Вы находитесь на странице: 1из 17

Uzemljenje stubova srednjenaponskih vodova

SN

1)
2)
3)
4)

Osnovni kriterijumi za dimenzionisanje uzemljenja stubova su:


zatita od povratnih preskoka pri udaru groma u stub ili zatitni provodnik
(zatitno ue, ako postoji);
zatita od napona dodira;
toplotna naprezanja temelja stuba pri zemljospoju;
pouzdano delovanje zemljospojne zatite.
Kriterijum 1) zatita od povratnih preskoka ne tretira preskoke na
izolaciji du voda pri udaru groma u fazne provodnike, to je kod SN vodova
bez zatitnih provodnika mnogo verovatnije
I dok po kriterijumu 1) nia vrednost otpornosti uzemljenja stuba smanjuje
verovatnou pojave povratnih preskoka, u drugom sluaju nie vrednosti
otpornosti uzemljenja stubova poveavaju verovatnou pojave preskoka pri
udaru groma u fazne provodnike, ali apsorbuju energiju pranjenja du voda i
tako tite dragocenu opremu u TS, posebno energetske transformatore

Uzemljenje stubova srednjenaponskih vodova SN


Osnovni kriterijumi:
1)
Zatita od povratnih preskoka
Povratni preskok sa stuba na provodnike nije verovatan, ako je ispunjen uslov:

U
I

i
u

Gde je:

Ru [] - udarna otpornost uzemljenja stuba, koja je za uobiajene dimenzije


uzemljivaa SN vodova ravna otpornosti uzemljenja Rs koja odgovara struji
frekvencije 50 Hz;

Ui [kV] - podnosiivi udarni napon izolatora voda na suvom;

Iu [kA] - temena vrednost udarne struje groma.


Kriterijum 1) primenjen za vod 10kV je Ui=75kV i sa strujom groma Iu=5kA je:

Ru 15
Za vod 20kV i 35kV je Ui=125kV je Iu<8,3kA, odnosno za Ui=170kV je
Iu<11,3kA

Uzemljenje stubova srednjenaponskih vodova


SN
Zbog niskog izolacionog nivoa, skoro svaki direktan udar groma u stub ili
fazni provodnik SN voda izaziva preskok i/ili proboj izolacije i
dokazano je da ve struje groma reda 2 kA izazivaju preskok
Ako bi se ilo sa veim vrednostima struje groma, nie vrednosti
otpornosti uzemljenja zahtevale bi uzemljivae veih dimenzija, to
je ekonomski neprihvatljivo
Zato je kriterijum 1) strog, ali mora da se potuje jer ga zahteva vaei
tehniki propis
2)

Zatita od opasnih napona dodira


ako je trajan napon dodira kod stuba vei od 65V, ili
ako se zemljospoj na vodu iskljuuje za 3s delovanjem
zemljospojne zatite, ili
ako se zemljospoj na vodu iskljuuje za najkasnije 2h

Uzemljenje stubova srednjenaponskih vodova


SN

Poto se svaki zemljospoj u uzemljenoj SN mrei iskljuuje brzim


delovanjem zemljospojne zatite, tada u smislu propisa ne postoje
ogranienja u pogledu vrednosti otpornosti uzemljenja stuba
Isto vai i za izolovanu mreu ako kapacitivna struja zemljospoja
prelazi 10 A
lzuzetak su stubovi koji se nalaze na terenima gde boravi mnogo ljudi
bez obue, kao to su:

javna kupalita,
kampovi,
okolina dejih igralita i sl., kod kojih se zbog velikog rizika
preduzimaju dopunske zatitne mere, kao to je izvoenje
uzemljivaa stuba u vidu dva prstena, asfaltiranje tla na prostoru
najmanje 1,75 m oko stuba itd

Uzemljenje stubova srednjenaponskih vodova


SN
3)

Toplotna naprezanja temelja stuba pri zemljospoju

Pri zemljospoju na stubu, struja zemljospoja preko armature stabla stuba i


dopunskog uzemljivaa ide u tlo, ime se termiki rastereuje beton u stablu i
temelju stuba
Ukoliko bi se izostavio dopunski uzemljiva, a da se koristi nearmirani temelj (a
to je najee sluaj u dosadanjoj praksi elektrodistribucije Srbije), struja
zemljospoja bi se zatvarala preko betonskog omotaa armature stabla i
temelja i mogla bi termiki da ih ugrozi
Medutim, dokazano je da je u SN mreama koje su uzemljene preko niskoomske
impedanse kriterijum 3) uvek ispunlen ako je ispunjen bar jedan od sledeih
uslova:

da je izveden dopunski uzemljiva, ili/i

da je primenjen temeljni uzemljiva (temelj stuba izveden sa metalnom


armaturom)

