaje sve manji, to se dovodi u vezu sa konkurentnou ostalih hotela u
Vrnjakoj Banji i dobrim marketinkim nastupom. Naroito veliki konkurenti hotela Breza su
hoteli Fontana i Zvezda. Slina situacija je i sa brojem realizovanih noenja, koji se u
proseku kree oko 12%.
Taj odnos, tj. takvo procentualno uee Breze zadrava se i ako sagledamo raspodelu turista u
pojedinim mesecima u Vrnjakoj Banji, tj. u odnosu na sve hotele, evo gde je mesto Breze:
37

_______________________________________________________________________
Tabela 10. - Promet turista u Vrnjakoj Banji u decembru 2005.godine:

Ime objekta
Fontana
Sloboda
Zvezda
Aleksandar
Vila San
Jezero
SP.Bolnica
ODM.TP
TSC
Promenada
Pot.dom
Breza
Slavija
Slatina
Vila Luks
UKUPNO
domai
987
46
1.269
38
48
50
1.382
174
3.024
381
168
1.245
409
90
14
9.325
posetioci
strani
ukupno
95
1.082
0
46
63
1.332
6
44
13
61
0
50
34
1.416
5
379
0
3.024
0
394
9
177
53
1.298
21
430
12
102
5
19
316
9.641
domai
1.830
188
2.525
73
84
150
7.293
404
7.921
589
256
2.668
1.189
290
16
25.476
noenja
strani
ukupno
132
1.962
0
188
138
2.663
8
81
41
125
0
150
86
7.379
50
454
0
7.921
0
589
14
270
96
2.764
76
1.265
36
326
5
21
682
26.158
Izvor podataka: Turistiko Sportski Centar Vrnjaka Banja.
I ovde je, blizu 14% uee Breze u ukupnom turistikom prometu meseca decembra 2005.
godine. Iako ne tako veliki, zanimljiv je broj stranih turista i noenja, koji je gotovo duplo vei
u hotelu Fontana nego u Brezi. U prilog tome ide podatak da se Fontana vie aktivira na
inostranom tritu, ali i da se angauje u organizovanju seminara i kongresa sa ueem
inostranih gostiju.
Kvalitet ostalih vojnih turistikih objekata je takoe relativno zadovoljavajui. VU ,,Morovi'' i
VU ,,Karadjordjevo'' bave se turizmom kao dopunskom delatnou, a nalaze se oko tri sata vonje
od Beograda. VU ,,Morovi''40 nalazi se na severozapadu Srbije, stotinak kilometara od Beograda,
zauzima povrinu od ak 18.000 hektara. U sklopu ustanove se nalaze vila ,,Srna'' i vila ,,Kouta''
sa pet bungalova.
40
www.blic.rs/tag/17836/vojna ustanova Morovi
38

_______________________________________________________________________
Slika 1. Hotel i izletite Morovi
VU ,,Karadjordjevo'' nalazi se nadomak Bake Palanke i prostire se na 333 hektara i predstavlja

biser turistike ponude. Kvalitet turistike ponude u ovim smetajnim kapacitetima je takoe
relativno zadovoljavajui.
Beogradska nevladina organizacija Ecolibri bionet i VU ,,Karadjordjevo'' su 2004. godine
saraivali u izradi menadment plana za upravljanje Bukinskim ritom, koji se nalazi u sastavu ove
ustanove. Cilj je da se zatiti priroda u vojnim objektima koji su naputeni ili se vie ne koriste.
Ovo su bili prvi koraci ove vrste koji su se sproveli u naoj zemlji.
Uopteno posmatrano, postojei kvalitet vojnih objekata, kao objekata iji se nivo kvaliteta planira
uveati u turistikoj ponudi predstavlja ogroman potencijal, pa se stoga moe zakljuiti da vojni
turistiki objekti zaista imaju ta da ponude turistikom tritu.
39

_______________________________________________________________________
2. Organi i organizaciona struktura

turistikih vojnih objekata
Drava pod nazivom Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija se poetkom devedesetih
godina prolog veka raspala. Raspad je bio veoma teak i praen serijom graanskih ratova 1991.
godine u Sloveniji, 1991.-1995. u Hrvatskoj, 1992.-1995. u Bosni, 1996.-1999. na Kosovu i
Metohiji, a maja 2006. godine Crna Gora proglaava samostalnost, Beograd postaje glavni grad
samostalne drave Srbije. Novembra 2006. godine usvojen je i novi Ustav Republike Srbije. Ovim
nemilim dogaajima okonano je postojanje nekada veoma jake drave.
Sa raspadom bive drave i vojska je podeljena. Imovina vojske spontano je podeljena po
republikama, uglavnom po principu da ostaje tamo gde se nalazila i pre raspada. Isto se desilo i sa
vojnim hotelima i odmaralitima.
Pojedine, nove drave nisu se snale sa postojeom situacijom. Nisu znale da upravljaju hotelima
u novim uslovima, to je polako ali sigurno vodilo propasti nekada veoma uspenih hotelskih
kompleksa.
Radnici su neredovno primali plate, do asa kada su potpuno izostala primanja. U objekte, koji su
nekada imale sjaj i ve izgraen imid, nita se nije ulagalo. Sluajno ili namerno, ovi kapaciteti
postepeno su ulazili u tokove privatizacije.
Za razliku od sistema i organizacije Vojske u periodu nakon Drugog svetskog rata, a koja je
podrobnije izloena u prethodnim delovima ovog rada, Srbija danas, kao samostalna drava ima
svoj sistem i novu organizacionu strukturu vojske.
40

_______________________________________________________________________
Slika 2. - Organizacija Vojske Srbije u 2010. godini41
41
www.vs.rs, preuzeto 08.12.2010. godine
41

_______________________________________________________________________
Slika 3. Zvanina organizaciona struktura Ministarstva odbrane Republike Srbije

Izvor: www.mod.gov.rs, preuzeto 03.03.2010. godine
42

_______________________________________________________________________
Imajui u vidu da se ovaj rad bavi analizom turistike ponude u okviru Vojske, od naroitog
znaaja je istai strukturu pojedinih Sektora ije je funkcionisanje u direktnoj vezi sa
navedenom tematikom.
Naime, Sektor za materijalne resurse je osnovna unutranja jedinica Ministarstva odbrane,
upravno-struni i nadzorni organ, nadlean za planiranje, organizaciju i funkcionisanje
sistema logistike podrke. Materijalni resursi u odbrani obuhvataju prirodne, privredne,
finansijske, informacione i ostale potencijale drave, koji se angauju za potrebe odbrane.
Slika 4. Organizacija Sektora za materijalne resurse
Izvor: www.mod.gov.rs, preuzeto 03.03.2010. godine
43

_______________________________________________________________________
Nadlenosti sektora za materijalne resurse su poslovi koji se odnose na:

istraivanje, razvoj, proizvodnju i promet naoruanja i vojne opreme;
opremanje i naoruavanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane;
planiranje, organizovanje, nadzor i izgradnju vojnih objekata;
planiranje i organizovanje zdravstvenog obezbeenja u sistemu odbrane;
planiranje i organizovanje transporta za potrebe Ministarstva i Vojske.
Sektor za materijalne resurse je kao jedinstvena funkcionalna celina formiran 28. februara
2005. godine u procesu reforme sistema odbrane.
Pravni je sledbenik tri biva sektora: Sektora za vojnoprivrednu delatnost, Sektora za
graevinsko-urbanistiku delatnost tadanjeg Saveznog ministarstva odbrane i Sektora za
pozadinu (logistiku) Generaltaba VSCG.
Organizacijski sastav Sektora za materijalne resurse podrazumeva da Uprava za optu
logistiku planira i organizuje ishranu, vodosnabdevanje i odevanje u sistemu odbrane i vri
kontrolu kvaliteta intendantskih materijalnih sredstava koja se proizvode i nabavljaju za
potrebe sistema odbrane.
Uprava za odbrambene tehnologije planira, organizuje i realizuje istraivanje, razvoj,
proizvodnju, odravanje i remont naoruanja i vojne opreme u Ministarstvu odbrane i Vojsci
Srbije, u miru i ratu.
Uprava za infrastrukturu planira i organizuje upravljanje, odravanje i voenje evidencije
nepokretne imovine u vlasnitvu drave koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.
Uprava za snabdevanje planira, organizuje i realizuje snabdevanje materijalnim sredstvima
Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, u ratu i miru.
Sektoru za materijalne resurse potinjena je Vojna kontrola kvaliteta koja obavlja poslove
obezbeenja i kontrole kvaliteta pokretnih stvari u fazama razvoja, osvajanja, serijske
proizvodnje, skladitenja, eksploatacije i remonta pokretnih stvari.
Uprava za infrastrukturu planira i organizuje upravljanje, odravanje i voenje evidencije

nepokretne imovine u vlasnitvu drave koje koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.
44

_______________________________________________________________________
IV
AEROMITING KAO VID SAVREMENE
TURISTIKE PONUDE
45

_______________________________________________________________________
1. Istorijski razvoj srpske avijacije
Ideja vazduhoplovstva prisutna je u Srbiji od prve polovine 19. veka, punih 165 godina
idemo u korak sa svetom.42 Navrena je stogodinjica nabavke prvih balona, letova prvih
jedrilica i aviona samogradnje... Vazduhplovstvo u nas institucionalizovano je na poetku 20.
veka, u vreme svekolikog uspona drave i vojske. Tada vazduhoplovstvo nije imalo dananju
strukturu ni fizionomiju, ali je sadralo elemente iz kojih su nastali dananji rodovi i slube
vazduhoplovstva i PVO, ali i vazduhoplovstvo u celini.
Vazduhoplovstvo, u savremenom shvatanju, utemeljeno je prvim letom balona brae
Mongolfje, 5. juna 1783. godine, i od tada je sredstvo za zadovoljavanje raznovrsnih potreba
ljudi. Prvi vazduhoplovi su letee sprave lake od vazduha: baloni (toplovazduni ili
vodonini); vazduni brodovi sa motornim pogonom - diriabli (A. ifar, 1852.), i vazdune
lae metalne konstrukcije cepelini koji dominiraju do predveerja Prvog svetskog rata.
Braa Rajt, 17. decembra 1903. u SAD, prave prvi uspean let spravom teom od vazduha sa
sopstvenim pogonom, nazvanom aeroplan ili avion.43
U dugoj istoriji vazduhoplovstva u Srbiji, koja ove godine obeleava sto godina od prvih
letova avionom na teritoriji dananje drave, dugo se nagaalo ko je bio prvi Srbin koji je
leteo avionom. Pretpostavljalo se da je to bio neko od oficira ili drugih zvaninika koji su
42
Videti opirnije: Istorijat vazduhoplovstva u Srbiji, www.airserbia2009.vs.rs, preuzeto 02.02.2011. godine

