n=704 (studenti psihologije Kosovska Mitrovica, Ranelovi D i Kosti P prema Fajgelj 2004, Mihailovi 2004, Todorovi, 1994 i elektronskih

lekcija samih autora Ranelovi i Kosti, 2012)

Broj indeksa: /__/__/__/ Prezime i ime_____________________________________________________

#
Pojam zavisnost, kao odnos izmeu dve varijable je
1
iri od pojma korelacija
2
simetrian
3
asimetrian
4
ui od pojma uzronost
5
iri od pojma uzronost
6
ui od pojma korelacija
#
Prema stepenu kontrole, varijable delimo na
1
zavisne
2
Nezavisne
3
manipulativne
4
Kontrolne
5
selektivne
6
registrovane
#
U opte formalne principe klasifikacije spadaju
1
princip ukrtanja
2
princip iskljuivosti
3
prinip doslednosti
4
princip iscrpnosti
5
princip hijararhije
6
princip sistematinosti
#
Prema Todoroviu, osnovni inioci istraivanja su
1
ispitanici
2
instrumenti
3
varijable
4
Podaci
5
tehnike
6
Objekti
#
Indikatorska varijabla je validna (valjana) ako
1
ima jasno operacionalno definisane indikatore
2
ima zadovoljavajuu relijabilnost
3
predstavlja adekvatan odraz teorijske varijable
4
moe da odrazi i najfinije razlike meu ispitanicima
vietruko merenje istih objekata daje iste ili sline
5
zaista meri ono to treba da meri
6
vrednosti
#
Koje vrste spoljnih varijabli razlikujemo prema poreklu?
1
varijable uma
2
Nesistematske
3
sistematke
4
Situacione
5
eksperimentatorke
6
Subjekt
#
Za korelaciju je karakteristino
1
moe biti samo pozitivna ili negativna
2
predstavlja asimetrian odnos
3
moe biti nulta
4
predstavlja simetrian odnos
5
predstavlja diskretnu vrednost
6
stvar je stepena
Predmet naeg istraivanja je zadovoljstvo ivotom studenata Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.
#
Opredeliemo se za sluajni stratifikovani uzorak, sa paritetnim izborom. ta od navedenog se odnosi na na
uzorak?
1
stratume e initi studenti razliitih katedri
2
odabir studenata unutar svakog stratuma je sluajan
iz svakog stratuma e se odabrati podjednak broj
3
stratumi e initi studenti razliitih godima studija
4
studenata
iz svakog stratuma e se odabrati onoliko studenata koliki
5
6
odabir studenata unutar svakog stratuma je kvotni
je njihov udeo u celoj populaciji
#
U instrumentalne tehnike merenja spadaju
1
sistematsko posmatranje
2
fiziki instrumenti
3
opservacioni instrumenti
4
parametarske tehnike
5
fizioloki instrumenti
6
psiholoki instrumenti
#
Vrste validnosti koje Todorovi pominje su
1
eksterna
2
retest
3
konvergentna
4
diskriminativna
5
konstruktna
6
interna
Kada se na osnovu vrednosti jednog objekta na jednoj varijabli izraunava predviena, tj. procenjena vrednost
#
tog objekta na drugoj varijabli, koristiemo
1
univerijantnu analizu varijanse
2
korelacionu analizu
3
faktorsku analizu
4
kanoniku analizu
5
regresionu analizu
6
analizu kovarijanse
#
Podvrste sluajnog uzorka nisu
1
prosti
2
Kvotni
3
stratifikovani
4
sistematski
5
klasterski
6
Namerni
#
U primeru istraivanja pola i vremena reakcije , pol je
1
stimulus varijabla
2
Registrovana varijabla
3
manipulativna varijabla
4
Selektivna varijabla
5
nezavisna varijabla
6
Zavisna varijabla
#
Pregledni radovi su
1
zbornici radova
2
sekundarni izvori informacija
3
lanci u kojima se ne iznose novi empirijski podaci
4
primarni izvori informacija
lanci koji predstavljaju relativno detaljan izvetaj o
prikazi releventnih udbenika koji se odnose na
5
6
nekom novom istraivanju
zajedniku temu istraivanja
#
Izbacite uljeze iz spiska vrsta istraivanja s obzirom na cilj
1
fundamentalna
2
arhivska
3
eksplanatorna
4
eksplorativna
5
parametarska
6
replikativna
#
U problemima predikcije vai .....zavisna varijabla : __?__ = nezavisna varijabla : __?____
1
latentna varijabla
2
manifestna varijabla
3
kriterijumska varijabla
4
supresor varijabla
5
moderator varijabla
6
prediktorska varijabla

#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3

Koje od navedenih tehnika kontrole konfundirajuih varijabli mogu da se primene iskljuivo kod
eksperimentalnih nezavisnih varijabli?
homogenizacija
2
Uproseavanje
blokovanje
4
Sparivanje
randomizacija
6
Repeticija
Racionalnost kao jedna od osobina naunih istraivanja, podrazumeva
kritinost
2
doslednost
sistematinost
4
preciznost
loginost
6
Kritinost
Stivensonova psihofizika skala predstavlja primer
ordinalne skale
2
racio skale
intervalne skale
4
nominalne skale
apsolutne skale
6
semi-kvartilne skale
Koju je vrstu istraivanja u svom psihoterapeutskom radu najee primenjivao Sigmund Frojd?
analizu sadraja
2
fundamentalno istraivanje
studiju sluaja
4
primenjeno istraivanje
arhivsko istraivanje
6
terensko istraivanje
Ako ispitujemo razlike u stepenu izraenosti samopotovanja izmeu ispitanika s obzirom na mesto stalnog
boravka (Severna, Centralna I Juna Srbija), onda je varijabla mesto stalnog boravka
spoljna
2
Kontrolna
numerika
4
Nezavisna
kategorika
6
Zavisna
Kada je populacija koju ispitujemo u naem istraivawu homogena s obzirom na varijable koje su predmet
merenja odna emo se opredeliti za
kvotni uzorak
2
sistematski sluajni uzorak
pigodni uzorak
4
Klasterski uzorak
sratifikovani proporcionalni uzorak
6
namerni uzorak
Duina trajanja i cena kotanja istraivanja su ogranienja jednog kriterijuma za odabir veliine uzorka
kriterijum tradicije
2
statistiki kriterijum
kriterijum stabilnosti
4
psihometrijski kriterijum
kriterijum maksimalnosti
6
ni jednog od navedenih
Nivo preciznosti kategorizacije se moe
saimati
2
Slagati
nulirati
4
razdeljivati
objektivizovati
6
Mnoiti
Postoje dve glavne vrste kauzalnih odnosa meu varijablama
kvalitativne
2
Direktne
kvantitativne
4
Indirektne
koralativni
6
Zavisni
Kod hijararhijskih klasifikacija postoje kategorije vieg i nieg reda, odnosno
primarne
2
manifestne
rodovi
4
sekundarne
latatne
6
vrste
Dve glavne matematike mane ordinalnih podataka su
nemogunost formiranja rang liste
2
nemogunost pravljenja poredka meu podacima
ne postojanje prirodne nule (nulte mere)
4
neodreenost umnoka
neodreenost razmaka
6
postojanje arbitrarno odreene nule
U analogne mere se svrstavaju
ordinalne mere
2
intervalne mere
nominalne mere
4
apsolutne mere
racio mere
6
diskretne mere
Koje od pomenutih tehnika kontrole spoljnih varijabli se ne mogu koristiti u sluaju selektivnih varijabli
repeticija
2
blokovanje
homogenizacija
4
uproseavanje
randomizacija
6
sparivanje
Poznata su dva kriterijuma validnosti indikatorske varijable
psihometrijski
2
hijararhijski
statistiki
4
teorijsko-operacionalni
stabilnosti
6
logiko-empirijski
Kod postupka repeticije postoji mogunost javljanje jedne nove vrste konfundirajue varijable, koja se naziva
placebo
2
sekvenciona
latinska
4
intrasubjektivna
intersubjektivna
6
diferencijalna
T-testom je proveravan znaajnost razlika u nivou izraenosti latentne agresivnosti izmeu mukih i enskih
ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p<0.05. Ako znamo da je aritmetika sredina varijable
latentna agresivnost za mukarce iznosila M=80,14, a za ene M=82,5, moemo zakljuiti
ene su stat. znaajno latentno agresivnije od mukaraca
2
mukarci su stat. znaajno latentno agresivniji od ena
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 95 %
4
razlika izmeu ispitanika nije statistiki znaajna
varijable pol i latentna agresivnost su meusobno
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 99%
6
zavisne
Metodologiju, ba kao metode, ine njena tri osnovna sastavna dela
logiki
2
epistemoloki
psihometrijski
4
nauno-strategijski

5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1

statistiki
6
ontoloki
Savremena nauka o organizaciji uglavnom se diferencira u etiri osnovne grane, od kojih su tri
3
upravljanje ekonomijom
2
upravljenje ljudskim resursima
upravljanje tehnologijom
4
upravljanje ljudskim ponaanjem
upravljanje socio-emocionalnom stranom ljudskog
upravljanje bio-psihologijom
6
funkcionisanja
Plan realizacije istraivanja ine tri posebna, ali meusobno povezana i uslovljena dela
3
operativno-tehniki plan
2
plan rada na terenu
plan sredstava
4
plan kadrova
plan potrebnog prostora
6
plan potrebnog vremena
Postoji podela na nauna i struna dela. U strogo nauna dela spadaju
3
struni udbenici
2
diplomski radovi
naune monografije
4
doktorske disertacije
magistarski radovi
6
kongresni referati
U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvanije grupe problema
3
problemi reminiscencije
2
problemi planiranja
tehnoloki problemi
4
metodoloki problemi
ekonomski problemi
6
problemi kadrova
Prema stepenu optosti sadraja koje izuava, metodologiju moemo sistematizovati na:
3
optu metodiku psiholokih istraivanja
2
statistiku u psihologiji
metodologiju nauka
4
optu metodologiju naunog saznanja
metodologiju naunih istraivanja u prmenjenoj
metodiku
6
psihologiji
Na tehnici varijabli se zasnivaju
1
relacione hipoteze
2
deskriptivne hipoteze
atributivne hipoteze
4
eksperimentalne hipoteze
hipoteze sa heuristikim karakterom
6
varijabilne hipoteze
Informacija kao proces ima tri sukcesivne faze
3
primprema
2
Slanje
dekomponovanje
4
Prenoenje
primanje
6
Transformacija
Veina teorija istraivanja razlikuje dve globalne istraivake faze
2
obrada rezultata istraivanja
2
preparativna faza
projektovanje istraivanja
4
evaluativna faza
korienje rezultata istraivanja
6
realizacija istraivanja
Tri osnovne uloge koje jedan naunoistraivaki projekat moe imati su
3
Proklamovanje drutveno-prihvatljivih oblika
opisivanje naunim jezikom svakodnevnih pojava I
2
komunikacije
dogadjaja
otkrivanje do sada nepoznatih saznanja
4
proveravanje ve poostojeih naunih saznanja
menjanje postojeeg naunog fonda
6
proirivanje ve postojeih naunih saznanja
Opta metodologija nauka izuava etiri metoda primenjljiva u svim naunim oblastima. Koja su to tri?
3
opti-konkretni dijalektiki metod
2
sociometrijski metod
analitiko sinetiki metod
4
metod modelovanja
aksiomatski metod
6
logiki metod
Po kriterijumu gnoseoloke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na tri glavne vrste
3
simboli naunih jezika
2
eksplikativni simboli
implikativni simboli
4
instrumentalni simboli
deskriptivni simboli
6
simboli uobiajnog jezika
U pogledu tipova i nivoa naunog saznanja, tane su sledee konstatacije
2
nuno objanjenje je vii nivo nau. saznanja od naunog
nauna klasifikacija je vii nivo saznanja od nau.
2
otkria
Objanjenja
postoje etiri nivoa naunog saznanja
4
nauno otkrie je najvii nivo naunog saznanja
na nivou nau. opisa traga se za uzrono-posledinim
nauna deskripcija je najnii nivo naunog saznanja
6
vezama
Prema kriterijumu funkcije koju istraivanja mogu imati, istraivanja moemo sistematizovati u tri kategorije
3
eksploratoorna istraivanja
2
neeskperimentalna istraivanja
akciona istraivanja
4
eksperimentalna istraivvanja
interdisciplinarna istraivanja
6
integralna istraivanja
Svako istraivanje kao funkcionalni model ima svoje
3
subjekte
2
Objekte
translacije
4
uloge koji nosioci imaju
komunikacije
6
oraganizaciono-tehnike preduslove
Za prikupljanje podataka potrebnih za projektovanje istraivanja koriste se, najee, tri izvora
3
naunoistraivaki seminari
2
izuavanje postojee literature o predmetu istraivanja
stenogrami i zabeleke sa okruglih stolova
4
sistematsko posmatranje predmeta
pregled rezultata vlastitih istraivanja vezanih za predmet
informacije dobijene od ljudi sa iskustvom iz
6
istra.
istraivane oblasti
Strukturu projekta istraivanja, kao logikog i epistemolokog sistema ine dva osnovna svojstva
2
sistematinost
2
projekat kao nauni dokument
doslednost
4
projekat kao operativno-organizacioni dokument
saznajna dimenzija projekta
6
funkcionalna dimenzija projekta
Problem istraivanja, kao deo nacrta istraivanja treba da sadri
3
operacionalno definisanje svih komponenata problema
2
diciplinarno odreenje predmeta

3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1

presek osnovnih teorija i rezultata

4
definiciju znaaja problematike koja se istraiuje
hipotetike stavove o problemu koji se istrauje
6
prostorno i vremensko dimenzioniranje problema
Kauzalne hipoteze se koriste kod istraivanja iji nauni ciljevi dostiu nivo
naunog opisa
2
naunog objanjenja
naunog otria
4
naune klasifikacije
naune tipologizacije
6
naune prognoze
1. faza u projektovanju istraivanja u irem smislu je
pravljenje plana istraivanja
2
definisanje predmeta istraivanja
precizno definisanje problema
4
izrada nacrta istraivanja
naruivanje istraivanja
6
odabir metoda i tehnika istraivanja
Prema funkcionalnom modelu istraivanja, koje su od operacija karakteristine za ispitivae?
obraivanje podataka
2
registrovanje reakcija
uspostavljanje situacije ispitivanja
4
odgovaranje na postavljena pitanja
projektovanje istraivanja
6
preduzimanje akcije - primene rezultata
Osnovni kriterijumi razvrstavanja svih istraivanja dele se prema tri bitna obeleija
kriterijum ekonominosti
2
kriterijum primenjljivosti
kriterijum funkcije istraivanja
4
kriterijum naune oblasti
kriterijum metodologije istraivanja
6
kriterijum cilja istraivanja
Nain istraivanja, kao nauni dokument treba da sadri
osnovne posebne metode
2
optenaune metode
nain izvetavanja o rezultatima
4
postupak obrade podataka
postupak prikupljanja podataka
6
opte metode posebnih nauka
Prema kriterijumu izvornosti izvori podataka se mogu sistematizovati na
privatne
2
Izvorne
posredne
4
Izvedene
javne
6
Interne
Osnovna karakteristika otvorenih izvora podataka je
namenjeni su uem krugu, ali ih mogu koristiti i druge
o predmetu se zakljuuje na osnovu nekih podataka
2
osobe
potiu iz neposrednih zbivanja
4
namenjeni su optoj upotrebi (tampa, radio, tv...)
namenjeni su uem krugu osoba
6
koriste saznanja drugih o samom izvoru
Naruivanje istraivanja, kao istraivaka faza ne podrazumeva
uvianje problema
2
prisustvo sredstava i elje da se problem rei
jasno definisanje plana istraivanja
4
prenoenje problema
prisustvo problema
6
predlog konkretnih metoda za izuavanje probelema
Tri od etiri najznaajnije grupe problema koji prate projektovanje istraivanja su
etiki problemi
2
etniki problemi
materijalni problemi
4
saznajni problemi
drutveni problemi
6
metodoloki problemi
Nereprezentativni uzorci su
nesluajni uzorci
2
namerni uzorci
sluajni uzorci
4
stratifikovani uzorci
prigodni uzorci
6
sistematski uzorci
Kontrola podataka moe biti
matematika
2
Psiholoka
opta
4
Logika
posebna
6
Tehnika
Operacionalno odreenje predmeta istraivanja obavezno mora da obuhvati sledee inioce
definisanje naina izbora uzorka za ispitivanje
deskripciju hipotetikih komponenata predmeta
2
predmeta istra.
analizu teorijskih saznanja o istraivanoj pojavi
4
vremensko dimenzioniranje predmeta
inioce sadraja predmeta
6
prostorno odreenje predmeta
Posmatrani kao doprinosi nauci, doprinosi svakog konkretnog istraivanja mogu biti
socio-kulturalni doprinosti
2
doprinosi metodologiji
teorijski doprinosi
4
drutveni doprinosi
doprinosi konkretnoj nauci
6
logiko-saznajani doprinosi
Planovi sredstava istraivanja sadre:
plan finansija
2
plan tehnikih saradnika
plan prostora
4
plan obuke saradnika ispitivaa
plan tehnike opreme
6
plan operativnih trokova
Odaberite statistiki test i postupak za testiranje hipoteze: Postoji statistiki znaajna razlika u nivou izraenosti
agresivnosti ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka. Varijabla agresivnost kontinualnla, s rasponom
sirovih vrednosti od 30 do 150, a varijabla mesto stalnog boravka je kategorika, sa moguim kategorijama: 1Ni, 2-Severni deo Kosovske Mitrovice i 3- Kragujevac.
Faktorska analiza
2
Hi- kvadrat test
T-test za sparene uzorke
4
F-test
T-test za nezavisne uzorke
6
Analiza varijanse (ANOVA)
U istraivakoj praksi je est sluaj dvostruke selekcije saradnika. U tim sluajevima ini se:
preliminarni izbor saradnika
2
balansiranje uzorka kandidata
poseban izbor za terenske saradnike a poseban za obradu
4
konaan izbor saradnika
vieetapni model selekcije
6
ujednaavanje grupa po parovima
Obuka nauno-strunih saradnika se najee obavlja u dva dela:
uvodni deo obuke
2
praktini deo obuke

