Veselin Mitrovi

Beograd

Osvrt

Dominik naper: Zajednica graana: o modernoj ideji nacije. Sremski Karlovci i

Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 1996.
Osvrt na spis Dominik naper pre treba posmatrati kao pokuaj da se ukae na
razliite teorijske perspektive i pokuaj otvoranja novih pitanja, na koja se moe odgovoriti
sa stanovita modernistikog pristupa ideji nacije. Istovremeno, meutim, odgovarajui na
pitanja poput onih s kojima se sreemo svakodnevno na ovim prostorima, moramo u pomo
prizvati i neka druga teorijska stanovita, kao to je, primerice, etnosimboliko.
Osnovno pitanje od koga Dominik naper polazi u svojoj sociolokoj studiji
Zajednica graana: o modernoj ideji nacije, jeste: da li danas, ve oslabljena, ideja moderne
demokratske nacije moe i dalje obezbeivati drutvenu povezanost, a samim tim i
nacionalni identitet na onaj nain kako je to inila u prolosti? (naper, 1996: 9; 274)
Polazei od ovog pitanja autorka suprotstavlja dananje produktivistiko vienje
nacije 1 ideji politike nacije 2 iz prolosti. Stoga dananja unutranja logika nacije, kao
derivat urbanizacije i industrijalizacije, ne postavlja pitanje odbrane dostojanstva nacije, ak
i vlastitim ivotom, nego pita za podjednake mogunosti zadovoljavanja hedonistikoproduktivistikih zahteva pripadnika demokratskih nacija (naper, 1996: 9). Kao nulti as
politike, ali i potroake logike nacije grupa autora-modernista, kojima pripada i naperova,
postavlja Francusku revoluciju iz 1789. godine. Naime, od Francuske revolucije
obnarodovana je jednakost drutvenih poloaja, ali i to da je drutvo duno da
obezbeuje opstanak svim svojim lanovima, bilo tako to e im dati posao, bilo tako to e
osigurati sredstva za ivot onima koji nisu u stanju da rade (naper, 1996: 13; 208-212;
Nora u naper, 1996: 263).
Meutim, ovde se ve mogu uputiti odreene zamerke teorijskoj struji, a koje se tiu
zapostavljanja etnikih veza i prenaglaavanja politikih na utrb kulturnih inilaca u
oblikovanju nacije (Baki, 2006: 236).

Pod produktivistikim vienjem nacije naperova podrazumeva hipertrofiju trgovakog i

utilitaristikog modela drutvenih odnosa i banalizaciju velikih nacionalnih ustanova kole,
vojske, sudstva, javnih slubi koje su imale funkciju ustanovljavanja vrednosti nacije i
demokratije, a koje danas tee svrstavanju u model funkcionisanja industrije i pri tome sve vie
zapostavljaju svoju graansku vokaciju (naper, 1996: 261). Uzimamo na sebe slobodu i
odgovornost da pojam produktivistike nacije razumemo kao pojam produktivistiko-hedonistike
(potroake) nacije.
Politika nacija, ili kako je autorka u tekstu jo naziva, moderna demokratska nacija, plod je
politikog projekta, koji ocrtava, istovremeno, i ideje- vrednosti i ideologije - i objektivne
stvarnosti - drutvene prakse i ustanove - u trajnoj interakciji, kroz koje se uspostavlja proces
nacionalne integracije (naper, 1996: 71). Dalje u tekstu e biti objanjeno idealno tipsko vienje
nacije, kao i posebnosti politikih projekata modernih nacija (str. 6).

214

SOCIOLOGIJA, Vol. LI (2009), N 2

Svoju tezu naperova potkrepljuje hipertrofijom partikularizma interesa pojedinaca i