Istorijski posmatrano, davnanji pokuaji za dosezanjem neba prisutni su ak i kod ljudi koji su duboko
umetniki nastrojeni. Tako je jedan od najznaajnijih umetnika poznatih oveku, Leonardo da Vini,
svojevremeno posmatrajui let ptica i rad njihovih krila, pokuao da pravi crtee za prvu letelicu koju bi koristio
ovek. Meutim, pokuaj je bio neuspean, a ovi crtei, iji broj nije zanemarljiv, sauvani su do danas. Takoe,
u oblasti koja nije umetnost, ali se po svojim rezultatima sa njom moe slobodno porediti, Nikola Tesla napravio
je nacrt za izradu letilice jednoseda sa vertikalnim poletanjem. Meutim, prvu uspeno napravljenu letilicu
konstruisala su braa Rajt, Orvil i Vilbur. Let koji je obeleio i koji predstavlja zaetak ere dananjeg modernog
vazduhoplovstva, dogodio se 17. decembra 1903. godine, u Severnoj Karolini, saveznoj Amerikoj dravi. Tada
se prvi put u ljudskoj istoriji, ovek vinuo u nebo sa motornom letelicom teom od vazduha, to predstavlja prvi
uspeni i kontrolisani let jednog oveka. Ovaj istorijski momenat pripao je Orvilu Rajtu. Ovaj dogaaj je znaio
rapidno ubrzanje ukupnog svetskog tehniko-tehnolokog napretka u svim sferama na samom poetku XX veka.
Avijacija i aviotehnologija iako se o njoj u dananjem smislu rei tada ne moe govoriti poele su da
napreduju zadivljujuom, gotovo neverovatnom brzinom. Neprekidna ponavljanja letova i probe postali su ubrzo
uobiajeni... Sa druge strane Okeana, na tlu Starog kontinenta, Luj Blerio, inae Francuz, je tek est godina
kasnije 1909. zabeleio let, odnosno preleteo razdaljinu u duini od 41-og kilometara preletevi preko Lamana.
Istorija razvoja avijacije pokazuje upeatljivu razliku koja postoji kada su sami zaeci u pitanju, izmeu Starog i
Novog kontinenta. Meutim, napretkom koji je kasnije promenio moe se slobodno rei tokove kasnije
istorije, ubrzo je otpoeta i saradnja upravo na temu daljeg usavravanja... Kasniji napredak doveo je do toga da
u okviru avijacije budu razvijani pored rekreativnih, i akrobatski odnosno ekstremni elementi i naini letenja
43
46

_______________________________________________________________________
tokom decembra 1910. godine na Banjikom polju kod Beograda leteli sa mladim ruskim
pilotom Maslenikovom. Tek pre nekoliko meseci konano je potvreno da se prvi Srbin vinuo
u vazduh, u avionu, nesto ranije te godine, a da je to bio niko drugi do srpski princ i
prestolonaslednik Aleksandar Karaorevi, budui kralj Jugoslavije. Bilo je to tano pre sto
godina, sredinom aprila 1910. godine.O tome se i ranije govorilo, na osnovu jedne kratke
notice objavljene u listu Politika aprila 1910. , ali su tek nova istraivanja pokazala da je ta
vest bila verodostojna i da se sa sigurnou moe tvrditi da je princ Aleksandar Karaorrvi
zaista leteo u avionu aprila 1910. Ti novootkriveni podaci koje smo pronali u francuskoj i
austrougarskoj tampi, ali i u Arhivu Srbije, potvruju da je princ Aleksandar Karaorevi
tokom boravka u Francuskoj od 5. do 27. aprila 1910. prihvatio ponudu jednog od
najpoznatijih avijatiara tog vremena, grofa De Lambera, i da su na letelitu u Valakuble kod
Pariza, Aleksandar i De Lamber leteli avionom flajer br.1. Znaajno je da je to bio jedan od
aviona koji su konstruisali i njime pilotirala braa Rajt. Licencu za proizvodnju flajera 1
francuska vlada otkupila je od brae Rajt prilikom njihovog boravka u Francuskoj 1908. i
1909. godine, i na njima su , uskoro, leteli francuski piloti, meu kojima i grof De Lamber.
Grofa De Lambera, koji se prouo prvim letom oko Ajfelovog tornja, i koji je jula 1909. bio
jedan od uesnika nadmetanja za prelet preko Lamana, princ Aleksandar je poznavao od
ranije. Petnaestog ili esnaestog aprila 1910. , taan datum jo nije utvren, njih dvojica su se
odvezli na letilite udaljeno samo tri kilometara od Versaja, gde ih je ekao najpoznatiji avion
u istoriji vazduhoplovstva, poznati dvokrilac koji nije imao tokove nego je poleteo sa
skijama, uz pomo katapulta. Grof De Lamber i princ Aleksandar sedeli su jedan pored
drugog, a komande leta su bile udvojene. Mada je krug koji su napravili oko letelita iznosio
samo nekoliko kilometara, bilo je to dovoljno da princ oseti dra letenja.44
44
JAT Airways, New Review, broj 197, maj 2010., godina izdanja 36., tekst pisao edomir Jani, str.52.
47

_______________________________________________________________________
Slika 5.-Princ Aleksandar Karaorevi, prvi srbin u avionu u drutvu grofa De Lambera
Poinje era avijacije i postepeno, a u Prvom svetskom ratu i potpuno, potiskuje balone i
diriable. Nastaju razliite letee sprave tee od vazduha sa sopstvenim pogonom: autoir,
helikopter, motorni zmaj i druge. U poetku vazduhoplovi su pravljeni od platna i drveta,
potom se prelo na metale, a danas kompozite. Oprema prvih aviona bila je skromna, a danas
ona je vrh dostignua u tehnologiji i tehnici. Pogon vazduhoplova usavren je i danas se
zasniva na monim motorima, koji obezbeuju visoku bezbednost, velike brzine i nosivost.
Vazduhoplovstvo, od pojave balona krajem XVIII veka, privlai panju inventivnih ljudi iz
korpusa srpskog naroda, a neki od njih ostvaruju vredne rezultate (K. Mazarovi, O. Kostovi,
N. Tesla). U Srbiji se 1844. godine pojavljuje termin vazduhoplovnij nastroj i
vozduhoplovje (Novine serpske). Prvi balon iznad Beograda leteo je 1873. godine, a iznad
Paneva 1880. godine (Francuz N. Bode).
Pojava balona vrlo brzo je dovele do njegove vojne primene. Francuzi 1794. imaju dve
balonske ete i koriste ih u ratovima 1795/96. i 1870/71. godine. Nemaka ustanovljava vojno
balonstvo 1870., Velika Britanija 1878., Italija 1884., Rusija 1885., AustroUgarska 1886., a
SAD 1892. godine. U Srbiji je 1893. godine planirano uvoenje balona u vojsku, praen je
razvoj vazduhoplovstva u svetu i objavljeno je vie lanaka o tome.
48

_______________________________________________________________________
Prvi vazduhoplovni strunjak u Srbiji je porunik Kosta Mileti45, odabran po zdravstvenim i

intelektualnim kriterijumima, stekao je zvanje pilota vezanih i slobodnih balona u Tehnikoj
aeronutikoj koli kod Petrovgrada (14.02.1901.-12.11.1902.), a osposobljen je i za rukovanje
golubijom potom. Po njegovim projektima srpska vojska je formirala stanice golubije pote
(1908. u Medoevcu kod Nia i 1909. godine u Pirotu), a od firme August Ridinger u
Augsburgu kupila je dva slobodna sferna i jedan vezani zmajbalon. Na sfernom balonu
nazvanom Srbija Kosta Mileti je leteo pod srpskom zastavom prilikom prijema 19. aprila
1909. godine. Jedan balon je nabavljen iz Rusije. Gasna komora je naruena kod firme
"Dilman" u Berlinu, a poljski ekrk u Sankt Peterburgu. Vodonina centrala nabavljena je od
vajcarske firme Erliken. Ta oprema je dopremljena u Srbiju 1909. i 1910. Uslovi za
korienje balona stvoreni su 1913. godine, kada je putena u rad vodonina centrala. Srpski
vojni baloni su upotrebljeni u drugom balkanskom i Prvom svetskom ratu.
Meu prvima kod nas, spravama teim od vazduha leteli su dr Vladimir Aleksi iz
Paneva46(17. oktobra 1909, dvokrilnom jedrilicom startovanom pomou gumenog ueta) i
Ivan Sari iz Subotice (juna 1910, avionom sopstvene konstrukcije). U Beograd dolaze
avijatiari: eh Rudolf Simon, septembra 1910. ; Rus Boris Maslenikov u decembru 1910. i
januaru 1911. ; eh Jan ermak i Italijan ani Vidmar 1911. i 1912. Slovenac Edvard
Rusijan, letei na avionu Mihajla Merepa, gine 7. januara 1911. kod Nebojine kule na
Kalemegdanu. Ideju vazduhoplovstva naroito je podravala srpska omladina.
Prvi konkurs za pitomca avijatiara u Srbiji objavljen je maja 1911., a naredne godine
upuena je na kolovanje Prva klasa srpskih pilota: porunici Milo Ili i Jovan Jugovi,
potporunik ivojin Stankovi, narednik Mihajlo Petrovi i podnarednici Miodrag Tomi i
Vojislav Novii, u pilotskoj koli u gradiu Etamp kod Pariza od 21. maja do 8. septembra
1912. godine uspeno su savladali letaku obuku i dobili zvanja pilota. U jesen 1912. Srbija je
nabavila avione za svoju vojsku.47
Vazduhoplovna komanda srpske vojske ustanovljena je 24. decembra 1912. godine,
komandant je bio major Kosta Mileti. Imala je: aeroplansko odeljenje (12 aviona), balonsko
odeljenje (3 balona), vodoninu centralu i golubiju potu. Sedite je bilo u Niu, a aerodrom
45
Videti opirnije na www.aeromagazin.rs/arhiva/aero05; preuzeto 10.10.2011.god.

Opirnije videti na sr.wikipedia.org/sr, www.krilapetrovgrada.org.rs/forum/; preuzeto 03.10.2011.god.
47
Opirnije videti na www.paluba.info>...>Srpska avijatika; preuzeto 28.11.2011.god.
46
49

_______________________________________________________________________
na Trupalskom polju. Srbija je u prvih 15 drava u svetu koje su imale avijaciju i meu prvih
pet koje su koristile avione u borbenim dejstvima (balkanski ratovi). Narednik Mihajlo
Petrovi, prvi srpski pilot, poginuo je na borbenom zadatku kod Skadra, 20. marta 1913.
godine i prva je rtva srpskog vojnog vazduhoplovstva, a druga u svetu.
Na poetku Prvog svetskog rata 1914. godine, Srpska vojska je imala: aeroplansko odeljenje
sa etiri aviona i balonsko odeljenje sa dva balona. Posle albanske golgote Srpska vojska i
njeni vazduhoplovci stiu na Krf. Formira se Aeroplanska eskadra sa Aeroplanskim depoom i
radionicom i rasporeuje na Solunski front. Maja 1916. formirana je Srpska avijatika - tab
i pet srpsko-francuskih eskadrila. Srpska Aeroplanska eskadra ima krajem 1916. godine 270
ljudi (32 pilota, 16 izviaa i 40 mehaniara). Weporsko odeljenje formirano je 16.
decembra 1916, a Prva srpska eskadrila 17. januara 1918., komandir im je bio kapetan Branko
Vukosavljevi. Po formiranju Druge srpske eskadrile, 1. maja 1918., nastaje srpska
Aeroplanska eskadra sa oko 500 ljudi i 40 aviona i uestvuje u proboju Solunskog fronta.
Krajem 1918. godine srpska Aeroplanska eskadra preko Skoplja, Nia i Beograda stiu u
Novi Sad. Srpsko vazduhoplovstvo izvrilo je na Solunskom frontu, i u borbama za
osloboenje otadbine vie od 3.000 letova. U balkanskim i prvom svetskom ratu, srpsko
vazduhoplovstvo je koristilo etiri balona, 180 aviona 36 tipova i modela. kolovano je 75
pilota, 50 vazduhoplovnih izviaa, vei broj avio-mehaniara i drugih strunjaka. Srpsko
vojno vazduhoplovstvo bilo je temelj vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.
U Novom Sadu poetkom 1919. formirani su Vazduhoplovna komanda, Prva pilotska kola i
Vazduhoplovni arsenal, a 1920. godine Odeljenje za vazduhoplovstvo pri Ministarstvu vojske
i mornarice i Prvi vazduhoplovni puk. Uraeni su propisi i pravila za organizaciju, obuku i
kolovanje. Vazduhoplovstvo je postalo rod vojske sa tri komponenete: operativno, armijsko i
pomorsko. Od 1923 do 1930. godine, vazduhoplovstvo je popunjeno kadrom, organizovano u
brigade, pukove, vazduhoplovne grupe i eskadrile za izvianje, bombardovanje i lovaku
borbu; vazduhoplovno-tehnike parkove i radionice. Uspostavljena je meteoroloka sluba,
aerodromska mrea i sistem protivvazdune odbrane. Uraen je zakon o osiguranju letakog
osoblja, vazduhoplovna pravila za mirno i ratno doba, uveden je dodatak plate za letaku
slubu. Postignuti su zapaeni rezultati na mnogim meunarodnim vazduhoplovnim
utakmicama. Formirana je 1927. godine Komanda vazduhoplovstva armijskog ranga,
razvijaju se vazduhoplovone vojne kole i akademije. Srpski avijatiari osnovali su nacionalni
50

