Get PDF

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET
Nenad R. Mitrovi
NAPONI I DEFORMACIJE STRUKTURA

KOMPLEKSNE GEOMETRIJE
CEVOVODNE ARMATURE
doktorska disertacija
Beograd, 2013
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF MECHANICAL ENGINEERING
Nenad R. Mitrovic
STRESSES AND STRAINS OF

GEOMETRICALLY COMPLEX
STRUCTURES OF PIPELINE FITTINGS
Doctoral Dissertation
Belgrade, 2013
Mentor doktorske disertacije

Dr Aleksandar Petrovi, vanredni profesor,
Univerzitet u Beogradu, Mainski fakultet
lanovi komisije za odbranu doktorske disertacije:
Dr Tako Maneski, redovni profesor,

Dr Srbislav Geni, redovni profesor,

Dr Aleksandar Sedmak, redovni profesor,

Dr Milorad Zrili, vanredni profesor,

Univerzitet u Beogradu, Tehnoloko-Metalurki fakultet
Datum odbrane:
10.05.2013.
Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature
PREDGOVOR
Ovaj rad je nastao nakon viegodinjeg istraivanja na projektima finansiranim od

strane Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije, a pre svega tokom rada na
projektima Razvoj savremenih metoda dijagnostike i ispitivanja mainskih struktura,
pod evidencionim brojem TR 35040 i Razvoj i primena metoda i laboratorijske opreme
za ocenjivanje usaglaenosti tehnikih proizvoda pod evidencionim brojem TR 35031.
Pre svega, zahvaljujem se prof. dr Aleksandru Petroviu, mentoru, na nesebinom
zalaganju, podrci, brojnim korisnim savetima i primedbama koji su veto usmeravali
moj nauni rad i uticali na kvalitet ove disertacije. Zahvaljujem se prof. dr Taku
Maneskom na veoma korisnim savetima i podrci koja je u ovoj disertaciji bila od
presudnog znaaja. Takoe, zahvaljujem se prof. dr Aleksandru Sedmaku, prof. dr
Srbislavu Geniu i prof. dr Miloradu Zriliu, koji su doprineli da ova disertacija bude
sadrajnija i preglednija.
Zahvalnost za strunu i kolegijalnu pomo dugujem kolegama Milou Miloeviu, as.
Nikoli Momiloviu i as. arku Mikoviu.
Zahvaljujem se svojim roditeljima, Sneani i Radivoju, i svom bratu Nemanji koji su
bezrezervno bili tu za mene, na pravi nain i u pravo vreme dali vetra u lea, kada god
je trebalo bodrili i podravali da istrajem do kraja.
Mojoj Aleksandri, hvala na ljubavi, strpljenju i pomoi koju je pruala za vreme izrade
ove disertacije, njen osmeh i zagrljaj uklanjao je sve potekoe na ovom putu.
Autor
NAPONI I DEFORMACIJE STRUKTURA KOMPLEKSNE GEOMETRIJE

CEVOVODNE ARMATURE
Rezime:
Dosadanja istraivanja u oblasti opreme pod pritiskom, odnosno merenja i odreivanja
napona i deformacija struktura kompleksne geometrije su se oslanjala na analitike
proraune najee bazirane na teoriji ljuski, numerike proraune upotrebom
raunarskih softvera i konvencionalne eksperimentalne metode. Kao jedan od najeih
zakljuaka u svojim radovima, istraivai su naveli nepostojanje adekvatnih
eksperimentalnih rezultata u postojeoj literaturi, odnosno iskazali potrebu za detaljnom
eksperimentalnom analizom kritinih mesta za koje nije mogue precizno odrediti
veliine pomeranja, deformacija ili napona upotrebom analitikih obrazaca ili
numerikih modela.
Ogranienja korienih eksperimentalnih metoda su se ogledala u vie aspekata. Prvo,
za analizu geometrijskih diskontinuiteta, najee su koriene standardizovane
epruvete sa pripremljenim diskontinuitetima i ispitivane na zatezanje. Na osnovu
dobijenih rezultata su pravljeni dijagrami sa faktorima koncentracije napona, koji su
kasnije primenjivani na probleme geometrijski kompleksnih struktura. Ovakav pristup
je davao samo okvirna reenja, koja nisu bila dovoljno precizna i tana. Drugo,
eksperimenti su sprovoeni konvencionalnim metodama. Ogranienje konvencionalnih
metoda je lokalno merenje, odnosno dobijanje vrednosti merenih veliina samo u jednoj
taki. Tree, merenja su vrena samo u blizini geometrijskih diskontinuiteta, a ne na
samim spojevima geometrijskih oblika, tako da nije bilo mogue merenje najveih
vrednosti deformacija.
Jedan od ciljeva ove teze je upravo taj da prevazie navedene eksperimentalne
probleme, odnosno da pokae da je mogue primeniti relativno novu metodu digitalne
korelacije slika na sluajeve ispitivanja struktura kompleksne geometrije u oblasti
cevovodne armature. Metoda korelacije digitalnih slika, prevazilazi ogranienja metode
mernih traka, kao najee koriene konvencionalne metode i omoguava merenje
ii
celih polja pomeranja i deformacija. Jednim eksperimentalnim merenjem se dobija

veliki broj podataka koja zamenjuje vie desetina/stotina mernih traka i znaajno
smanjuje vreme pripreme eksperimenta, a samim tim i trokove. S druge strane, kako se
metodom konanih elemenata dobija kompletno polje pomeranja i deformacija, sama
verifikacija numerikog modelase mnogo jednostavnije sprovodi poreenjem sa
rezultatima koji su predstavljeni na isti nain. Eksperimentalno merenje celih polja
deformacija omoguuje precizno odreivanje mesta kritinih, odnosno najveih
deformacija, kao i pravce glavnih deformacija koje omoguava bolju teorijsku analizu
kompleksnih struktura.
Numeriki proraunski model je izraen spajanjem karakteristinih poprenih preseka
ispitivanih kuita ventila. Numeriki prorauni uraeni su u softverskom paketu za
proraun metodom konanih elemenata ABAQUS. Metoda konanih elemenata je
odabrana kao metod u ovom istraivanju zato to je pomou MKE mogue opisati ta se
deava u odreenoj zoni geometrijskih diskontinuiteta koja nije dostupna za snimanje,
tj. analizirani su naponi koji se javljaju kako na definisanim mernim mestima, tako i na
mestima koja nisu obuhvaena eksperimentalnom analizom.
Struktura kompleksne geometrije na kojoj je izvreno ispitivanje u okviru doktorske
disertacije je kuite ravnog zapornog ventila. Eksperimentalno istraivanje je
sprovedeno na tri ravna zaporna ventila DN32, PN6 i to za dva sluaja optereenja:
optereenje unutranjim pritiskom do 30 bar i aksijalnom silom od 30 kN koja deluje u
pravcu ose ventila (sabijanje). Eksperiment je izvren na etiri merna mesta koja se
nalaze na karakteristinim pozicijama na kuitu ventila. Za sva etiri merna mesta su
prikazane eksperimentalne vrednosti polja pomeranja i deformacija. Za odreivanje
polja deformacija i pomeranja koriena je oprema za trodimenzionalno merenje
deformacija i softverski sistem Aramis, proizvoaa GOM. Sistem za 3D optiko
merenje pomeranja i deformacija je baziran na metodi digitalne korelacije slika. Sistem
omoguava 3D grafiko predstavljanje izmerenih rezultata. Za primenu sistema za
optiko merenje deformacija na problemima kompleksnih struktura, definisane su i
razvijene odgovarajue procedure ispitivanja (operacije pre ispitivanja, u toku
ispitivanja i posle ispitivanja i obrada rezultata). Podaci dobijeni eksperimentalnim
iii
putem su, korienjem regresione analize, opisani odgovarajuim analitikim obrascima

koji prikazuju zavisnosti pomeranja/deformacija i duine karakteristinih preseka za
definisane preseke na kuitu ravnog zapornog ventila. Dokazano da je ponaanje
kuita ventila u toku izlaganja aksijalnom silom linearno.
Kljune rei:
Geometrijski diskontinuitet, spoj sfere/cilindra, ravni zaporni ventil, metoda korelacije
digitalnih slika, 3D optika analiza, deformacije, pomeranje, metoda konanih
elemenata, naponi.
Nauna oblast: oblast tehnikih nauka, mainstvo
Ua nauna oblast: Procesna tehnika
UDK broj: 66.026.2:620.1(043.3)
iv
STRESSES AND STRAINS OF GEOMETRICALLY COMPLEX

STRUCTURES OF PIPELINE FITTINGS
Abstract:
Previous studies in the field of pressure equipment, i.e. measuring and determining
stress and strain of geometrically complex structures, have relied on analytical
calculations based on shell theory, numerical calculations using computer software and
conventional experimental methods. As one of the most often conclusions in their work,
the researchers indicated the lack of adequate experimental data in the available
literature, i.e. expressed the need for detailed experimental analysis of critical areas
where is not possible to precisely determine displacement, strain and stress values using
analytical or numerical models.
Limitations of used experimental methods were recognized in several aspects. First,

standardized specimens with discontinuities were used for analysis of geometrical
discontinuities and tensile testing. Based on the results of tensile testing, stress
concentration factors were plotted on diagrams and later used to solve problems on
geometrically complex structures. This approach gave only approximate solutions that
are not sufficiently precise and accurate. Second, experiments were conducted using
conventional methods. Limitation of conventional methods is local measurement, i.e.
experimental values are measured only in a single point. Third, measurements were
carried out close to the geometrical discontinuity, rather than on the actual intersection
of geometrical shapes, so it was not possible to measure highest strain values.
One of the goals of the thesis is exactly that to overcome abovementioned experimental
problems, i.e. to show that is possible to implement relatively new digital image
correlation method on testing geometrically complex structures in the field of pipeline
fittings. Digital image correlation method overcomes limitations of strain gauge, as the
strain gauge is most commonly used conventional method that enables full-field
displacement and strain measurement. One experimental measurement enables
acquisition of large datasets that replaces dozens/hundreds of strain gauges and
significantly reduces experiment preparation time and therefore the costs. On the other
hand, as finite element method calculates full displacement and strain fields, numerical
model verification is easily carried out by comparing to experimental results presented
in the same manner. Full strain field experimental measurement allows accurate
determination of critical areas, i.e. areas with highest strain values, as well as principle
stress directions that enables better theoretical analysis of complex structures.
Numerical model was created by connecting characteristic cross-sections of the tested

valve housings. Numerical calculations were performed using software for Finite
Element Analysis ABAQUS. Using Finite Element Method (FEM), it is possible to
better understand behavior of structures with geometrical discontinuities that cannot be
experimentally tested, i.e. it is possible to analyze stresses on predefined measuring
areas, as well as on areas that cannot be experimentally tested.
Geometrically complex structure tested in the dissertation is globe valve housing.

Experimental analysis was performed on three globe valve housings DN32, PN6 for two
loading types: internal pressure up to 30 bar and axial force of 30 kN acting in the
direction of valve symmetry axis (compression). Experiment is conducted on four
measuring areas that are located on the characteristic positions on the valve housing.
Displacement and strain fields were measured using system for three-dimensional
optical strain measurement and software Aramis, by GOM manufacturer. System for
three-dimensional optical displacement and strain measurement is based on Digital
Image Correlation method. System enables 3D graphical presentation of measured
results. For application of system for 3D optical strain measurement on complex
structure problems, appropriate procedures are defined and developed (operations
before testing, during testing and after testing and result processing). Experimental data
are described with analytical equations that represent dependence of displacement/strain
and section length for defined sections on globe valve housing. It is proven that valve
housing behavior during axial loading is linear.
vi
Keywords:
Geometrical discontinuity, sphere/cylinder junction, globe valve, digital image
correlation method, 3D optical analysis, strain, displacement, finite element method,
stress.
Scientific field: Technical sciences Mechanical engineering
Narrow scientific field: Procesing technique
UDC number: 66.026.2:620.1(043.3)
vii
SADRAJ
POGLAVLJE 1............................................................................................................... 1
PREGLED LITERATURE........................................................................................... 1
1.1. Analitiki i numeriki pristup sa izvodima iz teorije ...................................2
1.1.1. Osnovni oblici delova kuita .........................................................3
1.1.2. Kompleksni oblici kuita................................................................4
1.1.3. Koncentracija napona u zidovima kuita.......................................6
1.2. Pregled literature eksperimentalnih istraivanja........................................14
1.2.1. Metoda korelacije digitalnih slika.................................................15
1.2.2. Primeri primene eksperimentalnih metoda, prednosti i nedostaci
.................................................................................................................18
1.2.3. Konvencionalne eksperimentalne metode............................................20
1.3. Zakljuak......................................................................................................24
POGLAVLJE 2............................................................................................................. 26
ANALITIKI PRORAUN GEOMETRIJE KUITA VENTILA .................... 26
POGLAVLJE 3............................................................................................................. 33
TRODIMENZIONALNO OPTIKO MERENJE DEFORMACIJA..................... 33
3.1. Osnovni naini rada sistema za optiko merenje pomeranja i
deformacija..........................................................................................................34
3.1.1. Osnove merenja pomeranja...........................................................35
3.1.2. Proraun deformacija malih povrina......................................37
3.2. Procedura merenja......................................................................................40
3.2.1. Odabir odgovarajue merne zapremine........................................40
3.2.2. Priprema uzorka............................................................................41
3.2.3. Hardverska podeavanja sistema..................................................42
3.2.4. Kalibracija ....................................................................................44
3.2.5. Definisanje parametara projekta - parametri male povrine
.................................................................................................................46
3.2.6. Definisanje veliine malih povrina..........................................46
3.2.7. Proraunska maska.......................................................................48
3.2.8. Odreivanje poetne take............................................................51
viii
3.3. Proraun deformacije..................................................................................53

3.3.1. Metoda linearne deformacije.........................................................54
3.3.2. Parametarska metoda za proraun deformacije...........................55
POGLAVLJE 4............................................................................................................. 57
METODA KONANIH ELEMENATA.................................................................... 57
4.1. Pregled razvoja metoda konanih elemenata............................................ 60
4.2. Osnovni principi metode konanih elemenata.......................................... 62
4.3. Osnovni koraci u MKE............................................................................... 63
4.4. Tanost i konvergencija reenja po MKE.................................................. 68
POGLAVLJE 5............................................................................................................. 69
EKSPERIMENTALNA INSTALACIJA I POSTUPAK ISPITIVANJA............... 69
5.1. Eksperimentalne metode............................................................................71
5.1.1. Sistem za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija...............71
5.2. Priprema ventila i sistema
za 3D optiko merenje pomeranja i
deformacija.........................................................................................................73
5.3. Vrste optereenja........................................................................................75
5.3.1. Optereenje unutranjim pritiskom...............................................75
5.3.2. Optereenje aksijalnom silom (sabijanje).....................................80
POGLAVLJE 6..............................................................................................................86
EKSPERIMENTALNI REZULTATI.........................................................................86
6.1. Optereenje aksijalnom silom.....................................................................87
6.1.1. Rezultati merenja za merno mesto MM1.......................................87
6.1.2. Rezultati merenja za merno mesto MM2.....................................110
6.2. Optereenje unutranjim pritiskom..........................................................128
POGLAVLJE 7............................................................................................................140
REZULTATI NUMERIKE ANALIZE..................................................................140
7.1. Optereenje aksijalnom silom...................................................................143
7.2. Optereenje unutranjim pritiskom..........................................................148
ix
7.3.
Poreenje
eksperimentalnih,
numerikih
analitikih
rezultata.............................................................................................................151
7.3.1. Pomeranje u Y pravcu usled kombinovanog optereenja............153
7.3.2. Faktori koncentracije napona .....................................................153
7.3.3. Faktori koncentracije deformacija..............................................155
7.3.4. Poreenje numerikih i eksperimentalnih rezultata....................156
7.3.5. Poreenje numerikih i analitikih rezultata..............................157
POGLAVLJE 8............................................................................................................158
DISKUSIJA REZULTATA........................................................................................158
POGLAVLJE 9............................................................................................................172
ZAKLJUAK..............................................................................................................172
LITERATURA.............................................................................................................177
INDEKS SKRAENICA I OZNAKA
3D
Trodimenzionalna
Cirkularni napon normalni napon u pravcu tangente na cilindar, MPa
Radijalni napon napon u pravcu radijusa, MPa
Naponu u pravcu ose cilindra , MPa
Uglovi u sfernim koordinatama

Pritisak u kuitu, bar
p
i
Naponi u presecima I i II, MPa

Napon upravan na unutranju povrinu kuita, MPa
Nosea povrina zidova i odgovarajua reaktivna povrina,
respektivno, mm2
,
Karakteristine dimenzije kuita ventila, mm
MKE
Metoda konanih elemenata
DIC
Digital Image Correlation, korelacija digitalnih slika
Rp0.1
Konvencionalni napon teenja, MPa
Rm
Zatezna vrstoa, MPa
Jungov modul elastinosti, GPa
Izduenje u trenutku loma, %
Debljina zida kuita ventila, mm
MM
Merno mesto
MPE
Srednja procentualna greka
RMSE
Koren srednje kvadratne greke
Hi kvadrat
y(x)
Vrednost Mizesove deformacije, % ili pomeranja u Y

pravcu, mm
Koordinata take na preseku, mm ili korak optereivanja
a, b, c, d
Koeficijenti
R2
Srednje kvadratno odstupanje
xi
SPISAK KORIENIH SLIKA

Slika 1.1. Preseci za proraun vrstoe kuita armature sa ogrankom za sluaj
optereenja unutranjim pritiskom [4]
Slika 1.2. Oblici cilindrinih kuita, prava, kosa i ugaona, sa oznaenim proraunskim
povrinama. [4]
Slika 1.3. Faktori koncentracije napona na sferi za sluaj optereenja unutranjim
pritiskom [10]
Slika 1.4. Faktori koncentracije napona na prikljuku za sluaj optereenja
unutranjim pritiskom [11]
Slika 1.5. Faktor koncentracije napona za maksimalne napone na sferi za prikljuke na
sfernom omotau optereenom unutranjim pritiskom [6]
sfernom omotau optereenom aksijalnom silom [6]
Slika 1.7. Faktor koncentracije napona za sferu (a) i prikljuak (b) za sluaj
Slika 1.8. Faktor koncentracije napona za spoj sferu i prikljuak za odnos spoljanjeg i
unutranjeg prenika sfere od 1,2 [8]
Slika 1.9. irenje zona ekvivalentne plastine deformaciji u iznosu od 30 % kroz
debljinu zida kuita za razliite vrednosti pritiska [5]
Slika 1.10. ema sistema za dvodimenzionalnu korelaciju digitalnih slika (2D-DIC) [40]
Slika 1.11. ema sistema za trodimenzionalnu korelaciju digitalnih slika (3D-DIC) [40]
Slika 1.12. Pozicija i orijentacija mernih traka [17]
Slika 1.13. Poreenje numerikih i eksperimentalnih rezultata: (A) merna traka na
poziciji 1 i (B) merna traka na poziciji 2 [17]
Slika 1.14. Raspodela deformacija za posudu bez ojaanja: (a) raspodela deformacija
po uzdunom pravcu i (b) raspodela deformacija po obodnom pravcu [16]
Slika 2.1. Poloaj karakteristinih poprenih preseka i dimenzije kuita ventila
Slika 2.2. Oblici karakteristinih poprenih preseka [4]
Slika 2.3. Oblik i dimenzije poprenih preseka
Slika 2.4. Proraunska i stvarno izvedena debljina zida kuita ventila
Slika 3.1. Aramis sistem [82]
xii
Slika 3.2. Male povrine veliine 15x15 piksela sa preklapanjem od 2 piksela

Slika 3.3. Promena malih povrina kroz korake deformacije
Slika 3.4. Primer odvijanja prorauna malih povrina kroz korake
Slika 3.5. Senzorska jedinica i zapremina merenja[82]
Slika 3.6. Primeri kalibracionih tela [82]
Slika 3.7. Raspored pravougaonih malih povrina oblika u nedeformisanom stanju
(levo) i deformisanom stanju [82]
Slika 3.8. Raspored kvadratnih malih povrina u nedeformisanom stanju (levo) i izgled
pojedinane kvadratne male povrine [82]
Slika 3.9. Male povrine na kuitu ventila
Slika 3.10. Proraunska maska: a) prilikom definisanja i b) zavrena proraunska
maska (zelena oblast). [82]
Slika 3.11. Uzorak za ispitivanje zatezanjem. Snimak a) leve i b) desne kamere. [82]
Slika 3.12. Uzorak za ispitivanje zatezanjem proraunat bez definisanog proraunskog
okvira (maske). Snimak a) leve i b) desne kamere. [82]
Slika 3.13. Uzorak za ispitivanje zatezanjem: a) proraunska maska; b) rezultat
prorauna za levu kameru sa proraunskom maskom; c) rezultat prorauna za desnu
kameru sa proraunskom maskom; [82]
Slika 3.14. Proraunska maska za kuite ventila
Slika 3.15. Primer loe definisane poetne take. Loa stohastina ara [82]
Slika 3.16. Primer dobro definisane poetne take. Dobra stohastina ara [82]
Slika 3.17. Grafiki prikaz principa linearne metode prorauna deformacije [82]
Slika 3.18. Grafiki prikaz principa parametarske metode prorauna deformacije [82]
Slika 4.1. Metode prorauna noseih konstrukcija [80]
Slika 4.2. Primeri tipova konanih elemenata: a) linijski konani elementi; b)
dvodimenzionalni (ravni) konani elementi; v) osnosimetrini konani elementi; g)
trodimenzionalni (prostorni) konani elementi; d) krivolinijski konani elementi; [80]
Slika 4.3. Tanost reenja po MKE [80]
Slika 5.1. Dimenzije kuita ventila [21]
Slika 5.2. Sistem za optiko merenje pomeranja i deformacija [82]
Slika 5.3. Izgled odgovarajue stohastike are
Slika 5.4. Ravni zaporni ventili sa odgovarajuom stohastikom arom
Slika 5.5. ema ispitne instalacije za sluaj optereenja unutranjim pritiskom
xiii
Slika 5.6. Eksperimentalna instalacija za sluaj optereenja unutranjim pritiskom. 1

Stereo kamere;2 Ventil; 3 Stega; 4 Manometar; 5 Osvetljenje.
Slika 5.7. Rezultati kalibracije za sluaj optereenja (a) unutranjim pritiskom i (b)
aksijalnom silom
Slika 5.8. Eksperimentalna instalacija za sluaj optereenja aksijalnom silom: 1
Stereo kamere; 2 Ravni zaporni ventil; 3 eljusti pulzatora; 4 Osvetljenje.
Slika 5.9. Poloaj mernih mesta 1 i 3 na ventilu
Slika 5.11. Prirataj sile na pulzatoru
Slika 6.1. Poloaj globalnog koordinatnog sistema za merno mesto 1
Slika 6.2. Polje pomeranja u Y pravcu za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN za
MM1
Slika 6.3. Dijagram pomeranja u Y pravcu za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN za
MM1
Slika 6.4. Dijagram pomeranja u Y pravcu take 1 za sluaj aksijalnog optereenja od
30 kN za MM1
Slika 6.5. Polje Mizesovih deformacija za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN za
MM1
Slika 6.6. Dijagram Mizesovih deformacija za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN za
MM1
Slika 6.7. Dijagram Mizesovih deformacija take 1 za sluaj aksijalnog optereenja od
30 kN za MM1
Slika 6.8. Dijagram promene Mizesove deformacije u funkciji duine preseka za celu
duinu preseka 1 za aksijalnu silu od 30 kN
Slika 6.9. Dijagram promene Mizesove deformacije u funkciji duine preseka 1, za
duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane spoja za aksijalnu silu od 30 kN
Slika 6.10. Promena Mizesovih deformacija po duini preseka za razliite vrednosti sila
Slika 6.11. Promena Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za tri ispitivana ventila
za MM1 optereeno aksijalnom silom od 30 kN
Slika 6.12. Matematiki modeli promene Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za
tri ispitivana ventila za MM1 optereeno aksijalnom silom od 30 kN
xiv
Slika 6.13. Uporedni prikaz eksperimentalnih rezultata i matematikog modela promene

Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za tri ispitivana ventila za MM1 optereeno
aksijalnom silom od 30 kN
Slika 6.14. Zavisnost pomeranja u Y pravcu od koraka optereivanja za taku 1 za MM1
optereeno aksijalnom silom
Slika 6.15. Zavisnost Mizesovih deformacija od koraka optereivanja za taku 1 za
MM1 optereeno aksijalnom silom
Slika 6.16. Poloaj ravni koje definiu ugaoni primitiv za merno mesto 2
Slika 6.17. Polje pomeranja prirubnica 1 i 3 u Y pravcu za sluaj aksijalnog
optereenja od 30 kN
Slika 6.18. Dijagram ugaonog pomeranja u zavisnosti od koraka optereivanja za MM2
Slika 6.19. Dijagram pomeranja u Y pravcu taaka na prirubnicama u zavisnosti od
koraka optereivanja za MM2 optereeno aksijalnom silom
MM3
Slika 6.21. Dijagram pomeranja u Y pravcu za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN
za MM3
Slika 6.22. Dijagram pomeranja u Y pravcu take 1 za sluaj aksijalnog optereenja za
MM3
MM3
Slika 6.24. Dijagram Mizesovih deformacija za sluaj aksijalnog optereenja za MM3
Slika 6.25. Dijagram Mizesovih deformacija take 1 za sluaj aksijalnog optereenja za
MM3
MM4
xv

za MM4
MM4
Slika 6.31. Dijagram Mizesovih deformacija za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN
za MM4
Slika 6.32. Polje Mizesovih deformacija za sluaj optereenja unutranjim pritiskom od
30 bar za MM1
duinu preseka 1 za unutranji pritisak od 30 bar
Slika 6.34. Dijagram promene Mizesove deformacije u funkciji duine preseka 1 za
duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane spoja za unutranji pritisak od 30 bar
30 bar za MM3
Slika 6.36. Dijagram Mizesovih deformacija za sluaj optereenja unutranjim
pritiskom od 30 bar za MM3
Slika 7.1. 3D model ventila
Slika 7.2. MKE model ventila sa oznaenim zonama poveane gustine mree
Slika 7.3. Model kuita ventila: a) pre diskretizacije i b) posle diskretizacije.
Slika 7.4. Polje deformacija kuita ventila optereenog aksijalnom silom od 30 kN
Slika 7.5. Naponsko polje kuita ventila optereenog aksijalnom silom od 30 kN
Slika 7.6. Polje pomeranja u Y pravcu kuita ventila optereenog aksijalnom silom od
30 kN
Slika 7.7. Vrednosti Mizesovih deformacija (a) i napona (b) za merno mesto 1
Slika 7.8. Polje pomeranja u Y pravcu mernog mesta 2 optereenog aksijalnom silom od
30 kN
Slika 7.11. Polje deformacija kuita ventila optereenog unutranjim pritiskom od 30
bar
Slika 7.12. Naponsko polje kuita ventila optereenog unutranjim pritiskom od 30 bar
xvi
Slika 7.15. Poloaj karakteristinih preseka kuita ventila
Slika 7.16. Poloaj mesta za odreivanje faktora koncentracije napona za sluaj
optereenja unutranjim pritiskom
optereenja aksijalnom silom
Slika 8.1. Presek kuita ventila po ravni simetrije
xvii
SPISAK KORIENIH TABELA

Tabela 2.1. Karakteristike materijala kuita ventila
Tabela 2.2. Izraunate debljine zida po presecima za karakteristina mesta
Tabela 5.1. Mehanike karakteristike materijala kuita ventila na 20oC
Tabela 6.1. Vrednosti pomeranja u Y pravcu i Mizesovih deformacija za sluaj
aksijalnog optereenja od 30 kN za MM1 za ventil 1
Tabela 6.2. Polinomna funkcija za celu duinu preseka za aksijalnu silu od 30 kN
Tabela 6.3. Polinomna funkcija za duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane
spoja za aksijalnu silu od 30 kN
Tabela 6.4. Vertikalno pomeranje taaka na prirubnicama i ugao pomeranja izmeu
prirubnica
Tabela 6.5. Vrednosti Mizesovih deformacija za sluaj optereenja unutranjim
pritiskom za MM1 za ventil 1
Tabela 6.6. Polinomna funkcija za celu duinu preseka za unutranji pritisak od 30 bar
spoja za unutranji pritisak od 30 bar
Tabela 7.1. Rezultati numerike analize kuita optereenog unutranjim pritiskom od
30 bar
Tabela 7.2. Uporedni prikaz rezultata numerike i eksperimentalne analize
xviii
POGLAVLJE 1
PREGLED LITERATURE
Oprema pod pritiskom ima veoma iroku primenu u skoro svim granama industrije.
Upravo zbog svoje iroke primene, oprema pod pritiskom moe biti raznih oblika i
funkcija, napravljena od razliitih vrsta materijala.
Geometrijski oblici opreme pod pritiskom se kreu od veoma prostih (npr.: cev) do
veoma sloenih (npr.: cevovodna armatura), gde usled sloenosti geometrije na samoj
opremi postoje mesta velikih geometrijskih diskontinuiteta, to kao posledicu ima
pojavu koncentracije napona. Jedan od geometrijskih diskontinuiteta koji se esto javlja
u praksi je i veza sfera/cilindar, koji se najee analizira na primeru sferne posude pod
pritiskom i cilindrinog prikljuka.
Analiza promene deformacionih i naponskih polja, kao posledica geometrijskih

diskontinuiteta u okolini mesta spajanja dve ljuske razliitih ili istih geometrijskih
oblika je problem koji nije dovoljno istraen zbog toga to su njegova reenja
komplikovana i sloena. Inenjerski pristup odreivanju naponskih stanja koristi
pribline metode koje su rezultat teorijskih ili eksperimentalnih istraivanja.
Ovo poglavlje predstavlja pregled radova koji su uraeni na temu uticaja geometrijskih
diskontinuiteta na deformaciona i naponska polja kompleksnih struktura, na primeru
spoja sfera/cilindar. Dat je osvrt i na radove koji se bave analitikim pristupom
reavanja problema vrstoe, kao i radove koji se bave eksperimentalnom i numerikom
analizom vezanom za navedenu problematiku. Posebna panja je posveena
eksperimentalnoj metodi za 3D optiko merenje deformacija i pomeranja.
Kao primer spoja sfere i cilindra na kojem e se izvriti analitiki proraun i numerika
i eksperimentalna analiza, izabrano je kuite industrijskog ravnog zapornog ventila.
1
Zbog svoje sloenosti, kuite ventila nije bilo predmet istraivanja velikog broja
autora. U okviru ovoga poglavlja su dati i izvodi iz teorije za analitiki pristup
prorauna kuita ventila, a koji su primenjeni kao osnova u daljoj analizi u okviru ove
disertacije.
1.1. Analitiki i numeriki pristup sa izvodima iz teorije
Kuite, u optem smislu, predstavlja sastavni deo energetskih mainskih sistema u
kojima se vri transformacija energije fluida u mehaniki rad i obrnuto. U kuitu
opreme pod pritiskom se u neposrednu interakciju dovode fluidi i vrste povrine radnih
organa: lopatica, upravljakih organa i dr. Funkcija kuita je viestruka. Omoguuje
obezbeenje prostora za razmenu (transformaciju) energije. U kuite se uvode fluidi
pod pritiskom, vri se strujanje i/ili ekspanzija fluida, upravljanje strujom fluida,
prenoenje kinetike energije ili energije pritiska na vrste povrine. Osim prethodno
navedenih glavnih funkcija vezanih za strujanje fluida, kuita ostvaruju vie sporednih
funkcija. Neke od njih su prihvat sila od radnih i upravljakih organa, oslanjanje sistema
i prenoenje optereenja na podlogu, spajanje sa drugim delovima sistema i dr. Kao
posledica funkcija koje obavlja, kuite je u toku eksploatacije izloeno razliitim
vrstama dinamikih i statikih optereenja unutranji i spoljanji pritisak, istezanje,
sabijanje, savijanje, hidrauliki udar i dr., pri emu se u zidovima ostvaruju veoma
nepovoljna naponska stanja. Izmeu oblika, dimenzija i naponskih stanja postoji izrazita
korelacija.
Teorijska istraivanja vrstoe kuita se sprovode analitikim i numerikim metodama.
Sloena konfiguracija kuita omoguuje egzaktnu primenu relacija iz teorije
elastinosti. Teorija elastinosti tankih ljuski (odnos debljine i prenika krivine ljuske
manji od 1/20 [2]) je nastala kao specijalan sluaj teorije elastinosti, gde su jo krajem
19. veka postavljene osnovne jednaine koje su predstavljale polaznu taku za mnoge
istraivae zainteresovane za ljuske [9]. Jednaine su bile kompleksne i nisu mogle lako
da se ree, sem za neke specijalne sluajeve koji koriste razna uproenja. Tako su
razvijeni prorauni koji se zasnivaju na priblinom prilagoavanju obrazaca teorije
ljuski i na korekcijama koje obuhvataju oslabljenja i koncentracije napona. Naravno,
2
koriene su i mnoge druge analize bazirane na eksperimentalnom ili teorijskom

pristupu (teorija plastinosti, metod maksimalnih optereenja, mehanika loma i dr.).
Analitike metode se sprovode uz niz razliitih uproenja i aproksimacija. Usled
razliitih vrsta optereenja i sloenog oblika, naponsko stanje u zidovima kuita
opreme pod pritiskom je veoma nepovoljno. U inenjerskoj praksi se proraun kuita
industrijskog ventila sprovodi konvencionalnim postupcima opisanim u meunarodnim
standardima (EN 12516, DIN 3840 i dr.), pri emu se izraunava debljina zida kuita u
razliitim karakteristinim poprenim presecima i to samo za sluaj optereenja unutranjim
pritiskom. Sloena trodimenzionalna geometrija kuita se pri tome zamenjuje
dvodimenzionalnom, ne uzimajui u obzir postojanje greki u materijalu, kao ni uticaj
drugih vrsta optereenja, zaostalih napona i zamora materijala na vrstou kuita.
Detaljniji prikaz standarda EN 12516 je dat u narednom poglavlju.
Zidovi kuita kompleksnih oblika, to je i sluaj sa kuitem ravnog zapornog ventila,
su izloeni prostorno usmerenim naponima. Debljinu zida kompleksnog kuita nije
mogue eksplicitno izraunati nego se primenjuje iteracioni pristup postepenog
pribliavanja pravoj vrednosti debljine zida. Poetna iteraciona veliina za debljinu zida
moe biti izraunata prema nekom od obrazaca za cilindrine, konusne, ovalne i druge
elementarne oblike delova kuita.
1.1.1. Osnovni oblici delova kuita
Model cilindra debelih zidova optereenog unutranjim pritiskom je razraen u teoriji
elastinosti. Prema ovom modelu je elementarni deli materijala u zidu kuita izloen:
Normalnim naponima u pravcu tangente na cilindar cirkularnom naponu ,
Naponu u pravcu radijusa radijalnom naponu ,
Naponu u pravcu ose cilindra .
Dejstvom unutranjeg pritiska na eone strane posude, zidovi su izloeni zatezanju.

