Вы находитесь на странице: 1из 58

UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLjOPRIVREDNI FAKULTET
Departmanzaekonomikupoljoprivrede i
sociologijusela

Kandidat:
Kulain Slaana

Mentor:
Prof. dr Mili Duan

Utvrivanje ekonomske isplativosti hladnjae na


porodinom gazdinstvu

Master rad

Novi Sad, 2014.


1

Slaana Kulain

Komisija za ocenu i odbranu Master rada:

Dr Duan Mili, redovni professor, mentor


__________________________
Menadment i organizacija u poljoprivredi
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dr Vladislav Zeki, vanrednini professor, predsednik


________________________
Raunovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gatdinstava
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Dr Mirjana Luka Bulatovi,docent, lan komisije


_________________________
Menadment i organizacija u poljoprivredi
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Slaana Kulain

SADRAJ
REZIME
SUMMARY
1. UVOD 1
2.PREDMET I CILJ ISTRAIVANJA .3
3. IZVORI PODATAKA I I METOD RADA ...4
4. REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOM.4

4.1.Tendencije proizvodnje jabuke u Srbiji....................................................................................4


4.2.Berba voa .................................................................................................................... ... ......7
4.3. Naini uvanja (skladitenja)................................................................ ..................................9
4.4. Specifinosti uvanja jabuke..13
4.5. Pojam investicija...19
4.6. Metode investicione kalkulacije...21
4.7. Osnovni ekonomski parametric investicione kalkulacije.23
4.8. Investiciona vrednost izgradnje hladnjae za uvanje jabuke..23
4.9. Ocena ekonomske isplativosti investicija.35
4.9.1. Gotovinski tok...36
4.9.2. Ekonomski tok...37
4.9.3. Neto sadanja vrednost investicionog projekta.38
4.9.4. Vreme povrata investicionih ulaganja...38
4.9.5. Interna stopa rentabilnosti.....39
4.9.6. Donja taka rentabilnosti...40
4.9.7. Drutvena opravdanost projekta40
4.9.8. Rizici......40
4.10. Primena HACCP standard..42
4.10.1. Istorija razvoja HACCP sistema......42
4.10.2. HACCP sistem u svetu I kod nas44
4.10.3. Karakteristike, ciljevi i principi HACCP sistema46
5.ZAKLJUAK...48
6.LITERATURA.....49
3

Slaana Kulain

REZIME
Jabuka je druga po znaaju vona vrsta u Srbiji i najznaajnija vona vrsta u svetu. Proizvodi se
skoro u svim zemljama sveta, posebno na severnoj hemisferi. Najvei svetski proizvoa je
Kina, a veliki udeo u ukupnoj proizvodnji ostvaruju Sjedinjene Amerike Drave, Iran i Turska.
Najvei evropski proizvoa je Italija. U ispitivanom periodu (2003-2012) u Republici Srbiji je
broj rodnih stabala jabuke iznosio 15,4 miliona sa tendencijuom poveanja po prosenoj
godinjoj stopi promene od 1,43 %. Prosean prinos po stablu je iznosio 15,14 kg/stablu (stopa
promene -0,55%). Ostvarena prosena proizvodnja jabuke je iznosila 231600 t sa tendencijom
blagog poveanja po prosenoj godinjoj stopi promene od 0,69 %. Vojvodina sa proseno 5,2
miliona rodnih stabala i proizvodnjom od 90000 t uestvuje sa 33,5 % u ukupnim rodnim
stablima, a sa 38,96 % u ukupnoj proizvodnji jabuke u Srbiji.
Voe se osim potronje u sveem stanju moe uvati krae ili due vreme u hladnjaama i
koristiti za razliite oblike prerade. U sutini se moe se govoriti o pet (5) kljunih elemenata
integrisanog lanca hlaenja: proizvodnja, prerada i pakovanje, uvanje u hladnjaama i
distribucija, transport prevoznim sredstvima-hladnjaama i prodaja. Svaki od nabrojanih
elemenata se moe posebno posmatrati, ali svi zajedno predstavljaju neraskidivu celinu. Ukoliko
samo jedan od njih nedostaje, ili postoji problem u njegovom funkcionisanju ne moe se govoriti
o integrisanom lancu hlaenja proizvoda.Vanost uvanja proizvoda u hladnjaama i njihova
distribucija se esto previa, a ipak predstavlja znaajnu aktivnost za produenje upotrebljivog i
funkcionalnog roka trajanja kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budui da veina farmera i
proizvoaa proizvoda prihvata cenu koju formira trite, oni su rtve ciklusa ponude i potranje
poljoprivrednih proizvoda. Tokom sezone berbe, kada proizvoda ima najvie, cene su veoma
niske. Produavajui ivot uskladitenih proizvoda efektivnim upravljanjem skladitenja u
hladnjaama, farmeri mogu da prodaju svoje proizvode van pica sezone i tako vie zarade u
vreme kada je manja ponuda, a vea potranja. Na ovu osnovnu prirodu ponude i potranje
umnogome utie odgovarajue upravljanje lancem hlaenja, ukljuujui, izmeu ostalog, i
kvalitet rukovanja posle berbe, preradu, pakovanje i skladitenje lakokvarljivih proizvoda.
Realizacija projekta izgradnje hladnjae za uvanje jabuke kapaciteta 200 t u ekonomskom i
finansijskom smislu je opravdana, iz sledeih razloga:Proseno ostvarena neto dobit u svim
godinama projektovanog perioda iznosi 873.667 dinara.Finansijski tok projekta je u svim
godinama pozitivan. Projekat je likvidan tokom svog veka. Ekonomski tok je pozitivan.Neto
sadanja vrednost projekta, koja pokazuje ukupne apsolutne efekte od investicija u sadanjem
trenutku, iznosi 251.000 dinara. Sa aspekta neto sadanje vrednosti projekat je prihvatljiv jer je
ona pozitivna tj vea od nule.Interna stopa rentabilnosi iznosi 22,31 %, to je znatno vie od
kamatne stope.Povraaj investiranih sredstava se oekuje za 2 godine i 11 meseci.
Kljune rei: jabuka, berba voa, hladnjaa, investiciona kalkulacija, ocena ekonomske
isplativosti

Slaana Kulain

SUMMARY
Apple is the second most important fruit species in Serbia and the most important fruit species in
the world. It is produced in almost all countries of the world, particularly in the northern
hemisphere. The world's largest producer is China, a large share of the total production achieved
the United States of America, Iran and Turkey. In the examined period (2003-2012) in the
Republic of Serbia is the number of productive apple trees was 15.4 million with tendency
increase at an average annual rate of change of 1.43%. The average yield per tree was 15.14 kg /
tree (the rate of change of -0.55%). The average production of apples amounted to 231600
tonnes with a slight tendency to increase at an average annual rate of change of 0.69%.
Vojvodina with an average of 5.2 million fruit trees and the production of 90 000 t participate
for 33.5% of the total productive trees, with 38.96% of the total apple production in Serbia.
Fruits in addition to fresh consumption can be kept shorter or longer time in cold storage, and use
of various forms of processing. In fact it is possible to speak about the five (5) key elements of
the integrated cold chain: production, processing, packing, storing in cold storage and
distribution, transport, means of transport, refrigerated and sales. Each of the above elements can
be separately considered, but all together constitute an inseparable whole. If only one of them is
missing, or there is a problem in its operation can not be talking about the integrated cold chain
product. Importance storage products in in cold storage and their distribution is often overlooked,
yet is an important activity for the extension of usable and functional shelf-life of perishable f
oodstuffs. Future the most of the farmers and producers of products will accept a price
established by the market, they are victims of the cycle of supply and demand of agricultural
products.
During the harvest season, when the product has the highest prices are very low. Extending the
life of products stored by effective management of cold storage, farmers can sell their products
outside the peak season, thus more revenue at a time when lower supply and higher demand. On
this basic nature of supply and demand greatly influence the appropriate chain management
cooling, including, among other things, the quality of post-harvest handling, processing,
packaging and storage of perishable products.
The implementation of project construction of cold storage for storing apples for 200 t. the
economic and financial terms is justified for the following reasons: Average net profit for each
year of the projection period amounted to 873,667 dinars. Financial course of the project is
positive in all years. The project is liquid during its lifetime. Economic flow is positive.Neto
present value of the project, which shows the total absolute effects of the investment at the
present time is 251,000 dinars. From the standpoint of the net present value of the project is
acceptable because it is positive, that is larger than zero. Internal rate of profitability is 22.31%,
which is significantly more than the interest rate. Return on invested funds is expected in 2 years
and 11 months.
Keywords: apple, harvest fruit, cold storage , investment calculations, assessmentof economic
pauable

Slaana Kulain
1. UVOD
Voe se osim potronje u sveem stanju moe uvati krae ili due vreme u hladnjaama i
koristiti za razliite oblike prerade. U sutini se moe se govoriti o pet (5) kljunih elemenata
integrisanog lanca hlaenja: proizvodnja, prerada i pakovanje, uvanje u hladnjaama i
distribucija, transport prevoznim sredstvima-hladnjaama i prodaja. Svaki od nabrojanih
elemenata se moe posebno posmatrati, ali svi zajedno predstavljaju neraskidivu celinu. Ukoliko
samo jedan od njih nedostaje, ili postoji problem u njegovom funkcionisanju ne moe se govoriti
o integrisanom lancu hlaenja proizvoda.Vanost uvanja proizvoda u hladnjaama i njihova
distribucija se esto previa, a ipak predstavlja znaajnu aktivnost za produenje upotrebljivog i
funkcionalnog roka trajanja kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budui da veina farmera i
proizvoaa proizvoda prihvata cenu koju formira trite, oni su rtve ciklusa ponude i potranje
poljoprivrednih Srpski agrobiznis se menja na bolje, traei nove modele lanaca isporuke i
povezivanja sa hipermerketima, proizvodima sa dodatom vrednou i modernom praksom
poslovanja. Ipak, srpski agrobiznis mora postati jo dinaminiji, kako bi odrao korak sa brzom
transformacijom agrobiznisa na globalnom nivou. Nije samo u pitanju sposobnost srpskih
proizvoda da budu konkurentni na izvoznim tritima, ve i sposobnost srpskog agrobiznisa da
bude konkurentan sa inostranom konkurencijom na domaem tritu.
Svee voe i povre ima vei sadraj vode i podlono je brzom i lakom kvarenju posle berbe,
zbog raznih biohemijskih procesa. Na ove procese umnogome utiu uslovi iz okruenja
(temperatura, relativna vlanost, gasovita atmosfera) u kojima se uvaju posle berbe. Stoga, da bi
se odrao kvalitet, poveao rok upotrebe i produio period prodaje voa i povra, preduslov je
kontrola uslova uvanja tokom skladitenja i transporta. Procenjuje se da Srbija godinje gubi
30-40% svojih proizvoda u razliitim fazama posle berbe(Neel i Bonar,2009). Hlaenje je
osnovni poznati metod za uspeno skladitenje sveeg voa i povra kako bi se odrala njihova
sveina i ukus.
Uvoenje efikasnog sistema lanca hlaenja u Srbiji radi ouvanja sveeg voa (jagodiastog
voa, kajsija, breskvi, groa, treanja, kruaka, jabuka, ljiva, itd.), povra (karfiol, boranija,
graak, luk, paradajz, krompir, itd.), kao i divljih i domaih peuraka, moe poboljati prodaju i
poveati profit i na domaem i na stranim tritima.
Vanost uvanja proizvoda u hladnjaama i njihova distribucija se esto previa, a ipak
predstavlja znaajnu aktivnost za produenje upotrebljivog i funkcionalnog roka trajanja
kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budui da veina farmera i proizvoaa proizvoda prihvata
cenu koju formira trite, oni su rtve ciklusa ponude i potranje poljoprivrednih proizvoda.
Tokom sezone berbe, kada proizvoda ima najvie, cene su veoma niske. Produavajui ivot
uskladitenih proizvoda efektivnim upravljanjem skladitenja u hladnjaama, farmeri mogu da
prodaju svoje proizvode van pica sezone i tako vie zarade u vreme kada je manja ponuda, a
vea potranja. Na ovu osnovnu prirodu ponude i potranje umnogome utie odgovarajue
upravljanje lancem hlaenja, ukljuujui, izmeu ostalog, i kvalitet rukovanja posle berbe,
preradu, pakovanje i skladitenje lakokvarljivih proizvoda.
Upravljanje temperaturom i operativna efikasnost su najvanije komponente efektivnog
uvanja proizvoda u hladnjaama i njihove distribucije, pa e to kao rezultat imati dui rok

Slaana Kulain
trajanja proizvoda, smanjenje tete i gubitaka, kao i poboljan radijus distribucije visoko
kvalitetnih kvarljivih proizvoda izvan proizvodne sezone.
Sloenost planiranja investicija proizilazi iz vie faktora, a to, su pre svega: sloenost
strukture ulaganja, neophodnost procene duine perioda korienja investicija i osetljivost
procene ekonomskih efekata ulaganja za dui vremenski period koliko se investicija koristi,
potreba da se predviaju teko predvidljivi faktori kao to su kretanje i visina cena
repromaterijala, investicionih stavki i finalnih proizvoda, visina kamatne stope i slino.U toku
investicionog procesa javlja se niz novanih izdavanja za pribavljanje, odravanje i upotrebu
investicionog objekta, kao i niz novanih primanja koja su rezultat realizacije dobijenih
proizvoda ili izvrenih usluga.
Pri nabavci nove opreme odliv novanog kapitala (investicije) predstavlja ulaganje u sredstva
za rad, koja se iskazuju u celosti na poetku ivotnog veka projekta, a ne kao amortizacija u
pojedinim godinama. Cilj koji se eli ostvariti u samoj eksploataciji voa nakon berebe je
redovno snabdevanje potroaa tokom cele godine, redovno snabdevanje potroaa tokom manje
rodnih i nerodnih godina, redovno snabdevanje potroaa na udaljenim i nepristupanijim
mestima, zdraviji i kvalitetniji nivo ishrane, iskoriavanje vika voa nekonzumiranog u sveem
stanju, stimulisanje primarne proizvodnje kroz obezbeen plasman i izbegnut gubitak
nekonzumiranog sveeg voa, racionalnije iskoriavanje priprodnih resursa, masovnije
zapoljavanje nekvalifikovane radne snage, naroito na selu, mogunost izvoza uz adekvatnu
primenu standarda kvaliteta voa i preraevina od voa, ukazivanje na ekonomsku isplativost
izgradnje hladnjae i njihov znaaj kod eksploatacije voa, kao i na sve mere predostronosti
prilikom same eksploatacije voa u cilju ouvanja kvaliteta ubranih proizvoda, kako ne bi dolo
do gubitka istog, i kako bi krajnji korisnici bili zadovoljni,a proizvodi koje oni konzumiraju,pre
svega, bezbedni po njihovo zdravlje.
Hlaenje ima veoma vanu ulogu u smislu zadovoljenja potreba rastueg broja potroaa
u urbanim sredinama, kao i smanjenja gubitka koji nastaju kvarenjem hrane. Potronja smrznute
hrane po stanovniku u zapadnoj Evropi je pet puta vea nego u zemljama istone Evrope (Mili,
Radojevi, 2003). U svetu se proseno godinje izgubi oko 300 miliona tona hrane zbog toga to
nije blagovremeno primenjeno hlaenje.
Jabuka je najznaajnija kontinentalna vona vrsta u svetu. Zajedno sa pomorandom i
bananom dominira svetskim marketima kao jedno od najomiljenijeg voa, koje se koriste tokom
itave godine (Bound, 2005). Velika sposobnost prilagoavanja jabuke razliitim prirodnim
uslovima i visok kvalitet plodova, osigurali su joj veoma znaajno mesto u voarskoj proizvodnji
u svetu. Prema podacima FAOSTAT-a godinja svetska proizvodnja jabuke u 2010. godini je
bila neto manja od 70 miliona tona. Najvei svetski proizvoa je Kina sa preko 30 miliona
tona, a zatim slede SAD, Turska, Poljska, Italija i Francuska.
S obzirom na praktino neprekidnu sezonu potronje jabuke, ona je veoma znaajna,
kako u ishrani, tako i sa ekonomskog aspekta. Moe se istai, da je jabuka merilo razvijenosti
voarske proizvodnje svake zemlje, pa se sa porastom broja stabala jabuke poveava
intenzivnost voarske proizvodnje u globalu i obrnuto.
Plod jabuke sadri oko 14 % ugljenih hidrata, uglavnom glukoze i fruktoze, koje organizam
veoma lako i potpuno koristi i dobija potrebnu energiju. Proteina i masti u jabuci ima veoma
7

Slaana Kulain
malo po 0,4 % , ali to joj se ne moe pripisati kao nedostatak. Zbog ovakvih svojstava jabuke
se koriste za dijetalnu ishranu gojaznih osoba. Kilogram jabuka daje 2.400 kJ, i ima energetsku
vrednost kao litar mleka, pola kilograma testenine ili est kilograma krastavca.
Jabuka predstavlja, takoe, vaan izvor mineralnih materija, naroito kalcijuma i fosfora.Od
organskih sastojaka, pored eera, jabuka sadri dosta vonih kiselina ( jabune, limunske i dr. )
koje daju osveavajui ukus. U jabuci su najvie zastupljeni vitamini B1 i B2 , vitamin C i znatne
koliine karotina ( Vlahovi, 2003).
2. PREDMET I CILJ ISTRAIVANJA
Posle obavljene berbe, voe se u sveem stanju moe uvati krae ili due vreme u
hladnjaama i koristiti za razliite oblike prerade. U sutini se moe se govoriti o pet (5)
kljunih elemenata integrisanog lanca hlaenja: proizvodnja, prerada i pakovanje, uvanje u
hladnjaama i distribucija, transport prevoznim sredstvima-hladnjaama i prodaja. Svaki od
nabrojanih elemenata se moe posebno posmatrati, ali svi zajedno predstavljaju neraskidivu
celinu. Ukoliko samo jedan od njih nedostaje, ili postoji problem u njegovom funkcionisanju ne
moe se govoriti o integrisanom lancu hlaenja proizvoda.
Mali poljoprivredni proizvoai imaju znaajnu ulogu u proizvodnji i prometu voa. Zbog
niskih otkupnih i prodajnih cena, kao i zbog velike konkurencije morali su nai nain da svoje
proizvode sauvaju i prodaju u momentu kada mogu da postignu najvie prodajne cene na
tritu. Da bi obezbedili dugotrajno i kvalitetno uvanje plodova voa sve do momenta plasmana
na trite neophodno je da poseduju adekvatne komore za hlaenje.
U radu je dat prikaz trokova podizanja konvencionalne hladnjae kapaciteta 200 tona
primeru porodinog gazdinstva koje organizuje proizvodnju jabuke na povrini od69 ari i 09 ma
u narednom periodu se planira proirenje povrina pod ovom vonom vrstom.
Da bi ostvarili profit individualni poljoprivredni proizvoai su uvideli ansu u
zajednikom nastupu na tritu sa kvalitetnim i jedinstvenim proizvodom. Kvalitetnu jabuku su
imali, ali je taj kvalitet trebalo ouvati sve do momenta iznoenja na trite. Ovo je moglo da se
postigne samo ukoliko bi se jabuka skladitila u optimalnim uslovima koji bi obezbedili
ouvanje kvaliteta do izlaska na trite. Pored injenice da se zadrava kvalitet jabuke
skladitene uhladnjai odlaganjem plasmana prua se mogunost da se postigne vea prodajna
cena.
Usluge uvanja proizvoda u hladnjaama i njihova distribucija predstavljaju veoma znaajnu
kariku i integrisanom lancu hlaenja. Zbog toga je osnovni cilj istraivanja u ovom radu
sagledavanje ekonomske isplativosti hladnjae za uvanje voa (jabuke) na jednom porodinom
gazdinstvu. Na osnovu visine investicionih ulaganja za izgradnju konvencionalne hladnjae
kapaciteta 300 t.utvrdie se opravdanost investiranja, odnosno najkrai rok povraaja uloenih
sredstava. Istovremeno e biti utvrena neto sadanja vrednost investicionog projekta, interna
stopa rentabilnosti,donja taka rentabilnosti (rizik), kao i drutvena opravdanost projekta.

