bioloka borba protiv napasti

Uivotu uspevaju uglavnom jednostavne stvari. Bioloka borba nije jednostavna. Da bi

zaivela u praksi treba dosta znati, uloiti mnogo rada, sredstava i kapitala. ta bioloka
borba zahteva: Znanje.
Insekti protiv insekata, grinje protiv grinja
Izmeu insekata koji se hrane biljkama ili biljnim proizvodima i korisnih insekata koji
se hrane njima postoji lanac ishrane. Predatori su uvek manje brojni, sporije se
razmnoavaju i nikada ne ugroavaju opstanak vrste ubijanjem ivotinja od kojih zavise.
Kako je to regulisano? Gusenice se hrane liem i mogu obrstiti umu ili vonjak. Da bi
svarile lie imaju alkalnu sredinu crevnog trakta pa razlau celulozu. Mogu da preive
do nedelju dana bez hrane. S druge strane, predatori su orijentisani na ishranu mesom pa
imaju blago kiselu sredinu crevnog trakta. Predatori ne mogu dugo da ive bez hrane.
Neke od njih, kao zlatooka (Ch. carnea), polifagni predator se hrani sisanjem hemolimfe
rtava to predstavlja neku vrstu infuzije. Zlatooka ne izbacuje izmet jer veinu hraniva
svari. Ono to se ne svari izbacuje prilikom presvlaenja. S druge strane, gusenice
GUBARA izbacuju veliku koliinu izmeta i prave tepih ispod stabla. Ovo su velike
razlike izmeu fitofaga i predatora. Dosta predatora ima sline zahteve kao i rtve. Tako,
stenice O. minutum, A. nemorum polau jaja u tkivo biljaka i razvie larvi zavisi od
kvaliteta turgora. Krukina buva sa kojima se hrane stenice, takoe zabadaju jaja u tkivo
kruke i larve se ne mogu razviti bez sokova biljaka odnosno slino predatorima.
Polifagni predatori kao to je zlatooka (Ch. carnea, Ch. perla i Ch. septempunctata i dr.)
imaju izraen kanibalizam. Da bi se ovo izbeglo, jaja zlatooke su poloena na dugim
drkama. Ova osobina predstavlja veliki problem prilikom pakovanja i isputanja ovakvih
organizama pa se larve zlatooke isputaju u objekte izmeane u piljevini. Opstanak vrste
kod insekata zasnovan je na ponaanju enke. Ona nepogreivo polae jaja ne biljke
kojima se hrani njezino potomstvo. Slino je i kod predatora ili parazitoida: enka
parazitoida e poloiti jaja samo u insekte u kojima e potomstvo preiveti. Odnosi
izmeu rtava i parazitoida su oito sloeniji nego to se predpostavlja. Predatori
fitofagnih grinja (buba mara S. punctillus), zatim stenice Orius minutum, Anthocoris
nemoralis i dr., doleu u vonjak samo kada je populacija dostigla 4-5 grinja po listu.
Ova brojnost se smatra PRAGOM DOLETANjA. Imaga predatora se hrane a polau
jaja samo kada brojnost grinja (hrane) dostigne od 8-10 po listu odnosno kada postoje
mogunosti da potomstvo predatora ishranom zavri razvie. Ovo se smatra za PRAG
POLAGANjA JAJA. Populacija grinja i dalje raste a predatori nastavljaju sa
polaganjem jaja ali dolazi do teta i bronziranja lia jabuke. Ovi predatori su poznati kao
istai ali ienje dolazi isuvie kasno. tete su ve prisutne. ienje se nastavlja i
kada se brojnost smanji na 5 grinja po listu, odrasle odlete iz vonjaka u potrazi za
novom hranom. Ovo se smatra kao PRAG ODLETANjA PREDATORA (Pasqutora
odnosno brojnost predatora mora biti uvek vea od rtava. Da bi se zatitila jabuka od
bolesti i tetoina koriste se insekticidi i fungicidi koji imaju direktni i indirektni uticaj na
preivljavanje predatora ali i grinja praktini rezultati suzbijanja grinja pa su ogranieni.