3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5

obuka za izradu projeka

4
obuka saradnika ispitivaa
obuka saradnika istraivaa
6
obuka za realizaciju istraivanja
Predistraivanje ima funkciju pripremanja terena za izvoenje istraivanja. U prvom redu kroz njega se
proveravaju:
poutzdanost ispitanika
2
pripremljenost kadrova
valjanost upotrebljenih metoda i tehnika istraivanja
4
celokupna organizacija na realizaciji projekta
instrumenti
6
materijalno-tehniki resursi projekta
U prikupljanju podataka (realizacije projekta) uspostavlja se kontakt izmeu ispitivaa i subjekta ispitivanja i to
kroz dve relacije
provokacije
2
instruisanje ispitivaa
instruisanje ispitanika
4
Simulacije
registrovanje reakcije
6
Saradnje
Temperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer...
nominalne skale
2
ordinalne skale
intervalne skale
4
semi-intervalne skale
racio skale
6
aditivne skale
Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe:
naruioca istraivanja
2
rukovodioca projekta
ispitanika
4
saradnika ispitivaa
tehnikih saradnika
6
drutvene zajednice
U literaturi se sree vie saveta za kompoziciju centralnog dela naunog rada. Ona ima uobiajno tri celine:
implikativni deo
2
sintetiki deo
eksplikativni deo
4
dekadna celina
analitiko-eksperimentalna celina
6
perspektivna celina
Ako r predstavlja koeficijent korelacije izmeu dve varijable, a p nivo znaajnosti, odnda ispis: r=-0.45, p>0,05,
znai
Postoji pozitivna korelacija izmeu varijabli
2
korelacija je stat. znaajna, na nivou poverenja 95 %
Postoji negativna korelacija izmeu varijabli
4
korelacija nije statistiki znaajna
Korelacija je statistiki znaajna, na nivou poverenja 99%
6
varijable su meusobno zavisne
Parametrijske statistike metode su
one koje se zasnivaju na modelu VNK
2
one koje se ne zasnivaju na modelu VNK
hi-kvadrat test
4
metode deskriptivne statistike
t-test
6
Mann-Whitneyev test
Tri su statistika paketa programa za obradu podataka:
SPSS
2
Exel
SAS
4
Matrix
Statistika
6
Lynx
Tri nauke meu navedenim NISU, strogo uzevi, drutvene:
Krivino pravo
2
Komunikologija
Krinimologija
4
Genetika
Porodino pravo
6
Ekoloka psihologija
Kompletna randomizacija objekata istraivanja obuhvata:
sluajna selekcija
2
rasporeivanje objekata u jednu ili vie grupa
sluajna alokacija EG i KG
4
sluajni tretman eksperimentalne grupe
sluajni tretman bilo koje grupe
6
sluajni tretman kontrolne grupe
Jednaenje grupa ima DVE osnovne funkcije u istraivanju:
kontrola korisne varijanse
2
jednaenje po nezavisnim varijablama
jednaenje po kontrolnim varijablama
4
jednaenje po zavisnim varijablama
kontrola determinacije zavisne varijable
6
kontrola neeljene varijanse
Zato se koriste brojevi imesto slova za oznaavanje kategorija varijabli:
bre se unose brojevi od slova
2
postoji na tastaturi poseban numeriki set
ima manje brojeva za oznaavanje kategorija
4
brojevi zauzimaju manje mesta u memoriji
sve se operacije vre samo sa brojevima
6
lake se vri logika kontrola unosa varijabli
Osnovna matrica baze podataka sdri:
varijable
2
Atribute
kategorije
4
Stringove
entitete
6
Numerale
Koeficijent korelacije mora da zadovolji tri uslova:
jednak je nuli ako ne postoji stohastika veza
2
jednak jedinici ako postoji funkcionalna veza
neimenovan broj
4
izmeu 1 i +1 ako veza nije funkcionalna
decimalan broj
6
razlomljen broj
Statistike su hipoteze:
generalne
2
Pojedinane
nulte
4
Afirmativne
posebne
6
Opte
Statistikom odlukom se:
osporava greka tipa II
2
osporava nulta hipoteza
prihvata nulta hipoteza
4
odbacuje nulta hipoteza
prihvata greka tipa II
6
odbacuje greka tipa I
Slinost empirijske i teorijske distribucije se (pr)ocenjuje:
grafiki
2
t-testom
hi-kvadrat testom
4
T-testom
Kolmogorov-Smirnovljevim testom
6
F-testom

#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5

Akciona istraivanja (AI) odlikuje:

AI nisu primenjena istraivanja
2
AI spajaju odluioce i ostale uenike istraiva.
AI ne tee paralelno sa drutvenim akcijama
4
u AI se smenjuju akcije i istraivanje
iz AI nema elborata i izvetaja za laike
6
u AI se smenjuju promene i razumevanje
Najvee su razlike izmeu narednih vrsta isitraivanja:
kvalitativna kvantitativna
2
ponovljiva neponovljiva
eksperimentalna neeksperimentalna
4
prirodni eksperiment neprirodni eksperiment
laboratorijska terenska
6
multivarijantni univarijantni
Pri insceniranim manipulacijama nezavisnom varijablom kluni pojmovi su:
naivni subjekti
2
instruirani subjekti
vetaka situacija
4
nevini subjekti
ivotna situacija
6
lani subjekti
Kontrola neeljene sistemske varijanse se postie-1:
eliminacijom ispitanika
2
Aproksimacijom
jednaenjem ispitanika
4
jednaenjem grupa
randomizacijom
6
eliminacijom varijabli
Kontrola neeljene sistemske varijanse se postie-2:
iskljuivanjem neeljene varijable iz nacrta
2
ukljuivanjem neeljene varijable u nacrt
ispitanici upareni sami sa sobom
4
kontrolna grupa uparena sama sa sobom
merenje neeljene varijanse
6
merenje eljene varijanse
Prednosti laboratorijskih eksperimenata:
primena psiholokih testova
2
sprovoenje ergonomskih istraivanja
visoka kontrola ponaanja ispitanika
4
visoka kontrola randomizacije ispitanika
mogunost korienja raunara
6
mogunost korienja posebne aparature
U terenskim eksperimentima moe da...:
ispitanici ne budu svesni eksperimenta
2
se ispitanicima obezbedi potpuna anonimnost
ispitanici budu efikasno randomizirani
4
ispitanici budu efikasno uparivani
bude visoka eksperimentaln kontrola
6
bude visoka kontrola zavisne varijable
Razlike izmeu terenskih (TE) spram laboartorijskih ekesperimenata (LE):
LE se koriste za primenjena istraivanja
2
LE se koriste za bazina istraivanja
TE imaju bolju eksternu valjanost
4
LE imaju bolju internu valjanost
LE maksimiziraju eksperimentalne varijable
6
TE minimiziraju eksperimentalne varijable
Odlike prirodnih ekesperimenata:
okolnosti nastale pre ili nezavisno od istraivaa
2
okolnosti nastale voljom istraivaa
stvorene okolnosti...ne mogu namerno izazvati
4
stvorene okolnosti koje se ne smeju koristiti
sprovode se u prirodi
6
elementarne nepogode su jedina mogunost
U neeksperimentalnim istraivanjima (NEI) se obezbeuje zakljuivanje o uzronosti jer...:
ne moe postojati vremenski sled uslova-posled.
2
ne postoji korelacioni odnos uslova i posledice
postoji vremenski sled uslova i posledice
4
postoji korelacioni odnos uslova i posledice
postoji eleiminacija alternativnih zakljuaka
6
ne postoji eleiminacija alternativnih zakljuaka

Vrste terenskih istraivanja:

hipotetiko, terensko testiranje
2
konfirmativna (kako i zato)
deskriptivna
4
eksplorativna (ta)
komercijalno i nauno intervjuisanje
6
upitniko i strukturisano intervjuisanje
Vrste anketnih istraivanja:
lino intervjuisanje
2
people meter
raunarski podrano anketiranje (CADAC)
4
internet ankete
raunarski podrano lino anketiranje (CAPI)
6
telehonske ankete
Edukativno istraivanje e, najee, vriti:
student-apsolvent psihologije
2
magistar psiholokih nauka
asistent na optoj psihologiji
4
doktor psiholokih nauka
specijalista klinike psihologije
6
student-demonstrator na optoj psihologiji
Studija sluaja moe da poslui za...
generisanje naunih teorija
2
generisanje eksperimentalnih modela
evaluaciju u socio-ekonemskim disciplinama
4
evaluaciju laboratorijskih eksperimenata
proveru teorija i hipoteza
6
proveru laboratorijskih eksperimenata
Razlike kvantitativnih i kvalitativnih metoda su:
razlika izmeu mernih instrumenata
2
kvantitativne metode mnogo blie brojevima
razlika izmeu nivoa merenja
4
razlika izmeu tehnika merenja
kvantitativni podaci prikupljaju na osnovu sudova
6
kvantitativni podaci su na osnovu merenja
Kvalitativne metode se mogu prihvatiti kao naune metode ako:
su prikupljeni podaci u istorijskom vremenu
2
su skupljeni podaci u sadanjem vremenu
podaci mogu posluiti za stvaranje hipoteza
4
podaci slue za preliminarnu deskripciju
su prikupljeni podaci u prolom vremenu
6
se podaci mogu vezati za istoriju nauke
Naracija treba da omogui:
kombinovanje dugih i kratkih navoda ispitanika
2
prezentovanje brojeva u tabelama
kombinovanje frekvencija i naracije
4
navode kao primere izjava samih uesnika
prezentovanje tekstualnih informacije u tabelama
6
navode kao primeri izjava samih istraivaa
Da bi naracija (pria) imala epistemoloku vrednost mora potovati izvesna pravila:
sistematinost
2
analitinost i kritinost.
slojevitost
4
Potpunost
unutranju dramatiku
6
spoljanju dramatiku

#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#

Najee se kvantitativnim metodama prikupljanja podataka smatraju:

socijalni eksperiment
2
Sociometrija
psihofiziko testiranje
4
analiza snova
psiholoko testiranje
6
razne skale
Vrste psiholokih testova:
grupni spram individualnih
2
projektivni spram strukturisanih
psihofiziki testovi spram fiziolokih testova
4
testovi stanja spram testova osobina
testovi sposobnosti spram testova linosti
6
testovi sposobnosti spram situacionih testova
Validnost svake stavke ponaosob obuhvaena nazivom konstruktivne validnosti znai:
sve stavke imaju zajedniki predmet merenja
2
zajedniko jezgro merenja
zajednike varijable
4
proveru faktorskom analizom
zajednike ispitanike
6
proveru diskriminativnom analizom
Merna svojstva stavki i testova najee znae:
teina stavke
2
Diskriminativnost
pouzdanost
4
Objektivnost
obim stavke
6
Subjektivnost
Vrste pitanja u upitnicima:
pitanjima sa poluotvorenim odgovorima (PPO)
2
pitanjima sa otvorenim odgovorima (POO)
pitanjima sa viestrukim izborom (PVI)
4
pitanjima sa konstruisanim odgovorima (PKO)
pitanjima sa jednostrukim izborom (PJI)
6
pitanjima sa izmiljenim odgovorima (PIO)
Formulacija pitanja se susree sa sledeim problemima:
koren pitanja
2
duina pitanja
grane pitanja
4
problem inkriminiuih ("nezgodnih) tema
broj rei u reenici i broj reenica u pitanju
6
problem nereivih tema
Sociometrija obuhvata sledee pojmove:
sociometrijski kriterijum
2
sociometrijski indeksi
sociogram
4
Skalogram
matrica varijabli
6
statistiki indeksi
Najee spominjane kvalitativne metode su:
T-grupe
2
uesniko posmatranje
fokus grupe
4
studija sluaja uz inkognito posmatranje
grupe susretanja
6
studija sluaja
Praktina pitanja organizacije i sprovoenja fokus grupa:
Neki uesnici ne smeju uestvovati u diskusiji
2
Svi uesnici moraju uestvovati u diskusiji
Moderator mora da bude diskutant
4
Moderator ne sme biti diskutant
Diskutovanje uglas stvara dinamiku rada grupe
6
Nema diskutovanja uglas
U vezi procesa rada fokus grupe vano je potovati ...
na poetku treba "dati uvodni lagvort
2
diskusija grupe se ne sme snimati
svaki uvod u rad grupe je tetan
4
diskusija se mora snimati.
naruilac istraivanja moe da bude lan grupe
6
naruilac moe da bude u susednoj prostoriji
Uesniko posmatranje...
moe biti otvoreno ili inkognito
2
vri se u laboratorijskoj sredini
vri se u "prirodnoj sredini objekata
4
posmatra se potpuno konformira sredini
mora uvek da bude otvoreno
6
posmatra se distancira od sredine
Analizu sadraja odlikuje:
nema interferencije sa posmatranom pojavom
2
matricu jedinica x varijable
kodiranje teksta, odnosno poruka
4
ifrovanje ispitanika
ma interferencije sa posmatranom pojavom
6
NxN matricu
Sintaksnoleksikolingvistika analiza sadraja obuhvata:
reenini sklop
2
formalni sadraj testa
konotativno i denotativno znaenje reenica
4
analizu sintakse
morfologiju
6
gramatiku analizu
Semantika analiza sadraja se odnosi na:
sadraj naracije
2
denotativno znaenje teksta
kodnu emu znaenja
4
sadraj testa
kodnu emu klasifikacije naracije
6
konotativno znaenje teksta
Analiza arhivskih podataka odnosi se na:
primarne i sekundarne podatke
2
nije isto to i metaanaliza
neinterakciju
4
teko se razlikuje od metaanalize
Interakciju
6
objektivne i subjektivne podatke
Stavovi su nauene dispozicije a odlikuju ih...:
sadraji su: kognitivni, afektivni i bihejvioralni
2
odgovori su: pozitivni ili negativni
sadraji su: nesvesni, verbalni i vrednosni
4
objekti su: situacije, institucije ili osobe
objekti su: etiki, etniki i socijalni
6
odgovori su: tani ili netani
Metode merenja stavova:
Ispitivanje javne scene
2
Psihofizioloke tehnike. (govor tela)
Direktne (otvorene) metode
4
Indirektne (skrivene) metode
Ispitivanje javnog mnjenja
6
Psihofizike tehnike. (govor odela)
Jedna od podela skala za merenje stavova je:
sumacione skale
2
kumulativne skale
diskretne skale
4
skale prividno jednakih intervala
kontinuirane skale
6
skale prividno nejednakih intervala
Podela skala prema imenu autora ili namene skale (osim Likertove) obuhvata:

1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#

Bogardusova skala deriviranih skorova

2
Guttmanova kumulativna skala
Bogardusova skala socijalne distance
4
Guttmanova skala sirovih skorova
Thurstoneova "psihofizika" skala
6
Thurstoneova skalu socijalne distance
Za Bogardusovu skalu se mogu asocirati sledei pojmovi:
socijalne vetine
2
Aditivnost
socijalna distanca
4
Kumulativnost
mogunost socijalno-psiholoke reprezentacije
6
mogunost socijalno-patoloke prezentacije
Za Gutmnovu skalu se mogu asocirati sledei pojmovi:
skalogramska analiza
2
kumulativno skaliranje
bihevioralna analiza
4
matrice podataka skalograma
multiplikativno
6
aditivno skaliranje
Za Terstonovu skalu se mogu asocirati sledei pojmovi:
prividno jednaki intervali
2
Sociogram
psihofizika
4
sudije-procenjivai
metafizika
6
Skalogram
Za Litertovu skalu se mogu asocirati sledei pojmovi:
odgovori se sabiraju da se dobije ukupni skor
2
Diferencija
sami ispitanici su sudije-procenjivai
4
Skalogram
sumacija je
6
afektivna komponente stava.
Pouzdanost merenja se izraava...
pouzdanou interne konzistencije
2
pouzdanou eksterne konzistencije
test-retest pouzdanosti
4
retest-test pouzdanosti
pouzdanou paralelnih istraivanja
6
pouzdanou paralelnih formi
Mogui su sledei oblici nekompletnosti protokola istraivanja:
nedostaju itave stranice protokola
2
nedostaje odgovor na vana pitanja (pol)
nedostaju odgovori na vie pitanja
4
nedostaje afilijacija autora
nedostaje prezime i ime ispitanika
6
nedostaje rezime
Svi protokoli (upitnici) se pre unosa u baze moraju pregledati, a to podrazumeva:
utvrivanje kompletnosti
2
odgovarajui softver
"zatvaranje" otvorenih pitanja
4
odgovarajui hardver
numerisanje i upisivanje ifara
6
tabeliranje kvanitativnih odgovora
Etika pitanja istraivanja podrazumevaju:
odnos prema autortetima
2
odnos prema istraivanjima
odnos prema autorima
4
odnos prema izdavaima
odnos prema ispitanicima
6
odnos prema institucijama
Nijedno istraivanje nije izvreno u roku, sa sredstvima i rezultatima kako je predvieno. Malo je verovatno da
e vae biti prvo. Ovaj stav odraava ... zakon u oblasti naunog istraivanja.
Vuntov
4
Frojdov
Kaplanov
5
Stivensonov
Marfijev
6
Golemanov
U eksperimentalnim istraivanjima najee greke nastaju zbog...
kvara ureaja
4
nepoznavanja raunarskih programa
neobuenosti istraivaa da koriste ureaje
5
fizikih smetnji u laboratoriji
nepoznavanja statistike obrade podataka
6
razboljevanja laboratorijskih pacova
U istraivako osoblje spadaju ...
Ispitanici
4
Intervjueri
Mentori
5
Ocenjivai
Anketari
6
Recezenti
Postoje dve osnovne grupe moralnih pitanja koja se postavljaju u istraivanju
moralan odnos prema ivotinjama
4
moralan odnos prema profesorima (mentorima)
moralan odnos prema istraivanju samom
5
moralan odnos prema objektima istraivanja
moralan odnos prema ispitanicima
6
moralan odnos prema istraivakom osoblju
Studente ili lanove naunih (nastavnih kolektiva) treba potkrepiti da dobro rade na istraivanju...
dobro plaanje
4
stalna kontrola rada
mogunost da uestvuju
5
Koautorstvo
jasna upustva
6
plaeno slanje na nauno-strune skupove
Kako motivisati ispitanike za uee u istraivanju
slikanjem za TV ili novine
4
pruanjem besplatnih saveta
davanjem povratne informacije (opisa linosti)
5
upoznavanjem ispitanika sa istraivaima
obraanjem efa projekta
6
nagradnim letovanjem za dve osobe
Ako se anketa sprovodi potanski ispitanike treba osloboditi ili olakati im...
plaanja poreza
4
plaanja potarine
slanja pisama
5
olakati slanje popunjenih upitnika
plaanja telefonskih rauna
6
olakati im pristup internetu
Upitnici koji dolaze direktno sa terena su sirov materijal koji mora proi pripremne operacije...
svi upitnici se obeleaju nevidljivim mastilom
4
svi upitnici se numeriu
svi upitnici se pre unosa skeniraju
5
svi upitnici se pre unosa pregledaju
sva otvorena pitanja se, pri unosu, iskljuuju
6
sva otvorena pitanja se moraju zatvoriti
Podaci jednog ispitanika u bazi nazivaju se slogovi (eng. record), a podaci u slogu se zovu...
Polja
4
Statistici
Indeksi
5
Alfanumerici
Varijable
6
Parametri
Tri osnovne oblasti primene raunara u istraivanju ponaanja su

1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2

u obradi podataka
4
u sprovoenju istraivanja
u motivisanju ispitanika
5
u naunoj produkciji
u popularizaciji nauke
6
u saoptavnju rezultata naunoj javnosti
Primena raunara naunim istraivanjima je najea za ...
prezentaciju najrazliitih drai
4
statistiku analizu podataka
multivarijantnu analizu
5
faktorsku analizu
manipulisanje varijablama
6
analizi tekstualnih i netekstualnih poruka
Moralne odgovornosti istraivaa spram istraivanjima su ...
traganje za znanjem
4
anonimnost ispitanika
stalna Analiza gubitaka i dobitaka
5
tano izvetavanje o rezultatima istraivanja
povremena Analiza gubitaka i dobitaka
6
sprovoenje istraivanje na kompetentan nain
Moralan odnos prema ispitanicima (objektima istraivanja) obuhvata
mentalni ili emocionalni stres ispitanika
4
neplaanje ispitanika
obmanjivanje ispitanika
5
nedavanje povratne informacije ispitanicima
tortura ispitanika
6
iskoriavanje slobodnog vremana ispitanika
Relevantnost podatka dobijenih istraivanjem ima tri aspekta:
scijentometrijski
4
Lini
psihometrijski
5
Menaderski
nauni
6
Drutveni
Informisana saglasnost ispitanika-uesnika nekog istraivanja se odnosi na...
informacije o tome ta se daje ispitaniku
4
informacije o nainu plaanja za uee
informacije o tome ta se od ispitanika trai
5
dobrovoljnost uea
prezentovanje Analize gubitaka i dobitaka
6
mogunost izlaska iz istraivakog uzorka
Izlaznim intervjuom se ...
isptanici naknadno informiu o vrsti istraivanja
4
isptanici naknadno informiu o cilju istraivanja
prevladava pretpljeni stres
5
smanjuje pretpljeni stres
doprinosi se pouzdanosti istraivanja
6
doprinosi se validnost istraivanja
Mohsova skala tvrdoe minerala, brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja,... dobri su primeri
nominalnog nivoa merenja
4
log-intervalnog nivao merenja
ordinalnog nivoa merenja
5
racio nivoa merenja
intervalnog nivoa merenja
6
aditivnog nivoa merenja
Prema Stevensovoj (1959) klasifikaciji mernih skala i statistikih tehnika, na ordinalnom nivou merenja nije
opravdano koristiti
aritmetiku sredinu
4
rang korelaciju
standardnu devijaciju
5
run test
test znaka
6
t-test
Koje od navedenih nivoa merenja nije definisao Stevenson
nominalni
4
racio
aditivni
5
apsolutni
log-intervalni
6
intervalni
Model normalne raspodele je
vai samo za podatke koji potiu sa realnog brojnog niza
4
numeriki
diskretni
5
kategoriki
kontinuirani
6
vai za podatke na ordinalnom nivou merenja
Kvalitativna istraivanja imaju funkciju
ekstrapolacije
4
predvianja
stvaranja hipoteza
5
deskripcije
stvaranja teorija
6
verifikacije
Ako r predstavlja koeficijent korelacije izmeu dve varijable, a p nivo znaajnosti, onda ispis: r=-0.45, p>0,05,
znai...
Korelacija je stat. znaajna, na nivou poverenja 99%
4
korelacija je stat. znaajna, na nivou poverenja 95 %
Postoji negativna korelacija izmeu varijabli
5
korelacija nije statistiki znaajna
Postoji pozitivna korelacija izmeu varijabli
6
varijable su meusobno zavisne
Nulte hipoteze sadre iskaz o
primenjenim statistikim tehnikama
4
nepostojanju razlika izmeu grupa u datoj populaciji
postojanju povezanosti izmeu varijabli
5
postojanju razlika izmeu grupa u datoj populaciji
nepostojanju povezanosti izmeu varijabli
6
znaajnosti korelacija izmeu varijabli
Alternativne hipoteze se dele na
usmerene
4
opte
istraivake
5
posebne
supstancijalne
6
neusmerene
Sva istraivanja, s obzirom na strategiju, uslove i vremenski faktor moemo podeliti na
Fundamentalna i primenjena
4
Transferzalna i longitudinalna
Eksperimentalna i neeksperimentalna
5
Kvantitativna i kvantitativna
Laboratoriska i terenska
6
Edukativna i komercijalna
Validnost istraivanja se danas raslanjuje na tri aspekta
prognostika validnost
4
pragmatina validnost
interna validnost
5
eksterna vallidnost
dijagnostika validnost
6
konstruktivna validnost
Razlike izmeu kvantitativnih i kvalitativnih metoda istraivanja se prevashodno odnose na nivo merenja koje
one dostiu. I to
kvantitativne metode dostiu minimalno nominalni nivo
4
kvantitativne metode dostiu intervani nivo
kvantitativne metode dostiu minimalno ordinalni nivo
5
kvalitativne dostigu intervalni nivo

3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3

kvalitativne metode dostiu maksimalno ordinalni nivo

6
kvalitativne metode mogu da dostignu raci nivo
Za naraciju je karakteristino da
2
dostie nominalni nivo merenja
4
je delimino kvantitativna metoda
dostie ordinalni nivo merenja
5
ne dostie ni jedan nivo merenja
je ekstremno kvalitativna metoda
6
je najpouzdanija kvalitativna metoda
Osnovni eksperimentalni nacrt podrazumeva dva kljuna poreenja
2
programske i poredbene grupe
4
pretesta i posttesta
tehnika obrade i tehnika prikupkljanja podataka
5
inicijalnog i validacionog uzorka
naina odabrira i vrste uzorka
6
uzroka i posledica ispitivanih pojava
Laboratorijski eksperimenti, za razliku od terenskih su bolji
2
za ispitivanje pojava koja se teko mogu ponoviti
4
u maksimiziranju eksperimentalne varijanse
u pogledu interne validnosti
5
u pogledu eksterne validnosti
u pogledu pouzdanosti korienih instrumenata
6
za kontrolu neeljene varijanse
Da bi anlulirali negativne posledice (emocionalni stres i obmanjivanje ispitanika) pri istraivanju ljudskog
3
ponaanja, istraivai primenjuju strategije
struktuiranog inicijalnog intervjua
4
informisane saglasnosti
''bele lai''
5
izlaznog intervja
analize gubitaka i dobitaka
6
saznajne obmane
Statistiari pod univerzalnim terminom momenti distribucije podrazumevaju tri grupe podataka
3
mere diskriminativnosti
4
mere prosenih odstupanja
mere oblika distribucije
5
mere varijanse
mere centralne tendencije
6
mere varijabilnosti
Za deskripciju kategorijalnih varijabli se najee koriste
2
unimodalna distribucija
4
multimodalna distribucija
Studentova distribucija
5
normalna distribucija
binomna distribucija
6
Fisher Snedecorova distribucija
Razlika izmeu testova linosti i testova sposobnosti esto se formulie kao razlika izmeu
3
testova brzine
4
Testova snage
testova tipine aktivnosti
5
testova maksimalne aktivnosti
testova inicijalnog ocenjivanja
6
Testova finalnog ocenjivanja
Po formatu ocenjivanja, stavke testa se dele na tri osnovna formata
3
binarni
4
Intervalni
nominalni
5
Polimodalni
ordinalni
6
Unimodalni
Kada se uzme u obzir samo analiza teksta,postoji specifina dvotomna podela metode i tehnike analize sadraja
2
kvantitativna analiza
4
analiza ikonikog materijala
sintaksno-leksika analiza
5
analiza verbalnog materijala
kvalitativna analiza
6
semantika analiza
Tokom specificiranja kategorija za analizu sadraja, istraiva mora razmotriti tri pitanja
2
pojedinana nasuprot viestrukoj klasifikaciji
4
predefinisane nasuprot izvedenim kategorijama
metoda odabira kljunih pojmova
5
odreivanje semantike valjanosti
generisanje probne kodne eme
6
korienje postojeih renika za analizu sadraja.
Glavni izvori pristrasnosti arhivskih podataka su
3
neverodostojsnost protokola zbog nehomogenih kategorija
4
mogunost uticaja situacionih faktora
stereotipije nosioca poruke
5
selektivno odlaganje
selektivno preivljavanje
6
prilagoavanja ponaanja ispitanika situaciji ispitivanja
Statistika znaajnost je verovatnoa da e se napraviti
1
greka tipa I
4
valjan rezultat
greka tipa II
5
pouzdan rezultat
greka u statistikom zakljuivanju
6
neopravdana generalizacija
Merena je razlika u izraenosti latentne agresivnost mukih i enskih studenata. Mm (aritmetika sredina za
muke studente)iznosila je 80,138. M (aritmetike sredina za enske studente) iznosila je 83,01. Vrednost T testa 2
bila je -2.075, a sig (znaajnost) 0,039. Na osnovu ovih rezultata zakljuujemo
enski studenti su latentno agresivniji od mukih
4
T test je statistiki znaajan na nivou poverenja 99%
Muki studenti su latentno agresivniji od enskih
5
T test je statistiki znaajan na nivou poverenja 95%
Nema razlike u latentnoj agresivnosti mukih i enskih
6
T test nije statistiki znaajan
studenata
Kod pisanja istraivakih izvetaja, ispod naslova rada, pored imena i prezimena autora i koautora obavezno
1
stoji i
e-mail svih autora/koautora
4
Zvanje
brojevi telefona autora
5
IBN broj
afilijacija
6
adresa institucije u kojoj autor/koautor radi
Pod drutvenim, odnosno socijalnim naukama se podrazumevaju... :
3
sociologija
2
politikologija
knjievnost
4
Istorija
lingvistika
6
socijalna psihologija
Empirijska istraivanja u svakoj nauci zasnivaju se prvenstveno u cilju:
3
stvaranja naunih hipoteza
2
stvaranja naunih teorija
prikupljanja iskustvenih podataka
4
prikupljanja mentalistikih podataka
potvrivanja naunih teorija
6
potvrivanja naunih hipoteza
Dva osnovna epistemoloka pristupa u metodologiji istraivanja ponaanja su:
2
konativizam
2
Kognitivizam
iracionalizam
4
racionalizam

5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1

biheviorizam
6
Empirizam
Skalu filozofskih disciplina ine...:
3
Biologija - izuavanje ivog sveta
2
Logika - izuavanje procesa saznanja
Ontologija izuavanje bia
4
Epistemologija teorija naunog saznanja
Gnoseologija teorija saznanja postojeeg
6
Numerologija teorija kvantifikacije znanja
Osnovni epistemoloki principi su:
3
pojedinanost
2
Optost
subjektivnost
4
Objektivnost
potvrdljivost
6
proverljivost i odbacivost
Kojim metodama se slui zdrav razum
3
Metod intuicije
2
Metod racionalnosti
Metod autoriteta
4
Metod objektivnosti
Metod istrajnosti
6
Metod kritinosti
Za definiciju nauke su od presudne vanosti tri postulata ili aksioma:
3
stvarnost postoji
2
stvarno je ono to mislimo da postoji
verovanje dominira naukom
4
istina je osnovna vrednost nauke
stvarnost je mogue saznati
6
stvarnost je mogue menjati
Operacionalne definicije su za empirijska istraivanja vane zato to ...
3
istraivanja ne postoje bez iskustvenih podataka
2
su preduslov kvantifikacije
istraivanja postoje i bez iskustvenih podataka
4
su preduslov proverljivosti istraivanja
su preduslov verovatnoe
6
su preduslov nominacije
Izvori individualnih razlika:
3
instrumenti merenja
2
greke procenjivanja su izvor
socijalno funkcionisanje objekta
4
greke merenja su izvor
fizioloko i neurohemijsko funkcionisanje objekta
6
objekt posmatranja i merenja je izvor
Trijas koji je nezaobilazan u empirijskim istraivanjima u naukama o ponaanju je:
3
merenje
2
individualne razlike
obrada
4
statistika
projekat
6
rezultat
Ako postoji korelacija izmeu dve varijable to znai...
3
neka trea utie na obe
2
obe su uzroci tree
jedna od njih je uzrok drugoj
4
jedna je uzrok treoj, a posledica druge
jedna od njih je posledica druge
6
druga je i uzrok i posledica prve i tree
U formalnoj teorija merenja dva su imena najznaajnija:
2
Stenli Stivens
2
Kris Fajer
Stenli Edvards
4
Norman Majer
Kris Rizer
6
Norman Kembel
U definiciji merenja bitne su tri odrednice.:
3
uporeuju se dve skale
2
dodeljivanje numerala
dodeljivanje se vri saglasno naunim zakonima
4
numerali se dodeljuju sistemima ili objektima
Uporeuju se dva sistema ili objekta
6
numerali se sidre ili jenae
Postoje dve vrste greaka merenja:
2
sluajne greke
2
statistike greke
sistematske greke
4
praktine greke
namerne greke
6
objektivne greke
Merne skale mogu da budu:
2
usaglaene
2
neusaglaene
izbalansirane
4
rebalansirane
kontinuirane
6
diskretne
Tri od etiri nivoa merenja po Stivensu su:
3
skalski
2
nominalni
reskalsi
4
ordinalni
intervalni
6
iracionalni
Kako dokazati da je inteligencija, kao osobina linosti, merljiva?
3
dovoditi je u relacije s kriterijumima uspenosti uenja
2
dovoditi je u relacije s teorijama uspenosti
dovoditi je u relacije s kriterijumima profesionalne 4
dovoditi je u relacije s teorijama profesionalne
uspenosti
uspenosti
dovoditi je u relacije s drugim, neintelektualnim,
6
dovoditi je u relacije s teorijama linosti
osobinama linosti
Metodoloki skale se validno mogu deliti na...
3
kategorijalne i merne
2
diskretne i kontinuirane
kategorijalne i binarne
4
binarne i kontinuirane
kontinuirane i diskretne
6
harmonijske i geometrijske
Osnovne pretpostavke multivarijatne statistike u naukama o ponaanju su...
3
kontinuirane skale
2
normalne distribucije
linearne veze
4
nelinearne veze
diskretne skale
6
bimodalne raspodele
Izmeu fizikog merenja i merenja ponaanja postoje razlike:
3
razliite su metode merenja
2
razliite su operacije merenja
razliiti su predmeti merenja
4
razliite su definicije merenja
razliite su relacije merenja
6
razliite su operacionalizacije merenja
Creswell (2003) sugerie da postoje tri karakteristina naina na koji se pie pregled literature
3
teorijski
4
Psihometrijski