Slaana Kulain
3. IZVORI PODATAKA I METOD RADA

Za izradu rada korieni su interni podaci sa porodinog gazdinstva koje planira


podizanje konvencionalne hladnjae za uvanje jabuke. Istovremeno su korieni statistiki
podaci o kapacitetima proizvodnje jabuke u Srbiji u periodu 2003-2012. godine. Pored navedenih
izvora korieni su i rezultati istraivanja publikovani u radovima autora koji obrauju
posmatranu problematiku.
Primenjeni metod rada prilikom utvrivanja ekonomske isplativosti investiranja u
analiziranu konvevcionalnu hladnjau je investiciona kalkulacija, koja je obuhvatila utvrivanje
svih novanih primanja i izdavanja u toku investicionog perioda. Svi elementi mikroekonomske
kalkulacije (kalkulacije koje se sastavljaju za konkretno gazdinstvo - hladnjau), utvreni su na
bazi odreenih proizvodno-ekonomskih uslova (prinos, tehniki normativi i trine cene) u
kojima se obavlja proizvodnja u konkretnom porodinom gazdinstvu.
Primenjene metode pri izradi rada su:
Metod analize u kojem su svi dostupni materijali analizirani i iz kojih su izvuene
relavantne injenice za podatke i zakljuke koji su inkorporirani u radu;
Metod sinteze, kojim su objedinjene prethodno navedene metode i time predstavljeni
rezultati do kojih se dolo i koji su naroito posluili pri izvoenju zakljuka;
Statitke metodeinvesticione kalkulacije.
Izvori koji su korieni pri obradi ove teme su pisani materijali, kao to su:

projekat podizanja hladnjae kapaciteta 200 t ;

nauni i struni radovi vezani za organizaciju, funkcionisanje berbe i klasiranja


plodova voa, uvanje, kako u zatvorenom, tako i otvorenom prostoru, standardi kvaliteta,
kao i logistika transporta;

literatura u kojoj je detaljno prikazana ocena investicionih projekata;


4. REZULTATI ISTRAIVANJA

4.1. Tendencije proizvodnje jabuke u Srbiji


Jabuka spada u najznaajniju vonu vrstu u svetu i vodeu vrstu u Evropi. Poreklom je iz
severozapadnih predela Azije i susednih evropskih podruja. Ovi predeli Azije i Evrope odlikuju
se najveim bogatstvom formi jabuka i njihovom odgovarajuom naslednom varijabilnou.
Ljudi su najpre upoznali i koristili u ishrani plodove divlje jabuke. Tokom mnogih vekova
jabuku su postepeno pripitomljavali i menjali njenu naslednu prirodu, prilagoavajui je svojim
potrebama.O tome, da je ovek odavno poznavao jabuku i koristio njene plodove svedoe
plodovi jabuke na spomenicima starog Egipta, ugljenisani ostaci plodova jabuke iz doba sojenica
u vajcarskoj, esto spominjane jabukeu prastarim mitolokim priama itd (Mili i Radojevi,
2003).Na osnovu toga se smatra, da su ljudi koristili jabuku due od 5000 godina. A mnogi

Slaana Kulain
spomenici kulture drevne Kine, Persije, Egipta, Grke, Rima potvruju da se jabuka gaji i koristi
kao pitoma voka vie od 4000 godina.
Regionalno posmatrano najvea proizvodnja jabuke u Srbiji se ostvaruje u Severnobakom okrugu (optine: Baka Topola, Mali Io i Subotica), koji daje 12% ukupne domae
proizvodnje, znaajniji su jo i grad Beograd, juno-banatski, podunavski i sremski okruzi, koji
zajedno daju skoro polovinu domae proizvodnje jabuke. Apsolutno najveu proizvodnju ima
optina Subotica. Najznaajniji proizvoa jeste Centralni deo Republike Srbije sa ueem od
blizu dve treine. Gaji se veoma veliki broj sorti, od autohtonih (istina sve manje), pa do
najplemenitijih sorata (Vlahovi, 2003).
U periodu 2003-2012. godine prosean broj rodnih stabala jabuke u Republici Srbiji
iznosio je 15,4 miliona sa variranjima po analiziranim godinama od 14,7 mil. u 2006. godini
do 16,9 mil. u 2012. godini (tabela 1). Broj rodnih stabala se poveava po prosenoj godinjoj
stopi promene od 1,43 %.
Tabela 1.Tendencije kretanja rodnih stabala jabuke u Srbiji u periodu 2003-2012. godine
Broj rodnih stabala (u 000)
Pokazatelji
Republika Srbija

Centralna Srbija

Vojvodina

Prosek 2003-2012

15380

10228

5152

Minimum

14658

9980

4678

Maksimum

16904

10559

6345

1,43

0,61

0,90

4,74

2,05

10,65

Stopa promene (%)


Koef. varijacije (%)

Izvor: www.stat.gov.rs
Vojvodina sa proseno 5,2 miliona rodnih stabala u periodu 2003-2012. godine uestvuje
sa 33,5 % u ukupnom broju rodnih stabala jabuke u Srbiji. Variranje broja rodnih stabala po
godinama se kretalo od 4,67 mil. u 2006. godini do 6,35 mil. u 2012. godini. Prosean broj
rodnih stabala pokazuje tendenciju poveanja po prosenoj godinjoj stopi promene od 0,90 %.
U periodu 2003-2012. godine prosean prinos jabuke u Republici Srbiji iznosio je 15,14
kg/st. sa variranjima po godinama od 11 kg/st. u 2012. godini do 18,1 kg/st. u 2009.
godini(tabela 2). U celom ispitivanom periodu zabeleeno je poveanje prinosa jabuke po
prosenoj godinjoj stopu promene od 0,71%.

10

Slaana Kulain

Tabela 2. Tendencije kretanja prinosa jabukeu Srbiji u periodu 2003-2012. godine


Prinos (kg/stab.)
Pokazatelji
Republika Srbija

Centralna Srbija

Vojvodina

Prosek 2003-2012

15,14

13,8

17,57

Minimum

11,0

9,0

12,0

Maksimum

18,1

17.4

19,9

-0,55

-1,09

-1,08

14,76

13,85

13,80

Stopa promene (%)


Koef. varijacije (%)

Izvor: www.stat.gov.rs
U analiziranom period (2003-2012) u Centralnoj Srbiji prosean prinos jabuke iznosio je
13,8 kg/st., a u Vojvodini 17,57 kg/st. Prosean prinos se smanjuje, kako u Centralnoj Srbiji,
tako i u Vojvodini po prosenoj godinjoj stopi promene od oko -1,08 %.
U proseku za ispitivani period (2003-2012). ostvarena proizvodnja jabuke u Republici
Srbiji iznosila je 231000 t., sa variranjima po posmatranim godinama od 184000 t. u 2004.
godini do 282000 t. u 2009. godini (tabela 3). I pored ispoljenih variranja po analiziranim
godinama proizvodnja jabuke se poveava po prosenoj stopi promene od 1,43 % godinje.
Tabela 3. Tendencije kretanja proizvodnje jabuke u Srbiji u periodu 2003-2012. Godine
Proizvodnja jabuke (u 000 tona)
Pokazatelji
Republika Srbija

Centralna Srbija

Vojvodina

Prosek 2003-2012

231

141

90

Minimum

184

100

73

Maksimum

266

177

108

0,69

-0,18

2,14

14,70

18,85

13,55

Stopa promene (%)


Koef. varijacije (%)

Izvor: www.stat.gov.rs

11

Slaana Kulain
U proseku za period 2003-2012. godine Vojvodina sa proizvodnjom od 90000 t. zauzima
uee 38,96 % u ukupnoj proizvodnji jabuke u Srbiji. Ostvarena proizvodnja jabuke u
Vojvodini se poveava po stopi promene od 2,14 % ,a smanjuje u Centralnoj Srbiji po
preosenoj godinjoj stopi promene od -0,18 %.

4.2. Berba voa


Berba voa je jedna od znaajnih agrotehnikih mera koja treba da omogui uspenu
realizaciju plodova voa. Berba voa je jedna od najinteresantnijih i najvanijih radnih operacija
u voarskoj proizvodnji, jer predstavlja zavrni proces rada(Mili i sar., 1993). Svi radni procesi,
celokupna agrotehnika-nega zasada, odravanje zemljita, ubrenje i slino, kao i svako
angaovanje radnika i sredstava u procesu proizvodnje su usmereni na to da se dospe do procesa
berbe, koja treba da pokae koliki i kakav je uspeh postignut. Posebno je znaajna zbog
injenice, jer od stepena zrelosti plodova i naina berbe i uvanja plodova do potronje, zavisi i
ostvareni finansijski rezultat. Na kvalitet i trajanost plodova utie, pre svega, vreme berbe,
nain berbe i manipulacija sa plodovima. Zbog toga je potreban visok nivo obuenosti radnika
pri izvoenju berbe.
Zreli plodovi voa imaju kratku trajnost,odnosno upotrebljivost to se posebno odnosi
na rane sorte voa.Zbog toga je berbu voa neophodno obaviti u optimalnom agrotehnikom
roku,a obrane plodove to bre dopremiti do potroaa. Osim kratkog vremena upotrebljivosti
svei plodovi voa se odlikuju viskom stepenom osetljivosti na razliite mehanike dodire, pa se
berba mora izvoditi struno radi to manjeg oteenja plodova(Mili i sar., 2013).
U razvijenim voarskim zemljama tehnologiji berbe i skladitenja voa posveuje se velika
panja. Prema podacima agencije UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO, 2002) gubici u prinosima
nakon berbe sveeg voa, u zavisnosti od primenjenog tretmana, kreu se od 5 do 25% u
razvijenim zemljama, a od 20 do 50% u zemljama u razvoju(Paali, 2009).Da bi se ovi gubici
smanjili, neophodno je stei osnovna znanja o biologiji i fiziolokim procesima u plodovima
tokom rastenja i razvia, u periodu do i nakon obavljene berbe, kao i o uticaju faktora spoljne
sredine na pogoranje kvaliteta plodova.
Berba voa se moe izvriti u fazi fizioloke zrelosti(najpoznije sorte jabuke i kruke),
kada je fizioloki ili skoro potpuno zrelo(rane sorte jabuka i kruaka,breskve, kajsije, ljive), kao
i kada je skoro potpuno zrelo, zbog toga to ne moe dozreti posle obavljene berbe (jagoda,
malina, kupina, trenja, vinja).
Plodovi koji se beru u fiziolokoj zrelosti mogu podjednako dobro dozrevati i posle
berbe, kao i pre berbe, ali jedino pod uslovom da su dostigli dovoljan stepen fizioloke zrelosti.
Dozrevajui posle berbe, voe je podlono brojnim i raznovrsnim promenama koje mogu da
obezbede optimalnu upotrebnu vrednost.
U cilju spreavanja posledica prerane, odnosno prekasne berbe, u praksi se najee
koriste metode za dugoronu i kratkoronu prognozu zrelosti plodova, koje se mogu svrstati u 6
grupa:
-Morfoloke osobine ploda(oblik poprenog preseka ploda).
-Mehanika svojstva tkiva(lakoa odvajanja, sonost ploda).

12

Slaana Kulain
-Hemijska svojstva tkiva i soka(koliina skroba, koliina suve materije u soku, koliina ukupnih
kiselina, ph vrednost).
-Unutranji sastav ploda(boja mesnatog dela, osobine semenki, odnos mesnatog dela i pokoice).
-Fizika svojstva soka(specifina teina).
-Fizioloke osobine plodova(starost ploda, isputanje isparljivih materija).
Dugorono se vreme berbe moe prognozirati na osnovu broja dana od punog cvetanja do
berbe. U praksi se najee koriste metode kratkorone prognoze na osnovu jodno-skrobnog
testa, vrstine parenhima ploda, lakoe odvajanja od grane ili peteljke, oblik preseka ploda,
organoleptike ocene.
Nain berbe zavisi od namene vonih plodova(upotreba u sveem stanju, prerada i sl.) i
karakteristike plodova pojedinih vrsta i sorti. Berba se moe organizovati:
Runo
Polumehanizovano
Mehanizovano
Kada je u pitanju voe za stonu upotrebu, plodovi veine vonih vrsta se najee beru
runo. Poto je to najskuplji nain berbe(mala produktivnost), neophodno je da se radnici
pripreme za berbu i berba to bolje organizuje.
Polumehanizovana berba se obavlja primenom razliitih platformi na kojima ili pored
kojih se angauje odgovarajui broj beraa. Samohodne platforme za berbu stonog voa koriste
se naroito u klasinim zasadima u kojima su stabla visoka i berba oteana. Za berbu se koriste
platforme sa vie nivoa na kojima su rasporeeni berai koji beru plodove na odreenom delu
krune. U modernom voarstvu je izraena tenja za potpunom mehanizacijom berbe. Razvoj
industrije za preradu i poveanje trokova berbe, kao i stalan nedostatak radne snage, uticali su
na uvoenje mehanizovane berbe kod nekih vonih vrsta(ljiva, vinja, groe, orah, lenik,
kupina, malina) i na daljem radu u pravcu usavravanja maina za berbu stonog voa. Za
mehanizovanu berbu voa, stabla moraju biti formirana tako, da budu prilagoena ovom nainu
berbe. Mehanizovano se plodovi beru u boks palete ili paletizovane tankove sa prohlaenom
vodom.
Zrenje plodova znatnog broja vonih vrsta dosta je rastegnuto. Zbog toga se plodovi esto
beru u vie faza. Na ovaj nain se dobijaju plodovi ujednaenog kvaliteta i mnogo su pogodniji
za lagerovanje i preradu, a za vreme uvanja su manji gubici.
Kod jabuke preporuuje se probirna berba u 3 - 4 navrata, tako da se u svakom navratu
oberu plodovi povoljne zrelosti. Plodovi namenjeni za due uvanje treba da se beru paljivo,
zajedno sa peteljkom, po mogunosti da su dobro obojeni (kod obojenih sorti), da su isti,
neoteeni i bez vidljivih simptoma parazitarnih i neparazitarnih oboljenja. Razliite vrste
povreda, pre berbe i za vreme same berbe, u velikoj meri utiu na veu pojavu parazitarnih
(gljivinih) oboljenja tokom uvanja, ali i na vei gubitak mase ploda. Tehnika berbe je od velike
vanosti jer nedovoljno obuena radna snaga moe u velikoj meri da oteti plodove, pogotovo
kod osetljivih sorti kao to je zlatni delies. Povrede (nagnjeenja) najee nastaju u momentu
otkidanja ploda sa grana, kada se previe pritisne prstima i/ili noktima, a oteenja mogu da
nastanu i nepaljivim sputanjem plodova u ambalau. Zbog toga su za izvoenje berbe
najpovoljnije tzv. kengur torbe koje imaju otvor na dnu kroz koji se ubrane jabuke prazne u boks
palete ili drugu ambalau. Bez obzira, da li se berba obavlja u kengur torbe, gajbe-jabuare ili
drugu ambalau, plodove treba lagano sputati jedan na drugi, a kengur torbe prazniti veoma

13

Slaana Kulain
paljivo. Danas se sve vie koriste vuene i samohodne platforme za berbu koje u velikoj meri
olakavaju proces berbe, smanjuju trokove i oteenja plodova.
Plodovi namenjeni za due uvanje treba da budu smeteni u boks palete, po mogunosti
plastine, jer se drvene zbog fitosanitarnih razloga izbacuju iz upotrebe u EU. Prema zahtevima
dobre poljoprivredne prakse higijena beraa mora da bude na visokom nivou. Sanitarni vor ne
sme da bude udaljen od mesta berbe vie od 500 m. Radnici koji imaju indikacije prehlade
(kalju) ne smeju da rade na berbi i drugim operacijama, ili moraju da nose zatitnu masku. To se
odnosi i na radnike koji imaju kone bolesti na rukama. Njima je rad dozvoljen samo u
rukavicama. Ova pravila i zahtevi vrlo brzo e biti na snazi i kod nas. Ovo se odnosi i na drugo
voe namenjeno za sveu upotrebu.

4.3. Naini uvanja (skladitenja)


Kako navodi Jankovi (2002) Posle berbe voe je ivo i nastavlja sa disanjem, ime se u
prisustvu kiseonika iz vazduha oksidiu prisutni eeri i organske kiseline, a kao proizvodi
disanja se javljaju: ugljen dioksid, vodena para i toplota disanja. Sa smanjenjem intenziteta
disanja usporava se proces sazrevanja, a to se moe postii: sniavanjem temperature vazduha,
smanjenjem koncentracije kiseonika, poveanjem koncentracije ugljen dioksida, sniavanjem
pritiska vazduha u komori ili kombinovanjem ovih parametara u obliku kontrolisane
atmosfere.
Svee voe i povre ima vei sadraj vode i podlono je veem propadanju u odnosu na
druge kulture, posle berbe zbog razliitih biohemijskih procesa. Na ove procese umnogome
utiu uslovi iz okruenja (temperatura, relativna vlanost, gasovita atmosfera) u kojima se uvaju
posle berbe. Zbog toga, da bi se odrao kvalitet, poveao rok upotrebe i produio period prodaje
voa i povra, preduslov je kontrola uslova uvanja tokom transporta i skladitenja. Procenjuje
se da Srbija godinje gubi 30-40% svojih proizvoda u razliitim fazama posle berbe. Hlaenje je
osnovni poznati metod za uspeno skladitenje sveeg voa i povra, kako bi se odrala njihova
sveina i ukus. Jo od davnina su ljudi teili da namirnice za ishranu ouvaju to dui vremenski
period u sveem stanju. Tokom vekova su nastojali da na neki nain stvore uslove za njihovo
ouvanje, pa su prema nekim podacima jo Rimljani prirodni led uvali i transportovali u kolima
koja su bila obloena slamom (Ivanovi Lana, 2009).
Prema navodimaJankovia (2002) Naunici su problemom hlaenja poeli da se bave
ve u 16-om veku, to se moe videti iz disertacije panca Franciska Saneza na temu slinosti
izmeu toplote i hladnoe i uslovima njihovog kretanja pri zagrevanju, objavljene jo 1576.
godine. Autor pored ovog navodi, da je prvo kompresorsko postrojenje u Srbiji postavljeno u
pivari Vajfert - sadanja Skadarlija 1895. godine.
Voe usveem stanju moe se uvati, pored hladnjaa, i u obinim skladitima. Za ovu
svrhu mogu posluiti podrumi, trapovi, adaptirani magacini i slini magacinski
objekti(www.psss.rs). Veoma esto se ukazuje potreba privremenog uvanja plodova jabuke i
kruke preko zime. Potrebno ih je pripremiti, kako bi se to bolje sauvali. Plodovi moraju biti
zdravi, blagovremeno ubrani. Treba ih pojedinano umotati u salvetice polumasnog papira,
14

Slaana Kulain
obine salvete ili tanki papir. Umotani plodovi slau se u istu ambalau. Za ambalau mogu
posluiti gajbe, korpe i sanduci. Ukoliko je potrebno, na sanducima treba napraviti perforirane
rupe za ventilaciju. Ovako rasporeeni plodovi slau se u razna skladita. Potrebno je da stelae
budu drvene. Temperatura treba da se odrava na oko 5 C, relativna vlanost vazduha 70-80% i
uspostavljena odgovarajua ventilacija.