paralelnom atrofijom graanskih ideala koji su leali u ideji nacije (naper, 1996: 14).
Meutim, autorka pri tom zaboravlja procese i strukture dugog trajanja koje su svakako
upisane u drutveni habitus tih graanskih ideala (Kulji, 2006: 194-195, Elijas u naper,
1996: 16).
Dakle, prema naperovoj, nacija nastaje nakon procesa industrijalizacije i
urbanizacije u Zapadnoj Evropi, dok se u kolonizovanim zemljama ova dva procesa
(industrijalizacija i stvaranje nacije) preklapaju, to esto komplikuje drutvenu stvarnost, jer
samu ideju nacije iskrivljuje i pretpostavlja etnike potencijale (kurziv je moj)
demokratskim-graanskim. Etniki potencijal, prema naperovoj, predstavlja takoe
politiku konstrukciju nastalu kolonijalnim osvajanjem odreenih zemalja tzv. Treeg sveta
u 19. veku od strane Britanije, Francuske itd., te stoga o njegovoj mnogovekovnosti u
odnosu na postojanje novih nacija Treeg sveta nema ni govora 3 . injenica dugotrajnosti
etnikih grupa u odnosu na politiku naciju se, kako istie naperova, esto neopravdano
koristila u procesu industrijalizacije zemalja Treeg sveta upravo kao etniki potencijal
prilikom etnikog takmienja (Baki, 2006: 238; naper, 1996: 35-36). Meutim naperova,
kao zastupnica teorija modernizacije, previa znaaj etnikog potencijala koji etnike grupe
nose u sebi. Naime, kao to primeuje Kazimierz Tyminiecki, ve u 16. veku, dakle 300
godina pre formiranja evropskih nacija, na tlu evropskih gradova nemaki radnici iskljuivali
su slavenske migrante iz viih zanimanja ( Volerstin, 1986: 83 ).
Autorka navodi nekoliko puteva saobraavanja nacije kao dravnog projekta kakav su
francuska, proistekla iz revolucije, ili pak engleska nacija, nastala kao dugotrajan i
kompromisan proces zasnovan na drutvenom ugovoru, ili pak nemaka nacija koja od 19.
veka koristi dravnu ili narodnu (Volks) politiku: (Staatrson) Kultur- und
Wirtschaftsgeschichte u stvaranju jedne nemake nacije, bez obzira na nepodudarnost
etniciteta i teritorije (naper, 1996: 64, 74; Weber, 1958: 14).

Priroda nacije, jedna ili dve ideje nacije?

Po naperovoj, postoji izvestan idealan tip nacije koji se ogleda u kombinaciji
unutranjih i spoljanjih inilaca koji obezbeuju integraciju. Dakle, uz pomo obrazovanja,
vojske i prava glasa, koji ine unutranje integrativne elemente, tu su i spoljanji inioci u
vidu meunarodnog sistema prava i ratova, koji potvruju suverenost neke nacije, a
obezbeuju povratno i njenu unutranju povezanost i dostojanstvo pripadnika neke nacije
(naper, 1996: 33; 56-61; 151-154).
Autorka Zajednice graana ideju i ideologiju nacije analizira ne samo u zemljama u
kojima je, po njoj, roena ideja nacije-zajednice graana: Francuskoj, Engleskoj i Nemakoj,
ve pokuavajui da stvori jedan univerzalan pojam nacije analizira njenu sistemsku
koherentnost i u zemljama poput vajcarske, Turske i Izraela.

Ovakvo stanovite potvruje pripadnost autorke teorijama modernizacije (Rostow, 1960), to je

moda i nepravedno moe svrstati u ko sa ekstremnim tumaenjem tih teorija u smislu izvoza
demokratije (kao to je to recimo kod Hantingtona) putem oruane intervencije (D. Chandler, The
Monist, 2007).

