Вы находитесь на странице: 1из 369

Naslov originala:

ARISTOTEL

API~TOTEAH~

OPrANON
Graece ex recensione
Immanuelis Bekkeri
Edidit Academia regia Borussica.
vol. 1-11.
Berolini 1831.

ORGANON
SA STAROGRCKOG PRBVBLA

dr KSENIJA ATANASIJEVIC
PREDGOVOR NAPISAO

dr BOGDAN SESIC

..

KULTURA 1970. BEOGRAD

ARISTOTELOV ORGANON
ARISTOTEL (384-322) je ne samo najveCi sinteticar
prethodne, vee u osnovi i u glavnim pravcima, razvijene
grcke filozofije, nego je jos u vecoj ili bar u istoj meri veliki
i duboki analiticar celokupnog dotad poznatog ljudskog
saznanja. Valja istaci i cinjenicu da Aristotelova filozofija
predstavlja originalnu sintezu kritike ranijih filozofija, pre
svega Platonova idealizma i Heraklitove dijalektike, ali
isto tako i rezultata sopstvenih sistematskih naucno-filozofskih analiza i otkrica. Mada Aristotelova kritika Platonova
ucenja 0 idejama: predstavlja "kritiku idealizma uopste"'
W..~!...it?.,!.samo Aristot(!.loYQ .1.1e11j~_ <.>fo.~.. P.~:r .u o:m.Q~~, .
.Uie.aliti<;_ko. Isto tako je tacna da je Aristotel, mada je
._<?cibacio Herru.ctitovu dijalelCtiKii; ipatr uraznim svojin'l
ucenjima korlstio u_p~avo.:dijale!t!~~- n.tt?tc:>d.U. Osnovne,
velike kontroverze u shvatarijusveta, izmedu materijalizma
i idealizma, racionalizma i empirizma, izmedu metafizike
i dijalektike itd., ~ristotel u svoio.iJ.~Q~c:>!iliz. koja se najbolje moze okaraktensati-![ci.:_ontul.Q!Q. i gnoseoloski
r~je savladao, iako ih je na sopstverunacmsmTe.;.
zirao. Ali mu se ovo ne moze prebaciti kao neuspeh, jer
su ovi dualizmi i do dana danasnjeg ostali neprevazideni.
Naprotiv, mora se priznati da je Aristotel ostvario originalnu sintezu osnovnih suprotnih filozofskih shvatanja iako
je cinjenica da je njegov filozofski realizam pretezno metafizicki i racionalisticki. Razlozi ovakvih osnovnih odlika
Aristotelove filozofije nisu samo teorijske prirode nego
su i prakticno ideoloski, sto je potpuno jasno iz njegove
kritike.. ~qfjsta i sofi~ U osnovi celokupne Aristotelove

filozofije kriju se drustvene potrebe atinske demokratije


njegova vremena i drustvenog sloja.
Najvecu vrednost Aristotelove filozofije ne cine niti
ostroumne kritike ranijih ucenja niti originalne sinteze preralienih ranijih ucenja i teorija. Najvecu vrednost Aristotelove filozofije cine njegove duboke analize ljudskog saznanja, njegova sistematska obrada celokupne problematike
dotada5nje filozofije, a narocito njegovo otkrice nove
naucne metode saznanja i zasnivanje niza posebnih nauka
meliu koje spada i vrhunska t~?rijsko-me~<?.cJQ.loska.nauka

___!-p~~~:1. Problem osnove i originalnosti Aristotelove logike


Logicku problematj~o ftro~_lem zakona mis. ~t4fl&zcr,-ali-gTavne
ri}egove logicke spise su njihovi izdavaci nazvali Organon.
Sam naziv ,}ogik~~j_e kasnijeg datuma i on ~tice od s~~
koji su, nasuprot Aristotelovoj logici termina, oanosno
pojmova, zasnivaci logike stavova. Sam Aristotel "logickim" nazivaproii'Cavan]e..,.ofiSfili-poJmova nasuprot fizikalnim istra.Zivanjima empirijskog i individualnog.
Organon nije samo zajednicki naziv raznorodnih logickih spisa nego, bar u osnovi, pravi sistem Aristotelove
logike. Orga'!on cine ovi spisi:
I. 0 kategorijama (IItQt X<l'tTJ'YOQLwv, De categoriis), tj. "
ucenje o osnovnim oblicima bica i misljenja.
II. 0 tumacenju (IleQi EQf.l.TJVELa;, De interpretatione),
u kome Aristotel izla.Ze ucenja o stavu, o sudu i o modalnim iskazima.
III. Prva analitika ('AvuAu'ttxa nQo'ttQa, Analytica
priora), u kojoj Aristotel izla.Ze svoje ucenje o zakljucivanju, tj. silogistiku.
IV. Druga analitika ('Avaludxu uo'ttQa, Analytica posteriora), u kojoj je izlozeno ucenje 0 dokazivanju, 0 definiciji i klasifikaciji i saznanju na osnovu principa.
V. Topika (TonLxa, Topica), sadrfi ucenje o dijalektickom ili verovatnom zakljucivanju i dokazivanju.
lje~i~... AristoteLje_r.aspxaijao ..Lu .

VI

VI. 0 sofistickim pobijanjima (IleQt oocpLonxwv f'Ae'Y'X.rov, De sophisticis elenchis) sadcli analizu i kritiku

sofistickih tj. prividnih i la.Znih dokaza.


Kao sto se vidi, Qrganon predstavlja pr~_.JQ&icki
sistem, jer obuhvata sva osnovnaTiceilJa Jedne predmetno-=saarzajne i u danasnjem smislu naucne logike, to jest
~eoriju osn.~~_!lih pre.Qm;.!._no-misaonih ~<.!~ba, teo~iju
z_!!a.ce.nJ~1 . !!_cer.t.@_2...!dgicktm Iormama mislj~!lj_~L.J9m<::!9!."_
met()d.ologij~--i,. .Aajza ..uCeiije.-.a-:::-pogreska.tria .J.J. mi.Sljenju._
..... Ako se postavi pitanje originalnosti Aristotelovih
logickih ucenja, onda treba najpre. ukazati na pogresnost
onih shvatanja cija je osnovna teza tvrdenje da ~ristotelo\_'a
silQ~~Jilca.~dstavlja samo kriticku preradu Piaiorio:VJ>JL m~J9dskqg posfupka: 'lfLmQtOL; tJ. -poOele opsfiO:
nadredenih, na posebne, podredene pojmove. Taka B.
Rifert, povodeci se za starijim komentatorima, _tvrdi da
Aii~tote.I ,~pticki preradujucLPl~~<J!l..<?V postupak diairesis
11alazi metodu u postupku silogistic"/Co[("'z"i11d1Tittvan]lf":V -stvari, medutim, J'Hitorioy~:ffllill~:Ktitca;kaovestlna iiaiicnog vodenja razgovora ili raspravljanja, 1;!s.D.i.Y~-~-~.E_a dv~
metodska saznajna postupka: [LTY.f!.. _ n~_.....Qt]qi.:~L~i~
Jteprotivrecnih _p<;>jtn.()Y.~.;.t~P-.Q;I>.!at?.~~ _metodski put
saznanja opstih pojmova iii saz~apj~_.,I.l~- '21~~l'auvayroytj)
i, drugo, iz metodskog p\lfa."sazn,~nja_ ,.1;1.a nize'' (ihmQeot;)
tj. iz raspodele visih, supraordiniranih, na riiZe, subordinirane, pojmove.
-
Tacno je da je Platon, kao i Sokrat, nasuprot sofistickom i!!9.~e.Qloskom nihilizmu . i relativizmu, nastojao da
p_!gp.~4e metOdu..sffciiii}a' 'iiau~nog, tj. potpuno sigumog
s~tlanja. Medutim, postojanje ovog zajednickog cilja nikako ne znaci da je Aristotel samo kriticki preradio Platonovu metodu. Maze se reci jedino to da Platonova metoda
diairesis cini osnovu Aristotelove metode silogistickog
zakljucivanja koje predstavlja principijelno novi i siste1 J. B. Rieffert, Logik, Eine Kritik an der Geschichte ihrer
Idee, in Die Philosophie in ihren Einzelgebieten, Herausg. von M.
Dessoir, Berlin 1925, S. 17.

VII

matski razraden oblik metode deduktivnog saznanja.


J. M. Bohenski tacno tvrdi da je sam Aristotel pokazao da
diairesis nije zakljucivanje, jer je u prvom rec o ,jednom
produienom postavljanju (stavova), a ne o zakljucivanju" 2
Posebno treba istaci da nikakvom analizom i kritikom Platonove metode nije bilo moguce otkriti novu, daleko slozeniju i znacajniju, metodu silogistickog zakljucivanja i
dokazivanja. To je osnovno i veliko logicko otkrice Aristotelovo, sto i on sam s pravom istice. Otkrice ove nove
metode, kao i cinjenica da je Aristotel prvi otkrio i sistematski obradio problematiku elementarne logike pojmova,
cini Aristotela uistinu ,ocem logike". '
S druge strane, medutim, pogresno bi bilo tvrditi da
je Aristotel izgradio svoju logiku bez ika~ve osnove koja
je postojala u ranijim filozofskim ucenjim:l. ';rakva osnova
je postojala kako u Platonovoj epistemologiji i metodi tako
i u Platonovoj i, narocito, u elejskoj metafizici bica. Elejske
ontolosko-gnoseoloske zakone proste identicnosti i neprotivrecnosti Aristotel je nasao, u ontoloskoj koncepciji i
formulaciji, kod Parmenida. Ali i ovde je Aristotel dao
svoje nove, gnoseoloske formulacije ovih zakona ukoliko
ih je shvatio kao zakone istinitog misljenja. I onde, dakle,
gde je na8ao neposredniju osnovu za svoja ucenja, Aristotel
je izvorni mislilac i stvaralac logike. Tacnost ove postavke
se lako more sagledati poredenjem Aristotelovih ucenja
sa zacecima logickih i gnoseoloskih istrazivanja u ranijim
filozofskim ucenjima u kojima ne nalazimo nijedno celovito logicko ucenje Aristotelovo, a pogotovo ne nalazimo
ni traga od njegove nove teorije deduktivne silogisticke
metode saznanja.
Sam Aristotel s pravom istice da su, na primer, za retoriku postojali mnogi stari radovi. Medutim, kaZe on, ,o
zakljucivanju nismo imali nikakvih ranijih radova i zato
smo potrosili mnogo vremena u mucnim istrazivanjima".
U vezi s ovim tvn1enjem Aristotel, obracajuci se svojim
J. M. Bochenski, Formale Logik, Orbis, Band III, 2, Miinchen 1956, 8. 06, S. 46.
2

VIII

slusaocima, zakljucuje: , ... svima varna, svima nasim slusaocima, ostace samo da nam oproste nedostatke naseg
istraZivanja, a zbog otkrica koja su u njemu ucinjena da
osete veliku zahvalnost" 3
2. Pitanje tumacenja Aristotelovih logickih ucenja
Ako izuzmemo stoicko zasnivanje logike stavova i
sholasticku formalizaciju i razradu nekih Aristotelovih
ucenja, Aristotelov logicki sistem je do najnovijeg vremena,
do izgradnje savremene matematicke, odnosno simbolicke
logike stavova i polivalentnih logika, ostao - celovit
i gotovo nepromenjen - jedini logicki sistem. Ovu ,apsolutnu potpunost i zavr8enost" Kant je smatrao da moze
objasniti jedino time sto je aristotelovska logika, toboze,
cisto formalna nauka koja sistematski izlaZe samo ,formalna pravila celokupnog misljenja". Svoju strogu naucnost logika, po Kantu, zahvaljuje tome sto je ona u pravu
i cak je obavezna ,da apstrahuje od svih predmeta, te u
njoj, dakle, razum nema ni s cim drugim posla do sa samim
sobom i sa svojom formom" 4
U vezi s ovakvim, tj. formalistickim, shvatanjem logike uopste, postavlja se pitanje: je 1i formalisticko tumacenje Aristotelove logike pravilno? Da je ono pogresno,
dokazali su vee i stariji logicari kao sto su A. Trendelenburg, F. Iberveg, H. Majer i drugi, koji sus pravom ukazali
na cinjenicu da Aristotel nije potpuno odvajao logicke
forme od odredaba bica, da je logiku zasnivao na ontologiji
i psihologiji, isto onako kao sto je to u novije vreme jos
uvek cinio metafizicar Kr. Volf. U vezi s ovim je prevodilac
Aristotela i komentator njegovih spisa E. Rolfes tacno primetio da formalistickoj interpretaciji Aristotelove logike
stvarno protivreci cela Druga a_na_liti!w u kojoj . ,Aristotel
najtesnje povezuje logicke10riiie sa saddajem i bicem.kao
)redmetum saznanJa~ -p-6Se0no .sa uzroenoscu kao realnim
razlogom logickog dokaza.

s Aristotel, Organon, VI, 34, str. 648.


Kant, Kritika cistog uma, Predgovor drugom izdanju, ,Kultura", Beograd 1958.
4

IX

Ali ovo, kao i cinjenica da je Aristotel, makar i ne apsolutno, identifikovao logicke zakone sa zakonima bica, kao
i kategorijalne pojmove sa osnovnim odredbama bica, ne
sme nas ni u kom slucaju odvesti u drugu, isto tako neosnovanu, ontologisticku interpretaciju Aristotelove logike.
Ovakvoj interpretaciji, koju zastupaju nekriticki materijalisti, protivreci prosta cinjenica da ne samo Aristotelova
nego i svaka druga logika, kao teorija oblika misljenja, jeste
formalna. Aristotelova Prva analitika u stvari i u osnovi
predstavlja takvu formalno logicku teoriju u najopstijem
smislu reci. Ovo, medutim, nikako ne znaci da je Aristotelova logika i formalisticka, tj. da se u njoj logicke forme
shvataju i proucavaju nezavisno od predmeta i sadrzaja
misljenja. J. Lukasjevic s pravom tvrdi da ,Aristotel i njegovi sledbenici peripatetici nisu bili formalisti", da su
,formalna i formalisticka logika dve razlicite stvari" i da
,Aristotelova logika jeste _fp_rmalna ali nije formalisticka,
aol(]elogt'kasToika i formalna i formalisticka" 5
--Medlluriliii-pro-sto 1 gen.eralno tvrdenje, da je- Aristotelova logika formalna, ne moze se smatrati tacnim, jer,
prvo, Aristotelova logika je predmetno-sadrzajna, drugo,
nisu podjednako formalna sva ucenja te logike, na primer
teorija silogizma, iz Prve analitike, s jedne strane, i ucenje
o kategorijama i teorijama dokazivanja, s druge strane.
Neophodno je ukazati jos- na jedno, ne samo starije
nego i najnovije, jednostrano shvatanje Aristotelove logike:
to je logicko-jezicko i logicko-sintakticko tumacenje i
shvatanje Aristotelove logike.
Cinjenica je da je Aristotel istra.Zivanje cak i, u osnovi
ontoloskih, formi, konkretno kategorija, kao i njihovo
definisanje i sistematizaciju, vrsio analizirajuCi savremeni
mu grcki jezik. Jos u mnogo vecoj meri ovo je slucaj sa
analizom i definisanjem stava, suda i zakljucka. Medutim,
teza J. M. Bohenskog da su Aristotel, stoici i sholastici
,nastojali da shvate zivi svakodnevni jezik u njegovoj

sintaktickoj strukturi" 8, nikako jos ne sme znaciti da Aristotelova logika u osnovi predstavlj a formalisticku logicku
sintaksu u modemom smislu reci. Jos manje bismo bili u
pravu da Aristotelovu logiku u celini okarakterisemo kao
,logiku jezika", kao sto to cini na primer J. B. Rifert
koji Aristotelovu logiku shvata upravo kao ,logiku jezika
(Sprachlogik)" 7 Isto je tako pogresno Aristotelovu logiku
identifikovati sa ,aristotelovskim jezikom" odnosno sa
,aristotelovskom strukturom jezika"' kao sto to cine opsti
semanticari A. Koriibski, S. J. Hajakava i dr.
Sam J. B. Rifert, koji Aristotelovu logiku smatra za
logiku jezika, sasvim tacno tvrdi da su bitne karakteristike
Aristotelove logicke teorije ove dve: ,metodoloska strana
deduktivnog izvodenja dokaza i metafizicko izjednacavanje
logickih relacija sa stvamim relacijama zamisljenih stanja
stvari". Ovakvo Aristotelovo shvatanje, konstatuje Rifert,
slaze se sa celim metafizicko-racionalistickim pravcem
njegove filozofije" 8
Ako ovo uzmemo u obzir, kao i cinjenicu da je _Aristotelova logika zasnovana na njegovoj ontologiji. odno~!!9
inetafizici,. onda nam postaje jasna neosnovanost shvatanja
njegove logike kao ,_logike jezika".
Ali, ako Aristotelova logika nije u osnovi i u celini
ni cisto formalna logika, niti je ontoloska logika bica niti
je to logika jezika, onda se s pravom moze postaviti pitanje: k~~ya je to 1ogika po njenoj osno~oj koncepciji?
Pravilan odgovor na ovo pitanje mozemo dobiti na osnovu
sledecih cinjenica:
t/1) Kod Aristotela se medusobno preplicu i identifikuju
znaeenja ovih gnoseoloskih i ontoloskih termina i izraza:
,izrecen o" (xaTTJYOQEi:oitm), ,biti istinit" (af..T]itEuEoitm),
,biti U obimU odredenog pojma" (EV OAOlTLVL EtVm), ,biti"
(dvat)8
8

.SI. AyKacesm, ApucroTeneecJCaSl CU.Il.llOZUCTUJCa. llepeBOA H. H. CnDKKHHa H A. n. Cy66onrna. H3A. HHOCTp. AliT.
MocKBa 1959, CTP. 53 H 51.
5

J. M. Bochenski, Formale Logik, loc. cit., p. 56.


J. B. Rieffert, Logik, loc. cit., p. 16-23.
s Rieffert, loc. cit., p. 22.
u H. Maier, Die Syllogistik des Aristoteles, Band II, S. 179.
7

XI

2) Cinjenica je da je Aristotel u svojim logickim spi- .~


sima vrsio logicku analizu jezika, da je otkrio osnovne
forme samog misljenja, odnosno saznanja, da je misljenje
u osnovi shvatio kao odra.Zavanje odredaba samih stvari
i da su, po njemu, zakoni misljenja identicni, i1i bar neposredno zasnovani na zakonima samog bica.
3) Aristotelova logika je integralni prvobitni sistem
elementame logike.
f\ristotelova lagika aije Hi samo Jogika bita.nitLsamo
logika mjsljenja, a najmanje je samo, i1i bar u osnovi,
logika jezika. Ona--Je sve to ujedno u odredenoj meri i
steptmu: po svom metoo.skom pristupu A}jjp~alagika
je liig_iCkO-sin:Jt~J!,t!c~, pq svo_11t__~drzajl,l_to je logika misl]en]a, pre svega njegovih formi i zakona, a po svojoj osnovi
to 7eomoloski zasnovana logika. ~atak logike, po Ari!ttotelu, j~J?l.Q~kroz analizu jezika izvrsiti analizu nnslfenfa
~bjekfivne stvanw_sti. U ovom smislu tacna je
"inova ostavK:a da se kod Aristotela svuda objektivna
logi.ka :rn~sa sa . ___ .. tVriom, ali taka da je svuda vidna
objektivna logikano.
l'tema tome, pogresno je, sa stanovista kasnije i danas
razvijenih shvatanja logike, pokusavati okarakterisati Aristotelovu logiku u smislu bilo kojeg od tih novih shvatanja
logike. I~Q!!a o Aristo~_l~y:<?j . . lC>&~_.i~--~loiena...upravo
~oll!Pl~}csna.. 'I o Je kofiKo mana toliko i vrlina ove logike,
jer je, tom svestranoscu i celovitoscu razmatranja logicke
problematike, otac logike postedeo svoju logiku raznih
metodoloskih i teorijskih jednostranosti, tih toliko cestih
mana (a i vrlina!) savremenih posebnih logickih sistema.

3. Osnovna logicka ucenja i teorije


Na ovom mestu nije neophodno, a ni moguce, izloziti
sva Aristotelova logicka ucenja; njih ce citalac naci u
samom Aristotelovom delu - u Organonu. Mi cemo ovde,
medutim, pokusati da uka.Zemo na neke osnovne probleme,
10

CTp.

XII

resenja i teskoce Aristotelovih logickih ucenja. Pri tom


cemo poCi onim redom kojim su izlozena ta ucenja u samom Organonu.
a) Ucenje o kategorijama

QQrvom delu Organona1 :w!_:!!~enjl! 0 k_at.egorij{lma,


Aristotel izla.Ze svoje ucenje a asnovnim odredhamaJD.iS1jenja i bica. Jlrllaz problemu je jezicko-logiCki. Aristotel
na]pre defiriiSe homonime, sinonime i paronime, zatim definise pojam predika1a i predikacije i, najzad, podrobno
raspravlja o svakoj od deset osnovnih logicko-ontoloskih
kategorija. Te kategorije su: 1) supstancija i1i sustina,
2) kvantitet, 3) kvalitet, 4) relacija, 5) mesto, 6) vreme,
7) polozaj, 8) posedovanje, 9) delanje i 10) trpljenje.
Aristotelovoj tablici kategorija maze se, i mora, uciniti
citav niz prigovora- na primer, da S.ll kategorije odabrane
l~1s! ~-ID:~!!~~ki,_ga ne_dQ_8~1J-~akve .OSUQVU~ _k!!t_ego~ KaQ l>1Q .~Q .,IPI!t~rija"~ ,sadrzaJ", "fonna" 1 ,kretanje". Ali 1\Ji..MQ!~l!-~~J!Qtako mora priznati da je dao
!YL.S!~~-I?!l!_ka!.~gorija,.da je duboko proanalizirao svaku od
navedenih kategorija, narocito s obzirom na njihovu predikabilnost i relacije suprotnosti i protivrecnosti. Ipak
treba istaci da upravo ovaj metodski postupak predstavlja
posmatranje svih kategorijalnih odredaba kroz shemu
apofantickog suda S jeste P, ciju predmetnu osnovu cini
relacija: supstancija - akcidencija.
Posebnu pa.Znju zaslufuje Aristotelovo shvatanje i
definicija prvih supstancija. Aristotel tvrdi za prve supstancije da je ,neospomo i istinito da one oznacavaju jedno
odredeno bice, jer je oznacena stvar individuum i brojno
jedno" 11 Shvatanje supstancija kao identicnih, jednih,
predstavlja neposrednu primenu pojma proste identicnosti
koju je Aristotel shvatio kao osnovnu odredbu bica, jer
- po njemu- ,,sustiaa biea.Jeste.=ied1J:pt", ,a sve sto
jeste ili je jedno ili mnostvo, a mnostvo se opet sastoji od

AeHHH, f/JUI!ocoifJc~eue rerpaou, MocKBa, OfH3, 1947,

304.

u Organon I, 5. str. 12.

XIII

jednih'm. Za supstanciju Aristotel, dalje, tvrdi da ,ona


niti je u subjektu niti je atribut nekog subjekta" 13
Ovakvo shvatanje prvih supstancija sadrzi izvesne
neresljive teskoce, od kojih su glavne sledece:
1) Aristotel navodi kao primere prvih supstancija
konkretna realna individualna bica: ,ovaj covek", ,ovaj
konj". Kao prve i prave supstancije ova bica su, svako za
sebe, kvalitativno i numericki ,jedno". Medutim, s druge
strane, po Aristotelu, pravo ,jedno" jeste samo ,cista
forma" koja je, kao identicno jedno, potpuno liSena materije. Aristotel ovo direktno tvrdi kad kaZe da su ,apsolutne
jednosti sva bica koja nemaju materije" i da ,ono sto
uopste nema materije, to je sve kao takvo i u pravom
smislu jedno" 14
Izlazi, dakle, da su ,ovaj konj" i ,ovaj covek" supstancije iskljucivo po svojoj nematerijalnoj formi. Ova
tvrdnja se, doduse, slaZe s Aristotelovim shvatanjem materije kao amorfnog entiteta ciste mogucnosti bica. Ali ovo
u isti mah ispoljava svu metafizicnost i idealizam Aristotelovog shvatanja kategorije prve supstancije. Tu kategoriju
Aristotel je nesumnjivo shvatio po modelu elejske apstraktne identicnosti.
2) Na drugu osnovnu teskocu u shvatanju supstancije
naisao je sam Aristotel kada je raspravljao o pitanju: da li
je sta suprotno supstancijama i da li supstancije primaju
suprotnost? Aristatel qokazuj~_<ili_supstancijam._!:l nij(! J;rista
s\lr_rgtl_l(), _~li_ da ~!l~t@cij~-- ~Pri1llatl1-.:_s_~!:0iu~st!cc. _Aristotel to objasnjava time sto, veli, ,supstq1]_q_iJ.ti}!1:_0gu primiti
S~-prameru:_ $._f!:.f11.fL seoe'~~~. _Mora se postaviti
logicno pitanje: kako je ovo uopste moguce ako je svaka
prva supstancija apsolutno identicno jedno? Aristotel 'ovo
ne objasnjava, niti je to - sa stanovista logike proste
identicnosti - uopste moguce objasniti. Aristotel prosto
12 Met., I, 2, 1054 a 10 i Met., B, 4, 1001 b 5.
1s Organon, 1, 5, str. 10.
14 Met., H, 6, 1045 b 25 i Met., Z, 8, 1034 a 5.
1s Organon, I, 5, str. 13.

XIV

tvrdi: ,To je, naime, svojstveno supstanciji sto ona, iako


ostaje identicna i po broju jedna, prima kontrame suprotnosti na osnovu njene sopstvene promene. 16
Aristotel navodi konkretan primer promene prve
supstancije, na primer: ,ovaj covek sedi" - ,ovaj covek
stoji''. Ali prava promena nesumnjivo protivreci jednosti,
odnosno prostoj identicnosti bica: ono sto je i ako je prosto
jedno, to, ako se promeni, ne moze ostati to isto jedno,
u smislu apsolutne jednosti, kako je Aristotel shvatio kategoriju supstancije. Do pojma kompleksnog i razvojnog,
dijalektickog identiteta Aristotel nije dosao, kao, uostalom,
ni vecina logicara danas.
Aristotelovo shvatanje supstancije predstavlja osnovnu
ontolosku tacku njegove logike, tacku koja je opravdano
kritikovana i koja je stvamo prevazidena u savremenom
naucnom saznanju stvamih predmeta i pojava koje se sve
pokazuju kao, vise ili manje, kompleksne i razvojne.
Ali ako je Aristotelovo shvatanje identicnosti i prvih
supstancija elementamo logicko i metafizicko, njegovo
raspravljanje znacenja kategorijalnih pojmova je u mnogo
cemu dijalekticko. Aristotel, naime, svuda u odredbi kategorija raspravlja problem suprotnosti, a narocito u 10.
glavi spisa 0 kategorijama, u kojoj izlaZe svoje ucenje o
cetvorostrukosti relacije suprotnosti: 1) suprotnost relativnih
pojmova, na primer: ,dvostruko i polovina", ,gospodar
i rob", ,manje- vece" itd.; 2) suprotnost posedovanja i
lisenosti, na primer: ,vid i slepilo"; 3) kontrerna suprotnost, npr. zlo prema dobru; 4) kontradiktorna suprotnost,
afirmacije i negacije, na primer: ,on sedi"- ,on ne sedi".
I Aristotelovo ucenje o kretanju saddi izvesna dijalekticka shvatanja, sto se vidi vee i iz njegova razlikovanja
~est vrsta kretanja, koje on shvata ne samo kao prelaz mogucnosti u stvamost nego i kao bilo koje prelazenje jednog
u drugo i kao aktivnost. Ali njegovo shvatanje kretanja
saddi i metafizicke momente: tako je on u shvatanju naucnog saznanja uglavnom insistirao na dokazivanju apsolutnih vecitih zakljucaka, odnosno dokaza.
1s Organon, I, 5, str. 14.

XV

2. Teorija znacenja, shvatanje istine i modaliteta

Elemente Aristotelove teorije znacenja nalazimo i u


spisu 0 kategorijama, kao i u drugim spisima gde se odreduju znacenja kategorijalnih i drugih termina. Medutim,
razvijenu teoriju znacenja nalazimo u spisu 0 tumacenju,
u kome Aristotel odreduje znacenja reei, prostih i slozenih
imenica, glagola, kao i prostih, slozenih, kontrarnih i kontradiktornih reeenica, stvarnog i prividnog jedinstva recenica i samog govora.
Aristotelova teorija znacenja je realisticka, jer se po njemu - termini, reci, jezicki izrazi i reeenice, ukljucujuci i afirmaciju i negaciju, kao i iskaze 0 buducnosti,
odnose na realne stvari iii na mogucnost realnih stvari.
Tvrdenje je iskaz kojim se nesto neeem pridaje, a odricanje
iskaz kojim se nesto necem odrice. Tvrdenje i odricanje se
u prvom redu odnose na stvari, tj. na stvarno postojece i
nepostojece, ali ,moguce je odricati sve sto je neko govorio
i tvrditi sve sto je neko odricao" 17
Same, nepovezane reci, odnosno sami pojmovi, nisu
niti istinite niti Iaine iako mogu imati neko znacenje; na
primer: ,jarac-jelen" znaci nesto, ali to nije ni istinito ni
Iaino. Tek je sud: ,ne postoji jarac-jelen" istinit, dok je
odgovarajuci afirmativan sud ovde lafan.
Aristotel definise stav, odnosno sud kao ,govor kojim
se potvrduje iii odrice nesto o necem" 18 Stav se sastoji
od imena (ovof.La) i glagola (gijf.La), tj. od subjekta kao
pojma stvari o kojoj se govori (S) i od predikata (P),
tj. pojma koji se pridaje iii odrice subjektu, kako je ove
oznacio Boecijus. U osnovi ovakve, predikativne, strukture
stava, odnosno suda, po shemi ,S je P", krije se metafizicko shvatanje bica kao supstancija koje imaju odredene
akcidencije. Po Aristotelu, sud je shvatanje te ontoloske
strukture.
Razlika izmedu suda (&n:o<pav<ns) i stava iii uopste
premise (rq;,>O't(l(1LS) u tome je sto je s-gd stav koji je nuzno
17

1l'.
':

istinit ill lazan, sto kod stava, kao i kod naredbe iii molbe,
ne mora biti slucaj.
Istinito tvrttenje je ono kojim se tvrdi da jednoj stvari
.pripi:ulii onQ #oiai pripada". ..
---Laina-i~ _Q!\O tvr(/enje kojim se tvrdi da stvari pri~!!!!!!z__g!l:.o.lto nioLne pripada".,
Istini19_j~ __
Q_r,.Q_ odrk<mie ~ojinl se o stvari izkazuje
cJa
pdpa,da...ona sta joj_n.c_p_r!Pada".
Lazno odricanje je OI):~_ !_oj!J.t.l s_e_9 sty~ri.iskazuje da
0no s.!Q.JQJJJJ~.P.TlPatifl nioLI!1:P(Jcl_Cl_" 18 ~
4
Kraca definicija istine i lafe glasi: ,Reci da postojece
ne postoii iii da nepostojece_EQJ.oii=:-jestelat.a.recL4<! po:._.
stojece postojlT da nijiosiO;eee ne postoji -je,~t~ _iti~a. " 20 ..
- Prema tome, isPna i laf su, po Arismtell.h odlike govora
i mislj~J!j'l~ ali~ imaju onto~o8kl,L~JlOVll. U.P.Q~~i~':lju
ilinepostojanju stvan odrederiih osobin~_Aristotel duektrio ..
OYQ.. mdid~Qa .,posto]a~je -iii nepostojanje cini
su4enje is_tinitim iii laznim" 6 .o.tpunija AristoM.Qtll__Q~ij-
Jlicija is~e i ~i glasi "Tstio~~~j~--~~ai kg t:azdvojen~
stavlja kao razdvojeno, a wQjeno k~c;>_ -~_pojeJ.l0 1 . a u zablu~:h
je onaj cije m.nenje je s_yprot@_~!.Y..8:.t:n..9~ . stanju stvari" 22
Zanimljivo je Aristotelovo resenje pitanja o postojariju
nebiea" iii~niceg", pitanja kojim su se bavili i savremeni
~carl Od aJnonga do Rasela. Aristotelovo resen"e ovo
pitanja glasi: ,Ali nije istina za ne 1 e reel a postoji zato
ito ie objekt nii'SijeUTa;-~9-:-~ifr.ituH se. ~il~~~- riiisljenje da
ono postoji ..nego..Jia...ne....po_stoji".13 Aristotel, kao sto se
vidi, jedino egzistenciju objektivnog bica smatra za postojanje, dok se ,biti objekt misljenja" ne mora poklapati s
objektivnim postojanjem.
Resavajuci problematiku nuznosti i slucajnosti Aristotel je zapao u mnoge teskoce upravo zato sto je tu pro-

jor:ne

Organon,
t0 Met., IV,
11 Organon,
2! Met., IX,
u Organon,

Organon, II, 6, str. 57.

ts Organon, II, 6, str. 57.

XVI

II, 6, str. 57.


1011 b 26.
I, 5, str. 14.
10, 1051 b.
II, 11, str. 70.

XVII

blematiku nastojao da resi sa stanovista svoje dvovrednosne


logike zasnovane na ontologiji kontra~i~cije postojanja i
nepostojanja. Ovo se mora konstatovatl 1 o?da ~ko se ne
bismo sloziii s tezom J. Lukaevi~a - da J~ ~nstotelov~
modalna logika gotovo nemoguca zbog nJemh man.a.Jprotivreenosti.
'
-=--Posebnu pafnju zasluzuje Aristotelovo raspravljanje
problema protivrecnih iskaza o .budu~nosti, kon~ret~~
iskaza: sutra ce biti pomorska b1tka" 1 "sutra nece b1tl
pomorska bitka'> Ovaj prob.l~m ~a.o i ~.~s~otelovo ~~se~j~
opsirno i temelJno su anallZlrah 1 knt1ck1 procenJ1~~h .!
takvi znacajni savremeni logicari kao sto su J. LukasJeV1C
i A. N. Prajor.
Kakvo je, dakle, Aristotelovo resenje o kome se toliko
diskutuje? Svojom bivalentnom logikom, koja zna samo za
apsolutno postojanje i apsolutno nepostojanje, . Aristotel
~bio prinude_n da proo;;w ~rmaciju yo~tojanjii::"~~
'za nuznu. kao 1 prostu negaclJu. ne~!~L~I;\!..9__!1;_10 }. ~~dl .
k~ kaze: , J er ako je svaka afumaciJa 1h negacua Ist1111ta
iii lafna, onda_istotatw, njjinim ~aka stvar poStOjLili .lle postoji. " 24 Ovaj princip vazi, po Aristoteiovom
misljenju, za svaku afirmaciju i za svaku negaciju, pa on,
prema tome, mora vaZiti i za iskaze o buducnosti, sto
znaci: jedan od kontradiktornih iskaza o buducem doga<1aju takode bi morao nurno biti istinit. Medutim, Aristotel
odbacuje ovakvu apsolutizaciju nuznosti, jer stvarno danas
nije nu7no dace sutra biti pomorska bitka. Nasuprot ovakvoj nuznosti Aristotel istice realnost postojanja slucajnosti
kao slobode opredeljivanja u sadasnjosti o buducnosti. "Kad
bi sve bilo apsolutno nuzno", primecuje Aristotel, "onda
bi bilo bespredmetno svako nase razmisljanje da li da
ucinimo iii ne ucinimo neki postupak".
SmatrajuCi buduce dogadaje za potencijalnu realnost,
Aristotel resava problem istinitosti kontradiktornih iskaza
0 buducnosti na taj nacin sto tvrdi da danas nije nuzno
istinit iskaz: "sutra ce biti pomorska bitka" niti njemu
24

XVIII

tontradiktoran iskaz: "sutra nece biti pomorska bitka"'


nego je .,nuzno da ona sutra bude ili ne bude" 25
Ovo resenje je utoliko tacno, sa stanovista dvovalentne
Iogike, ukoliko se slafe sa osnovnim principom istinitosti
dvovalentne logike da . .s-.Q.mo jedno moze biti istina. Medutim, ovakvom resenju se mora prigovonh sledere:-1)-Aristotel uopste ne resava niti postavlja realisticki problem
vrednosti iskaza o buducnosti, s obzirom na stvarne uslove
mogucnosti buduceg dogadaja; kruto se ddeci dvovr~d
nosne sheme on nastoji da resi pitanje proste istine iskaza
o buducnosti; 2) svojim tvrdenjem da je danas istina "da
biti iii da nece biti buduci dogadaj", Aristotel uopste ne
re8ava problem koji je sebi postavio, tj. problem istinitosti
jednog iskaza o buducnosti. U cemu se sastoji pravo resenje - videcemo u daljem izlaganju.
U Aristotelovom l!~.:!~}E~ali~e~_ ~asl~!!iq_pa.Znj.u
i njegove teefije o suprotnostJ modalnib_.isk~l!:

ee

'

"Moguce je" - "Nije moguce". (


"Slucajno je" - "Nije slucajno".
"Istina je" - "Nije istina".
Aristotel isto tako prvi sistematski izlaZe modalne
iskaze u cetiri grope od cetiri modalna iskaza pocev od
iskaza: 1) Moguce je da to postoji. 2) Slucajno je da to
postoji. 3) Nije nemoguce da to postoji. 4) Nije nu7no
da to postoji. J\!is!_otel smatra da iz rvo iskaza slede
Q.tala tri modalna iskaza, s
re stav ja odredeni sistem
_modalne lo~tke.
U nemogucnosti da ovde kriticki ocenjujemo Aristotelovu modalnu logiku, istaknimo samo to da ova logika
zaista sadrzi mnoge teskoce, od kojih su osnovne neodre<1enost realnih i opstih modaliteta nu7nosti i slucajnosti
i formalisticko tretiranje navedenih suprotnih modalnih
iskaza. Najzad, treba istaci cinjenicu da Aristotelova
mcidalna logika i njeni principi jos uvek nisu ni dovoljno
ni sistematski prouceni.

Organon, II, 9, str. 61.

25

Organon, II, 9, str. 63.

XIX

3. Aristotelovo otkrice silogizma i njegov logicki sistem


Sam Aristotel smatra svoje ucenje o silogizmu za
naucno otkrice, i ono zaista predstavlja veliko logicko
otkrice. Odmah treba istaci i to da je Aristotel ne samo
otkrio logicku formu silogizma nego i da je, otkrivsi
osnovne principe, figure i moduse silogistickog zakljucivanja, sistematski obradio problematiku silogizma i u osnovi
izgradwsistem elementarne deduktivne silogisticke logike.
Moze izgledati cudnovato da je tek Jan Lukasjevic,
nasuprot mnogim komentatorima koji nisu razlikovali
Aristotelovu logiku od tradicionalne klasicne elementarne
logike, pokazao koji je pravi Aristotelov silogizam i koji
je sistem te logike. U ,.4..glavi Aristotelove Prve analitike,
u kojoj se izlaze ucenje o silogizmu, zaista nailazuno orginalni Aristotelov silogizam oblika:
,Ako se A iskazuje o svakom B
i B se iskazuje o svakom C,
onda se A iskazuje o svakom C. " 26
Sustina Aristotelova otkrica sastoji se u otkricu_silo-:
giticke forme za~lj~iviii]a u korn~ se iz dva data stava,
takozvanih premis.a u kojima je odreden medusobni odnos
izmeau tri pojma, izvodi treci stav - ;.a.kJil!c.fl_Tf. Logicku
sustinu samog silogizma cini nalafenje veze izmedu dva
takozvana krajnja termina - u navedenoj formi to su
termini A i C - posredstvom datosti veze izmedu nizeg
termina A i termina B i izmedu termina B i viseg termina C.
Termin posredstvom koga se ostvaruje ova veza i izvodi
zakljucalC jeste termin B. To je srednji termin. Aristotelovo
otkrice strukture silogizma u osnovi se sastoji u otkricu
logicke funkcije srednjeg termina u toj strukturi. Sam Aristotel definise ulogu srednjeg termina, te logicke alke, silogizma stavom: ,Srednjim <terminom> nazivom <onaj>
koji se sam sadrzi u jednom, dok se u isto vreme u njemu
sadrzi jedan drugi, te je on po polozaju srednji. !7 Posebno

treba istaci da .srednji termin - po Aristotelovoj ontoloskoj osnovi logike - odgovara realnom uzJgku ili ra~logu,
tj. on je zamisao tog uzroka l1i razloga.
.
~totel tvrdi da ,savdeni silogizam" postoji ondan
kada se tri termina silogizma medu sobom tako odnose da
se donji termin sadrzi u srednjem kao celini, dok se srednj'
termin sadrfi u gornjem terminu kao celini. 28 Ovakav je
samo prvi modus prve silogisticke figure, od sholastika
oznacen imenom Barbara. Pored njega Aristotel smatra i
drugi modus prve figure, tj. modus Celarent, savrsenim.
Osnovni opsti princip silogistickog zakljucivanja nalazimo u spisu 0 kategorijama. Njegova formulacija glasi:
Ako se nesto
zz.:..:
.... --.- kao
-... -.predikat izrice o subjektu, onda se sve
onostosekazlije 0 predikatu kazu]e i 0 SUb]ektu. " 29 Aristotel na:vocit-i\lruge formulacije osnovnog prindpa, ili
aksiome silogizma, koje su adekvatnije subsumpcionoj teoriji
suda, ali za nas ovde to nije bitno. Isto tako, nema svrhe
izlagati posebne teorije Aristotelovog ucenja o silogizmu:
otkrice tri silogisticke figure, prema polozaju srednjeg
termina u premisama, zatim otkrice modusa ovih figura,
kao i modusa cetvrte figure koju Aristotel nije uzimao u
obzir. Bitnije su druge odlike Aristotelovog ucenja o silogistiCkom deduktivnom zakljucivanju. Te odlike su ove:
J 1) Aristotel, prema vrsti premisa, razlikuje: kategoric~, asertoricni i moguci silogizam.
II 2) Aristotel svuda upotrebljava cetiri osnovne poznate
vrste stavova: A - univerzalno afirmativni, E - univerzalno negativni, I - partikularno afirmativni i 0 - partikularno negativni stav ili sud. S obzirom na ovo, Luka8jevic s pravom moze reci da je ,Aristotelova logika ,teorija odnosa A, E, I i 0 u sferi opstih termina" 30
3) U potpunom skladu sa svojim shvatanjem supstancije, kao nepredikabilnog, individualnog, jednog bica,
Aristotel nacelno ne uzima u obzir individualne termine u
svojoj silogistici. Drugi razlog sto on ne uzima u obzir
>

28

XX

20

AYKaceBWI, H. H. M., cTp. 36.

27

Organon, III, Anal., 4, str. 91.

29
30

---------------------

--

o~

Organon, III Anal., 4, str. 90.


Organon, I, 3, str. 7.
AYKaceBWI, Joe. cit. p. 50.

XXI
,...,.

individualne termine, sem u primerima pogresnih silogizama, krije se u tome sto je osnovni logicko-metodoloski
cilj Aristotelov - osiguranje naucnog, sto kod njega znaci
potpuno izvesnog i neoborivog saznanja, kakvo maze biti
jedino opste i nuzno saznanje.
4) Cinjenicu da Aristotel, mesto konkretnih termina,
u silogizmu upotrebljava simbole slova, na primer: A, B
i C iii P, SiR, Lukasjevic smatra za izvanredno znacajno
Aristotelovo otkrice, koje dosadasnji komentatori nisu
primetili samo stoga sto su bili losi matematicari, jer matematicari znaju da je uvodenje promenljivih (varijabila) za
matematiku znacilo novu epohu u njenom razvitkuY
5) Karakteristicno je da je Aristotel - iako je njegova
logika, kao sto smo videli, logika termina, odnosno pojmova
- ipak znao i za neke zakone logike stavova, na primer za
~akofJ kontr.SJ.;ozici: koji Arist'?tel izraZava sta.vom: ,~M ~
~e:dve <poJa_e> t_ko odilose ]edna pr!IDJ.a_drugojda, ako
j~__Le~J?~,_gnda je nuino.-Ldruga_,__Q_Ilda___ ako ne.ma dnJge,
n~~ ~ p.ry~'. 32 Mada ontoloski shvacen avo je zakon
kontrapozicije logike stavova koji se izrazava formulama:
p => q
q => ""'p iii Cpq CNqNp.
Aka se na kraju ovog veoma saZetog izlaganja osnova
Aristotelove silogistike zapitamo koji aksiomski sistem se
krije u osnovi Aristotelove silogistike, onda moramo reci
sledece:
1) Aristotelova logika jeste elementarna dvovalentna
logika proste identicnosti, neprotivrecnosti i iskljucenja
treceg. To je logika u kojoj postoje samo dve proste saznajne vrednosti: ,istinito" i ,lazno".
\J2) Jan Lukasjevic je rekonstruisao aksiomski sistem
cele Aristotelove logike i silogistike. Aksiomski sistem
Aristotelove logike bio bi ovaj:

=""'

I. Definicije:
1. Eab = Nlab, tj. stav ,Nijedno a nije b" ekvivalentan
je stavu ,Pogrdno je da poneko a jeste b".
" AyKaceBWI, Joe. cit. p. 42.
32
Ayi<aceBWI, Joe. cit. p. 93-94.

2. Oab = NAab, tj. ,Poneko a nije b" ekvivalentno .


je ,Pogresno je da sve a je~te b".* ~vo. su jedini ?d .r:arov~
poznatih odnosa sudova A 1 0, kao 1 E 1 I po protlvrecnostl.

II. Aksiome:
1. Aaa, tj. ,a je prisutno svakom a", ,Aksiom potpune identicnosti".
2. Iaa, ,a je prisutno ponekom a", ,,Aksiom delimicne identicnosti".
3. CKAbcAabAac, tj. ,Ako je b prisutno svakom cia
prisutno svakom b, onda je a prisutno svakom c". Ovako je
sam Aristotel formulisao prvi modus prve figure, doduse
upotrebljavajuci kao varijabile termine A, B i C.
4. CKA bclbalac, sto znaci ,Ako je b prisutno svakom
c i b prisutno ponekom a, onda je i poneko a prisutno
ponekom c".
Ova je drugi modus trece silogisticke figure Datisi.
Gornjim definicijama i aksiomama Lukasjevic dodaje
jos dve aksiome odbacivanja, dva pravila (a) zamene i (b)
odvajanja moguCih silogistickih oblika, kao i dva pravila
(c) pravilo odvajanja i (d) pravilo odbacivanja zamenom
nemoguCih silogistickih oblika. 33
Mada ova aksiomatizacija zadovoljava Aristotelovu
silogistiku, tj. njeni stavovi su dedukcijom izvodljivi iz
gornjih definicija, pravila i aksioma, ipak treba reci da
se i ovaj aksiomski sistem maze kritikovati, kako s obzirom
na definicije taka i, narocito, u pogledu aksioma identiteta,
sto ovde ne maze biti predmet istraZivanja.
4. Ucenja o naucnoj metodi misljenja, o naucnom i o ne.:::
naucnim dokazivanjima
Svoje ucenje o naucnom dokazivanju Aristotel izlaZe
u Drugoj analitici, koja predstavlja vrhunac njegove logike,
jer u njoj treba da je ostvaren osnovni cilj svih njegovih

* A, E, I i 0 su osnovni funktori Aristotelove logike, dok su


a, b i c promenljive termina.
33 AyKaCeBRq, Joe. cit. p. 90, 148 i 154.
XXIII

logickih istrazivanja, a to je: otkrice naucne metode saznanja, tj. neospomog, ne samo sigurnog nego i neoborivog
saznanja. Nauku, naucno saznanje i naucnu teoriju Aristotel identifikuje upravo po jedinstvenosti metode naucnog
saznanja.
Ovakvo, naucno, saznanje Aristotel suprotstavlja prividnom i lafnom sofistickom ili uopste pogresnom saznanju.
~snovne odlike naucnog saznanja su: apsolutnost, nuznost
1 opstost. Pravo naucno saznanje je, smatra Aristotel, jedino apsolutno, tj. nuino i opste saznanje, odnosno saznanje
na osnovu apsolutno istinitih premisa, odnosno na osnovu
pravih uzroka stvari. Aristotel naucno saznanje definise
na sledeCi nacin:
,Mislimo da nesto znamo na apsolutan nacin, a
ne sofisticki, akcidencijelan nacin, kad mislimo da
poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar, predmet postaje i kada znamo da je ovaj uzrok - uzrok stvari,
i da ne moze biti drukcije. "34
Svako saznanje mora se zasnivati na nekom prethodnom saznanju. Naucno saznanje se, medutim, odlikuje
time sto je na naucan nacin izvedeno iz istinitih uzroka.
Koji je to naucan nacin, naucni metod? Po Aristotelovom
dubokom uverenju, to je metod silogisticke dedukcije.
,Znati" - to je, po Aristotelu, isto sto i ,znati pomocu :
dokaza", sto je opet identicno sa ,znati pomocu naucnog .
silogizma". U tom smislu Aristotel, preliminamo, definise
naucno saznanje na ovaj nacin:
,Zasad kazemo da mi znamo pomocu dokaza.
Pod dokazom podrazumevam naucni silogizam. A
naucnim nazivam silogizam ako mi pomocu njega ako ga imamo - znamo." 35
Silogizmom postiZemo naucno saznanje, tj. silogizam je
naucan ako su njegove premise istinite i ako je silogizam
pravilno izveden, tako da je i njegov zakljucak istinit sud.
34

35

XXIV

Organon, II Anal., 2, str. 261.


Ibidem.

Ali ako se naucno saznanje svede na silogisticko zakljuCivanje, odnosno na dedukciju, onda se nuzno postavljaju ova dva osnovna metodoloska problema: 1) Moze li
se uvek i u resavanju svih problema naci odgovarajuci silogizam, narocito moze li se uvek i sigumo, kada god nam je
10 potrebno, naCi srednji termin odnosno pojam izmedu
druga dva pojma s kojima bi on cinio silogisticku strukturu? 2) Moze li se u trafenju premisa, odnosno uzro~a,
iCi in infinitum i1i nuzno postoje neke osnovne premise
nauroog saznanja?
Prvi problem Aristotel svodi na problem jednosti
mnostva ili na pitanje postojanja opstih odredaba stvari jer,
,.kad ne bi postojalo nista opste, ne bi bilo nista srednje, a,
prema tome, ne bi postojalo nikakvo dokazivanje" 38
Dakle, da bi moglo postojati naucno saznanje, mora
biti moguce silogisticko zakljucivanje, a uslov ovoga jeste
postojanje jednosti i1i identicnosti mnootva stvari. Zato je
osnovni opsti princip, upravo jedan od aksioma naucnog
saznanja, Aristotelov postulat da ,mora postojati jedno i
identieno u mnogom"31 Ovaj princip jeste aksioma, jer
aksiome su opsti principi i prve naucne istine. Isto tako,
aksiom silogistickog naucnog metoda predstavlja stav
neprotivrecnosti, koji sam Aristotel smatra za vrhovnu
aksiomu naucnog saznanja i koji on shvata i formulise na
razne nacine od kojih navodimo jednu ontolosko-gnoseolosku koncepciju i formulaciju: Jskljuceno je da ikoji covek smatra da jedno isto jeste aida nije" 38 Ista takva aksioma u Aristotelovoj logici je i stav iskljucenja treceg, koji
Aristotel istice u raznim svojim spisima, a narocito u Metafizid, i to u raznim formulacijama od kojih jedna glasi:
.Onaj ko o necem ndto iskazuje mora reci da to jeste ili
da nije, a otuda da je nesto istinito ili da je lazno. " 39 Smisao
sva tri osnovna elementamo logicka zakona misljenja jeste:
3e Organon, ll Anal., 11, str. 281.
37 Ibidem.
sa Met., G, 3, 1005 b 24.
a Met., G, 1011 b 27.

XXV

sve je u stvarnosti, kao i u istinitom misljenju, samo jedno,


dok je u mogucnosti jedno ili nejedno, a trece je iskljuceno.
. ~r.ema tome, mo~aj? pos~ojati i stvarno postoje prvi
p~nc~p~ ka? ~SI_lOVne 1Stme SVlh nauka, kao sto postoje i
pn_nc1~~ pojedmih nauka odnosno teorija, dok su u zabludi
om kOJ1 ,s~traju da takvi pri1_1cipi ne postoje i da je otud
net;noguca 1 ~a~a n.auk~: A!1, s druge strane, dokazuje
Anstotel, grese 1 om kOJ1 nnsle da se svi naucni stavovi
moraju i mogu dokazati, jer bi ovo takode znacilo negaciju
nauke, posto se dokazivanje ne moze produziti u
beskonacnost.
Ali, ako. se istinitost aksioma i naucnih principa ne
moze dokazati, onda se postavlja pitanje: otkud znamo za
njihovu istinitost i na cemu se ona zasniva?
. Aristotelo~o resenje ovog pitanja, tj. problema porekla
aks10ma, SaStOJ1 Se U tvrdenju da SU naucni principi prve i
'!eP<;JSY~dne premise, j~r- kate Aristotel- ,prvu premisu
1 pr!flc1p ~matram.za Jedno isto". Principi niti se mogu dokaz1.~a~1, Jer ~u ?lll ,neposredne istine<<, tj. ,stavovi koji ne
dob1t~lu sv_oJ~ ~esnost od d~gih stavova nego sami. od
sebe . PnnC1Ql su neposredm stavovi ne o nekim akci?encya_lnim, 1_1ebi~im! slucajnim, nego ~ sustinskim, opstim
1 nu~nzm atnbutima Jedne vrste stvari iii svih stvari. SaznanJ~ na osnovu ova~vih principa i pomocu silogizma su,
po Anstotelu, saznanJa samog bica i to su jedina naucna
saznanja {emo~~-tTJ).
. Medutim, pored naucnog saznanja i naucnog silog~ma, R_O~toje, I?o Aristotelu, jos i dijalekticko misljenje i
d1Jalekticki silogtzam, kao i eristicki i sofisticki silogizam.
Dijalekticko misljenje se, smatra Aristotel ne tice same
prirode stvari, niti polazi od istinitih principa ~iti se izvodi,
odnosno .~ok~je pomocu i.stinitih, tj. naucnih silogizama.
O~last ~~a_le~tic~e m~tode J.e .oblast verovatnog misljenja.
D1Jalekticki silogtzam Je onaJ sllogizam koji polazi od verovatnih premisa i kojim se moze doci jedino do verovatnih
zakljucaka. Ucenje o dijalektickom dokazivanju Aristotel
v

40

XXVI

Organon, Topika, I, 1, str. 371.

izlate veoma opsirno u petom delu Organona, u Topikama.


Sarna dijalektika je, istice Aristotel, korisna trostruko: prvo,
za v~zbanje miSljenja; dt:ugo, za razmen:ut>b.~atanJa; fltece,
zafilozofske nauk~. Ovo poslednje Aristotel smatra za
;;svostVeiiu i najvlastitiju dutnost dijalektike" ,41 jer nam
1Jale ti a moze o
m p
ih, posebnih
teorija, ukoliko su one samo verovatne. Ipak dijalektickom
misljenju, kao i induktivnom saznanju, kao saznanju opsteg
na osnovu pojedinacnog, Aristotel pridaje manju vrednost,
jer ove metode daju, samo vise iii manje, verovatna saznanja, koja po Aristotelovom kriterijumu nisu naucna.
Pod eristickim silogizmom Aristotel podrazumeva
diskusione silogizme. Ovi silogizmi samo izgledaju verovatni, ali to u stvari nisu .
Najzad, po Aristotelu, postoje i paralogizmi i sofizmi.
Sofizmi su prividni, latni silogisticki dokazi. Aristotel je
narocito obradio problematiku laznih dokaza na osnovu
dvosmislenosti termina, dakle, problematiku - kako bismo
danas rekli - semantickih paradoksija. To i jeste predmet
raspravljanja poslednjeg dela Organona, tj. spisa 0 sofistickim opovrgavanjima, ciji saddaj ovde ne mozemo izlagati,
mada danas i ovaj spis Aristotelov ponovo zaslufuje patnju
u vezi s problemom logickih i jezickih paradoksija uopste.
5. 0 nekim sporovima u tumacenju Aristotelove logike
i pojedinih njegovih teorija
Aristotelov Organon, kao i ostali spisi, od svog postanka pa do dana danasnjeg tumacen je na razne nacine ada
se nije moglo doCi do jedinstvenih gledista, bar u pogledu
nekih osnovnih ucenja. Razlozi tome su dvojaki: kako jezicko-semanticki tako i logicki, naime, nmogobrojni su ne
samo problemi autenticnih termina i izraza Aristotelovih
nego i pitanja osnovanosti njegovih logickih shvatanja.
Od osnovnih protivreenih iii bar suprotnih tumacenja
Aristotelovog Organona u celini vee smo ukazali na sukob
4t

Organon, Top., I, 2, str. 373.

XXVII

izmedu Kanta, s jedne strane, i A. Trendelenburga, Fr.


Ibervega i H. Majera, s druge strane. Zanimljivo je, medutim, da je ovaj relativno stari spor, koji se ranije smatrao
resenim na stetu Kantove formalisticke interpretacije Aristotela, danas ponovo oziveo, jer neki od najvecih savremenih logicara i znalaca Aristotela ponovo formalisticki
tumace neka njegova ucenja. Tako duboki poznavalac Aristotelove silogistike i tvorac prvog sistema trovalentne Iogike, J. Luka8jevic, ne samo sto <>Stro kritikuje nerazumevanje i pogresna shvatanja H. Majera, koji je takode
posebno proucavao Aristotelovu silogistiku, nego ponovo
formalisticki tumaci Aristotelov silogizam. Lukasjevic smatra da je i sopstveno Aristotelovo shvatanje srednjeg termina ,ocigledno pogresno"' narocito s obzirom na ontoIosku osnovu toga shvatanja. Nasuprot ovome Lukasjevic
dokazuje da je, na primer, sledeci silogizam ,Ako su sve vrane ptice,
a sva ziva bica vrane,
onda su sva Ziva bica vrane" - ,istinit silogizam".42 Ovo posebno stoga sto se, smatra Lukasjevic,
ne moze odrediti da li je srednji pojam , vrane" iii ,Ziva
bica", jer se ne zna koji je opstiji a koji je po obimu uzi
pojam, sa cim se ne mozemo sloZiti.
Drugi osnovni sukob u tumacenju Aristotelove logike
jeste onaj izmedu H. Majera i E. Rolfsa. H. Majer je u
svom obimnom proucavanju Aristotelove silogistike, izmedu
ostalog, zastupao i ove tri glavne kriticke teze: 1) Aristotelovo shvatanje silogizma kao metode zasnivanja nauke i
metode naucnog istrazivanja predstavlja, ni manje ni vise,
do ,nerazumevanje i apsurdnost" .43 2) U analizi naucnog
saznanja Aristotel ,nije isao dovoljno duboko" niti je dosao
do prave njegove osnove, a to je - princip razloga. 3) Aristotel je prevideo cinjenicu subjektivne strane pojma istine i
u AyKaceBH'l,

loc. cit. p. 69

43 H. Maier, Die Sylogistik des Aristoteles, Berlin 1926, Band


II, S. 381.

XXVIII

same istinitosti, naune, to da svaki ak~ sm1enja prati momenat ili evidentnosti njegove vrednostt.
E . Rolfes, poznati prevodilac i komentator Aristotela,
nastoji da potpuno pobije i odbaci kao pogresn~ iii neosnovane navedene Majerove kritic~e teze." M~du~m, mad~ ~e
Majeru mora prigovoriti da ~nstotelova ~cenJ.~ pr~ce~JUJe
sa stanovista sopstvene emoctonalne teonJe mtslJenJa, tpak
njegovi prigovori sad~e ~eki ~~o ~Stif!e, naime, utolik~ sto
silogisticka metoda mstmu mJe Jedina metoda naucnog
saznanja, zatim utoliko sto Aristotel zaista nije formuli.sao
Iogicki zakon razloga i, najzad, sto je Aristotelov poJan1
istine u osnovi objektivisticki i ontologisticki, bez obzir~
na izvesna osvetljavanja i subjektivne njegove strane, ab
svakako znatno manje.
Treci veliki spor u tumacenju Aristotelove logike jeste
onaj koji nalazimo u kritici ucenja J. Lukasjevica od strane
P. S. Popova. Prof. Popov, n~e, pored veli~ pri~nanj.a
Lukasjevicevom tumacenju Anstotela, I?ost~vlJa 1 mz pngovora Lukasjevicu, od kojih su osnovm ovt:
1) Lukasjevic neopravdano prigovara Aristotel~ da s~,
po njegovom misljenju, stav moze izricati o drugoJ stvan.
Ovo, dokazuje Popov, nije tacno, jer to Aristotel nije tvrdio.
2) Lukasjev~c tvrdi da je. Aris~otel ignorisa? individualne termine i stavove, te da Je Anstotelova logtka s~o
logika varijabila termina, sto Popov smatra '?krupmt;n
nerazumevanjem" Lukasjevicevim, nerazumevanJem koJe
ga je odvelo formalistickom shvatanju silogizma.
3) Lukasjevic tvrdi d~ _A~sto~~l u sv~jim logi~~
spisima nijedan problem mtslJenJa mJe poveztvao s mtslJenjem kao psihickom funkcijom, sto Popov takode smatra
neosnovanim tvrdenjem.
4) P. S. Popov dokazuje ?a j~ Lukasjevicevo ~ma~e
nje Aristotelove modalne logtke lZ ?sn?v~ pog~esno, 1er
Lukasjevic ,Aristotelovu modalnu stlogtstiku pnlagodava
---44 E. Rolfes, Einleitung zur Aristoteles Lehre vom Bewe_is,
Zweite Analytik, Der Philosophischen Bibliothek Band 11, Letpzig 1922, S. XIII-XV.

XXIX

~o~~tvenom shva~anju modalnosti", usled cega kod LukasJevtca ,ne nalazm10 adekvatnu sliku Aristotelove logike
verovatnoee" ,45
U. v~~ s poslednjim na':edenim prigovorom P. S.
Popo'.: tsti~e da k?d samog, Ans.totela nalazimo tri pojma ;
m~gucnosti: 1) POJam mogucnosti kao oslabljene nuznosti u .
srms~u ,m~guceg u svakom slucaju"; 2) pojam prave moguc- ,
nostz ~ ~~slu ,onog s~o ~e najcesc: ~ogada" iii sto je ,samo .
m?~ucev (u ?vom slu~aJU ,moguce Je da a jeste b" protiv-
rec~ nuznosti); 3) poJam neodreaene mogucnosti u tom
~mtslu da ~.u podjednako moguci kako da ,a jeste b" tako
1 da. ,a DIJ~. b'.'~ ~a OSJ.?-ovu. ove distinkcije Popov istice
protiv LukasJevtcacttavmz pngovora od kojih su glavni ovi:
1) _Lukasjevic pripisuje Aristotelu vulgarno sholasticko
shv~tanJe, po k_?me vaii konsekvencija, odnosno implikactJa a) od nuznosti na postojanje, Ab oportere ad esse
val~~ consequentia, tj. da vaZi Lukasjeviceva formula implik~CIJe CLpp~_sto znaci ,a~o je nuzno da je p, onda jeste
p ; b) da vazt konsekvencJa Ab esse ad posse valet consequenti~! tj. da _Y.~i ko_nse~yencija od stvarnosti na mogucnost, th da vazt tmphkactJa CpMp, sto znaci: ako jeste
p, onda je moguce da je p".
"
v

2)_ Lu~asj~viceva formula QTpKNLpNLNp, tj': ,slucaJno Je p Jedmo onda ako nije nufno (NLp) i ako nije
nemoguce (NLNp )", kao i formula QTEbaTEab nisu u
~kladu s A~stotel~vim shvatanjem mogucnosti48 k~o onog
sto se pretezno desava (vfiex6J.levov) i slucajnosti u smislu
neodredene mogucnosti (~uJ.l~E~fJx.6;).47
?,a ~i se. mo~la proceniti tacnost gornjih prigovora
Lu~asjevtcu: btl_e bt P_?trebne detaljne analize svih tekstova
koJI su u pttanJu, u sta se mi ovde ne mozemo upustati
Medutim, i ovde mozemo rec_i da prvi, treci i cetvrti prigovo;
Popova smatramo opravdantm, dok to nije slucaj i sa dru45 II. C. IIoTIOB, IIpeAroBop KH>H3H: AyKaceBuq ApucroTeAeBCKaSI cHAAorncTHKa MocKBa 1959 crp 11
48 A YKa.ceBH<I, loc. cit.
' p. 218. '
'

47 II. C. IIoTIOB, loc. cit. c. 14.

XXX

gim prigovorom, iz prostog razloga sto je tacna Lukasjeviceva teza da je Aristotel tretirao silogizam kao logicki
racun varijabila termina A, B, C, i R, S, P.
Znacajnu analizu Aristotelovog shvatanja nufnosti
izvrsio je H. fon Rajt, koji dokazuje da Aristotel razlikuje
dve vrste nufnosti: 1) nuznost onoga sto jest.!!._jili kada
jeste) i 2).Jl!Psto nuzno ili sam~n_!l_f._no._!~ajt dalje navodi
da se Aristotelovo shvatanje nuznosti danas tumaci u ova
dva smisla: prvo, kao stav ,nuzno je da, ako je p, onda je
p", ill simbolicki izraieno: ---o*--- (P-+P); drugo, kao
stav ,ako je p, onda je nuzno da je p", iii simbolicki:
P-+"'0---p.
Rajt smatra da prva od navedenih formula izraiava
pojam modaliteta klasicne logike dok to druga formula
ne cini. Sam Aristotel, po Rajtu, pravi razliku izmedu
apsolutne i relativne modalnosti, tj. izmedu ,onog sto je
apsolutno ill pros to nufno (rut!..&;) i nufnog na osnovu
pretpostavki iii hipoteticki nuznog (~ urcoiteoeoo;)48
Navedene formule zaista precizno razlikuju apsolutnu
i relativnu nuznost, ali je pitanje da li je tim formulama
izraien pravi smisao Aristotelovih pojmova nufnosti. Implicite kod Aristotela doista nalazimo i ovakva shvatanja,
ali pravilna odluka o ovom, kao i o nmogim drugim problemima adekvatnog tumacenja Aristotelovog ucenja i
pojedinih njegovih misli moze biti rezultat novili, jos neostvarenih studija samog Aristotela i njegovih komentatora.
Na kraju, moramo se osvrnuti ina diskusiju problema
istinitosti Aristotelovih protivrecnih modalnih sudova o
buducnosti, konkretno na iskaze: ,sutra ce biti pomorska
bitka" i: ,sutra nece biti pomorska bitka". Ovo ne samo
zbog aktuelnosti ove diskusije, u kojoj su ucestvovali
znacajni savremeni logicari, kao Lukasjevic, A. N. Prajor,
P. S. Popov i drugi, nego zato sto ovakvo iii onakvo tumacenje navedenog Aristotelovog ucenja baca svetlost i na
sustinu Aristotelove logike uopste.

* "0"
48

je simbol "mogucnosti".
H. von Wright, Logical Studies, London, 1957, p. 122.

XXXI

A. N. Prajor je dokazao da izmedu Luka8jevicevog


i Aristotelovog shvatanja navedenih modalnih stavova
postoji razlika, jer, ako navedena suprotnost predstavlja
alt~maciju, tj. Apq, onda je vrednost ove altemacije po
Anstotelu Apq=l, tj. sama altemacija je istinita, bez
obzira na vrednosti elementarnih stavova p i q. Medutim
po Lukasjevicu je p=q=Y:z. i Apq=lh, tj. vrednost sam~
alt~macije !?-eutralna iii neodredena. Ali sam Prajor uvida
?a Je. ~umnJlVO da se relacija koja je u pitanju uopste maze
IZraz1ti formulom Apq." Dakle, pitanje pravilne interpretacije Aristotelova shvatanja vrednosti iskaza o buducnosti ostaje nereseno.
Resavajuci isti problem J. Lukasjevic je dosao do ova
dva glavna zakljucka: 1) Iskazi ,sutra ce biti pomorska
bitka" i ,sutra nece biti pomorska bitka" - ,danas su
oba istinita", jer to je, po Lukasjevicu, pravi smisao Aristotelova tvrdenja da u odnosu na protivrecne iskaze o buducnosti ,nije nufno da jedan ... bude istinit, a drugi Iafan".
2) ,Sutrasnja pomorska bitka predstavlja, dakle, slucajan
dogadaj, a ako postoje takvi dogadaji, onda se detenninizam opovrgava" 50 - zakljucuje Lukasjevic.
Nasuprot L"';lkasjevicu P. S. Popov dokazuje, pozivajuci
se takode na Anstotelov tekst, da navedene Lukasjeviceve
postavke ,direktno protivreee Aristotelu" Jer po samom
.
Iu, danas nije nufna istinitost jednog
'
' i Iafnost
A nstote
drugog o? ~~vedenih pr?tivree~ iskaza o sutra8njoj
pom?rsk<;>J ~nc1. Popov tacno tvrd1 da je, po Aristotelu,
',,nuzno Jedmo to da ce ona (tj. bitka) biti ili ne biti".
Medutim, sam Popov gresi kada, na istom mestu, datu suprotnost smatra za altemaciju,51 jer to nije altemacija, tj.
logicka funkcija u kojoj je bar jedan clan istinit a mogu biti
i oba clana istinita (Apq).
Drugi navedeni Lukasjevicev zakljucak Popov karakterise kao relativizam i kao probabilizam zasnovan na
49
50

51

A. N. Prior, Formal Logic, Oxford, 1955, pp. 245 ff.


AyKaceBHti, loc. cit. p. 285.
P. S. Popov, loc. cit. p. 18.

XXXII

pogresnom shvatanju logike kao skupa uslovno prihvacenih


aksioma, kao sto to Cine savremeni .logicki pozitivisti.
Znacaj raspravljanja gomjih pitanja konkretno je u
tome sto se kroz njih resava jedno osnovno pitanje tumacenja i ocenjivanja Aristotelove logike, naime, pitanje: da
li je Aristotel i u svojim postavkama modalne logike ostao
dosledno u okviru sistema svoje dvovalentne logike?
Tacan odgovor na gomje pitanje predstavljao bi, bar
u osnovi, i resenje svih pitanja koja smo izloZili ranije.
Po Aristotelu, za iskaze o stvamosti vafe aksiomi
~l~me~tam~. dvovr~~nosne ~o~ke, tj~~cip proste identlcnosti, kOJl on mJe eksphc1te formulisa~ kao osnovni
aksiom, zatim~ aksiom neprotivrecnosti i~aksiom iskljucenja treceg. 0 odnosu na aktuelno bice jedan od bilo
koja dva protivrecna iskaza, na primer: ,sada se vodi
pomorska bitka" i ,sada se ne vodi pomorska bitka",
je nuzno istinit a drugi je nuzno lazan.
Resavajuci problem istinitosti modalnih iskaza o
buducnosti- na primer: ,sutra ce biti pomorska bitka" i:
,sutra neee biti pomorska bitka" - Aristotel se nasao
pred pitanjem: vaze li aksiomi celokupnog naucnog saznanja i za iskaze o buducim dogaaajima?
Kakav je Aristotelov odgovor na ovo bitno pitanje?
Smatram da se tacna Aristotelovo misljenje maze izvesti
iz ovih cinjenica, odnosno teza:
1) Aristotel izricno tvrdi da danas nije nufno da jedan
od protivrecnih iskaza bude istinit a drugi da bude lazan.
2) Aristotel nije tvrdio da oba stava mogu biti istinita, niti to proizlazi iz prethodnog stava. Otud je oCigledna
neosnovanost Lukasjeviceve teze da su danas oba stava
istinita".
"
3) Aristotel je tvrdio da je danas istinita jedino sama
protivrecnost, tj. ,istina je da ce sutra biti ili nece biti pomorska bitka".
4) Iz prethodnog stava sledi, a to je i Aristotel mislio,
da danas nije istinit, a ni lazan, nijedan od suprotnih stavova
o buducnosti. Prema tome: a) saznajna vrednost svakog od
3

XXXIII

pojedinacnih stavova je neodret1ena; b) kako je njihova


vrednost neodredena, to ne postoji aktuelna protivrecnost
izmedu njihove istinitosti i njihove la.Znosti; c) jedino sto je
danas odreaeno jeste sama potencijalna protivrecna suprotnost izmedu tih stavova.
Sta je, dakle, istina? 1) Da li je Aristotel, i u kom
smislu ovde prevazisao okvir elementame dvovalentne
logike? 2) Da li je on ovde stao na stanoviste indeterminizma, kao sto to tvrdi Luka8jevic?
Kao sto smo vee ranije delimice pokazali, Aristotel
tvrdeei: a) da je sada moguce samo jedno, naime, "da ce
biti i1i da nece biti pomorska bitka"; b) dace sutra isto tako
stvamo biti samo jedno, naime, da ce samo biti, i1i drugo
jedno, tj. da samo nece biti pomorska bitka; c) da ni danas
ni sutra, ni aktuelno ni potencijalno nije moguce u isti mah
i jedno i nejedno - nije nigde i nicim prevazisao okvire
dvovalentne logike, sto mu Lukasjevic pogresno pripisuje
(tvrdeCi da su danas oba, kontradiktoma stava o buducnosti
istinita, tj. da je danas istinita makar samo potencijalna
kontradikcija). To Aristotel niti je tvrdio niti je mislio.
Medutim, koliko je istina da je Aristotel i u svojoj
modalnoj logici ostao dosledan sistemu elementame logike
proste identicne i neprotivrecne predmetne odredenosti,
tacno je i to da on o gnoseoloskoj vrednosti pojedinacnog
iskaza o buducnosti nije mogao niSta da ka.Ze: svaki takav
stav - na primer stav ,sutra ce biti pomorska bitka" - za
njega je neodreaen. Ovo shvatanje je u potpunom skladu
sa njegovom logikom dvovalentne odredenosti. Ali ovde
je Aristotel ipak stvamo dosao do granice svog logickog sistema, do pitanja stvamo neresljivog u okviru one logike koju je sam stvorio. To pitanje resio je tek J. Lukasjevic 1920.
godine konstrukcijom prvog sistema trovalentne logike.
Medutim, to sto je Aristotel dosao do pojedinacnih
iskaza neodredene vrednosti ne znaci: a) da je on usvojio,
pored valencija ,istinito" i ,la.Zno", jos i trecu vrednost ,neodredeno"; on to nije ucinio, jer bi to znacilo ni manje
ni vise nego usvajanje sistema trovalentne logike; b) jos
manje to znaci da je Aristotel bio indeterminist, kao sto to
XXXIV

smatra Lukasjevic. Naprotiv, ostaje istina da je Aristotel


dosledno zastupao elementamo logicki, tj. prosto identicni
i neprotivrecni determinizam, kako u ontologiji tako i u
logici.
Aristotel nije uopste mogao doci do pravog resenja
problema zbog toga sto je apsolutizovao elementamo
logicki sistem proste identicne i neprotivrecne predmetne
odredenosti i odgovarajuci princip dve vrednosti saznanja:
proste istine i proste pogrdke. Prvo principijelno tacno
resenje dao je tek J. Lukasjevic konstrukcijom sistema
prve trovalentne logike u kojoj stav p, pored vrednosti
istina (p=1) i pogreska (p=O) moze imati i trecu vrednost
moguceg (p=lfz,). Slicna resenja nalazimo i u sistemima
logike verovatnoce kojima su, kao i trovalentnom logikom,
prevazidene ogranicenosti dvovalentne logike. Mora se,
medutim, naglasiti da pravo, dijalekticko, resenje problema
odnosa izmedu nuinosti i slucajnosti ne nalazimo ni kod
Lukasjevica. Naprotiv, kao sto smo videli, Lukasjevic
zastupa indeterminizam, sto je neosnovano.
6. Vrednost i znacaj Aristotelove logike
Vrednost Aristotelovog Organona je jedinstvena, i to
ne samo istorijska nego i savremena- kako opste gnoseoloska i metodoloska tako i logicko-teorijska. Aristotel je
prvi ne samo prosto zasnovao nego i sistematski obradio
osnovnu logicku problematiku, pocev od problema kategorija, preko teorije znacenja i ucenja 0 silogizmu, do
dokazivanja i ucenja 0 pogreskama u misljenju.
Sam Organon predstavlja jedinstveno naucno delo, u
kome nalazimo kako celovitu teoriju silogizma i ucenje o
deduktivnoj silogistickoj metodi saznanja tako i citavo
bogatstvo originalnih dubokih i ostroumnih logickih analiza problema, kojima se - na ovaj i1i onaj nacin, u ovoj
i1i onoj meri - bavi i savremena logika. Organon je bio i
ostace neiscrpna riznica logickih ucenja i logicke problematike.
Razume se, Aristotelova logika i njegove logicke
teorije imaju i niz nedostataka, koje je danas, s razvijenijih
3

XXXV

logickih stanovista, moguce lakse sagledati. Pre svega,


cinjenica je da Aristotelova logika predstavlja sistem elementame dvovalentne logike koja se pokazala jednostranom i nedovoljnom kao teorija naucnog rnisljenja na njegovom savremenom stupnju razvoja. Aristotelova logika,
dalje razvijena u savremenoj dvovalentnoj simbolickoj, narocito matematickoj logici, teorijski je prevazidena u sistemima trovalentnih i polivalentnih nearistotelovskih logika.
Danas je, isto taka, ocigledno da je Aristotel bio u
zabludi kada je svoju elementamu logiku smatrao jedino
mogucom logikom, mada je istina da je to jos uvek osnovna
logika ljudskog rnisljenja i delanja ukoliko ona odgovara
elementamoj ljudskoj prakticnoj delatnosti. Isto taka,
Aristotel je pogresno smatrao metodu apodiktickog silogizma za jedinu naucnu metodu, a saznanje pomocu ove
metode za jedino naucno saznanje. U ovom Aristotelovom
shvatanju ocigledna je jednostranost aristotelovske logike,
u kojoj su induktivna metoda i induktivna logika zapos- :
tavljeni i potcenjeni.
'
Ontolosku osnovu aristotelovske logike cini metafizika
prosto identicne i neprotivrecne odredenosti bica. Savremena nauka je dokazala da takva odredenost nije niti
jedino zarnisljiva niti jedini vid odredenosti realnog sveta.
Naprotiv, ovakva odredenost se sve vise pokazuje kao
veoma uproscen, globalni aspekt u stvari veoma kompleksnih i promenljivih pojava realnog sveta.
Aristotel kao da uopste nije uzimao u obzir prakticnu
ljudsku delatnost kao neposrednu osnovu ljudskog rnisljenja i saznanja nego je verovao da ljudsko rnisljenje, odnosno razum neposredno saznaje samo bice, sto se u savremenoj gnoseologiji pokazalo kao svojevrsna racionalisticka
iluzija, kao nekriticka vera u svemoc ljudskog razuma.
U vezi sa prethodnim treba istaci da je Aristotel mada je, iz posebnih drustveno ideoloskih i gnoseoloskih
razloga, odbacivao dijalektiku, u svojim ucenjima, narocito
u ucenjima 0 suprotnostima, 0 prelasku mogucnosti u
l~!ya~osti dr.- ipak razvio upravo-svojevi:snu difalelcfi1ru:Anstofefovo uverenje da o slucajnom i verovatnom ne
XXXVI

maze biti nauke potice od njegove apsolutizacije apodiktickog saznanja pomocu apodikticke silogisticke metode.
Medutim, savremena nauka, - kako rnikrofizika taka i
drustvene nauke - uglavnom se zasnivaju na statistickoj
metodi istra2:ivanja i na saznanju masovnih pojava. Saznajna vrednost metode statisticke indukcije je nesumnjiva,
i danas ovu metodu i njene rezultate, bez obzira na to
sto su samo vise iii manje verovatni, sto se sla2:e s Aristotelovim shvatanjem indukcije i onog sto se najcesce dogada, niko ne dovodi u sumnju niti je potcenjuje.
Sa savremenog gnoseoloskog gledista moze se prigovoriti Aristotelu da je njegovo duboko uverenje o saznanju
apsolutne istine o bicu pomocu deduktivne silogisticke
metode u sistemu dvovalentne logike iluzomo, jer elefmentamo Iogicka zakonitost rnisljenja nije identicna s
I.Q!>jektivnom odredenoscu same stvamosti. Po svojoj dvovalentnosti, po apsolutnosti odredaba istine i pogreske, kao
i po identifikaciji naucnog saznanja sa nuznim i opstim
silogisticko-deduktivnim saznanjem, Aristotelova logika
predstavlja jaku, cak i ,prejaku" logiku. Savremeni sisterni
nearistotelovskih logika su slabiji i elasticniji, ali u isti
mah i bliZi ,logici stvamosti" koju je Aristotel video iskljucivo u svojoj jakoj elementamoj logici.
Ali, bez obzira na sve nedostatke, kao i na to da su
izgradeni iii su u procesu izgradnje novi, nearistotelovski,
sisterni logike, aristotelovska logika ostaje osnovni logicki
sistem ljudskog rnisljenja i saznanja, sistem koji nije izgubio niti ce izgubiti svoju fundamentalnu vrednost, isto onaka
kao sto ni Euklidova geometrija i klasicna fizika nisu izgubile svoju naucnu i prakticnu vrednost otkricem novih,
neeuklidovskih geometrija i kvantne i relativisticke fizike.
Naucna vrednost i znacaj Aristotelovog Organona su
neprolazni. Sto ovo osnovno delo svetske filozofske literature dobijamo na nasem jeziku, za to dugujemo zahvalnost
retkom poznavaocu anticke rnisli i starogrckog jezika prof.
dru Kseniji Atanasijevic.
Dr Bogdan SESIC

POVODOM PREVODA ORGANONA NA NAS JEZIK


Jos u starom veku Aristotel je smatran za tvorca
logike - kao osnovne filozofske discipline. U stvari, Sokrat
je vee magistralno i besprekomo rukovao logickim postupcima u svojim strasnim disputima sa ostrouDlllll,n sofistima.
A, pre Sokrata, i eleatski filozofi, naroeito Parmenid i
Zenon, razvijali su svoja dijalekticka tkanja na izrazito
logicki nacin. Medutim neospomo je da je Aristotel prvi
uoblicio i ispunio bezmalo svom sadrzinom, kao po.ebnu
i primordijalnu filozofsku disciplinu, ,analitiku" - kako
on naziva logiku, - tu propedeutiku filozofije koja inia,
pre svega, metodoloski karakter. Aristotelova logika je
d a analitika: n r
v ovor na sastavne (lelove kao
~clanjava i silogizme na su ove, a su ove n~.Q.im.oy~,
i do kiaJnJih dtjalektickih tancina ispituje elemente misfjenJa: poJl:ln:r, ~d i z~ucalt. Prv1, mislillic 1z ""Stagire
formulise neosp most: 1 ozofska ispitivanja ne mogu se
ostvariti, ako se, prethodno, ne savlada logika, koja je
neophodni uslov i ,orude" svakog pravog filozofiranja.
Corpus Aristotelicum obuhvata 46 Stagiraninovih
spisa. Od njih su sest logicke sadrZine. Oni su nazvani
,OQyavov" -Organ iii Oruile, koje cini mogucim filozofsko misljenje. U Organonu se nalaze sledeca dela:
1) xa1JYOQLUL, Categoriae, Kategorije.
2) n:eQt EQ!J.1]Vda~, Hermeneutica, De interpretatione,
0 tumacenju.
3) avru.u'tL'KU 3tQO'tEQU, Analytica priora, Prva analitika.
4) avaAU'tL'Ka UIJ'tEQU, Analytica posteriora, Druga
analitika.

XXXIX

5)
6)

'tom"Ka,

Topica, Topika.

De sophisticis elenchis,
0 sofistickim pobijanjima.
Ovih sest logickih dela docniji izdavaci nazvali su
Organum Aristotelis.
Oeevidno je da Aristotelovim spisima nedostaju lepota,
raskosnost, sugestivnost i metafizicka, eticka i eshatoloska
dramaticnost koje neodoljivo zrace iz Platonovih dela.
Aiistotelov stil je suv, tvrd, saiet, gotovo zgusnut - cesto
advise zgusnut, - ponekad smelo pr~ciz~, katkad za~
sen cinjenicama, ali i sa dosta prazruna 1 nedorecenosti,
narocito u egzemplifikaciji. Ovaj osnivac logike bio je i ne retko - i zacudo lapidaran i oskudno reeit. Iako ogromno zasluian sto je obogatio novim terminima filozofiju
i nauke Aristotel, narocito u svojim delima iz domena
teorijsk~ filozofije, nije uvek uspevao da nade dovoljno
jasan izraiaj za svoja ueenja, i zato ta d~la - a pre svega
logicka - zaista nisu laka za prevodenJe.
Organon obiluje nejasnim mestima koja su zadala
te8koga truda grckim i latinskim, kao i docnijim komentatorima: pre svega Aleksandru iz Afrodisijade, Amoniju~
Olimpiodoru, Porfiriju, Simpliciju, Albe~ Velik~m, To~
Akvinskom, Paciju i Vajcu- pored drugih. Neki od ~tarih
komentatora, sjajnih poznavalaca ~stotela, uspeh s~,
mestimicno sa izuzetnom nadahnutoscu, da osvetle naJzamracenije stavove Organona. Savremeni izvrsni prev~
dilac J. Tricot je, skrupulozno i opsezno, uzeo u obztr
uspela tumacenja starih ispitivaca Organona.
. Prevod na na8 jezik dat je sa grckog originala: Aristoteles Graece ex recensione Immanuelis Bekkeri edidit
Academia regia Borussica, Beroli~ 1831,_ volumen prius:
- Ucinili smo sve sto smo mogli da taJ prevod bude 1
veran Aristotelovoj misli, i da bude pristupacan nasim
citaocima. Radi toga morali smo neke, za svoju slozenu
sadrZinu odvec ~atke grcke reeenice, da razgranjavamo.
S druge strane, hili smo prinud~~ da ~vesne s~vise d~_ge
i glomazne recenice, malo shvatlj1Ve, dehmo u VISe manJlh.
XL

n:Ql. aopLanKciiv J,f.yxrov,

A neospomo je jedno: ako sam prevod Organona nije istovremeno i jedna vrsta komentara, on je promasio svoj cilj,
jer ne maze biti dovoljno razumljiv.
Da bismo nasem prevodu dali vise jasnosti, upotrebljavali smo - uvek kad nam se to cinilo korisno cetvrtaste zagrade, koje obicno sadde srpsku rec za neki
filozofski termin, ili jos kakvu nijansu ili moguenost prevodenja jednog ili vise termina, ili naslov spisa koji nam se
- po izuzetku- cinilo celishodnije staviti neposredno uz
tekst nego u napomene.
Male, okrugle zagrade, medutim, spadaju u Aristotelov tekst.
Filozof iz Stagire s pravom je svrstan u prvi red mislilaca i naucnika zbog svojih doktrina kojima je unapredio
gotovo sve filozofske discipline, teorijske i prakticne, i radi
istina koje je pronasao u oblasti vise nauka, zatim zbog
snage svoje ostre i reske dijalektike, i zbog cudesnog uticaja
koji je imao na filozofe i naucne radnike na zapadu, kao i
na istoku, i u svim docnijim vremenima. Ogromnost znacaja Aristotelovog stvaranja adekvatnije se sagleda kad se
uzme u obzir da ono nije izgubilo nista od svoje reljefnosti,
iako je doslo neposredno posle delatnosti najmoenijeg
duha staroga veka, Platona, koji je jos za zivota nazvan
,bozanstveni". Ali izvesno je da je svoj vrhunski doma8aj
dao Aristotel na podrucju logike. Jer bez nepromasivog
,oruda" koje je ljudskoj misli zavestao ucenik Platonov
i ucitelj Aleksandra Makedonskog - nemoguce bi bilo
ostvariti i obezbediti ne samo progres filozofije i nauke
nego i sveukupne kulture ljudskog roda. I zato ce pobedonosna logicka izgradnja Organona sacuvati u svim buducim vremenima svoje neumanjeno vaienje.
dr K.A.

ORGANON

PR VI DEO

KATEGORIJE

,.

Glava prva
[HOMONIMI, SINONIMI, PARONIMI*]

,Homonimi" 1 se zovu stvari koje imaju samo zajednicko ime, dok im je razlicit pojam sustine oznacen imenom. Taka se, na primer, ime ,zivotinja" upotrebljava da
oznaci kako jednog stvarnog tako i jednog naslikanog
coveka. A ave dve stvari imaju samo zajednicko ime, dok
im je pojam sustine, oznacen imenom, razlicit. Jer, ako se
zeli objasniti sta u svakoj od njih [od te dve stvari] znaci
sustina zivotinje, - treba za svaku od njih dati svojstvenu
definiciju.
,Sinonimi" 2 se zovu stvari koje imaju zajednicko ime
i identican pojam sustine oznacen imenom. Tako se, na
primer, i covek i VO nazivaju Zivotinjom. Jer COVek i VO
nazvani su zajednickim imenom zivotinje, i njihova definicija je ista. Jer, aka se zeli objasniti definicija svakoga od
njih i reCi sta je sustina zivotinje kod svakoga od njih,
tada treba dati istu definiciju.
Najzad, ,paronimi" 3 se zovu stvari koje se razlikuju
od neke druge stvari u padezu, i po njenom imenu se
nazivaju. Taka se gramaticar naziva po gramatici, a hrabar covek po hrabrosti.

* Pojedine glave u originalu Organona nemaju podnaslova,


nego su, jednostavno, odvajane. Kao neki strani prevodioci Organona, narocito Tricot i Rolfes, mi smo stavljali podnaslove glavama, jer tako filozofovo veoma tesko i cesto mutno izlaganje
postaje donekle preglednije. - Prev.
5

Glava druga

Glava treca

[0 RAZNIM IZRAZIMA]

[PREDIKAT PREDIKATA.- VRSTE I RODOVI]

Sto se tice reci, jedne se govore prema nekoj vezi,


a druge bez veze. Prema nekoj vezi se, na primer, ka.Ze:
,covek trci", ,covek pobel.1uje", a bez veze, na primer:
,covek", ,vo", ,trci", ,pobel.1uje".
Od bica jedna su afiwjraga o nekom subjektu i ako
nisu ni u jednom subjektu4 ; tako, na primer, ,covek"
je afirmiran o nekom subjektu, to jest o jednom izvesnoJ!i
coveku, ali on nije ni u jednom subjektu. Druge stvari5
su u jednom subjektu, ali nisu afirmirane ni o jednom
subjektu (a pod izrazom ,u jednom subjektu" 6 podrazumevam ono sto - posto se ne nalazi u subjektu kao njegov
deo, - ne moze biti odvojeno od onoga u cemu se nalazi).
Na primer, jedna izvesna gramaticka nauka postoji u ...
subjektu, to jest u dusi, ali ona nije afirmirana o nekom 1
subjektu. I izvesno belo nalazi se u jednom subjektu, na- '
ime, u telu (jer svaka boja jeste u jednom telu), ali ono '
nije afirmirano ni o kom subjektu. A druga bica7 su u istd l
vreme afirmirana o jednom subjektu, i [nalaze se] u jednom
1
subjektu. Tako, na primer, nauka je u jednom subjektu,
naim.e, u dusi, i ona je afirmirana o jednom subjektu, o
gramatici. Najzad, druga bica8 nisu ni u jednom subjektu
n~~ su afirmirana o jednom subjektu, na primer, ,ovaj l
covek" i ,ovaj konj", - jer nijedno bice ove_ prirode t
[vrste] nije u subjektu niti je afirmirano o jednom subjektu.
U apsolutnom smislu govoreci, ono sto je nedeljivo-'
[individue] i ono sto je po broju jedno nisu nikad afirmirani o jednom subjektu8 ; me1.1utim, neke [od partikularnih
akcidencija] nista ne sprecava da budu u istom subjektu.
Jer jedna izvesna gramaticka nauka jeste u jednom subjektu, ali nije afirmirana ni o jednom subjektu.

>

Kad je jedna stvar pridana nekoj drugoj stvari kao


[svome] subjektu,- tada sve sto je afirmirano o predikatu
treba da 'bude [afirmirano] i o subjektu. Na primer,
covek" je pridat jednom odre1.1enom coveku, a ,zivotlnja" je pridata ,cove~u": Pre.ma to~e, ~ j~~?~m ?dredenom COVeku treba pndatl (pOJaiD] ,ZlVOtiD]a , )er Jedan
odre1.1eni covek je i covek i zivotinja.
, Ako su vrste razlicite, a nisu podre1.1ene jedne drugima, i same njihove razlike bice specificno druge. Uzmimo, na primer, [pojmove] ,zivotinja" i ,nauka" ..Razlike
mel.1u zivotinjama jesu: ,koje hodaju nogama" 1 ,dvo' nozne" krilate" i vodene". Od ovih razlika nijedna ne
va.Zi z; "nauku", ~ jer se jedna nauka ne razlikuje od
druge n;~ke time sto je dvo~ozna. Mel.1?tim, vrs~e k~lje. su
podredene jedne drugima .!llsta ne spreca~a ~a ~~aJU 1ste
[specificne] razlike. Jer, vtse vrste su predtkatl mzth vrsta,
.tako da ce ,sve razlike predikata va.Ziti i za subjekt.
>

Glava cetvrta
[DESET KATEGORIJA]

Svaka bez ikakve veze iskazana rec oznacava ili sup-~


stanc1Jll,iii kvantitet, ili kvali_t~t, ili ;e~a~i~u [odnos], .m
mesto [gde], ili vreme [kad], 1h polozaJ, 1h posedovanJe,
ili delanje, ili trpljenje.10
v

Suostapcija - kazano jednom recJu - Jeste, na pnmer: fovek" konj" 1svantitet _if, na primer: ,dug dva
lakta.:' dug' trl lakt~" kvalitet Je, na primer: ,beo",
"
..
~
,vican' gramatici";
gdnos~~~
te, na Pni?er:
,duplo"! ,po1a",
veCi" mestg je, na primer: ,u Ltke]u", ,na agon"; ~
JS...v.a }frimer: ,juce", ,prosle godine'\.poloZaj j~, na pnmer: ,on leZi", ,on sedt"; .oosedovame HiJ na p~er: ,on
je obuven"; ,on je naoruzan"; delanje je, na pnmer: ,on
7

--

sece", ,on gori"; tmHegje ji, na primer: ,on je isecen";


. IZgoreo".
.
,on Je

Nijedan od ovih termina ne potvrduje i ne odrice


nista u sebi i po sebi, nego afirmacija ili negacija postaju
tek medusobnim povezivanjem. Jer, izgleda da 'je svako
potvrdivanje i svako odricanje istinito iii laZno. Medutim,
nema ni istinitog ni laznog za izraze koji nisu ni u kakvoj
povezanosti, kao sto su, na primer: ,covek", ,beo", ,trci",
,pobeduje".
Glava peta
[SUPSTANCIJA]
Suestancija1 ~_u najsvoj~v~njj~m. i prvom, i glavnom

smislu, Jeste ano sto nije ni .!l.firmirano o jednom subjektu


niti je u jednom subjektu, - kao, na primer, jedan odredeni covek i1i jedan odredeni konj.
,Druge supstancije" nazivaju se rodovi u kojima su
sadr:Zane supstancije uzete u prvom smislu12, a rodovima
treba dodati i vrste ovih rodova. Tako, na primer, jedan
odredeni covek spada u rod coveka, a vrsta ovoga roda
je zivotinja. Ove [poslednje] supstancije zovu se ,druge",
- kao sto su, na primer, covek i zivotinja.
Iz recenoga je jasno da predikat mora biti afirmiran
o subjektu kako prema imenu tako i prema pojmu.
Tako je, na primer, ,covek" afirmiran o jednom subjektu,
upravo 0 jednom odredenom coveku. s jedne strane, pridato mu je ime coveka, posto se individui pridaje ime
coveka18 Ali i definicija coveka bice isto tako pridata
jednom odredenom coveku. Jer, jedan odredeni covek
jeste u isto vreme covek i zivotinja, i tako ce ime i pojam
biti podjednako pridati subjektu.
Kad su u pitanju bica koja su u jednom subjektu14,
vecinom ni njihovo ime ni njihova definicija nisu pridati
subjektu. Medutim, u izvesnim slucajevima nista ne stoji na
putu da ime bude pridato subjektu, - ali za definiciju je to
nemoguce. Tako, na primer, belo, kad se nalazi na jednom
8

-telu, kao subjektu, pridato je ovoni subjektu (jer se telo


naziva belim); medutim, definicija belog nikad ne moze
l;>iti pridata telu.
'
Sve ostalo15 i1i je afirmirano o prvim supstancijama,
koje su uzete kao subjekti, i1i se nalazi u samim ovim
subjektima. To proizlazi jasno iz pojedinacnih primera
koji se uzimaju u obzir. Uzmimo, na primer, da je termin
,Zivotinja" pridat coveku; prema tome, termin ,zivotinja"
bice pridat jednom odredenom coveku. Jer, kad on ne bi
bio pridat jednom odredenom coveku, on ne bi bio [pridat]
ni coveku uopste. Uzmimo jos jedan primer: boja je u
telu; prema tome, ona isto tako mora biti u jednom odredenom telu. Jer, ako nije ni u jednom pojedinacnom telu,
tada nece biti ni u telu uopste. Prema tome, sve drugo je
i1i afirmirano o prvim supstancijama, koje su uzete kao
subjekti, i1i se nalazi u samim tim subjektima. A iz toga
izlazi da kad ne bi postojale te prve supstancije, nijedna
druga stvar ne bi mogla postojati.
.
Od drugih supstancija, rod je vis~ supstancija nego
vrsta. Nairne, rod je blizi prvoj supstanciji [nego vrsta].
Jer, ako se nastoji da se objasni priroda prve supstancije,
to ce se uciniti jasnije i tacnije ako se ona objasni pomocu
roda nego [ako se objasni] pomocu vrste. Tako, ako se
nastoji da se opise jedan odredeni covek, ovo ce se jasnije
uciniti ako se kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je
to zivotinja. Jer, prvo je svojstvenije pojedinacnom coveku,
a drugo je opstije. Isto tako, jasnije ce se objasniti priroda
jednog odredenog drveta ako se ono oznaci kao drvo nego
ako se oznaci kao biljka. Sem toga, prve.supstancije nazvane su supstancijama u prevasho.dnom smislu, zbog toga
sto su one supstrat svega drugog i sto je sve drugo o njima
afirmirano, i1i se u njima nalazi. Kao sto se prve supstancije
odnose prema svemu drugom isto se tako rod odnosi prema
vrsti. Jer, rod je supstrat za vrstu; vrste su afirmirane od
rodova, ali rodovi nisu afirmirani od vrsta. Iz toga, isto
tako, izlazi da je rod vise supstancija nego [sto je to] vrsta.
Ali od rodova koji nisu vrste jedan nije [ni u cemu]
viSe supstancija nego drugi. Kad se jedan odredeni covek

oznaci kao covek, tada se 0 njemu ne kaze nista svojstvenije nego kad se o jednom odreaenom konju kaZe da je
konj. lsto tako, i kod prvih supstancija jedna nije vise
supstancija nego druga. Jer, jedan odredeni covek ni u
cemu nije viSe supstancija nego jedan odredeni vo18.
Sa razlogom su, dakle, posle prvih supstancija, od
svega ostalog samo rodovi i vrste nazvani drugim supstancijama17. Jer [od svih predikata], oni jedini objasnjavaju
prvu supstanciju po njenom znacenju. Nairne, ako se
zeli objasniti sta je jedan odreaeni covek, i ako se to
ucini pomocu roda iii pomocu vrste,- dace se objasnjenje
njegove svojstvenosti, koje ce se uciniti taCnijim ako se
kaZe da je to covek nego ako se kaZe da je to zivotinja.
Medutim, ako bi se pripisala coveku svaka druga oznaka,
to bi znacilo uciniti objasnjenje netacnim, - .kao, na primer, kad se kaZe da je on beo, iii da trci, iii nesto slicno.
Tako su sa razlogom, izmedu svih ostalih, samo ovi pojmovi [rodovi i vrste] nazvani supstancijama. Sem toga18,
prve supstancije, zato sto su supsvat svega drugog, nazvane su supstancijama u najsvojstvenijem smislu reci. Ali,
onako kako se prve supstancije odnose prema svemu drugom, tako se todovi i vrste prvih supstancija odnose prema
svemu drugom; jer, od vrsta i rodova afirmirano je sve
drugo. KJ!d se jedan odreaeni covek nazove gramaticar,
time se kaze da su, isto tako, gramaticar i covek i zivo. tinja. A isto je i za sve druge slueajeve.