Napon po debljini zida je ravnomerno rasporeen i kod posuda tankih i debelih
zidova. Kod posuda tankih zidova (ljuski), efekti ovog naprezanja su znaajniji, jer su
zbog smanjene debljine zida naponi veeg intenziteta.
Uporeivanjem obrazaca za napone u cilindrinim posudama tankih i debelih zidova
mogu se navesti sledei zakljuci. Izrazi za napon kod posuda debelih zidova su optijeg
karaktera i pomou tih obrazaca mogu se izraunavati i naponi u tankim zidovima.
Vrednosti napona na unutranjoj povrini su ekstremno visoke. Ako nastupe lokalne
plastine deformacije raspodela e postati ravnomernija i blia onoj kod tankih zidova.
Kod posuda pod pritiskom lokalne plastine deformacije po debljini zida ne ometaju
uvek funkciju, te se mogu dopustiti. Ova injenica omoguuje da se obrasci za posude
tankih zidova, uz male korekcije primene i za proraun napona u zidovima poveane
debljine.
Zidovi sferinih delova kuita optereenih unutranjim pritiskom su izloeni zatezanju
u dva pravca koji se mogu definisati u sfernim koordinatama pomou uglova i .
Naponsko stanje u sferinim zidovima je znatno povoljnije u poreenju sa cilindrinim.
Zidovi sferinih delova posuda su manje debljine.
1.1.2. Kompleksni oblici kuita
Proraun vrstoe kuita armature kompleksne geometrije se vri na osnovu ravnotee
izmeu spoljnjih i unutranjih sila za najvie napregnute zone, za sluaj optereenja
unutranjim pritiskom. Najvie napregnute zone se smatraju prelazima izmeu
cilindrinih, sfernih ili nekrunih osnovnih delova kuita.
Na slici 1.1 su prikazani preseci I i II u spoju ogranaka, u kojima deluju naponi i ,
dok je napon = p upravan na unutranju povrinu kuita. Na spoljanjoj povrini
kuita = 0 te je u sredini = p/2. Veliine napona i mogu se odrediti
na osnovu ravnotee sila. Pritisak u kuitu p, delujui na povrinu stvara aktivnu
silu kojoj se suprotstavlja reaktivna sila u zidu kuita od napona na povrini .
popreni presek I
popreni presek II
glavna osa
Slika 1.1. Preseci za proraun vrstoe kuita armature sa ogrankom za sluaj

Nosee povrine zidova i odgovarajue povrine se odreuju planimetrisanjem
segmenata poprenih preseka kuita. Na slici 1.2 su prikazani izabrani oblici kuita
na kojima su oznaene navedene povrine.
a)
b)
c)
d)
Slika 1.2. Oblici cilindrinih kuita, prava, kosa i ugaona, sa oznaenim proraunskim
povrinama. [4]
1.1.3. Koncentracija napona u zidovima kuita
U neposrednoj blizini otvora u zidovima, u zavarenim avovima ili na mestima nagle
promene pravca zida, prisutna je tzv. koncentracija napona. Na ovim mestima je napon
znatno vei u poreenju sa naponima u neposrednoj okolini. Uveani napon moe
izazvati prslinu i dovesti do loma kuita, koje moe prouzrokovati posledice po ljude,
okolinu i opremu.
Po kontinualnim konturama ljuski, daleko od mesta spoja, kao to su sferine,
cilindrine i torusne, naponi , , , , se ne menjaju. Kod ljuski kombinovanih
od navedenih oblika, na prelazima se javlja diskontinuitet napona.
Metod konanih elemenata (MKE) je najee korien numeriki metod odreivanja
deformacionih i naponskih polja u spoju dve ljuske. Osim gotovih programskih paketa,
razvijaju se i specijalizovani programski paketi ija je prvenstvena namena u oblasti
posuda pod pritiskom, odnosno ljuski. Sa razvojem novih softverskih paketa za MKE je
mogue reiti veinu problema vezanih za opremu pod pritiskom.
Sa poetkom razvoja nuklearne energije 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka raslo je i
interesovanje za reavanje problema teorije ljuske [9]. Pored analitikih postupaka i
definisanih formula, jedan od najee korienih pristupa je i korienje faktora
koncentracije napona. Jedna od prekretnica u toj oblasti je i rad Leckie-a i Penny-a [10]
o prikljucima na sfernim omotaima iz 1963. godine, koji je koristio faktore
koncentracije napona za prikaz rezultata analize. Tipini rezultati za najjednostavniji
sluaj su prikazani na slici 1.3 i ukljueni su u standard BS 5500. Meutim, pristup
Leckie-a i Penny-a ima i nedostatke. Zanemarili su napone na prikljuku iako su bili
vei nego naponi na sferi, prikazujui samo rezultate za sferu. Detaljne informacije za
napone na prikljuku (slika 1.4) su prezentovane kasnije [11], ali razjanjenje ovih
geometrijskih diskontinuiteta traje i danas.
I pored velikog napretka u numerikim simulacijama, hardverski i softverski, koriste se
relevantni faktori koncentracije napona, kada su dostupni. Faktor koncentracije napona
predstavlja odnos najveeg stvarnog napona i nominalnog napona (napon u zoni u kojoj
nema uticaj geometrijskih diskontinuiteta). Faktor koncentracije napona se koristi ak i
u sluajevima kada ne prua dovoljno potrebnih informacija, ve samo grubu
konzervativnu procenu, npr. maksimalne ekvivalentne napone umesto glavnih napona
[8].
7
Slika 1.3. Faktori koncentracije napona na sferi za sluaj optereenja unutranjim

pritiskom [10]
Slika 1.4. Faktori koncentracije napona na prikljuku za sluaj optereenja unutranjim

pritiskom [11]
Spence je u svojoj knjizi [6] predstavio metod prorauna spoja vie tipova omotaa
baziranom na teoriji ljuske. Knjiga se poziva na standard BS 5500, koji je u
meuvremenu zamenjen evropskim standardom EN 13445. Jedan od analiziranih
sluajeva je cilindrini prikljuak koji se nalazi na sfernom omotau, optereen
unutranjim pritiskom, aksijalnom silom u pravcu ose prikljuka i smiuom silom. U
okviru knjige su predstavljeni dijagrami sa vrednostima faktora koncentracije napona za
maksimalne napone zavisno od odnosa debljina zida prikljuka i omotaa i
bezdimenzionog faktora. Na slici 1.5 je prikazan dijagram faktora koncentracije napona
za spoj sfernog omotaa i cilindrinog prikljuka optereenog unutranjim pritiskom.
Na slici 1.6 je prikazan dijagram faktora koncentracije napona za spoj sfernog omotaa i
cilindrinog prikljuka optereenog aksijalnom silom.

sfernom omotau optereenom unutranjim pritiskom [6]

sfernom omotau optereenom aksijalnom silom [6]
U svom radu, Attwater [7] je metodom konanih elemenata analizirao sfernu posudu
pod pritiskom sa radijalno postavljenim cilindrinim prikljukom, optereenu
unutranjim pritiskom. Analizirao je vie sluajeva sa promenljivim debljinama zidova i
poluprenika sferne posude i prikljuka. Rad dijagramski prikazuje vrednosti faktora
koncentracije napona za navedene sluajeve i poreenja sa standardom BS 5500, koji se
odnosi na problem lokalnih optereenja na spoju sfernog omotaa i prikljuka. Standard
je samo primenljiv za sferu, dok su u radu [7] predstavljeni dijagrami sa faktorima
koncentracije napona i za cilindrini prikljuak. Na slici 1.7 su predstavljeni dijagrami
za faktore koncentracije napona za sferu (a) i prikljuak (b). Pokazano je da je, za sluaj
razliitih debljina zidova, vrednost napona u skladu sa standardom, dok su, za sluaj
prikljuaka veih prenika, najvei glavni naponi neto veih vrednosti. Ono to je
potrebno dodatno istai je i poklapanje rezultata sa rezultatima prikazanim u [6].
10
Slika 1.7. Faktor koncentracije napona za sferu (a) i prikljuak (b) za sluaj
Schindler je u svom radu [8] takoe analizirao faktore koncentracije napona date
standardom i poredio sa rezultatima simulacije metodom konanih elemenata. Schindler
je analizirao faktore koncentracije napona za sluaj optereenja sfernog omotaa
unutranjim pritiskom sa i bez uticaja pritiska na prikljuak za sluajeve razliitih
odnosa debljina zidova prikljuka i sfernog omotaa. Na slici 1.8 je prikazan dijagram
sa vrednostima faktora koncentracije napona za razliite vrednosti odnosa unutranjeg
prenika sfere i prikljuka. Slika prikazuje strukturne komponente napona izraunate
kvadratnom ekstrapolacijom za taku B sa sredinim takama na povrini na razliitim
razdaljinama od take B. Rezultati su prikazani za sferu (pravci x i z) i cilindrini
prikljuak (pravci y i z). Faktori koncentracije napona pokazuju dobro slaganje, ali
zahtevaju interpolaciju izmeu ratrkanih sredinih taaka. Kao i svi drugi objavljeni
rezultati, prikazuju ekvivalentne napone, a ne komponente napona. Za dalju analizu
spoja sfera/cilindar, potrebno je detaljnije poznavanje raspodele napona glavnih
napona, orijentacija osa glavnih napona, taan poloaj ekstremnih vrednosti. Ove detalje
je nemogue dobiti iz postojee literature, imajui na umu sve obuhvaene parametre,
11
pri emu je jedno od reenja izraunavanje metodom konanih elemenata od sluaja do

sluaja.
Slika 1.8. Faktor koncentracije napona za spoj sferu i prikljuak za odnos spoljanjeg i
unutranjeg prenika sfere od 1,2 [8]
Rad Galia [5] analizira kuite ventila DN50, PN160 optereenog unutranjim
pritiskom. U okviru rada je sprovedena analiza primenom metode konanih elemenata
(MKE) i meunarodnog standarda EN 12516-2, kako bi se odredio pritisak plastinog
teenja, loma i nestabilnosti. U okviru rezultata dobijenih metodom konanih elemenata
je pokazano da ne dolazi do plastinih deformacija na nominalnom pritisku, ve da je
model kuita sve vreme u oblasti elastinosti. Kroz analizu za razliite vrednosti
pritiska, na zidu kuita ventila je prikazano irenje zona sa maksimalnim ekvivalentnim
plastinim deformacijama (slika 1.9). Evidentno je da se poloaj kritinih mesta
dobijenih MKE predstavljen takom A na slici 1.9 razlikuje od taaka SL i SR koje
standard EN 12516 definie kao kritine.
12
Slika 1.9. irenje zona ekvivalentne plastine deformaciji u iznosu od 30 % kroz

debljinu zida kuita za razliite vrednosti pritiska [5]
U okviru rada [5] je takoe prikazan tok prorauna maksimalno dozvoljenog pritiska
prema standardu EN 12516-2. Na osnovu dimenzija ventila i odgovarajuih
proraunatih karakteristinih poprenih preseka koje definie standard, autori su odredili
vrednost pritiska od 34,3 MPa. Koristei numeriku analizu, odreena je vrednost
maksimalnog pritiska od 47,5 MPa. Primeuje se da je vrednost pritiska prema
standardu daleko nia. Autori su pokazali da je vrednost dozvoljenog pritiska odreenog
primenom standarda EN 12516-2 jako konzervativna u poreenju sa rezultatima za
pritisak plastinog loma, u skladu sa metodom graninog konstruisanja. Sa ekonomskog
aspekta, konzervativne vrednosti utiu na poveanu debljinu zida to ima znaajan
uticaj na krajnju cenu proizvoda.
Kao to je prikazano u radu [5], debljina zida kuita ventila u podruju ravanja
(geometrijskih diskontinuiteta) prema standardu EN 12516-2 se rauna samo u ravni
simetrije. Iako se kritina mesta dobijena pomou MKE nalaze u podruju ravanja, ona
se ne nalaze na oekivanom mestu kuita ventila, odnosno pomerene su u odnosu na
poloaj kritinih taaka koje definie standard EN 12516-2. Prema tome, zakljuak je da
standard nije dovoljno precizan za konstruisanje delova kuita ravnog zapornog ventila
i da je neophodno sprovesti eksperimentalna istraivanja, kako bi se potkrepile tvrdnje
dobijene MKE.
13
I drugi autori su se bavili problematikom veze sfernog i cilindrinog omotaa i

analizirali kroz razliite primere u svojim radovima [12-21].
1.2. Pregled literature eksperimentalnih istraivanja
Eksperimentalna istraivanja se baziraju na izradi fizikog modela i odgovarujue
instalacije i upotrebi merne opreme kojom se mere pomeranja, deformacije i naponi na
karakteristinim mestima. Problem koji se najee javlja u praksi je problem preciznog
eksperimentalnog merenja prostornog polja pomeranja i deformacija na mestima
geometrijskih diskontinuiteta struktura, odnosno na mestima spoja dve ljuske.
Ekstenzometrijski metod, zajedno sa naponsko-optikim metodama i nekim posebnim
metodama, jesu metode eksperimentalne analize u konstruisanju. Najee koriene
ekstenzometrijske metode su merne trake i mehaniki ekstenzometri. To su metode gde
se pomou mehanikih ili elektrinih ureaja dobijaju lokalne veliine deformacija
ispitivane konstrukcije.
Metod mernih traka se koristi za merenje lokalnih deformacija na realnim

konstrukcijama i fizikim modelima. Glavna mana ove metode u primeni na
strukturama kompleksne geometrije je upravo lokalno merenje, odnosno nemogunost
prikazivanja kompletnog polja deformacija po celoj povrini konstrukcije ili modela.
Mehaniki ekstenzometri slue za merenje lokalne deformacije mehanikim putem. Ova
metoda je brza i efikasna, ali je poput metode mernih traka ograniena na merenje
lokalnih veliina.
Koristei prethodno navedene konvencionalne eksperimentalne metode, mogue je
samo lokalno merenje deformacija, i to na mestima gde nema uticaja geometrijskih
diskontinuiteta. Dugi niz godina, konvencionalni pristup se zasnivao na rezultatima
dobijenim ispitivanjima glatkih uzoraka sa faktorima koncentracije napona koji su
primenjeni za geometrijske diskontinuitete. Kako bi se unapredili numeriki modeli i
omoguila preciznija i kompletnija analiza struktura kompleksnih geometrija, potrebno
je izvriti eksperimentalna merenja primenom metoda koje omoguavaju merenje polja
14
pomeranja i deformacija i na mestima velikih geometrijskih diskontinuiteta. Jedna od

savremenih metoda koja pomeranja moe da izmeri i za vrednosti do 1 m i omoguava
da se bolje karakterie ponaanje, kako standardizovanih epruveta, tako i kompleksnih
struktura podvrgnutih optereenju je metoda korelacije digitalnih slika. Generalno
gledano, merenja kompletnih polja prua mogunost da se premosti razlika izmeu
eksperimenta i simulacija omoguavajui direktna poreenja pomeranja i deformacija
[22].
1.2.1. Metoda korelacije digitalnih slika
Metoda korelacije digitalnih slika (engl. Digital Image Correlation - DIC) je nastala
poetkom osamdesetih godina dvadesetog veka [22] u mehanici krutog tela, a mnoge
procedure, koje su dostupne danas, su zasnovane na metodi korelacije slika, ranije
razvijenoj i u mehanici fluida. U daljem tekstu e biti prikazan kratak pregled razvoja
dvodimenzionalne i trodimenzionalne metode korelacije digitalnih slika (2D-DIC i 3DDIC) [40].
Jedan od najranijih radova koji predlae upotrebu tehnike digitalnih slika za merenje
deformacija su napisali Peters i Ranson [41]. Zanimljivo je da je originalna primena
predviena za analizu slika unutranje strukture dobijenih korienjem ultrazvunih
talasa. Njihov rad opisuje kako digitalne ultrazvune slike vrstog tela, podvrgnutog
dvodimenzionalnom optereenju, mogu biti analizirane za odreivanje prosene
vrednosti pomeranja u ravni i gradijenta pomeranja objekta. Oni su predloili dobijanje
celih polja izmerenih vrednosti poreenjem poloaja malih oblasti na digitalnim slikama
pre i posle izlaganja optereenju. U svom radu [41] su tvrdili da su fundamentalni
koncepti mehanike kontinuuma, koji se odnose na deformacije malih oblasti, savreni za
razvoj numerikih algoritama.
Meu ranim radovima, tri su od posebnog znaaja [40]. Prvo, u radu Chu-a i grupe
autora [42] su istaknute teorijske osnove i prezentovani eksperimentalni rezultati koji
pouzdano pokazuju da metoda moe biti iskoriena za precizno merenje deformacija
vrstog tela. Drugo, radovi Sutton-a i grupe autora [43] su prikazali nov pristup za
15
odreivanje
povrinskih
deformacija
upotrebom
Newton-Raphson
metode
za
optimizaciju. Newton-Raphson metoda, koja i do danas predstavlja osnovu

dvodimenzionalne DIC metode, je dovela do viestrukog poveanja brzine bez gubitaka
u preciznosti. Tree, modelovanje koje su sproveli Sutton i grupa autora [44] je
pokazalo da su osnovni parametri koji utiu na preciznost merenja povrinskih
deformacija dobijeni 2D DIC Newton-Raphson metodom (a) broj nivoa kvantizacije u
procesu pretvaranja u digitalni oblik (npr.: broj bita u A/D konvertoru za konvertovanje
intenziteta svetlosti u digitalnu vrednost), (b) odnos frekvencije uzorkovanja i
frekvencije intenziteta signala (npr.: broj senzora u kameri korienih za snimanje datog
uzorka) i (c) korienje funkcija interpolacije za rekonstrukciju eme intenziteta na podpiksel lokacijama.
Prva trodimenzionalna merenja pomeranja je sproveo McNeill 1988. godine [40].

Koristei poznato horizontalno pomeranje jedne kamere da bi dobio dva snimka
objekta, McNeill je kalibrisao jednostavan sistem stereovizije i pokazao da oblik
nagnutog ravnog objekta moe biti precizno izmeren. Godine 1991, Luo i grupa autora
[55] su uspeno razvili stereovizijski sistem sa dve kamere za merenje deformacija i
primenili ih na probleme mehanike loma [56, 57]. Da bi prevazili kljuna ogranienja
metode (neusklaenost prilikom triangulacije odgovarajuih taaka, proces kalibracije
koji je naporan i dugotrajan), Helm i grupa autora [58,59] su uspeno razvili
stereovizijski sistem sa dve kamere koji (a) ukljuuje uticaje perspektive na oblik malih
posmatranih povrina, (b) ograniava analizu na epipolarne linije i (c) pojednostavljuje
proces kalibracije sistema. Merni sistem za trodimenzionalnu korelaciju digitalnih slika
(DIC-3D) ima irok spektar primene, kako na male, tako i na velike strukture.
1.2.1.1. Osnovni principi rada

Osnova za dvodimenzionalnu korelaciju slika za merenje povrinskih pomeranja je
uparivanje jedne take na slici objekta pre izlaganja optereenju (nedeformisano stanje)
sa tom takom na slici objekta posle optereivanja (deformisano stanje) 1 [40].
Pretpostavljajui podudaranje deformacija na slici snimljenoj kamerom i deformacijama
na povrini objekta, precizno mapiranje svih taaka od nedeformisane slike do
16
deformisane slike omoguava merenje pomeranja na povrini objekta. Dva glavna

uslova moraju biti ispunjena za uspenu primenu 2D-DIC.
Prvo, da bi se omoguio proces uparivanja taaka na slikama, povrina objekta mora
imati ablon koji daje razliite intenzitete difuzno reflektovanog svetla sa njegove
povrine. Ovaj ablon se nanosi na povrinu ili se moe javiti prirodno.
Drugo, kamera mora biti pozicionirana tako da povrina senzora bude paralelna sa
povrinom ravnog objekta, kao to je prikazano na slici 1.10.
Slika 1.10. ema sistema za dvodimenzionalnu korelaciju digitalnih slika (2D-DIC)

[40]
DIC sistemi sa jednom kamerom su ogranieni na primenu na ravne uzorke koji se malo
ili nimalo pomeraju. Ovo ogranienje moe biti prevazieno korienjem druge kamere
koja snima povrinu iz drugog ugla. Trodimenzionalna korelacija digitalnih slika (3DDIC) je zasnovana na jednostavnom modelu binokularnog gledanja. U principu, model
17
binokularnog gledanja je slian ljudskoj percepciji dubine. Poreenjem poloaja

odgovarajuih malih oblasti na slikama povrine objekta snimljenim sa dve kamere,
mogu se dobiti informacije o obliku objekta. Zatim, poreenjem promena izmeu slika
pre i posle izlaganja optereenju, celo polje trodimenzionalnih pomeranja moe biti
izmereno. Za merenje samog oblika objekta, kao i za merenje pomeranja su neophodni
precizni podaci o poloaju i radnim karakteristikama korienih kamera. Za dobijanje
tih podataka, za kamere se mora razviti i koristiti kalibracioni proces koji precizno
definie potrebne parametre. ema sistema za trodimenzionalnu korelaciju digitalnih
slika (3D-DIC) je prikazana na slici 1.11.
Slika 1.11. ema sistema za trodimenzionalnu korelaciju digitalnih slika (3D-DIC) [40]
1.2.2. Primeri primene eksperimentalnih metoda, prednosti i nedostaci
Merne tehnike koje mere cela polja pomeranja i deformacija se mogu iskoristiti na
razliite naine [22, 45, 59]:
Za kontrolu i praenje eksperimenta korienjem optikih metoda nasuprot

konvencionalnim mernim trakama i ekstenzometrim [30-33, 36, 37, 66, 76, 77].
18
Za verifikaciju metode konanih elemenata (MKE) [50, 51, 61, 63, 64, 69, 70, 74]
ili teorijskih analiza [52] i da premoste prazninu izmeu eksperimenta, simulacije i
teorije.
Za ispitivanje heterogenih materijala ili struktura [30-32, 36, 37, 70, 71] za koje
pojedinano merenje (npr.: korienje mernih traka, ekstenzometara) nije dovoljno
da se u potpunosti prati eksperiment, kao i kada nije prethodno poznata prostorna
heterogenost (npr.: lokalizacija deformacija [84, 85], lokalizacija oteenja [23] ili
inicijacija i propagacija prsline [24, 64]).
Za prouavanje eksperimenata korienjem bezkontaktnih tehnika. Ovo prua

korisna reenja za agresivne i korozivne sredine, ili za tela na koje nije mogue
primeniti merne trake. DIC se moe neposredno koristiti za kvantitativno
odreivanje deformacionog polja i definisanje mehanizama deformacije razliitih
materijala [25, 28, 29, 33-35, 38, 53-58, 62-65, 67, 68, 72, 74, 77] (npr.: metali,
polimeri, kompoziti, biomaterijali, drvo i papir, mineralna vuna, beton, kosti,
tkivo).
Za odreivanje karakteristika materijala (Jungov moduo elastinosti [46-48, 76, 77],

Poasonov koeficijent [46-48, 77], faktor koncentracije napona [49]) ili validaciju
konstitutivnih modela [26-28, 30-33]. Detaljan opis elastinih karakteristika
materijala se moe nai u preglednim radovima [22, 50].
Za merenje na mikro i makro nivou (male i velike strukture) [24, 52, 60, 75, 76]
zavisno od uveanja CCD kamera, kao i za male i velike vrednosti deformacija (od
stotih delova do nekoliko stotina procenata) [73].
Prednosti 2D-DIC metode su (a) jednostavna kalibracija, (b) lakoa nanoenja ablona
na povrinu objekta za merenje pomeranja i deformacija, (c) softver i sistem koji su lako
primenljivi za realne probleme, (d) dobro definisana greka merenja pomeranja i (e)
mogunost da se sistem koristi i za male i za velike povrine. Glavni nedostaci 2D-DIC
metode su (a) pomeranja uzorka u toku merenja moraju biti minimalna kako bi se
obezbedila precizna merenja pomeranja i (b) povrina merenog objekat treba da bude
to je mogue vie ravna pre i posle deformisanja. to se tie 3D-DIC metode, prednosti
su (a) mogunost merenja i ravnih i zakrivljenih povrina, (b) mogunost merenja celog
polja trodimenzionalnih povrinskih pomeranja, (c) dostupnost softvera koji
19
pojednostavljuju proces akvizicije i analize slika, (d) potencijal primene metode za

merenje malih i velikih struktura i (e) potpuno digitalno snimanje, koje omoguuje i
merenja u realnom vremenu. Trenutni nedostaci su (a) cena celokupnog sistema i (b)
potreba za preciznim kalibracionim ploama za kalibraciju sistema za razliite
dimenzije objekata koji se mere.
1.2.3. Konvencionalne eksperimentalne metode

Rad [17] analizira vrstou kuita ventila DN100 i PN40 (slika 1.13), optereenog
hidrostatikim pritiskom, odnosno odreuje vrednosti dozvoljenih i kritinih pritisaka.
Analiza je sprovedena primenom metode konanih elemenata uz eksperimentalna
istraivanja, a dobijeni rezultati su poreeni sa analitikim proraunom definisanim
meunarodnim standardom EN 12516-2, koji se koristi za proraun debljine kuita
ventila. Merne trake su postavljene na etiri razliite pozicije, kao to je prikazano na
slici 1.12. Svaka merna traka ima normalno postavljenu mernu mreu, koja je
orijentisana u uzdunom i obodnom pravcu u skladu sa lokalnom geometrijom kuita.
Radi lakeg praenja rezultata, merne trake na pozicijama 1 i 3 i pozicijama 2 i 4 su
postavljene tako da daju iste rezultate. Rezultati u radu su prikazani za hidrostatiki
pritisak do 35 MPa, poto za vie vrednosti pritisaka dolazi do porasta deformacija koje
merne trake ne mogu da izmere dovoljno precizno. Do pucanja kuita ventila je dolo
na pritisku od 69,5 MPa.
20
1.12. Pozicija i orijentacija mernih traka [17]

Na slici 1.13 A i B, uporedni prikaz eksperimentalnih i numerikih rezultata je dat na
dijagramu pritisak/deformacija. Na osnovu eksperimentalnih i numerikih rezultata,
pritisak plastinog loma kuita je posebno odreen na pozicijama mernih traka 1 i 3 i
za pozicije 2 i 4. Na dijagramu pritisak/deformacija je prikazana komponenta se veom
vrednou deformacije. Pokazano je da se rezultati pritiska plastinog loma dobijeni
numerikim modelom dobro podudaraju sa eksperimentalnim rezultatima. Rezultatske
razlike se javljaju na velikim geometrijskim diskontinuitetima zbog nedovoljno
precizno postavljenih mernih traka na samom kuitu. Rezultati takoe pokazuju da je
dozvoljeni pritisak, odreen primenom standarda EN 12516-2, blizak vrednostima koje
su dobijene eksperimentalnim putem i metodom konanih elemenata.
21
1.13. Poreenje numerikih i eksperimentalnih rezultata: (A) merna traka na poziciji 1 i

(B) merna traka na poziciji 2 [17]
Soden i grupa autora su u radu [16] eksperimentalno i teorijski analizirali raspodelu

deformacija na dve sferne posude pod pritiskom od fiberglasa sa radijalno postavljenim
prikljucima, pri emu je na jednoj od posuda ojaanje oko prikljuka. Merne trake su
postavljene na spoljanjoj i unutranjoj povrini posude u uzdunom i obodnom pravcu.
Posude su optereene unutranjim pritiskom. Pritisak u posudi je postepeno poveavan
do maksimalno izmerene deformacije od 0,2%, a onda je posuda rastereena. Teorijska
analiza je sprovedena pod istim uslovima kao i eksperimentalna analiza, radi poreenja
rezultata, pri emu su vrednosti unutranjeg pritiska izabrane tako da materijal posude
bude u zoni elastinosti. Eksperimentalni rezultati, kao i rezultati dobijeni metodom
konanih elemenata su dati na slici 1.14, gde je prikazana raspodela uzdunih i obodnih
deformacija za posudu bez ojaanja optereenu unutranjim pritiskom od 83 kPa. Kao
22
to se vidi sa slike 1.14, najvee vrednosti uzdunih i obodnih komponenti deformacija

se javljaju na spoju sfera/prikljuak. Raspodela deformacija dobijena analitikim putem
se dobro slae sa eksperimentalnim rezultatima, osim za oblast spoja sfere i prikljuka.
Nakon sprovedenih eksperimentalnih merenja, posude su optereivane do pucanja. Do
pucanja je dolo na spoju sfere i prikljuka na pritisku od 962 kPa.
1.14. Raspodela deformacija za posudu bez ojaanja: (a) raspodela deformacija po

uzdunom pravcu i (b) raspodela deformacija po obodnom pravcu [16]
23
1.3. Zakljuak
Dosadanja istraivanja prikazana u prethodnim pasusima su se oslanjala na analitike
proraune i numerike analize, pri emu se verifikacija sprovodila eksperimentalnim
metodama koja nisu pruala potpunu sliku o ponaanju kompleksnih struktura. Za
eksperimente su najee koriene merne trake, pri emu je veliki uticaj na izbor
poloaja merne trake na posudi imalo prethodno iskustvo istraivaa. Kao to je ve
reeno, takva merenje su bila izrazito lokalnog karaktera, odnosno merne traku su
merile deformaciju u samo jednoj taki. U takvoj situaciji je koriena ograniena
koliina podataka koja se koristila za verifikaciju numerikog modela. Ono to takoe
predstavlja veliko ogranienje ove metode je i nemogunost postavljanja mernih traka
direktno na mesta geometrijskih diskontinuiteta, a samim tim i merenja vrednosti
najveih deformacija koje se javljaju na otrim prelazima kompleksnih strukturama.
Takoe, u toku same pripreme eksperimenta, odnosno postavljanja mernih traka na
posudu, dolazi do malih odstupanja od uzdunih i obodnih pravaca, to direktno utie na
preciznu verifikaciju numerikog modela. Ono sa im se svi istraivai iji su radovi
navedeni slau je da se u postojeoj literature ne moe nai dovoljno eksperimentalnih
podataka za problematiku vezanu za kompleksnu geometriju koji bi se mogli upotrebiti
za bolje shvatanje problema koji se javljaju na realnim strukturama.
Jedan od ciljeva ove teze je da pokua da prevazie navedene probleme, odnosno da
pokua da pokae da je mogue primeniti relativno novu metodu digitalne korelacije
slika koja prevazilazi ogranienja metode mernih traka, na sluajeve struktura
kompleksne geometrije u oblasti cevovodne armature. Metoda korelacije digitalnih slika
omoguava merenje celih polja pomeranja i deformacija i jednim eksperimentalnim
merenjem se dobija ogroman broj podataka koja zamenjuje vie desetina mernih traka i
znaajno smanjuje vreme pripreme eksperimenta, a samim tim i trokove. S druge
strane, kako se metodom konanih elemenata dobija kompletno polje pomeranja i
deformacija, sama verifikacija se mnogo jednostavnije sprovodi poreenjem sa
rezultatima koji su predstavljeni na isti nain. Eksperimentalno merenje celih polja
deformacija omoguuje precizno odreivanje mesta kritinih, odnosno najveih
24
deformacija, kao i pravce glavnih deformacija koje omoguava bolju teorijsku analizu
kompleksnih struktura.
25
POGLAVLJE 2
ANALITIKI PRORAUN GEOMETRIJE KUITA VENTILA
Analitiki proraun vrstoe ventila se sprovodi po proceduri i formulama definisanim u

standardu SRPS EN 12516. Standard se odnosi na industrijsku armaturu, odnosno na
vrstou kuita industrijske armature. Standard se sastoji iz etiri dela:
Deo 1: Tabelarni postupak za proraun tela eline armature,
Deo 2: Proraunski postupak za proraun tela eline armature,
Deo 3: Eksperimentalni postupak,
Deo 4: Proraunski postupak za proraun tela armature proizvedenih od

metalnih materijala razliitih od elika.
Delovi 1 i 2 utvruju postupke za odreivanje debljine tela elinih armatura

tabelarnim, odnosno proraunskim postupkom. Deo 3 utvruje eksperimentalni
postupak za ocenu vrstoe tela armatura napravljenih od elika, livenog gvoa, kao i
ispitivanje tipa primenom poveanog hidrostatikog pritiska na temperaturi okoline.
Deo 4 utvruje postupak za proraun debljine delova tela metalnih armatura razliitih
od elika.
Za potrebe izrade ove disertacije je korien proraunski postupak definisan u standardu
SRPS EN 12516-2:2010, koji je zasnovan na standardu DIN 3840, gde se od inenjera
zahteva da izrauna debljinu zida za svaku taku na krivoj pritisak-temperatura,
koristei dozvoljeni napon pri toj temperaturi za odabrani materijal. Dozvoljeni napon
se proraunava iz svojstava materijala korienjem stepena sigurnosti koji su definisani
u Delu 2. U jednainama dela 2 standarda SRPS EN 12516 armatura se smatra
opremom pod pritiskom; korienjem tih jednaina obezbeuje se da ne doe do
preteranih deformacija niti do plastine nestabilnosti.
26
Debljina zida kuita armature koje se sastoji iz po geometriji razliitih komponenti

(geometrijski kompleksne strukture) se ne moe direktno proraunati. Proraun se zbog
toga izvodi u dva koraka:
-
proraun debljine dela zida osnovnog kuita i ogranka van preseka odnosno
podruja ravanja;
proraun debljine dela zida u podruju ravanja (otvora).
Debljina zida kuita cevne armature se proraunava za karakteristine poprene

preseke (od A-A do G-G) koji su prikazani na slici 2.1. Koja e formula biti koriena,
zavisi od oblika poprenog preseka. Popreni presek moe biti cilindrini, ovalni i/ili
etvorougaoni (pravougaoni), kao i kombinacija prethodno navedenih. Izgled oblika
karakteristinih poprenih preseka je dat na slici 2.2.
Slika 2.1. Poloaj karakteristinih poprenih preseka i dimenzije kuita ventila

U sluaju poprenih preseka ovalnog oblika (slika 2.2a) i pravougaonog oblika sa ili bez
27
zaobljenih uglova (slike od 2.2b do 2.2d), dodatni naponi savijanja koji se pojavljuju u
zidovima ili u uglovima, moraju se uzeti u obzir. Naponi savijanja se uzimaju u obzir
kroz proraunske koeficijente.
Za sluaj kada je popreni presek ovalnog i/ili etvorougaonog oblika, proraun se mora
izvriti imajui u vidu mesta 1 i 2 (oznaene na slici 2.2a za poprene preseke ovalnog
oblika) i imajui u vidu mesta 1 i 3 (oznaene na slikama od 2.2b do 2.2d za poprene
preseke pravougaonog oblika), zbog toga to momenti savijanja imaju preovlaujui
uticaj na vrstou i imaju najvee vrednosti na gore pomenutim mestima.
Slika 2.2. Oblici karakteristinih poprenih preseka [4]

Direktan proraun debljine zida u oblasti ravanja nije mogu. Kao prvi korak, debljina
zida u ovoj oblasti se mora pretpostaviti, i ova pretpostavka se takoe moe izvesti iz
prorauna za debljinu zida. Ova pretpostavljena debljina zida mora se proveriti
razmatranjem ravnotee sila. Prelazno podruje je ovde ogranieno odstojanjima l, kao
to je prikazano na slici 1.2.
Debljina zida kuita ventila se proraunava za karakteristine poprene preseke (od AA do G-G). Taan poloaj poprenih preseka je prikazan na slici 2.1. Dimenzije i oblik
svakog od proraunavanih preseka (od A-A do G-G) je prikazan na slici 2.3.
28
29
Slika 2.3. Oblik i dimenzije poprenih preseka

Proraun je sprovoden za ventil DN 32 i PN 6 ije je kuite izraeno od materijala
GG25 (EN GJL-250). Karakteristike materijala GG25 su date u tabeli 2.1.
Tabela 2.1. Karakteristike materijala kuita ventila
GG25
(EN GJL250)
Rp0.1
Rm
200 MPa
250 MPa
(1,03-1,18) x 1011 Pa
0,8-0,3 %
Pregled rezultata prorauna za svaki od poprenih preseka za osnovne delove kuita je

dat u tabeli 2.2.
30
Tabela 2.2. Izraunate debljine zida po presecima za karakteristina mesta

Deo
Cilindrini
Ovalni
etvorougaoni
Oznaka
ec [mm]
ec0 [mm]
ec0 [mm]
Presek A -A
1.11
1.45
1.61
Presek B -B
1.12
1.54
1.74
Presek C -C
1.13
1.62
1.85
Presek D -D
1.13
1.67
1.96
1.75
Presek E - E
1.8
2.21
1.87
Presek F -F
1.63
1.86
Presek G -G
1.38
1.52
Debljine zidova kuita ravnog zapornog ventila, za svaki od poprenih preseka su

znatno manje od primenjenih debljina, koje iznose oko 5 mm (podatak dobijen od
proizvoaa armature). Razlika izmeu debljine zida kuita dobijene proraunom i
stvarne je prikazana na slici 2.4. Svetlo sivom bojom je prikazana debljina dobijena
proraunom, a tamno sivom razlika izmei izvedene i proraunate debljine zida.
Velika razlika u proraunatoj i izvedenoj debljini zida kuita se javlja usled same
tehnologije proizvodnje kuita ventila. Naime, kako je kuite ventila odlivak, tako se
zbog procesa livenja moraju uvesti odgovarajui dodaci.
31
Slika 2.4. Proraunska i stvarno izvedena debljina zida kuita ventila
32
POGLAVLJE 3
TRODIMENZIONALNO OPTIKO MERENJE DEFORMACIJA
U toku eksploatacije neke strukture, uvek je bilo vano odrediti veliinu njene
deformacije i uticaj te deformacije na ponaanje u radu. U poetku se pribegavalo izradi
strukture i njenim praenjem u radu, ali je takav nain provere neekonomian i brzo se
napustio. Zatim se poelo sa ispitivanjem svojstava materijala na epruvetama
standardom definisanog oblika i dobijeni rezultati su se primenjivali kroz odreeni
matematiki model na realne strukture.
Razvojem kompjuterske tehnologije, omoguena je primena metode konanih
elemenata na sloene strukture koje je bilo nezamislivo proraunavati bez raunara zbog
obimnosti i mogunosti pojave greke u proraunima. Nedostatak metode konanih
elementa je u tome to se pri modeliranju ne mogu prikazati nedostaci materijala od
kojeg je izraena konstrukcija. Model koji se koristi za proraun konanih elemenata
predstavlja idealni model strukture, koji nam daje samo pribline rezultate o
deformacijama koje se javljaju na stvarnoj strukturi. Primenom savremenih
eksperimentalnih metoda na proces razvoja i verifikacije numerikih modela, napreduje
se ka dobijanju modela koji verno predstavljaju ponaanje strukture i pod radnim
optereenjem, to nam omoguava bolje razumevanje ponaanja realnih struktura.
Kao deo lanca sloenih procesa, sistemi za optiko merenje su poslednjih godina postali
vaan deo industrijskih procesa. Zajedno sa numerikom simulacijom, ovi sistemi su
postali znaajan potencijal za unapreenje i optimizaciju vremena razvoja proizvoda i
proizvodnje. Njegovom primenom, simulacije konanih elemenata mogu postati
pouzdanije.
U okviru ovog poglavlja su prikazane osnovne karakteristike sistema za optiko
merenje pomeranja i deformacija, opisan je njegov nain rada, kao i osnovna procedura
33
ispitivanja koju je neophodno sprovesti kako bi se obezbedilo ispravno i precizno

merenje.
Programski paket Aramis zajedno sa opremom za optiko snimanje predstavlja sistem
za analizu trodimenzionalnih pomeranja i deformacija, koji uspeno kombinuje
preciznost laboratorijskog ispitivanja i praktinost metode konanih elemenata. Ovaj
sistem slui za ispitivanje svih vrsta materijala (npr. elici, kompoziti, polimeri i dr.)
bez potrebe za postavljanjem dodatnih ureaja na konstrukciju, kao to su merne trake.
Za statika i dinamika ispitivanja mogue je precizno odrediti trodimenzionalne
koordinate povrine, pomeranja i brzine pomeranja povrine materijala, odreivanja
vrednosti povrinskih deformacija.
3.1. Osnovni naini rada sistema za optiko merenje pomeranja i deformacija
Sistem za optiko merenje je bezkontaktni sistem za trodimenzionalno merenje
pomeranja i deformacija. Grafiko predstavljanje izmerenih rezultata pomae u
razumevanju ponaanja merenih objekata pod optereenjem.
Sistem za optiko merenje pomeranja i deformacija pamti strukturu povrine merenog
objekta u obliku digitalnih fotografija, a zatim dodeljuje koordinate svakom pikselu na
slici. Prva slika objekta predstavlja nedeformisano stanje. Nakon ili tokom deformisanja
objekta snimaju se dodatne slike, i zatim program uporeuje fotografije i rauna
pomeranja i deformacije karakteristinih delova objekta. Ako mereni objekat ima samo
nekoliko karakteristika, kao to je sluaj sa homogenim povrinama, onda je neophodna
prethodna priprema takve povrine odgovarajuom metodom, na primer na povrinu je
potrebno naneti stohastinu aru.
Sistem za optiko merenje pomeranja i deformacija se sastoji od posebnih setova stereo
kamera i soiva za svaki od softvera. Sistem jo ine postolje koje omoguava sigurnost
i stabilnost senzora, ureaj za kontrolu napajanja i snimanja slika, kao i PC sistem (slika
3.1).
34
Slika 3.1. Aramis sistem [82]