_______________________________________________________________________
aeroklub i ukljuili se u meuanrodne vazduhoplovne asocijacije. Osnovano je drutvo za

vazduni saobraaj i otvorene prve linije civilnog vazdunog saobraaja.48
Razvija se domaa vazduhoplovna industrija, naune i istraivake ustanove. Osnovana je
Katedra za aeronautiku na Tehnikom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Opitna grupa za
ispitivanje vazduhoplova na zemlji i u vazduhu 1933. godine na aerodromu Zemun. Srpska
drava 1923. godine otvara konkurs za osnivanje preduzea za izradu aviona, uz garanciju
poetnih porudbina i zarade. Uslov je bio da avioni odgovaraju tehnikim standardima, i da
se angauje domai kapital. Osnivaju se fabrike aviona (6) i kompleks vazduhoplovne
industrije: Prva srpska fabrika aeroplana ivojina Rogoarskog u Beogradu; Fabrika aviona
Ikarus u Zemunu; Fabrika aeroplana i hidroplana Zmaj Zemun; Dravna fabrika aviona u
Kraljevu; Fabrika aviona Utva u Panevu, i Fabrika aviona Albatros u Sremskoj
Mitrovici; Fabrika motora i avionske opreme Vlajkovi i kompani i Industrija aeroplanskih
motora A.D. u Rakovici kod Beograda; Fabrika Teleoptik iz Zemuna; fabrike Nestor i
Mikron; Fabrika Knebl i Ditrih; Vistad iz Viegrada i druge49. U jugoslovenskim
fabrikama, od 1923. godine do poetka aprilskog rata 1941, projektovano i napravljeno 60
tipova aviona razliite kategorije i namene, a 16 je raeno u manjim ili veim serijama.
Takoe, projektovano je i konstruisano 13 tipova jedrilica, od kojih su neke serijski
proizvoene. Po stranim licencama izraivano je 16 tipova aviona i pet tipova motora. U tom
periodu proizvedeno 1570 aviona, 80 jedrilica, 1150 motora i 2500 padobrana.
U Aprilskom ratu 1941. vazduhoplovstvo (2000 letaa i hiljadu aviona, oko 400 borbenih) je
pruilo agresoru snaan i organizovan otpor. Borbena avijacija je imala 1416 poletanja
(lovaka avijacija 993, bombarderska 423). Oboreno je vie desetina neprijateljskih aviona.
Poginulo je 135 letaa. Jedan broj vazduhoplovaca otiao je saveznicima na Bliski i Srednji
Istok, nastvaljajui borbu protiv faistikih snaga.
Maja 1942. godine Narodnooslobodilaka Vojska Jugoslavije50 dobija partizansku avijacija,
Vazduhoplovno odeljenje Vrhovnog taba, a 1943. godine Prvu vazduhoplovnu bazu, koja
prikuplja ljudstvo i alje na kolovanje u inostranstvo. Krajem 1944. godine na osloboenoj
teritoriji Jugoslavije bilo je vie od 50 aerodorma i 140 terena za prihvat saveznike avijacije.
48
Cigli Boris, Krila Srbije:Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske 1912.-1920., Infinitas,
Beograd, 2009.
49
Videti vie na www.aeromagazin.rs/arhiva/aero01; preuzeto 03.11.2011.god.
50
U daljem tekstu: NOVJ
51

_______________________________________________________________________
Od jugoslovenskih vazduhoplovaca u RAF-u (Royal Air Force) na Bliskom Istoku i iz

jedinica NOVJ, formiran je 22. aprila 1944. godine 352. (Yugoslav) skvadron ili Prva
eskadrila NOVJ, a 1. jula iste godine 351. (Yugoslav) skvadron ili Druga eskadrila NOVJ
(izvrile su 591 borbeni zadatak - 2.201 avijacijsko poletanje. U osloboenom Beogradu, 29.
oktobra 1944. formiran je tab Vazduhoplovstva NOVJ. Krajem 1944. formirane su jurina i
lovaka vazduhoplovna divizija sa odgovarajuim pozadinskim sastavima, oko 5500 ljudi i
250 aviona tipa Il-2 i Jak (tri lovaka i tri jurina avijacijska puka, est bataljona
aerodromskih slubi i pratee vazduhoplovnotehnike jedinice, izvrile su 1445 borbenih
letova). U prolee 1945. Vazduhoplovstvo Jugoslovenske armije ima: komandu u Zemunu;
etiri avio-divizija; transportni avio-puk; etiri vazduhoplovne oblasne komande sa 16
komandi
aerodroma,
pozadinske
jedinice,
ustanove,
vazduhoplovne
vojne
kole,
Vazduhoplovno-opitni centar. Poinje obnova vazduhoplovne industrije i infrastrukture.51

Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo (JRV) ustanovljeno 1947. , a 1949. godine, imalo je:
est vazduhoplovnih divizija i nekoliko avijacijska pukova. Razvijena je meteoreoloka i
sluba kontrole letenja. Poinje proizvodnja domaih borbenih klipnih aviona. Nabavljeni su
klipni i mlazni borbeni vazduhoplovi iz SAD i Velike Britanije. Jugoslovensko Ratno
Vazduhoplovstvo 1955. godine ima dva vazduhoplovna korpusa, est vazduhoplovnih
divizija, 19 pukova borbene i pomone avijacije, i etiri kolska puka. Obavljena je
reorganizacija vojnog kolstva. Komande i jedinice Ratnog vazduhoplovstva objedinjene su
27. jula 1959. godine sa protivvazdunom odbranom teritorije u jedinstven vid vojske - Ratno
vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana (RV i PVO)52.
U Ratnom Vazduhoplovstvu i Protivvazdunoj Odbrani53 je polovinom 1960. bilo 20
avijacijskih pukova - 67 eskadrila. U operativnim i kolskim jedinicama avijacije bilo je oko
700 vazduhoplova i oko 1000 pilota. Poetkom sedemadesetih godina u RV i PVO je bilo oko
600 vazduhoplova, 320 mlaznih, i 1018 pilota. Krajem sedamdesetih bilo je 39 eskadrila, 770
vazduhoplova i 1048 pilota. Od 1975. do 1985. smanjuje se broj ljudi, vri tehnika
modernizacija i usavravanje organizacije i formacije. Reorganizacijom vojnog kolstva 1985,
vazduhoplovne kole i ustanove grupisane su po funkcionalnoj srodnosti. Vazduhoplovnotehniki institu (VTI) projektuje, a vazduhoplovna industrija poinje proizvodnju domaih
51
Ulepi Zdenko, Ratno Vazduhoplovstvo u II Svetskom ratu, Vojna tampa, Beograd, 1974.
Isto
53
U daljem tekstu: RV i PVO
52
52

_______________________________________________________________________
mlaznih aviona. Prototip aviona Galeb-2 poleteo je 1961, jurinik Jastreb 1965,
dvomotorni izvia i lovac-bombarder Orao 1974, Galeb-4 1978. godine. U fabrici
Utva uraena je serija aviona za osnovnu obuku Utva-75. Kruna procesa tehnikotehnoloke modernizacije RV i PVO viena je u projektu domaeg vienamenskog
supersoninog aviona (YU - supersonik), koji je pretpostavljao usvajanje i primenu
najsavremenijih nauno-tehnikih dostignua i tehnologija, ime bi se stvorili uslovi za
podizanje tehniko-tehnolokog nivoa zemlje, zapoljavanje proizvodnih kapaciteta i vei
stepen nezavisnosti u opremanju. To je trebao bti najkompleksniji finalni proizvod domae
nauke i industrije i zamajac tehniko-tehnolokog razvoja, sa preko 180 novih tehnologija i
materijala obezbedio bi generacijski skok u elektronici, informatici, biotehnici i medicinskobiolokim naukama. Ekonomska i drutvena kriza, raspad SFRJ, potisnuo je taj program na
neko vreme.
Poetkom devedesetih RV i PVO je savremno organizovano i opremljeno sa segmentima koji
ine kompleksan vid vojske, sa vazduhoplovnim komandama, jedinicama, kolama, akrogrupom , nauno-istraivakim ustanovama, vazduhoplovnim zavodima, svojim glasilom i
pozitivnim imidom u drutvu. Neki programi vazduhoplovne industrije oivljavaju 1994.
godine, izvrene su modifikacije aviona super-galeb u G-4M, fabrika Utva je poela
proizvodnju ultralakog aviona, i nastavila razvoj programa klipnog aviona Lasta. Od 1992.
godine postepeno se ukidaju ili se gase vazduhoplovne vojne kole, akademije i instituti ulaze
u sastav intervidovskih vojnih kola i ustanova (Vazduhoplovnotehniki Institut,
Vojnomedicinska Akademija) da bi prestale da postoje kao samostalne vazduhoplovne
institucije. Biva Jugoslavija je imala sopstvene vojne vazduhoplovne i pilotske kole i
akademije u kojima je kolovano vie od 10000 letaa. U bogatoj vazduhoplovnoj tradiciji,
dugoj skoro osam decenija, je, pored ostalog, eksperimentalno i operativno razvijeno vie od
100 tipova raznih vazduhoplova, od kojih je 30 bilo u operativnoj upotrebi, a proizvedeno je
vie od 4700 raznih vazduhoplova, kao i velika koliina razliite opreme i naoruanja54.
Danas, u novim uslovima Vazduhoplovstvo i PVO Vojske Srbije, na bogatoj tradiciji i
vrstim korenima utemeljenim pre stotinu i vie godina, zahvaljujui znanju, upornosti i
odlunosti svojih pripadnika, ini ogromne napore da izvri svoj sveti zadatak - uvanje i
54
Grupa autora:Jerin Zoran, Jani edomir, Trek iril, Vilfan Joe, Ratna Krila, Vuk Karadi i Slubeni
Glasnik SFRJ, Beograd, 1987.
53

_______________________________________________________________________
odbranu neba otadbine Srbije. Istovremeno razvija i postie visoke rezultate sportsko
vazduhoplovostvo, i dobija novi zamah sa ljudima punim znanja i elje za uspehom.
54