Osnovna namena hladnjaa je rashlaivanje, uvanje i smrzavanje veeg broja


proizvoda (izmeu ostalih i voa), ali se takoe mogu koristiti i za dozrevanje nekih
proizvoda.Najvei broj hladnjaa u naoj zemlji je podignut 50-tih i 60-tih godina prolog
veka, a tu se misli, pre svega, na velike hladnjae koje ulaze u sastav velikih sistema
prehrambene industrije. Problem sa kojim se sreemo danas, a koji se odnosi na
hladnjae koje su izgraene u tom periodu, je opasnost po ivotnu sredinu usled njihove
tehnike i tehnoloke zastarelosti.
Postoji vei broj podela hladnjaa. Prema Jankoviu (2002) mogu se navesti
sledee podele:
1. Prema nameni :
- vienamenske hladnjae (koriste se za smrzavanje i hlaenje velikog broja
prehrambenih proizvoda);
- specijalizovane hladnjae (projektovane su samo za uvanje jednog proizvoda i
najee su u sastavu mlekara, klanica ili preraivakih pogona).
2. Po funkciji koju vre:
- privredno-proizvodne (u njima se moe vriti priprema proizvoda za skladitenje,
proizvodnja smrznute hrane - gotove hrane ili smrznutog voa ili povra);
- hladnjae za skladitenje (slue iskljuivo za uvanje proizvoda dui vremenski period);
- distributivne hladnjae (u njima se vri uvanje krai vremenski period, priprema robe
za prodaju i njihova distribucija).
3. Prema smetajnom kapacitetu:
- male hladnjae (kapaciteta od 10 do 3.000 tona);
- srednje (kapaciteta od 3.000 do 10.000 tona) i
- velike hladnjae (kapaciteta veeg od 10.000 tona).
Razlikuju se sledei tipovi hladnjaa za skladitenje voa:
NA- hladnjae sa normalnom atmosferom(regulacija temperature i vlanosti vazduha);
KA hladnjae sa kontrolisanom atmosferom(regulacija temperature, vlanosti
vazduha,koncentracije SO2 i koncentracijeO2);
ULO ultraniski sadraj kiseonika(sadraj O2najvie 2%);
ULE ultraniski sadraj etilena(poseduju opremuza uklanjanje etilena);
DA hladnjae sa dinamikom atmosferom(uvoenjem programske opreme i praenjem
fiziolokog stanja plodova u skladitu, omogueno je automatsko prilagoavanje uslova
skladitenja trenutnom fiziolokom stanju plodova(Mili, D. i sar., 2013).

15

Slaana Kulain
Sistemi hladnjaa sa kontrolisanom atmosferom razvijeni su tokom 60-tih godina prolog
veka. U njima je omoguena izmena sastava vazduha koji se nalazi unutar rashladnih komora
KA hladnjaa to nije sluaj kod hladnjaa sa normalnom atmosferom (NA hladnjae). Naime,
sastav vazduha koji se nalazi u NA hladnjaama, jednak je sastavu spoljanjeg vazduha, odnosno
u njemu se nalazi priblino 21% kiseonika, 0,03% ugljendioksida i 78% azota. Iako se intenzitet
disanja plodova u NA hladnjaama zahvaljujui smanjenju temperature, znatno usporava, ipak se
javila potreba uvoenja jo nekih sistema za smanjivanje intenziteta disanja i transpiracije
uskladitenih plodova. Zbog toga se dolo na i deju da se plodovi uvaju u u slovima smanjene
koncentracije kiseonika i poveane koncentracije ugljen-dioksida. U takvoj sredini, fizioloki
procesi u plodovima se svode na minimum, ime je omogueno due skladitenje plodova.
Tehnika uvanja u KA hladnjaama sastoji te skladitenja plodova u komore u kojima se odrava
nizak sadraj kiseonika i povean sadraj ugljen dioksida. Ova tehnika se kombinuje sa niskim
temperaturama koje pojaavaju efekat. Smanjenje sadraja kiseonika utie na sporije sazrevanje
plodova i poveava potencijal skladitenja plodova. Istovremeno, sadraj ugljen dioksida se
poveava usled oslobaanja iz plodova. Kad se dostigne eljeni sadraj ugljen dioksida,adsorberi
SO2 se putaju u rad da bi se on zadrao na konstantnom nivou. Najee koriene smee
gasova sadre 2-3% kiseonika i 2-5% ugljen dioksida.
uvanje u modifikovanoj atmosferi je zasnovanona injenici da poveana koncetracija
ugljen dioksida i smanjena koncetracija kiseonika usporavaju stepen disanja i mogu spreiti
razvoj bolesti. Modifikovana atmosfera se moe postii umotavanjem proizvoda u
polupropustljive filmove za pakovanje (Beaudry i Lakakul,1992).
uvanje u kontrolisanoj atmosferi obuhvata praenje i kontrolu koncetracije kiseonika i
ugljendioksida,kao i temperature i relativne vlanosti kako bi se obezbedili stalni optimalni
uslovi. Ovaj vid uvanja je veoma efikasan za produavanje perioda uvanja, pre svega jabuka
ali i kruaka, avokada i kupusa. Uklanjanje etilena pomae odlaganje pojave fiziolokih
poremeaja i starenja i danas se smatra veoma znaajnim aspektom ovog vida uvanja
(Kader,1985).

Za koju tehnologiju se opredeliti?


Voe i povre je opravdano skladititi samo ukoliko se ne pogorava kvalitet proizvoda.
Duina vremena skladitenja zavisi od roka trajanja proizvoda i od izabrane tehnologije.
- Rashladne komore sa normalnim vazdunim prostorom 1-4 meseci
- Rashladne komore sa regulisanom atmosferom 3-6 meseci
- Rashladne komore sa regulisanom kiseonikom sredinom (ULO) 4-10 meseci
ta je tajna skladitenja sa regulisanom atmosferom?
Za skladitenje raznovrsnog voa i povra nain odreivanja najpovoljnijeg nivoa CO 2 i
O 2 vri se na osnovu eksperimenta. Posle postizanja poeljnog nivoa navedenih gasova njihova
koncentracija odrava se sa propisanim tehnolokim operacijama. Na ovaj nain mogue je npr.
jabuku skladititi bez gubitka kvaliteta 4 8 meseci.
Kod kojih poljoprivrednih proizvoda znai prednost regulisana atmosfera?

16

Slaana Kulain
Kod jabuke i kruke vreme skladitenja moe da se produi mesecima sa savrenijim
dozrevanjem i sa boljim kvalitetom za potronju. Vrhunska tehnologija skladitenja sa
regulisanom atmosferom je nain ULO skladitenja.

Slika 1. Unutranjost komore


Vanost uvanja proizvoda u hladnjaama i njihova distribucija se esto previa, a ipak
predstavlja znaajnu aktivnost za produenje upotrebljivog i funkcionalnog roka trajanja
kvariljivih prehrambenih proizvoda. Budui da veina farmera i proizvoaa proizvoda prihvata
cenu koju formira trite, oni su rtve ciklusa ponude i potranje poljoprivrednih proizvoda
(www.fb.org.rs)
Tokom sezone berbe, kada proizvoda ima najvie, cene su veoma niske. Produavajui
ivot uskladitenih proizvoda efektivnim upravljanjem skladitenja u hladnjaama, farmeri mogu
da prodaju svoje proizvode van pica sezone i tako vie zarade u vreme kada je manja ponuda, a
vea potranja. Na ovu osnovnu prirodu ponude i potranje umnogome utie odgovarajue
upravljanje lancem rashlade, ukljuujui, izmeu ostalog, i kvalitet rukovanja posle berbe,
preradu, pakovanje i skladitenje kvarljivih proizvoda.
Upravljanje temperaturom i operativna efikasnost su najvanije komponente efektivnog
uvanja proizvoda u hladnjaama i njihove distribucije, pa e to kao rezultat imati dui rok
trajanja proizvoda, smanjenje tete i gubitaka, kao i poboljan radijus distribucije visoko
kvalitetnih kvarljivih proizvoda izvan proizvodne sezone.
Prema navodimaSnowdown (1990) preporueni uslovi uvanja biljaka i biljnih proizvoda su dati
u tabeli 4.

17

Slaana Kulain

Tabela 4. Preporueni uslovi uvanja biljaka i biljnih proizvoda (voe) (Snowdown, 1990)
Poljoprivredni
Proizvod/sorta
Avokado
Banane
Breskva
Dinja
Jabika Zlatni delies
Jabuka Crveni
delies
Jabuka Mekinto
Jabuka Jonatan
Jabuka Ajdared
Jagode
Kajsija
Kruka
Lubenica
Malina
Mango
Nar
Nektarina
Smokve
Stono groe
ljiva
Trenje
Vinje

Temperatura
(C)

Relativna vlanost
(%)

Period uvanja

4.5
13
-1-0
4-5
1,5-2
0-1

85-90
85-90
90-95
90
90-95
90-95

4-5 meseci
10-20 dana
2-6 nedelja
3 nedelje
4-6 meseci
4-6 meseci

3.5-4
3-3.5
3,5-4,5
0
-1-0
-1-0,5
10-15
0
5,5-9
5-6
-1-0
0
-1- -0,5
0
-1-0
0-1

90-95
90-95
90-95
90-95
90-95
90-95
90
90-95
90
90-95
90-95
90-95
90-95
90-95
90-95
90-95

4-6 meseci
3-5 meseci
5 meseci
2-7 dana
1-4 meseca
3-6 meseci
2-3 nedelje
1-7 dana
3 nedelje
3-4 meseca
2-7 nedelja
1-2 nedelje
3-6 meseci
3 nedelje
2-3 nedelje
1-2 nedelje

uvanje pod niskim pritiskom (hipobarino uvanje) je efikasno u smanjivanju stepena


disanja i razlaganju nastalog etilena. Ovaj metod je veoma pogodan za uvanje lisnatog povra
jer mu omoguava za dravanje zelene boje(Kader, 2002). U ovim uslovima se, takoe,
zaustavlja prezrevanje voa. Hiperbarine komore su veoma skupe i retko se koristi.

4.4. Specifinosti uvanja jabuke


Jabuka spada u grupu jabuastog voa. Sa komercijalnog gledita jabuka spada u jednu
od najznaajnijih vonih vrsti na domaem tritu. Po obimu proizvodnje nalazi se na treem
mestu, odmah izaljive igroza. Na tritu sveeg voa po zastupljenosti jabuka se nalazi na
prvom mestu. Oko 2/3 ukupne proizvodnje jabuke potroi se u sveem stanju.
Plodovi jabuke su nakon berbe podloni neprekidnim promenama koje se mogu ogledati
u vidu njihovog isuivanja, mehanikog oteenja i napada patogena.Ouvanje jabuke u punoj

18

Slaana Kulain
tehnolokoj i komercijalnoj kondiciji izmeu berbe i potronje zavisi od biolokih inilaca i
faktora sredine.
Bioloki inioci kvaliteta i trajnosti plodova jabuke svoj uticaj ispoljavaju u toku
proizvodnje i uvanja. Meu njima su najznaajniji:
1. sorta je najvaniji bioloki inilac kvaliteta i trajnosti plodova jabuka (fizika
oteenja i fizioloka oboljenja u velikoj meri zavise od sklonosti sorte);
2. podloga utie na osobine ploda tako to npr. plodovi sa stabala na podlogama slabe
bujnosti ranije sazrevaju, krupniji su i po pravilu bolje obojeni od plodova sa stabala
na bujnim podlogama;
3. starost stabla utie na krupnou, kvalitet i trajnost plodova. Najkvalitetniji i najtrajniji
su plodovi srednje krupnoe sa stabala srednje starosti koja nose umeren plod;
4. obilnost roda utie na kvalitet plodova jabuke tako to ako stabla preobilno rode onda
su u pitanju nekvalitetni plodovi;
5. respiracija predstavlja oksidoredukcioni proces u toku kojeg dolazi do rastvaranja
organskih materija (ugljeni hidrati, organske kiseline, belanevine i ulja) na prosta
jedinjenja (CO 2 i H 2 O), pri emu dolazi do oslobaanja energije. Duina ivota
jabuke zavisi od intenziteta disanja jabuke. Jabuka spada u grupu klimakterinih voa
kod koje dolazi do stvaranja velikih koliina ugljen-dioksida (CO 2 ) i etilena (C 2 H 4 ) u
periodu uvanja. Da bi se jabuka dugo uvala neophodno je da se etilen odstrani iz
hladnjae, jer on utie na bre sazrevanje jabuke;
6. fizioloka oboljenja koja mogu nastati u toku uvanja plodova jabuke u hladnjaama
usled izmrzavanja, visokih temperatura i fiziolokih poremeaja: posmeivanje
pokoice, gorke pege, branjavost...
Faktori sredine (prirodni i agrotehniki, kao i uslovi uvanja u hladnjaama koji utiu na
kvalitet i trajnost plodova jabuke) su:
1. toplota utie na bre sazrevanje plodova i stvaranje crvene dopunske boje pokoice
ploda.
2. nadmorska visina utie tako to e plodovi jabuke kasnije sazreti ukoliko rastu na
veim nadmorskim visinama usled nie temperature vazduha.
3. prirodne nepogode kao to je grad i neadekvatan i nepravilan prevoz plodova jabuke
mogu dovesti do fizikih oteenja plodova. To za posledicu ima gubitak vode iz
plodova, napad patogenih organizama, ali i poveanje stvaranja CO 2 i C 2 H 4 .
4. temperatura, relativna vlanost vazduha kao i sastav vazduha (O 2 , CO 2 i C 2 H 4 ) u
hladnjai, bitno utiu na kvalitet i duinu uvanja plodova jabuke.
U hladnjai se uvaju samo plodovi jabuke ekstra i prveklase. Utoku uvanja u
hladnjaam amoedoi do oteenja voa poduticajem amonijaka. Uzavisnosti od vone vrste
amonijak bre ili sporije dovodi dopromene na plodovima, naprimer, kodjabuke i kruke promene
su vidljive posle 48sati.Kod drugog voa do oteenja plodova dolazi znatno bre, a jagoda je
najosetljivija nadejstvo amonijaka i ve posle 10 minuta dolazi do promena na plodu. Na malini,
trenji i vinji dopromene dolazi posle 15 minuta, a na kajsiji i breskvi posle 60 minuta. Iz ovih
razloga i zbog ouvanja zdravlja potroaa i zatite ivotne sredine, neophodno je obezbediti
pravilno funkcionisanje rashladnih sistema (Ivanovi Lana, 2009).

19

Slaana Kulain

Kapacitet skladita odreuje koliina i vreme dozrevanja poeljnih proizvoda za


skladitenje, ali veliki znaaj ima i tehnologija skladitenja. Ekonomina veliina hladnjae
poinje od 5 do 6 komora /porodina gazdinstva/, a relativno jeftiniji sistem se sastoji do 10 - 12
komora. Poljoprivredni proizvoai treba da planiraju kapacitet hladnjae za cca. 80% prosenog
godinjeg proizvoda. Kod planiranja kapaciteta hladnjae trgovakih kua treba da se rauna
minimalni kapacitet za petostruki proseni dnevni promet. Bez obzira koja je osnovna /orginalna/
namena hladnjae, uvek treba planirati i eventualna budua proirenja kapaciteta.Obrane plodove
jabuke treba to pre uskladititi, odnosno prevesti do hladnjae, pogotovo u sluaju toplijeg ili
kiovitog vremena. Upotrebom boks paleta, proces transporta je znaajno olakan i ubrzan, a ako
se koriste jabuari onda treba da se odmah smeste na palete i tako izbegne nepotrebno
pretovaranje.
Predsortiranje plodova namenjenih duem uvanju retko se koristi, pre svega, zbog
poveanja broja oteenih plodova do kojeg dolazi pri tim postupcima, mada bi, sa stanovita
odreivanja reima uvanja, bilo preporuljivo. Pogotovo je vano da se izdvoje najkrupniji
plodovi i da se skladite odvojeno (i krae vreme), jer su podloniji neparazitarnim oboljenjima.
Zadue uvanje treba nameniti samo zdrave plodove koji su poreklom sa stabala na kojima je bio
ujednaen odnos bujnosti i rodnosti. Posebno treba obratiti panju na:
starost stabala - veoma mlada stabla daju plodove koji su loiji za uvanje
bujnost i odnos - broj listova/broj plodova - sve neujednaenosti izmeu optereenosti stabla
rodom i njegovog potencijala snabdevanja mineralnim materijama, imaju loiju sposobnost
uvanja
veliinu plodova - vei plodovi se loije uvaju.
Klimatski uslovi u toku godine imaju takoe znaajan uticaj na sposobnost uvanja. Na
primer, pretoplo vreme u toku meseca koji prethodi berbi utie na poveanje rizika od pojave
posmeivanja.Drugi faktori u vonjaku koji su rezultat uticaja oveka ili tipa zemljita, takoe
imaju uticaja.
ubrenje i mineralni sastav plodova su veoma vani. Prema brojnim istraivanjima,
postoji vidljiva korelacija izmeu pojave fiziolokih oboljenja koja se javljaju na plodovima u
toku uvanja i njihovog mineralnog sastava. Kalcijum, na primer, usporava zrenje i starenje
plodova i smanjuje osetljivost na fizioloka oboljenja. Kalijum je antagonista kalcijumu te
njegov sadraj u plodovima jabuke takoe utie na njihovu osetljivost na fizioloka oboljenja
kao to su gorke pege, posmeivanje mesa, starosno posmeivanje. Fosfor utie na vrstou
plodova. Prevelik ili prenizak sadraj azota takoe utie na duinu uvanja plodova.
Analiza mineralnog sastava plodova omoguava da se dobije ocena o njihovom
unutranjem kvalitetu. To moe praktino da se koristi, pored drugih metoda, za ocenjivanje
sposobnosti uvanja plodova. Odreuje se sadraj kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, fosfora i
azota. Izraunava se odnos K/Ca i K+Mg/Ca pri emu se smatra da odnos treba da bude manji od
30. Analize mogu da se rade u toku berbe ili posle junskog opadanja plodova.
Brzo rashlaivanje plodova nakon berbe veoma je vano jer se na taj nain usporava
proces zrenja i smanjuje pojava pojedinih fiziolokih oboljenja. Vreme od berbe do rashlaivanja
treba da bude to krae. Preporuka je da se obrani plodovi rashlade istog dana.
20