U naim uslovima najprisutniji je predator Amblyseulus andersoni koji spada u tip IV,
odnosno u poetku vegetacije njegova brojnost mora biti iznad brojnosti rtava.
Umnoavali smo A. andersoni i isputali u jabunjak u
Obrenovcu. Zbog primene insekticida, brojnost se poveala tek pred kraj sezone pa je A.
andersoni uticao samo na smanjenje brojnosti crvenog pauka za narednu godinu. U
praksi mogu se koristiti specifini akaricidi kao to je propargit prskanjem svakog drugog
reda. Preostale grinje na netretiranom redu su hrana larvama predatora koji ne mogu da
napuste vonjak (Baillod,1986). U prirodi je teko koristiti bioloku borbu jer je veliki
izbor hrane za predatora i parazita. Ako ispustite predatora ili parazita u vae polje ili
vonjak, oni e odleteti tamo gde je najpovoljnija i brojnija hrana. Zato, se neto vee
mogunosti pruaju u zatvorenom prostoru kao to su staklare. Takav primer je suzbijanje
bele leptiaste vai (Trialeurodes vaporariorum parazitom Encarsia formosa. Prema
Foster, Kelly, 1978 bioloka borba je mogua ako se unese 60 000 osica E. formosa po
ha a brojnost bele leptiaste vai je niska. Treba voditi rauna da bela leptirasta va spada
u takozvane r selektirane organizme odnosno koji imaju veliku reprodukciju i da se
brojnost mora kontrolisati smanjenom ishranom i zalivanjem biljaka. Od hemijskih mera
koriste se samo selektivni insekticidi kao to su buprofezin, pyriproxifen i slino. U
praksi, vlasnici ele to vei prinos i odreenog kvaliteta plodova pa E. formosa se
koristi samo dok se ne formiraju plodovi .
Za suzbijanje bele leptiraste vai koriste se i industrijski proizvedeni biopreparati na bazi
entomopatogene gljive Verticilium spp. U plastenicima gde je relativna vlanost visoka, a
kod nas takvih ima, gljive se razvija na imagu, na larvama bele leptiraste vai kao i
drugih lisnih vai. Ipak, napominjemo da se ne mogu primenom ovih preparata izbei
izvesne tete i uticaj na smanjenje kvaliteta plodova.
Prag tetnosti kod bioloke borbe su vei nego kod primene hemijskih mera borbe.
Korisni insekti ne moraju biti uvek korisni. Tako, uta buba mara se hrani sporama
pepelnice, znaajne mikoze na usevima i cveu. I pored toga to smanjuje brojnost spora,
imaga raznose spore i na taj nain ire ovu bolest. Primena insekata protiv insekata
zahteva organizacije gajenja insekata predatora ili parazita ali na industrijski nain.
Obino se koriste vetake podloge ili prirodna hrana. Najtei tehniki problem je
masovna proizvodnja jajnih parazita jer je teko imitirati jajni horion. Pokazalo se da
horion nije samo vrsta opna nego ima i dodatne osobine oko disanja, razmene gasova,
zatite i dr. I kada se proizvedu korisni insekti mora se organizovati pakovanje i transport
na bezbedan nain do potroaa i u to kraem roku.
Mikrobioloko suzbijanje insekata
Insekti najee obolevaju od viroza, zatim od bakterioza i mikoza. Prvi uslov korienja
nekog patogena u biolokoj borbi je da se razvijaju samo na insektima. Virusi insekata
su se prilagodili biologiji domaina. Tako veina gusenica oboleva od Baculovirusa tipa
granuloze ili jedarne poliedroze. Gubar ima jednu generaciju godinje a ivot gusenica
traje svega 24-30 dana. Da bi preiveli period bez gusenica virusi su ukalupljeni u
proteinske granule ili poliedre. Poseban problem je proizvodnja virusa jer se radi o

