UNIVERZITET U NIU

FILOZOFSKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA FILOZOFIJU

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

ONTOLOGIJA I

HARTMANOVA NOVA ONTOLOGIJA

student:

mentor:

Sokol Markovi

dr Goran Jakovljevi

Ni, april, 2015. godine

Nikolaj Hartman (1882-1950) je bio jedan od najveih nemakih filozofa s poetka
dvadesetog veka i jedan od poslednjih filozofa sistema. Ovo poslednje se moe rei zato to

se Hartman, pored ontologije i gnoseologije, bavio i drugim oblastima filozofije kao to su

etika, estetika i filozofija prirode. Hartman je filozof sistema i zbog svog sveobuhvatnog
prouavanja najrazliitijih filozofskih problema, a takoe i zbog svog stava o osnovi sveta
koji je originalan i koji predstavlja novitet u odnosu na sve prethodne velike sisteme i
filozofske postavke. U Hartmanovom sistemu centralno mesto zauzima ontologija, oblast
koja je tokom cele istorije filozofije smatrana za osnovnu i najbitniju filozofsku disciplinu
zato to prouava onaj fundamentalni pojam, a to je bivstvujue kao bivstvujue, to bi bila
najoptija odredba bivstva. Moe se rei da je ontologija svoj vrhunac dostigla za vreme
klasinog nemakog idealizma i da posle Kanta, Hegela, Fihtea i elinga ontologija gubi svoj
primat u filozofiji i preputa ga teoriji saznanja, pozitivizmu, neokantovskom uenju i njima
slinim tradicijama. S toga se Hartman smatra za filozofa koji je obnovio i izgradio
ontologiju u dvadesetom veku i koji je posle skoro jednog veka ponovo postavio ovu
disciplinu kao osnovnu oblast u filozofiji. U ovom radu u se potruditi da ukratko prikaem
osnovne odlike Hartmanove ontologije koje je on dao u jednom od svojih najznaajnijih dela,
a to su Novi putevi ontologije.
Novi putevi ontologije predstavljaju skup Hartmanovih ontolokih istraivanja. U ovoj
knjizi Hartman objavljuje kraj staroj ontologiji sa svim njenim postavkama na ijim kritikama
on gradi svoju novu ontologiju. Ontologija je oduvek imala status nauke o bivstvujuem kao
takvom, ali problemi i tekoe koji su se javljali tokom cele istorije filozofije ticali su se
razliitih predstava o bivstujuem, odnosno sutini bivstujueg koje su filozofi obrazovali.
Od Aristotela pa do Kanta i Hegela filozofi su zauzimali razliite stavove po pitanju prirode
bivstva i pridavali mu razliite odredbe i karakteristike. Materijalisti su bivstvu pridavali
realne materijalne(fizike) atribute, dok su idealisti pod bivsvtom podrazumevali neto
duhovno, misaono. Prilikom ovakvog odreivanja bivstva filozofi su uvek zanemarivali ono
suprotno gledite i njegove odlike, pa su tako materijalisti smatrali da osnovu svega
postojeeg ine samo fiziki realne stvari i iz njih su deduktivnim putem izvodili sve ostale
stvari i pojave, a pritom su zapostavljali duhovne supstancije, ili su im pridavali manje
vanosti. Idealisti su svoje gledite ispoljavali suprotno od materijalista, tako da su kod njih
prioritet imali idealni entiteti. Hartman je smatrao da i jedni i drugi gree po tom pitanju i da
svet nije toliko jedinstven i jednostavan da bi se za njegovu osnovu mogle uzeti samo
materijalne ili samo idealne stvari. Na osnovu kritika koje upuuje svojim prethodnicima kao
i kritike neokantovstva Nikolaj Hartman gradi svoju novu ontologiju u kojoj svet posmatra
kao jedinstvo slojeva koji sadre i materijalne i idealne elemente. Hartman smatra da su
1