Ono sto opste vazi za svaku supstanciju jeste da ne


bude u jednomsubjektu. Prva supstancija niti je u jednom
subjektu niti je atribut jednog subjekta. Za druge supstancije jasno je iz sledeceg da se ne nalaze u subjektu.
Covek je l!tribut jednog subjekta, - naime, jednog odreaenog coveka, - ali covek nije u subjektu. Jer, covek
nije u jednom odredenom coveku. lsto VaZi i za zivotinju,
koja je atribut jednog subjekta, upravo jednog odredenog
coveka, ali zivotinja nije u jednom odredenom coveku.
Zatim, nista ne sprecava, kad su u pitanju stvari koje su
u jednom subjektu, da se, u izvesnim slucajevima, njihovo
ime prida samom subjektu, dok je nemoguce da mu se
10

I.

prida njihov pojam [njihova definicija]. Meautim, sto. se


tice drugih supstancija, moze se pridati subjektu i_njihov
pojam [njihova definicija] i njihovo ime. Nairne, pojam
[definicija] coveka pridace se jednom odredenom coveku,
a_pojam zi~.oti!J.je ~st? tako. 19 )Tz~~ogaiZ1~i da se sul?stan~ae moze ubraJati u stvari koJe su u Jednom subjektu.
Ali, ovo nije nikakva svojstvenost supstancije, jer ni
razlika nije u jednom subjektu.'. ,Koji hoda nogama" i
,;dvonozni" affrinirani suo jedndm subjektu, - naime, o
coveku, - ali nisu u jednom subjektu, jer ,dvonozni"
f ,koji hoda nogama" nisu u coveku. I pojam [definicija]
razlike afirmiran je o onome o cemu je sama razlika afirmirana. Tako, na primer, ako je ,koji hoda nogama"
afiririirano 0 coveku, i pojam [definicija] ,koji hoda no~tna" bice isfu takt> afirmiran 0 coveku, posto covek hoda
nogama.
Ne smemo biti zbunjeni time sto se delovi supstanciiy
n~laze u celini. kao u jednom subjektu, niti smemo strahorvati da bismo morali smatrati kako ti delovi nisu supstancija. Kad smo rekli da su stvari u jednom subjektu, tiJll.e
nismo mislili da se one Iu nJ emu nalaze kao delovi u celini.
Odlika [drugih] supstancija i razlika jeste ta sto su
one u svim slucajevima prid~vane,u sinonirhnom smislu.
Jer, svi njihovi atributi imaju kao subjekte iii individue,
iii vrste. Iz prve sups!anc~-1!~-ProistiCe nikakvakateg.onja,
posto ___ ()lla . . sama nije . .afirmiranani o_.jednom . subjektu,
Air; kod drugih supstancija rod je afirmiran o individui,
a vrsta je afirmirana i o rodu i o individui. Isto tako, i
razlike su afirmirane o rodpvima i o individuama. AU,
prve supstancije pretpostavljaju i pojam [definiciju] rodova
i pojam [definiciju] vrsta, a rod [pretpostavlja pojam]
vrste. Jer, sve sto je receno 0 predi~atu bice isto tako receno o subjektu. Isto tako, rodovi i individue pretpostavljaju i pojam [definiciju] razlika. Ali, rekli smo. da su
sinonimi stvari kojima je i ime zajednicko i pojam identican. Prema tome, uvek kad su predikati supstancije i razlike, pridavanje se vrsi u sinonimnom smislu.
~

11

-Svaka supstancija izgleda da oznacava jedno odredeno


bice20 A za prve supstancije neospomo je i istinito da
one oznacavaju jedno odredeno bice, jer je izraiena stvar
individuum i brojno jedinstvo. A za druge supstancije
moglo bi, isto tako, izgledati, zbog oblika njihovog imena,
da one oznaeavaju odredeno bice,- kao kad, na primer,
kaiemo ,covek" ill ,zivotinja". Ali to nije istina, nego
se pre u ovom slucaju oznacava nesto kvalitativno. Jer,
ovde subjekt nije jedan, kao u slucaju prve supstancije,
nego je ,covek" pridan mnogim subjektima, a isto tako
i ,2ivotinja". Medutim21 [rod i vrsta], ne oznacavaju
kvalitet na apsolutni nacin, kao [sto bi to cinilo] belo.
Nairne, belo ne oznacava nista drugo nego kvalitet. Medutim, rod i vrsta odreduju kvalitet u odnosu na supstanciju;
oni upravo oznacavaju supstanciju jednog odredenog kvaliteta. Ova odredba ima veCi obim kod vrste nego kod
roda, jer onaj ko kaie ,zivotinja" obuhvata vise [veCi broj
bica] nego onaj ko kaze ,covek".
Ali, supstancijama pripada i to [ali supstancije se
odlikuju i time] da [sto] nemaju nikakvu kontremu suprotnost. Jer, sta bi prvoj supstanciji,- na primer, jednom
odrederrom coveku iii jednoj odredenoj zivotinji, - moglo
biti kontremo? Njoj nista nije kontremo. Ali ni coveku
i zivotinji22 nista nije kontremo suprotno. Ovo nije svojstveno supstanciji nego se nalazi i kod mnogih drugih
kategopja, - kao, na primer, kod kvantiteta. Nista nijekontremo suprotno ,dugackom dva lakta" iii ,dugackom
tri lakta", kao ni broju deset, niti cemu tome slicnom, sem ako se tvrdi da je ono sto je mnogo kontremo
onom sto je malo, iii da je veliko kontremo malom. Ali,
kad je rec 0 odredenim velicinama, nijedna nije kontrema
drugoj.
Sem toga, izgleda da supstancija ne -dopu8ta vise"
iii ,manje". Ovim ne mislim da jedna supstancija "ne bi
mogla biti viSe iii manje supstancija od druge supstancije
(jer to je cinjenica, prema nasem gomjem obja8njenju22)
nego [mislim] da se ne nioze reci da svaka supstancija
moze biti viSe iii manje ono sto je u _sebi [sto je u svojoj

12

bitnosti]. Tako, na primer, ova -supstancija, ovaj covek


nece vise iii manje biti covek nego sto je on sam, iii nego
neki drugi covek. Jedan covek nije vise covek od drugog
[ooveka], na nacin na koji se kaie da je belo vise ill manje
belo od drugog belog i da je lepo vise iii manje lepo od
drugog lepog. Za jednu istu stvar mo.Ze se reci da je nesto
vise iii manje od nje same; tako, na primer, da je jedno
belo telo sad belje nego ranije i da je jedno toplo telo
vise i manje toplo. Ali, za supstanciju se ne moze reCi da
je ni vise ni manje nego ono sto je. Covek sad ne biva
nazivan vise covek nego ranije, a isto tako i nijedna od
drugih stvari koje su supstancije. Tako, dakle, za supstanciju ne vaii ,viSe" i ,manje".
Ali supstanciji je, izgleda, najvise svojstveno da i ako ostaje identicna i po broju jedna - moze da prima
kontreme suprotnostiu. Kod svih drugih stvari koje nisu
suJ?stancije ne moze se pokazati takva stvar koja, i ako
je po broju jedna, moze da prima kontreme suprotnosti.
Tako, na primer, boja, koja je po broju jedna i identicna,
ne moze biti bela i cma, kao sto i jedna radnja, identicna
i po broju jedna, ne moze biti dobra i r.dava. A isto vaii
i za sve druge stvari koje nisu supstancije. Ali supstancija,
i ako Q&taje.. po broju jedna i identiCna, moze da prima
kontreme suprotnosti. Tako, na primer, jedan odredeni
covek, i ako je jedan i isti, jeste cas beo, a cas em; cas
topao, a cas hladan; cas rdav, a cas dobar.
Medutim, 'tako nesto ne pokazuje se ni kod cega
drugog, sem ako se ne ucini prigovor, i ako se ne kai_e
da sud i misljenje mogu da prime kontreme suprotnosti.
Nairne, isti izraz moze izgledati istinit i laian. Ako je,
na primer, istmit iskaz: ,ovaj .eovek- sedi"' - tada ce taj
isti iskaz biti lazan kad on ustane. Isto je tako i sa misljenjem. Ako se istinito misli da ovaj covek sedi, tada ce
se pogresno misliti, kad covek ustane, a o njemu se zaddi
isto misljenje.
Ali cak ako se ovo [ovaj prigovor] i prihvati, ipak
postoji razlika u nacinu [primanja kontremih suprotnosti]. Sto se tice supstancija,
one mogu primati supr9tnosti
.
.........~

-~ad

promene same sebe. Tako je hladno promenom postalo


IZ toplog (dobilo je drugi kvalitet), a crno je postalo iz
b.~log, a dobro iz zlog. Isto je tako i za sve druge supstanCIJe, -:- .svaka od njih, kad se promeni, postaje sposobna
da ~nm1 kontrerne suprotnosti. Medutim, sud i miSljenje
ostaJu u svakom odnosu i na svaki nacin sami u sebi
nepromenjeni; stvar mora biti pokrenuta [promena mora
nastupiti u objektu] da hi u njima postala kontrerna suprotnost. Jer, izraz: ,ovaj covek sedi" ostaje identican, i
samo prema kretanju stvari [prema promeni predmeta]
on se oznacava cas kao istinit, a cas kao laian. Isto vaii
i z~ mislje~je. Tako hi bar na naCin [na koji se stvari dogad~JU] svoJstvenost supstancije bila njena sposobnost da
pnma kontrerne suprotnosti pomocu svojstvene promene.
.
Nije is.tinit~ pretpostavka da sudenje i misljenje mogu
~zuz~~~o I?nmatl ~ontrerne suprotnosti. Jer, ako se sudenje
1 miSIJenJe oznace kao sposobni da primaju kontrerne
suprotnosti, to nije zbog toga sto oni u sebi trpe promenu
nego zato. st<? ~e. ta izme~a !zvrsila u drugom predpletu.
!~r, J?O~tOjanje 1hv~~postojan~e stvari cini sudenje istinitim
1h l~mm, a ne [cm1 ga takvn~] sama sposobnost sudenja
da pnma kontrerne suprotnosti. Nairne, sudenje i misljenje
~e .~ogu d~ se pokrenu [da se promene] ni na koji nacin
1 m~1m; ~m, d.akle, ne mogu da prime kontrerne suprotn?.stl, pos~o m~akva promena ne moze da se dogodi u
nJima. All, posto sama supstancija u sebi pretpostavlja
kontrerne suprotnosti, za nju se moze reci da prima suprotno~ti. ~ailll:e, ona podjednako prima bolest i zdravlje, i
belu~u 1 crmlo. I posto ona sama [supstancija] prima svaki
kvahtet ove vrste, moze se reci da ona prima kontrerne
suprotnosti. To je, naime, svojstveno supstanciji sto ona
iako ostaje identicna i po broju jedna, prima kontrern~
suprotnosti na osnovu njene sopstvene promene.
Neka toliko bude receno o supstanciji.

14

Glava sesta
[KVANTITET]

'""

Kvantitet25 je delom diskretan, delom kontinuiran,


i sastoji se bilo iz delova koji imaju polozaj jedan prema
drugom, bilo iz delova koji nemaju polozaj jedan prema
drugom. Primeri za diskretan kvantitet jesu broj i govor;
a primeri za kontinuirani kvantitet jesu linija, povrsina,
telo, a sem toga, jos vreme i mesto.
Delovi broja nemaju nikakvu zajednicku granicu gde
bi se [ti delovi] dodirivali26 Tako, na primer, posto je pet
deo [broja] deset, pet i pet ne dodiruju se ni na kakvoj
zajednickoj granici nego su odvojeni [diskretni]. Isto tako,
tri i sedam ne dodiruju se ni na kakvoj zajednickoj granici.
I, uopste, kod broja se ne moze naci nikakva zajednicka
granica izmedu njegovih delova, nego su ovi uvek odvojeni. Dakle, broj je diskretan kvantitet.
Isto tako, i govor je diskretan kvantitet. Jasno je
da je govor kvantitet, posto se on meri po kratkim i dugim
slogovima. Mislim ovde na govor koji je izraien glasom.
Nairne, nema nikakve zajednicke granice gde se njegovi
delovi dodiruju. 27 Jer, nema zajednicke granice gde se
slogovi dodiruju nego je svaki slog odvojen [diskretan]
u samome sebi i sam sobom.
Medutim, linija je kontinuirana. Jer, moguce je imenovati jednu zajednicku granicu gde se njeni delovi dodiruju,- to je tacka. A za povrsinu je to [ta granica] linija,
jer se delovi povrsine isto tako dodiruju na jednoj zajednickoj granici. Isto tako, i za telo se moze naznaciti
jedna zajednicka granica, - linija iii povrsina, - gde se
delovi tela dodiruju.
Isto tako, vreme i mesto imaju ovu vrstu kvantiteta.
Jer, sadaSnje vreme se dodiruje s proslim i s buduCim
[vremenom].
Dalje, mesto je kontinuum [kontinuirani kvantitet].
Jer, delovi jednoga tela zauzimaju izvesno mesto, a posto
se ovi delovi dodiruju na zajednickoj granici, proizlazi

15

da se i delovi mesta, koje svaki deo tela zauzima, i sami


dodiruju na istoj granici kao delovi tela. Tako je i mesto
kontinuirano, posto se njegovi delovi dodiruju na jednoj
zajednickoj granici.
Sem toga28 , kvantitet se sastoji iz delova koji imaju
medu sobom uzajamni polozaj, iii iz delova koji nemaju
medu sobom uzajamni polozaj. Tako, na primer, delovi
li~je im~ju medu sobom uzajamni polozaj; svaki od njih
lezt na Jednom odredenom mestu, i o svakom se moze,
za razliku od drugih delova, utvrditi gde on lefi u povrsini
i sa kojim se drugim delovima dodiruje. A i delovi povrsine zauzimaju jedan odredeni polozaj, jer se isto tako
moze utvrditi gde svaki deo lezi i koji se delovi dodiruju.
A isto vazi i za delove tela i mesta.
Medutim, za broj se ne moze pokazati da njegovi
delovi imaju izvestan uzajamni polozaj niti da negde leze,
ili [utvrditi] koji se delovi uzajamno dodiruju. A to se,
isto tako, ne moze ni kad je u pitanju vreme, jer nijedan
deo vremena ne traje, - a kako bi ono sto ne traje moglo
imati neki polozaj? Pre bi se moglo reCi29 da vreme [upravo:
delovi vremena] ima jedan izvestan red, na osnovu koga je
jedan deo vremena raniji, a drugi docniji. A is to tako, i broj
[ima jedan izvestan red], jer se jedan broji pre dva, a dva
pre tri, i tako [na osnovu toga moze se reci da] brojevi
imaju izvestan red, ali se kod njih ne moze naci polozaj.
Za goVQx,_ _vazi isto: nijedan njegov deo ne traje, i zato
ono sto je receno - receno je, i to je nemoguce povratiti.
Tako delovi govora ne mogu imati polozaj, posto nista
od njih ne traje. Tako se kvantitet sastoji iz delova koji
imaju polozaj i iz drugih koji nemaju polozaj.
l}vantitativnJ!!t u pravom smislu nazvane su samo
stvari o kojima smo govorili; sve drugo, medutim, kvantitativno je samo akcidentalno30 Posmatrajuci ove prve
[kvantitete u pravom smislu], mi nazivamo druge stvari
kvantitetima. Tako se, na primer, kafe da je belo veliko
zbog toga sto zauzima veliku povdinu, i da je radnja
duga, i da je kretanje dugo, zato sto mnogo vremena ispunjavaju. Jer, nijedna od ovih odredaba nije po sebi i kao

16

takva nazvana kvantitetom. Ako, na primer, treba objasniti duzinu jednog dogadaja, ona ce se odrediti vremenom,
i reci ce se da se ovaj [dogadaj] desio u toku jedne godine,
ili ndto tome slicno. A ako treba utvrditi dokle dopire
belo, to ce se odrediti prema povrsini, i kazace se da se
ono prostire dotle dokle se prostire povrsina. Tako ce se,
u pravom smislu i po sebi, samo ono o cemu smo govorili
oznaciti kao kvantitet, - ostalo nije kvantitet po sebi nego,
ako je kvantitet, to moze biti samo akcidentalno.
31
Dalje, kvantitet nema nikakvu kontrernu sup~otnost:
Sto se tice odredenih kvantiteta, jasno Je da om nemaJU
kontrernih suprotnosti; takav je, na primer, . slucaj sa dminom od dva ili od tri lakta, ili s povrsinom, ili s nekim
drugim kvantitetom te vrste, za koji ne postoji kontrerna
suprotnost. Hoce 1i se smatrati da je mnogo kontrerno
suprotno onome cega je malo (ol..(yro), ili da je veliko kontrerno suprotno malom (!lLxQ&)? Ali sve tone spada u kvantitativno, nego u relativrto, jer nista, posmatrano u sebi
i po sebi, ne naziva se velikim ili malim, nego samo ukoliko se odnosi na nesto drugo. Tako se, na primer, planina
naziva malom, a zrno prosa velikim zbog toga sto je zrno
prosa vece nego druge stvari iste vrste, a sto je planina,
isto tako, manja nego druge stvari iste vrste. Ovde, dakle,
imamo odnos prema drugoj stvari, - jer kad bi se govorilo
o mal om ili o velikom PO sebi, ne bi se nikad moglo reci
da je planina mala, ili da je zrno prosa veliko. Uzmimo,
opet, drugi primer. Mi kafemo da u jednom selu ima mnogo
stanovnika, a da ih u Atini ima malo, i ako su oni ovde
daleko mnogobrojniji; i da u kuci ima mnogo sveta,
a u pozoristu malo, i ako ih ovde ima mnogo vise. Isto
tako: dugacko dva lakta", i "dugacko tri lakta", i sve
druge ~elicine ove vrste oznacavaju kvantitet, dok veliko
ili malo ne oznacavaju kvantitet vee pre odnos, jer se
veliko i malo posmatraju u odnosu na drugu stvar. Tako
je ocevidno da su ovi izrazi relativni.
AlP~, bilo da smatramo ili dane smatramo ove izraze
kao kvantitete, oni ipak nemaju nikakvu kontrernu suprotnost. Jer, kako bi se mogla pridati kontrerna suprotnost
2 Organon

onome sto se ne moze uzeti u sebi i po sebi vee samo u


odnosu na drugu stvar?
Sem toga33, ako veliko i malo treba da budu kontremi
iz toga ee proizaCi da isti subjekt moze istovremeno primati
kontreme suprotnosti i da su stvari same sebi kontreme.
Katkad se dogada da je ista stvar u is to vreme velika i mala.
Nairne, jedna i~ta stvar je mala u odnosu na jedan izvestan
predJ?et, .a v~hka u odnosu na neki drugi [predmet]. Iz
~oga Izlazt da.1sta stvar u isto vreme moze biti velika i mala
1, pr~ma _to~e, da ona is~?v:emeno prima kontreme suprotnosti. Ah msta, kako se ctm, ne moze u isto vreme dopustiti
kontrem~. supr.?tnosti .. U~mimo, na primer, supstanciju.
S~psta~ciJa moze da pnmt kontrerne suprotnosti, ali covek
~UJe u tsto vrem~ bolestan i zdrav. Isto tako, nista nije u
~sto vreme belo 1 ~mo. Uopste, ne postoji nista drugo sto
tstovremeno dopusta kontrerne suprotnosti. Ali desiee se
da stvari _budu_same sebi sopsivene koritrerne s~protnosti.
Jer, ako_ Je vehko kon_trerno suprotno malom i ako je ista
stvar u Isto vreme vehka i mala, - jedna ista stvar34 biee
kontrerno suprotna samoj sebi. Ali nemoguee je da nesto
bude kontremo suprotno samom sebi. Dakle, veliko nije
kontrerno suprotno malom niti je ono cega je mnogo
kont,;ern? suprotno onome cega je malo. Iz toga izlazi
da, cak 1 a~o ~e ~matra ~a. ovi izr~i nisu relativni nego
da su kvantttativm, - om tpak nece imati nikakve kontrerne suprotnosti.
.
Ali, nar?Cito kad je_ u pitanju mesto3S, kontrarijetet
tzgleda da pnpada kvantitetu. Ono sto je gore stavlja se
kao kontrerno suprotno onome sto je dole, a pri tome se
?az_iva ,dole" sredisni predeo, - zato sto je najveee rasto~anJe _ono od sre?ista do krajeva vaseljene. Izgleda da se
IZ ovth ~ontrermh s~p~otnosti izvodi i definicija drugih
~Oll~rern~h SUp~ot~?Stl, 1 to zato sto SU termini koji SU, U
tst~J ;rsti.' udalJem Jedan od drugog najveeom razdaljinom,
def1msam kao kontrerno suprotni36
Ne izgleda da je kvantitet sposoban za vise" i manje".37 Uzmimo kao primer ,dug dva lakta< Jedna ~tvar
duga dva lakta nije duza nego druga [koja ima dva lakta].
18

Ni kod broja nije drukcije [i kod broja ne postoji ,vise" ili


manje"]: tako, na primer, tri uporedeno sa pet nije vise
tri, a pet uporedeno sa tri nije vise pet. Isto tako, ne kaie .
se da je jedno vreme viSe vreme od drugog nekog vremena.
Od svih navedenih kvantiteta nema nijednog kome bi se
moglo pridati , vise" ili ,manje". Prema tome, kvantitet
nije sposoban za ,viSe" i ,manje".
Ali, najvise je svojstveno kvantitetu to sto mu se moze
pridati jednako i nejednako38 Jer o svakom od kvantiteta
o kojima smo govorili kaze se da je jednak ili nejednak.
Tako se, na primer, kaze o telu da je i jednako i nejednako
[nekom drugom telu], i o vremenu da je i jednako i nejednako [nekom drugom vremenu]. lsto vazi i za sve druge
kvantitete koje smo naveli i od kojih se svakom moze
pridati jednako i nejednako. Za sve ostale odredbe, koje
nisu kvantiteti, ne moze se ni na koji naCin, izgleda, reCi
da su jednake i1i nejednake. Tako, na primer, o stanju
se nikako ne moze reci da je jednako ili nejednako, nego
bi se pre moglo reCi da je slicno [i neslicno]. Isto tako,
o belome se ni na koji nacin ne moze reei da je jednako
i nejednako vee da je slicno [i neslicno]. Ono sto je najsvojstvenije na kvantitetu jeste da mu se moze pridati
jednako i nejednako.

Glava sedma
[ODNOS -

RELACIJA]

Relativnima se zovu one stvari cije se celo bice sastoji


u tome sto se za njih kaze da zavise od drugih stvari, ili
da se na neki drugi nacin odnose na drugu stvar39 Tako,
na primer, ,vece" je ono cije se celo bice sastoji u tome
da bude receno o nekoj drugoj stvari, jer se kaze da je
ono vece od necega [drugog]. A dvostruko je ono cije se
celo bice sastoji u tome da bude receno o nekoj drugoj
stvari, jer se kaze da je ono dvostruko [vece] od necega.
Isto vazi i za sve druge odnose ove vrste.
Isto tako, relativni su sledeCi izrazi: ddanje, stanje,
opazanje, nauka. polozaj. 40 Bice svih ovih izraza sastoji
2*

19

se u tome sto se za njih kaze da zavise od [neke] druge


stvari, - inace nisu nista. Taka se za drzanje kaze da je
drianje necega, a za nauku da je nauka o necemu, a za
polozaj da je polozaj necega- i taka dalje.
Prema tome, relativni su ani izrazi cija se sustina
sastoji u tome da se za njih kaze da zavise od drugih stvari,
ili da se na neki drugi nacin odnose na neku drugu stvar.
Tak~ se za planinu kate da je velika prema nekoj drugoj
stvan [uporedena s nekom drugom stvari], jer je planina
nazvana velikom u odnosu na neku stvar: a slicno je
nazvano slicno necemu, a i drugi izrazi ave vrste nazvani
su isto taka u odnosu na nesto. Isto taka, i lezanje, i
~tajanj~, i sedenje jesu odredeni polozaji, a sam polozaj
Je relatlvan41 Ali lezanje, ili stajanje, ili sedenje nisu sami
polozaji, nego su paronimno nazvani prema naznacenim
polozajima.
,Relativni pojmovi mogu imati kontrerne suprotnosti. 42
Taka je, na primer, vrlina kontrerno suprotna poroku,
posto su oba relativni pojmovi, a znanje je kontrerno
suprotno neznanju. Medutim, svi relativni pojmovi nemaju
~oii'tferne suprotnost~. Dvostruko, trostruko i svaki drugi
1zraz ove vrste nemaJU kontrernu suprotnost.
Izgleda da su relativni pojmovi sposobni i za viSe"
i ,ttlanje" .43 Kaze se da je nesto vise i Jllanje slicn~' i neslicno, i vise i manje jednako i nejednako. Ovde je i jedno
i drugo relativno. Jer, za slicno se kaze da je necem slicno
a za neslicno da je necem neslicno. Ali svi relativni poj~
movi nisu sposobni za ,viSe" i ,manje". 0 dvostrukom se
ne kate da je vise ili manje dvostruko, a, isto tako ni o
j@dnom takvom izrazu.
'
"
Dalje, svi relativni pojmovi imaju svoje korelativne
pojmove.44 _Taka se, na primer, kaze da je rob-rob gospodara, a da Je gospodar - gospodar roba, a da je dvostruko
- dv?stru~o od p~la, a da je pOla - pola od dvostrukog,
a da Je vece - vece od manjeg, a da je manje - manje
o? veeeg. Isto je tako i sa svim drugim relativnim pojmov1ma, scpno ponekad u govoru postoji razlika u padetu.
Tako se saznanje naziva saznanjem onoga sto se moze

20

saznati a ono sto se moze saznati [naziva se] onim st<? se


moze s~nati saznanjem; a opazanje [naziva ~e] opa~~nJem
onoga sto se maze opazjti, a 01!? sto vse ~oze opaz1tl [naziva se] onim sto se moze opaz1t1 opazanJem.
Medutim ima slucajeva kad izgleda kao da nema
korelacije; to biva ka? ono st<? stoji u ?dn<:,~u _nije naved~no
prema njegovoj svojstvenostl. nego Je ucmJ~na pog~eska
u izratavanju. Ako se, na pnmer, nav.~lo _knlo kao ~zra~
odnosa za pticu, tada nema korelaciJe 1zmedu . pttce . 1
krila. Jer nije na svojstven nacin utvrden yrv1 od~os
- odnos krila prema ptici. N aime, ne gov.on ~e o ~nlu
kod ptice ukoliko i.e on.a l?tica;, neg<? u~ohko. Je knlata,
jer ima mnogo drugth knlatlh btca k<?Ja msu ~ttce. Iz t~.ga
izlazi da, kad je odnos navede~ na nJe~u svoJs.tven nac~n,
tada postoji i korelacija. Tako }e, na pnmer, knlo- knlo
krilatog, a krilato je krilato knlom.
Ponekad je, isto tako, vnuzno d~. se stv?ri, poseb3a
rec kad ne postoji nijedna rec da ozn~c1 na SVOJSt~e.n nacm
izraz jednog odnosa. Tako, na pnmer, postav1t1 krmu
kao relativnu ladi, ne znaci izraziti tacna odnos. Jer, 0
krmi se ne govori kod lade, ukoliko je ona lada, po~.to
postoje lade koje nemaju krme. Tako n~ma v~orelaC1J~~
jer se ne kate da j~ la~a -:; lada vk~~e. Ah .nacm na. ~011
se izrazava odnos.bto bt mozda tacm]t, kad bt se, otpnlrke,
ovako kazalo: krma je krma onaga sto je snabdeveno
krmom" - m" nesto drugo tome slicno. Jer za ova ne
postoji posebno ime. A postoji v~or~laci.ja aka je odnos
[relacija] objasnjen na tacan nacm, Jer 1z~az ,snabdeven
krmom" znaCi snabdeven krmom pomocu krme". Isto
je taka i u drugi~ slucajevima. Taka, na pri~er, glava ce
biti stavljena na tacniji nacin kao korelatlV 1zraza ,sna~
deven glavom" nego kad bi bila stavlje~a k~o ~ore~a~1v
zivotinje. Jer, zivotinja nema glavu ukoh~o t~ ZlV~tlllja,
posto mnoge zivotinje nemaju glavu .. NaJlaks~ l!a~m da
se shvati (ono na sta se nesto odnOSl), U slucaJeV.1ffia U
kojima [za to] nema [svojstvenihl. imena, jested~ se 1z~~du
imena iz prvih izraza i da s~..pnmene pa .stvan s ko]l~a
se prvi izrazi nalaze u korelaclJl, - kao sto 1e u prethodmm

21

primerima izraz ,krilat" izveden iz krila" a izraz snab-

. ,krme".
d even krmom" 1Z

"

'

"

Svi relativni pojmovi imaju korelativ ako su tacno


izr~eni, - P<;>sto nema korelacije ako su [relativni pojmoy1~ utvrdem u odnosu n~ jedan izraz koji je stavljen
slucaJno, a ne u odnosu na sam korelativ. Hocu da ka.Zem
?a c.~~ i ~a ~orelativne pojmove 0 kojima su svi saglasni
1 kOJ1 II~aJu 1mena, - ne postoji korelacija, ako je jedan
od !ermma oznacen imenom koje izra.Zava korelativ samo
akc1dentalno, a ako nije oznacen samim imenom korelativa. Tako, na primer, rob nije korelativ - ako se uzme
da on nije rob gospodara nego coveka, 'ili dvonosca, i1i
n~ceg vslicnog, jer objasnjenje odnosa [u ovom slucaju]
niJe tacno dato.
Dalje, ako je korelacija izra.Zena na prikladan [pravilan] nacm, tada ce- i kad se iskljuci sve akcidentalno a
ostavi samo iz~~ ~ kojim je tacna korelacija bila utvrd;na
- ta ko~elaC1Ja 1pak u~e~ postojati. Tako, na primer,
~ko. ~<?b 1m~ z~ kore!abvm pojam gospodara, i ako se
1skl]uc1 sv~ st~ Je akc1dentalno gospodaru, - kao da je
on dvono~an, 1 sposoban za nauku, i covek, - a ostavi
samo da Je on gospodar, uvek ce se o robu govoriti u
odnosu na ovoga [go.spodara], jer se za roba ka.Ze da je
rob gospodara. Medutim, ako korelacija nije tacno izra.Zena
tada - i ako se iskljuci sve drugo [akcidentalno] a ostavi
Sarno ono cime je korelacija bila utvrdena, - nece biti
utvrdene korelacije. Stavimo da je covek korelativ roba
a. [da je] I?tica [korelativ] krilatog, i odvojmo od covek~
b1tnu osobmu gospodara. Tada se ne moze [viSe] govoriti
0 robu u odnosu na coveka [tada nece vise postojati korelacija iz.medu gospo?m;a i roba]. Jer, ako nema gospodara,
nem~ m roba. I~to Je .1 ako se od ptice odvoji njena bitna
O~<?bina :- (da Je) knlata. U tom s}ucaju krilat nece vise
b1ti relabvan poJam. Jer, ako nema krilatog ni krilo nece
vise imati korelativni pojam.
'
~reba. uvek oznaci~i tacan o?nos na osnovu koga se
govon o Jednom relabvnom poJmu. 45 Ako postoji ime
za to, ovo oznacavanje je lako, ali ako [ime] ne postoji,
22

nuzno ga je stvoriti. Kad je ovakvo [tacno] oznacavanje


[pojmova], jasno je da su svi relativni pojmovi korelativni.
Izgleda da su relativni pojmovi po prirodi istovremeni, i to je istinito u vecini slucajeva. Tako postoji istovremenost dvostrukog i polovine. Znaci, ako polovina
postoji, - i dvostruko postoji. Isto tako, ako gospodar
postoji - rob postoji, a ako rob postoji - gospodar
postoji. Isto va.Zi i za druge slucajeve.
Sem toga, ovi relativni pojmovi uzajanmo se ~nis
tavaju. Ako ne postoji dvostruko, ne postoji polovina,
a ako ne postoji polovina, ne postoji dvostruko. Isto va.Zi
i za druge relativne pojmove ove vrste.
Medutim, izgleda da nije istina da su u svim slucajevima relativni pojmovi po prirodi istovremeni: tako
moze izgledati da je predmet nauke raniji od nauke. Jer,
mi obicno dobijamo nauke iz predmeta [stvari] koje ranije
postoje. Jer tesko je, i1i i nemoguce, naci jednu nauku
koja postaje istovremeno sa svojim predmetom. Isto tako,
unistenje predmeta [jedne nauke] povlaci za sobom unistenje [odgovarajuce] nauke, dok uniStenje [jedne] nauke
ne povlaci za sobom unistenje njenoga predmeta. Ako ne
postoji predmet nauke, ne postoji ni nauka (jer ona bi
bila nauka o nicemu), ali ako ne postoji nauka, nista ne
sprecava da njen predmet postoji. Takav je, n~ primer,
slucaj s kvadraturom kruga. I kad se pretpostav1 da ona
[kvadratura kruga] postoji kao predmet nauke, o njoj
ne postoji nauka, i ako je ona u samoj sebi predmet znanja.
Isto tako, kad se zivotinja unisti, nece biti nauke, ali moze
postojati mnogo predmeta nauke.
Slicno ovome stoji s predmetima culnog opafanja
[senzacijama]46 Izgleda da je predmet senzacije raniji
od senzacije. Ako iscezne predmet senzacije, iscezava
senzacija; medutim, ako iscezne senzacija, ne iscezava
predmet senzacije, jer se.~acije su na telu i .~ telu47 s
druge strane, ako je umsten predmet senzac1Je, tel<?. Je
isto tako unisteno (jer telo spada u predmete senzac1Ja),
a ako telo ne postoji, iscezava i senzacija. Tako, ako je
unisten predmet senzacije, unistena je i senzacija. Medutim,
23

ako je unistepa senzacija, nije unisten i predmet senzacije.


Ako je unistena zivotinja, bice unistena i senzacija, dok
ce predmet senzacije postojati, - kao, na primer: telo,
toplota, slatko, gorko i sve druge stvari koje se culima
opaiaju. Senzacija postaje u isto vreme kad i subjekt koji
opaza, jer senzacija postaje zajedno sa zivotinjom. Medutim, predmet senzacije postoji pre zivotinje iii senzacije.
Jer vatra, i voda, i drugi slicni elementi iz kojih se sastoji
Zivotinja postoje pre nego sto je uopste postojala Zivotinja
iii senzacija48 Prema tome, izgleda da je predmet senzacije
raniji od senzacije!'
Teskoca se javlja kad se postavi pitanje da li, kao
sto izgleda, nijedna supstancija nije relativna, iii je moguce
da neke od drugih supstancija budu takve. 50 N aime, za
prve supstancije istina je [da one nisu relativne], jer ni
cele supstancije ni njihovi delovi ne mogu biti relativni.
0 jednom odredenom ooveku ne kaie se da je on neciji
odredeni oovek; a o jednom odredenom volu [ne kaie se]
da je on neeiji odredeni vo. Isto vaii i za delove. Za jednu
odredenu ruku ne kaie se da je neeija odredena ruka nego
[da je] n_eeija ruka; a za jednu odredenu glavu ne kaze se
da je neeija odredena glava nego da je necija glava.
Isto je i sa drugim supstancijama, bar sa vecinom od
njih. Tako se ne kaie o coveku - neciji covek, ni o volu
- neciji vo, ni 0 drvetu - necije drvo, nego se kaie necija svojina.61 Jasno je da imenice ove vrste nisu relativne, a postoji sumnja za izvesne druge supstancije. Tako
se, na primer, za glavu kaie - neeija glava, a za ruku se
kaie - necija ruka, i isto vaii za svaku takvu imenicu.
Iz ovoga izl3:Zi da ti izrazi izgledaju relativni.
Ako je hila dovoljna definicija, data o relativnim
pojmovima,'l! - bice vrlo tesko, iii i nemoguce, dokazati
da nijedna supstancija ne moze biti relativna. Ali ako
[ta definicija] nije dovoljna i ako relativnima treba nazvati
samo izraze cije se bice ne sastoji ni u cern drugom nego
u tome da budu aficirani izvesnim odnosom [relacijom] 53 ,
- tada bi se mozda dalo reei neSto sto bi ublaiilo ovu
nesigumost". Prva definicija prati sve relativne pojmove;
24

ali time sto se jedna stvar odnosi na neku drugu stvar

ona ne postaje relativna u [svojoj] bitnosti55


Iz ovoga se vidi jasno da, kad se poznaje jedan relativm
pojam na odredeni nacin, poznavace se ist? tako na ~d~ede
ni nacin i ono u odnosu na sta je on relativan. To je jasno
i po sebi. Jer, ako se zna da je_izvesna P?ledinacna s~yar
relativoa, - posto se ?ice v~elativoih pOJIDOVa sastO]l U
tome da se na odredem nacm prema necem odnose, ---:-zna se, isto tako, ono prema ce~u se ta stvar _?dnost.
Ali, ako se uopste ne zna '?n'? sa c.Ime ta s~~ar stOJl u odnosu [relaciji], nece se znat1 m da h ona stOJl u odnosu.
Pojedinacni primeri ucinice ovo tvrdenje jasnim. Ako
se, na primer, odredeno zna da je i~esn~ stvar dvostruka,
odmah se odredeno zna i ono od cega Je ona dvostruka.
Jer ako sene zna nista odredeno, od cega je ta stvar dvostruka, ne zna se uopste da je o~a dvostruka. Isto tak?,
ako se zna da je izvesna stvar lepsll., mora se takode, n~z.
nim nacinom odmah odredeno znati i od cega je ona lepsa.
Medutim, n~ moze se neodredeno znati d.a je on~ lepsa
od stvari koja je manje lepa. ~o . bi b1lo [n~s1gumo~
misljenje, a ne saznanje, ~er se ne b~ v1se moglo tacno znati
da je ta stvar lepsa nego Jedna ~anJe lepa stv~r. !er, moglo
bi se desiti da nema niceg manJe lepog nego sto 1e ta stvar.
Dakle ocevidno je nuino da, ako se odredeno zna
jedan relatlvan pojam,.- ta~a se, isto. tako, odreden~
zna ono na sta se ova] odnos1. Sto se lice glave, ruke 1
svakog dela iste prirode- svih tih .st~~ri koje. su s~pstan
cije - moze se odre<1eno poznavatl nJihova b1tnost . M~
dutlm, iz toga ne proizlazi nuznim nacinom da se pozna]~
njihov korelativni pojam. Jer, ne moze se odredeno zna~
na sta se odnosi ova glava iii ova ruka. Dakle, ove stvan
ne mogu biti relativne. A ako one nisu relativne, bice
istina reci da nijedna supstancija nije relativna.
Nema sumnje da je tesko tacno se izjasniti o ovim
pitanjima ako ona nisu vise puta razmo~ren~. U .svakom
slucaju nije nekorisno sto su pokrenuta p1tan]a koJa mogu
da postoje o svakoj od ovih tacaka.
25

Glava osma
[KVALITET]

Kvalitetom nazivam ono na osnovu cega se kaze da


je nesto stvoreno onakvim kakvo je [sa izvesnim osobinama].
Kvalitet je pojam koji ima vise znacenja. Jedna vrsta
kvaliteta moze biti nazvana stanje [osobina, latinski: habitus] i sposobnost [dispozicija]. Stanje se raziikuje od dispozicije time sto je mnogo _t!ajnije i stalnije. Takva su stanja
naqkejyrline. Nairne, izgleda da nauka spada u stvari koje
ostaju trajne i koje se odupiru promeni cak i kad je stecena samo u umerenom obimu, - sem ako se ne desi
kakva veiika promena zbog bolesti iii zbog neceg drugog
slicnog. Isto tako i vriina - kao, na primer: pravicnost,
umerenost i svaka druga - izgleda kao da ne moze lako
da se izgubi ni da se promeni. Medutim, dispozicijama se
nazivaju oni kvaliteti koji mogu lako da se izgube i brzo da
se promene, - kao, na primer: toplota i rashladivanje, i
~~Li_zdravlje, i ostalo siicno. Jer, za ove pojave covek
je na izvestan nacin disponiran, ali on se brzo menja, postajuci od toplog hladan i od zdravog bolestan, a siicno je
i za druge pojave, - sem ako se ne desi da neka od ovih
dispozicija, proticanjem vremena, postane [covekova] priroda, i neizleciva iii tesko pokretljiva, - a tada bi se ona
mogla, mozda, nazvati stanjem.
Ocevidno je da postoji teznja da se nazovu stanjima
oni kvaiiteti koji su trajniji i teze pokretljivi. Jer, za one
koji nisu temeljno savladali nauke i mogu lako da ih izgube [da ih zaborave] - ne kaze se da je njihovo znanje
[tih nauka] jedno stanje, mada su oni prema nauci disponirani na izvestan nacin, viSe iii manje dobar. Prema tome,
stanje se razlikuje od dispozicije time sto je ova druga lako
pokretljiva, dok je prvo trajnije i teze pokretljivo.
Stanja su u isto vreme dispozicije, ali dispozicije nisu
nuznim nacinom stanja. Oni koji poseduju stanja isto tako
su disponirani prema njima na izvestan nacin; dok oni

26

koji su disponirani nemaju samim tim u svi~ slucajevima


i [odgovarajuce] stanje.
.
Druga vrsta kvaiiteta jeste ona u . <;>dnosu ~a koJU
govorimo o dobrim b~rcima pes~ica~a~ 1h o dobnm tr~a
cima, iii 0 zdravim, ih 0 bolesmm l]Ud1~a. Ovde, uopste~
spada sve o cemu se govori u smislu pnrodne .sposobnost1
iii nesposobnosti. Jer, ne naziva se svaka od ,?V1h odreda?a
kvaiitativnom na osnovu jedne odredene [covekove] d1spozicije, nego zato sto on poseduje prirodnu.vsposobno~t
iii nesposobnost da nesto uci~i Iako, P.i da n~sta n~. trp1.
Na primer, dobri borci pesm':_ama, ih dobn tr~ac1, n~
nazivaju se tako zbog toga sto se nalaze u IZvesnOJ
dispoziciji, nego zato s~o ill?-aj~ prirodJ?-U sposobn~st d~
nesto lako cine. ~drav1m l]Ud1ma naziVaju Se 0~ k~J1
imaju prirodnu sposobnost da la~o podnose . sv~ st? 1~
moze zadesiti; a, obratno, bolesmm [se naz1~a1u l]ud1]
zato sto imaju prirodnu nesposobnost zbog koJe ne P.odnose lako sve sto ih moze zadesiti. Isto vazi i za tvrdo 1 za
meko. Tvrdo se zove nesto zato sto ima ~posobn~st ~a ne
bude Iako podeljeno, a meko se zove nesto zato sto Je za
to nesposobno.
.
. .
. .
Treca vrsta kvaiiteta jesu afektivm [pas1vm] kv~htetl
i afekcije. Takvi su vslatkoca,. i gorci~a, .i ol?oro~t, 1 s;e
ovima srodno, - i jos toplota, 1 hladnoca, 1 belma, 1 ctnoca.
J asno je da su to kvaliteti, jer ~a stvari. koj~. ih primaju kaze se da imaju te kvalitete, post? se. OVl ~ ~11ma nalaze. Tako je med nazvan slatkim zato sto 1e p~m10. u. sebe
slatkocu, a telo [je nazvano] belll_n zat~ ~to Je ~n.rru~o u
sebe beiinu. A tako je i u drugtm shcmm siucaJev1ma.
Afektivni [pasivni] kvaiiteti n~ zovu ~~ tako za~o sto
su same stvari koje primaju te k.vahtete 31f1c~r~ne ~a 1zvestan nacin. Med nije nazvan slatkim zato sto Je 1zdrzao neku
izmenu, a to vazi i za druge slucajeve ov~ v~ste. 1st<;> t~ko,
i toplota i hladnoe.a ~su. naz~an~ afektlvmm kvah~~tima
zato sto same stvan koje 1h pnmajU trpe n,eku afekC1JU nego zato sto je svaki od kvaiiteta o ~<;>jima je go_voren?
sposoban da proizvede izmenu .u s.enzac11a~a . - ov1 kval,1teti se nazivaju afektivnim [pas1vmm] kvahtetima. Slatkoca
27

proi~vo_?i izmen~ ukusa, a toplota [izmenu] pipanja; a


Isto Je I sa drugim kvalitetima.
Medutim, belina, i cmoea, i druge boje nisu nazvane
afektivnim kvalitetima na isti nacin kao ono sto je ranije
navedeno; one su nazvane tako zbog toga sto su same
~()~ta!e jedno~ izmenom. J asn<? i.e da mnoge promene boje
post~lu afek~IJOm. K? se zasbdi, postaje crven, a ko se
u~lasi~ postaJe bled I tako dalje. Zato, ako je neko po
~n.:o~I sklon kak.voj afekciji ove vrste zbog odredenih
fxzi.ckih oso?enostx, verovatno je da ima i odgovarajucu
botu. Jer, , Ist~ te~esna d!spozicija, koja postaje sad u
slucaJu osecanJa sbda, moze da proizlazi i iz sklopa covekoyoga tela, tako da prirodno proizvodi i odgovarajucu
bOJU.

Tako s~ D:azi~aj~ afektivnim kvalitetima sva stanja


ove ':~ste koJa ImaJu Izv~~ u tesko pokretljivim i trajnim
af.ekc~~ama..Kad te afekctJe vode poreklo iz fizicke kons~ttuctJe subjekta, ble_?ilo iii cmoca nazivaju se kvalitetima
(Jer nam <?ne odreduju nase kvalitete); ili to biva zato sto
su ov~ ?~J~, ~pravo ~!edilo i cmoca, posledice neke duge
??lvesti tli yehke vrucme, pa se ne daju lako odstraniti,
th cak ~staJu za vreme celog [covekovog] zivota. I u ovom
poslednJem slucaju ove afekcije nazivaju se kValitetima
-!~r. s_ o~~irom na njih, dobijamo nase kvalitete. Medutim:
sto se ti~~ .~d!edaba koje p.o~taju iz uzroka koji se Iako
~ogu umstitx 1. br~o o~straruti, - one se nazivaju afekciJama, a.?~ kvaht~ti~a, Jer ~e prema njima [tim odredbama]
ne dobtJaJu. kvahtett. Za coveka koji crveni od stida ne
kaze se da Ima crvenu boju lica, niti za coveka koji bledi
od st~aha da ima ~!edu boju lica, nego se pre kaie da oni
trpe tzves~u .afekciJU. Tako se ove pojave zovu afekcije,
a ne kvahteti.
v

Isto
vaii i za afektivne kvalitete koji se odnose na
5

_?usu. ~ Sv~ pojave k?.je. su, i?s. od rodenja, proizasle iz


tzv.esruh tesko pokretljtvth [traJmh] afekcija zovu se kvalitett: tako, n11: prime~, lu~ilo, i gnev, i druga stanja ove vrste.
Prema . ~k-ytm d_use-:rui?- nastrojenostima, govori se o
dumovttim 1 o ludtm lJudtma. Isto vazi za one zastranjenosti

28

koje nisu prirodne, nego proizlaze iz nekih drugih konstitucionalnih osobenosti kojih je tesko osloboditi se iii koje
su sasvim neizlecive. I ove pojave su kvaliteti, jer, s obzirom na njih coveku se pridaju izvesni kvaliteti. Medutim,
afekcijama se nazivaju pojave sto postaju iz uzroka koji
se brzo rasturaju. Kao primer za ovo moze se navesti
covek koji se razgnevi zbog pretrpljene neprijatnosti. A!i,
ne naziva se dumovitim covek koji se u takvom uzbudenJU
razgnevi, nego se pre o njemu kaze da je pretrpeo neku
afekciju. Tako se ovakve pojave zovu afekcije a ne kvaliteti.
Cetvrta vrsta kvaliteta jeste figura i1i forma koja
pripada svakom bicu, - a, sem toga, pr_~vost i krivina,
i svaka druga slicna osobina. Jer, jednom bicu pridaju se
kvaliteti prema svim ovim odredbama. Za jednu stvar
se kaie da ima izvestan kvalitet zato sto je trouglasta.,ili
cetvorouglasta, i1i zato sto je prava ili kriva. T~ko se
svakoj stvari pripisuju kvaliteti prema njenoj figun.
Retko i gusto, hrapavo i glatko kao da oznacavaju
nesto kvalitativno. Medutim, izgleda da se odredbe ove
vrste protive kvalitativnim podelama, jer svaka od njih
pre izgleda da izrazava jedan izvestan polozaj delova.
Gustina [jedne stvari] sastoji se u tome sto su [njeni] delovi
blizu jedan drugome, a retkoca sto su oni udaljeni jedan
od drugog; a glatkost [jedne stvari] sastoji se u tome sto
[njeni] delovi leze kao u jednoj ravni, a hrapavost u tome
sto su neki delovi istureni, a neki uvuceni.
Mogle bi se mazda pronaCi i druge vrste kvaliteta,
ali ovi navedeni su najobicniji [najceSCi].
Dakle, kvaliteti su odredbe koje su navedene; a stvari
kojima se pridaju kvaliteti nazvane su prema tim kvalitetima, i1i od njih na neki nacin zavise. Tako u veeini slucajeva,
i gotovo uvek, ime stvari kojoj se pridaje kvalitet proizaslo
je iz kvaliteta. Tako je, na primer, bela nazvano po b~lini,
i gramaticar po gramatici, a pravedan po pravednosti, a isto vaii i za drugo. Ali, u izvesnim slucajevima ne postoji
ime za kvalitete, pa nije moguce oznaciti stvari kojima se
pridaju kvaliteti imenima proizaslim iz tih kvaliteta. Taka

29

covek koji je [svojom] prirodnom sposol>noscu vest u


trcanju ili u borbi pesnicama ne dobija inie ni po kakvom
kv~litetu. N~ime! ~e pos~oj~ ime~a za sposobnosti po
~OJ1ma se OVlm l]udima pndaJu neki kvaliteti, dok postoje
1me~a za ves~in~, po kojima se oni, prema svojim sposobnoshma~ .n~ZlVaJU ~Orci ~esnica~a ili rvaci. Jer, govori
se .? vesbm .~ borb~ pesmcama 1 o vesitni rvanja, a oni
kOJ1 su u nJlma vezbanjem osposobljeni dobijaju imena
od sarnih tih vestina.
. ~li, ponekad i kad postoji ime [za kvalitet], stvar
koJa Je prema ovome oznacena kao kvalitativna nosi ime
koje ne proizlazi iz toga kvaliteta. Tako na primer posten
v
k [ orroul>ai:o~] je takav na osnovu' vrline [f] ' &Qtt{j],
~ove
~er se on zo~e p~s~en za~o sto pose~uje vrlinu,- ali njegovo
1me ne pr01zlaz1 1z vrhne. Medutlm, ovaj slucaj nije cest.
Tako se zovu kvalitativnima stvari cije je ime pro.
1zaslo iz navedenih kvaliteta, ili koje na neki drugi nacin
od njih zavise.
. Kod kv_<~liteta .postoji i kontrerna suprotnost; na
pnmer, prav1cnost Je kontrerno suprotna nepravicnosti
cwilo belini i tako dalje. Isto va.Zi i za stvari koje su p~
n~~ma nazvane: nepravicn~ je kontrerno suprotno pray~c~om,. ~ belo crnom. Ah to nije uvek slucaj: crveno,
1li zuto, 11i druge takve boje nemaju kontrerne suprotnosti
i ako su kvaliteti.
'
. Zati~, ako je jedna od dve kontrerne suprotnosti
kvahtet, 1 druga. ce biti kvalitet. To postaje jasno cim se
uzml!v u obzir druge kategorije. Tako, na primer, ako je
pra~cnost kontrerno suprotna nepravicnosti, i ako je
p~aVlcnost kvalitet, i nepravicnost ce biti kvalitet, jer
mJed~a dr~ga k~tegorija ~ece pristajati nepravicnosti,
- m kvantitet, m odnos, m mesto, i uopste niSta drugo
sem h:alite.ta. Isto je. tako i za sve druge kontrerne suprotnostl koJe potpadaJU pod kvalitet.
.
Kvaliteti pretpostavljaju i ,vise" i ,manje" 58 Za
Jednu belu stvar kaze se da je vise ili manje bela nego
druga, a za jednu pravicnu stvar da je vise ili manje pravicna
nego druga. Sem toga, sam kvalitet moze da se uvecava:

ono sto je helo moze da postane belje. 59 Ali ta osobina


ne prlpada svini. kvalitetima nego samo vecini od njih.
Jer, moze se sumnjati da li je pravicnost u jednom slucaju
veca a u drugom manja, a tako je i sa drugim kvalitetima.
Neki ovo osporavaju i smatraju da se uopste ne moze
reCi da je pravicnost veca i manja, - kao sto se ni za zdravlje to ne moze reci. Sve sto se moze reci jeste da jedna
licnost poseduje manje zdravlja nego druga, i1i manje pravicnosti nego druga, - a isto je tako i sa gramatikom i sa
drugim sposobnostima.
Ali, ne moze se osporavati da su stvari nazvane po
ovim kvalitetima sposobne za viSe i manje [sposobne da
imaju vise i manje od tih kvaliteta], posto se za jednog
coveka ka.Ze da je bolji gramaticar od drugog, i da je
zdraviji, i pravicniji i tako dalje.
Medutim, ne izgleda da dopustaju uvecavanje trougao,
i cetvorougao i nijedna od drugih figura. Jer, stvari na
koje se primenjuje pojam trougla ili kruga jesu sve, na
isti naCin, trouglovi i1i krugovi. A za stvari na koje se
[taj pojam] ne primenjuje ne bi se moglo reCi da je jedna
vise nego druga [trougao ili krug]. Kvadrat nije vise krug
nego sto je to prav ugao, jer ni na jedan od njih ne moze
da se primeni pojam kruga. Uopste, ako se pojam navede~
nog tennina ne primenjuje na oba objekta, ne moze se reb
da jedan od njih ima taj termin vise nego drugi. Dakle,
svi kvaliteti ne pretpostavljaju vise i manje .
Od navedenih odredaba nijedna nije svojstvena kvalitetu.60 Medutim, o slicnom i neslicnom govori se samo
kod kvaliteta. Jer, jedna stvar slicna je [ili neslicna] drugoj
samo ukoliko je kvalitativna. Iz toga izlazi da je kvalitetu
svojstveno da mu se pridaje slicno i neslicno. 81
Ne treba da se bojimo da ce nam neko prigovoriti
da smo ovde - gde smo stavili sebi u zadatak da damo
izlaganje o kvalitetu - uracunali i mnogo relativnog.
Mi smo kazali da stanja i dispozicije spadaju u relative. U svim ovakvim slucajevima vrste su relativni termini,
a nijedan od pojedinacnih rodova to nije. Tako je nauka,
kao vrsta, u samoj svojoj sustini ono sto je relativno nekoj

31

drugoj stvari (jer kaze se: nauka o necem)o Medutim


nijedna od pojedinacnih nauka nije u sustini relativn~
nekoj ?rugoj stv~rio Tako se, na primer, ne kaze da je
gramvatika g~amatlka 0 necem niti da je muzika muzika
o necemo Ah, ako su [ove nauke] relativne one su takve
samo po svojoj vrstio Tako se za gramatiku kaze da je
nauka o necem, a ne da je gramatika o necem a za muziku [se kaze] da je nauka o necem, a ne da j~ muzika 0
necemo Prema tome, pojedinacne nauke nisu relativneo
Sam? pre~a poj~dina~nim nau~ama nama se pridaju izvesm kvahtetl, posto nJih posedujemo [znamo]o Mise nazivarna uceni zato sto posedujemo [znamo] jednu odredenu
naukuo I tako ?V~ pojed~na~n~ nauke, prema kojima nam
se ponekad pndaJu kvahtetl, Jesu same kvaliteti ali one
nisu relativneo
'
Tako, ako hi se desilo da je jedna ista stvar [u isto
vreme] relativna i kvantitativna, ne hi hilo niSta hesmisleno
uracunati je u dve vrste [u dve kategorije]o

posedovanje znaci stanja, kao ,hiti ohuven"' ,hiti naoruzan"; da mesto znaci, ria primer, ,u Likeju" i tako dalje,
kao sto smo [ranije] naznaciii [o kategorijama].
Glava deseta
[SUPROTNOSTI]

Isto tako delanje i trpljenje dopustaju kontrernu


suprotnost i ,viSe" i ,manje" Kontrerne suprotnosti su:
,zagrejati" i ,rashladiti"; i ,hiti zagrejan" i hiti rashladen"; i ,radovati se" i ,zalostiti se" - sto ~~aci da dela~[e ,~ ~rpljenj~ dopus~aju ko~trernu s~protnost. Isto je i za
,vis~ x_,manJe". Nairne moze se [nesto] zagrejati viSe iii
manJe, I [moze se] hiti zagrejan viSe iii manje. Dakle
delanje io trpljenje dopustaju , viSe" i ,manje".
'
Tohko vs~o imali da ~~zemo o tim kategorijama.
0 polozaJu smo g?~onh u ~~~vi o relativnim pojmovima, gde smo utvrdxh da se t1 xzrazi nazivaju prema
odgovarajucim polozajima.
~ ostalim. kategorijama- vremenu, i mestu, i posed~VanJu - koJe su po sehi jasne, nije potrehno reci niSta
VISe Od onoga Sto je vee izlozeno U pocetku, - naime da

Za postavljene vrste [kategorije] dovoljno je ono sto


smo reklio Sad treha da se ohjasni u koliko se znacenja
govori o suprotnostimao
Suprotnost jedne stvari prema drugoj cetvorostruka
je: postoji li suprotnost u smislu relativnih pojmova, iii u
smislu kontrernih suprotnosti, iii onda izmedu lisenosti
[nemanja, privacije] i posedovanja, iii ona izmedu afirmacije i negacije. U svakom od ovih slucajeva suprotnost
moze da se opiSe u skici kao suprotnost izmedu relativnih
pojmova - na primer, dvostruko prema polovini; zatim
kao ona izmedu kontrernih suprotnosti - zlo prema dohru; pa u smislu lisenosti i posedovanja- slepilo prema
vidu; i, najzad, u smislu afirmacije i negacije, - kao na
primer: ,on sedi" i ,on ne sedi".
Stvari koje su suprotne u srnislu relativnih pojmova
jesu one cije se hice sastoji u tome da hudu kazane o drugom clanu suprotnosti [s kojim su vezane], iii cije se hice
odnosi na ovaj clan. Tako, na primer, dvostruko je ono za
sto se kaie da je u samoj svojoj sustini dvostruko nekoj
drugoj stvari, jer ono je dvostruko necem. Tako su saznanje i ono sto se moze saznati [saddaj saznanja] suprotni
kao relativni pojmovi. Nairne, za saznanje se kaie da je
u samoj svojoj sustini saznanje onoga sto se moze saznati;
a za ono sto se moze saznati receno je da ono u sustini
stoji u odnosu prema svojoj suprotnosti, to jest prema saznanju. Jer, za ono sto se moze saznati receno je da se
moze saznati za nesto, to jest za saznanjeo
Stvari koje su suprotne kao relativni pojmovi jesu,
prema tome, one cije se hice sastoji u tome da hudu recene

32

3 Organon

Glava deveta
[DELANJE, TRPLJENJE I DRUGE KATEGORIJE]

33

o drugim stvarima, iii koje na neki nacin stoje u uzajamnom odnosu.


sto se tice kontrerno suprotnih stvari, njihova sustina
nije u odnosu koji one odr.Zavaju jedna s drugom nego se
za njih samo kaze da su kontre.rno suprotne jedne drugima. Dobro se ne zove dobro zla nego se kaze da je ono
kontrerno suprotno [zlu]. Isto tako, belo se ne zove belo
crnog, nego se kaze da je ono kontrerno suprotno [crnom].
Ove suprotnosti se, dakle, medu sobom razlikuju.
Uvek kad su kontrerne suprotnosti takve da subjekti
u kojima one po prirodi postaju, ili o kojima su afirmirane,
nuznim naCinom sadr.Ze obe [suprotnosti], - tada izmedu
njih nema niceg srednjeg. Ali ako se jedna ili druga kontrerna suprotnost ne nalaze u subjektu nuznim nacinom,
tada izmedu njih uvek postoji nesto srednje. Tako, na primer, bolest i zdravlje pojavljuju se shodno prirodi u telu
zivotinje, i, nuznim nacinom, jedno ili drugo pripadaju telu
zivotinje, - bolest iii zdravlje. A kaze se da su brojevi neparni i parni, i, nuznim nacinom, jedno ili drugo pripada broju, __:__ naime, iii neparno ili parno. Izmedu ovih stvari
ne postoji nista srednje, - ni izmedu bolesti i zdravlja ni
izmedu neparnog i parnog. Medutim, postoji nesto srednje
[izmedu kontrernih suprotnosti], od kojih jedna iii druga ne
pripada [subjektu] nuznim nacinom. Tako crno i belo po
prirodi postaju u jednom telu, ali nikakva nuznost ne postoji da jedno ili drugo pripadaju telu. Jer, svako telo nije
nuznim naCinom belo ili crno. Isto tako, tvrdi se [da je]
rdav i posten o coveku i o mnogim drugim biCima, ali nije
nuzno da jedan ili drugi [od ovih izraza] pripada biCima
kojima se oni pridaju, jer svaka stvar nije nuznim nacinom
rdava ili postena. A izmedu ovih stvari nalazi se nesto
srednje; na primer, izmedu belog i crnog postoji sivo, i
zuckasto, i sve druge boje, a izmedu rdavog i postenog
[postoji] ono sto nije ni rdavo, ni posteno.
Ponekad imena su davana prema srednjim terminima.
Tako, na primer, izmedu belog i crnog nalaze se sivo,
zuckasto i sve druge boje. Medutim, katkad nije lako oznaciti imenom srednji termin, nego se definicija srednjeg
34

termina dobija negacijom svakog krajnjeg termina. Tako


se, na primer, kaze: ono sto nije ni dobro, ni rdavo; i: ni
pravicno, ni nepravicno.
Lisenost i posedovanje pripisuju se istom subjektu, tako, na primer, vid i slepilo pridaju se oku. Opste govoreCi, subjekt u kome posedovanje po prirodi postaje, jeste
onaj o kome se afirmiraju obe suprotnosti. Kazemo da se
lisenost pridaje svakom subjektu, sposobnom da primi posedovanje, i da mu se pridaje onda kad posedovanje nije
ni na koji nacin prisutno u subjektu kome po prirodi pripada, kao i u vremenu kad ono [posedovanje] po prirodi u
subjektu treba da se nalazi 62 Mi ne nazivamo neko bice
bezubim zato sto nema zuba, ni slepim, zato sto nema vida,
nego zato sto ih nema u vremenu kad po prirodi treba da ih
ima. Jer, postoje bica koja, kad se rode, nemaju ni vida ni
zuba, a njih zbog toga ne nazivaju ni bezubima ni slepima.
Biti lisen" jednog stanja i ,posedovati" ga nije lisenost posedovanje. Jer, posedovanje je [na primer] vid, a
lisenost je slepilo ali ,imati vid" nije vid, a ,biti slep" nije
slepilo. Slepilo j~ izvesna lisenost, a ,biti slep" jeste ,biti
liSen", a nije liSenost.
A kad bi slepilo bilo isto sto ,biti slep", oba izraza
mogla bi se afirmirati o istom subjektu. Ali kaze se da je
covek slep, ali se nikad covek ne naziva slepilom.
Izgleda, medutim, da su pojmovi ,biti lisen" i ,posedovati" suprotni na isti naCin kao [sto su to] lisenost i
posedovanje. Jer, nacin suprotnosti [izmedu njih] je isti.
Kao sto je slepilo suprotno vidu, isto je tako [pojam] ,biti
slep" suprotan [pojmu] ,imati vid".
Ono sto potpada pod negaciju i afirmaciju nije negacija i afirmacija. Jer, afirmacija je afirmativna recenica, a
negacija je negativna recenica, a izrazi koji potpadaju pod
afirmaciju i negaciju nisu recenice. 63 Medutim, kaze se
da su oni [ti izrazi] suprotni medu sobom kao afirmacija
i negacija, jer je i u ovom slucaju nacin suprotnosti isti.
Kao sto je afirmacija suprotna negaciji - na primer recenica: ,On sedi" suprotoo je recenici: ,On ne sedi",- tako

3*

35

isto suprotne su stvari koje potpadaju pod jednu i pod


drugu reeenieu,- na primer, pod ,on sedi" i ,on ne sedi".
Jasno je da lisenost i posedovanje nisu suprotni na isti
nacin kao relativni pojmovi,114 jer eelokupna njihova bitnost
ne sastoji se u tome da budu afirmirani od suprotnosti. Ne
kaze se za vid da je on vid slepila, niti relacija postoji na
drugi koji nacin. Isto tako, ne moze se za slepilo reci da je
ono slepilo vida nego se kafe da je slepilo lisenost vida,
ali da nije slepilo vida. Dalje, svi relativni termini su konvertibilni [korelativni], tako da bi slepilo - pretpostavljajuci da ono spada u relativne pojmove - bilo konvertibilno [korelativno] s onim s cime stoji u [nekoj] relaeiji.
Ali ovde nema konvertibiliteta [korelacije], jer se ne kafe
da je vid - vid slepila.
Ali, termini koji potpadaju pod liSenost i posedovanje
nisu ni kontrerno suprotni,65 sto je jasno iz sledeCih razloga.
Za kontrerne suprotnosti medu kojima nema nijednog
srednjeg termina, potrebno je, nuznim nacinom, da se u
subjektu gde one po prirodi postoje iii o kame su afirmirane jedna od njih uvek nalazi. Jer, [kao sto smo kazali]
ne postoji nijedan srednji termin izmedu konkretnih suprotnosti, od kojih jedna iii druga treba nuznim nacinom
da pripada subjektu koji ih prima,- kao sto je, na primer,
slucaj kod bolesti i zdravlja, i kod neparnog i parnog.
Za k~trerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan
srednji termin nije nikako nuzno da jedna od njih pripada
subjektu. Jer, nije nuzno -da svaki subjekt koji ih prima
bude beo iii ern, topao ili hladan. Nairne, niSta ne sprecava
da se izmedu njih [kontrernih suprotnosti] umetne jedan
srednji termin. .
Dalje [smo rekli da]. dopustaju srednji termin kontrer. ne suprotnosti od kojih je9na iii druga ne pripada nuznim
nacinom subjektu koji ih prima, - sem u [narocitom]
slucaju kad samo jedna od njih po prirodi priP.ada subjektu,
kao, na primer [sto pripada], vatri da bude topla, a snegu
da bude beo. U ovo!ll [poslednjem] slucaju mora, nufnim
nacinom, samo jedna od dveju kontrernih suprotnosti da
odredeno pripada subjektu, a nikad ne moze [da mu pri-

36

,,
-~

pada] druga [suprotnost]. Nairne, vatra ne moze da bude


hladna, a sneg ne moze da bude ern. Taka svakom subjektu sposobnom da ih primi ne pripada nuznim nacinom
jedna iii druga od kontrernih suprotnosti, - sem ako nisu
u pitanju subjekti kojima samo jedna [od suprotnosti] moze
po prirodi da pripada i koji bi mogli primiti samo jednu
odredenu od kontrernih suprotnosti, a ne jednu iii drugu.
Medutim, kad su u pitanju lisenost i posedovanje tada
nije istinito niSta od onoga sto smo rekli. 66 Subjekt sposoban da prima suprotnosti ne pretpostavlja uvek nuZnim
nacinom jedan od dva clana suprotnosti. Jer, ono sto jos
nije po prirodi sposobno da poseduje vid ne smatra se ni
da je slepo niti da ima vid. Iz toga izlazi da ove odredbe
ne spadaju u kontrerne suprotnosti izmedu kojih ne postoji
, nikakav srednji termin. Ali, ave [odredbe] ne spadaju ni u
kontrerne suprotnosti koje pretpostavljaju jedan srednji
termin, posto jedna od njih [od odredaba] nuznim nacinom
treba jednom da pripada subjektu sposobnom da je primi.
Cim je jedno bice po prirodi sposobno da ima vid, tada ce
se za njega kazati iii da je slepo, iii da vidi, i to ne [nece
se reci] iskljucivo jedna od ovih odredenih osobina nego,
prema prilikama, jedna ili druga. Jer, nije nuzno da bice
bude iii slepo, iii da ima vid, nego [je nufuo], prema prilikama, jedno iii drugo od ovih stanja. Ali, [rekli smo] za
kontrerne suprotnosti koje imaju jedan srednji termin, da
nikad nije nuzno da jedna iii druga [suprotnost] pripada
nekom subjektu nego [je nuzoo] da izvesnim sabjektima
pripada iskljucivo jedna oaredena od dve kontrerne suprotnosti.
Prema tome, ocevidno je da nijedan od dva nacina
[postojanja] kontrernih suprotnosti ne odgovara slucaju
suprotnih pojmova posedovanja i lisenosti.
Dalje, kada kod kontrernih suprotnosti subjekt sposoban da ih prima ostaje isti, moze se desiti da se jedna
suprotnost promeni u drugu ---!;em akosamo jedna od njih
po prirodi ne pripada subjektu, kao sto, na primer, vatri
pripada da bude topla. Jer, l!loguce je da zdrav covek
postane bolestan i da belo postane erno, a hladno toplo,
37

i moguce je da posten covek postane rdav, a rdav posten.


Jer, kad rdav covek postane bolji u svom ophodenju i
govoru, on tada, rna i u neznatnom' stepenu, napreduje ka
dobru. A ako se on jednom popravi, rna i malo, jasno je da
se moze iii potpuno izmeniti, iii bar znatno napredovati ka
boljem. Jer, i kad u pocetku nacini samo mali napredak,
covek uvek postaje prijemljiviji za vrlinu nego sto je bio.
Zbog toga ce on verovatno [postepeno] uciniti jos veCi napredak. I, ako taj napredak uvek postaje veci, covek ce
najzad doCi u kontremo suprotno stanje, - sem ako ga u
tome ne omete nedostatak u vremenu. Medutim, sto se tice
posedovanja i lisenosti, nemoguce je da se dogodi obostrana
uzajamna promena jednog od tih stanja u drugo. Desava
se promena od posedovanja lisenosti, ali od lisenosti posedovanju promena je nemoguca. Nairne, onaj ko je postao
slep ne dobija natrag vid, onaj ko je celav ne postaje ponovo kosmat, a onaj ko je bezub ne dobija viSe zube.
Sto se tice onoga sto je suprotno kao afirmacija i negacija,67 ocevidno je da ove nisu suprotne ni na koji od
nacina o kojima je govoreno. Jer, samo je u ovom slucaju,
nuznim nacinom, jedna od suprotnosti uvek istinita, a druga
lazna. Jer, ni za kontreme suprotnosti, ni za relativne pojmove, ni za posedovanje i lisenost nije nuzno da jedna od
suprotnosti uvek bude istinita, a druga laZna. Tako su, na
primer, kontremo suprotni zdravlje i bolest, a ni jedno ni
drugo nije istinito iii laZno. Isto su tako dvostruko i polovina suprotni kao relativni pojmovi, a ni jedno ni drugo
nije istinito ili lazno. Isto vaZi za Iisenost i posedovanje, kao, na primer, za vid i slepilo. Uopste, nista nije istinito
ili laZno od onaga sto se govori bez ikakve veze. A sve
suprotnosti o kojima je [ranije] govoreno [u ovom spisu]
izraZavaju se bez veze.
Medutim, izgledalo bi da se takva svojstvenost [to jest
sposobnost da se odvoji istinito od laZnog] najvise nalazi
kod kontrernih suprotnosti koje se izrazavaju u nekoj
[recenicnoj] vezi. 88 Recenica: ,Sokrat je zdrav", kontremo
je suprotna recenic~: ,Sokrat je bolestan". Ali, cak i za ove
dve recenice nije uvek nuzno da jedna bude istinita, a druga
38

Iazna. Ako Sokrat postoji, jedna [~~cenica] se ~iti is!init.a~


a druga Iazna, ali aka on ne postojl, abe [recemc~l. ce b1.t1
laZne. Jer, niti je istina da je s~~rat bolestan mtl da je
zdrav ako Sokrat uopste ne postojl.
A sto se tice IiSenosti i posedovanja, ako subjekt
uopste ne postoji, tada ni_jedna ni ~;ug~. [od rec~nica] nije
istinita a cak i kad subjekt postojl, mJe uvek Jedna _[od
receni~a] istinita, a druga laZna. Jer [recenici]: ,Sokr~t m~a
vid" suprotna je [recenica]: ,Sokrat je slep", kao ..sto Ae
posedovanje suprotno Iisenosti. ~ko Sokr.at. ~ost?P ~lJe
nuzno da jedna od ove dve reeemce bude lStlmta dl lazna
(jer u slucaju da Sokrat nije jos po prirodi v sposoban ~~
vidi, obe recenice su laZne); a aka Sokrat uopst~ ne postojl,
tada su obe recenice podjednako lazne, - natme 1 da on
ima vid, i da je slep.
A kad je rec o afirmaciji i negaciji, bilo da subje~~
postoji, ili da ne postoji, jedna [od recenica] .ce uvek bth
lazna, a druga istinita. J er ako se kaze: ,Sokrat Je bol~stan",
i: Sokrat nije boles tan", ocevidno je- ako on postojl ~ da
je'jedna od ove dve recenice istinita, a druga l~na. A ~sto
je i ako Sokrat ne postoji ..Je.r,. ak~ on ~~ post~p, pogresno
je reCi da je bolestan, a tstlmto Je reel da mJe bol~stan.
Prema tome samo stvari koje su suprotne kao aflrmacija i negacija i~aju osobinu da uvek budu jedna istinita,
a druga lazna.

Glava jedanaesta
[0 KONTRERNIM SUPROTNOSTIMA]

Kontrema suprotnost dobra jeste nuznim naCinom zlo.


Ovo ocevidno pokazuje indukcija,S9 koja je osnovana na
pojedinacnim slucajevima. Tako je, na p:imer, bolest ~on:
trerna suprotnost zdravlja, a kukavistvo hrabrostl, 1
tako dalje.
Zlu je kontrerno suprotno ponekad dobra, ~ poneka?
zlo. Oskudici, koja je zlo, kontrerno s~p~otno Je p~eter~
vanje, koje je zlo, - a umerenost, koJa Je dobra, 1sto Je

39

tako kontrerno suprotna i jednom i drugom. Me<1utim, ovo


poslednje moze se zapaziti samo u malom broju slucajeva
'
inace, veCinom je zlu kontrerno suprotno dobro.
Dalje, kod kantrernih supratnasti nije nuzno da, kad
pastoji jedna, pastaji i druga. Aka su svi zdravi, zdravlje ce
pastajati, a balesti nece biti. Isto taka, aka je sve bela,
belina ce pastojati, a crnilo nece postajati. Aka je recenica:
,Sokrat je zdrav", kantrerno suprotna recenici: ,Sokrat je
bolestan", tada, posto nije moguce da dva kantrerna suprotna stanja istovremena pripadaju istom subjektu, - bice
nemaguce da, ako jedna ad ovih kantrernih suprotnasti
postoji, i druga ista taka pastoji. Jer, ako je istina da je
Sokrat zdrav, ne moze biti istina da je Sokrat bolestan.
Ocevidno je da i kontrerne suprotnosti maraju pa
prirodi postojati u jednam subjektu koji je isti po rodu iii
po vrsti. Bolest i zdravlje javljaju se po prirodi u telu zivotinje, belina i crnilo na telu uopste, a pravicnost i nepravicnost u ljudskoj dusi.
. . .Ist<? tak<;>, .n.uzna je da sve kontrerne suprotnosti budu
1h u IStOJ vrsti, 1h u kontrerno suprotnim vrstama, ili da one
s~e budu vrste. Jer, bela i crno su u istoj vrsti (boja je
nJihova vrsta), pravicnost i nepravicnost su u kontrerna
~uprotnim vrstama (jer je vrsta jedne vrlina, a vrsta druge
Je porok). A dobro i zlo nisu u jednoj vrsti nego su sami
vrste nekih stvari.
_
Glava dvanaesta
/

[RANIJE]

Jedna stvar naziva se ranijom od druge u cetiri smisla.


U prvom i najsvojstvenijem smislu [ana se naziva
ranijom] prema vremenu. U tom smislu za nju se kaze
da ima vise godina i da je starija ad neke druge stvari.
Jer, zbog toga sto je prateklo vise vremena za jednu stvar
se kaie da ima vise godina ida je starija [od druge].
u drugam smislu, ranije je ono sto ne dopusta konvertibilnast u odnosu na konsekuciju [sled] onaga sto pa-

40

stoji. Tako, na primer, broj jedan je ranije ~. b.roja dva:


Jer, aka postoji dva, odmah sleduje da pastoJI J~dan, ah
aka broj jedan postoji, tada ne sleduje nuznim nacmo~ d~
broj dva postoji. Prema tome, iz broja jedan ne prmzla~1
konvertibilnoscu da postoji drugi broj. lzgleda, dakle, da Je
ranije ono ciji sled postajanja ne dopusta konvertibilnost.
U trecem smislu, ranijim se naziva nesto shodno
jednom izvesnom redu, kao [s.to je to slucaj] u nau~a~a i
u govorima. Jer u demonstratlvmm naukama postOJI 1 ranije i docnije shodno redu (naime elementi su, shodno redu,
raniji od geometrijskih propozicija/0 a u gramatici slava su
ranija od slogova). A isto je taka i u govaru, jer je uvod,
shodno redu, raniji od izlaganja.
Sem pamenutih postoji jos jedan smisaa, naime ona
sto je bolje i dostojnije postovanja izgleda da je ranije [~a
prethodi] shodna prirodi. M~s~ obicno k~ze za ljude ~oJe
narocito ceni i voli da su om 1spred drug1h [da prednJace
drugima]. Ova je zacelo najnesvojstveniji naCin priariteta.
Takvi su, otprilike, nacini na koje se obicno govori
o prioritetu.
Medutim, izgleda kao da, sem navedenih nacina prioriteta, postoji jos jedan drugi nacin. Kad su u pitanju
dve stvari koje dopustaju kanvertibilnost u odnosu na sled
[konsekuciju] postojanja, izgleda kao da treba da bude
ranija pa prirodi ana stvar kaja je uzrok postojanja druge
stvari. Jasno je da takve stvari postoje. Da covek postoji,
kanvertira se shodno sledu [konsekuciji] postojanja sa
iskazom koji je istinit a njemu [coveku]. Jer, aka covek
postoji, istinita je i recenica koja izrazava da covek postoji.
Ova se daje konvertirati: aka je istinita recenica kojom
izrazavamo da covek postoji, tada i covek postoji. Me<1utim, istinita recenica nikaka nije uzrok sto stvar postaji.
Naprotiv, izgleda da je stvar uzrok sta je recenica istinita:
Nairne od postojanja ili nepostajanja stvari zavisice hoce h
recenica biti istinita ili laina.
Taka se na pet nacina jedna stvar naziva ranijom od
druge [stvari].

41

Glava trinaesta
[ISTOVREMENO (SIMULTANO- af.ta)]

Istovremenima [simultanima] se, u prostom i najsvojstvenijem smislu, nazivaju stvari cije se postajanje dogada
u isto vreme. Jer nijedna od dve stvari nije ranija ili docnija
od druge. 71 Za ove stvari kaie se da su simultane u vremenu.
Po prirodF2 su istovremene stvari koje se konvertiraju
u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja, ali jedna [od
njih] nikako nije uzrok sto postoji druga [stvar]. Takav
je slucaj sa dvostrukim i sa polovinom. Nairne, ovi izrazi
se konvertiraju (jer ako dvostruko postoji, i polovina postoji, a ako polovina postoji, i dvostruko postoji), ali nijedan od ta dva izraza nije uzrok sto postoji drugi.
Ali, isto tako, nazivaju se istovremenima po prirodi
rodovi koji proizlaze iz podele iste vrste i koji su suprotni
jedan drugom73 Kaze se da su suprotne jedna drugoj u
podeli stvari koje su suprotne prema istoj podeli; tako,
na primer, zivotinja koja ima krila istovremena je zivotinji
koja po kopnu hoda i zivotinji koja zivi u vodi. Ova bica
suprotna su jedno drugom u podeli kad proizlaze iz iste
vrste, jer zivotinja je podeljena na rodove, - kao, na primer, na zivotinju koja ima krila, i na zivotinju koja hoda
po kopnu, i na zivotinju koja zivi u vodi. Nijedna od ovih
zivotinja nije ranija ni docnija nego ta bica izgledaju istovremena po prirodi. A svaki od ovih rodova - naime,
zivotinja koja hoda po kopnu, i Zivotinja koja ima krila i
zivotinja koja zivi u vodi - moze opet da bude podeljen
u rodove. Dakle, po prirodi moraju biti istovremeni i ovi
[navedeni] rodovi koji proizlaze iz iste vrste, po istoj podeli.
Medutim, vrste su uvek ranije od rodova, jer nema
konvertibilnosti za sled [konsekuciju] postojanja. Tako,
na primer, ako zivotinja koja Zivi u vodi postoji, tada
zivotinja postoji, ali ako zivotinja postoji, zivotinja koja
zivi u vodi ne postoji nuznim nacinom.
Dakle, nazivaju se istovremene po prirodi stvari koje
su konvertibilne u odnosu na sled [konsekuciju] postojanja,
42

ali jedna od njih nije nikako uzrok postojanja druge,


- a tako se nazivaju i rodovi koji su suprotni jedan
drugom u podeli, polazeCi od iste vrste. Najzad, bica koja
postaju u isto vreme jesu prosto simultana.

Glava cetrnaesta
[KRETANJE]

Kretanje ima sest rodova: postajanje, nestajanje [propadanje], uvecavanje, umanjivanje, 'kvalitativna promena
i menjanje mesta.
Sva druga kretanja [sem kvalitativne promene] ocevidno su razlicita jedno od drugog: tako postajanje nije
nestajanje, niti je uvecavanje ili menjanje mesta umanjivanje - i tako dalje. Medutim, u odnosu na kvalitativnu
promenu javlja se izvesna surnnja da li ono sto podleze
kvalitativnoj promeni tu promenu mozda trpi nuznim
nacinom, na osnovu jednog od drugih kretanja. Ali to
nije tacno.
Jer, gotovo sve nase afekcije, ili bar veCina njih, izazivaju u nama kvalitativnu promenu, koja nema niceg
zajednickog s drugim kretanjima. Jer, ono sto biva pokretano prema afekciji ne dobija nuznim nacinom uvecavanje
iii umanjivanje, a isto je tako i za druge vrste kretanja.
Tako bi kvalitativna promena morala biti razliCita od
drugih kretanja. Jer, kad bi ova [kretanja] bila identicna,
trebalo bi da ono sto je kvalitativno promenjeno bude
odmah i uvecano ili umanjeno, ili da bude praceno nekim
od drugih rodova kretanja; medutim, to nije nuzno.
Isto tako, momlo bi da bude kvalitativno promenjeno
ono sto je uvecano iii pokretano na neki drugi nacin.
Ali, postoje neke stvari koje se uvecavaju, ali se. kvalitativno ne menjaju tako se, na primer, uvecava, ah se kvalitativno ne menj~ kvadrat kad se oko njega stavi gnomon7 ' .
Isto vazi i za sve druge figure takve vrste. Prema tome,
kretanja bi bila razlicita jedna od drugih.
43

Uopste, mirovanje je kontremo suprotno kretanju.


Svaki rod kretanja ima svoju posebnu kontremu suprotnost;
tako je nestajanje kontrema suprotnost postajanju, umanjivanje [je kontrema suprotnost] uvecavanju, a mirovanje
na mestu [kontremo je suprotno] menjanju mesta. Najvise
suprotna izgleda promena kontremo suprotnog mesta
tako je kretanju nadole kontremo suprotno kretanje nagore:
a kretanju nagore [kontremo je suprotno] kretanje nadole.
Nije lako reci koja treba da bude kontrema suprotnost
onome kretanju, koje izmedu svih gore navedenih kretanja
ostaje jo8 da se ispita. Izgleda da tom kreta"nju nista nije
kontremo suprotno, sem ako muse kao kontrema suprotnost ne stavi ili mirovanje u istom kvalitetu, ili menjanje
ka kontremo suprotnom kvalitetu, - na isti nacin kao sto
menjanje mesta ima za kontrernu suprotnost ili mirovanje
na mestu, ili menjanje ka kontremo suprotnom mestu.
Kvalitativna promena je menjanje kvaliteta. Tako je kvalitativnom kretanju suprotno ili kvalitativno mirovanje, ili
menjanje ka kontremo suprotnom kvalitetu, - kao sto
je, na primer, [izraz] ,postati beo", kontremo suprotan
izrazu ,postati em". J er kvalitativna promena nastaje
menjanjem ka kontremo suprotnim kvalitetima.

Glava petnaesta
[,IMATI"]

0 [izrazu] ,imati" govori se na vise nacina. Taj izraz


upotrebljava se u smislu stanja i dispozicije ili nekog drugog
kvaliteta, - jer kafemo da imamo [posedujemo] izvesnu
nauku M.i vrlinu. 75 Ili se [taj izraz] upotrebljava kao kvantitet, - da se, na primer, oznaci velicina [visina stasa]
koju neko ima.76 Jer, kafe se da neko ima velicinu tri ili
cetiri lakta. Ili da se oznaci ono sto obavija telo, kao, na
primer, ogrtac ili tunika. 77 Ili ono sto je u jednome delu
tela, kao prsten na ruci. 78 Ili deo tela, kao ruka ili noga.711
Jli [da Se Oznaci 000 StO je SadrZaDO] U SUdU80 : takO meriCa81 saddi psenicu ili bure vino, jer kaze se da bure

ima vino, a merica psenicu. Za sve ovo upotrebljava se


izraz ,imati" u smislu ,kao u jednom sudu". To je kao
posedovanje82; naime, mi kazemo da imamo kucu ili njivu.
Mi isto tako kafemo da imamo zenu, iii da zena ima
mufa. Ali smisao sad izrecenoga ,imati" izgleda najnepodesniji. Jer, iskazom ,imati zenu" oznacavamo samo
,stanovati s njom".
Mozda bi se mogla pronaCi i druga znacenja [glagola]
_ ,imati", - ali znacenja u kojima se on obicno upotrebljava gotovo su sva nabrojana.

NAPOMENE
1 Of.tWVUf.tet su stvari koje imaju samo zajednicko ime, ali
nemaju nikakvu zajednicku bitnu osobinu.
2 auvwvuf.tu su stvari identicne po prirodi i po imenu.
2 :rtet(.JWVUf.tU se nalaze na sredini izmedu homonima i sinonima
ucestvuju i u jednima i u drugima.
4 Univerzalno, .,druga supstancija" (vrste i rodovi) nije u subjektu, jer je supstancija, a nije akcidencija; univerzalno je upravo
predikat jednog subjekta, jedne individue, u njenoj osobini univerzalnog. (Upor. Aristotel, Organon, I, Categories, Nouvelle traduction et notes par J. Tricot. Paris 1946. Bibliotheque des textes
philosophiques, p. 3, note 1.)
5 Partikularna akcidencija je u subjektu, kao akcidencija, ali,
posto je partikularna, ona nije predikat subjekta, posto je svaki
predikat nuinim nacinom opsti. (Ibid., str. 3, nap. 2.)
6 Aristotel daje preciznu definiciju akcidencije. Ona, pre
svega, mora biti u jednom subjektu. Zatim, ona ne treba da bude
samo deo celine, kao sto su dusa iii ruka deo coveka. Pored toga,
akcidencija treba da bude nerazdvojna od subjekta, i da bez njega
ne moze postojati, - kao sto belo ne postoji nezavisno od tela.
(Upor. ibid., str. 3, nap. 3.)
7 Univerzalna akcidencija, nauka, nalazi se u subjektu, coveku,
kao akcidencija, a ona je, kao univerzalna, i predikat jednog subjekta, naime, jedne odredene gramatike.
8 Filozof ima u vidu individualnu supstanciju, 1:oM 1:L To je
prva supstancija u pravom smislu reci, koja nije ni u jednom subjektu,
jer je supstancija, niti je predikat jednog subjekta, jer je individualna.
9 Prva supstancija nije nikad predikat, niti moze to biti.
to Aristotelove kategorije su najopstije vrste bica; to su pojmovi koji se ne mogu svesti jedan na drugi, i koji se, isto tako, ne
mogu svesti na najviSi univerzalni pojam. Bice i Jedno nisu viSe
kategorije, jer nemaju nikakve saddine.
11 Filofoz razlaie da je prva supstancija individua. U drugim
svojim delima, pre svega u De lnterpr. (13,23 a 24), filozof istice da

46

su prva supstancija Bog i odvojene inteligencije. - Izraz oucriu


nema jedno odredeno znacenje. On naizmenicno oznacava i materiju, i formu, i esenciju, i neku vrstu kompozicije materije i forme.
12 Prve supstancije nalaze se u drugim supstancijama, kao sto
se partikularno nalazi u univerzalnom.
13 Rec ,covek" ozna.Cava i individuu i rod.
14 Akcidencije uzete in abstracto.
15 Sve sto nije prva supstancija.
16 U cisto logickom smislu uzeto, covek nije vise supstancija
nego sto je to zivotinja.
11 Pod ,drugim supstancijama" filozof podrazumeva samo
vrste i rodove, iskljucujuci sve druge supstancije.
18 U sledecem izlaganju dokazuje se da, sem prvih supstancija,
samo se jos rodovi i vrste mogu nazvati supstancijama. Nairne,
moze se nazvati supstancijom samo ono sto je slicno prvoj supstanciji. A samo su rodovi i vrste slicni prvim supstancijama, jer samo
oni mogu, kao prve supstancije, da sluie kao supstrati akcidencijama, po!ito se sve sto se tvrdi o individualnom subjektu (o jednom
odredenom coveku), tvrdi i o rodu (covek), kao i o vrsti (zivotinja)
u koju rod spada. (Upor. navedeni prevod Tricot-a, str. 5, nap. 2.)
19 Zivotinja je primer za vrstu, a covek je primer za rod.
20 Supstancija je jedna konkretna, odredena i odvojena individua.
21 Obesnazenje prigovora koji bi pokusao da svede rodove i
vrste na akcidencije, posto je kvalitet jedna akcidencija.
22 NiSta nije kontrerno suprotno coveku i zivotinji, koji su
uzeti kao rod i kao vrsta.
23 Prva supstancija je vise supstancija nego rod, dok je rod
vise supstancija nego vrsta. Ovde se ne porede supstancije jedne sa
drugima, nego supstancije u njima samima. (Categ., 2 a 11 b 22.)
24 Vaii ne samo za prve supstancije nego i za rodove i vrste.
25 0 kvantitetu govori Aristotel i u Metaph. , 11, 13, 1020 a 7.
Tu formuliSe da je kvantitet ono sto je deljivo na dva iii vise sastavnih delova, od kojih je svaki po prirodi jedna i odredena stvar.
Mnozina je kvantitet, kad se moze brojati, a velicina, kad se moze
meriti. Mnozina se naziva ono sto se potencijalno rastavlja u diskontinuirano, a velicina se naziva ono sto se rastavlja u kontinuirano.
26 Prva podela kvantiteta (1.25-Sa 37) obuhvata kvantitet
u njegovoj bitnosti, koji je deli na diskretan i kontinuiran.
27 Zbog toga je govor diskretan kvantitet.
28 Druga podela kvantiteta u njegovoj bitnosti obuhvata kvantitete ciji delovi imaju iii nemaju jedan prema drugom izvestan polozaj. Tu spadaju, prvo, linija, povrsina i telo, a zatim broj, vreme
i govor.
29 Vreme je sukcesija sada8njih trenutaka. Medutim mogli bi
se prigovoriti da se moze razlikovati ,pre" i ,pos!e". Aristotel na tu

47

objekciju odgovara da ,pre" i ,posle" nisu za delove polozaj, nego


red, i da isto vaZi i za slucaj broja.
so Druga podela kvantiteta obuhvata akcidentalan kvantitet
(1,37-b 10).
31 Aristotel narocito istice da se prva osobina kvantiteta sastoji u tome sto on nema kontrernu suprotnost (1.14-6a 18), i, kad
su u pitanju odredeni kvantiteti kao: ,dug dva lakta" i kad je rec
o neodredenim kvantitetima kao: ,mnogo", ,malo". Uz to dokazuje da - i ako tako ne izgleda - neodredeni kvantiteti nemaju
kontrernih suprotnosti (1.14-6a 11). - Prvi argument za to shvatanje, koji filozof malo nize daje, formuliSe da su neodredeni
kvantiteti u stvari relacije.
32 Drugi argument za isto (1.30-33).
33 Treci argument (1.4--11).
u Jedna ista stvar bice velika i mala. Ovim filozof ne tvrdi
da ce subjekt biti kontrerno suprotan samom sebi, nego da ce
takvi biti kvalitet - na primer: veliko, malo itd.
35 Od 1.12-18 uzeta je u obzir teza da kvantitet nema kontrerne suprotnosti. U mestu, koje je vrsta kvantiteta, razlikuju se
gore i dole, desno i Jevo itd.
86 Za Aristotela su prvobitne kontrerne suprotnosti koje se
odnose na mesto. Da je tako vidi se iz toga sto definicija svakog
roda kontrernih suprotnosti ima prostorni karakter. Nairne, kontrerne suprotnosti su termini koji su u istoj vrsti najudaljeniji jedan
od drugog. Ranije tvrdenje da odredbe mesta nisu kvantiteti nego
relacije pobija ovaj prigovor.
37 Druga osobina kvantiteta sastoji se u tome sto ne dopusta
ni , viSe" ni ,manje".
sa Treca osobina kvantiteta koja je i poslednja.
89 Upor. izvodenja o relativnim pojmovima u Metaph ., l'l, 15.
40 Navedeni termini su relativni samo kad su uzeti uopste,
kao vrste; uzeti partikularno, oni su kvaliteti. Tako je nauka nauka o necem. To, medutim, ne vazi za jednu odredenu nauku.
Tako, na primer, gramatika nije gramatika o necem.
41 Polozaj uopste jeste relativan, a odredeni polozaji spadaju
u drugu kategoriju.
42 Prividna je ova prva osobina relativnih pojmova, po kojoj
bi ovi imali kontrerne suprotnosti.
48 Prividna je i druga osobina relativnih pojmova, po kojoj
bi ovi bili sposobni za ,vise" i ,manje".
44 Treea osobina relativnih pojmova.
45 To jest: treba adekvatno oznaciti korelativne pojmove.
46 Filozof se osvrce na osnovne ideje svog gnoseoloskog naivnog realizma. Ta teorija je izlozena u De anima, Ill, 2, 425 b 26,
kao i u Metaph., r, 5, 1010 b 30.

48

47

,Na telu" znaci predmet senzacije, a ,u telu" subjekt koji

oseca.
48 Jos jednim dokazom potkrepljena je teorij~ da ie. pred~~t
senzacije raniji od subjekta koji je opaZa. U okv1ru svo)e teon)e
saznanja Aristotel metodicno postupa kad tvrdi da su _cetiri e~~
menta iz kojih se - po njemu - sastoje kako predmetl senzaciJe
tako i zivotinje, raniji od same zivotinje i od njenih cula.
49 Ucenje po kome su objektivni ne samo primarni nego _i
sekundarrii culni kvaliteti. Tela, kao i sve senzacije ce persistirat1,
i kad nestane zivota i culnog OpaZanja.
so Prve supstancije i njihovi delovi nisu relativni. 1st? VaZi. i
za vecinu drugih supstancija. Medutim, relativni su delov1 drug1h
supstancija.
st Ovde su covek, vo i drvo uzeti kao vrste.
52 Ta definicija obuhvata delove drugih supstancija.
53 Definicija prave relacije.
54 To jest: sto bi bacilo svetlost na pitanje da 1i su relativne
izvesne druge supstancije.
55 Pravi relativni pojam je onaj cije se celo bice sastoji u
odnosu.
ss Slicne supstancije nisu relativne, i, prema tome, nema vise
nijedne supstancije koja bi bila relativna.
51 Na ovom mestu, i dalje, mislilac primenjuje na dusevna
stanja ono sto je rekao za odredbe tela.
ss Kvalitet moze da raste i da opada i kad se nalazi u raznim subjektima i kad se nalazi u jednom subjektu.
59 Znaci da u jednom istom subjektu kvalitet moze da raste
iii da opada.
oo Te odredbe se ne primenjuju na svaki kvalitet nego se
primenjuju i na druge kategorije.
61 Bitna je osobina kvaliteta da samo kvalitet pretpostavlja
slicno i neslicno.
62 Po Aristotelu, postoje tri uslova da jedan subjekt ~ude liSen
posedovanja. Prvo, potrebno je da subjekt bude sposoban da prill_li
posedovanje (kamen ne moze biti liSen vida). Drugo, potrebno Je
da JiSenost bude pridana delu tela koje po prirodi raspolaZe posedovanjem (covek je slep kad je oko Jiseno vida). Trece, potrebno je
da se liSenost ostvaruje u vremenu kad, po prirodi, posedovanje
obicno pripada subjektu (covek, kad se rodi, i ako ne vidi, nije
slep). Upor. Tricot, nav. delo, str. 58, nap. 2.
ss Filozof upravo misli na stvari koje su materijal iz kog se
stvaraju recenice.
64 Sleduje ostro povuceno razlikovanje izmedu suprotnosti
posedovanja i Jisenosti, s jedne, i suprotnosti relativnih pojmova,
s druge strane.

4 Organon

49

65 Utvrdena je razlika izmedu dve vrste suprotnosti. Prva


postoji izmedu posedovanja i liSenosti, a druga izmedu kontrernih
suprotnosti. Pre svega izlozeni su nacini postajanja kontrernih suprotnosti, - i onih koje ne pretpostavljaju srednji termini, i onih
koje ga pretpostavljaju.
66 Naznacena je poslednja razlika izmedu kontrerne suprotnosti, s jedne, i suprotnosti izmedu posedovanja i liSenosti, s druge
strane.
67 Razlaganje o kontradiktornoj suprotnosti, koja je suprotnost izmedu dva suda, a odvaja istinito od laznog.
68 Kontrerne suprotnosti, cak i ako su izra2:ene u sudovima,
ne odvajaju istinito od la2:nog, - sto je osobina kontradiktornih
suprotnosti. - Ako subjekt ne postoji, nijedna recenica nece biti
istinita.
69 Indukcija [t:n:uywyt1] je metoda koja, polazeCi od pojedinacnih cinjenica, i na osnovu njih, izvodi opste pojmove. 0 ovoj metodi Aristotel iscrpno izlaze u Anal. prior., II, 23, 68 b 15, i dalje.
70 Termini, aksiome, postulati, hipoteze i dr. racunaju se u
elemente geometrije (cr"tOLJ(.Ei:u); oni su raniji od geometrijskih
propozicija (lltuyQ<lf.LfUI'ta.).
71 Ovaj prvi smisao istovremenog odgovara prvom modusu
ranijeg.
72 Drugi smisao istovremenog, koji odgovara drugom i petom
smislu ranijeg.
73
TreCi smisao istovremenog, koji odgovara trecem smislu
ranijeg. Aristotel uzima u obzir rodove i vrste. Podele jedne iste
vrste su istovremene, jer se ne vrse na osnovu ,pre" i ,posle".
74 Gnomon (yvrof.LWV) je trougao koji ima oblik uglomera i
koji, kad se doda pravougaoniku iii kvadratu, iii kad se oduzme od
njih, uvecava i1i umanjuje povrsinu ovih figura.
75 Kategorija kvaliteta.
76 Kategorija kvantiteta.
77 Kategorija posedovanja.
78 Kategorija posedovanja.
79 Kategorija supstancije,
posto su za Aristotela delovi
tela supstancije.
so Kategorija mesta.
81 6 !1EIIL!1VO~ glavna mera za suve stvari.
82 Kategorija odnosa.

50

DRUG! DEO

0 TUMACENJU

4*

Glava prva
[GOVOR I PISANJE. -

ISTINIT I

LA~AN

GOVOR]

Treba prvo utvrditi sta je imenica, a sta glagol; a


zatim sta je odricanje [negacija], potvrdivanje [afirmacija],
reeenica [iskaz] i govor.
Zvuci izrafeni glasom su simboli [znaci] dusevnih
stanja, a napisane reci su simboli reci izrafenih glasom.
I kao sto svi ljudi nemaju isti rukopis, tako ni govorene
reci nisu kod svih iste. Medutim, dusevna stanja, ciji su
neposredni znaci ovi izrazi, kod svih su identicna. A isto
tako, identicne su i stvari cije su slike ova stanja. Ali posto
ovaj predmet spada u drugu disciplinu, o njemu je raspravljano u nasim knjigama 0 dusi.
Kao sto se u dusi pojavljuje cas misao koja nije ni
istinita ni lafna, a cas misao koja je nuznim nacinom jedno
iii drugo, - tako se dogada i u pogledu govora. Jer, istinito i lafno sastoji se u sastavljanju i u podeli. Same po
sebi, imenice i glagoli slicni su pojmu bez sastavljanja i
bez podele - kao, na primer, ,covek" iii ,beo", kad im
se nista ne doda - jer ove reci jos nisu ni istinite ni lazne.
Dokaz za ovo je sledeei: rec ,jarac-jelen" znaCi nesto, ali
niSta ni istinito ni lazno - sve dok joj se ne doda da ono
sto ta rec oznacava postoji ili ne postoji, apsolutno govoreci, iii u jedno odredeno vreme.
Glava druga
(IMENICE. PROSTE I

SLO~ENE

IMENICE. P ADE~I]

Imenica je jedan glas koji konvencionalno nesto znaci,


bez obzira na vreme. Nijedan deo imenice nema znacenje
kad je uzet odvojeno [po sebi]. U osobenoj imenici Kai.i.uutos

53

nema nikakvog znacenja imenica 'Lrcrco~ [konj] po sebi i


Sama SObom, kao StO ga ima U izrazu ?(!lAO~ Lrcl'tO~
[lep konj]. Medutim, ono sto vaii za proste imenice, ne
vaii za slozene imenice. U prvima deo ne znaci nista, a
u drugima deo doprinosi znacenju celine i ako, kad je odvojeno uzet, on nema nikakvog znacenja. Na primer, u reCi
EJ't(l?('tQOXEA'l'j~ [gusarska lada] rec xeA.n~ [ladaJ ne znaci
nista po sebi. ,Konvencionalno znacenje" [,odredba na
osnovu saglasnosti"] - kazemo po tome sto nijedna imenica nije takva po prirodi nego samo kad postane simbol.
Jer cak i ako neartikulisani glasovi, kao, na primer, glasovi
zivotinja, nesto oznacavaju, nijedan od njih nije imenica.
,Ne-covek" nije imenica. Ne postoji nikakav izraz
[oznaka] koji bi muse mogao pridati. Jer, to nije ni govor,
ni odricanje [negacija]. To bi mogla biti samo neodredena
imenica, jer ova pripada svemu, - onome sto postoji
i onome sto ne postoji.
Ako se kaie ,Filona ili Filonu" [ci>iA.rovo~ 11 ci>iA.om],
i druge reci te vrste - ove nisu imenice nego su padezi
[rcTroO'EL~, lat. casus] jedne imenice. Definicija ovih padeza
jeste za sve ostalo identicna definiciji imenice, ali spajanje
tih oblika sa ,jeste", ,bese" i ,bice" ne daje nista istinito
i1i laino; njih uvek daje spajanje tih oblika s imenicom.
Kad se, na primer, kaie: ,Filonovo jeste ili Filonovo nije",
- ti izrazi nemaju niceg istinitog i lainog.

Ali ako se kaie: nije zdrav", ili ,nije bolestan" - ja


to ne nazivam glagoiima. Mada dodaje svome znacenju
znacenje vremena, mada uvek pripa~a jednon:t subjektu,
ova razlika nema imena. Ona se moze nazvatl samo neodredenim glagolom, zato sto se podjednako na sve odnosi, na bice kao i na nebice.1
Isto tako, nije glagol, nego jedan ,padez"v [rcT&cr:~
lat. tempus, gramaticko vreme] glagola kad. se .kaze: ,bese
zdrav" ili ,bice zdrav". ,Padez glagola razhkuJe se od glagola time, sto glagol saddi jos ':'dredb~ s~dasnje~ ~remena,
a padez" oznacava vreme koJe okruzuJe sadasnJe vreme
[t~' jest proslost i buducnost].
.
..
Ono sto se naziva glagolima Jesu, dakle, u sebt 1 po
sebi imenice. Glagoli imaju jedno odredeno znacenje (jer
time sto se oni izgovaraju, usredsreduje se misao slusaoca,
koji je odmah zaddava ~ ~ru), - a~~ oni jo~ ne vznace
da oznacena stvar postOJl th ne posto)l. Jer, ttme sto se
kaie ,postojati" ili ,ne postojati" ne o:nacava s~ ~!~akv~
stvar' kao ni kad se samo za sebe kaze ,postoJeCl . Ov1
.
izrazi sami po sebi nisu nista, ali oni svome zna\,;en)U
dodaju izvesno spajanje [dodajuci atribut .subjektu), k~lje je
nemoguce zamisliti bez stvari koje su spoJene [sastavlJene].
)(

Glava cetvrta
[GOVOR I RECENICA]

Glava treca
[GLAGOL]

Glagol je ree koja dodaje svom znacenju znacenje


vremena. Delovi vremena, odvojeno uzeti, ne znace nista
za sebe. Glagol uvek oznacava da je nesto afirmirano o
necem drugom. Kaiem da glagol, sem svoga znacenja, pokazuje i vreme. Na primer, ,zdravlje" je imenica, a ,on je
u dobrom zdravlju" je glagol, jer on dodaje svome znacenju da sad postoji zdravlje. Sem toga, glagol je uvek znak
onoga sto se kaie 0 drugoj stvari, upravo onoga sto pripada jednom subjektu ili se nalazi u njemu.