obligatnom parazitu pa se umnoava samo u ivoj eliji. U ovu svrhu koriste se i insekti
domaini ili u fermentorima na kulturi elija. Na ova dva naina proizveden je vei broj
preparata na bazi virusa. Najpoznatiji je Madex za suzbijanje jabukinog smotavca (C.
pomonella). Aktivna materija su virusi granuloze u koliini 1,5 x l013 granula po litri.
Koristi se u koliini 160 do 240 ml/ha. Gusenice uginjavaju za 3-5 dana. Madex se koristi
posebno za suzbijanje prve generacije jabukinog smotavca a plodovi dobijeni na ovaj
nain se mogu koristiti kao hrana za trudnice ili za spremanje deje hrane (kae).
Primenom virusa granuloze ne moe se izbei ubuivanje gusenica u plodove ali kada su
plodovi mlai i kiseli, rane od ubuivnja razastu.
Za suzbijanje gubara (L. dispar) proizvodi se preparak pod imenom Gypcheck a aktivna
materija su virusi poliedroze. U biolokoj laboratoriji u Zemunu, proizvodili smo viruse
nuklearne poliedroze i koristitli ih avionima za suzbijanje gubara. Virusi nuklearne
poliedroze se uglavnom koriste u fazi latence ili rane progradacije da bi se virus umnoio
a da ne doe do pojave golobrsta. Virusi se unose po metodi prvog unoenja. Ako se
virusi koriste u progradaciji dolazi do epidemije ove viroze ali se ne moe izbei
defolijacija iznad 60%. Trei preparat na bazi virusa je Mamestrin ili za suzbijanje
gusenica kupusne sovice (M. brassicae). Prepart se koristi po metodi masovnog
unoenja ili 0.5 kg virusnih poliedara po ha. Na ovaj nain se moe postii
zadovoljavajua zatita kupusa ili kupusnjaa. Obolele gusenice menjaju ponaanje,
penju se na vrohove listova i ne prave tete. Ipak, ovde ima prljanja glavica. etvrti
preparat Virin HC na bazi virusa jedarne poliedroze se koristi za suzbijanje dudovca
(H.cunea). Preparat se koristi po naseljima jer nije otrovan za oveka ili ivotinje. I ovde
obolele gusenice menjaju ponaanje i penju se navrhove stabala gde uginjavaju.
Osnovni problem kod korienja virusa u mikrobiolokoj borbi je njihova proizvodnja,
uvanje virulentnosti (mora biti u friideru do upotrebe), cena i meunarodno trite jer
se ovi insekti uglavnom javljaju ciklino. Tako gubar ili dudovac se javlja svakih 5-9
godina i koriste se kada je niska brojnost domaina jer inkubacioni period moe biti i do
15 dana. Profit ne trpi prazne periode pa veina preparata na bazi virusa nema
kontinuitet proizvodnje. Zbog lakeg gajenja, bakterije se najee koriste u biolokoj
borbi. Bakterije se umnoavaju industrijski u fermentorima na relativno jeftinim
podlogama:
Najpoznatija bakterija je Bacillus thuringiensis var. kurstaki, za suzbijanje gusenica,
B. thuringiensis var. tenebrionis za suzbijanje krompirove zlatice i B.
thuringiensis var. israliensis za suzbijanje komaraca ili nekih Diptera koje se
javaljaju u gajilitima peuraka. B.thuringiensis se koristi najee u umama
kao stabilnim biotopima jer primena hemijskih preparata izaziva tee
poremeaje u biocenozi. Ne deluju na pele i druge korisne organizme.
Napominjemo da je kod nas B. thuringiensis korien za suzbijanje gubara u
prethodnoj gradaciji u koliini od 660 tona i bio je prodavaniji preparat od
bilo kojeg hemijskog na naem tritu. I u zadnjoj gradaciji gubara korien je
B. thuringiensis var. kurstaki. Ovi preparati se koriste po metodi masovnog
unoenja jer deluju sporama i insekticidnim kristalima proteinske prirode.
Njihova je primena ograniena na nisku brojnost odnosno samo kada je