_______________________________________________________________________
2. Sportsko vazduhoplovstvo
i aeroklubovi u Srbiji
Vazduhoplovstvo nesporno predstavlja jednu od vanih tekovina dvadesetog veka. Svi
tehnoloki potencijali na planeti Zemlji su implementirani u veoj ili manjoj meri za razvoj
vazduhoplovstva. Otuda je ono u tesnoj vezi sa tehnolokim napretkom svake drave.
Samo akrobatsko letenje nije nauka ve koristi najnovija dostignua mnogih nauka kao to su:
Matematika, fizika, hemija, psihologija, meteorologija, aerodinamika, mehanika fluida,
elektronika, informatika, pirotehnika i jo mnogo drugih.
Slika 6. - Dva izuzetna sportska akrobatska aviona Cristensen Eagle u
manevru
Razvijanje akrobatskog letenja kao vida sporta je dug, teak i veoma naporan proces, za
njegove nosioce tj. ljude koji se njime bave, kako u fizikom, tako i u psihikom smislu. U
tom kontekstu moe se potaviti pitanje: Ko su ti ljudi? Naime, svi piloti akro-grupa irom
sveta su piloti iz redova vojnog vazduhoplovstva to je i normalno obzirom da je ono puno
starije od civilnih vazduhoplovstava. To je elita iz oblasti vazduhoplovstva- jednom reju:
odabrani ljudi. Strunjaci se o ljudima iz ove brane nedvosmisleno izjanjavaju kao o
kvalitetnim, kod kojih je zajednitvo pre svega drugog, a interes slube ispred linog.
Savrenstvo je u svemu to se radi, a hrabrost i izuzetna tehnika pilotiranja osnovni
preduslovi. Ovo su razlozi zato su ovakvi ljudi u svetu prilino deficitarni...
55

_______________________________________________________________________
Diferentia specifica akrobatskog letenja naravno, nije samo u posebnoj vrsti ljudi koja se
njime bavi, ve i u samom konceptu savrene primene apsolutno svih postojeih tehnika
pilotiranja, jer kod akrobatskog letenja, vrlo esto je mogua samo jedna greka.
Ukoliko poemo od jedne od definicija sporta - prema kojima on obuhvata sve oblike fizikih
aktivnosti, koje putem povremenog ili organizovanog uestvovanja tee unapreenju fizike i
mentalne dobrobiti, formiranju drutvenih odnosa ili postizanju rezultata na takmienjima
svih nivoa - namee se zakljuak da ljudi koji se bave ovim sportom poseduju esencijalne
vrline koje su neophodne za akrobatsko letenje.
Sa druge strane, sport se komentarie i kao visokostvaralaka oblast - sport tei perfekciji sport je biznis ali i profesija. U skladu sa time, akrobatsko letenje treba smatrati profesijom,
odnosno posmatrati ga kao profesionalni sport, obzirom da u njegovom sluaju profesionalni
sport egzistira kao profesija tj. kao osnovno zanimanje.55
Od momenta svoje pojave pa do danas, avijacija je uvek oznaavala, i sa sobom nosila
intelektualnu i tehniku mo, kako pojedinca, tako i itave nacije odnosno drave.56 Kako
zbog samog revolucionarnog otkria i napretka, pa i daljeg razvoja, u svetu je postojala
odrejena meudravna saradnja i razmena podataka, odnosno itav svet se trudio da prati
zbivanja u vazduhoplovstvu. Srbija nije zaostajala...
Naime, kralj Petar se ozbiljno i na visokom nivou bavio milju da avijaciju uvede u svoje
redove. A ubrzo kasnije samo neto vie od decenije od poletanja prvog aviona u Evropi, i
Srbi su osnovali svoj prvi aero-klub...
Zvanino, 21. oktobra 1921. godine, rezervni avijatiari sa Solunskog fronta osnovali su
Srpski aero-klub. Na njegovom elu tada su se nalazili dr Aribald Rajs i Matija Hoena,
dok je na mestu podpredsednika bio Tadija Sondermajer.57 Mesto sekretara pripalo je Savi
Mikiu.
Osnovna ideja i cilj koji su imali, bio je da se u srpskom narodu podstakne i razvije svest o
znaaju vazduhoplovstva i letenja uopte za civilizaciju XX veka. Pored toga, eleli su da
pomognu i ubrzaju razvoj vazduhoplovstva i sportskog letenja. Period od narednih dvadeset
godina dokazao je da su uspeli da dosegnu i uspeno ostvare postavljene ciljeve.58
55
Videti vie na www.aircombat.com ; preuzeto 07.11.2011.god.

Dalje u tekstu videti opirnije: Radenovi Dragana, Odbranjeni diplomski rad, Akrobatsko letenje u Srbiji,
Sportska Akademija, Beograd, mart 2007. godine
57
Videti vie na www.jat.com/active/sr-latin/home/main.../zaboravljeni-as preuzeto 22.09.2011.god.
58
Tonkovi Radmila, ivot stvaran letenjem, MOD, Beograd, 2005.
56
56

_______________________________________________________________________
Po ugledu na aero-klubove koji su u to vreme postojali u Francuskoj i Belgiji, 14. maja 1923.
godine osnovan je ,,Aero- klub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni su bili
organizovani, i njihova pravila su se u potpunosti zasnivala na onima koja su postojala u
svetu. Pomenuti doprinos kraljevske porodice, odnosno samo jedan od mnogih, bio je i taj,
kojim je kralj Aleksandar ,,blagovoleo 21.oktobra 1923.godine, aktom Maralata Dvora br.
2276/23, odobriti da se naslednik prestola, kraljevi Petar primi za pokrovitelja aero- kluba.
Tako je 30. marta 1924. godine, na godinjoj skuptini, knez Pavle postao doivotni
predsednik aerokluba, rekavi tada da je prvi faktor zemaljske odbrane jedna mona
avijacija, i u tom pogledu sve ostale zemlje su u podreenom poloaju...59
Ovaj period predstavlja presudne datume naeg aero-kluba. Drutvena aktivnost je bila
izuzetno velika i znaajna. Odravana su brojna predavanja i objavljivan je veliki broj
proglasa koji govore o znaaju vazduhoplovstva. Takoe, bitno je pomenuti i znaajnu
injenicu koja je umnogome doprinela popularizaciji avijacije, a to je da su pobornici aerokluba bili eminentne linosti nae inteligencije poput Miloa Crnjanskog i Stanislava
Krakova, koji su u listovima Politika i Vreme objavljivali svoje lanke o
vazduhoplovstvu. Svojim proglasom aeroklub se predstavio kao patriotski pokret ime je
naiao na veliko priznanje javnosti.60
Uspeh i aktivnost ogledaju se u podacima da je od dana svog nastanka pa do 1937. godine,
aero-klub organizovao tano 482 aeromitinga u ak 110 razliitih gradova, kojima je
prisustvovalo dva miliona gledalaca, to za vreme u kome se sve deavalo ovaj uspeh ini
impozantnim. Uspeh i strunost su izuzetni naravno, jer su merljivi na meunarodnom nivou.
Naime, Tadija Sondermajer je bio jedan od podpredsednika Meunarodne aeronautike
federacije (FAI). A Aero-klub Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca je od 1923. godine kao
redovan lan uspeno zastupao i predstavljao dravu u ovoj federaciji.
Sledstveno nesrenim istorijskim okolnostima, maja 1941. godine, okupator je zabranio rad
aero-kluba, da bi 1943. on bio i zvanino likvidiran. Tek je krajem Drugog svetskog rata, uz
pomo saveznike Rusije, osnovana vazduhoplovna jedinica, sainjena od preivelih lanova
aero-kluba.61
59
Videti vie na sr.wikipedia.org/sr/vazduhoplovni-savez-srbije; preuzeto 08.11.2011.god.

U junu 1924. godine pokrenut je asopis ,,Naa krila koji je bio ne samo prvi asopis te vrste na naim
prostorima, ve i verni hroniar i informator svoga vremena. Kao rezultat tenje univerzitetske omladine
kraljevine Jugoslavije, da razvije i unapredi vazduhoplovstvo, u Beogradu je 1935. godine sveano osnovan
Jugoslovenski kraljevski akademski aero-klub. Ovaj dogaaj, inae organizovan na dravnom nivou, uvelialo
je i prisustvo delegata iz vie zemalja poput Nemake, Poljske, Turske i ehoslovake.
61
Tonkovi Radmila, Tadija Sondermajer, MOD, Beograd, 2010.
60
57

_______________________________________________________________________
3. Aeromiting kao turistiki dogaaj
Turistiki dogaaj je aktivnost koja se dogaa jednom godinje, ali se kontinuirano ponavlja
tokom dueg vremena svake godine. Dogaaj promovie turizam odreene destinacije putem
sopstvene moi privlaenja zainteresovanih posetilaca. Da bi postali deo turistike ponude
neke destinacije, dogaaji, po pravilu, moraju da privlae uesnike i/ili posmatrae koji nisu
deo lokalne zajednice. Dogaaj je specifian prizvod jer ima neobino jak uticaj na kreiranje
imida o nekoj destinaciji.62
Istraivai turizma operiu kategorijom animacije da bi objasnili odreene procese na
relaciji turisti profesionalno osoblje koje radi u turizmu, kao i animiranje turista
za kulturne i zabavne aktivnosti tokom putovanja.63
Proces animacije ima izvorite u filosofskim uenjima.64 Princip animation (franc.)
oznaava moralni i intelektualni ivot, hrabrost, duh. Isto tako, princip se odnosi na
ljudsku akciju, na stvaralatvo, na animiranje (oduevljenje) sredine, ulice, klase od
govornika. To znai da pojedinci, grupe, mogu da animiraju (odueve) druge pojedince
i ire grupe na odreene aktivnosti. Kulturna animacija podrazumeva skupinu institucija i
tehnika koje su namenjene obrazovanju animatora, da favorizuje korisenje sredstva
masovnih komunikacija sledei njihov vaspitni poziv.65
Procesi animacije mogu se manifestovati u razliitim podrujima drutvenog ivota.
Naunici su pojam animacije u velikoj meri povezivali s kulturnom i umetnikom
aktivnou. Zato se u oblasti istraivanja kulture govori i pie o grupama animatora za
kulturno-umetnike aktivnosti.66
62
fakulteta, Beograd, 2009. str. 429-430
63
Dalje u tekstu videti opirnije: Todorovi Aleksandar dr, Teorije turizma i kulturno-umetnike vrednosti,
Turistika tampa, Beograd, 1990., str. 129-130
64
Termin anima potie od latinskog jezika i znai dua. Animismus oznaava verovanje primitivnih naroda da
prirodom upravljaju duhovi. Prema ovom shvatanju, sva bia i stvari imaju duu i volju slinu ovekovoj.
Filozofski princip se zasniva na injenici da sva bia koja su isto materijalno konstruisana, mogu da vre akcije
analogne ljudskoj dui. U stvari, njima se pripisuje sposobnost da imaju miljenje, oseanja, volju. Pesnici
pridaju duu stvarima, ali ne veruju u njenu realnost. Nasuprot tome, deca i primitivci, veruju da stvari imaju
duu. Izvor: Foulque Paul, Vocabulaires des sciences sociales, Presses Universitaires de Frances, Paris, 1978.,
str. 30
65
Dietionnaire des mectfa Mane., 1971., str. 18
66
Girard Augustin, Kulturni razvoj, Zavod za kulturu Hrvatske, Zagreb, 1977., str. 82
58