Sistem za optiko merenje pomeranja i deformacija je naroito pogodan za merenje
trodimenzionalnih pomeranja i deformacija nastalih statikim ili dinamikim
optereenjem i analizu deformacija realnih struktura.
3.1.1. Osnove merenja pomeranja

U optem sluaju, senzor kamera se nalazi na postolju da bi se postigla optimalna
pozicija u odnosu na uzorak. Za trodimenzionalno merenje koriste se dve kamere koje
se podeavaju i pripremaju pre merenja. Uzorak se mora nalaziti unutar kalibrisane
zapremine.
Nakon uspeno obavljene pripreme merenja, snimaju se slike (monohromatske, levom i
desnom kamerom) na razliitim stepenima optereenja uzorka. Zatim se definie oblast
za procesiranje (proraunska maska), odreuje se poetna taka i vri se proraun
rezultata merenja. Tokom prorauna program prati deformaciju uzorka pomou
snimljenih slika koje su izdeljene na kvadratne i pravougaone male povrine. Na slici
su prikazane male povrine veliine 15x15 piksela sa preklapanjem od 2 piksela na
poetnom koraku.
35
Slika 3.2. Male povrine veliine 15x15 piksela sa preklapanjem od 2 piksela

Mogue je podeavati veliinu malih povrina u programu. Na slici 3.3 su prikazane
male povrine (15x15 piksela) sa leve i desne kamere, ije su vrednosti nivoa sive
praene kroz dva koraka optereenja (od 0 do 1). Korak predstavlja snimak optereenog
objekta u razliitim fazama optereivanja. Korak 0 (nula) je nedeformisani korak, a
korak 1 je konano stanje deformisanosti. Na ovim slikama belom isprekidanom linijom
je prikazano nedeformisano stanje radi boljeg objanjenja odnosa izmeu malih
povrina i deformacije.
36
Slika 3.3. Promena malih povrina kroz korake deformacije

Sistem odreuje dvodimenzionalne koordinate malih povrina na osnovu uglova
zelene linije malih povrina i rezultujuih centara. Korienjem postupka mernih slika,
dvodimenzionalne koordinate male povrine posmatrane kroz levu kameru i
dvodimenzionalne koordinate iste male povrine posmatrane kroz desnu kameru
dovode do zajednike trodimenzionalne koordinate. Nakon uspenog prorauna, podaci
mogu proi kroz proceduru naknadnog procesiranja, radi smanjenja uma merenja ili
radi otklanjanja lokalnih poremeaja. Izmereni rezultat je sada dostupan u
trodimenzionalnom prikazu. Svi sledei rezultati, kao to su statistika, sekcije, izvetaji i
tako dalje, se dobijaju iz trodimenzionalnog modela.
3.1.2. Proraun deformacija malih povrina
Koristei jednu malu povrinu, objanjen je princip prorauna trodimenzionalnog
modela kroz nekoliko koraka deformacija (slika 3.4):
37
Proraun malih povrina zahteva poetne take u svim koracima. Definisanje

take moe biti manuelno ili automatski. Veliina male povrine se odreuje
pri definisanju polja male povrine za svako merenje. Za sluaj ispitivanja
kuita ravnog zapornog ventila u okviru disertacije je definisana mala
povrina od 25x25 piksela i na slici 3.4 oznaena je crvenim pravougaonikom.
Proraun poinje u nultom koraku.
Pri definisanju poetne take, program u naelu prepoznaje poziciju

male povrine i njegovih susednih malih povrina na dvodimenzionalnim
slikama. Identifikacijom pojedinanih ara malih povrina na levoj i na desnoj
slici sa kamera optimizuje se poloaj pravougaone oblasti. Iz rezultujuih
koordinata malih povrina sa dvodimenzionalnih slika leve i desne kamere,
program izraunava trodimenzionalnu poziciju male povrine. Pozicija male
povrine se definie u odnosu na globalni koordinatni sistem koji sistem
definie automatski.
Posle prorauna trodimenzionalne pozicije jednog koraka, program

automatski prelazi na drugi korak. Ovde je, takoe, poznata poetna pozicija
male povrine zbog definisane poetne take. Proraun trodimenzionalne
pozicije male povrine poinje ponovo. Deformacije se kroz korake raunaju u
odnosu na nedeformisanu malu povrinu koja se definie u koraku 0.
Rezultati prorauna deformacije proizilaze iz pomeranja trodimenzionalnih

taaka.
38
Slika 3.4. Primer toka prorauna malih povrina kroz korake
39
3.2. Procedura merenja

Pre svakog merenja je neophodno podesiti odgovarajue parametre da bi se izvelo samo
merenje. Za pravilno izvoenje procedure merenja potrebno je izvriti i sledee:
1. Odreivanje merne zapremine;
2. Pripremu uzorka, ukoliko nema odgovarajuu povrinu potrebnu za snimanje;
3. Hardversko podeavanje sistema;
4. Kalibracija merne zapremine za sluaj merenja trodimenzionalnog modela;
5. Otvaranje novog projekta u programu i definisanje njegovih parametara (male
povrine, deformisanje, kljune rei, parametri koraka...);
6. Podeavanje
naina
snimanja
slika,
na
primer
jednostavno
(simple
measurements) ili brzo merenje (fast measurements);

7. Snimanje slika tokom merenja;
8. Definisanje veliine malih povrina;
9. Definisanje proraunskog okvira (maske) u slikama za merenje tako da se samo
bitne oblasti uzorka proraunavaju;
10. Definisanje poetne take za postupak prorauna;
11. Proraun projekta;
12. Izbor naina prikazivanja rezultata;
13. Transformisanje projekta sa definisanim koordinatnim sistemom;
14. Procesuiranje podataka radi uklanjanja smetnji pri merenju, interpoliranje
nedostajuih trodimenzionalnih taaka, naglaavanje lokalnih uticaja itd.;
15. Definisanje elemenata za analizu, preseka ili taaka u svim koracima;
16. Dokumentovanje rezultata (izvetaji, prikazivanje u drugim softverima...).
U daljem tekstu je dato detaljno objanjenje najbitnijih koraka procedure ispitivanja.
3.2.1. Odabir odgovarajue merne zapremine
Merna zapremina zavisi od veliine merenog tela ili od veliine oblasti koja se analizira.
Potrebno je izabrati mernu zapreminu koju mereno telo ili oblast ispunjava to vie.
Takoe je bitno da mereno telo ostaje unutar merne zapremine u svim koracima
40
deformisanja. Ukoliko je potrebno prilagoditi mernu zapreminu, potrebno je i ponovo

podesiti i kalibrisati senzor, kao to je opisano u daljem tekstu.
Dimenzije kuita ventila (slika 2.1) su vee od dimenzija najvee merne zapremine
(105 x 80 x 55 mm) sistema za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija. Samim
tim nije mogue izvriti jednokratno merenje celog kuita ventila, ve je kuite ventila
podeljeno na etiri merna mesta, koja su definisana u poglavlju 4 (slike 4.9 i 4.10).
3.2.2. Priprema uzorka

Struktura povrine je veoma vana pri izvoenju merenja, pa povrina uzorka mora da
zadovolji sledee zahteve:
Povrina merenog tela mora imati odreenu aru da bi se jasno izdefinisali
pikseli na slikama sa kamera;
ara povrine mora biti u mogunosti da prati deformaciju uzorka i ne sme se
slomiti ili izbrisati pre kraja eksperimenta;
Optimalna povrina je glatka. Izrazito hrapave povrine mogu napraviti problem
pri odreivanju malih povrina i prorauna trodimenzionalnih taaka;
ara na uzorku mora da ima dobar kontrast jer u suprotnom dodeljivanje piksela
nee biti uspeno;
ara na povrini mora biti mat, odnosno bez sjaja. Reflektovana svetlost izaziva
lo kontrast i razliku u osvetljenju izmeu leve i desne kamere koja nije poeljna
i daje loe rezultate pri proraunu malih povrina u oblastima gde se ona
javlja.
Sa jedne strane, veliina crnih taaka na stohastikoj ari mora biti dovoljno mala da
omogui fini raspored malih povrina tokom prorauna, a sa druge, ara mora biti
dovoljno krupna da bi u potpunosti bila prepoznatljiva za kamere. Najvie odgovaraju
stohastine are koje su prilagoene kontrolnoj zapremini, rezoluciji kamere i veliini
malih povrina. Kao prednost, za proraun, pogodno je da ara nema velike oblasti
istog nivoa osvetljenja. Povrina sa promenljivom vrednosti sive boje je prihvatljivija,
41
jer nastaje pri nasuminim arama. Stohastika ara koriena u okviru disertacije je
prikazana je u poglavlju 4, na slici 4.3.
Pre poetka nanoenja stohastike eme, neophodno je obezbediti istu povrinu (bez
tragova ulja i masti). Koji lakovi i boje u spreju se mogu koristiti zavisi od zadatka
merenja i uslova u kojem se odvija merenje. U prvom koraku, ukoliko je potrebno,
naneti beli i mat sloj. Kao drugi korak, potrebno je naneti crnu stohastinu aru. Manje
kontrolne zapremine zahtevaju finiju aru od velikih kontrolnih zapremina. Da bi se
proverilo da li je postignuta ara odgovarajua za odreenu kontrolnu zapreminu, vri se
uporeivanje sa referentnom arom, definisanom od strane proizvoaa opreme
3.2.3. Hardverska podeavanja sistema
Pre poetka merenja, odgovarajua zapremina merenja se mora izabrati u zavisnosti od
veliine merenog objekta. U idealnom sluaju, mereni objekat se nalazi unutar
kontrolne zapremine. U zavisnosti od veliine merenog objekta, odgovarajua kontrolna
zapremina se moe izabrati na osnovu preporuka proizvoaa. Zapremina merenja
definie rastojanje izmeu senzorske jedinice i uzorka za merenje. Za razliite objekte
koji se mogu meriti, potrebno je nabaviti odgovarajua soiva za senzorsku jedinicu. Pre
upotrebe sistema, neophodno je podeavanje senzorske jedinice, odnosno potrebno je
izvriti hardversku kalibraciju sistema. Potrebno je podesiti ugao izmeu soiva, fokus i
blendu. Onda se ceo sistem softverski kalibrie uz pomo kalibracionih ploa ili krstova.
Kada se kalibracijom uspeno podesi zapremina merenja, moe se poeti sa
eksperimentalnim merenjima.
42
Slika 3.5. Senzorska jedinica i zapremina merenja [82]

U praksi, u zavisnosti od zadatka merenja, potrebne su razliite zapremine merenja.
Potrebno je ponovo podesiti senzorsku jedinicu, samo ako se mora promeniti daljina
merenja, ugao izmeu kamera, ili podeavanje soiva na kamerama zbog promene
zapremine merenja. Dubina merne zapremine zavisi od podeavanja otvora blende.
Podeavanje senzorske jedinice
Da bi se uspeno definisala odgovarajua zapremina, senzorska jedinica mora biti
podeena prema uputstvima proizvoaa. Opti koraci za podeavanje senzorske
jedinice su sledei:
Montiranje soiva na kamere za odgovarajuu mernu zapreminu;
43
Postavljanje laserskog pokazivaa u centru postolja za kamere;

Podeavanje rastojanja izmeu kamera na postolju i laserskog pokazivaa;
Podeavanje merne daljine izmeu mernog objekta i senzora;
Podeavanje kamere uz pomo aktivnih slika;
Podeavanje fokusa soiva na kamerama;
Podeavanje otvora blende na soivima kamera.
3.2.4. Kalibracija
Kalibracija je proces tokom kojeg se merni sistem pomou kalibracionih tela podeava
tako da se obezbedi dimenziona konzistencija sistema za merenje. Kalibraciono telo
sadri i podatke o razmeri. Razmera je odreeno rastojanje izmeu dve referentne take.
Parametri kalibracije su prethodno definisani od strane proizvoaa (rastojanje izmeu
kamera i njihova orijentacija, fokus, podaci o kalibracionim telima, i dr.). Na osnovu
ovih podeavanja, program proraunava referentne take kalibracionog tela na
dvodimenzionalnim slikama i odreuje njihove trodimenzionalne koordinate.
Kalibraciona tela
Za proces kalibracije se koriste dva razliita tipa kalibracionih tela (ploe i krstovi), koji
postoje u razliitim veliinama i verzijama [82]. Kalibracione ploe se koriste za male, a
kalibracioni krstovi za velike merne zapremine. U zavisnosti od verzije, kalibraciona
ploa ima jednu ili dve razmere na sebi. Kalibracioni krst ima 2 razmere na sebi (po
jedna za svaki krak krsta). Za svaku standardnu zapreminu merenja, postoji
odgovarajue kalibraciono telo. Pri odreivanju tipa kalibracionog objekta u softveru,
potrebno je izabrati, osim tipa kalibracionog tela (ploa, krst) i verziju kalibracionog
tela, koja moe biti obina ili kodirana. Na slici 3.6 je prikazan izgled kalibracionih tela.
44
Slika 3.6. Primeri kalibracionih tela [82]

Kalibracija trodimenzionalnog sistema za optiko merenje
Pre prvog merenja potrebno je kalibrisati sistem. Isto tako, ukoliko se podeavanje
soiva ili pozicija kamera u odnosu jedna na drugu promeni, sistem zahteva ponovnu
kalibraciju. Preduslov za uspenu kalibraciju je ispravno podeen senzor. Telo koje se
meri definie zapreminu merenja i samim tim i komplet soiva koji se koristi. Daljina
merenja kalibracionog tela se podeava na osnovu korienog kompleta soiva i
korienog postolja za kamere.
U zavisnosti od kontrolne zapremine koja nam je potrebna, biramo odgovarajue
kalibracione objekte. Potrebno je kalibrisati sistem sa odgovarajuim kalibracionim
objektom, kako bi se dobila odgovarajua preciznost i tanost sistema. U zavisnosti od
veliine merne zapremine, koristi se kalibraciona ploa (manje zapremine) ili
kalibracioni krst (vee zapremine) za podeavanje sistema.
Postupak kalibracije se sastoji iz 13 koraka, pri emu za ispravnu kalibraciju softver
mora u svakom koraku da prepozna i numerie referentne take na kalibracionoj ploi
(slika 3.6).
45
Na kraju postupka kalibracije, program prikazuje rezultate kalibracije. Za tanu

kalibraciju, odstupanje mora biti izmeu 0,01 i 0,04 piksela. U dodatku za kalibraciono
telo (sa podacima o dve razmere) odstupanje podeene kalibracije ne sme biti preveliko
(manje od 0,005% kalibracione razmere). Veliko odstupanje ukazuje na pogreno,
oteeno kalibraciono telo ili netane parametre razmere.
3.2.5. Definisanje parametara projekta - parametri male povrine
Program primeuje deformaciju uzorka pomou slika, preko razliitih kvadratnih ili
pravougaonih malih povrina. Iz svake ispravne male povrine, posle prorauna,
nastaje taka merenja. Za proraun deformacije, softver koristi dve metode: proraun
linearne deformacije i parametarsku metodu za proraun deformacije (spline
deformation). Najee koriena metoda u Aramis programu je metoda linearne
deformacije. Kao izuzetak, ukoliko je potrebno analizirati uzorak u oblastima malog
radijusa krivine, koristi se parametarska metoda za proraun deformacije. Poetna taka
je mala povrina od koje poinje proraun i koja se definie nakon to su sve slike
snimljene.
3.2.6. Definisanje veliine malih povrina
Uobiajenja mala povrina (15x15 piksela) predstavlja kompromis izmeu tanosti i
vremena prorauna. Mogue je odstupati od predloenih podeavanja ukoliko ara na
povrini uzorka i eksperimentalna merenja to zahtevaju.
Oblik male povrine (kvadrat, pravougaonik i etvorougao) utie na mogunost
prorauna projekta merenja. Kvadratne i pravougaone male povrine u nultom koraku
su uvek sloene tako da odgovaraju orijentaciji X-Y na dvodimenzionalnoj slici. Za
merenje deformacija, gde je uzorak izloen velikim deformacijama, potrebno je koristiti
pravougaoni oblik male povrine, kao to je prikazano na slici 3.7, radi dobijanja
odovarajuih polja malih povrina.
46
Slika 3.7. Raspored pravougaonih malih povrina oblika u nedeformisanom stanju

(levo) i deformisanom stanju [82]
Ako je, u sluaju etvorougaonih uzoraka, potrebno napraviti odgovarajue male
povrine do ivice uzorka, neophodno je runo formirati male povrine, koje prate
geometriju uzorka. Pojedinane male povrine e oblikovati odgovarajue polje.
Koordinatni X-Y sistem je takoe zasnovan na ovom polju. Budui da se ovde proraun
izvodi unutar polja male povrine, nije neophodno odrediti proraunski okvir uzorka.
Slika 3.8. Raspored kvadratnih malih povrina u nedeformisanom stanju (levo) i izgled
pojedinane kvadratne male povrine [82]
Za ispitivanje kuita ventila je definisana mala povrina dimenzija 25 x 25 piksela.
Mala povrina je oblika etvorougla. Izgled i raspored malih povrina je prikazan na
slici 3.9.
47
Slika 3.9. Male povrine na kuitu ventila

3.2.7. Proraunska maska
Proraunska maska omoguava programu da izvede proraun malih povrina u
definisanim oblastima slika sa dvodimenzionalnih kamera. U programu postoje razne
alatke za definisanje proraunskih maski.
48
a)
b)
Slika 3.10. Proraunska maska: a) prilikom definisanja i b) zavrena proraunska

maska (zelena oblast). [82]
Sa proraunskim maskama omoguavamo da samo oblasti, koje su relevantne za
deformaciju, budu proraunate. S toga, na primer, nepokretni oslonac uzorka, pozadina,
ivica uzorka, itd. nee biti ukljueni u proraun. Na slici 3.10b je prikazana proraunska
maska kojom je definisana oblast relevantna za proraun (samo zelena oblast ulazi u
proraun).
Taan trodimenzionalni proraun i odreivanje deformacije nije mogue za ivice
uzorka, jer se trodimenzionalni proraun mernih taaka zasniva na malim povrinama
koje moraju da se vide i na levoj i na desnoj kameri sa svojim odgovarajuim arama.
Na slici 3.11 je prikazan prethodno navedeni razlog (ispitivanje uzorka sa krunim
otvorom na zatezanje). Zbog razlike u slikama nije mogue potpuno izmeriti pomeranja
na uzorku.
a)
b)
Slika 3.11. Uzorak za ispitivanje zatezanjem. Snimak a) leve i b) desne kamere. [82]
49
a)
b)
Slika 3.12. Uzorak za ispitivanje zatezanjem proraunat bez definisanog proraunskog

okvira (maske). Snimak a) leve i b) desne kamere. [82]
Na slici 3.12 je uzorak za ispitivanje (prikazan na slici 3.11) prikazan bez definisanog
proraunskog okvira, odnosno maske. Oblast unutar crvenog kruga ne moe biti tano
izraunata, usled problema sa vidljivou delova slike, zbog razlika u poloaju kamera.
a)
b)
c)
Slika 3.13. Uzorak za ispitivanje zatezanjem: a) proraunska maska; b) rezultat

prorauna za levu kameru sa proraunskom maskom; c) rezultat prorauna za desnu
kameru sa proraunskom maskom; [82]
Na slici 3.13 (levo) je prikazana maska preko otvora, dok je na slikama u sredina i
desno prikazan rezultat prorauna sa definisanom proraunskom maskom koja izuzima
uticaj sporne oblasti iz prorauna.
50
Za kuite ventila je, pomou proraunskih maski, definisana povrina mernih mesta,
koja su analizirana u okviru disertacije. Na slici 3.14 je prikazana proraunska maska za
jedno merno mesto na kuitu ventila, gde je zelenom bojom oznaeno polje koje je
merodavno za proraun.
Slika 3.14. Proraunska maska za kuite ventila

3.2.8. Odreivanje poetne take
Za proraun malih povrina, svi koraci zahtevaju definisanje poetne take. U optem
sluaju, poetna taka se odnosi na istu malu povrinu u svim koracima. Mogue je
koristiti i vie poetnih taaka u jednom projektu merenja, ukoliko nakon prorauna za
odreene korake program ne uspe da prorauna malu povrinu. Ukoliko se uzorak
slomi pri ispitivanju i ako je potrebno snimiti deformacije u dobijenim delovima,
neophodno je definisati po jednu taku u oblastima polomljenih delova. Poetna taka je
izraunata mala povrina. Program omoguava tri razliita naina za definisanje
poetnih taaka.
Runo ili poluautomatsko definisanje poetne take. Koristei ovaj nain
definisanja, prva taka se uvek odreuje runo, dok se preostale poetne take u
ostalim koracima mogu definisati runo ili poluautomatski. Poetne take je
potrebno definisati samo u onim oblastima koje imaju najmanje relativno
51
pomeranje unutar definisane kontrolne zapremine. Tako se osigurava uspeh

poluautomatskog definisanja poetnih taaka u svim koracima.
Automatsko definisanje poetnih taaka. Pri ovom nainu definisanja program
trai poetnu taku u sredini definisanog polja za proraun. Najee se koristi u
automatizovanim postupcima merenja za vei broj merenja slinih uzoraka.
Definisanje sloenih poetnih taaka. U ovom sluaju potrebno je runo
definisati poetne take u svim koracima. Za rotirajue uzorke ovo je jedini
mogui nain definisanja poetnih taaka.
Nezavisno od metode definisanja, potrebno je proveriti poetne take na slikama.
Za proveru poetnih taaka potrebno je selektovati ih na dvodimenzionalnim slikama.
Prvo selektovati poetnu taku na levoj slici, a zatim i na desnoj. Primeri na slikama
3.15 i 3.16 su iz ispitivanja na zatezanje. U ovoj konfiguraciji ispitivanja najmanje
relativno pomeranje je u levom delu slike.
Slika 3.15. Primer loe definisane poetne take. Loa stohastina ara [82]
Poluautomastsko odreivanje poetnih taaka moda ne bude odgovarajue u narednim
koracima, zato to unutar male povrine ne postoji odgovarajua stohastina ara.
52
Slika 3.16. Primer dobro definisane poetne take. Dobra stohastina ara [82]
U narednim koracima, poluautomatsko definisanje poetnih taaka ima dobre rezultate
zbog dobro uraene stohastine are na povrini uzorka.
Pri odabiru poetnih taaka posebna panja je posveena tome da unutar male povrine
bude ogovarajua ara. Takoe, da pozicija poetnih taaka ne ulazi u polje najveih
pomeranja, kako one ne bi napustile vidno polje jedne od kamera u svim koracima
snimanja.
Poetne take za merna mesta kuite ventila su postavljana poluautomatski. Primer
jedne poetne take na kuitu ventila je prikazan na slici 3.14 (crveni etvorougao).
3.3. Proraun deformacije
Za proraun deformacije, sistem za optiko merenje pomeranja i deformacija koristi dve
metode: proraun linearne deformacije i proraun parametarskom metodom
deformacije. Najee se koristi proraun metodom linearne deformacije za veinu
merenja koja se izvode ovim sistemom. Izuzetak predstavlja potreba za odreivanjem
53
deformacija u oblastima malih radijusa na uzorcima, kada se koristi druga spomenuta

metoda.
3.3.1. Metoda linearne deformacije
Na slici 3.17 su prikazani delovi uzorka u deformisanom i nedeformisanom stanju.

Merne take prikazane na slici 3.17 predstavljaju male povrine. U ovom primeru se
uzima u obzir deformacija centralno postavljene merne take (crvena strelica) zajedno
sa okolnim takama (plavi etvorougao). Deformacija se odreuje u vezi sa okolnim
mernim takama, koje direktno proistiu iz malih povrina. Prednosti ove metode su:
brzi proraun deformacija, male smetnje pri merenju, stvarne take su referentne
lokacije za deformaciju. Mane primene ove metode se ogledaju u tome to nije mogue
odrediti deformaciju za krivine malih radijusa, koje su manje ili jednake veliini male
povrine. Vano je da plavi etvorougao nema veliko zakrivljenje, jer se u suprotnom
sluaju primenjuje druga metoda prorauna. Proraunski parametri za metodu linearne
deformacije ukljuuju i proraunsku veliinu polja, koja podrazumeva broj susednih
mernih taaka koje se uzimaju u obzir prilikom prorauna deformacije. Najee
koriena vrednost za veliinu ovog polja je i najmanja mogua, a to je tri. Ovo znai da
se trodimenzionalno polje mernih taaka (malih povrina) veliine 3x3 koristi da bi se
izraunala vrednost deformacije sredinje merne take. Ova veliina polja je naroito
podesna za procenu lokalnih deformacija. Sa poveanjem veliine polja, dolazi do
smanjenja uma pri snimanju, a u graninim oblastima se mogu odrediti i manje
deformacije. Polje mernih taaka za analizu deformacija kuita ventila je 5x5.
Ukoliko ne postoje sve susedne merne take oko sredinje merne take, proraun
deformacije sredinje merne take se opet moe izraunati. Broj neophodnih susednih
mernih taaka koje moraju da postoje da bi se izveo proraun se odreuje softverski.
Najee se postavlja uslov da mora postojati minimum 55 % susednih taaka.
54
Slika 3.17. Grafiki prikaz principa linearne metode prorauna deformacije [82]
3.3.2. Parametarska metoda za proraun deformacije.
Na slici 3.18 je prikazan izgled nedeformisanog i deformisanog stanja. Crne take na
slici predstavljaju merne take koje proistiu direktno iz malih povrina, dok su bele
take dobijene interpolacijom iz crnih taaka. U ovom sluaju, pri proraunu
deformacija, uzimaju se u obzir i vrednosti belih taaka. Prednost ove metode je
odgovarajua vrednost dobijene deformacije u svim sluajevima oblika uzorka. Mane
ove metode su due vreme prorauna deformacija usled veeg broja taaka. Takoe,
dolazi do veeg nivoa uma pri merenju, kao i to to interpolirane take predstavljaju
referentnu
lokaciju
za
deformaciju.
Zbog
ogranienja
sistema,
proraun
trodimenzionalnih taaka se uvek izvodi na povrini uzoraka.
Slika 3.18. Grafiki prikaz principa parametarske metode prorauna deformacije [82]
55
Rezultati sistema za optiko merenje deformacija

Posle prorauna, dobijeni podaci su dostupni u 2D i 3D obliku u svakom koraku. Pre
sreivanja rezultata, potrebno je odabrati odgovarajui nain predstavljanja 3D
rezultata. Za prikazivanje rezultata u dijagramima i 3D modelu mogu se napraviti take
koraka, sekcije (sekcije ravni, krune sekcije, parametarske sekcije) i primitivi. Program
omoguava izdvajanje proraunatih 3D podataka.
Sistem za optiko merenje pomeranja i deformacija omoguava dobijanje velikog broja
razliitih vrsta rezultata. Kako sistem snima trodimenzionalnu povrinu mernog objekta,
tako je mogue prikazati polje pomeranja mernih taaka u sva tri pravca, kao i
odgovarajue vektore pomeranja. Koristei prethodno definisane metode prorauna,
sistem za optiko merenje preraunava polja pomeranja i koordinate taaka u polje
deformacija. Tako je mogue prikazati Mizesove deformacije, deformacije u pravcima
glavnih osa, Treska deformacije i dr. U okviru disertacije su prikazani rezultati
pomeranja u Y pravcu, Mizesove deformacije i ugaona pomeranja.
Mizesova deformacija je jedan od tipova prorauna ekvivalentnih deformacija koji je
naao iroku primenu u inenjerskoj praksi. Veliki broj softvera pri analizi metodom
konanih elemenata i korelacijom digitalnih slika koristi proraun deformacija po
Mizesovom kriterijumu. On ukljuuje u obzir dilatacije i uglove klizanja u
trodimenzionalnom koordinatnom sistemu [29].
56
POGLAVLJE 4
METODA KONANIH ELEMENATA
Osnovna ideja metode konanih elemenata je nalaenje reenja komplikovanog

problema
aproksimativnim
(priblinim)
numerikim
metodama.
Kontinualna
(neprekidna) struktura se idealizuje podelom (diskretizacijom) na male elemente

pravilnog geometrijskog oblika koje nazivamo konanim elementima.
U najveem broju sluajeva, kada analizirana struktura ima kompleksnu geometriju,
podvrgnuta je sloenom naprezanju i kada su strukture od razliitih materijala, nije
mogue nai reenje u analitikom obliku. Analitiko reenje podrazumeva dobijanje
analitikih izraza za raunanje traenih karakteristika na razliitim mestima strukture
(pomeranja, naponi, temperature i sl.). Za dobijanje takvih podataka treba reavati
diferencijalne ili parcijalne diferencijalne jednaine. To je mogue uraditi samo za vrlo
jednostavne probleme. Za sloenu geometriju i sloeno optereenje nije mogue nai
reenja u analitikom obliku. Zbog toga se koriste numeriki metodi, a jedan od njih,
najee korien je metod konanih elemenata (MKE). Reavanje problema metodom
konanih elemenata svodi se na reavanje sistema algebarskih jednaina.
Na slici 4.1 je data ema osnovne podele metoda za analizu i proraun elemenata i
noseih struktura, kao sistema. Analitike metode prorauna baziraju se na otpornosti
materijala i teoriji elastinosti. Mogue ih je primeniti na relativno mali broj sluajeva,
jedino za proraun mainskih elemenata ili elemenata jednostavnog geometrijskog
oblika.
57
Analiza i proraun
noseih struktura
Analitike metode
Numerike
metode
Reavanje
diferencijalnih
jednaina
Metod konanih
elemenata
Slika 4.1. Metode prorauna noseih konstrukcija [80]

Za proraun i analizu sloenijih struktura koriste se numerike metode. U ovom sluaju
postoje dva metodoloki razliita pristupa. U prvom, za postavljanje diferencijalne
jednaine ponaanja nekog elementa u uslovima eksploatacije statiko ili dinamiko
optereenje rezultat se dobija reavanjem ovih jednaina metodom konanih razlika ili
metodom numerikog integraljenja. Drugi pristup, koji je i korien u okviru ove
disertacije, pretpostavlja prethodnu idealizaciju strukture na elemente pravilnog
geometrijskog oblika konane elemente da bi se uz korienje matrinih metoda:
preko metoda sila ili metoda pomeraja, krajnji rezultat dobio reavanjem sistema
algebarskih jednaina.
Postoje dva osnovna pristupa u MKE. Prvi je metod sila ili metod fleksibilnosti. U
metodu sile, osnovne nepoznate veliine u problemu koji se analizira jesu sile. Da bi se
dobile jednaine strukture, prvo se postavljaju jednaine ravnotee. Rezultat je sistem
algebarskih jednaina u kojima su nepoznate veliine sile koje se iz jednaina odreuju.
Drugi pristup je metod pomeranja ili metod krutosti u kome su osnovne nepoznate
pomeranja u vorovima. Za postizanje uslova kompatibilnosti, kod reavanja konkretnih
problema, trai se da su elementi povezani u vorovima, du stranica ili odgovarajuih
povrina, pre i posle delovanja optereenja. Osnovne jednaine strukture sadre
58
pomeranja vorova, a koriste se jednaine ravnotee i veza izmeu sila i pomeranja. Od

dva pomenuta pristupa, veu primenu je naao drugi metod pomeranja i njegova
formulacija je slina za mnoge strukturalne probleme. Veina programa je napravljena
na osnovu metode pomeraja.
Meutim, kompleksnost geometrije, osobina materijala i specifinost graninih uslova,
koji se sreu u veini realnih problema, najee znai da se egzaktno reenje ne moe
dobiti, ili da se ne moe dobiti u razumnim vremenskim granicama. Mali broj praktinih
problema ima reenja u zatvorenom obliku, pa je potrebno odrediti priblino reenje.
Najee je dovoljno dobiti aproksimativno reenje uz razumnu koliinu uloenog rada
u razumnom vremenskom okviru.
Metod konanih elemenata spada u metode diskretne analize. Za razliku od ostalih
numerikih metoda, ne vri se diskretizacija jednaina problema, ve se fiziki
diskretizuje razmatrani domen. To znai da se, umesto elementa diferencijalno malih
dimenzija, za aproksimaciju koristi deo domena konanih dimenzija poddomen,
odnosno konani element. Tada se i diferencijalne ili integralne jednaine sistema svode
na obine algebarske. Sa stanovita fizikalnosti, ovo znai da se razmatrani domen
kontinuum sa beskonano mnogo stepeni slobode, svodi na sistem meusobno
povezanih konanih elemenata sa konanim brojem stepeni slobode. Pri proraunu
konstrukcija primenom MKE kao nepoznate veliine sistema, mogu se usvojiti
kinematike veliine (pomeranja, njihovi izvodi, komponente deformacija), statike
veliine (unutranje sile, komponente napona), ili se uzeti njihova kombinacija
meovita (hibridna) metoda.
Ne postoje egzaktni kriterijumi kvaliteta za izbor najboljeg diskretnog modela, ali se uz

kvalitativno poznavanje problema, ovaj problem lako reava.
Sutina aproksimacije, po metodu konanih elemenata, je u sledeem:
1. Razmatrani kontinuum se pomou fiktivnih linija ili povri deli na poddomene
konane elemente.
59
2. Uvodi se pretpostavka o meusobnoj povezanosti konanih elemenata u

konanom broju taaka na konturi elementa. Ove take se nazivaju vornim
takama ili vorovima.
3. Stanje u svakom pojedinanom elementu (polje pomeranja, naprezanja,
deformacija itd.) se opisuje interpolacionim funkcijama i konanim brojem
parametara u vorovima, koje predstavljaju osnovne nepoznate veliine u
metodu konanih elemenata.
4. Za analizu se standardno koriste principi i postupci koji vae za ma koji
diskretni sistem.
4.1. Pregled razvoja metoda konanih elemenata
Prvi radovi iz podruja metoda konanih elemenata pojavili su se etrdesetih godina
prolog veka. Hrenikoff je 1941. godine reavao probleme u oblasti strukturalne analize
i naponske analize vrstog tela. Zbog potrebe diskretizacije modela na konane
elemente, dalji razvoj se kretao u pravcu razvoja topologije i geometrijskih osobina.
Zatim je poela primena metode konanih elemenata u avionskoj industriji. Posebnu
ulogu odigrale su matrice, kao vrlo pogodne za primenu u metodi sila i deformacija, pa
tako ove dve metode za proraun konstrukcija postaju pogodne za primenu na
raunarima. Utemeljitelji metode su Clough, Martin, Topp i Turner koji su napravili
osnovni koncept MKE.
Prethodne radove na matrinom konceptu objavili su Argyris i saradnici. Radovi su
tampani 1960. godine u knjizi u kojoj je prvi put korien naziv konani element. Sva
poznata saznanja u podruju MKE su tada sumirana na konferenciji US Air Force. Tom
prilikom je dogovoreno da se napravi i prvi softver NASTRAN (Nasa Structural
Analysis). Iz ovoga je razvijen SAP (Structural Analysis Program) na Berkli
univerzitetu od strane saradnika prof. Clough-a. Prvi univerzitetski udbenik u oblasti
MKE napisao je Cook 1974. godine u vreme kada je metod ve bio prihvaen.
Poseban znaaj u razvoju MKE imali su varijacioni principi mehanike kontinuuma koji
si primenjeni na formulaciju MKE, pa je MKE dobio opti pristup. Dalji razvoj MKE
odvija se u pravcu ravanskih elemenata. Tako je Caurant, reavajui granine probleme
60
torzije, predloio i koristio trougaone elemente, a reenje dobio pomou varijacione

metode Ritz-a. Tek 1960. godine je postavljen direktni, tj. statiki pristup MKE.
Polovinom ezdesetih White i Fridrich reavaju parcijalne diferencijalne jednaine
koristei mreu trougaonih konanih elemenata i varijacione principe. Nakon toga,
uvodi se pojam donje i gornje granice aproksimacije po MKE. Hellinger i Reissner
postavljaju meoviti model konanih elemenata u kome se kombinovano javljaju sile i
deformacije kao nepoznate veliine.
Da bi naao iru primenu, razvoj MKE ide u pravcu tanosti aproksimacije i
konvergencije reenja. U tom periodu se javljaju radovi i monografija Zienkieich-a i
Cheng-a u kojoj su prikazane osnove metoda i mogunosti za primenu.
U metodi konanih elemenata se mora postaviti kontinuitet izmeu elemenata i
poddomena u mrei elemenata. To je postignuto uvoenjem interpolacionih funkcija
koje su se razvile na osnovu razvoja matematike teorije splajnova. Interpolacione
funkcije se pretpostavljaju u obliku polinoma, ime se obezbeuje kontinuitet izmeu
elemenata. Matematiari su sedamdesetih godina definitivno generalizovali teoriju, pa
je Oden uveo niz generalizacija i proirio primenu na viedimenzionalno podruje,
euklidske prostore i podruje nelinearne analize. Od tada se MKE razvija sa razvojem
raunara. Oni su omoguili reavanje velikih problema sloene geometrije i optereenja.
Do devedesetih godina prolog veka nema vizualizacije problema. Sa dananjim
mogunostima
raunara
mogue
je
dobiti
potpunu
predstavu
naponskog,
deformacionog, termikog polja ili nekog drugog problema.