brojnost jajnih legala gubara do 1000 po ha i tada se mogu koristiti u

registrovanim koliinama od 3 lit/ha. Vea brojnost gubara zahteva najmanje
dva tretmana. U obe gradacije gubara bilo je uma i do 100 000 jajnih legala
po ha pa nije teko predpostaviti da li je bilo golobrsta. Kod nas ove sojeve
bakterija proizvodi Tehnoloki institut u Zrenjaninu pod nazivom D-Stop (za
dudovca i druge gusenice), K-Stop (za komarce i ampinjonske muice) i ZStop za suzbijanje krompirove zlatice. Primenom ovih preparata moe se
postii efikasnost i smanjenje teta od insekata ispod ekonomskog praga
tetnosti. Posebno su namenjeni u organskoj proizvBolesti, tetoine, korovi
i integralne mere zatite
Osnovni princip zatite jabuke u organskoj proizvodnji je da primena biopesticida kao
dozvoljenih supstanci predstavlja poslednji izbor. Uspostavljanje povoljnih uslova za
razvoj korisnih organizama je prva linija odbrane. Ipak, esto se u komercijalnoj
organskoj proizvodnji moraju primeniti neki od dozvoljenih ili u primeni ogranienih
supstanci. Tako je npr. poeljno izbegavati i neke od dozvoljenih supstanci ako imaju
irok spektar delovanja kao to je insekticid rotenon. Njega treba primeniti u ranom
periodu vegetacije pre znaajnije pojave korisnih insekata.
aavu krastavost lia i plodova jabuke uzrokuje gljiva Venturia inaequalis i to je
najvanija bolest jabuke. Otporne i manje osetljive sorte treba gajiti kada god je to
mogue. Stabla jabuke treba formirati tako da budu otvorene krune, sa dobrim strujanjem
vazduha i dobrim prodiranjem sredstava prilikom tretiranja biljaka.
Radi smanjenja potencijala zaraze potrebno je sprovesti sledee preventivne mere:
Sakupljanje opalog lia. Opalo lie sakuplja se u jesen i prolee. Za ovu namenu
postoje posebne maine usisivai. Efikasnost ove mere u smanjenju broja spora kao
izvora zaraze je 90%, a u pogledu nastanka zaraze 50%.
Unoenje opalog lia u zemljite. U jesen zafrezirati opalo lie ili ga plitko zaorati. Na
ovaj nain smanjuje se broj spora za 50%.
Ouvanje populacija glista. Ova metoda doprinosi broj razgradnji opalog lia. Gliste su
najvanije u razgradnji opalog lia i njihova uloga je najvanija u smanjenju potencijala
zaraze bolesti. Primena bakarnih fungicida i mehanika obrada negativno utiu na broj
glista u organskom jabunjaku u kome je njihova brojnost po pravilu velika. U tom
smislu treba se truditi da broj tretmana bude to je mogue manji i koristiti koncentracije
preparata nie od preporuenih jer im je efikasnost gotovo ista. Gliste doprinose da se za
90% smanji broj spora u prolenom periodu.
Korisne ivotinje pomagai u borbi. Da bi se u vrtu mogla primijeniti bioloka
zatita, ne treba tjerati sve ivotinje, jer nisu sve neprijatelji. Vrlo je vano
zadratikorisne ivotinje jer one pomau u borbi protiv tetoina. U procesu suzbijanja
tetoina od velike koristi su ivotinje koje se njima hrane. Najbolji pomagai su ptice,

jeevi i abe koji jedu pueve, ali i neki kukci kao to

mreokrilke i bogomoljke, koji su prirodni neprijatelji lisnih uiju.

su bubamare,

Bubamare i njezine liinke pojedu dnevno i do 400 lisnih uiju. Da bi bubamare imale
to jesti, ne treba unitavati prve lisne ui koje se pojave u proljee, jer e se tako smanjiti
broj bubamara kojih ionako ve ima premalo. Ako ste u mogunosti, za abe je dobro u
vlastitom vrtu iskopati malu baru i zasaditi vodeno bilje. abe e nastaniti baru, pa e
opasnost od pueva biti puno manja. Ptice na dan prikupe i do 30 kg gusjenica i drugih
nametnika. Da biste privukli i zadrali ptice, postavite im kuicu. Neka otvor kuice bude
okrenut prema jugoistoku. Preko ljeta im osiguravajte dovoljne koliine vode u plitkim
posudama, a zimi hranu. Ptiice e vas rijeiti nametnika u vrtu i svakodnevno vas
razveseliti svojim pjevanjem. U vrtu nalazimo i pauke koji su prirodni neprijatelji muha i
komaraca. Grabeljive grinje su prirodni neprijatelji crvenog pauka, ali i nekih drugih
tetnih grinja.