Govor je spajanje glasova, koje ima opste ~rimljeno


znacenje i ciji svaki deo, kad se uzme odvoJeno, ~m~ zn~
~enje ~ao prost ~ovor [is~azivanje], ~ ne kao a}m~nran)~
lli neguanJe. Hocu, na pnmer, .~~ .kazem da..rec ~,cove~
nesto znaci ali ne da on postOJl 1h ne postOJl. AfumaclJa
i1i negacija 'ce proizaci sv~m~ ako ~e tu nes!? ~~da. Me~u
tim samo jedan slog reel ,covek' ne znac1 msta. Je: 1. u
reci ,mis" slog ,is" [na grckom: yu~---:, u.~J nema znacaJa;
to je, u stvari, samo glas. Slog J~ z~acaJ~~ [upr~vo: ~o
prinosi znacaju c~line] samo ~ sloze~lm rec1ma, ah ne sam
po sebi, - kao sto smo ramJe rekh.
55

Svaki govor ima znacenje, ali ne kao prirodan organ


[instrument], nego- kao sto smo rekli - po konvenciji
[to jest na osnovu jednog sporazuma]. Medutim svaki
govor ne iskazuje nesto [svaki govor nije recenica], nego
samo onaj [govor] u kame postoji istina iii zabluda. Ali
to se ne dogada u svim slucajevima. Taka je svaka molitva
Jedan govor, ali ni istinit ni lazan. Ali necemo uzeti u obzir
druge vrste govora, posto njihova raspravljanje spada pre
u retoriku ili u poetiku. Za sada cemo razmatrati recenicu.

Glava peta
[AFIRMACIJA I NEGACIJA. PROSTA I SLOZENA RECENICA]

Prva vrsta iskazanog [deklarativnog] govora [Myo~


jeste afirmacija; sledeca [vrsta] je negacija.
Svi drugi govori cine jedinstvo samo pomocu veze svojih
delova.
Svaka recenica nuznim nacinom saddi jedan glagol
iii ,padez" jednog glagola. Jer, pojam ,covek",- kad mu
se ne prida ,jeste"' ili , bejase"' i1i "bice"' ili nesto te
vrste, - jos ne sacinjava recenicu.
Zasto izraz kao sto je ,zivotinja koja ima noge i koja
ide na dve noge" jeste jedno i nije mnogo? Covek koji se
taka definise ne moze biti takav zato sto se te reci izgovore
jedna za drugom. Ali obja5njenje toga problema2 spada
u drugu disciplinu. Iskazan [deklarativan] govor je onaj
koji izrafava iii jednu stvar, iii jedinstvo sto nastaje iz veze
delova. Medutim, slozene recenice su one koje izrafavaju
mnogo, a ne jedno, iii ciji su delovi nepovezani.
Imenica ili glagol treba, dakle, da bude samo jedan
govor [ili kazivanje]. Nairne, ne maze se reCi da se, izrafavajuCi nesto na taj nacin, obrazuje recenica, - pa bilo da
neko pita, ili da ne pita, iii da poeinje sa govorom.
Jedna vrsta ovih recenica je prosta, kao, na primer
tvrditi nesto o necemu [o nekom subjektu], iii odricati
nesto o necemu. Druga vrsta obuhvata recenice obrazovane
futoqJuvnxo~]

iz prostih iskaza [recenica]; kao sto je, na primer, slucaj


kod jednog vee sastavljenog govora.
Prosta recenica je veza glasova [reci] koja ima da
pokafe da jedan atribut postoji ili ne postoji u jednom
subjektu prema podelama [razlikama] vremena [u sadasnjosti, proslosti i buduenosti].

Glava sesta
[AFIRMACIJA I NEGACIJA. -

KONTRADIKCIJA]

Tvrdenje je iskaz koji nesto nekom pripisuje, a odricanje je iskaz koji nesto nekom odrice. A moguce je tvrditi
da ono sto pripada jednoj stvari njoj ne pripada [ovo je
Iafno odricanje], i da ono sto joj ne pripada njoj pripada
[avo je lafno tvrdenje], ida joj pripada ono sto joj pripada
[istinito tvrdenje], a ono sto joj ne pripada da joj ne pripada [prava negacija]. A posto to vafi i za vremena van sada5njice, - moguce je i odricati sve ono sto je nek~ tvrd~o
i tvrditi sve sto je neko odricao. Prema tome, ocev1dno Je
da je svakoj afirmaciji suprotna jedna negacija, i s~ak~j n~
gaciji jedna afirmacija. ,Protivrecnost" [,kontradlkClJa] Je
suprotnost izmedu jedne afirmacije i jedn~ negacije. P~d
,suprotnoscu" podrazumevan;t da se isto. o 1st~m I?o!v~du1e
i odrice, ali ne samo homommno3 , - 1 sve sto JOS mace
moze biti posebno objasnjeno [radi ove odredbe pojmova],
nasuprot sofistickim dosadivanjima [prigovaranjima].

Glava sedma
[OPSTE (UNIVERZALNO) I POJEDINACNO
(SINGULARNO). - SUPROTNOST RECENICA:
KONTRADIKCIJA I KONTRARIJETET]

Stvari su delom opste [univerzalne], a delom pojedinacne [singulame] (,opstim" nazivam ono cija priroda
jeste da bude potvrdeno od vise subjekata, a ,pojedinacnim" ono sto ne moze da bude potvrdeno od vise subjekata.
Tako, na primer, ,covek" je nesto opste, a ,Kalija" je
57

pojedinacno bice.) A posto je tako, nuznim nacinom ce se


recenica da jedna stvar pripada ili ne pripada jednom subjektu primenjivati cas na jedan opsti [univerzalni] a cas
na jedan pojedinacni [singularni] termin.
'
Ako se univerzalno iskaie o jednoj univerzalnoj
stvari _da joj nes~o p~ipada, iii da joj to isto ne pripada,
tada ce ti 1skaz1 btti kontrerno suprotni. Pod iskazati
univerzalno o jednoj univerzalnoj stvari" podnd~mevam
k~d se, na primer, kaze: ,svaki covek je beo, nijedan covek
mJe beo".
. . AI~, ~ko je nesto izreceno o opstem, ali ne opste, tada
tl tskazl msu kontrei:no suprotni, iako katkad ono sto oni
izrazavaju moze biti kontrerno suprotno. Kad kaiem da
n~t? o op~tem ne biva O_PSt~ iskazano, - tada, na primer,
IDlSh~ na. ISk~ kao OVaJ: ,covek je beo, COVek nije beo",
Jer, 1ak? Je ,c~vek" n~sto opste, u iskazu se taj izraz nije
upotreb10 u opstem siDislu. Jer, ,svaki" ne izraiava opste,
nego samo da ne8to opste treba uzeti u opstem smislu [nego samo da je opsti subjekt uzet u univerzalnom smislu].
. Ako se OJ?stem [univerzalnom] predikatu prida opste
[umverzalno], Iskaz [recenica] nece biti istinit. Nairne, ne
moze biti istinita nijedna afirmacija u kojoj je opste pridano opstem predikatu. Takav je, na primer, stav: svaki
covek je svaka zivotinja".
"
~.~em sad d~ je }firmac!ja kontradiktorno suprotna
?egac~JI~ ako .prva IZ~~~~a op~ti objekt, a ako druga izrazava Isti subjekt, kOJl mJe opste uzet. Na primer: Svaki
c?.vek je beo"; ,P_?~eki covek nije beo". ,Nijedan "covek
mJe beo"; ,poneki covek je beo".
Me11utim, kontrerno suprotnom nazivam afirmaciju
jedno opsteg su~jekta i negaciju jednog opsteg subjekta.
Na p~~er: ,S_vaki covek je beo"; ,nijedan covek nije beo".
,Svaki covek Je pravedan"; ,nijedan covek nije pravedan".
. . .Zbog tog~, ove recenice ne mogu istovremeno biti
~sbmte; medutlm, njima suprotne recenice mogu katkad
tstovre~~no biti.. istinite o istom subjektu. Na primer:
,Ponekt covek mJe beo" i ,poneki covek je beo".

58

Kod svih kontradiktornih recenica koje iskazuju [nesto] opste 0 [necem] opstem, jedna je nuznim nacinom
istinita iii lazna, i to vaZi i za kontradiktorne recenice 0
pojedinacnom. Na primer: ,Sokrat je beo", - ,Sokrat nije
beo". Ali, sto se tice recenica koje se odnose na opste, ali
nisu opste uzete, - od njih nije uvek jedna istinita, a
druga lazna. Jer, moze se istovremeno istinito reCi: ,covek
je beo" i: ,covek nije beo"; i ,covek je lep", i ,covek nije
lep". Jer, ako je covek ruzan, on nije lep, a ako nesto postaje, on to jos nije. Razume se, moglo bi se ciniti na prvi
pogled da je to besmisleno, zato sto recenica: ,covek nije
beo" - izgleda da istovremeno znaci ,nijedan covek nije
beo". Ali, ove recenice niti isto znace, niti nuznim nacinom
istovremeno vaze.
Ocevidno je da samo jednoj afirmaciji odgovara samo
jedna negacija. Jer, negacija treba da odrice [sam] atribut
koji afirmacija potvrduje, i to da ga odrice istom subjektu,
- pa bilo da je ovaj pojedinacni [singularni] i1i opsti [univerzalni] subjekt, i bilo da je uzet opste, ili da nije uzet
opste. To je, na primer, slucaj kad kazem: ,Sokrat je beo"
i: ,Sokrat nije beo". Ali, ako negacija negira neki drugi
predikat, i1i ako negira isti predikat na drugom subjektu,
onda negacija nece biti suprotna afirmaciji, nego ce biti
razlicita od nje. Afirmaciji: ,svaki covek je beo" - stoji
nasuprot negacija: ,poneki covek nije beo"; afirmaciji:
,poneki covek je beo", stoji nasuprot negacija: ,nijedan
covek nije beo"; a afirmaciji: ,covek je beo", stoji nasuprot negacija: ,covek nije beo".
Tako smo objasnili da je [samo] jednoj afirmaciji
kontradiktorno suprotna [samo] jedna negacija, i naveli smo
koje su te kontradiktorne recenice. Isto tako, objasnili smo
da su kontrerno suprotne recenice druge, i koje su ove.
Najzad smo utvrdili da nije kod svake kontradikcije jedna
recenica istinita, a druga laina, kao i zasto je to tako, i kad
jedna mora biti istinita a druga laina.'

59

Glava osma
[0 JEDINSTVU I MNO.ZINI RECENICA. STVARNO I PRIVIDNO JEDINSTVO RECENICA]

Ona afirmacija iii negacija je jedna, koja iskazuje


samo jedan atribut o samo jednom subjektu, - pa bilo da
je subjekt opsti i opste uzet, iii da nije tako. Na primer:
,svaki covek je beo"' - ,poneki covek nije beo"' ,covek
je beo",- ,covek nije beo"; ,nijedan covek nije beo";,poneki covek je beo", - ako se pretpostavi da ,belo"
ima jedno znacenje.
Ali, ako dve stvari, koje u stvamosti ne cine jednu
stvar, imaju jedno ime, - tada afirmacija nije jedna, i
negaeija nije jedna.5 Ako se, na primer, stavi da rec ,odeca" znaci u isto vreme ,konj" i ,covek",- tada receniea:
,odeca je bela" nece biti jedna afirmacija, a i receniea koja
to odrice nece biti jedna negacija. Jer, ne bi bila nikakva
razlika tako kazati, i reCi: ,konj i covek su beli". A ova
reeenica, opet, ni u cemu sene razlikuje od recenica: ,konj
je beo" i: ,covek je beo". Ako ove dve poslednje receniee
izraiavaju mnoge stvari i ako su slozene, oeevidno je da
i prva receniea izrazava iii nekoliko stvari, iii nista. Jer, ne
postoji covek koji bi bio konj. Iz toga izlazi da za ove vrste
receniea ni od dve protivrecnosti jedna nije nuznim nacinom istinita, a druga nuznim nacinom laina.

Glava deveta6
[KONTRADIKTORNE RECENICE 0 BUDUC:EM]

Afirmacija iii negacija koja se odnosi na sadasnje iii


prosle stvari jeste, dakle, nuznim nacinom, istinita ili Iazna.
I [protivrecne] recenice, koje se odnose na opste i koje su
opste uzete, jesu uvek, isto tako, jedna istinita, a druga
laina. A, kao sto smo rekli, isto je tako u slucaju pojedinacnih subjekata. Medutim, ako su u pitanju receniee koje
se odnose na opste, ali koje nisu uzete u opstem smislu,
tada to nije nuino, kao sto smo vee objasnili. Ali za buduce koje se odnosi na pojedinacne stvari nije isto.
60

Jer, ako je svaka afirmacija iii negacija [cak. i ako se


odnosi na nesto buduce] istinita iii laina, tada 1sto tako
nuznim nacinom svaka stvar postoji iii ne postoji. Dakle,
ako neki covek tvrdi da ce nesto biti, a ako drugi tvrdi ?a
to isto nece biti - tada, ocevidno, nuznim nacinom, Jedan od njih mo;a govoriti istinu, ako je svaka ~firmae~ja i
svaka negacija istinita iii lazna. Jer, kod takvih stvar;t [u
slucajevima ove vrste] afirmacija i negaeija ne mogu lstovremeno biti istinite.
Jer, ako je istina reci da je nesto belo i~ da nij~ ?e~?
onda to mora biti belo iii ne biti belo; a ako Je belo 1h mJe
belo, tada je bilo istina to .tv~diti iii odrieati":.. Ali .a~o belo
ne postoji, onda se kaie ne1stma; a a~o s~ kaze nel.stl?-~ belo ne postoji. A iz ovoga prmzlaz1 da Je tvntenJe 1h odrieanje, nuznim nacinom, istinito iii Iaino.
..
Prema tome, niSta ne postoji i ne postaje srecom 1h
slucajno i nista [u b~ducnosti] srec.m~v il.i slu~ajn~ nece
postojati iii ne postoj~tl,. ~ego ~ve ~~o1st1ee tz. nu.z?-ost1,. a n~
slucajno.7 Istinu kazuJe 1li onaJ koJl. potvrduje, 1h o~~J koJ~
odrice - inace bi se nesto moglo 1sto tako dogod1t1 kao 1
ne dogoditi. Jer, slucajnost_jeste .slobod.a. opredeljiyanj~. u
sada8njosti iii u buducnostl, na Jedan 1h na drug1 naem.
Dalje, ako je jedna stvar sad b~la, bilo j~ ra?-ii.e .istinit~
tvrditi da ce ona biti bela, tako da Je uvek btlo 1stm1to ree1
o svemu sto je ikad postojalo da jeste ili da ce biti. Ali, ak?
je uvek bilo istinito reCi da nes~?.I~ostoji !li da c~ P?Stojatl,
tada nije moguce da tone postOJllh da neee postoJatl. A ono
sto ne moze da ne postane tome je nemoguce da n~ pos!~e,
a ono cemu je nemogu~e da ne p.ostane, to I?osta~e nuzru~
nacinom. Dakle, sve sto postaJe u buduenosti, post~Je
nuinim nacinom. Dakle nista se ne dogada kao posled1ea
srece iii slucaja. Jer, gde ima slucaja, nema nuznosti.
Ali isto tako nije moguce. tvrditi da ~i af~~acij~ ni
negacija nisu istinite; da se, natme, ne ~oze ree1 o .nec~m
ni dace biti ni da nece biti. Jer, iz toga bl, pre svega, tzlaztlo
da kad bi ~firmaeija bila laina, negacija ne bi bila istinita,
a kad bi opet ova poslednja hila laina, afirmacija .bi mog~a
dane bude istinita. Na drugome mestu, pretpostav1mo da Jf
61

istinito reci da je jedna stvar [u isto vreme] bela i velika; obe


ove osobine moraju joj pripadati. A ako [je istinito tvrditi
da] ce joj one pripadati sutra, one ce joj [stvamo] pripadati
sutra. Ali, ako se pretpostavi da se o jednom dogadaju ne
moze reCi ni da ce se on desiti, ni da se nece desiti sutra, tada ne bi bilo niceg slucajnog. Ako bi se uzela kao primer
jedna pomorska bitka, trebalo bi da se ne moze reCi ni da
ce se pomorska bitka dogoditi sutra, ni da se nece dogoditi.
Ove i druge takve besmislenosti morale bi, dakle,
proizaCi, ako bi [se pretpostavilo da bi] od svake suprotne
afirmacije i negacije - pa bile to recenice koje se odnose
na opste i koje su opste uzete, iii pak koje se odnose na
pojedinacno - jedna nuznim nacinom morala biti istinita,
a druga Iatna; kao i kad od svega sto se dogada nista ne bi
moglo biti slucajno, nego bi sve bilo i dogadalo se shodno
nuznosti. Tada vise ne bi bilo potrebno ni razmisljati, niti
se naprezati, verujuCi da ako ucinimo jedno izvesno delo,
ono ce imati izvesnu posledicu, a ako ga ne izvdimo, ta
posledica se nece dogoditi.
Nista ne stoji na putu da deset hiljada godina unapred
jedan covek prorekne jedan dogadaj, a da drugi prorekne
nesto suprotno. Nuznim nacinom ce se ostvariti ono od
ta dva prorocanstva koje je tada bilo istinito.
Bilo bi malo vatno da li se nesto potvrdilo iii odreklo.
Jer, ocevidno je da se stvari odnose onako kako se odnose
i ako jedan covek nesto nije tvrdio, a drugi nije to odricao:
Jer, dogadaji ce se ostvariti iii se nece ostvariti, ali ne zato
sto su bili afirmirani iii negirani, pa rna bili objavljeni
hiljadu godina unapred iii rna u kome drugom vremenu.
Ako su u sva vremena stvari stajale tako da je jedna od
protivrecnih recenica bila istinita, - bilo je nuzno da se
ona ostvari, a sa svim dogadajima stajalo se uvek tako da
su se oni desavali nutnim nacinom. Jer, s jedne strane, ono
0 cemu se istinito kate da ce se dogoditi, ne moze da se ne
dogodi; a, sa druge strane, za ono sto se dogodilo bilo je
uvek istinito reCi da ce se dogoditi.
Ali sve ovo moze biti i nemoguce. Nairne, mi vidimo da
buduce stvari imaju svoj princip u tome sto se nesto [slobod-

62

no] razmislja i radii sto, uopste, stvari koje ne postoje uvek


aktuelno sadrte potencijalno postojanje iii nepostojanje; ove
stvari mogu isto tako i da postoje, i da ne postoje i, prema
tome, i da se dogode i da se ne dogode. I kod mnogih
stvari vidi se jasno da sa njima tako stoji. Na primer, ovo
odredeno odelo moze biti raseceno i ne biti raseceno, nego
se moze pre toga pohabati. Ali isto je tako moguce i da ono
ne bude raseeeno. Jer, ono vise ne bi moglo biti ranije
pohabano, ako ne bi moglo da ne bude raseceno. A isto je
tako sa svakim drugim postojanjem, koje se osniva na
jednoj takvoj mogucnosti. Prema tome ocevidno je da sve
stvari ne postoje iii ne postaju iz nuznosti, nego mnoge i
slucajno, i to jednom tako da afirmacija iii negacija nisu
istinitije ni Iatnije jedna od druge, a drugi put opet tako
da je jedna istinitija i veCinom se desava, ali da ipak zato
postoji mogucnost da se i druga desava, a ona prva ne.
Da ono sto postoji jeste, kad jeste, i da ono sto ne
postoji nije, kad nije, - to je nuzno. Ali ipak nije nuzno
ni da postoji sve ono sto jeste, ni da ne postoji sve ono sto
nije. Jer, nije isto reci da svako bice iz nuznosti postoji,
kad postoji, i reCi da je ono apsolutno nuzno. A isto vazi
i za sve sto ne postoji.
Isto razlikovanje primenjuje se na protivrecne stavove.
Nuzno je da svaka stvar postoji iii ne postoji, da ce biti
iii da nece biti. A medutim ako se odvojeno razmotre ove
alternative, ne moze se reci koja je od njih nuzna. Hocu,
na primer, da kazem: nuzno je da sutra bude pomorska
bitka, iii da ne bude, iii nije nuzno da sutra bude pomorska
bitka, kao sto nije nuzno ni da ona ne bude. Ali, nuzno je
da ona sutra bude iii ne bude.
A posto su propozicije istinite na isti nacin kao stvari,
ocevidno se moraju kod svega sto se tako odnosi da je u
jednom kao i u drugom [gore navedenom] slucaju moguca
i suprotnost, - i protivrecne propozicije nuznim nacinom
isto tako odnositi. To se dogada kod onoga sto ne postoji
uvek iii sto nije uvek nepostojece. Tada nuznim nacinom
treba da jedna od dve protivrecne propozicije bude istinita,
a druga lazna; ali ne ova iii ona odredena propozicija,
63

nego rna koja od njih, - i marla je jedna od njih verovatno istinitija nego druga, ona nije vee [trenutno] istinita
ili la.Zna.
Dakle, vidi se da nije nufuo da od dve propozicije
koje su suprotne izmedu sebe kao [sto su] potvrdivanje
(afirmacija] i odricanje [negacija], - jedna bude istinita,
a druga lazna. Jer, sa onim sto ne postoji, ali moze da
postoji ili da ne postoji, ne stoji kao sa onim sto postoji,
nego stoji onako kao sto smo objasnili.

Glava deseta
[PROSTE PROPOZICIJE SA DODATKOM]

Potvrdivanje [i odricanje] izra.Zava da se jedna stvar


odnosi na drugu neku stvar koja je iii jedno ime, ili koja
nema imena [koja je anonimna], - ali potrebno je da
u potvrdivanju pridata stvar bude jedna, i da bude jedan
i subjekat kome se ona pridaje. (Ranije8 sam objasnio
sta treba razumeti pod imenom i pod onim sto nema
imena. Jer, [izraz] ,ne-covek" nije ime [imenica] [u pravom smislu], nego je neodredeno ime, jer i neodredeno
znaci u neku ruku jednu stvar. Slicno tome ,nije zdrav"
nije glagol [u pravom smislu] nego je neodredeni glagol.)
Tako svako potvrdivanje i odricanje mora da se sastoji ili
iz imena [imenice] i glagola [u pravom smislu] ili iz neodredenog imena i glagola.9
Bez glagola nije moguce ni potvrdivanje ni odricanje.
Jer [izrazi] ,jeste", iii ,bice", iii ,bese", iii ,postaje", iii
drugi [izrazi] ove vrste jesu glagoli - prema nasim prethodnim objasnjenjima. Nairne oni dodaju svom sopstvenom znacenju znacenje vremena.
Prema tome, prvo potvrdivanje i prvo negiranje bice:
,covek postoji", ,covek ne postoji". Potom: ,ne-covek
postoji", ,ne-covek ne postoji". Zatim: ,svaki covek postoji'', ,svaki covek ne postoji"; ,svaki ne-covek postoji",
,svaki ne-covek ne postoji". I za sva vremena van sadasnjeg zakljucivanje je isto.
64

Kad je ,je" osim toga pridato, kao treci tennin [kao


kopula izmedu subjekta i imena predikata], broj suprotnih
propozicija je tada udvojen. Ka.Zem, na primer, da se u
recenici ,covek je pravedan", ,je"- bilo da ga nazovemo
imenicom iii glagolom - pojavljuje kao treci sastavni deo
u potvrdivanju.
Tako cemo zbog toga [zbog pomenutog udvajanja]
imati cetiri recenice; dve od njih ce se dosledno odnositi
prema potvrdivanju i odricanju kao privacije, a dve druge
neee. Hoeu da kazem da je glagol ,je", a, prema tome,
i njegova negacija, dodat iii izrazu ,pravedan", iii izrazu
,nepravedan". Dakle imacemo cetiri recenice. A sta ovim
mislimo razumece se lakse iz sledece skice.
,Covek je pravedan." Negacija toga jeste: ,Covek
nije pravedan."
,Covek je ne-pravedan." Negacija toga jeste:
,Covek nije ne-pravedan."
U ovim slucajevima, ,jeste" i ,nije" bice pridati izrazima ,pravedan" i ,ne-pravedan".
u tom redu su rasporedene ove recenice, kao sto smo
naznacili u ,Analitikama"10
Isto se tako postupa ako je univerzalno potvrdivanje
[a isto tako i negiranje] imenice [subjekta]. Na primer:
,Svaki covek je pravedan." Negacija toga jeste: ,poneki
covek nije pravedan". ,Svaki covek je ne-pravedan." ,Poneki covek nije ne-pravedan."
Medutim, suprotne recenice, stavljene u uglove jednog
kvadrata, koji su spojeni imaginarnim dijagonalama, ne
moraju uvek u isto vreme da budu istinite na isti nacin
kao u prethodnim slucajevima, - ali se desava da one
to budu samo u izvesnim slucajevima.
To su, dakle, dva para kontradiktomo suprotnih recenica. Postoje i dva druga para; oni se dobijaju kad se
jedan tennin prida ,ne-coveku" koji se smatra kao vrsta
subjekta. Nairne: ,Ne-covek je pravican" - ,ne-covek
nije pravican". ,Ne-covek je ne-pravican" - ,ne-covek
nije ne-pravican".
S Organon

65

Aline maze postojati veci broj kontradiktorno suprotnih recenica. Ali poslednje navedene recenice [one koje
imaju neodredeni subjekt] ostace bitno razlicite od ranijih
recenica [onih koje imaju odredeni subjekt], jer imaju za
subjekt ,ne-coveka".
u recenicama gde ne maze da se upotrebi glagol
,jeste" - kao: ,oseca se dobro", ,i~e" --:- glagol t?~?
stavljen ima isto znacenje kao da se pnmemo glagol ,]e .
Uzmimo, na primer: ,svaki covek oseca se dobra" " svaki covek ne oseca se dobra", svaki ne-covek oseca se
dobra" svaki ne-covek ne oseca se dobra". Jer, ovde
se ne sme ;eCi: ,ne svaki covek", - nego se negativna
P artikula " ne" mora vezati sa ,covekom". Jer, ,svaki" ne
.
znaci da je
subjekt univerzalan, nego da je uzet kao umverzalan. To se vidi jasno iz sledecih recenica: ,covek se
oseca dobra" - ,covek sene oseca dobra"; ,ne-covek se
oseca dobra" - ,ne-covek se ne oseca dobra". Ove recenice razlikuju se od prethodnih time sto nisu uzete kao
opste. Dakle, svaki" i ,nijedan" ne znaci nista drugo nego
da afirmacija" iii negacija imenice [subjekta] opste vazi.
A drugo sto pripada recenici ostaje nepromenjeno.
Posta je recenici: ,svaka zivotinja je pravedna" kontrerno suprotna negacija: ,nijedna zivotinja nije pravedna", - jasno je da ove dve recenice nece nikad biti
istinite u isti mah, u isto vreme i u odnosu na isti subjekt.
Naprotiv, njima [kontradiktomo] suprotne recenice bice
katkad u isto vreme istinite. Na primer: ,nije svaka zivotinja pravedna" i ,poneka zivotinja je pravedna".
Sledece recenice moraju [logicki] da sleduju jedna drugoj11. Recenici: ,svaki je covek ne-pravedan" sleduje recenica: ,nijedan covek nije pravedan". Recenici: ,poneki covek j; pravedan" sleduje suprotna [recenici: ,svaki covek je
ne-pravedan"], naime: ,poneki covek je ne-pravedan",- jer
nuznim nacinom proistice da postoji i jedan pravedan covek.
Kad su u pitanju recenice s pojedinacnim subjektom,
ocevidno je da ako na jedno postavljeno pitanje odgovara
istinita negativna recenica, - tada ce i afirmativna recenica
biti istinita. Na primer: [uzmimo da je istina reci] ,Je li

Sokrat mudar?- , Ne." [Tada je moguce isto taka reCi:]


.
Sokrat je ne-mudar." - Medutim, u odnosu na umver~~lne subjekte, nijedna recenica ove vrste [afirmativno-univerzalno neodredena] nije istinita nego je takva negativna recenica [partikularno odredena]. Uzrnimo, na primer,
(da je istina reci]: ,Je li svaki covek mudar?- Ne." [Tada
je afirmativna recenica]: ,dakle, svaki covek je ne-mudar'~
pogre5na, dok je istinita negativna recenica: ,dakle, ponekl
covek nije mudar". Ova poslednja je kontradiktorno suprotna, a ranija recenica je kontrerno suprotna.
Negativni izrazi sa neodredenom imenicom ili glagolom, kao ,ne-covek" iii ,ne-pravedan" mogli bi biti
smatrani kao negacije bez imenice i bez glagola, - ali
oni to nisu. J er, jedna negacija mora uvek nuznim naCinom
biti istinita ili lazna; a ko kaze ,ne-covek", a tome nista
ne dada, nije rekao nista viSe nego ,covek", -on se cak
nasao manje u istini ili u zabludi [on je cak manje oznacio
istinito iii lazno].
Recenica: ,svaki ne-covek je pravedan" nije istovetna
po znacenju ni sa kojom od ranijih recenica, kao sto to
nije ni njoj kontradiktorno suprotna: ,poneki ne-covek
nije pravedan". Medutim, recenica: ,svaki ne-covek je
ne-pravedan" znaci isto sto i recenica: ,nijedan ne-covek
nije pravedan".
Premestanje [transpozicija] subjekta i glagola ne menja znacenje recenice. Na primer: ,covek je beo" - ,beo
je covek". Da nije tako, za jednu istu afirmaciju bilo bi
vise negacija. Ali, pokazano je12 da jedna afirmacija ima
samo jednu negaciju. Jer recenica: ,covek je beo" ima za
negaciju: ,covek nije beo". Medutim, aka recenica: , beo je
covek" ne bi imala isti smisao kao: ,covek je beo", - on a
bi imala za negaciju ili: ,beo nije ne-covek", iii: ,beo nije
covek". Ali, prva je negacija recenice: ,beo je ne-covek",
a druga recenice: ,covek je beo". Taka bi imala dve
kontradiktorno suprotne afirmacije jedna negacija [iii bi
dve suprotne negacije imala jedna afirmacija].
Ocevidno je, dakle, da premestanje [transpozicija]
imenica i glagola ne menja znacenje afirmacije i negacije.

66

67

Glava jedanaesta
[SLOZENE RECENICE]

Potvrdivati ili odricati samo jedan [predikat] o v1se


[subjekata], i1i vise [predikata] o samo jednom [subjektu],
kad ono sto je izraieno sa vise reci nije jedna stvar - to
nije ni jedna afirmacija, ni jedna negacija. Ne zovem ,jednim" stvari koje, i ako su oznacene samo jednim imenom,
nemaju stvarno jedinstvo [u njihovom sastavu]. Tako je,
na primer, covek, bez sumnje ,zivotinja" i ,dvonozan"
i ,pripitomljen", ali on je i jedno, obrazovano iz tih delova
[odredaba]. Naprotiv, od ,beloga", ,coveka" i ,hodati" 13
ne moze se naciniti jedna stvar. Dakle, ako se za ova tri
termina [koji su uzeti za subjekte] tvrdi samo jedan predikat, tada se u stvari ne dobija jedinstvo afirmacije, nego
samo skup glasova, posto u stvari ima mnogo afirmacija.
Isto tako, ako se samo o jednom subjektu potvrduju ova
tri termina [kao predikati], nece biti jedinstva afirmacije
nego ce biti mnogo afirmacija.
Ako se dijalekticko pitanje sastoji u traienju odgovora bilo na samu recenicu, bilo na jedan od dva clana
protivrecnosti - posto je sama recenica clan jedne protivrecnosti - odgovor na njega [na to pitanje] nece biti jedna
recenica. Jer i pitanje nije jedno, cak i ako je odgovor
istinit. U ,Topiki" [VIII, 7] sam to objasnio.
U isto vreme, jasno je da pitanje koje se odnosi na
samu prirodu jedne stvari nije dijalekticko pitanje. Jer,
pitanje treba da onome ko odgovara ostavi slobodu da se
izrazi o kome hoee clanu protivrecnosti. Prvo treba definisati stvar, a zatim pitati da li je, na primer, definicija
coveka takva i1i nije takva.
Nekad su predikati povezivanja odvojenih predikata,
koji se sastavljaju radi toga da bi obrazovali samo jedan
predikat; a nekad je to nemoguce. [Namece se pitanje:]
od cega dolazi ta razlika? 0 coveku je podjednako istina
reci posebno da je zivotinja, i da je covek, - i sastaviti
ove iskaze u jedan treci [iskaz]. Isto tako, ,covek" i ,beo"
68

jesu predikati koji mogu biti povezani. Ali covek nije


,dobar obucar" ako je ,obucar" i ,dobar".
Smatrati da zato sto je svaki odvojeni predikat istinit,
i oba zajedno moraju biti istiniti, znacilo bi doCi do mnogih
besmislenosti. Tako je, na primer, o coveku istinito [tvrditi] da je on covek i da je beo, a zato su istinita i oba
[predikata] zajedno [celokupni predikat] - ,covek-beo".
Ako mu se prida belo, bice beo i celokupni predikat, sto
ce dati ,covek-beo-beo" - i tako dalje u beskonacnost
[sto je tautologija]. I opet [kad se uzmu] ,muzicar", ,beo"
i ,iduci" - moci ce se ovi atributi povezivati u beskonacnost. Dalje, [mozemo reCi] ako je Sokrat ,Sokrat"
i ,covek", on je isto tako ,Sokrat-covek", ili ako je Sokrat
,covek" i ,dvonozan", on je i ,covek-dvonozan".
A apsolutno tvrditi da se uvek mogu sastavljati predikati, - to, oeevidno, znaci upadati u mnoge besmislenosti.
A kako se to desava, objasnicemo sad [reCi cemo kad je
moguce a kad nije sastavljati predikate].
Od predikata i izraza o kojima se nesto moze tvrditi
[to su subjekti], ne mogu sacinjavati jedinstvo svi oni koji
su pridani akcidentalno i1i istom subjektu, i1i jedan drugom. Uzmimo kao primer: ,covek je beo i muzicar". Beo i
muzicar ne mogu obrazovati jednu stvar, jer oni samo
akcidentalno pripadaju oba istom subjektu. Cak i kad bi
bilo istina reci da je muzicar beo, ,muzicar" i ,beo" ne bi
ipak cinili jedinstvo. Jer, muzicar je beo akcidentalno, tako
da ,beo" i ,muzicar" ne bi mogli da cine jedinstvo.
Zbog toga se ne moze reci jednostavno ,dobar-obucar", a moze se reci ,Zivotinja-dvonozna". Nairne, u ovom
drugom primeru, pripadanje nije akcidentalno.
Isto tako, to nije moguce [reci] ni za predikate od
kojih se jedan nalazi u drugome. Otuda se ne moze staviti
ni ,beo" vise puta, niti se covek moze nazvati ,covek-zivotinja", i1i ,covek-dvonozan", jer se ,covek" i ,dvonozan" nalaze u ,coveku".
Medutim, ono sto je istina tvrditi o jednoj pojedinacnoj stvari, moze se tvrditi i apsolutno [uopste]. Moze se, na

69

p~im:r, reCi o jednom odredenom coveku da je covek,


Ih o tzvesnom belom coveku da je beo covek. Ali to nije
uvek moguce, - kao, na primer, u slucaju kad je u dodatom predikatu sadr:lano nesto suprotno sto logicki povlaci
za sobom protivrecnost. To nije istina, nego je Iaz reCi
da je covek, jedan mrtav covek. Ali ako dodati pr~ikat
ne sadr:Zi u sebi nista slicno [nikakvu protivrecnost te
vrst:], - pripadanje je istinito. IIi zar prisustvo [jedne
pr?t~vrecnosti] u pre.dikatu ne Cini uvek da pripadanje nije
ISttruto, a zar ga OJeOO odsustvo ne cini uvek istinitim?
Uzmimo kao primer: ,Homer je nesto", - recimo, pesnik.
~a li iz tog~ sleduje ili ne da Homer postoji? ,Postoji"
Je samo akcidentalno afirmirano o Homeru, jer izrazava
samo da je Homer pesnik, a nikako da on postoji po sebi.
Dakle, samo u iskazima koji ne sadr:Ze u sebi nikakvu
protivrecnost, - kad se umesto reci [imenica] stave definicije, i u kojima se pridavanje vrsi po sebi, a ne akcidentalno, - bice pravilno apsolutno afirmirati predikat pojedinacnog subjekta.
A nije istina reei za ne-bice da postoji zato sto je
objekt misli; jer o njemu se nema miSijenje da ono postoji
nego da ne postoji.
G l a v a d v a n a e s t a14
[SUPROTNOST MODALNIH RECENICA]

Posto su ova razlikovanja utvrdena, treba videti


na~in. ka~o s~ medu ~~m odnos~ negacije i afirmacije
koJe. IzrazavaJ~ moguce, I .nemoguce, kontingentno i nekontmgentno, I nemoguce I nuzno. Jer ovde postoje neke
teskoce.
Medu slozenim izrazima oni koji su izmedu sebe kontradiktorno suprotni jesu oni koji su vezani jedan sa drugim
glagolom ,postojati" ili ,ne postojati". Na primer, negacija recenice: ,covek postoji" jeste: covek ne postoji"
a nije: ,ne-covek postoji". A negacij'a recenice: covek
je beo", jeste: ,covek nije beo", a nije ,covek je n~~beo".

70

Posto bi iii afirmacija iii negacija morala biti istinita o rna


kome subjektu, bilo bi istina i reci: ,drvo je ne-beo
covek".
Ako je tako, to ce biti slucaj i kod recenica gde glagol ,postoji" nije dodat; glagol k.oji ga z~m:njuje vmora
imati isto znacenje. Tako, na pnmer, receruca: ,covek
ide" nece imati za negaciju: ,ne-covek ide", nego: ,covek
ne ide". Nema nikakve razlike reCi: ,covek ide" i ,covek
postoji iduci".
Ako je tako u svim slucajevima, tada bi recenica:
,moguce je da to postoji" moral~ imati z~ negaciju: ,~~
guce je da tone postoji", a ne ,ruJe moguce da to postOJI .
Ali izgleda da ista stvar moze i da postoji i da ne
postoji. 'Jer, sve sto moze biti iseceno ili [sto moze] ici,
moze isto tako da ne ide i da ne bude iseceno. A razlog
tome jeste sto sve sto je takvo potencijalno, nije uvek
takvo i aktuelno, tako da ce mu pripadati i negacija. Jer
ono sto je sposobno da ide moze i dane ide, a ono sto je
sposobno da vidi moze isto tako i da ne vidi. Ali nemoguce je da recenice protivrecno suprotne budu istinite
o istom subjektu. ,Moguce je da to postoji" - nema,
dakle, za negaciju: ,moguce je da to ne postoji" .. Je~, i~
reeenoga proizlazi ili da se u isto vreme ne moze aftrmtratt
i negirati isti predikat o istom subjektu, i1i da dodavanje
glagola ,postoji" ili ,ne postoji" ne doprinosi da se obrazuju afirmativne i1i negativne recenice. Ako je prvo nemoguce, treba se odluciti za drugo. Od: ,moguce je da to
postoji" negacija je: ,nije moguce da to postoji".
Zakljucak je isti kao za recenicu: ,slucajno je da to
postoji" - cija negacija glasi: ,nije slucajno da to postoji''. I druge recenice se isto odnose, - tako, na primer,
recenice o nuznom i nemogucem. To se dogada kao u
recenicama koje smo malocas razmatrali, gde su glagoli
,postoji" i ,ne postoji" bili dodati u recenicama koje su
razlagale jedna o belom, a druga o coveku. Isto tako ovde
izrazi: ,da ovo postoji" i ,da ovo ne postoji" predstavljaju
subjekt u govoru. A izrazi ,moguce je" i ,slucajno je" do71

?ati su i odreduju (na isti nacin kao gore glagoli ,postoji"


1 ,ne postoji" u onome sto se tice istinitog i laznog) mogucnost ili nemogucnost jedne stvari .
.. Recenici: ,moguce je da to ne postoji" nije negacija:
,mJe moguce da to postoji", nego: ,nije moguce da to
ne postoji". A negacija od: ,moguce je da to postoji" nije:
,moguce je da to ne postoji", nego: ,nije moguce da to
postoji". Tako izgleda da su korelativne jedna drugoj recenice: ,moguce je da to postoji" i ,moguce je da to ne
postoji". Jedna ista stvar moze ,postojati" i ,ne postojati",
posto slicne recenice15 nisu medusobno kontradiktorne16
Medutim, recenice: ,moguce je da to postoji" i ,nije moguce da to postoji" nisu nikad istinite u isto vreme o istom
subjektu, jer su suprotne kontradiktorno. A ni recenice:
,m~~c.e je ?a to. n~ postoji" i ,nije moguce da to ne postOJl msu mkad tshmte u isto vreme o istom subjektu.
Slicno tome recenici: ,nuzno je da to postoji" nije
negacija: ,nuzno je da to ne postoji", nego: ,nije nuzno
da to postoji". Negacija recenice: ,nuzno je da to ne postoji'' jeste: ,nije nuzno da to ne postoji". Isto tako,
recenica: ,nemoguce je da to postoji" nema za negaciju:
,nemoguce je da to ne postoji" nego: ,nije nemoguce da
to postoji". A negacija recenice: ,nemoguce je da to ne
postoji" jeste: ,nije nemoguce da to ne postoji".
Uopste, kao sto smo kazali, ,postojanje" i ,nepostojanje" moraju se staviti kao subjekt: medutim, modalitete
0 kojima je rec, i koji cine afirmaciju ili negaciju, valja
staviti u isti red kao: ,postojanje" i ,ne postojanje".
Treba smatrati sledece parove recenica kao kontradiktorno suprotne recenice:
,Moguce je." - ,Nije moguce."
,Slucajno je." - ,Nije slucajno."
,Nemoguce je." - ,Nije nemoguce."
,Nuzno je." - ,Nije nuzno."
,Istina je." - ,Nije istina."
77.

Glava trinaesta
[LOGICKO SLEDOVANJE MODALNIH RECENICA]

Sledovanje [jedne recenice iz druge] vrsi se na logican


nacin [pravilno] kad se recenice rasporede na sledeci nacin.
Iz recenice: moguce je da to postoji" sleduje: ,slucajno je da to postoji" -:- recenica ko~ve~ibil~~ sa ~rvom,
- kao i: nije nemoguce da to postOJt", 1: ,mJe nuzno da
to postojii.'. - Iz recenica: ,~oguce je da .~o ne vpostoji",
i: ,slucajno je da to ne posto]l" sledu]e: ,n~~e nuzn<? d~ to
ne postoji" i: ,nije nemoguce da to ne posto]t". Iz recem~a:
nije moguce da to postoji" i: ,nije slucajno da to posto]t",
proizlazi: ,nuzno je da t? n.e post'?Ji" i: ,n;moguce je da
to postoji". Najzad, iz recemca: ,mJe.~oguce.da to ~e P<?stoji" i: ,nije slucajno da t,o ~e postO]t" sledu17.:",nuzno Je
da to postoji" i: ,nemoguce Je da to ne posto]t .
.
Razmotrimo na donjoj tablici17 ono sto smo reklt:
..
[Prvi red]
[TreCi red]
1] Moguce je da to postoji. 1] Nije moguce da to posto~~
2] Slucajno je da topostoji. 2] Nije slucajno da to posto]l.
3] Nije nemoguce da to
3] Ne~oguce je da to popostoji.
sto]t.
..
4] Nije nuzno da topostoji. 4] Nuzno je da to ne postOJl.
[Drugi red]
[Cetvrti red]
1] Moguce je da to ne
1] Nije .~oguce da to ne
p~~tOJl. v .
postoji.
2] NtJe slucaJno da to ne
2] Slucajno je da to ne
postoji.
postoji. ,
3] Nije nemoguce da tone 3] Nem~~ce je da to ne
postoji.
posto]l.
4] Nije nuzno da tone
4] Nuzno je da to postoji.
postoji.
Recenice: ,nemoguce je da to postoji" i: ,ni~e nel?'oguce da to postoji"' kontradiktorno, ali preokretanJem [t.~ve~
zijom] sleduju recenicama: ,slucajno je da to postO]l" !. 1:
moguce je da to postoji", i: ,nije slucajno da to pos~OJl",
i~ ,nije moguce da to postoji" .18 Recenici: ,moguce Je da
73

to postoji" sleduje negacija recenice: ,nemoguce je da to


postoji", a negaciji [sleduje] afirmacija, posto recenici:
,nije moguce da to postoji" sleduje: ,nemoguce je da to
postoji". Jer: ,nemoguce je da to postoji" jeste afirmacija,
a: ,nije nemoguce da to postoji" jeste negacija.
Treba sad razmotriti kako se odnosi modus nuznog.
Jasno je [moze se primetiti] da se on ne odnosi na nacin
koji smo izlozili. N aime, ovde kontrerno suprotne recenice
sleduju [kontradiktomim recenicama o mogucem i slucajnom], a kontradiktome recenice odvojene su jedna od druge.
Recenica: ,nije nuzno da to postoji" nije negacija
[nije kontradiktorna recenica] recenice: ,nuzno je da to
ne postoji", posto obe ove rdenice mogu biti istinito kazane o istom subjektu. Jer, kad je nuzno da jedna stvar ne
postoji, nije nuzno da ona postoji.
Razlog zbog koga za nuzno ne vaze ista pravila sledovanja [konsekucije] kao za druge moduse jeste sto, izraieno
na kontrerno suprotan naCin, ,nemoguce je" - jeste
ekvipolentno [jednako po znacenju] sa: ,nuzno je". Nairne, ako je nemoguce da jedna stvar postoji, nuzno je, ne
da ona postoji, nego da ne postoji, a ako je nemoguce da
ona ne postoji, nuzno je da ona postoji.
Iz toga bi izlazilo da, ako modalne recenice o nemogucem i ne-nemogucem sleduju, na slican nacin, modalnim
recenicama o mogucem i ne-mogucem, - tada se na kontrerno suprotan nacin mora vrsiti sledovanje modalnih recenica 0 nuznom i ne-nuznom. Jer nuzno je" i nemoguce
je" imaju znacenje koje nije istov;tno, nego j~,"kao sto je
receno, preokrenuto [invertirano].
Zar se pre ne bi moglo tvrditi da je nemoguce da se
kontradikcije nuznog tako odnose? Jer, kad je nuzno da
jedna stvar postoji, tada je isto tako moguce da ona postoji. Jer, inace bi sledovala negacija, posto sve treba ili
afirmirati ili negirati. Ako stvar nije moguca, ona je nemoguca, i tako je nemoguce da postoji stvar koja nuznim nacinom mora da postoji, - sto je apsurdno. Dakle, iz stava:
,moguce je da to postoji" proizlazi: ,nije nemoguce da to

74

postoji", a iz ovog drugog stava s}eduje_; '?nije 13~zno da to


postoji". Iz toga proistice da ono sto nuzmm nacmom mora
postojati ne postoji nuznim nacinom, - sto je apsurdno.
Iz stava: moguce je da to postoji" - ne sleduje ni:
nuzno je da t~ postoji" ni: ,nuzno je da to ne postoji".
Jer iz toga stava [,moguce je da to postoji"] proizlaze. dye
mogucnosti [afirmacija i negacija, postojati ipeyostoJ~tl] .
Medutim, ako je rna koja od dve druge recemce [nuzno
postojati i nuzno ne postojati] istinita, one odredbe nece
vise biti istinite [postojati i ne postojati]. Jedna stvar moze
u isto vreme da postoji i dane postoji, ali akoje nuzno d~
ona postoji, ili ako je nuzno da ona ne posto]l, ona ne b1
mogla u isto vreme da postoji i da ne postoji.
Sad jos ostaje da samo recenica: ,nije nuzno da to
ne postoji" dolazi posle recenice: ,moguce je d~. to . postoji''. Jer ova recenica [,nije nuzno da tone posto]l"] 1este
istinita isto tako o onome sto nuzno postoji. Sem toga, ova
recenica [,nije nuzno da to ne postoji"] jeste kontradiktorna onoj koja sleduje iz recenice: ,nije moguce da to postoji'', jer iz ove sleduju:.. ,nemoguc~ _ie da to I?ostoji" '. i:
,nuzno je da to ne posto]l". A negaciJa poslednJe recemce
jeste: ,nije nuzno da tone postoji".
Ove kontradiktorne recenice dolaze jedna za drugom
na nacin koji smo naznacili, i nista nemoguce ne proizlazi
iz rasporeda ove vrste.
Moglo bi se sunmjati19 da li recenici: ,nuzno je da to
postoji" sleduje: ,moguce je da to postoji". Ako tako ne
bi bilo sledovala bi kontradiktorna recenica: ,nije moguce
da to postoji". A ako se smatra da ovo nije kontradiktorna
recenica moralo bi se tada pretpostaviti da je takva recenica: ~oguce je da to ne postoji". A ove dve recenice
podjednako su lazne kad se pnmene na ono sto postOJI
nuznim nacinom. Medutim, izgleda da ista stvar moze biti
isecena i neisecena, i da moze postojati i ne postojati, tako
da bi iz toga proizlazilo da bi ono sto nuznim nacinom
postoji moglo ne postojati, - sto je pogresno.
Ali, ocevidno, ne vazi uvek da ono sto moze ili da
postoji, ili da ide, moze da bude i potencijalno kontrerno
''

75

suprotno, - nego ima stvari kod kojih to nije istina. Ovo


vaii najpre za one potencijalnosti koje ne sadde niSta
razumno, - na primer za vatru koja moze da greje, i ima
nerazumnu moe. Razumne moei su one koje potencijalno
imaju vise dejstva, i koje su kontrerno suprotne; medutim,
nerazumne moei nisu sve takve. Kao sto sam rekao, vatra
ne moze u isto vreme da greje i da ne greje, a isto vazi
i za sve druge stvari koje su uvek delatne.
Medutim, neke od nerazumnih [pasivnih] moei isto
su tako sposobne da u isto vreme prime i kontrerne suprotnosti. Ali ono sto smo primetili ima samo za predmet
da pokaie da svaka moe ne prima suprotnosti, cak ni
onda kad one ne spadaju u isti pojam [mogueeg].
Medutim, neke moei su homonimne. Tako ,moguee"
nije apsolutan izraz. Nairne, on nekad izraiava stvarnost
ukoliko je ona aktuelna, - na primer, kad se kaze da
jedan covek moze da ide zato sto ide. Uopste, jedna stvar
je moguea zato sto je vee ostvareno ono za sto se tvrdi da
je moguee. A nekad ,moguee" izrazava da bi se stvar
mogla ostvariti, - tako, na primer, kad se kaie da covek
moze iCi zato sto bi mogao da ide.
A ova drug a vrsta moei [koja je odvojena od dela]
pripada samo biCima koja se krecu, dok prva moe [udruzena sa delom] moze da postoji i za nepomicna biea. I za
coveka koji vee ide i koji dela, i za onoga koji samo
ima moe da ide - istina je reei da nije nemoguee da takvo
jedno biee ide iii postoji. Nije istina tvrditi takvu mogucnost [moe odvojenu od dela] o apsolutnoj nuznosti,
ali nju mozemo tvrditi o drugoj vrsti nuznosti.
Posto iz pojedinacnog sleduje opste, iz nuznog isto
tako sleduje moguee, - mada ne sve sto je moguee. 20
I moze se reei da su nuzno i ne-nuzno princip bica i
ne-bica svih stvari, a da sve ostalo mora da se smatra kao
da iz njih proizlazi.
Iz toga sto je kazano izlazi jasno da ono sto postoji
nuznim nacinom jeste aktuelno.21 Prema tome, ako su
vecna bica ranija, tada je i aktuelnost ranija od potenci-

jalnosti. Neka bica imaju aktuelnost. ~ez. po~encijalnosti,


na primer, prve supstancije; 22 druga [b1ca) 1_maJ~ a~tuel~ost
sa potencijalnoscu,23 i ranija su po svoJ.~J pnr~dt, ah .su
docnija po vremenu. A druga neka [b~~a], n~l:ad, msu
nikad aktuelnosti, nego su samo potenClJalnostl .

Glava cetrnaesta
[0 KONTRARIJETETU RECENICA)

Da li je afirmacija kontrern? sup.~?tna neg~cijiv ili. je


afirmacija kontrerno suprotna aflrmacl)t?. I da h recemca
koja izrafava: ,svaki covek jev praved~?" tma za k~ntr~rno
suprotnu recenicu: ,nijedan covek mJe pravedan . Ih da
li recenica: ,svaki covek je pravedan" ima za kontrerno
suprotnu recenicu_: ,~vaki co':~k )e neprave~;m"? ~~d, ~a
primer, imamo recemce: ,KahJa Je pravedan , ~~~hJa. ntje
pravedan", ,Kalija je nepravedan"- treba traz1tl koje su
od ovih recenica kontrerno suprotne.
Ako ono sto u glasu dolazi do izraza prati ono .~t? je
u duhu i ako je u duhu kontrerno ~up~otan su~ koJl rma
kontrerno suprotan atribut, - kao sto Je, na pnmer, sud:
,svaki covek je pravedan" kontrerno . suprotan s~~u:
svaki covek je nepravedan", - tada 1sto tako nuzmm
~acinom mora biti i sa afirmacijama koje se izgovaraju
glasom. Ali ako u duhu nije kontrerno ~upr?tan. sud .~a
kontrerno suprotnim atributom, tada nece m af~rm~ctJa
biti kontrerno suprotna afirmaciji nego ce to biti tzrazena
negacija. Treba ispitati koji je istinit.~u~ ~?ntrerno ~~pr.o
tan Iafnome sudu. Je li to sud negaClJe, 1h Je sud kOJl abrmativno postavlja kontrerno suprotan [sud]?
Razumem to ovako. Istinit je sud o dobrom, koji
izrazava da je ono dobro a drugi, laian, izrazava da ono
[dobro] nije dobro; i treci, najzad, koji je razli~~t. od prethodnih [izrazava] da je ono [dobro]- zlo. KoJl Je od ova
dva s~da kontrerno suprotan istinitom sudu? I posto
postoji samo jedan kontrerno suprotni [sud] - prema
kome ce od ta dva suda postojati kontrarijetet?

Pogresno je smatrati da treba definisati kontrerno


suprotne sudove na osnovu toga sto se oni odnose na
~~>ntr5:rno supro~ne stvari. ReCi o dobrom da je dobro,
1h rec1 o zlu da Je zlo, to znaci izreCi samo jedan isti sud
i izraziti istinu, - pa bilo da je rec o vise sudova iii samo
o jedn~m. A ovd~ sl! subjekti [dobro i zlo] kontrerno
suprotm. A sudov1 msu kontrerno suprotni zato sto se
odnose na kontrerno suprotne subjekte, nego zato sto se
odnose [na isti subjekt] na kontrerno suprotni nacin.25
Uzmimo za primer sud da je dobro- dobro, i drugi
sud. da do.bro ~ije do~~o. Zati?J- pretpostavimo da postoji
nek1 drugt atnbut koJI ne pnpada i ne moze pripadati
dobru. U tom slucaju ne treba smatrati [kao kontrerno
supr~tne istinito~ sudu] ni sudove koji pridaju subjektu
ono ~to mu n~ pnpada, ni one koji odricu da mu pridaju
ono sto mu pnpada. (U oba slucaja bice beskrajni po broju
kako ~ud~vi k~ji pridaju sl!bj~ktu ono sto mu ne pripada
tako .1 o~~ koJl mu ne pndaJu ono sto mu pripada.) U
stvan, [b1ce s~mo ko~trerno suprotni] sudovi u kojima je
zabluda. A ov1 sudov1 vode poreklo od stvari koje su podlozn~ postajanju. Medutim postajanje dolazi od suprotnostl [afirmacije i negacije jednog is tog atributa] a is to
tako i zablude. 26
'
Posto je tako, dobro je u isto vreme dobro i ne-zlo.
Prv~ od ovih <?dre.daba pripada mu po sebi, a druga samo
akctdentalno (Jer Je ono ne-zlo samo po akcidenciji). Ali
ako je istiniti sud istinitiji kad se odnosi na samu sustinu
subjekta, i lazan sud je tada lazniji. Sud: ,dobro nije dobro"
- Jeste latan sud koji se odnosi na ono sto pripada dobru
po sustini, - dok se sud: ,dobro je zlo" odnosi na ono
sto akcidentalno pripada dobru. Iz toga izlazi da ce sud
koji izrazava negaciju dobra [kontradiktorni sud] biti
latniji nego onaj koji izratava kontrernu suprotnost dobra
[kontrerno suprotan sud]. Ali najvise se vara u odnosu
na svaku stvar onaj ko ima sud kontrerno suprotan istini.
Jer kontrerno suprotni sudovi su oni koji su najrazlicniji
u istoj vrsti. Ako je od dva suda jedan kontrerno suprotan
[istinitom sudu], i ako je onaj koji izrazava negaciju kont-

78

rerno suprotniji, - tada je jasno da ce ovaj poslednji


biti kontrerno suprotan [u pravom smislu]. A sud: ,dobro
je zlo" jeste slozen. Jer nuzno je podrazumevati u isto
vreme: ,dobro nije dobro".
Ako je istina da, cak i u drugim slucajevima [kad se
radi o supstancijama koje nemaju kontrerno suprotne pojmove], stvari mogu da se odnose samo na slican nacin,27
tada izgleda da je tacno ono sto smo rekli. Jer, kontrarijetet se iii nalazi svuda u negaciji, ili [se] nigde [ne nalazi].
A za termine koji nemaju kontrerno suprotne [termine]
latni sud je onaj koji je kontrerno suprotan istinitom.
Tako, na primer, suditi da covek nije covek znaci latno
suditi. Ako su ove negacije kontrerno suprotne, tada su
takve i druge negacije.
Dalje, suditi da je dobro - dobro znaci suditi da
ne-dobro nije dobro. A suditi da dobro nije dobro to,
isto tako, znaci suditi da je ne-dobro dobro. A koji bi
bio kontrerno suprotni sud istinitog suda: ,ne-dobro nije
dobro"? To ne bi bio sud: ,ne-dobro je zlo". Jer, i poslednji sud mogao bi biti istinit, - dok istiniti sud ne moze
nikad biti kontrerno suprotan istinitom sudu. I posto se
moze desiti da jedna stvar koja nije dobra bude rdava [na
primer, nepravda], iz toga izlazi da dva suda mogu biti
istovremeno istinita. A to ne bi bio ni sud: ,ne-dobro nije
rdavo", jer bi i on mogao da bude istinit, posto ove odredbe
[ne-dobro i ne-zlo] mogu da postoje istovremeno. Ostaje
da sud: ,ne-dobro nije dobro" ima za kontrerno suprotan
sud: ,ne-dobro je dobro",- a ovaj je latan. Na isti nacin
se utvrduje da je sud: ,dobro nije dobro" kontrerno suprotan sudu: ,dobro je dobro".
Ocevidno je da nece biti nikakve razlike28 i ako afirmaciju uzmemo u opstem smislu, - tada ce njoj biti kontrerno suprotna opsta negacija. Na primer, sud koji izrazava: sve ono sto je dobro jeste dobro" imace za kontrerno ';uprotan sud: ,nista od onoga sto je dobro nije
dobro". Jer, sud: ,dobro je dobro" - ako je ,dobro"
uzeto u opstem smislu - identican je sudu koji izratava da
je dobro ono sto je dobro. A ovaj se ne razlikuje ni u cemu
79

od suda da sve sto je dobro jeste dobro. A isto je tako


i sa ne-dobrim.
Ako tako stoji sa sudom i ako su afirmacije i negacije
~zrazene giasom simboli [znaci] onih koje su u duhu, Jasno je .cta j~ ~firm~ciji kontremo suprotna negacija koja
s~ odnost na tstl subjekt, uzet u opstem smisiu. Tako recemce: ,sve sto je dobro jeste dobro"' iii svaki je covek
?ob~r", - im.~ju za kontremo suprotne: ,~iSta [od onoga
sto Je dobro ~IJe dobro"], iii: ,,nijedan [covek nije dobar]",
a za kontradtktome: ,poneki dobar covek [nije dobar]"
iii: ,poneki covek [nije dobar]".
'
A jasno je i to da ni istiniti sud ni istinita recenica
ne mo~~ biti ~ontremo suprotni nekom drugom istinitom
sudu dt nekoJ drugoj istinitoj recenici. Jer, kontremo
s';l~r?t~e. su re.cenice o suprotnom, a istinite recenice mogu
b~tt tstimte u tsto. vreme. Dakle, kontremo suprotne recemce ne mogu u tsto vreme da pripadaju istom subjektu.

NAPOMENE
1 ,Filozof nije zdrav", ili: ,Filozof nije bolestan" mora
vaZiti i kad filozof ne pootoji.
t To je problem jedinstva definicije.
3 Po Tricot-u, izraz ,ne homonimno" [ftiJ OftWVUftW<;] znaci
da u dve propozicije subjekt i predikat ne treba da predstavljaju
samo pseudo-identitet nego stvarno treba da budu isti. (Upor. Aristote, Organon, II, De /'Interpretation, Bibliotheque des textes
philosophiques, Paris 1946, p. 87, note 2.)
4 Ovaj stav je od najveceg znacaja, jer u njemu Aristotel
postavlja pravila za izvodenje zakljucaka.
.
s Ovde je istaknuto da je potrebno stvarno, a ne samo nomlnalno jedinstvo.
6 Ima istraZivaca koji smatraju verovatnim da je redakcija ove
glave postala posle ostalih glava ovog spisa. Teorija koju Aristotel
iznosi u ovoj glavi svakako je odgovor megaricarima, koji su iz
principa protivrecnosti izveli apsolutan fatalizam.
.
1 Primena logickih pravila o kontradiktornim suprotnootima
na ono sto u buducnosti moze biti slucajno dovodi do unistavanja
svake slucajnosti u svetu. Medutim, takva konsekvencija je besmislena.
s U glavi 2, 16 a 19-30 ovoga spisa.
..
& Propozicije u logici nazvane de secunda adjacente, u ko1una
kopula nije odvojena od atributa (,covek postoji", ,covek trci")
razlikuje se od propozicija de tertia adjacente, u kojima su subjekt,
predikat i kopula izrecno izrazeni.
1o U poslednjoj glavi I knjige Anal. prior.
u Filozof se osvrce na ekvipolenciju propozicija. Ova se sastoji u tome da se od jedne propozicije prelazi drugoj suprotnoj
recenici na taj nacin sto se doda jedna negacija. A ta negacija
stavlja se ili pre subjekta, iii posle subjekta, iii i pre i posle subjekta.
a De interpr., gl. 7, 17 b 38.
13 Primeri uzeti iz kategorija kvaliteta, supstancije i delanja.
u Glava 12. i 13. raspravljaju o modalnim recenicama, i to
glava 12. o pojmu, rodovima i suprotnosti modalnih recenica, a
glava 13. o njihovom logickom sledovanju.

6 Orsanon

81

Modalna recenica, suprotna prostoj reeenici, iii de inesse, ima


dva elementa. Jedan elemenat je modus, koji izralava modalitet pripadanja, a drugi je dictum, ciji je predmet pripadanje predikata
subjektu. Iz toga izlazi da se svaka modalna retenica rastavlja na
dve recenice de inesse, - jedna se odnosi na modus, a druga na
predmet. Prva recenica izrice sud o drugoj. (Upor. Tricot, ibid.,
p. 120-121, nap. 2 i Perihermenias oder Lehre vom Satz, neu
iibersetzt von Dr. Eug. Rolfes, Der philosophischen Bibliothek
Band 9, Leipzig 1920, S. 36, Anm. 42.)
1s Na primer, recenice: ,moguce je da ovo postoji" i ,moguce je da ovo ne postoji".
16 Prema tome, obe ove recenice mogu biti istinite.
17 Na ovoj tablici sve reeenice koje stoje jedna prema drugoj
jesu kontradiktorne, sem 4. recenice iz prvog i 4. recenice iz treceg
reda. Pacius smatra da ta pogre8ka nije Aristotelova. Uostalom,
ona ce docnije biti ispravljena. A ovde filozof samo izlale doktrine
logicara koji su mu prethodili. Tek od 22 b 10 pocinje Aristotel da
izlaze svoje sopstveno shvatanje (In Porphyrii lsagogen et Aristotelis organum Commentarius analyticus, Aureliae Allobrogum,
1605, 99.) (Upor. Tricot, ibid., p. 127, nap. 1.) Navedenu tab!icu u
tekstu dali smo prema Tricotu.
1 8 Ovo je sledovanje ka nemogucem, pocinjuci od moguceg.
19 Dokazi za Aristotelovu tezu da je nilZno moguce.
l!O ,Moguce saddi nuzno, kao sto opste saddi pojedinacno,
iii rod vrstu. Ali nema koincidencije i, prema tome, pogresno je reei
da je moguce sve sto je nuzno." (Upor. Tricot, ibid., p. 136, nap. 3.)
21 Ova glava o modalnim reeenicama svrsava se metafizickim
razmatranjima.
22 U Metafizici (1\, 6) Aristotel u prve supstancije ubraja Boga
inteligencije sfera.
2s Ta bica cine grupu moguceg i slucajnog.
24 u ciste potencijalnosti, koje cine grupu nemoguceg, spadaju prva materija, neodredeno i prazno.
25 Prema tome, izlazi da se kontrarijetet ne sastoji u potvrdivanju kontrerno suprotnog atributa nego u negaciji istoga atributa.
2e Prema izlozenom, medutim, izlazi da se kontrarijetet sastoji
u afirmaciji i negaciji jednog istog atributa.
27 Ovim filozof podrazumeva da se kontrarijetet svodi na
negaciju.
28 Na univerzalne recenice univerzalno uzete primenjeno je
ono sto je utvrdeno da vazi za neodredene recenice. A ranije je
vee receno da u neodredenim recenicama kontrerno suprotni sudovi mogu biti istiniti.

82

TRECI DEO

PRVA ANALITIKA

6*

Knjiga prva
[TEORIJA 0 SILOGIZMU]

Glava prva
[ZADATAK ANALITIKE1 - PREMISA. - TERMIN. SILOGIZAM I NJEGOVE VRSTE]

Prvo treba da utvrdimo koji je predmet naseg ispitivanja i od koje discipline ono zavisi. Njegov predmet je
dokaz [demonstracija], a zavisi od demonstrativne nauke.
Zatim moramo da definisemo sta je premisa, i termin, i silogizam, i sta je savrseni silogizam, a sta nesavrseni silogizam. Potom, valja definisati sta znaci da je jedan termin
saddan iii da nije saddan u celini drugoga termina i sta
mislimo kad kazemo da je nesto opste [univerzalno] afirmirano iii opste [univerzalno] negirano.
Premisa je govor koji potvrduje iii koji odrice nesto
o necem. Ovaj [govor] je ili opsti [univerzalan], iii pojedinacan [partikularan], ili je neodreden. Nazivam opstim
[univerzalnim] 2 pripadanje ili nepripadanje jednom subjektu, koji je uzet opste [univerzalno]. Pojedinacnim [partikularnim] nazivam pripadanje .ili ne-pripadanje jednom
subjektu, koji je uzet pojedinacno ili ne-opste, - a neodredenim pripadanje iii ne-pripadanje, bez oznacavanja da
li je ono opste iii pojedinacno. Na primer: >rkontrerno
suprotne recenice spadaju u istu nauku", ili: ,zadovoljstvo
nije dobro."
Demonstrativna premisa razlikuje se od dijalekticke
premise3 time sto se u demonstrativnoj premisi uzima jedan
85

od dva dela protivrecnosti (jer dokazati ne znact pitati,


nego pretpostavljati); medutim, u dijalektickoj premisi
trazi se od protivnika da izabere jedan od dva dela protivrecnosti [afirmaciju iii negaciju]. Ali nece biti nikakve
razlike u samome ostvarivanju silogizma u jednom i u
~rug?m slucaju. Nairne, bilo da se dokazuje iii da se pita,
sdogtZam se stvara na osnovu pretpostavke da ndto necemu pripada iii mu ne pripada. Iz toga izlazi da ce jedna
silogisticka premisa uopste biti afirmacija iii negacija ne~ega pov?dom necega, na nacin kao sto smo rekli [to
Jest da pnpadanje moze biti opste, pojedinacno iii neodre~eno~ .. Silogistic~a pr~mi.sa je demonstrativna ako je istinita
1 dobtjena pomocu pnnctpa prvobitno pretpostavljenih [pomoeu aksioma, tih principa nauka koji se ne mogu dokazati]. U dijalektickoj premisi onaj ko stavlja pitanje trafi
od. prv~tiv~ika ~a izb~r~ jedan od dva dela protivrecnosti.
Ah, Clffi lZVOdl zakljUCak, on pretpostavlja nesto sto se
odnosi na privid i na verovatno, kao sto je objasnjeno
u Topiki. 4
Sta je premisa i kako se razlikuju silogisticke i demonstrativne i dijalekticke premise - bice tacnije objasnjeno docnije,5 a ukoliko je ovde potrebno, dovoljne su
nam definicije koje smo dali.
Terminom nazivam ono na sta se rastavlja premisa
[sastavne delove premise]. A ova se rastavlja na predikat
i subjekt o kome je [predikat] afirmiran, - bilo da su
[subj~kt. i predikat] vezani glagolom ,postojati", iii da su
odvoJem glagolom ,ne postojati".
Silogizam je govor u kome - kad se izvesne stvari
stave - nesto razlicito od stavljenoga nuznim nacinom
proizlazi samim tim sto to postoji. Pod izrazom: samim
v

''
ttm sto
to postojl",
podrazumevam da je time dobijena
posledica; a izraz: ,time je dobijena posledica" znaCi da
nijedan spoljni termin nije potreban da proizvede nuznu
posledicu.
Savrsenim6 zovem onaj silogizam kome nije potrebno
nista drugo7 sem onaga sto je pretpostavljeno u premisama, pa da nuznost zakljucka bude ocevidna. Nesavr0

86

senim silogizmom zovem onaj kame s~ pot~ebne j~d~a


iii viSe stvari8, koje nuZnim nacinom pr01zlaze lZ staVljelllh
termina ali nisu izrecno izrafene u premisama.
Ist~ je [znaci isto] reci da se jedan termin nalazi u
drugom [terminu] kao u celini, ida je )edan termin pr.idat
drugom, koji je uzet u opstem [umverzalnom] smtslu.
Kafemo da je jedan termin opste afirmiran kad se u subjektu ne moze naci niSta [nijedan deo] o cemu ne bi vafio
drugi termin. Isto obja5njenje vazi za izraz: ,ne biti nijednome pridat".

Glava druga
[KONVERSIJA ILl PREOKRETANJED
CISTIH RECENICA]

Svaka recenica [premisa] pretpostavlja iii cisto pridavanje, iii nuzno pridavanje, ili slucajno pridava~je. Od
ovih premisa jedne su afirmativne, a druge negattvne, prema svakom od njihovih modaliteta pridavanja. ~ od
afirmativnih i negativnih premisa jedne su opste [umverzalne], druge pojedinacne [partikulame], a neke su opet
neodredene. Iz [svega] toga izlazi da su, u opstem pridavanju, termini negativne premise nuznim nacino~ konvertibilni [da mogu da se preokrecu]. Tako, na pnmer, ako
nijedno zadovoljstvo nije dobro, tada, isto tako, nijedno
dobra nece biti zadovoljstvo. Afirmativna premisa mora
biti konvertibilna, ali ne tako da [iz te konverzije] proizlazi univerzalna, nego [tako da proizlazi] partikularna
premisa. Na primer, ako je ~~ako zad~voljstvo dobr~,
tada i poneko dobro mora bttl zadovoljstvo. Od partlkularnih recenica afirmativna se, nuznim nacinom, daje
preokrenuti u partikularnu (naime, ako je poneko zadovoljstvo dobro, tada ce i poneko dobro biti zadovoljstvo),
- ali negativna ne. Jer, ako ,covek" ne pripada ponekoj
zivotinJ"i" iz toga ne izlazi da ,zivotinja" ne pripada
,
'
ponekom ,coveku".
Neka prvo AB bude univerzalt;la nega,tivna. pre~sa.~
Ako A ne pripada nijednom B, m B nece pnpadatt m0

87

jednom A_ ~ko. b~ B pripadalo ponekom A, na primer r,


~ada ne b1 bllo 1stma da A ne pripada nijednom B, posto
Je r poneko B.
Ali ako A pripada svakom B, i B pripada ponekom A.
Jer, ako B ne bi pripadalo nijednom A, - A isto tako
ne bi pripadalo nijednom B. Medutim, pretpostavljeno je
da A pripada svakom B.
. Isto je taka, 11 ako je premisa partikularna. Ako A
pnpada ponekom B, mora i B nuznim nacinom da pripada ponekom A. Jer, kad ne bi nijednom pripadalo
'
ni A ne bi pripadalo nijednom B.
~li ako A ne pripada ponekom B, nije nuzno da B
ne pnpad.a po~ekom A. Neka B bude zivotinja, a A covek,
- tada Izlazi da poneka zivotinja nije COVek, ali da je
svaki covek zivotinja.

Glava treca
[KONVERZIJA RECENICA PREMA
NJIHOVOM MODALITETU]

.~a is~i naci!l ce se odnositi i nuzne premise. 12 Nairne,


u nJima Je umverzalno-negativna premisa univerzalno
konvert~b~lna, a obe afirmativne premise su partikularno
k~nvertibllne .. Jer ak~ A nuznim nacinom ne pripada
mJednom B, m B ne pnpada nuznim nacinom nijednom A.
!er, ako bi [B], moglo da pripada ponekom [A], bilo bi
1sto taka moguce da A pripada ponekom B. J er ako A
nuznim nacinom pripada svakom B i1i ponekom 'B tada
i B nuznim nacinom pripada ponekom A. J er ako ~u ne
bi pripadalo nuznim nacinom, ni A ne bi nuz~im nacinom
pripad~o.pon~kom B. Partikularno-negativna recenica nije
konvertibllna 1z razloga koji smo ranije naveli.
~od kontingentnih premisa [premisa koje izrazavaju
~oguc~ost] - a o ko~tmgen~no~ se u vise smisla govori
(Jer m1 zovemo kontmgentmm 1 nuzno, i ne-nuino i
moguce)13 - sve afirmativne premise odnose se na isti
nacin , kad je u pitanju njihova konvertibilnost. Ako je
moguce da A pripada svakom B ill ponekom B, bice

moguce daB pripada ponekom A. Jer, ako [B] ne moze


da pripada nijednom [A], tada ni A ne moze da pripada
nijednom B, - kao sto je ranije [u glavi 2] bilo dokazano.
U negativnim premisama nije isto nego se kod svega
sto se naziva kontingentno - zbog nuznog pridavanja,
ili zbog ne-nuznog pridavanja [predikata subjektu] konverzija vrsi na isti nacin [kao u drugim negativnim
recenicama]. Takav je slucaj kad se kate da je kontingentno
da covek nije konj iii da belo ne pripada nijednom odelu.
U prvom slucaju nuzno je da jedan termin ne pripada
subjektu; u drugom slucaju nije nuzno da mu pripada,
- a premisa je na isti nacin konvertibilna. Ako je moguce
da predikat konj ne pripada nijednom coveku, moguce je
isto taka da predikat covek ne pripada nijednom konju;
a ako je moguce da belo ne pripada nijednom odelu, moguce je ida odelo ne pripada nijednom belom. Jer, ako bi
odelo nuinim nacinom pripadalo ponekom belom, moralo
bi i belo nuznim nacinom da pripada ponekom odelu. Sve
je to bilo ranije [u 2. glavi] dokazano.
Isto vaii i za partikularno-negativnu premisu. A kod
onaga sto se naziva kontingentnim, zato sto se najcesce
dogada ili sto je takvo po prirodi, - a mi na taj nacin
definiSemo kontingentno - konverzija negativnih premisa
nece se vrsiti kao kod prostih [negativnih] premisa, nego
se univerzalno-negativna premisa ne daje preokrenuti;
medutim, partikularna premisa daje se preokrenuti - a to
ce postati jasno, kad budemo govorili 0 kontingentnom. 14
A sad onome sto smo rekli dodajmo sledece objasnjenje.
Nairne, afirmativna je po obiiku recenica da je moguce da
jedan atribut ne pripada nijednom subjektu iii da ne pripada ponekom subjektu. Jer, izraz: ,moguce je" [,kontingentno je"] stavljen je u isti red kao ,postoji", a ,postoji'' u svim recenicama gde je stavljen stvara uvek i
potpuno afirmaciju, - kao sto su, na primer, afirmacije:
,on je ne-dobar", iii: ,on je ne-beo", iii uopste: ,on je
ne-ovo". I OVO ce biti docnije15 dokazano. A kad je u
pitanju konverzija [preokretanje], s tim premisama stoji
kao s drugim afirmativnim recenicama.

89

Glava

ce t v r t a

16

[KATEGORICKI SILOGIZAM PRVE FIGURE.


PRAVILA ZA IZVOflENJE ZAKLJUCAKA
U PRVOJ FIGURI]

Posto smo objasnili ove odredbe, sad cemo da izlozimo cime, kad i kako postaje svaki silogizam.17 A docnije18
cemo govoriti o dokazu. 0 silogizmu moramo raspravljati
pre nego o dokazu zato sto je silogizam opstiji. Jer,
dokaz je vrsta silogizma, ali svaki silogizam nije dokaz.
Kad se, dakle, tri termina medu sobom tako odnose
da je donji termin sadrian u srednjem kao celini, a da je
srednji sadrian iii nije sadrian u gomjem19 kao celini, tada, nuznim nacinom, postoji savrseni silogizam izmedu
krajnjih termina.
Srednjim nazivam termin koji je [istovremeno] sam
sadrian u drugom jednom terminu i sadrii u sebi drugi
jedan termin, i koji je svojim polozajem srednji. Krajnjim
[spoljnim] terminima nazivam, prvo, termin koji je sam
sadrian u drugom [terminu], a zatim termin u kome je
drugi sadrian.20
Ako je A afirmirano o svakom B, a B o svakom r,
tada je, nuznim nacinom, A afirmirano o svakom r. 21
Ranije smo rekli sta podrazumevamo pod izrazom ,o
svakom". 22
Ako A nije afirmirano ni o jednom B, a ako je B afirmirano o svakom r, tada A nece pripadati nijednom r. 23
Ako gomji termin pripada svakom srednjem terminu
[upravo: srednjem terminu, univerzalno uzetom], a ako
srednji [termin] ne pripada nijednom donjem [upravo:
donjem terminu, univerzalno uzetom],- nece biti silogizma
za krajnje [spoljne] termine. Jer, iz toga sto je to tako ne
proizlazi nista sa nuznoscu. Jer, gomji termin moze pripadati kako svakom tako i nijednom donjem terminu
[univerzalno uzetom], - tako da ni partikulami ni univerzalni zakljucak ne proizlazi iz toga nuznim nacinom.
Ali, posto nema nikakve nuznosti [posto nema nuznog
zakljucka], ove premise ne mogu obrazovati silogizam.
90

' '

Termini koji univerzalno pripadaju neka budu: zivotinja-covek-konj; a termini koji univerzalno ne pripadaju neka
budu: zivotinja-covek-kamen.
Ali, isto tako, kad ni gomji termin ne pripada srednjem
terminu, univerzalno uzetom, niti srednji termin donjem
terminu, univerzalno uzetom, - ne moze biti silogizma.
Termini koji pripadaju neka budu: nauka, linija, medicina;
a termini koji ne pripadaju: nauka, linija, jedinstvo.
J asno je, dakle, da ce u ovoj figuri, kad su termini
[u njoj] univerzalni, nekad biti, a nekad nece biti silogizma.
Isto tako Uasno je] da, ako postoji silogizam, termini
moraju nuznim nacinom da se odnose kao sto smo rekli
i, obmuto, ako se oni tako odnose, da ce biti silogizma.
Uzmimo da se jedan od termina odnosi univerzalno
prema svome subjektu, a drugi partikulamo [to jest: jedna
premisa je univerzalna, a druga partikulama]. Kad se
univerzalno odnosi prema gomjem krajnjem terminu bilo to afirmativno iii negativno [kad je gomja premisa
univerzalna, afirmativna iii negativna], - a kad se partikulamo-afirmativno odnosi prema donjem krajnjem terminu
[to jest: kad je donja premisa partikularna i afirmativna]
dobice se, nuznim nacinom, savrseni silogizam. Ali, kad
se univerzalno odnosi prema donjem krajnjem terminu
[kad je donja premisa univerzalna, a gomja partikulama],
iii kad se termini medusobno drukcije odnose, - nemoguce je da bude silogizma. Gomjim krajnjim terminom nazivam onaj koji sadrii u sebi srednji termin, a donjim
krajnjim terminom onaj koji potpada pod srednji termin.
Neka A pripada svakom B, a B ponekom r. 24 Ako
, biti afirmiran o svima" znaCi ono sto smo kazali u pocetku [ovoga dela, u gl.l, 24 b 28] - tada A nuznim nacinom pripada ponekom r. U slucaju da A ne pripada
nijednom B, ada B pripada ponekom r, A nuznim nacinom nece pripadati ponekom r. 25 Ami smo rekli sta podrazumevamo pod izrazom: ,ne biti pridan nijednom".
Dakle, proizaCi ce savrseni silogizam. A isto je tako i kad
je prernisa B r neodredena i afirmativna: bice isti silogizam
bilo da je premisa neodredena, iii da je partikulama.

91

Ali, ako se univerzalno odnosi prema donjem krajnjem


terminu ili afirmativno ili negativno, nece biti silogizma,
- bilo da je gomja premisa afirmativna iii negativna,
neodredena ili partikulama. A treba, na primer, da pripada
iii dane pripada ponekom r, a B [treba] da pripada svakom r. Izrazi za pripadanje su: dobro, stanje, mudrost,a [izrazi] za ne-pripadanje: dobro, stanje, neznanje.
Ne dobijamo nikakav silogizam ni ako B ne pripada
nijednom r, a ako A ponekom B pripada iii mu ne pripada,
iii ako ne pripada svakom B. Primeri za termine neka budu:
beo, konj, labud; beo, konj, gavran. Isti termini mogu biti
uzeti, ako je premisa AB [gomja premisa] neodredena.
Isto tako nece biti silogizma kad je univerzalna gomja
premisa afirmativna iii negativna, a kad je donja premisa
partikulamo negativna, pa bila donja premisa neodredena
iii partikulama. Tako je, na primer, ako A pripada svakom
B, i ako B ne pripada ponekom r, ili ako ne pripada
svakom r. Jer, gomji terrnin bice afirmiran iii nece biti
afirmiran od celog donjeg termina kome srednji termin,
kad je uzet partikulamo, ne moze pripadati. Pretpostavimo,
na primer, termine: zivotinja, covek, belo. Zatim kao belo,
o kome covek nije afirmiran, uzmimo Iabuda i sneg. Kod
jednoga [Iabuda] zivotinja je o svim [labudima] afirmirana,
a kod drugoga [snega] ona je o svim [snegovima] negirana,
tako da nece biti silogizma. Uzmimo opet da A ne pripada
nijednom B i da B ne pripada ponekom r. Neka termini
budu: neozivotvoren, covek, beo, i neka belo, 0 kome
covek nije afirmiran, budu labud i sneg. Kod jednoga
[snega] neozivotvoreno je afirmirano 0 svima, a kod drugoga [Iabuda] ni o jednom.
Dalje, neodredeno je reci da B ne pripada ponekom
r - a istina je da - bilo da B ne pripada nijednom r,
ili daB ne pripada svakom r,- B ne pripada ponekom.
Zatim, ako su termini ove vrste uzeti tako da B ne pripada
nijednom r - tada ne postaje silogizam (kao sto smo
ranije rekli)26 I posto je tako, oeevidno je da zbog toga
sto se termini tako odnose - nece proizaCi silogizam. J er>
92

inace, bilo bi silogizma i u drugom slucaju. To isto ce se


dokazati i onda ako se stavi jedna univerzalno-negativna
premisa.
Isto tako, ne moze biti nikakvoga silogizma27 kad su
obe premise partikulame [kad su odnosi subjekta i predikata partikulami] - pa bile one afirmativne ili negativne;
ili kad je jedna afirmativna, a druga negativna; ili kad je
jedna neodredena, a druga odredena; iii kad su obe neodredene.28 Zajednicki termini za sve ove slucajeve jesu:
zivotinja, beo, konj; zivotinja, beo, kamen.
Iz recenoga izlazi jasno da, kad se u ovoj figuri nalazi
partikulami silogizam, termini moraju da budu u odnosima
kao sto smo rekli. Jer, ako se [termini] drukcije odnose,
nema nikakvoga silogizma. Isto tako, jasno je da su savrseni
svi silogizmi u toj figuri, jer svi postaju savrseni pomocu
premisa koje su u pocetku stavljene. I, najzad, jasno je da
pomocu te figure mogu biti dokazani svi problemi, to jest
sve konkluzije, univerzalne kao i partikulame, afirmativne
kao i negativne. Takvu silogisticku figuru nazivam prvom.

Glava peta
[PRAVILA ZA IZVOBENJE ZAKLJUCAKA
U DRUGOJ FIGURI]

Nazivam drugom [silogisticku] figuru koja postaje kad


isti [srednji] termin pripada jednom subjektu koji je univerzalno uzet, a ne pripada drugom subjektu koji je univerzalno uzet; ili kad taj termin pripada ili ne pripada i
jednom i drugom od dva subjekta koji su univerzalno
uzeti. Ono sto nazivam srednjim terminom u toj figuri,
jeste onaj termin koji je afirmiran od dva subjekta.29 Dva
krajnja termina jesu oni o kojima je srednji termin afirmiran. Gomji termin je onaj koji stoji blize srednjem terminu,
a donji termin je onaj koji je udaljen od srednjeg termina.
Srednji termin stoji van krajnjih termina i po [svome]
mestu je prvi. Silogizam, dakle, nece biti savrsen u ovoj
figuri, - ali on ce biti moguc [on ce vaziti], - bilo da su
termini univerzalni iii da nisu univerzalni. 00

93

Ako su termini univerzalni, bice silogizma uvek kad


srednji termin pripada jednom subjektu koji je univerzalno
uzet, a ne pripada drugom subjektu univerzalno uzetom,
- rna koji od dva termina bio negativan [ako je samo
druga premisa afirmativna],- inace nema silogizma. Neka
M 31 bude termin koji nije afirmiran ni o jednom N, ali je
afirmiran o svakom 8 32 Posta se negativna premisa daje
preokrenuti [konvertirati], N nece pripadati nijednom M.
Ali pretpostavljeno je daM pripada svakom 8. Dakle N nece
pripadati nijednom 8. A to je vee ranije bilo dokazano. 33
Ako opet M pripada svakom N, aline pripada nijednom 8, N isto tako nece pripadati nijednom 8.34 Ali ako M
ne pripada nijednom 8, 8 isto tako nece pripadati nijednom
M. Ali M pripada svakom N. Prema tome, 8 nece pripadati
nijednom N, jer [inace] opet imamo prvu figuru. Ali posto
se negativna premisa daje preokrenuti, N isto tako neee
pripadati nijednom 8. Dakle, to ce biti isti silogizam.
Moguce je ovo [ove zakljucke] dokazati svodenjem na
nemoguce [na apsurd].
J asno je da, kad termini stoje u takvom odnosu, postaje silogizam, - ali ne savrseni, jer njegova nuznost ne
dobija svoje savrsenstvo samo od premisa prvobitno stavljenih nego ona [ta nuznost] trazi i druge [premise].
Ali ako je M afirmirano o svakom N i o svakom 8,
- tada ne m0Ze biti silogizma. Termini za pripadanje
jesu: supstancija, zivotinja, covek, a za ne-pripadanje: supstancija, zivotinja, broj, - a srednji termin je supstancija.
Ne dobija se nikakav silogizam ni onda kad M nije
afirmirano ni o ponekom N, ni o ponekom 8. Termini
za pripadanje jesu: linija, zivotinja, covek, a za ne-pripadanje: linija, zivotinja, kamen.
Dakle, kad je rec o silogizmu ciji su termini univerzalni, ti termini se moraju nuznim nacinom odnositi onaka
kao sto smo rekli u poeetku. Jer, ako se drukcije odnose,
nema nikakve nuznosti.
Uzmimo da se srednji termin odnosi univerzalno prema
jednom od krajnjih termina. Kad god se on [srednji termin]
odnosi prema gomjem terminu univerzalno - afirmativno

94

ili negativno, - a kad se prema donjem terminu odnosi


partikulamo i na nacin suprotan univerzalnoj recenici (a
pod ,suprotnim nacinom" podrazumevam da aka je univerzalna recenica negativna, partikulama je afirmativna, a
ako je univerzalna recenica afirmativna, partikulama je
negativna)- uvek se, nuznim nacinom, dobija partikularno-negativni silogizam.35 Ako M ne pripada nijednom N, ali
pripada ponekom 8, tada, ntiZnim nacinom, N ne pripada
ponekom 8.36 Jer posto se negativna premisa daje preokrenuti [konvertirati], N nece pripadati nijednom M. Ali
pretpostavljeno je da M pripada ponekom 8. Tako N neee
pripadati ponekom 8, jer se dobija silogizam prve figure.
Aka opet M pripada svakom N, a ne pripada ponekom 8, tada, nuznim nacinom, Nne pripada ponekom 8.37
J er, ako N pripada svakom 8, i ako je M afirmirano od
svakoga N, tada ce, nuznim nacinom, M pripadati svakom
8. Ali pretpostavljeno je da M ne pripada ponekom 8.
I aka M pripada svakom N, a ne ponekom 8 , u tom
slucaju ce se dobiti silogizam u kame zakljucak glasi da N
ne pripada ponekom 8. A dokaz je isti.
Ali, aka je M afirmirano o svakom 8, a ne o ponekom
N, u tom slucaju ne maze biti silogizma. Primeri za termine
[neka budu]: zivotinja, supstancija, gavran; zivotinja, belo,
gavran. Nema zakljucka ni kad M nije afirmirano ni o
jednom 8, ali je afirmirano o ponekom N. Termini za
pripadanje [neka budu]: zivotinja, supstancija, jedinstvo.
A termini za ne-pripadanje: zivotinja, supstancija, nauka.
Time je, dakle, u slucaju u kame je univerzalna premisa suprotna partikulamoj, - receno kad ce biti, a kad
nece biti silogizma. Ali, aka su premise istog oblika [kvaliteta], upravo ako su abe negativne ili abe afirmativne silogizam je potpuno nemoguc.
Uzmimo, prvo, da su obe premise negativne i da je
gomji krajnji termin univerzalan; dakle M ne pripada nijednom N, niti ponekom 8. Tada je moguce daN pripada
svakom 8, i da ne pripada nijednom 8. Primeri za nepripadanje [neka budu termini]: cmo, sneg, zivotinja. Termini za svako [za opste] . pripadanje ne daju se naznaciti,

95

ako M pripada ponekom 8, a ne pripada ponekom 8.


Jer, ako N pripada svakom 8, ali ako M ne pripada nijednom N,- M nece pripadati nijednom 8. Ali poslo se
od pretpostavke da M pripada ponekom 8. I zato se ne
mogu naznaCiti termini, nego se mora dokazivati pomocu
neodredenog. Posta je istina da M ne pripada ponek<;>m
8, cak i kad ne pripada nijednom 8, i poSto, kad ne pripada nijednom 8, nema silogizma, - jasno je da i u
ovom slucaju nece biti silogizma.
Sad, opet, neka obe premise budu afirmativne, i neka
univerzalni termin bude stavljen kao ranije, tako da M
pripada svakom N i ponekom 8. Tada N maze da pripada
svakom 8 i da ne pripada nijednom 8. Termini opsteg
[univerzalnog] ne-pripadanja [neka budu]: bela, labud,
kamen. Termini opsteg pripadanja ne mogu se naci iz
istog razloga kao u ranijem slucaju, nego se mora dokazivati pomocu neodredenog.
Ali ako je univerzalni termin vezan za donji krajnji
termin, i ako tada M ne pripada nijednom 8, a ako opet
M ne pripada ponekom N, tada N moze pripadati svakom
8, i ne pripadati nijednom 8. Termini za pripadanje [neka
budu]: belo, zivotinja, gavran. Termini za ne-pripadanje
[neka budu]: belo, kamen, gavran.
Ako su premise afirmativne, termini za ne-pripadanje
mogu biti: belo, zivotinja, sneg; a termini za pripadanje:
belo, zivotinja, labud.
Jasno je: kad premise imaju slicnu formu [kvalitet]
i kad je jedna univerzalna, a druga partikulama, - onda
se ne moze izvesti nikakav silogizam.
Ali silogizam se ne moze izvesti ni onda kad srednji
termin svakom krajnjem terminu, koji je partikularan,
pripada, iii kad ne pripada svakom krajnjem terminu koji
je partikularan, iii kad pripada jednom partikulamom, a ne
pripada drugom partikulamom, iii kad ne pripada nijednom
od njih univerzalno uzetom, iii kad im pripada na neodredeni nacin.38 Zajednicki termini za sve slucajeve [neka budu]: belo, zivotinja, covek; belo, zivotinja, neozivotvoren.

96

Iz recenoga jasno je sledece: ako se termini medusobno odnose na naznaceni nacin, dobija se nuznim nacinom silogizam; i obmuto, ako postoji silogizam, tada se
termini nuznim nacinom tako odnose.
Isto je tako jasno da su svi silogizmi ove figure nesavrseni (jer svi oni postaju potpuni tek kad se jos nesto
doda39 sto je nuznim nacinom sadr:lano u terminima, ili
je stavljeno kao pretpostavka, u slucaju dokaza pomocu
nemogucega); dalje [je jasno] da se silogizam sa afirmativnim zakljuckom ne moze dobiti pomocu te figure, - nego
da [u ovoj figuri] svi silogizmi imaju negativan zakljucak,
- i univerzalni, i partikulami.

Glava sesta
[PRAVILA ZA IZVOBENJE ZAKLJUtAKA
U TRECOJ FIGURI.KATEGORltNI SILOGIZAM TRECE FIGURE]

Nazivam trecom figuru [koja se dobija] kad jedan


termin pripada, a kad drugi ne pripada istom terminu,
koji je univerzalno uzet [srednjem terminu], iii kad oba
pripadaju iii ne pripadaju tom istom terminu, koji je univerzalno uzet. U ovoj figuri nazivam srednjim onaj termin
ciji su predikati dva krajnja termina [drugim recima:
srednji termin je subjekt u obe premise].4 Krajnjim terminima nazivam predikate. Gomjim krajnjim predikatom
nazivam onaj koji je udaljeniji od srednjeg termina, a
donjim krajnjim terminom onaj koji mu je blizi. Srednji
termin stoji van krajnjih termina i ima poslednje mesto
[posto je subjekt].
lsto taka, silogizam ne moze biti savrsen u ovoj figuri,
ali on je moguc [on ima vaznost], - bilo da termini stoje
prema srednjem terminu u univerzalnom odnosu, iii da
ne stoje.
Ako su termini u univerzalnom odnosu, tada - kad
II i P pripadaju svakom ~ - izlazi da ce II nuznim nacinom pripadati ponekom P .U Posto se afirmativna premisa
7

Organon

97

moze preokrenuti [posto je ona konvertibilna], ~ ce pripadati ponekom P. Posto II pripada svakom ~. a [posto]
~ pripada ponekom P, II, nuZnim nacinom pripada
ponekom P. Jer, to je silogizam prve figure. 42
Moze se, isto tako, izvesti za ovo dokaz pomocu
logicki nemoguceg [apsurda] i pomoeu ektheze [produiavanja, protezanja]. Ako [u drugom slucaju] oba termina
[II i P] pripadaju svakom ~. i ako se uzme jedno od ~.
na primer, N, tada ce ovome [N] pripadati II i P; prema
tome ce II pripadati ponekom P .43
Ako P pripada svakom ~. a II ne pripada nijednom
~. dobice se silogizam Ciji je zakljucak da II nuznim nacinom ne pripada ponekom P. 44 To je moguce dokazati na
isti nacin kao prethodni modus, kad se preokrene [konvertira] premisa P~.'5 A isto se daje dokazati i pomocu
nemoguceg [apsurda], kao u ranijem slucaju.
Mel1utim, ako P ne pripada nijednom ~. a ako II
pripada svakom ~. nece se dobiti silogizam. Termini za
pripadanje [neka budu]: zivotinja, konj, covek, a termini
za ne-pripadanje: zivotinja, neozivotvoren, covek. Isto tako
nece biti silogizma kad oba termina nisu afirmirana ni
o jednom ~.Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja,
konj, neozivotvoren, - a za ne-pripadanje: covek, konj,
neozivotvoren. Srednji termin: neozivotvoren.
Vidi se da i u ovoj [silogistickoj] figuri moze i postojati i ne postojati silogizam; njega neee biti, kad su
termini univerzalni. Kad su oba termina [upravo premise]
afirmativni, postaje silogizam, ciji je zakljucak da jedan
krajnji termin partikulamo pripada drugom. Ali ako su
oba termina [upravo premise] negativni, nece biti silogizma. Medutim ako je jedan [termin] negativan, a drugi
afirmativan, tada, ako je gomji termin negativan, a drugi
afirmativan, postace silogizam, ciji ce zakljucak biti da
jedan krajnji termin ne pripada drugom krajnjem terminu
partikulamo. Ali, ako je gomja premisa afirmativna, a
donja negativna, nece postojati silogizam.
Ali, ako se jedan termin odnosi prema srednjem terminu univerzalno, a drugi partikulamo, tada ce se - ako

su oba afirmativna - nuznim nacinom dobiti silogizam,


rna koji od termina da je univerzalan.'6 Ako P pripada
svakom ~. a II ponekom ~. II nuznim nacinom pripada
ponekom P. Posto se afirmativna premisa daje preokrenuti
[posto je ona konvertibilna], ~ pripada ponekom n, i tako
ce- posto p pripada svakom ~. a~ ponekom n, - i p pripadati ponekom n. Iz toga izlazi da n pripada ponekom P.
Ako, opet, P pripada ponekom ~. a ll svakom ~. --,tada, nuinim nacinom, n pripada ponekom P/7 - sto se
daje dokazati na isti nacin. A to se daje dokazati i pomoeu
nemoguceg i pomocu ektheze, - kao ranije.
Ali ako je jedan termin stavljen afirmativno, a drugi
negativno, i ako je afirmativan terrnin univerzalan, - tada
ce se dobiti silogizam, ako je donji termin afirmativan. 48
Jer, ako P pripada svakom ~.a ako nne pripada ponekom
~. tad a n nuznim nacinom ne pripada ponekom p.
Jer, ako II pripada svakom P, a ako P [pripada] svakOJI1
~. n ce isto tako pripadati svakom ~. Ali [po pretpostavci]
ono mu ne pripada. Ovo se jos daje dokazati i bez svodenja
na nemoguce, kad se uzme jedno od ~ kome nne pripada. 49
Ali nece biti silogizma ako je afirmativan gomji termin [upravo: gomja premisa u kojoj se nalazi gomji termin]. Takav je, na primer, slucaj kad II pripada svakom
~. a kad P ne pripada ponekom ~. Termini za opste pripadanje [neka budu]: ozivotvoren, covek, zivotinja. Medutim, ne mogu se naCi termini za opste ne-pripadanje, ako
P pripada ponekom ~. a ne pripada ponekom ~. Jer ako
II pripada svakom ~. a ako P pripada ponekom ~. n ce
isto tako pripadati ponekom P; medutim, po pretpostavci
ono nijednom ne pripada. Ali mora se postupati kao u
prethodnim slucajevima. Posto je neodredena recenica:
,ne pripadati jednom partikulamom terminu"' - moze se
istinito reci da ono sto ne pripada univerzalnom terminu ne
pripada ni partikulamom terminu. Medutim, ne moze biti
silogizma, ako [P] ne pripada nijednom [~]. [kao sto smo
rekli u ovoj glavi 28 a 30]. Jasno je, dakle, da ni ovde ne
moze biti silogizma. Ali dobija se silogizam kad je, od dva
termina, univerzalan onaj koji je negativan, dok je gomji

99

negativan, a donji afirmativan. 50 Jer, ako II ne pripada nijednom ~. a ako P pripada ponekom ~. II nece pripadati
ponekom P. Jer, opet se dobija prva silogisticka figura,
kad se premisa II~ preokrene.
Medutim, nece se dobiti silogizam kad je donji termin
negativan. Termini za pripadanje [neka budu]: zivotinja,
covek, divlji. A termini za ne-pripadanje [neka budu]:
zivotinja, nauka, divlji. U oba slucaja srednji termin je
divlji.
Ali nece se dobiti silogizam, ni kad su oba termina
stavljena kao negativna, ali kad je jedan univerzalan, a
drugi partikularan. Termini- [u slucaju] kad je donji termin univerzalan u odnosu na srednji termin [neka budu]:
zivotinja, nauka, divlji, - zivotinja, covek, divlji. Ali kad
je to gomji termin [koji je univerzalan u odnosu na srednji
termin] - [primeri] za ne-pripadanje [neka budu]: gavran,
sneg, beo.
Medutim, ne mogu se naCi termini za pripadanje, ako
P pripada ponekom ~. a ne pripada ponekom ~. Jer ako
II pripada svakom P, a P ponekom ~. II ce pripadati i
ponekom ~. Ali po pretpostavci ono nijednom [~] ne
pripada. Tako, mora se upotrebiti dokaz pomocu neodredenog.
U slucajevima kad svaki od krajnjih termina pripada
srednjem terminu, koji je partikularan, iii kad mu ne
pripada, iii kad mu jedan pripada, a kad mu drugi ne
pripada, ili kad jedan pripada srednjem terrninu, koji je
partikularan, a kad drugi ne pripada srednjem terrninu,
koji je univerzalan, ili kad su premise neodredene, - nece
biti nikakvog silogizma. Zajednicki termini za sve navedene
slucajeve [neka budu]: zivotinja, covek, beo, - zivotinja,
neozivotvoren, beo.
Prema tome jasno je da i u ovoj figuri moze i postojati, a maze i ne postojati silogizam, i da se, - ako se
termini medusobno odnose na naznaceni nacin - nuznim
nacinom dobija silogizam. I, obratno, ako postoji silogizam, termini se nuznim nacinom taka odnose. Sem toga,
100

jasno je da su svi silogizmi u ovoj figuri nesavrseni (jer


uvek se jos nesto mora dodati da bi oni postali savrseni).
Dalje, jasno je da se pomocu ove figure ne moze dobiti
opsti zakljucak; ni negativan ni afirmativan. 51

Glava sedma
[ZAKLJUCCI POMOCU PREOKRETANJA
ILl KONVERZIJE U SVIM FIGURAMA.ODNOS IZMEDU TRI SILOGISTICKE FIGURE.REDUKCIJA SILOGIZAMA]

Ali, isto tako je jasno, kad su u pitanju sve figure,


da se u svim slucajevima u kojima se ne dolazi do silogizma, - ako su oba termina afirmativna ili negativna ne moze dobiti neki nufan zakljucak. Medutim, ako je
jedan od termina afirmativan, a drugi negativan, - i ako
je negativan termin univerzalan, uvek ostaje silogizam koji
pridaje donji krajnji termin gomjem [krajnjem terminu].52
Uzmimo da A pripada svakom B ili ponekom B, a da
B ne pripada nijednom r. Ako se premise preokrenu,
tada, nuznim nacinom, r ne pripada ponekom A. Isto je
taka i u drugim figurama, - uvek se preokretanjem
[konverzijom] dobija silogizam. Ali, isto tako jasno je, kad
se stavi neodredena [premisa] umesto partikularno-afirmativne [ili partikulamo-negativne], - da ce se dobiti u
svim [silogistickim] figurama isti zakljucak.
Isto taka, vidi se da svi nesavrseni silogizmi postaju
savrseni pomocu prve figure. Jer, svi [silogizmi] dolaze do
zakljucka ili pomocu direktnog dokaza ili pomocu svodenja
na nemoguce [apsurd]. Ali, na oba nacina se dobija prva
figura: za silogizme koji su postali savdeni direktnim dokazom zato sto su, kod svih, zakljucci dobijeni konverzijom,
a ova proizvodi prvu figuru; a za silogizme koji su dokazani
pomoeu apsurda zato sto, kad se stavi lafna propozicija,
silogizam postaje pomocu prve figure. Tako je u poslednjoj
figuri zakljuceno da- ako A i B pripadaju svakom r iz toga izlazi da A pripada ponekom B. Jer, ako A ne
101

ripada nijednom B i ako B pripada svakom r, A nece


tripadati nijednom r. Medutim po pretpostavci A pripada
vakom r. Isto se tako postupa i u drugim slucajevima.
Svi silogizmi mogu se svesti na univerzalne silogizme
1rve figure.
Silogizmi koji postaju u drugoj figuri postaju, oceridno, savrseni pomoeu njih [pomocu univerzalnih silo~izama prve figure], ali ne svi na isti nacin, nego
miverzalni silogizmi53 preokretanjem negativne premise, a
>ba partikularna silogizma svodenjem na nemoguce.
Silogizmi prve figure, u koliko su partikularni, postaju
;ami sobom savrseni, - ali oni se mogu dokazati i ponocu druge figure, svodenjem na apsurd. Tako, na primer,
ako A pripada svakom B, a B ponekom r, - iz toga
Jroizlazi da A pripada ponekom r. Jer ako ono [A] ne
?ripada nijednom r, i ako pripada svakom B, B nece pripadati nijednom r,- sto znamo iz druge figure.
Dokaz se isto tako izvodi u negativnom silogizmu.
Ako A ne pripada nijednom B, i ako B pripada ponekom
r, A nece pripadati ponekom r. Jer, ako A pripada svakom r, a ne pripada nijednom B, B nece pripadati nijednom r, - sto je druga [srednja] figura.
Posto se svi silogizmi druge figure daju svesti na
univerzalne silogizme prve figure, i posto se partikularni
silogizmi prve figure daju svesti na silogizme druge figure,
jasno je da partikularni silogizmi prve figure mogu isto
tako da se svedu na univerzalne silogizme prve figure.
Ako su univerzalni termini u silogizmu trece figure,
oni neposredno postaju savrseni pomoeu ovih silogizama.
Medutim, ako su njihovi termini partikularni, oni postaju
savrseni partikularnim silogizmima prve figure. A ovi
poslednji mogu se svesti na univerzalne silogizme prve
figure, a partikularni silogizmi trece figure isto tako. Dakle,
jasno je da se svi silogizmi daju svesti na univerzalne silogizme prve figure.
Tako smo pokazali kako se odnose silogizmi koji
dokazuju pripadanje ili ne-pripadanje jedne stvari drugoj,
i to kako oni iz iste figure, tako i oni iz razlicitih figura.
Hl7.