Osvrti

215

Ovom prilikom zadraemo se na primeru Turske. Tursko drutvo je politikim

ukazom 1928. godine pokualo da prevazie religijsku osnovu svoje dravnosti, i
posmatrajui sa simbolike take gledita u tome je uspelo. Naime, Kemal je hteo da
prekine s otomanskom prolou. Nauivi novo pismo i zaboravivi arapsko, ovladavi
jednim pojednostavljenim i evropeizovanim jezikom, novo pokoljenje bilo bi ubudue
otvoreno za vrednosti i norme jedne moderne nacije, po uzoru na evropske zemlje (naper,
1996: 186-187).
Meutim, dananje politike tenje povratka tradicije i religije u svakodnevni ivot
Turske mogu biti tumaene i branjene ba kroz zamisao o zajednici graana gledano sa
stanovita ire zajednice (EU). S jedne strane, na delu je jaanje politikog nadnacionalnog
potencijala EU na utrb nacionalne drave. S druge strane, etnika jezgra dosadanjih nacijadrava dodatno snae svoj etno-potencijal naglaavajui kulturne sadraje kao svojevrsnu
odbranu nacije (naper, 1996: 254-255; www.referendumcommissie.nl; http://en.wikipedia.
org/wiki/Beperkte soevereiniteit). Naime, moemo se pitati: da li je nakon dugogodinjeg
usaglaavanja sa evropskim standardima i strpljivog ekanja Turske (ovo bi naravno bilo
vienje sa stanovita turskog drutva) da ue u zajednicu evropskih graana istroen politiki
potencijal moderne turske nacije? Deo odgovora bi sigurno bio taj, da postoji izvestan zamor
graanskog materijala, te se javljaju prskotine u modernoj strukturi turske nacije. Drugi deo
odgovora je saglasan sa stanovitem i opomenom naperove da se stanovnici-pojedinci sve
vie okreu drutveno-ekonomskim na utrb politikih vrednosti, pa tako posmatrano sa
vieg nivo apstrakcije evropske zajednice, ini se da akteri naputaju ideju politikog
projekta EU i okreu se ekonomski ojaanom i iznova (na neto drugaiji nain, vie
etnosimboliki) definisanom turskom drutvu. 4
Dominik naper pokazuje da ne postoje dve ideje (i ideologije) nacije (nemaka i
francuska ideja) nego samo jedna ideja nacije. Naime, demokratska nacija je, po autorki, jo
uvek neostvareni projekat da se stvori jedno politiko drutvo koje e preko graanstva da
transcenduje konkretne korene i osobine pripadnosti i vernosti naciji. Stoga ne postoje dve
ideje nacije nego jedna ideja nejednako i razliito dovrena, u zavisnosti od prvobitnog
projekta nastajanja nacije (naper, 1996: 212-218; 243-250).
Amerika i francuska nacija se pribliavaju tom modelu, poto su od postojanja
jednog politikog drutva i prava graanstva napravile naelo zajednikog ivota. Dakle,
naperova iskljuuje dve ideje o naciji, ali ipak uvodi neku vrstu stepenovanja i hijerarhije
dovrenosti politikog projekta stvaranja nacije (naper, 1996: 244), to je dovodi samo na
korak od neke nove i drugaije tipologije. Takva novostvorena, razuenija, tipologija bi u

Kemal Atatrk postavlja sekularnu bazu dravnosti Turske, dok danas Erdogan kroz proces
desekularizacije tu osnovu dovodi u pitanje. Meutim, ova dva procesa sadre u sebi jednu
kontradiktornost (anomaliju) modernistikog (razvojnog) shvatanja politikog nastanka Turske
(moderne) nacije. Kako Gocekova navodi, svretak Prvog svetskog rata je bacio carstvo na
kolena, dve polovine elite podelile su se uz tragine posledice, kako za sultana, tako i za turski
narod, na pepelu Osmanskog carstva, osnovana je modernizujua, sekularna, birokratska
buroazija. Sudbina ekonomske buroazije bila je likvidacija, prisilno iseljavanje i, u sluaju
Jermena, fiziko zatiranje. U istom trenutku, Turci su osnovali nacionalnu dravu i unitili
kapitalistiku buroaziju, koja je Tursku mogla da naini modernom industrijskom silom. Tako je
Turska tada postala deo volerstinske poluperiferije sa jakom dravom i slabom ekonomijom
(Paige, 1999).