2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1

metateorijski
5
Integrativan
longitudinalni
6
Metodoloki
Mohsova skala tvrdoe minerala, brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja,... dobri su primeri
nominalnog nivoa merenja
4
log-intervalnog nivao merenja
ordinalnog nivoa merenja
5
racio nivoa merenja
intervalnog nivoa merenja
6
aditivnog nivoa merenja
Prema Stevensovoj (1959) klasifikaciji mernih skala i statistikih tehnika, na ordinalnom nivou merenja nije
opravdano koristiti
aritmetiku sredinu
4
rang korelaciju
standardnu devijaciju
5
run test
test znaka
6
t-test
Kvalitativna istraivanja imaju funkciju
ekstrapolacije
4
Predvianja
stvaranja hipoteza
5
Deskripcije
stvaranja teorija
6
Verifikacije
Ako r predstavlja koeficijent korelacije izmeu dve varijable, a p nivo znaajnosti, onda ispis: r=-0.45, p>0,05,
znai...
Postoji pozitivna korelacija izmeu varijabli
4
korelacija je statistiki znaajna, na nivou 95 %
Postoji negativna korelacija izmeu varijabli
5
korelacija nije statistiki znaajna
Korelacija je statistiki znaajna, na nivou 99%
6
varijable su meusobno zavisne
Nulte hipoteze sadre iskaz o
primenjenim statistikim tehnikama
4
nepostojanju razlika izmeu grupa u datoj populaciji
postojanju povezanosti izmeu varijabli
5
postojanju razlika izmeu grupa u datoj populaciji
nepostojanju povezanosti izmeu varijabli
6
znaajnosti korelacija izmeu varijabli
Alternativne hipoteze se dele na
usmerene
4
Opte
istraivake
5
Posebne
supstancijalne
6
Neusmerene
Sva istraivanja, s obzirom na strategiju, uslove i vremenski faktor moemo podeliti na
Fundamentalna i primenjena
4
Transferzalna i longitudinalna
Eksperimentalna i neeksperimentalna
5
Kvantitativna i kvantitativna
Laboratoriska i terenska
6
Edukativna i komercijalna
Validnost istraivanja se danas raslanjuje na tri aspekta
prognostika validnost
4
pragmatina validnost
interna validnost
5
eksterna vallidnost
dijagnostika validnost
6
konstruktivna validnost
Razlike izmeu kvantitativnih i kvalitativnih metoda istraivanja se prevashodno odnose na nivo merenja koje
one dostiu. I to
kvantitativne metode dostiu minimalno nominalni nivo
4
kvantitativne metode dostiu intervani nivo
kvantitativne metode dostiu minimalno ordinalni nivo
5
kvalitativne dostigu intervalni nivo
kvalitativne metode dostiu maksimalno ordinalni nivo
6
kvalitativne metode mogu da dostignu raci nivo
Za naraciju je karakteristino da
dostie nominalni nivo merenja
4
je delimino kvantitativna metoda
dostie ordinalni nivo merenja
5
ne dostie ni jedan nivo merenja
je ekstremno kvalitativna metoda
6
je najpouzdanija kvalitativna metoda
Osnovni eksperimentalni nacrt podrazumeva dva kljuna poreenja
programske i poredbene grupe
4
pretesta i posttesta
tehnika obrade i tehnika prikupkljanja podataka
5
inicijalnog i validacionog uzorka
naina odabrira i vrste uzorka
6
uzroka i posledica ispitivanih pojava
Najei tipovi pogrenih eksperimantalnih nacrta su
nacrt sa randomiziranimn blokovima
4
nacrt bez posttesta
hibridni nacrt
5
nacrt sa jednom grupom
nacrt sa simulacijom pretesta
6
nacrt bez kontrolne grupe
Za faktorske nacrte vai da su
pojaavai eljene varijanse
4
bez uticaja na varijansu
nacrti sa vie zavisnih varijabli
5
nacrti bez nezavisnih varijabli
nacrti sa vie nezavisnih varijabli
6
priguavai neeljene varijanse
Laboratorijski eksperimenti, za razliku od terenskih su bolji
za ispitivanje pojava koja se teko mogu ponoviti
4
u maksimiziranju eksperimentalne varijanse
u pogledu interne validnosti
5
u pogledu eksterne validnosti
u pogledu pouzdanosti korienih instrumenata
6
za kontrolu neeljene varijanse
Da bi anlulirali negativne posledice (emocionalni stres i obmanjivanje ispitanika) pri istraivanju ljudskog
ponaanja, istraivai primenjuju strategije
struktuiranog inicijalnog intervjua
4
informisane saglasnosti
''bele lai''
5
izlaznog intervja
analize gubitaka i dobitaka
6
saznajne obmane
Za deskripciju kategorijalnih varijabli se najee koriste
unimodalna distribucija
4
multimodalna distribucija
Studentova distribucija
5
normalna distribucija
binomna distribucija
6
Fisher Snedecorova distribucija
Varijable supresori koje se prepoznaju na osnovu analize outputa viestruke regresije imaju sledee
karakteristike
oni imaju regresioni koeficijent razliit od nule
4
oni imaju regresioni koeficijent jednak nuli

2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1

koeficijent korelacije sa kriterijumom znatno manji (po

koeficijent korelacije sa kriterijumom ima drugaiji
5
apsolutnoj vrednosti) od regresionog koeficijenta
predznak od regresionog koeficijenta
koeficijent korelacije sa kriterijumom ima isti predznak
koeficijent korelacije sa kriterijumom znatno vei od
6
kao regresioni koeficijent
regresionog koeficijenta
Razlika izmeu testova linosti i testova sposobnosti esto se formulie kao razlika izmeu
2
testova brzine
4
Testova snage
testova tipine aktivnosti
5
testova maksimalne aktivnosti
testova inicijalnog ocenjivanja
6
Testova finalnog ocenjivanja
Po formatu ocenjivanja, stavke testa se dele na tri osnovna formata
3
binarni
4
Intervalni
nominalni
5
Polimodalni
ordinalni
6
Unimodalni
Kada se uzme u obzir samo analiza teksta,postoji specifina dvotomna podela metode i tehnike analize sadraja
2
kvantitativna analiza
4
analiza ikonikog materijala
sintaksno-leksika analiza
5
analiza verbalnog materijala
kvalitativna analiza
6
semantika analiza
Tokom specificiranja kategorija za analizu sadraja, istraiva mora razmotriti tri pitanja
3
pojedinana nasuprot viestrukoj klasifikaciji
4
predefinisane nasuprot izvedenim kategorijama
metoda odabira kljunih pojmova
5
odreivanje semantike valjanosti
generisanje probne kodne eme
6
korienje postojeih renika za analizu sadraja.
Glavni izvori pristrasnosti arhivskih podataka su
3
neverodostojsnost protokola zbog nehomogenih kategorija
4
prilagoavanja ponaanja ispitanika situaciji ispitivanja
stereotipije nosioca poruke
5
selektivno odlaganje
selektivno preivljavanje
6
mogunost uticaja situacionih faktora
Istraivai koji na osnovu stavova ele da predviaju ponaanje vode rauna o dva principa kojima se moe
2
poveati prediktivnost
doslednost
4
Ekvivokacija
agregacija
5
Kompetentnost
kompatibilnost
6
Optost
Statistika znaajnost je verovatnoa da e se napraviti
1
greka tipa I
4
valjan rezultat
greka tipa II
5
pouzdan rezultat
greka u statistikom zakljuivanju
6
neopravdana generalizacija
Merena je razlika u izraenosti latentne agresivnost mukih i enskih studenata. Mm (aritmetika sredina za
muke studente)iznosila je 80,138. M (aritmetike sredina za enske studente) iznosila je 83,01. Vrednost T testa 2
bila je -2.075, a sig (znaajnost) 0,039. Na osnovu ovih rezultata zakljuujemo
enski studenti su latentno agresivniji od mukih
4
T test je statistiki znaajan, nivo poverenja 99%
Muki studenti su latentno agresivniji od enskih
5
T test je statistiki znaajan, nivo poverenja 95%
Nema razlike u agresivnosti M/@ studenata
6
T test nije statistiki znaajan
Kod pisanja istraivakih izvetaja, ispod naslova rada, imena i prezimena autora i koautora obavezno stoji i
1
e-mail svih autora/koautora
4
zvanje
brojevi telefona autora
5
IBN broj
afilijacija
6
adresa institucije u kojoj autor/koautor radi
Istraivanja se, teorijski, utemeljuju na nekom filozofskom pravcu koji se u metodologiji zove...
2
temelj
4
fundament
perspektiva
5
temeljac
osnova
6
paradigma
Kvantitaivni pristup u istraivanjima karakterie...
3
skinerizam
4
empirizam
frojdizam
5
traenje zakonomernosti koje vae za sve
jungizam
6
operacionalizam
Kvalitativni pristup u istraivanjima karakterie...
3
naracija
4
klasifikacije
implikacija
5
negacija
kategorizacije
6
eksplikacija
Za kvalitativna istraivanja se podrazumeva ...
3
istraivanje u laboratoriji
4
hermeneutiki krug
istraivanje na terenu
5
psihoanalitiki krug
implikacija
6
eksploracija
Projekt istraivanja, osim opisa strukture sadri i sledee elemente...
3
nain uzorkovanja objekata
4
hipoteze istraivanja
metode analize podataka
5
metode sinteze podataka
nain randomiziranja objekata
6
teze istraivanja
Reprezentativni zakljuci istraivanja ponaanja mogu se generalizovati na...
3
druga vremena
4
druga istraivanja
na druge uzroke
5
druge situacije
sa ljudi na ivotinje
6
druge ljude
Izvori ugroavanja interne validnosti su...
3
maturacija
4
senzacija
senzitizacija
5
instrumentacija
desenzitizacija
6
laboratizacija
Osnovni izvor ugroavanja eksterne validnosti istraivanja je...
1
nereprezentativnost uzorka
4
nereprezentativnost metoda

2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2

nereprezentativnost varijabli
5
nereprezentativnost tehnika
nereprezentativnost ispitanika
6
nereprezentativnost situacija
Neki autori smatraju da postoje tri vrste hipoteza u naukama o ponaanju...
o slinosti izmeu grupa
4
o povezanosti varijabli
o razlici izmeu grupa
5
o nepovezanosti varijabli
o distribuciji varijabli
6
o operacionalizaciji varijabli
Postoje dva naina za formiranje nezavisnih grupa...
randomizacija
4
uproseavanje
verifikacija
5
razlikovanje
standardizacija
6
jednaenje
Ideje za problem istraivanja dolaze iz...
intuicije
4
postojeih teorija
literature
5
uverenja i stavova
predanja i obiaja
6
svakodnevnog ivota
U naukama o ponaanju ljudi za jedinice analize obino se koriste tri termina...
uzorci istraivanja
4
entiteti
ispitanici.
5
objekti istraivanja
populacije istraivanjja
6
subjekti istraivanjja
Socijalni izvori ugroavanja interne validnosti su...
rivalitet
4
razmena iskustava
senzibilizitet
5
razmena ispitanika
demoralizacija
6
junaenje
Latentne varijable su...
crte
4
indikanti
genotipi
5
hipotetiki konstrukti
fenotipi
6
faktori
Cilj istraivanja se formulie...
...da utvrdi, objasni, opie, ispita...
4
...da proveri teoriju...
...da izgradi teoriju...
5
...da potvrdi teoriju...
...da doprinose ili pobolja...
6
...da dokae nalaze i rezultate...
Kvalitativna istraivanja se sprovode kada je...
o pojavi koja se istrauje ima dovoljno znanja
4
pojava potvruje sva postojea znanja
o pojavi koja se istrauje nema dovoljno znanja
5
pojava izuzetak od svih postojeih znanja
kada je populacija veoma mala
6
kada je populacija veoma velika
Problem istraivanja definie u obliku...
Da li A utie na B?
4
Da li je A povezano sa B?
Da li A i B zavise od C?
5
A i B zavise od C?
A utie na B?
6
A je povezano sa B?
Iz postojee literature istraiva treba, za svoj istraivaki projekat, da preuzme...
uzorke
4
metode
pojmove
5
hipoteze
probleme
6
Zadatke.
Postoje tri karakteristina naina na koji se pie pregled literature...
praktini
4
integrativan
teorijski
5
metodiki
eksternalan
6
metodoloki
Tipovi istraivanja su...
upitnika
4
eksperimentalna
neposredno posmatraka
5
studija sluaja
posredno posmatraka
6
utemeljena teorija
Metode (tehnike) prikupljanja podataka su...
narativno
4
testovi
anketa
5
intervjui,
meovita
6
analiza sadraja
Osnovni nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima su...
efekat kontrasta
4
efekat vebanja
efekat slinosti
5
efekat zamora
efekat nevebanja
6
efekat odmora
Varijable reakcije u istraivakim projektima obino imaju status...
zavisnih varijabli
4
latentnih varijabli
interveniuih varijabli
5
manifestnih varijabli
nezavisnih varijabli
6
operacionalizovanih varijabli
Cilj se odnosi na... istraivanja, dok se problem odnosi na...
laboratorijski aspekt
4
nauni aspekt
narativni aspekt
5
teorijski aspekt
terenski aspekt
6
praktini aspekt
Meu nie navedenim varijablama u istraivanjima tri mogu da budu iskljuivo nezavisne...
uspeh u koli
4
starost
pol
5
srea
intelektualni staus
6
zdravstveni staus
Stimulus varijable u istraivakim projektima obino imaju status...
latentnih varijabli
4
zavisnih varijabli
manifestnih varijabli
5
interveniuih varijabli

3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5

operacionalizovanih varijabli
6
aktivnih varijabli
Manifestne varijable su...
indikanti
4
crte
hipotetiki konstrukti
5
genotipi
faktori
6
fenotipi
Operacionalizacija hipoteza od istraivaa zahteva...
intuiciju
4
zvanje mr ili dr
znanje
5
inventivnost
ekstrasenzorno iskustvo
6
iskustvo
Jednaenje po distribuciji frekvencija znai ujednaavanje...
aritmetike sredine
4
standardne greke
varijanse
5
standardne devijacije
kutrozisa
6
skjunesa
Jedinica analize u naukama o ponaanju mogu da budu ...
ljudske grupe
4
ivotinje
pojedinci u grupi
5
ivotinje u oporu
pojedinci
6
ljudi i ivotinje u interakciji
Atributi, svojstva jedinica posmatranja u naukama o ponaanju nazivaju se...
genotipi
4
osobine
konstrukti
5
konstante
varijable
6
fenotipi
Iz teorijske perspektive se izvodi opti teorijski pristup istraivanjima. Ima tri opta pristupa...
kvalitativni
4
posredni
kvantitativni
5
neposredni
meoviti
6
preicom
Pod drutvenim, odnosno socijalnim naukama se podrazumevaju... :
sociologija
2
politikologija
knjievnost
4
Istorija
lingvistika
6
socijalna psihologija
Empirijska istraivanja u svakoj nauci zasnivaju se prvenstveno u cilju:
stvaranja naunih hipoteza
2
stvaranja naunih teorija
prikupljanja iskustvenih podataka
4
prikupljanja mentalistikih podataka
potvrivanja naunih teorija
6
potvrivanja naunih hipoteza
Dva osnovna epistemoloka pristupa u metodologiji istraivanja ponaanja su:
konativizam
2
Kognitivizam
iracionalizam
4
racionalizam
biheviorizam
6
Empirizam
Skalu filozofskih disciplina ine...:
Biologija - izuavanje ivog sveta
2
Logika - izuavanje procesa saznanja
Ontologija izuavanje bia
4
Epistemologija teorija naunog saznanja
Gnoseologija teorija saznanja postojeeg
6
Numerologija teorija kvantifikacije znanja
Osnovni epistemoloki principi su:
Pojedinanost
2
optost
Subjektivnost
4
objektivnost
Potvrdljivost
6
proverljivost i odbacivost
Kojim metodama se slui zdrav razum
Metod intuicije
2
Metod racionalnosti
Metod autoriteta
4
Metod objektivnosti
Metod istrajnosti
6
Metod kritinosti
Za definiciju nauke su od presudne vanosti tri postulata ili aksioma: (3)
stvarnost postoji
2
stvarno je ono to mislimo da postoji
verovanje dominira naukom
4
istina je osnovna vrednost nauke
stvarnost je mogue saznati
6
stvarnost je mogue menjati
Tri su teorije istine: (3)
teorija konkordacije
2
teorija diskursa
teorija korespondencije
4
teorija koherentnosti
duhovna teorija istine
6
pragmatika teorija istine
Operacionalne definicije su za empirijska istraivanja vane zato to ...
istraivanja ne postoje bez iskustvenih podataka
2
su preduslov kvantifikacije
istraivanja postoje i bez iskustvenih podataka
4
su preduslov proverljivosti istraivanja
su preduslov verovatnoe
6
su preduslov nominacije
Dva su naina gradnje teorije:
odozgo na dole
2
induktivno-hipotetiko-deduktivni
odozdo na gore
4
Inkluzivni
induktivni
6
Ekskluzivni
Iz iskustvenih podataka zakljuuje se uzronost na osnovu...
vremenski sled: uzrok pa posledica
2
vremenski sled: posledica pa uzrok
uzrok i posledica povezani su kovarijacijom
4
uzrok i posledica povezani su varijacijom
eliminacija plauzibilnih alternativnih uzroka
6
afirmacija plauzibilnih alternativnih uzroka
Razumevanje ponaanja se oslanja na tri osnovna pristupa:
holistiki pristup
2
idiografski pristup,
analitiki pristup
4
nomotetski pristup,
pristup da je delatnost ljudi nesvesna
6
pristup da je delatnost ljudi voljna i svesna