Glava osma
[MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMil SA DVE NUZNE PREMISE]

Razliciti su [prosto] pripadanje, nuzno pripadanje i


moguce [slucajno, kontingentno] pripadanje (jer mnoge
stvari pripadaju, doduse, drugim stvarima, ali ne nuZnim
nacinom, - a druge im stvari ne pripadaju ni nuznim
nacinom, ni prosto, nego im samo mogu pripadati). A kad
je tako, - ocevidno je da ce se dobiti razliciti silogizmi
za svako od ovih pripadanja, kao i da se njihovi termini
ne odnose na isti naCin, nego ce biti ili nuzni, ili ce jedan
drugom [prosto] pripadati, ili ce im pripadati na kontingentan nacin.
Za silogizme nuznog pripadanja vazi gotovo isto [ista
pravila] sto i za silogizme prostog pripadanja. Jer, ako su
termini stavljeni na isti naCin u slucaju [prostog] pripadanja,
i nuznog pripadanja ili ne-pripadanja, - dobice se ili se
nece dobiti silogizam, samo s tom razlikom sto ce se dodati
terminima izraz ,nuznim nacinom pripadati ili ne-pripadati".
Negativna premisa preokrece se [konvertira se] oba
puta na isti nacin, a ,biti u celom" [,biti u celini jednoga
termina"] i ,biti opste afirmiran" reci cemo u istom smislu.
U ostalim slucajevima bice dokazano da je zakljucak
nuzan pomoeu preokretanja [konverzije], na isti nacin kao
kod [prostog] pripadanja. Medutim, u drugoj [srednjoj]
figuri, kad je univerzalna premisa afirmativna, a partikularna negativna, i opet u trecoj figuri, kad je univerzalna
premisa afirmativna, a partikularna negativna, - dokaz se
nece izvesti na isti nacin. N aime tada se pomoeu ektheze
mora razmotriti deo subjekta kome predikat u svakom
silogizmu ne pripada, pa naCiniti silogizam s obzirom na
taj deo. Tada ce se nuZnim nacinom dobiti zakljucak
[s terminima koji su tako rasporedeni]. Ali ako se nuzni
odnos primenjuje na deo koji je izdvojen ekthezom, taj
odnos mora da se primeni i na poneki deo datog termina.
Nairne, izdvojeni deo je poneki deo termina. A svaki od
dva silogizma nalazi se u svojstvenoj [silogistickoj] figuri.
103

Glava deveta

Glava deseta

[MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMI PRVE FIGURE: JEDNA PREMISA


JE NUZNA, A DRUGA ASERTORICNA]

[MODALNI SILOGIZMI- SILOGIZMI


DRUGE FIGURE: JEDNA PREMISA JE NUZNA,
A DRUGA ASERTORICNA]

U izvesnim slucajevima - kad je nuzna samo jedna


od dve premise - i silogizam je nuzan, - ali to ne sme
biti rna koja premisa, nego samo ona koja se odnosi na
gornji krajnji termin. Takav je slucaj ako A nuznim nacinom pripada iii ne pripada B, a ako B prosto pripada
r 54 Jer, ako se premise tako uzmu, Ace nuznim nacinom
pripadati iii nece pripadati r. Jer, posto A nuznim nacinom pripada iii ne pripada svakom B, i posto je r jedno
od B, jasno je dace i za r jedan od dva odnosa [da bude
iii dane bude A] nuznim nacinom va:Ziti55
Ali, ako premisa AB nije nuzna, i ako je nuzna [premisa] Br,- zakljucak nece biti nuzan. Jer, ako bi on bio
nuzan, izlazilo bi, pomocu prve i trece figure, da A nuznim
nacinom pripada ponekom B. Ali to je pogresno. Jer B
moze biti takvo [takve prirode] da za A moze biti moguce
dane pripada nijednom B. Uostalom, i termini pokazuju da
zakljucak ne moze biti nuzan. Uzmimo, na primer, da je A
kretanje, B zivotinja, a r covek. Covek je nuznim nacinom
zivotinja, ali zivotinja sene krece nuznim nacinom, ani eovek.
Isto va:Zi i ako je premisa AB negativna. Jer dokaz ostaje isti.
Kad su u pitanju partikulami silogizmi, ako je univerzalna [premisa] nuzna, i zakljucak ce biti nuzan. Ali ako je
partikulama [premisa] nuzna, zakljucak nece biti nuzan,pa hila univerzalna premisa negativna ili afirmativna. Uzmimo, prvo, da je univerzalna [premisa] nuzna i da A nuznim
nacinom pripada svakom B, a da B pripada prosto ponekom
r. U tom slucaju je nuzno da A nuznim nacinom pripada
ponekom r. Jer r potpada pod B, a A nuznim nacinom
pripada svakom B. Isto je tako ako je silogizam negativan,
jer ce isti dokaz vaziti. Ali, ako je nuzna partikulama prernisa, zakljucak nece biti nu:Zan. Nairne [iz negacije takvog zakljucka], ne proizlazi nista nemoguce, kao [stone proizlazi]
ni kod univerzalnih silogizama. lsto va:li i za negativne
silogizme. Termini [neka budu]: kretanje, zivotinja, belo.

Ako je, u drugoj figuri, negativna premisa nuzna,


i zakljucak ce biti nuzan; medutim, ako je afirmativna premisa nuzna, zakljucak nece biti nuzan.
Uzmimo, prvo, da je negativna premisa nuzna, i da
A ne moze pripadati nijednom B, ali da prosto pripada r.
Posto je negativna premisa konvertibilna, ni B ne moze
pripadati nijednom A, ali A pripada svakom r, tako daB
ne moze pripadati nijednom r. Jer r potpada pod A.
Isto je tako ako je negativna premisa koja se odnosi na r.
Jer, ako A ne moze pripadati nijednom r, ni r ne moze
pripadati nijednom A. Ali A pripada svakom B, - dakle
r ne moze pripadati nijednom B, jer inace ponovo dobijamo prvu figuru. Dakle, ni B ne moze pripadati r, jer se
isto tako daje preokrenuti.
Ali, ako je nuzna afirmativna premisa, zakljucak nece
biti nuzan. Jer, A treba svakom B da pripada nuznim nacinom, ada prosto ne pripada svakom r. Ako se preokrene
negativna premisa, dobijamo prvu figuru. Dokazano je56
da u prvoj figuri, u slucaju da nije nuzna negativna premisa
koja se odnosi na gomji termin, - ni zakljucak nece biti
nuzan. I tako ni u nasem slucaju zakljucak nece biti nuzan.
Dalje, ako bi zakljucak bio nuzan, izlazilo bi dar nuznim
nacinom ne pripada ponekom A. Jer, ako B nuznim nacinom ne pripada nijednom r, bice nuzno da ni r ne pripada
nijednom B. Ali B nuznim nacinom pripada ponekom A,
posto i A nuznim nacinom pripada svakom B. Iz toga izlazi
da r mora, nuznim nacinom, da ne pripada ponekom A.
Ali niSta ne stoji na putu da se A tako shvati da je moguce
da r pripada celom njegovom obimu. Dalje, moglo bi se
pokazati probranim primerima da zakljucak nije potpuno
nuzan vee da je on samo nuzan zakljucak iz stavljenih
premisa. Uzmimo, na primer, da je A zivotinja, B covek,
a r belo, i da su premise uzete na isti nacin [kao ranije];
105

tada je moguce da zivotinja ne pripada nijednom belom.


Tada ni covek nece pripadati nijednom belom, - ali to
nece biti nuznim nacinom. Jer, moguce je da covek bude
beo, i ako on to ne moze biti, sve dok zivotinja ne pripada
nijednom belom. Sarno ako se ovi uslovi ispune, zakljucak ce biti nuzan, ali on [ipak] nije potpuno nman.
Isto ce tako biti i ako su silogizmi partikularni. Kad je
negativna premisa istovremeno univerzalna i nuzna, i zakljucak ce biti nman. Ali, kad je afirmativna premisa univerzalna, a negativna partikularna, zakljucak nece biti nuzan.
Uzmimo, prvo, da je negativna [premisa] u isto vreme
univerzalna i nuzna, i da A ne moze pripadati nijednom B,
ada pripada ponekom r. Posto se negativna premisa moze
preokrenuti [posto je ona konvertibilna], ni B ne moze
pripadati nijednom A. - Ali A pripada ponekom r.
Dakle, B nuznim naCinom ne pripada ponekom r.
Uzmimo, opet, da je afirmativna premisa univerzalna
i nuzna, i da je premisa koja se odnosi na B afirmativna.
Ako sad A nuznim nacinom pripada svakom B, a ne pripada ponekom r, jasno je da B nece pripadati ponekom
r , - aline nuznim nacinom. Dokaz ce se izvesti pomocu
istih termina koji su upotrebljeni kod univerzalnih silogizama [zivotinja, covek, beo].
Ali zakljucak, isto tako, nece biti nuzan, kad je nuzna
partikularno-negativna premisa. Dokaz ce se izvesti pomoeu istih termina.

Glava jedanaesta
[MODALNI SILOGIZMI.SILOGIZMI TRECE FIGURE: JEDNA PREMISA
JE NU:ZNA, A DRUGA ASERTORICNA]

U poslednjoj [trecoj] figuri, kad su termini univerzalni u odnosu na srednji termin, i kad su obe premise afirmativne, - ako je jedna iii druga od njih
nuzna, - i zakljucak ce biti nuzan. Ali kad je jedna premisa negativna, a druga afirmativna, ako je negativna
nmna, i zakljucak ce biti nman. Ali ako je afirmativna
[premisa] nuzna, zakljucak nece biti nuzan.

106

Uzmimo, najpre, da su obe premise afirmativne, i


da A i B pripadaju svakom r, ada je nuzna premisa Ar.
Posto B pripada svakom r, i r ce pripadati ponekom B,
kad se izvrsi konverzija univerzalne [premise] u partikularnu. Ako A nuznim nacinom pripada svakom r, a r prosto
ponekom B, nuzno je da A isto tako pripada ponekom B.
Jer, B potpada pod r. Dakle opet se dobija prva figura.
Dokaz ce se isto tako izvoditi ako je [premisa] Bf
nuzna. r je konvertibilno s ponekim A, - tako da, ako B
nliZnim nacinom pripada svakom r, B ce isto tako nuznim
nacinom pripadati ponekom A.
Uzmimo, opet, da je premisa Ar negativna, i da je
premisa Br afirmativna, a da je nuzna negativna premisa.
Posto je r konvertibilno sa ponekom B, i posto je nmno
da A ne pripada nijednom r, ni A nuzno nece pripadati
ponekom B. Jer B potpada pod r.
Ali ako je nuzna afirmativna premisa, zakljucak nece
biti nuzan. Uzmimo da je afirmativna i nuzna premisa Br,
a negativna i ne-nuzna premisa Ar. Posto je afirmativna
premisa konvertibilna, r ce i ponekom B pripadati nuznim
nacinom. Ali ako A ne pripada nijednom r, a r [nuznim
nacinom] pripada ponekom B, A nece pripadati ponekom
B, - ali ne nuznim nacinom. Jer u prvoj figuri je dokazano da, ako negativna premisa nije nmna,- ni zakljucak nece biti nuzan. I to se moze uciniti ocevidnim pomoeu
termina. Neka A bude ,dobar", B ,zivotinja", a r ,konj".
Moguce je da ,dobar" ne pripada nijednoj zivotinji, a
nuzno je da ,zivotinja" pripada svakom konju. Ali nije
nuzno da poneka zivotinja ne bude dobra, posto je moguce da svaka zivotinja bude dobra. IIi, ako to nije moguce, treba uzeti drugi termin, kao, na primer, ,biti budan"
iii ,spavati", - jer se ta stanja mogu primeniti na svaku
zivotinju.
U slucaju kad se termini univerzalno odnose prema
srednjem terminu, utvrdili smo kad ce zakljucak biti nuzan.
Ali ako je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama,
i ako su obe afirmativne, tada uvek kad je univerzalna premisa nuzna, mora i zakljucak biti nuzan. Dokaz je isti kao

107

ran.ije. Nairne, partikulamo-afirmativna premisa takode


je konvertibilna. Ako je nuino da B pripada r, i ako A
potpada pod r - nuzno je da B pripada ponekom A.
Ali ako B pripada ponekom A, - A isto tako nuznim
nacinom mora da pripada ponekom B. Jer, te recenice
mogu se preokrenuti.
Isto je tako ako je premisa Ar nuzna, a pri tome univerzalna, jer B potpada pod r.
Ali ako je nuzna partikulama premisa, zakljucak
nece biti nuzan. Uzmimo da je premisa Br partikularna i
nuzna, i da A pripada svakom r, ali ne nuznim nacinom.
Ako se Br preokrene, dobija se prva 'figura, a univerzalna
premisa nije nuzna, nego je nuzna partikulama [premisa].
Ali kad se premise tako odnose, videli smo [u 9. glavi
ovoga dela] da zakljucak nije bio nuzan; dakle, on nije
nuzan ni u OVOID slucaju. Ovo je ocevidno iz termina. Neka
A bude ,bdenje", B ,dvonozan", a r ,zivotinja". B pripada nuzn.im nacinom samo ponekom r, ali A moze da
pripada r, a A ne pripada nuznim nacinom B. Jer, nije
nuzno da poneki dvonozac spava ili da bude budan.
Moguce je pomocu istih termina dokazati stvar ako
je premisa Ar partikularna i nuzna.
Ali, ako je jedan termin afirmativan, a drugi negativan, i ako je univerzalna [premisa] negativna i nuzna, i
zakljucak ce isto tako biti nuian. Jer, ako A ne moze pripadati nijednom r, i ako B pripada ponekom r, nuzno je
da A ne pripada ponekom B. Ali kad je afirmativna [premisa] nuzno stavljena, - iii kao univerzalna ili kao partikulama, - iii kad je tako stavljena partikularno-negativna
[premisa] - zakljucak nece biti nuzan. Jer, za ostalo vazi
ono sto smo rekli u ranijim slucajevima. Termini - kad
je univerzalno-afirmativna [premisa] nuzna [neka budu]:
,bdenje", ,zivotinja", ,covek", - a srednji termin je
,covek". Ali kad je partikularno-afirmativna [premisa]
nuzna [termini neka budu]: ,bdenje", ,zivotinja", ,beo".
Jer, nuzno je da ,zivotinja" pripada ponekom belom, ali
moguce je da ,bdenje" ne pripada nijednom belom, i nije
108

nuino da bdenJe" ne pripada ponekoj zivotinji. Ali ako


"
.
je partikulamo-negatiyna [pre~sa] nuzna, [mog~ se . u~~!J
kao termini]: ,dvonozan", ,kOJl se pokrece", ,zivotmJa ,
- a srednji termin je ,zivotinja".

Glava dvanaesta
[IZVEDENI STAVOVI. POREDENJE IZMEDU
KATEGORICKIH I MODALNIH SILOGIZAMA
KOJI SE ODNOSE NA NU:ZNO]

Ocevidno je da, ako je pripadanje prosto, postoji


silogizam samo u slucaju ako su obe premise asertoricne.
Medutim, ako je pripadanje nuzno, silogizam ce postojati
cak i u slucaju da je nuzna samo jedna od premisa. U oba
slucaja, bili silogizmi afirmativn.i ili negativni, nuzno je
da [bar] jedna od premisa bude slicna zakljucku. Pod slicnim podrazumevam da ako je zakljucak asertorican, i
premisa je asertoricna, a ako je zakljucak nuzan, i premisa
je nuzna. Jasno je jos i to, dace zakljucak moei da iskate
nuino ili prosto pripadanje samo ako se uzme jedna nuzna
ili asertoricna premisa.

Glava trinaesta
[MODALNI SILOGIZMI.- ZAKLJUCCI IZ MOGUCIH
ILl KONTINGENTNIH PREMISA. - POSEBNA
PRAVILA ZA KONVERZIJU MOGUCIH
ILl KONTINGENTNIH PREMISA]

Mi smo dovoljno raspravljali o nuznom pripadanju,


o tome kako se ono ostvaruje i kako se razlikuje od prostog pripadanja.
Sad cemo preci na kontingentno [moguce] i objasnicemo kad [u kojoj figuri], kako [u kome modusu] i pomocu
cega [pomocu kojih propozicija] ce postojati silogizam.
Pod [izrazima] ,biti kontingentan" i ,kontingentan"
podrazumevam ono sto nije nuino, i sto se moze pretpostaviti kao da postoji, i da zbog toga nema n.iceg nemoguceg.
0 nuznom mi samo homonimno kazemo da je kontingentno.

109

Ali, da je to [sto smo kazali] kontingentno, ocevidno


je iz [uzajamno] suprotnih negacija i afirmacija [kontingentnosti]. Jer, [iskazi]: ,nije kontingentno da pripada",
i ,nemoguce je da pripada", i ,nuzno je da ne pripada" jesu ili identicni ili sleduju jedni drugima. 57 Ali, i njima
suprotni [iskazi]: ,kontingentno je pripadati", i ,nije nemoguce pripadati", i ,nije nuzno ne pripadati"- jesu isto
tako ili identicni ili sleduju jedni drugima. Nairne, u svemu
postoji afirmacija ili negacija. Prema tome, kontingentno
ce biti ne-nuzno, a ne-nuZno kontingentno.
Ali sve kontingentne premise daju se preokrenuti
[konvertirati]. Kad ovo kazem, ne mislim da se afirmativne
premise konvertiraju u negativne, nego da se sve propozicije koje imaju afirmativnu formu konvertiraju shodno
suprotnosti. Tako se propozicija: ,kontingentno je pripadati" konvertira u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati".
Propozicija: ,kontingentno je pripadati svakom [A]" konvertira se u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati nijednom [A]"- ili ,ne pripadati ponekom [A]". Propozicija: ,kontingentno je pripadati ponekom [A]" konvertira se
u propoziciju: ,kontingentno je ne pripadati ponekom [A]".
Isti nacin konverzije imamo i u drugim propozicijama. Posto kontingentno nije nuzno, a posto ne-nuzno
moze da ne postoji, - jasno je da ako je kontingentno
da A pripada B, kontingentno je i da mu ono ne pripada.
Ali ako je kontingentno da [A] pripada svakom [B], kontingentno je i da ono ne pripada svakom [B]. Isto vazi i za
partikulamo-afirmativne propozicije, jer je [i za njih]
dokaz isti. A ovakve premise su afirmativne, a ne negativne. Jer ,biti kontingentan" stoji u istoj liniji kao i ,postojati"' - kao sto je ranije receno. 58
Posto smo nacinili ova razlikovanja, reci cemo da izraz
,biti kontingentan" biva upotrebljavan na dva naCina. U
prvome smislu upotrebljava se da oznaci ono sto se najcesce dogada, a nije nuzno, - kao, na primer, kad covek
postaje sed, ili raste ili opada, ili, uopste, kad se dogada
ono sto mu po prirodi pripada (atone saddi u sebi neprekidnu nuznost, posto covek ne postoji uvek, ali ako postoji,
11 (I

tada to biva ili nuznim nacinom, ili najcesce). u drugom


smislu ,kontingentan" znaci ono sto je neodredeno, ono
sto istovremeno moze i ne moze tako da bude. Tako je,
na primer, za zivotinju moguce da ide, ili za zemljotres da
se desi za vreme dok zivotinja ide. Ili, uopste uzev, kontingentno je ono sto se slucajno dogada. Jer, nista od svega
navedenog ne desava se shodno prirodi pre u jednom smislu nego u suprotnom smislu.
Konverzija kontingentnog [moguceg] u svakom od
ova dva smisla vrsi se izmedu suprotnih propozicija. Ali
to ne biva na isti nacin. Nairne, ono sto je prirodno konvertira se zato sto ne pripada subjektu nuznim nacinom
(jer u tome smislu kontingentno je da covek ne postaje
sed). Medutim, ono sto je neodredeno [konvertira se] zato
sto nema razloga da se nesto dogodi pre u jednom smislu
nego u drugom.
Ali nauka i demonstrativni silogizam ne postoje za
neodredene stvari, zato sto je srednji termin nestalan [kad
su one u pitanju], nego one postoje samo za prirodne
stvari. Raspravljanja i ispitivanja odnose se samo na kon~
tingentno u tom drugom smislu. u prvom slucaju moze
biti silogizma, ali obicno se u njemu ne vrse istrativanja.
Ovo ce u sledecem59 biti bliZe objasnjeno. Zasada cemo samo reci kad ce moCi da se nacini silogizam iz kontingentnih premisa i kakve ce prirode on biti. Izraz: ,kontingentno [moguce] je da ovo pripada onome" moze se shvatiti
u dvojakom smislu. (Nairne, moze se shvatiti da ,onome"
nesto prosto pripada, ili da mu nesto moze pripadati. Jer,
kad se kate: ,A je moguce [pridati] onome cemu je B pridato", - taj iskaz znaci ili da je A moguce [pridati] onorne
o cemu je B afirmirano; ili da je A moguce [pridati] onome
o cemu B moze biti afirmirano. Nema nikakve razlike izmedu iskaza: ,A je moguce [pridati] onome o cemu je B afirmirano" i: ,Moguce je za Ada pripada svakom B" .) Ocevidno je, dakle, da se u dvojakom smislu moze reCi: ,Moguce
je da A pripada svakom B." Recimo, najpre, sledece: ako
je B moguce o subjektu r, a A o subjektu B, - kakav ce
se silogizam iz toga dobiti. Jer, tako ce obe premise biti

111

uzete u smislu kontingentnog [moguceg]. Medutim, ako


je A moguce o onome cemu B pros to pripada [o r], tad a
je jedna premisa asertoricna [stvarna], a druga kontingentna [moguca]. Moramo, dakle, poceti premisama koje imaju
isti oblik, kao sto smo Cinili i u drugim slucajevima.

Glava cetrnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI
PRVE FIGURE SA DYE KONTINGENTNE PREMISE]

Kad A moze pripadati svakom B, a B svakom r ,


dobice se savrseni silogizam Ciji ce zakljucak biti da A moze
pripadati svakom r. To je jasno iz definicije. Jer, iskaz
,moCi pripadati svakom"- mi smo u ovom smislu objasnili.
Isto tako, ako A moze da ne pripada nijednom B, a
ako B moze da pripada svakom r , - moguce je da A ne
pripada nijednom r. Jer, da A moze dane pripada onome
cemu B moze da pripada, - znaci da se ne izostavlja nista
od onoga sto moze da potpada pod B.
Ali, kad je moguce da A pripada svakom B, i kad
je moguce daB ne pripada nijednom r,- u tom slucaju
iz postavljenih premisa ne proizlazi nikakav silogizam. Ali
kad se premisa Br konvertira u odnosu na kontingenciju,
dobija se isti silogizam kao ranije.60 Posto B moze da ne
pripada nijednom r, i B moze da pripada svakom r, kao
sto smo ranije rekli. 61 I ako B moze pripadati svakom r ,
a A svakom B, - dobija se opet isti silogizam.
Isto vaii, kad se u obe premise negacija veie sa ,biti
kontingentan [mogucan]",- mislim, na primer, na slucaj
kad je moguce da A ne pripada nijednom B, a [da] B [ne
pripada] nijednom r. Iz stavljenih premisa ne moze se
dobiti nikakav silogizam, ali kad se one konvertiraju dobija se isti silogizam kao ranije.
Ocevidno je, dakle, - ako je negacija vezana sa
donjim krajnjim terminom, iii sa obe premise, - da tada
iii ne postaje silogizam, ili da postaje, ali ne savrsen. J er
nuznost [zakljucka] proizlazi [tada tek] iz konverzije.
112

Ali ako se jedna od premisa uzme univerzalno, a


druga partikularno, - dobice se savrseni silogizam uv~k
kad je gornji krajnji termin univerzalan. Jer ako A mo~e
da pripada svakom B, a B ponek?m r ,.- ta?~ ~ mo~~
da pripada ponekom r. 62 To je Jasno 1Z dehmCIJe ,bttl
mogucan". 63 Ako, opet, A moze dane pripada nijednom B,
i ako B moze da pripada ponekom r, iz toga nuznim nacinom proizlazi da A moze da ne pripada ponekom r.s~
Dokaz je isti.
Ali, ako se partikularna premisa uzme negativn.o, a
univerzalna afirmativno, i ako im se ostavi isti poloZaJ, kao na primer: ,A moze da pripada svakom B", i: , B
moze da ne pripada ponekom r"' - tada stavljene premise ne daju nikakav jasan zakljucak. Ali ako se partikularna premisa konvertira, i ako se pretpostavi da B moze
da pripada ponekom r, dobice se isti zakljucak kao ranije,05 na naCin koji smo naveli u pocetku.
Ali, ako je partikularna premisa koja se odnosi na
oornji krajnji termin, a univerzalna premisa koja se odnosi
~a donji krajnji termin, i ako su obe afirmativne iii negativne, iii ako nisu u istoj figuri, iii ako su obe neodredene
iii partikularne, - silogizam se nikako nece dobiti. J.er,
nista ne sprecava da B ima siri obim nego A, i da oni msu
podjednako afirmirani. Neka r bude ono cime B prevazilazi
A. Nije kontingentno da A pripada ili ne pripada r - bilo
da je r uzeto univerzalno iii partikularno, - posto su konvertibilne premise koje se odnose na kontingentno, i posto
B moze da pripada vecem broju stvari nego A. I ovo postaje ocevidno pomocu termina. Posto se premise tako
odnose, isto je tako i nemoguce da gornji [termin] pripada,
i nuzno je da on pripada donjem [terminu], koji je uzet u
univerzalnom smislu. Zajednicki termini za sve slucajeve
[neka budu]: za nuzno pripadanje- zivotinja, beo, covek,
a za nemoguce pripadanje - zivotinja, beo, odeca.
J asno je, dakle, da ne postaje nikakav silogizam, kad
se termini ovako odnose. J er u svakom silogizmu pripadanje
je iii prosto, iii nuzno, iii moguce [kontingentno]. Ali ocevidno je da ovde nema ni prostog, ni nuznog pripad~mja,
8

Orgar.on

113

posto je afirmativna propozicija ponistena od negativne,


a negativna od afirmativne. Ostalo bi da je to zakljucivanje
koje se odnosi na moguce pripadanje. Ali avo je nemoguce.
Nairne, mi smo dokazali66 da je- ako se termini taka adnose- istovremeno i nuzno i nemoguce da gomji [termin]
pripada donjem, koji je univerzalno uzet. Prema tome, ne
moze se dobiti kontingentan [moguCi] silogizam. Jer mi
nuzno nismo smatrali za kontingentno. 67
J asno je, dakle, da - ako su u kontingentnim premisama termini univerzalni - uvek postaje silogizam u
prvoj figuri - bilo da su termini afirmativni ili negativni.
Sarno, kad su termini afirmativni dobija se savdeni silogizam, a kad su termini negativni dobija se nesavrseni silogizam. A kontingentnost ne treba razumeti kao onu u nuznim propozicijama; nju, naime, valja shvatiti prema definiciji koju smo utvrdili. 68 A to se ponekad ne zna.

Uzmimo da je jedna premisa asertoricna [prosta,


stvama], a druga kontingentna [moguca]. Kad oznacava
kontingentnost premisa koja se odnosi na gomji krajnji
termin, - svi ce silogizmi biti savrseni i kontingentni, u
smislu definicije koju smo dali. Ali, kad oznacava kontingentnost premisa koja se odnosi na donji krajnji termin, svi ce silogizmi biti nesavrseni, a negativni od njih nece
biti kontingentni u smislu nase definicije, nego ce njihov
zakljucak ukazivati na ne-nuznost pripadanja celom donjem terminu ili samo jednom njegovom delu. Jer, kad
jedan termin nufnim nacinom ne pripada celom drugom
terminu iii jednom delu ovoga, - kafemo da je kontingentno [moguce] da on ne pripada celom drugom terminu
iii jednom delu ovoga.
Uzmimo da A moze da pripada svakom B, i pretpostavimo da B pripada svakom r. Posta r potpada pod

B, i posto A moze da pripada svakom B, jasno je da A


moze da pripada svakom r. Tako postaje jedan savrseni
silogizam. Isto je tako kad je premisa AB negativna, a premisa Br afirmativna. U slucaju kad je prva kontingentna, a
kad druga iskazuje prosto pripadanje, dobija se savrseni silogizam ciji je zakljucak da A moze dane pripada nijednom r.
Ocevidno je da savrseni silogizmi postaju kad se
prosto pripadanje odnosi na donji krajnji termin. Medutim,
treba dokazati pomocu logicki nemoguceg [apsurda] da se
u suprotnom slucaju69 mogu dobiti silogizmi. Time ce u
isto vreme biti jasno da su to nesavrseni silogizmi, posto
dokaz ne sleduje iz stavljenih premisa.
Ali, prvo treba da utvrdimo sledeee: ako, u slucaju
da A postoji, B nuznim nacinom postoji, - tada, isto
tako, u slucaju da je A moguce, nufnim nacinom je i B
moguce. J er pretpostavimo da je, pri takvom odnosu termina, A moguce, a B nemoguce. Kad bi moguce, onda kad
je moguce, moglo da postane, a nemoguce, onda kad je
nemoguce, ne bi moglo da postane, - i kad bi u isto
vreme A bilo moguce, a B nemoguce, tada bi A moglo da
postane bez B, a, ako postane, i da postoji, jer ono sto je
postalo, kad je vee postalo, postoji.
Ali treba primeniti nemoguce i moguce ne samo na
postajanje, nego i na istinito iskazivanje i na pripadanje,
i na sve druge nacine na koje se govori o mogucem. Jer,
moguce ce se svuda [u svim slucajevima] odnositi na isti
nacin.
Dalje, kad se kafe da kad A postoji - postoji B, pod
tim se ne sme podrazumevati da ce, ako postoji jedna pojedinacna stvar A - postojati B. Jer, iz postojanja samo
jedne stvari nista ne proizlazi nuznim nacinom. Da bi to
bilo, potrebne su najmanje dve stvari, - kao sto je slucaj
sa premisama koje se odnose u silogizmu na nacin koji smo
utvrdili. 70 Nairne, ako je r afirmirano o !!, a !! o Z, i r je
isto tako, nuznim nacinom, afirmirano o Z. Ako je svaka
od ovih premisa moguca, zakljucak je isto tako moguc.
Uzmimo da suA premise, a B zakljucak. Iz toga bi moglo

114

Glava petnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI PRVE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA ILl MOGUCA,
A DRUGA ASERTORICNA ILl PROSTA, STVARNA]

115

proizaCi ne samo da ako je A nuzno, da je i B nuzno, nego


i to da, ako je A moguce, moguce je i B.
Iz ovog dokaza jasno je da ce, kad se pretpostavi
nesto Iaino, ali ne nemoguce - i posledica ove pretpostavke biti isto tako laina, ali nece biti nemoguca. Uzmimo
da je A lazno, ali ne nemoguce, i da, ako A postoji - B
postoji, - tada ce B isto tako biti lazno, ali ne nemoguce.
Jer, dokazano je da- ako B postoji, u slucaju da A postoji, tada ce B isto tako biti moguce, u slucaju da je A
moguce. A posto je pretpostavljeno da je A moguce, i B
ce biti moguce. Jer kad bi [A] bilo nemoguce, jedno isto
bilo bi istovremeno moguce i nemoguce.
Posto je ovo utvrdeno, uzmimo da A pripada svakom
B, ida B moze da pripada svakom r. Tada, nuznim naCinom, A moze da pripada svakom r. Jer, ako pretpostavimo
da tone moze biti, ali daB pripada [asertoricno] svakom r,
- to je Iaino, ali nije nemoguce. Ako A ne moze pripadati
r, i ako B pripada svakom r,- tada A ne moze pripadati
ponekom B. Jer, dobija se silogizam u trecoj figuri. Ali
pretpostavljeno je da A moze pripadati svakom B. Dakle,
nuzno je da A moze pripadati svakom r. Jer, mada smo
postavili lazno, a ne nemoguce, posledica je nemoguca.
Moze se jos doCi do nemoguceg i pomocu prve figure
ako se pretpostavi daB pripada r. Jer, ako B pripada svakom r, i ako A moze pripadati svakom B, tada i A moze
pripadati svakom r. Ali pretpostavljeno je da A ne moze
pripadati svakom r.
,Pripadati jednom univerzalnom terminu" znaci nesto
sto nije ograniceno u vremenu - u sadasnjosti iii u jednom
odredenom vremenu - nego sto treba tako shvatiti na
apsolutni nacin. 71 Sarno pomocu takvih premisa mozemo
da obrazujemo silogizme, - jer ako se uzme premisa u
sadasnjem trenutku, nece se dobiti zakljucak. J er, nista ne
sprecava da pojam ,covek" jednom pripadne i svemu sto
se krece, - naime onda kad se niSta drugo ne bi kretalo.
Pojam ,pokrenut" moze da pripada svakom konju; medutim ,covek" ne moze pripadati nijednom konju. Uzmimo,
dalje, da je gornji termin ,zivotinja", da je srednji termin
116

,pokrenut", i donji ,covek". Premise su iste kao ranije,


ali ce zakljucak biti nuzan, a ne kontingentan [moguc].
Jer, covek je nuznim nacinom zivotinja. Jasno je, dakle,
da univerzalno treba razumeti u apsolutnom smislu, a ne
sa organicenjem na jedno odredeno vreme.
Uzmimo sad, opet, da je premisa AB univerzalno-negativna, i pretpostavimo da A ne pripada nijednom B,
ali da B moze da pripada svakom r. Kad se takve pretpostavke nacine, izlazi nuznim nacinom kao moguce da A
ne pripada nijednom r. Jer, pretpostavimo da to nije moguce, i da B pripada r, kao ranije. Tada A nuznim nacinom pripada ponekom B, jer postaje silogizam trece
figure. Ali to je nemoguce. I tako ce biti moguce da A ne
pripada nijednom r. Jer, ako se pretpostavilo da je ta propozicija lazna, zakljucak je nemoguc.

Ovaj silogizam ne daje kontingentnost u smislu [nase]


definicije nego u smislu one kontingentnosti koja nijednom
[subjektu] ne pripada nuznim nacinom. (Jer, ovo je kontradiktorna suprotnost nacinjene pretpostavke da A nuznim
nacinom pripada ponekom r.) - Ali, silogizam pomocu
nemoguceg [apsurda] postavlja kontradiktomu suprotnost
ove pretpostavke.
Ali, jasno je i iz termina da zakljucak nije kontingentan. Neka A bude ,gavran", B ,razuman", a r ,covek".
A ne pripada nijednom B, jer niSta razumno nije gavran.
Medutim, B moze pripadati svakom r, jer svaki covek
moze biti razuman. Ali A nuznim nacinom ne pripada
nijednom r. Prema tome, zakljucak nije kontingentan. Ali
zakljucak, isto tako, nije uvek nuzan. Uzmimo da je A
,pokretan", B ,nauka", a r ,covek". A nece pripadati
nijednom B, ali B moze da pripada svakom r, a zakljucak
nece biti nuzan. Jer nije nuzno da se nijedan covek ne
krece ili, bolje, nije nuzno da se poneki covek krece. Jasno
je, dakle, da zakljucak tvrdi samo da jedan termin ne pripada nuznim nacinom nijednom terminu. Ali trebalo je
bolje izabrati termine. 72
Ako se stavi negacija uz donji krajnji termin koji izrazava kontingenciju, iz samih uzetih premisa neee se do117

biti nikakav silogizam, - ali on ce se dobiti, kad se kontingentna premisa konvertira, kao u ranijim slucajevima.73
Uzmimo da A pripada svakom B, a da B moze da ne pripada nijednom r. Kad se termini tako odnose, neee proizaci nista nuznim nacinom. Ali ako se premisa Br preokrene, i ako se uzme daB pripada svakom r, dobija se
silogizam kao ranije. Jer, termini imaju tada isti polozaj.
Na isti se nacin postupa, ako su obe premise negativne,
i premisa AB znaci prosto [asertoricno] ne-pripadanje, dok
premisa Br oznacava daB moze dane pripada nijednom r.
Iz ovih uzetih premisa ne dobija se nuznim nacinom nikakav zakljucak; medutim, kad se konvertira kontingentna
premisa, dobija se silogizam. Uzmimo da A ne pripada
nijednom B, a da B moie dane pripada nijednom r. Iz toga
ne proizlazi nista nuznim nacinom. Ali ako se uzme da B
moze da pripada svakom r, - sto je istinito - i ako premisa AB ostaje ista, - opet ce se dobiti isti silogizam.
Ali ako se pretpostavi da B ne pripada svakom r,
a ne da je moguce da B ne pripada svakom r, tada se
uopste nece dobiti nikakav silogizam, - bila premisa AB
negativna ili afirmativna. Zajednicki termini za nuzno
pripadanje [neka budu]: ,belo", ,zivotinja", ,sneg'', a za
nemogucnost nuznog pripadanja: ,belo", ,zivotinja",
,smola".
Jasno je, dakle, da kad su termini univerzalni, i kad
je jedna premisa prosta [asertoricna], a druga moguca,
[kontingentna], tada ce se dobiti silogizam uvek kad je
kontingentna premisa koja se odnosi na donji krajnji termin, - samo [ce se taj silogizam dobiti] nekad na osnovu
samih premisa, a nekad na osnovu konverzije jedne premise. Utvrdili smo kad se javlja jedan, a kad drugi od
ovih slucajeva, i iz koga razloga.
Ali ako se pretpostavi da je jedna od premisa univerzalna, a druga partikularna, - tada ce se, uvek kad se
premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin stavi kao
univerzalna i kontingentna - pa hila ona afirmativna i1i
negativna - i kad je partikularna premisa afirmativna i

asertoricna74 - dobiti savrseni silogizam, kao kad su oba


termina univerzalna. Dokaz je isti kao ranije. 75
Ali, kad je premisa koja se odnosi na gornji krajnji
termin [gornja premisa] univerzalna, asertoricna i nekontingentna, a kad je druga [donja] premisa partikularna i
kontingentna - bile obe [premise] negativne i1i afirmativne, ili hila jedna negativna, a druga afirmativna, - uvek
ce se dobiti nesavrseni silogizam. Medutim, dokaz ce se
izvoditi cas pomoeu nemoguceg [apsurda], a cas konverzijom kontingentne premise, kao u ranijim slucajevima.
Dobice se, pomoeu konverzije, silogizam i tada, kad univerzalna premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin
[gornja premisa] oznacava asertoricno pripadanje ili nepripadanje, a kad je kontingentna druga [donja], partikularno-negativna premisa. To je slucaj ako A pripada ili ne
pripada svakom B, iako je moguce da B ne pripada ponekom r. Jer, silogizam se dobija, ako se premisa Br
konvertira s obzirom na kontingentnost.
Kad partikularna premisa oznacava prosto [asertoricno] ne-pripadanje, - ne moze se dobiti silogizam. Termini za pripadanje [neka budu]: ,beo", ,zivotinja", ,sneg",
- a za ne-pripadanje: ,belo", ,zivotinja", ,smola". Dokaz
za ovo treba izvesti iz neodredenog.
Ako se premisa koja se odnosi na donji termin [donja
premisa] uzme univerzalno, a ako se premisa koja se odnosi na gornji krajnji termin [gornja premisa] uzme partikularno, - bilo da je jedna i1i druga [od njih] negativna
ili afirmativna, kontingentna ili asertoricna, - nece se
dobiti nikakav silogizam.
Isto tako, i kad su premise partikularne ili neodredene,
- bile one kontingentne ili asertoricne, ili bila jedna kontingentna, a druga asertoricna, - neee se dobiti nikakav
silogizam. Dokaz je isti kao u ranijim slucajevima. 76 Zajednicki termini za nmno pripadanje [neka budu]: ,Zivotinja", ,belo", ,odeca".
J asno je, dakle, da, kad je univerzalna premisa koja
se odnosi na gornji termin [gornja premisa], tada postaje

uvek silogizam; ali kad je univerzalna premisa koja se


odnosi na donji krajnji termin [donja premisa], tada ne
postaje nikakav silogizam.
Glava sesnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI PRVE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA NUZNA]

Kad jedna premisa iskazuje nuzno, a druga moguce


[kontingentnol pripadanje, dobice se silogizam kad se termini na isti nacin odnose kao ranije. 77
Silogizam ce biti savrsen kad je donji krajnji termin
nuzan [a gornji kontingentan].
Ako su termini afirmativni, zakljucak ce biti kontingentan, a ne asertorican, - bili termini univerzalni i1i
ne-univerzalni. U slucaju da je jedna premisa afirmativna,
a druga negativna, tada ce, uvek kad je afirmativna premisa nuzna, zakljucak biti kontingentan, a ne asertoricno-negativan. Medutim, ako je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti i kontingentno-negativan i asertoricno-negativan, - bili termini univerzalni iii ne-univerzalni.
Kontingentnost u zakljucku treba shvatiti na isti
nacin kao ranije. 78 Ali iz nuzne negativne premise nece
se dobiti nikakav silogizam, jer jedno je kad se kate: ,ne
pripadati nuZnim nacinom", a drugo: ,nuznim nacinom
ne pripadati".
Jasno je da se iz afirmativnih termina ne dobija nuzan
zakljucak. Uzmimo da A pripada svakom B nuznim nacinom, i da B maze da pripada svakom r. Ovde ce se
dobiti nesavrseni silogizam, ciji je zakljucak da A maze
da pripada svakom r. Da je silogizam nesavden, jasno
je iz dokaza. Jer, dokaz mora na isti nacin da bude izveden kao ranije. ' 9
Uzmimo opet da A maze da pripada svakom B, a da
B nuznim nacinom pripada svakom r. Ovde ce se dobiti
silogizam sa zakljuckom da A maze pripadati svakom r,

a ne da mu stvamo [asertoricno] pripada. I ovaj silogizam


je savrsen, a nije nesavrsen, jer neposredno dobija savrsenstvo od premisa koje su u poeetku pretpostavljene.
Ako premise nisu slicne po obliku, uzmimo prvo da je
negativna premisa nuzna, i da, nuznim nacinom, A maze
ne pripadati nijednom B, dok B maze pripadati svakom r.
Tada je nuzno da A ne pripada asertoricno [stvamo]
nijednom r. Uzmimo da A pripada svakom r ili ponekom
r. Ali, pretpostavljeno je da A ne maze da pripada nijednom B. Posta se negativna premisa daje konvertirati,
ni B ne maze da pripada nijednom A. Ali A treba da pripada i1i svakom r ili ponekom r. Prema tome, B ne maze
pripadati ponekom r i1i svakom r. Ali u poeetku je pretpostavljeno da B maze da pripada svakom r. Ocevidno
da dobijeni silogizam zakljucuje isto taka na kontingentno
[moguce] ne-pripadanje, posto zakljucuje na asertoricno
[stvamo] ne-pripadanje.
Uzmimo sad da je nuzna afirmativna premisa, i da A
maze ne pripadati nijednom B, a da B nuznim nacinom
pripada svakom r. Silogizam ce biti savrsen,80 ali ce
zakljucak biti ne asertoricno ne-pripadanje, nego kontingentno ne-pripadanje. Jer, taka je uzeta premisa koja zavisi
od gomjeg krajnjeg termina [gomja premisa], a ovde nema
svodenja na nemoguce. Jer ako se pretpostavi da A maze
pripadati ponekom r, i ako se isto taka pretpostavi da A
maze ne pripadati nijednom B, iz tih premisa ne proizlazi
nista nemoguce.
Ali ako se negacija stavi u donji krajnji termin [u
donju premisu], tada ce se, ako premisa oznacava kontingentnost, dobiti silogizam konverzijom, kao u ranijim slucajevima.81
Medutim, silogizam se nece dobiti, ako premisa ne
oznacava kontingentnost. A nece se dobiti ni kad su obe
premise negativno stavljene, a ona sto se odnosi na donji
termin [donja premisa] nije kontingentna. Termini su isti
kao gore. Za pripadanje termini su: ,bela", ,zivotinja",
,sneg'', a za ne-pripadanje: ,bela", ,zivotinja", ,smola".
121

lsto ce se postupati sa partikulamim silogizmima. Kad


je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti negativan
[odnosice se na ne-pripadanje]. Nairne, ako A ne moze
pripadati nijednom B, a ako B moze da pripada ponekom
r, tada nuznim nacinom A ne pripada ponekom r. Jer, ako
A pripada svakom r, iako ne moze da pripada nijednom
B, tada isto tako B ne moze pripadati nijednom A. I tako,
ako A pripada svakom r, B ne moze pripadati nijednom
r. Medutim, pretpostavljeno je daB pripada ponekom r.
Kad je nuzna partikulam<rafirmativna premisa u
negativnom silogizmu, - uzmimo, na primer, premisu
Br, - i1i kad je u afirmativnom silogizmu nuzna univerzalna premisa - uzmimo premisu AB - nece se dobiti
silogizam koji izraiava pripadanje. Dokaz je isti kao
ranije.
Medutim, ako se univerzalno nalazi u donjem krajnjem terminu- bila premisa afirmativna ili negativna, ali
kontingentna - a ako je partikulama i nuzna premisa koja
se odnosi na gomji krajnji termin [gomja premisa]- nece
se dobiti silogizam. Termini za nuino pripadanje [neka
budu]: ,zivotinja", ,belo", ,covek"; a za nemogucnost
pripadanja: ,zivotinja", ,belo", ,odeca".
Ali kad je univerzalna premisa nuzna, a partikularna
moguca [kontingentna], tada su - ako je univerzalna
premisa negativna - termini za pripadanje: ,zivotinja",
,belo", ,gavran", a termini za ne-pripadanje: ,zivotinja",
,belo", ,smola". Ako je univerzalna premisa afirmativna,
termini za pripadanje [neka budu]: ,zivotinja", ,belo",
,labud", a termini za nemogucnost pripadanja: ,zivotinja",
,belo", ,sneg".
Nece se dobiti silogizam ni kad su stavljene premise
neodredene, ili kad su obe partikularne. Zajednicki termini
za pripadanje [neka budu]: ,zivotinja", ,belo", ,covek",
a za ne-pripadanje: ,zivotinja", ,belo", ,neoduhovljen".
Jer pripadanje zivotinje necem belom, i belog necem neoduhovljenom, jeste i nuino i nemoguce. Isto je i sa morrnrim fkontim!entnim] pripadanjem, tako da su ovi termini

Ocevidno je iz recenoga sle~~ce. Kad se termini .~licno


odnose kako u slucaju prostog 1h stvamog [asertoncnog]
pripadanja, tako i u slucaju nuznog pripadaf:lja, - ~ada
postaje i ne postaje sil<?rzam.. Sa~o, a~~. J.e neg~t1~na
premisa asertoricna, dob~Ja se. s1logtz3;ll C1J1 Je .zaklJ~cak
moguc [kontingentan], ah ako Je negatlvna prem1sa nuzna;
dobija se silogizam Ciji zakljucak jskazuje kof:lting~niD:o 1
asertoricno ne-pripadanje. Jasno Je da su sv1 [ov1] s~?
gizmi nesavrseni, i da postaju savrseni pomocu raruJe
navedenih figura. 82

Glava sedamnaesta
[MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
OBE PREMISE SU KONTINGENTNE]

Kad su obe premise kontingentne, u drugoj figuri


nece se dobiti nikakav silogizam, -bile premise afirmativne ili negativne, univerzalne iii partikulame.
.
Medutim, kad jedna [premisa] iskazuje prosto pnpadanje, a druga kon~ngen~o postojanje, -:- .tada,, ako
afirmativna [premisa] 1skazu1e prosto postoJanJe nee~ se
nikad dobiti silogizam. Ali ako umverzalno-negatiVf:l~
[premisa] iskaz~je pros.to po~toj.anje, uvek. ce se dobltl
silogizam. Isto Je tako 1 kad 1e Jedna prem1sa uzeta kao
nuzna, a druga kao kontingentna. I ?vde kontinge~!~O
u zakljuccima treba uzeti u istom sm1slu kao u raniJim
slucajevima. 83
Najpre treba dokazati d~ .~e ne moze k~nvert1rat1
negativno-kontingentna propoz1~~Ja. Tako, n~ynm~r, ako
je moguce da A ne pnpada mJednom B, ruJe .nuzno da
i B moze ne pripadati nijednom A. Pretpostav!mo ?a B
moze da ne pripada nijednom ~. Posto se ~fu':flatiVno
-kontingentne [premise] konvertiraJ.u. sa negat~vmm [premisama] - bile one kontre~o 1h .~ontradiktom~ suprotne; i posto B moze da ne pnpada ~IJedf:lom A, :- Jasno
je daB moze pripadati svakom A. Ah t? Je po~resno. Jer
ako jedno moze svakom drugom da pnpad~, IZ toga ne
proizlazi da, i obratno, ovo mora onom da pnp~da: Prem~
- ---~:.,.. ., nrnnm:iciia ne daie se konvertuati.
v

. . Dalje, n~sta ne stoji na ~utu da A moze da ne pripada


ll!Jednom B, 1 dane bude nuzno daB ne pripada ponekom
A. Na primer, belo moze da ne pripada svakom coveku
(posto ono isto tako moze da pripada svakom coveku),
ali nije istina reCi da covek moze da ne pripada nijednom
belom. Nairne, mnogim belim stvarima covek nuznim
nacinom ne pripada. Rekli smo84 da nuzno nije kontingentno.
Ali, isto tako, nije moguce dokazati konvertibilnost
pomocu nvemoguce~ kad .se sudi ovako: ,Ako je pogresno
da VB moze .ne PI?-Pa~at1 nijednom A, istina je da B ne
~oze ne _pnpa~atl lllJednom A. Jer, u prvoj propoziciji
1mamo aflrmac1JU, au drugoj negaciju. Ako je tako, istina
~e da B nuznim nacinom pripada ponekom A, a isto tako
1 A ponekom B. A to je nemoguce."
. Ali_ ako_ B n: moze da pripada nijednom A, iz toga
ne 1zlaz1 da Je nuzno da B pripada ponekom A.
Jer, izraz: ,B ne moze da ne pripada nijednom A"
~po~rebljen je u dvojakom smislu. U prvom smislu pod
tlm 1zrazom se podrazumeva: ,nuzno je da B pripada ponekom A", d_ok se u drugom smislu podrazumeva: ,nuzno je
daB ne pnpada ponekom A". Nairne, o onome sto nuznim
nacinom ne pripada ponekom A, nije istina reci da moze
ne pripadati svakom A. Isto tako, nije istina reci ni o onom
sto .nuznim nacinom pripada ponekom A da moze pripadatl svakom A. Ako bt neko smatrao da zato sto r ne
moze da pripada svakom ~. r nuznim nacinom ne pripada ponekom A, - tvrdio bi nesto pogresno. Jer, r
pripada svakom ~. ali zato sto mu u nekim slucajevima
pripada nuznim nacinom, mi zbog toga kafemo da ne
moze pripadati svakom ~. Prema tome, suprotnost od:
,svakom moei pripadati" jeste jednom: ponekom nuznim
nacinom pripadati", i pored toga. "ponekom nuznim
nacmom ne pripadati". Isto je tako i sa suprotnoscu od:
,moei nikome ne pripadati". Ocevidno je da kao suprotnost mogucem i nemogucem - u smislu u kome smo
ih u pocetku definisali - treba staviti ne samo , nuzno
V

ponekom pripadati" nego i ,nuzno ponekom ne pripadati". Ali ako se uzme ovo poslednje (,nuzno ponekom
ne pripadati"], iz toga ne proizlazi nista nemoguce, tako
da se ne dobija silogizam. Iz recenoga je jasno da se negativna premisa ne daje konvertirati.
Posto je to dokazano, pretpostavimo da A moze da
ne pripada nijednom B i da pripada svakom r. Nece se
dobiti silogizam pomocu konverzije (negativne premise].
Jer, rekli smo da se jedna takva premisa ne daje konvertirati. Ali se ne dobija ni dokaz pomocu nemoguceg. Jer,
ako se pretpostavi da B moze da pripada svakom r iz toga ne proizlazi nista pogresno. Nairne A moze da
pripada svakom r, i moze da ne pripada nijednom r.
Uopste, ako ovde postoji silogizam, jasno je da bi
ovaj trebalo da ima kontingentan [moguc] zakljucak,
posto nijedna od dve premise nije asertoricna, a taj zakljucak morao bi da bude afirmativan iii negativan. Ali on
[zakljucak] ne moze biti ni jedno, ni drugo. Jer, u slucaju
da se on stavi kao afirmativan, pomoeu termina ce se dokazati da predikat ne moze pripadati subjektu. Medutim,
u slucaju da se zakljucak stavi kao negativan, dokazace
se isto tako da zakljucak nije kontingentan nego nuzan.
Uzmimo da je A ,belo", B ,covek", a r ,konj". Tada
moze A, belo, da pripada svakom r, i da ne pripada nijednom B. Ali B ne moze ni da pripada ni da ne pripada r.
Ocevidno je da B ne moze pripadati r, jer nijedan konj
nije covek. Ali ono [B] isto tako ne moze dane pripada r,
jer je nuzno da nijedan konj ne bude covek, a nuzno nije
kontingentno. 85 Prema tome, nece se dobiti silogizam.
Dokaz ce biti isti ako se negativna premisa preokrene,
ili ako su obe premise afirmativne ili negativne. Dokaz
ce se dobiti pomocu istih termina. I kad je jedna premisa
univerzalna, a druga partikulama, ili kad su obe partikulame, ili neodredene, i1i rna na koji nacin da se premise
menjaju, - dokaz ce se uvek izvesti pomocu istih termina.
Jasno je, dakle, da ne postaje silogizam, kad su obe
premise stavljene kao kontingentne.

125

Glava osamnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA ASERTORICNA]

Ako jedna premisa iskazuje asertaricno pripadanje,


a druga kantingentnast [magucnost], i aka se afirmativna
premisa stavi kao asertoricna, a negativna kao kontingentna, - ne maze se dobiti nikakav silagizam, - ni kad su
termini univerzalni, ni kad su partikularni.
Dokaz je isti, i izvodi se pomoeu istih termina [bela,
covek, konj].
Ali u slucaju da je afirmativna premisa kantingentna,
a negativna asertaricna, dobice se silagizam. Uzmimo da
A ne pripada nijednam B, ali da moze da pripada svakom
r. Kad se negativna premisa konvertira, B nece pripadati
nijednom A. Ali A moze da pripada svakom r. Tada
postaje silogizam ciji je zakljucak, prema prvaj figuri, da B
maze dane pripada nijednam r. Isto je i kad se negacija
adnosi na r.
Ali kad su obe premise negativne, i kad jedna iskazuje
asertaricno ne-pripadanje, a druga kontingentno ne-pripadanje, - iz samih tih pretpastavljenih prapozicija ne
proizlazi nista nuzna. Ali, kad se kontingentna premisa
kanvertira, dobija se silogizam da B moze da ne pripada
nijednam r, kaa u ranijim slucajevima. Nairne, tada panavo dobijama prvu figuru.
Medutim, ako su abe premise afirmativne, nece se
dobiti nikakav silogizam. Termini za pripadanje [neka
budu]: ,zdravlje", ,zivotinja", ,covek", - a termini za
ne-pripadanje: ,zdravlje", ,kanj", ,cavek".
Na isti nacin ce se postupati kad su u pitanju partikularni silogizmi. Jer, kad afirmativna premisa iskazuje
asertoricna pripadanje, nece se dobiti silogizam, - bila
ana [premisa] pretpastavljena kao univerzalna iii kao
partikularna. (Ovo se dokazuje na isti nacin kao gore, i
pomacu istih termina.) Ali, kad je negativna premisa
asertaricna, dobice se silogizam pomacu kanverzije, kaa
u ranijim slucajevima.

126

A, opet, ako su obe premise uzete kaa negativne, i


aka je asertaricna-negativna premisa univerzalna, - iz
samih premisa nece proizaCi nikakav zakljucak; medutim,
aka se kanvertira kontingentna premisa, moze, kao ranije,
pastati silogizam. Ali ako je negativna premisa asertoricna,
a pri tome stavljena kao partikularna, nece se dabiti silogizam, - bila druga premisa afirmativna iii negativna.
Isto tako, [nece se dobiti silagizam] ni aka se abe premise
stave kao neodredene, - bile one afirmativne, negativne
i1i partikulame. Dakaz je isti, i izvadi se pamacu istih
termina. 86

Glava devetnaesta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI DRUGE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE NUZNA, A DRUGA KONTINGENTNA]

Kad jedna premisa iskazuje [nesto] nuzno, a druga


[nesta] kontingentna, - tada u slucaju kad je nuzna negativna premisa, dobice se silogizam sa zakljuckam ne
sama kontingentno-negativnim, nego isto tako i asertoricno-negativnim. Medutim, kad je nuzna afirmativna premisa, - nece biti silogizma.
Uzmima za nuzno da A ne pripada nijednom B, ali
da [A] moze pripadati svakom r. Aka se negativna premisa konvertira, ni B nece pripadati nijednom A. Ali
[pretpostavljena je] da A maze pripadati svakom r. Taka
se opet dobija silagizam prve figure, sa zakljuckam da B
moze dane pripada nijednom r. U isto vreme, jasno je da
B ni asertaricno nece pripadati nijednam r. Uzmima slucaj asertaricnag pripadanja. Kad A moze da ne pripada
nijednom B, a kad B pripada panekam r,- A ne maze
pripadati panekam r. Ali, po pretpastavci, A bi magla
pripadati svakom r.
Na isti nacin dakazuje se i kad se negacija adnasi na r.
Uzmimo sad da je afirmativna premisa nuzna, a da
je druga [premisa] kantingentna, - da A maze da ne pripada nijednom B, ali da nuznim nacinom pripada svakom
r. Kad se termini tako adnose, nece se dabiti nikakav
silagizam, jer se moze desiti da B nuznim nacinam ne

127

pripada r. Neka A bude bela" B cavek" a r labud"


"
' ,,
'
''
.
,Bela" nuznim nacinam pripada labudu" ali maze da
ne pripada nijednom caveku, a c~vek" nuinim nacinam
ne pripada nijednam ,labudu". Ocevidna je da se u avam
slucaju ne dabija silagizam sa kontingentnim zakljuckam.
Jer, ana sta je nuzna nije kantingentna. Ali nece se dabiti
~~ silagizam sa nuznim zakljuckam. Jer, nuzna dobijama
lh }:ad su abe premise nuzne, iii kad je negativna premisa
nuzn~ .. Sem toga, ~o~e se desiti da B pripada r, kad su
terrrum tako stavlJem. Jer, nista ne staji na putu da r
potpa?a pod B [taka da B bude pridata r], i da A maze
da p~1pada s~akom ~: a da bude nuzna da A pripada r.
Uzm1ma da Je r ,b1t1 budan", B zivotinja" a A kretanje". Kretanje nuznim nacinam 'pripada o~ame ko je
~)Ud~n, a ovo [kretanje] moze da pripada svakoj zivatinji:
1, n~JZ~d, S":~ StO je b~?no jeste zivatinja. Jasno je da avde
zaklJucak lllJ~ asertor.Ic?o-neg~ti~an, p~~to je kod takvag
odnosa termma zaklJucak nuzmm nacmom asertaricna-afirm~tivan. Ista tako, ne mogu se pastaviti ni suprotna
tvrdenJa. Preiii:a to~e, nece se dobiti nikakav silogizam.
Isto se taka 1zvod1 dokaz kad se afirmativna premisa
premesti [u gornju premisu].
~~dutim, ako su pr~mise slicne po formi, tada U Slu~aJU v?a vSU On~ nev~atlvne - uvek postaje silagizam,
na taJ nac1.~. StO Sev l~Vr~l konverzija kontingentne premise,
kao ~ ramjlm slucaJeVI:na.87 Uzmimo da je nuzno da A
ne pnpada B, a da maze da ne pripada r. Ako se izvdi
konve.rzija premisa, B ne pripada nijednom A, i A maze
?a pnpada svakom r. Dakle, dabija se prva figura. Ista
Je taka kad se negacija odnosi na r.
. .Ali ako ~u premi~e afirmativno stavljene, ne dobija se
s~lag1zam. Ocev1dna Je da zakljucak nece biti ni asertoncna.-negativan: ni negati~an ~uznim nacinam, posta nije
stavlJe.?a ne~ahvna. prem.Isa m za prosto pripadanje, ni
za nuzno pnpadanJe. Ah zakljucak nece biti ni kantingentna-negativan. Jer kad se termini taka odnose B nuznim
naCinam nece pripadati r. Tako je kad se uz~e da je A
,belo", B ,labud", a r ,covek". U zakljucku sene magu

128

dabiti ni suprotna tvrdenja, pasta je dakazana daB nuznim


nacinom ne pripada r. Taka ne pastaje nikakav silogizam.
Isto ce biti i za silogizme kaji imaju partikulame
zakljucke. Aka je negativna premisa apsta i nuzna, uvek
ce se dabiti silagizam ciji ce zakljucak biti kantingentan
i asertoricna-negativan (dakaz se izvadi kanverzijam). Medutim, aka je afirmativna premisa (apsta i nuzna), nikad
se ne dobija silagizam. Dakaz ce se izvaditi na isti nacin
i pamoeu istih termina kaa kad univerzalnih prapozicija.
Zakljucka neee biti ni kad su obe premise afirmativne. I za ova se izvodi isti dokaz kao ranije.
Ali ako su abe premise negativne, i ako je pri tome
premisa koja iskazuje [prosto] ne-pripadanje univerzalna
i nuzna, - tada se nece izvesti nu2nim nacinom nikakav
zakljucak iz premisa onakvih kako su one stavljene; ali
ce se, kao u ranijim slucajevima, dobiti silogizam konverzijom kontingentne premise.
Ali aka su obe premise neodredene iii partikulamo
uzete, nece se dobiti silogizam. Dokaz je ovde opet isti,
i izvodi se pomocu istih terrnina.
Dakle, iz recenoga je jasno da - ako se stavi univerzalno-negativna premisa kao nuzna- uvek proizlazi silogizam, koji ima zakljucak ne samo kontingentno-negativan
nego i asertoricno-negativan. Medutim, nikad se nece dobiti
silogizam, ako je nuzna afirmativna premisa. Isto je taka jasno da- kad se termini odnose na isti nacin u slucaju nuznog
pripadanja i u slucaju asertoricnog pripadanja - postaje i
ne postaje silogizam. Ocevidno je da su svi silogizmi nesavrseni, i da postaju savrseni pomocu ranije naznacenih figura.
Glava dvadeseta
[MODALNI SILOGIZMI. - SILOGIZMI TRECE FIGURE
SA DVE KONTINGENTNE PREMISE]

U poslednjoj figuri dobija se silogizam aka su abe


premise kontingentne, iii samo jedna.
Kad premise iskazuju kontingentnost, zakljucak ce
takode biti kontingentan; on ce isti takav biti i kad je
jedna premisa kontingentna, a druga asertaricna.
9 Organon

129

U slucaju kad se druga premisa uzme kao nuzna,


tada, ako je ana afirmativna, zakljucak nece b~ti ni nuz~?'
ni asertorican. Ali, aka je [druga premisa] negatiVna, dob1ce
se silogizam ciji ce zakljucak biti asertoricnc:negativan,
kao u ranijim slucajevima.88 I ovde se ~ontmgentno:. u
zakljuccima mora razumeti isto [u istom sm1slu] kao ramJe.
Uzmimo najpre da su premise kontingentne, i da A
i B mogu pripadati svakom r. Posta je afirmativna pr~
misa partikulamo konvertibilna, i pasta B maze da pnpada svakom r , - isto ce taka i r moci da pripada ponekom B. Aka A maze da pripada svakom r, a r ponekom
B,- isto taka i A maze pripadati ponekom B. Jer dobija
se prva figura.
Aka A maze da ne pripada nijednom r, a aka B
maze da pripada svakom r, - tada nuznim naCi~om
proizlazi da A maze da ne pripada ponekom B. Na1me,
konverzijom cemo dobiti opet prvu figuru.
Ali, aka se abe premise stave kao negativne,. iz samih
tih premisa nece proizaci nista nuzno; medutlm, konverzijom premisa dobice se silogizam kao ranije. Jer, aka
A i B mogu dane pripadaju r, ponovo ce se konverzijom
dobiti prva figura.
Medutim, aka je jedan termin univerzalan, a drugi
partikularan i aka se termini odnose na isti naCin kao
u asertoricnlm propozicijama, dobice se ili nece se dobiti
silogizam.
Uzmimo da A maze da pripada svakom r, a B ponekom r.su Konverzijom partikularne premise dobice se prva
figura. Jer, aka A maze da pripada svakom r, a aka r
maze da pripada ponekom B, A isto taka maze da pripada ponekom B.
Isto vaZi kad je Br univerzalno.90
Isto ce biti i aka je premisa Ar negativna, a premisa Br afirmativna.91 Opet ce se konverzijom dobiti
prva figura.
Aka se obe premise stave kao negativne, i to jedna
univerzalno, a druga partikularno, - iz samih takvih

premisa nece proizaci nikakav silogizam. Ali on ce se,


kao i ranije, dobiti konverzijom [premisa].
Kad su abe premise neodredene ili partikularne, ne
postaje silogizam. Jer, A nuznim nacinom pripada svakom
B, a isto taka nijednom B. Termini za pripadanje neka
budu: ,zivotinja", ,covek", ,bela", a za ne-pripadanje:
,konj", ,covek", ,bela". Srednji termin: ,bela" .
Glava dvadeset prva
[MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI TRECE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA,
A DRUGA ASERTORICNA]

Aka jedna premisa oznacava prosto pripadanje, a


druga kontingentno pripadanje, zakljucak ce biti kontingentan, a ne asertorican, i dobice se silogizam, - kad se
termini nalaze u istom odnosu kao ranije.
Uzmimo najpre da su termini afirmativni i da A pripada svakom r, a da B maze da pripada svakom r. 92
Aka se premisa Br konvertira, dobice se prva figura,
kao i zakljucak da A maze pripadati ponekom B. Jer kad
jedna premisa u prvoj figuri iskazuje kontingentnost, i
zakljucak je isto taka bio kontingentan. Isto je [isti je
zakljucak] i kad je premisa Br asertoricna, a [premisa]
Ar kontingentna. 93
Kad je [premisa] Ar negativna, a [premisa] Br afirmativna, rna koja ad njih da je asertoricna,94 u oba slucaja
zakljucak ce biti kontingentan. Jer opet se dobija prva
figura, a dokazano je da aka jedna premisa u njoj iskazuje
kontingentnost, i zakljucak ce isto taka biti kontingentan.
Aka se negacija stavi uz donji krajnji termin, ili aka
su abe premise uzete kao negativne, iz samih takvih premisa ne maze se dobiti silogizam. Ali, aka se premise konvertiraju, dobice se silogizam, kao u ranijim slucajevima.
Aka je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, i aka su abe afirmativne,95 ili ako je negativna
[premisa] univerzalna, a afirmativna [premisa] partikular9

131

na, 96 - svt ce se silogizmi dobiti na isti nacm, jer svi


ce postati savrseni pomocu prve figure. Ocevidno je da
ce se dobiti silogizam sa kontingentnim, a ne sa asertoricnim zakljuckom.
Ali, ako je afirmativna [premisa] univerzalna, a negativna partikulama,97 dokaz ce se izvesti pomocu nemoguceg. Uzmimo daB pripada svakom r, ida A maze da
ne pripada ponekom r. Tada, nuznim nacinom, A maze da
ne pripada ponekom B. Jer, aka A nuznim nacinom pripada svakom B, i aka se pretpostavi daB pripada svakom
r , - Ace nuznim nacinom pripadati svakom r, jer to je
ranije bilo dokazano. 98 Ali pretpostavka je bila da A maze
ne pripadati ponekom r.
U slucaju da su abe premise neodredene ili partikulame, - nece se dobiti silogizam. Dokaz je isti kao za
univerzalne premise, i izvodi se pomocu istih termina. 99
Glava dvadeset druga
[MODALNI SILOGIZMI.- SILOGIZMI TRECE FIGURE:
JEDNA PREMISA JE KONTINGENTNA, A DRUGA NUZNA]

Aka je jedna premisa nuzna, a druga kontingentna,


tada se, kad su termini afirmativni, uvek dobija silogizam
sa kontingentnim zakljuckom. Medutim, ako je jedna
premisa afirmativna, a druga negativna, tada se, ako je
afirmativna [premisa] nuzna, dobija kontingentno-negativni zakljucak. Ali aka je negativna premisa nuzna, zakljucak ce biti i kontingentno-negativan i asertoricno-negativan. Medutim, nece se dobiti silogizam sa nuznim
negativnim zakljuckom, - kao [sto se nece dobiti] ni u
drugim figurama.
Uzmimo najpre da su termini afirmativni, i da A
nuznim nacinom pripada svakom r, a da B moze da pripada svakom r. 100 Posta je nuzno da A pripada svakom
r, a posto r maze da pripada ponekom B,- i Ace pripadati ponekom B na kontingentan, a ne na asertorican
nacin, jer taka je bilo u prvoj figuri. Dokaz ce biti isti i

ako se uzme da je premisa Br nuzna, a premisa Ar


kontingentna. 101
Uzmimo, opet, da je jedna premisa afirmativna, a
druga negativna, i da je afirmativna nuzna, - i da A moze
da ne pripada nijednom r, a da B nuznim nacinom pripada svakom r.102 Opet ce se dobiti prva figura, a zato
sto negativna premisa iskazuje kontingentnost, oeevidno
je da ce zakljucak biti kontingentan. Nairne, kad su se
premise tako odnosile u prvoj figuri, i zakljucak je bio
kontingentan. Ali ako je negativna premisa nuzna,103
zakljucak ce biti i da je kontingentno da A ne pripada
ponekom B, i da A asertoricno ne pripada ponekom B.
Uzmimo da je nuzno da A ne pripada r, ida B moze
da pripada svakom r. Konverzijom afirmativne premise
Br dobice se prva figura, a negativna premisa pri tome
je nuzna. Kad se premise na taj naCin odnose, proizlazi
da A i moze dane pripada ponekom r, ida A asertoricno
ne pripada ponekom r. Zato A nuznim naCinom asertoricno ne pripada ponekom B. Ali, kad se negacija nalazi
u donjem krajnjerri terminu [u donjoj premisi], ako je tako
postala premisa kontingentna, dobice se silogizam promenom premise, kao ranije. Medutim, ako je premisa
nuzna, nece se dobiti silogizam, jer ce zakljucak biti i
nuznim nacinom univerzalno-afirmativan i nuznim naCinom
univerzalno-negativan. Termini za opste pripadanje [neka
budu]: ,san", ,konj koji spava", ,covek", - a za opste
ne-pripadanje: ,san", ,budan konj", ,covek".
Isto ce biti i aka se jedan od termina odnosi prema
srednjem [terminu] univerzalno, a drugi partikulamo. Jer,
aka su obe premise afirmativne/04 dobice se silogizam sa
kontingentnim, a ne sa asertoricnim zakljuckom. Isto je
tako i kad se stavi jedna negativna, a druga afirmativna
[premisa], a pri tome je afirmativna [premisa] nuzna.105
Ali kad je negativna [premisa] nuzna,tot zakljucak ce biti
asertoricno-negativan. N aCin dokaza bice isti i kad su
termini univerzalni, i kad nisu univerzalni. Jer, nuzno je
da ovi silogizmi budu nacinjeni savrsenima pomoeu prve

133

figure, i stoga ono sto vaii u jednom slucaju [u silogizmima


prve figure] vaii i u drugom [u silogizmima trece figure].
Ali kad se univerzalna negacija stavi u donji krajnji
termin [u donju premisu], - ako je [ta negacija] kontingentna, konverzijom ce se dobiti silogizam; medutim, ako
je ona nuzna, nece se dobiti silogizam. Ovo ce se dokazati
na isti naCin i pomocu istih termina, kao za univerzalne
premise.
Ocevidno je, dakle, i u odnosu na ovu figuru, kad i
kako ce se dobiti silogizam, i kad je zakljucak kontingentan, a kad je asertorican. Isto tako, jasno je da su svi
ovi silogizmi nesavdeni i da postaju savrseni pomocu prve
figure. 107
Glava dvadeset treca
[OPSTA UPOTREBA TRI SILOGISTICKE FIGURE.
SVODENJE NA PRVU FIGURU]

Jasno je iz recenoga da silogizmi ovih figura postaju


savrseni univerzalnim silogizmima prve figure i da se na
njih svode. 108 Da ovo vaii o svakom silogizmu uopste/09
bice sad jasno cim pokaiemo da svaki silogizam postaje
u jednoj od ovih figura.
Svaki dokaz i svaki silogizam dokazuju, nuznim nacinom, ili pripadanje ili ne-pripadanje [jednom subjektu],
- bilo univerzalno ili partikularno, i bilo da se dokaz
izvodi neposredno ili pomocu hipoteze. A svodenje na
nemoguce jeste poseban slucaj dokaza pomocu hipoteze.
Najpre cemo govoriti o silogizmima koji neposredno
dokazuju. Ono sto o njima budemo utvrdili ucinice jasnim
silogizme dokazane pomocu nemoguceg, i uopste silogizme
dokazane pomocu hipoteze.
Ako treba zakljuciti pomocu silogizma da A pripada
ili ne pripada B,- nuzno je pretpostaviti nesto o necemu. 110
Ako se pretpostavilo A o B, - pretpostavilo se bas ono
sto je pitanje od pocetka. 111 Ali, ako je A afirmirano o r,
a ako r nije afirmirano ni 0 kome drugom terminu, niti
134

je drugi termin [afirmiran] 0 r, ni neki dru~ terminv 0


A, - nece se dobiti nikakav silogizam. 112 Jer, 1Z toga sto
jedna stvar ne pripada jednoj stvari ne proi~l~zi nista nuz:
nim nacinom. Prema tome, mora se [preffilSl Ar] dodah
druga premisa. Ako je A afirmirano o nekom drugom ter113
minu, iii neki drugi termin o A, ili neki drugi termin o f ,
- tada nista ne stoji na putu da postoji silogizam; medutim,
ovaj, na osnovu stavljenih premisa, n~ce zakljuciti nikakav
odnos prema B. Isto tako, kad r pnpada nekom drugom
terminu, ovaj opet drugom, i tako dalje, ali nijedan od
tih termina nije vezan sa B, opet se nece dobiti silogizam
u cijem se zakljucku postavlja neki odnos izmedu A i B.
Nairne mi smo uopste utvrdili114 da nikad ne moze postojati sil~gizam koji pridaje jednu stvar drugoj bez srednjeg
termina koji je pomoeu prediciranja [pripadanja] sta~ljen
u odnos sa svakim krajnjim terminom. Jer, silog1zam
uopste postaje iz premisa, a silogizam koji utvrduje neki
odnos prema odredenom subjektu polazi od premisa koje
postavljaju odnos prema ovom subjektu, a silogizam koji
utvrduje odnos odredenoga predikata prema odredenom
subjektu [proizlazi] iz premisa u kojima je ovaj predikat
stavljen u odnos prema ovom subjektu. Ali, nemoguce
je uzeti jednu premisu koja postavlja izvestan odnos prema
B, a nista o njemu niti tvrdi niti odrice. Nemoguce je,
isto tako, [uzeti] jednu premisu koja postavlja odnos izmedu A i B, a ne uzima nikakav zajednicki atribut, nego nesto tvrdi ili odrice o svakom terminu onih atributa koji su
joj svojstveni. Prema tome, treba pretpostaviti nesto sred~je
izmedu oba,115 nesto sto ce biti veza izmedu pripadan]a,
- ako treba da se dobije silogizam koji postavlja odnos
odredenog atributa prema odredenom subjektu.
Ako116 nuznim nacinom treba pretpostaviti nesto sto
oba krajnja termina imaju zajednicko, i ako je ovo moguce
na tri nacina (naime time sto se A prida r i r prida B,
ili sto se r prida A i B, iii sto se A i B pridaju f), koji
odgovaraju figurama 0 kojima smo govorili, - ocevidno
je da svaki silogizam nuznim naCinom postaje iz jedne od
ovih figura. Odnos je isti i ako je A vezano sa B pomocu
135

vise srednjih termina. Jer, cak i u slucaju kad ima vise


srednjih termina, figura je ista.
Prema tome, oeevidno je da se silogizmi koji neposredno dokazuju ostvaruju pomocu figura o kojima smo
govorilim. A da je to slucaj i kod svodenja na nemoguce,
bice jasno iz sledeceg.
Uvek kad se ostvaruje nesto pomocu nemoguceg,
~ilogizmo!ll se zakljucuje lazno, ali propozicija koju
Je prvob1tno trebalo dokazati, dokazana je hipoteticki,
kad nesto nemoguce proizlazi iz protivrecne [kontradiktome] propozicije. Tako se nesamerljivost [inkomensurabilnost] dijagonale dokazuje iz toga sto bi pri pretpostavci
njene samerljivosti [komensurabilnosti] nepami brojevi
postali jednaki pamima. Tada se zakljucuje da nepami
brojevi postaju jednaki parnim brojevima. Uz to, hipoteticno se dokazuje inkomensurabilnost dijagonale time sto
Ia2an zakljucak proizlazi iz protivrecne propozicije. 118
Jer, zakljucivanje iz nemoguceg sastoji se u tome da se
dokaze nemogucnost jedne stvari pomocu prvobitno postavljene hipoteze. Posto se Iazno, pri svodenju na nemoguce, dobija pomocu silogizma koji direktno dokazuje,
dok prvobitno tvrdenje biva dokazano pomocu pretpostavke; i posto smo ranije utvrdili da se silogizmi koji
direktno dokazuje izvode pomoeu [navedenih] figura, ocevidno je da se i silogizmi u kojima se vrsi svodenje na
nemoguce izvode pomoeu ovih figura.
Isto va2i i za sve druge silogizme koji se osnivaju na
pretpostavci. 119 U svim ovim slucajevima silogizam se
upravlja prema propoziciji koja je stavljena na mesto prvobitne propozicije, ali ova poslednja dobijena je saglasnoscu
iii drugom kakvom pretpostavkom.
Ali, ako je ovo istina, svaki dokaz i svaki silogizam
moraju nuznim nacinom da proizadu pomocu tri figure
o kojima je ranije govoreno. Kad je to dokazano, jasno je
da svaki silogizam postaje savrsen pomocu prve figure,
kao i da se moze svesti na univerzalne silogizme u njoj.
136

Glava dvadeset cetvrta


[0 KVALITETU I KVANTITETU PREMISA]

Dalje, u svakom silogizmu jedan od termina treba


da bude afirmativan, kao i da postoji jedno univerzalno
pripadanje. 100
Jer, bez jedne univerzalne premise ili nece biti silogizma, ili se ovaj nece odnositi na postavljeno pitanje,
iii ce postulirati ono sto treba dokazati [dobice se petitio
principiz1.
Uzmimo da treba dokazati da je eticki dobro zadovoljstvo koje pribavlja muzika. Ako se prizna da je zadovoljstvo eticki dobro, a ne doda se ,svako", - nece se
dobiti silogizam. Ako se prizna da je poneko zadovoljstvo
dobro, - tada je ili to zadovoljstvo drugo nego muzika,
i zakljucak nema nikakvog odnosa sa postavljenim pitanjem; ili je to zadovoljstvo muzika, i onda se pretpostavlja
ono sto treba dokazati [vrsi se petitio principii]. Ovo se
jos bolje moze razjasniti na geometrijskim figurama. Uzmimo da treba utvrditi da su jednaki uglovi na osnovici
jednog ravnokrakog trougla. Linije A i B treba tada povuCi ka centro. Ako se sad uzme da je ugao Ar jednak
uglu Bfl, a uopste se ne pretpostavi da su jednaki uglovi
upisani u polukrugovima; i ako se opet pretpostavi da
je ugao r jednak uglu fl, a pri tome se ne pretpostavi
da su jednaki svi uglovi upisani u istom isecku kruga;
ako se, najzad, pretpostavi da su - kad se jednaki uglovi
oduzmu od celih uglova koji su sami jednaki, jednaki
uglovi koji ostaju, E i Z, - tada ce se pretpostaviti ono
sto treba dokazati, sem u slucaju ako se isto tako pretpostavi da su, kad se jednaki uglovi oduzmu od jednakih
uglova, uglovi koji ostaju jednaki.
Ocevidno je, dakle, da u svakom silogizmu treba da
postoji opste pripadanje, i da je opste dokazano kad su
svi termini opsti. 121 Isto tako, vidi se da je partikulamo
dokazano kako na ovaj drugi nacin, tako i na prvi. 122
Prema tome, ako je zakljucak univerzalan, i termini su
137

nuzmm nacinam univerzalni. Medutim, ako su termini


univerzalni, zakljucak maze dane bude univerzalan.
Isto tako, jasna je da u svakam silagizmu ili abe
premise ili jedna maraju, nuznim nacinom, biti jednake
zakljucku. Ovim mislim ne samo [da premisa mora biti
jednaka zakljucku] ukaliko je afirmativna ili negativna,
nega i ukoliko je nuzna, ili asertoricna, ili kontingentna.
A treba uzeti u abzir i druge nacine pripadanja.123
Jas je, apste gavoreci, jasno kad ce se dobiti silogizam, a kad se nece dobiti, i kad je on moguc [kad on vaZi],
a kad je savrsen; i, najzad, jasno je da, ako postoji silogizam, termini moraju biti rasporedeni na jedan od nacina
na koje smo ukazali.

Glava dvadeset peta


[ODREfHVANJE BROJA TERMINA, PREMISA
I KONKLUZIJA. - SVAKI SILOGIZAM IMA TRI
TERMINA I DYE PREMISE]

Isto taka, jasno je da se svaki dokaz mora izvesti na


osnovu tri termina, a ne viSe, iako se isti zakljucak moze
izvesti iz raznih premisa. Tako se zakljucak E maZe izvesti
iz premisa A i B i iz premisa r i ~. ili iz premisa A i B,
ili A i r, ili B i r. Jer, niSta ne stoji na putu da za iste
zakljucke postoji vise srednjih termina. Ali, u tom slucaju
ne postoji jedan silogizam, nego nekoliko njih. Ili, opet,
u slucaju kad je svaka od premisa A i B za sebe dobijena
pomocu silogizma,124 - kao A pomocu ~ i E, i opet B
pomocu z i e. Ili kad se jedna premisa dobije pomocu
indukcije, a druga pomocu silogizma. Ali, i tako ima vise
silogizama, jer ima vise zakljucaka, kao A i B i r. 125 I, ako
se hoce da u ovim slucajevima nema vise silogizama, nego
samo jedan/26 moze se tako dobiti isti zakljucak pomacu
vise ad tri termina, ali to ne maze biti na nacin na kaji
r proizlazi iz A i iz B.
Uzmimo da je E zakfjuceno iz prapazicija ABr~.
Nuzna je da jedna [od avih propozicija] staji u takvam
odnosu prema drugoj kaa celina prema delu. 127 Jer, ranije128
138

je dokazano da se, kad postoji silogizam, neki od termina


nuznim nacinom moraju tako odnositi. Uzmimo da [propozicija] A stoji u takvam odnosu sa [propozicijom] B.
Iz ovoga proizlazi jedan zakljucak. Ovaj je [propozicija] E ,
i1i jedna od propozicija r i ~. i1i neka druga. Ali ako je
zakljucak E, tada ce se silogizam dobiti samo na osnovu
premisa A i B. Ako se [propozicije] r i ~ tako odnose,
da je jedna celina, a druga deo, zakljucak ce isto tako iz
njih proizaci, - a ovaj ce biti ili [propozicija] E, ili jedna
i1i druga od propozicija A i B, i1i neka druga. Ali, ako je
[zakljucak] E/ 29 i1i A i1i B/30 tada ce postojati ili vise
silogizama, ili ce isto biti zakljuceno pomocu vise termina,
na nacin koji smo naznacili kao moguc. Ali, ako je zakljucak drugi nego te propozicije [E, i1i A, ili B] , naci cemo
viSe silogizama koji medusobno ne staje u vezi. Ako se r
ne odnosi prema ~ tako da se dobija silogizam, tada su
one [propozicije] uzalud pretpostavljene, - sem ako to
nije bilo zbog kakve indukcije, ili radi prikrivanja [neceg] ,
ili iz nekog slicnog razloga. Ali ako iz propozicija A i B
ne proizlazi E, nego neki drugi zakljucak, i ako iz r i ~
sleduje jedna od dve propozicije [A i B], ili neka druga
[propozicija], - postace vise silogizama koji nemaju veze
sa subjektom. Jer, bilo je pretpostavljeno da silogizam
utvrduje E. Najzad, ako nikakav zakljucak ne proizlazi
iz r i ~. znaci da su te premise uzalud pretpostavljene,
a da silogizam ne dokazuje propoziciju koja je u pocetku
stavl jena.131
Iz svega ovoga je oeevidno da se svaki dokaz i svaki
[prost] silogizam dobija samo pomocu tri termina.
Ako je to jasno, ocevidno je da jedan zakljucak zavisi od dve premise, a ne od vecega broja premisa. Jer,
tri termina obrazuju dve premise - sem ako im se ne
dada jedna nova [premisa], 132 kao sto smo rekli u pocetku, 133 radi toga da se silogizmi nacine savrsenima.
Iz ovoga se vidi sledece: u svakom silogistickom
zakljucivanju gde nisu parne po broju premise iz kojih
proizlazi glavni zakljucak (jer izvesni od ranijih zakljucaka
takvo zakljuCivanje
jesu nuznim nacinom premise)/34 139

ili nije bilo silogisticko, ili je u njemu bilo postavljeno


viSe pitanja nego sto je bilo potrebno radi utvrdivanja
teze.
Ako se uzmu u razmatranje silogizmi prema njihovim
glavnim [prostim] premisama, - svaki silogizam proizlazice iz premisa koje su po broju pame, i iz termina koji
su po broju nepami. 135 Jer, broj termina za jedinicu veCi
je od broja premisa. A sto se tice zakljucaka, njihov broj
bice za polovinu manji od broja premisa. 136
Medutim, kad se dode do zakljucka pomocu prosilogizama, iii pomocu vise kontinuiranih srednjih termina/ 37
- kao, na primer, propozicija AB pomocu srednjih termina r i ~. - broj termina bice za jedinicu veCi od broja
premisa (jer dodati termin bice stavljen iii spolja [pored]
iii iznutra [izmedu drugih termina)1 38 ali u oba slucaja
izlazi da je broj propozicija za jedinicu manji od broja
termina). Broj premisa bice jednak broju propozicija.
Ali, 139 premise nece biti uvek parne, a termini neparni,
nego, i obrnuto, kad su premise parne, termini su neparni,
a kad su termini pami, premise su nepame. Jer, premisa
se dodaje u isto vreme kad se dodaje termin, - bilo s koje
se strane termin dodavao. Iz toga izlazi da - ako su premise parne po broju, a termini nepami po broju - nuznim
nacinom moramo da ih, pri svakom dodavanju, cinimo
naizmenicno pamim i nepamim.
Medutim, za zakljucke nece vaiiti isto pravilo, ni u
odnosu na termine, ni u odnosu na premise. Nairne kad se
doda jedan termin, broj dodatih zakljucaka bice za jedinicu manji od broja ranijih termina.140 Jer, novi termin
ne Cini zakljucak samo sa poslednjim [terminom]; inace
ga cini sa svima [drugima]. Ako se terminima A, B i r
doda termin ~. time su neposredno dodata dva zakljucka,
- jedan u odnosu na A, a drugi u odnosu na B.141 Isto
vazi i za sva druga dodavanja.U 2 Ali i kad se [novi] termin
stavi izmedu dva ranija termina/ 43 bice isto,- jer samo sa
jednim terminom [novi] termin nece ciniti silogizam. Tako
ce zakljucaka biti mnogo vise nego termina i premisa.
140

Glava dvadeset sesta


[KOJI SE ZAKLJUCCI IZVODE TESKO
A KOJI LAKO]

Posto znamo na sta se silogizmi odnose, kao i kvalitet


zakljucka dobijenog u svakoj figuri, i [posto znamo] na
koje se nacine oni [zakljucci] izvode, - jasno nam je koje
je probleme tesko, a koje je lako resavati.
Lakse je dokazati ono sto je zakljuceno u vise figura
i pomocu vise modusa, a teze je dokazati ono sto je zakljuceno u manjem broju figura i pomocu manje modusa.
Univerzalno-afirmativan zakljucak dokazuje se [izvodi se]
samo pomoeu prve figure, i pomoeu nje samo na jedan
nacin.w Univerzalno-negativan [zakljucak] dokazuje se
[izvodi se] pomocu prve i pomocu srednje [druge] figure;
pomoeu prve samo na jedan nacin,145 a pomocu srednje
[druge] na dva nacina.U 6 Partikulamo-afirmativan zakljucak dokazuje se [izvodi se] pomocu prve i poslednje [trece]
figure; pomoeu prve147 samo na jedan nacin, a pomoeu
poslednje [trece] na tri nacina. 148 Partikularno-negativan
zakljucak dokazuje se [izvodi se] u svim figurama, ali u
prvoj samo na jedan nacin/49 u srednjoj [drugo] na dva
nacina/ 50 a u poslednjoj [trecoj] na tri nacina.m
Jasno je, dakle, da je univerzalno-afirmativan zakljucak najteze utvrditi, a najlakse pobiti.
Ali, uopste je lakse pobiti univerzalne nego partikulame propozicije. Jer, univerzalno-afirmativna propozicija
pobijena je kako univerzalno-negativnom, tako i partikulamo-negativnom. Partikulamo-negativni zakljucak dokazuje se u svim figurama, a univerzalno-negativan u dve
figure. Is to je tako i sa [univerzalno-] negativnim propozicijama. Jer, prvobitna propozicija [univerzalno-negativna]
pobijena je i univerzalno-afirmativnom, i partikularno-afirmativnom [premisom]. A univerzalno-negativna [premisa] nalazi se u dve figure. Medutim, partikularne [premise] mogu biti pobijene samo na jedan nacin, - dokazom
univerzalno-afirmativne iii univerzalno-negativne [premise).152 Ali lakse je dokazati partikulame premise [nego
141

univerzalne, jer njihov dokaz moZe se izvesti u vise figura


i pomocu vise modusa.
I, uopste, ne treba zaboraviti da se propozicije mogu
pobijati jedne drugima, - univerzalne partikularnima, a
partikularne univerzalnima. Medutim, univerzalne [premise] ne mogu se dokazati pomocu partikularnih, iako se
partikularne mogu dokazati pomocu univerzalnih [prernisa]. U isto vreme jasno je i to, da je lakse pobijati nego
dokazivati.
Kako postaje svaki silogizam, i pomocu koliko termina i prernisa, i kako se ove poslednje medu sobom odnose, a, zatim, kakva je priroda problema [dokazanog]
u svakoj figuri, i koje se propozicije dokazuju u viSe, a
koje u manje figura, - sve to jasno je iz onoga sto je
receno. 153

Glava dvadeset sedma


[OPSTA PRAVILA ZA KATEGORICNE SILOGIZME]

Sad treba da utvrdimo kako mozemo uvek da pribavimo obilno silogizama za postavljeno pitanje, i kojim
cemo putem doCi do principa za svaki problem. 154 Jer,
ne treba samo posmatrati postanak silogizama nego, isto
tako, treba biti u stanju da se oni postave.
Od svega sto postoji, jedne stvaril55 su takve da ne
mogu istinito biti univerzalno afirmirane ni od kakve druge
stvari, - kao, na primer, Kleon i Kalija, to jest individualno i culno, - a druge stvari mogu 0 njima da budu
afirrnirane (posto je svaka od ovih individualnih stvari i
covek i zivotinja). Medutim, druge stvari156 su same afirrnirane o drugim stvarima, ali o njima nista od ranijeg
nije afirmirano. Najzad, druge stvari157 su same afirrnirane
o drugim stvarima, a druge stvari o njima samima, kao o Kaliji covek, a o coveku zivotinja.
J asno je da postoje izvesne stvari koje, prema samoj
svojoj prirodi, ne mogu ni o cemu biti afirrnirane. Sve sto
je culno jeste takvo da nije afirrnirano ni 0 kojoj drugoj
stvari sem akcidentalno. J er rni ponekad kaiemo da je
142

ovo belo Sokrat, ili da je ono sto dolazi Kalija. Govoricemo pono:vo158 o tome da se pri penjanju na vise [ka
visim terrninima] dolazi do granice gde treba stati. Za sada
se zadovoljimo time da utvrdimo ono sto cemo odmah
izloziti. 0 ovim poslednjim predikatima ne moze se dokazati drugi predikat, sem kao misljenje [sem na dijalekticki
nacin],159 ali oni sarni mogu biti afirmirani o drugim stvarima. Pojedinacne [individualne] stvari ne mogu se afirmirati o drugim stvarima, ali ove [druge stvari] mogu se
afirrnirati o pojedinacnima. Sto se tice posrednih termina,
oeevidno je da oni mogu biti afirrnirani na dva nacina:
i oni sarni mogu biti afirrnirani o drugim terminima, i
drugi termini mogu biti afirrnirani o njima, - i gotovo svi
dokazi i istraiivanja odnose se veCinom na njih. 160
Treba, dakle, skupiti premise koje se odnose na svaki
predmet na ovaj nacin. Treba, najpre, postaviti sam subjekt, definicije i sve sto je svojstveno [toj] stvari. Zatim,
[valja postaviti] sve atribute koji logicki sleduju stvari, i
one kojima stvar sleduje, a i one [atribute] koji joj ne
mogu pripadati. Ali atributi kojima sama stvar ne moze
pripadati, ne treba da budu posebno razmatrani, zato sto
je negativna premisa konvertibilna. Isto tako, medu atributima koji sleduju stvari, valja razlikovati one koji pripadaju sustini stvari, i one koji su afirrnirani kao [njene]
osobine, i one koji su afirrnirani kao akcidencije, i jos neke
[atribute] koji pripadaju stvari na osnovu rnisljenja, i neke
koji joj pripadaju shodno istini. Jer sto se sa vise takvih
atributa raspolaie, brie ce se doCi do zakljucka; a sto su
atributi istinitiji, dokaz ce biti savrseniji.
Ali, ne smeju se izabrati atributi koji sleduju jednoj
pojedinacnoj stvari, nego oni koji zavise od cele te stvari.
Tako, na primer, ne [sme se izabrati] atribut koji sleduje
individualnom coveku nego onaj koji sleduje svakom coveku.
Jer, silogizam postaje iz univerzalnih premisa.161 Ako
je propozicija neodredena, nejasno je da li je prernisa
univerzalna, ali ako je propozicija odredena, to je jasno.
143

Isto tako, iz razloga koji smo naznaCili, moraju se


izabrati u njihovoj celini atributi kojima subjekt sleduje.
Sto se tice samoga atributa koji sleduje ne treba pre~
postaviti da on ceo zavisi od stvari.162 Ne sme se, na pnmer reci da svaka zivotinja sleduje coveku, ni svaka nauka
[up;avo umetnost] muzici163 - ne~o se oba tvr~~~ja mogu
reCi samo prosto, kao sto postavlJamO propOZlClJe. Drug.a
propozicija bila ?iv nekorisna i ~~m~g~ca,.-:-- ka?, na pnmer, da je svakt covek svaka ztv.otlnJa, th dav Je pravvda
svako dobro. Ali izraz ,sve" stavlJa se uz ono cemu nesto
sleduje.
Ali, kad je subjekt - za koji treba naci at~bute sto
mu sleduju - sam sadrZan U nekom drugom pO]mU, tada
atributi afirmativni i1i negativni, koji sleduju opstem terminu ~ ne treba da se izberu medu atributima koji sleduju subjektu164 (jer ovi atributi vee su bili podrazumevani
medu atributima sto prate viSi pojam. Nairne, sve ono sto
sleduje zivotinji sleduje i coveku, a isto je. i s~ onim st,?
ne pripada zivotinji)165 , - nego treba Uzett atnbute SVOJstvene svakom subjektu. Nairne izvesni atributi svojstveni
su rodu van vrste, jer potrebno je, nuznim nacinom, da
rodovima, koji su razliciti od vrste, pripadaju izvesni
svojstveni atributi. Ne treba ~abrati za subje~te koj~. pret~
hode op8tem pojmu subjekte sto prethode poJmU ko)t ova)
obuhvata.166 Na primer, ne treba uzeti kao subjekt sto
prethodi zivotinji ono sto prethodi coveku. Jer, nuznim
nacinom ako zivotinja sleduje coveku, ona isto tako sleduje svi~ stvarima kojima sam covek sleduje. Ali, ove
stvari vise zavise od izbora onoga sto se odnosi na coveka.
Mora se, isto tako, uzeti u obzir ono sto veCinom
sleduje ili prethodi. Jer, kod problema koji se odnose na
ono sto vecinom vafi, i zakljucak proizlazi iz premisa koje
vecinom vafe, - bile sve premise ili samo jedan deo takve
vrste. Jer, u svakom silogizmu ima slicnosti izmedu zakljucka i njegovih principa [premisa].
Najzad, ne treba uzeti atribute koji sleduju svim terminima, - jer se ne moze dobiti silogizam iz takvih premisa. Razlog toga bice jasan iz sledecega. 167

Kad valja utvrditi da neki predikat p~ipad~ jednom


univerzalnom terminu,168 - treba razmotntl subJekte predikata koji valja utvrditi, i o kojima je sam on afirmiran.
Uz to, [treba razmotriti] atribute koji sleduju iz ono.ga
0 cemu treba nesto afirmirati. Jer, kad je jedan od subjekata isti kao jedan od ovih atributa, tada, nuznim nacinom,
.
izlazi da jedan od termina pripada drugom.e.
Ali ako treba utvrditi da jedan predtkat pnpada ne
jednom 'univerzalnom, nego ~~dnom vpartikula~o_m terminu/69 - tada valja razmotntl ono sto preth~1 Jedno~
i drugom terminu. Jer, ako je je~~n od s!l~Jekat~. ko]t
prethodi identican drugome, - dobtJa se nuzmm nacmom
partikulamo pripadanje.
.
..
Kad jedan termin t;te treba ~a pnpada .~t]ed~om dru.:
gom univerzalnom termmu,170 valJa razmot~tl atnbute ~OJl
sleduju onome cemu predikat ne tre~a da pnpad~..A ~atim!
opet, [valja razmotriti] atribute koJl ne mogu btti p~sutm
[koji se ne mogu nalaziti] u onome sto. ~e tre?a da pnP.ada
subjektu. IIi, obmuto, [valja razmotntq .atnbute koJl ne
mogu biti prisutni [koji sene mogu nalazttt] u on?me cern~
predikat ne treba da pripada; a, ~em toga, . atnbute kOJl
sleduju onome sto ne treba da pnpada subJektu. U. oba
slucaja, ako su ovi termin~ id~nticni, dol.~i ~e do. un~ver
zalno-negativnog pripadanJa, Jer se dobtJa cas stlogtzam
prve figure, a cas silogizam srednje [druge] ~igure. .
Ako treba utvrditi partikulamo-negatlvno pnpadanje,171 treba razmotriti ono s~o preth~i onome cemu.predi:
kat ne pripada, kao i atnbute koJl ne mogu pnpa~atl
onome sto ne pripada subjektu. Ako je jedan o~ tenruna
isti kao drugi, dobija se, nuznim nacinom, parttkulamo-negativno pripadanje.
.
Ovo sto smo rekli bice mozda jasnije na sledeci nacm.
Uzmimo da su atributi koji sleduju N 72 oznaceni
sa B, ono cemu B sleduje sa r, a atributi koji ne mogu

144

10 Organon

Glava dvadeset osma


[POSEBNA PRAVILA ZA ISTRAZIVANJE SREDNJEG
TERMINA U KATEGORil':NIM SILOGIZMIMA]

145

da mu pripadaju sa r. Uzmimo opet da su atributi E


oznaceni sa Z, ono cemu ovo samo sleduje sa H, a atributi
koji ne mogu da mu pripadaju sa 0. Ako je sad poneko
r identicno ponekom Z, nuzno je da A pripada svakom
E. 173 Jer Z pripada svakom E, a A svakom r, tako da A
pripada svakom E.
Ako su r i H identicni, A ce nuznim naCinom pripadati ponekom E/ 74 jer A sleduje r, a E sleduje svakom H.
Ako su Z i 1'1. identicni, A nece pripadati nijednom
E,176 na osnovu prosilogizma. Nairne, posto je negativna
[prernisa] konvertibilna, a posto je Z identicno sa 1'1., A
neee pripadati nijednom Z, ali ce Z pripadati svakom E.
Ako su opet B i 0 identicni, A nece pripadati nijednom E, 176 jer ce B pripadati svakom A, ali nece pripadati nijednom E. Jer B je bilo identicno sa 0, a 0 nije
pripadalo nijednom E.
Ako su 1'1. i H identicni, A nece pripadati ponekom E, 177
jer ono nece pripadati H, posto ne pripada ni 1'1.. Ali H
potpada pod E, tako da A nece pripadati ponekom E.
Ako je B identicno sa H, dobice se silogizam sa konvertiranim zakljuckom, jer ce H pripadati svakom N 78
(posto B pripada A), a E [pripada] B (posto je B bilo identicno sa H). Ali nije nuzno da A pripada svakom E, - nego A nuznim nacinom mora pripadati ponekom E, posto se
jedan univerzalni iskaz moze preokrenuti u partikularni.
Jasno je, dakle, da u svakom problemu [u svakom
zakljucku koji treba izvesti] valja razmotriti naznacene
odnose svakog terrnina, jer se svi silogizmi na njima
osnivaju.
Ali, i kod onaga sto se odnosi na atribute koji sleduju
i na subjekte koji prethode svakom terminu, treba obratiti
paznju na one koji su prvi, upravo najopstiji. Na primer,
kod E treba vise razmatrati KZ nego samo Z, a kod A vise
Kr nego samo r. Ako A pripada KZ, ono ce isto tako
pripadati Z i E; ali ako ono ne sleduje KZ, ono moze sledovati Z. Slicno tome, treba razmatrati i ono sto prethodi
samome A [ono cemu A sleduje]. Jer ako jedan termin

sleduje prvim [najopstijim] subjektima sto mu prethode,


on ce sledovati i onima koji se nalaze pod njima. Ali ako
on ne sleduje prvima, on ipak moze da sleduje anima koji
su im podredeni.
Isto tako, ocevidno je da se ovo istraiivanje vrsi pomocu tri termina i dve premise, i da se svi silogizmi dobijaju pomocu figura o kojima smo govorili. Jer, dokazano
je da A pripada svakom E, kad je jedan identican termin
uzet izmedu r i Z. 179 Taj termin bice srednji terrnin, a
krajnji [spoljni] termini bice A i E. Tako se dobija prva
figura. A ce pripadati ponekom, E/80 kad su r i H uzeti
kao identicni. To je poslednja [treca] figura, posto H postaje srednji termin. A nece pripadati nijednom E,181
kad su 1'1. i Z identicni. Tako se [u isto vreme] dobijaju
prva figura i srednja [druga] figura. Prva figura [dobija se]
- zato sto A ne pripada nijednom Z, aka je negativna
[premisa] konvertibilna, a ako Z pripada svakom E. Srednja
[druga] figura [dobija se]- zato sto 1'1. ne pripada nijednom
A, a pripada svakom E. A nece pripadati ponekom E, 182
kad su 1'1. i H identicni. To je poslednja [treca] figura, jer
A nece pripadati nijednom H, a E ce pripadati svakom H.
Jasno je, dakle, da se svi silogizmi dobijaju pomocu
figura o kojima je ranije govoreno, i da ne treba odabirati
atribute koji sleduju svim terminima/83 zato sto iz toga
nikakav silogizam ne moze da proizade. Jer, kao sto smo
videli, 184 nikako se ne moze postaviti propozicija iz atributa
sto sleduju subjektu, i ne maze se unistiti [negirati] propozicija pomocu onoga sto sleduje svim terrninima, - jer
srednji termin treba da pripada jednom, a da ne pripada
drugom.
Isto tako, jasno je da su drugi nacini za biranje srednjih terrnina nekorisni, kad je rec o postavljanju silogizma.
Takvi su slucajevi ako su identicni atributi koji sleduju
svakom terminu; iii ako je ono cemu A sleduje [ono sto
prethodi A] identicno sa atributima koji ne mogu da pripadaju E; iii ako su identicni atributi koji ne mogu da pripadaju jednom iii drugom terminu. Jer, nijedan silogizam
ne postaje na osnovu takvih identicnih termina.

