VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU
Nastavni predmet:

PREDUZETNITVO

Studijski program:

Inenjerski menadment

Modul:

Raunarstvo

Razvoj preduzetnike ideje za

Game Strap
-seminarski rad-

PREDMETNI NASTAVNIK:

STUDENT, Br. indeksa.:

Zrenjanin, maj 2014. godine

Zadatak:
Razviti preduzetniku ideju do nivoa prezentacije potencijalnom investitoru.
Rad treba da sadri sledee elemente:
1. Rezime
2. Uvodni deo
3. Analiza trendova
4. Identifikacija problema/potrebe kupaca
5. Generisanje inovacije
6. Pronalaenje poslovnog modela
7. Procena trita
8. Procena nefinansijskih resursa
9. Procena finansijskih resursa
10. Izvori finansiranja
11. Odrivost poslovne ideje
12. Zakljucak
13. Literaturni izvori
14. Internet izvori

Rezime
Monotona vonja gradskim, prigradskim ili meugradskim autobusima je problem sa
kojim se susree veliki deo stanovnitva koji svakodnevno putuju do posla, kole i slino, a
ako je vonja dosadna, onda stiemo ustisak da traje dugo.
Reenje ovog problema moe da predstavlja ugradnja ureaja za arkadne igre Game
Strap u drae za ruke koji se ve nalaze u autobusima. Ureaj bi se aktivirao kada korisnik
uhvati ruku, a neku od arkadnih igrica kao to su tetris, fliper i slino, bi bilo mogue
kontrolisati dugmetom koji se nalazi sa strane. Dakle, sve je zamiljeno tako da se koristi sa
jednom rukom. Ureaj ne bi bio fiksiran, ve bi se pomerao uz pomo rotirajueg kaia
zajedno sa korisnikom kako bi se izbegle neprijatnosti prilikom naglog koenja i skretanja
autobusa.
Ureaj bi bio baziran na Android i/ili Windows Phone platformi koje se najbre
razvijaju i ije je korienje najveim delom besplatno.
Dosadanji naini reavanja ovog problema su bili preputeni snalaljivosti i
kreativnosti samih putnika, tako da bi u ovom sluaju stepen inovativnosti bio visok, a bar na
poetku konkurencije ne bi bilo.
Za realizaciju projekta bi bio neophodan dobar tim inenjera i to iz oblasti elektronike
ili elektrotehnike i programiranja.
Tim elektrotehniara bio bi zaduen za elektronske komponente, tj. za sam Game
Strap ureaj, koji predstavlja centralni deo inovacije, a programeri za softverski deo inovacije
tj. pisanje programa koji pokreu ureaj i pisanje samih igrica.
Uzimajui u obzir statistike podatke o tome koliki procenat stanovnitva koristi
raunar i mobilni telefon, procenjuje se da bi ova inovacija bili dobro prihvaena zbog
upotrebe sline tehnologije, kao i zbog jednostavnosti korienja.

Uvod
Progres civilizacije je nezadrivi proces u kome ovek ne moe biti samo pasivni
posmatra jer je druveno bie i nalazi se u drutveno-organizovanom sistemu. Meutim,
drutvo kreira potrebe i norme pojedinca i diktira tempo njegovog razvoja.
Inovacija koju u prikazati u ovom seminarskom radu zasnovana je na jednostavnoj
igrakoj konzoli koja moe da radi na vie razliitih raunarskih sistema kao to su: Windows
ili Linux, ili ak mobilne platforme kao to su Windows Phone ili Android koje su sve vie
zastupljene i koje se razvijaju mnogo bre od drugih platformi. Za realizaciju ovog projekta,
to ukljuuje tekue trokove i plate radnika za prvih godinu dana, bilo bi nam potrebno oko
34.950, koje bi nastojali da obezbedimo iz sopstvenih resursa i fonda za inovativnost. Profit
od ove inovacije moe oekivati proizvoa i vlasnik patenta, poto ova inovacija nije
zamiljena da donosi profit direktno kompaniji koja je implementira, jer se njeno korienje
ne naplauje dodatno. Meutim, kompanija koja implementira inovaciju moe oekivati
indirektno poveanje profita ukoliko inovacija bude prihvaena pozitivno.
Tabela 1 - Prikaz poetnog kapitala i ulaganja u proizvodnju u toku prve godine
Poetni
kapital