mnogi filozofi koji su mu prethodili osnovnu greku pravili zbog toga to su bili skloni
uoptavanju, pa su tako celokupnu stvarnost pokuavali da svedu na osnovu jedne vrste, bilo
da je ona materijalne ili idealne prirode. Hartman ne porie da odreeno jedinstvo u svetu
postoji, ali on to jedinstvo ne poistoveuje sa jednovrsnou osnovnih principa i odlika
bivstva, nego sa jedinstvom strukture kategorija koje proimaju slojeve stvarnosti. Osnovna
odlika Hartmanove ontologije jeste slojna struktura realnog sveta.
Hartman smatra da je svet izgraen od etiri sloja: anorganskog, organskog, duevnog
i duhovnog. U anorganski sloj spadaju svi neivi objekti, organski sloj obuhvata sva iva
bivstvujua, u duevni sloj spadaju procesi kao to su svesnost i nesvesnost, zadovoljstvo,
nezadovoljstvo, dok u duhovni sloj potpadaju saznanje, sloboda, moral, obiaji, misao,
linost, istorija, itd. Jedinstvo ovih slojeva ini svet, a slojevi sadre kategorije koje ih u
odreenoj meri oblikuju, s druge strane kategorije se proimaju kroz slojeve. Postoje
fundamentalne kategorije koje prolaze kroz sve slojeve. O tu vrstu kategorija spadaju:
jedinstvo i raznolikost, saglasnost i protivnost, suprotnost i dimenzija, diskrecija i
kontinuitet, supstrat i relacija, elemenat i sklop 1.Osim njih postoje kategorije koje imaju
manju snagu i koje prelaze na manji broj slojeva, dok postoje i neke koje se zadravaju samo
na jednom sloju. Prouavanjem kategorija Hartman je u Novim putevima ontologije pokuao
da odgovori na fundamentalna ontoloka pitanja kao to su problem determinizma, problem
slobode i problem saznanja.
Pored slojevite strukture sveta i kategorija koje ispunjavaju te slojeve, u Hartmanovoj
ontologiji jedno od najbitnijih mesta zauzimaju kategorijalne zakonitosti, odnosno zakoni
slojevanja realnog sveta. Odnos izmeu slojeva Hartman odreuje pomou pet zakona. Prvi
zakon se tie nadslojavanja bivstvenih slojeva. Kategorije niih 2 slojeva mogu da se
proimaju kroz sve vie slojeve, tj oni se vraaju u viim slojevima, dok se kategorije viih
slojeva ne mogu pojavljivati u niim slojevima. Drugi zakon govori o tome da vraanje
kategorija kroz slojeve nije neogranieno, ve da ono vai samo za odreene kategorije.
Postoje kategorije koje se proimaju od neorganskog pa sve do duhovnog sloja, dok sa druge
strane postoje kategorije ije se vraanje prekida na odreenom viem sloju. Trei zakon se
odnosi na to da se kategorije prilikom prolaza kroz slojeve menjaju u smislu da u odreenoj
1
2 Hartman je u svom sistemu organizovao hijerarhiju slojeva u kojoj je anorganski najnii, njega
slede organski i duevni, dok je duhovni najvii sloj.
2

meri poprimaju karakteristike viih slojeva, s tim to i pored te promene kategorije i dalje
zadravaju svoje osnovne odlike koje ostaju nepromenjene. U etvrtom zakonu slojevanja se
kae da vraanje kategorija niih slojeva kroz vie slojeve ne odreuje karakter tih viih
slojeva, ve se tom prilikom uvek javlja kategorijalni Novum koji obeleava tu kategoriju.
Peti zakon se tie toga da se u uzlaznom nizu bivstvenih slojeva ne stvara kontinuum, a to je
zbog toga to na odreenim slojevima uskae Novum koji pravi prekid u tom nizu. Ovi
zakoni Hartmanu omoguavaju da se ogradi od mnogih ustaljenih tradicionalnih gledita i
pruaju mu jako uporite za kritiku pojedinih starih ontolokih teorija koje su pokuavale da
objasne da je svet zasnovan na osnovu samo jednog opteg zakona i da je oblikovan ili
odozdo (materijalistiko gledite kao kod ), ili odozgo (idealistiko gledite).
Pored zakona slojevanja Hartman je naveo i zakone depedencije pomou kojih je
objasnio odnos zavisnosti i autonomije slojeva. Ovi zakoni donekle podseaju na zakone
slojevanja, ali donose odreene novine u odnosu na njih. U prvom zakonu depedencije, koji
se naziva i zakonom jakosti, se kae da kategorijalna zavisnost deluje od niih ka viim
slojevima, a ne suprotno, to znai da su nie kategorije jae. Drugi zakon je zakon
indiferencije. On kae da su kategorije nieg sloja indiferentne u odnosu na kategorije vieg
sloja, tj. vii sloj ne moe da postoji bez nieg, dok nii moe da postoji bez vieg. Trei
zakon depedencije je slian sa treim zakonom slojevanja i on glasi da nie kategorije
uestvuju u viem sloju kao materija ali ne odreuju njegove karakteristike, odnosno
svojevrsnost. etvrti zakon se jo naziva i zakonom slobode ili novuma, a on govori o tome
da je novum vieg bivstvenog sloja slobodan u odnosu na nii sloj.
Ovim zakonima koje je postavio Hartman je hteo da ukae na mane starih monistikih
sistema od kojih su jedni svet posmatrali materijalistiki, gde bi svet zavisio samo od ovih
niih slojeva bivstva, dok su sa druge strane nastupali idealisti koji su smatrali da svetom
upravlja duh, odnosno po Hartmanovoj terminologiji, vii slojevi bivstva. Sa tree strane
imamo i dualistiko posmatranje iji su predstavnici osnovu sveta zamiljali u vidu
suprotnosti materije i duha gde izmeu te dve stvari ne postoji nikakva veza. Hartman je
ukazao na to kako i ovo gledite sadri potekoe, zato to postoje kategorije koje se
proimaju od sloja neivih stvari, pa do sloja duha.
Nadam se da sam ovim radom uspeo samo malo da zagrebem povrinu Hartmanovog
sistema i ontologije koje je dato u Novim putevima ontologije. Ovo kaem zato to pomenuta
knjiga, iako predstavlja jedan bitan deo Hartmanovih stavova iz ontologije, ne sadri njegovo
kompletno ontoloko uenje. Hartmanova ontologija je bila izloena brojnim kritikama, ali u
3

svakom sluaju njegovo obnavljanje ontologije kao prve filozofije i stvaranje nove ontologije
zasluuje veliko priznanje najvie zbog toga to je u filozofiju novine u vidu slojeva i
kategorija preko kojih se bivstvo ispoljava i zakone koji vladaju meu njima.

Literatura:
1. N. Hartman, Novi putevi ontologije, BIGZ, Beograd, 1973.