FAKULTET POLITIKIH NAUKA

UNIVERZITETA U BEOGRADU

Civilno drutvo i politika participacija: iskustvo Srbije

Predmet: Politiki ivot Srbije

Mentor:

Student:

Prof. dr Slavia Orlovi

Boidar Grbi
br.indeksa: 200/13

Beograd, januar 2015. godine

UVOD

Kroz politiku istoriju legitimitet i demokratinost jednog politikog sistema merila se

podrkom graana i njihovom politikom participacijom. Stabilan, demokratski politiki sistem
temelji se koliko na politikim toliko i na nepolitikim stubovima poretka1. Demokratija
podrazumeva razvijeno civilno drutvo, svesno svojih graanska prava i obaveza, drutvo koje
prepoznaje znaaj svoje politike uloge, zagovara i brani svoje legitimne interese. Karakteristike
civilnog drutva poput, autonomije, pluralizama, asocijativnosti, samoorganizacije, solidarnosti,
zatite privatnosti... jesu i karakteristike demokratije. Razvijajui demokratsku politiku kulturu i
vrednosti, civilno drutvo doprinosi stvaranju povoljnih uslova za politiku slobodu i
demokratrsko funkcionisanje dravnih institucija. A kroz funkciju socijalnog monitoringa,
predstavlja i ozbiljnog kritiara drave vraajui je, ukoliko je to potrebno, na kolosek
demokratje. Civilno drutvo kreiraju graani i njihove autonomne asocijacije. Organizacije
civilnog drutva, kao posrednici izmeu drave i drutva, predstavljaju pomo graanima u
uspenijoj artikulaciji svojih legitimnih, partikularnih ili optih interesa. Kontinuiranim ueem
graana u politikim procesima ostvaruje se participativna demokratija, koja zajedno sa
predstavnikom demokratijom predstavlja osnovu modernog demokratskog drutva.
Meutim, vano je naglasiti da civilno drutvo predstavlja nuan, ali ne i dovoljan uslov za
demokratiju2. Naime, civilno drutvo nosi i odreene opasnosti po demokratiju i civilnost.
Zloupotrebljeno od strane pojedinaca i grupa moe dovesti do negativnih ishoda. Ako civilno
drutvo nema oseaja za odgovornost i za meru onda to moe da postane jedna divlja
subjektivnost.3 Drutvena realnost prua nam mnotvo primera netolerantnih, ksenofobinih,
faistiki, neonacistiki i desniarski nastrojenih i nasilnih organizacija civilnog druva, koje
1

Vukain Pavlovi, Civilno drutvo i demokratija, Slubeni glasnik, Zavod za

udbenike, III izdanje, Beograd, 2009.god, 63.str.

Ibidem, 98.str

3 Hegel, citiran u tekstu Vukaina Pavlovia, Uloga civilnog drutva u razvoju

demokratskih institucija, u: arko Paunovi (ur.), Budunost civilnog drutva,
MilenijuM, Centar za razvoj graanskog drutva, Beograd, 2007.god, 20. str.

svojim delovanjem uruavaju demokratiju. Uski interesi ovih organizacija ne poklapaju se sa

demokratskim vrednostima, uveavaju nejednakosti u drutvu, rasplamsavaju mrnju i stvaraju
antidemokratsku atmosferu. Zbog ovakvog stanja teoretiari postavljaju razliite standarde koji se
moraju ispuniti kako bi se dosegao status organizacije civilnog drutva. Meutim, ako iz civilnog
drutva odstranimo njegove neodgovarajue delove, odstranili smo i demokratiju. Civilno drutvo
ima mnogo lica sa kojima se moramo souiti u izgradnji demokratskog drutveno-politikog
sistema.