Slaana Kulain
U nekim sluajevima praktikuje se izlaganje plodova viim temperaturama pred
skladitenje da bi se smanjila pojava pojedinih fiziolokih oboljenja kao to je skald posmedivanje pokoice ploda. Na primer, sorta greni smit zagreva se na +22C u trajanju od 10 15 dana, to utie na smanjenje pojave skalda.
Prilikom odreivanja temperature uvanja treba u obzir uzeti sortu, duinu uvanja i
eljeno stanje plodova na kraju skladitenja. Plodovi veine sorti jabuka mogu da podnesu
temperature od -1,4 do -2,8C, ali se uvanje na temperaturama ispod 0C retko praktikuje kod
jabuke. Za svaku sortu postoji kritina temperatura ispod koje, u sluaju dueg uvanja, dolazi
do pojave razliitih fiziolokih oboljenja. Optimalna temperatura uvanja veine sorti jabuka
kree se od 0 do 3C (www.poljoberza.net).
Da ne bi dolo da gubitka mase i smeuravanja plodova, neophodno je da se u rashladnoj
komori odrava visoka relativna vlanost vazduha. Za veinu sorti jabuke preporuuje se da
relativna vlanost vazduha bude 92-93%. Ukoliko je relativna vlanost vazduha via od 94
odnosno 95%, poveava se rizik od pojave parazitarnih i neparazitarnih oboljenja, umanjuje se
razvoj arome, itd.
Duina uvanja u uslovima normalne atmosfere zavisi od velikog broja faktora i razlikuje
se od sorte do sorte. Poznato je da se letnje sorte krae uvaju ( 2 - 3 meseca), a pojedine zimske
sorte mogu uspeno da se uvaju do 7 meseci.
uvanje u uslovima kontrolisane atmosfere (KA)-tehnika uvanja u KA sastoji se od
skladitenja plodova u komore u kojima je znaajno smanjen sadraj kiseonika i povean sadraj
ugljendioksida. Ova tehnika se kombinuje sa niskim temperaturama koje pojaavaju efekat.
Smanjenje sadraja kiseonika utie na sporije sazrevanje plodova i garantuje optimalne rezultate
uvanja. Ve posle 2-3 dana od zatvaranja komore postie se pun efekat. Najbolje reenje za
brzo sniavanje nivoa kiseonika je primena generatora azota. Ova tehnika je lako dostupna
zahvaljujui razvoju mobilnih generatora azota na bazi molekularnih sita. Kad se dostigne nivo
kiseonika od 4-5%, najee u roku od jednog do tri dana, u zavisnosti od dimenzija komore i
tipa aparata, generatori se iskljuuju, a dalje smanjenje sadraja kiseonika odvija se prirodno
usled disanja plodova.
Istovremeno, sadraj ugljendioksida se poveava usled oslobaanja iz plodova. Kad se
dostigne eljeni sadraj ugljendioksida, absorberi C0 2 putaju se u rad da bi se on zadrao na
konstantnom nivou. Najee koriene smee gasova sadre 2-3% kiseonika i 2-5%
ugljendioksida. Danas preovladava primena KA sa veoma niskim koncentracijama kiseonika, 12%, uz nivo ugljendioksida 1-3%. Hladnjae, odnosno komore u kojima je mogue uspostaviti
ovakav reim gasova nose ime ULO, ultra low oxigen. Svako odstupanje od zadatih
koncentracija pojedinih gasova vodi ka pojavi razliitih fiziolokih oboljenja.
Sastav atmosfere ne bi trebalo da bude isti u toku celog perioda uvanja, ve treba da se
menja u zavisnosti od utvrenog programa. Postoji veliki broj varijanti od kojih je veina ostala
na nivou eksperimenata. Meutim, neki programi menjanja sastava atmosfere su uveliko
zaiveli, a pre svega oni koji za cilj imaju smanjenje pojave fiziolokih oboljenja (posmedivanje

21

Slaana Kulain
i bolesti starenja plodova) ili usporavanje sazrevanja plodova (gubitak hlorofila, promena
osnovne boje pokoice, gubitak vrstoe plodova).
Osetljivost plodova na C0 2 - Kod nekih sorti jabuke poveana koncentracija C0 2 moe da
izazove unutranje posmedivanje, a ponekad i razvoj upljina unutar mesa ploda. Vie faktora
doprinosi pojavi ovog oboljenja:
Osetljivost sorte - breburn, greni smit i fudi su meu najosetljivijim sortama. Gala takoe
pokazuje izvesnu osetljivost u specifinim uslovima.
Osetljivost na C0 2 raste sa sniavanjem sadraja kiseonika i sniavanjem temperature. Za
osetljive sorte, preporuena atmosfera uvanja treba da sadri najvie 2% ugljendioksida pri
nivou kiseonika od 3% (obina KA) i manje od 1,2% ugljendioksida pri sadraju kiseonika od
1,8% (ULO).
Osetljivost sorte na C0 2 moe da varira iz godine u godinu u zavisnosti od klimatskih uslova
koji prethode berbi, ali se poveava sa sazrevanjem plodova i porastom njihove veliine.
Dug period od berbe do skladitenja kao i zastoj u ventilaciji unutar komore takoe
poveavaju osetljivost plodova na C0 2.
Tabela 5.Preporueni parametri uvanja nekih sorti jabuke(www.poljoberza.net)
Sorta

Breburn
Crveni
delies
Fudi
Gala
Zlatni
Delies
Greni
smit
Ajdared
Jonagold
Pink
lejdi

Normaln
a
uvanje
u
mesecim
a
5
4-5

atmosf
era
C

Kontrolisan atmosf
a
era
uvanje u
% O2
mesecima

ULO

0-1
0-1

7
6

2-3
2-3

1-1.5
3-4

uvanj
eu
mesecima
8-9
7

7
4
6

0-1
0-1
0-1

7-8
5-6
8

2-3
2-3
2-3

1-2
2-3
3-5

9
6-7
9-10

1,5-1,8
1,5-1,8
1,5-1,8

0.8-1
1,82,2
1
1,5
2-3

0-1

6-7

2-3

1,5-2

7-8

1,5-1,8

1-1,5

2-3

2-3

3-4

7-8

1,5-1,8

4-5

0-1

2-3

3-4

7-8

1,5-1,8

1,82,2
1,8-2

4-5

1-2

2-3

2-2,5

6-7

1,5-1,8

%
CO 2

Atmosfe
ra
% O2

1.5-1.8
1,5-1,8

%C
O2

Etilen ima nepovoljan efekat na plodove tokom uvanja jer ubrzava njihovo sazrevanje, a
time negativno utie na sve neeljene procese u plodu. Sa praktinog stanovita, taj uticaj se pre
svega ogleda u gubljenju vrstoe ploda, ubrzanom uenju pokoice, poveanoj osetljivosti na
22

Slaana Kulain
pojedine fizioloke bolesti (posmeivanje) i poremeaje vezane za starenje plodova
(branjavost).

Tabela 6. Promena kvaliteta plodova sorte Breburn nakon 6 meseci skladitenja u tri reima
uvanja(www.poljoberza.net)
Elementi
Berba
Normalna atmosfera
KA (3% O 2 -3% CO 2 )
ULO (1.5 % O 2 1.2%

vrstoa,
daN/cm2
8.9
5.3
6.5
6.9

Sadraj suve materije, % Sadraj kiselina, g


Brix
11.8
5.6
12.4
3.6
12.9
4.1
12.9
4.7

CO 2 )

Koliina etilena koju plodovi izluuju zavisi od temperature, fiziolokog stanja plodova,
sadraja kiseonika. to su temperatura i sadraj kiseonika nii, a plodovi dalje od klimakterinog
stanja, manja je proizvodnja etilena. Koliina etilena u komorama veoma varira i zavisi od
kapaciteta komora, vrste odnosno sorte, tipa hladnjae. U normalnoj atmosferi sadraj etilena
moe da iznosi od 100 do 300 ppm (engleski: parts per million, milioniti deo) , a u kontrolisanoj
500 do 600 ppm.
Dobro sprovedeno uvanje plodova pretpostavlja da su pravilno izvedene sve tehnike
pripreme u komorama, da su palete postavljene u pravilan poloaj, te da su uzete u obzir
specifinosti sorti i datum berbe prilikom odreivanja reima uvanja (temperatura i atmosfera).
Priprema opreme podrazumeva proveravanje rashladnih instalacija, proveravanje hermetinosti
komora sa kontrolisanom atmosferom, nivelisanje analizatora gasova pre i tokom uvanja,
ienje i dezinfekciju komora i opreme za skladitenje (boks palete, palete). Na kraju, putanje
u rad komora treba da se izvri nekoliko dana pre uskladitenja plodova. U sluaju komora sa
KA, kontrolni prozori (vratanca) treba da ostane otvoren za vreme sputanja temperature da bi
se izbegle deformacije plafona i zidova.
Punjenje komore treba obaviti to racionalnije, postavljajui redove paleta u pravcu
kretanja vazduha, a da se pri tome ostavi dovoljno slobodnog prostora: minimalno 80 cm od
plafona, 40-80 cm od zida nasuprot isparivaima (u zavisnosti od dimenzija komore) i sa strane
20-30 cm.
Plan punjenja komore, koji je ucrtan na podu da bi se olakao rad viljukara, omoguava
ujednaenu raspodelu hladnog vazduha u komori i cirkulaciju izmeu paleta. Loe postavljene
gajbe ili palete izazivaju formiranje toplije mikroklime u pojedinim delovima komore,
zadravanje osloboenog etilena, ugljendioksida i drugih isparljivih materija, to utie na veu
pojavu oboljenja uvanja (starosno posmeivanje, unutranje posmeivanje, ubrzano
smeuravanje,...).

23

Slaana Kulain
Uslovi uvanja, temperatura, sastav gasova, treba da ostanu to je mogue stabilniji. Da
bi se izbegli eventualni incidenti tokom uvanja, nivelisanje analizatora mora da se vri redovno,
svakih 14 dana, pa ak i jednom sedmino. Svakodnevno treba kontrolisati i beleiti razliite
parametre. Sadraj kiseonika i C0 2 se kontrolie redovno (minimalno jedanput dnevno), a
regulie se runo ili automatski, ako je to mogue.
Vreme rada rashladnog sistema u komori je obino konstantno, a kontrolie se svaki dan.
Eventualne varijacije ukazuju na kvar u sistemu za hlaenje ili u sistemu ventilacije. Takoe,
treba obratiti posebnu panju na funkcionisanje absorbera na bazi aktivnog uglja. I pored toga to
su dugog veka, njihova efikasnost vremenom opada i zavisi od razliitih faktora. Provera
njihovog rada se lako vri u toku rada komora.
Praenje stanja plodova u toku uvanja omoguava da se kontroliu gubitci u masi i
kvalitetu, kao i da se uoe eventualne pojave oboljenja. Za ovu svrhu, uzorci plodova treba da se
pripreme pre zatvaranja komore (KA) i da se postave tako da im se lako moe pristupiti spolja.
Prilikom kontrole plodova treba potovati bezbednosne mere, odnosno nositi aparat za disanje, a
sve raditi pod nadzorom strune osobe.
U sluaju skladitenja plodova veoma heterogene zrelosti, mogu da se pojave razliiti
problemi: visok nivo proizvodnje etilena zrelijih plodova, ubrzano sazrevanje drugih plodova i
rizik od pojave posmedivanja pokoice na zelenim plodovima.Kod sorti osetljivih na C0 2 , rizik
od unutranjeg posmedivanja plodova se poveava, te se mogu uoiti upljine u zrelijim
plodovima.
Jabuke se u hladnjaama mogu uvati od berbe pa do sledee berbe, ali se postavlja
pitanje isplativosti takvog uvanja. Plodovi gube na kvalitetu( vrstoa, sadraj kiselina, aroma),
a i sami trokovi rashladnog pogona su vrlo visoki. Smatra se da trokovi uvanja, sortiranja
jabuka i transporta do potroaa optereuju maloprodajnu cenu sa 30%. Osim cene samog
uvanja veliki problem predstavlja i nabavna cena hladnjae, koja za hladnjau kapaciteta od
2000 t iznosi oko 2mil. eura. Posle izlaska plodova iz hladnjae pa do prodaje krajnjem
potroau potrebno je u proseku od 5-15 dana tokom kojih jabuke brzo gube na kvalitetu.
Plodovi namenjeni za due uvanje treba da budu smeteni u boks palete, po mogunosti
plastine, jer se drvene zbog fitosanitarnih razloga izbacuju iz upotrebe u EU. Prema zahtevima
dobre poljoprivredne prakse higijena beraa mora da bude na visokom nivou. Sanitarni vor ne
sme da bude udaljen od mesta berbe vie od 500 m. Radnici koji imaju indikacije prehlade
(kalju) ne smeju da rade na berbi i drugim operacijama, ili moraju da nose zatitnu masku. To se
odnosi i na radnike koji imaju kone bolesti na rukama. Njima je rad dozvoljen samo u
rukavicama. Ova pravila i zahtevi vrlo brzo e biti na snazi i kod nas. Ovo se odnosi i na drugo
voe namenjeno za sveu upotrebu.

4.5. Pojam investicija

24

Slaana Kulain
Pitanje investicija, oduvek je privlailo panju ekonomista. Razlog za to lei u injenici
da investicije predstavljaju jedan od osnovnih instrumenata i mehanizama za stvaranje i
poveavanje nacionalnog bogatstva svake zemlje. Takoe, znaaj investicija za jednu zemlju,
ogleda se u brem privrednom razvoju, zapoljavanju novih fizikih lica, kao i u usavravanju
znanja, podizanju konkurentnosti i integraciji u meunarodne tokove. Globalno posmatrano,
razvoj itavog oveanstva uslovljen je neprekidnim investiranjem u stalni progres proizvodnih
faktora svakog drutva.
Investiciona aktivnost je nezaobilazni element procesa reprodukcije, kao i osnovni preduslov
obavljanja odreene materijalne proizvodnje u duem vremenskom periodu. Investicije, nisu
samo neophodan preduslov obavljanja proste reprodukcije, ve se pomou njih ostvaruje
privredni i drutveni razvoj svake zemlje, a sve to preko razvoja privrednih subjekata.
Ekonomska kategorija investicija moe se definisati na razliite naine. Ipak, najvie je
prihvaena ona definicija u kojoj se pod pojmom investicija, u najirem smislu te rei,
podrazumeva ulaganje u osnovna sredstva sa svrhom obavljanja odreene privredne delatnosti,
odnosno dobijanja novih proizvoda. Takoe, moemo rei da investicije predstavljaju onaj deo
drutvenog proizvoda koji se u procesu njegove konane raspodele i upotrebe nije potroio, nego
je upotrebljen za zamenu istroenih i dotrajalih kapaciteta, i za izgradnju novih kapaciteta.
Investicija ili investiranje, prema tome predstavlja ulaganje resursa, pre svega finansijskih
sredstava u pribavljanje potrebnih sredstava za proizvodnju sa viegodinjim korienjem(Andri
i sar.,2005).
Sa druge strane, odreeni autori pod investicijom podrazumevaju dugorono ulaganje kapitala sa
svrhom obnavljanja, poboljanja ili poveanja postojeih proizvodnih kapaciteta, ili dugorono
vezivanje finansijskih sredstava u materijalne i nematerijalne objekte, ijim korienjem se
ostvaruju odreeni rezultati.
Osnovni pojmovi koji se jo pojavljuju u ovoj oblasti su investitori i investicioni proces. Pod
prvim pojmom podrazumevamo subjekat koji ulae finansijska sredstva u investicije, a to moe
da bude preduzee, poljoprivredno gazdinstvo, privatno lice, drava itd. Sa druge strane,
investicioni proces predstavlja tok novanih izdavanja koji proizilazi iz potrebe nabavki
sredstava za proizvodnju.
Pod investicijom se podrazumevaju sva novana izdavanja, kako za osnovna, tako i za
obrtna sredstva i rad, koja se vre sa zajednikim ciljem da bi se due vreme ostvarila odreena
nova poljoprivredna proizvodnja, poveanje ili poboljanje dosadanje proizvodnje,ili pak
smanjenje dosadanjih trokova i tako postiglo trajno poveanje dohodka(Marko i
sar.,1998).Velike investicije redovno su kompleksne jer je za njihovo ostvarivanje treba nabaviti
nekoliko vrsta osnovnovnih sredstava(u ovom sluaju izgradnja hladnjae prati kupovinu
zemljita na kojem e se podizati,ugradnju pratee opreme,takoe javlja se potreba za
zapoljavanjem veeg broja radnika).Proces investiranja obuhvata finansijska ulaganja u
sadanjost u cilju postizanja ekonomske koristi ili efekata u budunosti (Mili i Sredojevi,
2008). Realizacija poljoprivrednih investicija esto predstavlja skup i dugotrajan proces, a
poveanje koristi se, po pravilu, ispoljavaju u toku niza godina, negde ak 50 i vie godina, u
zavisnosti od vrste i veliine investicije. Zbog toga je ocenu ekonomske opravdanosti investicija
potrebno izvriti pre donoenja odluke o investicionim ulaganjima.

25

Slaana Kulain
ejvanovi i sar. (2010) saoptavaju: Investicije su ulaganja u sadanjosti, a koristi od
tih ulaganja e nastupiti u budunosti. Ulau se sredstva dok proces investiranja traje, a koristi
nastaju nakon zavretka investiranja i postoje za sve vrijeme trajanja zavrene investicije. Po
tome se investicije razlikuju od ulaganja u tekue poslovanje: ulaganje u tekue poslovanje
ujedno predstavlja i utroke to odmah razultira stvaranjem uinka. Investicije e se iskoritavati
u budunosti, kada e nastajati trokovi i prihodi.
Kljaji (2014) istie, da je potrebna suma sredstava za investicije u poljoprivredi esto
puno vea od vrednosti godinje proizvodnje. Takoe, profit u toku jednog proizvodnog ciklusa
u poljoprivredi esto je manji nego u ostalim privrednim granama, pa je stoga veoma vano
doneti pravu investicionu odluku da bi se izbegla ulaganja u neprofitabilnu proizvodnju. Da bi
poljoprivredno preduzee ili gazdinstvo moglo da zapone proces proizvodnje, ono mora da
nabavi potrebna sredstva za proizvodnju, kako osnovna sredstva (zemljite, graevinski objekti,
oprema) tako i obrtna sredstva (semenski i sadni materijal, ubriva, gorivo, sredstva za zatitu
bilja). Imperativ ostvarivanja profita namee potrebu da ukupno ostvarena vrednost proizvodnje
mora biti vea od iznosa ukupnih trokova proizvodnje (Vasiljevi i Subi, 2010).
Subi (2010) iznosi, da investicije treba da budu realizovane u formi koja e osigurati
maksimalnu efektivnost eksploatacije, tj. to vei nivo ostvarenih efekata po jedinici uloenih
finansijskih sredstava. Onaj koji vri novana izdavanja radi pribavljanja neophodnih
proizvodnih resursa u cilju njihovog viegodinjeg korienja naziva se investitor. Metode preko
kojih se izraava ekonomska efektivnost investicija na poljoprivrednom gazdinstvu, zauzimaju
vano mesto ne samo u poljoprivredi, ve i uopte u organizaciji odrivog razvoja privrednih
subjekata na mikro nivou.

4.6.