Planirani
kapital

Profit

35000

34950

50

Ukoliko bi invacija bila pozitivno prihvaena, potranja bi iz godinu u godinu bila sve
vea to bi dovelo do poveanja profita proizvoaa iz godine u godinu.
Preduzetnitvo je delatnost usmerena na pokretanje, organizovanje i inoviranje
poslovanja preduzea, sa osnovnim ciljem stvaranja novog trita i ostvarivanja dobiti. Ono
je vezano za sve aspekte ljudskog ponaanja i delovanja - razvija kreativnost, pospeuje
raanje ideja i obogauje ljudske potrebe.
Preduzetnitvo ima za glavni cilj stvaranje nove vrednosti pokretanjem i razvojem
novih preduzea i predstavlja bitan faktor proizvodnje, tako da je teko zamisliti razvijeno
drutvo bez ljudi koji vode i organiziraju ekonomski ivot. Preduzetnitvo ukljuuje sve
delatnosti usmerene na ulaganje i kombinaciju potrebnih resursa, irenje na nova trita,
stvaranje novih proizvoda, novih potroaa, novih tehnologija i tehnolokih reenja.
Preduzetnitvo je u neposrednoj vezi sa raspoloivim resursima, jer od raspoloivih resursa,
ljudske kreativnosti i inovativnosti, zavisi nivo proizvodnje odreenih proizvoda i usluga, kao
i nivo zadovoljenja ljudskih potreba. Moderna definicija preduzetnitva opisuje
preduzetnitvo kao sposobnost kretanja i stvaranja vizije praktino ni iz ega, kao ljudski i
kreativan in, kao primenu energije za iniciranje i izgradnju preduzea ili organizacije.

Najvanije prednosti preduzetnitva:

prilika za kreiranje vlastite sudbine - posedovanje sopstvenog preduzea omoguava

preduzetnicima nezavisnost;

prilika za razliitost - preduzetnici pokreu vlastito poslovanje, jer vide priliku za

stvaranje razliitosti u stvarima vanim za njih;

prilika za postizanje sopstvenog punog potencijala preduzetnicima njihov posao

postaje instrument za igru i samodokazivanje;

prilika za ubiranje visokih profita - iako novac nije primarna vodilja veine
preduzetnika, profit koji oni svojim poslovanjem mogu ostvariti predstavlja vaan
motivacioni faktor;

prilika za doprinos drutvu i priznanje za vlastite napore - vlasnici preduzea esto su

meu najuglednijim lanovima u svojoj zajednici.

Analiza trendova
Ova inovacija se, pre svega, zasniva na pametnim telefonima sa mobilnim
operativnim sistemima. Razvoj ovih operativnih sistema je nezadriv jer je dobar deo open
source to znai da je sam po sebi besplatan i da svako moe da uestvuje u njegovom
razvoju, to je od neprocenjivog znaaja za budunosti ove vrste sistema.
Pametni telefon (engl. smartphone) je mobilni telefon koji objedinjuje mogunost
linog digitalnog pomonika (engl. personal digital assistant, PDA) i mobilnog telefona. Ovi
ureaji obino imaju ekran osetljiv na dodir visoke rezolucije, kao i internet pregleda koji
mogu pristupiti i ispravno prikazati standardne internet stranice, zatim GPS navigaciju, Wi-Fi
i mobilni irokopojasni pristup.
Operativni sistemi koji su zastupljeni na ovim ureajima su: Android, Windows
Phone, iOS, i dr.1
Analizom okruenja (subjektivno miljenje) bie obuhvaeno:
1. razvoj tehnologija - tehnologija je nastala kao posledica olakavanja osnovnih
ljudskih poslova;
2. ekspanzija raunarske opreme raunari i mobilni telefoni;
3. ekspanzija ureaja sa mobilnim operativnim sistemima ureaji bazirani na
mobilnim operativnim sistemima kao to su Android, Winodws Phone, iOS, Symbian
itd.

1 http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pametni%20telefon, Internet izvor, 13.05.2014. god.