POJMOVNE DILEME
Kao i drugi fundamentalni pojmovi politike nauke i demokratije, civilno drutvo je vieznaan i
sloen pojam. Njegova esta i neadekvatna upotreba dovodi do nejasnoa i zabuna, a esti su i
sukobi oko sadraja pojma civilno drutvo. Ovakvo stanje proizilazi iz bogatstva njegovog
dvostrukog karaktera, odnosno njegovoj usmerenosti i ka teoriji i ka praksi. Naime, kao teorijska
kategorija koristi se za analizu razliitih drutvenih dimenzija, dok kao normativni koncept slui
u svrhu mobilizacije razliitih socijalnih aktera u cilju izgradnje demokratije.
Civilnom drutvu su se kroz istoriju pridavala razliita znaenja. Najpre je ovaj pojam oznaavao
prelazak iz prirodnog u drutveno stanje. Danas civilno drutvo zauzima prostor
(samo)organizovanja izmeu zone najue privatnosti i porodinog ivota, na jednoj, zone drave
i aktivnosti (para)dravnih organa, na drugoj i prostora trinog privreivanja, na treoj strani.
Granice izmeu zona i njih prema civilnom polju su krajnje porozirne. 4 Naime regulisanjem
privatno-porodinih relacija drava zadire u privatan domen. Sa druge strane, porodica
osnivanjem privatne firme, pored porodinih, razvija i poslovne odnose i time iz privatne sfere
ulazi u javnu. Razliita znaenja pridavala su mu se od drutva do drutva, a bilo je i onih koje se
sa ovim pojmom nisu sretali, pa je im je tek predstojalo da ga otkriju.

Zoran Stojiljkovi, Civilno drutvo i konsolidovanje demokratije, u: arko Paunovi

(ur.), Budunost civilnog drutva u Srbiji, MilenijuM, Centar za razvoj graanskog
drutva, Beograd, 2007.god, 25. Str.

Civilno drutvo korieno je od strane razliitih autora ili u analitiko - deskriptivne svrhe, ili kao
normativno-mobilizatorski koncept, ili se pak posmatao kao vrednosno etika dimenzija. Takoe
nejasnoe nastaju i sa razliitim ulogama i funkcijama koje se civilnom drutvu pripisuju od
strane razliitih teoretiara: Don Lok istie zatitu slobode pojedinca od uplitanja drave kao
najvaniju funkciju civilnog drutva. Drutvo se ovde posmatra kao sfera izvan prostora politike i
drave. Monteskje kao glavnu funkciju civilnog drutva vidi povezivanje i uspostavljanje
ravnotee izmeu dravne i drutvene sfere. Civilno drutvo kao corps intermediaire. Aleksis
de Tokvil civilno drutvo naziva kolom demokratije, u kojoj se graani ue demokratskom
miljenju i ponaanju, dok Jirgen Habermas civilnom drutvu dodeljuje ulogu artikulacije i
agregacije razliitih interesa, odnosno uspostavljanje kritike javne sfere.5
Pridaje mu se i razliita vrednosna, ideoloka i politika konotacija, gde je za odreenu grupu
ovaj pojam primeren kapitalistikom drutvu, dok sa druge strane imamo grupu koja na civilno
drutvo gleda kao na leviarski koncept marksistike ili postmarksistike provinijencije. Postoje i
oni koji smatraju da je to tipian evropocentristiki pojam, namenjen zapadnoevropskim i
severenoamerikim drutvima, ali ne i drutvima treeg sveta.6
Ko to ini civilno drutvo, odnosno da li i nedemokratski nastrojeni graani i gupe mogu da se
podvedu pod ovaj pojam, pitanja su koja dovode do novih nesporazuma. Kako bi se jedan deo
nejasnosti otklonio, sve militarne i paramilitarne organizacije, zbog vojnih principa
organizovanja, delovanja i tajnosti rada, iskljuene su iz ovog pojma. A kako se za ovaj pojam u
najveoj meri vezuje civilizovano ponaanje, iskljuuju se i svi nasilni i netolerantni oblici
drutvenog organizovanja. Kod ovakvog zakljuivanja nastaje dilema, da li iskljuivanjem
neprihvatljivih delova drutva demokratski postupamo? Civilno drutvo treba da podrazumeva
otvorenost za sve drutvene aktivnosti i interese, ukoliko nisu zakonski kanjivi. Realnost
moramo prihvatiti u svoj njenoj sloenosti i biti sposobni da se sa njom nosimo, tragajui za
5

Wolfgang Merkel, Ukotvljene i manjkave demokratije, Politika misao, Zagreb,

Vol. XLII, br. 1, 2005.god, 14-16.str.