Najei nametnici i kako ih se rijeiti

Lisne ui su mali njeni kukci koji mogu biti krilati ili beskrilni. Boja im ovisi o stadiju
razvoja i biljci hraniteljici pa mogu biti od svijetloute i zelene do crne boje. Hrane se
sisanjem biljnih sokova i to na najnjenijim biljnim dijelovima - lisnim izbojima i
cvjetnim pupovima. Izazivaju zastoj u rastu biljke, kovranje listova, iza njih ostaje
medna rosa koja kaplje po donjim listovima inei ih ljepljivima, a kasnije pocrne jer se
na njima razvijaju gljive aavice. Napadaju velik broj kultura. Javljaju se u proljee i
jesen tijekom toplog i suhog vremena te nakon obilnih kia. Ako lisne ui jako napadaju
neku biljku, to je znak da je poremeena njezina cirkulacija. Ponekad je dovoljno prekriti
i prihraniti tlo kod korijena biljke. Postoje biljke koje su uima naroito privlane. Te
biljke se mogu saditi meu druge biljke da bi ih zatitili od uiju. Na primjer, saditi
salatu i bobmeu jagode. Ui e se preseliti na salatu i bob, a jagode e ostati
neoteene.
Puevi su esti neeljeni gosti, a njihovih prirodnih neprijatelja jeeva i aba sve je
manje. Puevi najee napadaju zeleno lisnato povre. Iako spori, vrlo su uporni i
povru mogu nanijeti veliku tetu. Hrane se nou jer im smeta sunce pa ih je najlake
pronai kada padne mrak uz pomo svjetiljke. Pueva se moe rijeiti uz pomo taloga
kave koji ne vole jer je u veoj koncentraciji otrovan. Napadnute biljke treba zalijevati
talogom kave, koji ne samo da e otjerati pueve, ve e i blago gnojiti zemlju i
istovremeno tjerati biljne muice. Budite umjereni u zalijevanju tla talogom od kave, jer
on podie kiselost tla. Tlo oko biljaka koje puevi napadaju moe se posuti pepelom ili
kamenim branom. Kako bi se puevi drali to dalje od biljaka ovaj postupak treba
ponavljati nakon svake kie. Pueve odbijaju i neke biljke kao to su dragoljub, kadulja,
timijan i ricinus.
Rovac je jedan od uestalih zemnih tetnika. Omiljena poslastica su mu gomolji i
korijenje. Rovac je nona ivotinja i izlazi na povrinu zemlje samo nou. Njegov rov
nije duboko u zemlji pa se najlake uhvati ako se u tlo ukopa posudu s vodom, a sa strane
postave daice koje ga usmjeravaju u posudu.

Krtica je korisna ivotinja jer unitava rovce i druge gusjenice i crve, ali istodobno radi
krtinjake koji naruavaju estetski izgled vrta. Najlake ju je otjerati ako se u tlo ukopa
prazna boca, tako da se vrh boce ukopa u otvor njegovog rova, pazei da se ne zaepi
grlo flae. Zvukove koje proizvodi vjetar i prazna boca, krtice ne mogu dugo podnositi pa
odlaze.
U borbi protiv tetoina pomae prirodni suivot izmeu nekih biljaka - ako se posade
jedna blizu druge poveava se njihova snaga i urod te se bolje tite od nametnika. Na
primjer, sadnja mrkve uz luk, titi biljke od lukove/mrkvine muhe, a zabijanje grana
bazge u tlo slui kao zatita od krtica. Kako biljke imaju ljekovito djelovanje na ljudsko
zdravlje, jednako tako mogu pozitivno utjecati i jedna na drugu. Postupke treba ponavljati
i nekoliko puta, ali budite strpljivi.
Bubamare se uglavnom hrane lisnim i titastim vaima i nekim vrstama paukovih grinja.
Prisustvo bubamara u vonjaku je znak da ima lisnih vai. Jedna odrasla bubamara moe
da pojede 20-30 a u toku ivota nekoliko stotina vai. Odrasle bubamare imaju znaajniju
ulogu rano u prolee i poetkom jeseni, a larve bubamara u prolee i u leto.
Poznate
su i boje ov

ice bubamare (Coccinellidae) koje se isputaju ili uzati

enom prostoru (staklenici, plastenici) ili u vo

nim nasadima. Bubamare se hranetetnicima bilo da su bubamare u obliku imaga ili li

inke. Obi

no razvoj li

inke traje 3-5tjedana, a jedan imago ili li

inka dnevno pojede 20-30 lisnih ui, a za svog ivota 500 ui.Prema drugim podacima
jedna bubamara moe pojesti 100 lisnih ui u jednom danu.Vrstebojih ov

ica su: Exochomus quadripustulatus, Coccinella septempunctata i Adaliabipunctata. Vrsta

boje ov

ice Hippodamia convergens unitava osim lisnih uiju i duhanovaresi

ara gdje odrasli oblik pojede 300 li

inki dnevno, a li

inka ove boje ov

ice pojede 150li

inki resi

ara. Primjerice, na jedan hektar staklenika potrebno je ispustiti oko 10 000 bojihov

ica.