Diskretizacija domena na vei broj konanih elemenata je bila limitirajui faktor sve do
pojave automatskih generatora mree. Pre toga se diskretizacija vrila runo, to je bilo
zamorno, esto netano i iznad svega sporo. Metode automatskog generiranja mree je
1988. godine predloio i klasifikovao K. Ho-Le. Na problemima diskretizacije domena
je 1992. godine radio Shimada i predloio novi metod diskretizacije, a ne treba
zaboraviti ni radove Cavendish-a na istom problemu.
61
4.2. Osnovni principi metode konanih elemenata

Metoda konanih elemenata, odnosno analiza problema primenom konanih elemenata,
kao to je ve napomenuto, predstavlja numeriku metodu koja se koristi za reavanje
komplikovanih geometrijskih problema, kod kojih je veoma teko doi do analitikog
reenja. Osnovna ideja metode konanih elemenata je reavanje komplikovanog
problema njegovom zamenom sa jednostavnijim problemom, pa iz tog razloga nije
mogue dobiti tano, ve samo aproksimativno reenje. MKE je metoda koja se zasniva
na podeli kompleksnih geometrijskih oblasti na mnogo manje i jednostavnije domene
kod kojih promenljive polja mogu da se interpoliu uz pomo funkcija oblika. Ovakvi
domeni se nazivaju konani elementi, a region reenja je sastavljen od velikog broja
malih, meusobno povezanih podregiona konanih elemenata. Polje promenljivih,
unutar konanog elementa, opisuje se aproksimativnim funkcijama, a lanovi ove
funkcije definisani su na osnovu vrednosti promenljivih u vorovima.
Pretpostavlja se da su elementi meusobno povezani u odreenim takama, nazvanim
vorovi, ili vorne take. vorovi se obino nalaze na granicama elementa na kojima se
smatra da se nalazi veza sa drugim elementima, pa svaki vor ima osobinu da je
pomeranje svih susednih elemenata u tom voru isto. Na taj nain, ponaanje dela
strukture moe da se opie preko zajednikog vora, odnosno, ponaanje cele strukture
moe da se opie uz pomo vornih taaka modela. Poto unutar kontinuuma nije
poznata stvarna varijacija promenljive polja (npr. pomeranja, napona, temperature,
pritiska ili brzine), pretpostavlja se da se varijacija promenljive polja moe
aproksimirati jednostavnom funkcijom. Ove aproksimativne funkcije, nazvane
interpolacioni modeli, se definiu pomou vrednosti promenljivih polja na vorovima.
Kada se napiu jednaine polja (recimo, jednaine ravnotee) za ceo kontinuum, nove
nepoznate e biti vrednosti promenljivih polja na vorovima. Reavanjem jednaine
polja, koje su obino u obliku matrinih jednaina, dobie se vrednosti promenljivih
polja. Polje pomeranja vorova se dobija iz matrine jednaine ravnotee, a potom se na
osnovu njega odreuju napon i deformacija konanih elemenata. Nakon toga je mogue
aproksimativnim funkcijama odrediti promenljivu polja tokom sastavljanja elemenata.
Dakle, na osnovu polja pomeranja vora mogue je odrediti deformaciju i napon
62
konanih elemenata, a samim tim i deformaciju i napon cele strukture, odnosno mogue
je odrediti da li e komponenta izdrati zadato optereenje. Prema tome, ako su poznate
geometrijske karakteristike i svojstva materijala, primenom MKE mogua je simulacija
mehanikog ponaanja i delova koplikovanijih geometrija, koji su izloeni optereenju.
4.3. Osnovni koraci u MKE

Inenjerski problemi mogu biti strukturalni ili nestrukturalni (prenos toplote i tok
fluida). U strukturalnoj analizi, cilj dizajnera je da odredi pomeranja i napone u celoj
strukturi koja je izloena delovanju optereenja. Za mnoge probleme je nemogue nai
raspodelu deformacija, korienjem klasinih analitikih metoda, pa se koristi MKE.
U MKE se koriste modeli struktura u kojima su meusobno povezani elementi koji se
zovu konani elementi. Svakom elementu se pridruuje funkcija pomeranja. Svi
elementi su povezani direktno ili indirektno, ukljuujui vorove i/ili zajednike
granine linije elemenata i/ili zajednike povrine.
Na osnovu poznatih vrednosti napona i deformacija u jednom voru i elementu, mogu
se odrediti naponi i deformacije za bilo koji drugi vor i element strukture koja se
razmatra i ije su karakteristike materijala i optereenja ve poznate.
Ukupan broj jednaina strukture opisuje ponaanje svih vorova i predstavlja sistem
algebarskih jednaina koje je najbolje predstaviti u matrinom obliku.
Da bi se izloila procedura prorauna po MKE nekog problema, najbolje je specificirati
redosled koraka u proceduri.
Pre opisa neophodnih koraka treba naglasiti da se modeliranje problema po MKE vri:
diskretizacijom strukture na odgovarajui broj konanih elemenata, izborom vrste (tipa)
elementa koji e se koristiti u analizi, definisanjem vrste optereenja, graninih uslova
ili oslonaca.
63
Prvi korak u proceduri se odnosi na modeliranje dok su sledei, koji e biti opisani,
sastavni deo korienog softvera i obavljaju se automatski.
Korak 1. Diskretizacija domena i izbor vrste elementa

Metod konanih elemenata zasniva se na fizikoj diskretizaciji posmatranog domena.
Osnovu za analizu konstrukcije predstavlja poddomen, deo domena (strukture) koji se

zove konani element. Pomou algebarskih jednaina se definie stanje u pojedinim
konanim elementima, kao i domena u celini. To znai da se razmatrani domen, koji
ima beskonano mnogo stepeni slobode, moe podeliti na konaan broj elemenata sa
konanim brojem stepeni slobode. Poto je broj konanih elemenata za jedan problem
neogranieno veliki, postavlja se zadatak da se kreira model koji najbolje aproksimira
odgovarajui granini problem. Za ovu aktivnost nema pravila. Izbor najboljeg
diskretnog modela zavisi od intuicije, inenjerske prakse i poznavanja sutine
razmatranog problema. Kreator modela sam ocenjuje eljenu tanost rezultata
prorauna, pa se prema tome i odluuje za odreene korake. Prvi korak u strukturalnoj
analizi, odnosno traenju napona i deformacija, je diskretizacija domena. Ona se vri
linijama na poddomene ili konane elemente.
Ukupan broj konanih elemenata u razmatranom modelu, tip i veliina elementa zavise
od same procene onog ko vri taj posao. Elementi moraju biti dovoljno male veliine da
daju upotrebljive rezultate, ali i dovoljno veliki da se izbegnu problemi koji se mogu
javiti kod modela sa velikim brojem elemenata, koji se reavaju na neadekvatnim
raunarima. Mali element ili element vieg reda su u optem sluaju poeljni tamo gde
se rezultati brzo menjaju, tj. u podruju geometrijskih promena (radijusi, otvori, mesta
konentracije napona i sl.). Veliki elementi se u principu koriste tamo gde su
geometrijske promene male ili gde ih uopte nema. Diskretizacija domena se nekada
vrila manuelno. Danas svi softveri za MKE imaju automatsko generiranje mree u
predprocesorskom delu programa.
64
Izbor elementa koji se koristi u MKE analizi zavisi od problema koji se reava i od
eljene tanosti rezultata. Prvo o emu treba voditi rauna se odnosi na injenicu da li je
problem jedno, dvo ili trodimenzionalan. Ako se radi o prostornim ili ravanskim
reetkama, onda se koriste linijski ili jednodimenzionalni elementi. Ako je problem
ravanski, koriste se dvodimenzionalni ravanski elementi, a ako je problem prostorni,
koriste se trodimenzionalni. Neki elementi su prikazani na slici 4.2.
Slika 4.2. Primeri tipova konanih elemenata:

a) linijski konani elementi;
b) dvodimenzionalni (ravni) konani elementi;
v) osnosimetrini konani elementi;
g) trodimenzionalni (prostorni) konani elementi;
d) krivolinijski konani elementi; [80]
Najei trodimenzionalni elementi su tetraedar i heksaedar. Koriste se u problemima
gde je potrebno analizirati prostorno naponsko stanje. Osnovni trodimenzionalni
elementi imaju vorove u uglovima i ravne stranice. Postoje i elementi vieg reda sa
vorovima na sredinama stranica i/ili krivim povrinama.
65
Korak 2. Izbor funkcije pomeranja

Izbor funkcije pomeranja se vri za svaki element. Funkcija je definisana unutar
elementa i koristi vrednosti izraunate u vorovima. Kao funkcije pomeranja se biraju
linearni, kvadratni ili kubni polinomi.
Polinomi se koriste kao funkcije, zato to su jednostavne za rad i primenu u MKE. Za
dvodimenzionalni element funkcija pomeranja je funkcija koordinata u xy ravni.
Funkcije su nepoznate veliine u vorovima. Za dvodimenzionalne probleme, nepoznate
veliine su funkcije koordinata x i y. Ista funkcija pomeranja moe se izabrati za svaki
element u modelu konanih elemenata diskretizovane strukture. Funkcije su tako
odabrane da se pomou MKE mora ostvariti kontinuitet pomeranja unutar tela, tj.
izmeu svih elemenata u vorovima, du stranica i povrina. Nakon izbora funkcije
pomeranja, uspostavi se veza izmeu deformacija i pomeranja, kao i veza izmeu
napona i deformacija.
Korak 3. Definisanje relacije deformacija-pomeranje i napon-deformacija

Za svaki konani element treba postaviti jednaine. Izmeu napona i deformacija takoe
postoje relacije koje se zovu konstitutivne relacije. Jedna od najjednostavnijih je Hukov
zakon.
Korak 4. Matrica krutosti i jednaine
U poetku su se matrice krutosti elemenata i jednaine elemenata odreivale na osnovu
uticajnih koeficijenata krutosti, to je u direktnoj vezi sa strukturalnom analizom. Nakon
toga je razvijeno vie metoda za odreivanje matrice krutosti:
Direktni ravnoteni metod (Direct Finite Element Model),
Varijacioni metod (Variational Finite Element Model),
Metodi teinskog reziduala (Methods of Weighted Residuals),
Metoda energetskog balansa (Energy Balance Direct Finite Element Model).
66
Korak 5. Formiranje globalne matrice krutosti

Matrica krutosti i jednaine pojedinih konanih elemenata dobijaju se primenom neke
od metoda navedenih u koraku 4. Primenom direktnog metoda i superpozicije, matrice
pojedinih elemenata mogu se sabrati. Na taj nain se dobija globalna ili ukupna matrica
krutosti strukture. Ovde mora biti ispotovan koncept kontinuiteta ili kompatibilnosti
koji zahteva da struktura sadri celovitost (neprekidnost), tj. da nema prekida strukture.
Korak 6. Odreivanje pomeranja cele strukture
Matrina jednaina strukture u koju su uneseni granini uslovi predstavlja spregnuti
sistem algebarskih jednaina. Jednaine se mogu reiti Gausovom metodom eliminacije
ili primenom nekog iterativnog metoda. Osnovne nepoznate su pomeranja u vorovima.
To su prve veliine koje se odreuju primenom MKE.
Korak 7. Raunanje deformacija i napona
Naponi i deformacije su nepoznate veliine koje se odreuju u strukturalnoj analizi.
Nakon raunanja pomeranja (korak 6), korienjem veza izmeu deformacija i
pomeranja, kao i napona i deformacija se raunaju deformacije i naponi.
Korak 8. Interpretacija rezultata

Dobijeni rezultati primenom MKE se analiziraju i interpretiraju. Zakljuak svake
analize se svodi na odreivanje tanog mesta delovanja najveih napona i deformacija.
Na osnovu poznavanja naponsko-deformacionog stanja, kao jednog od vanih faktora,
dizajner e donositi odluke. Postoprocesorski kompjuterski programi pomau korisniku
da interpretira rezultate prikazujui ih u grafikoj formi.
67
4.4. Tanost i konvergencija reenja po MKE

Reenja dobijena po MKE su priblina (aproksimativna). Potrebno je odrediti njihovu
tanost, stabilnost i konvergenciju. Sa praktinog stanovita, vano je, takoe, znati sa
koje strane tanog reenja se nalaze dobijena reenja, odnosno da li su dobijena reenja
na strani sigurnosti.
Pod pojmom tanosti, podrazumeva se bliskost dobijenog reenja analitikom (tanom),
ili njegovo odstupanje. Stabilnost reenja podrazumeva stabilnost numerikog
(proraunskog) postupka pri dobijanju reenja. Konvergencija reenja oznaava tenju
reenja iz pojedinane iteracije ka nekoj konkretnoj vrednosti i analogan je pojmu
konvergencije iz opte matematike teorije.
Slika 4.3. Tanost reenja po MKE [80]
68
POGLAVLJE 5
EKSPERIMENTALNA INSTALACIJA I POSTUPAK ISPITIVANJA
Veliki broj istraivaa se bavi problematikom vrstoe struktura kompleksne

geometrije. U okviru svojih istraivanja, istraivai su najee sprovodili analize
struktura kompleksne geometrije metodom konanih elemenata, uz verifikaciju
numerikog modela primenom mernih traka. Meutim, usled ogranienja primene
mernih traka, u svojim analizama nisu uspevali eksperimentalno da analiziraju kritina
mesta sa velikim geometrijskim diskontinuitetima. Kao zajedniki zakljuak veine
navedenih
istraivanja,
istraivai
su
isticali
da
ne
postoji
dovoljan
broj
eksperimentalnih rezultata dostupnih iroj javnosti, odnosno upotreba samo mernih

traka nije mogla u potpunosti da opie ponaanje neke kompleksne strukture pod
optereenjem. Zbog svega navedenog, cilj disertacije je bio da se pokae da metoda
korelacije digitalnih slika moe da se primeni na strukture kompleksne geometrije,
odnosno na kritina mesta najveih geometrijskih diskontinuiteta.
Za potrebe dokazivanja postavljenog cilja, bila je potrebna struktura koja ima

kompleksnu geometriju i koja se esto koristi u praksi. Najei oblici kompleksnih
geometrija, veze cilindar/cilindar, sfera/cilindar, konus/cilindar i dr., se javljaju na
opremi pod pritiskom.
Kao najpogodnija struktura za potrebe disertacije je izabran ravni zaporni ventil.

Kuite navedenog ventila je izraeno livenjem, pa nema zavarenih spojeva koji bi na
analiziranim geometrijskim diskontinuitetima predstavljali izvor dodatnih uticajnih
faktora u ispitivanjima.
Na kuitu ravnog zapornog ventila postoje dva geometrijska diskontinuiteta koja

predstavljaju spoj sfere i cilindra. Jedan spoj ima jako izraen geometrijski
69
diskontinuitet na koji je i postavljeno ojaanje, dok drugi spoj pokazuje znatno blai
geometrijski diskontinuitet.
Cilj eksperimentalnih ispitivanja izvrenih u okviru ovog rada je odreivanje polja
pomeranja i deformacija kuita ravnog zapornog ventila na osnovu koje se vri
verifikacija numerikog modela.
Verifikacija numerikog modela je uraena pomou kamera za 3D optiko,
bezkontaktno merenje pomeranja i deformacija i softvera Aramis.
Eksperiment je izveden u laboratorijskim uslovima na tri ravna zaporna ventila izraena

od materijala komercijalne oznake GG25 (DIN EN 1561). Mehanike karakteristike
materijala kuita ventila su date u Tabeli 5.1. Svi ventili su sledeih karakteristika:
DN32 i PN 6. Dimenzije ventila su prikazane na slici 5.1.
Tabela 5.1. Mehanike karakteristike materijala kuita ventila na 20oC
Vrsta materijala
GG25
(DIN EN 1561)
Konvencionalni
Zatezna vrstoa
napon teenja Rp0.1
Rm
200 MPa
250 MPa
Moduo elastinosti E
(1,03-1,18) x 1011 Pa
Eksperimenti su sprovedeni u Laboratoriji za procesnu tehniku, Laboratoriji za

otpornost materijala i Laboratoriji za ispitivanje mainskih elemenata i sistema na
Mainskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
70
Slika 5.1. Dimenzije kuita ventila [21]

U daljem tekstu su detaljno objanjeni nain rada i podeavanja sistema Aramis, kao i
odgovarajue pripreme uzoraka.
5.1. Eksperimentalne metode

5.1.1. Sistem za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija
Sistem za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija se sastoji od posebnih setova
stereo kamera i soiva za svaki od softvera. Sistem jo ine postolje koje omoguava
sigurnost i stabilnost senzora, ureaj za kontrolu napajanja i snimanja slika, kao i PC
sistem (slika 5.2.).
71
Slika 5.2. Sistem za optiko merenje pomeranja i deformacija [82]

Sistem kamera u kombinaciji sa softverom Aramis predstavlja beskontaktni, optiki, 3D
sistem za merenje deformacija. Aramis analizira, proraunava i prikazuje izvetaj o
deformaciji materijala. Takoe, grafiko predstavljanje izmerenih rezultata daje
optimalno razumevanje ponaanje ispitivanog objekta, a posebno je pogodan za
trodimenzionalna merenja deformacija pod statikim i dinamikim optereenjima, kako
bi se analizirale i deformacije realnih komponenti.
Sistem za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija je baziran na metodi digitalne
korelacije slika. Osnove ove metode su prikazane u pregledu literature, a osnovni
princip rada je prikazan i objanjen u poglavlju 3. Sistem za optiko merenje
deformacija i pomeranja moe da meri deformacije u opsegu od 0,01 do 2000 %, kao i
pomeranja do 1 m.
Podruje primene sistema za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija:
Testiranje materijala,
Ispitivanje nelinearnog ponaanja,
Testovi optereenja, ispitivanja na puzanje i uticaji starenja, i za kompleksne
strukture i visoko-elastine elemente,
72
Grafiki prikaz izmerenih rezultata pomou FLC dijagrama (Forming Limit

Curves),
Verifikacija metode konanih elemenata,
Analiza deformacije i ponaanja homogenih i nehomogenih materijala.
Najvea merna zapremina sistema za optiko merenje korienog u disertaciji je 105 x
80 x 55 mm. Kako dimenzije kuita ventila prevazilaze dimenzije merne zapremine,
nije bilo mogue izmeriti pomeranja i deformacije celog ventila u samo jednom
merenju. Zbog razlika u dimenzijama najvee merne zapremine i ventila, pomeranja i
deformacije su izmereni na etiri merna mesta na kuitu ventila. Taan poloaj mernih
mesta je definisan u daljem tekstu.
5.2. Priprema ventila i sistema za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija
Pre poetka snimanja, povrina kuita ventila je imirglana i oiena od neistoa.
Kao deo procedure pripreme ventila za snimanje kamerama, sprejom je nanesen sloj
bele mat boje. Nakon suenja, na belu povrinu su nanete fino disperzovane crne take,
radi dobijanja stohastike eme koja omoguava kamerama da prati njihovo pomeranje
u toku optereivanja (slika 5.3).
Slika 5.3. Izgled odgovarajue stohastike are

73
Izgled svih ispitivanih ventila sa nanetom stohastikom arom je prikazan na slici 5.4.
Slika 5.4. Ravni zaporni ventili sa odgovarajuom stohastikom arom

Pre putanja u rad mernog sistema, prvo su izabrane odgovarajue kamere, odnosno
senzori koji su korieni u toku ispitivanja. Izbor kamera, tj. senzora se vrio na osnovu
merne zapremine koju kamera moe da obuhvati. Objekat koji se meri definie mernu
zapreminu, a time i set soiva koja se koriste. Za ispitivanje ventila su koriena soiva
od 50 mm.
Pre poetka prvog merenja, sistem je morao biti kalibrisan. Kalibracija je proces tokom
kojeg se merni sistem pomou objekata za kalibraciju prilagoava, odnosno podeava
tako da je obezbeena dimenziona konzistentnost mernog sistema. Preduslov za
uspenu kalibraciju je ispravno podeavanje senzora, koje je izvreno na osnovu tabela
datih u uputstvu za rukovanje. Kada su merna zapremina i poloaj kamera uspeno
prilagoeni kalibracijom, poelo se sa merenjem. Detaljni koraci procedure kalibracije
su dati u poglavlju 3. Svi parametri procesa kalibracije su posebno prikazani u opisu
eksperimenta.
74
5.3. Vrste optereenja

Eksperiment je izvren za dva sluaja optereenja, koja se mogu javiti u toku
eksploatacije:
Optereenje unutranjim pritiskom i
Optereenje aksijalnom silom (sabijanje du podune ose ventila).
5.3.1. Optereenje unutranjim pritiskom

Vrednost unutranjeg pritiska od 30 bar, na kome je izvreno merenje, utvrena je
uzimanjem u obzir nekoliko ograniavajuih faktora. Prvo, na osnovu numerikog
modela je utvreno da e pritisak od 30 bar izazvati deformacije na kuitu ventila koje
su merljive, a da pri tome nee ui u oblast plastinih deformacija. Drugi faktor je
ogranienje pumpe i laboratorijske instalacije kojoj je maksimalna vrednost pritiska 30
bar.
Ventil je povezan na instalaciju za ispitivanje cevovodne armature, na kojoj je

sprovedeno standardno ispitivanje vrstoe kuita P10, prema standardu SRPS EN
12266-1:2005. ema ispitne instalacije je prikazana na slici 5.5. Ispitni fluid koji se
koristi je voda, temperature 20oC. Porast pritiska u toku optereivanja je sproveden
prema standardu.
75
Slika 5.5. ema ispitne instalacije za sluaj optereenja unutranjim pritiskom

Eksperimentalna instalacija (slika 5.6.) na kojoj je izvreno merenje se sastoji iz
sledeih delova:
Ravnog zapornog ventila za ispitivanje,
Rune pumpe,
Manometra,
Merne opreme,
Osvetljenja,
Ostale opreme (prirubnice, cevi, cevna armatura, slavine...).
76
Slika 5.6. Eksperimentalna instalacija za sluaj optereenja unutranjim pritiskom.

1 Stereo kamere;2 Ventil; 3 Stega; 4 Manometar; 5 Osvetljenje.
Pumpa za povienje pritiska je na runi pogon. U sklopu same pumpe nalazi se i
rezervoar za vodu. Pumpa je snabdevena ventilom za rastereenje od pritiska.
Prilikom ispitivanja je korien laboratorijski manometar proizvoaa Wika. Oitavanje
pritiska je u bar.
Pod ostalom opremom se podrazumevaju, kako je to navedeno: cevi, cevne prirubnice,

kuglaste slavine, iji je broj i dimenzije odreen na osnovu potrebe za pravilnim
odvijanjem eksperimenta. Sva navedena oprema je odgovarajuih standardnih
dimenzija.
Kao dodatno osvetljenje je koriena lampa sa LED sijalicom, koja proizvodi difuzno
svetlo i omoguava podeavanje intenziteta svetlosti.
77
Pozicioniranje ventila
Ventil je slepim prirubnicama zatvoren sa obe strane. Na jednoj od slepih prirubnica je

postavljena prikljuna veza za povezivanje ventila sa pumpom i odgovarajuim
manometrom i slavinom. Jedna strana ventila je uvrena na takav nain da je
onemogueno translatorno i rotaciono kretanje ventila (kuita). Drugi kraj ventila je
slobodan. Pre merenja je sprovedeno odvazduenje instalacije. Za potrebe sprovoenja
merenja na razliitim mernim mestima na kuitu ventila, koja su unapred definisana,
ventil je pozicioniran u najoptimalniji poloaj da se zadovolji neophodna vidljivost za
pravilno funkcionisanje kamera. Svi ventili su pozicionirani na isti nain, radi
uporedivosti i ponovljivosti merenja.
Postupak merenja
Uraena su dva eksperimentalna merenja za svaki ventil, na mernim mestima 1 i 3
(slika 5.9). Za svaki eksperiment je prvo vren optimalni izbor pozicije ventila na
osnovu izabranog mernog mesta. Nakon toga su postavljene kamere na propisanoj
udaljenosti od mernog objekta (80cm) za ovaj sluaj sistemskih parametara, kao i
odgovarajue osvetljenje.
U okviru priprema sistema za postupak merenja, izvrena su hardverska i softverska
podeavanja, kalibracija, te podeavanje parametara za proces snimanja. Rezultati
kalibracije su prikazani na slici 5.7a.
78
(a)
(b)
Slika 5.7. Rezultati kalibracije za sluaj optereenja (a) unutranjim pritiskom i (b)
aksijalnom silom
Parametri podeavanja na Aramisu, koji su korieni za merenje pomeranja i
deformacija kuita ventila optereenog unutranjim pritiskom:
Soiva kamera: 50 mm,
Udaljenost kamera od mernog objekta: 80 cm,
Kalibraciona ploa: CP 20/90/D07210,
Veliina merne zapremine: 105x75x55 mm,
Facet size: 25x20,
Ukupan broj slika (po jednom merenju): 3,
Calibration deviation (odstupanje kalibracije): 0,024.
79
Nakon sprovedenih svih pripremnih radnji, prelo se na sam eksperiment. Optereivanje

i snimanje je izvreno manuelno. Potrebno je naglasiti da prva slika svakog
eksperimenta prikazuje neoptereeno stanje ventila koje slui kao referentna slika za
obradu podataka. Optereivanje ventila je vreno manuelno sa porastom pritiska
definisanim standardom. Kada je pritisak dostigao eljenu vrednost, zatvorena je slavina
koja se nalazila izmeu ventila i pumpe. Posle zatvaranja slavine, snimanje se vrilo
nakon 30s, kako bi se izjednaio pritisak unutar instalacije. Posle snimanja, slavina je
otvarana i nastavljano je povienje pritiska u instalaciji do maksimalne vrednosti.
Snimanje je izvreno za vrednosti pritisaka od 20 i 30 bar. Maksimalni pritisak kojim se
vrilo optereivanje je 30 bar. Nakon dostizanja maksimalnog pritiska, vrilo se
snimanje i kontinualno rastereivanje ventila. Ukupan broj napravljenih slika je 3.
Nakon zavrenog procesa snimanja, izvena je obrada slika i priprema za proces
softverske obrade snimljenih rezultata. Na slikama su definisane referentne take preko
kojih sistem povezuje podatke snimljene levom i desnom kamerom. Referentne take su
definisane na nultoj slici, odnosno na slici neoptereenog ventila, nakon ega je sistem
automatski postavljao referentne take na ostalim slikama. Broj referentnih taaka je
proizvoljan, a njihovo pozicioniranje je izvreno na osnovu preporuka proizvoaa
opreme. Po zavretku ovih podeavanja, softver je poeo obradu snimaka.
5.3.2. Optereenje aksijalnom silom (sabijanje)
Merenje pomeranja i deformacija kuita ventila je izvreno za sluaj optereenja
aksijalnom silom (sabijanjem) od 30,1 kN. Raunskim putem je odreena vrednost sile
za proseno optereenje od cevovoda. Vrednost aksijalne sile od 30,1 kN predstavlja
uticaj cevovoda DN 32 na koji je ventil povezan u toku eksploatacije, za sluaj
temperaturske razlike od 90oC. U praksi se koriste tehnika reenja kojima se smanjuje
uticaj temperaturskih dilatacija na cevovodima, ali se ta tehnika reenja ne primenjuju
uvek.
Eksperimentalna instalacija (slika 5.8) na kojoj je izvreno merenje se sastoji iz sledeih
delova:
80
Ravnog zapornog ventila za ispitivanje,

Dinamike kidalice pulzatora,
Merne opreme,
Osvetljenja.
Slika 5.8. Eksperimentalna instalacija za sluaj optereenja aksijalnom silom:

1 Stereo kamere; 2 Ravni zaporni ventil; 3 eljusti pulzatora; 4 Osvetljenje.
Simuliranje optereenja aksijalnom silom je izvreno na dinamikoj kidalici pulzatoru
Zwick/Roell Amsler HB250, koja ima maksimalno optereenje od 250 kN. Parametri
podeavanja na pulzatoru:
81
Maksimalno eksperimentalno optereenje: 30,1 kN;

Kontrola pomeranja je u funkciji sile;
Brzina prirataja sile je 0,2 kN/s;
Ukupno vreme trajanja pojedinanog optereivanja je oko 150s;
Akvizicija podataka: 10 000 podataka po pojedinanom eksperimentu.
Parametri podeavanja na Aramisu, koji su korieni za merenje kuita ventila
optereenog aksijalnom silom:
Soiva kamera: 50 mm,
Udaljenost kamera od mernog objekta: 80 cm,
Kalibraciona ploa: CP 20/90/D07210,
Veliina merne zapremine (priblino): 105 x 80 x 55 mm,
Facet size: 25 x 20,
Brzina snimanja: po jedna slika na svakih 5 sekundi,
Ukupan broj slika: 30-33,
Calibration deviation (odstupanje kalibracije): 0,038.
Kao dodatno osvetljenje je koriena posebno dizajnirana lampa sa LED sijalicama,
koje proizvode difuzno svetlo i omoguavaju podeavanje intenziteta svetlosti. Rezultati
kalibracije su prikazani na slici 5.7.
Pozicioniranje ventila
Ventil je pozicioniran vertikalno na pulzator, sa osom ventila postavljenom koaksijalno

sa pravcem kretanja gornje eljusti pulzatora. Pozicioniranje eljusti u odnosu na ventil
je vreno putem raunara, na takav nain da dolazi do kontakta eljusti i ventila, ali da
je sila kontakta manja od 0,05 kN. eljust pulzatora je direktno oslanjana na prirubnicu
ventila.
82
Postupak merenja
Uraena su ukupno etiri eksperimentalna merenja za svaki ventil, za etiri prethodno
definisana merna mesta. Merna mesta su oznaena brojevima od 1 do 4, a njihov taan
poloaj je prikazan na slikama 5.9 i 5.10.
Merna mesta 1 i 3 na kuitu ventila su definisana za dva geometrijska diskontinuiteta.
Merno mesto 1 je spoj sfere i cilindra sa jako izraenim geometrijskim diskontinuitetom
na koje je postavljeno ojaanje, dok je merno mesto 3 spoj sfere i cilindra sa znatno
blaim geometrijskim diskontinuitetom. Merno mesto 2, koje se odnosi na prirubnice 1 i
3, je izabrano radi preciznijeg merenja pomeranja ventila u toku izlaganja aksijalnom
optereenju (sabijanju).
83

Prvo eksperimentalno merenje je izvreno za bonu stranu ventila, i to polovinu ispod
prirubnice 1 (slika 5.9) merno mesto 1 (MM1), a drugo takoe za bonu stranu kuita
ventila, ali za polovinu iznad prirubnice 2 - merno mesto 3 (MM3). Zatim je izvreno
ispitivanje na mernom mestu 2 (MM2), odnosno na prirubnicama 1 i 3 (slike 5.9 i 5.10).
Nakon izvrena tri eksperimenta, ventil je zarotiran oko svoje ose i eksperimentalno
merenje je uraeno za prelazni deo kuita izmeu prirubnica 1 i 3 merno mesto 4
(MM4), kao to je prikazano na slici 5.10. Za sve ventile se birao isti poloaj ventila i
kamera za isto merno mesto, radi uporedivosti i ponovljivosti merenja.
Za svaki eksperiment je prvo vreno pozicioniranje ventila na pulzatoru na osnovu
izabranog mernog mesta. Nakon toga su postavljene kamere na propisanoj udaljenosti
od mernog objekta (80cm) za ovaj sluaj sistemskih parametara, kao i odgovarajue
osvetljenje.
84
Kada su sprovedene sve pripremne radnje, prelo se na sam eksperiment. Optereivanje

i snimanje je vreno automatski i kontinualno, s tim da prva slika svakog eksperimenta
prikazuje neoptereeno stanje ventila koje slui kao referentna slika za obradu podataka.
Optereivanje ventila je vreno kontinualno, sa brzinom prirataja sile od 0,2kN/s.
Maksimalna sila kojom se vrilo optereivanje je 30,1kN. Nakon dostizanja maksimalne
sile, zaustavljalo se snimanje kamerama. Pri maksimalnoj vrednosti sile, vrena je
akvizicija podataka sa pulzatora, nakon ega je vreno rastereivanje ventila. Posle
rastereivanja, odnosno kada je vrednost sile dostigla poetnu nultu vrednost, kamerama
je napravljen jo jedan snimak rastereenog ventila. Ukupan broj napravljenih slika je
32. Na slici 5.11 je prikazan prirataj sile u toku optereivanja ventila aksijalnom silom.
Slika 5.11. Prirataj sile na pulzatoru
85
POGLAVLJE 6
EKSPERIMENTALNI REZULTATI
Rezultati dobijeni eksperimentalnim merenjima koja su objanjena u poglavlju 5 su

predstavljeni u ovom poglavlju pomou slika, tabela i dijagrama. Prikazani su za svako
od mernih mesta pojedinano, od mernog mesta 1 (MM1) do mernog mesta 4 (MM4).
Nakon prorauna i obrade ulaznih podataka, dobijeni rezultati su dostupni za svaki od
koraka optereenja (dato u poglavlju 5). Pre sreivanja i analize rezultata, potrebno je za
svako od karakteristinih mernih mesta odabrati odgovarajui nain prikazivanja 3D
rezultata. Za predstavljanje rezultata na trodimenzionalnom modelu i dijagramima se
mogu koristiti take, preseci i primitivi. Nain prikazivanja rezultata se bira prema
karakteristikama mernih mesta, to e detaljno biti opisano u daljem tekstu.
Program Aramis pored predefinisanih slika i dijagrama, koji omoguavaju bolju
vizualizaciju i razumevanje eksperimentalnih rezultata, prua i detaljan tabelaran prikaz
svih veliina koje se dalje mogu analizirati u drugim adekvatnim programima. Tako je
za merno mesto 1 uraena i statistika analiza i analitiki definisana funkcionalna
zavisnost Mizesovih deformacija i koordinate taaka na odgovarajuim presecima.
Analitika funkcionalna zavisnost je odreena za sluaj optereenja aksijalnom silom i
unutranjim pritiskom. Takoe je definisana 3D povrina, koja najbolje opisuje
zavisnost sile optereenja i Mizesove deformacije za bilo koju taku na sekciji.
Trodimenzionalna povrina je definisana za sluaj optereenja aksijalnom silom.
86
6.1. Optereenje aksijalnom silom
6.1.1. Rezultati merenja za merno mesto MM1
Merno mesto 1 (MM1) se nalazi na mestu spoja sfere i cilindra. Za MM1 su prikazani
rezultati pomeranja u Y pravcu (vertikalan pravac, paralelan pravcu sile optereenja) i
Mizesovih deformacija.
Prilikom eksperimentalnih merenja, sistem automatski definie poloaj globalnog
koordinatnog sistema. Za potrebe analitike analize i dalje obrade rezultata, definisan je
novi poloaj globalnog koordinatnog sistema. Koordinatni poetak je postavljen na
spoju sfere i cilindra, pri emu je koordinata Y postavljena koaksijalno sa silom
optereenja. Taan poloaj koordinatnog sistema je prikazan na slici 6.1.
Slika 6.1. Poloaj globalnog koordinatnog sistema za merno mesto 1

Svaki ventil je analiziran u 4 linijska preseka (sections) i jednom takom (stage point 1),
kao to je prikazano na slici 6.2. Taka 1 (stage point 1) je postavljena na spoju sfere i
87
cilindra. Duina svakog od preseka odgovara vertikalnoj dimenziji mernog mesta,

odnosno priblino iznosi 80 mm. Preseci su odreeni presekom ravne povrine,, koja je
paralelna sa ojaanjem i povrine samog ventila, odnosno 3D modela mernog mesta.
Postavljeni su na meusobnoj udaljenosti od 4 mm. Svaki od preseka se u proseku
sastoji od 65 taaka. Za svaku taku su izmerene koordinate u neoptereenom stanju, u
toku optereivanja i rastereenom stanju. Tako je merno mesto 1, optereeno aksijalnom
silom, analizirano sa jednom, pojedinano postavljenom takom i 12 preseka (sva tri
ventila), odnosno sa oko 780 taaka.
Podaci dobijeni eksperimentalnim putem, prikazani su i grafiki, za svaki od
karakteristinih preseka ventila, u cilju definisanja funkcionalnih zavisnosti deformacija
i duine preseka.
Polje pomeranja u Y pravcu mernog mesta 1 za ventil 1 je prikazano na slici 6.2 za

sluaj optereenja maksimalnom silom od 30 kN. Na ordinati na slici 6.2 je prikazana
skala koja ja data u mm, dok je na samoj slici prikazan koordinatni sistem i poloaji
poprenih preseka. Negativne vrednosti prikazane na dijagramu su zbog smera
koordinatnog sistema, odnosno smera Y ose. Kao to se moe videti sa slike, polje sa
najveim vertikalnim pomeranjem (plava boja) se nalazi izmeu prirubnice i ojaanja,
odnosno u zoni ispod prirubnice. Pomeranje u Y pravcu u toj zoni iznosi oko 0,5 mm.
88