Videti detaljnije u: Vukain Pavlovi, Civilno drutvo i demokratija, Slubeni

glasnik, Zavod za udbenike, III izdanje, Beograd, 2009.god, 47. - 53.str.

novim demokratskim, praktinim reenjima. Civilno drutvo je najira kola socijalnog

uenja...Vrata te kole moraju biti otvorena i za one kojima je uenje civilnosti najpotrebnije.7
Realnost je ispunjena konfliktima, koji najee nose negativnu konotaciju, doivljavaju se kao
neto nasilno, nepoeljno. A zapravo konflikt nam dozvoljava razmjenu ideja, preispitivanje
vlastitih pozicija i stavova, pa ak i rjeavanje, na prvi pogled nerjeivih, problema. Da nema
konflikata stavova i miljenja, ne bi bilo ni demokratije.8
Potezalo se i pitanje sindikata kao dela civilnog drutva, jer po svom karakteru pripada sferi
ekonomije. Naime, u nekim starim koncepcijama (Adam Smit) ekonomija je ulazila u pojam
civilnog drutva, da bi se u savremenim koncepcijama ekonomija izvukla iz ovog pojma
(Habermas). Regulisanjem ekonomije od strane drave, a u cilju zatite prava graana,
ekonomija je, po miljenju Vukaina Pavlovia, postala deo civilnog drutva. A kako sindikati
zastupaju interese zaposlenih graana predstavljaju kolektivne aktere civilnog drutva. U tom
smislu u istu grupu spadaju i asocijacije poslodavaca. U prilog teze da sindikati predstavljaju deo
civilnog drutva ide i njihova autonomija organizovanja i sloboda ugovaranja odnosa sa
poslodavcem. Civilno drutvo je drutvo graana svesnih svojih obaveza i prava.

Vukain Pavlovi, Civilno drutvo i demokratija, Slubeni glasnik, Zavod za

udbenike, III izdanje, Beograd, 2009.god, 112. str.

8 Tanja Tankosic - Kelly, Demokratija i konflikt , u: 21 pria o demokratiji, Daliborka

Uljarevi (ur.), Centar za graansko vaspitanje, Podgorica, 2005.god, 15.str.

UTCAJ POLITIKO-DRUTVENE APSTINENCIJE NA

DEMOKRATSKI RAZVOJ DRUTVA - SRBIJA

U savremenim politikim sistemima kao merilo podrke postojeem reimu uzima se

uee graana na izborima.
U Srbiji sa jedne strane postoji stav po kome je za razvoj demokratije u Srbiji porazno to to se iz
izbornog u izborni proces smanjuje broj participanata. Suprotan ovom stavu je taj da ukoliko se
jedan politiki sistem ne prihvata, opravdana je neizlaznost na izbore, odnosno na taj nain se ne
priznaje legitimitet tog poretka. Dakle kvalitet poretka po ovom stavu meri se izbornom
izlaznou.
Meutim verodostojnost ovog drugog stava odavno je oborena i u teoriji i u praksi. Naime
visoka ili niska izlaznost u kompetitivnim viestranakim demokratskim izborima nije od
presudnog znaaja za kvalitet poretka, odnosno za njegovu demokratinost.
Na prvom mestu postavalja se pitanje da li u izbornom procesu masovno uee treba da uzmu
oni koji se ne obavetavaju o politikim deavanjima, koji ne poznaju stranake platforme i
programe i imaju nizak stepen socijalne interakcije i ukljuenosti u socijalna i politika
deavanja.
Da visoka participacija ne mora biti odlika kvaliteta jednog poretka govori i podatak o visoko
zabeleenoj izlaznosti u republikama SFRJ, koja nije garantovala mirno razreenje raspada
zemlje, ve je bila uvod u krvave sukobe. Visoka participacija na izborima, kako u Srbiji, tako i u
6

svetu, u vezi je sa izazovima koji postoje u okviru samog drutva. Vanost izbora utie na
participaciju biraa. Najvii nivo participacije belei se na nacionalnim i predsednikim izborima,
neto je nii na subdravnim i regionalnim nivoima, dosta je nii na lokalnim, a najnii na nivou
mesnih zajednica ili slinih oblika decentralizacije. Izborna participacija je visoka i kada postoji
neizvesnost izbornog ishoda. Povezana je i sa dubinom rascepa i sporova koji postoje u jednom
drutvu.Veina apstinenata u Srbiji ne izlazi na izbore jer smatra da time podrava postojei
sistem manipulacije i sistem sveopteg prikrivanja stvarnog stanja stvari, u emu se moe nai i
mnogo istine.
Dakle iz ovoga se moe zakljuiti da participacija nije nuno i pozitivna, ve moe imati i
negativne posledice. I participacija i apstinencija moraju se posmatrati neutralno, odnosno o
participaciji se ne moe govoriti kao o pozitivnom stanju, niti o apstinenciji kao o negativnoj
pojavi.

