OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvanijih problema savremenog oveka. U modernoj porodici, u kojoj su
oba roditelja zaposlena, zbog naina ivota i steenih navika, ene i mukarci nisu u mogunosti da odvoje vreme koje
bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreu da odrastemo sa mamama i bakama
koje nisu bile zaposlene, znamo vrednost briljivog i posveenog pripremanja svakog obroka.

ovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloenje direktno su uslovljeni nainom ishrane

koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomae pojedincu da se lake suoi sa ivotnim tekoama i da
se zatiti od mnogobrojnih fizikih i psihikih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omoguava mnogo pravilniji fiziki i
duhovni razvoj dece i vie radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajednikom ivotu.
Ovi redovi e pomoi svakome, a posebno onima koji poele da neto promene u svom ivotu i ishrani, i omoguiti im
da saznaju, odaberu i vrlo jednostavno primene neke od navedenih principa, recepata i proizvoda.

Onakvi smo kakvu hranu uzimamo !

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve to postoji na naoj planeti ima svoju vibraciju i
dejstvo na okolinu. Tako, od onog to unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje naeg celokupnog sistema, nae
misli i oseanja, ponaanje, odnos prema celokupnom ivotu i naravno, zdravlje. Jo je poznati grki lekar Hipokrat
rekao: "Tvoja hrana bie tvoj lek". Savremena medicina je nakon decenija istraivanja dola do zakljuka da je uzrok
ovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede.
Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadri previe belanevina i masti
(posebno ivotinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a
bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima - a to je biljna hrana,
voe, inte gralne itarice, semenke. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove
Postanje, kae se: "I jo ree Bog: Evo, dao sam vam sve bilje to nosi seme
po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to e vam biti za hranu."
(Postanje 1.29<D>)
Zdrava ishrana znai jesti to jednostavnije, ne meati namirnice razliitog
sastava (na primer: ugljene hidrate sa belanevinama), kao to zdrava ishrana takodje znai jesti u umerenim
koliinama, ne prebrzo i halapljivo, ve sa sveu o vanosti unoenja hrane u organizam, vodei rauna da hrana nije
suvie hladna niti suvie vrua, preslana, prekisela ili prezainjena.
Uzimanje to raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima sutinski znaaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam
normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje elija u to idealnijim koliinama.
Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. "oslukivanje" organizma,
saradnja sa njim i potovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog
organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unoenjem namirnica
(posebno mesa i mlenih proizvoda) i pogrenim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, unitavamo svoje telo i
skraujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja.
Da bismo se hranili pravilno, veoma je vano da se pridravamo odgovarajueg vremena za obrok i da ne uzimamo
hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmiljanja. Meutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u
stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do unitavanja odreenih modanih elija, nestabilnosti nervnog sistema i
smanjenja otpornosti celokupnog organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu:

1. Jesti raznovrsnu hranu.
2. Odravati optimalnu teinu.
3. Smanjiti unoenje zasienih masnih kiselina (masti ivotinjskog porekla).
4. Poveati unos polinezasienih masnih kiselina (gi - preieni puter, nerafinisana hladno ceena
ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lenik, golica-bundeva).
5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).
6. Poveati unos sloenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povre, voe, integralne itarice).
7. Redovno unoenje tenosti: voda, ajevi, prirodni sokovi.
8. Smanjiti unoenje eera, naroito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.
9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

ta je zdrav ivot ?
Hrana izgrauje, odrava i osnauje nae fiziko telo. Meutim, utisci koje ulima stiemo iz nae okoline, a takoe i iz
naeg unutranjeg sveta - nae misli i oseanja - predstavljaju takoe svojevrsnu hranu, zahvaljujui kojoj se razvija
nae unutranje, odnosno duhovno bie. I ova, takozvana suptilna hrana, moe biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana
ili nezdrava hrana. Bili mi toga svesni ili ne, na organizam i celo nae bie ima usaenu tenju da se hrani zdravo - na
spoljanjem fizikom i unutranjem duhovnom nivou. Te suptilne nagovetaje koji dopiru iz unutranjosti naeg bia
godinama moemo nesvesno da prenebregavamo, ili ak da ih namerno ignoriemo. Ali, tada emo se suoiti sa
posledicom naruavanja prirodnog zakona, koja se ispoljava kroz opte nezadovoljstvo, oseaj frustracije, bolest i
prevremeno starenje i propadanje organizma.
Hrana kojom se napajaju naa spoljanja ula, veoma je vana i treba izabrati prostor i okruenje koje e nam
omoguiti prirodno ivljenje. Gradska vreva i guva naseljenih mesta predstavlja, zapravo, neprirodno boravite. Sve
vazduh, vibracija nezagaene prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta gde postoji mnogo
parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tiina, predstavljaju idealno boravite za oveka.
Ukoliko upranjavamo sport i fizike aktivnosti, telo e nam prirodno zahtevati unoenje visokoenergetske hrane i
pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj nain ivota neophodno uvrstiti najmanje
20 minuta fizikih aktivnosti dnevno (gimnastika, tranje, vonja bicikla, hata joga, planinarenje, brza etnja) i to vie
boraviti na sveem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati. Nae ljudsko okruenje bitno utie na celokupno nae
ivljenje, pa je neophodno orijentisati se na izbor drutva koje deluje harmonino, koje nam nudi mir, budi u nama
oseaj mira i razvija nau prirodnu ljubav prema svetu i ljudima - a to su elementi koji su zdrava ishrana za nae
duhovno bie. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj drutvenoj zajednici od izuzetnog znaaja za
duhovno zdravlje i materijalni razvoj oveka.
Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne ivotne orijentacije, kako pojedinca, tako i drutva u celini,
omoguava razvoj ovekovog unutranjeg bogatstva i vodi ka tome da savreno zdravlje i produenje ivotnog veka
postanu realnost.
Lini izbor u smislu moralnosti ivljenja, ivljenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na duhovno stanje pojedinca,
koje uslovljava i opte zdravstveno stanje. Nepovreivanje drugih, istinoljubivost, potenje i odsustvo pohlepe,
spoljanja i unutranja istota, (istota tela i uma), oseaj zahvalnosti i zadovoljstva onim to smo dobili od ivota, u
stanju je da nas uini da postanemo istinski zdravo bie.
Bavljenje duhovnim ivotom i rastereenje od dogmi i predrasuda iri nae vidike, poveava toleranciju i poboljava
komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji biramo i odluujemo u kakvim okolnostima ivimo i nae neprekidno
opredeljenje za pozitivno, odreuje i nae okruenje, uslove u kojima radimo i u najirem smislu moralni, socijalni i
politiki okvir u kome obitavamo.
Zapravo, koren svih bolesti lei u psihikom stanju pojedinca, u njegovoj izloenosti stresnim situacijama koje izaziva
uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvanije je imati svest da mi to moemo promeniti i da od nas, samo od nas,
zavisi sve to nas okruuje.

Odstranjivanje svih negativnih misli i oseanja iz naeg sistema (la, mrnja, zavist,
pakost, podlost, dvolinost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za na duh, i
svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao to su nesebinost, sluenje drugim
ljudima, dobrodunost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloenje koji su ustvari
zdrava hrana za na duh, mogu postati istinski klju celokupnog naeg zdravlja i radost
ivljenja.
Pokuajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaa svakodnevnica i princip
zdravog ivota u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje ivljenje. Biete
iznenaeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva moe doneti poklanjanje panje
sopstvenom biu, kako na fizikom, tako i na duhovnom, psiholokom i mentalnom nivou.

Prirodni ciklusi korienja hrane u organizmu

Uzimanje to laganije hrane, odnosno hrane za koju je potreban krai probavni period, od velikog je znaaja ako se
elimo pravilno i zdravo hraniti. Prerada hrane u elucu traje od 1 do 5 asova, zavisno od vrste hrane. Lako svarljiva
hrana preradi se za 1 do 3 sata (pirina, voe, veina povra, mleko, prena jaja); dok je za varanje hleba, kuvanog
krompira, maslaca, sira, kuvanih jaja, kiselog kupusa, mesa i ribe, neophodno od 3 do 5 sati. Varenje u crevima traje od
15 do 24 sata.
Hranu koja nije potpuno probavljena teko je izbaciti iz organizma, to dovodi do usporavanja metabolizma, gojaznosti i
stvaranja toksinosti. Opsena istraivanja su potvrdila da je osnovni klju zdravog organizma i zadravanja optimalne
teine upravo redovno izbacivanje i oslobaanje od toksinih otpadnih materija. Da bismo to postigli, ishranu treba
prilagoditi biolokim procesima funkcionisanja organizma, odnosno prirodnim telesnim dnevnim ciklusima:
1. Unoenje hrane u organizam i njena probava (aproprijacija) - odvija se od podne do 8 sati uvee.
2. Asimilacija, odnosno apsorpcija i iskoritavanje hranljivih materija odvija se od 8 uvee do 4 ujutro.
3. Eliminacija, odnosno izbacivanje otpadnih materija iz tela - odvija se od 4 ujutro do podneva.
Prema zastupnicima potovanja prirodnih funkcija tela, posebno je vano da se hrana ne uzima u vreme asimilacije i
tokom perioda eliminacije. Tako, za doruak (period eliminacije) preporuuje se uzimanje sveeg voa, prvenstveno
onog sa visokim sadrajem vode, ili prirodnih vonih sokova. Takoe, nakon 8 sati uvee (vreme asimilacije) ne
preporuuje se uzimanje bilo koje druge hrane osim sveeg voa. Inae, uzimanje voa je poeljno uvek kada se oseti
glad.

Posebna bioloka vrednost nekih vrsta hrane

Smatra se da je voe najvrednija hrana koja se moe uneti u organizam, jer sadri idealnu ravnoteu pet bitnih
elemenata koji su neophodni organizmu: glukoza (90%), aminokiseline (4-5%), minerali (3-4%), masne kiseline (1%) i
vitamini (do 1%). Pored toga, za njegovu probavu nije potrebna dodatna energija, to znai da tedi energiju organizma
i pomae njegovom proiavanju. Takoe ima i sposobnost da neutralie tetne kiseline koje se stvaraju u telesnim
sistemima. Kada se govori o vou, podrazumeva se iskljuivo voe u sveem stanju, jer, zbog svoje delikatne prirode,
kuvano i preraeno voe u potpunosti gubi pomenuta svojstva i dovodi do poveanja toksinosti i kiselosti organizma.
Zbog visokog sadraja vode, sve paradajz i krastavac mogu se kombinovati sa voem i uzimati i tokom perioda
asimilacije i eliminacije.
U periodu uzimanja hrane preporuuje se uzimanje voa i sokova najmanje 30 minuta pre ostale hrane (nikad
neposredno nakon obroka), kako se hrana u elucu ne bi meala. Meanje hrane sa voem dovodi do fermentacije,
kojom se gube hranljive materije, i oteava se i usporava probava. Nakon voa, najbolje je uzeti koktel sokova od
sveeg povra - argarepa, cvekla, perun, celer, kupus, karfiol, keleraba, malo pare sirovog krompira (posebno je
vano ne kombinovati ga sa voem). Nakon 10 minuta od uzimanja sokova sledi sveza salata, a zatim pravilno
kombinovano jelo. Nepravilno kombinovanje hrane dovodi do poremeaja ciklusa asimilacije i eliminacije. Kada se
hrana pravilno kombinuje, organizam moe da je potpuno razgradi, apsorbuje i iskoristi sve hranljive materije.
Svaka hrana koja nije voe ili povre naziva se koncentrisana hrana. Koncentrisana hrana se ne treba uzimati
istovremeno, jer to oteava njenu probavu. Na primer: hleb (po mogustvu prepeen i napravljen od integralnih itarica)
ne treba kombinovati sa krompirom, pirinem, pasuljem, grakom, boranijom, testeninama, jajima, mlekom i sirevima,
niti ove namirnice meusobno treba meati. Svaka od ovih namirnica moe se kombinovati sa masnoama (gi-

preieni puter, hladno ceena ulja, maslac, puteri od semenki, suncokret, bundeva, susam, kikiriki) i sirovim ili
barenim povrem (salate, variva). Preporuuje se zamena sireta limunovim sokom ili vonim i jabukovim siretom.
Uzimanje oraastog voa (badem, lenik, orah, kikiriki, indijski orah) i semenki (susam, bundeva, suncokret, lan,
leblebija, kajsija, seme bora) veoma je vano u pravilnoj i zdravoj ishrani. Ova hrana je prebogata mineralima,
vitaminima, belanevinama, ugljenim hidratima i mastima, a dovoljno je uzimati dva do tri puta nedeljno po polovinu
olje. Na primer: 100 g susama sadri 630 mg kalcijuma, badema 282 mg, oraha 186 mg, a suncokreta 140 mg.
Istovremeno 100 g mleka sadri 100 mg, dok razni sirevi od 250 - 850 mg, a perunov list 245 mg kalcijuma.
Prihvatanje ovih principa, a posebno njihova praktina primena, zaposlenom oveku se ine nemoguim. Zbog
dugogodinjih navika i neprilagoenosti itavog drutvenog sistema ishrane ovakvim shvatanjima, teko je odluiti da se
u ishrani neto bitnije promeni. Na to nas, uglavnom, primoravaju zdravstveni problemi - naroito kada je zvanina
medicina nemona, pa u pomo pozivamo prirodan nain leenja i tzv. alternativnu medicinu. Meutim, uz dobru volju i
istrajnost, posebno u poetnom periodu, i organizaciju pripreme zdrave hrane, doi ete do izvanrednih rezultata. Za
poetak, preporuuje se da to pokuate u toku vikenda, kada vie vremena moete posvetiti pripremanju hrane, kada
ste oputeni i zadovoljni i kada vas ne pritiskaju asovnik i dnevne brige.
Cilj prelaska na ovakav nain ishrane jeste i konzumiranje namirnica u sirovom stanju, koje omoguava stvaranje vee
koliine energije u organizmu. Preraena hrana kuvanjem, prenjem, peenjem i si. gubi svoja prirodna svojstva i
potrebna je vea koliina hrane da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma.
Probajte neto novo i neobino; sigurno e vam se barem delimino (ako ne i u celini) dopasti, jer efekti su vidljivi ve
nakon nedelju dana: oseaete se laki, vedriji, dinaminiji i kreativniji. Kada jednom uspostavite sistem unoenja
sirove, svee i pravilno kombinovane hrane, primetiete veliku utedu u vremenu potrebnom za pripremanje i smanjenju
koliine hrane neophodne organizmu.

