Bergqvist

Partikularizam (Dansi): Partikularistiko shvatanje etike ne vidi nikakvu ili gotovo nikakvu
ulogu koju bi moralni principi mogli igrati. Partikularisti misle da moralno rasuivanje moe
sasvim lepo funkcionisati bez bilo kakvog pozivanja na principe, i da zaista ne postoji sutinska
veza izmeu toga to je neko u pravom smislu moralni delatnik (full moral agent) i posedovanja
nekih principa. (str. 2)
Holizam u teoriji razloga: karakteristika koja predstavlja razlog u jednom sluaju, u drugom ne
mora uopte biti razlog, a moe biti i suprotan razlog
Atomizan u teoriji razloga: karakteristika koja prestavlja razlog u jednom sluaju, u drugom mora
ostati razlog, i zadrati istu polarnost. (str. 4)
Problem partikularizma: poravnavanje moralnog pejzaa uvoenjem zabrane da se povuku bilo
kakve interesantne i vane distinkcije izmeu patnje i boje pertli jer i jedno i drugo, u
odredjenim (right) okolnostima, imati direktan (neposredan) moralni znaaj u partikularistikoj
verziji holizma.
Siblijev ogranieni holizam predstavlja odbacivanje ovog radikalnog ekumenskog pristupa, time
to smatra da, umesto da kontekst odreuje ta treba da se rauna kao estetski relevantno,
kontekst prosto odreuje valnce estetikih razloga (koji su ve ustanovljeni kao relevantni, dakle
prima facie) (str. 5)
Bender s pravom tvrdi da je vano naprviti razliku izmeu ideje da posedovanje nekog estetikog
svojstva konstituie prima facie razlog za pozitivan sud o nekom umetnikom delu, i shvatanja
nekog estetikog svojstva kao vrednog in vacuo. On tvrdi da ovu razliku ne uvidjaju jasno ni
Sibli ni partikulartista. Motivacija koja lei u osnovi ovog pristupa je da se sauva generalistika
ideja da estetiki razlozi imaju optu snagu i primenjivost, a da se pritom ne pretpostavlja ono to
bi trebalo dokazati protiv partikulariste/holiste onako kako to Sibli ini kada pretpostavljda da
postoje opti kriterijumi estetike vrednosti (merit). (str. 7)
Bender kao da se obavezuje na sledee: Biti tanan (graceful) je obino (najeee, usually)
dobro, iako postoje nki sluajevi kada to nije tako. Sad, s obzirom da se ne oslanja na vrednost
koju tananost inherentno ima, pria se mora nastaviti tako da su najee konteksti takvi da
odreuju da se tananost mora shvatiti kao vrednost.
Ali, to to u najveem broju sluajeva riblja jaja ne uspeju da se razviju, ne znai da ne treba da
raunamo prisustvo ribljih jaja kao prima facie razlog da e biti ribe.
Sibli: Ne moemo razumno (intelligibly, koherentno moda) tout court (all told) rei, is a ovim
se Berdsli sigurno slae, Ovo delo je lose zato to je tanano, ili Ovo delo je dobro zato to je
prekieno (garish).
Dansijev holizam zasniva se na istoj ideji da u nekim, ali ne i svim sluajevima, treba da
opravdamo sud dodatnim objanjenjem.

Holista e se, tako svakako sloiti da neko umetniko delo ne moe biti dobro usled (in virtue of)
svoje prekienosti (kraj price); to jest, ne moe biti dobro iz tog razloga bez daljeg objanjenja. I
tavie, kao to smo videli, ni Sibli ni holista ne misle da veza izmeu toga da je neto tanano i
da je biti takav neto dobro, stvar principa. (str. 10).
