ujte Srbi

[1. juna 1928.]

Bio sam s vama kada ste bili u nevolji. Delio sam s vama patnje i da bih to mogao, rtvovao
sam sjajan ivot i veoma lepu karijeru koja je mnogo obeavala. Zavoleo sam vas, jer sam na
delu video vae ljude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski
karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog rtava koje sam radi vas podneo, jer za ljude i
stvari se u toliko jae vezujemo u koliko nas to vezivanje kota rtvovanja.
Video sam vam, meutim, i mane, mane koje su se uasno iskazale posle rata. Neke vae
mane e, ako ih ne otklonite, biti pogubne po vau naciju. Ne bih vam bio prijatelj ako ne bih
povikao "uvajte se" i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u
ogledalu, na vae loe strane.
Vaa nacija je imala veoma lepu prolost, posle koje su usledili dugi nesreni vekovi. Poto ste
osnovali veliko carstvo, koje je, sudei po onome to je od njega ostalo, mnogo obeavalo i u
svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraljevina, pali ste pod prevlast Turaka,
zatim i u njihovo ropstvo.
Ipak, uprkos svim tim nevoljama, veoma je malo vaih voljenih pokualo da izbegne taj grozni
poloaj prihvatanjem muslimanske vere. Velika veina vaih predaka je, i pored dugotrajnih
patnji, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tuinom.
Narod vam je hrabar i njegova hrabrost esto see do junatva. Mogu to s pravom da kaem,
jer sam gledao vae vojnike, a oni su bili nita drugo do sam narod, u skoro svim bitkama
Velikog oslobodilakog rata.
Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci
toliko ive u narodnoj dui kao kod vas.
Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje rei u narodnu tradiciju. Meutim, vi niste
religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u venog i
svemonog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz,
rado bih rekao da va "bog" nosi oklop i bradu Kraljevia Marka, ajkau vaeg ratnika sa Cera
i Jadra, Kajmakalana i Dobrog polja.
Va narod je gostoljubiv.
Narod vam je demokratian, i to zaista demokratian, a ne na nain politiara. Meu vaim
ljudima ovek se ceni onoliko koliko je ovek, a ne po onome to su od njega uinili odelo i
titule. Va narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se ovek ne nada da e
kod njega nai tu lepu ljudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste
bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za ivota video.
Pogledajmo sada mane vaeg naroda.
Niste veliki radnici. esto odlaete za sutra, ak i za prekosutra, ono to biste mogli da uinite
danas. Posledica je da se to, esto, nikada i ne uradi. Koliko ste samo linih i, jo gore, koliko
ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja! Treba, ipak, rei da se kod
vas taj nedostatak radne energije objanjava na dva naina. Najpre, pod turskom vlau vam
je i najtei rad malo koristio. Od njega se bogatio samo va ugnjeta. Tokom vekova navikli ste
se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemlja vam je toliko plodna. Uz veoma
malo rada imate to vam je potrebno za ivot.
Jedna od vrlina koja je kod mnogih meu vama iezla jeste zahvalnost.
Postali ste strano nezahvalni. Mnogi meu vama su veoma bogati i nemilice troe da bi se
istakli i iz zabave, ali kada valja pokazati zahvalnost prema onima koji su se rtvovali, nita ne
daju, ama ba nita. Vae voe nisu jo, za ovih deset godina koliko je prolo od zavretka
rata, sveano obeleile ni jedan od onih velikih dogaaja kojima dugujete slobodu i veliinu
zemlje. Jasno je, takve sveanosti bi bile nezgodne veini vaih sadanjih voa zato to oni,
dok vam je zemlja bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo rtvovati, nita nisu uinili za nju,