4

1. Razvoj tehnologije
ovek je prvi susret sa tehnologijom imao kada je poeo da pretvara bogate prirodne resurse
u jednostavne alate. Praistorijsko otkrie mogunosti kontrolisanja vatre je povealo koliinu
raspoloivih izvora hrane, a otkrie toka pomoglo je ljudima u kretanju, kao i kontrolisanju
okruenja. Tehnoloka otkria, kao to su tamparska presa i Internet, sruila su sve barijere u
komunikaciji i na taj nain omoguila ljudima da komuniciraju jedan sa drugim na globalnom
nivou.
Tehnologija je uticala na drutvo na mnoge naine, i pozitivno i negativno. U mnogim
drutvima, tehnologija je uticala na razvoj naprednijih ekonomija, kao to je dananja
globalna ekonomija, te je omoguilo izdvajanje leerne klase. Meutim, mnogi tehnoloki
procesi proizvode neeljene nus-produkte, koji uzrokuju poluciju, cprljenje prirodnih resursa,
kao i poremeaj Zemlje i njene okoline. Razne implementacije novih tehnologija utiu na
vrednost drutva, te postavljaju nova etika pitanja.
2. Ekspanzija raunarske opereme
Razvojem raunarskih komponenti i tendencijama za njihovom upotrebom u
svakodnevnom ivotu kako privatnom tako i poslovnom i drutvenom dobija se jasan trend, a
to je raunar nije luksuz ve potreba. Osim raunara, veliki deo trita danas dre i mobilni
telefoni koji se uvek mogu nai pored krajnjeg korisnika.
Na slici 1 prikazano koliko korisnika u Republici Srbiji koristi mobilne telefone.2

Slika 1 - Prikaz informacija o broju korisnika mobilnih usluga i ureaja

2 http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz informacija o broju korisnika mobilnih usluga i ureaja,

13.05.2014. god.
5

3. Ekspanzija ureaja sa mobilnim operativnim sistemima

Pod terminom pametni ureaj se podrazumevaju ureaji kao to su tableti i mobilni telefoni
koji su bazirani na operativnim sistemima kao to su: Android, Windows Phone, iOS, itd.
Android
Android operativni sistem je u vlasnitvu kompanije Google i moe se nai na
irokom spektru ureaja.
Re je o tzv. open source operativnom sistemu, to znai da korisnici imaju
neogranien pristup raznim aplikacijama, programima i uopte bilo kom slobodnom sadraju.
Trenutno, Android je najbre rastui smartphone operativni sistem na tritu i oekuje se da
e postati dominantna platforma za par godina.
Neke od najboljih karakteristika Android operativnog sistema su njegova sposobnost
prilagoavanja i veliki broj dostupnih aplikacija, koje korisnicima pruaju bri i laki pristup
razliitom sadraju i funkcijama. Koristei Android Market korisnicima je na raspolaganju
skoro 400.000 razliitih aplikacija, a veina je u potpunosti besplatno, kako za instalaciju,
tako i za korienje.

Slika 2 Logo Android operativnog sistema

Windows Phone
Windows Phone je mobilni operativni sistem kompanije Microsoft i naslednik je
Windows Mobile operativnog sistema. Za razliku od prethodnika, ciljno trite Windows
Phone-a su potroai, dok su kod Windows Mobile sistema ciljno trite bili poslovni
korisnici.
Sam sistem izaao je poetkom 2011. godine, iako je prvobitno izlazak bio planiran za
kraj 2010. godine. Ono po emu se Windows Phone razlikuje od svih dotadanjih
Microsoftovih operativnih sistema je korisniki interfejst Metro.

Slika 3 Logo Windows Phone operativnog sistema

iOS
iOS je mobilni operativni sistem kompanije Apple. Provobitno je razvijen za iPhone, a
kasnije i za iPod Touch, iPad i Apple TV.
Apple ne dozvoljava pokretanje iOS sistema na hardveru proizvoaa. Od 01.
septembra 2010. godine, App Store tj. online prodavnica aplikacija, sadri vie od 250.000
aplikacija za iOS koje su preuzete vie od 6,5 milijardi puta.
iOS je baziran na Apple OS X, operativnom sistemu, koji je paziran na sistemu
Darwin BSD i stoga pripada grupi juniksolikih operativnih sistema.