146

JO

147

Ako su identicni atributi koji sleduju, kao B i Z,


dobija se srednja [druga] figura sa afirmativnim premisama.1ss
Ako je ono cemu A sleduje [ono sto prethodi A] identicno sa atributima koji ne mogu pripadati E - na primer,
sa r i e 186 - imacemo prvu figuru, cija ce premisa koja
se odnosi na donji krajnji termin [donja premisa] biti
negativna.
Najzad, ako su identicni atributi koji ne mogu pripadati jednom iii drugom terminu - kao, na primer, tl
i e 187 - obe ce premise biti negativne, iii u prvoj iii u
srednjoj [drugoj] figuri. Ali tako nece postati nikakav
silogizam.
Isto tako, ocevidno je da treba otkriti koji su u ovom
istraiivanju identicni termini, a ne koji su razliciti iii kontremo suprotni, - pre svega zato sto je ovo ispitivanje
vrseno zbog srednjeg termina, a takav srednji termin ne
treba da bude razlicit, nego jedan istil88.
Zatim, u svim slucajevima gde silogizam postaje iz
termina koji su uzeti kao kontremo suprotni, upravo Iz
termina koji ne mogu pripadati istoj stvari, - moze uvek
da postoji svodenje na vee pomenute moduse, - kao,
na primer, kad su B i Z kontremo suprotni, iii kad ne
mogu pripadati istoj stvari. Kad se uzmu ovi termini,
dobice se silogizam ciji ce zakljucak biti da A ne pripada
nijednom E. Ali taj zakljucak nece se izvesti iz postavljenih
premisa, nego na ranije pokazani nacin. Jer B ce pripadati
svakom A, ali neee pripadati nijednom E, tako da, nuznim
nacinom, B mora biti identicno ponekom e.
Ako se, opet, B i H ne mogu nalaziti u istoj stvari,
iz toga proizlazi da A nece pripadati ponekom E. J er i
na taj nacin dobicemo srednju [drugu] figuru, - pasta
ce B pripadati svakom A, a nece pripadati ponekom E.
Taka je B nuznim nacinom identicno ponekom e. Jer,
nema nikakve razlike reei da B i H ne mogu pripadati
istoj stvari, i reCi da je B identicno ponekom e. Nairne,
u e je saddano sve ono sto ne moze pripadati E.
148

Ocevidno je da ova istrazivanja [koja pretpostavljaju


razlicite iii kontremo suprotne termine] ne daju sama po
sebi nikakav silogizam. Ali, ako su B i Z kontremo suprotni, - tada, nuznim nacinom, postoji identitet izmedu
B i ponekog e, i silogizam postaje iz ova dva termina [B i
e]. Kad se traie termini na ovaj nacin [kad se uzimaju u
obzir razliciti i kontremo suprotni termini], obraca se
painja na drugi put, a ne na onaj koji je nuzan, - i to
zato sto se gubi iz vida identitet izmedu B i e.

Glava dvadeset deveta


[ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERMINA U SILOGIZMIMA
KOJI SE DOKAZUJU POMOCU LOGICKI NEMOGUcEG,
KAO I U HIPOTETICNIM I U MODALNIM SILOGIZMIMA]

Silogizmi koji vode logicki nemogucem [apsurdu]


upravljaju se po istim pravilima kao silogizmi koji direktno
dokazuju.
Jer, i silogizmi koji vode nemogucem postaju pomocu
onaga sto sleduje svakom od dva termina189, kao i pomoeu
onoga cemu oni sleduju [i onaga sto njima prethodi].
A istrazivanje [srednjeg terminal isto je u oba slucaja. Jer,
ono sto je dokazano neposredno maze isto tako biti predmet silogizma pomocu nemoguceg, na osnovu istih termina.
A ono sto je dokazano pomocu nemoguceg, maze biti
[dokazano] i neposredno, - tako, na primer, da A ne
pripada nijednom E. Uzmimo da A pripada ponekom E.
Pasto B pripada svakom A, a A ponekom E, B ce pripadati
ponekom E. Medutim, pretpostavljeno je da B ne pripada
nijednom E. Moze se opet dokazati da A pripada ponekom
E. Nairne, ako A ne pripada nijednom E, i ako E pripada
svakom H, A nece pripadati nijednom H. Ali, po pretpostavci A pripada svakom H. Isto vaii i za sve druge probleme
[to jest za sve zakljucke koje treba dokazati], jer uvek i
svuda dokaz pomocu nemoguceg izvodice se iz onoga sto
sleduje i iz onaga sto prethodi svakom od termina. I za
svaki problem istraiivanje je isto, - kako za silogizam sa
neposrednim dokazom, tako i za svodenje na nemoguce.
149

Jer iz istih termina proizlaze oba dokaza.t110 Ako je, na


primer, dokazano da A ne pripada nijednom E, zato sto
bi iz toga proizlazilo da B pripada ponekom E - sto je
nemoguce, - i ako se pretpostavi daB ne pripada nijednom
E, ali da pripada svakom A, - tada je jasno da A ne moze
pripadati nijednom E. Ako je, opet, dokazano neposrednim
dokazom da A ne pripada nijednom E, - tada, ako se
pretpostavi da A pripada ponekom E, dokazace se pomocu
logicki nemoguceg da ono ne pripada nijednom E. Isto
je tako i za druge propozicije. Kod sviju njih mora se uzeti
jedan zajednicki termin razlicit od predmeta istraiivanja191
Na njega se moze odnositi silogizam sa laznim zakljuckom,
tako da ce - ako je ova premisa konvertirana, a ako druga
ostaje onakva kakva je, - silogizam biti demonstrativan
na osnovu istih termina. Jer demonstrativan silogizam razlikuje se od svodenja na nemoguce time sto je, u prvom,
svaka od obe premise stavljena shodno istini, au drugom
je jedna [premisa] stavljena kao Iaina192
Ovo ce postati jasnije u sledecem izlaganju (knj. II,
gl. 14 ovoga dela] kad budemo raspravljali o nemogucem.
Za sada neka nam bude jasno da treba da razmatramo iste
termine, bilo da zelimo da zakljucujemo pomoeu neposrednog dokaza, iii da svodimo na nemoguce.
U drugim hipoteticnim silogizmima193, koji se osnivaju
na supstituciji [zamenjivanju] iii na kvalitetu, istrazivanje
ce se vrsiti u subjektima. A ti subjekti nece biti oni koji
su stavljeni u poeetku, nego ani koji su hili zamenjeni;
medutim, nacin posmatranja bice isti. Ali mora se razmotriti i odrediti na koliko su naCina moguci hipoteticki
silogizmi.
Svi problemi ce biti dokazani na nacin koji smo naznacili. Ali postoji joo jedan nacin da se silogizmom dokaiu neki od njih [od problema]. Na primer, mogu se
dokazati univerzalni problemi, kad se istraiuje partikularni
zakljucak, i to na osnovu jedne pretpostavke. 194 Aka bi
r i H hili identicni, i ako bi se pretpostavilo da E pripada
samo H, - tada bi A pripadalo svakom E. Aka bi opet
!!.. i H hili identicni, a E bilo afirmirano samo o H, iz toga
150

bi proizlazilo da A nece pripadati nijednom E. Jasno je,


dakle, da treba posmatrati stvari i ovako.
Isti nacin [kao kod hipotetickih propozicija] primenjuje se i na nuzne i kontingentne propozicije. Istraiivanje
ce biti isto; i pomocu istih termina, stavljenih u isti red,
postaje silogizam, sa zakljuckom bilo kontingentnim iii
asertoricnim. Kad su u pitanju kontingentni [zakljucci],
moraju se uzeti i termini koji ne pripadaju subjektu, ali mu
mogu pripadati. Jer, dokazano je da iz tih termina proizlazi kontingentan silogizam. Isto vaii i za sve druge
moduse pripadanja. 195
Iz reeenoga je jasno da se ne samo svi silogizmi dobijaju ovim putem [istraiivanjem srednjeg terminal nego da
je nemoguce dobiti ih nekim drugim putem. Jer, dokazano
je da svaki silogizam postaje u jednoj od figura o kojima
je ranije govoreno, a da se ove figure ne mogu obrazovati
iz drugih elemenata nego samo iz onih koji sleduju svakom
terminu, kao i iz onih koji mu prethode. Nairne, iz ovih
termina proizlaze premise i srednji termin. Tako silogizam
ne moze da postane pomocu drugih termina.

Glava trideseta
[ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERM INA U FILOZOFIJI
I U DRUGIM NAUKAMA ILl UMETNOSTIMA]

Put je svuda isti, - u filozofiji, kao i u rna kojoj


umetnosti i disciplini. Treba ispitati atribute i subjekte
svakoga od dva termina, snabdeti se njima sto je moguce
vise i razmatrati ih pomoeu tri termina, na jedan nacin
pri negiranju, a na drugi pri afirmiranju. Kad se trazi
istina, treba poCi od premisa u kojima su termini taka
rasporedeni da daju pripadanje saobrazno istini; medutim,
u dijalektickim silogizmima valja poCi od premisa saobraznih misljenju [od verovatnih premisa].
Objasnili smo u opstim potezima principe silogizama:
na koji se nacin ani odnose, i kako ih treba naCi, da ne
151

bismo obracali pa.Znju na sve sto je receno 0 termmtma


probiema196 , iii o istim terminima. Uz to, ne treba praviti
razliku izmedu afirmacije i negacije, niti izmedu univerzalne
afirmacije i partikulame afirmacije, kao ni izmedu univerzalne negacije i partikulame negacije. Umesto toga, treba
obratiti pa.Znju na malo odredenih termina. Jos smo utvrdili kako treba uciniti izbor [izmedu onoga sto sleduje,
onoga sto prethodi i kvaliteta nesaglasnih sa terminom] za
svaki dati predmet, - na primer za dobro iii za nauku.
U svakoj nauci svojstvenih principa197 ima najviSe.
Otuda je stvar iskustva da pribavlja principe koji pripadaju
svakom predmetu. Ka.Zem da astronomsko iskustvo pribavlja
principe astronomske nauke. Jer, tek kad su nebeske pojave
bile dovoljno utvrdene, otkriveni su na osnovu njih astronomski dokazi.1 98 Isto va.Zi i za rna koju drugu umetnost
iii nauku. Kad se utvrde atributi svake stvari, imamo
zadatak da dokaze brzo ucinimo jasnim. Jer, ako nijedan
od istinitih atributa koji pripadaju stvarima nije bio propusten u nasem istra.Zivanju, bicemo u stanju da nademo
dokaz za sve za sta ovaj postoji, i da doka.Zemo, a da
ucinimo jasnim sve ono za sta po prirodi ne postoji dokaz.
Mi smo u opstim potezima dovoljno iziozili na koji
nacin treba izabrati premise,- ali 0 tome smo dali tacnija
objasnjenja u nasem delu o dijaiektici.199
Glava trideset prva
[PODELA200]

Lako je uvideti da je podeia na vrste201 samo mali


deo nase metode.
Podeia je kao siabi silogizam. Jer, sto bi trebaio dokazati, ona postulira202, a, uz to, ona zakijucuje uvek neki
predikat visi od onoga sto se ocekuje203 Pre svega, tu
tacku204 su prevideli svi oni koji su se siuzili podeiom, i
tako su pokusali da nas ubede kako je moguce dobiti
dokaz o supstanciji i esenciji. I tako oni, pri njihovim
podeiama, nisu poznavali ni ono sto je moguce zakijuciti,
152

niti su znali da je moguce dokazati pomocu silogizma


onako kao sto smo objasniii~5
U dokazima, kad pomoeu silogizma vaija dokazati
afirmativno pripadanje, srednji termin - pomoeu koga
postaje siiogizam - treba uvek da bude uzi, a ne opstiji
od gomjeg krajnjeg termina. Ali podela ima u vidu ono
sto je suprotno tome. Jer ona stavija univerzalno kao srednji
pojam. Uzmimo da je ,zivotinja" oznacena sa A, ,smrtan"
sa B, besmrtan" sa r, a ,covek" o kome treba dati definiciju~; sa fl. Sad se stavlja da je svako zivo bice ili smrtno
ili besmrtno, to jest da sve sto je A jeste iii B iii r. Kad se
produZi deijenje opet, stavlja se da je covek zivotinja;
upravo na taj nacin stavija se da A pripada fl. Silo~iz~
zakljucuje da ce svako fl biti ili B iii r. Iz toga pr01ziaz1
da je covek nuznim nacinom iii smrtan iii besmrtan, ali da je on smrtna zivotinja nije nuzno, nego je to postulat,
i to je upravo bilo ono st~ je t~ebaio dokaza~. po~?~~
silogizma. Ako se opet stav1 da Je A ,smrtna ztvotm]a ,
B ,koja ima noge", r ,bez nogu", a ~ ."~ovek."? tada .se
na isti nacin pretpostavija da se A nalaz1 1h u B 1h u r (Jer
svaka smrtna zivotinja ili ima noge, iii je bez nogu), i
afirmira se A o fl (jer smo pretpostavili da je covek smrtna
zivotinja). I tako je nuzno da je covek ili zivotinja koja
ima noge, iii zivotinja bez nogu,- ali da on .ima ~oge r:ije
nuzno, nego je samo pretpostavka, - a to Je. bas }mo st?
je trebalo dokazati. I posto se uvek na ova] nacm deh,
ovi pisci [platonicari] moraju da uzmu univerzalno kao
srednji termin, a kao krajnje termine oni moraju uzeti
s jedne strane subjekt d~kaza. koji treb~ izvesti,. ~' s dru~e
strane razlike.~7 Na kraJu, bdo da valJa utvrd1tl kako Je
nesto covek, iii rna koji drugi predmet koji se istrazuje,
- oni ne kazuju nista jasno i nuzno. Jer oni prelaze ceo
ostatak puta i ne siuteei moguce obiije koje im se pruza208
Ali isto tako je jasno da sene moze pobijati pomocu
ove metode~9 , ida sene moze izvoditi zakljucak o kakvoj
akcidenciji, iii osobini, ili o nekoj vrsti. Ta metoda ne moze
se primeniti ni na siucajeve kad se ne zna na koji se nacin
nesto odnosi; tako na primer, da li je dijagonaia ko153

mensurabilna [sa stranom kvadrata] ili nije. Ako se


pretpostavi da je svaka duzina ili komensurabilna ili
inkomensurabilna, i da je dijagonala duzina - iz toga se
izvodi zakljucak da je dijagonala ili inkom~nsurabilna ili
~omensurabilna. Ali, ako se pretpostavi da je dijagonala
m~ov~~nsurabilna, pr~tpostavice se ono sto je trebalo zakl]UCltl. To se ne moze dokazati, jer to je put kojim nije
moguce doCi do dokaza.
Uzrnimo da je ,ili inkomensurabilno i1i komensurabilno" oznaceno sa A, ,duzina" sa B, a ,dijagonala" sa r.
- Ocevidno je da se ta metoda ne moze primeniti na
svako istrazivanje, i da nije upotrebljiva cak ni u slucajevima gde izgleda da je najpogodnija.
Iz recenoga je jasno iz cega i kako postaju dokazi,
i sta treba razmatrati u svakom problemu.

Glava tridest druga


[PRAVILA ZA BIRANJE PREMISA TERMINA
SREDNJEG TERMINA I SILOGISTICKE FIGURE]

.. Kako ~~e.ba da sv~demo silogizme na figure koje smo


ramJe oznacdt, - valJa posle toga da izlozimo. Jer ostao
je jos taj deo da se ispita.
Nairne, ako bismo razmotrili postajanje silogizama210
a ako bismo imali moe da ih otkrivamo211, i ako bismo bili
sp<;>s?~ni da !h, ka~ posta~u, svedemo na figure ranije
ObjasllJene, tlme btsmo pnveli kraju ono sto SIDO U
pocetku stavili sebi u zadatak. U isto vreme ce tacnost
~anijeg izlaganja biti potvrdena i ucinjena jasnijom onim
sto cemo sad reCi. Jer sve sto je istinito mora biti potpuno
u saglasnosti sa samim sobom.
. Treba, prvo, nastojati da se dobiju dve premise silogtzm~ (jer _laks~ je deliti ?a v~ce delove nego na manje212,
a slozen? Je vece nego n]egovt sastavni delovi).
Zatlm treba razmotriti koja je premisa univerzalna
a k~ja pa~ikularna, i, ako nisu date dve premise, valja d~
samt s~a~u~~o d:Ugu [onu koja nedostaje]. A ponekad,
postavlJaJUCl umverzalnu premisu, ne uzima se u obzir

'

pri vezanom izlaganju iii pri raspravljanju, premisa sadrzana u njoj [partikularna premisa)213 ; ili se postavljaju ove
premise, ali se izostavljaju one [premise] ciji su zakljucak
prve [premise] 21\ i tra:li se da druge budu date bez odredene svrhe.
Moramo, dakle, razmotriti da li smo uzeli nesto nepotrebno ili izostavili nesto nuzno, i tada moramo da
stavimo jedno, a odbacimo drugo, - dok ne dodemo do
dve premise, bez kojih nije moguce svesti na naznaceni
nacin dokaze u pitanju.
Kod izvesnih dokaza lako je videti sta nedostaje; ali
neki su skriveni i izgledaju kao da zakljucuju u obliku silogizma, zato sto nesto nuzno proistice iz stavljenih propozicija. Tako je, na primer, kad se pretpostavi da unistenje
nesupstancije ne povlaCi za sobom razorenje supstancije,
i da unistenje elemenata ne povlaci za sobom unistenje
stvari koja se iz njih sastoji. Na osnovu pretpostavke ovih
propozicija nuznim nacinom proizlazi da je supstancija
i sam deo supstancije. Ali to je zakljucak koji ne proizlazi
po pravilima silogizma iz stavljenih propozicija, posto su
premise nepotpune. 215
Uzmimo, opet, drugi primer. Ako, kad covek postoji,
nuznim nacinom postoji zivotinja, a kad postoji zivotinja,
postoji supstancija, tada je nuzno da, kad covek postoji,
supstancija postoji. Ali, ovaj zakljucak nije jos [pravilan]
silogisticki zakljucak, jer se premise ne odnose kao sto smo
utvrdili. 216 U takvim slucajevima rni se varamo zbog
toga sto nesto nuzno proizlazi iz stavljenih prernisa, a
sto je i silogizam nesto nuzno. Ali nuzno se siri dalje [ima
siri obim] nego silogizam. Nairne svaki silogizam je nuzan;
medutim, sve sto je nu:lno nije silogizam. Dakle, i ako
nesto proizlazi iz stavljenih propozicija, ne treba nastojati
da se one odmah svedu [na figure i na moduse silogizma],
nego prvo treba staviti dve premise, a zatim ih valja rasclaniti na terrnine. Kao srednji treba staviti onaj termin
koji je [tako] nazvan u obe premise. Jer, u svim figurama
nuzno je da se srednji terrnin nalazi u obe premise.

155

Ako je srednji termin217 afirmiran o jednom subjektu,


i ako se o njemu [srednjem terminu] nesto afirmira, iii
ako je on sam afirmiran, i ako je neki drugi termin o njemu
negiran, dobice se prva figura. Ako je [srednji termin]
istovremeno afirmiran i negiran o necemu, dobice se srednja [druga] figura. Najzad, ako su druge stvari o njemu
afirmirane, iii ako je jedna negirana, a druga afirmirana,
dobice se poslednja [treca] figura. Tako se odnosi srednji
termin u svakoj figuri. Isto va2i i kad premise nisu opste,
jer je srednji pojam tada isto tako odreden.
Jasno je, dakle, da- ako u jednom dokazu isti termin nije uzet u obzir vise puta - ne postaje silogizam,
posto srednji termin nije uzet.
Ali, posto znamo koja se vrsta problema zakljucuje
[resava] u svakoj figuri218 , kao i u kojoj je figuri zakljuceno univerzalno, a u kojoj partikularno, - jasno je da
ne treba da razmatramo sve figure, nego valja da se zadrzimo samo na onoj koja je svojstvena svakom problemu.
Ali ako se zakljucak moze dobiti u vise figura, poznacemo
figuru iz polozaja srednjeg termina.
Glava trideset treca
[KVANTITET PREMISA]

Cesto se dogada da se varamo u silogizmima zbog


nuznosti [zakljucka], kao sto smo ranije objasnili, a katkad
[se varamo] zbog slicnosti u polozaju termina219, - sto
ne smemo da previdimo.
Na primer, ako je A reeeno o B, a B or, izgledalo bi
da sa terminima koji se tako odnose postaje silogizam.220
Medutim, [u ovom slucaju] nema nikakve nuznosti i
nikakvog silogizma. 221 Neka A znaCi ,biti uvek", B ,misleni Aristomen", a r - ,Aristomen". Ovde je istina
da A pripada B, jer misleni Aristomen uvek postoji. Ali
B isto tako pripada r, posto je Aristomen - misleni Aristomen. Ali A ne pripada r, jer je Aristomen propadljiv
156

[smrtan]. Nikakav silogizam ne bi se mogao dobiti sa


terminima koji se tako odnose; 222 [da bi se dobio silogizam] trebalo bi premisu AB univerzalno postaviti. Ali
pogresno je misliti da svaki misleni Aristomen uvek postoji, posto je Aristomen propadljiv [smrtan].
Uzmimo sad da je r - ,Mikalos", B - ,muzicar
Mikalos", a A - ,sutra urnreti". Istina je tvrditi B o r,
jer je Mikalos - muzicar Mikalos. Isto tako A moze da se
tvrdi o B, jer muzicar Mikalos moze sutra da umre [moze
sutra prestati da bude muzicar]. Ali pogresno je tvrditi A
o r. Ovaj slucaj je isti kao prethodni, jer nije univerzalno
istinito da ce muzicar Mikalos sutra umreti. Ali bez te
pretpostavke nije bilo silogizma.
Ova zabluda postaje otuda sto ne pravimo jednu malu
razliku223. Nairne, mi prihvatamo zakljucak, kao da
nema nikakve razlike izmedu: ,ovo pripada onome", i:
,ovo pripada onome univerzalno".
Glava trideset cetvrta
[APSTRAKTNI I KONKRETNI TERMINI]

Cesto se desava da se varamo zato sto ne izla2emo


dobro termine premise. Uzmimo da A oznacava ,zdravlje", B - ,bolest", ada je r - ,covek". Istina je reCi da
A ne moze pripadati nijednom B (jer zdravlje ne pripada
nijednoj bolesti) i da opet B pripada svakom r (jer svaki
covek moze dobiti bolest). Izgleda da bi se iz toga moglo
zakljuciti da zdravlje ne moze pripadati nijednom coveku.224 Razlog te zablude lezi u rdavom postavljanju termina u govoru. 225 Nairne, ako se oni zamene sklonostima
koje odgovaraju tim stanjima - nece se dobiti silogizam.
Tako biva ako se umesto ,zdravlje" stavi ,zdrav", a
umesto ,bolesti" - ,bolestan". Nije istina reei da je bolesniku moguce da bude zdrav. Ako se tone pretpostavi,226
ne dobija se silogizam, iii se dobija samo silogizam koji
se odnosi na moguce [kontingentno]. 227 Ali taj zakljucak
nije nemoguc, posto je moguce da zdravlje ne pripada
nijednom coveku.
157

Zabluda ce se na isti nacin pojaviti u srednjoj [drugojJ figuri. ,Zdravlje ne moze da pripada nijednoj bolesti,
ali moze [da pripada] svakom coveku; dakle, bolest ne
moze da pripada nijednom coveku. " 228
U trecoj figuri zabluda lezi u mogucnosti [kontingenciji] zakljucka. 229 Jer, zdravlje i bolest, nauka i neznanje,
i, uopste, kontreme suprotnosti mogu da pripadaju istom
subjektu, ali ti termini ne mogu da pripadaju jedan drugom. Ali, to ne odgovara onome sto je ranije receno. Nairne, utvrdeno je da, kad vise stvari mogu pripadati istom
subjektu, one mogu i jedna drugoj da pripadaju.
Jasno je, dakle, da u svim slucajevima zabluda proistice iz postavljanja termina. Jer, ako se stavi nosilac
stanja na mesto stanja,- tada ne proizlazi nista pogresno.
Dakle, ocevidno je da u takvim premisama treba uvek
uzeti i staviti kao termin subjekt umesto stanja.

Glava trideset peta


[SLOZENI TERMINI]

Ne treba uvek tditi tome da se termini izraze samo


jednim imenom, jer to cesto mogu biti [slozeni] pojmovi
kojima nije dato ime. Zato je kod takvih silogizama svodenje tesko. Ponekad ce u takvim istrativanjima= zabluda
proizaCi zato sto se smatra da moze postojati silogizam
za stvari koje nemaju srednjeg termina.
Neka A oznacava ,dva prava ugla", B - ,trougao",
a r - ,ravnokraki trougao". A pripada r pomocu B, 231
a, naprotiv, ono ne pripada viSe B preko nekog drugog
termina. Nairne, trougao kao takav ima zbir uglova jednak
sa dva prava ugla; tako nece biti srednjeg termina za propoziciju AB, iako se ona moze dokazati. 232 Jer, jasno je
da srednji termin ne treba uvek da se uzme kao nesto
individualno nego ponekad kao govor [kao sloteni izraz],
sto se bas desava u pomenutom slucaju.

Glava trideset sesta


[NE SME SE PREVIDETI DA GRAMA TICKA
FORMA TERMINA NIJE UVEK ISTAJ

Da gornji termin pripada sr~~njem, a ovaj donje~


krajnjem terminu ne treba shvatltl tako kao da se o~~
uvek jedan o d~gom mo~u afirmi~at.i, ili. .d~ je go~Jl
termin afirmiran od sr~dn]ega .na 1s!~ . nacm . kao s.to
je srednji od donjega. A 1sto pravtlo v~z1 1 z~,?ep~pad~nJe:
Ali treba uzeti u obzir da glagolu ,~r~pa?~tl ~a~Ja. pnda~~
onoliko znacenja koliko i glagolu ,bttl", 1h da Je 1st1na rect
o jednoj stvari da ona postoji.
..
Uzecemo za primer da o kontrerno suprot~o~ postOJl
jedna nauka. Uzmimo da A oznacava ,postOJl ]edna n~
uka" a B stvari medusobno kontrerno suprotne .
U ov~m slucaju 'A. pripada B, ali ne u smislu ,cta ~u .s~e
kontrerne suprotnosti jedna nauka, nego z~~o. sto Je tstma
reci da 0 kontrernim suprotnostima postOjl ]edna nauka.
Katkad se desava da je gornji term_i_n af~rm~ran o
srednjem terminu, a da srednJi termin ~lJe afumuan o
trecem terminu.234 Tako, na pnmer, ako Je mudrost znanje, i ako postoji mudrost o dobr:t, .zakljucuje .~e da P?stoji znanje o dobru. U ovom slucaJU dobro 01Je znanJe,
ali je mudrost znanje.
.
Drugi put srednji termin je afirmiran ? trec"em termtnu, a gornji termin nije afirn~ira~ .o. srednJeiD. 23" Ako, na
primer, 0 svemu sto ima kvahtet ih Je kontrerno suprotno
postoji znanje, iako je dobr~ kontrerno sup~o:no [zl~~
iako je ono nesto sto ima kvahtet, - tada ~aklj~~~k gl~sl.
postoji znanje 0 dobru, ali dobro n~je znanJe, mtl Je nesto
sto ima kvalitet, niti je nesto sto je kontrerno suprotno,
iako je dobro i kvalitativno i kontrerno su~rot~o. . .
Ima slucajeva u kojima ni gornji termm mJ~ ~ftrm1r~n
o srednjem, niti ovaj o trece~ [ter~inu].' a Pornl; Je term1_n
cas afirmiran 0 trecem, a cas lllje ahr~uan. 6 ~a pnmer, ako 0 onome o cemu postoji z_n~nJe pos.to)l vrsta,
iako postoji znanje o dob~, ta~a za~lJ~cak gl~s1: ~ dob~~
postoji vrsta. Medutim, msta mJe aflrmuano m o cemu.

159

Ako ono o cemu postoji znanje jeste vrsta, i ako postoji


znanje o dobru, zakljucak glasi: dobro je vrsta. Gornji
termin je afirmiran o poslednjem terminu, ali jedna stvar
nije afirmirana o drugoj.
Na isti nacin treba razumeti stvar u slucaju ne-pripadanja.238 Nairne: ,ovo ne pripada onome" - ne znaci
uvek: ,ovo nije ono", nego ponekad znaci: ,ovo nije
onoga", iii ,ovo nije onome". Takav je, na primer, slucaj
kad se kaze: ,nema kretanja kretanja" ili ,postajanja
postajanja"; ,postoji postajanje zadovoljstva"; ,dakle zadovoljstvo nije postajanje" .239 IIi, opet [to jest: drugi je
primer]: ,postoji znak smeha; ne postoji znak znaka;
dakle: smeh nije znak".
Isto vazi u drugim slucajevima u kojima je problem
pobijen [to jest gde je zakljucak negativan] time sto je
vrsta afirmirana na odredeni nacin u odnosu prema terminima toga problema. [Uzmimo], opet, drugi primer: 240
,Prilika nije zgodno vreme, jer prilika pripada Bogu, dok
mu zgodno vreme ne pripada, posto nista nije korisno
Bogu." Jer kao termine treba ovde staviti: ,prilika",
,zgodno vreme" i ,Bog", ali premisa treba da bude saobrazna padezu imenice. Postavljamo uopste i zauvek pravilo: termini moraju biti stavljeni u nominativ imenica241
- kao ,covek", ili ,dobro", ili ,kontrerne suprotnosti",
- a ne [u genitiv]: ,coveka", ili ,dobra", ili,kontrernih
suprotnosti", - dok se premise moraju uzeti prema paddu svake imenice - [bilo u dativu]: ,jednakom tome"
- [iii u genitivu]: ,dvostrukog od toga" - [iii u akuzativu]: ,onaga koji tuce" ili ,onaga koji vidi" - i1i [u
nominativu]: ,Covek je zivotinja",- i1i rna na koji drugi
naCin da se imenica pojavljuje u premisi.

Glava trideset sedma


[RAZNE VRSTE PRIPADANJA]

Iskazi: ,ovo pripada onome", i: ,istina je reCi ovo


o onom" treba da budu shvaceni na onoliko naCina koliko
ima raznih kategorija. 242 A ove [kategorije] treba shvatiti

160

ili kao relativne ili kao apsolutne, ili kao proste, ili kao
slozene. Isto vaii i za ne-pripadanje. Ovo treba jos bolje
razmotriti i definisati.
Glava trideset osma
[UDVAJANJE ISTOG TERMINAl

Termin koji je udvojen u premisama tr~ba da b?de


dodat gornjem krajnjem terminu, a ne s~ednJ~m .tenru~~:
Hocu da kaiem sledeee. Ako je postavlJen sllogtzam CIJI
je zakljucak: postoji znanje o I:r.avicnos~i da. je ova dobr~:
- izraz da je ova dobra", th ,ukohko Je ova dobro
- treba da bude stavljen uz gornji termin. Uzmimo da je
A ,znanje da je ova dobro", B - ,dobro", a r - ,pr~:
vicnost". A je istinito afirmirano o B. Jer, o
p~stop
znanje da je ono dobra. Ali isto je tako [1stma aflrmtrati] B o r. Jer, pravicnost potpada pod do?ro. Taka ~e
dobija analiza [dokaza]. Medu~m, ako ~~ 1~r~: ,da Je
[pravicnost] dobra" dada B, nece ~e. ~ol;n~I silogtzam.. Jer
A ce biti istinito o B ali B nece bttl tstimto o r. Natme,
afirmirati o pravicno'sti ,dobro ~oje)e dobro'.' - jeste
pogresno i besmisleno. - Isto b~ vazllo. kad. b1 se dok~:
zalo da je zdravo predmet znanJa ukol~ko }e do~~o; ~~~
da je jarac-jelen [predmet znanja] ?kohko .1e ~ebtc~; th
da je smrtan covek [pre~met zna~Ja] uko!~ko tma cula.
U svim slucajevima u koJtma predtkat dobtJa ?':akvo dodavanje, udvajanje treba da bude dodato kraJnJem [gornjem] terminu.
,
Polozaj termina nije isti, kad je stvar izvedena pomocu
silogizma na jednostavan _nacin, i k~d ~aklj~c.ak. gl~si ~~
je ona izvedena sa izvesmm opre~elJe~~em, 1h bttmm, 1~1
uslovljenim, iii na rna kakav drugt nacm - kao na p~
mer, kad je dokazano da je dobro prosto pre~met ~nanJa,
i kad je dokazano da je dobro predmet znanJa da Je o~o
dobro. Ako je dokazano da je dobro prosto predmet znanJa,
treba staviti za srednji termin ,bice". Ali ako se dada
,da je ono dobro", - srednji ter~n m~ra b~ti ,izvesno
odredeno bice". Neka A bude ,znanJe da Je to Jedna odre-

?o?ru

11 Organon

161

dena stvar", B ,jedna odredena stvar", a r dobro".


Istina je afirmirati A o B, posto je pretpostavlj~~o da o
onome sto je izvesna odredena stvar postoji znanje da je
to odredena stvar. Ali, isto tako, istina je afirmirati B o r
je~ je. r jedna odredena stvar. Prema tome, istina je [afir~
rmrah] A o r. Dakle, o dobru ce postojati znanje da je
ono dobro. Jer pretpostavljeno je da ,jedna odredena
stvar" oznacava supstanciju svojstvenu stvari. Ali ako je
,bice" stavljeno k~o. srednji termin, i ako je ,bice" jednostavno dodato kraJnJem terminu, - a ne ,bice kao jedna
odredena stvar", - mi ne bismo dobili silogizam koji
zakljucuje da o dobru postoji znanje da je ono dobro,
nego samo [znanje] da ono postoji. Uzmimo da A znaci
,znanje da stvar postoji", B bice", a r dobro"
Ocevidno je da u silogizmi~a ogranicenima'' udvaja~
njem treba stavljati termine na izlofeni nacin.

Medutim, ako postoji silogizam koji dokazuje da je zadovoljstvo nesto dobro247, termin ce biti ,nesto dobro248 " .
I tako ce biti i za druge slucajeve.
Glava cetrdeset prva
[TUMACENJE IZVESNIH IZRAZA)

Posto nije isto [reei]: ,zadovoljstvo je nesto dobro24 3"


i ,zadovoljstvo je dobro 244 ", - ne treba stavljati termine
na isti nacin. Ali, ako postoji silogizam koji dokazuje da je
zadovoljstvo dobr<Y45 , termin treba da bude ,dobro246 ".

Ne postoji istovetnost, ni u stvari, ni u govoru izmedu:


,A pripada svemu cemu B pripada", i ,A pripada svemu
onome cijem celom obimu B pripada". Jer, nista ne stoji
na putu B da pripada r, aline svakom r. Uzmimo da je B
,lepo", a r ,belo". Ako lepo pripada ponekom belom,
istina je reCi da lepo pripada belom, ali mofda ne pripada
svakom belom.
Ako A pripada B, ali ako ne pripada svemu cemu je
B pridato, u tom slucaju - bilo daB pripada svakom r,
bilo da, prosto, pripada r - nije nuzno da A pripada ne
samo svakom r, nego uopste r. 249 Medutim, ako A pripada
svemu cemu je B pridato shodno istini/50 dogodice se da A
moze biti receno 0 svemu onome u cijem je celom obimu
reeeno da se B nalazi. Ako je, medutim, A receno o svemu
o cemu B moze biti receno - nista ne stoji na putu da B
pripada r, a da, ipak, A ne pripada svakom r , ili nijednom r. 251
Jasno je, kad se uzmu tri termina/52 da se iskaz: ,A
je receno o svemu o cemu je B receno",- svodi na ovaj:
,A je receno 0 svim stvarima 0 kojima je B receno". 253
I, ako je B receno o celom obimu treceg termina, A ce isto
tako biti afirmirano o celom obimu treceg termina. Ali
ako B nije receno o celom obimu treceg termina, nije
nuzno da A bude receno o celom obimu ovoga termina.
Ne treba, dakle, misliti da izlaganje termina vodi
besmislenosti, jer mi ne cinimo upotrebu od individualne
stvari, nego postupamo kao geometar koji kazuje da postoji
linija duga jednu stopu, iii prava linija, ili linija bez sirine,
kad, u stvari, ona ne postoji,254 - ali se ne sluzi tim figurama da bi na osnovu njih izvodio zakljucak. Jer, ako se
uopste dve stvari ne odnose jedna prema drugoj kao celina

162

11*

Glava trideset deveta


[MORA SE, NAROciTO KOD UDVAJANJA
PAZITI NA JASNOST I KRATKOCU TERMIN,A,
I ZATO PONEKAD TREBA MANJE JASAN
TERMIN ZAMENITI JASNIJIM)

.Treba.pri tome~ isto v~ako, rv~meniti jedne sa drugima

~er113!ne kOJllSt? znace: .rec1 sa rec1ma, i govore sa govorima,

1 rec1 sa govonma, - 1 treba uvek umesto govora uzimati


re~. Jer, tako ~zlaganje termina postaje lakse. Ako, na
~nmer,. ~ema mkakve razlike izmedu iskaza: ,pretpostavlJ~':~ n.lJe ~~sta predmeta misljenja", i iskaza: ,predmet
~m.slJe~Ja mJe pretpostavljeno" (jer ova dva suda imaju
1sh ~I_ll1sao), ----: tada je, umes~o izrecenoga govora, bolje
stavttl kao termme ,pretpostavlJeno" i ,predmet miSljenja".
Glava cetrdeseta
[UPOTREBA CLANA)

163

prema delu i kao deo prema celini, - tada onaj ko dokazuje ne moze, u svom dokazu, poci ni od jedne takve
stvari. Prema tome, nikakav silogizam ne moze postati.
Izlaganjem termina sluzimo se kao culnim opa2anjem. Kad
ovo ka2emo, imamo u vidu onoga ko uci. To ne znaci da
se ne moze dokazivati bez termina, kao sto je nemoguce
dokazivati bez premisa.

Glava cetrdeset druga


[RASTAVLJANJE SLOZENIH SILOGIZAMA]

Ne treba zaboraviti da se u istom silogizmu svi zakljucci ne izvode pomoeu jedne figure, nego cas pomocu jedne,
cas pomoeu druge. 255 Jasno je, dakle, da se i rastavljanja slozenih silogizama moraju vrsiti prema ovome. A posto se
svaki problem [svaki zakljucak] ne nalazi u svakoj figuri,
nego svaki problem ima svoje odredeno mesto, zakljucak
OCeVidnO pokazuje U k0j0j ga figuri treba traziti.25G

Glava cetrdeset treca


[SVOE>ENJE DEFINICIJA]

Sto se tice ovih razmatranja koja se, zbog postavljanja


definicije, upotrebljavaju radi toga da se dokaZe neki sastavni deo definicije, - valja postaviti kao termin deo definicije koji je predmet raspravljanja, a ne celu definiciju.
Nairne, tako cemo se manje izloziti opasnosti da budemo
pometeni duzinom termina. Ako, na primer, valja dokazati
da je voda tecnost koja se moze piti, tada kao termine
valja staviti ,koja se moze piti" i ,voda".

Glava cetrdeset cetvrta


[RASTAVLJANJE DOKAZA POMOCU LOGICKI
NEMOGUcEG I DRUGIH
HIPOTETICKIH SILOGIZAMA]

nego su svi priznati opstom saglasno5cu. Kad se, na primer,


pretpostavilo da ako j~na [u smisl~ ie?nosti]. od kontrernih suprotnosti nema Jednu [u snuslu Jednosti] sposobnost tada nema ni znanja jedna od tih suprotnosti, posl~ toga se dokazuje da ne~a jednu [u ~mislu jed~osti]
sposobnost jedna od kontrerruh suprotnosb- na pnmer,
zdrav i bolestan, - jer u tom slucaju ista stvar bila bi u
isto vreme zdrava i bolesna. Takvim postupkom pokazano
je dane postoji jedna [u smislu jednosti] sposobnost za sv~
kontrerne suprotnosti, ali nije dokazano da ne postOJl
znanje tih suprotnosti. Medutim, ovo semora priznati. Sarno
to nece biti zbog silogizma, nego zbog pretpostavke. Dakl~!
ovaj dokaz ne moze biti sveden. Ali dokaz da ne p~sto]l
jedna sposobnost moze da bude sveden. Jer, posledn]l dokaz bio je mozda silogizam, dok je prvi bio pretpostavka.
Isto je sa dokazima pomocu nemoguceg, - ni oni ne
mogu biti predmet analize. Ali svodenje na nemoguce
moze biti [predmet analize] (posto je ono dokazano pomocu silogizma); medutim, d~gi deo dokaz3: to ne moze
biti, jer zakljucak proizlazi iz htpoteze. 257 Razhka ovoga od
ranijih hipotetickih silogizama sastoji s~ u .tome sto je, ~od
ranijih, nuzno ono sto je prethodno pnmlJen? .- da bt ~
prihvatio zakljucak. Na primer, treba prihvatttt da, ako Je
dokazano da postoji jedna [u .s~slu j~dnosti] spos_o~most
za kontrerne suprotnosti, tada Je 1 znanJe suprotnostt Jedno
isto. Medutim, u sledecem primeru, iako nema prethodnog
sporazuma, daje se pristanak zato sto )e zabluda o_Cevid.na:
naime, ako je dijagonala komensurabtlna, neparn1 broJeVI
bice jednaki parnim brojevima.258
Mnogi drugi silogizmi zakljucuju na osnovu hipote~e,
- njih treba jasno ispitati i objasniti. Koje su razlike IZmedu njih, i na koliko nacina postaju hipoteticki silogizmi,
- protumacicemo docnije. 259 Za sada smo ucinili ocevidnim da je nemoguce te silogizme svesti na figure. A
uzrok tome smo naveli.

Sto se, dalje, tice hipotetickih silogizama, oni se ne


mogu svoditi, jer [kod njih] svodenje nije moguce [izvesti]
polazeci od datih premisa. Oni nisu dokazani silogizmom,

164

165

Clava cetrdeset peta


[SVO:E>ENJE SILOGIZAMA JEDNE FIGURE
NA NEKU DRUGU FIGURU]

~o~ svih problem~ k?j.i bivaju dokazani u vise figura


~ko. su .om bll1 dokazani silogizmom u jednoj
figun.- svesti silogtzam na drugu neku figuru. 260 Tako
na pnmer, negativan261 silogizam prve figure moze se svesti
?a drugu, ~. silogi~am sr~d?je. [druge] figure na prvu, 1. to . ne vaz1 u sv1m slucaJeVIma, nego samo za izvesne
sllog1zme. To ce ?iti jas~? iz onoga sto cemo dalje reCi.
Ako A ne pnpada lliJednom B, i ako B pripada svakom ~' A nee~ pripadati nijednom f. 262 Tako se dobija
P~;a f1gura. ~h, ako se negativna premisa konvertira, dobice se .srednJa [druga] figura, posto B ne pripada nijednom
A, a pnpada sv~kom r. Isto je i ako silogizam nije univerz~!an, nego partJkularan, - na primer, ako A ne pripada
~IJednom ~' i ako B pripada. ponekom r. Jer kad se negatlvna prerrusa konvertua, dob1ce se srednja [druga] figura.2s3
O? silogizat?a druge figure samo univerzalni mogu biti
svederu na prvu f1guru, a od partikularnih [moze biti sveden
na prvu figuru] samo jedan od dva silogizma. 264 Uzmimo
da A ne pripada nijednom B, a da pripada svakom f. 265
Ka? se negativna premisa konvertira, dobice se prva figura.
Natme, B nece pripadati nijednom A, i A ce pripadati
svakom r. Ali, ako se afirmativna premisa odnosi na B
a ne~ativna premisa. na r, ~~da se r mora staviti kao prvi
termm. Jer, on ne pnpada mJednom A, a A pripada svakom
B, - ?.akle r ne pripada nijednom B. B isto tako ne pripada llljednom r, posto je negativna premisa konvertibilna.
. Ali, a~o je silogizam partikularan, tada, kad se negativna _premisa. odnosi na gornji krajnji termin, moze da
posto~1 svode~Je na prvu figuru, - kao, na primer, kad A
ne pnpada mJednom B, a pripada ponekom r.
Nairne, kad se negativna premisa konvertira dobice se
pr~a fig~ra, jer tada B nece pripadati nijednom
a A ce
pnpa~atl pone~om .r... Ali, .ako se aJirmativna premisa
odnos1 na gornJI kraJnJl tennm, ne moze biti svodenja, L?og~ce Je -

A,

tako, na primer, ako A pripada svakom B, a ne pripada


ponekom r. Jer, propozicija AB ne pretpostavlja konverziju, niti bi se, kad bi bilo konverzije, dobio silogizam. 266
Silogizmi trece figure ne bi mogli biti svedeni svi na
prvu [figuru], 267 - ali svi [partikularni] silogizmi prve figure mogu biti svedeni na trecu figuru. 268 Uzmimo da A
pripada svakom B, a B ponekom f. 269 Posto je partikularno-afirmativna propozicija konvertibilna, r ce pripadati ponekom B. Ali A je pripadalo svakom B, i tako postaje treca
figura. A isto je i ako je silogizam negativan. Jer, partikularno-afinnativna premisa je konvertibilna, i tako A nece
pripadati nijednom B, ali ce r pripadati ponekom B. 270
Od silogizama poslednje [trece] figure samo se jedan
ne moze svesti na prvu figuru. 271 To je slucaj kad negativna
premisa nije univerzalna. Svi drugi [silogizmi] mogu se
svesti [na prvn figuru].
Uzmimo da suA i B afirmirani o svakom r. Tada r
moze biti delimicno konvertirano sa A iii B, i, prema tome,
ono pripada ponekom B. I tako ce se dobiti prva figura,
ako A pripada svakom r, a r ponekom B. 272
I ako A pripada svakom r, a B ponekom r, dokaz ce
biti isti. Nairne, B se konvertira u odnosu na f. 273
Ali aka B pripada svakom r, a A ponekom r, prvi
termin koji pre svih treba staviti jeste B. 274 Jer B pripada
svakom f, a f ponekom A, prema tome B [pripada]
ponekom A. Medutim, posto je partikularna premisa konvertibilna, i A ce isto tako pripadati ponekom B.
Ako je silogizam negativan, tada - kad su termini
univerzalni - treba postupati na isti nacin. Uzmimo da B
pripada svakom r, a da A ne pripada nijednom r,- tada
ce r pripadati ponekom B, a A nece pripadati nijednom r.
ZnaCi: r ce biti srednji termin. 275
Slicno je i ako je negativna [premisa] univerzalna, a
afirmativna partikularna. Jer tada A nece pripadati nijednom r, i r ce pripadati ponekom B. 276
Ali, ako je negativna premisa partikularna, nece biti
rastavljanja, 277 - kao, na primer, ako B pripada svakom r.

167

a ako A ne pripada ponekom r. Jer, kad se [premisa]


Br konvertira, obe ce premise biti partikulame.
Ocevidno je da - radi toga da se figure svedu jedna
na drugu:ns - premisa koja se odnosi na donji krajnji
termin treba da bude konvertirana u jednu iii drugu od
figura. Jer, kad se ta premisa konvertira, omogucuje se
prelaz u drugu figuru.
Od silogizama srednje [druge] figure jedan moze biti
sveden, a drugi ne moze biti sveden na trecu figuru. m Kad
je univerzalna premisa negativna, svodenje je moguce. Jer,
ako A ne pripada nijednom B, a pripada ponekom r, tada
su B i r isto tako konvertibilni u odnosu na A, tako da B
ne pripada nijednom A, i da r pripada ponekom A. Prema
tome, A je srednji termin. 280 Ali kad A pripada svakom B, a
ne pripada ponekom r, svodenje nije moguce,281 jer nijedna
od dve premise posle konverzije nije vise univerzalna.
Silogizmi282 trece figure mogu se svesti na srednju
[drugu] figuru, kad je negativna premisa univerzalna; kao,
na primer, kad A ne pripada nijednom r, i kad B pripada
ponekom r iii svakom r. 283 Nairne, r nece pripadati
nijednom A, i pripadace ponekom B. Ali ako je negativna
premisa partikulama, nije moguce svodenje. Jer, partikuIama negativna premisa ne dopusta konverziju.
Ocevidno je, dakle, da silogizmi koji ne mogu biti
svedeni284 u ovim figurama 285 jesu oni isti koji nisu mogli
biti svedeni ni na prvu figuru. [lsto tako ocevidno je i to]
da mogu biti svedeni na prvu figuru samo oni silogizmi
koji su dokazani pomocu svodenja na nemoguce.
Dakle, iz onoga sto je receno jasno je kako silogizmi
treba da budu svodeni, kao (sto je jasno] i to da figure
bivaju svodene jedne na druge.

Glava cetrdeset sesta


[ODREDENI TERMINI I NEODREDENI TERMINI
U SILOGIZMIMA]

Potvrdivanje iii pobijanje jednog zakljucka286 razlikuje


se prema tome da li se smatra kao istovetno i1i kao razliCito
znacenje iskaza: ,ne biti ovo" i ,biti ne-ovo",- na primer:
168

ne biti beo" i biti ne-beo". Jer, tone znaci isto, a negacija


~ biti beo" ;iJ. e biti ne-beo", nego ,ne biti beo".
''
,
Razlog ovome je sledeCi. Propozicija: ,on moze da
hoda" odnosi se prema (propoziciji] : ,on moze dane ~oda"
kao [propozicija]: ,on je beo" prema: ,on je ne-beo", 1 kao:
,on poznaje dobro" prema: ,on poznaje n~-dobr~" Jer~
nema razlike izmedu: ,on poznaje dobro" 1: ,on Je onaJ
koji poznaje dobro", kao [sto nema razlike] ni izmedu; ,on
moze da hoda", i: on je onaj koji moze da hoda", 1 kao
.
izmedu njihovih suprotnostt: ,on ne moze d a h od a " , 1:
on je onaj koji ne moze da hoda".
"
Ako [propozicija]: ,on nije sposoban. ~a hoda" znaCi
isto kao: ,on je sposoban da ne hoda", 1h kao: ,ne hodati" - ove odredbe ce pripadati u isto vreme istom subjektu' (jer isti subjekt moze istovremeno i d~ hoda i ~a ne
hoda, i on je onaj koji u isto vreme poznaJe dobro 1 n~
-dobro), dok afirmacija i negacija koje su s~protne ne p~
padaju u isto vreme istom s.ubjektu. K~o sto, d~,e, m]e
isto: ne poznavati dobro" 1 ,poznavat1 ne-dobro , tako
" ,biti ne-dobro" 1. ,ne b'1ti. do b r.o " . J er, a.v?
k su. o d
nije isto:
stvari koje imaju medusobno isti odnos, Jedne razhc1te, 1sto
su tako i druge [razlicite].
Takode nije isto: ,biti ne-jednako" i ,ne biti jednako". Jer, pod jednim, pod ,onim sto je ne-jednak?"
nalazi se nesto, to jest ,nejednako" , dok se ~?d. drugtm
nista ne nalazi. To je razlog zbog koga sve mJe Jednako
iii nejednako, dok je sve jednako ili ne-jednako.
Dalje, ne vafe u isto vreme propozicije: ,p~~toji ne-belo drvo" i ne postoji belo drvo" . Jer ako postOJl ne-belo
drvo, postojate drvo, ali ono sto nije belo drvo,. ~~je nuznim nacinom drvo. Tako je ocevidno da (propOZlClJa]: ,on
je ne-dobar" nije negacija [propozicije]: ,on je dobar".
Ako je za svaku propoziciju istinito da je ona iii afirmacija ili negacija, tada, ako nije ~egacija, oe~vidn~ j~ da
je na neki nacin afirmacija: Me~';ltim sva~a aftrmact~,a ~rna
negaciju; prema tome ta aftrmactJa [,on Je ne-dobar ] 1ma
za negaciju: ,on nije ne-dobar".
"

169

Red ovih pripadanja jednih drugima je sledeCi. Neka


,biti dobar" bude A, ,ne biti dobar"- B, ,biti ne-dobar"
- r, koje stoji pod B, a ,ne biti ne-dobar" - ~. koje
stoji pod A.
U ovom slucaju ce iii A iii B pripadati svakom subjektu, ali oni nikad nece pripadati istom [subjektu].
. Is~o taka, iii r iii ~ pripadace svakom subjektu, ali
mkad 1stom.
I B nuznim nacinom mora pripadati svemu cemu r
pripada. Jer, aka je istina reCi: ,ono je ne-belo", isto je
tako istina reCi: ,ono nije bela". Jer, nemoguce je da u
isto vreme jedna stvar bude bela i da bude ne-bela, iii da
bude od ne-belog drveta i da bude od belog drveta. Prema
tome, ako jednoj stvari ne pripada afirmacija, pripadace
joj negacija. Ali r nece uvek pripadati B. Jer, ono sto
uopste nije drvo, nece biti ni ne-belo drvo.287
I obratno, ~ mora pripadati svemu onome cemu A
pripada. Jer iii r iii ~ [pripada svemu cemu A pripada].
Ali posto nije moguce da nesto bude u isto vreme ne-belo
i bela, ~ ce pripadati [svemu cemu A pripada]. Nairne, o
0n0me StO je beJO, istina je reCi da nije ne-be}o. 288
Naprotiv, A ne vazi uvek o ~- Jer o onome sto uopste
nije drvo, nije istina tvrditi A, upravo [tvrditi] da je bela
drvo. Iz toga proizlazi da je ~ istinito, ali da A nije istinito, - naime da je ono belo drvo.289
Isto je tako jasno da A i r ne mogu nikad pripadati
istom subjektu,290 ali da B i ~ mogu pripadati istom subjektu.291
Isto se odnose i negativni termini prema afirmativnim
terminima, koji su stavljeni u isti polozaj. Neka A znaci
,jednak", B - ,ne-jednak", r - ,nejednak", a ~ ,ne-nejednak" .292
U mnogo slucajeva u kojima jedna ista stvar pripada
izvesnim stvarima, a ne pripada drugima, negacija moze
biti istinita na isti naCin kao ranije. 293 Takav je slucaj kad
se kaze da sve stvari nisu bele, iii da svaka stvar nije bela.
Medutim, pogresno je tvrdenje da je svaka stvar ne-bela iii
170

da su sve stvari ne-bele. Isto tako/94 propozicija: ,svaka


zivotinja je bela" nema za negaciju: ,svaka zivotinja je
ne-bela" (jer su obe ove propozicije lazne) nego [je njena
negacija]: ,svaka zivotinja nije bela".
Posto je ocevidno da iskaz: ,to je ne-belo" znaci drugo
nego: , to nije belo",- jer je jedan od ovih iskaza afirmacija,
a drugi negacija,- jasno je da svaki od njih ne biva dokazan
na isti nacin. 295 Taka, na primer [ne bivaju na isti nacin
dokazane propozicije]: ,sve sto je zivotinja nije bela"; iii:
,moze ne biti bela"; iii: ,istina je zvati ga ne-belim", posto
poslednje znaci da je ono ne-belo. Medutim, dokazivanje
da je istina zvati ga belim, iii da je istina zvati ga ne-belimvrsice se na isti nacin, 296 jer ove dve propozicije postavljene
su afirmativno, pomocu prve figure. Izraz: ,istinito" treba
staviti u isti red u koji [se stavlja]: ,postoji". Jer, negacija
od: ,istina je zvati ga belo" nije: ,is tina je zvati ga ne-belo",
nego: ,nije istina zvati ga belo". Ako, dakle, treba da se
dokaze da je istina reCi: ,sve sto je covek jeste muzicar iii
ne-muzicar" tada, isto tako, treba postaviti da je sve sto je
zivotinja iii muzicar, iii ne-muzicar, - i dokaz je dobijen.
Medutim, da ono sto je covek nije muzicar, dokazuje se
pobijanjem, pomocu tri modusa o kojima smo govorili. 297
Uopste, kad su A i B takvi da ne mogu u isto vreme
pripadati istom subjektu, i da jedno od njih pripada nuznim
nacinom svakom subjektu; i kad se r i ~ isto tako odnose
jedno prema drugom; i, najzad, kad A sleduje r, ali ne i
obrnuto, - tada, isto tako, ~ mora sledovati B, ali ne
obrnuto; i, sem toga, A i ~ mogu pripadati istom subjektu,
ali B i r to ne mogu.
Pre svega, da ~ sleduje B, bice jasno iz sledeceg izvodenja. Posto r iii 6. pripadaju nuznim nacinom, jedno iii
drugo, svakom subjektu, i posto r ne moze pripadati
onome cemu B pripada, zbog toga sto ono saddi u sebi A;
a posto A i B ne mogu pripadati istom subjektu, - jasno
je da ce ~ sledovati B.
Posta r nije konvertibilno sa A, a posto iii r iii ~
pripadaju svakom subjektu, moguce je da A i ~ pripadaju
istom subjektu.
171

v
Napro~v, B i r ne mogu biti konvertibilni, zbog toga
sto A sleduJe r; tako se dolazi do nemogucnosti.
. <?c~vidn_? j~ da ni ~ i 11 ne mogu biti uzajamno konyertibtlm, posto Je moguce da 11 i A pripadaju u isto vreme
1stom subjektu.
.Katkad se isto tako desava da se pri takvom polozaju
ter~na dopadne zablude, zbog toga sto nisu pravilno
shvacene suprotnosti, od kojih jedna nuznim naCinom
pripada svakoj stvari.
. Ak? ~e pretpo~tavi da A i B ne mogu u isto vreme
p~pad~ti 1stom subjektu, nego da je nufno da jedno od
~Jlh p~pad~ onome cemu drugo ne pripada; ako isto vafi
1 za.r 1 11; 1 ,ako, n~.j~ad,. A sleduje ~v~mu cemu r sleduje,
IZ t~ga ce pr~Istlcatl d~ B nuzmm nacinom pripada
onome cemu 11 pnpada. Ah to je pogresno.
[~ko s.e nasta~ ovo pogresno izvodenje], uzece se za
negaciJU A 1 B tenmn Z, a opet za negaciju r i 11 termin 8.
!ad~ _je ~uzno..da . ~i A i1i .'?- pripadaju svakom subjektu,
Jer .III afirmaciJa II~. neg.a~IJa [treba da pripadaju ovom
sub~ektu]. ~' ?pet, 1h r 1h 8 [treba da pripadaju svakom
subjek~], Jer Jedno je afirmacija, a drugo negacija. Pretpostavlja ~ da A pripa~a svemu cemu r pripada; prema
~~me, e. pnp~da. svem~ .cemu Z pripada. Posto, opet, ili z
~h B p~~adaJu _1ed~o II~ drugo svakom subjektu, a posto
Istov vazi I, za 8 1 11, 1 posto 8 sleduje z, i B ce sledovati 11,
- .sto vee znam~. Dakle, ako A sleduje r, B mora sledovab 11. - Medutlm, ovakvo izvodenje je pogresno. Jerkao sto smo rekli- logicko sledovanje je upravo obrnuto
'
kad su tennini tako postavljeni.
. Nairne, mozda nije nuzno da A ili Z pripadaju svakom
s~bJektu, kao ni "?-iii B, posto Z nije negacija A. Jer, negac.I!a od ,do~ar" Jeste ...ne-dobar". A ,ne-dobar" nije identicno sa ,m dobar, m ne-dobar". Isto je i za r i 11 jer su
pretpostavljene negacije dve. 298
'

172

Knjiga druga
OSOBINE SILOGIZAMA.- LAZNI ZAKLJUCCI

Glava prva
[0 MNOGOSTRUKIM ZAKLJUCCIMA U SILOGIZMIMA]

Dosad smo izlozilP u koliko se figura dobija silogizam,


kakve su osobine i koliki je broj premisa, i kad i kako
postaje silogizam. Dalje, objasnili smo sta treba uzeti u
obzir pri pobijanju i izvodenju [zakljucaka]; kako treba
da trafimo resenje jednog problema datog ma po kojoj
metodi i, najzad, kojim cemo putem dobiti principe [premise silogizma] u svakom [pojedinacnom] slucaju.2
Ali od silogizama jedni su univerzalni, a drugi partikularni.3 I zato svi univerzalni silogizmi daju uvek vise
zakljucaka, a od partikulamih silogizama afirmativni daju
vise zakljucaka, a negativni daju samo jedan zakljucak.
Jer, druge propozicije mogu se konvertirati, ali negativna [partikulamo-negativna] propozicija ne daje se konvertirati.f Medutim, zakljucak utvrduje jednu odredenu
stvar o drugoj odredenoj stvari.5 Iz toga proizlazi da svi
drugi silogizmi [sem partikulamo-negativnog] daju vise
zakl jucaka.
Ako je, na primer, dokazano da A pripada svakom B
iii ponekom B,6 - tada, nuznim nacinom, i B pripada
ponekom A. Ali ako je dokazano da A ne pripada nijednom B/ tada ni B ne pripada nijednom A. Taj zakljucak
je razlicit od prethodnog. Medutim, ako A ne pripada
ponekom B,8 isto tako nije nuzno da B ne pripada ponekom A, posto ono moze pripadati svakom A.
173

To je, dakle, zajednicki razlog za sve silogizme [koji


daju vise od jednog zakljucka],- za univerzalne kao i za
partikulame. Ali za univerzalne silogizme stvar se moze i
drukcije obrazloziti.9
Jer sve stvari koje potpadaju bilo pod srednji termin,
bilo pod zakljucak [upravo pod donji termin zakljucka],
mogu biti dokazane pomotu istog silogizma, ako su jedne
stavljene u srednji termin, a druge u zakljucak.
Ako je, na primer/0 zakljucak AB dokazan pomotu r,
- tada sve sto potpada pod B iii r mora, nuznim nacinom,
u svim slucajevima, dobiti predikat A. Jer, ako je 11 saddano
u celom obimu B, a B [u celome obimu] A, i 11 ce isto tako
biti sadrzano u [celome obimu] A. Ako je, opet, E saddano
u celome obimu r, a r u A, i E ce, isto tako, biti saddano
u A. Isto vaii i ako je silogizam negativan. 11
U drugoj figuri moie se uzeti kao zakljucak silogizma
samo ono sto potpada pod zakljucak.12 Ako A ne pripada
nijednom B, a pripada svakom r, zakljucak ce biti da B
ne pripada nijednom r. Ako 11 potpada pod r, oeevidno je
da mu B ne pripada. Da B ne pripada onome sto potpada
pod A, - nije jasno iz silogizma. Medutim, B ne pripada
E, ako E potpada pod A. Da B ne pripada nijednom r,
dokazano je pomotu silogizma. Ali da B ne pripada A,13
pretpostavljeno je bez dokaza, i tako ne proizlazi iz silogizma da B ne pripada E.
u partikularnim premisama nece biti nuzna dedukcija
za stvari koje potpadaju pod zakljucak (jer kad je ovaj
partikularan, nema silogizma). 14 Medutim, za sve stvari
koje potpadaju pod srednji tennin [postojace nuzna dedukcija], samo, razume se, ne na osnovi silogizma. Uzmimo,
na primer, da A pripada svakom B, a B ponekom r. 15
Za ono sto se nalazi pod r nece biti silogizma; naprotiv,
za ono sto se nalazi pod B moze biti zakljucka, ali to nece
biti na osnovi prethodnog silogizma.
lsto je i za druge figure. Nije moguc dokaz termina
koji potpada pod zakljucak. Medutim, moze se dobiti dokaz
o drugom terminu [onome koji je subordiniran srednjem
terminu], samo ne na osnovi silogizma, nego na isti nacin

174

kao sto se, u univerzalnim silogizmima, polazeei od nedokazane [gomje] premise, dokazuju stvari subordinirane
srednjem terminu. Dakle nece biti zakljucka iii ako su
silogizmi univerzalni iii ce ga biti aka su silogizmi partikularni.16

Glava druga
[LA.ZAN ZAKLJUCAK, IZVEDEN IZ ISTINITIH
PREMISA, I ISTINIT ZAKLJUCAK, IZVEDEN
IZ LAZNIH PREMISA- U PRVOJ FIGURI]

Premise koje obrazuju silogizam mogu biti istinite,


i mogu biti Iaine, i moze jedna [od njih] biti istinita, a
druga laina. Medutim, zakljucak je, nuznim nacinom,
iii istinit iii laian.
Iz istinitih prernisa ne moze se izvesti laian zakljucak,
ali iz Iainih prernisa17 moze se izvesti istiniti zakljucak, ali ne taka da bude pokazano zasto je nesto istinito, nego
samo da je nesto istinito. Jer, ,zasto" ne moze biti predmet
silogizma sa lainim premisama; uzrok toga bice objasnjen
u sledecem18.
Pre svega, iz istinitih premisa ne moze biti izveden
laini zakljucak. Ova je jasno iz sledeceg. Ako je nuzno
da, kad A postoji, B postoji, nuzno je da, kad B ne postoji,
A ne postoji. Prema tome, ako je A istinito, B je nuznim
nacinom istinito. u protivnom bi se desilo nemoguce: da
ista stvar, u isto vreme, postoji i ne postoji. 19
Ali, zato sto se stavlja A kao jedan termin, ne sme se
rnisliti da, kad samo jedna stvar postoji, nesto nuznim
nacinom mora sledovati. Jer, to nije moguce. Ono sto
nuznim nacinom sleduje jeste zakljucak, a ovaj postaje
samo pomocu najmanje tri termina i dve propozicije iii
premise. Shodno tome, ako je istina da A pripada svemu
cemu B pripada, i da B pripada svemu cemu r pripada,
- tada, nuznim nacinom, A pripada [svemu cemu r pripada]. Ovo poslednje ne moze biti lazno, jer bi inace, u
isto vreme, jedno isto jednom subjektu pripadalo i ne bi
mu pripadalo. A je, dakle, stavljeno kao jedna stvar, kao
dve premise zajedno uzete.

175

Isto je i za negativne silogizme; jer iz istinitih premisa


ne moze se izvesti laZan zakljucak.
Ali iz laZnih premisa moze se izvesti istinit zakljucak,
i kad su obe premise laZne, i kad je [laZna] samo jedna od
njih. Medutim, u ovom poslednjem slucaju nije svejedno
koja se od njih uzima kao laZna u celini;20 ako se, naprotiv,
premisa ne uzme kao laZna u celini, tada svaka od dve
premise moze biti laZna.
Uzmimo da A pripada celom r, ali da ne pripada
nijednom B, a da B ne pripada r. 21 To moze da bude;
na primer, ,zivotinja" ne pripada nijednom ,kamenu",
a ,kamen" [ne pripada] nijednom ,coveku". Ako se sad
pretpostavi da A pripada svakom B, a B svakom r, - A
ce pripadati svakom r, tako dace se iz dve laZne premise
dobiti istinit zakljucak, - posto je svaki covek Zivotinja.
Isto VaZi i kad je premisa negativna. Jer moze biti
daniA niB ne pripadaju nijednom r, ada A pripada svakom B,22 kao, na primer, kad se uzmu isti termini, i kad se
stavi ,covek" kao srednji termin. Jer, ni ,zivotinja", ni
,covek" ne pripadaju nijednom ,kamenu", ali ,zivotinja"
pripada svakom ,coveku". Dakle, ako se uzme da jedan
termin ne pripada nicem od onoga cemu pripada, 23 a da
drugi termin pripada celini onoga cemu ne pripada, 24 tada ce se iz dve lazne premise dobiti istinit zakljucak.
Slican zakljucak ce se izvesti ako se uzmu premise
koje su obe delimicno laZne. 25
Ali, kad se samo jedna od premisa stavi kao laZna,
tada, ako je prva premisa laZna u celini- na primer AB
[gomja premisa] - zakljucak nece biti istinit. Medutim,
ako je [laZna u celini] premisa Br [donja premisa], zakljucak ce biti istinit. Potpuno laZnom zovem premisu
kontremo suprotnu istinitoj; tako, na primer, ako je ono
sto ne pripada nicem uzeto kao da pripada svemu, iii ako
je ono sto pripada svemu uzeto kao da ne pripada nicem.
Uzmimo da A ne pripada nijednom B, ada B pripada
svakom r. 26 Ako sad stavim premisu Br kao istinitu, a
premisu AB kao potpuno laZnu - to jest [ako stavim kao

laZnu premisu] da A pripada svakom B, - nemoguce je


da zakljucak bude istinit. Jer A ne bi pripadalo nijednom
r, ako je istina da A nije pripadalo nicem cemu je B pripadalo, a da je B pripadalo svakom r.
Isto tako nema istinitog zakljucka ni ako A pripada
svakom B, a B svakom r. Ali dok se premisa Br stavlja
kao istinita, premisa AB stavlja se kao potpuno laZna, sto znaci da A ne pripada nicem cemu B pripada. Dakle,
i u ovom slucaju zakljucak ce biti laZan. 27 Jer A ce pripadati svakom r ako je istina da A pripada svemu cemu
B pripada, a daB [pripada] svakom r.
Dakle, oeevidno je sledece. Ako je prva premisa potpuno laZna - bila ona afirmativna iii negativna, - a ako
je druga premisa istinita, - nece proizaci istiniti zakljucak.
Medutim, ako premisa nije potpuno laZna, dobice
se istiniti zakljucak. Ako A pripada svakom r i ponekom
B, a B svakom r, 28 - na primer ,zivotinja" svakom ,labudu" i ponekom ,belom", a ,belo" svakom ,labudu",- i
ako se pretpostavi da A pripada svakom B, a B svakom r,
A ce u istini pripadati svakom r, zato sto je svaki labud
zivotinja. Isto je tako [isti je zakljucak] ako je premisa
AB negativna. 29 Jer, moguce je da A pripada ponekom B,
i da ne pripada nijednom r, a da B pripada svakom r,
- kao na primer da ,zivotinja" pripada ponekom ,belom",
ali nikakvom ,snegu", ada ,belo" [pripada] svakom ,snegu". Ako se sad pretpostavi da A ne pripada nijednom B, a
daB pripada svakom r , - A nece pripadati nijednom r.
Medutim, u slucaju da se premisa AB uzme kao
potpuno istinita, a premisa Br kao potpuno lazna, dobice
se istiniti silogizam [to jest silogizam sa istinitim zakljuckom]. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada svakom B i
svakom r, mada B ne pripada nijednom r, 30 - kao oni
rodovi iste vrste koji ne potpadaju jedan pod drugi. Jer,
,zivotinja" pripada i ,konju" i ,coveku", ali ,konj" ne
pripada nijednom ,coveku". Ako se sad uzme da A pripada svakom B, a B svakom r, zakljucak ce biti istinit,
mada je premisa Br potpuno laZna.

176

12 Organon

177

Isto va.Zi i kad je premisa AB negativna. 31 Jer A moze


da ne pripada nijednom B i nijednom r, i B moze da ne
pripada nijednom r , - kao vrsta rodovima iz druge vrste.
Jer, ,zivotinja" ne pripada ni ,muzici", ni ,lekarskoj vestini", a ni ,muzika" ne pripada ,lekarskoj vestini". Ako
se, dakle, uzme kao da A ne pripada nijednom B, a kao
da B pripada svakom r, zakljucak ce biti istinit.
Ako premisa Br nije potpuno, nego samo delimicno
la.Zna, zakljucak ce biti istinit. Jer niSta ne stoji na putu
da A pripada celom B i r, a da B pripada ponekom r,32
kao vrsta rodu i razlici [specificnoj diferenciji]. Jer ,zivotinja" pripada svakom ,coveku" i svakom ,bicu koje hoda
nogama" a ,covek" ponekom ,bicu koje hoda nogama"
ali ne svakom ,bicu koje hoda nogama". Ako se, dakle,
A uzme da pripada svakom B, a B svakom r, A ce pripadati svakom r, sto je istina. Isto vazi i ako je negativna
premisa AB. Jer A moze da ne pripada nijednom B i nijednom r, mada B pripada ponekom r,sa kao vrsta rodu i
razlici iz druge neke vrste. Jer, ,zivotinja" ne pripada nikakvoj ,mudrosti" i nikakvoj ,teorijskoj sposobnosti", ali
,mudrost" pripada ponekoj ,teorijskoj sposobnosti". Ako
se, dakle, stavi da A ne pripada nijednom B, i da B pripada svakom r, A nece pripadati nijednom r, - sto je
u navedenom primeru istina.
U partikulamim silogizmima, kad je prva premisa
potpuno la.Zna a druga istinita, zakljucak moze biti istinit,
a isto je tako kad je prva premisa delimicno lazna, a druga
istinita, ili kad je prva istinita, a partikulama la.Zna, ili,
najzad, kad su obe [premise] la.Zne.
Jer, nista ne stoji na putu da A ne pripada nijednom
B, i da pripada ponekom r, a B ponekom r, 34 kao sto
,zivotinja" ne pripada nijednom ,snegu", ali pripada
ponekom ,belom", a kao sto ,sneg" pripada ponekom
,belom". Ako se sad stavi za srednji termin ,sneg", a
za gomji ,Zivotinja", i ako se uzme kao da A pripada
svakom B, a kao da B pripada ponekom r, - tada je
premisa AB potpuno la.Zna, premisa Br je istinita, a zakljucak je istinit. Isto va.Zi ako je premisa AB negativna. Jer,

A moze da pripada celom B, a da ne pripada ponekom r;


medutim B mote pripadati ponekom r. 35 Tako, na primer,
,zivotinja" pripada svakom ,coveku", ali ne sleduje ponekom ,belom", a ,covek" pripada ponekom ,belom".
Ako se covek" stavi kao srednji termin, i ako se uzme da
A ne prlpada nijednom B, ada B pripada ponekom r , zakljucak ce biti istinit, mada je premisa AB potpuno
lazna.
Ako je premisa AB delimicno la.Zna, zakljucak ce biti
istinit. Jer niSta ne stoji na putu da A pripada i B i ponekom
r, a da B pripada ponekom r,S6 - kao, na primer, da
,zivotinja" pripada ponekom ,lepom" i ponekom ,velikom", ada ,lepo" pripada ponekom ,velikom". Ako se
sad uzme da A pripada svakom B, a B ponekom r , tada
ce premisa AB biti delimicno la.Zna, premisa Br istinita,
a zakljucak istinit. Isto va.Zi ako je premisa AB negativna.
Jer, za dokaz bice isti termini, rasporedeni na isti nacin.37
Ako je, opet, premisa AB istinita, a premisa Br la.Zna,
zakljucak ce biti istinit. Jer, nista ne stoji na putu da A
pripada celom B i ponekom r, ada B ne pripada nijednom
r,as - kao sto, na primer, ,zivotinja pripada svakom
,labudu" i ponekom ,crnom", iako ,labud" ne pripada
nijednom ,croom". Ako se sad stavi da A pripada svakom
B, a B ponekom r , - zakljucak ce biti istinit, dok je premisa Br la.Zna. Isti je zakljucak ako se uzme da je premisa
AB negativna. Jer moguce je da A ne pripada nijednom
B, ida ne pripada ponekom r, ida B ne pripada nijednom
r,39 - kao, na primer, vrsta rodu druge neke vrste i akcidenciji svojih sopstvenih rodova. Jer ,zivotinja" ne pripada nijednom ,broju" i ne pripada ponekom ,belom",
a broj" ne pripada nijednom ,belom". Ako se sad kao
sr;dnji termin stavi ,broj", i ako se uzme da A ne pripada
nijednom B, a da B pripada ponekom r; tada A nece
pripadati ponekom r, sto je bilo istinito. I premisa AB je
istinita, a premisa Br la.Zna.
I, ako je premisa AB delimicno la.Zna, a premisa Br
lazna, - zakljucak ce biti istinit. Jer, nista ne stoji na
putu da u svakoj premisi A pripada ponekom B i ponekom

r, a da B ne pripada nijednom f, 40 - kao kad je B kontremo suprotno r, i kad su oba akcidencije iste vrste. Jer,
,zivotinja" pripada ponekom ,belom" i ponekom crnom", ali ,bela" ne pripada nijednom ,cmom". Ak~ se
sad uzme da A pripada svakom B, a B ponekom r, zakljucak ce biti istinit. Ali isto je taka kad se premisa
AB uzme kao negativna, - jer ce isti termini, rasporedeni
na isti nacin, sluziti za dokaz. 41
I kad su obe premise lazne, zakljucak ce biti istinit.
Jer, moguce je da A ne pripada nijednom B, a da pripada
po.nekom r, dok B ne pripada nijednom f/ 2 - kao, na
pnmer, ~rsta rodu druge neke vrste i akcidenciji svojih
sopstvemh rodova. Jer, ,zivotinja" ne pripada nijednom
,broju":. ali pripada ponekom ,belom", a ,broj" ne pripa.da mJednom ,belom". Ako se sad pretpostavi da A
pnpada svakom B, a B ponekom r, zakljucak ce biti istinit, dok su obe premise Iaine. Isto vazi kad je premisa AB
negativna. Jer, nista ne stoji na putu da A pripada celom
B, ada ne pripada ponekom r, ida B ne pripada nijednom
f, 43 - na primer, da ,zivotinja" pripada svakom labu. d a ponek om ,cmom", ada ,labud" ne
" prid u " , a .~e pnpa
pada mJednom ,cmom". Ako se uzme da A ne pripada nijednom B, a daB pripada ponekom r, A nece pripadati
ponekom r. Tako je zakljucak istinit, ali su premise Iazne.

Glava treca
[ISTINIT ZAKLJUCAK IZVEDEN IZ LAZNIH
PREMISA U DRUGOJ FIGURI]

U srednjoj [drugoj] figuri moguce je u svima formama


i ~lucajevima iz lainih premisa izvesti istiniti zakljucak, bdo da se obe premise stave kao potpuno lazne, iii svaka
od njih samo kao delimicno lazna; iii da se jedna od njih
uzme kao istinita, a druga kao potpuno lazna - pa rna
koja se od njih stavila kao laina; - iii bilo da su obe premise delimicno Iazne; iii da je jedna potpuno istinita, a
druga delimicno Iazna; iii da je jedna potpuno Iazna, a
180

druga delimicno istinita; i da to vaii kako u univerzalnim


taka i u partikularim silogizmima.
Jer, aka A ne pripada nijednom B, a pripada svakom
f/ 4 - aka ,zivotinja" ne pripada nijednom ,kamenu",
a pripada svakom ,konju", - kad se premise stave na
kontremo suprotni nacin, i kad se uzme da A pripada
svakom B, a da ne pripada nijednom r, - tada ce se iz
potpuno laznih premisa dobiti istiniti zakljucak. Isto je
taka ako A pripada svakom B, a ne pripada nijednom r,
- jer ce silogizam biti isti. 45
Tako je opet i ako je jedna premisa potpuno lazna,
a druga potpuno istinita. Nairne nista ne stoji na putu
da A pripada svakom B i svakom r, ali daB ne pripada
nijednom f/ 6 kao vrsta svojim rodovima koji ne potpadaju jedan pod drugi. Jer, ,zivotinja" pripada svakom
,konju" i svakom ,coveku", a nijedan ,covek" nije ,konj".
Aka se uzme da ,zivotinja" pripada jednome potpuno,
a drugome nikako, - tada ce jedna premisa biti potpuno
lazna, a druga potpuno istinita, a zakljucak ce biti istinit,
rna u koju premisu da se stavi negacija.
Isto ce biti i kad je jedna premisa delimicno Iaina, a
druga potpuno istinita. Jer, moguce je da A pripada ponekom B i svakom r, ali da B ne pripada nijednom r. 47
Tako ,zivotinja" pripada ponekom ,belom" i svakom
,gavranu", a ,belo" ne pripada nijednom ,gavranu". Ako
se sad uzme da A ne pripada nijednom B, ali da pripada
svakom r, tada je premisa AB delimicno laina, premisa
Ar je potpuno istinita, i zakljucak je istinit. Isto je i kad
se negativna premisa premesti, jer ce se dokaz izvesti pomocu istih termina. 48 Isto je i kad je afirmativna premisa
delimicno laina, a negativna potpuno istinita. Jer, nista ne
stoji na putu da A pripada ponekom B, ali dane pripada
celom r, a da B ne pripada nijednom f, 49 kao sto, na
primer, ,zivotinja" pripada ponekom ,belom", a ne pripada nijednoj ,smoli", i kao sto ,bela" ne pripada ni
jednoj ,smoli". Dakle, ako se uzme da A pripada celom
B, a da ne pripada nijednom r, tada je premisa AB deli181

~i~~o lafna, premisa Ar potpuno istinita, a zakljucak je


tstimt.
I kad su obe premise delimicno lazne, zakljucak moze
biti istinit. Jer, moguce je da A pripada ponekom B i ponekom r, ada B ne pripada nijednom rso; kao, na primer,
da "zivotinja" pripada ponekom ,belom" i ponekom
,crnom", ada ,belo" ne pripada nijednom ,crnom". Ako
se uzme da A pripada svakom B, a da ne pripada nijednom
r, - obe premise bice delimicno lafne, a zakljucak ce biti
istinit. Isto ce biti i kad se premesti negativna premisa,
za sta se dokaz izvodi pomoeu istih termina. 51
.
Ocevidno je da se ovo [sto smo izlozili] primenjuje
1 na partikularne silogizme. Jer, nista ne stoji na putu da
A pripada svakom B i ponekom r, a da B ne pripada
ponekom ,!'/2 - kao, na primer, da ,zivotinja" pripada
svakom
,,coveku" i ponekom , belom", a da " covek" ne
.
pnpada ponekom ,belom". Ako se sad stavi da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, - tada je
univerzalna premisa potpuno lazna, partikularna premisa
je istinita, a zakljucak je istinit.
Isto je tako kad je premisa AB negativna. Nairne
moguce je da A ne pripada nijednom B, i da ne pripada
ponekom r, a daB ne pripada ponekom r,ss- kao, na
primer, kad ,zivotinja" ne pripada nijednom neoduhovljenom" i ne pripada ponekom ,belom", tada"i neoduhovljen" nece pripadati ponekom ,belom". Ako s~ sad
stavi da A pripada svakom B, a da ne pripada ponekom
r, tada je univerzalna premisa AB potpuno lazna, premisa
Ar je istinita, a zakljucak je istinit.
Zakljucak je istinit i kad se univerzalna premisa stavi
kao istinita, a partikularna kao lafna. Jer, niSta ne stoji
na putu da A ne sleduje niB, ni r, a da, medutim, B ne
pripada ponekom r,54 - kao, na primer, da ,zivotinja"
ne pripada nijednom ,broju" i nijednom ,neoduhovljenom", a da ,broj" ne sleduje ponekom ,neoduhovljenom".
Ako se sad stavi da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, zakljucak ce biti istinit, univerzalna premisa istinita, a partikularna lafna. Isto je i kad je premisa

univerzalno uzeta afirmativna. Jer, moguce je da A pripada


[u isto vreme] i svakom B i r, ali daB ne sleduje ponekom
r, 55 - kao, na primer, vrsta rodu i razlici. Jer, ,Zivotinja"
sleduje svakom ,coveku" i ,koji hoda nogama", u njenom celom obimu, - ali ,covek" ne sleduje svakom
,koji hoda nogama". Ako se sad uzme da A pripada svakom B, ada ne pripada ponekom r , - tada je univerzalna
premisa istinita, partikularna lazna, a zakljucak istinit.
Isto tako jasno je da zakljucak moze biti istinit i kad
su obe premise lafne, jer je moguce da A [u isto vreme]
pripada svakom B i r, dok B ne sleduje ponekom r. 56
Jer, ako se uzme da A ne pripada nijednom B, a da pripada ponekom r, premise su obe lafne, a zakljucak je
istinit. Isto je tako kad je univerzalna premisa afirmativna, a partikularna negativna. Jer, moguce je da A ne sleduje nijednom B, ada sleduje svakom r , ida B ne pripada
ponekom r ,57 - kao, na primer, da ,zivotinja" ne sleduje
nikakvoj ,nauci", ali da sleduje svakom ,coveku", a da
i ,nauka" ne sleduje svakom ,coveku". Ako se, sad, uzme
da A pripada svakom B, ali da ne sleduje ponekom r,
premise su lafne, ali je zakljucak istinit.

Glava cetvrta
[ISTINIT ZAKLJUCAK IZVEDEN IZ LAZNIH PREMISA
U TRECOJ SILOGISTICKOJ FIGURI]

I u poslednjoj [trecoj] figuri moze se iz lafnih premisa


izvesti istiniti zakljucak. To biva kad su obe premise
potpuno lafne; ili kad je svaka od njih samo delimicno
lafna; i kad je jedna potpuno istinita, a druga [potpuno]
lazna; zatim to biva i kad je jedna samo delimicno lazna,
a druga potpuno istinita, i obrnuto, - najzad, to biva i u
svim drugim slucajevima u kojima je moguce premestiti
premise.
Jer, nista ne stoji na putu da ni A ni B ne pripadaju
nijednom r, a da A pripada ponekom B. 58 Tako, na primer, ni ,covek", ni ,koji hoda nogama" ne sleduje ni-

183

jednom ,bezdusevnom", dok ,covek" pripada ponekom


,koji hoda nogama". Ako se uzme da A i B pripadaju
svakom r, premise su potpuno lazne, ali je zakljucak
istinit. Isto je i kad je jedna premisa negativna, a druga
afirmativna. Jer, moguce je daB ne pripada nijednom r,
da A pripada svakom r, ida A ne pripada ponekom B.59
Tako, na primer, [moguce je] da ,crno" ne pripada nijednom ,labudu", da ,zivotinja" pripada svakom labudu", ada ,zivotinja" pripada ponekom ,croom". Dakle,
ako se uzme daB pripada svakom r, a da A ne pripada
nijednom r, tada A nece pripadati ponekom B. I tako je
zakljucak istinit, ali su premise la:lne.
I ako je svaka premisa delimicno lazna, zakljucak ce
biti istinit. Jer, nista ne stoji na putu da i A i B pripadaju
ponekom r, a da A pripada ponekom B,M- tako na
primer, da ,belo" i ,lep" pripadaju ponekoj ,zivoti~ji'',
a ,b~lo" ponekom ,lepom". Ako se uzme da A i B pripadaJU svakom r, premise su delimicno la:lne, ali je zakljucak istinit. Isto je i kad je premisa Ar stavljena kao negativna. Jer, niSta ne stoji na putu da A ne pripada ponekom
r, ada B pripada ponekom r, dok A ne pripada svakom
B.~ 1 Tako, na primer, [niSta ne stoji na putu] da ,belo"
ne pripada ponekoj ,zivotinji", da ,lep" pripada ponekoj
,zivotinji", a da ,belo" ne pripada svakom ,lepom".
D~kle, ako se uzme da A ne pripada nijednom r, a da B
pnpada svakom r, tada su obe premise delimicno lazne,
ali je zakljucak istinit.
Isto je i ako je jedna premisa stavljena kao potpuno
la:lna, a druga kao potpuno istinita. Moguce je da A i
B sleduju svakom r, ali da A ne pripada ponekom B. 62
Tako, na primer, [moguce je] da ,zivotinja" i ,belo" sleduju svakom ,labudu", iako zivotinja" ne pripada svakom
,belom". Kad se stave ovi termini, i kad se pretpostavi
daB pripada celom r, ida A ne pripada celom r , - premisa Br bice potpuno istinita, premisa Ar potpuno la:lna,
a zakljucak [ce biti] istinit. Isto je i ako je premisa Br
la:lna, a premisa Ar istinita.~3 Za dokaz mogu biti upotrebljeni isti termini: ,ern", ,labud", ,bezdusevan".
1S2LI.

Ali isto je tako kad se obe premise stave kao afirmativne. Jer, nista ne stoji na putu da B sleduje svakom
r, ada A ne pripada celom r, ali da A pripada ponekom
B.64 Tako, na primer, [nista ne stoji na putu] da ,~zivo
tinja" pripada svakom ,labudu", da ,crno" ne pnpada
nijednom ,labudu", a da ,ern<?" pr~pada ponekoj ,zi':otinji". Ako se uzme da A i B pnpadaJU svakom r, prem1sa
Br je potpuno istinita, premisa Ar je potpuno lazna, a
zakljucak je istinit. Isto je tako, ako je premisa Ar uzeta
65
kao istinita; dokaz se moze izvesti pomocu istih termina.
Isti je zakljucak i ako je jedna od premisa potpuno
istinita, a druga delimicno lazna. Jer, moguce. je da B
pripada svakom r, a A ponekom r, ada A pnpada ponekom B.66 Tako, na primer, [moguce je) da ,dvonozni"
pripada svakom ,coveku", da ,lep" ne pripadva svakom
,coveku", ada ,lep" pripada ponekom ,dv~moscu'> Ako
se uzme da A i B pripadaju celom r, prerrusa Br Je potpuno istinita, premisa Ar deli~cno. la:lna, _a zaklj~c~~ je
istinit. Isto je tako i ako se stav1 da Je preffilsa Ar 1st1mta,
a premisa Br delimicno la:lna.67 Jer, kad se isti termini premeste,68 dokaz ce biti moguce izvesti. Isto je i ako je jedna
premisa negativna, a druga afirmativna. 69 ~er moguce
je daB pripada svakom r, a A pone~om r, 1 - kad su
termini tako stavljeni - da A ne pnpada svakom B. I
posto je tako, ako se __sad uzme da B pri~ada svak~m ~
a da A ne pripada mJednom r, - negatlvna preffilsa Je
delimicno la:lna, a druga je potpuno istinita, ~ao [sto je]
i zakljucak [potpuno istinit]. Sad opet, posto Je _dokazano
da, kad A ne pripada nijednom r, a kad B pnpada ponekom r, moguce je da A ne pripada ponekom B, jasno je da ako je premis~ ~r pot~uno_ ~st~n~t~, a premisa
Br delimicno la:lna, zakljucak moze b1t1 1st1mt.70 Ako se
uzme da A ne pripada nijednom r, ada B pripada svakom r, - premisa Ar je potpuno istinita, a premisa
Br delimicno la:lna.
J asno je da se, i u partikularnim silogizmima, u svim
slucajevima, iz la:lnih premisa moze izvesti istiniti zakljucak. Treba uzeti iste termine kao kad su premise univer-

185

:alne, - afirmativne termine u afirmativnim silagizmima,


negativne u negativnim silagizmima. Jer pri izbaru ternina ne cini razliku da li se umesta univerzalna-negativne
Jremise uzima univerzalno-afirmativna, ili se umesta partiimlarne uzima univerzalna. 71 Ista je i sa negativnim prapozicijama.72
Ocevidna je, dakle, da- ako je zakljucak lafan prapazicije od kajih polazi zakljucivanje treba nuznim
nacinom da budu lazne, bila sve, bila samo neke. Medutim,
kad je zakljucak istinit, nije nuzna da premise budu istinite, - bilo da je u pitanju sama jedna i1i sve premise.
Ali i kad nijedna ad premisa nije istinita, zakljucak moze
biti istinit, samo ne nuznim nacinom. Razlog tome [sto
zakljucak nije nuian, kad su premise lazne] jeste taj sto
kad se dve stvari uzajamno tako adnose, da kad jedna
pastoji, druga nuznim nacinom postoji, tada, kad druga
ne postoji, ni prva nece postojati. Medutim ako druga
postoji, prva ne postoji nuznim nacinom.
Ali je nemoguce da pastojanje i nepostajanje iste
stvari nuznim nacinom povlaci za sobom postojanje iste
stvari. Mislim, na primer, da je nemoguce da belina A
nuznim nacinom povlaci za sobom veliCinu B, i da nebelina A nuznim nacinam povlaci za sobom velicinu B.
Ako belina ovoga A nuznim nacinom povlaci za sobom
velicinu ovoga B, a ako velicina B povlaci za sobom nebelinu r, tada je nuzno da, ako je A belo, r ne bude belo.
I ako, kad su data dva termina, postojanje jednog pavlaci
za sobom nuznim nacinom postojanje drugog, nuzno je
da ne-postojanje jednog povlaci za sabom ne-postojanje
drugoga, na primer A. Ako B nije veliko, A ne maze biti
belo. Ali ako je, kad A nije belo, nuzno da B bude veliko,
- tada sleduje nuznim nacinom da, posto B nije veliko,
samo to B jeste veliko. Ali to je nemoguce. Jer, ako B nije
veliko, A nuznim nacinom nece biti bela. Ako sad, u slucaju da ovo poslednje nije belo, B mora biti veliko, izlazi
da, ako B nije velika, ono je veliko, - kao da je to
dokazano pomacu tri termina. 73
t

186

Glava peta
[KRU2NI DOKAZ U PRVOJ FIGURI)

Kruzan i reciprocan dakaz sastoji se u tome da se,


iz zakljucka i iz jedne od. premi.sa ciji je predi.k.at konvertiran, izvede druga premtsa. koJU smo postavth u yrvom
silogizmu.74 Uzmimo, na pnmer, da treba dokazab da A
pripada svakom r, .i da je t<? dokazano pomocu B; i da
zatim treba dokazab da A pnpada B, - kad se uzme da
A pripada r, a r da pripada B, i tako da i A pripada B.
Medutim, u prvom silogizmu uzeta je konvertirana propozicija, naime, daB pripada r. Ili uzmimo ?a treba do~a
zati daB pripada r, ida se uzme da A pnpada
sto
je bio zakljucak [prvog silogizmal, a da B pnpad~ A.
Medutim, u prvom silogizmu bila je uzeta konvertlrana
,
propozicija, - naim~, d~ ~ pripada..B.
Ali drukcije rectprocm d?kaz mJe mo~uc..!er ak<; se
uzme neki drugi srednji termm/5 dokaz m]e vtse ~ruzan,
jer nijedna ad uzetih propozicija nije ista k~o ~aniJe.
..
Ako je to jedan od termina prvog ~ll?g~zm~ . [ko]l
je stavljen kao srednji terminl,. ta?a, nuzm~ ~a.cmom,
samo jedna od premisa prvog sll<?gtzma lmaze bttt u~eta
u drugom silogizmu]. Nairne ako bt se uzele dve [pre~~e],
76
zakljucak bi bio isti, - m~d';ltiJ? ~m treba da bu~e r~hct~:
Kad termini nisu konvertibtlm, ]edna od premtsa tz koph
proizlazi silogizatl} jest~ nedo~azana.77 ~aime,. ne !Doze
se dokazati pomocu ovth termma da trect termtn pnpada
srednjem ili srednji prvom.
. . .
. .
.
.
Kad su u pitanju konvertib~ termtm, rec~pr~m
dokaz je moguc za sve, kaa, na pnmer,. kad se A: ~.B t r
medusobno konvertiraju. Uzmimo da Je propoztctJa Ar
8
dokazana pomocu B, koji je uzet kao srednji termin/
a opet propozicija AB P?mocu zakljuck~ ~.pomoeu ko?vertirane premise Br,79 1 tsto tako propoztctJa Br pomocu
zakljucka i pomoeu konvertirane premise AB. 80 Ali tre?a
dokazati premisu rB i premisu BA. Jer, ~ama te pr~mtse
upatrebili smo bez dokaza. Aka se stavt da B pnpada
svakom r, a r svakom A, dabice se silogizam od B na

_r-

187

A._ Ako se, opet, uzme da r pripada svakom A, a da A


pnpada svakom B, tada nuznim nacinom r pripada svakom B. U oba ova silogizma, premisa rA bila je uzeta bez
dokaza, jer su druge premise bile dokazane. Tako, ako
dokazemo i tu premisu, sve ce druge biti reciprocno dokazane. Ako se sad uzme da r pripada svakom B, a B
svakom A, obe te premise bile su dokazane i, nuznim
nacinom, r pripada A. J asno je, dakle, da je samo tada
kad su termini konvertibilni, moguc kruzni i reciprocni
dokaz, (dok u drugim slucajevima stoji onako kako je
ranije reeeno).81 Ali dogada se ovde [u ovim poslednjim
silogizmima] da mi dokazano upotrebljavamo kao dokaz.
Jer, dokazuje se r o B, i B o A, na osnovu pretpostavke
da r VaZi o A, a r je dokazano o A pomocu tih istih premisa, tako da zakljucak upotrebljavamo kao dokaz.
U negativnim silogizmima82 reciprocan dokaz izvodi
se na sledeCi nacin. Uzmimo daB pripada svakom r, ada
A ne pripada nijednom B; zakljucak je da A ne pripada
nijednom r. Ako treba zakljuciti da A ne pripada nijednom B,83 - sto je ranije bilo pretpostavljeno, - A nece
pripadati nijednom r, a r ce pripadati svakom B, jer je
tako premisa konvertirana. Ali ako iz toga treba izvesti zakljucak da B pripada r, tada se propozicija AB ne moze
vi~e konvertirat~ na isti. _nacin kao ranije, jer su iste preIIllse: ,B ne pnpada mJednom A" i: ,A ne pripada nijednom B". Medutim treba uzeti da B pripada svemu cemu
nijedno A ne pripada.
Uzmimo da A ne pripada nijednom r, sto je ranije
bilo zakljuceno, i da B pripada svemu cemu nijedno A ne
pripada. Dakle, nuzno je daB pripada svakom r. Prema
tome, svaka od tri date premise postala je zakljucak, a to
je kruzni dokaz, koji se sastoji u tome da se uzme zakljucak i jedna premisa, da bi se tako izvela druga premisa.
U partikularnim silogizmima univerzalna premisa ne
moze se dokazati pomoeu drugih; medutim, partikularna
premisa moze [biti dokazana]. Jasno je da se univerzalna
premisa ne moze dokazati. Jer univerzalno se dokazuje
univerzalnim propozicijama. Medutim, zakljucak nije opsti,
188

a dokaz mora biti izveden iz zakljucka i iz druge premise.


Sem toga, konverzijom druge premise ne dobij~ se uops~e
nikakav si}ogizam, jer na taj nacin obe prellllSC postajU
partikularne.84 A partikularna premisa moze biti dok~
zana. Uzmimo da je A dokazano o ponekom r pomocu
B.ss Ako se stavi daB pripada svakom A, i ako zakljucak
ostane, B ce pripadati ponekom r. Nairne, dobija se prva
figura, i A kao srednji termin.
.
Ali ako je silogizam negativan,86 ne moze se dokazatl
87
univerzalna premisa iz ranije navedenog razloga. Medutim, moze se dokazati partikularna premisa, ako se konvertira premisa AB na isti nacin kao u unive~zalnim sil~
gizmima, - pomocu pretpo~tavke da_B pnpada partlkularnom terminu dok mu Je A partlkularno neguano.
Na drugi nacin ne' dobija se nikakav silogizam, zato sto je
partikularna premisa negativna.