#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1

Sluaj moemo razmatrati na tri naina:

3
Hipotetiki
2
statistiki
Matematiki
4
empirijski
Artistiki
6
praktini
Praktina delatnost ljudi se zasniva na:
3
interakciji organizma i okoline
2
hemijskim procesima
reakciji organizma na okolinu
4
svesnim procesima
fizikim procesima
6
nesvesnim procesima
Izvori individualnih razlika:
3
instrumenti merenja
2
greke procenjivanja su izvor
socijalno funkcionisanje objekta
4
greke merenja su izvor
fizioloko i neurohemijsko funkcionisanje objekta
6
objekt posmatranja i merenja je izvor
Trijas koji je nezaobilazan u empirijskim istraivanjima u naukama o ponaanju je:
3
merenje
2
individualne razlike
obrada
4
Statistika
projekat
6
Rezultat
Ako postoji korelacija izmeu dve varijable to znai...
3
neka trea utie na obe
2
obe su uzroci tree
jedna od njih je uzrok drugoj
4
jedna je uzrok treoj, a posledica druge
jedna od njih je posledica druge
6
druga je i uzrok i posledica prve i tree
Postoje dve vrste greaka merenja:
2
sluajne greke
2
statistike greke
sistematske greke
4
praktine greke
namerne greke
6
objektivne greke
Merne skale mogu da budu:
2
Usaglaene
2
neusaglaene
Izbalansirane
4
rebalansirane
Kontinuirane
6
diskretne
Tri od etiri nivoa merenja po Stivensu su:
3
Skalski
2
nominalni
Reskalsi
4
ordinalni
Intervalni
6
iracionalni
U nivoima merenja tri su mere centralne tendencije:
3
Medijana
2
aritmetika sredina
Mod
4
rang
standardna sredina
6
raspon
U nivoima merenja tri su mere rasprenja :
3
standardna devijacija
2
procenti
devijaciona standardizacija
4
procenat varijacije
Percentili
6
indeks varijacije
Izmeu fizikog merenja i merenja ponaanja postoje slinosti:
3
sline su operacije merenja
2
slini su predmeti merenja
sline su relacije merenja
4
sline su metode merenja
sline su definicije merenja
6
slini su rezultati merenja
Kako dokazati da je inteligencija, kao osobina linosti, merljiva?
3
dovoditi je u relacije s kriterijumima uspenosti uenja
2
dovoditi je u relacije s teorijama uspenosti
dovoditi je u relacije s kriterijumima profesionalne 4
dovoditi je u relacije s teorijama profesionalne
uspenosti
uspenosti
dovoditi je u relacije s drugim, neintelektualnim,
6
dovoditi je u relacije s teorijama linosti
osobinama linosti
Metodoloki skale se validno mogu deliti na...
3
kategorijalne i merne
2
diskretne i kontinuirane
kategorijalne i binarne
4
binarne i kontinuirane
kontinuirane i diskretne
6
harmonijske i geometrijske
Monotone transformacije skala merenja ne menjaju znaajno...:
3
koeficijente varijacije
2
koeficijente korelacije
f testove
4
F testove
T testove
6
t testove
Epistemologija je
2
teorija naunog saznanja
4
teorija saznanja postojeeg
izuavanje bia i postojeeg, znanje o postojeem
5
meta-nauna disciplina
Nauka o vrednostima koje pridajemo znanju
6
prirodno-nauna disciplina
[ta od navedenog ne spada u opte epistemoloke principe
1
optost
4
proverljivost i odbacivost
objektivnost
5
sistematinost
preciznost i pouzdanost
6
uverljivost
Kada u naunim istraivanjima koristimo konstrukte kao: stavovi, motivacija, agresivnostoni obino imaju
1
status
kvantitativno izraene varijable
4
demografskih varijabli
manifestnih varijabli
5
direktno merene varijable
kontrolnih varijabli
6
latentnih varijabli
Za uspenu operacionalizaciju merenja latentnih varijabli vano je
3
raspolagati sa dobrim teorijskim definicijama latentne
4
poznavati njene manifestne korene

varijable
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2

posedovti odgovarajue psihometrijsko iskustvo

to bolje poznavati pojavu (u optim i posebnim

manifestacijama)

neprekidno unapreivati teorijske definicije i poznavanje

6
poznavati naine direktne kvantifikacije
pojave
S obzirom na opti pristup sva istraivanbja delimo na
kvantitativna
4
meovita
eksperimentalna
5
kvalitativna
neeksperimentalna
6
laboratorijska
Interna validnost se ne primenjuje na
eksplorativne studije
4
biografske studije
deskriptivne studije
5
eksperimentalne studije
korelacione studije
6
kros-kulturalne studije
Mortalitet ispadanje ispitanika tokom istraivanja moe biti
mehaniki
4
sluajni
statiki
5
selektivni
kvazimehaniki
6
namerni
Ako je istraivanje eksperimentalnog tipa, grupe e se formirati
ujednaavanjem po proseku
4
prigodno
statistiko ujednaavanje
5
uparivanjem
rangiranjem
6
randomizacijom
Pretnje internoj valjanosti istraivanja u nacrtu sa vie poredbenih grupa mogu se otkloniti
uvoenjem jedne ili vie poredbenih grupa
4
primeniti neku od tehnika jednaenja grupa.
onemoguiti kontakt izmeu programske i poredbene
kompletnom randomizacijom
5
grupe
eksperimentalnoj grupi uvesti placebo efekat
6
stratifikacijom
Tehnike jednaenja grupa su
randomizacija
4
jednaenje po distribuciji frekvencija
jednaenje po parovima
5
randomizacija po blokovima
jednaenje po broju elemenata
6
jednaenje po standardnoj devijaciji
Efekti redosleda, kao nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima obuhvataju
efekat kontrapozicije
4
efekat dvosmernosti
efekat zamora
5
efekat polarizacije
efekat kontrasta
6
efekat vebanja
U nacrte kvazieksperimentalnih istraivanja spadaju
nacrt sa neekvivalentnim grupama
4
nacrt prekinutih vremenskih serija
nacrt sa regresionim diskontinuitetom
5
nacrt sa ekvivalentnim grupama
eksperimentalni nacrt
6
randomizirani nacrt
Laboratorijski eksperimenti su bolji od terenskih
u pogledu interne validnosti
4
u maksimiziranju eksperimentalne varijanse
U kontroli neeljene varijanse
5
u pogledu eksterne validnosti
kod fundamentalnih istraivanja
6
kod primenjenih istraivanja
Eksterno validni zakljuci mogu se generalizovati na
samo na identine situacije
4
druge prostore
samo na sline okolnosti
5
druge ljude
druga istraivanja
6
druge situacije
Neeksperimentalna istraivanja pre svega karakteriu
predikcija
4
manipulacija nezavisnom varijablom
traenje uzrone veze
5
manji stepen kotrole uslova
otkrivanje strukture
6
apsolutna kontrola uslova
Kao vrste terenskih istraivanja pominju se
evaluaciono istraivanje
4
komparativna analiza
eksplorativna
5
studija sluaja
konfirmativna
6
deskriptivna
Evaluativno istraivanje je prvenstveno
primenjeno
4
terensko
teorijsko
5
eksperimentalno
kvazieksperimentalno
6
deskriptivno
Kvantitativne metode mogu da postignu minimalno
bilo koji nivo merenja
4
nominalni nivo merenja
intervalni nivo merenja
5
apsolutni nivo merenja
racio nivo merenja
6
ordinalni nivo merenja
ta ne spada u kvantitativne metode prikupljanja podataka
Terstonova skala stavova
4
studija sluaja
skale procene
5
psiholoko testiranje
uesniko posmatranje
6
fokus grupe
Za odbacivanje ili zadravanje nulte hipoteze u opticaju su dva nivoa znaajnosti
0,01
4
0,1
0,02
5
0,5
0,04
6
0,05
Greke u oblasti statistikog odluivanja su vrlo precizno definisane kao
greke tipa I
4
greke tipa B
greke tipa II
5
greka merenja

3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1

greke tipa A
6
standardna greka
Statistika znaajnost je verovatnoa da e se napraviti
standardna greka
4
greke tipa B
greka tipa II
5
greka merenja
greka tipa A
6
greka tipa I
Preciznost uzorka zavisi od
veliine uzorka
4
metode biranje uzorka
sastava uzorka
5
pristrasnosti tokom sprovoenja uzorkovanja
strukture uzorka
6
osobina linosti istraivaa
Za analizu sociometrijskih podataka koriste se tri klasine metode
sociogram
4
analiza sadraja
analiza grupnih odnosa
5
sociometrijska matrica
sociometrijski indeksi
6
kvantitativna obrada
Standardizovani intervjui su pogodniji od nestandardizovanih za
poreenje ispitanike meusobno
4
prikupljanje celovitih i detaljnih podataka o pojedincu
analiziranje razvoja neke pojave tokom vremena
5
prikupljanje incijalnih podataka o nekoj pojavi
gradnju teorije
6
proveravanje neke teorije ili hipoteze
Intervjui prema nameni za koju se sprovode, odnosno prema njihovom sadraju mogu biti
kliniki intervju
4
intervju prilikom zapoljavanja
Struktuirani intervju
5
nestruktuirani intervju
poluatandardizovani intervju
6
intervju sa ekspertima
ta ne spada u deskriptivnu statistiku
Aritmetika sredina
4
F-test
Standardna devijacija
5
Regresiona analiza
T-test
6
Frekvence
Devijacioni skorovi su vrednosti ispitanika na nekoj varijabli iskazani kao
Razlike u odnosu na aritmetiku sredinu te varijable
4
Slinosti izmeu prvog i zavrnog merenja
centrirani skorovi
5
Pravi skorovi merenja
Razlike izmeu poetnih i naknadnih merenja
6
Decentrirani skorovi
Mere varijabilnosti su
varijansa
4
medijana
semikvartilni opseg
5
standardna devijacija
mod
6
aritmetika sredina
Statistiki testovi kojima se ispituje slinost distribucije sa normalnom su
Man-Witnijev test
4
KolmogorovSmirnovljev test
Momiroviev test razlika
5
Hi-kvadrat test
F-test
6
W test Shapiroa i Wilksa
Korelacija moe biti
Pozitivna
4
modalna
Negativna
5
nulta
nesimetrina
6
simetrina
U sluaju The Literary Digesta (1936.) primenjen je
Prost sluajni uzorak
4
Kvotni uzorak
Sistematski sluajan uzorak
5
Klasterski uzorak
Nesluajni uzorak
6
Prigodni uzorak
Uobiajni nivoi poverenja kod testiranja hipoteza su
5%
4
90%
1%
5
99%
0.5%
6
95%
Nulta hipoteza u istraivanju je obino
tvrdi da postoji povezanost izmeu zavisne i nezavisne
tvrdi da ne postoji povezanost izmeu zavisne i
4
varijable
nezavisne varijable
identina istraivakoj hipotezi
5
nepovezana sa alternativnom hipotezom
potpuno suprotna istraivakoj hipotezi
6
obeleena sa H1
Kvantitativne metode u pogledu niva merenja postiu
minimalno ordinalni nivo merenja
4
bilo koji nivo merenja
minimalno nominalni nivo merenja
5
racio nivo merenja
optimalni nivo merenja
6
intervalni nivo merenja
Akciona istraivanja
su fundamentalna istraivanja
4
nisu povezana sa nikakvom drutvenom akcijom
teku striktno po planu istraivanja
5
su primenjena istraivanja
se prilagoavaju toku akcije
6
Su isto to i evaluativna istraivanja
Pilot istraivanja se sprovode
Radi utvrivanja poetnih vrednosti raznih parametara
radi pronalaenja uzone veze izmeu zevisne i
4
istraivanja
nezavisne varijable
Tokom konstrukcije mernih instrumenata
5
nakon sprovoenja glavnog istraivanja
Radi nalaenja ''referentnog okvira'' istraivane pojave
6
kada nije mogue sprovesti glavno istraivanje
U edukativna istraivanja spadaju
naruena istraivanja
4
komercijalna istraivanja
maturski radovi
5
disertacije
eseji
6
seminaski radovi
Za pojam uzronosti usko su vezani pojmovi
namernog uzorkovanja
4
nunosti

2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1

indeterminizma
5
neophodnosti
sluajnog uzorkovanja
6
determinizma
Stevensonova (Stanley S. Stevens) teorija merenja se oznaava kao
probabilistika
4
reprezentaciona
operacionalistika
5
psihometrijska
matematika
6
praktina
Tmperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer
nominalne skale merenja
4
apsolutne skale merenja
racio skale merenja
5
ordinalne skale merenja
intervanle skale merenja
6
semiordinalne skale merenja
Aritmetika sredina se moe raunati samo na
nominalnom nivou merenja
4
bilo kom nivou merenja
ordinalnom nivou merenja
5
intervalnom nivou merenja
semiintervalnom nivo merenja
6
semiordinalnom nivou merenja
Nacrt analize kovarijanse
podrazumeva da se u pretestu mere i kontrolne varijable
4
je statistika zamena za jednaenje grupa
je nacrt bez pretesta
5
se ne primenjuje kod intervalnih varijabli
podrazumeva da se u posttestu mere samo zavisne
Podrazumeva da se u pretestu mere samo zavisne varijable
6
varijable
Kod faktorskih nacrta
postoji jedna nezavisna varijabla
4
nema zavisnih varijabli
analiziraju se i interpretiraju galvni efekti
5
nema nezavisnih varijabli
analiziraju se i interpretiraju efekti interakcije
6
postoji vie nezavisnih varijabli
Kotrlolna grupa je suvina u
hibridnim nacrtima
4
faktorskim nacrtima
nacrtima sa ponovljenim merenjima
5
nacrtima analize kovarijanse
nacrtima unutar subjekata
6
nacrti van subjekta
ta ne spada u tehnike prikupljanja podataka
studija sliaja
4
Testovi
narativno istraivnje
5
Upitnici
anketa
6
neposredno posmatranje
Koji su logiki ui pojmovi od pojma varijabla
atomi
4
Klasa
entiteti
5
Atributi
jedinjenje
6
Grupa
Jedinice posmatranja u naukama o ponaanju mogu biti
ljudi
4
dijalog
ivotinje
5
georgafske celine
stimulusi
6
Diskurs
Analogni pojmovi pojmu latentne varijable su
hipotetiki konstrukt
4
Genotip
latentne crte
5
Fenotip
indikatori
6
manifestne varijable
Kao interveniue varijable ponekad se koriste
nezavisne varijable
4
moderatorske varijable
zavisne varijable
5
medijatorske varijable
kontrolne varijable
6
egzogene varijable
Pre nego to se postave hipozeze istraivanja u nauno-istraivakom projektu moraju biti jasno postavljeni
problem istraivanja
4
predmet istraivanja
ciljevi istraivanja
5
metode analize podataka
znaaj istraivanja
6
instrumenti istraivanja
ResearchIndex je
osnovana na Stanford Univerzitetu
4
specijalizovana za drutvene nauke
komercijalna biblioteka baza
5
osnovana u NEC Research Institute
specijalizovana za informatike nauke
6
besplatna biblioteka baza
Sva istraivanja s obzirom na opti pristup se mogu podeliti na
neeksperimentalna
4
kvalitativna
meovita
5
kvantitativna
eksperimentalna
6
loboratorijska i terenska
Numerike skale procene mogu se podeliti na
deskriptivne
4
atomistike
sintetike
5
holistike
analitike
6
elementaristike
U isto kvalitativne metode ne spadaju
skale procene
4
fokus grupe
studija sluaja
5
uesniko posmatranje
skale stavova
6
sociometrija
Projektivni testovi linosti su
nestruktuirani
4
najee pedagoki
najee kliniki
5
struktuirani
DAT
6
TAT
Jedan od pristupa odreivanja veliine uzorka naziva se tehnika nivoa.Ovaj pristup ima u vidu prvensveno
distribuciju pojedinih atributa u populaciji
4
vrstu istraivanja

2
3
#
1
2
3
#
1
2

pouzdanost statistikog testa

veliinu efekta
Slabije strukturisani intervjui se smatraju pogodnijim za
poreenje ispitanika meusobno
proveru neke teorije ili hipoteze
prikupljanje celovitih i detaljnih podataka o pojedincu
Dubinski (eng. indepth) interviju podrazumeva
fiksni izbor kategorija odgovora
nestandardizovani interviju