Uzemljenje stubova srednjenaponskih


vodova SN
4)
Pouzdano delovanje zemljospojne zatite je merodavan kod
SN mrea uzemljenih preko niskoomske impedanse, dok je uticaj otpornosti
uzemljenja stuba na struju zemljospoja u izolovanoj mrei zanemarljiv
Zbog niskih vrednosti podeenih struja reagovanja zemljospojne zatite u
uzemljenim mreama (20A do 40A) kriterijum je ispunjen i pri velikim
otpornostima uzemljenja stubova (150 oma)

Prema tome, kriterijumi 1) i 2) treba da budu ispunjeni u skladu sa vaeim


propisom, dok su kriterijumi 3) i 4) zadovoljeni, bez obaveze dokazivanja

lzvodenje uzemljenja stubova SN vodova

Metalni ili armiranobetonski stub SN voda treba da se uzemlji

Uzemljenje se izvodi preko temeljnog uzemljivaa stuba, a u sluaju


korienja nearmiranog temelja ili kod temeljenja direktnim ukopavanjem
obavezno se koristi dopunski uzemljiva

Izvoenje uzemljenja stubova SN vodova

Temeljni uzemljiva stuba, sastoji se od galvanski povezane armaturne


ipke koje se ugrauju u temelj i armatura stabla u temeljnoj ai
Armatura stabla se galvanski povezuje sa armaturom u temelju stuba
Dopunski uzemljiva stuba, se izvodi u vidu prstena, a retko u vidu traka
Udarna otpornost rasprostiranja dopunskog uzemljivaa stuba Ru
koja je priblino jednaka otpornosti rasprostiranja Rs istog uzemljivaa,
proraunava se pomou izraza:

Ru Rs r

gde je:
r [/m] - relativna otpornost rasprostiranja dopunskog uzemljivaa
stuba, zajedno sa delom stabla u temeljnoj ai, i dobija se sa slike;
[m] - specifina elektrina otpornost tla

Izvoenje uzemljenja stubova SN vodova

Redukcioni faktor voda

Redukcioni faktor voda r se definie kao kolinik komponente struje


zemljospoja koja se odvodi u tlo (Iu) i ukupne struje zemljospoja (Ik)
Redukcioni faktorom voda r se obuhvata uticaj magnetne sprege
faznih i zatitnih provodnika nadzemnog voda, odnosno magnetne
sprege faznih provodnika i metalnog plata ili elektrine zatite
kablovskog voda
Redukcioni faktor nadzemnog SN voda se za ove proraune usvaja
da je r = 1, jer praktino nema odvoenja dela struje zemljospoja
preko zatitnog provodnika
Redukcioni faktor kablovskog voda sa neprovodnim platom se
proraunava prema izrazu :
r kv

Iu
Z
Z Z m z ez L z m L
1 m ez

I zu
Z ez
Z ez
z ez L

Redukcioni faktor voda

gde je:
Zm[] - poduna meusobna impedansa faznog provodnika i elektrine
zatite
Zez [] - poduna sopstvena impedansa elektrine zatite;
L [km] - duina kablovske deonice.
Poduna jedinina sopstvena i meusobna impedansa mogu da se iskau u
obliku:
zez =rez +rz + jxez,
zm =rz+j xez
gde je:
rez [/km] - poduna aktivna otpornost elektrine zatite;
xez[/km] - poduna sopstvena reaktansa elektrine zatite i
rz [/km] - poduna elektrina otpornost zemlje, koja priblino iznosi
0,05/km,

Redukcioni faktor voda


r

rez

Konano se za redukcioni faktor dobija izraz:


rez rz 2 xez 2
lzraz se koristi za proraun redukcionog faktora jednoilnog
kabla ili troilnog kabla sa zajednikom elektrinom zatitom, i
njime nisu obuhvaene otpornosti uzemljenja postrojenja na
krajevima kablovskog voda
Redukcioni faktor tri jednoilna kabla sa neprovodnim
platom u trouglastom snopu, kakav je sluaj sa kablovima tipa
XHE 49-A, ije se elektrine zatite ila meusobno kratko
spajaju i na oba kraja prikljuuju na sisteme uzemljenja
transformatorskih stanica koje povezuje vod rauna se preko
ekvivalentnog jednoilnog kabla iji je presek elektrine zatite
jednak zbiru tri preseka elektrinih zatita jednoilnog kabla i iji
je poluprenik elektrine zatite jednak srednjem geometrijskom
polupreniku tri ile