Bioloki kvalitet hrane

Bioenergetska vrednost hrane predstavlja ivotnu energiju, vitalnost namirnica i energetski potencijal koji nam odreena
hrana biljnog ili ivotinjskog porekla daje prilikom unoenja u organizam.
Bioenergetska vrednost hrane zavisi, pre svega, od porekla proizvodnje namirnica (ekoloki ili konvencionalni nain
proizvodnje), zatim, samog kvaliteta (vrsta, sorta) i sveine namirnica (to zavisi od naina uvanja i lagerovanja i od
vremenskog razmaka izmeu branja i korienja).
Ekoloka hrana ima neuporedivo veu bioloku vrednost u odnosu na namirnice proizvedene na konvencionalan nain;
vei sadraj suvematerije, nije vetaki naduvana vodom i u sebi sadri vei procenat
vitamina i bioloki aktivnih materija uz znatno nii sadraj nitrata (koji su izazivai
kancera); due odrava sveinu i sastav i moe se lake lagerovati. Na primer, ekoloki
proizveden paradajz sadri 8-10% suve materije, dok hemijski 4-5% i u friideru ostaje
sve due od nedelju dana, dok hemijski svega 2-3 dana. To znai da ekoloka hrana
ima visoku nutritivnu i bioenergetsku vrednost; ne sadri tetne materije po nae
zdravlje i daje organizmu snagu, sveinu, ima drugaiji ukus i izgled.
Metoda osetljive kristalizacije na slikovit nain prikazuje ivotnu snagu u ivim
organizmima. Prema ovom metodu po rasporedu kristala, koji obrazuje svaki ivi organizam, mogu se utvrditi poreklo
proizvodnje i bioloki kvalitet namirnica. Tako, kod namirnica ekoloke proizvodnje kristali su izraajni, vidljivi i njihov
raspored je pravilan i obrazuje harmoninu, prepoznatljivu sliku (jer se kristali grupiu po odreenom redu i prema
centru), dok je kod hemijske proizvodnje taj raspored haotian i nepravilan, kristali su slabi, jedva vidljivi i ne postoji
nikakav red. To znai da u prvom sluaju postoji odreena snaga koja je sposobna da kristale grupie i usmeri, dok u
drugom te snage nema. To je upravo snaga koja i ljudskom organizmu daje ivotnu energiju i sposobnost rasta, razvoja
i odrava i prirodni imunitet i otpornosti na bolesti.
Prirodno proizvedena hrana ima svoje vidljive znake. Pre svega, njena boja je prirodnija, namirnice imaju odreenu
kvalitetnu tvrdou (a ne naduvenost vodom), nepravilnijeg su oblika, a ponekad vidite i tragove crvia. Na primer,
argarepu ete prepoznati tako to joj je boja tamnija, a srika u sredini ua. Ukoliko je probate ima slai, prirodniji
ukus.
Biodinamiari vode rauna i o tome da kosmiki principi uestvuju u procesu proizvodnje i gajenja namirnica.

Voda i njena vanost

Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali ija vanost nadilazi vanost svih drugih. To je obina,
ista voda, koju neki prezrivo nazivaju "esmovaa". Ali, imajte u vidu da ovek moe da gladuje 40 dana, pa je ak bilo
eksperimenata i sa 100 dana gladovanja, ali bez vode ne moe da izdri ni 10 dana.
Nedovoljno unoenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma i dovodi do niza hroninih
degenerativnih promena tkiva i organa. Verovali ili ne, ali ak i takve bolesti kao to
su ir na elucu, visok pritisak, holesterol, artroza, alergije i astma mogu biti
posledice konstantne dehidracije.
Savremeni ovek ivi u iluziji da ne moe da dehidrira jer mu je voda uvek pri ruci dovoljno je da okrene slavinu. Meutim, zanemarivanje iste vode i njena zamena
tzv. "tenostima", kako mi volimo da nazivamo kafu, alkohol, razne "kole" i sokove,
neumitno vodi dehidraciji, jer pomenuti napici ne mogu da zamene istu vodu u
organizmu. A njihovo stalno konzumiranje, naalost, na kraju dovodi i do gubitka
oseaja za e, i do toga da ovek zameni oseaj edji sa oseajem gladi, pa jede,
umesto da pije vodu - to je pogubno po organizam.
Da bismo izbegli ove nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da
pijemo 2 litra ili 8 obinih aa vode dnevno, ak i ako mislimo da nismo edni.

Kakvu vodu pijemo ?

Naravno, ista izvorska voda bi bila najbolji izbor - kad bi nam bila dostupna. Na nesreu, u savremenim uslovima
ivota ona to nije. Flairana voda, ak i ako potie iz najistijih izvora, ima vetaki ukus, koji joj daje sama ambalaa.
Sa tim ukusom u nju, naalost, dospevaju i makromolekuli plastike, to nije zdravo. Zato preporuujem da ipak koristite
vodu iz esme, ali filtriranu ili struktuiranu na takav nain da je to ini znatno zdravijom. Jedan od naina struktuiranja je
zaleivanje i ponovno odleivanje, uz odlivanje odreene porcije vode u kojoj su se zadrale tetne materije.
Drugi nain, koji moda vie odgovara mentalitetu savremenog oveka koji nema uvek vremena da sprovodi
dugotrajnije procedure, jeste se koriste impulsni magnetizatori, koji se jednostavno postave na slavinu i strukturiu vodu
na isti nain kao da je bila zaleena i ponovo odleena. Jedan od proverenih je Ojas polarizator vode vajcarske firme
Sovana, i veoma je zadovoljavaju, jer menja i kvalitet i ukus obine vode iz esme - naravno, nabolje.

Hrana sa visokim sadrajem vode i njena vanost !

Za optimalno funkcionisanje organizma neophodno je pravilno uzimanje tenosti, posebno vode i osveavajuih
napitaka. Poznato je da je prisutnost vode na naoj planeti preko 70% i da je ovekov organizam takoe sainjen od
70% vode. Da bismo odrali svoje zdravlje, logino je da treba da uzimamo namirnice koje u sebi takoe sadre veliki
procenat vode (70%), a to su voe i povre. Nauno je dokazano da je ovek kao bie plodojed i biljojed i da mu ni
organi za preradu (vilica), a ni organi za varenje (eludac i creva) nisu predvieni za konzumiranje mesa i mesnih
preraevina. Normalnom zdravom organizmu odraslog oveka potrebno je 2,5 kg biljne hrane dnevno.
to se tie samog unoenja vode u organizam, dnevno je oveku potrebno
35 grama vode na kilogram teine. Vodu treba uzimati izmeu obroka, a ako
je neophodno, posle, a ne pre i u toku jela. Uzimanje vode u toku jela slabi
na organizam i razreuje eludanu kiselinu neophodnu za pravilno varenje
hrane. Meutim, ukoliko u toku dana uzmete dovoljnu koliinu hrane sa
visokim sastavom vode, pijaa voda i napitci vam nee biti neophodni u
veim koliinama. Kroz bubrege odrastao ovek izlui 2,2 L vode dnevno. Za
regulaciju vode u organizmu vano je uzimati dovoljnu koliinu soli, jer so
vezuje vodu u organizmu. Odraslom oveku prosene teine neophodno je da sa hranom unese 3,5 g soli dnevno.
Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva ogranieno, a po mogunosti i potpuno odricanje od napitaka kao to su kafa,
jaki ajevi, alkoholna pia, kao i vrlo retko uzimanje mleka, okolade, sladoleda i slatkia. Ukoliko se pije kafa, treba je
piti iskljuivo posle podne, ajevi treba da budu biljni, a mleko, okoladu, sladoled i slatkie uzimati na prazan eludac.
Vede (staroindijski sveti spisi) kau: "Hrana je dah koji izdiemo; hrana je dah ivota koji udiemo". Zato su odnos i
stav prema hrani i svest o neodvojivosti hrane od nas samih veoma vani. Nain razmiljanja i svest da u svoj

organizam unosimo ivot, energiju, vitalnost i pozitivne vibracije, opredelie i na izbor

namirnica. Verovanje da smo zdravi, svesno izbegavanje stresa i uivanje u hrani, bitno utiu
na celokupno zdravlje. Potovanje hrane i obavljanje molitve ili meditacije pred svaki obrok
pomoi e da se uravnotee nae fizike, emocionalne, mentalne i duhovne dimenzije.
Estetsko serviranje hrane i prijatan ambijent takoe puno doprinose ukupnom pozitivnom
efektu koji hrana ima u naem ivotu.

Vitamini i minerali
Vitamini su organske materije neophodne za normalno funkcionisanje naeg tela. Od njih
zavise rast, regulacija metabolizma, krepkost, aktivnost i dobro zdravlje. Nedostatak ak
isamo jednog vitamina moe dovesti u opasnost itav ljudski organizam. Vitamini su jedan od est osnovnih hranljivih
sastojaka, kao to su to i ugljeni hidrati, masti, proteini, minerali i voda. Ove materije su neophodne za stvaranje
energije, funkcionisanje organa, iskoriavanje hrane i pravilan rast elija.
Vitamini su oznaeni slovima od A do U, a njihova asimilacija i dejstvo u organizmu direktno je uslovljena odreenim
mineralima. est osnovnih minerala potrebnih naem telu su: kalcijum, jod, gvoe, magnezijum, fosfor i cink; a pored
njih od bitne vanosti su: biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju zdrueno, i
bez minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina. Vitamini su prirodne supstance koje se nalaze u razliitim
namirnicama u razliitoj koliini. Potrebe svakog pojedinog organizma za vitaminima su razliite i svako treba da uzima
onu koliinu odreenog vitamina koja mu je neophodna. U sledeoj tabeli dat je pregled namirnica u kojima se mogu
nai odreeni vitamini i minerali, kao i koje su indikacije nedostatka ovih hranljivih materija na organizam:

Naziv

Nalazi se u

vitamin A

argarepa, zeleno i uto povre, jaja, uto Slab vid, one tegobe i nono slepilo,
voe, mleko i mleni proizvodi
neotpornost disajnih organa, slab imunitet
Suvi kvasac, pirinane Ijuspe, integralna Problemi sa nervima, problemi sa srcem
penica, kikiriki, povre, mekinje, mleko
Mleko, kvasac, sir, lisnato zeleno povre, Lo kvalitet kose, noktiju kao i lo vid
jaja
Pivski kvasac, mekinje, penine klice, Anemija, nervni poremeaji, grevi u
dinja, kupus, mleko, jaja (termiki
nogama, nono grenje miia
nestabilan)
Jaja, mleko, sir
Nervi, slaba koncentracija, poremeaji
ravnotee
Jezgrasti plodovi, voe, pivski kvasac,
Miini problemi, elavost, seda kosa
umance, integralni pirina, mleko
Mahunarke, graak, ljive, integralna
Anemija, tumori
penica
Agrumi, jagodasto voe, zeleno i lisnato Stvara kolagen koji obnavlja telesna tkiva,
povre, paradajz, karfiol, krompir, med desni, krvne sudove, kosti, zube, zaceljuje
(termiki nestabilan i
rane, opekotine, sniava holesterol, pomae
reaguje na svetlost)
apsorpciju gvodja
Penine klice, semenke, jaja, senf, mleko Nokti, pege
u prahu
Mleko i mleni proizvodi
Rahitis, omekavanje kostiju, konjuktivitis,
krvarenje zuba

vitamin B1
vitamin B2
vitamin B6

vitamin B12
Biotin
Bakar
vitamin C

Cink
vitamin D

Povoljno deluje na

vitamin E

vitamin F
Fosfor
Folna
kiselina

Gvoe
Hlor
Hrom
Jod
Inozit

vitamin K
Kalcijum

Kalijum

Magnezijum

Selen

Soja, penine klice, biljna ulja, prokelj, Usporava starenje elija, izdrljivost,
zeleni spana, integralne itarice, jaja,
ublaava umor, rastvara ugruke krvi, lei
(osetljiv na niske temperature)
opekotine, ublaava grenje u nogama i
miiima
Biljna ulja, lan, suncokret, soja, kikiriki, Koa, kosa
orasi, badem, avokado
Integralne itarice, jaja, semenke,
Energija i snaga, desni, zubi
jezgrasti plodovi
argarepa, kvasac, umance, dinja,
Stvara crvena krvna zrnca, titi od trovanja
kajsija, bundeva, pasulj, avokado,
hranom, ublaava bolove, pojaava apetit,
integralna penica, crno raano brano
spreava anemiju, deluje blagotvorno na
kou
umance, jezgrasti plodovi, pasulj, zob, Otpornost, zamor, anemija
suve breskve
Masline
Varenje, gipkost, opadanje kose, ispadanje
zuba
Kukuruzno ulje
Sniava krvni pritisak
Crni luk
Kosa, zubi, koa, mentalna aktivnost, titna
lezda
Dinja, grejpfrut, suvo groe, penine Spreava opadanje kose, hrani modane
klice, kikiriki, kupus
elije, sniava holesterol, smiruje nervni
sistem
Jogurt, lucerka, umance, sojino ulje
Spreava unutranja krvarenja, zgruava krv
lisnato zeleno povre
Integralne itarice, mekinje, enine klice, Gradnja elija, kostiju, zuba, nervnog
zeleno povre, jezgrasti plodovi, mleko i sistema, zaceljuje rane, gradi antitela,
mleni proizvodi, orasi, susam suncokret, spreava zamor
soja, kikiriki
Agrumi, dinja, paradajz, jabukovo sire, Alergije, regulie krvni pritisak
salata, nana, suncokret, suve kajsije,
banane, krompir
Smokve, limun, grejpfrut, kukuruz,
Nervi, miii, pretvara eer u krvi u
badem, jabuke, semenke, jezgrasti
energiju, srce, zubi
plodovi, tamno zeleno povre
Mekinje, penine klice, crni luk,
Tkivo
paradajz, prokelj, brazilski orah

Pravilno pripremanje voa i povra

Da bi se u namirnicama maksimalno zadrali hranjivi sastojci, vano je da se tokom pripremanja hrane pridravamo
odreenih pravila:
Voe i povre treba dobro oprati pre nego to pristupimo njegovoj
daljoj obradi - ljutenju, seenju, kuvanju i slino.
Da bi se zadrali vitamini B i C, namirnice ne teba potapati. Treba ih
oprati pre guljenja da bismo otklonili vibraciju i prljavtinu, koja bi se
inae prenela na deo koji se jede, a zatim oljutiti, oistiti i ponovo
dobro oprati.
Poto se vitamini nalaze tik ispod kore, ukoliko je neophodno oguliti
namirnicu, to treba da bude veoma paljivo, da kora bude to tanja.
Krompir je najbolje oguliti finom icom za posue (koja se koristi samo

za ienje povra i voa) ili ga kuvati i pei sa ljuskom. argarepu, takoe, ne treba guliti, ve
blago izribati icom ili etkicom za povre.
Prilikom seenja i guljenja voa i povra treba upotrebiti otar no, jer prilikom nagnjeenja tkiva
dolazi do unitavanja vitamina A i C.
Voe i povre treba uzimati to vie u sirovom stanju, u obliku salata, koje treba pripremati
neposredno pred jelo, jer iseeno voe i povre stajanjem gubi vitamine.
Ne bacajte spoljanje, grubo, lie zelene salate, jer je bogatije vitaminima, kalcijumom i gvoem
nego unutranje.
Seckani perunov list i celerov list dodati jelu (posebno supama i orbama) kada prestane da vri i
kad se skine sa vatre, da se ne bi unitili vitamini.
Pre dinstanja luka ne zagrevati ulje, ve u hladno dodati iseckan luk i malo vode, koju treba
postepeno dolivati dok luk ne omeka. Voe i povre treba odmah po kupovini pohraniti u friider, jer toplota utie na
dehidraciju i gubljenje sveine.
Bolje je koristiti zamrznuto nego konzervirano ili od stajanja uvelo voe i povre. Zamrzavanjem ono zadrava hranljive
sastojke i energetsku vrednost koja je postojala u momentu zamrzavanja.Prilikom kuvanja ne treba prethodno
odmrzavati namirnice, ve ih naliti hladnom vodom i postepeno zagrevati.
Prilikom kuvanja koristiti to manje vode, slabiju temperaturu i kuvati hranu to je mogue krae. Poeljno je koristiti
AMC, ZEPTER ili neko slino posue od nerajueg elika ili emajla sa duplim dnom. Kuvanje u teflonskim, bakarnim i
gvozdenim posudama unitava odreene minerale i vitamine.
Ne bacajte vodu u kojoj ste kuvali povre; iskoristite je za pripremanje supe, sosova, napitaka. Korienje sode
bikarbone prilikom kuvanja povra nije poeljno, jer unitava vitamin B1 i vitamin C. Pripremajte i kuvajte hranu istog
dana kada je i uzimate, jer nakon 48 asova kuvana hrana gubi svoju bioenergetsku vrednost.
Dok pripremate hranu, budite u molitvi ili posveenom, meditativnom stanju svesti, raspoloeni i sreni, jer e se tako
pridodati najvea koliina ljubavi u jelo koje pravite. Kae se Ljubav je najvaniji zain i bez tog zaina ni jedno jelo
nema dobar ukus.

Lekovito dejstvo povra

Visok procenat sloenih ugljenih hidrata svrstava povre u energetski visoko kvalitetnu hranu, a enzimi, vitamini,
minerali i belanevine od povra ine graditelja elija odgovornog za obnovu organizma.
Povre ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je vano da se svakodnevno konzumira. Najbolje ga je uzimati u sirovom
stanju, u obliku salata, ceenih ili kaastih sokova, zatim blago obareno u to manjoj koliini vode i kuvano, ali tako da
se zadre svi hranljivi sastojci.
Povre se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (itaricama, belanevinama, mastima i dr.) osim sa voem, pa je
poeljno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voe i povre ne meaju. Izuzetak su paradajz i krastavac,
zbog izuzetno visokog sadraja vode, pa se mogu uzimati i sa voem.
Paradajz je stigao u Evropu tek nakon otkria Amerike. Spada meu bioloki
najvrednijepovrtne biljke. Ima izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i minerala, posebno
vit C (kao limun i pomoranda) i karotina koji stvara vit A, kao i vit B, E, K, PP. Bogat je
mineralima i u svom sastavu ima kalijum (250-300 mg), natrijum, magnezijum, kalcijum i gvoe.
Poznat je po maloj kalorinoj vrednosti, moe se uzimati u svako doba i kombinovati sa svakom
hranom.
Lekovita svojstva paradajza: jaa otpornost i imunitet organizma, protiv kalja i plunih bolesti,
bolesti mokranih organa, sniava visok krvni pritisak, dobar je za poboljanje probave, lei
dijabetes, bolesti jetre, reume, pomae izbacivanju tenosti iz organizma.
Krastavac je korien jo pre 5000 godina na Himalajima. Izuzetno je bogat vitaminima
imineralima (oko 400 mg), naroito sadri kalijum (141 mg), zatim, kalcijum, fosfor, natrijum, jod, mangan i gvoe.
Ima izuzetno visok sastav vode (95%) i zbog toga krastavac spada u hranu najmanje energetske vrednosti, ali je zbog
minerala i vitamina izuzetno lekovit.

Lekovita svojstva krastavca: Koristi se protiv bolesti eluca i creva, upala koe, konog osipa,
ujeda insekata, za proiavanje krvi, bolji rad bubrega i leenje mokranih organa, ireva i
hemoroida. Posebno se koristi u kozmetici, za ulepavanje i osveavanje koe lica.
Kupus je izuzetno znaajna namirnica u ishrani na naem podneblju.
Bere se od maja do novembra. Gaji se kao beli kupus i kao crveni
kupus, koji je kvalitetniji. Izuzetno je bogat mineralima (800 mg),
posebno sadri kalijum (266 mg) i kalcijum, zatim gvoe,
magnezijum, sumpor, bakar i fosfor) bogat je i vitaminima, naroito
vitamin C, kojeg ima isto koliko ga sadre limun i pomoranda, kao i
vitamin U, vitamin B, vitamin B1, vitamin B6, vitamin B12, provitamin
A.
U ishrani ga je najbolje koristiti u sirovom ili ukiseljenom stanju, jer kuvanjem gubi svoja
najvrednija svojstva. tetan je ako se pri ili dinsta na masti ili ulju.
Lekovita svojstva kupusa: lei ir na elucu (procediti i piti sok), kao i ir na dvanaestopalanom crevu. Spreava
skorbut, lei hronini zatvor, jaa odbrambeni mehanizam organizma, lei reumu, malokrvnost, plune bolesti, artritis,
proirene vene, deluje antiseptino. Posebno su delotvorne obloge od zagrejanih listova kupusa protiv glavobolje,
iijasa, rana, ireva, upala, opekotina, reume, uboda insekata. Raso se koristi kao lek za zastareli kaalj, kao preventiva
za manjak kiseline u elucu, kao i za jaanje sluha.
Paprika je stigla u Evropu iz June Amerike, a zbog svojih izuzetnih
svojstava poznata je i kao hrana i kao lek, a koristi se i kao zain. Crvena
paprika je bogatija hranljivimsastojcima od zelene paprike. Pored visokog
sastava minerala (700 mg) i vitamina, bogata je ugljenim hidratima (8%),
belanevinama i mastima.
Najvaniji sastojak paprike jeste vitamin C (do 400 mg), koga ima dva puta
vie nego u limunu i pomorandi i nalazi se u vrhu po sadraju vitamina C,
odmah iza namirnica kao to su (ipak, borovnica i perun). Od vitamina znaajni su vitamin B1, vitamin B2 i provitamin
A. Bogata je kalcijumom, fosforom, gvoem, kalijumom (212 mg).
Lekovita svojstva paprike: Protiv ateroskleroze, upale grla i raznih upala koe, opadanja kose, groznice, poboljava
probavu, iri kapilare, otvara apetit i otklanja mamurluk.
argarepa spada u najlekovitije povre, praktino predstavlja pravu malu prirodnu apoteku. Najvredniji sastojak
argarepe jeste karotin, koji stvara provitamin A - sadri ga najvie od sveg povra. Pored
karotina, bogata je mineralima i vitaminima, a u svom sastavu ima eterina ulja,
belanevine, celulozu, skrob i eer, jabunu kiselinu ipanteonsku kiselinu, pektinom,
sluz, fitosterinom, glutaminom, galaktanom, inozitolom, pentozanom, kalijum i ostale
mineralime. Od vitamina su najvie zastupljeni vitamini B grupe, vitamini D grupe,
vitamini PP grupe, vitamini E grupe i vitamini H grupe.
Lekovita svojstva argarepe: Poznato je da se redovnim uzimanjem argarepe moe
spreiti pojava mnogih oboljenja i da se njom lei preko trideset bolesti. Sadri osnovne
sastojke potrebne za rast, razvoj i jaanje organizma, uva i poboljava vid, spreava
anemiju, goruicu, otekline od vodene bolesti, poboljava varenje, olakava izluivanje
mokrae, spreava opadanje kose, njom se lei eerna bolest, reuma, giht, upala
krajnika, bolesti disajnih organa, rane i opekotine, proiava krv i odstranjuje otrovne materije iz organizma, u
kombinaciji sa cveklom pomae za leenje karcinoma u poetnim fazama, otklanja umor od umnog rada, moe bitno
pojaati koncentraciju.
Da bi se sauvali svi hranljivi sastojci ne treba je guliti, ve je dobro oprati etkicom za povre.
Perun se koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini, a kao zain i hrana, jer se upotrebljava i koren i lie.
Izuzetno bogatstvo mineralima i vitaminima svrstava ga unajlekovitije biljke. Po sadraju vitamina C daleko premauje
limun i pomorandu - u 100g perunovog lista ima 166 mg. Vitamina C. Sadri puno i provitamina A i grupu B vitamina,
ak i B12 vitamina. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1630 mg, najvie sadri kalijum (1000 mg), gvoe (8 mg),
kalcijum (245 mg), fosfor (128 mg), magnezijum, mangan i bakar.