5
6

statistiku greku tipa I

mo statistikog testa

4
5
6

analiziranje razvoja neke pojave tokom vremena

Prikupljanje incijalnih podataka o nekoj pojavi
za gradnju teorije

4
5

da ispitanik odreuje kategorije koje se belee

tok i sadraj intervijua su unapred precizno odreeni

standardizovani interviju
ispitanik moe da se usredsredi na pitanja koja su
njemu vana

#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1

Fajglj istie da je fokus grupa

3
kvalitativna metoda
4
kvanititativna metoda
diskusiona grupa
5
grupni interviju
grupa od 12-18 lanova
6
grupa od 6-10 lanova
Neke od normi koje se moraju potovati u diskusiji unutar fokus grupe su
3
svi uesnici moraju uestvovati u diskusiji
4
moderator ne sme biti diskutant
moderator mora biti aktivan diskutant
5
nema diskutovanja uglas
samo oni koji se prvi jave imaju pravo rei
6
Svako moe slobodno i bez ustezanja uglas diskutovati
Svaka analiza sadraja mora posedovati sledee karakteristike
3
naunost
4
pouzdanost
objektivnost
5
sistematinost
optost
6
kritiki pristup
Konkordanca je spisak rei
2
koje su koriene u tekstu
4
sa prefiksom prezimena autora teksta
u literaturi
5
sa referencom u tekstu gde se re nalazi
sa poetnim slovom imena autora
6
sa kontekstom u kome se re javlja
Kombinacija randomizacije i eksperimentalne manipulacije
2
maksimizira neeljenu varijansu
4
nije primenljiva u eksperimentalnim nacrtima
minimizira eksperimentalnu varijansu
5
maksimizira eksperimentalnu varijansu
slabi tanost i osetljivost statistikog zakljuivanja
6
minimizira neeljenu varijansu
Istraivanja se, teorijski, utemeljuju na nekom filozofskom pravcu koji se u metodologiji zove...
2
temelj
4
fundament
perspektiva
5
temeljac
osnova
6
paradigma
Meu navedenim teorijskim osnovama istraivanja tri su nova! (3)
3
asocijacionizam
4
kognitivizam
biheviorizam
5
funkcionalizam
strukturalizam
6
psihoanaliza
Meu navedenim tri teorijska utemeljnja su optedrutvena, ne samo psiholoka. Koja?
3
pozitivizam
4
humanizam
biologizam
5
pragmatizam
konstrutivizam
6
evolucionizam
Meu navedenim bihevirizma PRIHVATA tri pojma. Koja?
3
analiza
4
spekulacija
eksperiment
5
sinteza
statstika
6
intuicija
Kvantitaivni pristup u istraivanjima karakterie...
3
skinerizam
4
empirizam
frojdizam
5
traenje zakonomernosti koje vae za sve
jungizam
6
operacionalizam
Kvalitativni pristup u istraivanjima karakterie...
2
naracija
4
klasifikacije
implikacija
5
negacija
kategorizacije
6
eksplikacija
Za kvalitativna istraivanja se podrazumeva ...
3
istraivanje u laboratoriji
4
hermeneutiki krug
istraivanje na terenu
5
psihoanalitiki krug
implikacija
6
eksploracija
Projekt istraivanja, osim opisa strukture sadri i sledee elemente...
3
nain uzorkovanja objekata
4
hipoteze istraivanja
metode analize podataka
5
metode sinteze podataka
nain randomiziranja objekata
6
teze istraivanja
Reprezentativni zakljuci istraivanja ponaanja mogu se generalizovati na...
3
druga vremena
4
druga istraivanja
na druge uzroke
5
druge situacije
sa ljudi na ivotinje
6
druge ljude
Izvori ugroavanja interne validnosti su...
3
maturacija
4
senzacija
senzitizacija
5
instrumentacija
desenzitizacija
6
laboratizacija
U pojmu konstruktivizma dominiraju...
3
spekulacije, uopte
4
znaenja-objanjenja, uopte

2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2

znaenja-objanjenja svoje okoline

5
spekulacije o svojoj okolini
spekulacije o sebi
6
znaenja-objanjenja sebe
Osnovni izvor ugroavanja eksterne validnosti istraivanja je...
nereprezentativnost uzorka
4
nereprezentativnost metoda
nereprezentativnost varijabli
5
nereprezentativnost tehnika
nereprezentativnost ispitanika
6
nereprezentativnost situacija
Neki autori smatraju da postoje tri vrste hipoteza u naukama o ponaanju...
o slinosti izmeu grupa
4
o povezanosti varijabli
o razlici izmeu grupa
5
o nepovezanosti varijabli
o distribuciji varijabli
6
o operacionalizaciji varijabli
Postoje dva naina za formiranje nezavisnih grupa...
randomizacija
4
uproseavanje
verifikacija
5
razlikovanje
standardizacija
6
jednaenje
Ideje za problem istraivanja dolaze iz...
intuicije
4
postojeih teorija
literature
5
uverenja i stavova
predanja i obiaja
6
svakodnevnog ivota
U naukama o ponaanju ljudi za jedinice analize obino se koriste tri termina...
uzorci istraivanja
4
entiteti
ispitanici.
5
objekti istraivanja
populacije istraivanjja
6
subjekti istraivanjja
Socijalni izvori ugroavanja interne validnosti su...
rivalitet
4
razmena iskustava
senzibilizitet
5
razmena ispitanika
demoralizacija
6
junaenje
Latentne varijable su...
crte
4
indikanti
genotipi
5
hipotetiki konstrukti
fenotipi
6
faktori
Cilj istraivanja se formulie...
...da utvrdi, objasni, opie, ispita...
4
...da proveri teoriju...
...da izgradi teoriju...
5
...da potvrdi teoriju...
...da doprinose ili pobolja...
6
...da dokae nalaze i rezultate...
Kvalitativna istraivanja se sprovode kada je...
o pojavi koja se istrauje ima dovoljno znanja
4
pojava potvruje sva postojea znanja
o pojavi koja se istrauje nema dovoljno znanja
5
pojava izuzetak od svih postojeih znanja
kada je populacija veoma mala
6
kada je populacija veoma velika
Problem istraivanja definie u obliku...
Da li A utie na B?
4
Da li je A povezano sa B?
Da li A i B zavise od C?
5
A i B zavise od C?
A utie na B?
6
A je povezano sa B?
Iz postojee literature istraiva treba, za svoj istraivaki projekat, da preuzme...
uzorke
4
metode
pojmove
5
hipoteze
probleme
6
zadatke
Postoje tri karakteristina naina na koji se pie pregled literature...
praktini
4
integrativan
teorijski
5
metodiki
eksternalan
6
metodoloki
Postoje tri raunarske verzije Psiholokih apstrakata...
PsycSCI
4
PsycLIT
PsycABST
5
PsycINFO
PsycSECU
6
PsycFIRST
Tipovi istraivanja su...
upitnika
4
eksperimentalna
neposredno posmatraka
5
studija sluaja
posredno posmatraka
6
utemeljena teorija
Metode (tehnike) prikupljanja podataka su...
narativno
4
Testovi
anketa
5
intervjui,
meovita
6
analiza sadraja
Osnovni nedostatak nacrta sa ponovljenim merenjima su...
efekat kontrasta
4
efekat vebanja
efekat slinosti
5
efekat zamora
efekat nevebanja
6
efekat odmora
SocioFakt. referie samo radove iz domena...
psihologije
4
biosociologije
fizike
5
kriminologije
biopsihologije
6
drutvene statistike
Bolest se tretira kao stanje u...
medicini
4
veterini
klinikoj psihologijii
5
socijalnoj psihologiji

3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
2
3
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3

klasinoj psihijatriji
6
antipsihijatriji
Varijable reakcije u istraivakim projektima obino imaju status...
1
zavisnih varijabli
4
latentnih varijabli
interveniuih varijabli
5
manifestnih varijabli
nezavisnih varijabli
6
operacionalizovanih varijabli
Cilj se odnosi na... istraivanja, dok se problem odnosi na...
2
laboratorijski aspekt
4
nauni aspekt
narativni aspekt
5
teorijski aspekt
terenski aspekt
6
praktini aspekt
Meu nie navedenim varijablama u istraivanjima tri mogu da budu iskljuivo nezavisne...
3
uspeh u koli
4
starost
pol
5
srea
intelektualni staus
6
zdravstveni staus
Stimulus varijable u istraivakim projektima obino imaju status...
1
latentnih varijabli
4
zavisnih varijabli
manifestnih varijabli
5
interveniuih varijabli
operacionalizovanih varijabli
6
aktivnih varijabli
Manifestne varijable su...
3
indikanti
4
crte
hipotetiki konstrukti
5
genotipi
faktori
6
fenotipi
Operacionalizacija hipoteza od istraivaa zahteva...
3
intuiciju
4
zvanje mr ili dr
znanje
5
inventivnost
ekstrasenzorno iskustvo
6
iskustvo
Jednaenje po distribuciji frekvencija znai ujednaavanje...
3
aritmetike sredine
4
standardne greke
varijanse
5
standardne devijacije
kutrozisa
6
skjunesa
Primenom raunara biblioteke informacija su dostupne u obliku...
3
interneta
4
bibliografskih baza
digitalnih biblioteka
5
metabaza
elektronskih asopisa
6
metaanaliza
Jedinica analize u naukama o ponaanju mogu da budu ...
3
ljudske grupe
4
ivotinje
pojedinci u grupi
5
ivotinje u oporu
pojedinci
6
ljudi i ivotinje u interakciji
Atributi, svojstva jedinica posmatranja u naukama o ponaanju nazivaju se...
3
genotipi
4
osobine
konstrukti
5
konstante
varijable
6
fenotipi
Iz teorijske perspektive se izvodi opti teorijski pristup istraivanjima. Ima tri opta pristupa...
3
kvalitativni
4
posredni
kvantitativni
5
neposredni
meoviti
6
preicom
Ontologija kao filozofska disciplina predstavlja
2
Izuavanje vrednosti koje pridajemo znanju
2
teoriju naunog saznanja
teoriju saznanja postojeeg
4
izuavanje bia i postojeeg
kako saznajemo, odnosno kako stiemo znanje
6
znanje o postojeem
Osnovni ciljevi epistemologije su
2
utvrivanje porekla naunog saznanja
2
procenjivanje vrednosti znanja
ocenjivanje vrednosti naunog saznanja
4
odreivanje normi i kriterijuma naunog saznanja
ocenjivanje logike doslednosti procesa saznanja
6
pronalaenje istinitih naunih injenica
Termin konkatenacije moe se objasniti kao
2
suprotan pojam pojmu adicija
2
povezivanje uzroka i polsedice neke pojave
preciziraju se konkretne operacija spajanja
4
spajanje svojstava ili mera
nema predpostavljanja konkretne operacije konekcije
6
spajanje dve ili vie varijabli
Kao statistika zamena za jednaenje grupa koriste se
1
nacrt bez pretesta
2
nacrt sa neekvivalentnom kontrolnom grupom
kvazieksperimentalni nacrt
4
faktorski nacrt
klasini eksperimentalni nacrt
6
nacrt analize kovarijanse
Jednaenje grupa po zavisnoj varijabli moe biti bolji izbor od randomizacije kada
2
imamo mali uzorak iz heterogene populacije
2
postoji veliki broj konfundirajuih varijabli
raspolaemo dobrim kriterijumom za jednaenje
4
postoji mogunost formiranja blokova
imamo veliki uzorak iz homogene populacije
6
postoji slabija kontrola neeljene varijanse
Brzina sedimentacije krvi kao mera intenziteta oboljenja je dobar primer
1
Nominalne skale
2
Ordinalne skale
Intervalne skale
4
Apsolutne skale
Racio skale
6
Semikvartilne skale
Za aditivni nivo merenja je karakteristino da se
2
Objektima dodeljuju brojevi tako da sva svojstva brojeva
Objektima se dodeljuju brojevi tako da razlomci
2
odraavaju analogna svojstva atributa, osim nulte take
brojeva odraavaju razlomke izmeu vrednosti atributa
Transformacije su tipa t(m) = m + c, gde je c neka
4
Nula i jedinica merenja su apsolutne

5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5

konstanta
Transformacije su eksponencijalne tipa t(m)=cmd, c i d
6
Dozvoljena je transformacija tipa identiteta: t(m) = m
konstante
Kada je u pitanju razlika: kontinuiranost naspram diskretnosti vai da
3
Za kontinuirane podatake redpostavlja se normalna
Za diskretne podtake predpostavlja se binomna
2
distribucija
distribucija
Za diskretne podadte predpostavlja se normalna
Kod diskretnih podataka se najee primenjuje hi
4
distribucija
kvadrat test
Za kontinuirane podatke predpostavlja se binomna
Kod diskretnih podataka se primenjuje regresiona
6
distribucija
analiza
Kada je re o verbalnim, tampanim testovima, stavke se po nainu prezentovanja dele na
3
verbalne
2
Dihotomne
stavke sa otvorenim odgovorima
4
Grafike
neverbalne
6
Politomne
Kvalitativna istraivanja su uglavnom (tj. preteno)
3
sa velikim uzorkom ispitanika
2
Laboratoriska
eksplorativna
4
Terenska
replikativna
6
Desriptivna
U metodolokom smislu mogu se identifikovati vie osnovnih komponenti varijanse individualnih razlika
3
prognozirana
2
Kvazieksperimentalna
eljena sistematska
4
varijansa greke
eksperimentalna
6
neeljena sistematska
Varijabla se konstitutivno definie
2
tako to se podvodi pod neki optiji teorijski pojam
navoenjem operacija i procedura pomou kojih se ona
2
konstrukt
meri
navoenjem operacija i procedura pomou kojih njome
tako to dovede u vezu sa drugim pojmovima i
4
manipulie
teorijama
operacionalnim definisanjem glavnih atributa
6
terorijskom indukcijom iz empirijske gradje
S obzirom na svoju poziciju u istraivanjima nezavisne varijable su obino
3
konsekventne
2
Kriterijumske
antecedentne
4
Registrovane
prediktorske
6
Manipulativne
Deskriptivne varijable su
3
one kojima aktivno manipuliemo u istraivanju
2
atribut varijable
one kojima mi ne manipuliemo
4
aktivne varijable
predstavljaju opis procedure pomou kojih se varijabla
predstavljaju mere nekog svojstva
6
meri
Pri primeni intervijua vano je voditi rauna da komunikacija sa ispitanikom bude
3
to neposrednija
2
unapred prirpremljena
uzdrana
4
Jednosmerna
distancirana
6
Dvosmerna
ta ne vai za fokus grupe
3
kvalitativna obrada dobijenih podataka
2
moderator je ujedno i diskutant
sadri 6-12 lanova
4
diskusije obino traju od 3,5 do 6 sati
sadri 12-16 lanova
6
predstavljaju formu grupnog intervja
Za fokus grupe je karakteristino
3
potpuna dobrovoljnost uesnika grupe
2
diskusija treba da bude u formi: pitanje-odgovor
uesnici nisu upoznati sa ciljem istraivanja
4
komunikacija treba da bude otvorena ali fokusirana
najbolje je da se organizuju u prostorijama obrazovne
6
njihov nastanak se pripisuje Robertu Mertonu
institucije
Kada uzmemo u obzir samo analizu teksta analizu sadraja moemo podeliti na
2
kvalitativno-simboliku
2
sematiku
kvantitativno-numeriku
4
semiotiku
sintaksiko-leksiku
6
morfoloku
Izbacite uljeze iz liste projektivnih testova
3
TAT
2
Rorahov test
TNR
4
MMPI
MPI
6
Bender-getalt test
ta od navedenog vai za efekat fioke
2
negativno dejstvo konfundirajuih varijabli
2
sluaj kada su apsolutno sve hipoteze potvrene
selektivno odlaganje u analizi sekundarnih podataka
pogreno uverenje da negativni nalazi nisu saznajno
4
vredni
analogna je efektu kohorte
pojava da se pojedini istraivai kite rezultatima
6
svojih kolega
Referenca za knjigu ne mora da sadri
2
puna imena autora
2
afilijaciju autora
inicijale imena autora
4
izdavaa
prezimena autora
6
grad u kome je izdata
U odnosu na saobraavanje statistikih tehnika nivou merenja na kome se nalaze podaci mogu se definisati dva
2
stanovita
metrijsko
2
psihometrijsko
pragmatiko
4
personalistiko
fundamentalno
6
recenzentsko