PRIMERI USPENOG DRUTVENO-POLITIKOG

ANGAOVANJA GRAANA SRBIJE

Iako jo uvek slabo i nezrelo, civilno drutvo Srbije postepeno gradi demokratsku
politiku kulturu. Burna prolost Srbije i brojni graanski pokreti izmenili su politiku kulturu
srpskog drutva. U Srbiji danas deluje preko 25.000 razliitih udruenja graana i oko 400
fondacija i zadubina.9 Iako jo uvek nije donet zakon o nevladinim organizacijama, jedan broj
predloga zakona potekao je od civilnih organizacija. Neki od njih su predlozi zakona o
univerzitetu, o informisanju, lokalnoj samoupravi, dravljanstvu, ekoloki predlozi, kao i sam
predlog o nevladinim organizacijama. A da bi civilno drutvo dostiglo svoju punu politiku
zrelost svoj doprinos mora dati i Narodna skuptina, dokazujui u praksi svoju orijentaciju ka
9

Slavia Orlovi, Parlament i graani, Program Ujedinjenih nacija za razvoj,

Beograd, 2009.god.
7

demokratskim vrednostima u obliku saradnje sa graanima. Civilno drutvo Srbije i Narodna

skuptina moraju ostvariti konsenzus, izgraditi zajedniki identitet i ciljeve.
Primer uspene saradnje civilnog drutva i drave:

2003. godine usvojena je Strategiju za smanjenje siromatva od strane Vlade RS. U izradi
ovog dokumenta pored vladinih institucija uestvovalo je oko 250 OCD, meu kojima je
bilo i predstavnika poslovnog sektora. Jedan od sedam reprezenativnih odbora bio je i
Savetodavni odbor civilnog drutva, koji je imao ulogu uspostavljanja saradnje OCD i
Vlade. Zahvaljujui ovom odboru

predlozi najsiromanijih grupa stanovnitva

inkorporirani su u strateke prioritete zemlje. Iako je savetodavni odbor prestao da postoji

2006.god, opstala je potreba za saradnjom Vlade i civilnog drutva. U tom cilju izraen je
program Kontakt organizacija civilnog drutva (KOCD), u koji spada sedam organizacija
civilnog drutva koje ine po jednu drutveno ugroenu grupu, a to su Romi, osobe s
invaliditetom, ene, stari, izbegla i raseljena lica, deca i mladi. Cilj je da se zadri uee
OCD u radu Vlade, u obliku komunikacije i konsultacija sa ovim grupama, a i
prikupljanja znaajnih informacija. Kroz razliite aktivnosti u ovaj program ukljueno je

545 OCD;10
Graanska inicijativa Majka Hrabrost na elu sa Brankom Stamenkovi tokom 2008. i
2009.god. nastojala je da ukae na ponaanje zaposlenih u porodilitima, zastareli
bolniki protokoli i iroko rasprostranjenu korupciju u porodilitima. U tom cilju
prikupljani su potpisi za peticiju i napravljen sajt na kome su graani na osnovu
dotadanjih iskustava ena mogli blie da se informiu na ovu temu. Za cilj se imala
motivacija nadlenih institucija da ree problem. Ministarstvo zdravlja se odazvalo tako
to je osnovalo radnu grupu koja e raditi na pitanjima navedenim u peticiji.
Organizovane su radionice o nenasilnoj komunikaciji sa pacijentima u brojnim
10 Videti detaljnije u Publikacija, UNDP, ECNL, Delegacija evropske komisije,
Graanske inicijative, Uee graana i graanki u procesu izrade i
primene zakona i drugih instrumenata javnih politika, Graanske
inicijative, Beograd, 2009.god, 35 -58.str.
8

zdravstvenim ustanovama, a osnovana je i nezavisna agencija Transparentnost Srbija,

koja je sporvodila istraivanje korupcije u porodilitima. Istraivanja su pokazala da se
ponaanje babica i ginekologa prema pacijentkinjama nakon inicijative Majka Hrabrost
znatno popravilo.11