_______________________________________________________________________
Kretanja se kod manifestacionog turizma vezuju za istoimene motive. Manifestacioni

turizam moe imati i kulturno i rekreativno obeleje, ali je najee re o kombinovanom
kretanju; to zavisi od vrste turistike manifestacije, to jest da li se radi o sportskozabavnim priredbama (rekreativno obeleje) ili o izlobama i umetnikim festivalima
(kulturno obeleje) itd. Duina boravka kod manifestacionog turizma je najee
odreena trajanjem/samih manifestacija. Takoe, i sadraj turistikog boravka je
uglavnom, unapred odreen programom manifestacije. U manifestacionom turizmu ne
moe se govoriti o oscilacijama prometa, jer se to unapred planira. Turistike
manifestaiije se ee organizuju u vansezoni, ali to ne moe biti pravilo, jer je
potranja i u ovoj vrsti prometa jako znaajna. U manifestacionom turizmu ponuda
receptivnih uslova ima esto dominantnu ulogu na tritu; mesto odravanja manifestacija
bitno utie na pravce, radijus i strukturne osobine kretanja, pa i na efekte turistikog
privreivanja. Manifestacioni turizam moe se shvatiti i kao dopunski oblik neke druge
vrste turizma, ali je sigurno da odraava skladan razvoj celokupnog turizma i povoljno
dejstvo brojnih faktora.67
Zabavne i sportske manifestacije su veeg stepena atraktivnosti jer su iroke spektakularnosti i
ne zahtevaju vii kulturni nivo, a i kontraktivna zona im je vea. Npr. Egzit ili Sabor trubaa
u Gui, Karneval u Riu, filmski festivali, meunarodne izlobe. Manifestacije se ptreteno
organizuju tokom leta, u mestima koja su saobraajno lako dostupna, zahtevaju visok stepen
priprema i organizacije samog dogaaja, odreenog su vremena trajanja to pogoduje
planiranju boravka turista i duini zadravanja. Sportske manifestacije su poseene, borbe sa
bikovima, karnevali, kao i privredne izlobe i sajmovi. Ovi motivi mogu da budu samostalni,
ali i komplementarni.68
U tom smislu, turistika atraktivnost je van svake sumnje vano merilo vrednosti bilo kojeg
motiva. Turistika atraktivnost nije ni imanentno ni permanentno svojstvo motiva, kao to je
to karakteristino za druge vrste prirodnih dobara, ve je to reciproan i varijabilan odnos
izmeu turistikih potreba koje stoje u osnovi kretanja s jedne, i motiva kao spoljne drai
koje zadovoljavaju te potrebe s druge strane. 69
U teoriji i literaturi turizam se najee posmatra kao nova ljudska potreba nastala iz
savremenog naina ivota, koji je sve sloeniji i protivreniji. Oznaavajui spektar
67
Jovii ivadin dr, Fenomenologija turizma, Nauna knjiga, Beograd, 1992., str. 181
Novakovi-Kosti Radmila prof. dr, Turizam i kultura, Smederevo, 2010., str. 11
69
Jovii ivadin dr, Osnovi turizmologije, Nauna knjiga, Beograd, 1980., str. 130
68
59

_______________________________________________________________________
ljudskih manifestacija, koji svoje uporite nalaze u radu i njegovoj novoj

organizaciji, turizam se poeo shvatati i objanjavati kao beg od stvarnosti. U tom
smislu, sport predstavlja osveavajuu oazu za tzv. savremeno putujue
oveanstvo.
Za turizam kao i za sport, karakteristina je specifina potreba da se bude aktivan, da
se deluje, da se bude drugaiji.
Govorei o ekonomskim i drutvenim koristima velikih sportskih manifestacija za
zemlje domaine, A. Tahler naglaava da ekonomisti uvek oekuju a rezultati su
dokazali da su ta oekivanja tana da dobitak u devizama i publicitet nadaleko
nadmauju investirane milione.70 Sigurno je da takve sportske manifestacije
predstavljaju potsticaj za popularizaciju i razvoj sporta i turizma receptivnih
turistikih zemalja.
Politiki znaaj turizma ogleda se pre svega u tome to se turizam javlja kao
najznaajniji faktor ouvanja mira u svetu. Ovaj znaaj, u krajnjoj liniji, uklapa
se u iri drutveni znaaj. Ujedinjene nacije su 1966. godine donele posebnu
Rezoluciju kojom je 1967. godina proglaena za Meunarodnu godinu
turizma.Pri donoenju ove Rezolucije, koja je imala za cilj
da unese nove
stimulanse za dalji i bri razvoj meunarodnog turizma, imala se u vidu, pre

svega, uloga turizma kao faktora boljeg razumevanja meu ljudima iz razliitih
zemalja i na toj osnovi cilj angaovanja Organizacije Ujedinjenih nacija na planu
unapreenja meunarodnog turizma bio je sledei: ,,Turizam- paso mira 71 .
Ovde treba istai i znaaj turizma za jaanje politikog prestia odreene zemlje
u meunarodnim razmerama...
Zbog izuzetno velikog interesovanja za sport ve decenijama su velika ulaganja u timove sa
ciljem poveanja gledanosti, popularnosti, pa samim tim, i novcanih sredstava. Sa
porastom popularnosti nekog tima raste i popularnost grada i zemlje iz koje je tim a
poveava se i tranja tih destinacija na turistikom tritu72. S druge strane, veliki udeo u
70
Tahler Adel, Kairo, Veze izmeu sporta i turizma u privredi zemalja u razvoju, Zbornik Ekonomske
vrijednosti sportske rekreacije u turizmu, Zagreb, 1972, str. 102.
71
Videti Recommendations on International Travel and Tourism (United Nations publication, Sales
No.:64.I.6), 1458. plenarna sednica odrana 04.11.1966., str. 17
72
Profesionalni sport je ogroman biznis, a cilj svakog posla je ostvarenje profita, te vlasnici klubova irom
sveta pokuavaju da ostvare to veu dobit i tako proire poslovanje. Sve vie se zaboravljaju sportski
motivi, a koristi se marketing, i pri tome se duh igre" potiskuje u drugi plan. U Evropi je najpopularniji fudbal
60

_______________________________________________________________________
budetu klubova ii sredstva od sponzora, koji su, u sluaju velikih timova, velike
multinacionalne kompanije. Uvidevi da je ulaganje u sport veoma dobar nain da se
kompanija reklamira na tritu, gotovo sve velike kompanije su sponzori nekih sportskih
timova. Takoe, veina drava odobrava razne olakice, kompanijama sponzorima
sportskih timova, kulturnih i sportskih manifestacija73. Uglavnom se sponzori odluuju da
sponzoriu neki tim u zemlji u kojoj su se tek pojavili na tritu, ili ako je cilj vei
onda pokuavaju da postanu sponzori nekog od velikih evropskih timova.
Sponzorstvo treba da se zasniva na zdravim komercijalnim prosuivanjima, da mora doneti
korist i sponzoru i sponzorisanom.74 Premda se sponzorstvo smatra delom marketing miksa, ono
ipak direktno utie na ukupni korporacijski imid i zato se ukljuuje u ukupne aktivnosti
poslovne diplomatije. Poslovni diplomata, treba da ima u vidu da altruizam u sponzorstvu ne
postoji i zato je vano da se planom istakne verovatni dobitak za sponzora, turistiku
kompaniju, koja ulae novac. Poeljno je da kompanija sponzorie takve manifestacije koje
su blisko povezane sa njenim turistikim proizvodima ili sferom interesovanja i da zainteresuje
potencijalne turiste.
Sponzorstvo je uvek neka nada u dobrobit. Kao komercijalni aranman, ono donosi korist jednoj i
drugoj strani. To je poslovni odnos prema akteru, projektu, priredbi, ustanovi u kojoj se uspostavlja
odnos razmene. Razmenjuje se novac i reklamne protivusluge, ili se razmenjuju usluge za usluge.
Zlatno pravilo sponzorstva je ne moliti, ve nuditi.75
U skladu sa time, potencijal iskoristivosti u smislu sponzorisanja koji prua aeromiting kao
dogaaj odnosno manifestacija, na osnovu svoje atraktivnosti je nesluenih razmera.
Sama organizacija aeromitinga nije, nimalo jednostavna. U pitanju je naime veoma sloen
proces i organizacija koja ukljuuje stotine ljudi. Takve dogaaje nuno organizuju ekipe
strunjaka iz raznih oblasti.
Turizam je raznorodna privredna delatnost, koja se sastoji od razliitih privrednih i
neprivrednih aktivnosti, a sve zajedno uestvuju u zadovoljenje potreba domaih i stranih
turista. Osnovu turistike privredne delatnosti ine: ugostitelljstvo, saobraaj, turistike i
i trenutno najvie novca ulau klubovi iz Engleske, panije, Italije, Francuske i Nemake. Svake sezone veliki
klubovi se trude da u svoje redove dovedu nekog od najpoznatijih fudbalera da bi poveali svoju gledanost i
popularnost, a samim tim i profit.
73
Uglavnom se te olakice ogledaju u plaanju poreza, koji se kompanijama sponzorima umanjuje za
odreeni procenat. Kod nas je na snazi zakon po kojem sponzor, ukoliko suma novca koju izdvaja za
sponzorstvo prelazi 3% od ukupnog prihoda, ne plaa porez na dobit. Ujedno kompanija se reklamira preko
tog tima i utie na potencijalne potroae i osvaja trite.
74
Dalje u tekstu videti opirnije: Petrovi B. Pero dr, Turizam i poslovna diplomatija, Novi Sad, septembar
2007., str. 160-162
75
Prof Dragan Kokovi, Sociologija sporta, Sportska Akademija, Beograd, 2000., str.87
61

_______________________________________________________________________
putnike
agencije, trgovine na malo, zanastvo i razne vrste komunalnih delatnosti. Od
neprivrednih delatnosti treba istai kulturno-umetnike, sportske i druge aktivnosti, zatim rad
raznih turistikih organizacija i organa na regionalnom, nacionalnom i meunarodnom planu,
koje na direktan ili indirektan nain uestvuju u formiranju turistike ponude.76
Imajui u vidu dimenzije poseenosti aeromitinga u svetu i kod nas, iji se broj posetilaca
meri i stotinama hiljada ljudi, a ije akro-grupe predstavljaju nacionalne simbole, postaje
jasno zato u organizaciji ovakvih dogaaja uestvuje dosta ljudi i zato je od izuzetne
vanosti razrada svakog detalja. To se ne odnosi samo na
usko struni deo, vezan za
izvoenje akrobatske take na avionu, ve treba voditi rauna o svemu, od ulaska posetioca,
do njegovog odlaska sa mesta odravanja aeromitinga. To je ozbiljan posao, koji su ljudi iz
vojnih struktura dokazali da mogu i umeju.
Kada je re o finansijskoj isplativosti dogaaja kao to je meunarodni aeromiting, vano je
napomenuti da se broj posetilaca ovakvih dogaaja meri desetinama i stotinama hiljada i da se
ulaznice naplauju. Primera radi, broj ljudi koji u Italiji prisustvuju aeromitingu je 30.000, a
cena ulaznice je 30 eura. To znai da je samo od prodaje ulaznica za hepening od par sati
ostvarena zarada od gotovo million eura. Tome naravno treba dodati i prisustvo sponzora,
kompanija koje obezbeuju hranu i pie, visinu nadoknade za televizijske prenose, prodaju
reklamnog materijala i suvenira i slino. Poreenja radi, 2009. godine u Batajnici, odnosno na
Batajnikom aeromitingu zabeleena je poseta od gotovo pola miliona ljudi! Zakljuak se
namee sam
Aeromiting na svim prostorima privlai publiku razliitog uzrasta, i svi su
podjednako oduevljeni onime to vide. Poznate akro-grupe sveta na aeromitinzima pune

aerodrome i nikad nema kraja oduevljenju. Ljudi koji su poseivali aeromitinge pitali su se
da li je to tehnika, umee, vetina, znanje, sport, ili sve zajedno... Aeromitinzi su odlina
prilika za promociju vojske a takoe i za zaradu koja sledi uz propratni materijal, prodaju
ulaznica, kaketa, majca, znaki i sl.
Piloti akrobatskog letenje svuda u svetu su iz vojnih struktura i tako je sluaj i kod nas.
Najbolji piloti Vosjke Srbije imali su svoju grupu koja se zvala ,,Letee zvezde. Ekstremni
sport, ekstremni strunjaci, ljudi vredni panje. lanovi ove grupe su svoje bravure pokazivali
prvo domaoj a kasnije i inostranoj publici na mnogobrojnim aeromitinzima. Srpska vojska
trenutno nema akro-grupu, raspala se usled nedostatka para ili nedostatka sluha za ovaj vid
sporta i umea. Bivi lanovi grupe jo uvek su tu, neki su jo uvek zaposleni u vojsci, a neki
76
fakulteta, Beograd, 2009., str.28
62