Razlika izmeu Siblija i Dansija: Dok Sibli misli da bi ovakvo (dodatno) objanjenje ukljuivalo
referisanje samo na estetika vrednosna svojstva (aesthetic merit-properties), Dansi ne postavlja
bilo kakvo ogranienje u pogledu toga ta bi tu bilo ukljueno.
ta je onda Dansijevo reenje prigovora o poravnavnaju pejzaa i da li se ono moe iskoristiti
da odri onu vrstu stava Koji Sibli ima spram korienja estetikih razloga?
Dansi primenjuje pojam uobiajenog (default) kako bi ouvao predteorijsku distinkciju
izmeu, na primer, boje pertli i okrutnosti, u pogledu moralne relevantnosti. O uobiajenim
razlozima koji svoj posao obavljaju bez bilo kakve pomoi dodatnih obeleja konteksta. Kljuna
ideja je: uobiajeni razlozi ne zavise od neke dalje karakteristike ili karakterisika konteksta; ali
zavise od odsustva opovrgavajuih razloga (defeaters).
Primenjeno na trenutni kontekst, razmotrimo jo jednom estetiko vrednosno pripisivanje
harmoninosti. Ako to to je neko delo harmonino konstituie uobiajeni razlog za to da je delo
vredno, onda nije potrebna bilo kakva pomo drugih kvaliteta tog dela, i oekivali bismo da
opravdavanje pozitivnog suda stane sa zato to je harmonino. Ako s druge strane mislimo da
harmoninost nekog dela nije uobiajeni razlog, onda bi nam bila potrebna pomo drugih
svojstava tog dela kako bi harmoninost inila pozitivan doprinos.
Ovo nije isto kao Siblijev pojam inherentnosti, poto dansijevski holista ne eli da kae da je
harmonija vredna neyavisno od konteksta, ve pre da je harmonija takva da joj ne treba pomo
kako bi konstituisala pozitivnu vrednost. Naravno, generiki (opti) doputajui faktori su
obavezni (generic enablers), harmoninost mora postojati u kompleksnoj celini, ali nije potrebno
da postoji bilo kakvo specifino dodatno svojstvo kako bi harmoninost pozitivno doprinosila.
Ovo metafiziko objanjenje uobiajenih razloga daje nam nain da sauvamo ne-zaravnjen
(non-flat) estetiki pejza tako da sa ouvamo sredinju ideju iza Siblijevog sopstvenog gledita,
naime to da se zato to je tanano rauna kao prikladno opravdanje pozitivnog suda u smislu u
kojem to ne moe da se kae za zato to je prekieno. (str. 11)

I close this section by sketching an outline of a way to understand the nature of reasons and their
role in judgement that could be used to explain Sibleys particularist account of aesthetic
evaluation.
Ako neko svojstvo pozitivno doprinosi u estetikom vrednovanju nekog umetnikog dela, onda
je to partikularna (kontingentna) istina o tom delu, o kojoj neko mee znati ako je prikladno
osetljiv (suitably sensitive) u pogledu prirode estetskog konteksta o kojem je re (aesthetic
context in question). Pa ipak, istinitost neijeg suda da svojstvo o kojem govorimo predstavlja
razlog (sa odreenom valencom) u tom kontekstu, ne bi trebalo pomeati (conflated) sa
injenicom da uopte dolazi do razmatranja o kojem govorimo (that the consideration in question
obtains). Zapravo, estetiki sud se opravdava (is merited), ne injenicom da neko svojstvo
postoji, ve pre na osnovu toga kako bi ovu injenicu razumno trebalo shvatiti u konkretnom
estetikom vrednovanju (appraisal): ovo je normativno stanje stvari (fact of the matter). Ako je
svojstvo koje delom utemeljuje (grounds) normativnu injenicu drugog reda, injenicu da se radi
o estetikom razlogu (being an aesthetic reason) takvo da mu ne treba pomo nekog drugog
dodatnog svojstva estetikog konteksta kako bi doprinosila vrednosti, onda je to uobiajeni
estetiki razlog. tavie, ono bi sauvalo taj status ak i ako bi njegova uobiajena razlona
snaga (reason-giving force) bila ponitena ili preokrenuta prisustvom opovrgavajuih razloga.