Glava sesta
[KRUZNI DOKAZ U DRUGOJ FIGURI]

U drugoj figuri88 afirmativna propozicija ne. moz~ se


dokazati na ovaj nacin, ali negativna moze. Afumativna
propozicija se ne dokazuje, jer obe premise nis_u afirmativne. Jer, zakljucak je negativan,89 a afirmat1Vna propozicija je, kao sto smo videli, dokazana samo ako su obe
premise afirmativne. .
.
,.
90
Negativna prem1sa dokazuJe se na sledec~ nacm ..
Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pnpada mjednom r. Zakljucak ce biti daB ne pripada nije.d~om r.
Ako se uzme da B pripada svakom A, tada, nuzmm nacinom, A ne pripada nijednom r. Jer, u tom slucaju_dobija
se druga figura, a srednji termin je B. Ako je prem1s~ AB
stavljena kao negativna, a druga [pre~isa] kao afumativna dobija se prva figura. 91 Jer, r pnpada svakom A,
iBn~ pripada nijednom r, tako daB ne pripada nijednom
A. Dakle, A ne pripada ni B. Pomocu zakljucka i samo
jedne premise ne dobija se silogizam, - ali ako se doda
druga jedna premisa, dobice se silogizam.
v

189

Ako silogizam nije univerzalan, 92 univerzalna premisa


ne me;~~ Se dokaza~i, iz ist_oga razloga koji smo ranije
naznaci11,93 - medutim, parhkulama premisa moze se dokazati, u slucaju kad je univerzalna premisa afirmativna.
Uzmimo da A pripada svakom B, a da ne pripada
ponekom r; zakljucak je Br. 94 Ako se sad uzme da B
pr~pada _svakom A, a dane pripada ponekom r, A nece
pnpadatl ponekom r, posto je B srednji tennin.
!vfedutim, , ako. _je univerzalna premisa negativna,95
prenusa Ar nece b1h dokazana konverzijom AB. Nairne
tada ce biti negativne ili obe premise, ili jedna od njih, 9~
~ ~o znaci da se nece dobiti silogizam. Ali dokaz ce biti
1st~ kao u univerzalnim silogizmima, ako se stavi da A
pn~ada partikularnom tenninu kome je B partikularno
neguan.

Glava sedma
[KRUZ.NI DOKAZ U TRECOJ FIGURI]

U trecoj figuri, kad su obe premise univerzalno uzete


one se ne mogu uzajamno dokazati. Jer, univerzalno s~
~ok~uje ~o~ocu univerzalnih premisa, dok je, u ovoj
ftgun, zakljucak uvek partikularan. Jasno je, dakle, da je
potpuno nemoguce dokazati pomocu ove figure univerzalnu premisu.
Ako je jedna premisa univerzalna, a druga partikulama, ~okaz _ce bi~i cas. moguc, cas nemoguc. Kad su
obe ~rem1se a~~rmat~v~~' 1 k~d se univerzalna premisa
odnosl. na dOOJl kraj~Jl tenrun, dokaz Ce biti moguc.97
Med~!1m, ~k~ se ~mverzalna premisa odnosi na drugi
[gomJl] kraJOJl termm, dokaz nece biti moguc. 9s
Uz~~mo _da A prip~_da svakom r, a B ponekom r ,
---: zakljucak je propOZlClja AB. Ako se pretpostavi da r
pnpa?a .~vakom A, dokazano je da r pripada ponekom
B,_ al1 mJe dokazano da B pripada ponekom r. Ako r
pr!pada ponekom B, tada treba, nuznim nacinom, da i B
pnpada ponekom r. Ali nije isto reci: ,ovo pripada onom",
190

i: ,ono pripada ovom". Treba jos dodati da ako ,ovo"


pripada ,onom", partikulamo uzetom, - ,ono" pripada
,ovom", partikulamo uzetom. Ali ako se to pretpostavi,
silogizam vise ne proizlazi samo iz zakljucka i iz druge
premise.
Ali ako B pripada svakom r , a A ponekom r, moze
se dokazati propozicija Ar, kad se uzme da r pripada
svakom B, a A ponekom B.99 Ako r pripada svakom B,
a A ponekom B, tada, nuznim nacinom, A pripada ponekom r, a srednji termin je B.
Ali kad je jedna premisa afirmativna, a druga negativna, i kad je afirmativna [premisa] univerzalna, druga
premisa moze biti dokazana. 100 Uzmimo da B pripada
svakom r , a da A ne pripada ponekom r; zakljucak je
da A ne pripada ponekom B. Ako se pretpostavi da r
pripada svakom B, nuzno je da A ne pripada ponekom
r, - a B je srednji termin.
Medutim, kad je negativna premisa univerzalna,101
druga premisa nije dokazana, sem u slucaju da se postupi
kao gore, - naime, ako se uzme da ,ono" pripada partikulamom tenninu kome je ,ovo" partikularno negirano.
Ako, na primer, A ne pripada nijednom r , i ako B pripada ponekom r , zakljucak je: A ne pripada ponekom B.
Ako se uzme da r pripada partikulamom terminu kome
je A partikulamo negirano, - tada je nuzno da r pripada
ponekom B. Drukcije nije moguce, konverzijom univerzalne premise, dokazati drugu premisu, jer nikako drukcije
ne moze se dobiti silogizam.102
Jasno je, dakle, da se u prvoj figuri reciprocni [uzajamni] dokaz izvodi pomocu trece i pomocu prve figure,
- naime, ako je zakljucak afirmativan, pomocu prve
figure, a ako je negativan, pomocu poslednje, - posto
se [u tom slucaju] pretpostavilo da ,ono" pripada svemu
cemu se ,ovo" univerzalno odrice.
U srednjoj [drugoj] fi'guri, kad je silogizam univerzalan, dokaz se izvodi pomocu same te figure i pomoeu prve
figure. A ako je silogizam partikularan, tada se [dokaz] iz191

vodi ~o~<?cu ~arne druge figure, i pomocu poslednje [treee].


U trecoJ ftg~n dokaz se uvek izvodi pomocu same te figure.
. Jasn.<? J~ da u t;ecoj i _u sre_dnj<_>j figuri silogizmi koji
msu _dobtjemv ~omocu s~h ovth ftgura - ili nisu sposobm za kruzm dokaz, 1h su nesavrseni.

Glava osma
[KONVERZIJA SILOGIZAMA PRVE FIGURE]

. Konvertirati silogizam znaci promeniti zakljucak u


nJegovu .~upr<?t~?st, i J?OStaviti silogizam, da bi se utvrdilo
?~ gornJ1 k~~Jlljl t~rmm, nece_ prip~dati ~rednjem tenninu,
1h. da l:aredn]l ter~n ne~e vpnp~datl donJ~ffi kr_ajnjem termmu: Jer, ~ad Je }akl~ucak b10 konvertuan, 1 kad jedna
prem1sa ostaje, nuzno Je da se druga [prernisa] pobije
Jer ako ona vazi, vaZice i zakljucak. 104
'
. Ali postoj~ razli~~ _u tome, da li se zakljucak konvertu~ n~ ~ont!ad1ktorm 1h na kontremi nacin. Jer, ne dobija
se 1s~1 sil<?g1zam ako se konverzija izvrsi na jedan i1i na
drug1 na~m, kao sto ce biti jasno iz sledeceg. Nazivam
,ko~trad1ktorno suprotnim": ,svakom" i
ne svakom"
kao. 1: ,ponekom" i ,nijednom" [ne pripad~ti]; medutim:
naz1~am ,kontrern? suprotnim": ,svakom" i ,nijednom",
kao 1 ,ponekom" 1 ,ponekom ... ne" [pripadati].
;rretpostavimo da je dokazano A or, pomocu srednjeg
te~mma ~.
Ako se uzme da A ne pripada nijednom r,
ah da ~;;pada svakom ~' - t~?a B nece pripadati nijednom r. I ako A ne pnpada mJednom r, i ako B pripada
sva~om r, zakljucak ce biti da A ne pripada ponekom B
a mk~ko da A .ne _pripa.da nijednom B/07 posto s~
[kao st? s!llo vtdeh] v umv~_rzalno ~e dokazuje pomocu
posle~nJe f1gure ... Uopste~ mJe moguce pobiti univerzalno
p~mocu _konverz1Je prerrusu koja ~~ odnosi na gomji krajnJlv tennm. Jer, ~ma se uvek pobtJa pomocu trece figure
posto obe premise treba nuznim nacinom postavljati ~
odnosu na donji krajnji termin.
. Isto vaZi i ako je silogizam negativan. Pretpostavimo
da Je pomocu B dokazano da A ne pripada nijednom
105

192

r. 108 Ako se pretpostavi da A pripada svakom r i <1a ne


109
pripada nijednom B, tada B nece pripadati nijednom r.
Ako A i B pripadaju svakom r, Ace pripadati ponekom B.
110
Ali [u ranijem silogizmu] ono nije pripadalo nijednom r.
Ako je zakljucak kontradiktorno konvertiran, silogizmi ce biti kontradiktorni, a ne univ~rz~lni. J~r,v post~j~
jedna partikularn~ prerrus_a, ~ t~ko ce . 1 za~lJucak.
bttl
111
partikularan. Uzrru~o da Je sll?g1zam ahrmat~van, 1 da
je konvertiran kao sto smo rekh. Ako A ~e pnpada I?onekom r, ali pripada svakom B, - B nece pnpadat1 p~
nekom r. 112 Ako A ne pripada ponekom r, i ako B pnpada r, A neee pripadati ponekom r.113 Isto je i kad je
silogizam negativan.114 Nairne, ako A pripada ponekom r,
a ne pripada nijednom B: ~akljucak je d~ B ~ece p~ip~?ati
ponekom r, a [nije zakl]ucak] da B nece pnpadat1 ruJednom r. 115 Ako A pripada ponekom r, a B svakom r kao sto se postavilo u poeetku - A ce pripadati ponekom
B.us
U partikularnim silogizmima, kad je zakljucak kontradiktorno konvertiran, obe premise su pobijene, a kad je
kontrerno [konvertiran], nijedna [nije pobijena]. Jer, ovde
ne proizlazi vise, kao u univerzalnim silogizmima, pobijanje u kome zakljucak, dobijen konverzijom, nije univerzalan, nego ovde uopste nema pobijanja.
111
Uzrnimo da je dokazano da A pripada ponekom r.
Ako se stavi da A ne pripada nijednom r, i da B pripada
8
ponekom r, A nece pripadati ponekom B.U I ako A ne
pripada nijednom r, a pripada svakom B, - tada B nece
pripadati nijednom r. 119 Tako bivaju pobijene obe premise.
Medutim, ako je zakljucak bio kontrerno konvertiran,
nijedna premisa nece biti pobijena. Jer, ako A ne pripada
ponekom r, ali pripada svakom B,- tada B nece pripadati ponekom r. 120 Ali time jos nije pobijena prvobitna
prernisa. Jer B moze [u isto vreme] da pripada ponek<_>m
r, i da ne pripada ponekom r. Za umverzalnu prem1su
AB nema uopste nikakvog silogizma [koji bi je pobio].
Nairne, ako A ne pripada ponekom r, a ako B pripada
ponekom r, nijedna od dve premise nije univerzalna.
13 Organon

193

Isto vaii i ako je silogizam negativan. Ako se uzme


da A pripada svakom r, obe premise su pobijene, a ako
se uzme da A pripada ponekom r, nijedna od njih nije
pobijena. Dokaz je isti [kao ranije].
Glava deveta
[KONVERZIJA SILOGIZAMA DRUGE FIGURE]

U drugoj figuri ne moze se pobiti njenom kontremom


suprotnoscu premisa koja se odnosi na gomji krajnji
termin, - rna kakva se konverzija uzela. Jer, uvek se
dobija konkluzija u trecoj figuri, a [kao sto smo videli]
u toj figuri ne postoji univerzalan silogizam.
Medutim, drugu premisu mozemo pobiti na nacin
slican onome kojim je konverzija ucinjena. Kad kaiem:
slicnim nacinom, podrazumevam da, ako se konverzija
zakljucka vrsi kontrerno, pobijanje ce se vrsiti kontrerno,
a ako se konverzija vrsi kontradiktorno, pobijanje ce se
vditi kontradiktorno. Pretpostavimo da A pripada svakom B, i da ne pripada nijednom r, - tada se dobija
zakljucak Bf. 121 Ako se sad uzme daB pripada svakom r,
i ako [propozicija] AB ostaje, A ce pripadati svakom r.
Jer, dobija se prva figura. 122
Ako B pripada svakom r, i ako A ne pripada nijednom r, A ne pripada ponekom B, - tako je dobijena
poslednja [treca] figura. 123 Ali ako je zakljucak Br kontradiktorno konvertiran, premisa AB bice dokazana [upravo:
pobijena] na isti nacin [kao ranije], a premisa Ar bice
kontradiktorno dokazana. 124 Jer, ako B pripada ponekom
r, i ako A ne pripada nijednom r, A nece pripadati ponekom B. Ako B pripada ponekom r, a A svakom B, A
ce pripadati ponekom r, tako da ce zakljucak silogizma
biti kontradiktorna suprotnost premise. 125 Dokaz ce biti
isti, i kad se premise premeste. 126
Ako je silogizam partikularan, tada - kad je zakljucak kontrerno konvertiran - nijedna od obe premise
nije pobijena, kao sto nije ni u prvoj figuri. Medutim, pri
kontradiktornoj konverziji, obe premise bivaju pobijene.

194

Pretpostavimo da A ne pripad~. nijedn~~ B, a ~~


pripada ponekom r. Ta?a se dobtJa zakl~ucak Br.
Ako se sad stavi da B pnpada ponekom r , 1 ako ostane
premisa AB, - zakljucak ce .b~~i d~. A ~e prip~?a po~e
kom r. Ali prvobitna propOZlClJa IDJe blla pobtJe?a, Jer,
A moze [u isto vreme] da pripada ponekom r , 1 da ne
pripada ponekom r.
Ako sad B pripada ponekom r, i A .P~nekom .r'
nece se dobiti silogizam, jer nijedna o.~ stavlJemh ~remts~
nije univerzalna. Tako AB nije pob~Jeno .. ~edutm~ . pn
kontradiktomoj konverziji obe prermse b~vaJU p~blJene.
Jer, ako B pripada svakom r , a ako A ne.pnpada n~Jednom
B, A nece pripadati nijednom r. Medutlm, ~zeto Je da A
pripada ponekom rY8 Ali, opet, ako B pnpada svakom
r, a A ponekom r, A ce pripad~ti po~ekoJ?
lsti
dokaz vazi, ako je univerzalna prermsa aflrmatlvna.

B.::

Glava deseta
[KONVERZIJA SILOGIZAMA TRECE FIGURE]

U trecoj figuri, kad je zakljucak kontrerno konvertiran, nijedna od obe premise nij~ pobij~na ni u j~dnom
silogizmu. Medutim, ~~i kontra~tkto:noJ. k~nverztJl, obe
premise mogu biti pobtJene, u svtm stlogtzmtma.
Pretpostavimo da je dokazano ?a ~ pripada p~nekor;n
B ada je r uzeto kao srednji termm, 1 da su premtse umv~rzalne.131 Ako se sad uzme da A ne pripada ponekom
B i da B pripada svakom r, ne dobija se silogizam koji
z~kljucuje Af. 132 Isto tako, ako A ne I?r:iP~da yoneko~
B, ali pripada svakom r , nece se dobttt Stlogtzam ko]l
zakljucuje Bf.133
134
Dokaz ce biti isti, ako premise nisu univerzalne.
Jer, iii premise dobijene konverzijom. moraju biti oJ:>~
partikularne, 135 iii se univerzalna prermsa mora od~os1!1
na donji krajnji terrnin. 136 Ali tako [kao sto smo vtdeh]
nije dobijen silogizam ni u prvoj, ni u srednjoj [drugoj]
figuri.137
v

13

195

Medutim, kad su zakljucci kontradiktorno konvertirani, obe premise su pobijene. 138 Jer, ako A ne pripada
nijednom B, a ako B pripada svakom A, tada A neee pripadati nijednom r. Ali ako A ne pripada nijednom B,
a pripada svakom r, B nece pripadati nijednom r.
A isto je i kad jedna premisa nije univerzalna. 139 Jer,
ako A ne pripada nijednom B, a ako B pripada ponekom
r , - A nece pripadati ponekom r. Ali ako A ne pripada
nijednom B, a pripada svakom r, - B nece pripadati
nijednom r.
Isto va.Zi i kad je silogizam negativan. Uzmimo da je
dokazano da A ne pripada ponekom B, posto je premisa
Br afirmativna, a premisa Ar negativna. Jer, [kao sto
smo videli] tako je postao ovaj silogizam.14 Kad se uzme
kontrerna suprotnost zakljucka, neee se dobiti silogizam.
Jer, ako A pripada ponekom B, a B svakom r, nije se
dobio silogizam koji zakljucuje Ar. Isto tako, ako A pripada ponekom B, a ne pripada nijednom r, nije se dobio
silogizam koji zakljucuje Br. Tako premise nisu pobijene.
Medutim, kad se uzme kontradiktorna suprotnost
zakljucka, premise su pobijene. Jer ako A pripada svakom
B, a B [svakom] r, - tada A pripada svakom r; 141 ali
[reeeno je da] A ne pripada nijednom [r]. Ali ako sad A
pripada svakom B, a ne pripada nijednom r, - tada B
ne pripada nijednom r. 142 Ali [receno je] da B pripada
svakom r.
Dokaz se izvodi na isti nacin, ako premise nisu univerzalne.143 Premisa Ar je tada univerzalna i negativna,
a druga [premisa je] partikularna i afirmativna. Ako A
pripada svakom B, a B ponekom r, iz toga izlazi da A
pripada ponekom r. 144 Ali [pretpostavljeno je da] ono ne
pripada nijednom r. Ako sad A pripada svakom B, ali
ako ne pripada nijednom r, tada B ne pripada nijednom
r. 145 Prema pretpostavci, medutim, B pripada ponekom
r. Ali ako A pripada ponekom B, a B ponekom r , - ne
dobija se silogizam.l46 I ako A pripada ponekom B, a ne
pripada nijednom r, - ne dobija se silogizam.U7 Tako su
na prvi naCin premise pobijene, ali na drugi nacin nisu.
196

Jasno je iz onoga sto je reeeno kako konverzijom


zakljucka postaje silogizam u svakoj figuri, - kao i kad
je zakljucak kontreran, a kad je kontradiktoran premisi.
Isto je tako jasno da u prvoj figuri [upravo u pobijanju
premisa silogizma prve figure] silogizmi postaju pomoeu
srednje [druge] i poslednje [trece] figure, a premisa koja se
odnosi na donji krajnji termin uvek je pobijena pomoeu
srednje [druge] figure, a ona koja se odnosi na gornji
krajnji termin, pomocu poslednje [trece] figure.
U drugoj figuri silogizam postaje pomocu prve i
poslednje [trece] figure, a premisa koja se odnosi na donji
krajnji termin uvek je pobijena pomocu prve figure, 148
dok [je] ona koja se odnosi na gornji krajnji termin [uvek
pobijena] pomocu poslednje [trece] figure.' 49
U trecoj figuri, najzad, silogizam postaje pomocu prve
i srednje [druge] figure, a premisa koja se odnosi na gornji
krajnji termin uvek je pobijena pomoeu prve figure, 150
dok [je] ona koja se odnosi na donji krajnji termin [uvek
pobijena] pomoeu srednje [druge] figure. 151

Glava jedanaesta
[SVODENJE NA NEMOGUCE U PRVOJ FIGURI]

Ovim smo objasnili sta je konverzija i kako se ona


vrsi u svakoj figuri, kao i silogizam koji iz toga proizlazi.
Sto se tice dokaza silogizma pomocu Iogicki nemoguceg, 152 on postaje kad se stavi kontradiktorna suprotnost
zakljucka i kad se jos doda druga premisa, - sto moie
da se vrsi u svim figurama. Jer, ovaj silogizam slican je
konverziji, a razlika medu njima postoji samo ukoliko
konverzija pretpostavlja prethodno postavljanje silogizma
i prihvatanje dve premise, dok u svodenju na nemoguce
istinitost suprotnosti ne zavisi od saglasnosti protivnika,
nego od njene ocevidnosti. 153
Termini su isti u oba slucaja [kako u konvertiranom
silogizmu, tako i u svodenju na nemoguce], dok su premise,
i u jednom i u drugom slucaju, postavljene na isti naCin.
197

Uzmimo, na primer, da A pripada svakom B, ada je


r srednji termin. Aka se pretpostavi da A ili ne pripada
ponekom B, ili da ne pripada nijednom B, ali da pripada
svakom r - sto je bilo istinito [a avo je propozicija koja
je uzeta kao istinita], - tada r mora, nuznim nacinom,
ili da ne pripada nijednom B, ili da ne pripada ponekom
B. Ali to je nemoguce; i, prema tome, pretpostavka je
laZ:na; znaCi njena suprotnost je istinita. Isto je i u drugim
figurama. Jer, gde je moguca konverzija, tu se maze vrsiti
i svodenje na logicki nemoguce.
Svi drugi problemi [svi zakljucci] dokazivani su pomoeu logicki nemoguceg u svim figurama, sem univerzalno-afirmativnog, koji se dokazuje u srednjoj [drugoj] i
u trecoj figuri, ali se ne dokazuje u prvoj. 154
Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B, ili da ne
pripada nijednom B, i dodajmo drugu neku premisu sa
jedne ili sa druge strane, - bilo da se stavi da r pripada
svakom A, ili da B pripada svakom fl. Taka se dobija
prva figura. Aka se pretpostavi da A ne pripada ponekom
B, - tada se ne dobija silogizam, rna sa koje se strane
uzela premisa. Medutim, ako se pretpostavi da A ne pripada nijednom B, i ako se dada premisa Btl, - dobice
se silogizam koji dokazuje da je prva propozicija laZ:na,
ali se ne dokazuje ono sto je trebalo dokazati. Ako A ne
pripada nijednom B, i aka B pripada svakom tl, A ne
pripada nijednom fl. Uzmimo da je to nemoguce. Tada je
laZ:no da A ne pripada nijednom B. Ali aka je lazno da
nijednome ne pripada, zbog toga jos nije istinito da svakome pripada. Ako se sad dada premisa r A, ne postaje
silogizam, a on ne postaje ni u slucaju aka se pretpostavi
da A ne pripada ponekom B.
Dakle, jasno je: da nesto svakom pripada, ne dokazuje se u prvoj figuri pomocu logicki nemoguceg.
Ali, u njoj se dokazuje da nesto pripada ponekom,
i nijednom, i ne svakom. 155 Stavimo da A ne pripada nijednom B, i uzmimo daB pripada svakom r ili ponekom r.
Prema tome A, nuznim nacinom, ne pripada nijednom r,
iii ne pripada ponekom r. Ali to je nemoguce. Jer pretpo-

198

stavimo da je istinito i ocevidno da A pripada svakom r.


Iz toga izlazi - aka je ova propozicija laZ:na - da A
nuzno mora pripadati ponekom B. Ali aka se druga premisa odnosi na A, ne dobija se silogizam. 156 Nema zakljucka
ni kad se pretpostavi kontrerna suprotnost zakljucka, naime da A ne pripada ponekom B. Jasno je, dakle, da se
mora pretpostaviti kontradiktorna suprotnost.
Sad opet stavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo
da r pripada svakom A . Tada je nuzno da r pripada
ponekom B. Ali uzmimo da je to nemoguce; prema tome,
pretpostavka je lazna. Ako je taka, - istina je da A ne
pripada nijednom B. Isto vazi i ako se premisa rA uzme
kao negativna. Ali, aka se uzme premisa koja se odnosi
na B, nece postati silogizam.157 Aka se stavi kontrerno
suprotna propozicija, dobice se silogizam, i zakljucak ce
biti nemoguc, ali se neee dokazati ono sto se stavilo u
zadatak. Pretpostavimo da A pripada svakom B, i uzmimo
da r pripada svakom A. 158 Nuzno je, prema tome, da r
pripada svakom B. Ali posto je to nemoguce, laZ:no je da
A pripada svakom B. Ali nije nuzno da A ne pripada nijednom B, ako ne pripada svakom B. Isto je i ako se druga
premisa odnosi na B/59 jer ce se dobiti silogizam i zakljucak koji je nemoguc, ali pretpostavka nije pobijena. Iz toga
izlazi da treba pretpostaviti kontradiktornu suprotnost.
Ali da bi se dokazalo da A ne pripada ponekom B/60
treba pretpostaviti da ono pripada svakom B. Jer, aka A
pripada svakom B, a r svakom A, tada r pripada svakom
B,- tako da- ako je avo poslednje nemoguce- pretpostavka je laZ:na. Isto vaZ:i i ako se druga premisa odnosi
na B. 161 I ako je premisa rA negativna, bice isto. Jer i
taka postaje silogizam. 162 Ali aka je negativna premisa
koja se odnosi na B, nista nije dokazano.163
Medutim, aka se pretpostavi da A pripada ne svakome
B, nego ponekom B/64 time se ne dokazuje da A ne pripada ponekom B, nego da A ne pripada nijednom B. Jer,
aka A pripada ponekom B, a r svakom A, - r ce pripadati ponekom B. Aka je to nemoguce, lazno je da A pripada ponekom B, tako da je istinito da A ne pripada ni-

199

jednom B. Ali kad se to dokaie, tada je, sem toga, pobijena


i istinita premisa, jer je trebalo dokazati da je A pripadalo
ponekom B, i da nije pripadalo ponekom B. Sem toga, 165
nemoguce ne proizlazi na osnovu pretpostavke. Jer pretpostavka bi bila laina, posto se ne moze izvesti laian
zakljucak iz istinitih premisa. Ali zakljucak je istinit, jer
A pripada ponekom B. Dakle, ne treba pretpostaviti da A
pripada ponekom B, nego da pripada svakom B!66
lsto valja postupati ako treba da dokaiemo da A ne
pripada ponekom B. Jer ako je isto: ,ne pripadati ponekom
terminu" i: ,ne pripadati celom terminu", - dokaz ce
biti isti i za jedno i za drugo.
J asno je, dakle, da treba uzimati kao pretpostavku u
svim silogizmima ne kontrernu nego kontradiktornu suprotnost.167 JeT, tak0 CemO dobiti fiUZOi zakJjucak,'68 a pretpOStavJjena propozicija [prvobitna teza] bice prihvacena
od sviju. Ako postoji afirmacija iii negacija svake stvari,
tada - ako je dokazano da negacija nije istinita, - nuzno
je da afirmacija bude istinita. Ako se, opet, ne pretpostavi
istinitost afirmacije, bice primljena od sviju propozicija
da je negacija istinita. Medutim, kontrerna suprotnost ne
bi mogla, ni na koji od ova dva nacina, da bude uzeta
u obzir. Jer, ako je univerzalno-negativna propozicija
laina, nije nuzno da univerzalno-afirmativna propozicija
bude istinita, a isto tako nije ni prihvaceno od sviju da je,
ako je jedna propozicija laina, druga istinita.

Glava dvanaesta
[SVOf>ENJE NA LOGICKI NEMOGUtE U DRUGOJ FIGURI]

Jasno je, dakle, da su u prvoj figuri svi zakljucci koje


treba utvrditi [svi problemi] dokazani pomoeu nemoguceg,
izuzimajuci univerzalno-afirmativan, koji ne moze biti dokazan. Ali, u srednjoj [drugoj] i poslednjoj [trecoj] figuri
i ovaj dokaz [univerzalno-afirmativnog zakljucka}169 moze
da se izvede.
Neka se pretpostavi da A ne pripada ponekom B,
a da A pripada svakom r. Ako A ne pripada ponekom B,

200

a pripada svakom r, tada r nece pripadati ponekom B.


Ali to je nemoguce, pod pretpostavkom da je ocevidno
da r pripada svakom B. Iz toga izlazi da je pretpostavka
lazna. Dakle, istina je da A pripada svakom B. Ali, ako
se pretpostavi kontrerna suprotnost,no dobice se silogizam
i nemoguc zakljucak, ali nece biti dokazano ono sto je
stavljeno u zadatak. Jer, ako A ne pripada nijednom B,
a pripada svakom r , - tada r nece pripadati nijednom B.
Medutim, to je nemoguce, tako da je lazno da A ne pripada nijednom B. Ali nije istina da zato sto je to lazno,
A treba da pripada svakom B.
Kad treba dokazati da A pripada ponekom B, 171
- stavimo da A ne pripada nijednom B, i uzmimo da A
pripada svakom r. Tada je nuzno da r ne pripada nijednom B. Prema tome, ako je to nemoguce, A nuznim nacinom treba da pripada ponekom B. Ali ako se pretpostavi
da A ne pripada ponekom B,172 isto ce biti kao u prvoj
figuri.
Sad opet stavimo da A pripada ponekom B,173 a da
A ne pripada nijednom r. U tom slucaju nuzno je da r
ne pripada ponekom B. Ali r je pripadalo svakom B.
Dakle, pretpostavka je laina; prema tome, A neee pripadati nijednom B.
Najzad, kad [treba dokazati da] A ne pripada ponekom B, 174 pretpostavimo da ono pripada svakom B, a da
ne pripada nijednom r. U tom slucaju nuzno je da r ne
pripada nijednom B. Ali to je nemoguce, i tako je istinito
da A ne pripada ponekom B.
J asno je, dakle, da svi silogizmi mogu biti dokazani
pomocu srednje [druge] figure.m

Glava trinaesta
[SVODENJE NA LOGICKI NEMOGUtE U TREtOJ FIGURI]

Isto tako [oni se mogu dokazati] i pomocu poslednje


[treee] figure. Pretpostavimo da A ne pripada ponekom B,
i dar pripada svakom B. Dakle, A nece pripadati ponekom

201

r. 176 Ako je to nemoguce, lafno je da A ne pripada ponekom B, tako da je istinito da A pripada svakom B. Ali ako
se pretpostavi da A ne pripada nijednom B, 177 dobija se
silogizam i nemoguCi zakljucak, ali nije dokazano ono sto
je postavljeno kao cilj. Jer, ako se pretpostavi kontrerna
suprotnost, dobija se isto sto i ranije. Medutim, tu pretpostavku treba naciniti, da bi se dokazalo da A pripada pone.kom B. 178 Jer, ako A ne pripada nijednom B, i ako r
pnpada ponekom B, tada A nece pripadati ponekom r.
Ako je ovo lafno, tada je istinito da A pripada ponekom B.
U slucaju kad treba dokazati da A ne pripada nijednom
B,179 pretpostavimo da A pripada ponekom B, i uzmimo
da r pripada svakom B. Tada je nuzno da A pripada ponekom r. Ali [po pretpostavci] ono nije pripadalo nijednom
r,t80 - i tako je Iatno dace A pripadati ponekom B.
Medutim, ako se pretpostavi da A pripada svakom
B/81 ono sto je nameravano nije dokazano, nego se ova
pretpostavka mora uciniti, da bi se dokazalo da A ne
pripada ponekom B. 182 Jer, ako A pripada svakom B, a r
ponekom B, - tada ce A pripadati ponekom r. Ali tako
nije bilo/83 te je lafno da A pripada svakom B. Ali ako je
tako, tada je istina da A ne pripada ponekom B. Medutim,
ako se pretpostavi da A pripada ponekom B/84 isto ce
biti kao u ranije pomenutim slucajevima.
Jasno je, dakle, da u svim silogizmima koji proizlaze
pomocu nemoguceg treba pretpostaviti kontradiktornu
suprotnost.
Isto tako, ocevidno je da se u srednjoj [drugoj] figuri
moze, na izvestan nacin, dokazati afirmativan zakljucak,
a u poslednjoj [trecoj] figuri univerzalan.

Glava cetrnaesta
[POREBENJE SVOBENJA NA NEMOGUCE
I NEPOSREDNOG DOKAZA]

Dokaz pomoeu logicki nemoguceg razlikuje se od neposrednog dokaza time sto prvi pretpostavlja ono sto hoee
da pobije185 svodenjem na neku drugu propoziciju koja je
202

priznata kao lazna, -:- ~ok nepos~e~n_i dokaz polazi od propozicija koje su pnml]~ne. kao 1stm~te. Obe ~rste dokaz~
uzimaju, dakle, dve pnmlJene premise, - .ah. n~pos:edm
dokaz uzima premise iz kojih postaje [prvob1tm] sllog~z~m ,
dok svodenje na nemoguce uzima samo jednu od prem1sa,
posto je druga propozicija kontradiktorna suprotnost zakljucka. A tamo [u neposrednom dokazu] nije nuzno dv~
zakljucak bude poznat, niti da se unapred zna da on vaz1
ili ne vati dok se ovde [u dokazu pomoeu logicki nemoguceg] m~ra unapred znati da on ne vazi.186 Ali, ne. cini
nikakvu razliku da li je zakljucak afirmativan ili negativan,
- naime u oba slucaja stvari se odnose na isti naCin.
Sve sto je zakljuceno pomocu neposrednog dokaza
moze isto tako da bude zakljuceno pomocu nemoguceg,
a ono sto je dokazano pomocu nemoguceg moze biti neposredno dokazano pomocu istih termina, ali ne u istim
figurama.
Kad je silogizam [svodenje na nem~guce] u pr':o~
figuri, istinito [neposr~~ni do}<:~l .bic~ ~obiJen? u .s~ednJOJ
[drugoj] ili u posled?JOJ [!recoJ] flgun, 1.o?o ce, b~tl t;tega:
tivno u drugoj, a afirmat.Ivno u posled,nJOJ [trecol] .f1gun.
Kad je silogizam [svodenJe na nemogu~e] u s:.ednJOJ [dru~
goj] figuri, istinito [neposredni dokaz] Je do?IJe~o ? prVOJ
figuri, za sve zakljucke. Naposletku, kad J~ stlog~zam ~
poslednjoj [trecoj] figuri, i~tinit<?1 87 je dobiJ.et;t.o u prv~J
i srednjoj [drugoj] figuri: aflrmatiVne propoziCIJe u prvoJ,
a negativne u srednjoj figuri.
Uzmimo da je pomoeu prve figure dokazano da A
188
ne pripada nijednom B, ili da ne pripada ponekom B.
Tada je pretpostavka bila da A pripada. ponekom. B, a
premise su bile da r pripada svakom A 1 da ne pnpada
nijednom B. Jer, tako su dobij~ni silogiz~m .i nemoguce
[nemoguCi zakljucak]. Ali. srednJ~. [druga] Je f1gl!ra, ak~ r
pripada svakom A i ne pnpada lllJednom B. Iz tlh prenusa
izlazi jasno da A ne pripada nijednom B.
Isto je i ako je bilo dokazano da A ne pripada ponekom B. 189 Pretpostavka je tada da A pripad~ svakom ~'
a premise su bile da r pripada svakom A, ah da ne pn203

pada ponekom B. Isto je taka i kad se premisa rA stavi


~ao negativna, 190 jeri na taj nacin dobija se srednja [druga]
f1gura.
Uzmimo sad da je dokazano da A pripada ponekom
191
B. ~retposta~ka je bi.la da A ne pripada nijednom B;
~edubm, pre~se su blle da B pripada svakom r, a A
lh svakom r lh ponekom r. Jer, na taj nacin dobice se
nemo.gu~e [nemoguCi. zaklj~cak]: Nairne, dobija se pos.IednJa f~gur~, ak<;> ('>-. 1 B pnpadaJu svakom r. I iz toga [iz
tlh pr~ffilsa] lZlazl jasno. d~ A nuznim nacinom mora pripa?an ponekom B. Isto Je 1 aka se uzme da B iii A pripadaJu ponekom r .
Uz~mo sad da je u srednjoj [drugoj] figuri dokazano
da A pnp~da svakom B. 192 Dakle pretpostavka je bila
da A ne pnpada ponekom B, i premise su bile da A pripada svakom r, a r svakom B. Jer, na taj nacin dobice se
nemoguce [nemoguCi zakljucak]. Ali dobija se prva figura
aka A pripada svakom r, a r svakom B.
'
Isto je i aka je bilo dokazano da A pripada ponekom
~. Jer, pretpost~vka je tada bila da A ne pripada niJednom B, a prem1se su bile da A pripada svakom r , a r
ponekom B.
Ali ako je silogizam negativan, 194 pretpostavka je da
A pripada ponekom B, i pri tome se uzimalo da A ne
pripada nijednom r, a da r pripada svakom B tako da
se dobije prva figura.
'
A aka silogi~am nije univerzalan, nego ako je dokazano d~ A ne pnpada ponekom B, 195 - isto je. Pretpostavka Je da A pnpada svakom B, i pri tome se uzimalo
da A ne pripada nijednom r, i da r pripada ponekom B.
Jer tako se dobila prva figura.
. A sad uzrnimo da je u trecoj figuri dokaz;ano da A
pnpa?a svakom B. 196 Pretpostavka je, dakle, bila da A
ne pnpada ponekom B, i uzimalo se da r pripada svakom
B, a ~ sva~~m r. Jer, ~ako ce se dobiti nemoguce [nemoguc zakljucak]. A to JC prva figura.
Isto j~ tak? aka dokaz utvrduje pripadanje u partikularno-afumahvnoj propoziciji. 197 Tada je pretpostavka
193

204

bila da A ne pripada nijednom B, i uzimalo se da r pripada ponekom B, a A svakom r .


.
Aka je silogizam negativan,' 98 - pretpostavka JC d.a
A pripada ponekom B, i uzimalo se da r ne pripada mjednom A, ada pripada svakom B. A to je srednja [druga]
figura.
Isto je, najzad, ako dokaz nije univerzalan.199 Pretpostavka ce biti da A pripada svakom B, i uzima se da !'
ne pripada nijednom A, i da pripada ponekom B. A to 1e
srednja [druga] figura.
, . .
.
..
Ocevidno je, dakle, da se pomocu ~stlh term1n~ koJl
se primenjuju u dokazu pomocu nemoguceg, - svak1 ~ro
blem moze i neposredno dokazati. Isto tako, kad su sllogizmi sa neposrednim dokazom, oni se mogu svesti .na
nemoguce u datim terrninima,. afo se uz~e ~ao. prem1~a
kontradiktorna suprotnost zaklJucka. Jer, sllogtzm1 postaJU
istovetni anima koji se dobijaju konverzijom, - taka da
odmah dobijamo i figure pomocu kojih ce svaki problem
biti resen.
Jasno je, dakle, da se svaki problem dok~zuje ~a
oba nacina,- pomocu nemoguceg i neposredno, 1 da mJe
moguce odvojiti ih jedan od drugog.

Glava petnaesta
[ZAKLJUCCI IZ SUPROTNIH PREMISA]

U kojoj se figuri moze izvesti zakljucak iz suprotnih 200


prernisa, a u kojoj ne moze, - posta~e ocevidno ~z sledeceg. Kazem da su, prema govornom tzrazu, prem1se s~:
protne [jedna drugoj]. na cetiri . naci~a. ~aim~, postOjl
suprotnost izmedu UI~JVer~alno-ahrm~bvne. 1 un.Iverza~no
-negativne premise; 1 umverzalno-ahrmahvne 1 partlkularno-negativne i partikularno-afirmativne i univerzalno-negativne; i i~medu partikulamo-afirmativ~e i parti~
larno-negativne. Ali, u istini, postoje samo tn suprotnost1.
Jer partikulamo-afirmativna yremisa s~protna je part~~':l
lamo-negativnoj samo u reC!ma. Od UJlh [od propoz1c1Ja
stvarno suprotnih] kontrerno suprotne su univerzalne pro205

pozicije kao: ,svakom pripadati", i: ,nijednom ne pripadati". Na primer, propozicija: ,svaka nauka je dobra"
suprotna je propoziciji: ,nijedna nauka nije dobra", ostale su kontradiktomo suprotne.
U prvoj figuri iz suprotnih premisa ne moze se dobiti
silogizam, ni afirmativan, ni negativan. Afirmativan se ne
moze dobiti zato sto obe premise moraju biti afirmativne,
~ok su suprot~e pre~se _jedna afirmativna, a druga negatlvna. A negatiVan [sllog1zam ne moze se dobiti] zato sto
suprotne propozicije afirmiraju i negiraju isti predikat o
istom subjektu [a i predikat i subjekt su isti u obe propozicije]. U prvoj figuri dva krajnja termina ne afirmiraju
~red~ji t~rmin, nego ovaj negira drugi jedan termin, a i on
Je af1rmtran od drugog termina. 201 A takve premise nisu
suprotne.
Medutim, u srednjoj [drugoj] figuri moze se dobiti
silogizam kako iz kontradiktornih tako i iz kontremih
premisa.202
Neka sa A bude oznaceno ,dobar", a sa B i r
,na~~a". Ako se uzme da je svaka nauka dobra, a, potom,
?a lllJe.dna na~ka nije dobra, - tada A pripada svakom B,
1 ne pnpad~ mJed~?m r, tako daB ne pripada nijednom r.
~akle 1zlaz1 ?a m~edna nauka nije nauka. 203 Isto je tako
1 ako se stav1 da Je svaka nauka dobra ali da medicina
nije dobra. Jer, A pripada svakom B, a ~e pripada nijednom r. Iz toga izlazi da jedna pojedinacna nauka ne bi bila
n.~uka. Tako je ~ ~ko A.pripada svakom r, a ne pripada
lllJednom B,- pn cemu Je B -,nauka", r- medicina"
a.:A-?~~sljenje". 20~ Jer, prvo se uzelo da nij~dna nauk~
lllJe rmslJenJe, a zatlm se opet stavilo da je poneka nauka
~isljenje. <?~aj silogizam. raziikuje se od prethodnog time
sto su term1rn preokrenub, - u prethodnom se afirmativna
premis.a odnosila ~a B,..a sad_ se odnosi na r. 206 Isto je tako
1 ak~ Jedna prermsa lllJe urnverzalna. Jer, uvek je srednji
te~m1~ ono sto se negira o jednom krajnjem terminu, a
aftrmua o drugom. 207 Tako je moguce da suprotnosti dadu
zakljucak, aline uvek i apsolutno, nego samo ako su termini koji potpadaju pod srednji termin iii identicni, ili se
204

206

odnose kao celina prema delu. Inace je to nemoguce. Jer,


ni na koji drugi nacin premise ne mogu biti ni kontrerno,
ni kontradiktorno suprotne.
U trecoj figuri nece se nikad dobiti afirmativan silogizam iz suprotnih premisa, iz razloga koji smo vee dali
kad smo govorili o prvoj figuri,208 - ali se moze dobiti
negativan silogizam, - bili termini univerzalni iii ne bili
univerzalni. 209
Uzmimo daB i r znace ,nauku", a A ,medicinu".
Ako se stavilo da je nauka svaka medicina, i da nijedna
medicina nije nauka, - uzelo se da B pripada svakom A,
a da r ne pripada nijednom A. Iz toga ce izaci da poneka
nauka nije nauka. 210 Isto je i ako se premisa BA ne uzme
univerzalno. Jer, ako je nauka jedna medicinska nauka,
i ako, opet, nijedna medicinska nauka nije nauka, izlazi
da poneka nauka nije nauka.211 Ako su termini univerzalno stavljeni, premise su kontremo suprotne, - ali ako
je jedan partikularan, one su kontradiktomo suprotne.
Treba primetiti da se suprotnosti mogu uzeti kao
sto smo rekli, - naime, da je svaka nauka dobra, i da,
zatim, nijedna nauka nije dobra, ili da poneka nauka nije
dobra, - argument cija neispravnost [ciji sofisticki karakter] ne ostaje skrivena. Ali moze se zakljuciti na jedan
od clanova protivrecnosti pomocu pitanja, ili se on moze
uzeti onako kao sto smo naznacili u Topiki [VIII, 1].
A posto afirmacije imaju tri suprotnosti, izlazi da su
suprotnosti uzete na sest nacina: da nesto pripada iii svakom i nijednom,212 ili svakom i ne svakom213 , iii ponekom
i nijednom,214 i da se pri tome termini mogu preokrenuti.
Uzmimo da A pripada svakom B i da ne pripada nijednom
r; iii da A pripada svakom r i da ne pripada nijednom B;
ili da A pripada svakom B i da ne pripada ponekom r;
i da se pri tome opet termini mogu preokrenuti. Isto vaii
i za trecu figuru. 215
Tako je jasno na koliko se nacina i u kojim figurama
jedan silogizam moze dobiti iz suprotnih premisa.
Isto tako, jasno je da se iz laznih premisa moze izvesti
istinit zakljucak, kao sto smo ranije rekli, 216 ali da se ne

207

moze izvestl IZ suprotnih premisa. Jer [u tome slucaju]


silogizam je uvek kontrerno suprotan stvarnosti. Tako, na
primer, ako je nesta dabro, zakljucuje se da nije dobra,
iii aka je to zivotinja, da nije zivotinja, - zata sto je
silogizam izveden iz kontradiktorne suprotnosti, i sto su
termini na kojima se on osniva ili identicni, ili se adnose
kao celina prema delu.
Isto tako jasno je da u paralogizmima217 niSta ne stoji
na putu da se dobije zakljucak protivrecan pretpostavci,tako, na primer, ako je jedan braj neparan, zakljucuje se
da on nije neparan. Jer, iz kontradiktarnih premisa proizlazi silogizam kontreran stvarnosti. Ako se uzmu takve
premise, zakljucak ce biti protivrecan pretpastavci.
Ali treba primetiti da se kontreme suprotnosti ne mogu
izvesti iz jednoga silogizma, tako da se dobija sledeci zakljucak: ono sta nije dobra je dabro, ili nesto drugo te
vrste, - sem ako se odmah ne uzme jedna premisa kao:
,svaka zivotinja je bela i ne-bela"; dakle: ,covek je zivotinja". Ali, ili treba uzeti u pomac protivreenost, - na primer, reci da je svaka nauka misljenje, a zatim pretpostaviti
da je medicina nauka, ali da nijedna medicina nije misljenje,
- prema nacinu na koji se vde pobijanja218 , - ili treba
zakljucivati na osnavu dva silogizma. Ali da bi premise
doista bile kontrerna suprotne, one se ne mogu uzeti ni na
kaji drugi naCin sem na anaj koji je ranije aznacen.

Postuliranje i pretpostavljanje pitanja koje je prvobitno postavljeno, sa gledista vrste kojoj pripada, sastoji
se u nedostatku dokaza iznesenog problema.m A ovaj
[nedostatak dokaza] maze da se javi na vise nacina: aka se
uopste ne zakljucuje, iii aka se polazi od nepoznatijeg
iii podjednako nepoznatog, 220 ili tako da se iz onaga sto
je docnije zakljucuje ono sto je ranije. 221 Jer dokaz mora
da se osniva na onom sto je verodostojnije i ranije.

Ali nista od svega toga nije [ono sto se u Iogici naziva]


,trazenje principa" [ili petitio principii]. Me.dutim, posto je
priroda izvesnih stvari takva da se one saznaJU same sobam,
a posto se druge po prirodi saznaju samo pomocu drugih
cinjenica (jer principi se saznaju sami sobom, a ono sto
potpada pod principe22Z pomocu drugih cinjenica), - tada
kad se nastoji da se dokaie sama sobom istina koja se ne
moze saznati sama sobom - vrsi se petitio principii.
Ovo [petitio principii] moze da se vrsi kad se odm~h
uzme u obzir stavljeno pitanje; ili se- pomoeu drugih
stvari koje bi bile, samom svojom prirodom, dokazane
pitanjem stavljenim u pocetku - ova pitanje n:toze dokazati samim tim stvarima. Ovo se dogada ako Je A dokazano pomocu B, i B pomoeu r, dok u prirodi r tezi da
ono samo bude dokazano pomocu A. J er oni koji tako
zakljucuju - dokazuju A pomoeu njega ~n:tog. To
upravo cine oni koji veruju da crtaju [dem~nstnr.aJ_u] para:
lelne Iinije. Jer, oni ne primecuju da samt stavlJaJU stvan
koje je nemoguce dokazati, ak? pa~alelne lir_lije ~.ec ne ~o
stoje.223 Tako se desava da om ko]l na ova] nacm zakl]ucuju kazu da svaka stvar postoji, ako postoji. Ovako bi
sve bilo poznata po sebi, sto je nemoguce.
Ako je, dakle, neizvesno da A pripada r, a isto tako
ida A pripada B, i ako se postulira da A pripada B,224 jos nije jasno da li se postulira ono sto je u pocetku bilo
pitanje. Ali jasno je da nema dokaza. Jer princip dokaz.a
ne moze biti ono sto je isto taka nesigumo [kao samo pltanje koje treba resiti]. Ali aka se B i r medu sobom tak?
odnose da su identicni, - bilo da su oeevidno konvertlbilni, bilo da jedno pripada drugom, - tada se postulira
pitanje koje je stavljeno u pocetku. Moglo bi se dokazati
da A pripada B pomoeu tih termina, aka se oni konvertiraju. Ali [ako se ani ne mogu konvertirati] to sprecava
takav jedan dokaz, a ne upotrebljeni nacin. Aka se to ucini
[ako se oni konvertiraju], tada se cini ono sto smo rekli
[dokazuje se da A pripada B], i to se cini time sto se izvrsi
konverzija pomocu tri propozicije.

208

14 Organon

Glava sesnaesta
[,TRAZENJE PRINCIPA" -PETITIO PRINCIPII)

209

Isto tako, ako se uzme daB pripada r, - propozicija


koja je isto tako nesigurna kao pitanje da li A pripada r,
- jos sene cini petitio principii, nego se samo ne dokazuje.
Ali ako su A i B identicni, bilo zato sto su konvertibilni,
bilo zato sto A [logicki] sleduje B, cini se petitio principii
iz istog razloga [kao ranije]. Jer, mi smo objasnili sta znaCi
petitio principii. Nairne, ovo se sastoji u tome da se samo
sobom dokazuje ono sto nije ocevidno samo sobom.
Ako postulirati pitanje stavljeno u pocetku znaci dokazati samo sobom ono sto nije jasno samo sobom; 225 to jest,
ako to znaci ne dokazati, kad su podjednako nesigurni kako
propozicija koju treba dokazati tako i ono pomocu cega
se ona dokazuje,- bilo zato sto predikati koji su identicni
pripadaju istom subjektu, bilo zato sto isti predikat pripada
identicnim subjektima, - tada se u srednjoj i u trecoj figuri
moze naciniti petitio principii na ova dva nacina. Medutim,
za afirmativni silogizam ,traZenje prncipa" moze da postoji
samo u trecoj i u prvoj figuri. 226 Ako je silogizam negativan,
petitio principii postoji kad se isti predikati negiraju o istom
subjektu, a obe premise ne postuliraju pitanje na isti naCin
- a to treba reCi i o srednjoj figuri, - zato sto ne postoji
konverzija termina u negativnim silogizmima. 227
U demonstrativnim silogizmima petitio principii sastoji se u tome da se postulira ono sto se shodno istini,
a u dijalektickim silogizmima ono sto se shodno misljenju
[shodno verovatnoei] tako odnosi. 228

Glava sedamnaesta
[0 DOKAZU NAZVANOM U LOGICI
NON PROPTER HOC]

Prigovor: ,ishod nije pogresan zbog toga" - koji u


raspravljanju cesto imamo obicaj da ucinimo, nalazi se,
najpre, u silogizmima koji vode u logicki nemoguce, - kad
se osporava ono sto je bilo dokazano svodenjem na logicki
nemoguce. Nece se reCi: ,ovo nije zbog toga",- sem ako
se ne ospori ta propozicija, nego [ce se reCi] samo da je

210

nesto pogresno bilo stavljeno u ranije delove argu~enta.


Isto tako to se nece reCi ni u neposrednom dokazu, Jer se
u njemu ~e stavlja ono sto_ ~~porava zakl~ucak. Sem toga,
kad se pobija neka propoz~ctJa ne~?sred~um. dokazom P?:
mocu termina ABr ne moze se reel da slloyzam ne zav1s1
od onoga sto je bilo pretpostavljeno. v J~r, mi ~aiemo :
,to nije zbog onoga" - . sam~ u s~ucaJ~ kad_ J~ pretpostavka pobijena, a silogtzam tpak tzvodt ~akl]ucak, sto se ne dogada u silogi~_mima s~ ne.~osr~~n~m ~okazo~:
Jer ako je jedna teza pobt]ena, nece vtse bttl sllogtzma koJI
se na nju odnosi.
J asno je, dakle, da se samo u slucajevima svodenja
na logicki nemoguce moze reCi: _,ovo nije zb~g onog",
i pri tome je jos potrebn~ vda tzmed~. prvobttne pretpostavke i nemoguceg [zakl]ucka~ post_oJl tak~~ odno~ da
se - i kad je pretpostavka stavlJena, 1 kad mJe stavlJena
- ipak zakljucuje nemogucnost. 229
Najocevidniji slucaj u. kome pog!es~ zakljucak _ne
zavisi od pretpostavke - 1este kad sllogtzam, ;asta~lJen
iz srednjih termina koji zak~jucuju na _ne~~guce, n~J~ 2~
vezi sa pretpostavkom, kao sto smo obJasmh u Toptkt.
Jer to znaci staviti ono sto nije uzrok kao uzrok, - kao
kacl bi se, na primer, htela dokazati inkomens_urabilnost
dijagonale, pa se, s tim ciljem, nastojao dokazat1 Ze~onov
argument o nem?gucnos.~i kr~ta~ja,_ pomoc'! svod~nJa na
nemoguce. Jer, m na koJl nacm 1 mkako lazno [lazan zakljucak] ne stoji u vezi sa pocetnim tvrdenjem.
Drugi je slucaj kad nemog_uce [ne~og~~i z~kljucak]
stoji u vezi sa pretpostavkom, ah ne prmzlazt tz nJe. -~o se
moze dogoditi, bilo da se pretpostavi veza na~ore th nadole - tako ako se, na primer, stavi da A pnpada B, da
B p;ipada r, a r - t,., i da je pogresno da B pripada ll .
Jer ako seA ukloni, a ipak se stavi daB pripada r, ada
r pripada ll , - lazno [laZni zakljucak] nece zavisiti od pocetne pretpostavke. Ili - ako se stavi veza nagore, ~ kad
se, na primer, pretpostavi da A pripada B, da E pnpad~
A, a z - E, tada bi bilo pogresno da Z pripada A. J er 1

211

na taj nacin bi ipak proiza.Slo nemoguce [nemoguci zakljucak]' i kad se ukloni prvobitna pretpostavka.
Ali [da bi doista bilo svodenja na nemoguce], treba
da je nemoguce [nemoguci zakljucak] u vezi sa terminima
stavljenim u poeetku, - jer ce na taj nacin ono [nemoguce] zavisiti od pretpostavke. Kad se, na primer, pretpostavi veza nadole, nemoguce [nemoguci zakljucak] mora
biti u vezi sa onim terminom koji je predikat. Jer, ako
je nemoguce da A pripada !J., tada, kad se iskljuci A,
neee viSe biti lainog [zakljucka]. Ako se postavi veza nagore, nemoguce [nemoguci zakljucak] mora biti u vezi sa
subjektom pripadanja. Jer, ako Z ne moze da pripada B,
tada, kad se iskljuci B, nece vise biti nemoguceg [zakljucka]. Isto vaii i za negativne silogizme.
Ocevidno je, dakle, da - ako nemoguce [nemoguc
zakljucak] ne stoji u vezi sa terminima stavljenim u pocetku - Iaino [lazni zakljucak] ne proistice iz pretpostavke. IIi zar, cak i u ovom slucaju, Iaino [laini zakljucak] ne
bi uvek proizlazio iz pretpostavke? Ako se stavi da A ne
pripada B, nego da pripada K, da K pripada r, a ovo !J.,
- ipak ostaje nemoguce [nemoguCi zakljucak]. Isto je i
kad se uzmu termini nagore. Dakle, posto se dobija nemoguce [nemoguci zakljucak] - bila pretpostavka data ili
ne - taj zakljucak moze biti nezavisan od pretpostavke. IIi
mozda izraz prema kome je, u odsustvu pretpostavke, pogresan zakljucak ipak dobijen, - ne treba uzeti u smislu
kao da bi, ako je neka druga pretpostavka bila stavljena, iz
toga proizasla nemogucnost. Nego treba ovako shvatiti: da,
kad se pretpostavka izostavi, ista nemogucnost [nemoguCi
zakljucak] proizlazi iz premisa koje ostaju, posto zacelo nije
besmisleno da jedan isti laini zakljucak proizlazi iz vise premisa. Tako, na primer, sleduje da se paralelne linije seku,
bilo da se stavi da je unutrasnji ugao veCi nego spoljasnji
ug~o, ili da se stavi da trougao ima vise od dva prava ugla.

212

Glava osamnaesta
[LAZNO PROIZLAZI UVEK SAMO IZ LAZNOG.- LAZNOST
ZAKLJUCKA PROIZLAZI IZ LAZNOSTI PREMISA
SILOGIZMA ILl PROSILOGIZMA]

Laian argument proizlazi iz prve Iaine postavke.231


Svaki silogizam se sastoji iii iz dve premise i1i iz vise njih.2.12
Ako [laian zakljucak] proizlazi iz dve premise, jedna od
ovih prernisa, ili cak obe jesu nuznim nacinom lazne. Jer,
iz istinitih prernisa ne moze da postane laian silogizam.233
Ali ako silogizam postaje iz vise premisa, na primer, ako
je propozicija r dobijena iz propozicija A i B, a ove iz !J.,
E, Z i H, - tada ce biti laina jedna od ovih propozicija
koje dalje leze, a zbog toga ce i argument [biti laian]. Jer
iz 11, E, Z i H zakljucuje se A i B. Dakle, iz jedne od njih
[od ovih propozicija] proisticu zakljucak i laznost [glavnog silogizma].

Glava devetnaesta
[KATASILOGIZAM.- PRAKTICNI SAVETI KAKO SE DIJALEKTICKI MOZE PREDUHITRITI PORAZ I SOPSTVENA
STVAR DOVESTI DO POBEDEl

Da ne bismo bili pobijeni katasilogizmom,234 treba


da obratimo painju, - kad nam protivnik traii dokaz, a
ne dodaje zakljucke/35 - da ne upotrebimo dvaput isti
terrnin u premisama [da ne pretpostavimo dve propozicije
koje imaju isti termin], posto znamo da silogizam ne postaje bez srednjeg terrnina, a da je srednji onaj termin koji
je upotrebljen viSe od jedanput. Kako treba gledati na
srednji termin u odnosu na svaki zakljucak, - jasno je kad
se zna koji zakljucak u svakoj figuri biva dokazan. To nam
ne moze ostati skriveno, posto znamo kako da podrtimo
nas dokaz. 236
Ono sto preporucujemo da se izbegava pri odgovorima, treba nastojati da sakrijemo kad sami postavljamo
pitanja. To ce se postiCi najpre ako se- umesto..~~~t;....i.~
vedu zakljucci prosilogizama- uzmu nuzne_~emtse.2~:'7')l.._
213

zakljucci se dde skriveni; zatim, ako se, umesto da se pita


za propozicije koje najbolje leze/38 uzmu one koje imaju
najmanje zajednickih termina. Uzmimo da treba zakljuciti
A o Z, sa Br~ i E, kao srednjim terminima.
Tada treba pitati da li A pripada B, a, zatim, ne da
li B pripada r, nego da li ~ pripada E, i tek tada da li B
pripada P 39 i tako dalje. Ako je silogizam dobijen pomocu
samo jednog srednjeg termina, tada treba poceti srednjim
terminom. Tako ce se najsigurnije ostaviti u nejasnosti
onaj ko odgovara.
Glava dvadeseta
[KAD JE POBIJANJE MOGUCE240]

Posto znamo kad jedan silogizam moze postati, i kako


se pri tome njegovi termini moraju medusobno odnositi,
jasno je kad ce biti, a kad nece biti pobijanja. Ako su sve
propozicije priznate, iii ako su odgovori dati jedan u jednome smislu, a drugi u drugom - na primer, ako je jedan
negativan, a drugi afirmativan - moze biti pobijanja. Jer,
silogizam se dobijao sa terminima koji su stajali u odnosima na prvi ili na drugi naCin. 241 Prema tome, ako je ono
sto je tvrdeno kontrerno suprotno zakljucku, pobijanje postaje nuznim nacinom. Jer, pobijanje je silogizam koji
postavlja kontradiktornu suprotnost. 242 Medutim, ako nista
nije priznato,243 pobijanje ne moze proizaci. Nairne nema
silogizma, kad su svi termini negativni, i u takvom jednom
slucaju nema pobijanja. Jer ako ima pobijanja, ima nuznim
nacinom silogizma, ali ako postoji silogizam, nema nuznim
nacinom pobijanja. Isto je [pobijanje isto tako nije moguce] i ako u odgovoru nista nije univerzalno tvrdeno. Jer
ista je definicija pobijanja i silogizma.
Glava dvadeset prva
[ZABLUDA]

Katkad se desava da, kao sto se varamo u polozaju


termina, isto smo tako u zabludi u sudu koji o njima donosimo. Moguce je, na primer, - posto isti predikat ne-

214

posredno pripada nekolikim subjektima, da se ne poznaje


jedan [subjekt], pa se misli da mu predikat ne pripada, dok
se poznaje drugi [subjekt].
Uzmimo da A pripada B po sebi i r po sebi, i da na
isti nacin B i r pripadaju ~. Ako se sad misli da A pripada svakom B, a da B pripada ~. ali da A ne pripada
nijednom r, i da r pripada svakom ~. imace se o istoj
stvari u odnosu na istu stvar znanje i neznanje.
Ako se, opet, zabluda odnosi na termine koji pripadaju istoj seriji [redu], - ako, na primer, A pripada B,
B - r, a r - ~. ali ako se pretpostavi da A pripada
svakom B, ada, opet, ne pripada nijednom r, - tada ce
se, u isto vreme kad se zna da A pripada ~. pretpostavljati
da mu ono ne pripada. Zar se posle toga nece verovati da
se ne rnisli ono sto se zna? Zna se, u neku ruku da A
pripada r pomocu B, kao sto se zna partikularno pomocu
univerzalnog. I tako se smatra da se ono sto se u neku
ruku zna nikako ne misli, - sto je nemoguce.
U slucaju koji smo najpre naveli, u kome srednji terrnin ne zavisi od istog reda, ne mogu se misliti istovremeno
dve premise koje se odnose na svaki od srednjih terrnina,
- tako, na primer, da A pripada svakom B, ali da ne
pripada nijednom r, i da, u isto vreme, B i r pripadaju
svakom ~. Jer, desava se da je prva premisa kontremo
suprotna - ili potpuno, ili delimicno. Jer, ako se pretpostavi da A pripada svemu cemu B pripada, i ako se zna
da B pripada ~. isto se tako zna da A pripada ~ . Medutim,
ako se smatra da A ne pripada nicem cemu r pripada,
smatra se da A ne pripada onome cemu, partikulamo
uzeto, pripada B. Ali ako se smatra da A pripada svemu
cemu B pripada, i ako se, potom, smatra da A ne pripada
onom cemu, partikulamo uzeto, pripada B, - tada je to
potpuna iii delimicna kontrerna suprotnost sudova.
Na takav nacin, dakle, ne moze se pretpostavljati.
Medutim, niSta ne stoji na putu da se pretpostavlja jedna
premisa svakoga silogizma iii dve premise jednoga od dva
silogizma, - tako, na primer, da A pripada svakom B,
a da B pripada ~. i da, opet, A ne pripada nijednom r.

215

Takva zabluda slicna je zabludi o pojedinacnim stvarima. Ako, na primer, A pripada svakom B, a B svakom r,
Ace pripadati svakom r. Ako se, dakle, zna da A pripada
svemu cemu pripada B, tada se isto tako zna da A pripada
r. Ali nista ne stoji na putu da se zna da postoji r. Uzmimo da A oznacava dva prava ugla, B trougao, a r trougao
koji se moze opaziti culima. Moze se misliti da r ne postoji, iako se zna da svaki trougao saddi dva prava ugla,
tako da se jedno isto u isto vreme zna i ne zna. Jer, ,znati
da svaki trougao ima zbir uglova jednak sa dva prava
ugla" - nije nesto prosto; nego to jednom znaci da se ima
znanje o opstem, a, zatim, da se ima znanje o pojedinacnom. Tako se zna opstim znanjem da r ima zbir uglova
jednak sa dva prava ugla, ali se to ne zna znanjem o pojedinacnom. Prema tome, nece se imati znanje i neznanje
koji su kontrerno suprotni jedno drugom.
Isto tako, [moze se kritikovati] i argumenti iz Menona244 da je ucenje secanje. Nairne nikad sene dogada da
se pojedinacno zna ranije, nego mi sticemo znanje pojedinacnih stvari u isto vreme sa indukcijom, kao da ih
samo ponovo upoznajemo. Jer neke stvari odmah saznajemo, - tako, na primer, [saznajemo] da je zbir uglova
[izvesnog pojedinacnog trougla] jednak sa dva prava ugla,
cim znamo da je to trougao. Isto je i u drugim slucajevima.
Mi, dakle, mislimo pojedinacne stvari pomocu saznanja opsteg, a ne saznajemo ih znanjem koje je njima svojstveno. Taka o njima mozemo biti u zabludi, ali ne na
kontrerno suprotni nacin. U stvari, saznanje se odnosi na
opste, a zabluda na pojedinacno.
Isto je i u slucajevima o kojima smo ranije govorili, 245
- zabluda ucinjena u odnosu na srednji termin nije kontrerno suprotna saznanju stecenom pomocu silogizma. Isto
taka nije [kontrerno suprotan] sud koji se odnosi na jedan
od srednjih termina prema sudu koji se odnosi na drugi
[srednji termin].
Medutim, nista ne stoji na putu da, i ako se zna da A
pripada celome B, ada B pripada r,- ipak se misli da A
216

ne pripada r. Taka, na primer, iako se zna da je svaka


mazga neplodna, a da je ova zivotinja mazga, - ipak se
sudi da je ona skotna. Jer ne zna se da A pripada r, ako
se istovremeno ne misli na obe propozicije istovremeno.
Iz ovoga je ocevidno da se mora pasti u zabludu aka
se zna jedna [propozicija], a ne zna se druga. I to je bas
odnos koji postoji izmedu znanja opsteg i znanja pojedinacnog.246 Jer, mine upoznajemo nijednu od stvari koje se culima mogu opaziti, izvan onoga sto dolazi od cula, cak i ako
smo ih ranije percipirali247 sem u slucaju da o njima imamo
opste i svojstveno znanje, aline aktuelno [stvarno] znanje.
Jer, o znanju se govori u trojakom smislu248 : ono znaci opste,
pojedinacno [svojstveno stvari] i aktuelno [stvarno] znanje,
- a tako i zabluda ima ovaj trojaki smisao249 Tako nista
ne stoji na putu da se jedna ista stvar i zna, i da se o njoj
bude u zabludi, samo ne na kontrerno suprotan nacin.
To se desava u slucaju kad je znanje ograniceno na svaku
od premisa, i kad se prethodno nije razmotrila pojedinacna
stvar. Jer, kad se pretpostavlja da je mazga skotna, tada se
nema aktuelno znanje, a isto tako ne pada se, zbog te pretpostavke, u zabludu kontrerno suprotnu znanju. Jer, zabluda kontrerno suprotna znanju opsteg jeste silogizam.
Ali, ko pretpostavi da sustina dobra jeste sustina zla,
on mora pretpostaviti da su isto sustina dobra i sustina
zla. Neka sustina dobra bude A, sustina zla B, i, ponovo,
sustina dobra r. Posta se misli da suB i r identicni, mora
se misliti i da je r - B, a, isto taka, da je B - A, i, prema
tome, da je r - A. Jer kao sto bi- ako bismo rekli da ako
je B bilo istina o onome o cemu je r istina, a A o onome o
cemu je B istina, - A isto taka bilo istina o r, - to vazi
i za glagol ,suditi". Isto je taka i za glagol ,biti". Jer, ako
bi r bilo identicno sa B, a opet B sa A, i r bi, isto taka,
bilo identicno sa A. Isto je tako i za glagol ,imati misljenje".
Zar to [da se maze misliti da su isto sustina dobra
i sustina zla] nije tada nuzno, ako se dopusti pretpostavka
[da sustina dobra jeste sustina zla]? Ali, mazda zabluda
lezi u tome sto se i u drugome smislu moze zamisliti da
217

sustina dobra jeste sustina zla, - a ne samo akcidentalno.250 Jer to se moze zamisliti na razliCite nacine. Ali ovu
tacku treba bolje ispitati.

Glava dvadeset druga


[PRAVILA ZA KONVERZIJU I POREDENJE STVARI KOJE
TREBA ZELETI ILl IZBEGAVATI]

Kad su konvertirani krajnji termini, nuzno je da srednji termin isto tako bude konvertiran sa dva krajnja termina.
Ako A pripada r pomoeu B, tada, ako suA i r konvertirani, i ako r pripada svemu cemu A pripada, - B se
konvertira sa A, i B pripada svemu cemu A pripada, pomocu srednjeg termina r; i r se konvertira sa B pomocu
srednjeg termina A.
Isto je tako i za negativne propozicije. Ako B pripada
r, a A ne pripada B, ni A nece pripadati r. Ako se B konvertira sa A, tada ce se, isto tako, r konvertirati sa A.
Uzmimo da B ne pripada A; tada mu ni r nece pripadati,
jer B [po pretpostavci] pripada svakom r.
Ali ako se r konvertira sa B, B se isto tako konvertira
sa A. J er, r je afirmirano o svemu o cemu je B afirmirano.
I ako se r konvertira sa A i B, B se isto tako konvertira
sa A. Jer, r pripada onome cemu B pripada, - ali r ne
pripada onome cemu A pripada. I samo ovde [u ovom
poslednjem slucaju] polazi se od zakljucka,- a ne u drugim slucajevima, - kao kod afirmativnog silogizma.
Ako su, opet, A i B konvertibilni, a, isto tako, r i !1,
i ako je ili A i1i r nuznim nacinom pridato svakom bicu,
- tada ce se B i !1 tako odnositi, da ce i1i jedno i1i drugo
biti pridato svakom bicu.
Posta B pripada onome cemu A pripada, a /1 onome
cemu r pripada, i posto je ili A ili r pridato svakom
bicu, ali ne oba istovremeno - oeevidno je da je ili A ili
!1 isto tako pridato svakom bicu, ali ne oba u isto vreme.
Ako je, na primer, nestvoreno nepropadljivo, a nepropadljivo nestvoreno, nuzno je da stvoreno bude propadljivo,

218

ada propadljivo bude stvoreno. Jer, dva silogizma su ovde


povezana.
Ako, opet, ili A ili B pripada svakom b~cu, isto ka.o
ili r ili 11, ali ne u isto vreme, tada, ako su A 1 B konvertlbilni, - B i /1 se isto tako konvertiraju. Jer, ako B ne pripada onome cemu partikularn.o pripad~ !1, jasn~ je da fe
mu A pripadati. Ako mu A pnpada, pnpada mu 1 r, posto
se oni konvertiraju. Dakle, r i !1 bice zajedno pridati, sto
je nemoguce.
Ali ako A pripada celom B i r, i nije afirmirano ni o
cemu drugom i ako, is to tako, B pripada svakom r, potrebno je, mdnim nacinom, da seA i B konvertiraju. Jer,
posto A vazi samo o B i r, i pos~o j.e B ~firmir31no u i~~~
vreme o samome sebi i or, - ocev1dno Je dace B vaz1t1
o svemu o cemu A vati, sem o samome A.
Medutim, kad A i B pripadaju celome r, i kad je r
konvertibilno sa B, nuzno je da A pripada celom B. Nairne
posto A pripada svakom r, a posto r pripada B konverzijom, - i A ce pripadati svakom B.
Kad je od dva suprotna termina A i B, A bolje od B, a
isto tako 11 od r, - tada, ako su Ar bolji od B/1, -A je
bolje od t-... Jer, A treba zeleti isto onoliko koliko od B
treba bezati, posto su to suprotnosti. Isto vazi i za r i 11,
jer su i oni jedno drugom suprotni. Ak?, dakl.e, ~ treba
isto toliko zeleti koliko /1, tada B treba IStO tohko 1Zbegavati koliko r. Jer svaku od stvari koju treba izbegavati
valja izbegavati isto toliko koliko svaku od stvari koju
treba zeleti valja zeleti. Prema tome, isto VaZi 0 obema
zajedno, dakle o Ar u odnosu na B/1. Ali, posto Ar treba
vise zeleti nego Bt-.., A se ne moze zeleti isto koliko !1, jer
bi inace B/1 trebalo zeleti isto koliko Ar.
Ali ako 11 treba vise zeleti od A, tada i B treba manje
izbegavati od r, - jer manje je suprotno manjem. Ali
vece dobro i manje zlo treba viSe zeleti nego manje dobra
i vece zlo. Dakle, i celinu, B/1, treba vise zeleti nego Ar.
Medutim, tako nije. Prema tome, A treba vise zeleti
nego !1, i, prema tome, r treba manje izbegavati nego B.

219

Ako, dakle, svaki koji voli, zbog svoje ljubavi, pretpostavlja A - sto znaci da je voljena osoba raspolozena
da mu ukaie svoju blagonaklonost, ali mu je ne ukazuje
(sto je oznaceno sa r) - ukazivanju blagonaklonosti od
stsan~ voljene osobe (sto je oznaceno sa ~), ali bez raspoJozenJa da mu [tu blagonaklonost] ukaie, sto je oznaceno
sa B; - tada je oeevidno da je A takve prirode da ga
treba pretpostaviti ukazivanju blagonaklonosti od strane
voljene osobe.
u ljubavi, dakle, covek treba vise da zeli da bude
voljen, nego da se telesno sjedinjuje [sa voljenom osobom].
~ak? .ljuba.v zavisi vise od naklonosti nego od telesnog
SJedmJaVanJa. A ako je [u ljubavi] najvainije biti voljen,
tada je to cilj ljubavi. Prema tome, telesno sjedinjavanje
iii uopste nije cilj ljubavi, iii je cilj koji je u isti mah sredstvo da se bude voljen. To je isto tako nacin na koji
postaju druge zelje i umetnosti. 251
Glava dvadeset treca
[TEORIJA INDUKCIJE]

Ovim smo, dakle, objasnili odnos termina u konverzijama, i pokazali smo sta prvenstveno treba izabrati iii izbegavati.
Ali sad moramo da govorimo o tome da se pomoeu
figura ranije proucenih ne dobijaju samo dijalekticki i
d.em<;>nst:a~ivni vsilogizrni, nego [se dobijaju] i retorski
S1!og1zrru, 1 uopste svaka vrsta ubedivanja, ma kakva bila
nJena metoda. 252 Jer, sve sto verujemo- verujemo iii na
osnovu silogizma, iii na osnovu indukcije.
~ndukcij~ iii indukt.ivni s~logizam sastoji se u zakljuClvanJU- koJe se oslanJa na Jedan od krajnjih terminada je drugi [krajnji termin] pridat srednjem [terminu].
Na primer, kad je B srednji termin izmedu A i r, dokazace
se pomoeu r da A pripada B, - i na taj nacin izvodimo
indukcije. Uzmimo da A znaci " koJi dugo zivi" ' B - ,, koJi
nema zuci", a r - ,stvorovi koji dugo zive", - kao
,covek", ,konj" i ,mazga".
v

220

A pripada tada svakom r, jer svaki stvor koji nema


zuci dugo zivi. Ali isto tako B - ,koji nema zuci" - pri.~
pada svakom r. Ako se r konvertira sa B,va.ako s:~dnJl
termin nema veCi obim nego r, tada A nuzn~m nacn~om
pripada B. Ranije je dokazano da. ~~o dv~ atnbuta J?npadaju istom subjektu, i ako. se k;aJOJ~ term~n konve:tua sa
jednim od njih, drugi pred1kat ce pnp~dat1 k?nv~rtuanom
predikatu. Ali pod r mora se razumet1 on~.sto Je s~stav
ljeno iz svih pojedinacnih bica. Jer, indukciJa postaJe nabrajanjem sviju njih.
.
.
.
Ova vrsta silogizma sluzi tome da pnba~ prvu .1 neposrednu premisu. Jer, ono za sta postoji s:edn]l term.m, stlogizam zakljucuje pomoeu s:edni_eg ~ermma; ~evd~tl~, ono
za sta nema srednjeg termma stlog1zam zaklJUCUJe mduk-

. .

~~

A, na neki nacin, indukcija je suprotna sll'?g1zmu.


Nairne silogizam dokazuje, pomocu sredn_ieg ter~ma, ~a
gornji krajnji te~min ~ripada ~recem termi.~u; ~ 1~dukc1}a
dokazuje, pomocu treceg termma, da gornJl kraJOJl termm
pripada srednjem terminu.
.
..
.
Po prirodnom redu je, dakle!.. s~logtZam.. ~OJl. zaklJUcuje pomoc':l s.red~jeg t~rm~~a ramJll poznatlJl, ah za nas
je induktivm stlogtzam JaSmJL
Glava dvadeset cetvrta
[PRIMER KAO SREDSTVO ZAOBRAZOVANJE TEORIJSKOG
I PRAKTICNOG SUDA]

Dobija se primer [JtaQ&fiEL'Y!la] 2~3 , kad s~ dokaie ~a


gornji krajnji terrnin pripa~a srednJe~ termmu .Pomo~u
termina slicnoga trecem. Ah tr~ba zn~h da .~redn]l te~m
pripada trecem terrninu, a prv1 termmu shcnom trecem.
Neka A bude ,zlo", B - ,objaviti rat ~usedi~~", ,:
- ,Atinjani Tebancima", a ~ - ,Teba~c1 FokeJCI~a .
Ako hocemo da dokazemo da je ratovatl. sa Tebancm~a
zlo, treba staviti da je zlo ratovati sa sused1ma. V~rovanJe
u ovo proizlazi iz slicnih slucajeva, - tako, na pnmer, da

221

je bilo zlo za Tebance da ratuju sa Fokejcima. Posto je


zlo ratovati sa susedima, a posto je rat protiv Tebanaca
rat protiv suseda, - jasno je da je zlo ratovati sa Tebancima. Jasno je da B pripada r i 1'1 (jer, u oba slucaja, to
znaci objaviti rat susedima); a, isto tako, ocevidno je da
A pripada 1'1 (jer rat protiv Fokejaca nije bio povoljan za
Tebance). Da A pripada B, bice dokazano pomocu 11. Na
isti nacin izvesce se dokaz, ako je dokaz 0 odnosu srednjeg
termina prema krajnjem terminu bio dobijen pomocu vise
slicnih slucajeva.
Ocevidno je, dakle, da se primer ne odnosi ni kao deo
prema celini ni kao celina prema delu, nego kao deo prema
delu, - kad su dva pojedinacna slucaja podredena istom
terminu, i kad je poznat jedan od njih. I [primer se] razIikuje od indukcije time sto indukcija, polazeci od svih
individua [od sveg pojedinacnog, nedeljivog], dokazuje da
gornji krajnji termin pripada srednjem terminu, i ne vezuje
silogizam za donji krajnji termin; medutim primer ga
vezuje, a ne dokazuje, polazeCi od svih individua.254
Glava dvadeset peta
[TEORIJA ABDUKCJJE]

Postoji abdukcija,255 kad je ocevidno da prvi termin


pripada srednjem, a kad je nesigurno da srednji termin
pripada poslednjem, posto je taj odnos isto toliko verovatan, iii cak verovatniji nego zakljucak.
Dalje, [postoji abdukcija] kad su malobrojni termini
koji se nalaze izmedu poslednjeg i srednjeg termina. Jer
u svim ovim slucajevima priblizujemo se znanju.
Neka A bude- ,koji se moze nauCiti", B - ,znanje", a r - ,pravicnost". Jasno je da se znanje moze
nauciti, ali je nesigurno da je vrlina znanje. Ako je propozicija Br isto tako verovatna, iii ako je verovatnija nego
Ar, - postoji abdukcija. Jer, mi smo se pribliZili znanju
time sto smo zakljucku Ar dadali prapaziciju Br, - jer
ranije nisma imali nikakva znanje.

222

Uzmimo, opet, da je mali broj termina koji se nalaze


izmedu B i r, - jer i na taj nacin priblizavamo se znanju.256 Uzmimo, na primer, da je 1'1- ,biti kv<l:dra~an", E
- ,pravolinijska figura", a Z - ?,krug". Ako_bl se 1zmed?
E i Z nalazio samo jedan terrmn - na pnmer ~~? b1!
pomocu polum~seca, krug . P?~.tao jed?ak pravohm]skoJ
figuri - time b1 se stvar pnbhzda znanJu.
Medutim, kad Br nije verovatnije nego Ar, i kad
termini izmedu njih nisu malobrojni, - ja to ne zovem
abdukcijom. Isto tako [ne zovem abdukcijom] ?i._ka? je
propozicija Br neposredna, - jer takva propoziCIJa Jeste
znanje257
Glava dvadeset sesta
[OBJEKCIJA]

Objekcija258 je premisa kontrerna suprotna jednaj


premisi. Objekcija se razlikuje ad premise [kojaj je ~u
pratna] time sta objekcija moze biti partikularna, a l?rermsa
iii uapste ne moze biti takva, iii bar nije takva u umverzalnim silogizmima.
Objekcija se javlja na dva n~Cina i u d':e fi~ur~ .. On.a
se javlja na dva nacina, zato StO Je s_vaka ObJ.ekc~~a lh ~m
verzalna, iii partikularna. A u dve figure obJek~IJe se Jay~
Ijaju zato sto su supratne premisi, a suprotnostl magu b1t~
dakazane samo u prvoj i u trecaj figuri259 Jer, kad se tvrd1
da nesta svakome pripada, mi prigavaramo da ne pripada
nijednom iii dane pripada ponekom, - i ad tih propazicija ana da nijednam ne pripada zakljuc~r:a je _u prvoj
figuri, a ana da ne pripada panekom zaklJucena Je u poslednjoj figuri. Uzmimo da je A - ,jedna jedina nauka",
aBkantrerno suprotna". Ako se tvrdi da je nauka o
kantre~~ suprotnom jedna, abjekcija maze biti ili da
nauka a suprotnostima nije uvek jedna i ista, i da je ana
sta je kontrerna - suprotna, - tako da se dobija prva
figura; iii da ne pastaji jedna nauka a anome sta se moze
i 0 onome sto se ne moze saznati, - sto je treca figura.

223

Jer, 0 r - 0 onome sto se moze i 0 onome sto sene moze


saznati - istina je da je to kontrerno suprotno, a lazno je
da je to predmet samo jedne nauke.
Isto je ako je premisa negativna260 Kad se tvrdi da
nauka o kontrerno-suprotnom nije jedna, mi kaZemo ili da
su sve suprotnosti, ili da su izvesne kontrerne suprotnosti
- kao zdrav i bolestan - predmet samo jedne iste nauke.
U prvom slucaju zakljucak se izvodi u prvoj, a u drugom
slucaju u trecoj figuri.
Jer, uopste u svakoj objekciji koja se univerzalno cini,
nuzno je upraviti protivrecnost protiv univerzalnog termina
koji saddi u sebi od [protivnika) navedene termine. Nairne, ako protivnik tvrdi da nauka o kontrernim suprotnostima nije jedna, valja reCi da je jedna nauka o svim suprotnostima. Tako moramo dobiti prvu figuru. Nairne, univerzalno [koje sadrzi prvobitni subjekt] postaje srednji termin.
Medutim, [u objekciji ucinjenoj] partikularno, protivrecnost mora biti vezana sa terminom u odnosu na koji
je subjekt stavljene premise univerzalan. Tako ce se reCi
da nije ista nauka 0 onome sto moze i 0 onome sto ne
moze da se sazna. Jer, ,kontrerno suprotno" je univerzalno
u odnosu na ove termine. I tako postaje treca figura, jer
srednji termin je stavljen partikularno, - kao ono sto
moze i ono sto ne moze da se sazna.
Premise, iz kojih se moze izvesti kontrerno suprotni
zakljucak, jesu one od kojih polazimo, kad se trudimo
da izrazimo objekcije. Otuda ih dajemo samo u ovim
figurama [to jest u prvoj i trecoj]. Nairne, samo u njima
nalaze se suprotni silogizmi, posto srednja [druga] figura
ne moze dati afirmativan zakljucak.
Medutim, objekcija pomocu srednje [druge] figure
ucinila bi nuznim iscrpnije obrazlozenje, - tako, na primer, kad se ne bi dopustilo da A pripada B, zato sto mu
ne sleduje r. To postaje jasno samo pomocu drugih premisa. Prema tome, objekcija ne treba da pribegne drugim
stvarima, nego druga premisa [koju uzima] treba da bude
neposredno jasna. Zbog toga, samo ova figura ne daje
dokaz pomocu znaka.

224

Treba razmotriti i druge objekcije, kao one koje su


izvedene iz kontrerne suprotnosti, i iz slicnog, i iz onog
sto je predmet misljenja. Isto taka, treba jos ispitati da li
partikularna objekcija moze da se obrazuje u prvoj figuri,
iii negativna objekcija u srednjoj [drugoj] figuri.

Glava dvadeset sedma


[ENTIMEM]

Verovatno i znak nisu isto, nego je verovatno propozicija koja je verovatna. Jer verovatno je ono o cemu
se zna da se veeinom tako dogada ili ne dogada, da taka
jeste iii da tako nije, - kao, na primer, ,mrziti zavidljivce" iii ,osecati naklonost prema ljudima koje volimo".
Medutim, znak tezi tome da bude demonstrativna
propozicija, lluZna iii moguca. Jer, stvar cije postojanje
iii postajanje povlaci za sobom postojanje iii postajanje
druge stvari, bilo ranije iii docnije - jeste znak postajanja
iii postojanja druge stvari.
Entimem262 je silogizam iz verovatnih premisa iii
znakova.
Znak moze da se uzme u tri smisla, koji odgovaraju
polozaju srednjeg termina u figurama. Jer znak moze biti
uzet i1i kao u prvoj figuri, iii kao u srednjoj [drugoj)/63
iii kao u trecoj. Na primer, dokaz da je jedna zena trudna
zato sto ima mleka, proizlazi iz prve figure, - jer ,imati
mleka" jeste srednji termin. A je - ,biti trudna", B ,imati mleka", a r - ,zena". Medutim, dokaz da su mudraci posteni, zato sto je Pitak posten, proizlazi iz poslednje
[trece figure). A je- ,posten", B - ,mudraci", a r Pitak". Ovde je istina tvrditi i A i B o r, - ali se po;lednja propozicija ne iskazuje, zato sto je poznata, i stavlja
se samo prva [propozicija]. Najzad, dokaz da je jedna zena
trudna zato sto je bleda odnosi se na srednju [drugu) figuru. Nairne, posto se bledilo vezuje za trudnocu, a posto
se bledilo javlja kod te odredene zene, misli se da je dokazano da je ona trudna. A je - ,bledilo", B - ,biti
trudna", a r - ,zena".
261

15 Organon

225

nom, ali ima ve6i obim nego treCi [krajnji termin], i ne


konvertira se s njim. Uzmimo da je A - hrabrost, B velike noge, a r - lav. U tom slucaju B pripada onome
cemu r pripada, ali, pored toga, pripada i drugim stvarima. Medutim, A pripada svemu cemu B pripada, i nicem
drugom, ali je A konvertibilno sa B. Kad ne bi bilo taka,
tada samo jedan znak ne bi odgovarao samo jednoj afekciji.
NAPOMENE
PRVA KNJIGA
1 Rec analitika (&vaA.unltij) znaci metodu ra.clanjavanja misli
i pojmova u njihove sastavne delove, zatim elementamu logiku koja
se bavi pojmovima, sudovima i zakljuccima. Kod Aristotela analitika, pre svega, znaci svodenje konkluzija na njihove premise. Kao
takva, analitika je ucenje o izvodenju zakljucaka, upravo silogistika.
Aristotelova Prva analitika proucava formu zakljucka, a Druga analitika njegovu saddinu. Prva analitika proucava zakljucak
uopste, a Druga analitika iskljucivo naucni, apodikticni zakljucak.
Prva analitika izlaze formalnu teoriju silogizma, i zato se
smatra da je ona uvod u Drugu analitiku - delo koje ne proucava
silogizam uopste, nego samo naucni, demonstrativni silogizam. Tricot smatra da je Stagiraninova logika metodologija i propedeutika
nauke o prirodi. (Upor. Aristote: Organon. III. Les Premiers Analytiques. Nouvelle traduction et notes par J. Tricot. Bibliotheque des
textes philosophiques, Paris 1947, p. 1, note 1.)
2 Ove definicije univerzalnog, partikularnog i neodredenog
pripadanja jesu upravo sazeta ponavljanja filozofovih izvodenja u
7. glavi De lnterpr.
3 Dijalekticka veiltina, po Aristotelu, sastoji se u tome da se
odgovara sa "da" iii "ne" na postavljeno pitanje. Silogizam je instrument ne samo dijalektike nego i analitike. Silogizam, naime, cini
zakljucivanje pravilnim.
4 U prvoj knjizi, u glavama 1. i 10.
5 U Drugoj ana/itici za demonstrativne, au Topici za dijalekticke premise.
6 Savrseni su samo silogizmi prve figure.
7 Drugim recima: nikakav drugi termin i nikakva druga propozicija.
8 "Jedna iii vise stvari" znaci upravo jednu novu propoziciju
ili vise njih. A te nove propozicije ce od nesavrsenog silogizma naciniti savrileni silogizam prve figure.

229

9 Konverzija se sastoji u premestanju termina jedne propozicije, pri cemu se ne menja njihov kvalitet, - tako da predikat
postaje subjekt, a subjekt predikat. (Upor. Tricot, str. 6, nap. 1.)
10 A je atribut, a B je subjekt.
11 Drugim reeima: konverzija je ista ako je premisa partikularna.
12 To jest: kad su u pitanju nuZ.ne premise, konverzija ce se
vrsiti na isti nacin.
13 Silvester Maurus tumaci ovo mesto na sledeci na~in: nuzno
je kontingentno, zato sto moze da postoji i ako ne moze i da ne postoji, kao, na primer, apsolutno bice, Bog; ne-nuzno je kontingentno,
jer moze da postoji i da ne postoji, - kao stvorovi; moguce je kontingentno, zato sto moze da postoji, ne uzimajuci u obzir da li je to
nuzno iii nije,- tako je, na primer, moguce da uopste nesto postoji.
(Upor. Aristoteles Lehre von Schluss oder Erste Analytik, Neu iibersetzt und mit erkllirenden Anmerkungen versehen von Dr. Eug. Rolfes, Der philosophischen Bibliothek Band 10. Leipzig 1922, S. 152,
Anm. 2.)
14 Vidi ovo delo, gl. 13 i 17.
1s Ovo delo, gl. 46.
16 Citalac ove glave mora prethodno da dobro upozna opstu
teoriju silogizma, koja je izlozena u svakoj formalnoj logici.
17 Kojim terminima i reeenicama, u kojim figurama i kojim
modusom svake figure postaje svaki silogizam. (Upor. Tricot, Nav.
delo, str. 12, nap. 4, 5 i 6.)
18 U Drugoj analitici.
19 Aristotel naziva termine: To n:giiiTov lixgov, To !J.Ei~ov ,gomji termin; To a:x.a-r:ov axgov, To Uanov - ,donji termin" i
To fLE<Jov, o !J.EGO~ llgo~- ,srednji termin". Umesto ,gornji termin"
i ,donji termin", kao sto smo mi preveli, neki autori prevode ,veliki
termin", iii ,visi termin" i ,mali termin", iii ,nizi termin".
Slicno tome, i) n:goni'J n:goTaat~ preveli smo ,gomja premisa",
a i) l>eunga ltQOTaat~: ,donja premisa". lma autora koji te izraze
prevode ,velika premisa" i ,mala premisa", i ,visa premisa" i ,niza
premisa".
2 0 Dva krajnja termina su TU lixQa termini extremi. Tricot
istice da Aristotel oznacava srednji termin sa B, gomji sa A, a donji
sa r. Gornja premisa je AB, donja Br, a zakljucak Ar. - U formalnoj logici A je univerzalno-afirmativna premisa, E - univerzalno-negativna, I - partikularno-afirmativna, a 0 - partikulamo-negativna. (Nav. delo, str. 13, nap. 2.)
Z1 Ovo je Barbara prvi modus prve silogisticke figure. Radi boljeg razumevanja sledeeih Aristotelovih izlaganja o silogistickim figurama i njihovim modusima, valja uzeti u obzir, pored
proucavanja formalne logike, i egzemplifikaciju napomena Tricot-a,
u navedenom delu. Ta egzemplifikacija je obimna i iscrpna.
22 Anal. prior., 1, 24 b 28.

230

Drugi modus prve silogisticke figure - Celarent.


Treei modus - Darii.
2s Cetvrti modus Ferio.
26 Anal. prior., 1, 26 a 2.
21 Od 16 modusa prve silogisti~ke figure Stagiranin je odbacio
12 modusa. Dakle, kao pravilna ostala su cetiri modusa prve figure
- koje je prihvatila formalna logika.
28 Neodredene su propozicije koje imaju neodredeni subjekt.
U ovim propozicijama nije oznaceno jesu li one univerzalne iii partikularne.
29 Jasnije receno, srednji termin je predikat u dve premise.
3o Filozof ovim izraiava da su savrseni, to jest da imaju pravu
vainost samo oni silogizmi koji se mogu svesti na silogizme prve
figure, - izuzev na Baroco. Ali i ako nisu savrseni silogizmi o kojima je ovde rec, u njima se zakljucak izvodi neposredno iz premisa.
31 U ovoj glavi, M je srednji termin, N gornji, a 3 donji; gornja premisa je MN, donja MS, a konkluzija NS.
32 Prvi modus druge silogisticke figure, Cesare.
33 To je dokazano za Celarent, u ovom delu, I 4. 25 b 40.
34 Drugi modus druge silogisticke figure Camestres.
35 Treci i cetvrti modus druge silogisticke figure Festino i
Baroco.
ao Treci modus druge silogisticke figure Festino.
37 Cetvrti modus druge silogisticke figure Baroco.
38 Tako su od 16 modusa druge figure 12 iskljuceni; prema
tome, ostaju samo 4 modusa za pravilno izvodenje zakljucaka.
39 To jest: kad se, kao dopuna, dodaju jo8 neke recenice.
4o U ovoj glavi, srednji termin obelezen je sa };, gomji sa II,
a donji sa P. Gomja premisa obelezena je sa II};, donja sa P};, a
zakljucak sa IIP.
41 Prvi modus trece silogisticke figure Darapti.
42 Modus Darii prve figure.
43 Ekteza (od EXTEaaat) ovde znaci: sve sto vaii za srednji
termin vai.i i za njegov deo. Ako je svako }; - II i P, - tada je i
ponek~ }; (na primer N) II i P; dakle poneko P je II.
u Drugi modus trece silogisticke figure- Felapton.
45 Tada se dobija Ferio.
46 Ovo je treei modus trece silogisticke figure Disamis.
47 Ovo je cetvrti modus trece silogisticke figure Datisi.
48 Peti modus trece silogisticke figure Bocardo.
49 Dokaz pomoeu ekteze, kad se uzme jedan deo srednjeg termina kome gomji termin ne pripada.
23
24

231

Sesti modus treee silogisticke figure - Ferison.


Od 16 modusa koji su moguci u trecoj figuri, Aristotel je
odbacio deset, a zadr:lao samo 6 modusa, koji su prihvaceni i do
danas vaie u formalnoj logici.
Aristotel je u svojoj formalnoj logici utvrdio samo tri silogisticke figure. V. Kirch mann - u svom prevodu ,Prve Analitike",
str. VII, kaie da zbog toga Aristotela ne treba kuditi, nego da ga
treba hvaliti, jer je od lekara Galena pronadena silogisticka figura u
stvari samo preokrenuta Aristotelova prva figura. Po Kirchmann-u,
Galenova cetvrta figura lakse se pri!agodava govornoj upotrebi nego
prva Aristotelova figura. Medutim Stagiraninova viSe odgovara logickom stanju stvari i naucnoj upotrebi. Kirchmann smatra da se
Galenova figura moze, s pravom, ostaviti po strani.
Galenovu figuru su, poeev od XV veka, usvojili logicari. Medutim, vecina modernih logicara tu figuru ne prihvata.
52 U ovoj glavi filozof govori o indirektnim modusima svoje
tri silogisticke figure.
53 Cesare i Camestres.
54 Ovde imamo moduse Barbara i Celarent, gde je gornja premisa nuzna, bila ona afirmativna ili negativna, - donja asertoricka,
a zakljucak nuian. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 46, nap. 1.)
55 Drugim recima: Sto o svemu vaii, i o svemu nuznim nacinom vaii, - vaii nuinim nacinom i o svemu sto se pod njim podrazumeva.
56 Ovo delo, I, 9, 30 a 23-33.
57 Dokazi da se kontingentno mora razlikovati od nuznog.
5s Ovo delo, I, 3, 25 b 21.
59 Anal. post. (I, 8).
eo Ovo delo, I, 13, 32 b 38-40.
61 Ibid., I, 13, 32 a 34.
62 Modus je Darii.
63 Aristotel misli na definiciju mogucnosti pripadanja jednom
univerzalnom terminu.
64 Modus je Feria.
65 Dobice se opet modus Darii.
66 U I, 5 ovoga dela.
67 Ibid., I, 13, 32 a 29 gde je utvrdeno da je kontingentno
ne-nuzno, a da je ne-nuino kontingentno.
68 Ibid., I, 13, 32 a 18.
69 Ovim se misli na kontrerno suprotni raspored premisa, sto
znaci da je gornja premisa asertoricna, a donja kontingentna.
1o Ovo delo, I, 23, 40 b 35 i Anal. post., I, 3, 73 a 8.
11 Kontingentan zakljucak u silogizmima o kojima je govoreno
moze se dobiti samo ako su premise istinite u apsolutnom, a ne u
vremenskome smislu.
50

51

232

12 Neki komentatori ovog dela- na primer Silvester Maur~~


i Tricot - smatraju da je, umesto termina ,nauka" trebalo stavltl
,ucen".
73 Ovo delo, I, 14, 33 a 7.
74 Modusi Darii ili Feria.
75 Vidi pocetak ove glave.
76 Upor. ovo delo, I, 14, 33 a-34 b 17.
n Ibid., I, 15, 35 a, 25 b 8.
1s Ibid., I, 15, 33 b 29, 34 b 27.
1e Ibid., I, 15, 34 a 34 b 6.
so Ovo ce biti savrseni silogizam u modusu Celarent.
s1 Upor. ibid., I, 15, 35 b 7 i I, 14, 33 a 7.
s2 Stavlja se u sumnju autenticnost ove poslednje recenice.
s3 Upor. ibid., I, 15, 33 b 29, kao i 34 b 27.
S4 Upor. ibid., I, 13, 32 a 28.
85 Upor. ibid.
86 Tricot (nav. delo, str. 100, nap. 1) upucuje ovde na Julius
Pacius Aristotelis Stagirite ... Organon, Morgiis, 1584 (1, 207208), ~de su dati primeri za sve ove slucajeve.
87 Upor. ovo delo, I, 13, 32 a 29.
8S Upor. ibid., I, 19, 38 a 14.
89 Dobice se silogizam u Datisi.
oo Silogizam je u Disamis.
91 Silogizam je u modusu Ferison. 0 Bocardo filozof uopste
ne govori.
92 Silogizam je u Darapti.
93 Silogizam je u Darapti.
94 Silogizam je u modusu F elapton.
es Silogizam je u modusu Disamis.
96 Silogizam je u modusu Ferison.
97 Silogizam je u Bocardo.
98 Upor. ibid., I, 9, 30 a 15-23.
ee Taj dokaz iznet je u 20. glavi ovog dela (39 b 2-6).
100 Silogizam u Darapti.
101 Silogizam u Darapti.
102 Silogizam u modusu Felapton.
103 Silogizam u modusu Felapton.
104 Silogizam u Disamis iii u Datisi.
1o5 Silogizam u modusu Ferison.
1o6 Silogizam u modusu Ferison.

233

107 Aristotelovo ucenje o silogizmima sa kontingentnim premisama mnogo je kritikovano, tokom vekova, zbog nepreciznosti, nedoslednosti i proizvoljnosti koje saddi - cak i od Teofrastove
skole koja je u njega unela neke nebitne ispravke.
108 Preciznije receno: silogizmi druge i treee figure svode se na
silogizme prve figure. A ovi poslednji - kao sto je jasno iz gl. 7
ovog dela - svode se na Barbara i Celarent.
109 Ovo vaii kako za hipotetican tako i za kategorican silogizam.
11 Filozof svodi na tri figure sve silogizme koji direktno dokazuju. U svakom silogizmu koji ima da zakljuci A o B, srednji
ter~m treba da bude vezan za svaki od dva krajnja termina. Po
Anstote~l! sr~~ji termin ima samo tri moguca polozaja koji tacno
ka~~tensu .tn f1gm:e. Prema tome, svaki silogizam ove vrste spada
nuzmm nacmom u Jednu od ovih figura.
Stagiranin je postavio i pravila nl!Zna za postajanje silogizma
koji direktno dokazuje.
Prvo pravilo: da hi se dobio silogizam koji zakljucuje A o B,
potrebna je nl!Znim nacinom premisa koja iskazuje jedan predikat
o jednom subjektu. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 118, nap. 1.)
m Drugo pravilo: premisa koja je nuzna za postajanje silogizma mora biti drukcija nego zakljucak; u protivnom slucaju dobija
se petitio principii (ibid., str. 118, nap. 2).
112 Trece pravilo: da hi se dobio zakljucak potrebne su bar dve
propozicije. Ako imamo samo propoziciju Ar, a ako r nije afirmirano ni o jednom drugom terminu, niti je drugi kakav termin afirmiran o r iii o A, - nece se dobiti silogizam. (Ibid., str. 118, nap. 3.)
. . m Cetvrto pravilo: dve premise koje su nl!Zne da se dobije
sJlogJzam, treba da su rasporec:1ene tako da je srednji termin vezan
za dva krajnja termina. (Ibid., str. 118-119, nap. 4.)
114 Anal. prior., I, 425 b 32.
115 Treba pretpostaviti jedan srednji termin koji vezuje gornji
i donji termin.
116 Filozof utvrduje nuznost srednjeg termina iz cijeg polozaja
proizlaze tri silogisticke figure.
'
117 Mislilac svodi na tri figure silogizme koji se dokazuju
pomocu logicki nemoguceg. Iz njegovog izlaganja proizlazi da su ti
silogizmi u stvari silogizmi koji direktno dokazuju prema tome i
za njih vaie pravila tri figure.
'
'
118 To jest komensurabilnost dijagonale.
119 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg samo je pojedinacni
slucaj hipotetickog dokaza.
120 U ovoj glavi dokazano je da svaki silogizam mora imati
jednu afirmativnu premisu. A ranije Aristotel je vee utvrdio da dve
negativne iii dve partikularne premise ne daju zakljucak.
121 To znaci: kad su obe premise univerzalne.