_______________________________________________________________________
su otili u penziju i sada se nalaze, uglavnom, po privatnim aero-klubovima. Treba ih samo

okupiti i oni e znati kako da naprave spektakl.
Peter Besenyei77 je vojni pilot iz Maarske, koji je jedan od osnivaa, sada ve nadaleko
uvene, Red Bull trke. Svi uesnici trke su iz vojne strukture, prilikom trke pokazuju
akrobacije od kojih zastaje dah. Pri tom, ova dogaanja prati ogroman broj ljudi irom
planete. Do sada se ovaj spektakl odravao na raznim mestima kugle zemaljske i stekao
svetsku reputaciju.
Aeromiting u Srbiji jednako je popularan kao u svetu Red Bull Race. Treba malo sluha vojske
na ovu temu i zadovoljstvo bi bilo obostrano, i publike i drave, i pilota uesnika.
slika 7. - Fotografija sa aeromitinga Batajnica 1997.
77
Videti vie na www.redbullairrace.co./...air/...Red-Bull-Air... preuzeto 19.11.2011.god.
63

_______________________________________________________________________
3.1.
Aeromitinzi u Srbiji
Veliki vazduhoplovni spektakl odran 1997.godine na batajnikom aerodromu povodom 16.

Juna , Dana Vojske Jugoslavije, nazvan je ,,Aeromiting mira i poverenja.78
Ovom dogaaju, bez obzira na veliku kolonu koja se pruala u nedogled ka batajnikom
aerodromu, na visoku spoljnu temperaturu, prisustvovalo je blizu pola miliona ljudi,
posetilaca potpuno oduevljenih onime to vide. Druga strana ove svetle medalje, na alost,
veoma je loa... Naime, ovaj aeromiting predstavlja kolski primer neznanja. Organizacijski
promaaj ljudi koji nisu imali sluha za ovakav dogaaj ni njegov kapacitet ni njegov
potencijal.79 Osnovna greka je da za ovu priliku nije uzet gotovo nikakav vid profita
ukoliko ne raunamo rast nacionalnog ponosa i popularnosti par odabranih pilota.
Nepostojanje profesionalnog menadera ili bar ljudi koji bi se bavili organizacijom
aeromitinga onako kako to dolikuje i kako se to na kraju krajeva radi u svetu, uz pre toga
uraen plan dogaaja koji bi na taj nain doneo odreenu sumu novca. Koliko je besmisleno
govoriti o zaradi od pola miliona gledalaca koji su oduevljeni onime to vide... Oiglednost
dimenzija ovog promaaja pokazuju propusti kao to su prodavanje ulaznica, simbolino
naplaivanje fotografisanja sa zvezdama, i to je dovoljno. O komercijalnom momentu
prodaje reklamnog prostora sponzorima ili pak prava prenosa medijima, prodaji majica,
kaketa, upaljaa i ostalog reklamnog materijala sa slikama i simbolima da ne govorimo. Sve
to predstavlja jedan veliki finansijski fijasko, tj. proputenu priliku.
Turistika potronja domaih i stranih turista predstavlja zajedniki imenitelj svih delatnosti
koje sainjavaju turistiku privredu, jer iz nje proizilaze ekonomski efekti turizma na privredu
i svi odnosi koji iz toga nastaju.80
Da bi kritika bila potpuna, treba pomenuti i proputenu priliku koja se odnosi na publiku koja
nije toga dana bila na batajnikom aerodromu, ali je pratila dogaaj. U pitanju je prodaja
prava televizijskog prenosa aero mitinga, kao i zakup reklamnog TV prostora za vreme
78
Videti vie na www.yourope.com/nasa-borba/arhiva/Jun97/ ;preuzeto 14.11.2011.god.

O isplativosti sporta kao kategorije videti opirnije: Rai Aleksandar dr, Ekonomika sporta, Novi Sad,
2003. i Rai A., Sportski menadment, Sportska Akademija, Beograd, 1999.
80
Unkovi Slobodan dr , Bojan Zeevi dr, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog
fakulteta, Beograd, 2009.god., str. 11
79
64

_______________________________________________________________________
trajanja spektakla i tome slino. Sve je to bio potencijalni novac koji nije uzet, ve bukvalno
baen u vodu.
Primera radi, u susednoj nam Italiji, postoji veoma uvena akro-grupa Free trikolori (,,Frecce
tricolori), koja svoje take izvodi irom sveta, kao i svaka druga nacionalna akrobatska
grupa. Ovi piloti su strogo iz redova ratnog vazduhoplovstva,81 i godinama vebaju odreene
take u istom sastavu. Grupa je pod okriljem drave u svakom moguem pogledu. Drava
finansira rad akro-grupe, i na adekvatan nain, materijalno stimulie lanove. Da, naravno, jer
je to u njenom interesu, i ne samo njenom ve nacionalnom. Ta ista akro-grupa ne samo da
ima socijalno homogenizujui efekat na Italijane, ve vri i svojevrsnu promociju Italije kao
drave, donosi finansijsku dobit zemlji i slino... Jer, nastupe ove grupe uvek prati u proseku
najmanje 20000 gledalaca, a cena ulaznica se u zavisnosti od vanosti dogaaja kree od 20
do 100 eura...82
Slika 8. Aerodrom Batajnica slika sa satelita
81
O obuci i profesionalnosti pilota videti opirnije: Djordjijevi Novak, kolovanje i obuka amerikih vojnih
pilota, Vojno izdavaki zavod, Beograd, 2004. i Enciklopedija Sveznanje - letilice, Knjiga Komerc, Beograd,
2006.
82
Videti opirnije: Czech Defence & Aviation Industry, CDAI Review 3/2006, Flug Revue Extra, Extra 50 Jahre
Luftwaffe, 2006., Czech International Air Fest 2006, Military Aviation of the Czech Republic, 2006.
65

_______________________________________________________________________
Slika 9. Zvanine informacije o aerodromu Batajnica

Informacije
Tip aerodroma
Vojni
Operator
V i PVO
Slui
Batajnica, Srbija
Nadmorska visina
81 m / 265 ft
Koordinate
445607N, 0201527E
Piste
Duina
Pravac
Povrina
m
ft
12L/30R
2.682
8.181
Asfaltirana
12R/30L
2.438
7.999
Asfaltirana
12/30
985
3.232
Trava
Slika 10. Fotografija sa aeromitinga Batajnica 2009
Aeromiting Batajnica 2009 predstavlja u

potpunosti poloen popravni ispit u odnosu na
predhodni aeromiting, kao i ispunjena oekivanja.
To je manifestacija kojom su Ministarstvo
odbrane, Vojska i Vazduhoplovstvo Republike
Srbije dali svoj doprinos negovanju tradicija i
obeleavanju 100 godina srpske avijacije.83 Bila je
to prilika da se naa javnost upozna sa
dostignuima avio industrije, sposobnostima avijacijskih jedinica naeg vazduhoplovstva,
vetinama pilota u upravljanju razliitim vrstama letelica i snaan podsticaj unapreenju
meunarodne saradnje Republike Srbije u oblasti vojnog vazduhoplovstva. Ovo je ujedno bila
i priprema za obeleavanje velikog jubileja koji predstoji i ija se realizacija planira 2012.
godine 100 godina srpskog vojnog vazduhoplovstva.
83
Dalje u tekstu videti opirnije: www.airserbia2009.vs.rs, preuzeto 12.10.2010. godine
66

_______________________________________________________________________
Poziv za uee na aeromitingu upuen je ministarstvima odbrane i vazduhoplovstvima 18

zemalja, a to su: Danska, Rusija, Maarska, Nemaka, Velika Britanija, Francuska, Portugal,
panija, Grka, Slovenija, Austrija, Italija, eka, Rumunija, Bugarska, SAD, Turska i
vedska. Uee sa svojim vazduhoplovima prihvatilo je 14 zemalja, a na nivou visokih
delegacija prisutni su bili predstavnici Kine, Norveke, Portugala, Alira i Crne Gore.84
Slika 10. Fotografija publike i statinog dela izlobe sa aeromitinga Batajnica 2009
Obnovom kapaciteta i dogradnjom infrastrukture aerodroma
u Batajnici izvrena je revitalizacija unutranjih puteva,
objekata i manevarskih povrina, ime je aerodrom stavljen u
potpunu funkciju a bezbednost letenja podignuta je na najvii
nivo. Ovo je bila najvea planska revitalizacija aerodroma od
1999. godine. Takoe, u sklopu poveanja operabilnosti
aerodroma izgraen je novi, najsavremeniji kontrolni toranj (Agencija za kontrolu leta).85
Slika 11. Rekonstruisani kontrolni toranj na aerodromu Batajnica
Aeromiting Batajnica 2009, predstavlja do sada najveu smotru vazduhoplovne tehnike u

novijoj istoriji Srbije, pokazao je sposobnost pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
za organizaciju i najsloenijih meunarodnih manifestacija, to je i ocena svih uesnika.
84
Pozivu za aeromiting nisu se odazvala vazduhoplovstva Rusije, vedske i Bugarske.