MM1
Vrednosti pomeranja u Y pravcu je mogue prikazati i pomou dijagrama. Dijagram
pomeranja u Y pravcu za svaki od poprenih preseka ventila 1 je prikazan na slici 6.3.
Vrednosti pomeranja (slika 6.3) su date u funkciji duine poprenog preseka. Kao to se
vidi na dijagramu, vrednosti pomeranja u Y pravcu se smanjuju sa udaljenjem od
ojaanja. Najvee vrednosti pomeranja (0,43 do 0,49 mm) se javljaju u zoni ispod
prirubnice 1 (slika 5.9), odnosno na cilindrinom delu. Najmanje vrednosti pomeranja
su na samom spoju sfere i cilindra i iznose od 0,30 do 0,34 mm. Na sfernom delu su
vrednosti pomeranja u granicama od 0,32 do 0,39 mm.
89
Slika 6.3. Dijagram pomeranja u Y pravcu za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN za

MM1
Vrednosti pomeranja u Y pravcu za taku 1 (stage point 1), koje su prikazane na slici
6.2., je mogue prikazati i u zavisnosti od vremena optereivanja (strain stage). Tako je
na slici 6.4. prikazana promena vrednosti pomeranja u Y pravcu od neopterenog stanja
(strain stage 0), preko maksimalno optereenog stanja (strain stage 32) do rastereenog
stanja (strain stage 33). Porast vrednosti pomeranja u Y pravcu (slika 6.4.) je prikazana
za ventil 1.
90
Slika 6.4. Dijagram pomeranja u Y pravcu take 1 za sluaj aksijalnog optereenja od

30 kN za MM1
Polje Mizesovih deformacija je prikazano za sluaj optereenja maksimalnom silom od
30kN za ventil 1 (slika 6.5). Na slici 6.5 je na ordinati prikazana skala, koja je data u %,
dok su na samoj slici prikazani koordinatni sistem i poloaji poprenih preseka.
Procentualne vrednosti deformacija su date u odnosu na nulti, neoptereeni korak.
Najvee vrednosti Mizesovih deformacija se javljaju u zoni najveih geometrijskih
diskontinuiteta, odnosno na spoju sfere i cilindra i iznose oko 0,22 %. Udaljavanjem od
ojaanja (u x pravcu), smanjuje se i geometrijski diskontinuitet, pa samim tim i vrednost
deformacija kontinualno opada.
91

MM1
Vrednosti Mizesovih deformacija je mogue prikazati i pomou dijagrama. Dijagram
Mizesovih deformacija za svaki od preseka (od 1 do 4) na ventilu 1 je dat na slici 6.6.
Vrednosti Mizesovih deformacija (slika 6.6) su date u funkciji duine preseka. Kao to
se vidi na dijagramu, vrednosti Mizesovih deformacija su najvee na spoju sfera/cilindar
i iznose od 0,21 do 0,225 %. Na sfernom delu ventila, deformacije su u granicama od
0,01 do 0,03 %. Na cilindrinom delu ventila, deformacije su vee nego na sfernom delu
i u granicama su od 0,03 do 0,09 %. Vrednosti deformacija na cilindrinom delu, ka
zoni pored prirubnice, kontinualno rastu i u granicama su od 0,07 do 0,15 %.
92

za MM1
Mizesove deformacije, prikazane na slici 6.5, za taku 1 (stage point 1) je mogue
iskazati i u zavisnosti od vremena optereivanja. Tako je na slici 6.7 prikazana promena
93
vrednosti Mizesovih deformacija od neopterenog stanja (strain stage 0), preko

maksimalno optereenog stanja (strain stage 32) do rastereenog stanja (strain stage 33).
Porast vrednosti Mizesovih deformacija (slika 6.7) je prikazan za ventil 1.
Slika 6.7. Dijagram Mizesovih deformacija take 1 za sluaj aksijalnog optereenja od

30 kN za MM1
Za svaki od preseka prikazanih na slikama 6.2 i 6.5 je mogue i tabelarno prikazati
vrednosti pomeranja u Y pravcu i Mizesovih deformacija za svaku od taaka koje se
nalaze po duini preseka. U tabeli 6.1 su vrednosti prikazane za ventil 1 pri optereenju
za aksijalnu silu od 30 kN.
94
Tabela 6.1. Vrednosti pomeranja u Y pravcu i Mizesovih deformacija za sluaj

aksijalnog optereenja od 30 kN za MM1 za ventil 1
Ventil 1
Section 2
Duina sekcije
[mm]
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Mizesova
deformacija [%]
Duina sekcije
[mm]
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Mizesova
deformacija [%]
Duina sekcije
[mm]
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Mizesova
deformacija [%]
0
1,279
2,52
2,551
3,829
5,104
6,378
7,648
7,763
8,916
10,183
11,454
12,729
14,008
14,17
15,286
16,564
17,841
19,123
20,401
21,075
21,683
22,971
24,262
25,56
26,863
27,414
28,174
29,489
30,811
32,132
33,002
33,459
34,794
36,132
37,46
/
38,856
40,073
41,366
42,663
44,005
44,662
45,431
46,995
48,663
Section 4
Mizesova
deformacija [%]
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
Section 3
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Redni broj take na

preseku
Duina sekcije
[mm]
Section 1
-0,4839
-0,4776
-0,4716
-0,4714
-0,4642
-0,4582
-0,4528
-0,4491
-0,4488
-0,4458
-0,4413
-0,4372
-0,4331
-0,4292
-0,4287
-0,4255
-0,4209
-0,4175
-0,4137
-0,4092
-0,4073
-0,4056
-0,4023
-0,3975
-0,3931
-0,388
-0,3858
-0,3827
-0,3782
-0,3728
-0,3665
-0,3626
-0,3606
-0,3556
-0,3494
-0,3445
-0,3393
-0,3391
-0,3367
-0,3338
-0,3325
-0,3323
-0,3329
-0,3337
-0,3366
-0,3416
0,1213
0,1561
0,1412
0,1401
0,1326
0,1073
0,0933
0,0813
0,082
0,0898
0,0955
0,0803
0,0849
0,0852
0,0838
0,0741
0,0636
0,0577
0,0559
0,0637
0,0634
0,0626
0,0811
0,0882
0,0838
0,0899
0,0779
0,0645
0,0742
0,0605
0,0833
0,0892
0,0964
0,0899
0,1124
0,1155
/
0,1632
0,1368
0,2062
0,2146
0,2104
0,1654
0,1367
0,128
0,0857
0
1,001
1,273
2,557
3,843
5,122
5,855
6,396
7,668
8,936
10,205
11,478
12,261
12,752
14,025
15,299
16,572
17,845
19,121
19,969
20,4
21,681
22,965
24,254
25,546
26,844
27,047
28,144
29,452
30,765
32,087
33,076
33,41
34,731
36,048
37,365
38,678
39,929
39,981
41,275
42,564
43,886
44,427
45,313
46,847
48,446
-0,4679
-0,4631
-0,4618
-0,4559
-0,4495
-0,443
-0,4408
-0,4392
-0,435
-0,4304
-0,4267
-0,4228
-0,4201
-0,4184
-0,4153
-0,4121
-0,4081
-0,4059
-0,401
-0,3996
-0,3989
-0,3954
-0,3916
-0,3879
-0,3843
-0,3799
-0,3791
-0,3748
-0,3703
-0,3651
-0,3598
-0,3558
-0,3545
-0,3488
-0,3432
-0,3381
-0,3343
-0,3308
-0,3307
-0,3263
-0,3231
-0,3224
-0,3232
-0,3246
-0,3268
-0,3303
0,1004
0,1109
0,117
0,1023
0,1001
0,0744
0,0803
0,0856
0,09
0,0967
0,0923
0,0854
0,0864
0,086
0,0803
0,0711
0,0797
0,0695
0,0565
0,0521
0,0513
0,0333
0,0423
0,046
0,0528
0,068
0,0669
0,0627
0,0603
0,0665
0,0807
0,0971
0,1034
0,1179
0,1235
0,1198
0,1348
0,1635
0,1648
0,2069
0,2061
0,1788
0,1661
0,144
0,114
0,0853
0
1,282
2,568
3,26
3,856
5,142
6,42
7,688
8,957
9,094
10,228
11,5
12,771
14,045
15,318
16,59
16,865
17,864
19,137
20,415
21,694
22,977
24,262
25,394
25,548
26,836
28,129
29,426
30,728
32,034
32,744
33,342
34,653
35,966
37,282
38,593
39,893
40,254
41,187
42,475
43,79
44,169
45,167
46,629
48,141
49,475
-0,4512
-0,4433
-0,4375
-0,4345
-0,432
-0,4254
-0,4209
-0,4157
-0,4128
-0,4124
-0,4093
-0,4059
-0,4017
-0,3983
-0,3958
-0,3926
-0,392
-0,3897
-0,3868
-0,3844
-0,381
-0,3777
-0,3739
-0,3707
-0,3702
-0,3669
-0,3635
-0,3589
-0,3546
-0,3498
-0,3476
-0,3457
-0,3412
-0,3362
-0,3309
-0,3259
-0,3215
-0,3204
-0,3175
-0,314
-0,3136
-0,3137
-0,3138
-0,3152
-0,3184
-0,3206
0,1028
0,0998
0,1058
0,0941
0,0833
0,0887
0,0776
0,0745
0,0675
0,0656
0,0494
0,0603
0,0582
0,0468
0,0443
0,038
0,0392
0,0436
0,0474
0,0385
0,0342
0,0382
0,0453
0,0544
0,0555
0,0566
0,0557
0,0545
0,0677
0,0833
0,0905
0,0977
0,1013
0,1136
0,1254
0,1531
0,1902
0,2003
0,2254
0,2244
0,1942
0,1773
0,1323
0,1033
0,0858
0,0571
0
1,294
2,587
3,878
4,584
5,168
6,451
7,724
8,993
10,264
11,506
11,537
12,811
14,086
15,361
16,636
17,911
19,185
20,461
21,016
21,739
23,018
24,299
25,583
26,868
28,155
29,446
30,533
30,74
32,036
33,335
34,636
35,939
37,244
38,543
39,267
39,84
41,131
42,424
43,735
44,621
45,077
46,47
47,911
49,321
50,694
-0,4263
-0,4211
-0,4146
-0,4081
-0,4049
-0,4023
-0,3984
-0,3935
-0,3906
-0,387
-0,3841
-0,3841
-0,3803
-0,3772
-0,3742
-0,3712
-0,3686
-0,3663
-0,3639
-0,3631
-0,3619
-0,3587
-0,3561
-0,3531
-0,3499
-0,3464
-0,3427
-0,3401
-0,3396
-0,3353
-0,3317
-0,3272
-0,3233
-0,319
-0,3146
-0,3126
-0,3109
-0,3071
-0,3044
-0,3037
-0,3034
-0,3033
-0,3043
-0,3063
-0,3087
-0,3107
0,102
0,0689
0,0784
0,0806
0,0784
0,0773
0,085
0,083
0,0658
0,0449
0,0427
0,0427
0,0391
0,04
0,0387
0,0325
0,0322
0,0369
0,0344
0,0393
0,0454
0,0436
0,0466
0,0486
0,0475
0,0494
0,0512
0,0639
0,0663
0,0807
0,0919
0,0951
0,1092
0,1237
0,144
0,1607
0,1739
0,1985
0,2079
0,1965
0,1621
0,1447
0,1136
0,0736
0,053
0,054
95
Ventil 1
Section 2
Duina sekcije
[mm]
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Mizesova
deformacija [%]
Duina sekcije
[mm]
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Mizesova
deformacija [%]
Duina sekcije
[mm]
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Mizesova
deformacija [%]
48,929
50,338
51,968
52,754
53,533
55,053
56,518
57,39
57,957
59,373
60,774
62,161
63,264
63,52
64,86
66,184
67,495
68,799
70,093
Section 4
Mizesova
deformacija [%]
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
Section 3
Pomeranje u Y
pravcu [mm]
Redni broj take na

preseku
Duina sekcije
[mm]
Section 1
-0,3423
-0,346
-0,349
-0,3509
-0,3526
-0,3552
-0,3575
-0,3587
-0,3595
-0,362
-0,3645
-0,3667
-0,3681
-0,3684
-0,3706
-0,3724
-0,3738
-0,3762
-0,3776
0,084
0,0867
0,0643
0,0648
0,0626
0,0563
0,0502
0,0519
0,0522
0,0329
0,0304
0,0292
0,0284
0,0281
0,032
0,0277
0,0257
0,024
0,0299
48,942
50,082
51,685
52,949
53,232
54,738
56,21
57,659
57,712
59,082
60,481
61,863
63,224
63,735
64,57
65,899
67,21
68,51
69,802
-0,3314
-0,3341
-0,338
-0,3403
-0,3408
-0,3443
-0,3473
-0,3499
-0,35
-0,3524
-0,3556
-0,3577
-0,3593
-0,3603
-0,3622
-0,3645
-0,3659
-0,3675
-0,3694
0,0763
0,0573
0,047
0,0432
0,0425
0,0381
0,042
0,0415
0,0409
0,0232
0,0177
0,0157
0,0175
0,0176
0,0188
0,0199
0,0241
0,0229
0,0186
49,643
51,145
52,642
54,135
54,167
55,618
57,08
58,521
59,143
59,933
61,321
62,689
64,035
65,363
65,846
66,677
67,978
69,271
/
-0,3209
-0,3243
-0,3281
-0,3307
-0,3307
-0,3336
-0,3371
-0,3399
-0,3413
-0,343
-0,3457
-0,3483
-0,35
-0,3522
-0,3531
-0,3546
-0,3561
-0,3582
/
0,054
0,0625
0,0632
0,0523
0,0518
0,0352
0,0183
0,0144
0,0187
0,0224
0,0215
0,0242
0,0165
0,0147
0,0157
0,0176
0,0214
0,0328
/
51,247
52,095
53,522
54,959
56,397
56,773
57,823
59,241
60,642
62,017
62,595
63,371
64,713
66,042
67,354
68,658
/
/
/
-0,3113
-0,3122
-0,315
-0,3173
-0,3202
-0,321
-0,3234
-0,3267
-0,3296
-0,3322
-0,3333
-0,3348
-0,337
-0,3393
-0,3413
-0,3433
/
/
/
0,0572
0,0612
0,0697
0,0603
0,0453
0,041
0,0264
0,013
0,0132
0,0115
0,01
0,0085
0,0158
0,0174
0,0136
0,0168
/
/
/
Matematiki model
U cilju opisivanja prethodno prikazanih eksperimentalnih podataka odgovarajuom
matematikom funkcijom, tj. analitikim obrascem, izvrena je dalja obrada rezultata
ispitivanjem velikog broja regresionih modela za svaki od karakteristinih preseka.
Traena je to jednostavnija funkcija promene Mizesove deformacije po duini istog
preseka, na sva tri kuita ventila. Ekperimentalni rezultati, za svaki od preseka, su
aproksimirani
analitikim
obrascima
sa
zadovoljavajuom
tanou.
Obrada
eksperimentalnih rezultata je sprovedena metodama statistike analize, u cilju

utvrivanja relevantnih funkcionalnih zavisnosti posmatranih veliina. Funkcionalne
zavisnosti su prikazane i na dijagramima.
Procena parametara modela je uraena za svaku funkcionalnu zavisnost linijskog
preseka kuita ventila. Procena paramatera modela je uraena korienjem metode
najmanjih kvadrata. Cilj metode najmanjih kvadrata je minimiziranje greke koja
96
predstavlja odstupanje posmatrane vrednosti od rezultata dobijenog matematikim

modelom. Funkcija minimizacije koriena u analizi u okviru disertacije je LevenbergMarquardt algoritam. Levenberg-Marquardt algoritam je unapreena i modifikovana
Gauss-Newton ova metoda.
Kako je poloaj odgovarajuih preseka isti na sva tri ispitivana ventila, funkcionalna
zavisnost Mizesovih deformacija od duine preseka je definisana za svaki od etiri
preseka prikazanih na slici 6.5. Funkcionalna zavisnost za isti (jedan) presek je uraena
za sva tri ventila.
Funkcionalna zavisnost je uraena za dva sluaja. Prva funkcionalna zavisnost je
definisana za celu duinu preseka, odnosno za oblasti koje obuhvataju deformaciona
polja za cilindar, spoj i sferu. Kako se najvee vrednosti deformacija javljaju na spoju
sfere i cilindra, fokus je u daljoj analizi stavljen na sam spoj i usku oblast oko spoja.
Tako je druga funkcionalna zavisnost definisana na duinu preseka od 20 mm, sa jedne i
druge strane spoja sfera/cilindar (slika 6.6).
Kvalitet izabrane polinomne funkcije je analiziran korienjem srednje procentualne
greke (MPE), korena srednje kvadratne greke (RMSE), hi kvadrata ( 2 ) i korelacionog
odnosa ( ). Poeljno je da vrednosti srednje procentualne greke, korena srednje
kvadratne greke i hi kvadrata tee nuli.
Srednja procentualna greka (MPE) je izraunata po formuli:
MPE
100 N yexp,i y pre,i
N i 1
yexp,i
(1)
,
gde je:
yexp,i eksperimentalno odreena i-ta vrednosti,
y pre,i i-ta vrednost matematikog modela,
N broj taaka merenja.
97
Koren srednje kvadratne greke (RMSE) odraava odstupanje i konzistentnost merenja i

izraunata je po formuli:
12
2
1 N
RMSE yexp,i y pre,i
N i 1
,
(2)
gde je:
yexp,i eksperimentalno odreena vrednost,

Hi kvadrat ( 2 ) test je neparametarska metoda kojom se testira da nema znaajnih
razlika izmeu eksperimentalno odreenih vrednosti i vrednosti koje definie model. Hi
kvadrat ( 2 ) se rauna po formuli:
y pre,i
exp,i
i 1
N n
(3)
gde je:
N broj taaka merenja i

n broj koeficijenata u modelu.
Kao mera odstupanja koriena je test statistika koja pod pretpostavkom ispravnocti
formule ima Pirsonovu 2 raspodelu sa N-n-1 stepeni slobode. Kroz usvojeni prag
znaajnosti od 1 % odreena je kritina oblast 22.93, .
Korelacioni odnos se rauna prema formuli:
y
N
i 1
N
exp,i
y
i 1
y pre,i
exp,i
ysr
(4)
98
gde je:
ysr srednja vrednost eksperimentalno odreenih vrednosti,

Prvu funkcionalnu zavisnost za celu duinu preseka najbolje opisuje polinomna
funkcija:
y x
a b x
1 c x d x2 ,
(5)
gde je:
y x vrednost Mizesovih deformacija,
x [mm] koordinata take na preseku 1,

a, b, c, d koeficijenti.
Vrednosti koeficijenata u funkcionalnoj zavisnosti (5) su prikazani u tabeli 6.2.

Koordinata x u jednainama za funkcionalnu zavisnost, predstavlja rastojanje take na
preseku u odnosu na poetak preseka. Kako bi se lake definisao poloaj taaka, vri se
preraunavanje koordinata u odnosu na spoj sfere i cilindra. Na slici 6.6 je poloaj spoja
sfere i cilindra odreen crnom vertikalnom linijom oznaenom nulom. Poloaj spoja
sfere i cilindra za presek 1 se nalazi na udaljenosti 42,663 mm od poetka preseka.
Kako se cilindar nalazi sa leve strane spoja (slika 6.6), za odreivanje tanog poloaja
take na cilindru za koju se eli izraunati deformacija, udaljenost od spoja se oduzima
od vrednosti 42,663 mm. Kako se sfera nalazi sa desne strane spoja (slika 6.6), za
odreivanje tanog poloaja take na sferi za koju se eli da izraunati deformacija,
udaljenost od spoja se dodaje na vrednost 42,663 mm. Ovako odreena vrednost
koordinate x se unosi u jednainu i odreuje se vrednost Mizesove deformacije.
99
Preraunavanje koordinata se sprovodi za sve preseke za oba sluaja funkcionalnih

zavisnosti.
Tabela 6.2. Polinomna funkcija za celu duinu preseka za aksijalnu silu od 30 kN
Funkcionalna zavisnost
y
Preseci
a
a b x
1 c x d x2
Koeficijenti
b
c
MPE*,
%
RMSE*
2 *
1
1,080E-03
0,033906 -0,000450 -0,036509 0,000382 2,884E-01 3,965E-02
2
9,035E-04
0,021601 -0,000308 -0,043220 0,000502 5,606E-01 7,667E-02
3
8,388E-04
0,014279 -0,000210 -0,045116 0,000529 7,329E-01 9,996E-02
4
9,663E-04
0,013145 -0,000189 -0,044910 0,000523 6,958E-01 9,335E-02
*Napomena:
MPE srednja procentualna greka (engl. Mean Percent Error),
RMSE koren srednje kvadratne greke (engl. Root Mean Square Error),
2 hi kvadrat (engl. reduced chi-square),
korelacioni odnos,
x 42,663 a, mm (a je rastojanje od preseka na spoju).
0,562
0,695
0,771
0,715
Dobro slaganje pretpostavljene funkcije zavisnosti sa vrednostima Mizesovih

deformacija su potvreni kroz vrednosti srednje procentualne greke, korena srednje
kvadratne greke, hi kvadrata i korelacionog odnosa prikazanih u tabeli 6.2.
Polinomna funkcija, koja opisuje promene Mizesove deformacije po celoj duini
preseka 1 za sva tri ventila pri maksimalnoj aksijalnoj sili, prikazana je na slici 6.8.
100
duinu preseka 1 za sva tri ventila za aksijalnu silu od 30 kN
Drugu funkcionalnu zavisnost za duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane spoja
sfera/cilindar najbolje opisuje polinomna funkcija:
y x
a b x
1 c x d x2 ,
(6)
gde je:
x [mm] koordinata take na preseku 1 i

101

spoja za aksijalnu silu od 30 kN
Preseci
a b x
1 c x d x2
Koeficijenti
b
c
MPE*,
%
RMSE*
a
d
1
0,012411
-0,00014
-0,043523 0,000497 1,746E-01 1,823E-02 7,066E-04
2
0,009561 -0,000107 -0,046735 0,000566 1,722E-01 1,798E-02 5,370E-04
3
0,008086 -0,000099 -0,046687 0,000559 2,841E-01 2,966E-02 6,252E-04
4
0,006317 -0,000062 -0,046742 0,000560 3,203E-01 3,313E-02 7,690E-04
*Napomena:
korelacioni odnos,
0,780
0,866
0,873
0,842

kvadratne greke, hi kvadrata i korelacionog odnosa prikazanih u tabeli 6.3. Poeljno je
da vrednosti srednje procentualne greke, korena srednje kvadratne greke i hi kvadrata
tee nuli.
Polinomna funkcija koja opisuje promene Mizesove deformacije za duinu preseka od
20 mm sa jedne i druge strane spoja, za presek 1 za sva tri ventila pri maksimalnoj sili,
prikazana je na slici 6.9.
102
Slika 6.9. Dijagram promene Mizesove deformacije u funkciji duine preseka 1, za

duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane spoja za aksijalnu silu od 30 kN
Na slici 6.10 je prikazana promena Mizesovih deformacija po duini preseka za razliite
vrednosti sila za ventil 1. Promena Mizesove deformacije je prikazana za vrednosti sila
od 10,5 kN (plava linija), 20,4 kN (crvena linija) i 30,1 kN (zelena linija). Vrednosti
prikazane na slici 6.10 su dobijene matematikim modelom definisanim u prethodnom
delu ovog poglavlja.
103
0.16
0.14
Mizesova deformacija, %
0.12
0.1
Vrednost
sile:
10.5 kN
0.08
20.4 kN
30.1 kN
0.06
0.04
0.02
0
20
30
40
50
Duina preseka, mm
60
70
Slika 6.10. Promena Mizesovih deformacija po duini preseka za razliite vrednosti sila
Na slici 6.11 je prikazana promena Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za sva tri
ispitivana ventila. Promena Mizesove deformacije je prikazana za maksimalnu vrednost
sile (30,1 kN). Vrednosti Mizesovih deformacija na slici 6.11 su predstavljene pomou
taaka za ventil 1 (plave take), ventil 2 (crvene take) i ventil 3 (zelene take).
104
0.25
0.2
0.15
Ventil 1, eksp
Ventil 2, eksp
Ventil 3, eksp
0.1
0.05
0
20
30
40
Duina preseka, mm
50
60
70
Slika 6.11. Promena Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za tri ispitivana ventila
za MM1 optereeno aksijalnom silom od 30 kN
Na slici 6.12 su prikazani matematiki modeli promene Mizesovih deformacija po
duini preseka 1 za sva tri ispitivana ventila. Promena Mizesove deformacije je
prikazana za maksimalnu vrednost sile (30,1 kN). Vrednosti Mizesovih deformacija na
slici 6.12 su predstavljene pomou linija za ventil 1 (plava linija), ventil 2 (crvene
linija) i ventil 3 (zelene linija).
105
0.2
0.18
0.16
0.14
Ventil 1
0.12
Ventil 2
0.1
Ventil 3
0.08
0.06
0.04
0.02
0
20
30
40
Duina preseka, mm
50
60
70
Slika 6.12. Matematiki modeli promene Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za

tri ispitivana ventila za MM1 optereeno aksijalnom silom od 30 kN
Na slici 6.13 su uporedno prikazani eksperimentalni rezultati i matematiki modeli
promene Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za sva tri ispitivana ventila koji su
pojedinano predstavljeni na slikama 6.11 i 6.12. Vrednosti Mizesovih deformacija su
prikazani za maksimalnu vrednost sile (30,1 kN), pri emu su istom bojom predstavljeni
rezultati za jedan ventil (take i linija).
106
0.25
0.2
Ventil 1
Ventil 2
0.15
Ventil 3
Ventil 1,
eksp
0.1
0.05
0
20
30
40
50
Duina preseka, mm
60
70
Slika 6.13. Uporedni prikaz eksperimentalnih rezultata i matematikog modela promene

Mizesovih deformacija po duini preseka 1 za tri ispitivana ventila za MM1 optereeno
aksijalnom silom od 30 kN
Za svaki korak optereivanja za taku 1 (stage point 1) prikazanu na slici 6.4 je mogue
oitati vrednosti pomeranja u Y pravcu i oitane vrednosti grafiki prikazati radi dalje
analize. Na slici 6.14 su prikazane vrednosti pomeranja u taki 1 kroz korake
optereivanja od 3 do 32. Koraci od 0 do 3 su izostavljeni iz statistike analize, jer su u
tim koracima vrednosti sila male i mogu se zanemariti. Korak 33 takoe nije uzet u
obzir, jer predstavlja neoptereeno, odnosno rastereeno stanje.
Kroz korake optereivanja za taku 1 prikazanu na slici 6.14 je provuena prava linija
koja daje najbolja poklapanja sa porastom vrednosti pomeranja u Y pravcu. Jednaina
koja najbolje opisuje porast vrednosti pomeranja u Y pravcu za ventil 1 je:
y 0.0082 x 0.2996 ,
(7)
gde je:
y, mm vrednost pomeranja u Y pravcu i
x korak optereivanja.
107
Kvalitet izabrane regresione prave je analiziran korienjem koeficijenta determinacije.

Koeficijent determinacije se odreuje pomou formule:
R
y y
y y
(8)
gde je:
yr vrednost procenjena pomou prave regresije,
yi originalna vrednost zavisne promenljive,
y aritmetika sredina.
Vrednost koeficijenta determinacije je mera jaine linearne veze i za vrednosti u opsegu

od 0,70 do 0,90 pokazuje tesnu vezu, dok za vrednosti preko 0,90 pokazuje vrlo tesnu
vezu.
Koeficijent determinacije regresione prave (6) iznosi R2 0.9896 .
Pomeranje u Y pravcu
0
10
15
20
25
30
35
Jednaina prave:
y = -0.0082x - 0.2996
R = 0.9896
Pomeranje u Y pravcu, mm
-0.1
-0.2
-0.3
Linear (Pomeranje u Y
pravcu)
-0.4
-0.5
-0.6
Korak optereivanja, /
108
Za svaki korak optereivanja za taku 1 (stage point 1) prikazanu na slici 6.7 je mogue
oitati vrednosti Mizesovih deformacija i oitane vrednosti grafiki prikazati, radi dalje
analize. Na slici 6.15 su prikazane vrednosti Mizesovih deformacija u taki 1 kroz
korake optereivanja od 3 do 32. Koraci od 0 do 3 su izostavljeni iz statistike analize,
jer u tim koracima vrednosti sila su male i mogu se zanemariti. Korak 33 takoe nije
uzet u obzir, jer predstavlja neoptereeno, odnosno rastereeno stanje.
koja daje najbolja poklapanja sa porastom vrednosti Mizesovih deformacija. Jednaina
koja najbolje opisuje porast vrednosti Mizesovih deformacija za ventil 1 je:
y 0.0068 x 0.01
(9)
gde je:
y, mm vrednost Mizesovih deformacija i
109
Mizesova deformacija
0.25
Jednaina prave:
Mizesova deforamcija, %
0.2
y = 0.0068x + 0.01
R = 0.9656
0.15
Mizesova
deformacija
0.1
Linear (Mizesova
deformacija)
0.05
0
0
10
20
30
40

Merno mesto 2, koje se odnosi na prirubnice 1 i 3 (slika 5.9), je izabrano radi

preciznijeg merenja pomeranja ventila u toku izlaganja aksijalnom optereenju
(sabijanju). Za merno mesto 2 su merene vrednosti pomeranja prirubnice 1 u pravcu Y
ose (u pravcu ose ventila) i ugaonog pomeranja ravni prirubnica 1 i 3.
Svaki ventil je analiziran u tri take i jednim ugaonim primitivom. Dve take su
postavljene na prirubnicu 1 (slika 5.9). Take 1 i 2 su na prirubnici 1 pozicionirane tako
da se nalaze na sredini debljine prirubnice i na suprotnim krajevima izmerenog polja.
Trea taka je postavljena na prirubnicu 3 (slika 5.9). Taka 3 je na bonoj prirubnici
postavljena u centar izmerenog polja. Ugaoni primitiv (slika 6.16) je definisan tako da
pokazuje ugao koji zaklapaju dve ravni (Plane 1 i Plane 2), ravni koje su paralelne
prirubnicama 1 i 3. Za sve taku i ugaoni primitiv su izmerene koordinate u
110
neoptereenom stanju, u toku optereivanja i rastereenom stanju, kao i prouzrokovana

pomeranja/deformacije.
Slika 6.16. Poloaj ravni koje definiu ugaoni primitiv za MM 2

Polje pomeranja prirubnica 1 i 3 u Y pravcu je prikazano na slici 6.17 za sluaj
optereenja maksimalnom silom od 30 kN. Na slici 6.17 je na ordinati prikazana skala
koja je data u mm, dok su na samoj slici prikazani i koordinatni sistem i ugaoni primitiv
(Angle 1). Takoe, za sve tri take na prirubnicama je prikazana i legenda sa
vrednostima pomeranja u x, y i z pravcu. Kao to se moe videti sa slike, polje sa
najveim pomeranjima u Y pravcu se nalazi sa leve strane prirubnice 1 i vrednosti
pomeranja iznose oko 0,3 mm. Za istu vrednost aksijalne sile, vertikalna pomeranja na
prirubnici 3 iznose oko 0,2 mm. Vrednost ugaonog pomeranja izmeu prirubnica 1 i 3
iznosi 0,078o za sluaj maksimalne vrednosti sile.
111
Slika 6.17. Polje pomeranja prirubnica 1 i 3 u Y pravcu za sluaj aksijalnog

optereenja od 30 kN
Vrednosti ugaonih pomeranja je mogue prikazati i pomou dijagrama. Dijagram
ugaonih pomeranja za ugaoni primitiv (Angle 1) je prikazan na slici 6.18. Vrednosti
ugaonih pomeranja (slika 6.18) su data u funkciji koraka optereivanja, odnosno za sve
korake od neoptereenog stanja do maksimalno optereenog i rastereenog stanja. Na
dijagramu je primetan kontinualan porast ugaonih pomeranja sa porastom sile i najvee
izmereno ugaono pomeranje iznosi 0,08o.
112
Slika 6.18. Dijagram ugaonog pomeranja u zavisnosti od koraka optereivanja za MM2

vertikalnih pomeranja za sve tri take je prikazan na slici 6.19. Vrednosti pomeranja u Y
pravcu (slika 6.19) su data u funkciji koraka optereivanja, odnosno za sve korake
(snimljene slike) od neoptereenog stanja do maksimalno optereenog i rastereenog
stanja. Na dijagramu je primetan kontinualan porast pomeranja u Y pravcu sa porastom
sile i najvee izmereno pomeranje je u taki 1 (Point 1, oznaen plavom bojom na
dijagramu) i iznosi 0,322 mm. Negativne vrednosti prikazane na dijagramu su zbog
smera koordinatnog sistema, odnosno smera Y ose.
113
Slika 6.19. Dijagram pomeranja u Y pravcu taaka na prirubnicama u zavisnosti od

koraka optereivanja za MM2 optereeno aksijalnom silom
Za svaku od taaka i ugaoni primitiv sa slike 6.17 je mogue i tabelarno prikazati
vrednosti pomeranja u Y pravcu i promene ugla. U tabeli 6.4 su prikazane vrednosti za
aksijalnu silu od 30 kN za ventil 1.
114
Tabela 6.4. Vertikalno pomeranje taaka na prirubnicama i ugao pomeranja izmeu

prirubnica
Y
koordinata
[mm]
Pomeranje
u Y pravcu
[mm]
Y
koordinata
[mm]
Pomeranje
u Y pravcu
[mm]
Y
koordinata
[mm]
Pomeranje
u Y pravcu
[mm]
Ugao
pomeranja
[deg]
Promena
ugla
pomeranja
[deg]
Ugao pomeranja [deg]
Stage (korak
optereivanja)
Ventil 1
Pomeranje u Y pravcu [mm]
Taka 1
Taka 2
Taka 3
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
+27,036
+27,016
+26,978
+26,951
+26,934
+26,921
+26,911
+26,898
+26,893
+26,883
+26,875
+26,864
+26,856
+26,849
+26,840
+26,832
+26,823
+26,816
+26,807
+26,799
+26,789
+26,783
+26,775
+26,767
+26,759
+26,751
+26,744
+26,736
+26,729
+26,720
+26,715
+26,713
+27,196
+0,000
-0,020
-0,058
-0,086
-0,102
-0,115
-0,125
-0,138
-0,144
-0,153
-0,161
-0,172
-0,180
-0,187
-0,196
-0,204
-0,214
-0,221
-0,229
-0,238
-0,247
-0,254
-0,261
-0,269
-0,277
-0,285
-0,292
-0,300
-0,307
-0,316
-0,321
-0,323
+0,159
+28,428
+28,433
+28,414
+28,394
+28,378
+28,368
+28,359
+28,349
+28,341
+28,332
+28,325
+28,314
+28,306
+28,299
+28,292
+28,284
+28,276
+28,268
+28,260
+28,250
+28,242
+28,235
+28,228
+28,222
+28,213
+28,205
+28,198
+28,190
+28,184
+28,176
+28,171
+28,170
+28,391
+0,000
+0,005
-0,014
-0,034
-0,050
-0,060
-0,069
-0,079
-0,087
-0,096
-0,103
-0,114
-0,122
-0,129
-0,136
-0,144
-0,152
-0,160
-0,168
-0,178
-0,186
-0,193
-0,200
-0,206
-0,215
-0,223
-0,230
-0,238
-0,243
-0,252
-0,257
-0,258
-0,037
-23,004
-22,996
-23,009
-23,028
-23,043
-23,052
-23,061
-23,070
-23,077
-23,083
-23,091
-23,099
-23,106
-23,112
-23,118
-23,125
-23,132
-23,139
-23,145
-23,152
-23,159
-23,165
-23,171
-23,178
-23,184
-23,192
-23,195
-23,202
-23,209
-23,215
-23,219
-23,220
-23,105
+0,000
+0,008
-0,005
-0,024
-0,039
-0,048
-0,057
-0,066
-0,073
-0,079
-0,087
-0,095
-0,102
-0,108
-0,114
-0,121
-0,128
-0,135
-0,141
-0,148
-0,155
-0,161
-0,167
-0,174
-0,180
-0,188
-0,191
-0,198
-0,205
-0,211
-0,215
-0,216
-0,101
89,527
89,537
89,550
89,556
89,565
89,565
89,565
89,566
89,571
89,570
89,578
89,573
89,576
89,580
89,584
89,580
89,581
89,589
89,586
89,587
89,589
89,592
89,594
89,594
89,600
89,599
89,595
89,604
89,605
89,606
89,608
89,605
89,522
+0,000
+0,010
+0,023
+0,029
+0,038
+0,038
+0,038
+0,039
+0,044
+0,043
+0,051
+0,046
+0,049
+0,053
+0,056
+0,053
+0,054
+0,062
+0,059
+0,060
+0,062
+0,065
+0,067
+0,067
+0,073
+0,072
+0,068
+0,077
+0,078
+0,079
+0,081
+0,078
-0,005
115
Merno mesto 3 (MM3) se nalazi uz prirubnicu 2, i kao i merno mesto 1, obuhvata i spoj
sfere i cilindra, ali je za razliku od MM1, geometrijski diskontinuitet manji, odnosno
blai je prelaz sa sfere na cilindar. Za MM3 su prikazani rezultati pomeranja u Y pravcu
(vertikalan pravac, paralelan pravcu sile optereenja) i Mizesovih deformacija.
Svaki ventil je analiziran sa 3 linijska preseka (sections) i jednom takom (stage point
1). Taka 1 (stage point 1) je postavljena na spoju sfere i cilindra. Duina svakog od
preseka odgovara vertikalnoj dimenziji mernog mesta, odnosno priblino oko 80 mm.
Preseci su definisani tako da se dva preseka nalaze na krajevima izmerenog polja, a
jedan u sredini. Svaki od preseka se u proseku sastoji od 60 taaka. Za svaku taku su
izmerene koordinate u neoptereenom stanju, u toku optereivanja i rastereenom
stanju, kao i prouzrokovana pomeranja/deformacije. Tako je merno mesto 3 optereeno
aksijalnom silom analizirano sa jednom pojedinano postavljenom takom i 9 preseka,
odnosno sa oko 540 taaka.
Polje pomeranja mernog mesta 3 u Y pravcu za sluaj optereenja maksimalnom silom
od 30 kN je prikazano na slici 6.20. Na ordinati slike 6.20 je prikazana skala koja ja data
u mm, dok su na samoj slici prikazani koordinatni sistem i poloaji poprenih preseka.
Negativne vrednosti prikazane na dijagramu su zbog smera koordinatnog sistema,
odnosno smera Y ose. Kao to se moe videti sa slike, polje sa najveim pomeranjem u
Y pravcu (plava boja) se nalazi na sfernom delu ventila. Pomeranje Y pravcu u toj zoni
iznosi oko 0,3 mm.
116