234

122 Partikularni zakljucak moze se izvesti iii iz dve univerzalne premise (kao u Daraptz), iii iz jedne univerzalne i jedne partikularne premise (u Darii). (Upor. Tricot, nav. delo, str. 125, nap. 2.)
123 Na primer: moguce i nemoguce.
1 24 Ovde imamo slucaj kad je svaka premisa glavnog silogizma zakljueak jednog prosilogizma.
125 A i B su zakljucci prosilogizama, a r je zakljucak glavnog
silogizma.
1 2 6 Ovim se misli na polisilogizam iii sorites, u kome su ostali
nepomenuti srednji zakljucci. Ali tada je u pitanju slozen, a ne prost
silogizam, koji moze imati samo tri termina.
1 27 U ovoj silogistickoj figuri gornja univerzalna premisa jeste
celina u odnosu na partikularnu donju premisu.
1 28 Anal. prior., I, 23, 40 b 30.
1 29 Ako r/l dokazuje E, koje je vee dokazano pomoeu AB,
tada iii imamo dva silogizma, iii jedan slozeni silogizam, sorites, ali ne prost silogizam, koji na ovom mestu jedini dolazi u obzir.
13o Ako ril dokazuje premisa A iii premisa B, to je prosilogizam, a glavni silogizam ostaje AB ciji je zakljucak E.
131 Ta propozicija jeste zakljucak koji treba dokazati.
132 Nova premisa dobijena je pomoeu konverzije, kad se druga
iii treca figura svedu na prvu.
133 Ibid., I, 1, 24 b 24.
134 Zakljucci prosilogizama jesu premise glavnog silogizma.
1zs Iz dve premise i tri termina.
1a6 Bice jedan zakljucak.
137 Ovo je sorites.
138 Termini A, B i r cine dve propozicije: AB i Br. Kad se
doda il, dobijaju se cetiri termina i tri propozicije. Prema tome,
pravilo je uvek isto.
139 u slozenim silogizrnima premise su cas parne, a termini
neparni, kao u prostim silogizmima, a eas su premise neparne, a
termini parni. Time je istaknuta razlika izmeciu slozenih i prostih
silogizama.
140 Ako postoje tri termina, pa im se doda cetvrti, dobijaju
se dva nova zakljucka. Ako se doda peti termin, dobijaju se tri
nova zakljucka.
w Tri termina A, B i r obrazuju dve propozicije: AB i Bri jedan zakljucak: Ar. Kad se tim terminima doda cetvrti il, dobijaju se tri propozicije: AB, Br i ril i dva nova zakljucka:
M i Ail.
142 Broj zakljucaka se povecava ukoliko pridolaze novi termini.
Utvrdena je sledeca formula koja izrazava zakon ove progresije:

n (n-1)

---

2
U navedenoj formuli n oznacava broj propozicija.

235

m Izmedu A i B, iii izmedu B i r.


Sarno pomocu modusa Barbara.
145 Celarent.
146 Cesare, Camestres.
147 Darii.
148 Darapti, Disamis, Datisi.
149 Feria.
1so Festino, Baroco.
151 Felapton, Bocardo, Ferison.
m Partikularno-afirmativna premisa pobijena je od univerzalno-negativne (Celarent, Cesare, Camestres), a partikularno-negativna od univerzalno-afirmativne (Barbara).
153 u poslednjoj recenici ukratko je iznesena saddina 26
glava ovoga dela, koje raspravljaju o sastavu silogizma.
154 Drugim recima: do premisa iz kojih ce se izvesti svaki
zakljucak.
155 Individue iii ,prve supstancije" mogu biti samo subjekti, a
ne atributi, - kao sto je utvrdeno u 2. glavi Kategorija.
156 Cisti atributi kao, na primer, kvantitet i kvalitet i drugo
- ne mogu nikad biti subjekti.
m Te ,druge stvari" jesu vrste i rodovi - koji mogu biti
subjekti iii atributi.
158 U Anal. post., I, gl. 19-22. Valja imati na umu da, po
Aristotelu, postoje najvii!e vrste, koje su samo atributi, a nisu
subjekti.
159 Filozof misli na proste i verovatne silogizme koji se adnose na dijalektiku. xa'tu M';av je sinonim za I>Lai..Exnxii>~.
160 Oni su glavni predmeti silogizama.
161 Upravo, potrebna je bar jedna univerzalna premisa da bi
se dobio silogizam.
1 62 Problem kvantifikacije predikata Aristotel resava pomoeu
negativne premise.
163 Ne moze se reci: ,covek je svaka zivotinja", niti se moze
reei: ,muzika je svaka nauka".
164 Na ovom mestu tekst je vrlo tciak. Po tumacenju Tricot-a znacenje teksta je sledece. Kad, u silogizmu, sam subjekt jedne
premise ulazi u opstiji pojam, kao rod u vrstu, treba proceniti ne
udaljene atribute koji pripadaju visem pojmu nego specificne atribute koji neposredno pripadaju subordiniranom pojmu. Na primer,
treba uzeti atribute coveka, a ne zivotinje, jer su ovi poslednji vee
poznati, i nekorisno ih je ponavljati: A sve ono sto pripada eoveku,
pripada zivotinji. (Upor. nav. delo, str. 139-140, nap. 5.)
144

236

us Ovo tvrdenje ne vaZi u potpunosti. Tako, na primer, smeh


koji ne pripada Zivotinji, pripada coveku.
166 Posto je govorio o atributima koji sleduju. fil~zof sad pr~
Jazi na subjekte koji prethode. U odnosu na to pltanJe, postavl)a
jedno slicno pravilo. Kad traZimo subjekt j~no~ atribu!.a (na primer, subjekt zivotinje)- ne treba razmatratl sub)ekte kOJl prethode
rodu, obuhvacenom u vrsti. (Ibid., str. 140, nap. 2.)
167 Upor. sledecu glavu ovog dela (44 b 20).
168 Kad valja dobiti jedan univerzalno-afirmativan zakljuc~~
u Barbara (subjekt zakljucka je univerzalan), treba najpre r~motntl
ono sto prethodi iii subjekte predikata koji treba utvrdttl u zakljucku, a zatim ono sto sleduje subjektu ovog zakljucka. Zajednicki termin koji istovremeno prethodi predikatu i sleduje subjektu,
sacinjava srednji termin, koji ce dopustiti da se postavi silogizam
u Barbara, ciji je zakljuCak da predikat u pitanju pripada celom
subjektu o kome je rec. (Tricot, nav. delo, str. 141, nap. 4.)
169 U ovom slucaju treba dobiti partikularno-afirmativan zakljucak u Darapti.
110 Univerzalno-negativan zakljucak u Cesare iii Celarent, ili
u Camestres.
111 Silogizam u modusu Felapton, koji se moze svesti na
modus F erio.
112 A oznacava predikat zakljucka koji treba dokazati, a E
oznacava subjekt.
173 Dobija se silogizam u Barbara.
m Silogizam je u Darapti.
175 Silogizam je u Cesare iii Celarent, i on se dobija konverzijom negativne premise. Prosilogizam na koji je ovde ukazano
moze se dobiti i u svim drugim slucajevima.
176 Silogizam je u Camestres.
m Silogizam je u Felaptonu.
11s Silogizam je u Baraliptonu, indirektnom modusu prve figure.
11v To je zakljuCak jednog silogizma u Barbara.
1so Modus Darapti.
181 Modusi Celarent i Cesare.
182 Modus Felapton.
183 Upravo: gornjem i donjem terminu silogizma.
184 Upor. Anal. prior., I, 5, 27 a 18-20, 27 b 23-28 a 8.
18s U ovom slucaju dobija se silogizam druge figure sa dve
afirmativne premise, sto je nemoguce, - jer druga figura, koja
ima negativan zakljucak, treba da ima bar jednu negativnu premisu.
18& Prva figura ne moze imati negativnu donju premisu.

237

1s1 U ovom slucaju bice dve negativne premise, koje ne mogu


dati zakljucak.
188 Srednji termin vezuje gornji i donji termin; on moze biti
samo jedan. Ako su, na primer, r i Z razliciti iii kontrerno suprotni, bilo bi cetiri term ina,- sto se ne slate sa prirodom silogizma.
189 To su gornji i donji termin koji ulaze u zakljucak. Ono
sto sleduje tim terminima, ono cemu oni sleduju, kao i kvaliteti
kontrerno suprotni terminima isti su u obe vrste silogizama.
no Po Aristotelu, isti zakljucak dokazan je kako pomocu
apsurda tako i neposredno, pomoeu istih termina, - onih koji sleduju i onih koji prethode, - kao i pomoeu kontrerno suprotnih
kvaliteta. Zbog toga filozof svodi silogizam koji dokazuje pomocu
apsurda na silogizam sa neposrednim dokazom ciji su termini isti, i to u Darii i Camestres. I obrnuto, isti silogizam sa neposrednim
dokazom u Camestres svodi se na silogizam sa dokazom pomocu
apsurda.
Ovo dvostruko svodenje istih propozicija sa istim terminima
pokazuje osnovni identitet dve vrste silogizama. (Tricot, nav. delo,
str. 152, nap. 3.)
191 Pod predmetima istrafivanja filozof podrazumeva gornji
donji termin zakljucka.
m Zakljucak je pogre5an, kad je jedna od premisa pogresna.
1ua Prelazeei na ispitivanje, mislilac navodi da je jedna vrsta
hipotetickih silogizama svodenje na logicki nemoguce. Kod hipotetickih silogizama ispitivanje srednjeg termina vrsi se kao u kategorickim silogizmima - samo kod prvih treba razmatrati zamenjene, a ne prvobitne termine.
Aristotel nije dovoljno razvio teoriju o hipotetickim silogizmima. Stoicari su prvi dali potpunu teoriju o njima.
194 To je drugi nacin da se dobije univerzalni zakljucak u
trecoj figuri.
195 Kao sto je utvrdeno u De interpr. (12, 22 a 12) isto ce
vaziti i za ne-nuznost, nemogucnost itd.
19G Principi silogizma koji sleduju i koji prethode menjaju se,
i te promene zavise od toga da li je silogizam univerzalno-afirmativan, ili univerzalno-negativan, iii partikularno-afirmativan, iii
partikularno-negativan.
197 Pod principima Aristotel i ovde misli na principe koji sleduju i na one koji prethode.
198 Aristotelovo glediSte jeste da svaka umetnost i svaka
nauka imaju empirijsko poreklo.
199 Vidi Top., pre svega I, 14.- Tako je filozof jasno ukazao
na to da su dijalektika i analitika tesno povezane.
2
oo Cela ova glava (vidi i Anal. post. II, 5, od pocetka do 91 b
27) jeste kritika platonovske podele - karakteristicnog postupka

238

,dijalektike koja silazi" iz poslednjih Platonovih dijaloga. A ta dijalektika je, po Aristotelovoj Metafizici (A, 6, 987 b 31), o~n~v
teorije ideja. Podela po dihotomiji sastoji se, za Platona, u del]enJU
vrsta u rodove prema njihovim suprotnim razlikama.
Aristotel zamera ovoj metodi sto ona ne postavlja analiticku
vezu izmedu pojmova, i sto ne otkriva srednji termin, - tako da
zakljucak nije nuzan. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 159, nap. 1.)
201 Dihotomna podela jeste deo opste metode izlozene u
prethodnim glavama - koja se sastoji u tom~ ~a se u s~logizm~
odvoji srednji termin od onoga sto mu sleduJe 1 prethodt, kao 1
od osobina koje se ne slafu sa gornjim i donjim terminom. - Iz
daljega izlaganja videee se da ~odela ne moze .doei. n~ do. kakvog
negativnog zakljucka, a da se, rsto tako, ne pnmenJUJe m na sve
afirmativne zakljucke. (Ibid., str. 159, nap. 2.)
2o2 Podela je ovde petitio principii. Nairne, treba najp~e upo:
znati prirodu stvari koju valja definisati, da bi se mogle IZabrati
razlike.
20s Upravo: konkluzija ne zakljucuje ono sto hoce da dokaze,
nego neki univerzalan pojam. A u tom pojmu sadriano je ono sto
treba da bude dokazano.
20 Platonicari nisu bili u stanju da utvrde da se ne moze
dobiti dokaz definicija i rodova.
20s U stvari, filozof upucuje na prethodnih trideset glava ovog
dela i na teoriju o silogizmu.
20e Podela se progresivno kreee; ona ide od vrste rodovima
koji su sadrzani u vrsti, sve do poslednjih razlika.
201 Dihotomna podela se nastavlja, i najzad se dolazi do p~j
mova koji sene mogu dalje svoditi. Aristotel s~atr~ da ~e u. svim OV:'.m
podelama za srednji termin mora uzeti ono sto 1e na)umverzalmJe.
208 Platonicari po Tricot-u - idu do kraja ovoga puta, i
ne sluteei da bi mogli da upotrebe silogisticku metodu. Tako oni
dele iivotinju na razumnu i nerazumnu; razumnu na smrtnu i besmrtnu smrtnu na onu koja ima noge ina onu koja ih nema; a onu
koja i/na noge na onu koja ima dve i na onu koja ima mnogo nogu
- sve dok ne dodu do onoga sto se vise ne moie deliti. Ali ceo
ovaj put uzaludno je prevaljen. (Ibid., str. 162, nap. 1.)
209 Dve propozicije, stavljene kao premise, moraju biti afirmativne. Prema tome, ne moze se dobiti negativan zakljucak.
210 0 postajanju silogizama govoreno je u glavama 1-26.
211 0 tome je govoreno u glavama 27-31.
212 Propozicije su delovi govora ciji su sastojci termini koji,
kao takvi, moraju biti manji nego propozicije.
21a Ako se ova premisa uzme u obzir, dobija se entimem.
214 To su prosilogizmi.
21s Ovo nije zakljucak pravog silogizma; to je potencijalni
silogizam, posto u njemu nema srednjeg termina.

239

2 1 6 Hipoteticki silogizam, koji ce postati kategorican kad mu


se premise transformiraju.
217 Iz onoga sto sleduje jasno je da se prema polozaju srednjeg termina u premisama odreduju figure silogizama.
21 8 Pri odredivanju figure treba da razmotrimo, sem srednjeg
termina, jos i zakljucak. Ako je zakljucak univerzalan, silogizam
spada u prvu figuru.
219 Znaci da ne pravimo razliku izmedu univerzalnih i neodredenih termina.
220 U stvari, nema silogizma. Da bi se dobila prva figura,
trebalo bi uzeti B univerzalno.
221 Drugim recima: ne postoji nikakav silogisticki zakljucak,
kao sto ne postoji i nikakva nuzna konkluzija.
222 Silogizam nije moguc, jer su termini neodredeni. Uz to,
AB ne moze se univerzalno uzeti, kao sto to mora biti u prvoj
figuri, jer je pogre5no reci da svaki Aristomen uvek postoji.
2 23 Razlika izmedu univerzalnog i neodredenog.
224 Silogizam je u modusu Celarent, koji ima gornju premisu
nuznu, a donju asertoricku. Gornja i donja premisa su istinite, ali
je zakljucak pogresan.
225 Zabluda dolazi otuda sto su termini apstraktni.
m Drugim reeima: ako se ne pretpostavi da bolestan covek
moze da bude zdrav.
m Nece se dobiti nllZan vee samo kontingentan zakljucak, po
kome je samo moguce da nijedan covek ne bude zdrav.
228 Silogizam je u modusu Cesare; njegova gornja premisa je
nuzna, a donja kontingentna. Iako su premise istinite, zakljucak
je pogresan, jer su uzeti apstraktni, umesto konkretnih termina.
229 Ako se uzme silogizam u Darapti, sa dve kontingentne
premise, njegov zakljucak je pogresan. Kad se upotrebe, umesto
apstraktnih, odgovarajuci konkretni termini, dobija se silogizam u
Darapti, sa istinitim zakljuckom.
230 Zabluda bi upravo dolazila od nastojanja da se, u svim
silogizmima, srednji termin izrazi samo jednom reeju.
2s1 Silogizam je u Barbara.
2s2 Upravo, nece biti srednjeg termina koji je izral.en samo
jednom recju. Pri svemu tome, gornja premisa AB, kao svaka
definicija, mOZ.e se dokazati.
233 Upravo u istom padezu.
2 34 Silogizam je u Barbara. U gornjoj premisi gornji termin je
u nominativu; u donjoj premisi srednji termin je u dativu [u originalu u genitivu], o cemu Aristotel kaze: "srednji termin nije afirmiran od donjeg termina", misleCi na padez. (Upor. Tricot, nav.
delo, str. 173-174, nap. 1.)

240

235 Silogizam je u Barbara. Gornja premisa i zakljucak su


afirmativne propozicije, ciji je subjekt u originalu u genitivu; samo
donja premisa ima subjekt u nominativu. (Ibid., nap. 2.)
2ss Silogizam je u Barbara. Gornja i donja premisa imaju
subjekte [u originalu] u genitivu, a zakljucak je cas u nominativu,
cas u genitivu. (Ibid., nap. 4.)
2s7 Afirrnaciju u pravilnom padezu ne sadrze ni premise ni
zakljucak, posto su svi njihovi subjekti u genitivu [u originalu].
2s8 U slucajevima kad silogizmi imaju negativan zakljucak.
239 Aristotelova gledista o nemogucnosti kretanja, kretanja i
postajanja, izlozena su u Phys. V, 2, 225 b 15. 0 odnosima izmedu
zadovoljstva i kretanja valja videti Eth. N icom., X, 4.
24o Primer u treeoj silogistickoj figuri u kome je [u originalu]
upotrebljen dativ umesto genitiva.
241 Kad nisu u premisama, termini valja da se nalaze u nominativu. Medutim, kad su u premisama, termini treba uvek da budu
u razlicitim padezima - kako to traze same propozicije.
242 0 ovome treba videti i M et., 1'1, 7, 1017 a 22.
243 Pridev: lxj'aitbv.
2u Imenica: 'tO O.yai}6v.
24 5 Imenica
246 Imenica.
247 Pridev: &yai}6v.
248 Pridev.
249 To znaci da nema univerzalnog zakljucka, i da uopste
nema zakljucka. Nairne, gornja premisa AB mora, u prvoj figuri,
da bude univerzalna.
250 U ovom slucaju imamo univerzalnu gornju premisu. Zakljucak je ili univerzalan u Barbara (ako je donj3: premis.a univerzalna), ili partikularan u Darii (ako je donja prem1sa partikularna).
2s1 Ni univerzalan, niti rna kakav drugi zakljucak ne moze se
izvesti kad je gornja premisa AB neodredena.
252 Radi toga da se dobije univerzalan zakljucak.
253 A je afirmirano o svemu sto se nalazi u B; A je, prema
tome, afirmirano 0 r.
254 Upravo: nacrtane linije nemaju takve osobine.
255 Slozeni silogizmi sadrie u sebi vise silogizama koji se, sem
soritesa, ne mogu svesti na istu figuru, nego svaki od njih mora da
bude sveden na svojstvenu figuru. Tako, u jednom slozenom silogizmo - na primer, koji se sastoji iz glavnog silogizma i iz prosilogizma, moze se desiti da zakljucak glavnog silogizma ne moze
biti dokazan pomocu iste figure kao zakljucak prosilogizma.

16 Organon

241

256 Univerzalno-afirmativan zakljucak dobija se samo u prvoj


figuri; u drugoj figuri nema afirmativnog, a u trecoj nema univerzalnog zakljucka.
257 Taj postupak Aristotel je ranije objasnio (Anal. prior., I,
23, 41 a 21, i dalje).
258 Jasno je da je to logicki nemoguce.
259 To je Aristotel propustio da protumaei.
260 U sledeeim svodenjima zakljucci treba da budu dokazani
u vise figura.
261 Afirmativan silogizam ne moze biti uzet u obzir. Nairne,
druga figura ima samo negativne zakljucke.
2 62 Celarent je sveden na Cesare, i to prostom konverzijom
gornje i negativne premise. - Ova svodenja navodena su po Tricot-u, koji je dao i opsirnu egzemplifikaciju.
263 Feria je sveden na Festino prostom konverzijom gornje
negativne premise.
284 Festino, ali ne Baroco.
265 Cesare je sveden na Celarent prostom konverzijom gornje
premise.
266 Gornja premisa moze da bude samo delimicno konvertirana: ,poneko A je B". Ali tada su obe premise partikularne (I 0),
pa ne moze biti silogizma.
267 Na prvu figuru Bocardo ne bi mogao biti sveden.
268 Treca silogisticka figura ima samo partikularne silogizme,
pa zato svi partikularni silogizmi prve figure mogu biti svedeni
na nju.
26 Konverzijom donje negativne premise Br, Darii se svodi
na Datisi.
21o Feria se svodi na Ferison, konverzijom donje premise.
211 Bocardo koji ima gornju premisu partikularno-negativnu.
272 Darapti se svodi na Darii, delimicnom konverzijom donje
premise.
273 Datisi se svodi na Darii.
274 Disamis se svodi na Darii, na taj nacin sto se konvertiraju
donja premisa i zakljucak, i sto se izvrsi transpozicija premisa.
2 75 Felapton se svodi na Feria, delimicnom konverzijom afirmativne donje premise.
278 Ferison se svodi na Feria, prostom konverzijom donje
premise.
277 Za Bocardo nema svodenja. Nairne, kad bi donja premisa
hila konvertirana u partikularnu, ona bi dala dve partikularne
premise, iz kojih se ne bi mogao izvesti zakljucak.
2 78 Radi toga da se prva figura svede na trecu, i treca na
prvu. Svodenje se vrsi konverzijom donje premise.

279 Od partikularnih silogizama druge figure, Festino moze da


bude sveden na treeu figuru, a Bocardo ne moze.
280 Festino se svodi na Ferison prostom konverzijom gornje i
donje premise.
281 Svodenje nije moguce u Baroco.
282 Posto u drugoj figuri nema afirmativnog zakljucka, to su
negativni silogizmi.
2 83 Felapton iii Ferison svode se na Festino, prostom konverzijom gornje premise i delimicnom konverzijom donje premise.
284 U modusima Baroco i Bocardo.
285 Upravo, koji ne mogu biti svedeni iz druge u trecu, i iz
trece u drugu figuru.
286 Aristotel je izlagao o odredenim i neodredenim iii neobicnim terminima u De interp. g!. 3.
287 Ako je B stavljeno, r ne sleduje nufnim nacinom.
288 A prethodi !l, koje mu sleduje. Treba birati izmedu r i
!l, ali A i r su kontrerne suprotnosti; prema tome, ostaje fl.
289 !l ne prethodi uvek A; o onome sto ne postoji moze se
tvrditi !l, ali ne A.
2oo A i r su kontrerno suprotni.
291 B i !l su kompatibilni.
292 Odnosi r!l sa AB jesu isti, ako su, umesto neodredenim
terminima, propozicije r i !l izrafene negacijama. Primer za ovo
imamo kad se stave ,nejednako" iii ,rdavo", umesto ,ne-jednako"
iii ,ne-dobro". U svakom slucaju, raspored termina i njihovi odnosi neee se promeniti.
293 Upor. Anal. prior., I, 4-5. Negacija jednog odredenog
predikata nema isto znacenje koje ima afirmacija jednog neodredenog predikata. Nairne, negacija je istinita, a afirmacija je lama.
294 Jos jedan primer za razliku koja postoji izmedu negacije
jednog odredenog predikata i afirmacije jednog neodredenog
predikata.
295 lma silogizama sa afirmativnim zakljuckom koji se primenjuju na ,biti ne-beo", dok se drugi silogizmi sa negativnim
zakljuckom primenjuju na ,ne biti beo". Te dve vrste silogizama
ne mogu se uzeti jedni umesto drugih.
296 Oba ova zakljucka su afirmativna. Oni se razlikuju samo
po tome sto prvi ima odredeni predikat, dok drugi ima neodredeni
predikat.
297 Ta tri modusa jesu Celarent u prvoj, i Cesare i Camestres
u drugoj figuri. Pomoeu ova tri modusa dokazuje se negativan
zakljucak sa odredenom gornjom premisom: ,nijedan covek nije
muzicar".
298 Po Aristotelu, nemoguce je da postoje dve negacije samo
za jednu afirmaciju.

242

16*

243

DRUGA KNJIGA

Anal. prior., I, 1-26.


Anal. prior., I, 27-31.
3 Upravo, zakljucak jednih je univerzalan, a drugih je partikularan.
4 Ako se utvrdi da je svaki covek zivotinja, samim tim se
utvrduje da je poneka zivotinja covek.
5 I kad je istinita konverzija zakljucaka, ona daje propoziciju
sasvim razlicitu, zbog transpozicije predikata i subjekta.
6 Konverzija zakljucka u Barbara i u Darii daje partikularnu
propoziciju.
7 Konverzija zakljucka u Celarent daje univerzalnu propoziciju.
B Kad je zakljuCak u Feria, ne moze biti konverzije.
9 Pomoeu stava po kome je sve sto je istinito za vrstu, istinito

1 za rodove vrste; a sve sto nije istinito za vrstu, nije istinito ni za


rodove vrste.
10 Barbara.
11 C elarent.
12 Upravo ono sto potpada pod donji termin. Ovaj primer je
dat u Cesare.
13 Gornja premisa novog silogizma u Celarent nije zakljucak
prethodnog silogizma u Cesare, nego je dobijena konverzijom.
14 U prvoj figuri partikularna gornja premisa ne daje zakljucak.
15 Silogizam je u Darii, ali ce zakljucivanje biti isto i za
Feria. Moze se uzeti i Barbara.
16 A to znaci da postoji paralelizam izmedu silogizama sa
univerzalnim zakljuckom i silogizama sa partikularnim zakljuckom.
17 Bilo da su obe Iafne, iii da je lafna samo jedna od njih.
18 Anal. prior., II, 4, 57 a 40-b 17.
19 Filozof oznacava sa A ono sto prethodi iii premise, a sa
B ono sto sleduje iii zakljucak.
20 Malo docnije, u ovoj istoj glavi, 54 a 4, Aristotel obja5njava sta znaci propozicija koja je laina u celini.
21 Silogizam je u Barbara; dve premise su potpuno Iaine, a
zakljucak je istinit.
22 Silogizam je u Celarent; dve premise su potpuno lazne, a
zakljucak je istinit.
23 Na primer, ako se u lainoj gornjoj premisi tvrdi da ,zivotinja" ne pripada nijednom ,coveku".
24 Ako se u lainoj donjoj premisi lazno tvrdi da ,covek"
pripada svakom ,kamenu".
1

244

25 Silogizam je u Barbara; dve premise su delimicno lazne,


a zakljucak je istinit.
2 6 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je potpuno Jaina,
donja je istinita, a zakljucak je laian.
27 Silogizam je u Celarent; gornja premisa potpuno je Jafna,
donja je istinita, a zakljucak je lazan.
28 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je delimicno lafna
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
'
!9 Silogizam je u Celarent; gornja premisa je delimicno la!na
donja je istinita, i zakljucak je istinit.
'
30 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno laina, i zakljueak je istinit.
31 Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno lazna, a zakljucak je istinit.

~2 Silogizam je u Barbara; gornja premisa je istinita, donja


dehm1cno laina, a zakljucak je istinit.
. ~ Silogizam je u Celarent; gornja premisa je istinita, donja
dehm1cno laina, a zakljucak istinit.
34 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno laina,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
35 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno laina,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
36 Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimicno lafna,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
27 Silogizam je u Feria; gornja premisa je delimicno laina,
donja je istinita, a zakljueak je istinit.
38 Silogizam je u Darii; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno laina, a zakljucak je istinit.
39 Silogizam je u Feria; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno laina, a zakljucak je istinit.
40 Silogizam je u Darii; gornja premisa je delimicno laina,
donja je laina, a zakljucak je istinit.
41 Silogizam je u Feria; gornja premisa je delimicno lafna,
donja je lazna, a zakljucak je istinit.
42 Silogizam je u Darii; gornja premisa je potpuno Ja!na,
donja je laina, a zakljucak je istinit.
43 Silogizam je u Feria; gornja premisa je potpuno lafna,
donja je lazna, a zakljucak je istinit.
44
Silogizam je u Camestres; dve premise su potpuno Iafoe,
a zakljucak je istinit.
45
Silogizam ce biti isti kao u Camestres, ali ce postojati premestanje premisa i konverzija zakljucka.
46

Silogizam je u Camestres, sa jednom premisom potpuno
tstlmtom, a drugom potpuno laznom, i sa istinitim zakljuckom.

245

4
7 Silogizam je u Cesare, sa negativnom premisom delimicno
lafnom, afirmativnom premisom potpuno istinitom, i sa istinitim
zakljuckom.
8
4 Isti je slucaj i u modusu Camestres.
49
Silogizam je u Camestres; afirmativna premisa je delimicno lazna, negativna premisa je potpuno istinita, a zakljucak
je istinit.
50
Silogizam je u Camestres; dve premise su delimicno lazne,
a zakljucak je istinit.
51 Isti je slucaj u Cesare.
2
5 Silogizam je u Festino; gornja premisa je potpuno lazna,
donja je istinita, a i zakljucak je istinit.
sa Isti je slucaj u Baroco.
54 Silogizam je u Festino; gornja premisa je istinita, donja je
lafna a zakljueak je istinit.
55 Isti je slucaj u Baroco.
ss Silogizam je u Festino; dve premise su lafne, a zakljucak
je istinit.
57 Isti je slucaj u Baroco.
58 Silogizam je u Darapti; dve premise su potpuno lazne, a
zakljucak je istinit.
59 Isti je slucaj u modusu Felapton.
Go Silogizam je u Darapti; dve premise su delimicno lafne,
a zakljucak je istinit.
61 Isti je slucaj u modusu Felapton.
62 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je potpuno lazna, donja je istinita, a i zakljucak je istinit.
63 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je istinita, donja je potpuno laina, a zakljucak je istinit.
64 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je potpuno lazna,
donja je istinita, a zakljueak je istinit.
65 Isti je slucaj u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je
potpuno lafna, a zakljucak je istinit.
66 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je delimicno lafna,
donja je istinita, a zakljucak je istinit.
67 Silogizam je u Darapti; gornja premisa je istinita, donja je
delimicno lazna, a zakljucak je istinit.
68 To jest kad gornji i donji termin promene mesta.
69 Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je delimicno lafna, a donja je potpuno istinita.
1o Silogizam je u modusu Felapton; gornja premisa je istinita, donja je delimicno laina, a zakljucak je istinit.
7 1 Znaci da je ishod isti, i kad je univerzalna propozicija
potpuno Iaina, i kad je delimicno lafna. Ono sto vazi za Darapti,
vazice i za Datisi i Disamis.

246

72

Sto vazi za Felapton -

vazice i za Bocardo i Ferison.

1a Taj silogizam ima samo dva termina, A i B, ali je rezult~t

isti kao da su tri termina. Nairne, B je uzeto dvaput, kao da Je


upotrebljen hipoteticki silogizam ABr.
74 "Krug" iii "kruini dokaz" nije logicka p~gr~ska, nego. je
pravilan postupak. Kruini dokaz postaje, kad se 1~ Je?noga s~lo
gizma uzme zakljucak i jedna od njegovih. ko.nvertiramh. ~renusa,
i kad se od njih nacine premise drugog silogizma. Zakl]UCak tog
drugog silogizma ~ice druga. pr~misa pr:obitnog . silog~~a. Ako
bilo koja od prem1sa prvog silogizma moze postatl zaklJll;Cak drugog silogizma, - tada je kruzni dokaz savrsen, je~ posta!e u mo:
dusu Barbara. Medutim, ako samo jedna od prem1sa moze na taJ
nacin da bude dokazana, kruzni dokaz je nesavrsen.
75 Ako se, sem ABr, uzme neki drugi srednji termin, na primer !J., ne dobija se vise krug, nego novi silogizam.
76 Od premisa prvobitnog silogizma potrebno je uzeti samo
jednu.
n Ta premisa ne moze biti dokazana kruinim dokazom.
78 To je prvi silogizam.
79 To je drugi silogizam. On dokazuje gornju premisu prvog
silogizma.
so To je treci silogizam. On dokazuje donju premisu prvog
silogizma.
s1 To jest jedna od propozicija ne moze se kruzno dokazati.
s2 U modusu Celarent.
83 Dokaz gornje premise, pomocu zakljucka i konvertirane
donje premise.
84 Zakljucak koji je stavljen kao premisa jeste partikularan,
a i druga propozicija je partikularna. A kad su dve premise
partikularne - nema zakljucka.
s5 Silogizam je u modusu Darii.
S6 Silogizam je u modusu Feria.
s1 Nemoguce je dokazati univerzalnu gornju premisu pomoeu
partikularnog zakljucka.
88 U pitanju su univerzalni silogizmi.
89 Afirmativni zakljucak ne moze se dokazati pomoeu negativnog zakljucka koji je postavljen kao premisa.
90 Silogizam je u modusu Camestres.
91 Silogizam je u modusu Cesare.
92 U pitanju su partikularni silogizmi.
93 Anal. prior., II, 5, 58 a 38.
94 Silogizam je u modusu Baroco.
95 Silogizam je u modusu Festino.

247

96 Ako se uzmu zakljucak


gornja premisa, obe premise ce
biti negativne.
97 U modusu Disamis.
98 U modusu Datisi.
99 Modus je Disamis.
too MA:Jdus je Bocardo.
1o1 Modus je F erison.
102 Dobice se dve negativne premise iz kojih se ne maze izvesti zakljucak.
1os Navedena definicija primenjuje se, pre svega, na silogizme
u modusu Barbara. Konverzija je osobina silogizma kojom se, kad
je dat jedan silogizam, uzima kontradiktorna ili kontrerna suprotnost zakljucka i jedna od dve premise. Iz tih elemenata obrazuje
se novi si!ogizam, ciji ce zakljucak biti kontradiktorna ili kontrerna
suprotnost druge premise. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 245-246,
nap. 7.)
104 U Anal. prior., I, 46, dokazano je da lazan zakljucak ne
moze biti izveden iz istinitih premisa. Posto se laznost zakljucka
stavlja na taj nacin sto se uzima njegova kontradiktorna iii kontrerna suprotnost, i posto je jedna premisa istinita, - potrebno je,
nliZnim nacinom, da druga premisa koja ostaje bude lazna. (Ibid.,
str. 246, nap. 1.)
105 Silogizam je u modusu Barbara.
1o6 Konverzija pomoeu Camestres sastoji se u tome sto se
sacuva gornja premisa, a stavi se kontrerna suprotnost zakljucka,
radi toga da bi se kontrerno pobila donja premisa u Barbara.
1o1 Konverzija pomocu modusa Felapton, pri kojoj se uzima
gornja premisa, kao i kontrerna suprotnost zakljucka, da bi se
kontradiktorno pobila gornja premisa u Barbara.
108 Silogizam je u modusu Celarent.
1oo Konverzija se vrsi pomocu modusa Cesare.
11 Konverzija se vrsi pomocu modusa Darapti.
m Modus je Barbara.
11 2 Konverzija pomocu modusa Baroco sastoji se u tome sto
se uzme gornja premisa i kontradiktorna suprotnost zakljucka, da
bi se kontradiktorno pobila donja premisa modusa Barbara.
m Konverzija pomocu modusa Bocardo sastoji se u tome sto
se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka i donja premisa, da
bi se kontradiktorno pobila gornja premisa modusa Barbara.
114 Modus je Celarent.
115 Konverziji pomoeu modusa Ferison pribegava se da bi se
kontradiktorno pobila donja premisa u modusu Celarent.
116 Konverzija pomocu modusa Disamis vrsi se da bi se pobila gornja premisa.

248

m Modus je Darii.
11s Konverzija pomoeu mod usa F erison vrst se na taj nacm
sto se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka i zaddi se donja
premisa, da bi se kontradiktorno pobila gornja premisa u Darii.
uu Pobijanje donje premise pomoeu Camestres.
uo Konverzija pomoeu modusa Baroco. Zadrzi se gornja
premisa i uzme se kontrerna suprotnost zakljucka, ali se ne pobija
donja premisa.
121 Silogizam je u Camestres.
122 Kontrerno pobijanje donje premise modusom Barbara,
kontradiktornim konvertiranjem zakljucka.
12s Kontradiktorno pobijanje premise modusom Felapton,
na taj naCin sto se zakljucak kontrerno konvertira.
m Premisa AB bice kontradiktorno pobijena. Dobija se silogizam u modusu Ferison.
125 Zakljucak u modusu Darii jeste kontradiktorna suprotnost
donje premise u modusu Camestres.
120 Aristotel misli na promenu koja se odnosi na kvalitet
premisa; ove postaju E i A u modusu Cesare.
121 Modus Festino.
128 Pobijanje donje premise modusom Celarent.
129 Pobijanje gornje premise modusom Disamis.
130 U tom slucaju modus je Baroco.
1st Modus je Darapti.
132 Gornja premisa ne moze se pobiti, ako se uzme kontrerna
suprotnost zakljucka. U tom slucaju, naime, dobijaju se premise:
,Poneko B nije A", i: ,Svako r je B", - iz kojih se ne moze
izvesti zakljucak.
133 Ni donja premisa ne moze se pobiti, jer se dobijaju premise: ,Poneko B nije A", i: ,Svako r je A", - iz kojih se ne
maze izvesti zakljucak.
134 Modusi su u Disamis i Datisi.
135 Za pobijanje donje premise u modusu Disamis dobijaju
se kad se uzme kontrerna suprotnost zakljucka, premise: ,Poneko
B' nije A", i: ,Poneko r je A" - iz kojih se ne moze izvesti
zakljucak.
136 Za pobijanje gornje premise dobijaju se premise: , Poneko
B nije A", - i: ,Svako r je B", - iz kojih se ne moze izvesti
zakljueak.
m To je utvrdeno ranije u ovome delu (Anal. prior., I, 4, 26
a 17-21, kao i u I, 5, 27 a 4-12.)
138 Modus Darapti. Pobijanje modusom Celarent gornje
premise vrsi se kad se uzme kontradiktorna suprotnost zakljucka.
139 Modusi su Disamis i Datisi. Modusom Ferio pobija se
gornja premisa u Datisi. Donja premisa pobija se modusom Cesare.

249

140 Anal. prior., I, 6, 28 h 1-4, 15-29 a 10. Modus je


Felapton.
141
Gornja premisa moze se pohiti modusom Barbara.
142
Donja premisa pohija se modusom Camestres.
143 Modus je Ferison.
144 Gornja premisa pohija se modusom Darii.
145
Donja premisa pohija se modusom Camestres.
146
Gornja premisa pohija se kontrernom suprotnoscu zakljucka.
14 7 Donja premisa pohija se kontrernom suprotnoscu zakljucka, - ali se novi zakljucak ne dohija. Ovakva zakljucivanja mogla
bi se vrsiti u modusu Bocardo.
148 Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise.
149 Suhjekt je isti, a atrihuti su razliciti.
150 Subjekt jedne premise jeste predikat druge premise.
151 Atribut je isti, a suhjekti su razliciti.
1 5 2 U dokazu pomocu logicki nemoguceg jedna od premisa
kontradiktorna je zakljucku koji treha utvrditi (ng6~AlJf.ux), - nju
stavlja protivnik. Druga premisa ocevidno je istinita; ona je primljena od oha sagovornika. Zakljucak koji proizlazi iz ovih premisa
ocevidno je Iaian i logicki nemoguc. Ali, kako se iz istinitih premisa ne moze izvesti Iazan zakljucak, iz toga izlazi da je lazna
premisa koja protivreei zakljucku; prema tome, zakljucak je istinit.
(Upor. Tricot, nav. delo, str. 258, nap. 1.)
153 Aristotel se i ovde, kao na mnogim mestima Organona,
nejasno izraiava. Razlika izmedu konverzije i svodenja na logicki
nemoguce po njemu je dvostruka. U konverziji ima dva silogizma,
i prvohitni silogizam sastoji se iz dve premise koje su primljene
zajednickom saglasnoscu dva protivnika; medutim, u svodenju na
nemoguce postoji samo jedan silogizam cija je jedna premisa primljena od protivnika, a o drugoj premisi se raspravlja. A u svodenju na nemoguce ne ohjasnjava se prvohitna premisa koja je
suprotna zakljucku novoga silogizma, nego se ona smatra kao ocevidna po sehi. (Ibid., str. 258, nap. 2.)
154 U prvoj figuri univerzalno-afirmativna premisa ne moze se
dokazati pomoeu logicki nemoguceg. U prvoj figuri, naime, ne
postoji partikularno-negativna premisa koja hi hila kontradiktorna
zakljucku koji treha izvesti.
155 Znaci da se u prvoj figuri moze dokazati partikularno-afirmativna, i univerzalno-negativna, i partikularno-negativna
premisa.
156 Aristotel naziva drugom premisom propoziciju koja je
stavljena kao istinita i dodata laZ:noj propoziciji, kontradiktornoj
zakljucku koji valja utvrditi.
157 Ako je propozicija stavljena kao istinita donja premisa,
dohijaju se premise iz kojih se moze izvesti zakljucak.
158 Modus Barbara.

250

Modus Barbara.
Dokaz partikularno-negativne premise. Dohija se silogizam
u modusu Barbara.
161 Modus je Barbara.
162 Modus je Celarent.
163 Nema zakljucka.
164 Ako se stavi kao hipoteza kontrerna, umesto kontradiktorna suprotnost, dobija se silogizam u Darii.
165 Daje se drugi razlog zbog koga treba odbaciti kontrernu
suprotnost kao pretpostavku.
166 Treba uzeti kontradiktornu, a ne kontrernu suprotnost.
167 Aristotel upravo misli: u svim silogizmima prve figure koji
vode logicki nemogucem.
168 Istinitost zakljucka koji treba dokazati, i koji je kontradiktorna suprotnost, sleduje nuznim nacinom iz laznosti hipoteze.
169 Dohija se silogizam u modusu Baroco.
11o Silogizam ce hiti u modusu Camestres.
m Silogizam ce biti u modusu Camestres.
112 Kad se uzme kontrerna suprotnost zakljucku, dobija se
silogizam u modusu Baroco.
11s Dokaz univerzalno-negativne premise silogizmom u modusu Festino.
174 Dokaz partikularno-negativne premise silogizmom u modusu Cesare.
175 Ovo znaci prema dosad izlozenom - da u drugoj
figuri svi zakljucci mogu biti dokazani svodenjem na logicki nemoguce, - nezavisno od toga da li su oni univerzalni iii partikularni, afirmativni iii negativni.
176 Dokaz univerzalno-afirmativne premise silogizmom u modusu Bocardo.
111 Ako se uzme kontrerna suprotnOl>t zakljucku, dobija se
neuspeli dokaz u modusu Felapton.
178 Uzima se kontrerna, a ne kontradiktorna suprotnost za
dokaz partikularno-afirmativne propozicije u modusu Ferison.
179 Dokaz univerzalno-negativne propozicije u modusu Disam is.
18o Prema Anal. prior., II, 12, 62 a 39.
18 1 Ako se uzme kontrerna suprotnost, dobija se Darapti. Ali
zakljucak nije dokazan, jer ohe kontrerno suprotne premise mogu
hiti Iaine.
182 Da bi se dohio dokaz partikularno-negativne premise treba
uzeti za pretpOl>tavku kontradiktornu suprotnost. U tom slucaju
dohija se Datisi.
159

1 60

251

Anal. prior., II, 12, 62 a 39.


Ako se uzme kontrema suprotnost, dobija se modus Disamis. Upor. Anal. prior., II, 11, 61 b 3~2 a 8.
185
To je, upravo, kontradiktorna suprotnost zakljucka koji
treba dokazati.
1 6
8 Zna se po tome sto se uzima kontradiktorna suprotnost
zakljucka koji treba dokazati.
187
U celoj ovoj glavi ,silogizam" (crui..Aoyta!J.ot;) u stvari
oznacava svodenje na logicki nemoguce, a ,istinito" (0:/.:rJ{}et;) neposredan dokaz.
188 U prvoj figuri u modusu Darii dokazana je pomocu logicki nemoguceg univerzalno-negativna premisa. Neposredan dokaz
je u Camestres.
189 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg partikularno-negativne
premise dobija se u modusu Barbara. A on se dobija u modusu
Baroco pomocu neposrednog dokaza.
190 Dokaz univerzalno-negativne premise pomocu logicki nemoguceg dobija se u modusu Ferio. Neposredan dokaz dobija se u
Camestres. Za partikularno-negativnu premisu dokaz pomocu nemoguceg je u Celarent, a neposredan dokaz je u Festino.
ut Dokaz pomoeu logicki nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u Celarent. A neposredan dokaz je u Darapti
iii u Disamis.
192 Dokaz pomoeu nemoguceg univerzalno-afirmativne premise dobija se u Baroco, a neposredan dokaz je u Barbara.
Jus Dokaz pomoeu nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u Camestres. A neposredan dokaz dobija se u Darii.
1 4
Dokaz pomocu nemoguceg univerzalno-negativne premise
D
dobija se u modusu F estino. A neposredan dokaz dobija se u
modusu Celarent.
195 Dokaz pomocu nemoguceg partikularno-negativne propozicije dobija se u modusu Cesare. A neposredan dokaz dobija se u
modusu Ferio.
ID6 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg univerzalno-afirmativne
propozicije dobija se u modusu Bocardo. A neposredan dokaz dobija se u modusu Barbara.
197 Dokaz pomocu nemoguceg partikularno-afirmativne premise dobija se u modusu Ferison. A neposredan dokaz je u modusu
Darii.
19
8 Dokaz pomoeu logicki nemoguceg univerzalno-negativne
premise dobija se u modusu Disamis. A neposredan dokaz je u
modusu Cesare.
tuo Upravo, ako on dokazuje partikularno-negativni zakljucak. Dokaz pomoeu logicki nemoguceg dobija se u Datisi. A
neposredan dokaz dobija se u Festino.
183
184

252

Upravo, iz kontradiktorno iii kontrerno suprotnih premisa.


U prvoj figuri srednji termin je subjekt gornje, a predikat
donje premise; dakle, u te dve premise ni subjekt ni atribut nisu isti.
202 Sledeci primer pokazuje da je silogizam moguc, ali da ce
zakljucak biti besmislen.
20s Silogizam je u Camestres; on ima kontrerno suprotne
premise, a identicne subjekte.
l!04 Dobija se silogizam u Camestres, u kome su premise kontrerno suprotne. U tom silogizmu se subjekt donje premise sadrzi
u subjektu gornje premise kao vrsta u rodu.
205 Dobija se silogizam u Cesare; on ima kontrerno suprotne
premise, a subjekt donje premise jeste rod subjekta gornje premise.
20s U prethodnom silogizmu gornja premisa je afirmativna
(Camestres), a u ovom (Cesare) donja premisa je afirmativna.
207 Modus je Festino. A isto je i za Baroco. Premise su kontradiktomo suprotne.
208 Da bi se dobio afirmativni zakljucak, obe premise moraju
biti afirmativne.
2o9 Ovo znaci: bilo da su obe premise univerzalne, ili da je
univerzalna samo jedna od njih.
21o Modus je F elapton.
211 Modus je F erison.
u2 Univerzalno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa.
2 13 Univerzalno-afirmativna i partikularno-negativna premisa.
214 Partikularno-afirmativna i univerzalno-negativna premisa.
215 Sest navedenih kombinacija postoje u trecoj figuri, kao i
u drugoj. - Slucajevi koji su slovima navedni kao primeri jesu iz
druge figure. U prvoj figuri nisu moguci silogizmi koji se sastoje
iz suprotnih premisa.
2u Anal. prior., II, 2, 3 i 4 glava.
211 Kod paralogizama podrazumevaju se pogresna zakljucivanja koja polaze od suprotnih premisa. Ta zakljucivanja izgledaju
prividno istinita, zato sto su dvosmislena. Njihov zakljucak je propozicija kontradiktorna ili kontrerna onome sto je postavljeno kao
istinito.
218 Upor. Anal. prior., II, 20, kao i De soph. elench., 1.
21u -r:o Ev O:Q:x.ij iii E; 0:QX.Tit; alnia{}m (petitio princ!pii) sastoji se u tome sto se pretpostavlja ono sto treba dokazatl.
220 Upravo: ako se pode od premisa manje poznatih iii podjednako nepoznatih. - Kad su premise manje jasne, iii isto tako
malo jasne kao postavljeni problem, - tada nema dokaza.
221 Nairne, ono sto sleduje treba da bude obja8njeno onim sto
prethodi, a ne ono sto prethodi onim sto sleduje. Upor. Categ., 12.
222 Filozof ovde misli na zakljucke objasnjene premisama.
20o

201

253

223 Oni pretpostavljaju iii da paralelne linije ne konvergiraju,


iii da su jednaki naspramni uglovi, koje sa njima cini transverzala,
sto je, i jedno i drugo, posledica paralelnosti.
224 Petitio principii u prvoj silogistickoj figuri.
22S Izrazito mutan kraj ove glave govori o petitio principii u
drugoj i trecoj figuri.
226 Petitio principii u silogizmu sa afirmativnirn zakljuckom
moze biti samo u prvoj i u treeoj figuri. Nairne, druga figura ima
uvek negativan zakljucak.
227 Kad silogizam ima negativan zakljucak, petitio principii
postoji, ako su isti predikati negirani o istom subjektu. U negativnim silogizmima petitio principii mora da bude samo u negativnoj
premisi, zbog toga sto termini negativne premise nisu konvertibilni.
22s Vidi Top., VIII, 12.
229
U slucaju svodenja na logicki nemoguce, zakljucak se dobija i pomocu pretpostavke, i pomocu negacije.
200
Pod Topikom Aristotel u stvari misli na De soph. elench.,
V, 167 b 21-36. Filozof istice da je ovaj slucaj najlakse razumeti.
Nairne u njemu logicki nemoguci zakljucak nema nikah.ve veze s
pretpostavkom, nego jedino zavisi od posrednih propozicija koje
obrazuju silogizam. Iz to~a izlazi da se jednom sofizmom pripisuje
logicna uzroenost onom sto nikako nije uzrok.
0 Zenonovom dokazu Aristotel govori u Phys., VI, 9, 239 b
10. (Vidi Tricot, nav. delo, str. 200, nap. 2.)
231 Zakljucak je lazan, ako je najmanje jedna premisa lazna.
m Kad su u pitanju prosilogizmi.
233 Anal. prior., ll, 2, 53 b 11-25.
234 Katasilogizam je protivan silogizam. Takav silogizam
upravljen je protiv onoga koji dokazuje.
zss Upravo: kad protivnik traZi premise jednog iii vise prosilogizama, a ne ukazuje na zakljucke koji ce posluziti kao premise
glavnom silogizmu.
236 To jest zakljueak glavnog silogizma ne moze ostati skriven, posto protivnik treba da dokaZe protivrecnost teze.
237 To su u stvari premise prosilogizama iz kojih zakljucci
proizlaze nuznim nacinom.
238 Propozicije koje imaju jedan zajednicki termin.
2 39 Da bi se zbunio protivnik, navode se propozicije koje ne
leze jedna pored druge i nemaju zajednicki termin. Na taj nacin
remeti se logicki red.
240 EiEyxo~ pobijanje koje je vrsta silogizma.
24 1 Aristotel hoce da kaZe da u svakom silogizmu zakljucak
moze biti izveden iz dve afirmativne, iii iz jedne afirmativne, a
druge negativne premise.
2 4 2 0 tome vidi De soph. elench., I, 1.

254

Ako se odrice sve sto protivnik pita.


Rec je o odnosima izmedu opsteg i pojedinacnog. Opste
se moze saznati samo pomocu pojedinacnog. Saznanje opsteg nalazi
se potencijalno u znanju do koga se dolazi culnirn opaZanjem.
245 Anal. prior., II, 21, 66 b 20-26, 26-30.
246 Aristotelovo shvatanje jeste da kad covek zna univerzalno,
a ne zna partikularno, - on je u zabludi.
247 Vidi Metaph., Z, 15, 1039 b 20.
248 Upor. De anima., II, 1.
24n Postoje, dakle, opste, pojedinacno i aktuelno znanje, a
ista podela vazi i za zabludu.
2so Po Aristotelu, nemoguce je zamisliti kao sto cini Heraklit - identitet suprotnosti. Zlo po sebi moze biti dobro samo
akcidentalno, i obrnuto.
251 Aristotel nagla5ava da cilj ljubavi nije fizicko sjedinjavanje, nego da je ovo poslednje sredstvo za jedan visi cilj: biti
voljen. Isto je tako u reljama i umetnostima sve upravljeno cilju
koji treba dostici. Upor. i shvatanja koja je filozof izlozio u
Nikomahovoj etici, 2, 3, 1105 b 9.
2s2 Za Aristotela silogizam je instrument nauke iii dokaza
kad se sastoji iz premisa koje izraZavaju nuzne odnose. Filozof u
silogizmu gleda instrument dijalektike, kad se ovaj odnosi na
obicna misljenja. Uz to, smatra silogizam za instrument retorike.
A retorika je jedna grana dijalektike i odnosi se na besednicku
vestinu. Upor. Rhet., I, 1, 1354 a 1.
253 0 :n:aQ6.&nyf.tO. govori Aristotel jos u Anal. post. (1, 1,
71 a 10) i u Rhet. (1, 2, 1356 b 3). Pod primerom filozof podrazumeva raznolikost indukcije koja dokazuje da gornji termin pripada srednjem terminu posredovanjem ne donjeg termina, nego
cetvrtog termina, slicnog donjem.
254 Primer (:n:o.Qa&ELYf.tO.) se razlikuje od obicnog silogizma
time sto ovaj zakljucuje od celine na deo, od opsteg na pojedinacno, a onaj jedan slican slucaj primenjuje na drugi. <?d induk~ije
primer se razlikuje time sto prva od delova prelaz1 na celmu,
dok primer od jednog poznatijeg dela dospeva do drugog manje
pozna tog.
25s Abdukcija iii redukcija (u:n:o.yroyi)) jeste silogizam koji ne
daje istinito, nego pribliZno saznanje.
Abductio u logici znaci prelaz od jednog stava drugome pri zakljucivanju.
256 SledeCi primer uzeo je Aristotel od Hipokrata sa Kiosa,
koji je pokusao da pomocu polumeseca dokaZe kvadraturu kruga.
257 Upravo takva propozicija jeste sam princip dokaza.
258 Objekcija (vomoL~) jeste propozicija koja je kontrerno
iii kontradiktorno suprotna jednoj propoziciji. Aristotel govori o
243
244

255

objekciji u Anal. post., I, 12, 77 b 34; u Top., VIII, 2, 157 a


34-b 33, kao i u Rhet., II, 25, 1402 a 30.
2 59 Objekcija je propozicija suprotna prvobitnoj propoziciji;
kao takva, ona se moze javiti samo u prvoj i u trecoj figuri, jer se
samo u njima mogu dokazati suprotne premise, od kojih je jedna
afirmativna, a druga negativna. Medutim, zakljucci druge figure
samo su negativni.
260 Aristotel, razume se, misli na premisu protiv koje je
objekcija upravljena.
261 Filozof uzima ,verovatno" i ,znak" za sastavne delove
entimema. Upor. Rhet., I, 2, 1357 a 32-b 21.
,Verovatno" i ,znak" razlikuju se time sto je prvo sud, dok
,znak" slu.Zi kao pretpostavka za druge propozicije.
262 Entimem (tvihJfl'l']f!U) je skraceni zakljucak, upravo zakljucak u kome se jedna premisa izostavlja i ne iskazuje, ali
moze da se dopuni u mislima. 0 entimemu upor. Rhet., I, 1, 1355
a 6; I, 2, 1357 a 32; Problem., XVIII, 3.
2 63 U prethodnoj glavi mislilac je tvrdio kontremo suprotno.
264 Upravo kad su dve premise afirmativne. U drugoj
silogistickoj figuri entimem je naroeito nepouzdan. Nairne on ne
moze da dokaZe cak ni jedan deo onoga sto je trebalo dokazati,
kao sto to moze entimem trece figure.
265 Treba da podelimo znake na nepobitne i na one koji se
mogu pobiti, i tO prema figurama. - lndicija (tEXf!tl(lto'V) ffiOZe
da se smatra iii kao rod (prva figura) ciji je znak vrsta (u tri
silogisticke figure); drukcije receno, to je srednji termin; iii je
indicija suprotna - kao rod prema rodu. Nairne, znak se naziva
ono sto je zakljuceno u drugoj i treeoj figuri (ciji se srednji termini zovu ax(la, zbog njihovog polohja, kao predikat u drugoj
figuri, i kao subjekt u trecoj), a indicija ono sto je zakljuceno u
prvoj figuri. (Upor. Tricot, nav. delo, str. 325-326, nap. 4.)
266 Aristotel sad proucava prirodne znake i fizionomski silogizam, koji spada u semiotiku (OEf!Hwnxf)). Semiotika je ucenje
epikurejca Filodema, po kome reei nisu slike, nego su znaci nasih
predstava. U medicini, semiotika je nauka o znacima iii simptomima bolesti.
Fizionomski silogizam je poseban rod onoga silogizma koji
se osniva na znacima.
Aristotelova fizionomika ima siri obim nego moderna, ukoIiko obuhvata i Zivotinje, a uzi ukoliko kod !judi zakljucuje samo
na one dusevne pojave i osobine koje su, po filozofovim recima,
zajednicke dusi i telu, ukoliko je njihov subjekt iii nosilac oduhovljeno telo (na primer, gnev i pozuda). Aristotelova fizionomika
smatra da je oduhovljeno telo, zajedno sa svojim organima, nosilac
culnih pojava, dok misljenje i htenje pripadaju samo du5i (De
anima, I, 1, 3 i 4). (Upor. Dr Eug. Rolfes, nav. delo, str. 206,
nap. 96.)

256

CETVRTI DEO

DRUGA ANALITIKA

17 Organon

Knjiga prva
TEORIJA DOKAZA
Glava prva
[NUZNOST SAZNANJA KOJA SU RANIJE POSTOJALA]

Svaka razumna nastava i svako ucenje dolaze od saznanja koje je ranije postojaio. To se vidi jasno kad se
sve nauke posmatraju; na ovaj nacin sticu se matematicke
nauke, a isto tako i svaka od ostalih disciplina [vestina].
Isto je tako i sa dijaiektickim obraziozavanjima [raspravijanjima, disputacijama], pa bilo da se ona vrse pomoeu siiogizama iii pomoeu indukcije. Nairne, na oba
nacina proizvode ona nastavu pomoeu vee ranije saznatog
[pomoeu znanja koja vee ranije postoje], i to u prvom
siucaju uzimaju se premise kao da ih protivnik podrazumeva, au drugom slucaju opste [univerzaino] se potvrduje
iz ocevidnosti pojedinacnog [partikuiarnog]. Na isti naCin
retorski argumenti ubeduju iii primerima, dakie indukcijom, iii entimemima,t sto je siiogizam [dakie siiogistickim
putem].
Svako prethodno saznanje mora biti dobijeno na dva
nacina; na prvi [nacin] mora se pretpostaviti da stvar
postoji, a na drugi se mora razumeti sta je ono sto je imenom [terminom] oznaceno. A katkad, opet, moraju se oba
nacina uzeti u obzir [znacenje imena iii termina i postojanje stvari]. A reCi da je za svaku stvar istinito iii potvrdivanje iii odricanje znaci pretpostaviti da stvar postoji.
s druge strane, mi za trougao pretpostavijamo da znaci
17*

259

izvesnu stvar; a o jedinici pretpostavljamo u isto vreme


obe stvari, naime, sta ona znaci [njeno ime], kao i da ona
postoji. Svaki od ova dva slucaja nije nam podjednako
ocevidan.
Moguee je da jedno saznanje proizlazi kako iz ranijih
saznanja tako i iz saznanja stecenih u isto vreme kad i
ono samo. Kao primer za to mogu se navesti pojedinacne
stvari koje su obuhvaeene opstim pojmom i o kojima se,
samim tim, ima saznanje. Tako se vee znalo da je zbir
uglova svakog trougla jednak zbiru dvaju pravih uglova
ali da je ova figura upisana u polukrugu trougao - sa~
znaje se istovremeno sa postavljanjem druge premise. Jer,
izvesne stvari se uce samo na ovaj nacin, i mali termin
se ne saznaje pomoeu srednjeg termina: sve ove stvari su
pojedinacne stvari koje nisu potvn1ene od nekoga subjekta.
Pre indukcije iii pre izvodenja zakljucka iz silogizma
treba, bez sumnje, reei da se na izvestan naCin zakljucak
[konkluzija] vee zna, a da se na drugi nacin on ne zna.
Jer, ako se ne zna apsolutno [u apsolutnom smislu] da li
nesto [trougao] postoji, kako se o njemu moze apsolutno
znati da su njegovi uglovi jednaki sa dva prava ugla? U
stvari, mora biti jasno da se u izvesnom smislu zna, ukoliko se zna uopste, ali da se ne zna apsolutno. Kad tako
ne bi bilo, dospelo bi se u teskoeu izlozenu u [Platonovom]
Menonu: da se iii nista ne moze uciti, iii [da se moze uciti]
samo ono sto se vee zna.
Ali ova teskoea se ne moze resiti, kao sto su neki
pokusavali, postavljajuei pitanje: ,Znas li ti da je svaka
duada pama, iii ne znas?" Ako se ovo pitanje potvrdi,
oni navedu jednu odredenu duadu za koju upitani ne
misli da postoji, pa, prema tome, ne misli ni da je parna.
I tako oni resavaju teskoeu na taj nacin sto kafu da ne
znaju da je svaka duada parna, nego to znaju samo o jednoj takvoj duadi koja im je poznata kao duada.
A ipak oni znaju ono o cemu imaju dokaz, iii su ga
jednom ranije dobili; ali oni ga nisu dobili za sve o cemu
znaju da je trougao ili broj, nego na apsolutan nacin,
za svaki broj i za svaki trougao. Jer nijedna premisa ne

260

postavlja se tako da bi trebalo da vafi samo za broj koji


ti kao takav poznajes, ili za pravolinijsku figuru koju ti
kao takvu poznajeS, nego [se postavlja] tako da ona vazi
za broj i za figuru uopste. Ali nista, mislim, ne sprecava
da se ono sto se uci na neki nacin [vee] zna, a da se na
neki drugi nacin [jos] ne zna. Jer, nije besmisleno reCi da se
ono sto se uci na neki nacin vee zna, nego [je besmisleno]
reei da se to zna u onoj meri i na onaj nacin kako se uci.
Glava druga
[NAUKA I DOKAZ]

Mislimo da tada nesto znamo na apsolutan nacm,


a ne na sofisticki, akcidentalan [sporedan, slucajan] nacin
kad mislimo da poznajemo uzrok kao takav, kojim stvar
[predmet] postoji, i kad znamo da je ovaj uzrok - uzrok
stvari i da ne moze biti drukcije.
Jasno je da je [naucno] znanje takve vrste. Da je tako
pokazuje drfanje kako onih koji ne znaju tako i onih koji
znaju. Nairne, prvi veruju da se ponasaju kao sto smo
naznacili, a drugi se stvarno tako ponasaju. Iz toga proizlazi da objekt nauke u pravom smislu jeste nesto sto ne
moze biti drukcije nego sto jeste.
Da li postoji jos drugi takav nacin znanja - objasnieemo docnije. Za sada kazemo da mi pomoeu dokaza
znamo. Pod dokazom podrazumevam naucni silogizam.
A naucnim nazivam silogizam, ako mi pomoeu njega ukoliko ga imamo - znamo.
A ako je [naucno] znanje onakvo kao sto sam ovde
pretpostavio, tada, nuznim nacinom, i apodikticko [na
dokazu osnovano] znanje mora da proizlazi iz prernisa
koje su istinite, i prve, i neposredne, i poznatije, i ranije
nego zakljucak, i ciji su one uzrok. Jer, tako ee principi
onoga sto je dokazano biti svojstveni konkluziji. Jedan
silogizam moze postojati i bez takvih svojstvenih premisa,
ali on neee biti dokaz, jer neee proizvoditi nauku.
Premise moraju biti istinite, zato sto nije moguee znati
ono stone postoji- na primer, samerljivost [komensura-

261

bilnost] dijagonale. One moraju biti prve, i one sene mogu


dokazati, jer se inace ne bi mogle znati, posto ne bi bilo
za njih dokaza. Nairne, znanje stvari koje se mogu dokazati - ako nije rec o akcidentalnoj nauci - nije nista
drugo do imati dokaza o njima. Premise moraju biti uzroci
konkluzije, poznatije od nje i ranije od nje. [Premise moraju biti) uzroci - zato sto mi tek tada znamo jednu stvar
kad poznamo njen uzrok. A [premise] moraju biti ranije
- zato sto su uzroci, i ranije saznate [ranije i po saznanju]. To ranije saznanje ne sastoji se samo u razumevanju
na drugi nacin na koji smo ukazali nego i u znanju da stvar
postoji.
,Ranije" i ,poznatije" imaju dvostruko znacenje. Jer,
ono sto je po prirodi ranije nije identicno s onim sto je
ranije za nas, a isto tako i ono sto je po prirodi poznatije
nije identicno s onim sto je poznatije za nas. Pod onim
sto je ranije i poznatije za nas podrazumevam predmete
koji lefe blize culnom opaZanju; a pod ranijim i poznatijim na apsolutan nacin - predmete udaljenije [upravo:
najudaljenije] od culnog opaZanja. A najopstiji uzroci su
najudaljeniji od culnog opaZanja, dok su mu pojedinacni
uzroci najblizi. A ovi pojmovi suprotni su jedan drugome.
Premise moraju biti prve, to jest one moraju biti svojstveni principi stvari. Jer, prvu premisu i princip smatram za isto.
Princip dokaza jeste jedna neposredna premisa [stav,
propozicija], a neposredna je ona premisa koja nema nikakvu drugu ispred sebe.
Premisa je iii potvrdni iii odrecni deo jednog iskaza,
koji nesto 0 nekom iskazuje [kojim se jedan predikat pridaje iii odrice jednom subjektu]; ona je dijalekticka kad
na isti naCin jedan ili drugi deo pretpostavlja, a ona je
apodikticka [demonstrativna] kad jedan od njih odredeno
pretpostavlja kao istinit. Iskaz je jedan iii drugi deo jedne
protivreenosti, a protivrecnost je suprotnost takva dva
stava, koji nista treee izmedu sebe ne dopustaju. Deo protivrecnosti koji nesto 0 necem izrazava jeste potvrdivanje

262

[afirmacija], a deo koji nesto od neeeg iskljucuje jeste


odricanje [negacija].
Od neposrednih principa jednog silogizma nazivam
tezama one koji se ne mogu dokazati, ali koji nisu neophodni svakome ko hoce nesto da nauci; medutim, nazivam
aksiomama principe koji su neophodni svakome ko hoce
ne5to da nauci. Jer, postoje neki takvi stavovi, i mi ih
obicno nazivamo aksiomama.
Od teza su hipoteze one koje uzimaju jedan od dva
dela iskaza - mislim, naime, da nesto postoji iii da ne
postoji; a one koje ih ne uzimaju jesu definicije.
Jer, definicija je teza,- posto aritmeticar utvrduje da
je jedinica kvantitativno nedeljiva, - ali definicija nije
hipoteza. Jer, nije isto reCi sta je jedinica [definisati jedinicu] i tvrditi da jedinica postoji.
Ali, posto se nase verovanje u jednu stvar i znanje
koje 0 njoj imamo sastoje u tome sto imamo jedan silogizam one vrste koju nazivamo dokazom, i posto je taj silogizam takav samo na osnovu prirode principa na kojima
je silogizam izveden, nuzno je, prema tome, ne samo da
se poznaju pre zakljucka prve premise - bilo sve, bilo
bar neke od njih - nego i da se one bolje poznaju nego
zakljucak.
Uzrok zbog koga jedan atribut pripada jednom subjektu, sam pripada subjektu vise nego taj atribut; na primer, nama je draZe ono zbog cega volimo [jedan predmet]
nego voljeni predmet. Dakle, ako nase znanje [konkluzije]
i nase verovanje proizlaze iz prvih premisa, - tada mi
ove bolje znamo i viSe u njih verujemo, zato sto pomoeu
njih znamo posledice. Ali nije moguce da se, u visem stepenu nego u stvari koje se znaju, veruje u stvari koje se
niti znaju niti se proziru pomocu znanja viseg nego sto je
saznanje.2 A to bi se dogodilo ako niko od onih koji su
dokazom navedeni na verovanje ne bi ranije i bolje saznao
principe. Jer, principima - iii svima iii nekima od njih
- mora se vise verovati nego zakljucku [konkluziji).

263

A ko hoce da stekne znanje do koga se dolazi pomoeu


dokaza, taj ne mora samo da bolje poznaje principe i da
im vise veruje nego onome sto je dokazano; nego njemu,
isto tako, ne sme biti nista izvesnije i poznatije nego suprotnost principa - odakle bi posao silogizam koji bi
zakljucio suprotnu zabludu - jer onaj ko ima znanje u
apsolutnom smislu mora biti nepokolebljiv [u svom ubedenju].

Glava treca
[KRITIKE IZVESNIH ZABLUDA 0 ZNANJU I DOKAZU)

Neki misle da zato sto se moraju znati prve premise


ne postoji nauka [naucno saznanje]. Drugi, opet, dopustaju postojanje nauke, ali misle da za sve postoje dokazi;
medutim, ni jedno ni drugo od tih misljenja nije istinito
iii nuzno.
Jer, oni, po Cijoj pretpostavci nikakvo znanje uopste
nije moguce, tvrde da se bavljenjem kojim od njih dospeva
do beskonacnog, posto se sledece ne moze znati pomocu
ranijeg ako ne postoji prvo. I u tome imaju pravo, jer
se beskrajno ne moze proCi do kraja. I ako se stane kod
principa, onda, kafu, ovi se ne mogu saznati, jer za njih
ne postoje nikakvi dokazi koji jedini sacinjavaju [naucno]
znanje. Ako se prve premise ne mogu znati, - tada se ni
ono sto je iz njih izvedeno [konkluzije] ne moze znati u
apsolutnom iii u pravom smislu vee samo pod pretpostavkom da su premise istinite.
Drugi dopustaju mogucnost znanja, koje - kafu oni
- postaje samo pomoeu dokaza. Ali, po njima, nista ne
sprecava da za sve postoji dokaz. Jer, dokaz moze da bude
voden u krugu i reciprocan [premise mogu jedna iz druge
da budu dokazane].
Ali, mi kafemo da svaka nauka nije demonstrativna
i da se nauka o neposrednim principima ne moze dokazati.
A jasno je da tako mora biti nuznim nacinom. Jer, ako je
nuzno poznavati ranije premise, iz kojih dokaz biva iz264

voden, i ako se jednom stane kod nep?srednih istina, ove


se, nuznim nacinom, ne mogu dokazah.
To je nase gledis~e, i mi tvrdimo n~ ~am~ da post~:>ji
nauka [naucno saznanJe] nego da postojl 1 pocetak [pnncip] nauke, kojim mi upoznajemo definicije. 3
Jasno je da dokaz u krugu u apsolutnom smislu nije
moguc ako dokaz treba da pode od ranijih i poznatijih
principa ka zakljucku [konkluziji] .. Jer, moguce je da i~~e
stvari, u odnosu na iste stvari, u tsto vreme budu ramJe
iii docnije - sem ako se ti izrazi ne uzmu na drugi naCin
i ako se ne kaze da su jedne takve za nas, a druge u apsolutnom smislu, - dakle, na naCin kojim indukcija vodi
saznanju. Ali, u tom slucaju, nasa definicija znanja u pravom smislu ne bi bila tacna, nego bi ovo znanje u stvari
imalo dvojako znacenje. Ili, druga vrsta dokazivanja, koja
polazi od onoga sto je poznatije za nas, mozda i nije dokazivanje u pravom smislu?
Ali oni koji pretpostavljaju dokaz u krugu ~~ samo
da dospevaju u teskoce o kojima smo sll:d govonh _nego
oni isto tako, ne mogu niSta drugo kazatt nego da ]edna
stv~r postoji, ako [ona] postoji. A da to proizlazi, jasno je
kad se stave tri pojma,- jer nije vazno da lise kafe da se
dokaz savija u krugu pomoeu mnogo iii pomocu malo
pojmova, - pomocu malo pojmova ili samo pomocu dva
pojma. Ako, naime, postojanje A povlaci za sobom, nuznim nacinom, postojanje B, a ovo poslednje postojanje, iz
toga izlazi da ce postojanje A povuCi za sobom postojanje
r. Ako sad postojanje A, nuznim nacinom, povlaci za soborn postojanje B, a ovo poslednje postojanje A (jer u
tome se, po nasem objasnjenju, sastoji dokaz u krugu!~
onda A moze biti stavljeno na mesto r. Prema tome, rect
da - ako B postoji - A postoji, jeste isto sto i reci da ako B postoji - postoji i r, a iz toga proizlazi zakljucak
da - ako A postoji, postoji i r. Ali r je identicno sa A.
Dakle, oni koji pretpostavljaju da j~_dokaz kruzn_i_ ne tvrd~
nista drugo nego da - ako A postojl - A postojl. I na taJ
naCin daje se sve lako dokazati.
265

Ali takvo dokazivanje ne bi bilo moguce, sem kod


onih pojmova koji jedan drugom logicki sleduju kao svojstveni atributi4
Ali, za slucaj da je stavljena samo jedna stvar, mi smo
dokazali da iz nje nikad nuznim nacinom ne proistice
druga stvar (pod ,samo jedna stvar" hocu da kazem da se
stavlj~ samo jedan termin [pojam] iii samo jedna teza
[premisa]). Tek na osnovu najmanje dve teze [premise]
Il_lOg~ce je izvesti zakljucak [konkluziju], a to je uslov za
stlog1zam. Kad, dakle, A sleduje B i r i kad ova dva poslednja termina sleduju jedan drugome i A - u tim slucajevima je moguce da se u prvoj figuri dokazu, jedna
pomocu druge, sve propozicije koje se traze [konkluzija i
premise], kao sto je pokazano u [nasim] raspravama 0 silogizmu. Mi smo tamo5 takode dokazali da se u drugim
figurama ili ne moze dobiti [izvesti] kruzni silogizam ili se
konkluzija silogizma ne odnosi na postavljene premise. A
propozicije ciji se termini uzajamno ne potvrduju nikad ne
mo~u._biti predmet. k~z~og dokaza. I posto se malo propoziCIJa ove vrste JaVIJaJu u dokazivanjima, jasno je da je
uzaludno [prazno] i nemoguce tvrditi da dokazivanje biva
izvodeno iz propozicija koje se uzajamno potvrduju i da,
na taj nacin, sve moze biti dokazano.

Glava cetvrta
[DEFINICIJE ,0 SVAKOM", ,PO SEBI" I ,OPSTE"
(, UNIVERZALNO")]

Posto je nemoguce da se moze drukcije odnositi ono


sto je predmet nauke, uzet u apsolutnom smislu, bice nuzno ono sto se zna apodiktickim znanjem. Apodikticko je
znanje onda kad ga imamo time sto imamo dokaz. A
dokaz je zakljucak iz nuznog [dokaz je silogizam izveden
iz nuznih premisa]. Moramo, dakle, da ispitamo kakve
su osobine i kakva je priroda premisa dokaza. Ali prvo
moramo da utvrdimo sta podrazumevamo kad kaiemo
,o svakom" [,pridato svakom subjektu"], i ,po sebi", i
,opste" [,univerzalno"].

266

Pod izrazom ,o svakom" podrazumevam: u odnosu


na ono sto se ne nalazi samo kod jednog, a kod drugog
ne, ili [u odnosu] na ono sto ne postoji samo jednom, a
drugi put ne postoji; kao, na primer, ako za svakog coveka
vazi predikat zivotinja [stvorenje obdareno culima], i ako
je istinito reCi da je ovo covek, tada je takode istinito
reCi da je to zivotinja; i ako je prva recenica sad istinita,
i druga je u isto vreme istinita. A isto je tako i ako je
svakoj liniji pridata tacka.
A dokaz za to sto smo rekli jeste da mi prigovore protiv onoga ,o svemu" verujemo da smo vratili ako iii pitamo da li nesto kod jednoga ne vaii, ili da li jednom ne vaii.
,Po sebi" postoje atributi koji pripadaju sustini subjekta; tako, na primer, trouglu pripada linija, a liniji tacka
(jer bitnost trougla i linije sastoji se iz ovih elemenata koji
su saddani u definiciji sto izrazava sustinu stvari).
Drugo, sami atributi [akcidencije] saddani su u subjektima, koji se sami podrazumevaju u definiciji sto izrazava prirodu ovih atributa. Tako liniji pripadaju pravo i
okruglo, a neparno i parno pripadaju broju, - a isto tako
prvo [prosto] i slozeno, i ravnostrano [kvadratni broj],
i raznostrano [pravougaoni broj].6 Za sve te atribute definicija koja oznacava njihovu prirodu saddi subjekt, naime, tamo liniju, a ovde broj. Isto tako, sto se tice svih
drugih atributa, nazivam atributima po sebi one koji kao sto sam napomenuo - pripadaju njihovim subjektima;
naprotiv, one koji ne pripadaju njihovom subjektu ni na
koji od ta dva nacina, nazivam akcidencijama [slucajnim,
sporednim atributima]- kao, na primer, muzicar [obrazovan] ili beo - za stvorenje obdareno culima.
Dalje upotrebljavam izraz ,po sebi" za ono sto nije
iskazano o nekom drugom subjektu; na primer, kad se
kaze ,onaj koji ide", to znaci da je neka druga stvar koja
ide [to je podrazumevani subjekt, supstancija], ili koja je
bela; naprotiv, supstancija, upravo sve ono sto oznacava
izvesnu odredenu stvar, nije ne5to drugo nego ono sto
ona sama jeste. Prema tome, ja nazivam ,atributima po
267

sebi" atribute koji nisu iskazani o jednom subjektu, a


,akcidencijama" one koji su iskazani o jednom subjektu.
Isto tako, jos je na drugi nacin [u drugom smislu]
ono sto jednoj stvari pripada zbog nje same- ,po sebi";
medutim, ono sto joj ne pripada zbog nje same jeste ,akcidentalno". Ako, na primer, seva munja dok neko ide,
onda je to akcidentalno zato sto nije sevala munja zbog
idenja, nego se samo, kaiemo, tako akcidentalno desilo.
Ali, ako jednoj stvari pripada nesto zbog nje same, tada
joj to po sebi pripada. Tako, kad ugine neka zaklana zivotinja, to se dogada zbog klanja kao takvog, jer je ona
uginula zato sto je zaklana, i nije samo akcidentalno da
zivotinja ugine pri klanju.
Tako, dakle, sto se tice objekata nauke u pravom
smislu, atributi koji se nazivaju ,po sebi", iii u smislu
sto su njihovi subjekti saddani u njima, ili u smislu sto
su oni [atributi] saddani u njihovim subjektima - ti atributi ,po sebi" postoje u isto vreme i kao takvi i nuznim
nacinom.
Jer, nemoguce je da subjektu ne pripadaju atributi
,po sebi" ili u apsolutnom smislu, ili kao jedna od dve
suprotnosti, - kao [sto, na primer,] liniji [pripada] pravost
ili krivost, a broju neparnost ili parnost. Jer kontrerno
suprotno je ili lisenost [privacija] ili protivreenost [kontradikcija] u istoj vrsti. Tako, na primer, kod brojeva parno
je ne-parno [ukoliko parno nuznim nacinom sleduje iz
ne-neparnog]. Dakle, ako je nuzno ili potvrdivati ili odricati predikat jednog subjekta, atributi po sebi moraju isto
tako nuznim nacinom pripadati svojim subjektima.
Na ovaj nacin, dakle, treba da budu pojamno odredeni ,o svakom" [to jest atribut potvrden od svakog subjekta] i ,po sebi" [to jest atribut po sebi]. A ,opste" [,univerzalno"] nazivam ono [onaj atribut] sto pripada svakom
subjektu i po sebi, i ukoliko je ono sto jeste. 7
Iz ovoga je jasno da sve sto je opste nuznim nacinom
pripada stvarima.8
,Po sebi" i ,kao takvo" jesu jedna i ista stvar. Tako
liniji po sebi pripadaju tacka i pravost, jer joj one pripa-

268

daju ukoliko je ona linija. A trouglu, ukoliko je trougao,


pripada zbir uglova jednak sa dva prava ugla - zato
sto su uglovi trougla po sebi jednaki sa dva prava ugla.
Atribut pripada univerzalno subjektu kad se moze
pokazati da on pripada rna kome od njih [subjekata], kao
i da mu prvobitno pripada.
Tako atribut saddavati dva prava ugla" ne pripada
figuri univerzalno:' Isto tako, moze s~ na jednoj fig';lr~
dokazati da saddi dva prava ugla, ah ne na rna koJOJ
figuri, - a i onaj ko dokazuje ne upotrebljava rna koju
figuru. Jer, cetvorougao je figura, ali zbir njegovih uglova
nije jednak sa dva prava ugla. Medutim zbir uglova rna
koga ravnostranog trougla jednak je sa dva prava ugla,
ali ne prvobitno, nego, pre njega, tu osobinu ima trougao
[uopste] . Dakle, jednom slucajno uzetom ili svakom d~u
gom trouglu, na kome je, kao prvome, dokazana osobma
da ima zbir uglova jednak sa dva prava ugla - ova [os.<?bina] prva opste [univerzalno] pripada. A dem<?nstrac~Ja
u pravom smislu sastoji se u d?kazu da ta osobma o~ste
[univerzalno] pripada takvom Jednom trouglu. Meduhm,
dokazati da taj atribut pripada drugim trouglima jeste
demonstracija samo u jednom izvesnom smislu, a ne u
pravom smislu. A ni jednakost uglova u trouglu sa dva
prava ugla nije opsti atribut ravnostranog trougla, nego
se prostire dalje.
Glava peta
[0 ZABLUDAMA U OPSTOSTI DOKAZIVANJA]

Ne treba prevideti da se covek cesto vara, i da dok~


zana konkluzija nije prva ni opsta u smislu u kome mislimo da smo je dokazali kao prvu i opstu.
Ta pogreska se cini, pre svega, kad se ne moze naCi
nijedan pojam visi od jednoga ili mnogih pojedinacnih
subjekata. Dalje, ova pogreska se cini kad jedan takav
pojam postoji, ali kad on nema imena, u slucaju stvari
koje su razlicite po vrsti. Najzad, ona se cini kad se, u

269

dokazivanju, ono sto je u stvari deo celine uzme za celinu


jer ce se dokazivanje odnositi na pojedinacne slucajev~
obuhvacene u tome delu, i ovo ce se primeniti na sve subjekte, ali ipak prvi i opsti [univerzalni] subjekt nece biti
dokazan. Ali, ja nazivam nesto dokazom za prvi subjekt
kao takav ako on va.Zi za prvi univerzalni subjekt.
Ako bi se, prema tome, dokazalo da se prave linije
ne seku, onda, izgleda, da se dokaz odnosi na ono sto je
prvo opste, zato sto je tako kod svih pravih linija. Ali
nije tako ako je istina da paralelizam linija ne zavisi od
toga sto su uglovi [trougla] jednaki sa dva prava ugla na
taj odredeni naCin, nego sto su oni uvek jednaki.
I kad bi postojali samo ravnostrani trougli, dokaz da
oni sadrie u sebi dva prava ugla, izgledalo bi da va.Zi samo
utoliko ukoliko su oni ravnostrani.
Najzad, stav o konvertibilnosti9 clanova jedne proporcije bio je dokazan odvojeno za brojeve, i linije, i tela,
1 vremena mada je bilo moguce dokazati ga za sve te
pojmove jednim jedinim dokazom. Ali, posto za sve ovo
- naime, za brojeve, duzine, vreme i tela - nema jednog
zajednickog imena i posto su svi ovi pojmovi medusobno
specificno razliciti, ta osobina je bila dokazana za svaki
od njih odvojeno. Ali, sad je stav univerzalno dokazan,
jer onaj atribut se ne nalazi u njirna kao u linijama ili
brojevima, nego ukoliko su oni ono sto se pretpostavlja
da je kao opste u njirna sadriano.
Ako bi se zbog toga o svakom trouglu - bilo istom,
bilo svaki put drugom demonstracijom - dokazalo da
svaki sadrii dva prava ugla, - i to odvojeno za ravnostrane i odvojeno za raznostrane i odvojeno za ravnokrake
trouglove, - jos se ne bi znalo o trouglu da su njegovi
uglovi jednaki sa dva prava ugla, sem na sofisticki nacin,
niti [bi se to znalo] o trouglu uopste, cak i ako van tih
vrsta ne postoji nikakva druga vrsta trougla. Jer, ne zna se
da trougao kao takav ima ovu osobinu niti cak da nju
ima svaki trougao, - sem ako se ne izvrsi nabrajanje svih
trouglova. A dokazati ovu osobinu prema obliku, ne znaci

270

dokazati je o svim trouglovima, - cak i ako ne bi postojao nijedan koji se ne poznaje.


[Postavlja se pitanje:] kad nase znanje nije opste
[univerzalno], a kad je ono apsolutno? Ocevidno bi se to
apsolutno znalo kad bi ,biti trougao" i ,biti ravnostran"
bili isto ili za pojedinacni trougao ili za sve [trouglove].
Ali, ako ne postoji identitet nego raznolikost sustine [izmedu trougla kao takvog i ravnostranog trougla] i ako
zamisljeni atribut pripada ravnostranom trouglu, ukoliko
je ovaj trougao- tada nase znanje nema opstosti.
Ali, da li mu ovaj atribut pripada ukoliko je trougao,
ili ukoliko je ravnokrak? I kad mu prvobitno pripada?
I za koji se subjekt moze dokazati da mu [ovaj] atribut
pripada univerzalno? Ocevidno, prvom terminu apstrahovanjem pripada atribut. Tako su uglovi ravnokrakog tucanog trougla jednaki sa dva prava ugla i kad se apstrahuje [cinjenica] da je on tucan i ravnokrak. Ali [moze se
postaviti pitanje] da li se atribut gubi ako se apstrahuju
figura i granica? Zacelo, ali figura i granica nisu prvi subjekt. Koji je prvi subjekt? - Ako je to trougao, onda samo
zbog trougla atribut isto tako pripada drugim subjektima,
i trougao je subjekt za koji moze biti dokazano da mu
atribut univerzalno pripada.

Glava sesta
[0 NUZNOM I BITNOM KARAKTERU PREMISA
DOKAZIVANJA]

Ako apodikticka [na dokazu osnovana, demonstrativna] nauka proizlazi iz nuznih principa (jer predmet
prave nauke ne moze biti drukciji nego sto jeste) i ako
bitni atributi nuznim nacinom pripadaju stvarima (jer
jedni pripadaju bitnosti njihovih subjekata, a drugi sadrie
njihove subjekte kao elemente u njihovoj sopstvenoj prirodi i, za ove poslednje atribute, jedna ili druga od suprotnosti pripadaju subjektu nuznim nacinom) - jasno je da
ce, polazeCi od izvesnih premisa ove vrste, biti izveden
271

demonstrativni silogizam. Nairne, svaki atribut ili na taj


nacin pripada svome subjektu ili je akcidentalan. Medutim, akcidencije nisu nuzne.
Dakle, mora se ili tako reCi, ili se mora postaviti kao
princip da je dokaz nesto nuzno i da, kad je ne5to dokazano, to ne moze drukcije biti. Prema tome, silogizam
mora biti izveden iz nuznih premisa. Jer, iz istinitih premisa moze se, razume se, zakljucivati bez dokazivanja,
ali iz nuznih premisa ne moze se drukcije zakljucivati nego
time StO Se dokazuje, posto OVO vee pripada dokazu.
Znak da dokaz treba izvesti iz nuznih premisa jeste
taj, sto prigovore protiv onih koji veruju da su nesto dokazali Cinimo na taj nacin [sto isticemo] da stvar ne stoji
tako nuznim nacinom [to jest: osporavamo nuznost jedne
od premisa], pa bilo da pri tome mislimo da ona uopste
drukcije stoji [da ona moze biti druga nego sto jeste],
ili da se tako kate samo radi diskusije.
Iz ovoga je jasno da su naivni ljudi, koji misle da pravilno shvataju principe, ako su premise samo verovatne
ili cak istinite - kao sto to cine sofisti kad tvrde da znati
znaCi imati [poznavati] nauku. Jer, nije princip verovatno
ili neverovatno, nego princip moze biti samo ono sto je
prvo u vrsti koju dokazivanje ima za predmet, a sve sto
je istinito nije svojstveno predmetu koji dolazi u pitanje.
Iz sledecega proizlazi da silogizam mora da se osniva
na nuznim premisama. Ako se onde gde je moguc dokaz
ne poznaje razlog zasto stvar postoji, tada tu nema naucnog znanja. Pretpostavimo, dakle, da A, nuznim nacinom,
pripada r, ali da B - srednji termin kojim se vrsi dokazivanje- nije nuzan. U ovom slucaju razlog sene poznaje.
Jer, nuznost da A o r biva iskazano, ne dolazi od srednjeg termina [nuznost zakljucka ne zavisi od srednjeg termina]. Jer, srednji termin maze i da ne vati, ali zakljucak
vazi, nuznim nacinom.
Dalje, ako neko jednu stvar sad ne zna, i ako je zaddao u pameti razmatranje o njoj i zakljucak o njoj, i ako
on dalje zivi, a stvar i dalje postoji, a on [ono sto je znao]

nije zaboravio - on je sad ne zna zato sto on tu stvar


ni ranije nije znao. A srednji termin mogao je potom da
propadne, - posto on po pretpostavci nije bio nuzan.
I taka ce taj covek, ako dalje zivi, i ako stvar i dalje postoji, poznavati razmatranje o stvari i zakljucak o njoj, ali
nece imati znanje, ani ranije ga nije imao. Cak i onda ako
srednji termin nije propao, ali maze da propadne, ova
konsekvencija bi bila moguca i mogla bi biti proizvedena.
Ali nemoguce je da se, pri takvome stanju stvari, ima
znanje.
Ako je zakljucak nuzan, niSta ne stoji na putu da
srednji termin, koji je razlog dokaza, bude nuzan. Jer,
moguce je zakljuciti ono sto je nuzno i iz stavova koji nisu
nuzni, kao sto i istinito maze da bude zakljuceno iz onaga
sto nije istinito. A ako je srednji termin nuzan, i zakljucak
je nuzan- kao sto istinite premise daju uvek istinitu konkluziju.
Jer, ako A nuzno vati o B, a B o r, tada je nuzno
da A pripada r. Ali ako zakljucak nije nufan, nije moguce ni da srednji termin bude nuzan. Pretpostavimo da A
ne pripada nuznim nacinom r, ada A pripada nuznim nacinom B, a B nuznim nacinom r; tada bi A pripadalo
nuznim nacinom r. Ali pretpostavljeno je da mu ono ne
pripada nuznim nacinom.
Posta, dakle, apodikticko [demonstrativno] znanje
mora doCi do nuznog zakljucka, potrebno je, ocevidno, da
se dokazivanje vrsi pomocu srednjeg termina. Inace se
nece znati ni zasto je zakljucak nuzan niti cak da je on
nufan. Nairne, tada ce se ili verovati samo da se ima znanje nuznosti zakljucka, i ako se on ne zna, kad se kao
nuzno pretpostavlja ne-nuzno; ili se cak nece ni verovati
da se ima to znanje - bilo da se zna prosto da je stvar
istinita, pomoeu posrednih propozicija, ili cak da se zna
zasto [je ona istinita], pomoeu neposrednih propozicija.
Ali ne maze postojati apodikticko [demonstrativno]
znanje za one akcidencije koje ne postoje po sebi, u smislu
u kame smo definisali atribute po sebi. Nairne, ovde se

272

18 Organon

273

ne moze izvesti nuzan zakljucak, jer akcidencija, u srnislu


? kome ovde o njoj govorim, moze i da ne pripada subJektu.
Medutim, mozda bi moglo biti sumnje u to zasto se
pov_odom t~vih akcidencija koje nisu nuzne, izvesna pi~
tanJa moraJu postavljati, ako zakljucak ne treba nuzno da
va.i~. Jer; rezulta~ n~ bi bio razlicit i kad bi neko iz prernisa
prmzvolJno uzetih tzveo zakljucak.
,U .stvari, tr~b~ tra.iiti od protivnika da dopusti postavlJanJe propOZ1CIJa, ne zato StO je zakljucak nuzan na
osnovu trazenih propozicija, nego zato sto je nuzno da
se, ~ad se dopuste ove propozicije, pretpostavi, isto tako
~a~l~ucak, i da se zakljuci istina, - ako su propozicij~
tstlmte.
. AI~ pos.~o s~, u sv~koj. vrsti, nuzni atributi koji bitno
pnpva~aJu nJI~~Vlffi: sub]ektlma kao takvima, jasno je da
na?'?m dok.az1 tmaJu za predmet bitne zakljucke, i da se
oy tzv~e 1z premisa koje su i same bitne. Jer akcidencije
msu nuzne, tako da se ne zna nuznim nacinom uzrok
zak~j~~ka, ~ak ~i o~og k~ji se izvodi iz uvek istinitih propo~lC1Ja; ah k~Je msu nuzne. To se desava u silogizmima
ko]l se 1zvode 1z znakova. Jer, u tom slucaju nece se znati
po sebi ono sto postoji po sebi niti ce se znati zasto ono
postoji. A znati ,zasto" - znaci poznavati uzrok. Treba
dakle, ?a srednji termin trecem, a prvi srednjem pripadaj~
po seb1.
Glava sedma
[0 NEKOMUNIKABILNOSTI TO JEST NESPOJLJIVOSTI
VRSTA]

Prema tome, ne moze se dokazivati na taj nacin sto


se iz jedne vrste prelazi u drugu; tako se ono sto spada
u geometriju ne moze dokazivati aritmetickim stavovima.
v
Jer, za dok~ivanje. s~ tra.ie tri elementa. Prvi je ono
sto treba dokazatl, zaklJucak, a to je ndto [izvestan atribut] sto po sebi pripada izvesnoj vrsti. Drugi elemenat jesu

aksiome ono iz cega biva dokazano [upravo: aksiome su


principi 'na osnovu kojih zakljuca~ pro~~lazi iz. pr~mi~a].
TreCi elemenat jeste vrsta, - sub]ekt C1Je osobme 1 b1tne
atribute dokazivanje cini ocevidnim.
Aksiome, pomocu kojih dokaz biva izvoden, ~o~u
biti iste [za dve ili za vise nauka]. Ali kod onoga sto 1e
po vrsti razlicito, kao kod a:itm~t~ke i geo~etrije, aritm~
ticki dokaz nije moguce pnmemtl na osobme prosto~h
velicina ako velicine nisu brojevi. A kako to kod mnogt~
velicin; moze biti slucaj, bice docnije objasnjeno. ~h
aritmeticki dokaz krece se uvek u okviru vrste na koJU
se dokaz odnosi, a isti je slucaj i kod drugih ~a~ka. ~~
toga izlazi da vrsta mora nuzn~m nacinon;. bitl tsta; th
na apsolutni nacin, ili na jedan 1zvestan nacm, - nmme,
ako dokaz treba da prede u drugu vrstu [ako dokaz treba
da se prenese iz jedne nauke u drugu].
A jasno je da i~a~e nik~kav d?~az nii~. moguc .. Jer
krajnji i srednji terrmm moraJ.U, ~uzmm nacm?m, ~npa
dati istoj vrsti, zato sto pre~hk.atl, ak? ne pnpa~aJU P?
sebi svojim subjektima, moraJU 1m akctdentalno pnpadatl.
Zbog toga se ne moze pomocu geometrije dokazati
da kontrerno suprotno spada u jedn~ nau~u, a is~o ta~~
ni da dva kubna broja [kad se pomnoze] daJU kubm bro] ;
niti jedna nauka moze dokazati. stavove druge nau.ke: sem
ako se one jedna prema drugoJ tako ~nose, da _Je ]edna
obuhvacena drugom, kao StO se optlka odnOSl prema
geometriji, a harmonika prema aritmetici.
A isto tako nije moguce dokaz~ti. ?a lin~jama pripada
neka osobina, ali ne ukoliko su one hm]e,. to Jest .~a osno~u
njima svojstvenih prin~i~~' - ~ak~, na p~~er, .~Je ~oguce
dokazati da je prava hm]a naJlepsa od hmJa, tl~ da Je ona
kontrerno suprotna kruznoj liniji. Nairne lepo 1 kon~~erna
suprotnost lepom ne pripadaju lini!ama ~a os~ovu vnJh?ve
svojstvene vrste, nego ukoliko pnpadaJU ne~em sto 1~a
veCi obim [nego lepo i suprotnost lepom Jesu osobme
zajednicke i drugim vrstama].
275

274

Glava osma
[IZ UNIVERZALNIH PREMISA PROIZLAZI VECAN
ZAKLJUcAK]

Ali isto tako, jasno je da ako su opste [univerzalne]


premise iz kojih je silogizam izveden, nuznim nacinom je
vecan i zakljucak takvog jednog dokaza, upravo dokaza
u apsolutnom smislu. Nairne, o prolaznim stvarima nema
nikakvog dokaza i nikakvog apsolutnog znanja, nego samo
akcidentalnog, - zato sto u podrucju prolaznih stvari
niSta ne vazi o necemu univerzalno, nego samo u odredeno vreme i na odredeni nacin.
Ali, aka [za prolazne stvari] vazi onaka kako je zakljuceno, tada je jedna premisa nuznim nacinom ne-opsta
i prolazna; prolazna je zato sto samo aka je premisa
prolazna, i zakljucak ce biti takav; a nije opsta, zato sto
Ce predikat 0 subjektu CaS VaZiti, a CaS nece VaZiti, taka
da se ne moze dobiti zakljucak koji vazi opste, nego samo
za sadasnjost.
Isto tako je i sa definicijama, jer je definicija iii princip dokaza, iii je dokaz koji se razlikuje samo polozajem
svojih termina, iii je zakljucak stav [konkluzija] jednog
dokaza.
Dokazi i nauke o onome sto se cesto dogada, kao o
pomracenjima meseca, oeevidno, uvek vaZe ukoliko su
pravi dokazi i nauke; a ukoliko ti dokazi i nauke ne vaZe
uvek, ani su partikularni. A sto vaZi za pomracenja meseca, vaZi i za druge pojave ave vrste.

Glava deveta
[SVOJSTVENI PRINCIPI DOKAZIVANJA KOJI SE NE MOGU
DOKAZATI]

Posta je, prema tome, jasno da se svaka stvar maze


dokazati samo iz njenih svojstvenih principa, dakle, samo
tada kad ono sto se dokazalo kao takvo pripada jednom
subjektu, - ocevidno nije nikakvo znanje kad se nesto
dokazuje samo iz istinitih i neposrednih premisa koje se
ne mogu dokazati.