#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1

Alternativne hipoteze se mogu podeliti na

usmerene
2
opte
istraivake
4
posebne
supstancijalne
6
neusmerene
Najei tipovi pogrenih eksperimantalnih nacrta su
nacrt sa randomiziranimn blokovima
2
nacrt bez posttesta
hibridni nacrt
4
nacrt sa jednom grupom
nacrt sa simulacijom pretesta
6
nacrt bez kontrolne grupe
Razlika izmeu testova linosti i testova sposobnosti esto se formulie kao razlika izmeu
testova brzine
2
Testova snage
testova tipine aktivnosti
4
testova maksimalne aktivnosti
testova inicijalnog ocenjivanja
6
Testova finalnog ocenjivanja
Konkordanca predstavlja
indeks i koordinatu zajedno
2
lokaciju u takstu gde se nalazi traena kategorija
listu rei koja sadri reference u tekstu gde se re nalazi i
spisak rei sa referencom gde se re nalazi i sa
4
sa kontekstom u kome se re NE javlja
kontekstom u kome se re javlja
grupisanje bilo kojih rei u grupe
6
nedefinisani deo koda
Savremena nauka o organizaciji uglavnom se diferencira u etiri osnovne grane, od kojih su tri
upravljanje ekonomijom
2
upravljenje ljudskim resursima
upravljanje tehnologijom
4
upravljanje ljudskim ponaanjem
upravljanje socio-emocionalnom stranom ljudskog
upravljanje bio-psihologijom
6
funkcionisanja
Plan realizacije istraivanja ine tri posebna, ali meusobno povezana i uslovljena dela
operativno-tehniki plan
2
plan rada na terenu
plan sredstava
4
plan kadrova
plan potrebnog prostora
6
plan potrebnog vremena
Prema Mihajloviu, postoji podela na nauna i struna dela. U stogo nauna dela spadaju
struni udbenici
2
diplomski radovi
naune monografije
4
doktorske disertacije
magistarski radovi
6
kongresni referati
U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvanije grupe problema
problemi reminiscencije
2
problemi planiranja
tehnoloki problemi
4
metodoloki problemi
ekonomski problemi
6
problemi kadrova
Prema stepenu optosti sadraja koje izuava, metodologiju moemo sistematizovati na:
optu metodiku psiholokih istraivanja
2
statistiku u psihologiji
metodologiju nauka
4
optu metodologiju naunog saznanja
metodologiju naunih istraivanja u prmenjenoj
metodiku
6
psihologiji
Na tehnici varijabli se zasnivaju
relacione hipoteze
2
deskriptivne hipoteze
atributivne hipoteze
4
eksperimentalne hipoteze
hipoteze sa heuristikim karakterom
6
varijabilne hipoteze
Informacija kao proces ima tri sukcesivne faze
primprema
2
Slanje
dekomponovanje
4
Prenoenje
primanje
6
Transformacija
Veina teorija istraivanja razlikuje dve globalne istraivake faze
obrada rezultata istraivanja
2
preparativna faza
projektovanje istraivanja
4
evaluativna faza
korienje rezultata istraivanja
6
realizacija istraivanja
Tri osnovne uloge koje jedan naunoistraivaki projekat moe imati su
proirivanje ve postojeih naunih saznanja
2
menjanje postojeeg naunog fonda
otkrivanje do sada nepoznatih saznanja
4
proveravanje ve poostojeih naunih saznanja
opisivanje naunim jezikom svakodnevnih pojava i
Proklamovanje drutveno-prihvatljivih oblika
6
dogadjaja
komunikacije
Opta metodologija nauka detaljno izuava etiri opta metoda primenjljiva u svim naunim oblastima. Koje tri
od navedenih spadaju u pomenute metode
opti-konkretni dijalektiki metod
2
sociometrijski metod
analitiko sinetiki metod
4
metod modelovanja
aksiomatski metod
6
logiki metod
Po kriterijumu gnoseoloke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na tri glavne vrste
simboli naunih jezika
2
eksplikativni simboli
implikativni simboli
4
instrumentalni simboli
deskriptivni simboli
6
simboli uobiajnog jezika
U pogledu tipova i nivoa naunog saznanja, tane su sledee konstatacije
nuno objanjenje je vii nivo naunog saznanja od
nauna klasifikacija je vii nivo saznanja od naunog
2
naunog otkria
objanjenja
postoje etiri nivoa naunog saznanja
4
neuno otkrie je najvii nivo naunog saznanja
na nivou naunog opisivanja traga se za uzrononauna deskripcija je najnii nivo naunog saznanja
6
posledinim vezama
Prema kriterijumu funkcije koju istraivanja mogu imati, istraivanja moemo sistematizovati u tri kategorije
eksploratoorna istraivanja
2
neeskperimentalna istraivanja

3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3

akciona istraivanja
4
eksperimentalna istraivvanja
interdisciplinarna istraivanja
6
integralna istraivanja
Svako istraivanje kao funkcionalni model ima svoje
subjekte
2
Objekte
translacije
4
uloge koji nosioci imaju
komunikacije
6
oraganizaciono-tehnike preduslove
Za prikupljanje podataka potrebnih za projektovanje istraivanja koriste se, najee, tri izvora
naunoistraivaki seminari
2
izuavanje postojee literature o predmetu istraivanja
stenogrami i zabeleke sa okruglih stolova
4
sistematsko posmatranje predmeta
Pregled rezultata vlastitih istraivanja vezanih za predmet
informacije koje se dobijaju od ljudi sa iskustvom iz
6
istraivanja
istraivane oblasti
Strukturu projekta istraivanja , kao logikog i epistemolokog sistema ine dva osnovna svojstva
sistematinost
2
projekat kao nauni dokument
doslednost
4
projekat kao operativno-organizacioni dokument
saznajna dimenzija projekta
6
funkcionalna dimenzija projekta
Problem istraivanja, kao deo nacrta istraivanja treba da sadri
operacionalno definisanje svih komponenata problema
2
diciplinarno odreenje predmeta
presek osnovnih teorija i rezultata
4
definiciju znaaja problematike koja se istraiuje
hipotetike stavove o problemu koji se istrauje
6
prostorno i vremensko dimenzioniranje problema
Kauzalne hipoteze se koriste kod istraivanja iji nauni ciljevi dostiu nivo
naunog opisa
2
naunog objanjenja
naunog otria
4
naune klasifikacije
naune tipologizacije
6
naune prognoze
Kako navodi Mihajlovi, I faza u projektovanju istraivanja u irem smislu je
pravljenje plana istraivanja
2
definisanje predmeta istraivanja
precizno definisanje problema
4
izrada nacrta istraivanja
naruivanje istraivanja
6
odabir metoda i tehnika istraivanja
Prema funkcionalnom modelu istraivanja, koje su od operacija karakteristine za ispitivae kao jednih od
nosioca istraivanja?
obraivanje podataka
2
registrovanje reakcija
uspostavljanje situacije ispitivanja
4
odgovaranje na postavljena pitanja
proketovanje istraivanja
6
preduzimanje akcije primene rezultata
Osnovni kriterijumi razvrstavanja svih istraivanja dele se prema tri bitna obeleija
kriterijum ekonominosti
2
kriterijum primenjljivosti
kriterijum funkcije istraivanja
4
kriterijum naune oblasti
kriterijum metodologije istraivanja
6
kriterijum cilja istraivanja
Nain istraivanja, kao nauni dokument treba da sadri
osnovne posebne metode
2
optenaune metode
nain izvetavanja o rezultatima
4
postupak obrade podataka
postupak prikupljanja podataka
6
opte metode posebnih nauka
Prema kriterijumu izvornosti izvori podataka se mogu sistematizovati na
privatne
2
Izvorne
posredne
4
Izvedene
javne
6
Interne
Osnovna karakteristika otvorenih izvora podataka je
namenjeni su uem krugu, ali ih mogu koristiti i druge
o predmetu se zakljuuje na osnovu nekih podataka
2
osobe
potiu iz neposrednih zbivanja
4
namenjeni su optoj upotrebi (tampa, radio, tv...)
namenjeni su uem krugu osoba
6
koriste saznanja drugih o samom izvoru
Naruivanje istraivanja, kao istraivaka faza ne podrazumeva
uvianje problema
2
prisustvo sredstava i elje da se problem rei
jasno definisanje plana istraivanja
4
prenoenje problema
prisustvo problema
6
predlog konkretnih metoda za izuavanje probelema
Tri od etiri najznaajnije grupe problema koji prate projektovanje istraivanja su
etiki problemi
2
etniki problemi
materijalni problemi
4
saznajni problemi
drutveni problemi
6
metodoloki problemi
Nereprezentativni uzorci su
nesluajni uzorci
2
namerni uzorci
sluajni uzorci
4
stratifikovani uzorci
prigodni uzorci
6
sistematski uzorci
Kontrola podataka moe biti
matematika
2
psiholoka
opta
4
logika
posebna
6
tehnika
Operacionalno odreenje predmeta istraivanja obavezno mora da obuhvati sledee inioce
definisanje naina izbora uzorka za ispitivanje
deskripciju hipotetikih komponenata predmeta
2
predmeta istraivanja
analizu teorijskih saznanja o istraivanoj pojavi
4
vremensko dimenzioniranje predmeta
inioce sadraja predmeta
6
prostorno odreenje predmeta
Posmatrani kao doprinosi nauci, doprinosi svakog konkretnog istraivanja mogu biti
socio-kulturalni doprinosti
2
doprinosi metodologiji
teorijski doprinosi
4
drutveni doprinosi

5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5

doprinosi konkretnoj nauci

6
logiko-saznajani doprinosi
Planovi sredstava istraivanja sadre:
plan finansija
2
plan tehnikih saradnika
plan prostora
4
plan obuke saradnika ispitivaa
plan tehnike opreme
6
plan operativnih trokova
Koji bi ste od navedenih statistikih testova / postupaka odabrali za testiranje hipoteze: Postoji statistiki
znaajna razlika u nivou izraenosti agresivnosti ispitanika s obzirom na mesto stalnog boravka. Varijabla
agresivnost kontinualnla, s rasponom sirovih vrednosti od 30 do 150, a varijabla mesto stalnog boravka je
kategorika, sa moguim kategorijama: 1-Ni,, 2, Severni deo Kosovske MItrovice i 3- Kragujevac.
Faktorska analiza
2
Hi- kvadrat test
T-test za sparene uzorke
4
F-test
T-test za nezavisne uzorke
6
Analiza varijanse (ANOVA)
U istraivakoj praksi je est sluaj dvostruke selekcije saradnika. U tim sluajevima ini se:
preliminarni izbor saradnika
2
balansiranje uzorka kandidata
poseban izbor za terenske saradnike a poseban za saradnike
4
konaan izbor saradnika
za obradu
vieetapni model selekcije
6
ujednaavanje grupa po parovima
Obuka nauno-strunih saradnika se najee obavlja u dva dela:
uvodni deo obuke
2
praktini deo obuke
obuka za izradu projeka
4
obuka saradnika ispitivaa
obuka saradnika istraivaa
6
obuka za realizaciju istraivanja
Predistraivanje ima funkciju pripremanja terena za izvoenje istraivanja. U prvom redu kroz njega se
proveravaju:
poutzdanost ispitanika
2
pripremljenost kadrova
valjanost upotrebljenih metoda i tehnika istraivanja
4
celokupna organizacija na realizaciji projekta
instrumenti
6
materijalno-tehniki resursi projekta
U prikupljanju podataka, kao fazi realizacije projekta uspostavlja se neposredan kontakt izmeu ispitivaa i
subjekta ispitivanja i to kroz dve relacije
provokacije
2
instruisanje ispitivaa
instruisanje ispitanika
4
simulacije
registrovanje reakcije
6
saradnje
Temperatura u stepenima Celzijusa ili Farenhajta je dobar primer
nominalne skale
2
ordinalne skale
intervalne skale
4
semi-intervalne skale
racio skale
6
aditivne skale
Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe:
naruioca istraivanja
2
rukovodioca projekta
ispitanika
4
saradnika ispitivaa
tehnikih saradnika
6
drutvene zajednice
U literaturi se sree vie saveta za kompoziciju centralnog dela naunog rada. Ona ima uobiajno tri celine:
implikativni deo
2
sintetiki deo
eksplikativni deo
4
dekadna celina
analitiko-eksperimentalna celina
6
perspektivna celina
Ako je r koeficijent korelacije izmeu dve varijable, a p nivo znaajnosti, odnda ispis: r=-0.45 , p>0,05, znai
Postoji pozitivna korelacija izmeu varijabli
2
korelacija je stat. znaajna, na nivou poverenja 95 %
Postoji negativna korelacija izmeu varijabli
4
korelacija nije statistiki znaajna
Korelacija je statistiki znaajna, na nivou poverenja 99%
6
varijable su meusobno zavisne
Parametrijske statistike metode su
one koje se zasnivaju na modelu VNK
2
one koje se ne zasnivaju na modelu VNK
hi-kvadrat test
4
metode deskriptivne statistike
t-test
6
Mann-Whitneyev test
Kao i kod metoda, metodologiju ine njena tri osnovna sastavna dela:
gnooseoloki
2
statistiki
logiki
4
nauno-strategijski
prirodno-nauni
6
epistemoloki
Prema Mihajloviu, dela na prelazu struke i nauke su
prirunici (praktikumi)
2
magistarski radovi
studijski elaborati
4
seminarski radovi
doktorske disertacije
6
integralni projekti
Metodologija nauka
usmerena je na sveobuhvatno savladavanje metodskih
predstavlja utvren postupak istraivanja jednog ueg
2
postupaka
problema
je posebna nauna disciplina
4
je opta nauna disciplina
bavi se logikim formama naunog saznanja i primenom u
6
je ui pojam od pojma metodika
istraivanjima
Prema nivou generalizacije metodologije ona moe biti
opta metodika naunih istraivanja
2
opta metodologija
metodologija pojedinih naunih oblasti
4
metodika posebnih naunih disciplina
metodologija naunih istraivanja u primenjenoj psihologiji
6
metodologija pojedinih naunih disciplima
U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvanije grupe problema
problemi reminiscencije
2
problemi planiranja
tehnoloki problemi
4
metodoloki problemi
ekonomski problemi
6
problemi kadrova

#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3

U odnosu na jezik, miljenje ima dvostruku ulogu i moe se javiti u dva stupnja
konkretno miljenje
2
unutranji govor
konvergentno miljenje
4
divergentno miljenje
apstraktno miljenje
6
spoljanji govor
Izbacite uljeze iz vrsta istraivanja prema kriterijumu naune oblasti
fundamentalna istraivanja
2
primenjena istraivanja
istraivanja u oblasti humanistikih nauka
4
istraivanja u oblasti prirodnih naukaa
akciona istraivanja
6
interdisciplinarna istraivanja
Prema cilju i ulozi koju imaju sva istraivanja moemo podeliti na
teorijska
2
heuristika
empirijska
4
meovita
verifikatorna
6
integralna
Prema funkcionalnom modelu istraivanja III i IV fazu u istraivanju predstavljaju
obrada podataka
2
prikupljanje podataka
projektovanje istraivanja
4
predistraivanje
analiza podataka
6
formulisanje problema istraivanja
Tri osnovne uloge koje jedan naunoistraivaki projekat moe imati su
opisivanje naunim jezikom svakodnevnih pojava i
proirivanje ve postojeih naunih saznanja
2
dogadjaja
otkrivanje do sada nepoznatih saznanja
4
proveravanje ve poostojeih naunih saznanja
Proklamovanje drutveno-prihvatljivih oblika
menjanje postojeeg naunog fonda
6
komunikacije
Opta metodologija nauka detaljno izuava etiri opta metoda primenjljiva u svim naunim oblastima. Koje tri
od navedenih spadaju u pomenute metode
opti-konkretni dijalektiki metod
2
sociometrijski metod
analitiko sinetiki metod
4
metod modelovanja
aksiomatski metod
6
logiki metod
Prema oblasti u kojoj su locirani, simboli mogu biti
simboli naunih jezika
2
eksplikativni simboli
implikativni simboli
4
instrumentalni simboli
specifini nejeziki simboli
6
simboli uobiajnog jezika
Nauno objanjenje predstavlja
vii nivo naunog saznanja od naunog otkria
2
nii nivo naunog saznanja od naune klasifikacije
podjenaki nivo naunog saznanja kao i nauna
nii nivo naunog saznanja od naunog otkria
4
deskripcija
nii nivo naunog saznanja od naune prognoze
6
opisivanje pojava, njihovih svojstava, strukture...
Prema funkcionalnom modelu istraivanja, osnovne uloge ili operacije koje istraivai imaju su
posedovanje problema
2
registrovanje reakcija
projektovanje istraivanja
4
uspostavljanje situacije ispitivanja
preduzimanje akcije primene rezultata
6
obrada podataka
Osnovne komunikacije koje se uspostavljaju izmeu istraivaa i ispitivaa su
prenoenje problema
2
prenoenje odgovora
obuka i nadzor
4
iznoenje rezultata
davanje odgovora
6
motivisanje ispitanika
Za naruivanje istraivanja, kao istraivaku fazu, bitne su sledee predpostavke
odabir adekvatnih instrumenata
2
uvianje problema
prisustvo problema
4
prisustvo sredstava i elje da se rei problem
posedovanje znanja i valjane metodologije za reenje
postojanje dovoljnog broja saradnika
6
problema
Problem istraivanja je
iri od predmeta istraivanja
2
poetni deo nacrta istraivanja
ui od predmeta istraivanja
4
pojedinano najkrai deo projekta istraivanja
najee pojedinano najobimniji deo projekta istraivanja
6
neobavezni deo projekta istraivanja
Teorijsko odreenje predmeta istraivanja podrazumeva
vremensko odreenje
2
izdvajanje injenica/saznanja
prostorno odreenje
4
disciplinarno odreenje
analizu teorijskih saznanja
6
iznoenje hipotetikih stavova o predmetu istraivanja
Atributivne hipoteze su koriste u istraivanjima kod kojih ciljevi doseu do nivoa
naunog opisa
2
naune klasifikacije
naune tipologizacije
4
naunog itkria
naune predikcije
6
naunog objanjenja
Nain istraivanja kao operativno tehniki dokument treba da sadri
opte-filozofski metod
2
osnovne posebne metode
postupak obrade podataka
4
postupak prikupljanja podataka
nain izvetavanja o rezultatima
6
opis predmeta i cljeva istraivanja
Vrste podataka prema spoljanjim svojstvima su
vizuelni
2
posredni
auditivni
4
izvorni
izvedeni
6
ostali
U doprinose nekog istraivanja medotologiji spadaju
mogunost da se reava drutveni problem
2
mogunost klasifikacije i tipologizacije pojava
unapreivanje empirijskih konstrukata konkretne
poveanje mogunosti predvianja
4
nauke