MM3
pomeranja u Y pravcu za svaki od poprenih preseka (slika 6.20) su dati na slici 6.21.
Vrednosti pomeranja u Y pravcu (slika 6.21) su data u funkciji duine poprenog
preseka. Kao to se vidi na dijagramu, vrednosti pomeranja u Y pravcu se smanjuju sa
udaljenjem od ravni simetrije ventila. Najvee vrednosti pomeranja (0,275 do 0,32 mm)
se javljaju u zoni sfernog dela ventila. Najmanje vrednosti pomeranja su u zoni
neposredno uz prirubnicu 2 i iznose od 0,24 do 0,28 mm. Negativne vrednosti prikazane
na dijagramu su zbog smera koordinatnog sistema, odnosno smera Y ose.
117

za MM3
Vrednosti pomeranja u Y pravcu za taku 1 (stage point 1) prikazanu na slici 6.20. je
mogue prikazati i u zavisnosti od vremena optereivanja. Tako je na slici 6.22
prikazana promena vrednosti pomeranja u Y pravcu od neopterenog stanja (strain stage
0), preko maksimalno optereenog stanja (strain stage 32) do rastereenog stanja (strain
stage 33). Porast vrednosti pomeranja u Y pravcu (slika 6.22) je prikazan za ventil 1.
118
Slika 6.22. Dijagram pomeranja u Y pravcu take 1 za sluaj aksijalnog optereenja za

MM3
Polje Mizesovih deformacija je prikazano na slici 6.23 za sluaj optereenja
maksimalnom silom od 30 kN. Na slici 6.23 je na ordinati prikazana skala koja je data u
%, dok su na samoj slici prikazani koordinatni sistem i poloaji poprenih preseka.
Najvee vrednosti Mizesovih deformacija se javljaju u zoni geometrijskih
diskontinuiteta, odnosno na spoju sfere i cilindra i iznose oko 0,12 do 0,15 %.
Udaljavanjem po x pravcu od ravni simetrije, smanjuje se i geometrijski diskontinuitet,
pa samim tim i vrednost deformacija kontinualno opada. Vrednosti Mizesovih
deformacija na sfernom delu ventila su gotovo zanemarljive.
119

MM3
Mizesovih deformacija za svaki od preseka je dat na slici 6.24. Vrednosti Mizesovih
deformacija (slika 6.24) su date u funkciji duine preseka. Kao to se vidi na dijagramu,
vrednosti Mizesovih deformacija su najvee na spoju sfer/cilindar i iznose od 0,10 do
0,15 %. Na sfernom delu ventila, deformacije su u granicama od 0,01 do 0,04 %. %.
120
Slika 6.24. Dijagram Mizesovih deformacija za sluaj aksijalnog optereenja za MM3

Vrednosti Mizesovih deformacija za taku 1 (stage point 1), prikazanu na slici 6.23 je
mogue prikazati i u zavisnosti od vremena optereivanja. Tako je na slici 6.25
prikazana promena vrednosti Mizesovih deformacija od neopterenog stanja (strain
stage 0), preko maksimalno optereenog stanja (strain stage 32) do rastereenog stanja
(strain stage 33). Porast vrednosti Mizesovih deformacija (slika 6.25) je prikazan za
ventil 1.
121
Slika 6.25. Dijagram Mizesovih deformacija take 1 za sluaj aksijalnog optereenja za

MM3
Za svaki korak optereivanja za taku 1 (stage point 1) prikazanu na slici 6.22 je
mogue oitati vrednosti pomeranja u Y pravcu i oitane vrednosti grafiki prikazati
radi dalje analize. Na slici 6.26 su prikazane vrednosti pomeranja u taki 1 kroz korake
optereivanja od 3 do 32. Koraci od 0 do 3 su izostavljeni iz statistike analize, jer u tim
koracima vrednosti sila male i mogu se zanemariti. Korak 33 takoe nije uzet u obzir,
jer predstavlja neoptereeno, odnosno rastereeno stanje.
Kroz korake optereivanja za taku 1 prikazanu na slici 6.26 je provuena prava linija,
koja daje najbolja poklapanja sa porastom vrednosti pomeranja u Y pravcu. Jednaina
koja najbolje opisuje porast vrednosti pomeranja u Y pravcu za ventil 1 je:
y 0.0055 x 0.113
(10)
gde je:
y, mm vrednost pomeranja u Y pravcu,
122
0
10
20
30
40
Jednaina prave:
Pomeranje u Y pravcu, mm
-0.05
y = -0.0055x - 0.113
R = 0.986
-0.1
-0.15
-0.2
Linear (Pomeranje u Y
pravcu)
-0.25
-0.3
-0.35
Za svaki korak optereivanja za taku 1 (stage point 1) prikazanu na slici 6.25 je
mogue oitati vrednosti Mizesovih deformacija i oitane vrednosti grafiki prikazati,
radi dalje analize. Na slici 6.27 su prikazane vrednosti Mizesovih deformacija u taki 1
kroz korake optereivanja od 3 do 32. Koraci od 0 do 3 su izostavljeni iz statistike
analize, jer u tim koracima vrednosti sila su male i mogu se zanemariti. Korak 33 takoe
nije uzet u obzir, jer predstavlja neoptereeno, odnosno rastereeno stanje.
koja daje najbolja poklapanja sa porastom vrednosti Mizesovih deformacija. Jednaina
koja najbolje opisuje porast vrednosti Mizesovih deformacija za ventil 1 je:
123
y 0.0018 x 0.0317
(11)
gde je:
y, mm vrednost Mizesovih deformacija,
Mizesova deformacija
0.1
0.09
Jednaina prave:
y = 0.0018x + 0.0317
R = 0.8295
Mizesova deforamcija, %
0.08
0.07
0.06
0.05
Mizesova
deformacija
Linear (Mizesova
deformacija)
0.04
0.03
0.02
0.01
0
0
10
20
30
40


Merno mesto 4 (MM4) se nalazi izmeu prirubnica 1 i 3. Za MM4 su prikazani rezultati
pomeranja u Y pravcu (vertikalan pravac, paralelan pravcu sile optereenja) i Mizesovih
deformacija.
Svaki ventil je analiziran sa 3 linijska preseka (sections). Duina svakog od preseka
odgovara vertikalnoj dimenziji mernog mesta, odnosno priblino oko 25 mm. Preseci su
124
definisani tako da se dva preseka nalaze na krajevima izmerenog polja, a jedan u

sredini. Svaki od preseka se u proseku sastoji od 20 taaka. Za svaku taku su izmerene
koordinate u neoptereenom stanju, u toku optereivanja i rastereenom stanju, kao i
prouzrokovana pomeranja/deformacije. Tako je merno mesto 4 optereeno aksijalnom
silom analizirano sa 9 preseka, odnosno sa oko 180 taaka.
Polje pomeranja mernog mesta 4 u pravcu Y je prikazano na slici 6.28 za sluaj
optereenja maksimalnom silom od 30 kN. Na ordinati slike 6.28 je prikazana skala
koja ja data u mm, dok su na samoj slici prikazani koordinatni sistem i poloaji
poprenih preseka. Negativne vrednosti prikazane na dijagramu su zbog smera
koordinatnog sistema, odnosno smera Y ose. Kao to se moe videti sa slike, polje sa
najveim vertikalnim pomeranjem (plava boja) se nalazi sa bone strane ventila.
Pomeranje u Y pravcu u toj zoni iznosi oko 0,2 mm.

MM4
125

pomeranja u Y pravcu za svaki od preseka (slika 6.28) su dati na slici 6.29. Vrednosti
pomeranja u Y pravcu (slika 6.29) su data u funkciji duine poprenog preseka. Kao to
se vidi na dijagramu, vrednosti pomeranja u Y pravcu se poveavaju sa udaljenjem od
ravni simetrije ventila. Najvee vrednosti pomeranja (oko 0,195 mm) se javljaju na
bonoj strani ventila. Najmanje vrednosti pomeranja su u zoni neposredno uz ravan
simetrije i iznose od 0,17 do 0,177 mm. Negativne vrednosti prikazane na dijagramu su
zbog smera koordinatnog sistema, odnosno smera Y ose.

za MM4
Polje Mizesovih deformacija je prikazano na slici 6.30 za sluaj optereenja
maksimalnom silom od 30 kN. Na slici 6.30 je na ordinati prikazana skala koja je data u
%, dok su na samoj slici prikazani koordinatni sistem i poloaji preseka. Najvee
vrednosti Mizesovih deformacija se javljaju u zoni neposredno uz prirubnicu 1 i iznose
126
oko 0,08 do 0,12 %. Udaljavanjem po x pravcu od ravni simetrije, smanjuje se vrednost


MM4
vrednosti Mizesovih deformacija su najvee u zoni neposredno uz prirubnicu 1 i iznose
do 0,11 %. Sa udaljavanjem od prirubnice 1 (slika 5.9), vrednost Mizesovih deformacija
kontinualno opada.
127

za MM4
6.2. Optereenje unutranjim pritiskom
Merno mesto 1 se nalazi na mestu spoja sfere i cilindra. Za MM1 su prikazani rezultati
Prilikom eksperimentalnih merenja, sistem automatski definie poloaj globalnog
koordinatnog sistema. Za potrebe analitike analize i dalje obrade rezultata, definisan je
novi poloaj globalnog koordinatnog sistema. Koordinatni poetak je postavljen na spoj
sfere i cilindra, pri emu je koordinata Y postavljena koaksijalno sa silom optereenja.
Taan poloaj koordinatnog sistema je prikazan na slici 6.1.
odgovara dimenziji mernog mesta, odnosno priblino iznosi 76 mm. Preseci su
128
definisani tako da se nalaze u preseku ravni koja je paralelna sa ojaanjem i povrine

samog ventila, odnosno 3D modela mernog mesta. Preseci su postavljeni na
meusobnoj udaljenosti od 4 mm. Svaki od preseka se u proseku sastoji od 45 do 68
taaka. Za svaku taku su izmerene koordinate u neoptereenom stanju, u toku
optereivanja i rastereenom stanju, kao i prouzrokovana pomeranja/deformacije. Tako
je merno mesto 1 optereeno unutranjim pritiskom analizirano sa 9 preseka, odnosno
sa 545 taaka.
Podaci dobijeni eksperimentalnim putem, prikazani su i grafiki za svaki od
karakteristinih preseka ventila u cilju dobija krivi deformacija u funkciji duine
preseka.
Polje Mizesovih deformacija je prikazano na slici 6.32 za sluaj optereenja unutranjim
pritiskom od 30 bar. Na slici 6.32 je na ordinati prikazana skala koja ja data u %, dok su
na samoj slici prikazani koordinatni sistem i poloaji poprenih preseka. Najvee
vrednosti Mizesovih deformacija se javljaju u zoni najveih geometrijskih
ojaanja, smanjuje se i geometrijski diskontinuitet, pa samim tim i vrednost deformacija
kontinualno opada.
129

30 bar za MM1
Na sfernom delu ventila, deformacije su u granicama od 0,01 do 0,02 %. Na

cilindrinom delu ventila, deformacije su vee nego na sfernom delu, i u granicama su
od 0,01 do 0,04 %. Vrednosti deformacija na cilindrinom delu (ka prirubnici)
kontinualno rastu.
Za svaki od poprenih preseka prikazanih na slici 6.32 je mogue i tabelarno prikazati
vrednosti Mizesovih deformacija za svaku od taaka koje se nalaze na duini preseka. U
tabeli 6.5 su prikazane vrednosti deformacija za sluaj optereenja unutranjim
pritiskom od 30 bar.
130
Tabela 6.5. Vrednosti Mizesovih deformacija za sluaj optereenja unutranjim
Duina
sekcije
[mm]
Mizesova
deformacija
[%]
Duina
sekcije
[mm]
Mizesova
deformacija
[%]
Section 3
Mizesova
deformacija
[%]
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
Section 1
Ventil 1
Section 2
Duina
sekcije
[mm]
Redni broj take

na preseku
pritiskom od 30 bar za MM1 za ventil 1
0,000
1,459
2,940
4,442
5,413
5,960
7,516
9,100
10,710
11,103
12,360
14,045
22,136
23,492
24,753
25,965
27,144
28,294
28,430
29,439
30,577
31,663
31,714
32,854
33,999
35,148
35,258
36,304
37,464
38,629
39,593
39,797
40,969
42,144
43,325
44,509
44,709
45,704
46,904
48,115
0,059
0,065
0,017
0,022
0,039
0,049
0,042
0,039
0,042
0,073
0,143
0,068
0,065
0,042
0,032
0,059
0,037
0,040
0,043
0,068
0,049
0,045
0,047
0,061
0,066
0,047
0,047
0,034
0,009
0,008
0,012
0,014
0,019
0,014
0,016
0,011
0,012
0,014
0,016
0,010
0,000
1,434
2,881
4,351
5,110
5,843
7,348
8,864
10,411
11,865
11,995
13,622
15,278
16,907
17,261
18,537
20,138
21,663
23,090
24,402
25,625
26,804
27,753
27,968
29,123
30,268
31,347
31,410
32,558
33,708
34,860
35,167
36,015
37,177
38,338
39,501
39,545
40,670
41,845
43,027
0,050
0,048
0,027
0,023
0,021
0,020
0,018
0,040
0,038
0,057
0,059
0,056
0,034
0,020
0,024
0,041
0,053
0,076
0,045
0,071
0,065
0,032
0,039
0,041
0,033
0,037
0,035
0,034
0,020
0,022
0,026
0,026
0,028
0,021
0,016
0,017
0,017
0,023
0,015
0,039
0,000
1,406
2,097
2,817
4,249
5,697
7,162
8,638
10,128
11,366
11,643
13,186
14,746
16,333
17,924
17,933
19,507
21,031
22,477
23,812
25,071
26,280
27,011
27,461
28,629
29,797
30,966
31,420
32,133
33,301
34,468
35,631
35,871
36,793
37,956
39,122
40,290
40,498
41,463
42,643
0,028
0,022
0,027
0,032
0,021
0,018
0,014
0,008
0,011
0,025
0,028
0,020
0,018
0,010
0,024
0,024
0,029
0,040
0,025
0,018
0,030
0,036
0,059
0,075
0,050
0,026
0,014
0,014
0,019
0,053
0,041
0,022
0,022
0,022
0,030
0,020
0,023
0,026
0,037
0,016
131
Ventil 1
Section 2
Duina
sekcije
[mm]
Mizesova
deformacija
[%]
Duina
sekcije
[mm]
Mizesova
deformacija
[%]
Section 3
Mizesova
deformacija
[%]
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
Section 1
Duina
sekcije
[mm]
Redni broj take

na preseku
49,334
50,561
51,793
51,890
53,034
54,282
55,537
56,800
58,070
59,351
60,646
61,951
63,261
64,576
65,899
67,232
68,512
68,581
69,946
70,411
71,340
72,767
74,211
75,660
/
/
/
/
0,020
0,010
0,005
0,006
0,013
0,012
0,013
0,025
0,017
0,021
0,029
0,013
0,024
0,035
0,030
0,019
0,019
0,019
0,023
0,018
0,007
0,027
0,034
0,071
/
/
/
/
44,212
44,796
45,404
46,603
47,812
49,030
50,259
51,495
52,319
52,730
53,975
55,228
56,489
57,757
59,034
60,322
61,620
62,925
64,242
65,571
66,912
68,271
69,641
71,019
72,417
73,844
75,283
/
0,022
0,023
0,024
0,024
0,012
0,035
0,014
0,020
0,015
0,013
0,017
0,022
0,010
0,012
0,016
0,017
0,011
0,014
0,011
0,013
0,010
0,004
0,017
0,012
0,011
0,009
0,030
/
43,828
45,025
46,226
46,261
47,437
48,659
49,889
51,125
52,365
53,610
54,864
55,156
56,130
57,407
58,687
59,972
61,267
62,575
63,899
65,232
66,578
67,935
69,303
70,680
72,074
73,486
74,908
76,343
0,036
0,013
0,019
0,018
0,015
0,017
0,013
0,014
0,015
0,006
0,024
0,023
0,018
0,017
0,016
0,013
0,008
0,008
0,008
0,011
0,007
0,005
0,008
0,011
0,009
0,009
0,014
0,033
Matematiki model
U cilju opisivanja prethodno prikazanih eksperimentalnih podataka odgovarajuom
matematikom funkcijom, tj. analitikim obrascem, izvrena je dalja obrada rezultata
ispitivanjem velikog broja regresionih modela za svaki od karakteristinih preseka.
Traena je to jednostavnija funkcija promene Mizesove deformacije po duini jednog
preseka na sva tri ispitivana ventila. Ekperimentalni rezultati za svaki od preseka su
aproksimirani
analitikim
obrascima
sa
zadovoljavajuom
tanou.
Obrada
eksperimentalnih rezultata je sprovedena metodama statistike analize, u cilju

132
utvrivanja relevantnih funkcionalnih zavisnosti posmatranih veliina i dobijanja

dijagrama.
Procena parametara matematikog modela je uraena za svaku funkcionalnu zavisnost
preseka kuita ventila. Procena paramatera modela je uraena korienjem metode
najmanjih kvadrata. Funkcija minimizacije koriena u analizi u okviru disertacije je
Levenberg-Marquardt algoritam.
Kako je poloaj odgovarajuih preseka isti na sva tri ispitivana ventila, funkcionalna
zavisnost Mizesovih deformacija od duine preseka je definisana za svaki od tri preseka
prikazanih na slici 6.32. Funkcionalna zavisnost za isti (jedan) presek je uraena za sva
tri ventila.
Funkcionalna zavisnost je uraena za dva sluaja. Prva funkcionalna zavisnost je
definisana za celu duinu preseka, odnosno za oblasti koje obuhvataju deformaciona
polja za sferu, cilindar i njihov spoj. Kako se najvee vrednosti deformacija javljaju na
spoju sfere i cilindra, fokus je u daljoj analizi stavljen na sam spoj i usku oblast oko
spoja. Tako je druga funkcionalna zavisnost definisana na duinu preseka od 20 mm sa
jedne i druge strane spoja sfera/cilindar.
Prvu funkcionalnu zavisnost za celu duinu preseka najbolje opisuje racionalna
polinomna funkcija:
y x
a b x
1 c x d x2
(12)
gde je:

133
Koordinata x u jednainama za funkcionalnu zavisnost predstavlja rastojanje take na

preseku u odnosu na poetak preseka. Kako bi se lake definisao poloaj taaka, vri se
preraunavanje koordinata u odnosu na spoj sfere i cilindra. Na slici 6.6 je poloaj spoja
sfere i cilindra odreen crnom vertikalnom linijom oznaenom nulom. Poloaj spoja
sfere i cilindra za presek 1 se nalazi na udaljenosti 25,965 mm od poetka preseka.
Kako se cilindar nalazi sa leve strane spoja (slika 6.6), za odreivanje tanog poloaja
take na cilindru za koju elimo da izraunamo deformaciju, udaljenost od spoja se
oduzima od vrednosti 25,965 mm. Kako se sfera nalazi sa desne strane spoja (slika 6.6),
za odreivanje tanog poloaja take na sferi za koju elimo da izraunamo
deformaciju, udaljenost od spoja se dodaje na vrednost 25,965 mm. Ovako odreena
vrednost koordinate x se unosi u jednainu (1) i odreuje se vrednost Mizesove
deformacije. Preraunavanje koordinata se sprovodi za sve preseke za oba sluaja
funkcionalnih zavisnosti.
Tabela 6.6. Polinomna funkcija za celu duinu preseka za unutranji pritisak od 30 bar
y
Preseci
a
a b x
1 c x d x2
Koeficijenti
b
c
MPE*,
%
RMSE*
2 *
7,509E-02
1,010E-02 4,346E-04
1
0,016422
0,000049
-0,036536 0,000704
1,616E-02
2,162E-03 2,232E-04
2
0,020865
-0,000051
-0,014090
0,000248
-3,103E-03
4,152E-04 1,232E-04
3
*Napomena:
korelacioni odnos,
0,023074
0,000078
-0,048868
0,001123
0,493
0,398
0,255

kvadratne greke, hi kvadrata i korelacionog odnosa koji su prikazani u tabeli 6.6.
Poeljno je da vrednosti srednje relativne procentualne greke, korena srednje kvadratne
greke i hi kvadrata tee nuli.
134
Polinomna funkcija koja opisuje promene Mizesove deformacije za celu duinu

preseka, za presek 1 pri maksimalnom unutranjem pritisku, prikazana je na slici 6.33.
duinu preseka 1 za unutranji pritisak od 30 bar
Drugu funkcionalnu zavisnost za duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane spoja
sfera/cilindar najbolje opisuje polinomna funkcija:
y x
a b x
1 c x d x2
(13)
gde je:

135

spoja za unutranji pritisak od 30 bar
Preseci
a b x
1 c x d x2
Koeficijenti
b
c
MPE*,
%
RMSE*
2 *
a
d
0,027789 -0,000510 -0,046574 0,000711 -1,321E-04 1,398E-05 5,410E-04
1
0,017200 -0,000331 -0,041750 0,000506 -3,862E-03 4,160E-04 2,307E-04
2
0,019885 -0,000283 -0,026492 0,000282 -2,191E-03 2,369E-04 1,424E-04
3
*Napomena:
korelacioni odnos,
0,484
0,397
0,150
Polinomna funkcija koja opisuje promene Mizesove deformacije za duinu preseka od

20 mm sa jedne i druge strane spoja, za presek 1 pri maksimalnom unutranjem pritisku,
prikazana je na slici 6.34.
Slika 6.34. Dijagram promene Mizesove deformacije u funkciji duine preseka 1 za

duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane spoja za unutranji pritisak od 30 bar
136
Merno mesto 3 (MM3) se nalazi uz prirubnicu 2 i, kao i merno mesto 1, obuhvata i spoj
blai je prelaz sa sfere na cilindar. Za MM3 su prikazani rezulati Mizesovih
deformacija.
odgovara dimenziji mernog mesta, odnosno priblino oko 70 mm. Preseci su definisani
tako da se dva preseka nalaze na krajevima izmerenog polja, a jedan u sredini. Svaki od
preseka se u proseku sastoji od 60 taaka. Za svaku taku su izmerene koordinate u
neoptereenom stanju, u toku optereivanja i rastereenom stanju, kao i prouzrokovana
pomeranja/deformacije. Tako je merno mesto 3 optereeno unutranjim pritiskom
analizirano sa 9 preseka, odnosno sa oko 540 taaka.
Polje Mizesovih deformacija je prikazano na slici 6.35 za sluaj optereenja unutranjim
pritiskom od 30 bar. Na slici 6.35 je na ordinati prikazana skala koja je data u %, dok su
na samoj slici prikazani koordinatni sistem i poloaji poprenih preseka. Najvee
vrednosti Mizesovih deformacija se javljaju u zoni geometrijskih diskontinuiteta,
odnosno na spoju sfere i cilindra i iznose oko 0,12 %. Udaljavanjem od ravni simetrije,
smanjuje se i geometrijski diskontinuitet, pa se samim tim i vrednost deformacija
kontinualno opada. Vrednosti Mizesovih deformacija na sfernom delu ventila su gotovo
zanemarljive.
137

30 bar za MM3
vrednosti Mizesovih deformacija su najvee na spoju sfer/cilindar i iznose do 0,12 %.
Na sfernom delu ventila, deformacije su ispod 0,04 %.
138
Slika 6.36. Dijagram Mizesovih deformacija za sluaj optereenja unutranjim

pritiskom od 30 bar za MM3
139
POGLAVLJE 7
REZULTATI NUMERIKE ANALIZE
Pored teorijskih i eksperimentalnih analiza, vrstoa kuita ravnog zapornog ventila je

analizirana i korienjem metode konanih elemenata (MKE). S obzirom na
kompleksnu geometriju kuita (esti geometrijski diskontinuiteti, prelazi, velike
krivine), bilo je neophodno to preciznije uraditi 3D model ventila (Slika 7.1a).
Kompjutersko modeliranje u ovom istraivanju zasnovano je na digitalizaciji 2D
karakteristinih poprenih preseka eksperimentalnog modela (slike 2.1 i 2.3), pri emu
je povezivanjem svih preseka dobijen 3D solid u kome je mogua formiranje i
reprezentacija geometrijski nepravilnih povrina kuita ventila. Formiranje 3D objekta
zasnovano je na povezivanju susednih preseka i automatskom generisanju nepravilnih
povina izmeu njih. Nepravilne povrine su od posebnog znaaja pri definisanju
geometrije pojedinih delova modela, npr. prelaza na spoju sfere i cilindra, jer oblik
znatno utie na celokupan proraun modela. U ovom poglavlju su prikazani rezultati
napona i deformacija usled delovanja aksijalne sile i unutranjeg pritiska na kuite
ventila. Geometrijski model napravljen je u programskom paketu Catia V5.
a)
b)
Slika 7.1. a) 3D model ventila; b) 3D model sa osloncima i pravcem dejstva aksijalne

sile
140
Trodimenzionalni model je posluio kao kalup za pravljenje mree konanih

elemenata. S obzirom da se radi o konstrukciji, ija geometrija ipak odstupa od klasine
ljuske, korien je element oblika tetraedra sa etiri vora. Razvijeno je vie numerikih
modela razliitih gustina mree kako bi se dobio optimalan broj elemenata. Broj
tetraedarskih elemenata u usvojenom MKE modelu ventila je 6921. Ova gustina mree
je izabrana tako da za to krae vreme daje rezultate koji konvergiraju (tj. dalje
poveanje broja elemenata ne utie bitno na rezultate). Mrea je pravljena
poluautomatski, odnosno u zonama gde su geometrijski prelazi (slika 7.2) i gde se
oekuje koncentracija napona, broj elemenata je progresivno poveavan, dok je u
mirnim zonama ostavljena retka mrea (sa manjim brojem elemenata). Kod modela
koji imaju nepravilnu geometriju, neophodno je korienje velikog broja konanih
elemenata i fine podele, kako bi se obuhvatila svaka znaajnija zakrivljenost modela.
Pre prorauna, vizuelnom kontrolom detaljno je proverena celokupna zapremina modela
svih vorova zbog moguih odstupanja i geometrijskih diskontinuiteta, koji mogu
izazvati nerealnu koncentraciju napona. Za potrebe analize metodom konanih
elemenata korien je softver Abaqus.
Slika 7.2. MKE model ventila sa oznaenim zonama poveane gustine mree
U toku numerikog prorauna, radi jednostavnosti i smanjenja vremena potrebnog za
rad procesora, analizirana je jedna polovina kuita ventila (slika 7.3). Analiza jedne
polovine kuita ventila je bila mogua, jer model ima jednu ravan simetrije, koja nije
samo geometrijska, ve predstavlja simetriju i po optereenjima i po osloncima. Uticaj
141
preostale polovine modela na analiziranu je predstavljen odgovarajuim konturnim

uslovima u ravni simetrije: svim vorovima u ovoj ravni je spreeno pomeranje u
poprenom pravcu u odnosu na ravan simetrije.
Na slici 7.3 prikazano je ta u praksi predstavlja diskretizacija domena. Pre definisanja
oslonaca i mree, svaka taka realnog deformabilnog objekta na levoj strani ima
beskonaan broj stepeni slobode (tj. nezavisnih promenljivih koje opisuju stanje
deformacije), dok svaka taka (vor) diskretizovanog modela na desnoj strani ima
konaan broj stepeni slobode. Deljenjem domena na konaan broj elemenata i vorova,
kontinuum se svodi na reiv matematiki model, iji vorovi imaju pomeranja koja
predstavljaju reakciju sistema na zadata optereenja i granine uslove. Vrednosti
pomeranja unutar samih konanih elemenata (izmeu vorova) odreuju se
interpolacijom vrednosti u samim vorovima i konanog broja parametara koji
predstavljaju osnovne nepoznate veliine. Sile ne mogu delovati po povrini konanog
elementa ili po nekoj njegovoj ivici, ve samo u vorovima. Za analizu i proraun
sistema konanih elemenata vae svi principi i postupci koji vae i za klasine diskretne
sisteme.
a)
b)
Slika 7.3. Model kuita ventila: a) pre diskretizacije i b) posle diskretizacije.

Numerika analiza je sprovedena za dva sluaja optereenja: ventil optereen
aksijalnom silom na prirubnici 1 (slika 5.9), koja simulira dilatacije cevovoda i ventil
optereen unutranjim pritiskom. U prvom sluaju dodatni konturni uslovi ukljuuju
oslonce na prirubnici 2 (slika 7.1b). Kada je model optereen unutranjim pritiskom,
142
spreeno je pomeranje slobodnim osloncima u dva vora, koja su postavljena daleko od

zone geometrijskih diskontinuiteta.
U okviru numerikih prorauna je upotrebljena linearno statika analiza. Deformacije
i naponi se linearno menjaju sa promenom optereenja tako da se rezultati mogu
ekstrapolirati za druge vrednosti optereenja. Pretpostavljeno je da se materijal ponaa u
granicama elastinosti, to je vie nego opravdano, jer su naponi od radnih optereenja
ventila ispod granice teenja u posmatranim zonama. Kroz eksperimentalne analize je i
potvreno da se materijal u toku optereenja nalazi u oblasti elastinosti. Naime, nakon
optereivanja ventila aksijalnom silom, izvreno je rastereivanje i snimanje sistemom
za optiko merenje deformacija. Snimak rastereenog ventila pokazuje da se kuite u
potpunosti vratilo u stanje jednako stanju pre optereenja.
7.1. Optereenje aksijalnom silom
Polje Mizesovih deformacija kuita ventila je prikazano na slici 7.4 za sluaj
optereenja aksijalnom silom od 30 kN. Na ordinati slike 7.4 je prikazana skala koja
pomnoena koeficijentom 100 daje procentualne vrednosti. Najvee vrednosti
Mizesovih deformacija se javljaju na mestu najveih geometrijskih diskontinuiteta i
iznose oko 0,18 %. Udaljavanjem od ojaanja (u x pravcu), smanjuje se i geometrijski
diskontinuitet, pa samim tim i vrednost deformacija kontinualno opada.
x100, %
Slika 7.4. Polje deformacija kuita ventila optereenog aksijalnom silom od 30 kN
143
Polje Mizesovih napona kuita ventila je prikazano na slici 7.5 za sluaj optereenja
aksijalnom silom od 30 kN. Na slici 7.5 je na ordinati prikazana skala Mizesovih
napona u MPa. Najvee vrednosti Mizesovih napona se javljaju na mestu najveih
geometrijskih diskontinuiteta i iznose oko 200 MPa.
MPa
Slika 7.5. Naponsko polje kuita ventila optereenog aksijalnom silom od 30 kN

Celo polje pomeranja u Y pravcu za kuita ventila je prikazano na slici 7.6 za sluaj
optereenja aksijalnom silom od 30 kN. Na slici 7.6 je na ordinati prikazana skala
pomeranja u mm. Najvee vrednosti pomeranja se javljaju na prirubnici i iznose oko
0,35 mm.
144
mm
Slika 7.6. Polje pomeranja u Y pravcu kuita ventila optereenog aksijalnom silom od
30 kN
U okviru ovog poglavlja su prikazani i rezultati Mizesovih deformacija i napona za

merna mesta 1, 3 i 4 koja su definisana u poglavlju 4 za sluaj optereenja aksijalnom
silom od 30 kN, kao i vrednosti pomeranja za merno mesto 2.
Polje Mizesovih deformacija i napona za merno mesto 1 je prikazano na slici 7.7 za

sluaj optereenja maksimalnom silom od 30kN. Vrednosti prikazane na ordinate slike
7.7a treba pomnoiti koeficijentom 100 kako bi se dobile procentualne vrednosti.
ojaanja (u x pravcu), smanjuje se i geometrijski diskontinuitet, pa se samim tim i
vrednost deformacija kontinualno opada. Na slici 7.7b je na ordinati prikazana skala
Mizesovih napona u MPa. Najvee vrednosti Mizesovih napona se javljaju na mestu
najveih geometrijskih diskontinuiteta i iznose oko 90 MPa.
145
x100, %
MPa
a)
b)
Polje pomeranja u Y pravcu za merno mesto 2 je prikazano na slici 7.8 za sluaj

optereenja aksijalnom silom od 30 kN. Na slici 7.8 je na ordinati prikazana skala
pomeranja u mm. Najvee vrednosti pomeranja se javljaju na prirubnici i iznose oko
0,35 mm.
mm
Slika 7.8. Polje pomeranja u Y pravcu mernog mesta 2 optereenog aksijalnom silom od
30 kN
146

Najvee vrednosti Mizesovih deformacija iznose oko 0,05 %. Na slici 7.9b je na
ordinati prikazana skala Mizesovih napona u MPa. Najvee vrednosti Mizesovih napona
i iznose oko 50 MPa.
x100, %
a)
MPa
b)

Najvee vrednosti Mizesovih deformacija iznose oko 0,05 %. Na slici 7.10b je
prikazana skala Mizesovih napona u MPa. Najvee vrednosti Mizesovih napona i iznose
oko 50 MPa.
147
a)
x100, %
b)
MPa
7.2. Optereenje unutranjim pritiskom
Celo polje Mizesovih deformacija kuita ventila je prikazano na slici 7.11 za sluaj
optereenja unutranjim pritiskom od 30 bar. Vrednosti prikazane na ordinate slike 7.11
treba pomnoiti koeficijentom 100 kako bi se dobile procentualne vrednosti. Najvee
vrednosti Mizesovih deformacija se javljaju na mestu najveih geometrijskih
diskontinuiteta i iznose oko 0,045 %. Udaljavanjem od ojaanja (u x pravcu), smanjuje
se i geometrijski diskontinuitet, pa samim tim i vrednost deformacija kontinualno
opada.
148
x100, %
Slika 7.11. Polje deformacija kuita ventila optereenog unutranjim pritiskom od 30

bar
Celo polje Mizesovih napona kuita ventila je prikazano na slici 7.12 za sluaj
optereenja unutranjim pritiskom od 30 bar. Na slici 7.12 je na ordinati prikazana skala
MPa
Slika 7.12. Polje napona kuita ventila optereenog unutranjim pritiskom od 30 bar
149
U ovo delu poglavlja su prikazani i rezultati Mizesovih deformacija i napona za merna

mesta 1 i 3 koja su definisana u poglavlju 4.

sluaj optereenja unutranjim pritiskom od 30 bar. Vrednosti prikazane na ordinate
slike 7.13a treba pomnoiti koeficijentom 100 kako bi se dobile procentualne vrednosti.
diskontinuiteta, odnosno na spoju sfere i cilindra i iznose oko 0,013 %. Udaljavanjem
od ojaanja (u x pravcu), smanjuje se i geometrijski diskontinuitet, pa se samim tim i
vrednost deformacija kontinualno opada. Na slici 7.13b je na ordinati prikazana skala
x100, %
a)
MPa
b)

sluaj optereenja unutranjim pritiskom od 30 bar. Vrednosti prikazane na ordinate
slike 7.14a treba pomnoiti koeficijentom 100 kako bi se dobile procentualne vrednosti.
Najvee vrednosti Mizesovih deformacija iznose oko 0,007 %. Na slici 7.14b je na
ordinati prikazana skala Mizesovih napona u MPa. Najvee vrednosti Mizesovih napona
iznose oko 8 MPa.
150
x100, %
a)
MPa
b)
7.3. Poreenje eksperimentalnih, numerikih i analitikih rezultata

Teorijska analiza vrstoe kuita ravnog zapornog ventila je sprovedena korienjem
procedure definisane u standardu SRPS EN 12516. Standardizovana procedura uzima u
obzir optereenje kuita ventila unutranjim pritiskom. U okviru standardne procedure
se odreuje debljina zida kuita na karakteristinim presecima (A-A, B-B, C-C itd.)
kao to je prikazano na slici 7.15. Rezultati teorijske analize su prikazani u poglavlju 2.
151
Gornja
strana
Donja
strana
Slika 7.15. Poloaj karakteristinih preseka kuita ventila