Slika 4 Logo iOS operativnog sistema

Identifikacija potreba/problema kupaca

Okruenje u kojem ivimo je dinamiko i menja se u zavisnosti od mnogih direktnih i
indirektnih faktora, a samim tim javljaju se i problemi koji su u direktnoj zavisnosti od samog
okruenja. Razvijenjem civilizacije dolazi se do oseaja gubljenja granica drava, ali samim
tim i potrebe zadravanja identiteta kako na individualnom nivou tako i u irem okruenju
(grad, drava).
Napredniji tehnoloki ivot i vei zahtevi potroaa diktiraju razvoj tehnike i samu
potrebu istog u svakodnevnom ivotu.
Glavni problem
Saobraajni pic kada ljudi idu na posao ili kada se vraaju kui, velike vruine u
autobusima, metrou i ostalim vidovima gradskog i meugradskog prevoza, ine vonju
izuzetno napornom i prilino monotonom i dosadnom, zbog ega se javlja utisak da jako
dugo traje.
Reenje problema
Kako bi vreme bre prolazilo i kako putovanje, posebno ukoliko je svakodnevno i na
istim relacijama, ne bi bilo toliko monotono, reenje bi bila instalacija neke od arkadnih
igrica u dra za ruke, koju bi korisnik igrao tokom vonje, ali i koja bi obavetavala
korisnika o trenutnoj lokaciji kako korisnik ne bi propustio stanicu na koju treba da izae.
Korisnici mogu biti svi ljudi koji imaju neko najosnovnije znanje o mobilnim
platformama, a posebno oni koji su u stalnom pokretu, poslovni ljudi, studenti i slini.

Generisanje inovacije
Dosadanji naini reavanja ovog problema su se svodili na individualnu
snalaljivost i kreativnost samih putnika, to znai, korienje tablet i mobilnih telefona, koji
i pored relativno pristupane cene i dalje nisu dostupni ba svima, itanje knjiga i slino. Od
strane prevoznika, jedina zanimacija za putnike su radio stanice (esto ne ba visokog
kvaliteta) i u malom broju sluajeva wifi internet.
Na slici 5 je prikazan predlog kako implementirati ovu inovaciju koja je osmiljena
tako da moe da se implementira bez ikakvih problema u sve modele autobusa koje koriste
prevoznici, kako u Srbiji tako i ire.

Slika 5 Predlog implementacije Game Strap-a u dra za ruke u autobusima

Ovaj ureaj je zamiljen da se aktivira im korisnik uhvati ruku, a dugme koje se
nalazi sa strane omoguava lako korienje sa jednom rukom. Rotirajui kai omoguava da
se ceo ureaj pomera zajedno sa korisnikom kako se ne bi dogodila neka neprijatna situacija
u sluaju naglog koenja ili skretanja.
Korisnik moe da bira izmeu nekoliko arkadnih igrica kao to su tetris, fliper ili
izvoenje slobodnih udaraca, a sve to bez brige da e propustiti svoju stanicu jer e ureaj
svetleti i vibrirati kako bi korisniku skrenuo panju na naziv stanice kojoj se autobus
pribliava.
Na slici 6 je prikazan nain korienja ureaja, kao i jo neki od detelja koji su
spomenuti u prikazu inovacije.

Slika 6 Nain korienja ureaja Game Strap

Stepen inovativnosti je visok, a samim tim neophodan je dobar tim inenjera kako bi
se inovacija realizovala. Potrebni su strunjaci iz oblasti elektronike, elektrotehnike i
programiranja.
Tim elektroniara i elektrotehniara bio bi zaduen za elektronske komponente, tj. za
sam Game Strap ureaj, koji predstavlja centralni deo inovacije. Programeri su zadueni za
softverski deo inovacije tj. pisanje programa koji pokreu ureaj i pisanje samih igrica.
Poto ovakvih proizvoda nema na tritu, ne postoji razliitost.
Tehnoloka ema
Interfejs, software

Internet
Programer

Ureaj Game Strap

(aplikacija)

Korisnik

Slika 7 - Tehnoloka ema inovacije

Uz pomo ove tehnoloke eme vidimo na koji nain ovaj ureaj funkcionie.
Programer putem interneta u ureaje ubacije nove verzije softvera i igrica, ispravlja
eventualne greke, a korisnik koristei interfejs i software pristupa igricama i koristi ureaj.