Lekovita svojstva peruna: Koristi se za poboljanje cirkulacije, za probleme

mokranih kanala (aj), za umirenje nerava, za otklanjanje naduvenosti, za
ublaavanje bolova, za proiavanje krvi, a pomae stvaranje crvenih krvnih zrnaca,
blagotvoran je za otklanjanje groznice, upala oiju, bolesti bubrega, sunane mrlje i
jetrene mrlje na koi, za ubode i ujede insekata i srane tegobe.
Cvekla vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora. Smatra se da je jedna od
najkorisnijih i najlekovitijih namirnica. Izuzetno je bogata belanevinama, ugljenim
hidratima i mastima, a u sebi sadri skoro sve minerale: kalijum (336 mg), kalcijum, natrijum
(86 mg), magnezijum, betain, betanin, fosfor, gvoe, bakar, mangan, brom, sumpor, jod... i
vitamin B1, vitamin B2, vitamin BI2, vitamin C i vitamin P.
Lekovita svojstva cvekle: osnov lekovitosti ove biljke jesu betanin i betain, koji suodgovorni
za ubrzavanje razmene materija, odravanje krvnih sudova, regulisanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola,
podsticanje rada jetre. Zbog svog sastava cvekla deluje antikancerogeno, blagotvorna je takodje za spreavanje tumora
i leukemije, ateroskleroze, lei grip, nizak krvni pritisak, sniava holesterol, utie na nerve i mozak, cvekla proiava
krv i deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, njenom upotrebom se usporava starenje, a odlina je zatita od
radioaktivnosti i zraenja.
Cvekla je najzdravija kad se uzima kao sok. Od 1 kg cvekle dobije se 700 g soka. Veoma je ukusan kada se sa njim
iskombinuje argarepa, celer, perun i limun.
Celer se koristio jo u starom Egiptu. Danas je poznat kao hrana, zain i lek. Koristi se i koren i list. Veoma je bogat jer
sadri limonen, eterina ulja, masna ulja, kao i apin,asparagin, kolin, tirozin, pentosan, eer i masti. Pored toga, sadri
i belanevine, ugljene hidrate, celulozu, kalcijum, natrijum (77 mg), kalijum (321 mg), fosfor (80 mg).
Lekovita svojstva celera: Koristi se kao lek za astmu, lek za nerve, lek za mokrane puteve, lek za katar plua, lek za
bubrege, lek za reumu i lek za giht. Spreava probavne smetnje, pospeuje razmenu materija, poboljava apetit, jaa
eludac, regulie varenje, koristi se i kao diuretik (aj).
Crni luk je poreklom iz Azije, a rasprostranjen je po itavom svetu. Pored vitamina i minerala, izuzetno je bogat
ugljenim hidratima (9,6 g). Od mineralnih soli najvie sadri kalijum (175 mg) i sumpor, a od vitamina B1, B2, C, E, H, K,
P, karotina (provitamin A).Pored toga, sadri glikozid, eterina ulja, u njemu se nalaze biljni hormoni slini insulinu i
bakterostatici.
Lekovita svojstva crnog luka: Sniava visok krvni pritisak, jaa srce, regulie eer u krvi, otklanja nervozu i
nesanicu, olakava iskaljavanje, pomae kod varenja, lek je za upalu krajnika i promuklost, spreava zgruavanje krvi,
opadanje kose, sniava visoku temperaturu, deluje kao diuretik.
Beli luk potie iz centralne Azije. Za Stare Egipane je beli luk sveta biljka, za Kineze je izuzetno lekovita biljka, a
Persijanci su ga preporuivali kao lek za poboljanje cirkulacije.Bogat mineralima (kalcijum, sumpor, fosfor, gvoe),
ugljenim hidratima (27,5 g ), u sebi sadri sumporna eterina ulja, alicin, azotne materije, alin, fermente i vitamine
doprinosi popularnom nazivu "prirodni antibiotik".
Lekovita svojstva belog luka: lei visok krvni pritisak, koristi se za razlaganje masnoe u krvi, lei aterosklerozu,
eernu bolest, srana oboljenja, reume, glavobolje, neuroze, umor, bronhitis, veliki kaalj, astmu, tuberkolozu, tifus,
koleru, besnilo, pomae za leenje groznice i malarije, za izbacivanje toksina iz organizma, ienje creva i leenje
crevnih glista, kao i za poboljanje cirkulacije.
Rotkva je poreklom iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na crteima grobnica starih
Egipana, koji su smatralida je rotkva udotvorna biljka i lekovita biljka. Veoma je rasprostranjena i koristi se kao salata,
zain ili lek. Gaji se kao bela rotkva i crna rotkva. Nema neke posebne prehrambene vrednosti, ali ima znaajna
gurmanska i lekovita svojstva. Ljuto - gorkog je ukusa, to uslovljava goruiavo ulje. Pored toga, sadri i natrijum,
kalijum, magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide, gorke i ljute materije. Najbolje je uzimati sok od
rotkve ili je sitno narendati kao salatu.
Lekovita svojstva rotkve: Blagotvorno deluje na probavne organe, pojaava luenje u elucu, otvara apetit, okrepljuje,
podstie rad disajnih organa i bronhija, lei oboljenje ui i une puteve, koristi se protiv pojave peska i kamenca u
ui, bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za izbacivanje kamena iz mokranog mehura, lei katar creva, proliv,
skorbut, reumu, iijas, promuklost, kaalj, gliste, opadanje kose, koristi se za ienje rana i kao diuretik.

Krompir je poreklom iz Perua i ilea; rasprostranjen je u celom svetu, a

najvie se gaji uEvropi. Po svojoj bioenergetskoj vrednosti spada u
najhranljivije namirnice. Bogatstvo krompira su ugljeni hidrati (19 g),
posebno sadri skrob, belanevine, masti, vitamine (C, B1, B2) i
minerale, a naroito kalijum (523 mg).
Lekovita svojstva krompira: spreava skorbut, ublaava bolove od
katara eluca, lei ir na elucu i ir na dvanaestopalanom crevu, lei
uljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, viak eludane
kiseline, podstie rad srca, pomae kod akutnog artritisa, reume,
bronhitisa, promrzlina, opekotina,
ekcema, deluje kao diuretik.
Pasulj je poreklom iz Amerike.
Ima izuzetnu bioloku i kalorinu
vrednost. Ugljeni hidrati (52%),
belanevine (26%) i masti (2,1%) sadri i vane aminokiseline, lecitin,
pektin,kalijum, kalcijum, fosfor, gvoe. 100 g pasulja ima 143 kalorije. Pasulj je
teak za varenje, pa ga treba preko noi potopiti i prvu vodu kad prokuva
procediti, pa tek onda kuvati. Moe mu se dodati nekoliko listia svee ili suene
nane, umesto uobiajene soda bikarbone koja unitava vitamine i minerale. Osobama koje imaju eludane ili sline
probleme preporuuje se uzimanje pasulja pasiranog kao pire od pasulja, u obliku supe ili kae.
Lekovita svojstva pasulja: pomae kod leenja eerne bolesti, upale bubrega, upale mokranih kanala, bolesti uha,
glavobolje, ireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.

POSEBNO VANE NAMIRNICE

Integralne itarice
ovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno itarica. Tek je moderna tehnologija i otkrie elinih valjaka za
preradu penice (1830. godine) zamenilo klasine kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brana.
Odbacujui celo zrno i orijentiui se iskljuivo na beli hleb i peciva savremeno oveanstvo je postepeno potisnulo i iz
svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne itarice: ra, heljdu, proso, jeam, ovas (zob), pa ak i kukuruz.
Vekovima su nai preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih semoderni ovek tako lako odrekao i
degradirao ih u stonu hranu. Samo su retki pojedinci pokuavali da zadre i sauvaju tradicionalne naine pripremanja
jela od integralnih itarica., kao posebne gurmanske specijalitete.
Druga polovina naeg veka donosi budjenje svesti o potrebi vraanja na prirodne izvore hrane i visokim biolokim
vrednostima koje ona ima za ljudski organizam.
Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih itarica. Korienje belog
brana i proizvoda od belog brana, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog
oveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadraja sloenih ugljenih
hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomae detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih itarica su
neuporedivo vee od belih ita, iz kojih je praktino odstranjeno sve to je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze
sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i odravanje organizma.
Sadraj ugljenih hidrata u celom zrnu veine itarica prelazi 70%, belanevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i
minerala do 2%, a visok je sadraj i celuloznih vlakana i amino kiselina.
Penica je danas u svetu najvanija od svih itarica, jer se najvie koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih
proizvoda od brana. Poreklom je iz jugozapadne Azije.
Ono to penicu stavlja u prvi plan jesu njena bioloka i pekarska svojstva. Iako su neke od itarica po svojoj nutritivnoj
vrednosti iznad penice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom meenja hleba i peciva.

Celo zrno penice sadri 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belanevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i
provitamin A (koji se od svih itarica nalazi jedino u penici). Od minerala najvie sadri fosfor (50%) i kalijum (20-30%),
zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju penini krob i penine klice.
Lekovita svojstva penice: Jaa imunitet, pospeuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloenja,
regulie probavu, lei osip, liaj i upalu koe, protiv upale grla i kalja, trovanja i bolova, sranih oboljenja i protiv
preranog starenja.
Seitan je visokoproteinski proizvod od penice - zovu ga i penino meso. Sadraj proteina je 70%, a sadraj masti i
ugljenih hidrata je simbolian. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporuuje sportistima, deci i
onima koji su vrlo aktivni sa visokim utrokom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je
ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, ufte, uvei,
sarmice i slino. Na tritu se moe nabaviti kao sirovi seitan ili ve pripremljen (propren) sa soja sosom.
Ra je itarica koja se vekovima takmiila za prevlast u proizvodnji hleba sa penicom, iako nije ni priblino
rasprostranjena i koriena kao penica. Meutim, ra je po svojim botanikim i pekarskim karakteristikama najslinija
penici (zrno, klas, stabljika, belanevine koje sadre gluten - lepak). Ra je pored penice i kukuruza, jedina itarica
koja nema omota oko zrna (pleva) i moe se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnoloke obrade. Ra
potie iz zapadne Azije, tanije Zakavkazja.
Sadraj ugljenih hidrata u rai je 74%, belanevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (meu kojima najvie sadri
kalijum, fosfor, magnezijum, gvoe, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Ra je
neto kalorinija od penice - 100 g rai sadri 349 kalorija.
Lekovita svojstva rai: Protiv eerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za
poboljanje krvi i nervnog sistema.
Jeam (gerla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biolokim vrednostima je zdraviji od penice, jer ima
izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih itarica, poznat je jo u kamenom dobu, a tragovi kulture jema
pronaeni su u podruju Tigra i Eufrata, dolini Nila i vajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grkoj, gde ga
smatraju darom boginje Demetre - "Majke ita". Savremena nauka je utvrdila da jeam ima ak 35% nezasienih
masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, to jemu polako vraa izgubljene pozicije iz drevne prolosti. Prirodni
jemeni slad izvanredan je zaslaiva i odlina zamena za eer. Jeam se takoe veoma koristi za proizvodnju piva.
Sadraj ugljenih hidrata u jemu je vei nego kod penice 73,4%, belanevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i
mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvoe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno
vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima vie nego u ostalim itaricama, kao i vitamin A i D.
Lekovita svojstva jema: Smanjuje holesterol, jaa organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije,
bolesti krvnih sudova, greva u nogama, reume, iijasa, bolesti eluca i grla.
Ovas ili Zob je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju itaricu, vie slui za stonu nego za ljudsku ishranu,
posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno
hranljive, jer su u njima sauvani svi prirodni sastojci zrna.
Zbog visoke sadrine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvoa, cinka, bakra, mangana,
magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se
podstie rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je vie lek nego hrana. Poznat je po visokom sadraju lako
svarljivih belanevina, ak 95% od ukupnih blanevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, iji je sastav daleko
najpovoljniji u odnosu na ostale itarice. Takoe sadri 7% masti bez holesterola.
Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: proiava krv, lei eernu bolest, u, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege,
mokrani mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kaom od zobenih pahuljica uspeno se lei karijes, a
aj od zobi lei eludane probleme i probleme unutranjih organa.
Kukuruz potie iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre nae ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronaen
prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih itarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stonu hranu.
Poslednjih decenija se sve vie koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brano, pahuljice, klice, zrno u
limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, eerom i belanevinama - proteinima. Ulje od
kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se groani eer.
Kukuruzna svila sadri hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterina ulja, eer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu
so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.