Na numerikom modelu je uraena analiza za svaki od karakteristinih preseka
korienih u teorijskoj analizi. U tabeli 7.1 su prikazani rezultati najveih vrednosti
Mizesovih napona i deformacija za sluaj optereenja ventila unutranjim pritiskom od
30 bar. Vrednosti napona i deformacija su prikazani za gornju i donju stranu preseka
kuita.
Tabela 7.1. Rezultati numerike analize kuita optereenog unutranjim pritiskom od
30 bar
presek
A-A
B-B
C-C
D-D
E-E
F-F
G-G
Mizesov napon, MPa

gore
dole
11,10
11,00
16,80
16,10
49,80
22,30
5,72
22,30
16,80
11,20
16,40
11,20
5,72
4,19
gore
dole
1.41E-02
9.44E-03
1.45E-02
1.4E-02
4.19E-02
2.33E-02
9.54E-03
1.87E-02
1.41E-02
9.44E-03
1.38E-02
9.40E-03
9.43E-03
4.26E-03
152
7.3.1. Pomeranje u Y pravcu usled kombinovanog optereenja
U okviru eksperimentalne analize su odreene vrednosti pomeranja u Y pravcu prilikom

optereivanja kuita aksijalnom silom. Merno mesto 2, koje obuhvata prirubnicu 1
(slika 4.9), je izabrano kao mesto gde je mogue najpreciznije odrediti pomeranje u Y
pravcu. U okviru numerike analize je odreeno pomeranje u Y pravcu na mernom
mestu 2 (prirubnici 1) za sluaj optereenja unutranjim pritiskom, aksijalnom silom i
kombinovanim optereenjem prethodna dva.
Za sluaj optereenja kuita ventila unutranjim pritiskom od 30 bar, pomeranje na
mernom mestu 2 (prirubnici 1) iznosi -0,003 mm (irenje). Za sluaj optereenja kuita
aksijalnom silom od 30 kN, pomeranje na mernom mestu 2 (prirubnici 1) iznosi
+0.373mm (sabijanje kuita).
Kada je ventil optereen kombinovanim optereenjem, unutranjim pritiskom od 30 bar
i aksijalnom silom od 30 kN, pomeranje prirubnice 1 u Y pravcu iznosi +0.370mm.
Pomeranja u Y pravcu za unutranji pritisak i aksijalno sabijanje su suprotnog smera i
po potrebi se mogu sabirati, kako bi se dobilo rezultujue pomeranje za kombinovano
optereenje.
7.3.2. Faktori koncentracije napona

Za mesta sa najveim geometrijskim diskontinuitetima, odnosno najveim vrednostima
napona, su definisani faktori koncentracije napona. Faktori koncentracije napona su
odreeni za sluaj optereenja unutranjim pritiskom i aksijalnom silom. Faktor
koncentracije napona je definisan kao odnos maksimalne vrednosti Mizesovog napona
na izabranom mestu i vrednosti nominalnog Mizesovog napona na mestu pravilne
geometrije (mesto sa najmanjom raspodelom napona).
Za sluaj optereenja unutranjim pritiskom, faktori koncentracije napona (FKNUP) su
odreeni na pozicijama tri geometrijska diskontinuiteta. Pozicije geometrijskih
153
diskontinuiteta (1, 2 i 3) su prikazani na slici 7.16. Na pozicijama 1 i 2 FKNUP iznosi

1,7, dok na poziciji 3 FKNUP iznosi 2,64.

optereenja unutranjim pritiskom
Za sluaj optereenja aksijalnom silom, faktori koncentracije napona (FKNA) su
odreeni na mestu dva geometrijska diskontinuiteta. Tana mesta geometrijskih
diskontinuiteta (1 i 2) su prikazani na slici 7.17. Na mestu 1 FKNA iznosi 2,51, dok na
mestu 2 FKNA iznosi 3,3.
154

optereenja aksijalnom silom
7.3.3. Faktori koncentracije deformacija
Za mesto spoja sfere i cilindra, odnosno za poziciju 1 na slici 7.16, definisani su faktori
koncentracije deformacija (FKD). Faktor koncentracije deformacija je odreen za sluaj
optereenja unutranjim pritiskom i aksijalnom silom. Faktor koncentracije napona je
definisan kao odnos maksimalne vrednosti Mizesove deformacije na izabranom mestu i
vrednosti nominalne Mizesove deformacije na mestu pravilne geometrije (mesto sa
najmanjom raspodelom deformacija). Faktori koncentracije deformacija su definisani
korienjem eksperimentalnih rezultata i rezultata dobijenih metodom konanih
elemenata.
Za sluaj optereenja unutranjim pritiskom, faktor koncentracije deformacija (FKDUP)
odreen korienjem eksperimentalnih rezultata iznosi 1.79, dok FKDUP odreen
korienjem rezultata dobijenih metodom konanih elemenata iznosi 1.65. Procentualno
odstupanje FKDUP iznosi 8.5 %.
155
Za sluaj optereenja aksijalnom silom, faktor koncentracije deformacija (FKDA)

odreen korienjem eksperimentalnih rezultata iznosi 2.62, dok FKDA odreen
korienjem rezultata dobijenih metodom konanih elemenata iznosi 2.49. Procentualno
odstupanje FKDA iznosi 5.2 %.
7.3.4. Poreenje numerikih i eksperimentalnih rezultata
Radi verifikacije numerikog modela, izvreno je poreenje eksperimentalnih i
numerikih rezultata. U Tabeli 7.2 je predstavljen uporedni prikaz rezultata dobijenih
metodom konanih elemenata i sistema za optiko merenje pomeranja i deformacija,
kao i procentualna odstupanja rezultata. Eksperimentalna ispitivanja, prikazana u tabeli
7.2, su izvrena na ventilu 3, pri emu su prikazani rezultati koji su karakteristini za
svako od mernih mesta. Vrednosti pomeranja u Y pravcu i Mizesovih deformacija su
prikazane za iste take na numerikom i eksperimentalnom modelu.
Tabela 7.2. Uporedni prikaz rezultata numerike i eksperimentalne analize
Metoda konanih
elemenata
Merno
mesto
1
Merno
mesto
2
Merno
mesto
3
Merno
mesto
4
Sistem za optiko
merenje pomeranja i
Procentualna razlika
deformacija
Pomeranje
Mizesova Pomeranje
uY
Mizesova
defomacija,
uY
pravcu,
defomacija
[%]
pravcu
[mm]
Pomeranje
uY
pravcu,
[mm]
Mizesova
defomacija,
[%]
0,241
0,105
0,298
0,14
19,1 %
25 %
0,280
0,330
15,1 %
0,05
0,07
28,6 %
0,05
0,07
28,6 %
156
7.3.5. Poreenje numerikih i analitikih rezultata

Analitiki proraun debljine zida kuita ventila korienjem standarda je sproveden za
sluaj optereenja unutranjim pritiskom. Korienjem analitikih obrazaca je mogue
odrediti vrednost napona za usvojenu debljinu zida kuita za izabrani popreni presek i
uporediti sa rezultatima dobijenim metodom konanih elemenata.
Analitiki proraun je pokazao da je najvea debljina zida kuita potrebna na
poprenom preseku E-E. Kako je deo poprenog preseka E-E oblika sfere, korienjem
analitikih obrazaca je odreena vrednost napona, za usvojenu debljinu zida kuita,
koja iznosi 6 MPa. Poreenjem sa vrednou napona dobijenog metodom konanih
elemenata, koja iznosi 5,72 MPa, procentualna odstupanja iznose 4,9 %.
Poreenje analitikih i numerikih rezultata je izvreno i za sferni deo kuita ventila.
Korienjem analitikih obrazaca je odreena vrednost napona na sferi, za usvojenu
debljinu zida kuita, koja iznosi 25.8 MPa. Poreenjem sa vrednou napona dobijenog
metodom konanih elemenata, koja iznosi 23 MPa, procentualna odstupanja iznose 12,2
%.
157
POGLAVLJE 8
DISKUSIJA REZULTATA
Dosadanja istraivanja u oblasti opreme pod pritiskom, odnosno merenja i odreivanja

napona i deformacija struktura kompleksne geometrije su se oslanjala na analitike
proraune najee bazirane na teoriji ljuski, numerike proraune upotrebom
raunarskih softvera i konvencionalne eksperimentalne metode. Kao jedan od najeih
zakljuaka u svojim radovima, istraivai su naveli nepostojanje adekvatnih
eksperimentalnih rezultata u postojeoj literaturi, odnosno iskazali potrebu za detaljnom
eksperimentalnom analizom kritinih mesta za koje nije mogue precizno odrediti
veliine pomeranja, deformacija ili napona upotrebom analitikih obrazaca ili
numerikih modela.
Ogranienja korienih eksperimentalnih metoda su se ogledala u vie aspekata. Prvo,
za analizu geometrijskih diskontinuiteta, najee su koriene standardizovane
epruvete sa pripremljenim diskontinuitetima i ispitivane na istezanje. Na osnovu
dobijenih rezultata su pravljeni dijagrami sa faktorima koncentracije napona, koji su
kasnije primenjivani na probleme geometrijski kompleksnih struktura. Ovakav pristup
je davao samo okvirna reenja, koja nisu bila dovoljno precizna i tana. Drugo,
eksperimenti su sprovoeni konvencionalnim metodama. Ogranienje konvencionalnih
metoda je lokalno merenje, odnosno dobijanje vrednosti merenih veliina samo u jednoj
taki. Tree, merenja su vrena samo u blizini geometrijskih diskontinuiteta, a ne na
samim spojevima, tako da nije bilo mogue merenje najveih vrednosti deformacija.
Jedan od ciljeva ove teze je upravo taj da prevazie navedene eksperimentalne
probleme, odnosno da pokae da je mogue primeniti relativno novu metodu digitalne
korelacije slika na sluajeve ispitivanja struktura kompleksne geometrije u oblasti
cevovodne armature. Metoda korelacije digitalnih slika, prevazilazi ogranienja metode
mernih traka i omoguava merenje celih polja pomeranja i deformacija. Jednim
158
eksperimentalnim merenjem se dobija velika koliina podataka koja zamenjuje vie

desetina/stotina mernih traka i znaajno smanjuje vreme pripreme eksperimenta, a
samim tim i trokove. S druge strane, kako se metodom konanih elemenata dobija
kompletno polje pomeranja i deformacija, sama verifikacija se mnogo jednostavnije
sprovodi poreenjem sa rezultatima koji su predstavljeni na isti nain. Eksperimentalno
merenje celih polja deformacija omoguuje precizno odreivanje mesta kritinih,
odnosno najveih deformacija, kao i pravce glavnih deformacija koje omoguava bolju
teorijsku analizu kompleksnih struktura.
Soden i grupa autora su u svom radu [16] prikazali rezultate eksperimentalne i

numerike analize raspodele deformacija na sfernoj posudi od fiberglasa sa radijalno
postavljenim prikljukom. Eksperiment je izvren korienjem mernih traka,
postavljenih na spoljanjoj i unutranjoj povrini posude u uzdunom i obodnom
pravcu. Posuda je optereena unutranjim pritiskom. Analitika analiza je sprovedena
pod istim uslovima kao i eksperimentalna analiza, radi poreenja rezultata, pri emu su
vrednosti unutranjeg pritiska izabrane tako da materijal posude bude u zoni
elastinosti. Eksperimentalni rezultati, kao i rezultati dobijeni metodom konanih
elemenata su dati na slici 1.15, gde je prikazana raspodela uzdunih i obodnih
deformacija za posudu bez ojaanja optereenu unutranjim pritiskom od 83 kPa. Kao
to se vidi sa slike 1.15, najvee vrednosti deformacija se javljaju na spoju
sfera/prikljuak. Poredei raspored najveih deformacija sa eksperimentalnim
rezultatima na kuitu ventila dobijenim u okviru disertacije, odnosno na spoju
sfera/cilindar kuita, rezultati u radu [16] pokazuju isti trend porasta deformacija na
mestu geometrijskog diskontinuiteta.
Raspodela deformacija u radu [16], dobijena analitikim putem se dobro slae sa
eksperimentalnim rezultatima, osim za oblast spoja sfere i prikljuka. Na slici 1.15 se
moe primetiti da eksperimentalni rezultati u oblasti spoja sfera/cilindar imaju vee
vrednosti u odnosu na numerike rezultate u istoj oblasti. Takoe, potrebno je naglasiti
da su eksperimentalni rezultati u radu [16] lokalnog karaktera, odnosno prikazuju
vrednosti deformacija u jednoj taki, za razliku od sistema za optiko merenje
deformacija koje prikazuje celo polje deformacija.
159
Kuite ravnog zapornog ventila je izraeno od sivog liva. Livena gvoa su legure
eleza sadrajem ugljenika veim od 2,1 % [83]. Sivo liveno gvoe se obrazuje kada
koliina ugljenika u leguri pree vrednost koja se moe rastvoriti u austenitu.
Mehanika svojstva sivog livenog gvoa zavise od strukture metalne osnove, kao i od
vrste, rasporeda i koliine grafita. to je manje grafita, to su grafitne lamele sitnije i u
veem stepenu izolovane, to su bolja mehanika svojstva. Grafitne lamele se ponaaju
kao tanke prsline u strukturi sivog liva, sa otrim krajevima koji predstavljaju izvor
koncentracije napona pri zatezanju, zbog ega sivi liv ima malu zateznu vrstou i
ilavost, a izduenje od samo 1 % i manje. Materijal kuita ravnog zapornog ventila je
GG25 (EN GJL-250), ije se izduenje u trenutku loma nalazi u granicama od 0,3 do
0,8 %. Imajui na umu prethodno navedene karakteristike materijala kuita ventila,
oekivane su male vrednosti deformacija prilikom eksperimentalnih merenja.
Eksperimentom je pokazano da su najvee deformacije koje su izmerene na kuitu oko
0,22 %, to se slae sa poetnim pretpostavkama vezanim za materijale.
Diskusija eksperimentalnih rezultata doktorske disertacije

U okviru disertacije je uraena eksperimentalna analiza kuita ventila optereenog
aksijalnom silom i unutranjim pritiskom. Eksperiment je sproveden na tri ventila istih
dimenzija i radnih parametara. Za sluaj optereenja aksijalnom silom, eksperimentalno
merenje je sprovedeno na etiri merna mesta (MM1, MM2, MM3 i MM4), kao to je to
definisano u poglavlju 5 (slike 5.9 i 5.10). Za sluaj optereenja unutranjim pritiskom,
eksperimentalno merenje je sprovedeno na dva merna mesta (MM1 i MM2), kao to je
to definisano u poglavlju 5 (slike 5.9 i 5.10).
Merno mesto 1 se nalazi na mestu spoja sfere i cilindra. Za MM1 optereeno aksijalnom
silom su prikazani rezultati pomeranja u Y pravcu i Mizesovih deformacija. Svaki
ventil je analiziran sa 4 linijska preseka za sluaj optereenja aksijalnom silom, odnosno
3 linijska preseka za sluaj optereenja unutranjim pritiskom. U poglavlju 6 su
prikazani rezultati sa jednog reprezentativnog uzorka. Polje pomeranja u Y pravcu (slika
6.2) na sva tri ispitivana ventila pokazuje istu prostornu raspodelu najveih i najmanjih
160
pomeranja, s tim da se vrednosti najveih pomeranja razlikuju. Vrednosti pomeranja u

Y pravcu se za sva tri ventila nalaze u oblasti ispod prirubnice 1 i u granicama su od 0,3
do 0,5 mm. Razlike u vrednostima pomeranja se objanjavaju injenicom da mehanike
karakteristike materijala od kojih su napravljeni ventili nisu identine. Sa dijagrama 6.3
se vidi da se sa udaljavanjem od ojaanja, smanjuju i vrednosti pomeranja. Kuite
ventila uz prirubnicu 1 i 2 nije simetrino, kao i kuite ventila uz prirubnicu 3 s jedne i
sfernog dela sa druge strane (slika 8.1). Geometrijska asimetrinost kuita je razlog
smanjenja vrednosti pomeranja sa udaljavanjem od ojaanja, odnosno objanjenje za
najmanje vrednosti pomeranja na spoju sfera/cilindar.
Polje Mizesovih deformacija (slika 6.5) na sva tri ispitivana ventila optereena
aksijalnom silom i unutranjim pritiskom pokazuje istu prostornu raspodelu najveih i
najmanjih deformacija, s tim da se vrednosti najveih Mizesovih deformacija razlikuju.
Maksimalne vrednosti deformacija se nalaze na spoju sfera/cilindar. Za sluaj
optereenja aksijalnom silom vrednosti Mizesovih deformacija su u granicama su od
0.15 do 0,22 %. Vrednosti maksimalnih Mizesovih deformacija na ventilima 1 i 2 su u
granicama od 0,21 do 0,22 %, dok je na ventilu 3 maksimalna vrednost Mizesovih
deformacija oko 0,15 %. Za sluaj optereenja unutranjim pritiskom vrednosti
Mizesovih deformacija su do 0,105 %. Vrednosti maksimalnih Mizesovih deformacija
na ventilima 1 i 2 su u granicama od 0,08 do 0,10 %, dok je na ventilu 3 maksimalna
vrednost Mizesovih deformacija oko 0,05 %. Razlika u vrednostima maksimalnih
deformacija na ventilima 1 i 2 i na ventilu 3 nastaje zbog razlika u mehanikim
karakteristikama materijala kuita ventila, odnosno iako su kuita od istog materijala,
proizvedena su u razliitim serijama, to i dovodi do odstupanja rezultata u
eksperimentalnim merenjima.
Na slici 6.6 je prikazan dijagram Mizesovih deformacija za svaki od preseka na

maksimalnom optereenju aksijalnom silom. Maksimalne vrednosti deformacija se
nalaze na spoju sfere i cilindra. Na presecima se te oblasti nalaze na udaljenosti od 45
mm od nulte take preseka. Levo od maksimalnih vrednosti su prikazane deformacije na
cilindru, a sa desne strane su vrednosti deformacija na sferi. Sa dijagrama se vidi da su
vrednosti deformacija na cilindru vee nego vredsnoti deformacija na sferi. Mnogi
161
autori su se bavili problematikom vezanom za spoj sfere i cilindra i u svojim radovima

[6, 7, 11] su prikazali rezultate koji eksperimentalna istraivanja u ovoj disertaciji
potvruju.
Merno mesto 2 (MM2) su dve prirubnice 1 i 3. Za merno mesto 2 su merene vrednosti
pomeranja gornje prirubnice u Y pravcu i ugaonog pomeranja ravni dve prirubnice, a u
poglavlju 6 su prikazani rezultati sa jednog uzorka. Svaki ventil je analiziran sa tri take
i jednim ugaonim primitivom. Ugaoni primitiv pokazuje ugao koji zaklapaju dve ravni
koje su paralelne prirubnicama 1 i 3 (slika 6.16). Take 1 i 2 su postavljene na
prirubnicu 1, dok je taka 3 postavljena na prirubnicu 3. Iako se nalaze na istoj
prirubnici, pomeranje u Y pravcu se razlikuje kod taaka 1 i 2. Do razlike u
pomeranjima u Y pravcu dolazi usled asimetrinosti kuita ventila u pravcu delovanja
aksijalne sile na delu kod prirubnice 3 i sfernog dela kuita (slika 8.1).
Slika 8.1. Presek kuita ventila po ravni simetrije
162
Merno mesto 3 (MM3) se nalazi uz prirubnicu 2 i, kao i merno mesto 1, obuhvata i spoj
blai je prelaz sa sfere na cilindar. Za MM3 optereeno aksijalnom silom su prikazani
rezultati pomeranja u Y pravcu i Mizesovih deformacija, dok su za optereenje
unutranjim pritiskom prikazani rezultati Mizesovih deformacija. Svaki ventil je
analiziran sa 3 linijska preseka, a u poglavlju 6 su prikazani rezultati sa jednog
reprezentativnog uzorka. Polje pomeranja u Y pravcu (slika 6.20) na sva tri ispitivana
ventila pokazuje istu prostornu raspodelu najveih i najmanjih pomeranja, s tim da se
vrednosti najveih pomeranja razlikuju. Vrednosti pomeranja u Y pravcu se za sva tri
ventila nalaze na sfernom delu kuita i u granicama su od 0,27 do 0,32 mm. Razlike u
vrednostima pomeranja se objanjavaju injenicom da mehanike karakteristike
materijala od kojih su napravljeni ventili nisu identine. Sa dijagrama 6.21 se vidi da se
sa udaljavanjem od ravni simetrije, smanjuju i vrednosti pomeranja. Kuite ventila uz
prirubnicu 1 i 2 nije simetrino, kao i kuite ventila uz prirubnicu 3 s jedne i sfernog
dela sa druge strane (slika 8.1). Geometrijska asimetrinost kuita je razlog smanjenja
vrednosti pomeranja sa udaljavanjem od ravni simetrije, odnosno objanjenje za
najmanje vrednosti pomeranja na bonoj strain ventila.
aksijalnom silom i unutranjim pritiskom pokazuje istu prostornu raspodelu najveih i
najmanjih deformacija, s tim da se vrednosti najveih Mizesovih deformacija razlikuju.
Maksimalne vrednosti deformacija se nalaze na spoju sfera/cilindar. Za sluaj
optereenja aksijalnom silom vrednosti Mizesovih deformacija su u granicama su od
0,10 do 0,15 %. Vrednosti maksimalnih Mizesovih deformacija na ventilima 1 i 2 su u
granicama od 0,13 do 0,15 %, dok je na ventilu 3 maksimalna vrednost Mizesovih
deformacija oko 0,10 %. Za sluaj optereenja unutranjim pritiskom vrednosti
Mizesovih deformacija su u granicama su od 0,08 do 0,12 %. Vrednosti maksimalnih
Mizesovih deformacija na ventilima 1 i 2 su u granicama od 0,10 do 0,12 %, dok je na
ventilu 3 maksimalna vrednost Mizesovih deformacija oko 0,08 %. Razlika u
vrednostima maksimalnih deformacija na ventilima 1 i 2 i na ventilu 3 nastaje zbog
razlika u mehanikim karakteristikama materijala kuita ventila, odnosno iako su
kuita od istog materijala, proizvedena su u razliitim serijama, to i dovodi do
odstupanja rezultata u eksperimentalnim merenjima.
163
Merno mesto 4 (MM4) se nalazi izmeu prirubnica 1 i 3. Za MM4 su prikazani rezultati

pomeranja u Y pravcu i Mizesovih deformacija. Svaki ventil je analiziran sa 3 linijska
preseka, a u poglavlju 6 su prikazani rezultati sa jednog reprezentativnog uzorka. Polje
pomeranja u Y pravcu (slika 6.28) na sva tri ispitivana ventila pokazuje istu prostornu
raspodelu najveih i najmanjih pomeranja, s tim da se vrednosti najveih pomeranja
razlikuju. Vrednosti pomeranja u Y pravcu se za sva tri ventila su u granicama od 0,2 do
0,3 mm. Razlike u vrednostima pomeranja se objanjavaju injenicom da mehanike
karakteristike materijala od kojih su napravljeni ventili nisu identine.
aksijalnom silom pokazuje istu prostornu raspodelu najveih i najmanjih deformacija, s
tim da se vrednosti najveih Mizesovih deformacija razlikuju. Maksimalne vrednosti
deformacija se nalaze u oblasti uz prirubnicu 1. Za sluaj optereenja aksijalnom silom
vrednosti vrednosti Mizesovih deformacija su u granicama su od 0,08 do 0,12 %.
Vrednosti maksimalnih Mizesovih deformacija na ventilima 1 i 2 su u granicama od
0,09 do 0,12 %, dok je na ventilu 3 maksimalna vrednost Mizesovih deformacija oko
0,08 %. Razlika u vrednostima maksimalnih deformacija na ventilima 1 i 2 i na ventilu
3 nastaje zbog razlika u mehanikim karakteristikama materijala kuita ventila,
odnosno iako su kuita od istog materijala, proizvedena su u razliitim serijama, to i
dovodi do odstupanja rezultata u eksperimentalnim merenjima.
U cilju opisivanja eksperimentalnih rezultata izmerenih na mernom mestu 1, izvrena je
matematika analiza regresionih modela za svaki od karakteristinih preseka. Analiza je
sprovedena za sluaj optereenja aksijalnom silom i unutranjim pritiskom.
Matematiki model promene Mizesovih deformacija po duini istog preseka na sva tri
kuita ventila najbolje opisuje polinomna funkcija definisana u poglavlju 6, pri emu
su vrednosti parametara funkcije prikazani u tabelama 6.2, 6.3, 6.8 i 6.9. Procena
parametara polinomne funkcije je uraena korienjem metode najmanjih kvadrata,
odnosno korienjem Levenberg-Marquardt algoritma. Kvalitet izabrane funkcije je
analiziran korienjem srednje procentualne greke (MPE), korena srednje kvadratne
greke (RMSE) i hi kvadrata.
164
Za matematiki model, za sluaj optereenja aksijalnom silom, vrednosti srednje

procentualne greke su u opsegu od 1,642E-03 do 7,329E-03, vrednosti korena srednje
kvadratne greke su u granicama od 1,706E-02 do 9,996E-02, dok su vrednosti hi
kvadrata u granicama 5.370E-04 do 1.080E-03. Manje vrednosti srednjih procentualnih
greaka, korena srednjih kvadratnih greaka i hi kvadrata se javljaju za drugu
funkcionalnu zavisnost, odnosno za duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane
spoja. Manje vrednosti greaka se javljaju zbog injenice da druga funkcionalna
zavisnost ne uzima u obzir uticaj prelaza sa cilindrinog dela na prirubnicu 1, ve samo
spoj i oblast neposredno uz spoj. Svi parametri procene polinomne funkcije su
zadovoljavajuih vrednosti.
Za matematiki model, za sluaj optereenja unutranjim pritiskom, vrednosti srednje
procentualne greke su u opsegu od -1.321E-06 do 7.509E-04, vrednosti korena srednje
kvadratne greke u granicama od 1.398E-05 do 1.010E-02 dok su vrednosti hi kvadrata
u granicama od 1.232E-04 do 5.410E-04. Manje vrednosti srednjih procentualnih
greaka, korena srednjih kvadratnih greaka i hi kvadrata se javljaju za drugu
funkcionalnu zavisnost, odnosno za duinu preseka od 20 mm sa jedne i druge strane
spoja. Manje vrednosti greaka se javljaju zbog injenice da druga funkcionalna
zavisnost ne uzima u obzir uticaj prelaza sa cilindrinog dela na prirubnicu 1, ve samo
spoj i oblast neposredno uz spoj. Svi parametri procene polinomne funkcije su
zadovoljavajuih vrednosti.
Za sluaj optereenja aksijalnom silom, za merna mesta 1 i 3, odreene su jednaine
koje opisuju promene pomeranja u Y pravcu ili Mizesovih deformacija u zavisnost od
koraka optereivanja. Kvalitet izabrane funkcije je analiziran korienjem koeficijenta
determinacije ( R 2 ). Vrednosti koeficijenta determinacije za merno mesto 1 iznose
R2 0.9896 (pomeranje u Y pravcu) i R2 0.9656 (Mizesova deformacija). Vrednosti

koeficijenta determinacije za merno mesto 3 iznose R2 0.986 (pomeranje u Y pravcu)
i R2 0.8295 (Mizesova deformacija). Vrednosti koeficijenta determinacije su
zadovoljavajue za sve analizirane sluajeve. Korienjem navedenih funkcionalnih
zavisnosti (jednaina prave) je pokazano da je ponaanje kuita ventila optereenog
165
aksijalnom silom na sabijanje linearno, odnosno da je linearna zavisnost promene

deformacije sa porastom aksijalne sile.
Diskusija numerikih rezultata
Dobijeni rezultati napona primenom MKE esto predstavljaju krajnji podatak u analizi
uz predhodnu eksperimentalnu verifikaciju celokupne metode. Veliki problem
predstavlja usavravanje eksperimentalnih metoda za proveru rezultata dobijenih
metodom konanih elemenata. Reenja dobijena MKE su priblina ili aproksimativna
reenja. Zato je potrebno postaviti pitanje njihove tanosti uzimajui u obzir niz
pretpostavki. Pod pojmom tanosti se podrazumeva odstupanje priblinog od tanog
reenja. Verifikacija numerikog modela uraena je poreenjem dobijenih vrednosti
pomeranja korienjem 3D optike bezkontaktne metode, s obzirom da su vrednosti
pomeranja direktno merene.
Metodom konanih elemenata je analizirano kuite ventila optereenog aksijalnom
silom, unutranjim pritiskom i kombinovanim optereenjem aksijalne sile i unutranjeg
pritiska. Analiza je sprovedena na numerikom modelu sastavljenom od tetraedarskih
konanih elemenata. Pretpostavljeno je da se materijal ponaa u granicama elastinosti
to je vie nego opravdano jer su naponi od radnih optereenja ventila ispod napona
teenja u posmatranim zonama. Kroz eksperimentalne analize je i potvreno da se
materijal u toku optereenja nalazi u oblasti elastinosti.
U okviru MKE analize su prikazane vrednosti deformacija i Mizesovih napona za celo

kuite ventila, kao i za merna mesta definisana u poglavlju 5. Najvee vrednosti
deformacija i napona se javljaju na mestu najveih geometrijskih diskontinuiteta, na
prelazu kuita izmeu prirubnica 1 i 3. Za sluaj optereenja aksijalnom silomod 30
kN, vrednosti napona iznose 90 MPa, a deformacija 0,11 %. Za sluaj optereenja
unutranjim pritiskom od 30 bar, vrednosti napona iznose 55,4 MPa, a deformacija
0,046 %. S obzirom na izuzetno izraen geometrijski prelaz i mali radijus zaobljenja, na
porast napona utiu i oblik i dimenzije konanih elementa koji poveavaju vrednosti u
odnosu na oekivane.
166
Posmatrajui definisana merna mesta, najevee vrednosti napona i deformacija se

javljaju na mernom mestu 1, gde se i nalazi geometrijski diskontinuitet spoja sfere i
cilindra. Najvee vrednosti napona na mernom mestu 1 za sluaj optereenja aksijalnom
silom iznose oko 90 MPa, odnosno najvee vrednosti deformacija oko 0,11 %. Najvee
vrednosti napona na mernom mestu 1 za sluaj optereenja unutranjim pritiskom
iznose oko 8 MPa, odnosno najvee vrednosti deformacija oko 0,007 %. Vrednosti
napona za sva merna mesta na kuitu ventila su manje od vrednosti konvencionalnog
napona teenja materijala sivog liva od kojeg je izraeno kuite.
U okviru rada je izvrena i analiza pomeranja prirubnice 1 za sluaj optereenja
kombinovanim optereenjem aksijalne sile i unutranjeg pritiska, kao i poreenje sa
pojedinanim sluajevima optereenja. Za sluaj optereenja kuita ventila unutranjim
pritiskom od 30 bar, pomeranje na mernom mestu 2 (prirubnici 1) iznosi -0,003 mm
(kretanje je ka spolja). Za sluaj optereenja kuita aksijalnom silom od 30 kN,
pomeranje na mernom mestu 2 (prirubnici 1) iznosi +0.373mm (sabijanje kuita). Kada
je ventil optereen kombinovanim optereenjem, unutranjim pritiskom od 30 bar i
aksijalnom silom od 30 kN, pomeranje prirubnice 1 u Y pravcu iznosi +0.370mm.
Pomeranja u Y pravcu za unutranji pritisak i aksijalno sabijanje su suprotnog smera i
po potrebi se mogu sabirati kako bi se dobilo rezultujue pomeranje za kombinovano
optereenje.
Za mesta sa najveim geometrijskim diskontinuitetima, odnosno najveim vrednostima
napona, su definisani faktori koncentracije napona. Faktori koncentracije napona su
odreeni za sluaj optereenja unutranjim pritiskom i aksijalnom silom (slike 7.12 i
7.13). Mesta najveih vrednosti faktora koncentracije napona za razliita optereenja se
razlikuju. Najvee vrednosti faktora koncentracije napona za sluaj optereenja
unutranjim pritiskom je na poziciji 3, i iznosi 2,64, dok je za sluaj optereenja
aksijalnom silom najvea vrednost na poziciji 2 i iznosi 3.3. Mesta najveih vrednosti
faktora koncentracije napona se razlikuju zbog vrste i naina delovanja optereenja.
167
Za mesto spoja sfere i cilindra, odnosno za poziciju 1 (slika 7.16), su definisani faktori
koncentracije deformacija. Faktori koncentracije napona su odreeni za sluaj
optereenja unutranjim pritiskom i aksijalnom silom korienjem eksperimentalnih i
numerikih rezultata. Za sluaj optereenja unutranjim pritiskom, faktor koncentracije
deformacija (FKDUP) odreen korienjem eksperimentalnih rezultata iznosi 1.79, dok
FKDUP odreen korienjem rezultata dobijenih metodom konanih elemenata iznosi
1.65. Procentualno odstupanje FKDUP iznosi 8.5 %. Za sluaj optereenja aksijalnom
silom, faktor koncentracije deformacija (FKDA) odreen korienjem eksperimentalnih
rezultata iznosi 2.62, dok FKDA odreen korienjem rezultata dobijenih metodom
konanih elemenata iznosi 2.49. Procentualno odstupanje FKDA iznosi 5.2 %. Faktori
koncentracije deformacija pokazuju dobro poklapanje eksperimentalnih i numerikih
rezultata razlike su ispod 10 % za obe vrste optereenja.
Korienjem analitikih obrazaca (za sluaj optereenja unutranjim pritiskom) su
proraunati naponi na karakteristinim mestima na kuitu ventila na sfernom delu
kuita i na poprenom preseku E-E, na kome je izraunata najvea potrebna debljina
zida. Izraunate vrednosti napona su poreene sa metodom konanih elemenata.
Procentualna odstupanja za navedena karakteristina mesta iznose 12,2 i 4,9 %. Dobra
poklapanja analitikih i numerikih rezultata omoguavaju korienje jednostavnih
analitikih formula za odreivanje napona na sfernom delu, a zatim je korienjem
faktora koncentracije napona mogue odrediti napone na kritinom mestu spoju sfere i
cilindra.
Diskusija osnovnih naunih ciljeva disertacije
Osnovni nauni cilj doktorske disertacije je bio da se pokae da je mogue sistematsko
ispitivanje pomeranja i deformacija geometrijski kompleksnih struktura 3D optikom
bezkontaktnom metodom. U poglavlju 6 su predstavljeni rezultati pomeranja u Y pravcu
i Mizesovih deformacija za sluaj optereenja aksijalnom silom za etiri merna mesta i
rezultati Mizesovih deformacija za sluaj optereenja unutranjim pritiskom za dva
merna mesta. Dva merna mesta predstavljaju spoj sfere i cilindra merno mesto 1 je
spoj na kome je geometrijski diskontinuitet otriji i ima ojaanje i merno mesto 3 je spoj
168
sa blaim geometrijskim diskontinuitetom bez ojaanja. Mnogi istraivai su se bavili

analizom napona i deformacija neposredno na spoju sfere i cilindra, ali su samo uspevali
da eksperimentalno izmere vrednosti deformacija u takama u blizini spoja. Vrednosti
deformacija u blizini spoja su koristili za verifikaciju numerikog modela pomou kojeg
su analizirali spoj. U okviru ove disertacije su eksperimentalno izmerene vrednosti
pomeranja i deformacija neposredno na spoju sfere i cilindra. Za razliku od dosadanjih
istraivanja koja su eksperimentalne rezultate prikazavala lokalno, odnosno u jednoj
taki, u ovoj disertaciji je prikazan pun potencijal 3D optike metode koja prikazuje cela
polja pomeranja i deformacija na kompleksnim geometrijskim strukturama.
Vrednosti najveih napona na kuiu ventila za optereenje unutranjim pritiskom od 30
bar, koji je daleko vii od vrednosti radnih i ispitnih pritisaka (ventil PN6), iznose oko
55 MPa. Kako je metodom konanih elemenata uraena analiza u oblasti elastinosti,
tako se ekstrapolacijom mogu odrediti vrednosti napona za druge vrednosti unutranjeg
pritiska. Za optereenje pritiskom od 6 bar, vrednosti najveih napona na kuitu ventila
iznose oko 11 MPa. Kako je konvencionalni napon teenja materijala kuita 200 MPa,
moe se zakljuiti da su debljine zida kuita ventila daleko vee nego to je potrebno,
odnosno da je kuite ventila predimenzionisano.
Ogranienja rada
U okviru eksperimentalnih rezultata se pojavljuje um na slikama polja deformacija.
um se manifestuje u obliku malih crvenih polja, odnosno polja sa znatno veim
vrednostima deformacija od realnih. Do nastanka uma dolazi kada kamere, usled
hrapavosti povrine kuita ventila i promene poloaja senki (intenziteta svetlosti) na
nepravilnoj povrini, nisu u mogunosti da isprate promene na malim povrinama
fasetama. Pripremom kuita ventila i korienjem odgovarajueg osvetljenja, um je
sveden na minimum.
169
Teorijske i praktine implikacije rada