216

SOCIOLOGIJA, Vol. LI (2009), N 2

prouavanju nacije bila napredak samo pod uslovom da zadovoljava sledee epistemoloke
funkcije: (a) tenju za logiki to doslednijom i iskustveno to adekvatnijom i preciznijom
sistemskom integracijom postojeih ili novih naunih saznanja o naciji, (b) da poseduje
heuristiku plodnost u usmeravanju daljih naunih istraivanja (Mili, 1989) .
U prvom vidu doprinos takve tipologije, shodno teorijskom opredeljenju autorke, ima
normativistiki prizvuk i kao tako shvaena tipologija moe voditi u neku vrstu
ideologizovanog postevolucionizma. U drugom vidu tipologija moe biti mnogo
zanimljivija i nauno znaajnija, jer u aktuelnom vremenu redefinisanja pojmova nacionalne
drave i suvereniteta, taj drugi vid moe ukazivati na potrebu globalnog i istovremeno vrlo
izdiferenciranog sociolokog pristupa pojmu nacije. Tako nam, recimo, ova potencijalna
tipologija moe sluiti u nastojanjima da tragamo za odgovorima na pitanja: da li sa
nestajanjem nacionalnih dravnih granica ili gubitkom suvereniteta drava usled procesa
evropskih ili evro-atlanskih integracija nestaje i pojam moderne nacije? Moemo se, zatim,
zapitati i kakav oblik poprima novo vienje nacije (a samim tim i identiteta), tei li tipu
potroake ili pak nacije zasnovane na etnikom potencijalu, kao i od kojih faktora ti oblici
zavise?
Panje je vredno i konano zapaanje autorke o opasnostima racionalizacije politikih
organizacija, koja vodi u drobljenje nacionalnog identiteta, a, s druge strane, demokratija,
odnosno teorija pravde, ne uspeva da pokrije proisteklu prazninu, jer upravo u modernom
demokratskom drutvu oigledne su, pa i drutveno osigurane (u smislu prava potrage za
sreom) nejednakosti koje vode do nezadovoljstva, jer proklamovana jednakost i sloboda se
ne podudaraju sa iskustvenim. Naime, oseaj dostojanstva je poslednje to ostaje oveku
razmrvljene sadanjosti, a upravo se taj oseaj dostojanstva ostvaruje u pripadnosti nekoj
etnikoj, verskoj, ili sportskoj grupi (emotivnoj grupi ) (naper, 1996: 271-272).
Posle neuspeha graenja drutveno-politikog identiteta pojedinca, koji se vezuje
za stvaranje drave provienja 1789. godine, i koji je okonan stvaranjem iskrivljene slike
pojedinca-graanina, slikom pojedinca-klijenta, novi identitet pojedinca-graanina se
pokuava izgraditi kroz kulturu, kao objektivizaciju subjektivnih predstava o nacionalnom
identitetu i nacionalnom suverenitetu, u pojmovima poput tolerancije i potovanja
multikulturalizma kao i priznavanja i potovanja veroispovesti svih etnikih i kulturnih grupa
zajednice. Meutim, teleoloka crta ovog spisa ukazuje i na opasnosti koje ovako
organizovana zajednica nosi. Naime, prvenstvo prava pojedinca nad pravima grupa, koje je
lealo u osnovi ideje nacije-zajednice-graana, slabi u korist kolektivnih prava (naper,
1996: 261). S jedne strane kako, autorka upozorava, ako bi konsenzus bio organizovan na
principima etno-segregacije i materijalnih interesa, moglo bi se desiti da bogati regioni
prestanu deliti plodove svoga rada sa siromanijim regionima, to bi dovelo budunost nacije
u pitanje 5 (Bugarel, 2004: 64; naper, 1996: 262). S druge strane postojanje etno(kulturne ili
verske)-segregacije, omoguilo je opstanak a zatim uz krvavi rasplet i nastanak nacija sa
ovih prostora (Bugarel, 2004: 46-47; 87).
****

Ova opasnost ima naravno i svoju drugu stranu. Naime, siromani regioni poseduju i potencijal
jeftinih ruku (billigeren Hand), to dovodi nacije i nacionalne kulture, preko ujedinjenog
evropskog trita rada, u stanje Kulturkampf-a (borbe kultura) (Weber, 1958: 120).

Osvrti

217

Srednjovekovno evropsko drutvo sa jasno izraenim staleima i poretkom koji je

namenjen odranju vrhovnih vrednosti i etosom asti ustupilo je mesto etici rada.
Produktivistiko-hedonistika (potroaka) logika dananje zajednice se nalazi na
ekvidistanci izmeu demokratije i efikasnosti proizvodnje, ali sve vie tei da se priblii
efikasnosti proizvodnje. U okviru nedovrenog projekta demokratske nacije nastaje, dakle, i
produktivistiko, ali i potroako post-industrijsko drutvo u kojem su pojedinci poeli sve
vie da se staraju o svojim interesima i zadovoljstvima, a sve manje da razmiljaju o svojim
graanskim dunostima (naper, 1996: 14), te takvo savremeno drutvo karakterie labavo
povezan vrednosni sistem sa poretkom ija je funkcija prilagoavanje (Parsons, 1992), koje
daje mnotvo prelaznih slojeva.
Polazei od injenice da zaposlenje odn. profesija uvruje poloaj pojedinca, vri
drutvenointegrativnu funkciju i stvara lini identitet, te se tako drutveno-ekonomska
dimenzija zajednikog ivota namee na utrb politikog projekta, pokuali smo, u
zakljunom delu, da skiciramo neke opozicije i tipove u okviru (moderne) zajednice graana,
ne elei pri tome da zanemarimo postupke nadahnute oseanjima dostojanstva i pripadnosti
etnikim zajednicama. naperova, pored odreene doze normativizma, ipak zadrava
teleoloku crtu i na kraju svog spisa, upozoravajui na nestajanje nacije, kae: Nije
dokazano da demokratska nacija moe i dalje da racionalistikom tenjom prava graanstva
kontrolie neizbene sukobe to ih izaziva podela resursa u nekoj produktivistikoj
demokratiji u kojoj materijalne aspiracije po definiciji nemaju granica niti, s druge strane,
postupke nadahnute oseanjima pripadnosti ili poistoveenjem s etnikim zajednicama. Nije
dokazano da ona i dalje moe obezbediti drutvenu povezanost (naper, 1996: 274).
Mogua shema na osnovu spisa Zajednica graana, kao i na osnovu linih iskustava
na koje se pozivamo u uvodu bi izgledala ovako:
(1)
jedinica-subjekt:
produktivistiki
orijentisan
pojedinac,
graanin
sveta vs. graanin-vojnik, pripadnik nacije.
(2) oblik organizacije: drutveno-ekonomski, produktivistiko-hedonistiki
orijentisana zajednica pojedinaca, komunitarizam vs. politiki projekat, nacionalni
suverenitet, nacionalna drava.
(3) predstavljanje: bord muiltinacionalnih kompanija vs. politiki savez-savez drava
u okviru OUN (naper, 1996: 252-257).
Stoga se ovaj spis, i pored brojnih pitanja koje smo napred pokrenuli, moe videti kao
pregnue jedne vrsne sociolokinje u nastojanju da akademsku, a posebno socioloku
zajednicu podseti da ovek nije samo homo oeconomicus, nego da isto tako ivi i od svojih
strasti, vrednosti i volje (naper, 1996: 269) i da, iako dananja perspektiva racionalistikog
vienja demokratske nacije preovladava, ne treba zaboraviti i na granice te iste racionalnosti.