Lekovita svojstva kukuruza: sniava krvni pritisak, pomae kod oboljenja krvnih
sudova, za leenje dijabetisa, sranih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega,
bolesti mokranih puteva, kaalj, rahitis, bolove u kimi, arteriosklerozu, katarakt plua,
razne upale.
Heljda je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi
u ishrani.
Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belanevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%,
mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a
ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadrine. Takoe
ima skoro sve vitamine B grupe i znaajne koliine nijacina. Veoma je kalorina - 100 g jestivog dela zrna sadri 335
kalorija.
Zbog svojih botanikih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih,
mirisnih, cvetova razliitih boja, pa je vrlo omiljena kod pela. Heljdin med je izuzetno cenjen.
Lekovita svojstva heljde: jaa otpornost kapilara i utie na sniavanje visokog krvnog pritiska, spreava krvarenje,
pomae kod bolesti eluca, parazitskih oboljenja, bolesti koe i proliva.
Proso je praistorijska kultura, poznata iz mlaeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana veine
stanovnitva i kao lek. Potie iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga to
spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje ve
narueno, posebno se preporuuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljuten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog
visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod veine integralnih itarica bioloka vrednost prosa je izuzetno visoka:
ugljeni hidrati ine 73%, belanevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najvie ima kalijuma, fosfora i
magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kalorina vrednost je znatna - 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih
sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.
Lekovita svojstva prosoa: Lei kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu, bolesti organa za varenje, proiava kou i
utie na lep ten, jaa kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokranog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, greva u
stomaku, gihta, za preznojavanje.
Integralni pirina potie iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteenije namirnice. Pored ugljenih hidrata i
belanevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najvie energije. Odreeni tipovi ljudi mogu ga
svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izloeni fizikim naporima.
Pahuljice se prave od integralnih itarica. Doruak savremenog oveka ne moe se zamisliti bez pahuljica. Najee
se koriste ovsene (zobene), jemene, raane, penine, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama,
suenim voem i sirovim ili suenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doruak, lako svarljiv i
blagotvoran. Obino se preliju vrelim mlekom, vodom, ajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih
potrebno kuvati). Termiki su obraene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.

Semenke i oraasti plodovi

Semenke su izuzetno vane u ljudskoj ishrani, jer sadre visok procenat belanevina, minerala i vitamina, enzima, masti
i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za
rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporuuju kod mentalnih naprezanja i korienja
kompjutera, uenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadri visok procenat
fosfora, ak 20 puta vie od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadraju fosfora.
Orah potie sa Mediterana. Jezgro sadri 55-65% ulja, 15% belanevina, 15% ugljenih hidrata. Bogat je kalijumom,
magnezijumom, fosforom, gvoem, vitaminima B i C. Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za
pripremu lekovitih ajeva.
Lekovita svojstva oraha: Proiava krv, lei plune bolesti, katar creva, upalu sluzokoe oiju, unitava crevne
parazite, jaa vid.
Lenik je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadri 60% ulja, 15% belanevina, 10% ugljenih
hidrata, 4 mg gvoa, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.
Lekovita svojstva lenika: Protiv utice, proirenih vena, upale plua, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za
izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog aja.

Badem potie iz Azije, a najvie uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem, s tim to je gorki badem
otrovan. U 100 g badema sadrano je 20% belanevina, 50% lipida, 17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvoe,
vitamin B3 (PP).
Lekovita svojstva badema: Protiv ira na elucu i goruice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, sranih
oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.
Golica je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Moe se konzumirati sirovo, sueno ili peeno. Golica sadri
belanevine (40%), nezasiene masne kiseline (40%), kalcijum, fosfor, gvoe, pektin, linoleinsku (ulje sadri 45%),
oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E vitamina.
Lekovita svojstva golice: lei prostatu, pospeuje pravilno luenje hormona, antioksidans, u narodu za isterivanje
pantljiare. Sivozelenu pokoicu ne treba bacati jer je najlekovitija.
Suncokret su koristili jo ameriki Indijanci. Sadri 24% belanevina, 20% ugljenih hidrata, 47,3% ulja, zatim, fosfor,
kalcijum, gvoe, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.
Lekovita svojstva suncoketa: Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora prepriti ili ispei u rerni. Sadri
26% belanevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja, tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporuuje se
svakodnevno uzimanje kikirikija, jer moe prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne vai za
dijabetiare, koji ga mogu uzimati koliko ele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.
Susam je izuzetno bogat kalcijumom i gvoem. Koristi se seme, koje je bledo ute boje kao dodatak jelima,
proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo propri
na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.
Lekovita svojstva susama: Ako vam nedostaje kalcijum moete potopiti jednu supenu kaiku susama sa 0,5 dcl
jogurta i ostaviti tokom noi. Ujutro pojesti na tate.
Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolaa, preliva za salate i slino.
Gomasio je zain koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i prepri na dobro zagrejanom
suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno prepri i kada se ohladi doda se susamu. Masa se gnjei tukom u
specijalnoj suribai posudi ili avanu.
Lekovita svojstva gomasia: ublaava zamor, jaa nervni sistem, jaa imuni sistem, protiv glavobolja, munine,
povraanja, morske bolesti.
Laneno seme je jedan od najveih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa stoga ima antikancerogeno
svojstvo, prirodni je razreiva krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i
triglicerida, modanog udara, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u ui (kaiicu
sirovog semena vakati 30 minuta ujutro na tate), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i
ohlaena i ostaviti da odstoji 6 asova; pojesti itavu masu uvee pred spavanje). Najira primena je kao dodatak hlebu
i pecivima od integralnih itarica.
Lekovita svojstva lenenog semena: deluje kao laksativ, za iskaljavanje, protiv nadimanja i zvatvora, pomae leenju
astme i hroninog kalja.
Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slino. Stavite V2 kg kikirikija u
pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki ne treba da bude natopljen, ve samo malo
pokvaen. Posoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati prstima. Ponovo jo malo posoliti. Zagrejati rernu na
220C i ubaciti pleh. Smanjiti na 200C i pei 15 min. Iskljuiti rernu i proveriti da li je peen, ne treba ga meati. Obino
mu treba jo malo, pa ga treba ostaviti u iskljuenoj penici. Po mirisu moete znati kad je gotov, ali ipak proverite.
Izvaditi i ohladiti. Sluiti topao ili ohlaen, ne ljutiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B.
Ostale semenke se pripremaju slino, s tim to im treba manje vremena da se ispeku (suncokret, golica, susam). Soja
se opere i ostavi preko noi da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem.
Orasi, badem i lenik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lenik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se
prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljuti mu se koica. Zatim se posoli i pee u rerni kao ostale semenke,
ili u erpi na ringli, uz stalno meanje.

Hladno cedjena ulja i namazi

Predstavljaju vaan deo ishrane, jer masnoe i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je vano na
koji nain su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnim nainom proizvodnje, gde je
temperatura preko 500C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama unite. Kod
hladno ceenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110C, to omoguava ouvanje
nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g
suncokretovog ulja sadri 80 mg vitamina E, dok ista koliina buinog ulja sadri 86 mg E
vitamina. E vitamin - tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne
postoji, tj. uniten je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj koliini i poeljno ih je
upotrebljavaiti vie puta, ako se radi o prenju.
Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takoe proizvode tehnolokim
procesima koji garantuju ouvanje biolokih kvaliteta semenki. Obino se pripremaju i konzumiraju sa integralnim
hlebovima i salatom.

Gi (Ghi) - preien puter

Gi potie iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima - ajurvede, koji su stari vie hiljada godina.
Ajurveda bi se mogle najkrae definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu vrdnost i primenljivo je u svim
civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje celovitog pristupa ivotu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih
mudraca - riija, dolazei direktno i na nivou kosmike svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadri osam
osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, optu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i
otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih ivotnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja;
zatim na teoriji o doama (telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraa, stolica, znoj); teoriji o sedam
dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o ivotnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda govori o svim aspektima
ljudskog ivota, dajui savete koji su vekovima sluili svima koji su teili skladu, miru, harmoniji i dugovenosti.
Gi je preieni puter, odnosno puter osloboen vode, proteina, zasienih masnih kiselina, laktoze i ostalih vrstih
komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoe u
svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. Veoma je pogodan za prenje, jer se za razliku od
ostalih masnoa ne raspada na visokim temperaturama i zadrava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u
medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojaava.
Lekovita svojstva Gi -a: balansira viak stomane kiseline, poboljava probavu, utie na kvalitet pamenja i uenja,
usporava starenje organizma, podie celokupan imunoloki sistem organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane
sinuse (nanosi se na unutranju stranu nosa), pomean sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove,
pomean sa biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masae osetljive koe.
Gi spada u lako svarljive masnoe i na organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva
organizam energijom tokom itavog dana. Jedna kaiica Gi -a (5g) sadri 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih
hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neogranien ukoliko se uva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna
svojstva rastu i da nakon 20 godina lei sve bolesti na svetu.

Soja
Soja potie iz Kine, gde se koristi ve preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje
sadri, Kinezi je nazivaju "udotvorno zrno" i "aneoska hrana". Soja je najkoncentrisanija
biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belanevina - proteina (43%) ubraja je u
najhranljiviju namirnicu. Radi poreenja, to je dva i po puta vie od procenta koji sadri
junee meso i 12 puta vie od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su
belanevine koje sadri mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu.
Pored proteina, soja ima visok sadraj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnoteeni
tako da odgovaraju ljudskoj ishrani.
Soja se koristi u rasliitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noi da nabubri, a
zatim ga samleti (za nicle, sarmu, musaku), ili ga ispei kao kikiriki; kao brano se koristi za
dodatak i meanje sa ostalim itaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se

pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir - tofu, koji je veoma popularan u itavom svetu; zatim, soja
sos (tamari i soju), kao zain i dodatak jelima, posebno pirinu i orbama.
Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Poeljno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim
koliinama.
Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od itarica (jema,
pirina, penice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgraivanja sojinih zrna i itarica na hranljive sastojke koji
se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima,
proteinima i sadri 18 aminokiselina meu kojima i 8 esencijalnih.
Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporuuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u
kombinaciji sa algama i povrem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala koliina miso-a
ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadri i koja pomae varenju i otklanja nepoeljne bakterije u
crevima, moe izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obino se koristi jedna kafena
kaiica miso -a na litar vode.
Sazreli miso je obino tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na
stotine vrsta misoa, koji imaju razliite boje i ukuse, to zavisi od sastojaka koji se koriste i naina proizvodnje.
Miso nije samo hrana, ve je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, ve
irom sveta. Miso sadri visoke koliine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporuuje kod izuzetnih psihofizikih
napora i tokom zime kada zagreva telo i spreava oseaj hladnoe.
Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, to utie na uravnoteavanje metabolizma. Sadri enzime, koji
pomau i pospeuju varenje. Miso hrani kou i krv i ubrzava gradnju tkiva i elija koe, pa doprinosi lepoti, jaa kosu i
daje joj sjaj.
Poto sadri linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekava krvne sudove, spreava i ublaava posledice
kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jaa imuni sistem i tako spreava alergije i
tuberkolozu. Ublaava loe efekte preteranog puenja i uzimanja alkohola. Utie na ublaavanje posledica svih vrsta
radioaktivnog ozraenja.
Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hao miso.
Mugi miso - priprema se od jema i bre fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlaniji.
Inae ima najvie minerala od svih vrsta misoa.
Kome miso - pored soje sadri i pirina i preporuuje se korienje u letnjim mesecima.
Hao miso - priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belanevinama. Pravi se sa najmanjom koliinom soli i
najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa
* 1L vode * 1 kaikica misoa
* 1 kaikica biozaina * 1 lovorov list
* 1/2 kaikice umbira
Prokuvati vodu sa zainima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti
miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po elji se moe dodati sitno izrendano razno
povre.
Tamari - Soja sos priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tenosti koja istie prilikom
fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, ita, vode, morske soli i kodi alge) ima jai i otriji
ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadre organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomau
varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirinu, kao zaini i umesto soli. Vano je imati u vidu da
se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobiajene soli i postepeno bi trebalo prei na potpuno
korienje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.
Sojino mleko je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnoteeno,
jer sadri vitamine i minerale, proteine, nezasiene masne kiseline (50-60% vie od kravljeng mleka) i posebno gvoe,
a uopte ne sadri holesterol ni mleni eer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzronik raznih alergijskih smetnji.
Sojino mleko takoe ne sadri bilo kakve nadraujue sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca.

Preporuuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i
holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris.
Najee se moe nabaviti kao mleko u prahu, a moete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.
Mleko se priprema na sledei nain: 3 olje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noi.
Procediti (vodu baciti) i samleti mainom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri.
Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada trei put provri skinuti sa vatre
i sipati u cediljku obloenu sa nekoliko slojeva iste gaze, koja je postavljena iznad veeg lonca ili
plastine posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i vrsto ih zavrtati da bi se iscedilo to vie tenosti, tj. soja mleka.
Masa koja ostane u gazi naziva se okara i moe da se koristi za pripremu ufti od povra, proje, slanog peciva, hlebova
i si. Kod korienja okare treba voditi rauna da joj je trajnost ograniena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.
Tofu je sir od soje koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u
ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima zaine, tako da se moe pripremati na razliite naine i u
kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadri balastne materije preporuuje se konzumiranje sa itaricama
i povrem. Tofu se uva u friideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati
svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvoem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom
kiselinom. Tofu u naem telu preventivno deluje na spreavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska
i osteoporoze.
Tofu se moe konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pren ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).

Alge
Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od
minerala najvie imaju kalcijum, fosfor, gvoe, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.
Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teka oboljenja; u savremeno doba - kancer.
Visok sadraj minerala pomae proienju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim
unoenjem mesa, mlenih proizvoda i belog eera. Alge pomau spreavanje i leenje mnogih savremenih bolesti:
raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremeaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno
tekih bolesnika, koji su podvrgnuti ozraenju i u post-terapiji leenja kancera preporuuje se mala koliina u
svakodnevnoj ishrani.
Najpoznatije alge koje moete nai na naem tritu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa
svim vrstama integralnih itarica i povrem.

Med
Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadraja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, u mogunosti
da nadoknadi svaki nedostatak koji se moe javiti u naoj svakodnevnoj ishrani. Minerali potiu iz zemljita na kome
rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo vie od skoro
svih vrsta voa i povra) i od koliine polena u medu zavisi i obogaenost meda vitaminom C. Polen takode sadri
proteine i masti i razne ugljene hidrate (eer, skrob, celuloza).
Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu elija. On vrlobrzo oslobaa dosta energije i
predstavlja izvor pogonske energije srca. Miii funkcioniu tako to koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je
sadran prirodni eer i veoma mala koliina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma.
Veruje se da postoji direktna meuzavisnost produenja ljudskog veka i koliine i vrste hrane koja se dnevno unese u
ogranizam. Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kaiice meda sa dve ae vode i dve kaike jabukovog sireta.
Prednosti meda u odnosu na druge vrste eera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od
uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omoguava vrlo brz oporavak u sluaju umora i iscrpljenosti,
deluje umirujue na organizam, ne nadrauje zidove organa za varenje, manje optereuje bubrege. Izuzetno je dobar
za sportiste, koji svoje rezerve energije ele svakodnevno da zadre na visokom nivou, lako se vari i ne optereuje
eludac, zadrava telesnu masu, poveava izdrljivost prilikom napornih takmienja i treninga.
Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod leenja bolesti disajnih organa i svih vrsta
nazeba i kalja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublaavanja napetosti celokupnog organizma i poboljanja sna,

ublaavanja nonog grenja miia, leenja opekotina i nonog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptiko i
antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne sadri bakterije - one ne mogu da opstanu u medu.
Za dobar san i poveanje otpornosti organizma uvee pred spavanje preporuuje se uzimanje kaiice meda
razmuene u olji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno lei anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu
koliinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po kaiicu ujutro na tate.
Za jaanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kaiku sledee meavine: 2-3 kaike meda sa
rendanom jabukom i sokom od pomorande.
Leenje hroninih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na este nazebe, prehladu i slino. Vrlo je
efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i umski
(po 1 kg).
Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto eera i ostalih zaslaivaa. Najbolje ga je uzimati
posle jela, po dve kaiice nakon svakog obroka. Med treba drati u staklenim ili plastinim posudama (nikako
metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plastinu, keramiku ili staklenu kaiicu. U dodiru sa metalom dolazi do
oksidacije i stvaranja tetnih materija.

Matini mle
Smatra se da je matini mle zbog svojih svojstava najsavrenija supstanca u prirodi i najsnaniji biostimulator,
bioenergator i imunotonik. Mle je jedini prirodni proizvod koji ima preko 150 bioloki aktivnih sastojaka: sadri svih pet
hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju ivot - belanevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvanije
minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline meu kojima i 8 esencijalnih. Posebno svojstvo matinog mlea je u
tome to on deluje na nivou elije - ulazi u eliju, vri detoksikaciju, stimulie funkciju elije i njenu deobu. Matini mle
je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regenerie eliju, da je obnavlja i podmlauje to se odnosi ne samo
na zdrave i nove, ve i na oteene i bolesne elije, pa stimulie rast i razvoj i usporava starenje organizma.
Matini mle deluje na sve delove naeg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost pamenja, uenje,
koordinacija pokreta), jaa imunoloki sistem i poveava otpornost, jer biostimulatori koje sadri podstiu stvaranje
antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima - 40 prirodnih antibiotika - unitavaju bakterije i viruse. Poboljava
prokrvljenost i cirkulaciju i time povoljno utie na kardiovaskularni i nervni sistem, ublaava propadanje nervnih elija,
normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proirenih vena, infarkta i ubrzava izleenje ve
postojeih kardiovaskularnih bolesti.
Stimulie rad lezda sa unutranjim luenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na tiroidnu lezdu koja regulie
metabolizam i tako pomae balansiranju metabolizma. Obnavlja funkciju pankreasa i pomae prirodnom luenju
insulina, a sanira i psihike poremeaje nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod ena i mukaraca i
pomae otklanjanju uzroka steriliteta.
Normalizuje rad nadbubrenih lezda i luenje adrenalina, to utie na poveanje otpornosti na stres i ublaava i
otklanja posledice stresa. Regulie rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava izleenje bolesti srca, bubrega, beike,
bronhitisa, astme. Regenerie jetru jer joj daje gotove enzime i tako odmara jetru. Utie na pokretljivost kimenog stuba
i ublaava bolove nastale usled poremeaja kimenog stuba. Jaa nervni sistem i utie na poboljanje psihikog stanja i
raspoloenja uopte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i poboljava optu vitalnost
organizma.
Matini mle mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofiziko stanje, a posebno se preporuuje svima
koji su izloeni izuzetnim umnim i fizikim naporima i rade u ekstremno tekim uslovima. Matini mle je veoma teko
sauvati: kada se izvadi iz konice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med moe se sauvati do 7 dana, a nakon
toga se glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se odreena svojstva mogu sauvati do godinu dana.
Zbog svih ovih svojstava koje matini mle poseduje naunici su skoro trideset godina radili na tome da pronau oblik u
kome e se matini mle moi ouvati due od nedelju dana. Tako je Ruska akademija nauka poetkom devedesetih
godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sauva matini mle u obliku granula sa garantovanim rokom
upotrebe do 2 godine.

Malteks - Jemeni slad

Malteks je ekstrat jemenog slada, dobijen posebnim tehnolokim postupkom, kojim su maksimalno sauvana hranljiva
svojstva zrna jema. U obliku je meda tamne boje, sa jakim mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za eer i med,
posebno je zahvalan u pekarskoj industriji.
Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i sloenih eera sadri belanevine i ugljene hidrate, bogat je
mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvoe, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je vaan za
ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji pate od hroninog bronhitisa, kalja i oteanog disanja.

Jabukovo sire
Jabukovo sire je vana namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadraj kalijuma, koji je neophodan za rast,
razvoj i odravanje mekoe i gipkosti telesnih tkiva. Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima
na isti nain na koji je kalcijum potreban tvrdim tkivima.
Nedostatak kalijuma moe izazvati mnogobrojne tegobe, meu kojima je najtee
oboljenjezglobova. Da vaem organizmu nedostaje kalijum moete primetiti, pre svega, po
tome to gubite ivotni elan i imate oseanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargini i
lenji, jer oseate duhovni i fiziki umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju oseate
u miiima. Ujutru jako teko ustajete i oseate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na
hladnou, posebno ruke i tabani i podloni ste estim nazebima; skloni ste zatvoru; gubite
apetit i oseate gaenje i povraanje; kvare vam se zubi; koa vas esto svrbi, a dolazi i do
pojave bubuljica; opada vam kosa; nokti se cepaju; posekotine vam teko zarastaju; nou
vam se gre miii na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podloni su uljevima; nou
nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno javljaju i teko je otkriti da vam nedostaje
ba kalijum.
Sa godinama starosti, koliina kalijuma koja je neophodna organizmu se poveava. Najbre
e se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tate srce i uvee pred odlazak u postelju uzme
napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kaiicom jabukovog sireta. Ovom rastvoru moete dodati i kaiicu
meda, posebno ujutru.
Pored toga to je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje kalijum sa drugim
mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvoem, natrijumom, hlorom, magnezijumom,
odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.
Najbolji rezultati primene jabukovog sireta primeeni su kod leenja hroninog umora, visokog krvnog pritiska,
migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (unitava tetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja
bubrega, infekcije beike i smanjenja telesne teine. Za leenje hroninog umora najbolje je uzimati meavinu jedne
olje meda sa tri kaiice jabukovog sireta. Uvee pred spavanje treba uzeti dve kaiice ove smese.
Kod zapaljenja grla, kaiicu jabukovog sireta izmeati sa jednom aom vode i na svakih sat vremena ispirati
grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko elite da se oslobodite vika kilograma, preporuuje se uzimanje jedne ae vode sa
dve kaiice jabukovog sireta izmeu dva obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i
spreava njegovo nagomilavanje.
Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporuuje poveanje dnevne doze ukoliko
za to oseate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka kalijuma.

Zaini
Upotreba biljnih zaina i mirodija u ishrani povezana je sa obiajima, navikama i
kulturnom tradicijom naroda.
Zaini bi se mogli definisati kao aromatino bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku
praha, listia, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenia.
Dodajemo ih jelima u sveem ili suenom stanju da bismo oplemenili i poboljali miris,
ukus i estetski izgled hrane. Najrasprostranjenija i najpraktinija primena zaina je u
obliku praha, koji treba uvati u hermetiki zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i
gubi miris i ukus.

Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, zaini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite
sastojke, tako da stimuliu luenje sokova za varenje i ublaavaju odreene tegobe u organizmu. Treba ih uzimati u
umerenim koliinama, posebno ako su otrog i jaeg ukusa, da ne bi izazvali neeljene efekte. Uobiajeni zaini na
naem podruju su biber, aleva paprika, perun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve
vie se koriste i drugi, egzotiniji zaini.
Ne postoje stroga pravila i ogranienja prilikom korienja zaina. Oni ine vau trpezu bogatijom i matovitijom i od
vae inventivnosti i linih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako ete prilagoditi i spojiti odreene ukuse. Ako
ve posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako moete da u vau ishranu uvedete nove zaine. Za poetak, dovoljno
je da uobiajenim zainima i nainu pripremanja jela dodate neki od egzotinih i da probate da li vam prija. U poglavlju o
receptima ovog prirunika pronai ete upravo i takve recepte koji vam omoguavaju da u svoju ishranu bez velikih
izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura.
Osnovne karakteristike navedenih zaina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i njihovom kombinovanju:
Aleva paprika: suena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena paprika, koristi se
prilikom pripremanja orbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je vitaminom C i karotinom.
Ljuta paprika pojaava cirkulaciju i znojenje, proiava creva, unitava gliste i parazite u crevima, proiava znojne
lezde, pomae rastvaranju krvnih ugruaka i laku apsorpciju hranjljivih materija. Anis (mora, janez): koristi se list i
seme, koje je jaeg ukusa i slian je mentolu.
Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povra i orbi, kao i testa i kolaa. Poboljava varenje, smanjuje
nadimanje, ublaava kaalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.
Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim zainom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. U obliku je
zrna ili praha, a moe biti crni biber ili beli biber (zeleni biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olakava
varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.
Beli luk: koristi se uglavnom u sveem stanju (iseckan, izgnjeen ili isceen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma
rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, sniava krvni pritisak, poboljava probavu.
Mirodjija: koriste se igliasti listii u sveem ili suenom stanju. Veoma je aromatina i dodaje se orbama, sosovima,
varivima (posebno graku i tikvicama), turiji. Mirodjija pojaava rad bubrega, ublaava greve u stomaku (aj), jaa
otpornost organizma.
Perun: uglavnom se koristi u sveem obliku i vrlo je omiljen u itavom svetu, u skoro svim jelima od povra, supama,
orbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Sniava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz
tela, ublaava bolove. Koristi se i kao aj.
Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, orbama varivima, sarmi i salatama. Ublaava reumatine
tegobe i sniava krvni pritisak, pomae probavu i apsorpciju, podmlauje, ublaava bol u zglobovima.
Lorberov list - lovorov list: potie iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatian. Posebno se koristi u
kombinaciji sa razliitim zainima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza, peurki. Smanjuje nadimanje,
uklanja neprijatne mirise.
Bosiljak: koristi se lie, svee ili sueno, pre svega za salate, orbe, sosove i prelive, a posebno jela od paradajza.
Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jae arome. Bosiljak ima umirujue dejstvo, oputa, ak i uspavljuje.
Pospeuje varenje i pojaava apetit. Koristi se kao aj.
Nana - menta: ima izrazito osveavajui miris i ukus, pa se dodaje jakim i tekim jelima. Koristi se kao dodatak
kremovima i sladoledima. Olakava varenje. Nana kao aj deluje delotvorno na stomane tegobe. Pomae kod
odvikavanja od puenja.
alfija: potie sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak sosovima, a najvie se
upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka - sniava temperaturu,
proiava krv, ublaava glavobolju i nervnu napetost, pospeuje varenje, ima antiseptiko dejstvo.
Majina duica: ima prijatan miris i pomalo otar ukus, koristi se za razne orbe, posebno od paradajza. Deluje kao
prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublaava stomane tegobe. Majina duica se koristi i kao aj za otklanjanje
promuklosti i proiavanje disajnih organa i krvi.
Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Hren ima otar,
ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najvie vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je