UMESTO ZAKLJUKA
SRBIJA - TERET PROLOSTI

U Srbiji je prisutna slaba podrka demokratiji i snana politika pasivnost i izborna apstinencija,
to su posledice jo uvek prisutnog i rairenog autoritarnog naslea.
Titov i Miloeviev reim, svaki na svoj nain, nastojali su da slome snagu politike svesti i
svakog graanina prilagode reimu. Titovom smru ne nestaje i Titova vladavina. Izgraena je
vrsta kultura politike odanosti, gde se odluke ostavljaju onima na vrhu - I bez Tita Tito.
Antidemokratski sindrom ogleda se u stavu da nai ljudi dobro funkcioniu samo pod vrstom
rukom, gde se graani gotovo uopte ne pitaju. Gubi se kritika svest, kao glavna odlika civilnog
drutva i korektiv vlasti. Ako veina naih ljudi vie veruje u voe nego u zakone, onda se ne bi
trebalo uditi ako oni opet krenu za svojim suludim voama u neki novi sukob sa drugim i

11 Videti detaljnije na: www.majkahrabrost.com

drukijim, im se nau u nekoj krizi.12 U ovakvom okruenju kod srpskog naroda razvija se
strah od novih oblika vladavine, praen brojnim predrasudama. Jedna od tih predrasuda je da se
svaka samoorganizovana aktivnost graana unapred kvalifikuje kao antisocijalistiki usmerena,
pa se radije prihvata i politika apatija od angamana koji sa sobom nosi rizik nepredvidljivog. A
upravo iri socijalni aktivizam zajedno sa stabilnou demokratskih uverenja spada u osnovne
pretpostavke procesa stabilizovanja i konsolidovanja demokratije. Rezultat je nerazvijeno civilno
drutvo, odnosno drutvo koje ne poznaje svoja graanska prava i obaveze, drutvo koje ne
poznaje politiku i svoju ulogu u njoj, zatvoreno drutvo, drutvo izborne apstinencije. Jer
demokratska kultura nije neto to se stie roenjem, ve zahteva vreme koje je Srbija izgubila, o
emu govori i podatak da se meu poslednjima prikljuila istonoevropskom talasu
demokratizacije.
Mogunost za skorije demokratske reforme dokrajile su devedesete. Politika represija 90-ih
bacila je graane na drutvenu, politiku i kulturnu marginu ivota i uinila ih objektom
manipulacije. Upravo je vrsto ukorenjeni nacionalizam bio vetar u lea lanoj demokratiji, kao i
snana vera u tadanjeg lidera Slobodana Miloevia, pa i u sluaju oiglednosti nametenih
izbora. Sadanja glasaka generacija rasla je i socijalizovala se upravo u ovom periodu, a meu
psiholozima je opte usvojen zakljuak da je rano politiko iskustvo i uenje povezano sa
kasnijim politikim ponaanjem. Posledica toga je velianje Srbije naspram drugih drava,
upravo ono to je Miloeviev reim i eleo da postigne. Danas kada se tei Evropi, mi imamo
odbojnost upravo ove velike skupine ljudi prema toj ideji. Rezultat je i stalno prisustvo takvih
politikih opcija, koji toj ideji predstavljaju glavnu konicu zalaui se za ponitavanje
dosadanjih demokratskih tekovina. A kao izraz nostalgije za nekim starim dobrim vremenima
(samoupravljanje, jednopartizam) u kojima su rasli, Titovim ili Miloevievim, bojkotuje se
sadanji reim tako to se bojkotuju izbori, odnosno apstinira. Nereena pitanja nacje i drave
proizvela su frustacije koje uzimaju svoj danak.

12 uro unji, Prepreke na putu razumevanja, poverenja i pomirenja, u: 21 pria o

demokratiji, Daliborka Uljarevi (ur.),Centar za graansko vaspitanje, Podgorica,
2005.god, 10. str.