U okviru rada [5], Gali i grupa autora su analizirali kuite ventila optereenog
unutranjim pritiskom koristei standard EN 12516-2 i metodu konanih elemenata.
Koristei metodologiju koju definie standard EN 12516-2, odredili su vrednosti
maksimalnih pritisaka i kritina mesta na kuitu ravnog zapornog ventila. Koristei
MKE su pokazali da postoje odstupanja poloaja kritinih mesta na kuitu ventila u
odnosu na poloaj kritinih mesta koje definie standard. U okviru ove disertacije je
razvijen MKE model kuita ravnog zapornog ventila. MKE model razvijen u okviru
disertacije, po obliku pripada slinoj seriji ventila kao i model u radu [5], dok se
razlikuju nazivni prenik i pritisak, kao i odgovarajue debljine zidova kuita.
Koristei model verifikovan u disertaciji, pokazano je da se poloaj kritinih mesta
dobijen numerikim proraunom, razlikuje u odnosu na mesta koje definie standard.
Standard SRPS EN 12516, kao kritina mesta, definie take SL i SR koje su definisane
na slici 1.10. Numerika analiza uraena u okviru disertacije je pokazala da standard ne
obuhvata kritini presek koji obuhvata mesta najveih napona.
Metodom konanih elemenata je sprovedena i analiza deformacija i napona za
karakteristine preseke (A-A, B-B, C-C itd.) koji su definisani u teorijskoj analizi (slika
2.1). Rezultati za svaki preseka (tabela 7.1) su pokazali da se najvee vrednosti
deformacija i napona javljaju na gornjoj strani preseka C-C, gde se i nalazi najvei
geometrijski diskontinuitet. Najmanje vrednosti se javljaju na mestima koja su udaljena
od geometrijskih diskontinuiteta na mestima sfere i cilindra kuita (presek G-G i
donji deo preseka D-D).
U okviru teze su prikazane analitika, numerika i eksperimentalna analiza kuita
ventila. Analitiki proraun ventila prema standardu EN 12516-2 je pokazao da se
neophodne debljine zida kuita oko 2 mm, dok se kuite ventila izrauje sa
debljinama zidova od 5 mm. Velika razlika u debljinama zidova se javlja zbog vrednosti
dodataka koji se koriste zbog procesa livenja. Numerika i eksperimentalna analiza su
potvrdile pretpostavku i polaznu hipotezu da je kuite ventila predimenzionisano,
odnosno da kuite moe da izdri mnogo vie vrednosti pritisaka od projektnih
170
vrednosti. Na slici 2.4 je prikazana debljina zida kuita dobijena proraunom i stvarno
izvedena debljina. Razvijene procedure i primena modernih eksperimentalnih metoda
doprinee poveanju pouzdanosti kuita industrijskog ventila, smanjenju mase, utedi
materijala kao i energije utroene na proizvodnju industrijskih ventila. Utede u energiji
i materijalu u proizvodnji ventila e neposredno uticati na ekoloku prihvatljivost i
smanjenje cene, a samim tim i na poveanje konkurentnosti na tritu.
Pravci daljeg istraivanja
Kako kuite ventila ima viestruku funkciju, u toku eksploatacije je izloeno i
razliitim vrstama optereenja. U okviru disertacije je sprovedena analiza kuita
ravnog zapornog ventila nezavisno optereenog unutranjim pritiskom i aksijalnim
sabijanjem. U daljim istraivanjima je potrebno analizirati ponaanje kuita ventila
izloenog i drugim vrstama dinamikih i statikih optereenja, kao to su uvijanje,
savijanje, hidrauliki udar, termika naprezanja i dr.
Kuite ravnog zapornog ventila predstavlja spoj sfere i cilindra. Analizom uniformnog
spoja u okviru ove disertacije je postavljena osnova za dalju analizu drugih tipova
geometrijskih diskontinuiteta i kompleksnijih problema. Primeri geometrijskih
diskontinuiteta koji treba analizirati u nekim od daljih istraivanja su spojevi
cilindar/cilindar, cilindar/konus i dr.
Na kompleksnost problema sa geometrijskim diskontinuitetima utie i prisustvo
zavarenih spojeva. Sa postojeom analizom geometrijskog diskontinuiteta napravljenog
od istog materijala, odnosno spoja bez promena u njegovoj strukturi i sastavu, u dalje
istraivanje treba ukljuiti i uticaj zavarenog spoja.
171
POGLAVLJE 9
ZAKLJUAK
Na osnovu polazne hipoteze, koja podrazumeva mogunost sistematskog ispitivanja

pomeranja
deformacija
geometrijski
kompleksnih
struktura
3D
optikom
bezkontaktnom metodom, uraena su eksperimentalna istraivanja na kuitu ravnog

zapornog ventila optereenog unutranjim pritiskom i aksijalnom silom na sabijanje.
Pored eksperimentalnih istraivanja, za bolje razumevanje mehanikog ponaanja
kuita ventila sprovedene su i teorijske i numerike analize. U okviru disertacije je
uraeno sledee:
Data su poetna razmatranja koja obuhvataju predmet istraivanja i stanje nauke
u predmetnoj oblasti. Predmet istraivanja ove doktorske disertacije je
ispitivanje struktura kompleksne geometrije, tj. analiza kuita ravnog zapornog
ventila optereenog unutranjim pritiskom i aksijalnom silom na sabijanje. Dat
je kratak prikaz osnovnih oblika kuita ventila i vrsta optereenja kojima mogu
biti podrvgnuta. S obzirom na kompleksnost kuita, prikazane su i teorijske
osnove za kuita kompleksnih oblika i dosadanji naini analize kompleksnih
struktura. Takoe, dat je prikaz dosadanje primene metode za optiko merenje
pomeranja i deformacija na osnovu dostupne literature.
Analitiki proraun vrstoe kuita ventila je sproveden prema standardu SRPS
EN 12516. Objanjen je tok prorauna i prikazan je oblik i poloaj
karakteristinih poprenih preseka kuita ventila. Rezultati prorauna za svaki
od preseka su prikazani tabelarno i grafiki.
Definisani su osnovni delovi i nain rada sistema za 3D optiko merenje
pomeranja i deformacija. Definisana je procedura merenja kroz 16 koraka. U
okviru procedure su detaljno razvijeni koraci koji obuhvataju hardversku
pripremu i kalibraciju sistema (merna zapremina, priprema uzorka idr),
softversku pripremu i kalibraciju sistema (male povrine, proraunske maske i
172
dr.) i nain obrade rezultata. Takoe su prikazane i metode za proraun

deformacija u okviru optikog sistema.
Eksperiment je sproveden na tri ravna zaporna ventila, odnosno na kuitima u
sklopu ventila, istih dimenzija i radnih parametara optereena unutranjim
pritiskom i aksijalnom silom. Detaljno je prikazan nain pripreme kuita za
ispitivanje. Za svako optereenje je prikazana i opisana eksperimentalna
instalacija, radni parametri, nain pozicioniranja i postupak merenja. Kako nije
bilo mogue izmeriti pomeranja i deformacije celog kuita ventila u okviru
jednog merenja, definisana su merna mesta na kojima je sprovedena
eksperimentalna analiza. Za definisana etiri merna mesta, prikazani su rezultati
polja pomeranja u Y pravcu, ugaonih pomeranja i polja Mizesovih deformacija.
Rezultati su prikazani korienjem slika i dijagrama za definisane preseke i
take.
Na osnovu eksperimentalnih rezultata je sprovedena i statistika analiza. Naime,
za merno mesto 1, koje obuhvata spoj sfere i cilindra, razvijeni su matematiki
modeli za sluaj optereenja aksijalnom silom i unutranjim pritiskom.
Matematiki modeli prikazuju zavisnost Mizesovih deformacija od poloaja
take na definisanom preseku, odnosno zavisnost Mizesovih deformacija od
poloaja take na definisanom preseku.
Pored teorijske, eksperimentalne i statistike analize, uraena je i analiza
korienjem metode konanih elemenata. Za metodu konanih elemenata je dat
osvrt na razvoj metode, osnovne principe i korake u numerikoj analizi. MKE
analiza je sprovedena za jednu simetrinu polovinu kuita ventila. Za MKE
analizu su postavljeni isti parametri i uslovi koji su korieni za eksperimentalnu
analizu radi poredivosti rezultata i verifikaciju numerikog modela. Pored
prikazanih rezultata pomeranja u Y pravcu, Mizesovih deformacija i Mizesovih
napona, definisani su i vrednosti deformacija i napona na mestima
karakteristinih poprenih preseka kuita ventila, kao i faktori koncentracije
napona i deformacija na mestima geometrijskih diskontinuiteta.
Na osnovu dobijenih rezultata diskusijom su pojanjena pitanja o ponaanju
analiziranih kuita ventila izloenih dejstvu unutranjeg pritiska i aksijalne sile.
173
U okviru diskusije su prikazana i ogranienja koja su se javila u radu, kao i

pravci daljih istraivanja.
Na osnovu prethodno uraenog, mogu se izvesti sledei zakljuci:
Sistem za 3D optiko merenje pomeranja i deformacija zasnovan na metodi
korelacije digitalnih slika je mogue primeniti na sluajeve kompleksne
geometrije. Korienjem eksperimentalne metode koja se moe primeniti na sve
vrste materijala i za koju je u disertaciji pokazano da se moe koristiti i za
razliite 3D oblike strukture, moe se unaprediti znanje o ponaanju
kompleksnih
struktura
pod
razliitim
vrstama
optereenja.
Takoe,
eksperimentalna polja pomeranja i deformacija omoguavaju laku i precizniju

verifikaciju numerikih modela.
Kroz teorijsku, eksperimentalnu i numeriku analizu je pokazano da kuite
ventila moe da bude podvrgnuto znatno veim optereenjima od nominalnih,
odnosno da je predimenzionisano.
Ponaanje kuita ventila u toku optereenja aksijalnom silom na sabijanje je
linearno.
Matematiki model koji definie zavisnost deformacije od poloaja take na
preseku je opisan polinomnom funkcijom sa promenljivim koeficijentima.
Korenjem matematikih modela je mogue analitiki odrediti vrednost
Mizesovih deformacija za bilo koju taku na preseku.
Korienjem faktora koncentracije deformacija dobijenih u okviru disertacije je
pokazano zadovoljavajue slaganje rezultata eksperimenta i numerike. Analizom
napona na sfernom delu kuita i na poprenom preseku sa najveom potrebnom
debljinom zida korienjem numerikog i analitikog prorauna, pokazano je
zadovoljavajue slaganje numerikih i analitikih rezultata. Na ovaj nain je
pokazano da se spoj sfere i cilindra moe analizirati analitiki, odnosno mogue
je proraunati vrednosti napona na sfernom delu, a korienjem definisanih
faktora koncentracije napona odrediti vrednosti napona na kritinom mestu
spoju sfere i cilindra.
Za sluaj kombinovanog optereenja aksijalne sile i unutranjeg pritiska,
vrednosti pomeranja u Y pravcu (koaksijalno pomeranje sa osom simetrije
174
ventila) je mogue sabirati za sluajeve pojedinanog optereenja. Naime, za

sprovedena eksperimentalna ispitivanja za pojedinana optereenja, ukupno
pomeranje za kombinovana optereenja je mogue dobiti sabiranjem pomeranja.
Ostvareni nauni doprinos doktorske disertacije:
Analizirana su i objanjena polja pomeranja, deformacija i napona geometrijski
kompleksne strukture, to je sprovedeno na kuitima ravnih zapornih ventila
koja u geometrijskom smislu predstavljaju spoj cilindra i sfere. Analiza je
sprovedena u simuliranim radnim uslovima (optereenje unutranjim pritiskom i
aksijalnom silom). Od posebne je vanosti istai da su eksperimentalno
izmerene vrednosti polja pomeranja i deformacija, osim na cilindrinom i
sfernom delu, i na spoju sfere i cilindra, to dosadanjim eksperimentalnim
metodama nije bilo mogue, odnosno nije bilo podataka u dostupnoj literaturi.
Eksperimentalnom i regresionom analizom su odreene funkcionalne zavisnosti
pomeranja/deformacija i duine karakteristinih preseka za definisane preseke
na kuitu ravnih zapornih ventila.
Definisana je metodologija ispitivanja, odnosno sistem procedura, koja ukljuuje
primenu trodimenzionalne optike analize za dobijanje vrednosti deformacija i
pomeranja geometrijski kompleksnih objekata, polja deformacija materijala i
ugaonih pomeranja u toku optereivanja.
Pokazano je da vrednosti pomeranja i Mizesovih deformacija kuita ventila
optereenog aksijalnom silom imaju linearan porast.
Razvijeni su originalni trodimenzionalni numeriki modeli kuita ventila i
upotrebom odgovarajueg MKE softvera dobijeni su i objanjeni rezultati
ponaanja kuita pod dejstvom optereenja.
Verifikovani su trodimenzionalni numeriki modeli uporednom analizom sa
eksperimentalnim rezultatima; primenom verifikovanih numerikih modela
izvrena je analiza napona.
Utvrena su kritina mesta sa aspekta napona i deformacija na kuitu ravnog
zapornog ventila. Takoe su za kritina mesta odreene vrednosti faktora
koncentracije napona.
175
Pokazano je da se korienjem konvencionalnih postupaka prorauna kuita

dobijaju znatno vee vrednosti debljine zida kuita ventila, tj. da je debljina
zida kuita ventila predimenzionisana.
Razvijene su procedure i naune metode na osnovu tehnike ispitivanja koje
obuhvataju operacije pre ispitivanja (definisanje oblika i dimenzija predmeta
ispitivanja, priprema za ispitivanje, priprema merne povrine uzoraka, stezanje,
pozicioniranje, podeavanje senzorske jedinice, kalibracija sistema, izbor uslova
ispitivanja, merenje pre ispitivanja, ), operacije u toku ispitivanja (provere pre
putanja aparata u rad, merenje u toku rada), operacije posle ispitivanja
(definisanje koordinantinih osa, odreivanje poetnih taaka...) i obrada rezultata
(definisanje polja najveih pomeranja i deformacija, vizualizacija vektora
pomeranja...).
Rezultati dobijeni 3D bezkontaktnom kvalitativnom i kvantitativnom analizom
deformacija i pomeranja daju realniji uvid u ponaanje geometrijski kompleksnih
struktura, odnosno ravnog zapornog ventila podvrgnutim razliitim vrstama
optereenja. Dobijeni rezultati i razvijene metode otvaraju novi prostor za dalje
sistematsko ispitivanje i drugih geometrijski kompleksnih struktura koje nisu
pogodne za primenu drugih konvencionalnih metoda.
Razvijanje novih procedura ispitivanja i njihova primena na analizu pomeranja,
deformacija i napona kuita doprinose poveanju pouzdanosti kuita industrijskog
ventila, smanjenju mase, utedi materijala kao i energije utroene na proizvodnju
industrijskih ventila to neposredno utie na njegovu ekoloku prihvatljivost i niu
cenu, a samim tim i na poveanje njegove konkurentnosti na tritu.
176
LITERATURA
[1] Petrovi, A.: Odreivanje napona u cilindrinim omotaima posuda pod pritiskom
izazvanih lokalnim optereenjima, doktorska disertacija, Mainski fakultet, Beograd,
2000.
[2] ivkovi, M., Maneski, T.: Termomehaniki naponi cevovoda i posuda, SMEITS,
Beograd, 2006.
[3] Ognjanovi, M.: vrstoa i zaptivanje kuita pod pritiskom, Mainski fakultet,
Beograd, 1997.
[4] SRPS EN 12516-2:2009, Industrijske armature vrstoa kuita - Deo 2:
Proraunski postupak za proraun tela eline armature.
[5] Galic, I., Vuckovic, K., Tonkovic, Z.: Nonlinear analysis of two-way globe valve
housing, Technical Gazette 17, 1, 67-74, 2010 .
[6] Spence, J., Tooth AS.: Pressure vessel design concepts and principles, London
Chapman & Hall, 1994.
[7] Attwater, I., Anderson, J., Findlay, G.: Three-dimensional finite element analysis of
sphere/cylinder intersections under axisymmetric loading, International Journal of
Pressure Vessels and Piping, 231-235, 1994.
[8] Schindler, S., Zeman, J.L.: Stress concentration factors of nozzle-sphere
connections, International Journal of Pressure Vessel and Piping, vol. 80, 87-95, 2003.
[9] Spence, J., Nash, D.H.: Milestones in pressure vessel technology, International
Journal of Pressure Vessel and Piping, vol. 81, 89-118, 2004.
[10] Leckie, F.A., Penny, R.K.: Stress concentration factors for the stresses at nozzle
intersections in pressure vessels, Welding Research Council Bulletin, No. 90, 1963.
[11] Rodabaugh, E.C., Witt, F.J., Cloud, R.L.: Stresses at nozzles in spherical shells
loaded with pressure, moment or thrust, Phase report No.2, US Atomic Energy
Consumption, 1966.
[12] Weis, E., Rudolph, J.: Finite lement analysis concerning the fatigue strength of
nozzle-to-spherical shell intersections, International Journal of Pressure Vessel and
Piping, vol. 64, 101-109, 1995.
177
[13] Chen, H.F., Cen, Z.Z., Xu, B.Y., Zhan, S.G.: A numerical method for reference
stress in the evaluation of structure integrity, International Journal of Pressure Vessel
and Piping, vol. 71, 47-53, 1997.
[14] Ascough, J., Malalasekera, W.M.G., Rusu-Casandra, A.: Stress analysis of
hemispherical shells with single nonradially penetrated nozzles, Engineering Structures,
vol. 18, 894-900, 1996.
[15] Skopinsky, V.N., Smetankin, A.B.: Parametric study of reinforcement of pressure
vessel head with offset nozzle, International Journal of Pressure Vessel and Piping, vol.
80, 333-343, 2003.
[16] Soden, P.D., Leach, J., Tang, W.M., Soden, P.M., Kitching, R.: Stresses and strains
in hemispherical GRP pressure vessel with radial cylindrical branch connections,
Composite Structures, vol.28, 263-281, 1994.
[17] Galic, I., Tonkovic, Z., Vuckovic, K.: Experimental and numerical investigation of
collapse and burst pressures for a valve housing, Strain, vol 47, 519-524, 2011.
[18] Petrovi A., Miloevi M., Mitrovi N.: Uporedni prikaz dimenzionisanja ravnog
zapornog ventila prema postojeim i EN standardima, YUSQ ICQ 2010 International
Journal, Total Quality Management & Excellence, Vol 38, No. 1, str 324-331, 2010.
[19] Mitrovic, N., Milosevic, M., Momcilovic, N., Sedmak, A., Petrovic, A., Maneski,
T.: Experimental digital image correlation method and numerical simulation of
standard globe valve housing, DAS 2011 28th Danubia-Adria-Symposium on
Advances in Experimental Mechanics, 103-104, 2011.
[20] Miloevi, M., Petrovi, A., Mitrovi, N., Momilovi, N.: Analiza napona i
deformacija ravnih zapornih ventila, Procesing 2010 23. kongres o procesnoj
industriji, Tara, 2010.
[21] Momilovi, N., Petrovi, A., Mitrovi, N., Miloevi, M.: Numerika analiza
deformacija i napona ravnog zapornog ventila optereenog na spoljanji aksijalni
pritisak, Procesing 2011 24. kongres o procesnoj industriji, 2011.
[22] Hild, F., Roux, S.: Digital image correlation: from displacement measurement to
identification of elastic properties a review, Strain, vol 42, 69-80, 2006.
[23] Berthaud, Y., Torrenti, J.M., Fond, C.: Analysis of localization in brittle materials
through optical techniques, Experimental Mechanics, vol. 37, 216220, 1997.
178
[24] Forquin, P., Rota, L., Charles, Y., Hild, F.: A method to determine the toughness
scatter of brittle materials, International Journal of Fracture, vol. 125, 171187, 2004.
[25] Chevalier, L., Calloch, S., Hild, F., Marco, Y.: Digital image correlation used to
analyze the multiaxial behavior of rubber-like materials, European Journal of
Mechanics - A/Solids, vol. 20, 169187, 2001.
[26] Andrieux, S., Abda, A.B., Bui, H.D.: On the identification of planar cracks in
elasticity via reciprocity gap concept, vol.324, 1431-1438, 1997.
[27] Claire, D., Hild, F., Roux, S.: Identification of damage fields using kinematic
measurements, Comptes Rendus Mecanique, vol. 330, 729734, 2002.
[28] Geymonat, G., Hild, F., Pagano, S.: Identification of elastic parameters by
displacement field measurement. Comptes Rendus Mecanique, vol. 330, 403408,
2002.
[28] Milosevic, M., Miletic, V., Mitrovic, N., Manojlovic, D., Savic-Stankovic, T.,
Maneski, T.: Measurement of local deformation fields in dental composites using 3D
optical system, Chemicke listy, vol. 105, 751-753, 2011.
[29] Miletic V., Manojlovic D., Milosevic M., Mitrovic N., Savic-Stankovic T., Maneski
T.: Analysis of local shrinkage patterns of self-adhering and flowable composites using 3D
digital image correlation, Quintessence International, vol. 42, 797-804, 2011.
[30] Tihacek-Sojic Lj., Milic-Lemic A., Tanasic I., Mitrovic N., Milosevic M., Petrovic A.:
Compressive strains and displacement in a partially dentate lower jaw rehabilitated with
two different treatment modalities, Gerodontology, 2011.
[31] Tanasic I., Milic Lemic A., Tihacek-Sojic Lj., Stancic I., Mitrovic N.: Analysis of the
compressive strain below the removable and fixed prosthesis in the posterior mandible
using a digital image correlation method, Biomechanics and Modeling in Mechanobiology,
11, 751-758, 2012.
[32] Tanasic I., Tihacek-Sojic Lj., Milic Lemic A., Djuric M., Mitrovic N., Milosevic M.,
Sedmak A.: Optical aspect of deformities analysis in the bone-denture complex, Collegium
Antropologicum, vol. 36, 173-178, 2012.
[32] Maneski T., Miloevi M., Mitrovi N.: Mogunosti primene optikih merenja
deformacija u procesnoj tehnici, Procesing 2009 22. kongres o procesnoj industriji,
Beograd, 2009.
179
[33] Mitrovic N., Milosevic M., Colic K., Hut I., Tanasic I., Petrovic A., Sedmak A.: Use
of non-contact stereometric system to measure mechanical properties of biomaterials,
Yucomat 2010 twelfth annual conference, 95, 2010.
[34] Manojlovic D., Miletic V., Milosevic M., Mitrovic N., Dzindo E., Sedmak A.: Noncontact optical 3D deformation measurement of polymerization shrinkage of resin-based
composites using digital image correlation, Yucomat 2010 twelfth annual conference, 96,
2010.
[35] Milosevic M., Mitrovic N., Sedmak .: Digital Image Correlation Analysis of
Biomaterials, 15th IEEE International Conference on Intelligent Engineering Systems 2011,
421-425, 2011.
[36] Milosevic M., Mitrovic N., Tanasic I., Ezdenci A., Tihacek-Sojic Lj., Maneski T.,
Colic K.: 3D strain analysis of restored lower jaw with total denture using optical measuring
system, DAS 2011 28th Danubia-Adria-Symposium on Advances in Experimental
Mechanics, 101-102, 2011.
[37] Mitrovic N., Milosevic M., Momcilovic N., Sedmak A., Petrovic A., Maneski T.:
Experimental digital image correlation method and numerical simulation of standard
globe valve housing, DAS 2011 28th Danubia-Adria-Symposium on Advances in
Experimental Mechanics, 103-104, 2011.
[38] Miletic V., Manojlovic D., Savic Stankovic T., Milosevic M., Mitrovic N.: Digital
image correlation study on polymerization shrinkage of resin-based composites, Journal of
Dental research, 2011.
[39] Sedmak A., Milosevic M., Mitrovic N., Petrovic A., Maneski T.: Digital image
correlation in experimental mechanical analysis, NT2F11 11th International Conference
on New Trends in Fatigue and Fracture 11, 2011.
[40] Sutton, M.A., McNeill, S.R., Helm, J.D., Chao, Y.J.: Advances in TwoDimensional and Three-Dimensional Computer Vision, Photomechanics, vol. 77, 323372, 2000.
[41] Peters, W.H., Ranson, W. F.: Digital Imaging Techniques in Experimental Stress
Analysis, Optical Engineering, vol. 21, 427, 1981.
[42] Chu, T.C., Ranson, W.F., Sutton, M.A., Peters, W.H.: Applications of Digital
Image Correlation Techniques to Experimental Mechanics, Experimental Mechanics,
vol. 25, 232, 1985.
180
[43] Sutton, M.A., Cheng, M., McNeill, S.R., Chao, Y.J., Peters, W.H.: Application of
an Optimized Digital Correlation Method to Planar Deformation Analysis, Image and
Vision Computing, vol. 4, 143-150, 1986.
[44] Sutton, M.A., McNeill, S.R., Jang, J., Babai, M.: The Effects of Subpixel Image
Restoration on Digital Correlation Error Estimates, Optical Engineering, vol. 27, 173,
1988.
[45] Pan, B., Qian, K., Xie, H., Asundi, A.: Two-dimensional digital image correlation for
in-plane displacement and strain measurement: a review, Measurement Science and
Technology, vol. 20, 2009.
[46] Zhang, D., Zhang, X., Cheng, G.: Compression strain measurement by digital speckle
correction, Experimental Mechanics, vol. 39, 6265, 1999.
[47] Chasiotis, I., Knauss, W.G.: A new microtensile tester for the study of MEMS
materials with the aid of atomic force microscopy, Experimental Mechanics, vol. 42, 5157,
2002.
[48] Cho, S.W., Chasiotis, I., Friedman, T.A., Sullivan, J.P.: Youngs modulus, Poissons
ratio and failure properties of tetrahedral amorphous diamond-like carbon for MEMS
devices, Journal of Micromechanics and Microengineering, vol. 15, 728735, 2005.
[49] Roux, S., Hild, F.: Stress intensity factor measurements from digital image
correlation: post-processing and integrated approaches, International Journal of
Fracture, vol. 140, 141157, 2006.
[50] Avril, S., Bonnet, M., Bretelle, A.S., Grediac, M., Hild, F., Ienny, P., Latourte,
F., Lemosse, D., Pagano, S., Pagnacco, E., Pierron, F.: Overview of identification
methods of mechanical parameters based on full-field measurements, Experimental
Mechanics, vol. 48, 381402, 2008.
[51] Sun, Y.F., Pang, J.H.L.: Experimental and numerical investigations of near-crack-tip
deformation in a solder alloy, Acta Materialia, vol. 56, 537548, 2008.
[52] Knauss, W.G., Chasiotis, I., Huang, Y.: Mechanical measurements at the micron and
nanometer scales, Mechanics of Materials, vol. 35, 217231, 2003.
[53] Chen, J., Jin, G., Meng. L.: Applications of digital correlation method to structure
inspection, Tsinghua Science and Technology, vol. 12, 237-243, 2007.
181
[54] Wattrisse, B., Chrysochoos, A., Muracciole, J.M., Nemoz-Gaillard, M.: Analysis of
strain localization during tensile tests by digital image correlation, Experimental
Mechanics, vol. 41, 2939, 2001.
[55] Xiang, G.F., Zhang, Q.C., Liu, H.W., Wu, X.P., Ju, X.Y.: Time-resolved
deformation measurements of the PortevinLe Chatelier bands, Scripta Materialia, vol.
56, 721724, 2007.
[56] Bastawros, A.F., Bart-Smith, H., Evans, A.G.: Experimental analysis of
deformation mechanisms in a closed-cell aluminum alloy foam, Journal of the
Mechanics and Physics of Solids, vol. 48, 301322, 2000.
[57] Abanto-Bueno, J., Lambros, J.: Investigation of crack growth in functionally
graded materials using digital image correlation, Engineering Fracture Mechanics, vol.
69, 16951711, 2002.
[58] Chiang, F.P., Uzer, G., Krukenkamp, I.B.: Micro-/nano-speckle method with
applications to materials, tissue engineering and heart mechanics, Strain, vol. 44, 2739,
2008.
[59] Orteu, J.J.: 3-D computer vision in experimental mechanics, Optics and Lasers in
Engineering, vol. 47, 282-291, 2009.
[60] Chang, S., Wang, C.S, Xiong, C.Y., Fang, J.: Nanoscale in-plane displacement
evaluation by AFM scanning and digital image correlation processing, Nanotechnology,
vol. 16, 344-349, 2005.
[61] Hogstrom, P., Ringsberg, J.W., Johnson, E.: An experimental and numerical study
of the effects of length scale and strain state on the necking and fracture behaviours in
sheet metals, International Journal of Impact Engineering,vvol. 36, 1194-1203, 2009.
[62] Godara, A., Raabe, D.: Influence of fiber orientation on global mechanical behavior
and mesoscale strain localization in a short glass-fiber-reinforced epoxy polymer
composite during tensile deformation investigated using digital image correlation,
Composites Science and Technology, vol. 67, 24172427, 2007.
[63] Ahn, B., Kim, J.: Measurement and characterization of soft tissue behavior with
surface deformation and force response under large deformations, Medical Image
Analysis, vol. 14, 138-148, 2010.
182
[64] Sadowski, T., Marsavina, L., Craciun, E.M., Knec, M.: Modelling and
experimental study of parallel cracks propagation in an orthotropic elastic material,
Computational Materials Science, vol. 52, 231-235, 2012.
[65] Jerabek, M., Major, Z., Lang, R.W.: Strain determination of polymeric materials
using digital image correlation, Polymer Testing, vol. 29, 407-416, 2010.
[66] Goellner, M., Schmitt, J., Karl, M., Wichmann, M., Holst, S.: Photogrammetric
measurement of initial tooth displacement under tensile force, Medical Engineering &
Physics, vol. 32, 883-888, 2010.
[67] Sztefek, P., Vanleene, M, Olsson, R., Collinson, R., Pitsillides, A.A., Shefelbeine,
S.: Using digital image correlation to determine bone surface strains during loading and
after adaptation of the mouse tibia, Journal of Biomechanics, vol. 43, 599-605, 2010.
[68] Lomov, S.V., Willems, A., Verpoest, I., Zhu, Y., Barburski, M., Stoilova, Tz.:
Picture Frame Test of Woven Composite Reinforcements with a Full-Field Strain
Registration, Textile Research Journal, vol. 76, 243-252, 2006.
[69] Sozen, S., Guler, M.: Determination of displacement distributions in bolted steel
tension elements using digital image techniques, Optics and Lasers in Engineering, vol.
49, 1428-1435, 2011.
[70] Lamkanfia, E., Van Paepegema, W., Degriecka, J., Ramault, C., Makris, A., Van
Hemelrijck, D.: Strain distribution in cruciform specimens subjected to biaxial loading
conditions. Part 1: Two-dimensional versus three-dimensional finite element model,
Polymer Testing, vol. 29, 7-13, 2010.
[71] Garcia, D., Orteu, J.J., Penazzi, L.: A combined temporal tracking and stereocorrelation technique for accurate measurement of 3D displacements: application to
sheet metal forming, Journal of Materials Processing Technology, vol. 125126, 736
742, 2002.
[72] Pan, B., Xie, H., Yang, L., Wang, Z.: Accurate Measurement of Satellite Antenna
Surface Using 3D Digital Image Correlation Technique, Strain, vol. 45, 194-200, 2009.
[73] Han, Y., Rogalsky, A.D., Zhao, B., Kwon, H.J.: The Application of Digital Image
Techniques to Determine the Large StressStrain Behaviors of Soft Materials, Polymer
Engineering and Science, vol. 52, 826-834, 2012.
183
[74] Kwon, H.J., Rogalsky, A.D., Kovalchick, C., Ravichandran, G.: Application of
Digital Image Correlation Method to Biogel, Polymer Engineering and Science, vol. 50,
1585-1593, 2010.
[75] Berfield, T. A., Patel, J. K., Shimmin, R. G., Braun, P. V., Lambros, J., Sottos, N.
R.: Micro- and Nanoscale Deformation Measurement of Surface and Internal Planes via
Digital Image Correlation, Experimental Mechanics, vol. 47,51-62. (2007).
[76] Tung, S.H., Shih, M.H., Kuoc, J.C.: Application of digital image correlation for
anisotropic plastic deformation during tension testing, Optics and Lasers in Engineering,
vol 48, 636-641, 2010.
[77] Heinz, S.R., Wiggins, J.S.: Uniaxial compression analysis of glassy polymer
networks using digital image correlation, Polymer Testing, vol. 29, 925-932, 2010.
[78] Sekulovi, M.: Metod konanih elemenata, Graevinska knjiga, Beograd, 1988.
[79] Segerlind, L.J.: Applied Finite Element Method, John Wiley & Sons, New York,
1984.
[80] Kalajdi, M.: Metod konanih elemenata, Institut za alatne maine i alate,
Beograd, 1978.
[81] Zaimovi-Uzunovi, N., Leme, S.: Metod konanih elemenata, Dom tampe,
Zenica, 2002.
[82] ***: www.gom.com
[83] orevi, D.: Mainski materijali, Mainski fakultet, Beograd, 2000.
[84] Mitrovic N., Milosevic M., Momcilovic, N., Petrovic, A., Sedmak A., Maneski T.,
Zrilic, A.: Experimental and numerical analysis of local mechanical properties of globe
valve housing, Chemicke Listy 106, s491 s494, 2012.
[85] Milosevic M., Mitrovic N., Jovicic R., Sedmak A., Maneski T., Petrovic, A.,
Aburuga, T.: Measurement of local tensile properties of welded joint using Digital
Image Correlation method, Chemicke Listy 106, s485 s488, 2012
184
BIOGRAFSKI PODACI AUTORA

Nenad Mitrovi je roen 14.08.1984. godine u Beogradu. Osnovnu kolu Mihailo
Petrovi Alas i Prvu beogradsku gimnaziju zavrio je u Beogradu. Diplomirao je na
Mainskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu 2008. godine na Katedri za procesnu
tehniku, sa prosenom ocenom 9,33 (devet i 33/100). Odbranio je diplomski rad sa
ocenom 10 (deset) na temu Procedure CE oznaavanja za vertikalne elektrine
zagrejae vode zapremine od 30 do 120 l. Doktorske studije upisao je na Mainskom
fakultetu, Univerziteta u Beogradu 2008. godine.
Zaposlen je u zvanju istraiva-saradnik u Inovacionom centru Mainskog fakulteta u
Beogradu od 2008. do 2011. godine. Od 2011. godine je zaposlen na Mainskom
fakultetu u zvanju asistenta na Katedri za procesnu tehniku. Tokom dosadanjeg rada
ovladao je korienjem programa za eksperimentalnu 3D optiku analizu deformacija i
pomeranja razliitih materijala i konstrukcija. Angaovan je u izvoenju nastave na
predmetima Cevovodi i armatura, Konstruisanje procesne opreme, Tehniki
propisi i Projektovanje, izgradnja i eksploatacija procesnih sistema na Mainskom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je akreditovani predava na programu strunog
usavravanja u obrazovanju i vaspitanju pod nazivom Program zatite ivotne sredinesavremena tehnologija i odrivi razvoj, kao i predava na kursu Metode i postupci za
ocenjivanje usaglaenosti novih proizvoda i proizvoda u eksploataciji (kontrola i
ispitivanje). Uspeno je zavrio vie kurseva strunog usavravanja.
U dosadanjem strunom i istraivakom radu uestvovao je u vie nauno-istraivakih
projekata finansiranih od strane Ministarstva za nauku. Aktivan je lan istrivake grupe
Drutva za integritet i vek konstrukcija. Teno govori engleski jezik, a slui se
francuskim, nemakim i japanskim. Autor je i koautor na vie od 35 strunih i naunih
radova, koji su saopteni na naunim skupovima ili objavljeni u asopisima razliitih
kategorija, a od toga 8 (osam) radova tampano je u meunarodnim asopisima koji
imaju impakt faktor na SCI listi. Za tri prezentovana rada, kao autor i koautor, dobio je
nagrade za najbolje selektovane radove na meunarodnim konferencijama.
185
186
187
188
189

Get PDF

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Get PDF

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

UNIVERZITET U BEOGRADU

NAPONI I DEFORMACIJE STRUKTURA

STRESSES AND STRAINS OF

Mentor doktorske disertacije

lanovi komisije za odbranu doktorske disertacije:

Dr Tako Maneski, redovni profesor,

Dr Srbislav Geni, redovni profesor,

Dr Aleksandar Sedmak, redovni profesor,

Dr Milorad Zrili, vanredni profesor,

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Ovaj rad je nastao nakon viegodinjeg istraivanja na projektima finansiranim od

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

NAPONI I DEFORMACIJE STRUKTURA KOMPLEKSNE GEOMETRIJE

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

celih polja pomeranja i deformacija. Jednim eksperimentalnim merenjem se dobija

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

putem su, korienjem regresione analize, opisani odgovarajuim analitikim obrascima

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

STRESSES AND STRAINS OF GEOMETRICALLY COMPLEX

Limitations of used experimental methods were recognized in several aspects. First,

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Numerical model was created by connecting characteristic cross-sections of the tested

Geometrically complex structure tested in the dissertation is globe valve housing.

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

3.3. Proraun deformacije..................................................................................53

za 3D optiko merenje pomeranja i

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

INDEKS SKRAENICA I OZNAKA

Uglovi u sfernim koordinatama

Naponi u presecima I i II, MPa

Karakteristine dimenzije kuita ventila, mm

Metoda konanih elemenata

Digital Image Correlation, korelacija digitalnih slika

Konvencionalni napon teenja, MPa

Zatezna vrstoa, MPa

Jungov modul elastinosti, GPa

Izduenje u trenutku loma, %

Debljina zida kuita ventila, mm

Srednja procentualna greka

Koren srednje kvadratne greke

Vrednost Mizesove deformacije, % ili pomeranja u Y

Koordinata take na preseku, mm ili korak optereivanja

Srednje kvadratno odstupanje

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

SPISAK KORIENIH SLIKA

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Slika 3.2. Male povrine veliine 15x15 piksela sa preklapanjem od 2 piksela

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Slika 5.6. Eksperimentalna instalacija za sluaj optereenja unutranjim pritiskom. 1

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Slika 6.13. Uporedni prikaz eksperimentalnih rezultata i matematikog modela promene

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Slika 6.29. Dijagram pomeranja u Y pravcu za sluaj aksijalnog optereenja od 30 kN

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

SPISAK KORIENIH TABELA

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Analiza promene deformacionih i naponskih polja, kao posledica geometrijskih

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature

Naponi i deformacije struktura kompleksne geometrije cevovodne armature