delotvoran kod leenja glavobolje, obolelih disajnih organa, zatim jaa krvne sudove, ublaava dijabetis, sniava krvni
pritisak, pojaava intelektualne sposobnosti i optu vitalnost organizma.
Origano: veoma je aromatian i ima opor i gorkast ukus. Najvie se koristi u italijanskoj, panskoj i grkoj kuhinji u
jelima od povra, pirina i testa. Efikasno lei upale disajnih organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomae varenju
i smiruje eludane tegobe.
Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i sueno seme, kao dodatak salatama i sosovima, najvie u
mediteranskom kulinarstvu. Podstie varenje i otvara apetit.
Ruzmarin: ima intenzivan miris i najvie se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, orbe, marinade, sosove.
Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada itavim jelom. Ruzmarin deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomae
kod malaksalosti.
Majoran: aromatian je i koristi se u orbama, varivu, peurkama, jelima od sira. Veoma se rasprostranjeno koristi.
Sadri vitamine A i C, a smiruje kaalj i prehladu.
Melisa: koriste se listii koji imaju miris slian limunu, pa je zovu i limun-trava. Slui kao dodatak supama, sosovima,
za marinade, slatko. Ima visok sadraj vitamina C, pa jaa otpornost organizma, smiruje nerve i poboljava san.
Djumbir: potie iz tropskih predela jugoistone Azije. Djumbir se koristi u sveem i suenom stanju ili kao prah.
Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povra, orbi, sosova, pirina, kao i poslastica.
Lekovita svojstva djumbira: smiruje kaalj i prehladu, spreava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptino dejstvo.
Obloge od djumbirove vode poveavaju cirkulaciju i ire krvne sudove, ublaavaju akutne i hronine bolove kod
reumatizma, artritisa, kime, stomanih greva, kamena u bubregu i unoj kesi, zubobolje, asmatinih napada,
bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oteenog tkiva, ublaavaju napetost miia.

aj protiv prehlade:
* 1 koren djumbira (sve ili osuen) ili 2 kaikice praha
* 1 kaikica malteksa ili meda * 1/2 limuna
U pola litra vode staviti opran i iseen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50C.
Dodati zaslaiva, a zatim limun. Piti dok je topao i sve.
Djumbirova voda se priprema na sledei nain: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U meuvremenu izrendati
100 - 140 grama sveeg korena djumbira (rendati kruno) ili uzeti 30 - 40 g. praha i u platnenoj kesici ili vieslojnoj gazi
staviti u vodu i ostaviti da krka 5 min. Voditi rauna da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer e biti uniteni aktivni
sastojci umbira. Povremeno stisnuti vreicu sa umbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smea, miriljava tenost.
Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi rauna da koa ne izgori. Oblogu prekriti suvim
pekirom da bi se to due zadrala vrelina.
Kari: osnovni zain u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv "kari". Veoma je pikantan i
pravi se kao kombinacija nekoliko zaina (cimet, kardamom, karanfili, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.
Kajen: ljut, otar zain, slian alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja meavinu
ilija - panski biber i gvinejski biber. Najvie je zastupljen u meksikoj i indijskoj kuhinji.
Korijander: spada meu najstarije zaine, a potie iz jugoistone Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji ve hiljadama
godina. Veoma je aromatian i koristi se u obliku zrna, praha i u sveem obliku. Listovi podseaju na perunov list i
dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim orbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj
kuhinji, za pripremu jela od povra, ali i poslastica. U naoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turiji.
Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, isti beiku, pomae probavu, olakava probleme munine, morske
bolesti i povraanja, ublaava kone upale.
afran: prah tamno narandaste boje koji daje jelima lepu utu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog
zaina. afran se koristi za pripremanje orbi, jela od povra, karija, pirina (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma
praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji zain na svetu.
Kurkuma - tumerik: veoma slian afranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo otriji i oporiji, a boja svetlije i
sveije narandasta. Primenjuje se kao i afran, u svim indijskim jelima naii ete na boju i ukus kurkume.
Lekovita svojstva kurkume: proiava krv, pomae kod oboljenja disajnih organa, kalja i astme, ublaava artritis,
ima protivupalna svojstva, odrava floru creva u ravnotei, pomae kod leenja dijabetisa jer regulie nivo eera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih zaina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, vedskoj i
zemljama biveg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u meavinama zaina, za pripremanje jela od povra, karija i
slatkia (indijski puding, vedske pogaice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.
Lekovita svojstva kardamoma: aromatian, stimulativan i osveavajui, pomae probavu, osveava dah, podstie rad
srca, jaa plua. Treba ga koristiti u malim koliinama.
Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima slian ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i otrinu. Pimet je
prijatnog mirisa i koristi se za orbe, pikantne umake, turiju, kolae.
Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem
sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemakoj kuhinji. Kim sveem obliku (list) koristi se kao dodatak
salatama, barenom povru i sosovima. Bogat je proteinima i olakava varenje i ublaava greva u stomaku, posebno se
daje novoroenim bebama u obliku blagog aja.
Cimet: aromatina kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom
Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.
Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septino i detoksino na organizam, poboljava probavu,
podstie znojenje, koristan je kod prehlada i kalja. Koristi se u malim koliinama i u kombinaciji sa drugim zainima.
Vanila: aromatian plod tropske biljke, po obliku slian boraniji. Vanila se koristi kao ipka, prah ili ekstrat vanile za
pripremu kolaa i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u itavom svetu.
Karanfili: osueni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih
jela, poslastica, toplih napitaka (jogi aj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klinia. Deluje kao
antiseptik.
Muskat - morski orai: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i
slatkim jelima, itu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.
Lekovita svojstva muskatnog oraia: ima blago umirujue dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i
munine, olakava varenje, pojaava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim koliinama i ne treba ga
davati deci.

MESO I NJEGOVA TETNOST

Zato bez mesa ?
Sve to nas okruuje ima svoju vibraciju i od toga kakvu hranu uzimamo zavisi i
funkcionisanje naeg organizma, nae duhovno , mentalno i zdravstveno stanje,
nae misli, raspoloenje, oseanja i ponaanje. Hrana koja doprinosi naem
dobrom raspoloenju i radosti, pozitivnim mislima, dinamizmu i ivotnom elanu i
unutranjem i spoljanjem miru je hrana biljnog porekla bogata vitaminima i
mineralima, zatim, integralne itarice, bogate ugljenim hidratima, oraasto voe i
semenke. Namirnice koje u sebi sadre previe belanevina i masti, posebno
ivotinjskog porekla, koje se, pre svega, nalaze u mesu i ribi, utiu na
usporenost, tromost i lenjost organizma, jer je i sam proces varenja i asimilacije sporiji. Preterano uzimanje ovih
namirnica izaziva nervozu, agresiju, depresiju i nemir, naroito ako se konzumira meso koje nije organskog porekla.
Ljudski organizam nije prilagoen niti po sistemu za preradu (vilica), ni po sistemu za varenje (eludac i creva)
konzumiranju mesa. Nakon uzimanja mesa i preraevina od mesa u debelom crevu se stvaraju toksine bakterije koje
su strane ljudskom organizmu. Ljudi koji konzumiraju uglavnom meso i mesne preraevine su agresivni, brzo planu,
zacrvene se kada se svaaju, netolerantni su i pate od mnogih fiziolokih bolesti.

Razlog ovakvog ponaanja jeste i preterana koliina adrenalina koja se unosi sa mesom, jer ivotinja u momentu klanja
doivi stres i adrenalin koji se tom prilikom stvara usled straha ostaje u mesu. Savremeno oveanstvo, nainom ivota
u veitoj urbi za materijalnim bogatstvima, ve je izloeno stresnim situacijama, nervozi i strahu za sopstveno
odranje, tako da dodatni adrenalin koji se unosi mesom samo pogorava postojee stanje. Pored toga, im se ivotinja
zakolje dolazi do raspadanja belanevinakoje izazivaju truljenje mesa i meso
poprima sivkastozelenu boju. Zbog toga se meso boji vetakim materijama
(nitriti i nitrati) i to je starije to je vie hemikalija potrebno da se dobije svea,
crvenkasta, "prirodna" boja.
Takoe, prilikom tovljenja stonoj hrani se dodaju hormoni radi breg
sazrevanja i taj se proces nastavlja i u mesu. Konzumiranjem takvog mesa
(posebno junetine) deji organizam prebrzo fizioloki sazreva, to dovodi do
preranog puberteta (galofak generacije), koji nije praen uporednim
psiholokim razvojem. Pored toga, hormoni koji se daju stoci za zaustavljanje
polnog nagona utiu na pojavu ranog steriliteta kod mladih.
To znai da meso gajeno na dananjim savremenim farmama predstavlja bioloki bezvredno, patoloko meso, koje je
toksino i veoma tetno za ljudski organizam. Po svojoj biolokoj konstituciji ovek je biljojed, odnosno plodojed i sve
to sadri meso moe se nadoknaditi pravilnim izborom i kombinovanjem namirnica. Na primer, po svom sadraju i
kvalitetu belanevina soja (43% belanevina) je neuporedivo kvalitetnija i za ljudski organizam prihvatljivija namiranica.
Integralna penica, i uopte itarice, bogate su belanevinama i ugljenim hidratima i mnogo su hranljivije od mesa.
Pored toga, one veu sve otrove i proiavaju creva i organizam se oslobaa svih toksina, a i podmazuju i osveavaju
istroene zglobove.
Vegetarijanska hrana je bogata vlaknima neophodnim za redovno oslobaanje organizma od otpadnih materija, koje
meso ne sadri, pa se veoma dugo zadrava u telu oveka (pet dana). Period varenja vegetarijanske hrane je mnogo
bri i laki, jer organizmu nije potrebna dodatna energija, koja ostaje za regeneraciju, fizike i umne aktivnosti.
Ukoliko ne moete bez mesa. onda meso ne treba jesti vie od jednom nedeljno i da po mogustvu bude organskog
porekla. Nikako ne treba uzimati svinjsko meso, za koje jedokazano da ima potpuno isto
tkivo kao ljudsko meso. Najmanje tetno za ljudski organizam je jagnjee meso (zbog blage
vibracije koju ima jagnje), konjsko i uree meso. Meso obavezno treba konzumirati sa
sveim crnim lukom, koji vee otrove i pomae da se organizam previe ne zagadi
uzimanjem mesa.
Prilikom pripremanja mesa preporuuje se da meso odlei u kiselom mleku dva do tri dana
i da fermentira i da se nakon toga bez masnoe i bilo kakvih dodataka dinsta u poklopljenoj
posudi na svega 60C. Za ishranu male dece meso treba izmiksati.

GLADOVANJE I IENJE ORGANIZMA

lekovito dejstvo gladovanja
Moda izgleda paradoksalno da se u jednom priruniku zdrave ishrane nalazi
poglavlje o gladovanju, ali u nekim sluajevima smanjenje koliine hrane koja se
uzima, ili gladovanje u trajanju od nekoliko dana, moe da bude istinski lek koji
proiava organizam i poboljava opte psihiko stanje oveka.
Od davnina je poznato da gladovanje ima izvanredno pozitivan uticaj na opte
stanje zdravlja organizma. U razliitim religijama se primenjuje post, kao osnovni
vid duhovnog i fizikog proiavanja. Meutim, post moe pomoi samo do
izvesne granice i ne daje rezultate koji se mogu postii gladovanjem.