Metode investicione kalkulacije

Sastavljanje investicione kalkulacije se zasniva na nekoliko parametara, kako bi se to


preciznije mogli sagledati efekti odreene investicije. Prema navodima Andria i saradnika
(2005) u strukturi investicione kalkulacije, obuhvaeni su sledei parametri:
Ulaganja finansijskih sredstava u nabavku ili izgradnju investicionog objekta, ija visina
zavisi od vrste objekta, njegovih tehnikih karakteristika, nabavne cene, trokova dopreme i
trokova osposobljavanja za upotrebu. Znatno sloeniji raunski postupak zahteva utvrivanje
investicionih ulaganja potrebnih za izgradnju investicionih objekata, npr.: izgradnju graevinskih
objekata, podizanje viegodinjeg zasada, uzgoj priplodnih grla stoke i sl. Iznos potrebnih
investicionih ulaganja mogue je utvrditi sa visokim stepenom tanosti i sigurnosti, zbog toga to
se utvruju u srazmerno kratkom roku, pre ili nakon momenta ulaganja.
Ekonomska efektivnost investicije utvruje se pomou investicionih kaluklacija.
Pokazatelji ekonomske efektivnosti ine osnovu za donoenje odluka o podizanju( izgradnji)
investicionog objekta. Pomou njih se dobijaju odgovori na sledea pitanja:

Da li je odreena investicija apsolutno ekonomski opravdana?

Koja od dve ili vie alternativnih investicija je uz navedene uslove, ekonomski


najcelishodnija?

Koji je ekonomski najcelishodniji (optimalni vek korienja investicije).


26

Slaana Kulain
Pokazatelji ekonomske efektivnosti investicija se utvruju na osnovu razlika i odnosa izmeu
uinjenih investicionih ulaganja i ostvarenih novanih primanja u toku perioda eksploatacije.
Postupak izraunavanja ekonomske efektivnosti moe biti zasnovan na:

Statikom modelu investicione kalkulacije


Dinaimkom modelu investicione kalkulacije

Statike metode investicione kalkulacije predstavljaju jednostavne kalkulativne postupke.


Osnovna karakteristika ovih metoda je to se pri utvrivanju ekonomske efektivnosti investicije
ne obuhvataju sva novana primanja i izdavanja koja nastaju u toku planiranog perioda njihovog
korienja, ve se ocena o ekonomskoj efektivnosti donosi na osnovu prosenih pokazatelja za
jedan odreeni period (najee za jednu godinu). esto se ove metode nazivaju jo i
jednoperiodine metode. Model statike investicione kalkulacije ne obuhvata svoenje niza
novanih primanja i izdavanja na odreeni isti obraunski momenta primenom sloenog
kamatnog rauna.
Statiki kalkulativni postupak zasniva se na utvrivanju i poreenju sledeih ekonomskih
pokazatelja:

trokova podizanja i korienja investicije,

ekonomskih rezultata (dobiti) od zasada, odnosno stepena rentabilnosti investicionih


ulaganja,

duine perioda amortizacije investicionih ulaganja.


Od poznatih statikih metoda treba spomenuti sledee:
1)
Metoda utvrivanja i poreenja trokova investicije,
2)
Utvrivanje rentabilnosti investicije,
3)
Utvrivanje perioda amortizacije investicionih ulaganja.
Primenom statikog modela se ne uzima u obzir i ukamaenje uloenih sredstava pri
odreenoj kalkulativnoj kamatnoj stopi. Zato se primenom dinamikog modela dobijaju znatno
dui amortizacioni period.
Dinamike metode investicione kalkulacije baziraju se na utvrivanju niza novanih
primanja od investicije i novanih izdavanja uinjenih za podizanje i korienje investicije. Da bi
se mogli meusobno porediti, sabirati ili oduzimati, pokazatelji investicione kalkulacije se
prethodno svode na isti obraunski moment. To se postie postupkom diskontovanja pomou
sloenog kamatnog rauna.
Sastavljanje hronolokog pregleda svih primanja i izdavanja za investiciju, ralanjeno po
godinama, odnosno periodima,je redovno najtei deo posla oko sastavljnja investicione
kalkulacije koji trai veliku strunost.Kod velikih kompleksnih investicija esto je potrebna
ekipa razliitih strunjaka da bi dobro obavili posao.Na kraju treba predvideti i cene proizvoda i
sredstava za proizvodnju u budunosti, tj. u godinama kad e se vriti prodaja proizvodnje
ostvarene investicijama (Marko i sar., 1998).

27

Slaana Kulain

4.7. Osnovni ekonomski parametri investicione kalkulacije


Sastavljanje investicione kalkulacije se zasniva na nekoliko parametara, kako bi se to
preciznije mogli sagledati efekti odreene investicije. U strukturi investicione kalkulacije,
obuhvaeni su sledei parametri:
Izdaci za nabavku/izgradnju investicionog objekta,
Tok godinjih novanih izdavanja za korienje i odravanje investicionog objekta,
Tok novanih godinjih primanja od investicionog objekta,
Tok istih godinjih koristi od investicionog objekta,
Trokovi kapitala,
Dobit od investicije.
Navedeni parametri se javljaju u toku odreenog broja godina investicionog perioda.
Moraju se svesti na isti obraunski momenat, kako bi bili meusobno uporedivi. Ovo svoenje se
obavlja tako to se svi iznosi diskontuju pomou sloene kamate na izabrani obraunsku
momenat. Ovako dobijeni iznosi meusobno su uporedivi.
Kada su odreeni svi parametri, koji su preduslov za donoenje odluke o preduzimanju
ivesticija, investitor moe da pristupi proceni oekivanog nivoa ekonomske efektivnosti
planiranih investicionih ulaganja. Ova procena ima za cilj da investitoru da odgovor na dva
pitanja vezana za planirano investiranje, i to:
O apsolutnoj ekonomskoj efektivnosti predloenih investicionih ulaganja, tj. da li
predloena investicija u datim uslovima pribavljanja i korienja investicionog
objekta moe da bude opravdana, i
O relativnoj ekonomskoj efektivnosti predloenih investicionih ulaganja, tj. koja
je od dve ili vie predloenih, ekonomski apsolutno opravdana investicija.
Na osnovu ovakvih rezultata i procene, investitor moe da donese odluku o realizaciji
ekonomski najpovoljnijeg reenja, koji se u tom sluaju moze smatrati optimalnim investicionim
reenjem.

4.8. Investiciona vrednost izgradnje hladnjae za uvanje jabuke


4.8.1. Imovina preduzea
Preduzee raspolae sa potrebnom opremom za obavljanje delatnosti u poljoprivrednoj
proizvodnji, maloprodaji i veleprodaji, kao i za ugovaranje poljoprivredne proizvodnje sa
individualnim proizvoaima. Takoe, postoji i odgovarajua kancelarijska oprema, kao i terenski
automobil koji je neophodan za obilazak useva na terenu. Preduzee takoe raspolae sa manjom
povrinom sopstvenog zemljita.
4.8.2.Broj zaposlenih

28

Slaana Kulain
U toku sezone berbe voa angaovano je ukupno 10 radnika koji dnevno mogu da uberu
oko 800 gajbi jabuke, teina jedne gajbe iznosi 15 kg ukupno, odnosno dveno uberu oko 12.000
kg jabuke. Puna kapacitet vonjaka iznosi 92.400 kg / 12.000 kg ubranih jabuka dnevno = 8
radnih dana x 10 radnika x 1.000 dinara dnevnica = 80.000 dinara.
Pored njih u vonjaku su zaposlena 4 radnika na utovorau gajbi koji su angaovani 8
radnih dana sa dnevnicom od 1.000 dinara, odnosno ukupno 32.000 dinara.

Tabela 7.Klasifikaciona struktura i zarade:

Red.
Broj

Kvalifikacija
1
Sezonski radnici
Ukupno:

Broj radnika
u toku sezone

Dnevnica

2
14
100%

3
1.000

Ukupna zarada svih


radnika
(din/god)
8 rad.dana x(2 x3)
112.000
112.000

4.8.3.Obim proizvodnje
Vonjak zauzima povrinu od 61 ar i 09 m2, na toj povrini zasaeno je 1.540 stabala
jabuke prosean prinos po stablu iznosi oko 60 kg jabuka, prosena cena konzumnih jabuka na
tritu iznosi oko 30,00 dinara, odnosno 1.540 stabalo x 60 kg po stablu = 92.400 kg. Od
navedene koliine oko 84.280 kg su konzumne jabuke dok ostalih 8.120 kg jabuke za dalju
preradu.
Tabela 8 . Obim proizvodnje jabuke

Red.
br.

1.
2.

Naziv proizvoda
1
Jabuka - konzumna
Jabuka za preradu
Ukupno:

Realiz. proizvodnja
u - 2 godini/ isto i u -3 godini /
Cena
po kg
2
30
15

god. kol
3
84.280
8.120

din/god
23
4
2.528.400
121.800
2.650.200

Realiz. proizvodnja
u -1 godini
Cena
po kg
6

god. Km
30
15

7
84.280
8.120

din/god
67
8
2.528.400
121.800
2.650.200

4.8.4. Sistem upravljanja kvalitetom


Gazdinstvo nema ni jedan zvanian sertifikat. Meutim plasman koji ima na tritu voa
garantuje apsolutni kvalitet proizvoda.

29

Slaana Kulain

30

Slaana Kulain

4.8.5. Nivo iskorienosti kapaciteta


Tabela 9. Iskorienost kapaciteta u 2011 i 2012. godini
Red.
Godina
br.
1. 2011.
2. 2012.

Vrsta proizvodnje:
Voarstvo
68 %
88 %

Primedba:
-nadostatak opreme koja bi
obezbedila uvanje voa
tokom cele godine

4.8.6. Osnovni razlog nedovoljne iskorienosti kapaciteta


Proizvodnja je planski optimizirana. Meutim, da bi se iskorienost kapaciteta dovela do
maksimuma ili se pribliila neophodna je oprema, odnosno, hladnjaa za skladitenje voa koja
bi obezbedila plasman tokom cele godine.
4.8.7. Osnovni podaci o instalisanoj opremi
Tabela10. Obezbeenost opremom
R.br.
Opis
1.
Kombi Wolksvagen
2.
Prskalica za unitavanje korova
3.
Atomizer za prskanje voa kapacitet 1100 l
4.
Prskalica za voe
Ukupno:

Sastav opreme prema poreklu

Iznos
287.000
82.000
246.000
66.000
681.000

Domaa (%)
78

Uvozna (%)
22

4.8.8. Najznaajniji problemi u tehnologiji i uzroci:

Ocena stanja tehnologije

Savremen.%
50 %

Zadovoljava %
50 %

Zastareo %
-

Gazdinstvo raspolae potrebnom mehanizacijom u odnosu na stari i novi pogon, a to


znai da u narednom periodu se ne planira kupovina opreme za obavljanje dosadanjih i
planiranih delatnosti. U skladu sa ovim nema naroitih problema u procesu proizvodnje uz
znanja i iskustva sa kojim se obezbeuje zadovoljavajui nivo u proizvodnji.

31

Slaana Kulain

4.8.9. Status investicije ( izlaganje na dan. mart 2014. )


Ideja se zasniva na unapreenju proizvodnje jabuke. Naime re o nabavci hladnjae koja
bi omoguila nesmetan plasman jabuka tokom cele godine. Svima je dobro poznato da
neadekvatno skladitenje voa dovodi do njegovog propadanja kao i to da je taj proces veoma
teko kontrolisati bez adekvatne opreme namenjene istom. Komora za uvanje voa se
upotrebljavaju u zadnjih tridesetak godina.Vazduh ima oko 21 % kiseonika, a u komorama se
smanjuje na 1-3 %, te isto toliko CO2, koga inae u vazduhu ima 0,3 %. Relativna vlanost
iznosi 91-96 %, uz konstantnu temperaturu. Sazrevanje jabuka tako se zaustavlja - ivotne
funkcije svode se na minimum, ali bez odumiranja tkiva. Komore su hermetiki zatvorene,
obloene su termoizolacionim panelom, za hlaenje se koristi freon, koji je zamijenio amonijak
iz starih sistema, uz ovakav nain uvanja voa smanjuje se propadanje voa od raznih bolesti.
4.8.10. Komentar poslovne ideje - investicije
Hladnjaa bi bila instalirana u neposrednoj blizini vonjaka. Poljoprivredno gazdinstvo
poseduje kombi koji bi prevozio voe od vonjaka do hladnjae, mada je udaljenost manja od 2
km., tako da su trokovi transporta zanemarljivi.
4.8.11. Planirani obim proizvodnje i prodaje: kakvi e efekti na poveanje obima proizvodnje
ve postojeih proizvoda proistei iz ove investicije.
Tabela 11.Plan proizvodnje gazdinstva u godinama veka projekta

R
b
1

Proizvod

2
Jabuka konzumna
Jabuka za
preradu
Postojee
Jabuka konzumna
Novi kapac.
Ukupno

J
M

din./
JM

3
kg

kg

1
god
kol.
5

Din.
5x4

Godine projekta
2
god.
Din.
kol.
7
5x4

Din.
8x4

30

84.280

2.528

84.280

2.528

84.280

2.528

15

8.120

122

8.120

122

8.120

122

2.650
kg

3
god.
kol.
8

+30

84.280

2.528
2.528
5.179

2.650
84.280

2.528
2.528
5.179

2.650
84.280

2.528
2.528
5.179

Postojee gazdinstvozadrava obim proizvodnje iz 2013. odnosno 2014.godine, jer je to


njegov maksimum.Ne planira se poveenje kapaciteta proizvodnje ve se na osnovu istog
kapaciteta ostvaruje profit uveen za 100%. Cene koje su ukakulisane su realne ak moda i nie
32

Slaana Kulain
od oekivanih ali i uz cenu od 60,00 dinara po 1kg konzumnih jabuka moe se servisirati
investicija bez velikih tekoa.
Tabela 12. Plan prodaje u godinama veka projekta:
R
b
1

Proizvod

2
Jabuka konzumna
Jabuka za
preradu
Postojee
Jabuka konzumna
Novi kapac.
Ukupno

J
M

din./
JM

3
kg

kg

1
god
kol.
5

Din.
5x4

Godine projekta
2
god.
Din.
kol.
7
5x4

god.
kol.
8

Din.
8x4

30

84.280

2.528

84.280

2.528

84.280

2.528

15

8.120

122

8.120

122

8.120

122

2.650
kg

+30

84.280

2.528
2.528
5.179

2.650
84.280

2.528

2.650
84.280

2.528
5.179

2.528
2.528
5.179

4.8. 12. Efekti investicije u godinama veka projekta


a) Model organizacije je:

Glavni menader
Individualno poljopr. Gazdinstvo
"Stari pogon"
Novi kapacitet - nova investicija
Voarstvo
Hladnjaa
14 - sezonskih radnika
1 - stalno zaposleni radnik

b) Novi kapacitet zaposlie 1 radnika za stalno


Pored 14 sezonskih radnika planira se zapoljavanje jednog radnika koji bi obavljao
poslove vezane za hladnjau. Obuka radnika nije neophodna jer je rukovanje veoma lako
meutim radnik mora odgovrati po struci odnosno da je zavrio SSS poljoprivredna kola smer
voar.
c) O vlasniku / menaderu :
Vlasnik gazdinsta - individualni poljoprivredni proizova zavrio je srednju
poljoprivrednu kolu. Voarstvom je poeo da se bavi pre par godinasa eljom da se usavrava
od prvog dana. Znanja i iskustva u velikoj meri mu pomau da na adekvatan nain obavlja posao

33

Slaana Kulain
za koji se opredelio. Meutim, da bi se gazdinstvo razvijalo u eljenom pravcu neophodna je
nova oprema koja bi dovela do ostvarivanja veeg profita.
4.8. 13. Ukupno investiciono ulaganje
Investiciona ulaganja uinjena u izgradnju hladnjae za uvanje voa, predstavljaju sumu
svih ulaganja uinjenih tokom njegove izgradnje sve do putanja sistema u pogon kao osnovnog
sredstva. Ova ulaganja uinjena u pojedinim godinama tokom izgradnje se uveavaju za
odreeni iznos kamate. Visina ulaganja zavisi od : tipa objekata, stanja terena, udaljenosti izvora
za snabdevnje vodom, duine perioda izgradnje, dinamike i rasporeda ulaganja po godinama
izgradnje, naina i uslova finansiranja, visine kamatne stope, itd.
Prilikom izvrenja razliitih zadataka u preduzeu se angauju osnovna i obrtna sredstva.
Njihovom analizom dobija se uvid u stanje opreme, graevina, zemljita Znaaj sredstava
zavisi od vrste preduzea. Kod proizvodnog preduzea naglasak je na osnovnim sredstvima, dok
je u trgovini naglasak na obrtnim sredstvima.Analizirano porodino gazdinstvo se bavi
proizvodnjom, tako da je logino da dominiraju osnovna sredstva. U strukturi stalne imovine
dominiraju graevinski objekti, razne maine, tuneli za zamrzavanje, komore za pothladu i
komore za skladitenje. Sva sredstava gazdinstva su sopstvena.
13. Ulaganje u osnovna sredstv

R.
br.
1.
2.

3.
4.

Naziv osnovnog sredstva


Komore za uvanje voa dimenzije
8,8 x 11,7 x 4,0 (H)m
Termoizolacioni paneli
- paneli od 8 cm
- paneli od 5 cm
Vrata za hladnjau ,,Brucha,,
Sistem za ovlaivanja
Ukupno:

Jed.
mere

Kol.

kom

m2
m2
kom
kom

450
150
2
2

Cena
u din

Ukupno (u din)

1.215.456

2.430.912

1.584
704
147.576
327.976

712.800
105.600
295.152
655.952
4.200.416

Osnovna sredstva su sredstva koja imaju tu specifinost da se postepeno tehniki i


ekonomski troe, odnosno da postepeno prenose svoju vrednost na proizvode, to se u strukturi
trokova proizvodnje, izraava kao amortizacija.Investiciona ulaganja u osnovna sredstva, u
knjigovodstvenom smislu odgovaraju nabavnoj vrednosti osnovnog sredstva.Ukupna
investiciona ulaganjau izgradnju hladnjae za uvanje voa iznose ukupno 4.200.146 din.

34

Slaana Kulain

14.Obraun obrtnih sredstava ( 000 )

Red.
br.
0
1.
2.
3.
4.
5.
(A)
6.
7.
8.
9.
(B)
(C)

Vrsta obrtnih sredstava


1
Zalihe sirovina i materijala
(vrednost sirovina i
materijala)
Zalihe nedovrene
proizvodnje(UR)
Zalihe gotovih proizvoda
(UR)
Potraivanja (UP)
Sredstva na iro raunu
(UP)
Potrebna trajna obrtna
sredstva (1 do 5)
Dobavljai (koliko sirovina i
materijala)
Amortizacija
Bruto zarade
Ob. iz dobiti (kolike su)
Izvori iz tekueg poslovanja
(6 do 9)

Investicije u obrtna
sredestva (A-B)

Godinje
potrebe
2

Broj dana
vezivanja
3

365
4

Potrebna trajna
obrtna sredstva
6= (2x3) : 4

605

180

365

298

1.480

90

365

365

1.480

10

365

41

2.528

10

365

69

2.528

365

7
780

605

180

365

298

514
144
210

30
30
30

365
365
365

42
12
17
369
411

4.8.14..Izvori finansiranja
Osnovno pravilou zatvaranju finansijske konstrukcije je izjednaenost veliineulaganja sa
veliinom izvora finansiranja. Ova izjednaenost poveliini odnosi se kako na kriterijum
namenske strukture, tako isto i nakriterijum dinamike. Ovakav pristup izvorima finansiranja
osiguravaujednaavanje dinamike investicionih ulaganja i izvora finansiranja, odnosnozatvaranje
finansijske konstrukcije.
U strukturi izvora finansiranja, sopstvena sredstva sa iznosom od 3.600.000 dinara zauzimaju
uee od 64 % u ukupnim sredstvima (tabela 15).