10

Posle petooktobarskog prevrata oekivao se porast drutvene svesti graana, sazrevanje i njihova
politika aktivacija, odnosno elja za doprinosom ka to brem izlasku iz takvog stanja drutva.
Meutim suprotno oekivanjima, dolazi do dublje pasivizacije usled neispunjenih obeanja, a
razoarenju doprinosi i svakodnevno nekulturno ponaanje poslanika u Skuptini, koje se ne
sankcionie. Nerazvijeno civilno drutvo doprinosi i nerazvijenosti politikih elita, to dovodi i
do krize rukovoenja13. Tek sa drutvenim promenama sazree i potreba graana da rade na
sebi, odnosno da se menjaju u skladu sa zahtevima demokratske transformacije. A u okolnostima
koje odlikuje nedostatak vizije razvoja, graani Srbije za to nemaju podsticaj.
U novijim vremenima javljaju se i stavovi po kojima se nae drutvo jo uvek nije suoilo sa
problemima sa kojima se suoavaju razvijena svetska drutva. To su navodno problemi bogatih,
razvijenih drutava, a nae drutvo je jo uvek drutvo oskudice. Stoga nae drutvo nema
vremena da se bavi pitanjima kvaliteta ivota, ve pitanjima gole egzistencije. Demokratske
institucije i procedure se ne mau na hleb, niti se njima pokriva i titi od hladnoe. 14 A
istovremeno dananje drutvo u Srbiji izloeno je sve naglaenioj konfuziji vrednosti, morala i
politikih odluka. Odvajanje privatnog i javnog, linog i javnog, nije uspostavljeno, nego je kod
nas javnost jo uvek jedna pozornica privatnih egoizama, a u privatnom domenu jo ima mnogo
delova onog javnog diskursa koji remeti neku intimnost i neke line vrednosti.15

13 Vukain Pavlovi, Civilno drutvo i demokratija, Slubeni glasnik, Zavod za

udbenike, III izdanje, Beograd, 2009.god, 197..str.

14

Zoran Stojiljkovi, Graani Srbije i demokratija izmeu nezadovoljstva i

nepoverenja i uslovne i oroene podrke, u: Lutovac (ur.), Birai i
apstinenti u Srbiji, Beograd: Fridrih Ebert tiftung, Beograd, 2007.god,
41.str
11

Sadanjost je obeleena gubitkom energije za promene i poverenja u demokratiju, podeljenou i

dubokom zagledanou u prolost. Demokratija jo uvek ne stanuje ovde.16

15 Zoran ini citiran u tekstu Vukaina Pavlovia, Uloga civilnog drutva u razvoju
demokratskih institucija, u arko Paunovi (ur.), Budunost civilnog drutva,
MilenijuM, Centar za razvoj graanskog drutva, Beograd, 2007.god, 19. str.

16 Zoran Stojiljkovi, Demokratija jo (ne) stanuje ovde, u: 21 pria o demokratiji,

Daliborka Uljarevi (ur.),Centar za graansko vaspitanje, Podgorica, 2005.god.

12

LITERATURA:
1. Kin, Don, Civilno drutvo, Filip Vinji, Beograd, 2003.god;
2. Pavlovi, Vukain, Civilno drutvo i demokratija, Slubeni glasnik, Zavod za udbenike,
III izdanje, Beograd, 2009.god;
3. Pavlovi, Vukain, Potisnuto civilno drutvo, Zbornik radova, Eko Centar, Beograd,
1995.god;
4. Paunovi, arko, Budunost civilnog drutva u Srbiji, Zbornik radova, Milenijum, Centar
za razvoj graanskog drutva, Beograd, 2007.god;
5. Stojiljkovi, Zoran, Demokratija jo (ne) stanuje ovde, u: 21 pria o demokratiji,
Daliborka
6. Stojiljkovi, Zoran, Graani Srbije i demokratija - izmeu nezadovoljstva i nepoverenja i
uslovne i oroene podrke. u: Lutovac (ur.), Birai i apstinenti u Srbiji, Fridrih Ebert
Stiftung, Beograd, 2007.god;
7. Uljarevi (ur.), Centar za graansko vaspitanje, Podgorica, 2005.god;
INTERNET IZVORI:
http://www.gradjanske.org
http://www.centaronline.org
http://www.ndi.org/
http://www.b92.net/info/vesti

13