Nasuprot tome, ako doprinoenje vrednosti zavisi od prisustva kontekstualnih propusnih usova
(contextual enabling conditions) kako bi to svojstvo moglo da funkcionie kao razlog (feature
function as reason), onda je ono ne-uobiajeno (non-default).
Pojam uobiajenih razloga daje oblik estetikom pejzau jer daje nain da se odri intuitivna
razlika izmeu naeg shvatanja nekog predmeta kao tananog, i shvatanja tog predmeta kao,
recimo, plavog.
Kljuna ideja (prethodno shvatanje) proizlazila bi iz opte slike racionalnosti koju ja sama
preferiram: shvatanja da racionalnost podrazumeva razluivanje, neku vrstu praktine
kompetentnosti ili osetljivosti koja ne zavisi od inferencijalnih prelaza sa premisa na zakljuke,
ve pre od sposobnosti ili vetine (ability or skill) (str. 12-13).
Zakljuak
U ovom radu pokuala sam da osvetlim motivaciju za Siblijevo obavezivanje na inherentna
vrednosna svojstva. Sugerisala sam da je Sibli verovao da je njegovoj teoriji potreban takav
pojam kako bi istakao razliku (u pogledu estetike relevantnosti) izmeu toga da je neko delo
tanano i da je zeleno. Razlika se moe razumeti u smislu rosovskog shvatanja prima facie
estetikih razloga. Tvrdila sam da je ovo neodrivo usled epistemolokih problema koji se
povezuju sa onom vrstom testa izolacije koja bi se zahtevala radi prepoznavanje inherentne
vrednosti nekog vrednosnog svojstva (merit-property). Postom sam tvrdila da Benderova
sugestija da ono to je prima facie treba da objasnimo u smislu optih tendencija i samo povlai
odreene probleme. Alternativa koju sam potom sugerisala dansijevski holizam u pogledu
razloga ima odreenu tekou (zamera mu se poravnavanje estetikog pejzaa), ali poseduje
sredstva za prevazilaenje tog problema, naime podelu na uobiajene i ne-uobiajene razloge.
Dansijevski ekumeniki stav o relevantnim razlozima svakako predstavlja napredak u odnosu na
raosovsku ideju da su samo estetika svojstva (ma koja bila) relevantna, a pritom ne ide tako

daleko da porekne da postoji bilo kakva razlika izmeu toga da je neto tanano, i toga da je neto
zeleno, jer ovo prvo predstavlja uobiajen razlog da pozitivno prosuujemo a ovo drugo ne. I
poto ne postoji zahtev za testom izolacije, jer holista ne smatra da razlozi postoje kao razlozi
nezavisno od konteksta, postoji razlog da se preferiraju uobiajeni razlozi u odnos na inherentna
vrednosna svojstva kako bi se objasnile razlike izmeu adekvatnih opravdanja tout court sudova
(judgements).
Ali znai li ovo da bi trebalo da odbacimo Siblijevo objanjenje estetikih razloga (u prilog
dansijevskom), ili bi trebalo da probamo da ih asimilujemo? U odreenom smislu, pitanje je
akademsko nije vano koje ime damo teoriji sve dok nam ona prua bolje razumevanje prirodi
estetikih razloga. S tim u vidu, neto nam govori i injenica (it is illuminating to see) kako su
ove dve teorije sline kada je re o nainu na koji razmatraju one sluajeve u kojima naa
oekivanja spram ponaanja estetikih razloga nisu zadovoljena (are frustrated). Ono to od
mogunosti preostaje (the resulting options) je ili da mislimo da zaravnjeni estetiki pejza nije
nita loe, ili da razvijemo neto nalik dansijevskom partikularizmu sa ijim sam skiciranjem
ovde poela.