Pronalaenje poslovnog modela

itav poslovni poduhvat je podreen proizvodu koji odgovara na problem koji ima
korisnik. Odgovaranjem na projektovana pitanja dobiemo jasnu sliku naeg poslovnog
modela. Pitanja na koja trebamo da odgovorimo su:
ta je P/U?
Proizvod u naem sluaju je ureaj Game Strap koji je ugraen u dra za ruke u
autobusima i koji uz pomo svog softvera omoguava korisnicima da prekrate vreme
putovanja, kao i obavetenja o narednim stanicama na koje autobus staje.
Kako e se isporuivati kupcima?
Proizvod bi se isporuivao kupcima tako to bi tim radnika zamenjivao stare drae za ruke
sa novim u koje su ugraeni Game Strap ureaji.
Da li postoje eventualne pratee usluge?
Od pratee usluge predvieno je redovno odravanje softvera u ureajima, uglavnom putem
interneta, ali i zamena celih ureaju u sluaju veeg kvara ili oteenja.
Kako e se razvijati poslovanje?
Poslovanje e se razvijati u pravcu lokalnog lidera u kvalitetu usluga i poverenju od strane
kupaca kao i kvalitetu samog proizvoda koji prati svetske i definie domae trendove.

Procena trita
Potencijalni korisnici bi, za poetak, bili iskljuivo sa teritorije Republike Srbije jer bi
na njenoj teritoriji promovisali proizvod, pa u zavisnosti od postignutog uspeha, razmatrali
ulazak na trita susedne zemlje. Iako ureaj mogu koristiti svi ljudi, na slici 8 je prikazan
broj stanovnika starosti od 15 do 55 godina koji bi bili najverovatnije korisnici ureaja. 3

Slika 8 Prikaz broja stanovnika koji su potencijalni korisnici ureaja

3 http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz starosnog stanovnitva u Republici Srbiji, Internet izvor,
13.05.2014. god.
10

Na prethodnoj slici vidimo da bi najverovatnije najvei deo korisnika naeg ureaja bio
starosnog doba izmeu 15 i 55 godina. To su ljudi koji su od velikog znaaja za razvoj ovog
ureaja, jer osobe od 15 godina esto putuju jer tada kreu u srednju kolu, dok korisnici
preko 55 godina zaostaju za razvojom tehnologije ili gube interesovanje za istom.
Prvih godina poslovanja iskljuivo bi se bazirali na trite Republike Srbije, a ukoliko
bi se to pokazalo efikasno i profitabilno proirili bi poslovanje i na trita susednih zemalja.
U prvih par godina konkurencije ne bi bilo, jer je naa inovacija prva te vrste, ali bi se
nakon odreenog vremena sigurno pojavila jer danas tehnologija napreduje bre nego to iko
oekuje. Ukoliko bi se pojavila neka firma ili pojedinac koji bi proizvodio ureaj isti ili bar
slian naem, onda bi ona predstavljala direktnu konkurenciju.
U dananje vreme je neophodno da firma ima inovativan pristup kako bi opstala na
tritu, jer je samo novim, inovativnim proizvodima mogue privui kupce, koji su
neophodni za opstanak na tritu. Na slici 9 su prikazani statistiki podaci o uspenim i
naputenim inovacijama, kako za celu teritoriju Republike Srbije, ali i po regionima. 4

Slika 9 Statistiki prikaz inovativnosti u Republici Srbiji

4 http://webrzs.stat.gov.rs/, Prikaz informacija o inovacijama po regionima Republike Srbije,

13.05.2014. god.
11

Procena nefinansijskih resursa

U ovom delu govorimo o resursima koji se koriste u proizvodnji naeg ureaja, njegovoj
ugradnji i odravanju. Sve to mislimo da nam je potrebno za odlino poslovanje i delovanje
na tritu prikazaemo u tabeli. Meutim, to nije konaan prikaz, jer ukoliko doe do vee
potranje za proizvodima, to uzrokuje zapoljavanje vie radnika i vee angaovanje ostalih
resursa itd.
Tabela 2 Prikaz nefinansijskih resursa
Prikaz odgovarajuih resursa
Prikaz u intervalu od 5 godina