35

Slaana Kulain

Tabela 15. Izvori finansiranja

R.b
r.
1
I

II
III

Opis
2
Sopstveni izvori
- vonjak
- novana sredstva
- obrtna sredstva
Tui izvori
- Invest. kap.
Ukupno: ( I+II )

Uneta sredstva do
( investicione god.)
3
1.000
1.000

Nova ulaganja
(u investic. god.)
4
2.611

3+4
3.611

6
64

2.000

36

5.611

100

2.200
411
2.000
2.000
4.611

1.000

4.8.15. Plan izvoakih aktivnosti( "0" period od ideje pa P/P do eksploataciju):

R.
b.
1.
2.
3
4.
5.
6

Aktivnosti
u "0" periodu /2013/
Sazrevanje ideje
Izrada Poslovnog plana
Zatvar. Finan.konstr.
Nabavka hladnjae
Probni rad
Start kapaciteta

Mesec u 2014
I

II

III

IV

VI

VII VIII IX

XI

XII

4.8.16. Poslovna politika tokom godina veka projekta:


- ne planira se novo dugorono ulaganje,
- odrati kvalitet proizvoda i pristupanu cenu istog,
- pratiti nove trendove u proizvodnji voa,
- voditi rauna o trokovima kako kratkoronim tako i dugoronim.
- ostvariti maksimalnu dobit.

4.8.17. Finansijski plan za godine projekta


4.8.17.1. Formiranje ukupnog prihoda
Analiza strukture finansijskog rezultata se vri sa ciljem utvrivanja izvora prihoda iz
kojih potie finansijski rezultat (tabela 17). Pri tome se prihodi i rashodi dele na one koji su
nastali redovnim poslovanjem (poslovni i finansijski), i ostale prihode i rashode. Na osnovu
ovoga donosi se ocena da li je bilans uspeha uspean ili ne. Tanije, ako je iz redovnog

36

Slaana Kulain
poslovanja (razlika izmeu zbira poslovnih i finansijskih prihoda i zbira poslovnih i finansijskih
rashoda) ostvaren pozitivan finansijski rezultat, re je o uspenom bilansu uspeha.
Ukupni prihod investicionog projekta je zbir vrednosti prodatih proizvoda i usluga na
domaem i stranom tritu, koji u principu nastaje na dva naina:
- prodajom sopstvenih gotovih proizvoda, poluproizvoda i usluga i
- zajednikim ulaganjem sa stranim partnerom.
Jednostavnim mnoenjem prodatih koliina proizvoda i usluga sa prodajnim cenama dobija se
ukupni prihod po pojedinom proizvodu i usluzi, a njihov zbir ini ukupni prihod.
Tabela 16. Plan prihoda (u 000 din. )
Godine veka projekta
2

1
Red.
br.

1
1.

Opis

2
Konzumne
jabuke
Ukupno:

Jed.
mere

3
kg

god.
kol

din.
po
jed.
mere

ukupno

4x5

84.280

30

2.528

godkol.

din.
po
jed.
mere

ukupno

God
kol.

5x6

84.280

2.528

30 2.528
2.528

84.280

3
din.
po
jed.
mer
e
8
30

ukupno
7x7
2.528
2.528

Kako je ranije navedeno, vonjak zauzima povrinu od 61 ar i 09 m2, na toj povrini


zasaeno je 1.540 stabala jabuke, prosean prinos po stablu iznosi oko 60 kg, prosena cena
konzumnih jabuka na tritu iznosi oko 30 dinara, odnosno 1.540 stabalo x 60 kg po stablu =
92.400 kg. Od navedene koliine oko 84.280 kg su konzumne jabuke, dok ostalih 8.120 kg je
namenjeno za dalju preradu. Cena konzumne jabuke iznosi oko 30,00 din po kg, a jabuke za
preradu 15 din po kg. Pod pretpostavkom da je prodajna cena jabuke koja se lageruje i uva u
hladnjai60din/kg, moe se ostvariti dvostruko vei prihod, tako da se od novostvorene vrednosti
moe vratiti kredit.
4.8.18. Direktan materijal po jedinici proizvoda /usluge:
U strukturi trokova mogu se izdvojiti est karakteristinih grupa trokovakoje se nalaze u veini
investicionih projekata, a to su:

amortizacija,

trokovi materijala,

trokovi energije,

trokovi investicionog i tekueg odravanja,

trokovi zarada,

ostali materjalni i nematerjalni trokovi.

37

Slaana Kulain
Tabela 17. Trokovi elektrine energije
Red.
br.

Opis

1.

El.energija
Ukupno:

Jed.
mere

God. kol.
po jed.
proizvoda

Cena po
jed.
mere

kw

109.938

5,50

Godina veka projekta


2013
6=4x5

604.659
604.659

2014

2015

7=4x5

8=4x5

604.659
604.659

604.659
604.659

Komora za hlaenje voa nema direktinih trokova osim potronje elektine energije.
Kako je istaknuto u specifikaciji dobavljaa potronja iznosi 12,55 kw, odnosno u toku dana
301,2 kw, planirana upotreba hladnjae je tokom cele godine tako da za 365 dana planirana
potronja iznosi 109.938 kw cena po kilovatu druga tarifa 5,50 din = 604.659,00 dinara u toku
godine.
4.8.19.Amortizacija
Amortizacija oznaava veliinu vrednosti osnovnih sredstava kojase u toku procesa
amortizacije prenela na proizvedena dobra i usluge. Veliinaamortizacije ne zavisi samo od
fizikog veka trajanja osnovnihsredstava, ve iod zastarevanja osnovnih sredstava s obzirom na
razvoj nauke i tehnologije.Prilikom izraunavanja amortizacije uzima se u obzir samo osnovna
cena kotanja (bez uraunatog PDV-a).
Tabela18. Amoritzacija osnovnih sredstava
Re
d.
0

OPIS

1
Komore za
1.
uvanje voa
Termoizolacioni
2.
paneli
Vrata za hladnjau
3.
,,Brucha,,
Sistem za
4.
ovlaivanja
UKUPNO

GODINE PROJEKTA
1
2
3
4(2x3) 5(2x3) 6(2x3)

Neamortizova
na vrednost
2-(4+5+6)

Nabavna
vrednost
2

Stopa
amortizacije
3

2.431

12

292

292

292

1.555

818

14

115

115

115

473

295

12

35

35

35

190

656

11

72

72

72

440

514

514

514

2.658

4.200

Najvei iznos amortizacije se izdvaja za nabavku komore za uvanje voa (58,5 %)a
zatim za termoizolacione panele (17,8 %) i sistem za ovlaivanje (16,6 %).
4.8.20. Radna snaga po stepenu strune spreme
Za organizaciju manipulacije sa plodovima u hladnjai potreban je jedan stalno zaposleni
radnik. Prema potrebi se angauju i sezonski radnici( tabela 20).
38

Slaana Kulain

Tabela19. Broj zaposlenih radnika


Red.
br.

GODINE PROJEKTA

O P I S(stepen str. spreme x broj


radnika x neto zarada)

1
2

0
1
1.
SSS x 1 x 12.000 x 12 meseci (000)
Bruto zarade

2
3
144
144

3
4
144
144

144
144

4.8.21. Otplata kredita


Proraun obaveza prema kreditu jeuraen je sa pretpostavkom da e se kredit odobriti
01.08.2013.godine(tabela 20 ).
Tabela 20. Plan otplate kredita
Datum dospea
1
1-Aug-2013
1-Nov-2013
1-Feb-2014
1-May-2014
1-Aug-2014
1-Nov-2014
1-Feb-2015
1-May-2015
1-Aug-2015
1-Nov-2015
1-Feb-2016
1-May-2016
1-Aug-2016
Ukupno

Anuitet

Glavnica

Kamata

0.00
0.00
0.00
0.00
269,769.75
269,769.75
269,769.75
269,769.75
269,769.75
269,769.75
269,769.75
269,769.75

241,738.59
245,076.63
248,460.76
251,891.62
255,369.85
258,896.11
262,471.06
266,095.38

0.00
0.00
0.00
0.00
28,031.15
24,693.12
21,308.99
17,878.13
14,399.90
10,873.64
7,298.68
3,674.36

2,158,157.97

2,030,000.00

128,157.97

Ostatak duga
5
2,030,000.00
2,030,000.00
2,030,000.00
2,030,000.00
2,030,000.00
1,788,261.41
1,543,184.78
1,294,724.02
1,042,832.40
787,462.55
528,566.44
266,095.38
0.00

4.8.22. Ukupni trokovi


Ukupni trokovi u treoj godini projekta iznose 1.434.000 din. (tabela ....). Sa iznosom od
685.000 din.materijalni trokovi uestvuju sa 47,8 % u ukupnim trokovima. U strukturi
materijalnih trokova najvee uee zauzimaju sirovine i materijal (88,3 %).

39

Slaana Kulain

Tabela 21. Ukupni trokovi ( u 000 din)


R.br.

ELEMENTI

0
1
I
Materijalni trokovi
1.
-sirovine i materijal
2.
-trokovi odravanja
3.
-ostali materijalni trokovi
Ukupno I
II
Nematerijalni trokovi
1.
-amortizacija
2.
-radna snaga
3.
- kamata po kreditu
4.
- zakup vonjaka (3.500 din / mes.)
5.
- ostali nematerijalni trokovi
Ukupno II
UKUPNO

GODINE VEKA PROJEKTA


1
2
3
2
3
4
605
40
20
665

605
50
20
675

605
60
20
685

514
144
42
28
728
1.393

514
144
92
42
13
805
1.480

514
144
36
42
13
749
1.434

4.8.23. Bilans uspeha


Analizu finansijskih izvetaja obavlja poseban segment raunovodstva, a to je finansijska
analiza. Svaki pravni subjekt ima obavezu sastavljanja bilansa, i to, bilansastanja i bilansa
uspeha.
Bilans stanja izraava trenutnu sliku veliine i strukture sredstava i njihovih izvora,
odnosno predstavlja pregled imovine sa jedne i kapitala i obaveza sa druge strane. Izmeu njih
mora postojati ravnotea (imovina = kapital + obaveze). Bilans stanja ima dve strane: aktiva ili
imovina i pasiva ili kapital uvean za obaveze.
Bilans uspeha izraava veliinu i poreklo ostvarenog poslovnog rezultata u obraunskom
periodu. Bilans uspeha je pregled prihoda, rashoda, i finansijskog rezultata, kao razlike meu
njima u odreenom vremenskom periodu.

40

Slaana Kulain

Tabela 22. Ostvarena neto dobit ( u 000 din)

Red.
br.
0
I.
II.
1.
2.
3.

4.
5.
6.
7.

E LE M E N T I
1
UKUPAN PRIHOD
UKUPNI RASHODI: ( 1 + 4 )
POSLOVNI RASHODI ( 2 +3 )
-materijalni trokovi
-nematerijalni trokovi
POSL.RAS. BEZ
AMORTIZACIJE
- kamata
BRUTO DOBIT ( I.- II.)
POREZ 20 %
NETO DOBIT ( 5-6 )

GODINE PROJEKTA
1
2
2
3
2.528
2.528
1.393
1.480
1.393
1.388
665
675
728
713

3
4
2.528
1.434
1.398
685
713

879

874

884

1.135
227
908

92
1.048
210
838

36
1.094
219
875

Analiza bilansa uspeha podrazumeva utvrivanje tendencija i uzroka promeneelemenata


prihoda i rashoda, rezultata po podbilansima, ukupnogfinansijskogrezultata, kao i indikatora
strukture prihoda i rashoda(tabela 23).Kako bismo utvrdili eventualnu neto dobit potrebno je da
se evidentiraju svi planirani prihodi i rashodi odnosno pregled poslovnog rezultata za svaku
godinu veka projekta (Kuzman, 2006).

4.9. Ocena ekonomske isplativosti investicija


Ekonomska opravdanost utvrivanja pribavljanja i korienja pojedinih investicija sastoji
se u primeni odgovarajuih kalkulativnih postupaka. Ekonomske kalkulacije su, za razliku od
matematikih metoda, raunski postupci kod kojih se svi elementi ne mogu realno izraunati, pa
se esto utvruju procenom. Sam postupak procene je veoma zahtevan jer od tanosti procene
zavisi i tanost dobijenih rezultata. Specifian problem predstavlja procena input-output
parametara kod investicija u poljoprivredi, a posebno u ovom sluaju, novana izdavanja i
primanja podizanjem i eksploatacijom zasada i nabavkom sistema za navodnjavanje. Tako npr.
teko je unapred proceniti koliinu potrebnog ubriva, sredstava za zatitu, goriva, prinos,
utroak rada itd.
Investicija treba da bude realizovana u formi koja e osigurati maksimalnu efektivnost
eksploatacije, tj. to vei nivo ostvarenih efekata po jedinici uloenih finansijskih sredstava. Onaj
koji vri novana izdavanja radi pribavljanja neophodnih proizvodnih resursa u cilju njihovog
viegodinjeg korienja naziva se investitor. Metode preko kojih se izraava ekonomska
efektivnost investicija na poljoprivrednom gazdinstvu zauzimaju vano mesto ne samo u
poljoprivredi, ve i uopte u organizaciji odrivog razvoja privrednih subjekata na mikro nivou.
41

Slaana Kulain

Van Horne, J. C.i Wachowicz, J. M. (2007) navodeda,


ocenaekonomskeefektivnostiobuhvata:
izradu predloga investicionog projekta koji su konzistentni sastratekim ciljevima
preduzea;
procenu dodatnog poslovnog toka novca nakon oporezivanja;
procenu dodatnih tokova novca;
izbor projekta na osnovu maksimiranja vrednosti kao kriterijumaprihvatljivosti;
stalnu procenu primenjenih investicionih projekata i izvrenje revizijezavrenih projketa.
4.9.1. Gotovinski tok
Finansijski tok ili tok novca je pregled prijema i odliva novca u odreenom vremenskom
periodu(tabela 24).Novani tok je adekvatan pokazatelj stepena likvidnostiprojekta po godinama
za ceo projektovani period, pod uslovom servisiranjaobaveza po osnovu kredita i poslovanja.
Tabela 23. Gotovinski tok (u 000 din)

Red.
br
0
I
1.
2.

3.
II
4.
5.
6.
7.
III

E LE M E N T I
1
UKUPNI PRIMICI (1+2+3)
Ukupan prihod
Izvori finansiranja
-tui
-sopstveni
Ostatak vrednosti projekta
- osnovna sredstva
- obrtna sredstva
UKUPNI IZDACI (4+5+6+7)
Investicije
- u osnovna sredstva
- u obrtna sredstva
Poslovni rashodi (bez amortizacije)
Porez na dobit
Ob. prema izvorima finansiranja
NETO PRIMICI (I-II)

GODINE

O
2
5.611

1
3
2.528
2.528

2
4
2.528
2.528

3
5
5.597
2.528

1.106

2.163

3.069
2.658
411
2.182

879
227
1.422

874
210
1.079
365

884
219
1.079
3.415

5.611
2.000
3.611

5.611
5.611
5.200
411

Primici u finansijskom toku obuhvataju stavke ukupnog prihoda (poslovniprihod),


sopstvena sredstva, kredite i ostatak vrednosti projekta.
Izdaci u finansijskom toku su one stavke koje oznaavaju vrednost utroenihproizvodnih
faktora, ali javljaju se i izdaci koji su nastali kao posledicastvaranja finansijskog potencijala
42

Slaana Kulain
preduzea. Izdaci u finansijskom tokuprojekta obuhvataju ulaganja u osnovna sredstva, ulaganja
u obrtna sredstva,trokove proizvodnje (izuzev amortizacije), ostale izdatke i kreditneobaveze
(anuitet).

4.9.2. Ekonomski tok


Ekonomski tok daje dinamiki prikaz svih primitaka i izdataka u veku projekta,kao i uvid
u ekonomski potencijal projekta(tabela 25).Stavke u ekonomskom toku projekta su svrstane u tri
osnovne grupe: primici, izdaci i neto primici.
Tabela 24.Ekonomski tok (u 000 din.)
Red.
br.
1
I
1.
2.
II
3.
4.
5.
III

E LE M E N T I
2
UKUPNI PRIMITCI (1+2)
Ukupan prihod
Ostatak vrednosti projekta
- osnovna sredstva
- obrtna sredstva
UKUPNI IZDACI (3+4+5)
Investicije
- u osnovna sredstva
- u obrtna sredstva
Poslovni rashodi (bez amortizacije)
Porez na dobit
NETO PRIMICI (I-II)

O
3
-

5.611
5.611
5.200
411

-5.611

GODINE PROJEKTA
1
2
3
4
5
6
2.528
2.528
5.597
2.528
2.528
2.528
3.069
2.658
411
1.106
1.084
1.103

879
227
1.422

874
210
1.444

884
219
4.494

Primiciu ekonomskom toku su one stavke i poslovni dogaaji, koji poveavajuekonomski


potencijal projekta, a sastoje se od dve osnovne stavke:
ukupan prihod i
ostatak vrednosti projekta.
Izdaci u ekonomskom toku su one stavke i poslovni dogaaji, koji smanjujuekonomski
potencijal projekta, a ukljuuju sledee osnovne stavke:
investicije u osnovna sredstva,
investicije u obrtna sredstva,
investicije u drutveni standard,
materijalni trokovi proizvodnje,
zarade,
porezi.
Neto primici su definisani kao razlika izmeu primitaka i izdataka uekonomskom toku.