5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5

unapreivanje logiko-saznajnog pristupa

6
unapreivanje tehnikih postupaka
Predistraivanje u uem smislu podrazumeva
3
izradu planova kadrova
2
izradu vremenskih planova
proveru instrumenata
4
provera obuenosti kadrova
provera valjanosti korienih metoda
6
provera celokupne organizacije
U vrste naunog posmatranja ne spadaju
2
neposredno posmatranje
2
posmatranje pojedinanih sluajeva
maovno posmatranje
4
posmatranje posebnih sluajeva
celovito posmatranje
6
praritivno posmatranje
Mihajlovi pominje tri vrste zahteva saradnika istraivaa
3
socijalni zahtevi
2
struni zahtevi
operativno-tehniki zahtevi
4
bio-medicinski zahtevi
nauni zahtevi
6
psiholoki zahtevi
ta od navedenog ne spada u osnovne operacije koje se upotrebljavaju u fazi analize podataka
2
provera hipoteza
2
odabiranje postupaka analize
ocena podataka
4
statistika analiza
linearna modifikacija podataka
6
provera psihometrijskih karakteristika
Nain na joji se iskazuju svojstva ispitivane pojave u postupku analize podataka moe biti izraen
3
prametrijskim poretkom
2
kontinuiranim poredkom
deskriptivnim poredkom
4
leptokutinim porektom
poredtkom varijeteta
6
neparametrijskim poretkom
Kod ordinalnih skala
3
poznat je redosled
2
distance izmau uzastopnih pojava su nejednke
postoji realna nula
4
veliina jedinica i poetna taka su arbitrarno odreene
nije poznata veliina mernih jedinica
6
poznato je ta je od ega vee i za koliko
Kontrola podataka moe biti
2
matematika
2
psiholoka
opta
4
logika
posebna
6
tehnika
U veini metodolokih udbenika, pod zavrnom istraivakom fazom se podrazumevaju dve operacije
2
interpretacija dobijaneih podataka
2
pisanje izvetaja o rezulktatima istraivanja
korieenje rezultata istraivanja radi unapreivanja
izlaganje naunog zakljuka
4
naunog fonda
izlaganje ukupnog izvetaja o rezultatima istraivanja
6
sinteza rezultata istraivanja
Predmet dinamike analize su
1
regresioni modeli
2
parametarske statistike metode
tehnike deskriptivne statistike
4
statistike vremenske serije
tehnike statistike zakljuivanja
6
intervali poverenja
Dokazivanje znaajnosti razlika, odnosno slinosti, se primenjuje pri verifikaciji
2
deskriptivnih hipoteza
2
probabilistikih hipoteza
klasifikatornih hipoteza
4
nultih hipoteza
eksplikativnih hipoteza
6
alternativnih hipoteza
Simulacioni eksperiment se primenjuje kao
2
es post fakto eksperiment
2
prirodni eksperiment
laboratoriski eksperiment
4
prognostiki eksperiment
eksperiment u prirodnim uslovima
6
kvazieksperiment
ta predtsavlja nezavisnu varijablu u eksperimentalnim istraivanjima ?
1
pojava koju merimo
2
sociodemografske karakteristike
uslovi koje menjamo
4
balansiranje nacrta
uslovi koje kontroliemo
6
pojava koju registrujemo
Nauno ispitivanje se moe izvesti pismeno ili usmeno, ali u svakom od njih razlikujemo dve faze, ili smera
2
komunikacije
pripremna faza
2
verbalna reakcija
verbalna provokacija
4
univalentno
operativna faza
6
polivalentno
Nauno ispitivanje, prema kriterijumu ponaanje ispitivaa moe biti
3
direktno ispitivanje
2
neutralno ispitivanje
indirektno ispitivanje
4
balgo ispitivanje
strogo ispitivanje
6
meovito ispitivanje
Neki od najpoznatijih modela organizacije pitanja pri koncipiranju uspene logike strategije nanog ispitivanja
2
su
model levka
2
Flinov model
model kocke
4
statistiki model
model baterije
6
polideterministiki model
Pri izvoenju metode studije sliaja,u fazi terenskog rada, na osnovu informacija sa individualnog intervjua
3
formiraju se tri grupe podataka
objektivni opis znaajnih dogaaja
2
simtomatski podaci
popis relevantnih osoba u ivotu ispitanika
4
hronologija dogaaja
pregled moguih i dostupnih izvora podataka
6
pregled najznaajnijih akata
Plan kadrova ima nekoliko kategorija saradnika. U njemu se posebno diferenciraju radne potrebe:
3
naruioca istraivanja
2
rukovodioca projekta
ispitanika
4
saradnika ispitivaa
tehnikih saradnika
6
drutvene zajednice

#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1

U literaturi se sree vie saveta za kompoziciju centralnog dela naunog rada. Ona ima uobiajno tri celine:
3
implikativni deo
2
sintetiki deo
eksplikativni deo
4
dekadna celina
analitiko-eksperimentalna celina
6
perspektivna celina
T-testom je proveravan znaajnost razlika u nivou izraenosti latentne agresivnosti izmeu mukih i enskih
ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p<0.05. Ako znamo da je aritmetika sredina varijable
2
latentna agresivnost za mukarce iznosila M=80,14, a za ene M=82,5, moemo zakljuiti
ene su statistiki znaajno latentno agresivnije od
varijable pol i latentna agresivnost su meusobno
2
mukaraca
zavisne
razlika mukih i enskih ispitanika nije statistiki
mukarci su statistiki znaajno latentno agresivniji od ena
4
znaajna
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 99%
6
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 95 %
Neparametrijske statistike metode su
3
one koje se zasnivaju na modelu VNK
2
one koje se ne zasnivaju na modelu VNK
hi-kvadrat test
4
metode deskriptivne statistike
t-test
6
Mann-Whitneyev test
Kontinuirani razvoj nauke se odvija kroz dva komplementarana procesa
2
integracija
2
generalizacija
pregnacija
4
diferencijacija
autenacija
6
atomizacija
Prema Mihajloviu, u isto struna dela spadaju
3
prirunici (praktikumi)
2
magistarski radovi
Ekspertize
4
seminarski radovi
doktorske disertacije
6
integralni projekti
Dva glavna zadatka nauke, prema Mihajloviu su da
2
objanjava gnoseoloke i ontoloke prepostavke saznanja
2
otkriva adekvatne puteve dolaska do naunih istina
integrie teorijsku i empirijsku grau u cilju stvaranja
proiruje i produbljuje ovekovo saznanje o prirodnim
4
logike celine
i drutvenim pojavama
menja uslove rada i ivota oveka
6
sistematizuje teorijska i empirijska znanja
U pogledu transfera znanja iz sfere nauke u sferu prakse mogu se izdvojiti tri najvanije grupe problema
3
problemi reminiscencije
2
problemi planiranja
tehnoloki problemi
4
metodoloki problemi
ekonomski problemi
6
problemi kadrova
Odreivanje podruija objekta za koje se smatra da realno postoje spada u domen
1
razvojna predpostavka nauke
2
ontoloke pretpostavke nauke
metodoloke predpostavke
4
akseoloke pretpostavke
gnoseoloke predpostavke nauke
6
epistemoloka predpostavka nauke
Epistimoloki deo metodologije kao naune discipline ine dve posebne celine
2
nauno-strategijska
2
aksoloka
logika
4
sematika
nauno-teorijska
6
tehnika
Prema kriterijumu gnoseoloke funkcije, odnosno saznajnoj ulozi, simbole delimo na
3
Deskriptivne
2
specifine nejezine
Eksplikativne
4
simbole uobiajnih jezika
simbole uobiajnog jezija
6
instrumentalne
Informacija kao proces obevezno podrazumeva tri sukcesivne faze
3
Primanje
2
feed beck
transformacija
4
prenoenje
teleportacija
6
slanje
Dva najvia nivoa naunog saznanja su
2
nauno opisivanje
2
nauna prognoza
nauno otkrie
4
nauna klasifikacija
nauno objanjenje
6
nauna tipologizacija
Prema kriterijumu cilja i uloge koje imaju sva istraivanja se mogu podeliti na
3
eksplorativna
2
akciona
verifikatorba
4
heuristika
integralna
6
meovita
Atributivne hipoteze su koriste u istraivanjima kod kojih ciljevi doseu do nivoa
2
naunog opisa
2
naune klasifikacije
naune tipologizacije
4
naunog itkria
naune predikcije
6
naunog objanjenja
Prema funkcionalnom modelu istraivanja II i V faza istraivanja su
2
obrada podataka
2
predistraivanje
formulacija problema
4
analiza podataka i zakljuivanje
projektovanje istraivanja
6
obrada podataka
Tri izvora koji se najee koriste za prikupljanje podataka potrebnih za proketovanje istraivanja su
3
eksperimentalno manipulisanje uslovima predmeta
dobijanje informacija od ljudi sa iskustvom u
2
istraivanja
istraivanoj oblasti
izuavanje postojee literature o predmetu istraivanja
4
dobijanje podataka od nauno-strunih organizacija
organizovanje autorskih radionica i primena tehnike
sistematsko posmatranje predmeta istraivanja
6
brain-storming
Prema funkcionalnom modelu istraivanja, osnovne uloge ili operacije koje ispitivai
2
odabir sredstva akcije
2
registrovanje reakcija

3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1

projektovanje istraivanja
4
preduzimanje akcije primene rezultata
6
Operacionalno odreivanje predmeta istraivanja ne sadri
Definiciju znaaja predmeta istraivanja
2

uspostavljanje situacije ispitivanja

motivisanje ispitanika

Hipotetike stavove o predmetu koji se istrauje

Presek osnovnih teorija i rezultata predmeta
inioce sadraja predmeta istraivanja
4
istraivanja
Disciplinarno odreenje predmeta istraivanja
6
Prostorno i vremensko dimenzioniranje predmeta
Mihajlovi izdvaja nekoliko potekoa pri formulisanju korisnih hipoteza
nedostatak sposobnosti da se teorijski okvir iskoristi
2
nedostatak istraivakih tehnika
odsustvo jasnog teorijskog okvira
4
nepostojanje empirijske potvrde predpostavljenih
nemogunost verifikacije postuliranih predpostavki
6
problem dostupnosti izvora informacija
Nacrt istraivanja kao nauni dokument treba da sadri
opte nauni metod
2
pstupak obrade podataka
nain iszvetavanja o rezultatima istraivanja
4
osnovne posebne metode
opte metode posebnih nauka
6
pstupak prikupljanja podataka
Vrste podataka prema kriterijumu javnosti
zvanine
2
privatne
poluzvanine
4
otvorene
interne
6
tajne
Tokom prikupljanja podataka i njihovog pripremanja, kontrola njihove ispravnosti odvija se u dva vida
sistematska kontrola
2
statistika kontrola
operativna kontrola
4
logika kontrola
matematika kontrola
6
tehnika kontrola
Naono ispitivanje prema kriterijumu ponaanja ispitivaa moe biti
direktno
2
indirektno
meovito
4
neutralno
blago
6
strogo
Ukrtanje i tabeliranje podataka podrazumeva
nivo-sloenost ukrtanja
2
organizacija i oblik tabela
izbor podataka
4
prebrojavanje podataka
rekodiranje podataka
6
koreliranje podataka
Prema Mihajloviu, sve usmerene intervjue moemo podaliti na
struktuisane
2
nestruktuisane
orijantacione
4
dirigovane
rigorozne
6
meovite
ta od navedenog nisu oblasti u kojima je pogodno koristiti tehniku ankeiranja
ispitivanje ovekove delatnosti
2
Ispitivanje demografskih karakteristika ljudi
ispitivawe ovoekovih miljenja I shvatanja
4
Ispitivanje ljudskih sposobnosti
ispitivanje osobina linosti
6
Socijalno okruenje
Neophodni uslovi za uspeno realizovanje sociometrijske metode su
da grupa ima zajednike norme
2
da lanovi imaju zajedniki cilj
lanovi grupe treba da se meusobno poznaju
4
da postoji dovoljan broj klika
da postoji uzajamna privlanost izmeu lanova grupe
6
da grupa nema preveliki broj lanova
Kategorije analize sadraje se mogu grupo sistematizovati u dve grupe
kategorije strukture
2
kategorije rei
kategorije funkcije
4
kategorije sadraja
neverbalne kategorije
6
kategorije oblika
ta od navedenog ne spada u osnovne operacije koje se upotrebljavaju u fazi analize podataka
provera hipoteza
2
odabiranje postupaka analize
ocena podataka
4
statistika analiza
linearna modifikacija podataka
6
provera psihometrijskih karakteristika
Osnovne jedinice analize sadraja, prema Mihajloviu, mogu biti:
sintakse
2
karakteri
rei
4
foneme
simboli
6
teme
Mihajlovi predlae da dobra forma poeljnoig obima zavrnih radova treba da ima sledee relacije
Diplomski rad: 50-100 stranica
2
diplomski rad 10 50 stranica
seminarski rad: 10 50 stranica
4
magistarski rad : 200 do 300 stranica
Seminarski rad: 7-10 stranica
6
Doktorska disertacija: 400-500 stranica
Nain na joji se iskazuju svojstva ispitivane pojave u postupku analize podataka moe biti izraen
prametrijskim poretkom
2
kontinuiranim poredkom
deskriptivnim poredkom
4
leptokutinim porektom
poredtkom varijeteta
6
neparametrijskim poretkom
ta od navedenog ne mora biti obavezni elemenat saetka nekog nauno-istraivakog rada
Glavni rezultati
2
Cilj istraivanja
teorijska osnova
4
Predmet istraivanja
zakquci
6
Koriena metodologija
Analiza podataka kao misaoni postupak realizuje se kroz
Ocenu podataka
2
Poreenje dobijenih podataka
Statistiku analizu
4
Razlaganje dobijenih podataka na inioce i relacije
uakrtanje i tabeliranje podataka
6
Konstatovanje injenica u vidu odreenih iskaza
Simulacioni eksperiment se primenjuje kao
es post fakto eksperiment
2
prirodni eksperiment

3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5
#
1
3
5

laboratoriski eksperiment
4
prognostiki eksperiment
eksperiment u prirodnim uslovima
6
kvazieksperiment
U istraivakoj praksi je est sluaj dvostruke selekcije saradnika. U tim sluajevima ini se:
preliminarni izbor saradnika
2
balansiranje uzorka kandidata
poseban izbor za terenske saradnike a poseban za
4
konaan izbor saradnika
saradnike za obradu
vieetapni model selekcije
6
ujednaavanje grupa po parovima
U literaturi se sree vie saveta za kompoziciju centralnog dela naunog rada. Ona ima uobiajno tri celine:
implikativni deo
2
sintetiki deo
eksplikativni deo
4
dekadna celina
analitiko-eksperimentalna celina
6
perspektivna celina
Ukoliko elimo da ispitamo da li postoji statsitiki znaajna razlika izmeu ispitanika iz razliitih mesta
stanovanja (mogue vrednosti su kategorikog tipa i to: Beograd, Ni i Vranje) u pogledu stepena izraenosti
samopotovanja (kontinuirana varijabla) upotrebiemo statistiku tehniku
T-test znaajnosti razlika
2
MANOVA
Pirsonov koeficijent korelacije
4
ANOVA
Hi-kvadrat test
6
ACNOVA
Ispitivanje, kao vid verbalne komunikacije obavezno podrazumeva dve faze
pripremnu
2
motivaciju
provokaciju
4
transformaciju
operativnu
6
reakciju
Planovi sredstava istraivanja sadre:
plan finansija
2
plan tehnikih saradnika
plan prostora
4
plan obuke saradnika ispitivaa
plan tehnike opreme
6
plan operativnih trokova
T-testom je proveravan znaajnost razlika u nivou izraenosti latentne agresivnosti izmeu mukih i enskih
ispitanika. Vrednost t-testa iznosila je -2,343, df=462, p>0.05. Ako znamo da je aritmetika sredina varijable
latentna agresivnost za mukarce iznosila M=80,14, a za ene M=82,5, moemo zakljuiti
ene su agresivnije od mukaraca
2
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 95 %
razlika izmeu mukih i enskih ispitanika nije stat.
varijable pol i latentna agresivnost su meusobno zavisne
4
znaajna
razlika je statistiki znaajna, na nivou poverenja 99%
6
mukarci su agresivniji od ena
Parametrijske statistike metode su
one koje se zasnivaju na modelu VNK
2
one koje se ne zasnivaju na modelu VNK
hi-kvadrat test
4
metode deskriptivne statistike
t-test
6
Mann-Whitneyev test
Mihajlovi pominje tri vrste zahteva saradnika istraivaa
socijalni zahtevi
2
struni zahtevi
operativno-tehniki zahtevi
4
bio-medicinski zahtevi
nauni zahtevi
6
psiholoki zahtevi