Redukcioni faktor voda

Poduna aktivna otpornost ekvivalentnog jednoilnog kabla rez, iznosi:

rez

rez 1
3

gde je rez1, [/km] otpornost elektrine zatite jedne ile kablovskog


snopa
Poduna sopstvena reaktansa elektrine zatite ekvivalentnog
jednoilnog kabla xez rauna se pomou izraza:

xez 0,1445 log

93,1
rpez 10 3

gde je:
[/m] - specifina elektrina otpornost tla, i
rpez [mm] - poluprenik elektrine zatite ekvivalentnog
jednoilnog kabla

Redukcioni faktor voda

Poluprenik elektrine zatite ekvivalentnog jednoilnog kabla rpez rauna se


preko srednjeg geometrijskog poluprenika tri ile iz izraza:

rpez 3 rpez1 2 rpez1 d pl1 2 rpez1 d pl1

gde je:
rpez1 [mm] - poluprenik elektrine zatite jedne ile;
dpez1[mm] - debljina spoljanjeg zatitnog plata preko elektrine zatite

Redukcioni faktor kabla sa provodnim


platom (NPO kabl)

Nema stalnu vrednost zbog nelinearne zavisnosti reaktanse eline armature


od struje zemljospoja
Sa porastom struje zemljospoja raste i reaktansa, to smanjuje vrednost
redukcionog faktora
Daljim porastom struje zemljospoja dolazi do zasienja eline armature i
poveanja redukcionog faktora
Zato se za svaki tip i presek NPO kabla crtaju krive zavisnosti redukcionog
faktora od struje zemljospoja
Meutim, poto se u distributivnim mreama pomou impedanse za
uzemljenje neutralne take SN mree struja zemljospoja I, ograniava na tano
odreenu vrednost, za prakrine proraune se za standardne tipove NPO
kablova i prosene vrednosti preseka provodnika kabla 150 mm2 usvajaju
sledee vrednosti redukcionog faktora:
r ~ 0,2 za Ik = 300 A;
r ~ 0,3 za Ik = 700 A;
r ~ 0,4 za Ik =1000A.
U sluajevima da ova vrsta kablova radi u izolovanoj mrei sa strujama
zemljospoja do 20 A, redukcioni faktor ima priblino vrednost oko 0,5

Iznoenje potencijala iz TS
110/10(20) kV

Proraun sistema uzemljenja TS 110/10(20) kV sada se po pravilu vri


na raunaru, i u tu svrhu su razvijeni i u praksi provereni odgovarajui
programski paketi
Isto vai i za reavanje problema iznoenja potencijala iz TS, koji se
otro pojavio sa uvoenjem direktne transformacije 110/10(20) kV
Zbog velikih struja zemljospoja u mrei 110 kV, postoji opasnost
pojave visokih potencijala na uzemljivaima nekih TS 110/10(20) kV
Ovi potencijali mogu da se prenesu preko metalnih platova ili
elektrinih zatita energetskih kablova 10 kV ili 20 kV do TS
10(20)/0,4 kV, i dalje preko neutralnog provodnika u NN mreu i u
instalacije potroaa, izazivajui napone dodira koji bi mogli da budu
vei od dozvoljenih napona dodira

Iznoenje potencijala iz TS
110/10(20) kV

Pri zemljospoju na sabirnicama 110 kV u TS 110/10(20) kV, na


sistemu uzemljenja u prvoj TS 10/0,4 kV ili 20/0,4 kV pojavie se
napon Uu1:

u1
i
ui
i
k
u
d
doz
gde je:
ki - koeficijent iznoenja potencijala;
Uui -napon na sistemu uzemljenju TS 110/10(20) kV, u V;
r - redukcioni faktor napojnog voda 110 kV;
Ik - ukupna struja zemljospoja na sabirnicama 110 kV u TS
110/10(20) kV, u [A];
Zu - impedansa sistema uzemljenja TS 110/10(20) kV, u [];
kd - sainilac koji odreuje odnos napona uzemljenja TS i napona
dodira na mestu dodira
Udoz - dozvoljeni napon dodira, koji iznosi: Udoz = 75 / t, u [V].

U k U k r I Z k U

Iznoenje potencijala iz TS
110/10(20) kV

Zemljospoj na sabirnicama 110 kV u TS 110/10(20) kV iskljuuje se u


vremenu:
t = 0,5 s delovanjem drugog stepena distantne zatite u napojnoj TS
110/10(20) kV, i dozvoljeni napon dodira tada iznosi: Udoz = 75 / t =
150 V
Ako TS 110/10(20) kV poseduje diferencijalnu visokoimpedantnu
zatitu sabirnica 110 kV, zemljospoj se iskljuuje za t = 0,15 s i tada
je: Udoz = 75 / t = 500 V