43

Slaana Kulain
4.9.3. Neto sadanja vrednost investicionog projekta
Neto sadanja vrednost investicionog projekta se jo naziva i kapitalna vrednost
investicije (Subu, 2010). Njena osnovna uloga jeste da pokae apsolutnu isplativost
nameravanih ulaganja, tj. da li je investicioni projekatisplativ.Neto sadanja vrednost investicije
izraava ukupno poveanje finansijskog rezultata, odnosno kapitala poslovnog subjekta kao
rezultat preduzetih investicionih ulaganja, i to, za ceo period korienja odreenog investicionog
projekta.
Projekat se moe oceniti kao prihvatljiv ukoliko je neto sadanja vrednost pozitivna
veliina.Formule po kojima se raunaju diskontna stopa i diskontni faktor:
Diskontna stopa=sopstveni izvori sr.*0.08+kredit*kam. Stopa/ ukupni izvori sr.Diskontovani
faktor=1/(1+dis.stopa)n

Tabela 25.Neto sadanja vrednost investicionog projekta


R.
br
0
1.
2.
3.
4.
5.
6.

ELEMENTI

1
Neto primici iz ekonomskog
toka
Diskontna stopa
Diskontni faktor
Sadanja vrednost neto primitka
Neto sadanja vrednost projekta
(Kumulativ od 3-5)
Relativna neto sadanja
vrednost:
kumulativ kolona (od 3 do 5)
kolona 2

1
3

GODINE
2
4

3
5

Kumulativ

-5.611

1.422

1.444

4.494

7.360

10
1

10
0,909

10
0,827

10
0,751

-5.611

1.293

1.194

3.375

5.862

-5.611

1.293

1.194

3.375

251

251 / 5.611 = 0,4x100=4 % u ovom sluaju to znai


relativno poveanje akumulacije iznad kalkulativne cene
ukupnih izvora ( 10 %)

4.9.4. Vreme povrata investicionih ulaganja


Pored statikog oblika, vreme povrata investicionih ulaganja se moe prevesti i u
dinamiki oblik ukoliko se koristi tehnika diskontovanja. U tom sluaju , pod ovom tehnikom se
podrazumeva dinamika metoda odreivanja roka povraaja uloenih investicionih sredstava tj.,
odreivanja perioda amortizacije investicionih ulaganja, zasnovana na dinamikom modelu
investicione kalkulacije ( ili sloenom kamatnom raunu).
Period povraaja uloenih sredstava pokazuje vreme za koje investicioni projekat moe
vratiti uloena sredstva, odnosno pokazuje broj godina tokom kojih je potrebno sabirati
diskontovani godinji neto primitak u ekonomskom veku projekta da bi se zbir diskontovanih
negativnih stavki iz perioda izvoenja projekta, tj. zbir diskontovanih ukupno uloenih sredstava,
sveo na nulu.

44

Slaana Kulain
Tabela 26.Vreme povrata investicionih ulaganja( 000 .)
Godina u
veku
projekta
1
"O"
2014.
2015.
2016.

NETO SAD.
VRED.PRIMITAKA
Disk. stopa 10%
2
-5.611
1.293
1.194
3.375

Nepokriveni deo investicije


3
-5.611
-4.318
-3.124
+251

odnosno T = 3.124 / 3.375 = 0,93 x 100 = 93% odnosno, za povrat ulaganja potrebno je 2
godine i 11 meseci

4.9.5. Interna stopa rentabilnosti


Kriterijum interne stope rentabilnosti je formiran u nastojanju da se prevaziu problemi
vezani za predvianje realne diskontne stope.Metodom interne stope rentabilnosti utvruje se ona
diskontna stopa koja sadanju vrednost neto primitaka ekonomskog toka svodi na nulu, odnosno
izjednaava sa sadanjom vrednosti ukupnih ulaganja. Izraz za proraun interne stope
rentabilnosti je:
Interna stopa rentabilnosti se izraunava na sledei nain:
Isr=dp+(dn-dp)*(NPVp/(NPVp-NPVn))
Gde je:
Dp-diskontna stopa po kojoj je NPV>0
Dn-diskontna stopa po kojoj je NPV<0
NPVp-iznos pozitivne NPV uz diskontnu stopu dp
NPVn-iznos negativne NPV uz diskontnu stopu dn
Ocena ekonomske opravdanosti investicionog projekta vri se na taj nain, to se smatra
da je njegova realizacija opravdana, ako je njegova interna stopa rentabilnosti vea od neke
minimalne prihvatljive stope. Kao minimalna prihvatljiva stopa obino se uzima kamatna stopa
koja vlada na tritu kapitala, odnosno stopa koju bi ostvarili ukoliko bi sredstva uloili u neki
drugi poduhvat ili kamatna stopa po kojoj se moe dobiti zajam za realizaciju investicije.
Ukoliko se radi o izboru izmeu vie investicionih projekata smatra se da je efikasniji onaj
projekat koji ima veu internu stopu rentabilnosti.
Tabela 27. Interna stopa rentabilnosti
R.br.
1
1.
2.

Diskontna stopa
Pp
Pn

Stopa 20 %
Neto sadanja vrednost

Stopa 25%
Neto sadanja vrednost
5

135
-158

45

Slaana Kulain
Napomena:
P r = interna stopa rentabilnosti

22,31 %

P p = diskontna stopa uz koju je neto sadanja vrednost poslednji put pozitivn 20,00 %
P n = diskontna stopa uz koju je neto sadanja vrednost projekta prvi put negativna

25,00 %

S o p = neto sadanja vrednost projekta uz diskontnu stopu p

135,14

S o n = neto sadanja vrednost projekta uz diskontnu stopu n

157.64

4.9.6.Donja taka rentabilnosti (rizik od pada obima proiz.- realizacije):

R.br

Opis

(1)
(2)
(3)
(4)
(5)

Ukupan prihod od prodatih proizvoda


Varijabilni trokovi
Fiksni trokovi ukupni
Marginalni rezult. (prihodi - varijab.tr.),
Prelomna taka rentabilnosti - vrednosno -:

6.

Stepen sigurnosti

God. veka projekta


1
2
2.528
2.528
758
730
658
750
1.770
2.098

3
2.528
740
694
1.788

940

1.056

977

63 %

58 %

61 %

4.9.7. Drutvena opravdanost projekta:


Drutvena opravdanost se prvenstveno ogleda u proizvodnji zdrave hrane i zapoljavanju
nove radne snage. Meutim kao opravdanost ove investicije naveemo u primeru koje je
nedavno sprovedeno u Japanu.Dve jabuke dnevno smanjuju holesterol. Japanski naunici u toku
istraivakog rada otkrili su da konzumiranje dve jabuke dnevno bitno utie na sniavanje
procenta holesterola u krvi, a istovremeno krv obogauju vitaminom C. Saradnici Instituta voa
u japanskom gradu Cukuba (prefektura Ibarak) ispitivanje su izveli na grupi od 14 mukaraca i
ena starosti od 30 do 57 godina, koji su konzumirali dnevno 360-480 grama jabuka. Kroz tri
nedelje se ispostavilo da se holesterol u krvi pacijenata smanjio u proseku od 21 odsto, a
prisustvo vitamina C poraslo na 34 procenta. Takoe je zapaeno da je u crevima za 20%
poveano prisustvo bifidum bakterija koje pozitivno utiu na ljudsko zdravlje.
4.9.8. Rizici
Upravljanje rizikom je jedan od veoma znaajnih problema kod analize investicija, jer se pri
donoenju investicionih odluka sa sigurnou ne mogu predvidjeti budui dogaaji (Gogi,
2010). Ovo je naroito karakeristino za poljoprivrednu proizvodnju koja se nalazi pod velikim
uticajem prirodnih faktora koji mogu izazivati razliite rizike, pa se ocjeni investicija u uslovima
neizvjesnosti posveuje posebna panja. Procjena vjerovatnoe dogaaja u budunosti zavisi od
kvaliteta raspoloivih podataka, strunog iskustva i primijenjene metodologije
46

Slaana Kulain
Ne postoji preduzee koje se nesuoava sa brojnim rizicima vezanim za ostvarivanje
postavljenih ciljeva. Posebno je potrabno obratiti panju na sledee:
Finansijski tokovi,obezbeenje kapitala za realizaciju ideje je samo prva prepreka.
Obezbeenje obrtnih sredstava, solventnosti i likvidnosti preduzea u prvim godinama
poslovanja je znatno tee. To potvruje injenica da je najvei broj bankrota u prve tri godine
poslovanja preduzea.
Agresivna konkurencija, odnosno aktivnosti koje neoekivano moe da preduzme
konkurencija, e zahtevati dodatne napore i stalna ulaganja. To neminovno poveavatrokove
poslovanja i oteava plasman proizvoda, odnosno usluga. esto aktivnosti koje neoekivano
preduzme konkurencija zahtijevaju adekvatan odgovor. Osim direktnih konkurenata, znaajan je
i uticaj indirektne konku-rencije, naroito u uslovima ogranienog raspoloivog dohotka
potroaa.
Sezonske oscilacije, za preduzetnika koji o njima nije vodio rauna prilikom planiranja
toka gotovine mogu biti "okantne" i usloviti nagli pad prodaje. Problem moe biti i nagli porast
zahteva za proizvodima i uslugama kojima preduzetnik u datom vremenskom periodu ne moe
izai u susret zbog nedovoljnog broja zaposlenih ili neadekvatnih proizvodnih kapaciteta.
Lojalnost potraaa,ako proizvod ili usluga koju plasirate na tritu zavisi od lojalnosti
potroaa, veoma je bitno da sa postojeim i potencijalnim kupcima ostvarite blisku i efektivnu
komunikaciju. Samim tim aktivnosti vezane za ostvarivanje ovog cilja moraju se predvideti
investicionom studijom.
Nekada se predpostavljalo da su rizici u poslovanju izvan kontrole, da ih je teko predvideti u
dinamikim kretanjima privrede, a pogotovo uspeno upravljati buduim rizicima. Poslovanje je
izloeno nepredvidivim promenama u stopi inflacije, cenama nabavnog materijala, poreskim
stopama, kamatnim stopama i drugim poslovnim kategorijama. Ali, bez obzira na sve te rizike
koji najee nastaju usled promena u uslovima poslovanja, koje ponekad nije mogue planirati,
finansijski rukovodioci bi mogli da predvide i da grupiu odreene rizike koji su ve
prepoznatljivi. Zato, umesto ugraivanja fleksibilnosti u budui pravac poslovanja ili neki
investicioni projekat, prihvatnjivo reenje u upravljanju rizicima u buduem poslovanju je
korienjem finansijskih instrumenata da bi se uravnoteila, ublaila ili nadonadila teta od
nepredvidivih rizika. U praksi se ta zatita ili ograivanje od rizika naziva heding (Sredojevi,
2011).

47

Slaana Kulain

4.10. Primena HACCP standarda


4.10.1. Istorija razvoja HACCP sistema
HACCP nije novi koncept. Jedna od prvih primena HACCP-a pojavila se jo kod Jevreja
koji su odbijali da jedu svinjsko meso zbog trihinele. Moderni koncept HACCP je poeo da se
koristi 1970. godine tokom Apolo i drugih svemirskih misija od strane Natick
laboratorijavojskeSAD i agencije NASA (Nacionalna Aeronautika Svemirska Agencija) kako
bi izvrili prevenciju oboljenja astronauta putem hrane koju konzumiraju u svemiru. Svakako
treba pomenuti i ameriku kompaniju Pillsbury(Pilsburi), kao proizvoaa hrane, koja je jo
1959. godine poela da razvija HACCP sistem, a1973. godine ga objavila i primenila u cilju
kontrole hrane astronauta u Natick Laboratorijama vojske USA i Agenciji NASA poto je dobila
nalog da proizvede namirnice predviene za ishranu kosmonauta, tako da ne budu zagaene
virusima, bakterijama ili otrovnim materijama, kao i da ne sadre hemijske i fizike opasnosti
koje bi mogle da dovedu do nekog oboljenja ili pak povreivanja kosmonauta.HACCP sistem je
prvi put bio predstavljen javnosti 1971. godine na Nacionalnoj konferenciji za bezbednost
hraneSAD (National Conference on Food Protection USA), posle ega je kompanija Pillsbury
sklopila ugovr da sprovede obuku osoblja Agencije za hranu i lekove (FDA) iz oblasti osnova
HACCP sistema.
Dravni savetodavni komitet za kriterijume mikrobioloke ispravnosti hrane
SAD(NACMCF National Advisory Committee on Microbiological for Food) doneo je 1989.
godine dokument pod naslovom HACCP principi za proizvodnju hrane. Ovaj komitet je
potvrdio da je HACCP sistem racionalno sredstvo za obezbeenje zdravstveno ispravne hrane. U
ovom dokumentu i Komisija Codex Alimentarius (CAC Codex Alimentarius Commission),
koja je osnovana od strane Svetske zdravstvene organizacie (WHO World Health
Organization) i Organizacije za poljoprivredu i hranu UN (FAO Food Agriculture Organization
of the UN), definie HACCP kao sistem koji identifikuje, ocenjuje i kontrolie rizike, koji su
znaajni za ispravnost namirnica(Vui, Milanov, 2006).Ovo potvruje da je sedamdesetih
godina 20. veka i Svetska zdravstvena organizacija prihvatila i preporuilaHACCP koncept.
Zahvaljujui veoma dobrim iskustvima, koncept je neto kasnije preporuen za primenu u
zdravstvenim ustanovama, vojsci, fabrikim restoranima i slinim ustanovama za masovnu
ishranu, a od 1980. godine jedan broj pogona za proizvodnju mesa u SAD je poeo sa uvoenjem
HACCP sistema. Posle perioda dokazivanja, a na predlog Nacionalne akademije nauka SAD
(US National Academy of Science), od 1985. godine HACCP koncept je poeo da se primenjuje
u gotovo svim granama prehrambene industrije SAD.Nacionalna akademija nauka SAD je 1991.
godine napravila smernice za primenu sistema HACCP. Prema ovim preporukama svaki
proizvoa hrane mora da razvije HACCP sistem i da ga prilagodi za svaki pojedinani
proizvod, proces i uslove distribucije.
U Evropi, tanije u Evropskoj Uniji, Direktiva Saveta 93/43 EEC o higijeni
ivotnihnamirnica(The General Food Hygiene Directive 93/43 EEC) ustanovila je primenu
HACCP-a u prehrambenoj industriji u zemljama lanicama EU od 14. juna 1993. godine:
Proizvoai i distributeri prehrambenih proizvoda treba da u svojim aktivnostima definiu svaki
korak koji je kritian u pogledu bezbednosti hrane i da obezbede da se adekvatni bezbednosni

48

Slaana Kulain
postupci identifikuju, sprovode, odravaju i preispituju na osnovu sledeih principa koji se
koriste za definisanje HACCP-a, i to:
- analiza potencijalno neispravnih prehrambenih proizvoda u procesima njihove
proizvodnje i distribucije,
- identifikacija taaka u kojima se moe pojaviti rizik kvarenja hrane,
- odreivanje koje su od tih taaka kritine za bezbednost hrane,
- definisanje i sprovoenje efektivnih mera kontrole i nadzora u tim kritinim takama i
- preispitivanje analize rizika, kritinih kontrolnih taaka, postupaka nadzora,
periodino i pri izmenama poslovnih operacija(Vui, Milanov, 2006).
Radi jednostavnijeg pregleda, bie iznet i hronoloki redosled znaajnih godina u razvoju
HACCP sistema:
- 1959. godina: Pillsbury kompanija razvija HACCP koncept za kontrolu hrane za
astronaute (NASA),
- 1971. godina: HACCP koncept predstavljen javnosti SAD,
- 1983. godina: WHO (World Health Organization) predstavlja HACCP javnosti
Evrope,
- 1985. godina: nacionalno vee za razvoj SAD predlae HACCP za korienje u
prehrambenoj industriji,
- 1990. godina: kriza prehrambenih proizvoda u svetu zbog kontaminacije (BSE,
dioksin),
- 1991. godina: HACCP je ukljuen u Zakon o higijeni namirnica pojedinih zemalja,
- 1997. godina: Codex Alimentarius Komisija uvruje HACCP usvoja pravila,
koncipirani su opti principi Zakona o hrani,
- 1998. godina: FAO/WHO potvrdili su opravdanost uvoenja HACCP-a,
- 2000. godina: reforma poljoprivrede - Bela knjiga (Akcioni plan za bezbednost
prehrambenih proizvoda),
- 2001. godina: odran konsultativni sastanak WHO, FAO i OIE u Berlinu. Zakljuak
je da dosadanja primena HACCP sistema u industrijskim pogonima prerade i
kanalima distribucije hrane daje dobre rezultate i da je zbog spreavanja incidentnih
situacija neophodno HACCP koncept primeniti u poljoprivredi na farmama za gajenje
ivotinja,
- 2002, godina: EU usvojila propis o prehrambenim proizvodima, (uredba EC broj
178/2002). Komisija Codex Alimentarius pri organizaciji FAO u Rimu, osniva
Agenciju za bezbednost prehrambenih proizvoda koja donosi propise znaajne za
bezbednost prehrambenih proizvoda,
- 2000-2004. godina: EU je izvrila znaajne promene iz oblasti veterine u skladu sa
HACCP metodologijom,
- 2005. godina: novi sistemi standarda su uvedeni u Evropskoj Uniji (ISO 22000:2005)
koji ukljuuju HACCP metodologiju,
- 2006. godina: Zabranjen uvoz hrane bez sertifikata HACCP u EU.

49

Slaana Kulain
4.10.2.HACCP sistem u svetu i kod nas

HACCP je proao dug put od koncepta proizvodnje bezbedne hrane za tri do pet ljudi
(astronauta),do sistema proizvodnje hrane za trista miliona amerikih graana. Danas, sistem
analize rizika i kritinih kontrolnih taaka jeste meunarodno priznat nain upravljanja
bezbednou hrane. U nameri da upotpunimo priu o HACCP konceptu, moemo se osvrnuti na
to kako se on razvija i kako je prihvaen u zemljama sveta, pa i u naoj zemlji.
Pria o HACCP sistemu poinje u SAD. Ukoliko na teritoriji neto veoj od devet
miliona km2 trite hrane ini oko 300 miliona potroaa, a vrednost godinje proizvodnje
prehrambene industrije prelazi 400 milijardi dolara, onda je jasno da zadaci koji se u pogledu
bezbednosti hrane postavljaju pred vladine agencije SAD predstavljaju ogroman izazov i jo
veu odgovornost. Sve do kraja 1997. godine, primena HACCP koncepta u industriji hrane je
bila dobrovoljna, sve dok agencije SAD nadlene za regulativu u oblasti hrane nisu poele da
forsiraju obaveznu primenu koncepta HACCP. Trenutno u Sjedinjenim Dravama postoje dve
federalne agencije ija je nadlenost bezbednost hrane. Prva je Hood Safety Inspection Service
(FSIS) pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede (ASDA), a druga je Food and Drug
Agency (FDA) iz US department of Health and Human Services. Danas je preko devet hiljada
registrovanih pogona, koji su pod federalnim inspekcijskim nadzorom irom SAD, pod
kontinualnim nadzorom preko sedam hiljada inspektora zaposlenih u FSIS-u. Trenutni zakonski
zahtevi vezani za HACCP obukunalau da osobe koje izvode zadatke razvijanja HACCP plana i
koje vre modifikaciju ili procenu istog i obavljaju verifikaciju monitoringa kritinih kontrolnih
taaka, moraju proi HACCP standardizovanu obuku, priznatu od strane FDA, ili se moraju
kvalifikovati za obavljanje ovih zadataka svojim radnim iskustvom.
Osvrnimo se na deavanja u Evropskoj Uniji. Istai emo Belgiju. Dakle, kao odgovor na
brojne zahteve potroaa i aktivnosti Uprave za zatitu zdravlja i potroaa(Health and Consumer
Protection Directorate General), EU je 2002. godine ustanovila novu nezavisnu Instituciju za
bezbednost hrane EFSA(European Food Safety Authority).Ova institucija je nadlena i
odgovorna da obezbedi nezavisne i nauno zasnovane informacije i prui pouzdane savete za sva
pitanja koja se odnose kako na bezbednost svih prehrambenih proizvoda, tako i na ivotinjska
hraniva. Neposrednu podrku EFSA prua i Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i
zemljama lanicama u vezi procene rizika i svim drugim pitanjima od znaaja za bezbednost
hrane. Zapaenu ulogu EFSA je imala i u formiranju novije evropske regulative u oblasti
bezbednosti hrane. Naime, kao normativnu podrku svim aktivnostima u ovoj oblasti, EU je
donela veoma znaajan bazian dokument Regulation EC No. 178 od 28.01.2002, odnosno u
okviru njega Zakon o hrani. Meutim nisu sve zemlje lanice EU ekale na administraciju u
Briselu kako bi poele sa primenom HACCP sistema sa ciljem preventivne zatite zdravlja svog
stanovnitva. Nije udo da se izdvojila Velika Britanija obzirom da je samo u periodu 19921999. godine registrovano 1210 epidemija infektivnih intestinalnih oboljenja. Sprovedena studija
je dola do zakljuka da bi efekat HACCP sistema na smanjenje epidemije trovanja mesom i
proizvodima od mesa od 10% na godinjem dovelo do utede u dravnom budetu od preko 50
miliona funti. Direktiva Evropske Unije broj 43 iz 1993. godine, kojom je HACCP filozofija prvi
put postala sastavni deo evropskog zakonodavstva, implementirana je u zakonodavstvo Velike
Britanije 1995. godine u okviru zakonskog akta pod nazivom Food Safety (General
FoodHygiene) Regulation. Od dana stupanja na snagu ovog zakona svim kompanijama koje se
bave proizvodnjom hrane vlada je ostavila period od 12 meseci za prilagoavanje novoj filozofiji
50