ve su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu linost, ak su neki iskoristili
nesreu otadbine da bi se obogatili.
ta ste uinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su uestvovale u ratu vaa se
najgore odnosi prema njima. Dok nekoliko stotina vaih bivih ministara, samoivih politikih
profesionalaca, koji, u veini sluajeva, nita nisu uinili za otadbinu, ve obilato napunili
depove, sreuje sebi isplaivanje "penzija" koje vas kotaju nebrojenih miliona, invalidi vam
mogu umirati od gladi.
Va ovek iz naroda, seljak, neiskvaren uticajem profesionalnih politiara, nije podmitljiv.
"Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg inovnika sa ili bez diplome, do ministra.
"Inteligencija" Srbije skoro nita nije uinila za svoju zemlju i jedina joj je briga bila da svoje
dragocene lanove skloni na sigurno.
Vrativi se u otadbinu posle pobede, u kojoj nisu uestvovali, vai intelektualci su teili da
upravljaju svim poslovima. Seljaci njima nisu nita znaili iako su inili ogromnu veinu u
Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za njih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijatelja i ginu, i ni
za ta drugo.
Kao i sva nemoralna bia, i inteligencija se divi sili, ak i kada se najvie zloupotrebljava. To ju
je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateljima svoje zemlje, sa
Nemcima.
Umesto da deluje pozitivno vaa inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je
razgraivala. Ona je arite trulei i iskvarenosti, od ega toliko trpite. Ako joj dopustite da
nastavi, zemlja vam je izgubljena.
Va narod je veliki ljubitelj politikih ili bolje reeno, stranakih voa.
Sa sve nadmonijim stupanjem na vlast inteligencije, pojavljuju se ljudi koji shvataju kakva se
lina korist moe izvui iz vae sklonosti za stranaku politiku. Oni stvaraju zanimanje od
iskoriavanja vae sklonosti za stranaku politiku, pa sada imate profesionalne politiare koji
na tome zarauju za ivot. Ma, ta govorim oni zgru bogatstvo.
Tako su vam politiari iskvarili zemlju.
Obiaji profesionalnih politiara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreu, politiari su
vam svemoni. Politika se mea u sve i svuda upravlja. Ukae li se neko mesto u vlasti, bilo
ono vano ili osrednje, svejedno, o izboru ne odluuju zasluge kandidata, ve politike veze.
Moe on biti i najvea neznalica, najneasniji ovek, ako je "tienik" politiara-stranara
stranke na vlasti, pobedie i oveka najkvalifikovanijeg i u strunom i u moralnom pogledu.
Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. esto nisu ni sposobni da obavljaju posao
koji se trai od mesta koje zauzimaju.
Posebno dobro poznajem vau policiju jer sam, na svoju nesreu, neko vreme saraivao sa
njom. U policiju su vam politiari postavili ljude kanjivane zbog krae i drugih zlodela. Vai
policajci su, posebno u Junoj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to vaim
vlastima, ali ti policajci-zloinci, koji su istovremeno bili i stranari, nisu bili kanjeni, a mene
su toliko izvreali da sam bio prinuen da podnesem ostavku.
Kada stignu do ministarskog poloaja, vai politiari postaju toliko oholi da je to skoro smeno.
Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj proiavajui rodoljubivi plamen. Za veinu
vae sadanje omladine rodoljublje se sastoji od neke vrste zavisti pune mrnje. Zavide
zemljama koje su bogatije ili monije od njihove i tom poniavajuem oseanju nakaradno daju
ono lepo ime rodoljublje.
Savremeni mladi smatra da nije njegovo da obezbeuje ivot dravi, nego da je drava duna

da njemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi to je mogue prijatniji ivot. Otuda i ona
jurnjava mladih za funkcijama. Svi bi da budu inovnici, i mladii i devojke. Vidite, mladi oba
pola jako dobro znaju da sada u vaoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi
neko postao inovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar, ili uticajni
politiar-stranar.
Dananja omladina e vam odluno rei da nipoto ne eli da gine, jer joj to nita ne donosi.
Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim oima, i kako oni koji su se rtvovali, kod vas, u vaoj
modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.
Nemojte dozvoliti da vaa lepa dua propadne u tom ubretu koje se na njoj nataloilo naroito
posle rata. Nacija koja je, poput vae, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko
Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, ali ne i poraena, uspela da se vrati na svoja
ognjita kao pobednik ne doputa da je podjarmi aka sebinih i podmitljivih politiara,
gnusnih iardija, prezira dostojnih zabuanata i zloinskih profitera i zelenaa.
(1928)
Aribald Rajs