Tehnoloka sredstva

Upravljanje ljudskim
resursima
Ostali resursi

II

III

IV

Poslovni prostor

Vozilo

Softver

Serveri

Projektori

tampai i/ili multifunkcionalni

ureaji

Laptop raunari

10

Direktor

Elektrotehniari

Programeri

Reklame

U tabeli 2, vrednosti su izraene u komadima. Na osnovu datih vrednosti, moemo

stvoriti sliku o tome u kojem pravcu bi se kretao razvoj preduzea, kao i koji bi se resursi
koristili u procesu proizvodnje u narednih 5 godina.
Iako u timu postoje programeri koji sami razvijaju softver koji je neophodan za rad
ureaja, u tabeli se moe videti da se kao resurs navodi softver. Pod tom stavkom se
podrazumevaju Android i Windows Phone platforma na kojima se zasnivaju aplikacije koje
razvijaju nai programeri, kao i softver koji se koristi u tu svrhu.

12

Procena finansijskih resursa

Ovom tabelom prikazujemo finansijski deo, odnosno ukupnu cenu resursa koji su
neophodni za uspenu proizvodnju i ugradnju ureaja. Kao to se moe videti u tabeli 3, u
prvoj godini za realizaciju projekta, tekue trokove i plate radnicima, potrebno nam je oko
35.000.
Tabela 3 Prikaz finansijskih resursa
Prikaz odgovarajuih resursa
Prikaz u intervalu od 5 godina

Tehnoloka
sredstva

Upravljanje
ljudskim
resursima
Ostali resursi

II

III

IV

Poslovni prostor

2500

2500

2500

2500

2500

Vozilo

1500

1500

3000

3000

3000

Softver

500

300

300

300

300

Serveri

2000

2000

3000

4000

4000

Projektori

500

500

750

1000

1000

tampai i/ili
multifunkcionalni ureaji

450

600

750

900

1050

Laptop raunari

2000

2800

3600

3600

4000

Direktor

6000

6600

7200

9600

10800

Elektrotehniari

8400

9600

16200

18000

19800

Programeri

9600

21600

27000

30000

50400

Reklame

1500

1500

1500

1500

1500

Ukupno

34950

49500

65800

74400

98350

Izvori finansiranja
Prilikom odabira naina za obezbeenja neophodnih novanih sredstava mora se
obratiti panja na stabilnost itavog projekta, ali i na likvidnost, ime bi se izbeglo neeljeno
propadanje posla. U ovom sluaju nain finansiranja je sledei:

Stimulisanje samozapoljavanja - 160000 dinara (oko 1400) po osobi, dakle,

ukupno oko 7000;

Sopstvena sredstva = 5*1000 = 5000 (razni oblici kapitala);

Program ranog razvoja (od 2000 do 30000) je namenjen privatnim mikro i malim
preduzeima u ranim fazama razvoja, koja poseduju tehnoloku inovaciju i imaju
potencijal za stvaranje nove intelektualne svojine, kao i jasnu trinu potrebu. 5 Fond
za inovacionu delatnost, koji finansira i program ranog razvoja, je osnovan radi

5 http://www.inovacionifond.rs/, Inovacioni fond, Internet izvor, 13.05.2014. god.

13

podsticanja inovativnih delatnosti kroz saradnju sa meunarodnim finansiskim

institucijama, organizacijama, donatorima i privatnim sektorom.

Zastupljenost izvora finansiranja

Samozapoljavanje; 20%

Sopstvena sredstva; 14%

Program ranog razvoja; 66%

Samozapoljavanje

Sopstvena sredstva

Program ranog razvoja

Grafik 1 Izvori finansiranja

Prema nainu finansiranja moemo videti da je ovo ortaki drutvo jer sa minimalnim
sopstvenim sredstvima ne moemo realizovati projekat tj. inovaciju. Od programa ranog
razvoja bi traili oko 23000 da bi bilo mogue realizovati inovaciju Game Strap. Taj
iznos, u kombinaciji sa ostalim izvorima finansiranja, bi bio dovoljan za prvu godinu
poslovanja na tritu. U toku te prve godine bili bi aktivni na sajmovima gde bi ljudi mogli da
vide inovaciju. Takav tip investiranja se naziva ventura kapital, jer bi deo novca u projekat
bio uloen od strane investitori.