Najbolje je gladovati samo na vodi i to u vremenu od 1, 3, 5, 7 do 21 dan. Ali, za one koji nikada nisu gladovali,
preporuuje se postepeno navikavanje, tako to e se odrediti jedan dan u nedelji kada e se uzimati samo voe. Voe
je izvanredan ista organa za varenje, posebno creva, jer se celodnevnim uzimanjem samo voa creva iznutra operu i
tako se stvori bolja apsorpcija hranljivih sastojaka. Treba uzimati voe koje u sebi sadri visok procenat vode; ne uzimati
banane, urme, sueno voe i slino.
Sledei korak bio bi prelazak na jednodnevno gladovanje. Stari obiaj indijskih jogina je da se uzima samo voda u
vremenu meseevih mena (koje moete nai u pravoslavnom kalendaru). Kada se organizam navikne na kraa
gladovanja, moe se prei na dui period, ali se prosenom oveku ne preporuuje gladovanje due od pet dana.
U savremenom svetu postoje razni recepti za gladovanje, ali vam preporuujemo viegodinje iskustvo strunjaka, koje
se primenjuje svakih est meseci, radi proiavanja organizma i jaanja duhovne, tj. unutranje snage volje. Jer, glad
je jedna od najjaih potreba oveka i onaj ko pobedi glad stie velike duhovne zasluge. U starom uvenom indijskom
epu "Mahabharati" se kae: "Onaj koga mui glad brzo izgubi svu svoju vrstou. Zato onaj ko pobedi glad, nesumnjivo,
pobeuje i sama nebesa." Iskustva su fantastina: i na fizikom i na unutranjem nivou se potpuno obnavljate i na
povrinu izlazi novo bie koje je mnogo aktivnije, zadovoljnije, duhovno vre i snanije. Zbog toga vam i
preporuujemo ovaj recept:

Gladovanje na bazi javorovog sirupa, meda ili malteksa

poznatije kao NERA dijeta
Javorovo drvo je u Kanadi postalo uveno po soku koji u odreenom dobu godine moe da se prikupi. Za jedan litar
sirupa potrebno je 40 litara soka koji iscuri iz stabala. Veoma je hranljiv, ak hranljiviji i od meda: 100 g sirupa u sebi
sadri 64% ugljenih hidrata, 0,4% masti, 0,1% belanevina, 0,6% minerala, a kalorijska vrednost je 275 kcal. Koristi se
upravo kao zamena za eer i med. Ima prijatan, sladak ukus, boja mu je tamno braon i srednje je gustine. Moe se
nabaviti u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane.
Za petodnevno gladovanje potrebno vam je:
* L javorovog sirupa * 10 - 15 grama ljute tucane paprike ili kajena
* 1 kg malteksa ili1 kg meda * aj za proiavanje
* 1 kg limuna * 5 kaika morske soli * razni biljni ajevi
Postupak: Napraviti limunadu od L vode i jednog limuna i u nju sipati kaiku javorovog sirupa, malteksa ili meda i na
vrh noa kajena ili paprike. To se uzima uvek kad ste gladni, kao obrok. Sirup u sebi sadri sve hranljive sastojke
potrebne organizmu, limun vitamin C, a ljuta paprika se uzima zbog energije koju daje organizmu. U meuvremenu,
moete piti samo biljne ajeve koliko vam je potrebno, nezaslaene ili zaslaene sirupom. Kada se koristi malteks ili
med primeeno je da je potrebna vea koliina, jer se zbog izuzetne hranljivosti sirupa ne osea glad i organizmu je
lake da gladuje.
Uvee se pije aj za proiavanje, prema uputstvu, a ujutro popiti litar slane vode (na 1 L vode kaika morske soli). Sa
ajem i slanom vodom se, u stvari, isperu creva. Nemojte izlaziti iz kue dok se ne proistite. Poeljno je blago masirati
stomak pre i u toku pranjenja, krunim pokretima u pravcu kazaljki na satu.
Na ovaj nain se iz organizma izbacuju nagomilane naslage sa unutranje strane creva i oslobaaju tanke dlaice koje
slue za apsorpciju hranljivih materija. Gladovanje treba primeniti najmanje tokom pet dana, jer toksini poinju da se
izbacuju iz organizma tek nakon tri dana. Efekti su neverovatni, zaista vredi truda. Medicinska nauka smatra da mnoge
bolesti organizma dolaze zbog zadravanja otrovnih materija ba u crevima, a ovo je proveren nain ienja creva i
izbacivanja svega to je tetno.
Preporuuje se da se pre pristupanja gladovanju organizam nekoliko dana pripremi: da se jede samo voe i povre i
iskljuivo biljna, lagana hrana, bez masnoa, jaja i mleka i mlenih proizvoda. Tako e organizam ve biti spreman da
podnese nedostatak uobiajene hrane i prelaz na gladovanje nee biti drastian.
Nakon gladovanja obavezno je pridravati se sledeeg postupka: estog dana moete piti iskljuivo isceen sok od
pomorande i sirupov obrok koji ste do tada uzimali. Sedmog dana se jede samo supa od povra i dobro ispasirano
bareno povre, kao za bebe. Osmog dana se uzima sirovo povre, tj. salata, naravno to laganija i bez zaina. Ovo
zbog toga to je eludac nakon toliko vremena gladovanja osetljiv na hranu i treba ga zatititi. Treba jesti polako, manje
a ee i dobro savakati hranu.

Radi lakeg podnoenja gladovanja preporuuje se obavljanje itavog postupka u letnjim mesecima, kada se
uobiajeno uzima manja koliina i laganija hrana. etnja, lagane vebe i sportske aktivnosti su neophodne, da bi se telu
omoguila bra razmena materija i lake izbacivanje otrova. Kada jednom isprobate ovo gladovanje i osetite njegove
pozitivne efekte, uvrstiete ga kao deo svoje zdrave ishrane.

ienje organizma
Osnov za ozbiljnije ienje organizma predstavlja upravo opisano ienje creva, koje se takoe moe obaviti i drugim
metodama, od kojih je najpoznatiji klistiranje.
Za one koji ele da naprave korak dalje u ienju svog organizma, preporuujem prirodno ienje jetre, unih kanala
i bubrega.
ienje jetre i unih kanala obavlja se u prolenim mesecima, kada je jetra najjaa i moe da izdri postupak
ienja, za koji joj je potrebna maksimalna energija. Jetra je u jesenjim mesecima najslabija i nikako se ne preporuuje
ienje jetre u letnjim i jesenjim mesecima. Jetru je najbolje istiti od februara do juna, na dane punog meseca i
preporuuje se da se prvi put obavi proces ienja od etri puta (etri meseca za redom), svaki put po jedan kanal
jetre.
Za ovaj postupak je potrebno pripremiti organizam, pre svega obaviti ienje creva i napraviti pauzu od nedelju dana,
da bi se pristupilo samom ienju. Tokom nekoliko dana pred ienje treba izbegavati teku hranu, posebno ne treba
jesti meso i mlene proizvode, masne i teke sireve i mesne preraevine. Preporuuje se uzimanje lagane, lako
svarljive hrane, posebno barenog povra, a od itarica proso. Takoe se preporuuje da telo bude odmorno, jer se
moe desiti da iako se obavi postupak ne doe do ienja organa, ve da telo jednostavno asimilira napitak kojim se
obavlja ienje. Poeljno je da se postupak ienja obavi tokom vikenda, kada je telu mogue posvetiti neophodnu
panju i omoguiti brz oporavak.
Postupak ienja: Na sam dan ienja jetre (preporuuje se da to bude petak) uzimati bareno povre i vrstu hranu
do 14 asova, a nakon toga je dozvoljeno konzumiranje samo biljnih ajeva i vode. Tokom popodneva se preporuuje
mirovanje i zagrevanje termoforom desne strane tela u predelu jetre. U 20 asova treba popiti aj za proiavanje
creva ili gorku so, a u 22 asa ve pripremljeno maslinovo ulje sa sokom od grejpa i limuna sa malo cimeta (odnos ulja i
soka 1:1) u koliini od 3 dcl. Pre nego to popijete ulje obucite se tako da ste spremni za postelju. Napitak treba popiti
stojei u roku od 5 minuta. Preporuuje se da se pije sa dve iroke slamke, kako bi se izbeglo zadravanje ulja u ustima
i eventualna munina.
Kad je tenost popijena odmah treba lei u krevet na desnu stranu tela (pritisak na jetru), ugasiti svetio i koncentrisati
panju na jetru. Jetra je tokom dana najjaa u 23 sata i zato se preporuuje obavljanje ovog postupka u veernjim
satima. Tokom noi ulje e u organizmu delovati agresivno na jetru i pospeiti njen rad i tom prilikom e se iz nje
osloboditi ogromna koliina kamenja uljnog porekla i to e se izbaciti kroz stolicu. Zbog toga je veoma vano da se
uzme jak aj za proiavanje, da se otrovi koji izlaze iz jetre i unih kanala ne bi zadrali u crevima, jer moe doi do
ozbiljnog trovanja organizma. Ukoliko imate kamenje u ui vee od 0,5 cm treba se posavetovati sa strunim licem,
koje e vas provesti kroz postupak ienja i nadgledati reakcije vaih organa. U principu ne postoji opasnost i rizik od
neeljenih posledica, jer se una kesa moe prirodno proiriti u preniku do 2,5 cm.
Sledeeg jutra oko 6 asova ponovo uzeti aj za proiavanje ili gorku so, kako bi se tokom dana omoguilo lake
izbacivanje otrova iz creva. Kada je u pitanju hrana, ne treba je konzumirati, osim biljnih ajeva i vode, do 10 sati ujutro:
tada se preporuuje svee isceeni sok od meavine cvekle, argarepe, celera, zeleni i jedne jabuke, u koliini od 1/2
litra. Sok konzumirati polako, zadravati svaki gutljaj u ustima desetak sekundi, kako bi se pojaala efikasnost soka.
Ovako pripremljen i konzumiran sok regenerie elije jetre i daje joj novu snagu. Oko podneva se moe popiti miso
supa ili neka bistra supa od povra, a vrstu hranu konzumirati tek u popodnevnim satima u manjim koliinama. Sok piti
i tokom popodnevnih sati, kako bi se spreilo gladovanje i iscrpljenje organizma.
Izbacivanje toksinih materija moe trajati i po nekoliko dana, tako da vas ne iznenadi izbacivanje kamenja i nakon
nekoliko dana.
Nakon ovog postupka veoma je vano primeniti pravilnu i zdravu ishranu i uzdravati se od mesa i mlenih proizvoda
jo 10-tak dana. (Detaljnija uputstva moete pronai u knjizi 'ienje organizma' autora G. P. Malahova, koje sam
primenjuje za ienja jetre, unih kanala i bubrega.)

ienje bubrega obavlja se u letnjim mesecima postupkom konzumiranja lubenice. Osim lubenice tokom perioda od
dve nedelje ne preporuuje se uzimanje bilo koje druge hrane, osim parenceta crnog hleba kada se oseti jaka glad,
kao i biljnih ajeva i vode. Tokom dana je potrebno uzeti od 2 do 3 kg zrele lubenice, koja e obaviti postupak ienja
vaih bubrega i mokranih kanala.

"U potrazi za uzrocima pogoravanja linog zdravlja u poetku sam itao popularnu literaturu o leenju, a zatim i
strunu - naunu. Postepeno mi se otvarao dragocen svet lekovitih sila. U mnotvu fragmentiranih podataka i
pometnji posle tolikih saznanja uoio sam poredak i zakone kojih se treba bezuslovno pridravati.
Odbacivao sam sve to mi se uinilo suvinim i lanim, a prihvatao saznanja i iskustva koja su davala rezultate u
ozdravljenju mog organizma. Steena znanja prenosio sam drugim ljudima i pri tom, posmatrao kako se oni bore sa
boleu i pronalaze puteve do svog zdravlja.
U proteklih 100 godina u naem ivotu se najvie izmenila ishrana. Pojavilo se mnogo rafiniranih i vetakih
produkata, koji ne mogu na pravi nain da se prilagode evoluciono oformljenim mehanizmima za probavu i
asimilaciju hrane. Na prvom mestu strada eludano-crevni trakt, a zatim se patologija iri dalje. Zato je pravo
zdravlje prava retkost.
Stari mudraci su govorili - ako si oboleo, promeni nain ivota. Ako to ne pomae, promeni ishranu. Ako i to ne
pomogne, pribegavaj lekovima i lekarima.
U ovoj knjizi pokuao sam da uoptim i sa naune take objasnim od kojih "sila" zavisi nae zdravlje. Ako ih
poznajemo one e nas pokretati, a mi se tada moemo leiti i sami.
Ovaj tom pod nazivom ienje organizma posveen je otkrivanju mehanizma leenja pomou ishrane i ienja
tela."
Genadij Petrovi Malahov