Slaana Kulain
upravljanja bezbednou hrane i neophodnim strukturalnim promenama kako bi uveli HACCP u
svoje svakodnevne aktivnosti.
Srbija ima zakon o bezbednosti hrane, usvojen 2009.godine. Osim toga, Srbija ima
usvojen Zakon o veterinarstvu, kojim se svi proizvoai namirnica animalnog porekla obavezuju
da imaju sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se odrava na
principima dobre proizvoake i higijenske prakse i analize opasnosti i kritinih kontrolnih
taaka u proizvodnji (HACCP program). Sve vei broj firmi shvata znaaj, vanost i
neophodnost uvoenja ovog standarda kvaliteta kako bi unapredilo svoje poslovanje ne samo u
okvirima Srbije ve i prilikom izvoza na strana trita. HACCP je primenjiv u svim fazama
proizvodnje jednog artikla, od proizvodnje sirovine, preko prerade i distribucije, pa sve do
krajnjeg korisnika. Svi koji dolaze u dodir sa proizvodom u bilo kojoj fazi njegove obrade,
prerade ili distribucije treba da primenjuju principe HACCP.Iako su kod nas prednosti HACCP
sistema jo uvek nedovoljno poznate veini privrednih preduzea, pozitivna je injenica da
zainteresovanost i tendencija za njegovim uvoenjem belee porast. Implementacija HACCP
sistema je osnovni preduslov za izvoz naih proizvoda i osvajanje evropskog trita. HACCP
sistem je od izuzetnog znaaja za proizvoae hrane zato to se njime obezbeuje proizvodnja i
promet zdravstveno bezbedne hrane. Budui da naa zemlja ima sav neophodan potencijal za
proizvodnju i izvoz kvalitetne i bezbedne hrane, neophodno je da celokupna industrija hrane to
pre pree na primenu sistema HACCP.
Interesantno bi bilo razmotriti neke prirodne i ekonomsko-proizvodne potencijale
naezemlje za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Srbija, itekako, poseduje potencijal za
proizvodnju zdravstvno bezbedne hrane, i to mnogo vie nego to poseduje veina zemalja
Evrope. Ovo je posebno znaajno kada se zna da 95% povrine u Zapadnoj Evropi nije pogodno
za proizvodnju tzv. zdrave hrane. Iako se ne moemo pohvaliti sjajnim prirodnim mogunostima
ba za sva podruja nae zemlje, tu su brdsko-planinska podruja Srbije (iznad 300 metara
nadmorske visine) koja obuhvataju priblino oko dve treine teritorije Republike Srbije, a za
koje slobodno moemo rei da su nae oaze za proizvodnju zdrave hrane, a posebno iz razloga
to:
- na ovim prostorima, s retkim izuzecima, ne postoje industrijske delatnosti (hemijska
industrija, termoelektrane i dr.) kao potencijalni zagaivai ivotne sredine,
- poljoprivredna proizvodnja se odvija uglavnom na tradicionalan nain koji je u
velikoj meri identian sa organskom poljoprivredom,
- veina ovih podruja udaljena je od savremenih magistralnih i regionalnih puteva,
- ova podruja raspolau sa izvorskom i renom vodom I i II klase, to omoguava ne
samo proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda, ve i njeno korienje za
dobijanje zdravstveno bezbednih preraenih proizvoda,
- poljoprivreda ovih podruja odvija se na nadmorskoj visini od 500 do 1200 m i vie,
to obezbeuje ist vazduh i manje prisustvo tetnih insekata, mikroorganizama i dr. i
- primenjuju se samo organska ubriva, plodored za zatitu od korova, bolesti i
tetoina.
Zahvaljujui ovim okolnostima odreena brdsko-planinska podruja postala su
prepoznatljiva po visokokvalitetnim proizvodima. Konkretno, podruje optina Arilje, Kosjeri
ve su uvena po malini, a podruje juga Srbije (optina Leskovac i dr.) po jagodi. Jagnjee
meso sa podruja brdsko-planinskih optina (Pirot, Svrljig, Sjenica i dr.) ili preraevine (pirotski
51

Slaana Kulain
kakavalj, sjeniki i homoljski sir, uika pruta i dr.) plasiraju se na svetskom tritu po cenama
koje obezbeuje i znaajnu dobit po jedinice proizvodnje. Meutim, sadanji obim ovih i slinih
proizvoda ne zadovoljava potrebe domaeg i inostranog trita.
4.10.3. Karakteristike, ciljevi i principi HACCP sistema
HACCPkoncept se, znaajno razlikuje od tradicionalnog pristupa bezbednosti i kvalitetu
hrane, posebno kada je re o pristupu kontroli namirnica. Naime, tradicionalni nain kontrole
podrazumeva zavrnu kontrolu zbog ega ovakav pristup prate visoki trokovi, pri emu se
veoma malo utie na ukupno unapreenje kvaliteta i, to je najvanije, nedovoljan je uticaj na
poveanje bezbednosti namirnica. S druge strane, HACCP koncept, kao preventivni pristup, se u
proizvodnji i prometu prehrambenih proizvoda pokazao kao znatno efikasniji od uobiajene
inspekcijske kontrole, odnosno od posledinog reavanja problema. U nastojanju da se objasni
pojam HACCP svakako treba pomenuti i definiciju Komisije Codex Alimentariusa koja kae da
je HACCP sistematski pristup identifikaciji, oceni i posmatranju mikrobiolokih, hemijskih i
fizikih opasnosti i rizika u vezi sa rukovanjem hranom.
Dve osnovne komponente HACCP sistema su:
1. analiza rizika, odnosno identifikacija opasnosti u svakoj fazi proizvodnje hrane
2. kritine kontrolne take (CCP) u kojima se moe spreiti ili eliminisati rizik po
bezbednost hrane i vriti kontrola.
Kako svaki sistem ima svoje ciljeve to vai i za HACCP sistem. U literaturi se sreu
sledei ciljevi HACCP sistema(tabela 29):
Tabela 28. Ciljevi HACCP sistema

Osnovni ciljevi

Dodatni ciljevi

Stalna proizvodnja bezbednog proizvoda


Obezbeenje dokaza o bezbednoj proizvodnji i rukovanju sa
prehrambenim proizvodima (ovo je posebno vano prilikom posete
dravnih inspekcijskih slubi ili u sluaju sudskih sporova)
Sticanje poverenja potroaa u sposobnosti preduzea da proizvede
bezbedan proizvod
Zadovoljavanje zahteva potroaa
Zadovoljavanje meunarodnih standarda
Usaglaenost sa propisima
Ukljuenje osoblja iz svih struka i iz svih nivoa u imlementaciji
HACCP koncepta istovremeno kroz timski pristup
Precizno definisane odgovornosti za bezbednost hrane

Koji
pomau
ostvarenju
osnovnih ciljeva

Pretpostavka za uvoenje sistema menadmenta kvalitetom


(sertifikovano u standardu ISO 9001)
Ekonomina upotreba resursa tamo gde su tehniki kapaciteti
ogranieni i gde kapitalna potronja treba biti usmerena
52

Slaana Kulain
Izvor podataka: Radoslav Gruji, Vincente Sanchis, Radomir Radovanovi, HACCP - Teorija i
praksa, Banja Luka, 2003
HACCP je sistem bezbedne hrane zasnovan na sedam principa koje je uspostavila Codex
Alimentarius Komisija. HACCP, sledei svoje principe, predstavlja preventivni sistem koji
osigurava bezbednost hrane u svakom koraku procesa proizvodnje. Sedam principa identifikacije
specifinog rizika i sprovoenja preventivnih mera strategijske kontrole su sledei:
Princip 1: Sprovesti analizu opasnosti.
Princip 2: Odrediti kritine kontrolne take (CCP).
Princip 3: Utvrditi kritine granine vrednosti.
Princip 4: Uspostaviti sistem nadzora CCP.
Princip 5: Odrediti korektivne aktivnosti koje je potrebno preduzeti kada nadzor nad
odreenim CCP pokazuje da nije pod kontrolom.
Princip 6: Uspostaviti postupke verifikacije radi potvrivanja delotvornosti HACCP
sistema.
Princip 7: Uspostaviti dokumentaciju, procedure i zapise, koji osiguravaju sprovoenje
predvienih principa
Slika 2. HACCP principi Codex Alimentarius Komisije

53

Slaana Kulain

5. ZAKLJUAK
Jabuka je druga po znaaju vona vrsta u Srbiji i najznaajnija vona vrsta u svetu. Proizvodi
se skoro u svim zemljama sveta, posebno na severnoj hemisferi. Najvei svetski proizvoa je
Kina, a veliki udeo u ukupnoj proizvodnji ostvaruju Sjedinjene Amerike Drave, Iran i Turska.
Najvei evropski proizvoa je Italija.
U ispitivanom periodu (2003-2012) u Republici Srbiji je broj rodnih stabala jabuke
iznosio 15,4 miliona sa tendencijuom poveanja po prosenoj godinjoj stopi promene od 1,43
%. Prosean prinos po stablu je iznosio 15,14 kg/stablu (stopa promene -0,55%). Ostvarena
prosena proizvodnja jabuke je iznosila 231600 t sa tendencijom blagog poveanja po
prosenoj godinjoj stopi promene od 0,69 %. Vojvodina sa proseno 5,2 miliona rodnih stabala
i proizvodnjom od 90000 t uestvuje sa 33,5 % u ukupnim rodnim stablima, a sa 38,96 % u
ukupnoj proizvodnji jabuke u Srbiji.
Svee voe i povre ima vei sadraj vode i podlono je brzom i lakom kvarenju posle
berbe, zbog raznih biohemijskih procesa. Na ove procese umnogome utiu uslovi iz okruenja
(temperatura, relativna vlanost, gasovita atmosfera) u kojima se uvaju posle berbe. Stoga, da bi
se odrao kvalitet, poveao rok upotrebe i produio period prodaje voa i povra, preduslov je
kontrola uslova uvanja tokom skladitenja i transporta. Hlaenje je osnovni poznati metod za
uspeno skladitenje sveeg voa i povra kako bi se odrala njihova sveina i ukus. Potronja
voa kod nas poslednjih godina dobija sve vie obeleja visokog standarda.
Kvalitet ponuene robe postaje sve bolji, a doskora sezonski karakter potronje sve se
vie gubi. Ovome je pre svega doprinelo uvoenje novih koncepcija u tehnologiji skladitenja,
kao i znaajno proirenje kapaciteta hladnjaa poslednjih godina, industrijske prerade i
transportnih sredstava sa rashladnim ureajima. Pojavom hladnjaa voe je od sezonskog postalo
proizvod koji se nalazi na tritu i za kojim postoji potranja u toku cele godine. Hladnjae su
omoguile potronju i industrijski nain prerade voa tokom cele godine, sve vei asortiman
preraenih proizvoda doprinosi veoj tranji i veem izvozu preraenog i smrznutog
voa.Upotrebom hladnjaa za voe ne ostvaruje se korist samo za poljoprivredne proizvoae,
ve i za itavu drutvenu zajednicu. Hladnjae omoguavaju ne samo potronju u sveem stanju,
ve i industrijski nain prerade voa tokom cele godine, vei asortiman preraenih proizvoda,
veu tranju i vei izvoz preraenog i smrznutog voa. Na taj nain izgradnja hladnjaa (pa ak i
onih manjeg kapaciteta) moe predstavljati znaajan faktor podsticanja ruralnog razvoja.
Realizacija projekta izgradnje hladnjae za uvanje jabuke kapaciteta 200 t u
ekonomskom i finansijskom smislu je opravdana, iz sledeih razloga:
*Proseno ostvarena neto dobit u svim godinama projektovanog perioda iznosi 873.667
dinara.
* Finansijski tok projekta je u svim godinama pozitivan.
*Projekat je likvidan tokom svog veka. Ekonomski tok je pozitivan.
*Neto sadanja vrednost projekta, koja pokazuje ukupne apsolutne efekte od investicija u
sadanjem trenutku, iznosi 251.000 dinara. Sa aspekta neto sadanje vrednosti projekat je
prihvatljiv jer je ona pozitivna tj vea od nule.
*Interna stopa rentabilnosi iznosi 22,31%, to je znatno vie od kamatne stope.
*Povraaj investiranih sredstava se oekuje za 2 godine i 11 meseci.

54

Slaana Kulain

6. LITERATURA
Andri, J., Vasiljevi Zorica, Sredojevi, J. Zorica (2005): Investicije Osnove planiranja i
analize, Poljoprivredni fakultet, Beograd- Zemun (s.8).
Beaudry,R,R.Lakakul.(1992): Basic principles of modified atmosphere packa gind.Tree Fruit
Postharvest Journal 6(1):7-13.
BoundBound, S. A. (2005) : The impact of selected orchard management practices on apple
Malus domestica L. fruit quality. Submitted infulfillment of the requirements for the PhD degree,
University of Tasmania.
Gogi, P. (2010): Ekonomska efektivnost ulaganja u vinogradarsku proizvodnju u uslovima
rizika, Ekonomika poljoprivrede Vol.. LVII, br. 3, Beograd. (s. 393-410)
Gruji R, Sanchis V., Radovanovi R.(2003): HACCP - Teorija i praksa, Banja Luka.
DAES-Drutvo agrarnih ekonomista Srbije i PKV-Privredna komora Vojvodine, Beograd (s. 7793)
ejvanovi, F., Cvijanovi, D., Grgi, Z., Hodi, Kadrija, Subi, J. (2010): Teorija trokova i
kalkulacija u poljoprivredi-dodatak- katalog kalkulacija u poljoprivredi, Institut za ekonomiku
poljoprivrede, Beograd, Ekonomski fakultet Univerziteta u Tuzli, Fakultet poslovne ekonomije
otvorenog univerziteta Apeiron, Travnik, Poljoprivredno-prehrambeni fakultet Univeziteta u
Sarajevu (s.158).
Ivanovi Lana (2009):Ocena ekonomskih efekata u izgradnju kontejnerske hladnjae za uvanje
jabuke, master rad. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Ivanovi Lana, Mili D, Ivanovi S.(2009) : Investiranje u hladnjae za voe kao oblik razvojne
politike preduzea, asopis Ekonomika poljoprivrede God./Vol. LVI, Broj 4, Beograd. (s.589599)
Jankovi, M. (2002): Tehnologijahlaenja, Optideo, Poljoprivrednifakultet, Beograd.
Kader, A. (1985): Biochemical and physiological basis for effects of controlled and modified on
fruits and vegetables.Food Technol.40:99-104.
Kader, A.(2002): Postharvest Technology of Horticultural Crops.Third Edition,University of
California,Division of Agriculture and Natural Resources.
Kuzman B.(2006): Metodologije za poslovno i strateko planiranje, Srpska knjiga, Optinska
uprava, Beoin
55

Slaana Kulain

Kljaji Nataa(2014): Efikasnost investicija u proizvodnji maline, Institut za ekonomiku


poljoprivrede, Beograd.
Marko, J., Jovanovi, M., Tica, N. (1998): Kalkulacije u poljoprivredi, Futura publikacije,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad .
Mili D,Furundi M,Jevovi Melanija,Kuki (1993):Organizacija voarsko vinogradarske
proizvodnje,Poljoprivredni fakultet,Novi Sad,str(291-300)
Mili D., Radojevi V. (2003): Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost voa i groa,
Autori, Novi Sad.
Mili, D., Sredojevi Zorica (2008): Mogunosti procene rizika poslovanja poljoprivrednog
preduzea, PTEP-asopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi Vol.12, br.1-2, Novi
Sad .53-56
Mili, D., Kalanovi Branka, Trmi Sneana (2009): Menadment proizvodnje voa i groa,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Mili, D., Kalanovi Bulatovi Branka, Veljkovi Biljana (2013): Menadment i organizacija
voarsko vinogradarske proizvodnje, Agronomski fakultet, aak.
Neel Stephen, Bonar Henry (2009): Strategija lanca rashlade za Srbiju, preuzeto sa:
www.agroprofil.rs
Paali, B. (2009): Tehnologija skladitenja jabuastog voa, Zbornik radova II Savetovanja
Inovacije u voarstvu, Poljoprivredni fakultet, Beograd. 68-73
Snowdown, A.L. (1990): Color Atlas of Post-Harvest Dieseases and Disorders of Fruits and
Vegetables, Vol.1, General Introduction and Fruits. CRC Press, Boca Ration FL.
Sredojevi Zorica, Mili D., Subi, J. (2008): Kvalitet kao faktor konkurentnosti i profitabilnosti
preduzea, Meunarodni nauni skup: Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj (III),
Tematski zbornik radova/ prva knjiga, Institut za ekonomiku poljoprivrede.... (i dr.), Beograd.
474-482
Sredojevi Zorica (2011): Trokovi bezbednosti i kvaliteta hrane, Poljoprivreni fakultet,
Beograd. (s. 186)
Subi, J. (2010) : Specifinosti procesa investiranja u poljoprivredi, Monografija, Institut za
ekonomiku poljoprivrede, Beograd (s.45).
Van Horne, J. C., Wachowicz, J. M. (2007): (
), , (.304 ).
56

Slaana Kulain

Vasiljevi Zorica (1998): Ekonomska efektivnost investicija u poljoprivredi, Zadubina


Andrejevi, Beograd (s.22).
Vasiljevi Zorica, Subi, J. (2010): Upravljanje trokovima u agroprivredi Srbije-inilac
poveanja konkurentnosti, Tematski zbornik Agroprivreda Srbije i Evropske integracije (ne)
prilagoenost obostranoj primeni prelaznog trgovinskog sporazuma.
Vlahovi, B.(2003): Trite poljoprivredno- prehrambenih proizvoda, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad, 2003.
Vui,Z., Milanov, R. (2006): Bezbednost hrane - HACCP i drugi sistemi u proizvodnji hrane,
Beograd.

57

Slaana Kulain

Internet sajtovi:
www.psss.rs

www.poljoberza.net
www.dijetetski-proizvodi.com
www.poljoprivreda.info
www.stat.gov.rs
www.fb.org.rs

58