14

Odrivost poslovne ideje

Na proizvod tei ka industrijskoj grani IT oblasti. Pod informacionim tehnologijama
(IT) podrazumevamo razvoj, dizajn, implementaciju, kao i podrka i upravljanje raunarskim
informacionim sistemom.
Tabela 4 - Rizici koji predstavljaju na program su prikazani u sledeoj tabeli
Rizik

Rezultati
na koje utie

Strategija
ublaavanja

Uticaj na
objektivno
promenljiv
e indikatore

Verovatnoa
nastajanja

Efektivnost
ublaavanj
a

Ukupn
a ocena

Strateki
Pojava
konkurencije

Manja
potranja
naeg
proizvoda
Manja
potranja
naeg
proizvoda

Bolji
marketing,
povoljniji
uslovi
Prezentacija
inovacije na
sajmovima
tehnologije,
reklamiranje

mala

srednja

mala

mala

velika

srednja

srednja

srednja

Ugroena
egzistencija

Kvalitetan
menadement
, integralna
razvojna
funkcija
Traenje
stratekog
partnera

srednja

srednja

srednja

srednja

srednja

srednja

srednja

srednja

Strateki
Slabo
prihvatanje
inovacije od
strane
korisnika
Operativni
Loa
organizacion
a struktura
Finansijski
Nedostatak
finansijskih
sredstava

Ugroavanje
procesa
repodukcije

Izlazna strategija za na proizvod bi teila ka usavravanju, kao i prema Android i

Windows Phone platformi, jer su u dananje vreme te tehnologije najzastupljenije u skoro
svim oblastima. U buduem periodu svako ko putuje imae priliku da prekrati vreme
putovanja, a prevoznici da privuku vei broj putnika novim sadrajem koji razbija
monotonost. Samim tim, na ureaj bi se dobro pozicionirao na tritu.
Nakon prvih 5 godina na tritu, zavisno od finansijskog stanja, najverovatnije ne bi
prodavali kompaniju, ve bi pokuali da uloimo sredstva u neki novi projekat koji bi
doprineo daljem razvoju i eventualno, kasnijem transformisanju u akcionarsko drutvo.

15

Prikaz vlasnike strukture

35.29
64.71

Investitori

Osnivai

Grafik 2 - Prikaz vlasnike strukture programa

16

Zakljuak
Moja inovacija je zasnovana na Android i Windows Phone platformi, a namenjena je
za ugradnju u drae za ruke u autobusima kako bi putnici razbili monotoniju koja vlada
tokom putovanja, a uz to i bili obaveteni koja je naredna stanica kako bi znali gde treba da
izau.
Na osnovu statistikih podataka koji su izneti u radu, videli smo da mobilne telefone i
raunare poseduje velika veina stanovnitva, posebno u starosnom dobu od 15 do 55 godina,
na osnovu ega zakljuujemo da velika veina stanovnita bez ikakvih problema prihvatiti
inovaciju ove vrste.
Ovaj proizvod je namenjen svim ljudima, zamiljen je tako da se njegovo korienje,
nakon ugradnje u autobuse, ne naplauje dodatno, ali to je odluka koju donose oni koji
plaaju ugradnju ureaja tj. autoprevoznici.
Tokom prvih nekoliko godina proizvodnje i ugradnje naeg proizvoda ne oekuje se
neka velika zarada, zato je i za poetak i planiran jedan grad kao test trite, sa tedencijom
kasnijeg irenja.

17

Literatura
1. Molnar R., Osnovi preduzetnitva, VTSS, Zrenjanin, 2009.god;
2. Republiki zavod za statistiku Srbije, Upotreba informaciono-komunikacionih
tehnologija u Srbiji, 2013.god;
3. Republiki zavod za statistiku Srbije, Trendovi, 2012.god.
Internet izvori
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Pametni%20telefon
http://www.bastabalkana.com/2013/01/operativni-sistem-i-saveti-o-operativnim-sistemimaza-mobilni-telefon
http://sh.wikipedia.org/wiki/Windows_Phone
http://sr.wikipedia.org/sr-el/IOS
http://blog.appliedis.com/wp-content/uploads/2013/11/android1.png
http://www.winbeta.org/sites/default/files/logo-windows-phone-8.png
http://www.vdmi.nl/sites/vdmisite.s1.aegirhost.nl/files/ios-logo.jpg
http://www.nytimes.com/interactive/2012/06/03/magazine/innovations-issue.html?_r=2&
http://www.cnet.com/news/game-strap-concept-makes-commuting-fun/

18