Literatura
Baki Jovo, 2004. Ideologije jugoslovenstva izmeu srpskog i hrvatskog nacionalizma 1918.-1941.,
Zrenjanin, Gradska narodna biblioteka arko Zrenjanin.
Baki Jovo, 2006. Teorijsko-istraivaki pristupi etnikoj vezanosti (ethnicity), nacionalizmu i naciji,
Beograd, Socioloko udruenje Srbije i Crne Gore i Institut za socioloka istraivanja u Beogradu.
Bugarel Ksavije, 2004. Bosna - anatomija rata, Beograd, Edicija RE.

218

SOCIOLOGIJA, Vol. LI (2009), N 2

Chandler David, 2007. Potemkin Sovereignity. Statehood without Politics in the New World Order, the
Monist.
Eisenstadt Shmuel N., 1954. An Absorption of Immigrants, London, Routledge and Kegan Paul.
Elias Norbert, 1991(1986/87). La socit des individus, Paris, Fayard.
Gocek Muge, 1996. Rise of the Bourgeoisie, Demise of Empire: Ottoman Westernization and Social
Change, New York, Oxford University Press.
Glinti Tatjana, 1995. Pravda, sloboda, jednakost, Beograd, FDS
Habermas Jrgen, 1973. Erkenntnis und Interesse (Mit einem neuen Nachwort), Frankfurt am Main,
Schurkamp Taschenbuch Wissenschaft.
Kulji Todor, 2006. Kultura seanja, Teorijska objanjenja upotrebe prolosti, Beograd, igoja.
Lorimer Rolend, 1998. Masovne komunikacije, Beograd, CLIO.
Mili Vojin, 1989. Prilozi istoriji sociologije, Sarajevo, Veselin Maslea.
Mommsen, J. Wolfgang, 1974. Max Weber. Gesellschaft, Politik und Geschichte, Frankfurt am Main,
Schurkamp taschenbuch wissenschaft.
Nikolai Danilevsky, 1890. (1920.), Russia and Europe.
Nora Pierre (dir.), 1984.-1993. Les lieux de mmoire, Paris, Gallimard, 8 vol.
Parsons Talkot,1992. Moderna drutva, Ni, Gradina, str. 40-42, 68-93.
Paige Jeffery M., 1999. Conjuncture, Comparison, and Conditional Theory in Macrosocial Inquiry,
American Journal of Sociology, Vol. 105, Nr.3 (November 1999), str. 781-800.
Rawls John, 1971. A Theory of Justice, Cambridge, MA, The Belknap Press of Harvard Univesity
Press.
Rostow Walt Whitman, 1960. The Stages of Economic Growth. A non-communist manifesto,
Cambrige U.P.
Rsen Jrn, 2001. Zerbrechende Zeit (2001), Kln: Bhlau.
Smith Anthony, D., 2000. The Nation in History, Historiographical Debates about Ethnicity and
Nationalism, Cambridge: Polity Press.
naper Dominik, 1996. Zajednica graana (o modernoj ideji nacije), Sremski Karlovci i Novi Sad:
Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia.
Vargas Ljosa, Mario, 1993. Demokratija danas, u Newsletter nr. 40, Be, Institut fur die
Wissenschaften vom Menschen.
Volerstin Imanuel, 1986. Savremeni svetski sistem, Zagreb, Cekade.
Weber Max, 1958. Gesammelte Politische Schriften.