Deo radova na ureenju aerodroma Batajnica realizovan je uz pomo grada Beograda i njegovih javnih slubi.
Ukupna, direktno angaovana, sredstva za organizaciju aeromitinga iznose oko 14 miliona dinara a prihodi oko
13 miliona dinara.
85
67

_______________________________________________________________________
Odravanje aeromitinga znaajan je doprinos podizanju ugleda Vojske i spremnosti nae

drave na putu integracija. Broj posetilaca procenjen je na gotovo 300000 ljudi.
Tabela 11. Program odravanja aeromitinga Batajnica 200986
Dogaaj
Datum
Vreme
Otvaranje aerodroma
Batajnica za posetioce
13.09.2009.
08:30 10:00
Uvodni deo programa:

maketari, laka avijacija,
padobranci i sl.
13.09.2009.
10:00 11:00
Otvaranje aeromitinga: govor

ministra odbrane R. Srbije
13.09.2009.
11:00 11:10
Glavni deo aeromitinga:

letaki program
13.09.2009.
11:10 16:00
Statiki deo aeromitinga:

razgledanje izlobe
13.09.2009.
10:00 17:00
injenica je da slina manifestacija, ovakvog obima i karaktera, nije organizovana kod nas
jedanaest godina.87 Aeromiting je u sutini kompleksan dogaaj, koji za sobom povlai
infrastrukturne radove, revitalizaciju aerodroma, poletno-sletnih staza, tornja za kontrolu
letenja, logistiko i tehniko opremanje za prihvat stranih i domaih vazduhoplova i posada
prema najviim evropskim standardima, koji se primenjuju na dogaaje ovakvog nivoa. Svi ti
radovi su po finansijskom zahvatu obimni i znatno premauju finansijske mogunosti.
Naravno, jedan ovakav aeromiting podrazumeva i obimne i precizne organizacione pripreme,
u koje su ukljueni mnogi segmenti Vazduhoplovstva, Generaltaba i Ministarstva odbrane.
Meunarodni i promotivni karakter koji svi aeromitinzi nezaobilazno nose podrazumevaju
vieslojnost u pripremi i organizaciji ovakvog dogaaja, ali i revitalizaciju aerodroma koji
nam ostaje kao legat.
86

Dalje u tekstu videti opirnije: Markovi Dragana, Intervju sa dravnim sekretarom Ministarstva odbrane dr
Zoranom Jeftiem, Magazin Odbrana, br. 95 od 1. septembra 2009. godine
87
68

_______________________________________________________________________
Ne treba zaboraviti da je aeromiting ovakvog obima, sa velikim brojem referentnih uesnika,

ogromnim brojem posetilaca znaajan i sa stanovita meunarodnog kredibiliteta Srbije, jer
pokazujemo da je u naoj zemlji mogue organizovati vazduhoplovnu manifestaciju takvog
znaaja. Uostalom, takva vrsta aeromitinga je sastavni deo ivota jedne ozbiljne drave, koja
ima, ili pretenduje da ima ozbiljno vazduhoplovstvo.
Bezbednost letenja i uesnika programa, ali i posetilaca organizovana je prema ICAO
(International Civil Organization Association) standardima , to predstavlja svetski standard
koji se primenjuje na takvim skupovima. Propisano je maksimalno odstojanje od publike do
onoga ko prikazuje neto u vazduhu, u zavisnosti od toga ta demonstrira. Definisani su
zabranjeni sektori, minimalna visina rada, o emu su uesnici blagovremeno obaveteni, ali i
mesto protivpoarnih ekipa i onih za pruanje prve pomoi. 88
Mesto na batajnikom aerodromu dato je i komercijalnoj i sportskoj avijaciji, posebno u
izlobenom programu. Posetioci su pratili atraktivne letove malih akrobatskih i lakih letelica,
ali i aviona za poetnu obuku pilota, mahom iz klubskih kola. I oldtajmeri su, svakako,
privukli panju. Re je o letelicama manjih klubova i eksponatima Muzeja Jugoslovenskog
ratnog vazduhoplovstva.89
Danas, treba pomenuti ve tradicionalni aeromiting koji se odrava u eneju nadomak Novog
Sada, koji svojom organizacijom i raznovrsnou predstavljenih letelica predstavlja pravi
dragulj kada govorimo o aeromitinzima u Srbiji uopte. Odrava se svake godine u prvoj
polovini meseca juna i okuplja kako uesnike iz nae zemlje, tako i uesnike iz zemalja
regiona (Hrvatske, Crne Gore, Maarske, panije, Italije, Bugarske, Slovenije i Velike
Britanije).90 Treba imati u vidu izuzetno dobru organizaciju same manifestacije, obzirom na
jako veliki broj i posetilaca (oko 50000) i uesnika (32).91
88
Dalje u tekstu videti opirnije: Specijialni prilog, broj 47 magazina Odbrana, br. 95 od 1. septembra
2009. godine, Intervju sa brigadnim generalom Rankom ivakom, komandantom ViPVO Vojske
Srbije
89
Specijialni prilog, broj 47 magazina Odbrana, br. 95 od 1. septembra 2009. godine, Intervju sa
pukovnikom Sretom Malinoviem, direktorom aeromitinga Batajnica 2009.
90
Pozdravni govor direktora aeromitinga Novakovi Novaka enej 2009 na otvaranju 06.05.2009. godine
91
Isto
69

_______________________________________________________________________
ZAKLJUAK
Iako Republika Srbija predstavlja samo deo nekadanje velike vojne sile (SFRJ), ne
moe se zanemariti ono to je u smislu vojnih turistikih objekata, ostalo u njenoj nadlenosti
danas. Naime, radi se o velikom broju objekata i renomiranih ustanova.
U svojim pokuajima da ide korak sa svetom, odnosno, prvenstveno postigne nivo
razvijenih zemalja iz regiona koje su ve zavrile tranzicione promene, za razliku od njih,
Republika Srbija poseduje potencijal u veoma specifinoj oblasti vojnoj turistikoj ponudi.
Kao to prethodni delovi ovog rada i pokazuju, u nadlenosti Vojske RS nalazi se veliki broj
hotela, odmaralita, izletita i leilita. Gotovo da je izlino govoriti o teti u materijalnom
smislu koja je rezultat ne ulaganja u njih i ne korienja njihovih potencijala. Istini za volju,
njihova adaptacija i dovoenje na nivo koji bi u turistikom smislu bio respektabilan iziskuje
ogromna materijalna sredstva, ali, nesporno je da bi se ona umnogome isplatila i zemlji
donela viestruku dobit. Rekreativni turizam u vojsci je razvijen i ve se dobro koriste
hotelski sadraji sa kojima raspolau.
Adaptacija i dalja izgradnja turistikih kapaciteta bi trebala biti zasnovana na
kompleksnom i pravilnom prostornom reavanju. To znai da bi trebalo maksimalno iskoristiti
postojee kapacitete tj. graditeljsko naslee i uklopiti ga na adekvatan nain, i funkcionalno i
estetski.
U prilog tvrdnji da vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije zaista postoji,
kao i da je njegova irina ogromna, ide i injenica da aeromitinzi kao masovni javni dogaaji
okupljaju vie stotina hiljada posetilaca, te da je medijska panja usmerena na njih ravna
najvanijim dogaanjima u dravi. Prihod koji se moe ostvariti ovim vidom turizma, kao i
promocije zemlje u svetu, merljiv je milionima.
Proizilazi, kao logini zakljuak, da bi trebalo ovaj vid manifestacije uvrstiti u
program promocije i afirmacije i dodati u kalendar turistikih manifestacija u Republici Srbiji.
Vazduhoplovstvo Srbije ima tradiciju odravanja aeromitinga, ali ne treba dozvoliti da se
ugasi, treba je razvijati i dozvoliti starijim i iskusnim pilotima da prenesu svoja mukotrpno
sticana znanja. Aeromiting u Beogradu bi trebalo uvrstiti u turisrike dogaaje i razvijati ga
kao jedinstvenu turistiku ponudu Srbije. Vojska je pokazala da ima snage, ume i moe da
70

_______________________________________________________________________
organizuje jedan ozbiljan aeromiting, po ugledu na svetske, a nai piloti su uvek privlaili
panju strune i kritike svetske javnosti. Takoe, treba naglasiti da ovaj vid manifestacije
zbog svojih specifinosti i masovnosti zahteva dobru organizaciju, posebno u pogledu
bezbednosti.
Prema skromnom miljenju autora, postoji optimizam da e situacija u vojnoj
turistikoj ponudi u Republici Srbiji prikazana u ovom radu doprineti iznalaenju adekvatnih
reenja za maksimiziranje iskoristivosti kapaciteta u navedenoj oblasti. Ipak, obrada navedene
teme koja je u ovom radu izloena, kao i istraivanje u skladu sa njom, bili su iscrpni i
iznenaujue dugotrajni. Prikupljanje podataka nije nailazilo na adekvatnu zainteresovanost
nadlenih institucija, a podaci koji su ovde prikazani, po svojoj prirodi vezani su za autoritet
Institucije koji podrazumeva nedostupnost informacija.
Neophodno je iskoristiti i dobra iskustva iz drugih zemalja, ali i sopstvena znanja,
koja trebaju biti osnova na kojoj e se graditi bogata, jedinstvena i specifina turistika
ponuda. Meutim, budunost Vojnih odmaralita u narednom periodu, ipak e zavisiti od
naina na koji e drava reagovati, tj. kako e se reiti njihov status. Briga o njima,
interesima turista i svih zaposlenih, sada e biti test i iskuenje za pravovremeno i dobro
reagovanje drave.92
Upravo ti hoteli bili su nekada meu najreprezentativnijim i najuglednijim i nikako
ne treba dopustiti da se takav turistiki renome i izgraeno mesto na tritu, nebrigom i
nepanjom urue. Ipak, to kakva e biti njihova budunost, zavisi od naina i odnosa drave
prema njima, to odslikava i interes i pravce razvoja turizma u naoj zemlji. Zapravo, oni
ukoliko se pronae dobro reenje, mogu biti model rada i poslovanja i za neke naredne
turistike objekte.
Neophodnost otvaranja ove teme ogleda se u stvaranju osnove za dalju analizu kao i
eventualne akcije na ovom planu - ne samo zarad poboljanja ukupne turistike ponude nae
zemlje - ve i zarad ukupnog budueg prosperiteta drave kao celine.
92
Krapf je turistiku politiku definisao kao "delovanje organizovanih zajednica u turizmu radi unapreivanja
sposobnosti stvaranja skonomske dobiti i realizcije neekonomskih ciljeva. Pokuaj opteg definisanja pojma
"turistika politika" uinio je i Kaspar (1991), po kome se "pod turistikom politikom podrazumeva svesno
unapreivanje i oblikovanje turizma, putem uticaja zajednice na relevantne inioce u turizmu". Iz pomenutih
naunoteorijskih stavova i razmiljanja moe se izvesti zakljuak da turistika politika predstavlja ukupnost
smiljenih akcija u oblasti turizma, koje na odreenom prostoru i u odreeno vreme preduzimaju nosioci te politike.
Drugim reima turistika politika predstavlja kompleksnu celinu najvanijih opredeljelja, namera i stavova koji se
odnose na razliite aspekte turistikog razvoja odreene prostorne oblasti. Smisao ove formulacije postaje jo jasniji i
odreeniji kada se istakne namera onih koji kreiraju i vode politiku da u planiranju i usmeravanju turizma iskljue ili
na najmanju moguu meru svedu stihiju, improvizaciju i inerciju. Izvor: Jovii Dobrica dr, Menadment
turistikih destinacija, Zelnid, Beograd, 2002., str. 140
71

_______________________________________________________________________
PRILOG
Lista zemalja uesnica na aeromitingu Batajnica 2009i

predstavljeni vazduhoplovi
72

_______________________________________________________________________
Zemlje uesnice: 93
93
Ujedinjeno Kraljevstvo
BAE Systems Hawk
Nemaka
C-160 Transal
eka Republika
Aero L-159 ALCA and Mil Mi-171Sh
Danska
F-16 Fighting Falcon and CL-604 Challenger
Grka
Mirage 2000-5
panija
EADS CASA C-295
Sjedinjene Amerike
Drave
C-130E Hercules
Maarska
SaaB JAS-39C, SaaB JAS-39D and Mil Mi-24
Slovenija
Pilatus PC-9M, Pilatus PC-6 and L-410 Turbolet
Italija
Eurofighter Typhoon
Austrija
Eurocopter Aerospatiale SA 316B Alouette III
Francuska
Dassault/Dornier Alpha Jet
Rumunija
MiG-21 LanceR
Srbija
MiG-29, Eagle, Sea Gull G-4, Gull G-2, UTVA-75, Gazzele SA-341 and
Swallow
73

_______________________________________________________________________
Turska
F-16
ORGANIZACIJE I INSTITUCIJE KOJE SU POMOGLE ORGANIZACIJU AEROMITINGA
74

_______________________________________________________________________
Uesnici i vazduhoplovi aeromitinga Batajnica 2009
AUSTRIJA - ALOUETTE SA 316
VELIKA BRITANIJA - HAWK
BUGARSKA - COUGAR
BUGARSKA - SPARTAN
EKA - L 159 ALCA
EKA - MI171
DANSKA - Challenger 604
DANSKA - F16 AM
GRKA - MIRAGE 2000

FRANCUSKA ALPHAJET
75

_______________________________________________________________________
MAARSKA - GRIPEN
ITALIJA EUROFIGHTER
NEMAKA - TRANSALL C-160

MAARSKA - MI24
RUMUNIJA - MIG21 LANCER
SAD -HERCULES C-130
SLOVENIJA - BELL 206B
SLOVENIJA - PC6
SLOVENIJA - TURBOLET
SLOVENIJA - PC9M
76

_______________________________________________________________________
PANIJA - C295
SRBIJA - G4 supergaleb
SRBIJA - G2 galeb
SRBIJA - GAZELA
SRBIJA - LASTA
SRBIJA - MIG29
SRBIJA - ORAO
TURSKA - F16 C/D
77

_______________________________________________________________________
LITERATURA:
1.
Asch B., Strategic Management, Mc. Millan, London, 1995.
2.
Cigli Boris, Krila Srbije:Vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske 1912.1920., Infinitas, Beograd, 2009.
3.
Czech Defence & Aviation Industry, CDAI Review 3/2006
4.
Czech International Air Fest 2006, Military Aviation of the Czech Republic, 2006.
5.
ai Krunoslav, Poslovanje hotelskih preduzea, igoja tampa, 1995.
6.
erovi Slobodan, Strategijski menadment u turizmu, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2009.god.
7.
omi ore, Psihologija turizma, Turistika tampa, Beograd, 1990.god.
8.
Davidovi Rade dr urednik, udbenik Svetska privrdeda i turizam, Univerzitet u

Novom Sadu, Prirodno-matematiki fakultet, Institut za geografiju, Novi Sad, 1999.
9.
Dietionnaire des mectfa Mane., 1971.
10. Djordjijevi Novak, kolovanje i obuka amerikih vojnih pilota, Vojno izdavaki
zavod, Beograd, 2004.
11. Draker Piter, Moj pogled na menadment, Adies, Novi Sad, 2006.
12. Enciklopedija Sveznanje - letilice, Knjiga Komerc, Beograd, 2006.
13. Flug Revue Edtra, Edtra 50 Jahre Luftnjaffe, 2006.
14. Genov Georgi, Investiranje u razvoj novih turistikih destinacija, uro Salaj,
Beograd, 2004.
15. Girard Augustin, Kulturni razvoj, Zavod za kulturu Hrvatske, Zagreb, 1977.
16. Josipovi M., Boravak i poseta Nacionalnom parku Tara, Nacionalni park Tara,
Bajina Bata, 1998.
78

_______________________________________________________________________
17. Jovii Dobrica, Menadment turistikih destinacija, Zelnid, Beograd, 2002., str.140
18. Jovii ivadin dr, Fenomenologija turizma, Nauna knjiga, Beograd, 1992.
19. Jovii ivadin dr, Osnovi turizmologije, Nauna knjiga, Beograd, 1980.
20. Kokovi Dragan, Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd, 2003.
21. Kosti- Novakovi Radmila prof. dr, Turizam i kultura, Smederevo, 2010.
22. Lazi Lazar, Kristina Koi, Turistika geografija, Prirodno-matematiki fakultet,
Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Univerzitet u Novom Sadu, Novi
Sad, 2004.
23. Magazin Odbrana, br. 95, Specijialni prilog broj 47, od 1. septembra 2009.
godine
24. Markovi Dragana, Intervju sa dravnim sekretarom Ministarstva odbrane dr Zoranom
Jeftiem, Magazin Odbrana, br. 95 od 1. septembra 2009. godine
25. Mihi Ljubo dr, Kupari kod Dubrovnika, Vojno-ugostiteljska ustanova za odmor i
rekreaciju Kupari, Kupari, 1973.
26. Milisavljevi M., Todorovi J., Strategijsko upravljanje, Ekonomski fakultet, Beograd,
1991.
27. Miljevi Milan, Prof. dr, Poslovna etika i komuniciranje, Mladost Grup, Beograd,
2010.
28. Miljevi Milan, Prof. dr, Sociologija preduzetnitva sa osnovama metodologije
istraivanja-prva knjiga, KIZ, Beograd, 1997.
29. Miljevi Milan, Prof. dr, Metodologija naunog rada, Filozofski Fakultet Univerziteta
u Istonom Sarajevu, Pale, 2007.
30. Neovi I. Vojna ustanova Tara Bajina Bata, Bajina Bata, 1988., str. 2
31. Novakovi-Kosti Radmila prof. dr, Turizam i kultura, Smederevo, 2010., str. 11
32. Paul Foulljie, Vocabulaires des sciences sociales, Presses Uni-versitaires de
Frsnces, Paris, 1978.
79

_______________________________________________________________________
33. Petkovi Mirjana, Mesto vojnih odmaralita u turistikoj ponudi Srbije i Crne Gore,
odbranjena magistarska teza, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2006.
godina
34. Petrovi B. Pero dr, Turizam i poslovna diplomatija, Novi Sad, septembar 2007.
35. Pravilnik o ustanovama Vojske Jugoslavije, 1968., Slubeni Akt Ministarstva
odbrane
36. Radenovi Dragana, Odbranjeni diplomski rad, Akrobatsko letenje u Srbiji, Sportska
Akademija, Beograd, mart 2007.
37. Rai A., Sportski menadment, Sportska Akademija, Beograd, 1999.
38. Rai Aleksandar dr, Ekonomika sporta, Novi Sad, 2003.
39. Recommendations on International Travel and Tourism (United Nations
publication, Sales No.:64.I.6), 1458. plenarna sednica odrana 04.11.1966., str. 17
40. Rilke Bojana prof. dr, Evropski turizam, Evropski Univerzitet, Beograd, 2006.god.
41. Savezni drutveni sekretarijat za poslove robnog prometa, Razvoj i problemi
ugostiteljstva, Beograd, 1959., 1968., 1972., 1976., 1981., 1987.
42. Specijialni prilog, broj 47 magazina Odbrana, br. 95 od 1. septembra 2009.
godine, Intervju sa brigadnim generalom Rankom ivakom, komandantom
ViPVO Vojske Srbije
43. Specijialni prilog, broj 47 magazina Odbrana, br. 95 od 1. septembra 2009.
godine, Intervju sa pukovnikom Sretom Malinoviem, direktorom aeromitinga
Batajnica 2009
44. Stankovi M. S. 1994., Vrnjaka Banja, turistiko geografska monografija,
Srpsko geografsko drutvo, posebno izdanje, knjiga71, Beograd
45. Sun Cu Vu, Vetina ratovanja, VINC, Beograd, 1991.
46. Tahler Adel, Kairo, Veze izmeu sporta i turizma u privredi zemalja u razvoju,
Zbornik Ekonomske vrijednosti sportske rekreacije u turizmu, Zagreb, 1972.
80

_______________________________________________________________________
47. Todorovi Aleksandar dr, Teorije turizma i kulturno-umetnike vrednosti, Turistika

tampa, Beograd, 1990.god
48. Todorovi Slobodan, Civilno-vojni odnosi, VIZ, Beograd, 2004.god.
49. Unkovi Slobodan dr, Bojan Zeevi dr, Ekonomika turizma, Centar za izdavaku
delatnost Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2009.
50. UNWTO, Comendium of Tourism Statistics, 2005.god.
51. Vojna Enciklopedija, Druje, Vojnoizdavaki Zavod, Beograd, 1978.
52. Vukievi Slobodan, Menadment slobodnog vremena u turizmu, CID, Podgorica,
2007.
53. ugi B. Rade dr, Cvilna kontrola vojske kontrola budeta, Vojnoizdavaki zavod,
Beograd, 2007.
81

_______________________________________________________________________
WEB:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
www.blic.rs
www.hotelitara.rs
www.mod.gov.rs
www.airserbia2009.vs.rs
www.sr.wikipedia.org
www.vs.rs
www.mojheroj.com/heroji prolosti/
www.aeromagazin.rs/arhiva/aero o5/
www.krilapetrovgrada.org.rs/forum/
www.paluba.info>...>Srpska avijacija
www.aeromagazin.rs/arhiva/aero01/
www.redbullairrace.com/...air.../...Red-Bull-Air...
www.jat.com/active/sr-latin/home/main.../zaboravljeni as.html
82

MR - Vojni Potencijal U Turističkoj Ponudi Republike Srbije

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

MR - Vojni Potencijal U Turističkoj Ponudi Republike Srbije

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Poslovni sistemi u turizmu i hotelijerstvu

VOJNI POTENCIJAL U TURISTIKOJ PONUDI

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Lista grafikih prikaza ........3

VU Vrnjaka Banja ..............................................................................33

2. Organi i organizaciona struktura turistikih

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Lista grafikih prikaza:

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Slika 1. -Hotel i izletite Morovi, str. 39

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Tabela 1. Rast turizma u svetu

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Izvor: UNWTO, Compendium of Tourism Statistics, 2005.

omi ore, Psihologija turizma, Turistika tampa, Beograd, 1990., str. 63

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

namene pomenute institucije, ve njeno prilagoavanje savremenim svetskim tokovima u smislu

kapaciteta, lokacije vojnih

odmaralita, sa osvrtom na lepezu raznovrsnosti u geografskom, klimatskom, i kulturolokom

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

U istraivakom radu je definisan metodoloki koncept:

Istraivanje ima viestruki znaaj koji se ogleda u :

Drutveni cilj istraivanja ovog rada ogleda se u pruanju informacija pojedincima,

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Iskoristivost postojeih kapaciteta Vojnih Ustanova zahteva savremeni menadment koji

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

U vansezoni su hoteli primali i kolektive iz civilstva, sluili su za odmor i rekreaciju, kao i

U Sektoru pozadine-odeljenje za UKUS, odmor i rekreaciju i piljoprivrednu proizvodnju,

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Odeljenje po dubini osniva pored postojeih i sledee nove vojne ustanove: VU

Osnovna karakteristika navedene odluke Saveznog Izvrnog Vea da se ustanove prevedu na

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

za porodice vojnih lica

postojao je zaseban cenovnik, tj. cenovnik sa subvencionisanim cenama. Takoe, odreene

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

2.Razvoj sadraja vojne turistike ponude

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Obe grupe istovremeno su protkane odgovarajuim promenama kvaliteta usluga, odnosno

formiranje i razvoj hotelskih klubova (sport; ekskluzivnost),

resort objekti i centri (rekreacija i zabava u odgovarajuim destinacijarna),

za razne skupove (konvencije i konfercncije),

luksuzni i jeftini (budget) hoteli.

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

manji (porodini) hoteli,

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

1. Kvalitet turistike ponude i njihovo stanje

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

zaposlenih lanova organizacija sveta rada koji su od presudne uticajnosti za dosezanje

ekonomske i pravne uslove,

Strategijske odluke se donose u uslovima visoke neizvesnosti, odnosno u uslovima nepoznavanja

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojni potencijal u turistikoj ponudi Republike Srbije

Vojna Ustanova Tara