276

Jer, tada bi se moglo ndto tako dokazati, kao sto je


Brizoh11 ucinio sa kvadraturom kruga. Jer, takvi stavovi
dokazuju pomoeu neceg opsteg, sto i drugom subjektu
moze da pripada. Zato se ti stavovi isto taka primenjuju
na druge subjekte, koji ne pripadaju istoj vrsti. Zbog toga
se ne zna stvar kao takva, nego se zna samo akcidentalno.
Jer inace se dokaz ne bi primenjivao ina drugu vrstu stvari.
Ali mi ne znamo jedan predmet na akcidentalan nacin
aka ga saznamo pomocu onoga pomoeu cega on vazi,
to jest iz njegovih svojstvenih principa, koji mu kao takvom
pripadaju, - tako aka mi, na primer, saznamo da osobina
imati zbir uglova jednak sa dva prava ugla pripada predmetu [trouglu] kame se pridaje po sebi, na osnovu njegovih svojstvenih principa [kao da proistice iz njegovih
svojstvenih principa]. Ali, ako ta osobina onome cemu
pripada po sebi pripada, onda srednji termin, nuznim
nacinom, mora pripadati istoj vrsti kao gornji i donji
termin. A ako to nije slucaj, imamo odnos koji, na primer,
nalazimo u harmonici, ukoliko se njeni zakoni [njene
teoreme] izvode iz aritmetike. Takve teoreme dokazuju se
na isti nacin, ali samo sa jednom razlikom: [cista] cinjenica
potpada pod drugu [nizu] nauku [pod harmoniku], - (jer
je druga vrsta koja ovim teoremama sluzi kao osnov),
- dok ,zasto" [uzrok] potpada pod viSu nauku [aritmetiku] kojoj atributi bitno pripadaju.12
Iz ovoga je jasno da se nesto moze potpuno dokazati
samo iz svojstvenih principa. Ali principi svojstvenih
principa [metafizicki principi] obuhvataju oblast zajednicku obema vrstama nauka- visoj i nizoj.
Aka je ovo sad jasno, jasno je i to da nije stvar svake
[pojedinacne] nauke da dokazuje svojstvene principe. J er,
za to su potrebni principi koji za sve vaze [principi svih
stvari], a nauka koja takve principe postavlja mora biti
najvisa od svih nauka [metafizika]. Nairne onaj ko zna
nesto iz visih uzroka, zna to u visem stepenu. Jer, saznaje
polazeCi od prvih premisa, onaj ko saznaje polazeei iz
neprouzrokovanih uzroka. Prema tome, aka neko saznaje
277

u visem i u najviSem stepenu, to saznanje ce biti i nauka


u viSem i u najvisem stepenu.
Dakle, dokaz se ne primenjuje na drugu vrstu, sem
sto se, kao sto smo rekli, geometrijski dokazi daju primeniti na mehaniku iii na optiku, a aritmeticki dokazi na
harmoniku.
Medutim tesko je saznati da li se nesto zna iii ne,
posto je tdko saznati da li mi svaku stvar znamo iz njenih
svojstvenih principa ili je ne znamo. A u ovom poslednjem
se upravo sastoji znanje. Ali mi verujemo da znamo, kad
imamo silogizam iz istinitih i prvih premisa. Ali to nije
dovoljno, - nego zakljucak mora da pripada istoj vrsti
kao i premise.
Glava deseta
[RAZLICITI PRINCIPI]

Ali, ja nazivam principima u svakoj vrsti one istine


za koje se [sredstvima odgovarajuce nauke] ne moze dokazati da postoje.
Pretpostavlja se sta znace kako prve istine tako i
a~r~buti koji ~u. iz njih. izvedeni. 13 Ali mora se pretpostavtti ?a pnnctpt postoJe, a postojanje ostalog [atributa,
osobma] treba dokazati. Tako se pretpostavlja sta znace
jedinica, a sta prava i trougao. Ali mora se pretpostaviti
da postoje jedinica i [prostorna] veliCina, a sve drugo
treba dokazati.
Od principa koji se primenjuju u naukama koje dokazuju [u demonstrativnim naukama] jedni su svojstveni
svakoj nauci, a drugi su opsti, - ali opsti u smislu analogije iii jednakog odnosa, jer je njihova upotreba ogranieena na vrstu koja potpada pod odgovarajucu nauku.
U svojstvene principe spadaju definicije linije i prave,
a u opste principe stav da kad se jednako oduzme od jednakog ostaje jednako. Ali svaki od ovih stavova je dovoljan kad ostaje u okviru vrste s kojom se odgovarajuca
nauka bavi. Nairne, on ce imati istu vrednost cak i kad

278

nije upotrebljen u svojoj opstosti, nego ako je [na primer,


u geometriji] primenjen samo na [prostorne] velicine, iii
aka ga aritmeticar primeni samo na brojeve.
Ali principi svojstveni jednoj nauci, cije postojanje
biva pretpostavljeno, jesu objekti na kojima nauka posmatra ono sto im po sebi pripada [njihove bitne atribute].
Takvi principi su za aritmetiku jedinice, a za geometriju
znaci [iii tacke] i linije. Postojanje i znacenje [definicija]
tih predmeta pretpostavljaju se u isti mah [bez dokaza].
A sto se tice atributa koji tim objektima po sebi pripadaju,
pretpostavlja se samo znacenje svakoga od njih. Tako
aritmetika pretpostavlja sta je neparan iii paran broj,
kvadratni iii kubni broj, a geometrija sta je iracionalno
[inkomensurabilno, nesamerljivo], iii isprekidana iii kriva
linija, Ali, postojanje ovih pojmova dokazano je kako
pomocu opstih aksioma tako i iz vee dokazanih konkluzija.14 lsto tako postupa i astronomija. Jer, svaka nauka
koja dokazuje ima da radi sa tri elementa: sa onim cije
postojanje pretpostavlja (to jest sa vrstom cije bitne osobine razmatra); sa opstim principima, nazvanim aksiomama, iz kojih, kao iz prvih istina, ona izvodi dokaze;
i, trece, sa osobinama. A za svaku od tih osobina nauka
pretpostavlja znacenje (to jest nauka prima bez dokaza
sta svaka od tih osobina znaci]. Medutim, desava se da
pojedine nauke zanemare neke od tih elemenata. Na primer, neka nauka moze da ne pretpostavi postojanje vrste,
ako je to postojanje ocevidno (jer nije na isti nacin jasno
da broj postoji, kao da hladno i toplo postoje),15 i moze
da ne pretpostavi znacenje osobina, ako su ave jasne.
Isto tako, nije potrebno pretpostaviti znacenje opstih
aksioma, kao, na primer, da kad se jednako oduzme od
jednakog ostaje jednako, - jer je to poznato. Ali, po
prirodi stvari, postoje tri elementa dokazivanja: predmet
dokazivanja, stavovi koji se dokazuju i principi od kojih
se polazi.
Ali nije ni hipoteza ni postulat ono sto nuznim nacinom postoji po sebi i u sta nuznim nacinom treba verovati
[a to je aksioma]. Nairne, dokaz, kao i silogizam, ne od-

279

nosi se na spoljasni govor, nego na unutrasnji govor duse. 16


Jer, mogu se uvek ciniti prigovori na spoljni govor, dok se
ne mogu uvek ciniti prigovori na unutrasnji govor.
Ono sto se - mada moze biti dokazano - postavi,
a ne dokaze [od strane ucitelja], jeste hipoteza, aka nju
prihvati ucenik, ali to nije hipoteza u apsolutnom smislu,
nego samo u odnosu na ucenika. Ako ucenik nema nikakvo misljenje, iii, ako ima suprotno misljenje, tada je
ta pretpostavka postulat. I u tome je razlika izmedu pretpostavke i postulata. Jer postulat je suprotan ucenikovom
misljenju, i mada se moze dokazati, on se bez dokaza
pretpostavlja i upotrebljava.
Definicije, dakle, nisu pretpostavke (jer one niSta ne
kazuju o postojanju i nepostojanju), nego pretpostavke
lefe u premisama. Potrebno je samo razumeti definicije,
- a razumevanje definicija nije pretpostavka, jer bi se
inace moralo reCi da je i slusanje17 [sve ono sto se cuje]
pretpostavka. N asuprot tome, postoji hipoteza, kad iz same
Cinjenice sto su izvesne stvari postavljene, proizlazi zakljucak.
Isto taka, nije istina ono sto neki ljudi govore, naime da geometar ne5to lafno pretpostavlja. Jer oni
navode da se ne sme upotrebiti nista lafno, a da geometar
tvrdi nesto lafno kad kaZe da je jedna linija koja nije
dugacka jednu stopu - dugacka jednu stopu iii da je
prava nacrtana linija, i aka ona nije prava. U stvari, geometar ne izvodi nikakav zakljucak iz cinjenice pojedinacne
linije o kojoj govori, nego samo iz pojmova koji njegove
figure izrafavaju. Sem toga, svaki postulat i svaka hipoteza zamisljeni su ili kao celina [univerzalno] iii kao deo
[partikulamo], dok definicije nisu ni jedno ni drugo.
Glava jedanaesta
[AKSIOMEl

Da bi se omogucilo dokazivanje
nije nuzpo da
postoje ideje iii jedinstvo van mnozine. 18 Medutim, za to
je nuzno da uistinu postoji jedno u mnozini [upravo:

280

da jedan isti atribut moze da bude potvrden od vise subjekata]. Jer, kad taka ne bi bilo, ne bi postojalo nista opste
[univerzalno], a kad ne bi postojalo nista opste, ne bi
bilo nista srednje, a, prema tome, ne bi postojalo nikakvo
dokazivanje. Prema tome, jedno i identicno mora postojati
u mnogome [u mnozini individua], i to ne u smislu same
jednakosti imena [na nedvosmisleni naCin].
Princip prema kame je nemoguce u isto doba potvrdivati i odricati jedan predikat o jednom subjektu- nijedan
dokaz ne uzima za pretpostavku, jer bi inace i zakljucak
morao biti dokazan u tom istom obliku.19 U ovom slucaju, dokazivanje pretpostavlja kao [gomju] premisu da je
istinito potvrdivati gomji termin o srednjem terminu, a da
nije istinito odricati ga. A sto se srednjega termina tice,
- nema nikakve raziike aka se u isto vreme pretpostavi
da on postoji i dane postoji, - a isto vafi za treci [donji]
termin. Jer, aka se pretpostavi jedan [donji] termin o kame
je istinito tvrditi ,covek"' - cak i aka je isto taka istinito
tvrditi ,ne-covek", - aka se samo dopusti da je covek
stvorenje obdareno culima, a ne stvorenje koje nema cula,
- bice uvek istinito reCi da je Kaiija, cak i aka je istinito
reCi to i o ne-Kaliji, ipak zato stvorenje obdareno culima,
a da nije stvorenje koje nema cula. Razlog tome jeste sto
je gomji termin potvrden ne samo od srednjeg termina
nego i od drugoga, zato sto ima veCi obim. Iz toga izlazi
da bilo da je srednji termin u isto vreme sam on i ono sto
nije sam on [upravo: da je ono sto je, iii da to nije], avo nema nikakvu vamost za zakljucak.
Princip po kame je za svaki predikat istinito potvrdivanje iii odricanje/0 upotrebljava se u dokazivanju koje
postupa svodenjem na logicki nemoguce [apsurdum]. Taj
princip nije uvek opste [univerzalno] upotrebljavan, nego
samo ukoliko je dovoljan, - sto je slucaj kad je dovoljan
za vrstu koja je u pitanju. Pod ,vrstom koja je u pitanju"
podrazumevam vrstu u kojoj se izvodi dokaz, kao sto sam
gore napomenuo. 21
Sve nauke stoje medusobno u zajednici pomocu opstih
principa [aksioma]. A zajednickim nazivam principe ko-

281

jima se nauke sluze da bi na osnovu njih dokazivale, a ne ono 0 cemu dokazuju iii ono sto biva dokazano.
A dijalektika je zajednicka svim naukama. I to bi vazilo
i o nauci22 koja bi pokusala da na opsti nacin dokafe
zajednicke principe, - na primer, da je za svaku stvar
istinito potvrdivanje iii odricanje [da se sve mora potvrdivati iii odricati], iii da, kad se jednako oduzme od jednakog, ostaje jednako, i druge aksiome ove vrste. Ali
dijalektika nema za predmet stvari odredene [determinirane] na taj naCin, niti je ona ogranicena samo na jednu
vrstu. Jer, inace se dijalekticar ne bi sluzio pitanjima.
Nairne, pri dokazivanju nije moguce ispitivati, posto se
ne moze dokazati jedna ista konkluzija pomoeu suprotnih
ci?jenica [pomoeu jedne afirmativne i jedne negativne prermse]. J a sam to dokazao u mojoj raspravi 0 silogizmu
[u Prvoj analiticzl.
Glava dvanaesta
[NAUCNO ISPITIVANJE]

Ako je jedno silogisticko ispitivanje isto kao jedna


premisa, k<?ja iskazuje jedan iii drugi clan protivreenosti, i
ako su SVO]Stvene premise jedne nauke one iz kojih je sastavljen njoj svojstveni silogizam, onda ce, zacelo, postojati
jedna vrsta naucnog ispitivanja23 , - vrsta [sastavljena] iz
premisa iz kojih ce svaka nauka izvoditi [njoj] svojstveni
zakljucak. Prema tome, ocevidno nije svako ispitivanje
geometrijsko iii medicinsko, a isto vazi i za druge nauke,
- nego je takvo da iz njega nesto biva dokazano u odnosu
na predmet geometrije, iii u odnosu na nesto za sta vaze
isti principi kao za geometriju, kao sto je, na primer, slucaj kod optike. Tako je i u drugim naukama. A o takvim
problemima geometar mora dati objasnjenja, na osnovu
geometrijskih principa i svojih sopstvenih zakljucaka
medutim, o samim principima, geometar, ukoliko je geO.:
metar, ne mora dati objasnjenja. 24 A isto vafi i za druge
nauke.
282

Zato ne treba svakom ko zna stavljati svako pitanje,


niti u svakoj nauci treba odgovarati na sve sto se pita,
- nego ispitivanja treba da se krecu u granicama pojedinih nauka. Ali, ako se sa geometrom kao takvim disputuje, tada se, oeevidno, dobro disputuje ako se iz takvih
pitanja i odgovora nesto dokafe, - inace se ne disputuje
dobro. Isto tako, ocevidno je da se inace geometar samo
akcidentalno pobija. Dakle, u ne-geometrijskim stvarima
ne mora se disputovati o geometrijskim predmetima, jer bi
se inace - a da se to i ne primeti - rdavo disputovalo.
Isto vafi i za druge nauke.
Ali, ako postoje geometrijska pitanja, postoje li tada
isto tako i ne-geometrijska pitanja [u geometriji]? I jesu
li geometrijska ona pitanja koja, na osnovu nekog neznanja,
u svakoj nauci bivaju postavljana? I je li silogizam, osnovan
na neznanju, zakljucak iz premisa suprotnih [nauci], iii
je to paralogizam koji ostaje i u geometriji [izveden iz
geometrijskih premisa].
Morace se reci da postoje takva pitanja, a da su to
ona koja pripadaju drugoj disciplini [vestini, umetnosti];
kao, na primer, da je pitanje iz ~?Iasti m~zike, kad. s~
postavi u geometriji - ne-geometn]sko. Ah ako se m1sh
da se paralelne linije seku, onda je to misljenje na jedan
nacin geometrijsko, a na drugi nacin ne-geometrijsko.
Jer, izraz ,ne-geometrijsko" ima dvostruki vs~isao:
kao i izraz ne-ritmicno". Nairne, u jednom slucaJu taJ
izraz znaci ~no sto je ne-geometrijsko, zato sto nema
u sebi niceg geometrijskog, kao sto i ne-ritmicno nema
u sebi niceg ritmickog. Medutim, u drugom slucaju ~aj
izraz znaci prostu geometrijsku zabludu. A OVO neznanje,
to ce reei neznanje koje zavisi od ove vrste principa, suprotno je nauci [geometriji].

U matematickim naukama25 paralogizam nije cest,


zato sto se dvosmislenost uvek nalazi u srednjem terminu.
Jer, gornji termin je potvrden celim srednjim terminom,
a srednji termin je potvrden celim donjim terminom, pri
cemu se predikatu ne dodaje rec ,svaki". Ovi srednji termini mogu se [u matematickim naukama] na neki nacin
283

videti duhom, dok nam u dijalektici njihova dvosmislenost


ostaje skrivena. ,Je li svaki krug figura?" Ako se krug nacrta, to se vidi jasno. Ali aka se dada: ,Da li su epovi krug
[upravo jedan ciklus pesama]?" - odgovor ce hiti: ,Razume se da nisu."
Ali, ne sme se staviti nikakav prigovor [ohjekcija]
na pitanje, ako je premisa induktivna. Posto nema premise
koja sene primenjuje na vise slucajeva (jer, inace ona ne hi
hila istinita za sve slucajeve, a silogizam se izvodi iz opstih
premisa), ocevidno je da to vaii i za prigovor. Jer, premise
i prigovori su isti. Jer, prigovor koji se cini mogao hi da
postane premisa, - hila apodikticka ili dijalekticka.
Ali mnogi mogu da se ogrde o formu silogizma time
sto stavljaju srednji termin posle aha krajnja termina, kako, pored ostalih, cini Kainej, kad hoce da dokaie da
se vatra ohimom siri po geometrijskoj proporciji. Jer,
kako on kaie, povecava se hrzo kako vatra taka i ova
proporcija. 26 Ovakvo zakljucivanje nije silogizam. Nairne
silogizam moze postojati samo ako proporciji koja najhrze
raste sleduje geometrijska proporcija, i aka proporcija
koja najhrze raste maze da se prida kretanju vatre. 27
Katkad nije moguce naciniti silogizam, polazeci od
premisa takve prirode, ali nekad je to moguce, mada se
ta mogucnost ne vidi.
Aka hi hila nemoguce dokazati istinito polazeci od
laznog, onda hi rastavljanje konkluzije na njene premise
hilo lako, jer hi nuznim nacinom postojala veza izmedu
premisa i zakljucaka, koji hi uzajamno hili u jednakom
odnosu [i mogli hi da se preokrecu]. Pretpostavimo da
A postoji, i da postojanje A povlaci za sohom stvari za
koje znam da postoje, na primer B; polazeCi od ovih poslednjih stvari, ja mogu pokazati da prvo [A] postoji.
To stajanje u jednakom uzajamnom odnosu premisa
i konkluzije, i ohratno [upravo mogucnost njihovog preokretanja], narocito je cesto u matematickim naukama,
zato sto ove ne uzimaju za premise niSta akcidentalno
284

(i u tome se matematicke nauke razlikuju od dijalektickih


raspravljanja), nego uzimaju za premise samo definicije.
Dokazivanja se ne uvecavaju umetanjem novih srednjih termina, nego dodavanjem novih [velikih ili malih]
termina. Taka je, na primer, A potvrdeno od B, B od r,
a r od f't., i taka dalje u heskrajnost. A to moze i lateralno
da se Cini, ako je, na primer, A dokazano o r i o E.
Uzmimo da A oznacava hroj konacne ili heskonacne velicine, B neparan hroj konacne velicine, a r neparan pojedinacan hroj; tada je A potvrdeno od r. Zatim uzmimo da
je jedan paran konacan hroj oznacen sa f't., a jedan pojedinacan paran hroj sa E; A je tada potvrdeno od E.
Glava trinaesta
[ZNANJE CINJENICA I UZROKA]

Znanje cinjenice [ott] razlikuje se od znanja uzroka


[lh6tt]. Ova razlika postoji, prvo, u jednoj istoj nauci,
i to na dva nacina. Prvi [naCin] je kad se silogizam ne
izvodi iz neposrednih premisa (jer tada nije sta-,:1jen uzrok
koji neposredno prethodi posledici, dok je znanje uzroka
ono koje neposredno prethodi posledici); a drugi je [nacin]
kad se silogizam izvodi iz neposrednih premisa, ali umesto
da se izvodi iz uzroka, on se izvodi iz onoga od dva reciprocna termina koji je poznatiji [umesto da se uzme uzrok
kao srednji termin, uzima se posledica, koja stoji u odnosu
reciprociteta sa neposrednim uzrokom]. Jer, nista ne stoji
na putu da od dva predikata koji stoje u odnosu reciprociteta, holje poznati hude katkad onaj koji nije uzrok, taka da ce se pomoeu njega vrsiti dokazivanje. Ova je
slucaj kad se dokazuje da su planete hlizu, zato sto one
ne svetle. Uzmimo da su r planete, da je B ne svetliti, a
da je A hiti hlizu. Ovde je B istinito tvrdeno o r, po8to
planete ne svetle. Ali i A moze da hude tvrdeno o B, jer
ono sto ne svetli jeste hlizu, - kao sto se moze utvrditi
indukcijom ili culnim opaianjem. Posta A nuznim nacinom
pripada r, dokazano je da su planete hlizu. Takav silo285

gizam nije izveden iz uzroka, nego iz Cinjenica. Jer, planete


nisu blizu zato sto ne svetle, nego one ne svetle, zato sto
su blizu.
Ali moze se, isto tako, posledica dokazati uzrokom,
i tada se dobija dokazivanje uzroka. Neka r budu planete,
B - biti blizu, A - ne svetliti. B pripada tada r, a A
- ne svetliti - pripada B. Dakle, A pripada isto tako
r, a silogizam se odnosi na uzrok, posto je neposredni
uzrok uzet za srednji termin. Drugi je primer kad se dokazuje sfemi oblik meseca uveeavanjem njegove svetlosti.
J er ako ono sto se tako uvecava ima oblik sfere, a ako se
mesec tako uvecava, ocevidno je da on ima oblik sfere.
Na ovaj nacin dobija se silogizam koji se odnosi na cinjenicu, ali ako se srednji termin preokrene, dobice se silogiza!ll uz~oka. N aime, mesec nema sfemi oblik zbog svojih
uvecavanJa, nego se on tako uvecava zato sto ima sfemi
oblik. Mesec je r, sferni - B, uvecavanje - A.
U slucajevima u kojima srednji termini nisu reciprocni
[konvertibilni], i gde je poznatiji termin onaj koji nije
uzrok, - dokazana je cinjenica, a ne uzrok.
To se dogada u slucaju kad je srednji termin stavljen
izvan krajnjih termina, jer i tada se dokazivanje odnosi
na cinjenicu, a ne na uzrok, posto neposredni uzrok nije
oznacen. Takav slucaj imamo, na primer, kad se na pitanje
zasto zid ne dise, odgovori: ,Zato sto on nije zivotinja."
Jer, kad bi to bilo uzrok nedisanja, tada bi ,biti zivotinja"
moralo biti uzrok disanja, kao sto je - ako je odricanje
uzrok nepostojanja potvrdivanje uzrok postojanja.
Tako, ako je neravnoteza izmedu toplog i hladnog uzrok
rdavog zdravlja, njihova ravnoteza je uzrok dobrog zdravlja. A isto tako, ako je potvrdivanje uzrok postojanja,
odricanje mora da bude uzrok nepostojanja. Ali u datom
primeru ta posledica se ne proizvodi, jer svaka zivotinja
ne dise28 Silogizam koji upotrebljava ovu vrstu uzroka
stvara se u drugoj figuri. Pretpostavimo da A oznacava
zivotinju, B disanje, a r zid. A pripada tada svakom B
(jer je zivotinja sve sto dise), ali ne pripada nijednom r,
tako da B ne pripada nijednom r; dakle zid ne dise.

286

Takvi uzroci lice na hiperbolicki govor, koji se sastoj1


u tome sto se srednji terrnin uzme mnogo dalje, kao sto
je, na primer, slucaj u izreci Anaharsidovoj: ,U Skitiji
nema sviraca u flautu, zato sto tamo nema vinove loze. " 29
Takve su, dakle, u oblasti jedne iste nauke, prema
polozaju srednjih terrnina, razlike izmedu silogizama Cinjenica i silogizama uzroka. Ali ima jos i drugi nacin kojim
se razlikuju cinjenica i uzrok, - naime kad svaki od njih
ispituje druga nauka.
U ovu vrstu idu nauke koje medusobno stoje u odnosu podredenosti, - kao sto optika stoji prema geometriji, mehanika prema stereometriji, harmonika prema
aritmetici, a ucenje o nebeskim pojavama na sublunarnom
nebu prema astronorniji. Neke od tih nauka imaju gotovo
isto ime kao discipline kojima su podredene. Tako se
astronomijom naziva kako matematicka tako i nauticka
astronornija, a harmonikom kako matematicka tako i akusticka harmonika. Ovde je, naime, stvar onoga ko opaza
[empirijskoga posmatraca] da zna cinjenicu, a matematicara da znaju uzrok. Jer, ovi drugi imaju dokaze iz uzroka,
i cesto ne znaju cinjenicu; kao sto oni koji posmatraju
samo ono sto je univerzalno cesto ne znaju neke od pojedinacnih slucajeva, zato sto im nedostaje moe opserviranja. Takve su nauke koje se - mada su po sustini
razlicite od matematike- ipak bave samo formama. Jer,
matematicke nauke bave se samo formama, a ne jednim
odredenim supstratom.30 Nairne, iako su geometrijske osobine - osobine jednog izvesnog supstrata, matematicke
nauke ih ne dokazuju ukoliko one [te osobine] pripadaju
supstratu31 Kao sto se optika odnosi prema geometriji,
taka se prema optici odnosi i druga jedna nauka - ona
o dugi. Jer, u njoj je znanje cinjenice stvar fizicara, a
znanje uzroka stvar opticara, na apsolutan naCin, ili ukoliko je on matematicar.
Uostalom, isto se tako uzajamno odnose mnoge
druge nauke koje nisu jedna drugoj podredene; taka se,

287

na primer, medicina odnosi prema geometriji. Tako lekar


zna da se okrugle rane sporije zaceljuju, ali geometar zna
zasto je tako. 32
Glava cetrnaesta
[PREIMUCSTVO PRVE FIGURE]

Od svih [silogistickih] figura prva je najviSe naucna.


Jer, u toj figuri izvode svoje dokaze matematicke discipline
- kao sto su aritmetika, i geometrija, i optika, - i, moze
se reci, gotovo sve nauke koje istrazuju uzroke. Jer, silogizam uzroka izvodi se ili iskljucivo ili obicno i u najvise
slucajeva u toj figuri. I zbog toga je prva figura najvise
naucna, i sama po sebi ima najnaucnije obeldje. Jer, znanju je najvise svojstveno [jer najsvojstvenija osobina znanja
jeste] da ispituje uzrok.
Drugo, samo u ovoj figuri moguce je steCi znanje o
sustini stvari. Jer, u drugoj figuri ne dobija se nikakav
afirmativan zakljucak, - a znanje 0 sustini stvari jeste
nesto pozitivno. A u trecoj figuri dobija se doduse afirmativan, ali nikakav univerzalan zakljucak, - a sustina
je nesto univerzalno. Jer, covek nije samo u jednom izvesnom smislu dvonozno bice.
Najzad, trece, prvoj figuri nisu potrebne obe druge
figure, ali ove poslednje bivaju pojacane i pro8irene prvom,
dok se ne dode do neposrednih premisa.
Prema tome, jasno je da prva figura ima vodece mesto
u nauci.
Glava petnaesta
[NEGATIVNE NEPOSREDNE PROPOZICIJE]

Ali, kao sto A moze da bude neposredno afirmirano


od B, isto tako moze i da bude neposredno negirano.
Pod neposrednim afirmiranjem [pripadanjem] ili negiranjem [ne-pripadanjem] podrazumevam da izmedu ta
dva termina nema nikakvog srednjeg termina, jer se samo

288

u tom slucaju nece pomoeu neceg drugog [nego pomocu


samih termina] vrsiti afirmiranje [pripadanje] ili negiranje
[ne-pripadanje].
Ako su, dakle, ili A ili B, ili cak A i B, uzeti zajedno,
saddani u jednoj celini [u jednom opstijem pojmu], tada
nije moguce da negiranje A od B bude neposredno [prvobitno]. Pretpostavimo da je A saddano u jednoj celini,
u r. Ako sad B nije u celini, u r (jer moguce je da je A u
jednoj celini, koja ne sadrzi u sebi B), - onda ce se dobiti
silogizam cija je konkluzija da A ne pripada B. Jer, ako r
pripada svakom A, ali nijednom B, tada A neee pripadati
nijednom B33. Isto je tako, ako je B u jednoj celini, recimo
u !1. Jer tada t1 pripada svakom B, ali A [ne pripada]
nijednom !1, tako da konkluzijom A nece pripadati nijednom B34 Dokazivanje ce se izvesti na isti nacin, ako
su oba termina saddana u jednoj celini.
Ali da B mozda nije saddano u celini koja saddi
A, ili da, obmuto, A nije u celini u kojoj je B, - vidi se iz
redova pojmova koji se ne daju zameniti jedan drugim35,
Jer, ako nijedan termin reda Art1 nije pridan nijednom
terminu reda BEZ, a ako se A saddi u celom E>, terminu
koji pripada istom redu kao on, tada B oeevidno nece
biti u E>, jer bi inace redovi bili razmenjeni jedan sa drugim.
Isto je tako i kad je B u jednoj celini.
Ali ako nijedan od oba termina nije u jednoj celini,
i ako A ne pripada B, tada mu ono mora neposredno ne
pripadati. Jer, ako bi postojao neki srednji termin, onda
bi jedan od oba [termina] morao biti saddan u jednoj
celini. Jer, silogizam bi se obrazovao ili u prvoj ili u drugoj
figuri. Ako bi to bilo u prvoj figuri, tada bi B bilo u jednoj
celini (jer premisa koja se odnosi na B mora biti afirmativna)36. Medutim, ako bi to bilo u drugoj figuri, tada
bi jedan od dva termina, A ili B, bio u jednoj celini, posto
se dobija silogizam bilo da se negativna premisa odnosi na
jedan ili na drugi37 Ali, ako su obe premise afirmativne
- nema silogizma.
19 Organon

289

Dakle, sad je ocevidno da jedan termin moze biti


neposredno negiran od drugoga, a mi smo objasnili kad
i kako je to moguce.

Glava sesnaesta
[ZABLUDA I NEZNANJE KOJI PROIZLAZE IZ
NEPOSREDNIH PREMISA]

Sto se tice neznanja, shvacenog, ne u smislu negacije


znanja, nego u smislu stanja duha,- ono je zabluda proizvedena silogizmom.
Zabluda se, pre svega, proizvodi u slucajevima neposrednih pridavanja iii nepridavanja, i tada se pojavljuje
na dva nacina: iii se potpuno veruje u jedno pripadanje
iii nepripadanje, iii se to verovanje stice pomoeu siiogizma.
Zabiuda sto potice iz potpunog verovanja jeste prosta,
dok zabiuda stecena silogizmom uzima razne forme.
Pretpostavimo da A ne pripada nijednom B neposredno.
Ako se, pomocu srednjeg termina r, zakljuci da A pripada
B, - to ce biti zabluda proizvedena silogizmom.
Dalje, mogu obe premise da budu pogresne [lazne],
a, isto tako, moze i samo jedna da bude pogre8na. Ako
se A ne pridaje nijednom r, a r se ne pridaje nijednom
B, ali se ipak u svakoj od obe propozicije suprotno
pretpostavija, - onda ce obe premise biti pogresne.
Ali moze biti da je odnos r prema A i B takav, da
r niti potpada pod A, niti je univerzalno pridato B. Jer,
s jedne strane, B ne moze biti u jednoj celini, posto je za
A reeeno da ne pripada neposredno B, a, s druge strane,
A nije nuznim naCinom univerzaini atribut svih stvari.
Iz toga izlazi da obe premise mogu biti pogresne.
Ali moze jos biti da je jedna od premisa istinita, ali
ne rna koja od obe, nego samo premisa Ar. Jer, premisa
rB mora uvek biti pogresna, zato sto B nije saddano
ni u kakvoj vrsti. Medutim, premisa Ar moze biti istinita,
kao kad, na primer, A neposredno pripada r i B. Jer,
kad je isti termin neposredno pridat mnogim terminima,

290

nijedan od ovih nece pripadati drugome. Ali ne cini nikakvu razliku ni ako pridavanje [prve premise Ar] nije
neposredno.
Zabluda u pridavanju postaje samo iz tih razloga i
na taj nacin (jer videli smo da silogizam u kome je pridavanje univerzalno ni u jednoj figuri nije moguc sem
u prvoj 38); medutim, zabluda u ne-pridavanju javlja se u
isto vreme u prvoj i u drugoj figuri. Ali, recimo prvo u
koliko se oblika ona javlja u prvoj figuri, i kako se premise
odnose u svakom slucaju.
Zabluda nastaje i kad su obe premise la:lne; to je
slucaj ako se pretpostavi da A neposredno pripada r
i B. Jer, ako se uzme da A ne pripada nijednom r, a da
r pripada svakom B, - tada su obe premise pogresne.
Ali zabluda je, isto tako, moguca i kad je jedna od
premisa - svejedno koja - pogresna. Jer, premisa Ar
moze biti istinita, a premisa rB pogresna, - naime Ar
istinita, zato sto A ne pripada svemu sto postoji, a premisa
rB pogresna, zato sto je nemoguce za r, kome nikad ne
pripada A, da ono [r] pripada B. Jer, tada premisa Ar
ne bi bila vise istinita. Ali, u isto vreme, ako su obe premise istinite, i zakljucak bi bio istinit.
Ali, isto tako, moze premisa rB biti istinita, dok je
druga premisa la:lna. Na primer, kad bi B istovremeno
bilo sadrtano u r i u A, nuzno bi bilo da jedan od ova
dva termina potpada pod drugi, - tako da, ako se pretpostavi da A ne pripada nijednom r, takva jedna premisa
mora biti pogre8na. Tako ocevidno, silogizam mora biti
pogresan, - pa bila samo jedna premisa pogresna, iii obe.
Ali u drugoj figuri obe premise ne mogu biti potpuno
pogresne. Kad A pripada svakom B, tada se ne moze
uzeti nijedan srednji termin koji je univerzalno afirmiran
od jednog krajnjeg termina, a univerzalno negiran od
drugoga. Dakle, premise treba tako uzeti, da srednji
termin bude afirmiran od jednog krajnjeg termina, a negiran od drugog krajnjeg termina, - ako treba da postane
silogizam. Ako su, dakle, tako uzete premise potpuno
pogresne, ocevidno je da ce njima kontremo suprotne

291

premise biti potpuno istinite. Ali to je nemoguce. Medutim,


nista ne stoji na putu da obe premise budu delimicno
pogresne. Uzmimo da r stvarno pripada ponekom A i
ponekom B. Jer, ako se pretpostavi da r pripada svakom
A, a nijednom B, obe premise bice pogresne, ali ne potpuna, nego samo delimicno. A isto je taka i kad se,
obrnuto, negiranje stavi u gornju premisu.
Isto se tako moze desiti da je jedna od premisa pogresna, i to svejedno koja. Pretpostavimo da ce ono sto
pripada svakom A, pripadati isto tako i svakom B. Ali
ako se sad pretpostavi da r pripada celom A, ali da ne
pripada nijednom B, tada bi premisa rA bila istinita,
a premisa rB laZna. A opet ono sto ne pripada nijednom
B, nece pripadati ni svakom A. Jer aka bi ono pripadalo
svakom A, tada bi pripadalo i svakom B. Ali to je protiv
pretpostavke. Ako se sad pretpostavi da r pripada celom
A, ali nijednom B, onda je premisa rB istinita, a. druga
premisa je laZna.
Isto je tako i kad se negiranje stavi u gornju premisu.
Jer, sto ne pripada nijednom A, neee, isto taka, pripadati
nijednom B. Ako se sad pretpostavi dar ne pripada svakom A, ali da pripada svakom B, tada ce premisa Ar biti
istinita, a druga premisa laZna. I obrnuto, pogrdno je
pretpostaviti da ono sto pripada svakom B, ne pripada
nijednom A. Jer ono sto pripada svakom B, nuznim nacinom pripada i ponekom A. J er aka se pretpostavi da r
pripada svakom B, ili nijednom A, onda ce premisa rB
biti istinita, a premisa r A laZna.
Vidi se, dakle, [sledece]: bilo da su abe premise pogrdne, ili samo jedna, - uvek je u slucaju neposrednih
propozicija moguc jedan laZan silogizam.
Glava sedamnaesta
[NEZNANJE I ZABLUDA KOJI PROIZLAZE IZ
POSREDNIH PREMISA]

U slucajevima u kojima se - ne bez posredovanjapridaje iii se ne pridaje predikat subjektu, kad pomocu
svojstvenog srednjeg termina silogizam daje lazni zakljucak,
292

- nije moguce da obe premise budu laZne. Nairne, tada


moze biti lazna samo gornja premisa. A pod svojstvenim
srednjim terminom podrazumevam srednji pojam pomoeu
koga se dobija istiniti silogizam, protivrecan [kontradiktoran] pogresnom silogizmu. Uzmimo da A treba da pripada B pomocu srednjeg termina r. Ali posto je [ako se
zakljucak vrsi pomocu prve figure] nuzno da premisa rB
bude afirmativna da bi se dobio silogizam, - ana, ocevidno,
mora uvek biti istinita, posto nije preokrenuta [konvertirana]. Medutim, premisa Ar mora biti laZna, jer njenim
preokretanjem [konverzijom] silogizam postaje kontremo
suprotan.
Isto je taka kad se srednji termin uzme iz nekog drugog reda. Uzmimo, na primer, da je 11 ne samo saddano
u A kao u svojoj celini, nego i da je afirmirano od svakoga
B. Tada je nuzno da [donja] premisa 11B ostane [afirmativna], ada druga [gornja] premisa [11A] bude preokrenuta
[da postane negativna]; prema tome, bice prva premisa
uvek istinita, a druga uvek pogresna. A jedna takva zabluda gotovo je ista kao ona sto proizlazi iz svojstvenog
srednjeg termina.
Ali ako zakljucak nije dobijen svojstvenim srednjim
terminom, tada - ako srednji termin potpada pod A, ali
ne pripada nijednom B - obe premise nuznim nacinom
moraju biti laZne. Jer, premise moraju biti uzete na nacin
kontremo suprotan onome na koji se one stvamo odnose,
ako treba dobiti silogizam. Ali, ako se one uzmu na ovaj
nacin, obe postaju lazne. Uzmimo sad da A pripada svakom
11, a da 11 ne pripada nijednom B, - tada kad se te premise preokrenu [konverzijom tih premisa] dobice se zakljucak Cije ce obe premise biti laZne.
Ali ako srednji termin, dakle 11 ne potpada pod A,
- premisa A/1 bice istinita, a premisa /1B laZna. J er premisa
A/1 je istinita, zato sto 11 nije bilo saddano u A, a premisa
11B je laZna, posto, kad bi ona bila istinita, i zakljucak bi
bio istinit [jer dve istinite premise ne mogu dati laZnu
konkluziju]; medutim, zakljucak je po pretpostavci laZan.
293

Ali, ako je zabluda zakljucena u drugoj figuri, tada ne


mogu obe premise biti potpuno Iaine (jer kad B potpada
pod A, nijedan termin ne moze da bude afirrniran o celini
jednog krajnjeg termina, a da bude negiran o celini drugog
krajnjeg termina, kao sto smo vee ranije rekli), - ali je
moguee da je jedna od dve premise laina, i to svejedno
koja. Jer, ako r istovremeno pripada A i B, tada ee, ako se
pretpostavi da r pripada A, a da ne pripada B, - prernisa
Ar biti istinita, a druga prernisa ee biti laina. I obrnuto,
ako se pretpostavi da r pripada B, ali da ne pripada nijednom A, premisa rB biee istinita, a druga premisa biee
laina.
Tako smo izlozili kad i pomoeu kojih vrsta prernisa
postaje zabluda, kad je negativan silogizam koji daje zabludu. Ali kad je silogizam afirmativan,S9 nemoguee je - ako
je zakljucak dobijen svojstvenim srednjim terminom - da
obe premise budu Iaine. Jer, premisa rB mora da ostane
[kao afirmativna], ako se hoee da se dobije silogizam [prve
figure], - kao sto je vee ranije receno. Otuda ee prernisa
rA biti uvek laina, jer je ona preokrenuta [konvertirana].
Isto se dogada ako srednji termin biva uzet iz nekog
drugog reda, kao sto je vee bilo receno [kad je govoreno] 0
slucaju negativne zablude. Jer, prernisa ilB treba da ostane,
nuznim nacinom, a prernisa Ail mora da bude preokrenuta, - i tada je zabluda ista kao u ranijem slucaju.
Ali ako afirmativan silogizam nije dobijen svojstvenim
srednjim terminom, onda ee ako 11 potpada pod A, ta
prernisa [gornja premisa ilA] biti istinita, a druga [donja
premisa ilB] biee lazna, - jer A moze biti atribut vise
termina koji ne potpadaju jedan pod drugi. Ali, ako 11 ne
potpada pod A, tada ee, ocevidno, ova prernisa [gornja
prernisa ilA] uvek biti pogresna (jer je ona afirmativno
uzeta), ali prernisa B!l moze biti kako istinita tako i lazna.
Jer, nista ne stoji na putu da A ne pripada nijednom 11, i
da 11 pripada svakom B,- kao, na primer, [da] biee obdareno culima [ne pripada] nijednoj nauci, ali [da] nauka
[pripada] muzici. A isto tako niSta ne sprecava da A ne
pripada nijednom 11, kao ni 11 nijednom B. Dakle, ocevidno

294

je: kad srednji termin ne potpada pod A, tada mogu da


budu Iaine kako obe premise tako i samo jedna od njih.
Tako je, dakle, ocevidno na koliko nacina i na osnovu
kojih premisa mogu da se jave zablude koje proizlaze iz
silogizma, - bilo kod neposrednih propozicija, iii kod
onih koje se mogu dokazati.
Clava osamnaesta
[NEZNANJE POSMATRANO KAO NEGACIJA NAUKE]

Dakle, jasno je, isto tako, da, - ako jedno culo nedostaje,- tada, nuznim nacinom, nedostaje i jedna nauka,
koju je nemoguee steei.40 Nairne, mi ucimo ili pomoeu
indukcije ili pomoeu dokazivanja [demonstracije]. Ali dokazivanje se izvodi iz opsteg [iz univerzalnih principa], a
indukcija iz pojedinacnih slucajeva. Ali nemoguee je steCi
saznanje opsteg drukcije nego putem indukcije, posto cak
i ono sto se naziva ishodima apstrakcije moze biti pristupacno samo pomoeu indukcije, - preciznije receno time
sto svakom rodu, prema prirodi svojstvenoj svakom od
njih, pripadaju izvesne osobine koje se mogu proucavati
kao odvojene, cak i kad u stvari nisu odvojene. Ali nemoguce je baviti se indukcijom, ako se nema culo [ako se
nema senzacija]. Jer, na pojedinacne slucajeve primenjuje
se senzacija. A za pojedinacne slucajeve ne moze postojati
nauka, jer se ona ne moze dobiti ni iz opsteg bez indukcije,
niti indukcijom bez senzacije.
Clava devetnaesta
[DA LI SU PRINCIPI DOKAZIVANJA KONACNI ILl
BESKONACNI PO BROJU]

Svaki silogizam sastoji se iz tri termina. Afirmativan


silogizam ima snagu da dokaze da A pripada r, zato sto
A pripada B, a B pripada r; medutim, u negativnom silogizmu jedna premisa izraiava da jedan termin pripada
drugom, dok, naprotiv, druga premisa izrazava da jedan
termin ne pripada drugom.

295

Vidi se, dakle, da su to principi i takozvane pretpostavke silogizma. Jer, kad se ani uzmu na ovaj nacin, 41
tada se, nuznim nacinom, maze dokazati da A pripada r
pomoeu B, i opet da A pripada B pomocu drugog jednog
srednjeg termina, i da, isto tako, B pripada r.
Za onaga ko se zadovoljava da zakljucuje prema
rnisljenju i na dijalekticki nacin, oeevidno je da treba gledati samo nato, da li silogizam proizlazi iz najverovatnijih
~ouCih prei?.isa. ---:- Aka, dakle, izmedu A i B ne postoji
mstmu srednJl termm, nego aka samo izgleda da postoji
- tada ce onaj ko na osnovu njega izvodi zakljucak dija~
lekticki zakljucivati. A da bi se dostigla istina, mora se
imati u vidu ono sto postoji.
Ali sa tim stvar ovako stoji. Postoje atributi koji su
afirmirani o jednom subjektu drukcije nego akcidentalno.
Pod akcidentalnim [pridavanjem] podrazumevam da se,
na primer, 0 nekom belom predmetu kaze da je covek, sto nema isti smisao kao reCi da je covek beo. Nairne, covek nije beo buduCi nesto drugo nego covek, dok, naprotiv,
bela je bela zato sto je covek beo [jer bela mora uvek biti
u jednom subjektu]. Dakle, postoje izvesni termini takve
vrste [prirode] da mogu biti kao takvi pridavani drugima.
Pretpostavimo sad da je r termin koji sam ne pripada
nikakvom drugom terminu, a njemu kao prvom pripada
B, i da nista izmedu njih ne postoji. Pretpostavimo da E
pripada Z na isti nacin, a Z - B. Mora li ovaj red nuznim
naCinom ovde da se zaustavi, iii maze li taka da ide u
beskonacnost?
Pretpostavimo opet da nista nije afirmirano o A po
sebi, ali da [atribut] A neposredno pripada [subjektu] e, a
nicem drugom izmedu njih, - a da e [kao atribut] pripada [subjektu] H, a da H pripada B. Da li i ovaj red isto
taka nuznim nacinom treba da se zaustavi, iii maze li on
da ide dalje u beskonacnost?
Ovo drugo pitanje razlikuje se od prvog time, sto se
u prvom pita da li se - polazeCi ad onaga sto samo ne
pripada nijednoj drugoj stvari, ali cemu druga stvar pripada - maze iCi nagore bez kraja; medutim, drugo pitanje

296

sastoji se u ispitivanju da li se, pocmJuct onim sto je


pridano drugom, ali eemu nista drugo nije pridano maze nadole iCi u beskonacnost.
Dalje, mogu li srednji termini da budu beskrajni po
broju, dok su krajnji termini cvrsto determinirani? Hoeu
da kaiem: pretpostavimo da A pripada r, a da je B srednji
termin medu njima, a da izmedu B i A postoje drugi srednji
termini, a izmedu ovih opet drugi, - maze li tada red
tih srednjih termina da bude beskrajan, iii je to nemoguce?
Na avo se obazreti, znaci pitati da li dokazivanja idu
u beskonacnost, i da li postoji dokaz za sve, ili se dokazi
uzajamno ogranicavaju?42
Ista pitanja stavljam i o negativnim silogizmima i o
negativnim prernisama. Na primer, aka A ne pripada nijednom B, onda ce to [ne-pripadanje] biti ili neposredno,
iii ce izmedu njih postojati neki srednji termin, koji prethodi B, a kame A ne pripada (neka to bude H koje
pripada svakom B), - ali tu maze postojati jos jedan
terrnin koji prethodi H, na primer e, koji pripada svakom
H. U ovim slucajevima [kao i u gore navedenim] ili je red
ranijih termina kojima A ne pripada beskrajan, i1i se on
zaustavlja.
Ali ne stoji tako [ili: ova pitanja se ne mogu postaviti]
sa pojmovima koji se daju preokrenuti [sa konvertibilnim
pojmovima]. Nairne, kad se subjekt i predikat daju preokrenuti, tada nema ni prvog ni poslednjeg subjekta. Jer,
u ovom pogledu odnosi se sve prema svemu na isti nacin
[svi reciprocni termini stoje u istom odnosu], pa bilo da su
beskrajni atributi subjekta, ili da su beskrajni i subjekti i
atributi. Ovde je izuzet slucaj kad se termini mogu preokrenuti na razne nacine, i kad se pridavanje vrsi za jedan
termin akcidentalno, a za drugi kao kategorija [kao odredba bica].
Glava dvadeseta
[BROJ SREDNJIH TERMINA NIJE BESKRAJAN]

J asno je da je nemoguce da izmedu dva termina postoji beskrajan broj srednjih termina, aka red atributa

297

nadole i red atributa nagore imaju granicu. 43 Pod redom


nagore podrazumevam pravac ka opstijem, a pod redom
nadole pravac ka pojedinacnom.
Ako bi, kad se A prida Z, posrednih termina [izmedu
njih], ovde obelezenih sa B, bilo beskrajno mnogo, oeevidno je da bi bilo moguce, polazeCi od A, dodati beskrajno atributa jednih drugima prema redu nanize (posto
bi, pre nego sto se dode do z, bilo beskrajno posrednih
termina); kao sto bi, polazeci od z nagore, trebalo preCi
beskrajni broj posrednih termina, pre nego sto bi se stiglo
do A. Ali ako je to nemoguce [to jest: ako je red atributa
po broju ogranicen], bice isto tako nemoguce da izmedu
A i Z postoji beskrajni broj srednjih termina. Isto tako ne
sluzi nicem reci da izvesni termini recta AB dolaze neposredno jedan za drugim, na nacin koji ne dopusta nijedan posredni termin izmedu njih,44 dok se kod drugih ne
daju pronaCi takvi termini, koji se medu sobom neposredno
granice.45 Jer, rna koji od B termina da uzmem, broj posrednih termina u pravcu A ili Z mora biti beskrajan ili
konacan. A nema nikakve vaZnosti [utvrditi] odakle ti
redovi termina postaju beskrajni, - da 1i odmah, iii ne
odmah, jer ce u svakom slucaju [srednji] termini koji
potom dolaze biti beskrajni po broju.

Glava dvadeset prva


[U NEGATIVNIM DOKAZIVANJIMA SREDNJI TERMINI
NISU BESKRAJNI PO BROJU]

Ali, isto tako, jasno je da ce i u negativnom dokazivanju red termina biti po broju ogranicen, ako je, u afirmativnom dokazivanju, on ogranicen u dva pravca [to jest
ako postoji prvi atribut i poslednji subjekt]. Pretpostavimo
da nije moguce [u afirmativnim silogizmima] iCi u beskrajnost, ni iduCi od poslednjeg termina navise [od subjekta
ka atributu], (a ja nazivam poslednjim terminom onaj
koji sam ne pripada nijednom drugom terminu, ali kome
pripada neki drugi termin, na primer Z); niti polazeCi od
prvog termina poslednjem [to-ce-reCi, silazeci od atributa

298

subjektu], (a ja nazivam prvim terminom onaj koji se


iskazuje o jednom drugom, ali o kome nijedan drugi nije
iskazan). A ako je tako [to jest, ako postoje prvi i poslednji
termin u afirmativnim dokazivanjima], onda ce i red srednjih termina, u slucaju negiranja, imati kraja.
Jer, na tri nacina se dokazuje da nesto ne pripada
necem drugom. Pre svega, moze se reCi: B pripada svemu
cemu pripada r, i A ne pripada nicem cemu B pripada.
Sto se tice propozicije Br, - a to je uvek slucaj za jedan
od dva intervala [premise, ovde: donje premise], - treba
nuZnim naCinom doCi do neposrednih propozicija, posto
je ovaj interval [ova premisa] afirmativan. Sto se tice druge
premise, jasno je da ako je gornja premisa negirana od
nekog drugog termina, na primer od ~. koji je raniji od
B, - tada ce ~ morati da pripada svakom B. A ako je
opet gornja premisa negirana od nekog drugog termina,
ranijeg nego ~, taj termin morace da pripada svakom ~.
Iz toga izlazi da ce - posto je red nagore po broju ogranicen - i red nadole biti isto tako ogranicen, i da ce
pos.tojati prvi subjekt kome je A negirano.
Ali ako, opet, B pripada svakom A, ali nijednom r,
onda ni A ne pripada nijednom r. Aka sada treba dokazati
ovu propoziciju [negativnu donju premisu], onda ce se
to ocevidno dokazati ili prvom figurom, kao gore, ili ovom
[drugom] figurom, ili trecom. 0 prvoj smo govorili, a
drugu cemo objasniti. Dokaz ce se otprilike ovako izvoditi:
~ pripada svakom B, a ne pripada nijednom r, posto predikat, nuznim nacinom, pripada B. I zatim, posto valja
dokazati da ~ ne pripada r, drugi jedan termin, sam negiran od r, pripada ~. Ali posto je afirmativno pripadanje
visem terminu46 uvek ograniceno, negativno pripadanje
[visem terminu] bice isto tako ograniceno.
U trecoj figuri postupa se na sledeCi nacin. Ako A
pripada svakom B, a ako r ne pripada ponekom B, r ne
pripada svemu cemu A pripada. I ovde ce ta premisa
[negativna premisa Br] biti dokazana ili gornjim [silogistickim] figurama, iii samom ovom figurom. U prve dve
figure, red je ogranicen. U poslednjoj figuri ponovo ce se

299

pretpostaviti da B pripada E, terminu kome je - uzetom


pojedinacno - r negirano. I ova propozicija ce biti na
isti nacin dokazana. Ali posto se pretpostavlja da je red
nadole isto tako ogranicen, jasno je da ce postojati granica
i u negativnom pridavanju r.
Ocevidno je, dakle, da ce dokaz biti ogranicen i kad
se ne izvodi j.ednim putem, nego svim putevima, - to jest
[ne ~amo u Jednoj, nego u tri silogisticke figure], cas u
prvOJ, cas U drugoj, cas U trecoj (silogistickoj] figuri. Jer,
putevi su konacni po broju. A ako se konacno pomnozi
konacnim brojem, proizvod ce, nuznim nacinom biti
konacan.
'
Dakle, jasno je da postoji granica u negiranju, kao
sto ona postoji i u afirmiranju. Ali da je tako u afirmiranju, moze se videti iz sledeCih dijalektickih razmatranja.
Glava dvadeset druga
[U AFIRMATIVNIM DOKAZIVANJIMA BROJ TERMINA JE
KONACAN]

Sto se tice bitnih predikata,47 ocevidno je da su ti


predikati ograniceni po broju. Jer, ako je definicija moguca, to jest ako se bitnost moze saznati, i ako se, s druge
stra~e, jedan beskrajni red ne moze preci, tada, nuznim
nacmom, treba da su bitni predikati konacni.
0 predikatima uopste imamo da katemo sledece.
Moze se reci shodno istini: ,belo ide" i: ,ova velika stvar
je od drveta", iii opet: ,drvo je veliko" i: covek ide".
Ali postoji razlika izmedu prvih i drugih [od ~vih] iskaza.
Kad katem: ,belo je od drveta", ja pod tim podrazumevam da se slucajno dogada onome sto je belo da bude od
drveta, a ne da je belo supstrat drveta. Jer, stvar nije
postala od drveta time sto je ona sustina belog ili jedne
vrste belog, - prema tome belo je drvo samo akcidentalno. Naprotiv, kad kazem: ,drvo je belo", to ne znaci da
je belo nesto drugo, cemu se slucajno desilo da bude drvo.
Isto tako, kad kazem: ,muzicar je beo", hocu da katem da

300

je beo covek kome se slucajno desilo da bude muzicar.


[Prema tome, kad katem: ,drvo je belo", to znaci] da je
drvo supstrat koji je, u svojoj bitnosti, postao beo, posto nije
nista drugo nego sama bitnost drveta ili jedne vrste drveta.
Ako sad [povodom ovoga] treba da se postavi neko
pravilo, onda je ovaj poslednji nacin govora [,drvo je
belo"] jedan iskaz, a drugi iskaz [,belo je drvo"] iii uopste
nije nikakav iskaz, iii nije iskaz apsolutno, nego akcidentalno. Sto tada zauzima mesto belog, jeste ono sto je iskazano [atribut], a sto zauzima mesto drveta, jeste ono o
cemu nesto biva iskazano [subjekt].
Pretpostavimo, dakle, da se predikat pridaje subjektu
uvek apsolutno, a ne akcidentalno, jer dokazivanja dokazuju pridavanjem ove vrste [a ne akcidentalnim pridavanjem]. Kad je samo jedan predikat pridan samo jednom
subjektu, pridavanje se odnosi ili na bitnost, iii na kvalitet,
iii na kvantitet, iii na odnos, ili na akciju, iii na trpljenje,
iii na mesto, i1i na vreme.48
Dalje supstancijelni predikati oznacavaju iii bice iii
deo bica onoga cemu bivaju pridavani. A akcidencije su
atributi koji ne oznacavaju supstanciju, nego koji su afirmirani o subjektu razlicitom od njih samih, koji nije ni
sam odredeni atribut, ni vrsta toga atributa. Na primer,
belo je akcidencija coveka, jer covek nije ni bitnost belog,
ni bitnost dela belog. Medutim, moze se reci da je covek
zivotinja, jer je covek po svojoj bitnosti jedna vrsta zivotinje. Ovi nesupstancijelni predikati moraju da budu pridavani nekom subjektu, i nema nijednog belog koje je
belo, a da, isto tako, nije i nesto drugo nego belo. A ideje
se moraju odbaciti. Jer, ideje su samo prazne zvucne fraze;
kad bi one i postojale stvarno, bile bi za obrazlozavanje
potpuno beznacajne, posto se dokazi bave tim obrazlozavanjima [predikatima kako smo ih mi definisali]. 49
Ali, dalje, jedna stvar ne moze biti kvalitet druge
[stvari], a ova [ne moze biti] kvalitet prve [stvari]. To
jest, jedna stvar ne moze biti kvalitet svoga kvaliteta,
posto je nemoguce da one budu uzajarnno jedna od druge
potvrdene [afirmirane] na jedan od navedenih nacina.

301

One mogu jedna o drugoj da budu istinito izrecene, ali ne


mogu da budu istinito potvrdene jedna od druge. 50
Ali nesto se moze pridati u smislu supstancije [u smislu bitnog uzajamnog pridavanja], to jest kao nesto sto je
ili vrsta ili razlika [subjekta] koju predikat potvrduje.
Medutim, dokazano je [u pocetku ove glave] da ova pridavanja nisu beskrajna ni u redu naniZe, ni u redu navise.
Tako, na primer, nije beskrajan ni red: ,Covek je dvonozac", ,dvonozac je stvor [zivotinja]", a stvor opet nesto
drugo; niti [je beskrajan] red koji pridaje stvora coveku,
coveka Kaliji, a Kaliju nekom drugom subjektu, kao jednu
odredbu njegove bitnosti. Jer, svaka takva supstancija daje
se definisati; ali beskrajno se ne moze preci u misljenju.
A iz toga izlazi da nisu beskrajni ni red navise ni red
nanize. Jer, ne daje se definisati jedna supstancija ciji je
broj predikata beskrajan.
Kao vrsta, predikati se ne mogu uzajamno afirmirati
jedan drugim, jer bi to bilo identifikovati vrstu sa jednim
od njenih rodova. Ali ni kvalitet ne moze, isto tako, drukcije nego akcidentalno da bude uzajamno potvrden od
jednog kvaliteta. Isto vaii i za druge kategorije. Nairne,
svi ovi predikati [upravo kategorije] su akcidentalne prirode i pridaju se supstancijama.
Ali, isto tako, ni red [predikata] nagore nije beskrajan, jer ono sto se tvrdi 0 svakoj stvari izraiava da je
subjekt odredenog kvaliteta, ili odredenog kvantiteta, iii
da spada pod jednu kategoriju te vrste, 51 ili da izraiava
atribute koje supstancija saddi. Ali ovi atributi su ograniceni po broju, a vrste kategorija postoje isto tako u jednom
odredenom broju. Jer, kategorije su ili kvalitet, ili kvantitet, ili odnos, ili delatnost, ili trpljenje, ili mesto, ili
vreme. 52
Uzmimo da se jedan predikat afirmira o jednom subjektu, a, sem toga, da predikati koji ne izraiavaju supstanciju ne mogu biti pridavani jedni drugima. Jer, sve su to
akcidencije, samo su neke od njih predikati po sebi, a
druge su razlicitoga tipa. Mi ipak kaiemo da su svi ti
predikati podjednako afirmirani o nekom supstratu, a da
302

akcidencija nije nikad supstrat. Zaista, mi nikako ne postavljamo medu odredbe ove vrste jednu stvar, koja, ne
buduci nesto drugo nego ona sama, nosi oznaku koju
nosi, - nego kaiemo da je ona afirmirana od subjekta
drugog nego sto je ona sama, kao i da ti atributi mogu biti
razliciti prema razlicitim subjektima.
Dakle, nece moei bez kraja ni navise ni nanize jedno
[samo jedan predikat] o drugome [samo jednom subjektu]
da bude tvrdeno [afirmirano]. Jer subjekata cije su akcidencije afirmirane, ima onoliko koliko ima sastavnih delova svake individualne supstancije, a ti delovi nisu po
broju beskrajni.58 A red naviSe obuhvata i sastavne delove
[svake individualne supstancije] i akcidencije. U stvari,
ni jedni ni drugi nisu beskrajni po broju.54 Nuzno je, prerna tome, da postoji jedan prvi subjekt o kome nesto prvo
biva tvrdeno [kome se pridaje prvi atribut], a o ovome
nesto drugo [i da postoji drugi atribut kome se prvi pridaje], i taj red mora se zaustaviti, i mora postojati nesto
sto vise ne biva tvrdeno 0 drugom, kao 0 ranijem, i 0 cemu nije viSe tvrdeno drugo, kao ranije [taj red mora se
zaustaviti jednim atributom koji nije viSe pridavan nekom
ranijem terminu, i kome nijedan raniji termin nije pridavan].55
Ovo je jedan nacin kojim moze da se dokaze ono sto
smo rekli. A postoji i drugi nacin, posto se dokazivanje
tice stvari kojima su pridati raniji predikati, i posto se,
prema stavovima koji se daju dokazati, covek ne moze
bolje odnositi nego tako da ih zna. 50 Ali nemoguce je
znati te stavove bez dokazivanja. A posto je zakljucak
poznat samo iz premisa, onda, ako ove ne znamo, niti
ih mozemo poznavati na neki nacin koji je bolji od znanja
na osnovu dokaza, necemo poznavati ni zakljucke sto
iz njih proizlaze. Ako se pretpostavi da je moguce nesto
saznati apsolutno pomoeu dokazivanja, a ne na osnovu
postulata i pretpostavaka, - nuzno je da posredni termini
budu ograniceni po broju. Jer, kad oni ne bi bili ograniceni, nego kad bi postojao uvek jedan termin visi od poslednjeg termina, onda bi za sve postojao dokaz [onda bi se
303

svaki stav mogao dokazati]. A iz toga proizlazi da p<>Sto se ne maze preci beskrajnost - [nece biti prvoga
principa, i] mi stvari za koje postoji dokaz ne mozemo
znati na osnovu dokazivanja. Dakle, aka mi nismo prema
njima [tim stvarima] u boljem polozaju nego kad bismo
ih poznavali,S7 tada ne bi bilo moguce rna sta znati pomocu
dokaza apsolutno, nego samo na osnovu pretpostavaka.
Sa dijalekticke tacke gledista, dokazi koje smo izneli
dovoljni su da se poveruje u ono sto smo rekli,- ali analiticki dokaz pokazace jos krace da ni red predikata navise,
ni red predikata nanize ne maze biti beskrajan po broju
u demonstrativnim naukama, koje su predmet naseg ispitivanja.
Dokaz se odnosi na ono sto po sebi pripada stvarima.
A atributi po sebi pripadaju stvarima na dva nacina: i1i
zato sto su saddani u sustini njihovih subjekata, ili zato
sto su njihovi subjekti saddani u njihovoj svojstvenoj
sustini.
Takvo je, na primer, u drugom pomenutom slucaju
nepamo, koje je atribut broja. Jer, i aka nepamo pripada
broju, sam broj je saddan u definiciji nepamog, a opet
mnozina ili deljivost [saddani su] u definiciji broja.
Ali nemoguce je da jedan ili drugi red predikata po
sebi bude beskrajan. To nije moguce u slucaju u kame se
nepamost potvrduje [afirmira] o broju, jer bi tada u nepamosti bio saddan neki drugi atribut kame bi neparno
pripadalo. Ali aka je taka, broj ce biti prvi subjekt ovih
atributa, i on ce pripadati svakom od njih. Posta nije
moguce da se beskrajni atributi ave vrste sadde u jednoj
stvari, ni red nagore nece biti beskrajan.
Jer, nuzno je na svaki nacin da svi ovi atributi pripadaju prvom subjektu, - na primer broju, a broj njima,
taka da medu njima postoji konvertibilnost, ali da nijedan
od njih ne premasuje drugi [nema veCi obim nego drugi].
A nisu beskrajni po broju ni atributi koji su saddani u
sustini svojih subjekata, - inace bi definicija bila nemoguca.58

Dakle, ako svi predikati koji su afirmirani postoje


po sebi, i ako ti predikati nisu beskrajni, red nagore bice
ogranicen, a, prema tome, [bice ogranicen] i red nadole.
Ali, ako je taka, onda su isto taka posredni termini
izmedu dva termina uvek ograniceni po broju.59 A tada
je ocevidno da moraju nuznim naCinom postojati principi dokazivanja kao [sto je ocevidno] i da se sve istine
ne mogu dokazati, - kao sto misle neki o kojima smo
govorili u pocetku. Jer, aka postoje principi, onda niti
se sve [sve istine] daje dokazati, niti se moze iCi u beskonacnost. Jer, pretpostaviti jedno iii drugo, znacilo bi tvrditi
da nijedan interval [propozicija] nije neposredan i nedeljiv, nego da su svi deljivi, posto se zakljucak dokazuje
umetanjem srednjeg termina, a ne dodavanjem spoljnjeg
termina. Dakle, aka bi se avo umetanje moglo produziti
u beskonacnost, onda bi izmedu dva [spoljnja] termina
mogao postojati beskrajan broj srednjih termina. Ali to
je nemoguce, aka postoji granica u redu termina kako
nagore, taka i nadole. Ali mi smo ranije dijalekticki dokazali da postoji granica, a sad smo to dokazali na analiticki
nacin. 60

304

20 Organon

Glava dvadeset treca


[KOROLARIJE)

Posto je to dokazano, jasno je da aka isti predikat, A,


pripada dvama terminima, r i ~. a ovi sami nisu pridavani
jedan drugom, nikako, iii ne univerzalno, taj im predikat
nece uvek pripadati na osnovu jednog zajednickog srednjeg
termina. Uzmimo, na primer, da ravnostrani i raznostrani
trougao, na osnovu jednog zajednickog srednjeg termina,
imaju osobine da je zbir njihovih uglova jednak sa dva
prava ugla. Ta osobina im pripada ukoliko su i jedan i
drugi jedna odredena [geometrijska] figura, ali ne ukoliko
se razlikuju jedan od drugog. Ali nije uvek tako.
Neka B bude termin na osnovu koga A pripada r
i ~. Ocevidno je da ce B pripadati r i ~ na osnovu drugog
zajednickog termina, a opet ovaj drugi na osnovu treceg
305

termina, taka da bi izmedu dva termina bio umetnut


beskrajan broj posrednih termina. Ali to je nemoguce.
Dakle, nije uvek nuzno da se pridavanje jednog istog
predikata nekolikim subjektima vrsi na osnovu: jednog
zajednickog terrnina, jer tu treba da postoje i neposredni
intervali [neposredne propozicije]. Ali nuzno je da srednji
termini pripadaju istoj vrsti, i da su izvedeni iz istih nedeljivih prernisa, - aka zajednicki atribut treba da pripada
bitnim atributima. Jer, pri dokazivanju ne sme se preci
iz jedne vrste u drugu.
Isto je taka jasno da, aka A pripada B, - a izmedu
njih postoji jedan srednji termin, - maze se dokazati da
A pripada B. Elementi toga zakljucnog stava jesu premise
koje sadde srednji termin [o kame je rec]. 61 Tih elemenata
ima onoliko koliko ima srednjih terrnina. Jer elementi su
sve neposredne propozicije, ili bar one koje su univerzalne.
Medutim, aka nema srednjeg termina, nije moguce nikakvo
dokazivanje, - ali na tome putu dolazi se do principa.
Isto vazi i kad A ne pripada B; aka postoji jedan
srednji terrnin ili jedan termin raniji nego B, kame A ne
pripada, - dokazivanje je moguce. Medutim, u drugom
slucaju [aka tih termina nema], dokazivanje nije moguce,
nego je premisa princip. Sem toga, ima onoliko elemenata
koliko [ima] srednjih termina. Jer, premise sadde te termine koji su principi dokazivanja. Isto taka postoje mnogi
principi koji se ne mogu dokazati, koji tvrde da je ovo
- ono, ili da ova pripada onom, - kao sto ima drugih
koji negiraju da je avo - ono, i da avo pripada onom. 62
Tako ce jedni principi potvrdivati da jedna stvar postoji,
a drugi da ana ne postoji.
Aka treba dokazati jedan zakljucni stav [konkluziju],
tada treba o B uzeti [u pomoc] njegov prvi predikat. Neka
to bude r, kame je A slicno pridano [kao sto je pridano
i B]. I aka se uvek taka dalje ide, nikad se ne uzimaju
[u obzir] za dokaz jedna propozicija ili jedan atribut koji
leze van A, nego se srednji termin [interval izmedu A i B]
neprekidno steze [zgusnjava], sve dok propozicije ne postanu nedeljive i ne svedu se na jedno [na jednu neposrednu

propoziciju koja se ne maze dokazati, a koja se maze


uporediti sa nedeljivom jedinicom]. A postoji jedinstvo,
kad prernisa postane neposredna, posto je samo neposredna
prernisa jedna, u apsolutnom smislu reci.
I kao sto je, u drugim oblastima, princip [jedinica
mere] nesto prosto, aline svuda isto- za tezinu je princip
mina [mera], za melodiju polovina tona, a za druge stvari
taka je za silogizam princip
je neki drugi princip,63 neposredna premisa, a za dokazivanje i nauku to je nus
[razum, urn, intelektualno gledanje].
Tako u silogizrnima koji dokazuju da jedan atribut
pripada jednom subjektu, srednji terrnin ne pada nikad
izvan gornjeg terrnina.
U negativnim silogizrnima prve figure koji dokazuju
pripadanje [jednog predikata jednom subjektu] - srednji
terrnin ne pada nikad izvan gornjeg terrnina; taka, na primer, kad se dokazuje da A ne pripada B pomo6u r; jer ako
r pripada svakom B, A ne pripada nijednom r. Aka treba
dokazati da A ne pripada nijednom r, tada treba uzeti
jedan srednji terrnin izmedu A i r, i tako ce se uvek dalje
ici. Ali ako treba dokazati da !!. ne pripada E, ukoliko r
pripada svakom !!., ali ne pripada nijednom E ili ne pripada ponekom E, - srednji terrnin nece nikad pasti izvan
E, a E je subjekt kame !!. ne treba da pripada.
Najzad, u trecoj figuri, srednji terrnin nece nikad lezati
izvan terrnina kome drugi neki [termin] treba da se odrice,
niti izvan termina koji treba da se odrice.

306

20

Glava dvadeset cetvrta


[PREIMUCSTVO UNIVERZALNOG DOKAZA]

Ali posto je dokaz univerzalan ili partikularan, afirmativan iii negativan, javlja se pitanje koji je od njih bolji.
Isto pitanje javlja se i povodom takozvanog direktnog
dokaza i povodom dokaza koji se sastoji u svodenju na
nemoguce. Ispitajmo prvo univerzalni i partikularni dokaz.
Kad na njih jednom budemo bacili svetlost, govoricemo
o takozvanom direktnom dokazu i o dokazu koji vodi
nemogucem.
307

Kad neko o tome razmislja, maze mu se uciniti da je


partikularni dokaz bolji iz sledecih razloga.
Bolji dokaz je onaj koji vodi viSem znanju (jer u tome
se sastoji vrednost dokaza). A mi jednu stvar bolje znamo,
kad je znamo po sebi [o odnosu na nju samu], a ne kad je
znamo na osnovu neceg drugog [u odnosu na neku drugu
stvar]. Taka mi bolje poznajemo muzicara Koriska, kad
znamo da je Korisk muzicar, nego kad znamo da je covek
muzicar. Isto je i u drugim slucajevima.
A univerzalan dokaz samo dokazuje da stvar druga
nego subjekt, a ne sam subjekt ima jedan [odredeni] atribut. Taka, na primer, taj dokaz, u odnosu na ravnokraki
trougao, samo dokazuje da trougao, a ne ravnokraki
trougao, ima takvu osobinu. Medutim, partikularni dokaz
dokazuje da sam subjekt ima takav atribut. A aka je bolji
dokaz [koji utvrduje] da jedan subjekt po sebi ima jedan
atribut, i aka je priroda partikularnog dokaza takva da
to u vecem stepenu utvrduje nego priroda univerzalnog
dokaza, - iz toga ce proizlaziti da je partikularan dokaz
bolji.
Dalje, aka opste [univerzalno] nije ndto sto postoji
van pojedinacnih stvari, - ali aka dokaz [o tome] izaziva
misljenje da postoji nesto sto je osnova dokaza, i da to
sacinjava prirodu koja stvarno postoji; - na primer prirodu trougla van pojedinacnih trouglova, figure van pojedinacnih figura i broja van pojedinacnih brojeva; a aka je,
s druge strane, dokaz 0 onome sto postoji [a partikularnom]
bolji ad dokaza 0 onom sto ne postoji [o univerzalnom],
i aka je dokaz koji nas ne vara bolji ad onaga koji nas
vara; i aka opsti [univerzalni] dokaz spada u tu poslednju
vrstu [aka je on dokaz koji nas vara], (jer se, u tome dokazu, postupa kao u jednom slicnom argumentu [u kame se
tvrdi] da je ono sto je takve prirode, a sto nije ni linija,
ni broj, ni tela, ni povrsina, ipak nesto slicno pored toga);
aka je, dakle, ovaj dokaz opstiji, i aka se on primenjuje
manje na ono sto je partikularni dokaz, i aka proizvodi
pogresno misljenje, - iz toga ce sledovati da je univerzalni dokaz gori ad partikularnog dokaza.

308

Medutim, pre svega, zar prvi dokaz ne pristoji manje


dobra opstem dokazu nego partikularnom? Aka je osobina
jednakosti sa dva prava ugla osobina subjekta, ne ukoliko
je on ravnostran, nego ukoliko je trougao, - onaj ko
zna da ravnostrani trougao ima taj atribut poznaje manje
sam subjekt nego onaj ko zna da trougao ima taj atribut.
Uopste, aka subjekt nema u stvari jedan atribut ukoliko
je trougao, - a dokaze se da ga ima ukoliko je trougao,
- to nece biti dokaz. Medutim, aka subjekt ima taj atribut
ukoliko je trougao, - onda vise zna onaj ko poznaje
subjekt kome pripada taj atribut ukoliko je ovaj ono sto
je. Prema tome, aka trougao ima siri obim [nego ravnostrani trougao], i ako [za sve vrste trouglova] postoji samo
jedan isti pojam trougla, to jest, aka se rec trougao ne
kazuje samo homonimno, i aka stav o jednakosti zbira
uglova sa dva prava ugla pripada svakom trouglu, - tada
taj stav o zbiru uglova ne vazi za trougao ukoliko je on
ravnostran nego vazi za ravnostrani trougao ukoliko je
on trougao. Prema tome, onaj ko jednu stvar univerzalno
zna,- zna bolje zasto joj jedan atribut pripada, nego onaj
ko je partikularno poznaje. Dakle, univerzalni dokaz bolji
je ad partikularnog dokaza.
Dalje, aka postoji samo jedan isti pojam univerzalnog,
a ne jedan homoniman pojam, univerzalno nece postojati
manje ad pojedinacnih stvari, nego viSe, - ukoliko univerzalno saddi neprolaznost, a pojedinacno prolaznost.
Sem toga, nije nikako nuzno pretpostaviti da je univerzalno nesto sto postoji odvojeno ad pojedinacnih stvari,
zato sto oznacava jednu stvar; kao sto nije potrebno pretpostaviti to isto za druge stvari, koje ne oznacavaju supstanciju, nego kvalitet, ili odnos, i1i delanje. A aka se
nacini takva pretpostavka, za to nije kriv dokaz, nego
slusalac [koji rdavo razume dokaz].
Dalje, ako je dokaz silogizam koji dokazuje uzrok
i ,zasto", univerzalno je vise uzrok, - jer ono cemu po
sebi pripada jedan atribut, jeste samo uzrok toga pripadanja, a univerzalno je prvi uzrok; dakle, univerzalno je

309

uzrok. Dakle, univerzalan uzrok je bolji, jer on vise dokazuje uzrok i ,zasto".
Dalje, mi .~otl~}razimo ,zasto"; i verujemo da ga tada
znam?, ~ad. mJe vtse moguce da Je uzrok postajanja iii
post?JanJa Jedne s.tvari postajanje iii postojanje druge
stvan. Jer, poslednJa tacka [stepen] ovakvog istrazivanja
jest: k~aj i gr~nica [problema]. Taka, aka neko pita:
,Zasto Je on dosao?" - odgovara se: ,Da bi dobio novae
a on hoce novae, da bi vratio ono sto je duzan, - a ov~
[zeli] da ne bi ucinio nepravdu." I kad idemo taka dalje,
sve dok ne dodemo do neceg sto se ne dogada vise pomoeu
neceg drugog niti radi neceg drugog, - i kad kazemo
?~ je neko dosao.. i~ .izvesnog razloga koji je njegov cilj,
Ilt da stvar postOJl Ilt postaje, - tek tada [mozemo da]
kazemo da najvise poznajemo razlog zasto je on dosao.
Aka su, dakle, svi uzroei i sva ,zasto" slicni u tom pogledu,
i aka, - kad su u pitanju finalni uzroci, kako smo ih mi
izlozili, - na ovaj nacin najbolje saznajemo, izlazi da,
i kad s~ drugi uzr?ci u p~~anju, dostizemo veee saznanje
kad atnbut ne pnpada vtse [svome] subjektu uslovljen
neko~ .drugom stvari. Taka, kad znamo da su spoljnji
~gl~vt J~dnog trougla jednaki sa cetiri prava ugla, zato
sto Je. taJ .troug~o ravnokrak, t.ada jos ostaje da se odgovori
na pttanJe: zasto ravnokraki trougao ima tu osobinu?
Odgovor glasi: zato sto je on trougao, i zato sto je trougao
pravolinijska figura. A ako pravolinijska figura nema tu
osobinu ni iz kakvog drugog razloga nego zbog svoje sopstvene prirode, - tada najviSe znamo. J er tada je bas
nase znanje postalo opste [univerzalno]. Prema tome, opsti
[univerzalni] dokaz je bolji.
Dalje, sto je dokaz partikularniji, on sve viSe dospeva
u beskrajnost, dok opsti dokaz vodi prostom i ogranicenom. Ali, ukoliko su beskrajne, pojedinacne stvari ne
mogu .se saznati; samo ukoliko su konacne, one se mogu
saznatt. Prema tome, mi stvari vise saznajemo ukoliko su
one opste, nego ukoliko su pojedinacne.
Dakle, opste se vise daje dokazati. A za ono sto se
vise daje dokazati, i dokaz je jaci, posto se i korelativni

310

pojmovi istovremeno povecavaju. Prema tome, opsti [univerzalni] dokaz je bolji, zato sto je on dokaz u visem
stepenu [zato sto on vise dokazuje].
Dokaz kojim upoznajemo jednu stvar, a i druga, treba
pretpostaviti onom kojim upoznajemo samo jednu stvar.
Dakle, onaj ko ima opsti [univerzalni] dokaz, zna i pojedinacno, dok onaj ko zna pojedinacno, ne zna opste. Prema
tome, i iz ovoga razloga, treba pretpostaviti opsti dokaz.
Poslednji argument sastoji se u sledecem. Opste se
maze bolje dokazati, zato sto se ono dokazuje pomocu
srednjeg terrnina koji blize stoji prineipu. Ali njemu najblize stoji neposredna premisa koja je [upravo] sam princip.
Aka je sad dokaz koji polazi ad principa tacniji nego onaj
koji ne polazi ad principa, tada je i dokaz koji stoji blize
prineipu tacniji nego dokaz koji od njega dalje stoji. Posta
je opsti dokaz tesnje vezan za svoj princip, opsti dokaz je
bolji. Aka, na primer, treba dokazati A o !:1, pri cemu su
B i r srednji termini, - onda, posto je B gornji termin,
i dokaz koji se na njemu osniva bice opstiji.
Medutim, neki od ovih argumenata samo su dijalekticki. Najjasniji dokaz o visoj vrednosti opsteg [univerzalnog] dokaza sastoji se u sledecem. Ako od dve propozicije imamo raniju, rni, na neki nacin, znamo i onu koja
je doenija,- mi je [upravo] imamo [znamo] potencijalno.
Taka, kad se zna da je zbir uglova svakog trougla jednak
sa dva prava ugla, onda se zna na neki nacin da je i u ravnokrakom trouglu zbir uglova jednak sa dva prava ugla.
To se, upravo, zna potencijalno, cak i kad se zna da je ravnokraka figura trougao. Ali ko ima [zna] donju premisu, taj ne
zna opste ni u kome srnislu, ni poteneijalno, ni aktuelno.
Najzad, opsti [univerzalni] dokaz je inteligibilan, dok
se partikularni dokaz svrsava culnim opazanjem.64
Glava dvadeset peta
[VISA VREDNOST AFIRMATIVNOG DOKAZA]

Ovim je, dakle, utvrdeno da je opsti [univerzalan]


dokaz bolji ad partikularnog dokaza. Ali da je afirmativan
dokaz bolji od negativnog dokaza, postaje jasno iz sledecega.
311

Pretpostavimo da je - kad sve drugo ostaje isto bolji dokaz onaj koji je izveden iz manjeg broja postulata
iii pretpostavaka, to jest premisa. Jer, kad su propozicije
podjednako poznate, steci ce se bde znanje iz malobrojnijih propozicija, i zato njih treba pretpostaviti [mnogobrojnijim]. A argumenat za nase tvrdenje da je bolji dokaz
koji proizlazi iz manjeg broja propozicija - jeste opsti.
Ako su, u jednom slucaju kao i u drugom, srednji termini
poznati, i ako su oni koji su raniji viSe poznati, mozemo
da pretpostavimo dokaz, pomocu srednjih termina Br~,
da A pripada E, i drugi jedan, pomocu ZH, da A pripada
E. Da A pripada ~' poznato je u istom stepenu kao i da A
pripada E. Medutim, da A pripada ~' jeste ranije i poznatije
nego da A pripada E, posto je ovo poslednje dokazano
ranijim, a posto je ono cime se dokazuje sigurnije od onoga
sto je dokazano. Prema tome je, pod inace jednakim uslovima, bolji onaj dokaz koji ima manji broj premisa. Oba
dokaza, i afirmativni i negativni, izvode se pomocu tri
termina i dve premise; ali prvi pretpostavlja samo da nesto
postoji, a drugi pretpostavlja u isto vreme da nesto postoji
i da nesto ne postoji; drugi se, dakle, izvodi iz vecega broja
premisa; prema tome, on je gori.
Dalje, bilo je dokazano65 da dve negativne premise
ne mogu dati nikakav silogizam; moguce je da postane
silogizam samo ako je jedna premisa negativna, a druga
afirmativna. Dalje, mora jos ovo da se uzme u obzir.
Ukoliko se dokaz uvecava [prosilogizmima], afirmativnih
propozicija bice vise nuznim nacinom; a nemoguce je
da bude vise od jedne negativne premise u svakom silogizmu. Uzmimo da A ne treba da pripada nijednoj stvari
kojoj B pripada, ali da B pripada svakom r. Ako sad,
opet, obe premise treba uvecavati, tada treba umetnuti
jedan srednji termin. Neka ~ bude srednji termin za AB,
a neka E bude srednji termin za Br. Sad je ocevidno da
je E afirmativno stavljeno [u odnosu naB i r], a 11 afirmativno u odnosu na B, a negativno u odnosu na A. Jer,
~ pripada svakom B, dok A ne treba da pripada nijednom
11. Tako se dobija samo jedna negativna premisa - A/1.

312

Isto vazi i za druge silogizme [za silogizme drugih


figura], jer je uvek, u terminima jednog afirmativnog silogizma, srednji termin afirmativan u odnosu na dva krajnja
termina. Medutim, u negativnom silogizmu, treba, nuznim
naCinom, da je srednji termin negativan samo u odnosu
na jedan od njih [od dva krajnja termina], tako da je samo
ova premisa negativna, a da su druge premise afirmativne. Ako je, dakle, ono cime se dokazuje poznatije i verodostojnije nego ono sto se dokazuje, i ako je negativna
propozicija dokazana afirmativnom, a ne afirmativna
negativnom, tada ce afirmativan dokaz - kao raniji,
bolje poznati i verodostojniji - biti bolji.
Sem toga, ako je princip silogizma univerzalna neposredna premisa, i ako je univerzalna premisa afirmativna u
afirmativnom dokazu, a negativna u negativnom dokazu;
ako je afirmativna premisa ranija i poznatija od negativne premise - posto se negacija saznaje afirmacijom,
i posto je afirmacija ranija, upravo kao sto je bice ranije
od ne-bica, - iz toga izlazi da je i princip afirmativnog
dokaza bolji od principa negativnog dokaza. A jedan dokaz koji se osniva na boljim principima jeste i sam bolji.
Na kraju, priroda afirmativnog dokaza vise se priblizuje prirodi principa, jer bez afirmativnog dokaza ne
maze biti negativnog dokaza.
Glava dvadeset sesta
[PREIMUCSTVO DIREKTNOG DOKAZA NAD SVODENJEM
NA NEMOGUCE]

Ali ako je afirmativan dokaz bolji od negativnog


dokaza, on je, ocevidno, samim tim, bolji od svodenja na
nemoguce.
Ali, pre svega, treba dobra znati kakva je razlika izmedu ova dva dokaza [izmedu negativnog dokaza i svodenja
na nemoguce]. U~mimo, na primer, da A ne y~ipada n~d
nom B, ada B pnpada svakom r. Iz toga, nuzm~~~
313

izlazi da A ne pripada nijednom r. Sa premisama ave


prirode, bice direktan negativan dokaz da A ne pripada r.
A svodenje na nemoguce sastoji se u sledecem. Aka treba
dokazati da A ne pripada B, tada treba pretpostaviti da
mu ono pripada, a, sem toga, da B pripada r, taka da bi
iz toga izlazilo da A pripada r. Ali pretpostavimo kao
poznato i priznato da je to nemoguce. Prema tome, nije
moguce da A pripada B. Aka se, dakle, prizna da B pripada r, nemoguce je da A pripada B.
Red termina je isti u oba dokaza. Razlika izmedu
ta dva dokaza lezi u njihovoj primeni, koja se svodi na
pita~je koja je od te dve negativne propozicije poznatija,
da h ana koja odrice da A pripada B, iii ana koja odrice
da A pripada r. Aka je poznatiji zakljucak da A ne pripada r, tada se ima dokaz pomocu nemoguceg; medutim
ako je poznatija premisa silogizma, - ima se direktan
dokaz.
Ali propozicija da A ne pripada B po prirodi jeste
ranija od propozicije da A ne pripada r. Jer, premise iz
kojih je izvedena konkluzija ranije su od same konkluzije.
Propozicija da A ne pripada r jeste konkluzija, a ana da A
ne pripada B jeste jedna od premisa iz koje se izvodi konkluzija. Jer, negativan ishod svodenja na nemoguce nije
konkluzija, niti su stavovi koji joj prethode premise. Naprotiv, principi silogizma jesu premise koje se izmedu sebe
odnose kao celina prema delu, ili kao deo prema celini;
medutim premise Ar i AB ne stoje jedna prema drugoj
u odnosu te vrste. 66
Aka je, dakle, bolji dokaz izveden iz poznatijih i ranijib premisa, i aka oba dokaza [direktan dokaz i svodenje na
nemoguce] ubeduju, polazeci od toga da nesto ne postoji
i ako je polazna tacka jednog [direktnog dokaza] ranij~
od polazne tacke drugoga [svodenja na nemoguce], izlazi da [direktan] negativan dokaz mora biti apsolutno
bolji od svodenja na nemoguce, a afirmativan dokaz, kao
bolji od negativnog dokaza, bice isto taka ocevidno bolji
od svodenja na nemoguce.

314

Clava dvadeset sedma


[USLOVI PREIMUCSTVA JEDNE NAUKE]

Jedna nauka je tacnija i ranija [u poredenju sa drugom],


ako ana, u isto vreme, poznaje cinjenicu i uzrok [,zasto"],
a ne samu cinjenicu, odvojenu od uzroka. lsto taka, nauka
koja se ne bavi [kakvim materijalnim, promenljivim] supstratom tacnija je od one koja se bavi [takvim] supstratom;
taka je aritmetika tacnija od harmonike [ucenja o harmoniji]. Isto je taka nauka koja se osniva na manje principa
tacnija od one koja se osniva na principima sto proizlaie
iz dodavanja, - kao aritmetika koja je tacnija od geometrije. Pod ,proizlaze iz dodavanja" hocu da kazem da
je, na primer, jedinica supstancija bez polozaja, a da je
tacka supstancija koja ima polozaj. A na taka nesto kao
,koja ima polozaj" mislim, kad govorim o dodavanju. 87
Clava dvadeset osma
(JEDINSTVO I RAZNOVRSNOST NAUKA]

J edna nauka samo je jedna aka ima za predmet samo


jednu vrstu, - naime, takvu jednu vrstu koja je sastavljena iz prvih principa i od koje postoje delovi iii afekcije
[stanja] po sebi.
Medutim, jedna nauka razlikuje se od druge, kad
njihovi principi ili nemaju zajednicko poreklo, ili kad ne
vade poreklo jedni od drugih.
Dokaz za tu razliku ima se kad se dospe do premisa
jedne nauke koje se ne daju dokazati. Jer ave premise
moraju da se nalaze u istoj vrsti u kojoj i konkluzije njima
dokazane. A dokaz za to jeste sto konkluzije dokazane
ovim premisama pripadaju istoj vrsti i sto su im srodne.
Clava dvadeset deveta
[0 MNOGOSTRUKOSTI DOKAZA]

Ali moze biti vise dokaza za jednu istu konkluziju


ne samo na taj nacin sto se iz istoga reda uzima jedan
nekontinuirani srednji termin, na primer r i 11 i Z, odvo-

315

jeno, [kao] srednji termini A i B, nego i sto se oni uzimaju


iz nekog drugog recta.
Uzmimo, na primer, da A znaci menjati se, 6 kretati
se [trpeti promenu], B ractovati se [osecati zactovoljstvo],
a H mirovati. 6 moze istinito cta se prida B, a A moze
istinito cta se pricta 6, jer onaj ko se ractuje trpi promenu,
a ono sto trpi promenu, menja se. S druge strane, A moze
istinito da se prida H, a H moze istinito cta se pricta B,
jer svaki ka se raduje - miruje, i svaki ka miruje - trpi
pramenu. Dakle, silagizam maze cta se pastavi pomocu
srednjih termina kaji su razliciti, uprava kaji ne pripadaju istame rectu, - sama, razume se, ne tako kao cta
nijedan act ovih srectnjih termina ne bi mogaa cta se pricta
drugom. Nairne, treba, nuznim nacinam, cta aba srectnja
termina pripactaju sama jectnam i istom subjektu.
Ovde bi se, isto taka, marala ispitati na kalika se
nacina u drugim figurama maze ctabiti ista kankluzija
iz silogizma.
Glava trideseta
[SLUCAJNE CINJENICE NISU PREDMET DOKAZA]

Ali o slucajnom ne moze postojati nauka osnovana na


dokazu. Jer, slucajno se ne dogada ni iz nuznosti, ni veCinom, nego se dogada izvan ova dva recta cinjenica. A ctokaz
se izvocti samo o jednom iii ctrugom od njih. Jer, svaki silogizam osniva se na nuznim ili samo na stalnim premisama,
posto je konkluzija nuzna, ako su premise nuzne, a posto
je ona samo stalna, ako su premise stalne. Dakle, posto
slucajna cinjenica nije ni stalna, ni nuzna, na nju se dokaz
nece primeniti.
Glava trideset prva
[NEMOGUCNOST DOKAZA OSNOVANOG NA CULNOM
OPAZANJU]

Ali nije moguce steci znanje ni na osnovu culnog


opazanja. Jer, ako se culno opazanje octnosi na stvar jectnog
odredenog kvaliteta, a ne samo na jednu pojedinacnu stvar,
316

ancta se mora, nuzmm nacmam, apazati jedna adredena


stvar na jednom actredenam mestu i u jectnom adredenam
trenutku. Ali nemaguce je imati culno opazanje apsteg
[univerzalnog], koje se primenjuje na sve slucajeve, jer
opste nije ni jectna actredena stvar, niti je jectan adredeni
trenutak,- jer inace ana ne bi bilo apste. Nairne mi nazivarna apstim ana sto se nalazi uvek i svucta. Ali pasta
su ctakazi opsti [univerzalni], i posta opsti pojmavi ne
mogu biti culna apazani, jasna je da nema nauke na
osnovu culnag apazanja.
Medutim, ocevictno je cta bismo, cak i kad bi bilo
moguce utvrctiti opazanjem cta je zbir uglova u trouglu
jectnak sa ctva prava ugla, mi a tome trazili ctrugi dokaz,
a ne bisma - kaa sta neki kazu68 - to znali. Nairne,
pojectinacne stvari opazaju se culima, nuznim nacinam,
a nauka se sastoji u saznanju opsteg. Taka, ako bisma
mi hili na mesecu, i ako bismo victeli zemlju kako se postavlja na putanju suncane svetlosti,- mine bismo znali uzrok
pomracenja. Nairne, mi bismo opazali cta u tom trenutku
postoji pomracenje meseca, ali nikako ne bismo znali za
uzrok toga. Jer, kao sta smo rekli, nase opatanje ne odnosi
se na opste. Medutim, ako bi se taj dogadaj cesto posmatrao, i time se otkrilo opste, ctobio bi se ctokaz; jer kad se
pojectinacno cesto ponavlja, opste postaje acevictno.69
A vrectnost opsteg sastoji se u tome sto ono otkriva
uzrok. I tako je o cinjenicama koje imaju uzrok u necem
drugom [a ne u sebi samima], opste saznanje od vece vrednosti nego culno opazanje ili intuicija.70 Ali sa najvisim
principima ctrukcije stoji.
Jasno je, dakle, cta je nemoguce pomocu culnog opazanja steci znanje 0 onome sto se moze dokazati, - sem
ako se opazanjem ne naziva cinjenica posectovanja znanja
na osnovu ctokaza. Medutim izvesni problemi bivaju
postavljani samo zbog nesavrsenstva culnog opazanja.
Jer, o mnogome ne bi nam bilo potrebno cta pitamo, kact
bismo ga victeli. A mi to ne bismo saznali glectanjem, nega
zato sto bismo iz onoga sto victimo utvrctili opste. Kact
317

bismo, na primer, videli da je staklo porozno i da kroz


njega prolazi svetlost, bilo hi isto tako jasno zasto svetlost
gori [saznali bismo razlog providnosti], posto bismo videci da se ta pojava ponavlja odvojeno za svaku casu u isto vreme razumeli da je tako u svim slucajevima.
Glava trideset druga
[0 RAZNOLIKOSTI PRINCIPA]

Nemoguce je da principi budu isti za sve silogizme.


Da je tako, pokazuju prvo dijalekticka razmatranja. Neki
silogizmi su istiniti, a drugi su lazni. Jer, iako se istinito
moze zakljuciti iz laznih premisa, to se dogada samo jednom. Nairne, ako je, na primer, A istinito o r, a ako je
srednji termin B laZan - posto je laZno i da A pripada B,
i da B pripada r - tada ce ipak, ako su srednji termini
uzeti da dokazu ove premise, one biti lazne, zato sto svaka
laZna konkluzija ima lazne premise. Medutim istinite
konkluzije imaju istinite premise, a lazno i istinito u stvari
se razlikuju.
Sem toga, laZne konkluzije ne proizlaze uvek iz principa koji su medusobno identicni, posto su lazne i stvari
koje su kontrerno suprotne jedne drugima, i one koje ne
mogu zajedno da postoje, - sto se vidi iz sledeCih primera: ,Pravicnost je nepravda iii kukavistvo"; ,Covek
je konj iii vo"; ,Jednako je vece ili manje".
Ali polazeci od principa koje smo utvrdili, moze se
izvesti sledeCi dokaz. lstinite konkluzije nemaju sve iste
principe. 71 Principi rnnogih konkluzija razlikuju se po
vrsti i ne mogu se zameniti jedni drugima. Tako jedinice
ne mogu zauzeti mesto tacaka, jer prve nemaju polozaj,
a druge ga imaju. Trebalo hi bar da se termini prilagode
bilo kao srednji, iii navise, iii nanize, iii jedni u unutrasnjosti, a drugi u spoljasnjosti krajnjih termina.
Ali neki od zajednickih principa ne mogu sluziti ni
kao premise, da hi se dokazale sve konkluzije. Pod ,zajednickim principima" podrazumevam takve kao sto je
318

na primer, onaj po kome se sve [o jednom predmetu] moze


ili afirmirati ili negirati. Jer, vrste bica su razlicite; izvesni
atributi pripadaju kvantitetu, a drugi pripadaju samo
kvalitetu, - i to su odredbe na osnovu kojih dokaz biva
izvoden, pomoeu zajednickih principa.72
Dalje, principa nema mnogo manje nego konkluzija.
Nairne, principi su premise, a premise postaju na taj nacin
sto se doda iii umetne jedan termin. Dalje, konkluzije su
beskonacne po broju, dok su termini konacni po broju.
Najzad, izvesni principi su nuzni, a drugi su moguCi.
Pri ovakvim razmatranjima izgledace nemoguce da su
principi identicni iii ograniceni po broju, posto je broj
konkluzija beskonacan. Ako se, s druge strane, upotrebljavajuci identitet u drugom smislu, kaze da su ovo principi geometrije, ovo principi silogizama73 , a ovo medicine,
- sta hi to drugo znacilo nego da postoje razni principi za
razne nauke? Nazivati ih identicnima, zato sto su sami
sebi identicni, bilo hi smesno, - jer se na taj nacin svaka
stvar moze identifikovati sa svakom stvari. Isto tako ne
moze se tvrditi da se sve iz svega daje dokazati, jer hi to
bilo tvrditi da sve treba da ima iste principe, sto hi bilo
vrlo jednostrano. Nairne to sene dogada ni kod evidentnih
matematickih stavova, a nije moguce ni u [silogistickoj]
analizi, posto su neposredne premise principi, i posto se
razlicita konkluzija dobija samo kad se doda jedna nova
neposredna premisa. Ali ako se kaze da su ove prve neposredne premise principi, to je zbog toga sto postoji jedna
takva premisa u svakoj vrsti. Ali ako stvar ne biva shvacena
ni tako, kao da iz svih moguCih premisa rna koja konkluzija moze biti dokazana, i ako se ne pretpostavi da su
principi toliko razliciti da su razliCiti za svaku [pojedinu]
nauku, - ostaje jos da se ispita da 1i - mada su principi
svih konkluzija jedne iste vrste - ipak neke posebne konkluzije ne hi bile dokazane nekim posebnim premisama, a
neke druge nekim drugim [premisama].74 Ali, ocevidno je
da ni to nije moguce. Jer, dokazano je da su principi stvari
koje su razlicite po vrsti i sami razliciti po vrsti. Jer, principi
su dvojaki: oni pomocu kojih se dokazuje, i principi o

319

kojima biva dokazivano [koji su svojstveni svakom predmetu]. Prvi su opsti, a drugi su svojstveni pojedinim naukama, kao sto su, na primer, broj i [prostorna] velicina. 75

Nauka i njen predmet razlikuje se od miSljenja i njegovog predmeta time sto je nauka opsta i nuzna. A nuzno
je ono sto ne moze da bude drukcije nego sto jeste.
Ima stvari koje su istinite i koje stvarno postoje, ali
koje mogu da budu i drukcije. Jasno je da se nauka ne bavi
njima, jer, inace, stvari koje mogu biti drukcije ne bi mogle
biti drukcije. Ali isto tako ni nus [intuicija] ne bavi se
njima. A pod nusom [intuicijom] podrazumevam princip
nauke. Ali te stvari nisu ni predmet nauke koja se ne moze
dokazati, i koja se sastoji u shvatanju neposredne premise.76
Ali posto mogu biti istiniti razum, i nauka, i misljenje,
kao i ono sto oni izrazavaju, izlazi da se misljenje odnosi
na ono sto - bilo istinito iii lazno - moze biti drukcije
nego sto je. A to ce reei da je misljenje shvatanje jedne
neposredne i ne-nuzne premise.
To se slaze i sa onim sto posmatramo. Jer, misljenje
je nepostojano, i njegova priroda je takva.
Uostalom, nijedan covek ne veruje da samo [nesto
prolazno] misli, kad veruje da stvar [o kojoj misli] ne moze
biti drukCija: nego on tada ddi da je to [sto misli] znanje.
Ali ako neko veruje da je stvar takva [kakvom je on sebi
predstavlja], ali da nista ne stoji na putu da bi ona mogla
biti i drukcija, - tada on to smatra za [prosto] miSljenje,
jer veruje da je takav svojstveni predmet [prostog] miSljenja, dok je ono sto je nuzno predmet nauke.
Kako je sad moguce da jedna ista stvar moze u isto
doba da bude predmet [prostog] misljenja i nauke? I zasto
misljenje nije nauka, ako se pretpostavi da se sve sto se
zna moze isto tako i misliti? U stvari, i onaj ko zna, i onaj
ko ima miSljenje produzavaju da idu istim putem pomocu

istih srednjih termina, sve dok ne dodu do neposrednih


premisa. Tako, ako je istina da prvi poseduje znanje, njega
ce imati i drugi koji samo misli. Doista, moguce je imati
misljenje ne samo o cinjenici nego i o ,zasto" [uzroku], a ,zasto" je srednji pojam.
Ali, ako se shvataju istine koje ne mogu biti drukcije,
na nacin na koji se razumeju definicije na osnovu kojih
se izvode dokazi, - tada se nece misliti nego ce se znati.
Medutim, ako se istine shvate kao istinite, ali ne supstancijelno i sustinski vezane za subjekt, onda ce se imati misljenje a ne istinita nauka, - ono misljenje koje se odnosi i
na cinjenicu i na ,zasto" [uzrok], ako je dobijeno na
osnovu neposrednih premisa, a ako nije dobijeno na osnovu
neposrednih premisa, ono se odnosi samo na cinjenicu.
Medutim, predmet misljenja i predmet nauke nisu
potpuno identicni, nego kao predmet laznog misljenja i
predmet istinitog misljenja mogu biti isti samo u izvesnom
smislu; na taj isti naCin predmet nauke i predmet misljenja
mogu takode biti isti. Jer, verovanje da istinito misljenje
i lazno misljenje imaju isti predmet u smislu u kome to
neki tvrde, [pre svega, sofist Protagora] - vodi, pored
drugih besmislenosti, i pretpostavci da onaj ko ima pogresno misljenje nema misljenja. Jer, izraz ,identican" ima
viSe znacenja; u jednom smislu predmet istinitog miSljenja
i laznog miSljenja moze biti isti, ali u drugom smislu on
ne moze biti isti. Tako je besmisleno misljenje koje pretpostavlja kao istinito da je dijagonala komensurabilna [stranama kvadrata]; ali, posto je ista dijagonala na koju se
odnose dva misljenja [istinito i lazno], ta dva misljenja
imaju u tom smislu samo jedan i isti predmet. Sarno
[pojamna] bitnost, izrazena u definiciji, nije ista u oba
slucaja. U tom smislu znanje i misljenje odnose se na isto.
Nauka, na primer, shvata zivotinju na taj nacin da ona
ne moze da ne bude zivotinja; za misljenje, medutim,
ova bi mogla i da ne bude zivotinja. U prvom slucaju,
imamo shvatanje da je zivotinja bitni element coveka, a
u drugom slucaju shvatanje da je zivotinja atribut coveka,
ali da nije bitni element coveka. I u jednom i u drugom

320

21 Organon

Clava trideset treca


[NAUKA I MISLJENJE]

321

slucaju subjekt je isti, posto je on covek, - ali nacin saznanja nije isti.
Ali, iz toga je, isto tako, jasno da se ne moze isto istovremeno misliti i znati. Jer, tada bi se istovremeno pretpostavljalo, da ista stvar moze biti drukcija, i da ne moze
biti drukcija nego sto jeste, - sto nije moguce. Znanje
i misljenje o jednoj stvari mogu istovremeno postojati u
raznim duhovima, u smislu u kome je to naznaceno, ali
ne mogu istovremeno postojati u istoj licnosti. Jer, tada
bi se istovremeno pretpostavljalo, s jedne strane, da je
covek u bitnosti zivotinja (a to se podrazumevalo, kad
je receno da on ne moze biti drugo nego zivotinja), a, s
druge strane, pretpostavljalo bi se da covek nije u bitnosti
zivotinja,- jer to bi znacilo moci biti drugo nego zivotinja.
A sto se ostalog tice - to jest razlika koje treba
utvrditi u misljenju, i intuiciji [nusu], i nauci, i umetnosti,
i razboritosti, i mudrosti, - ta pitanja vise spadaju delom
u fiziku, a delom u etiku.

Glava trideset cetvrta


[OSTROUMNOST]

Ostroumnost je sposobnost da se u trenutku tacno


otkrije srednji termin. Primer za ostroumnost je kad neko
vidi da mesec svoju svetlu stranu uvek okrece suncu, pa
odmah shvati uzrok te pojave, - naime, da to biva zato
sto mesec svoju svetlost dobija od sunca. Ili kad neko
posmatra coveka koji govori sa nekim bogatasem, pa
odmah otkrije da on od njega hoce da pozajmi novae.
Ili kad se pronade razlog prijateljstva izmedu dve licnosti
u njihovoj zajednickoj mrznji prema trecoj licnosti. U svim
ovim slucajevima bilo je dovoljno videti krajnje termine,
pa saznati srednje termine, koji su uzroci.
Oznacimo sa A - okrenuti svetlu stranu suncu, sa
B - primiti svetlost od sunca, a sa r - mesec. Tada
mesecu, r, pripada B - primiti svetlost od sunca, dok
A - okrenuti svetlu stranu suncu - pripada B. Tako je
A preko B pridano r.
322

D r u g a k n j i g a 77
[TEORIJA DEFINICIJE I UZROKA]

Glava prva
[RAZNE VRSTE ISTRA2.IVANJA]

Ono o cemu se pita jednako je po broju onome sto


se zna. A postavljamo cetiri vrste pitanja. Ona se odnose
na cinjenicu, na ,zasto" [uzrok], na: da li stvar postoji,
i na: sta je ona78
Tako, kad se, obuhvatajuci mnozinu termina, pitamo
je li jedna stvar ovakva ili onakva, - da li se, na primer,
sunce pomracuje ili ne, - tada istrazujemo cinjenicu.
Dokaz da je tako jeste sto mi prestajemo da pitamo, cim
utvrdimo da se sunce pomracuje. A ako od pocetka znamo
da se sunce pomracuje, mi to vise ne ispitujemo.
Ali, kad poznajemo cinjenicu, mi trazimo uzrok;
na primer, ako znamo da se sunce pomracuje ida se zemlja
trese, mi pitamo zasto se sunce pomracuje iii zasto se
zemlja trese.
Takva su pitanja koja postavljamo sebi kad obuhvatamo mnozinu termina. Ali ima slucajeva kad postavljamo
sebi pitanje na drugi nacin. Tako, na primer, ,da li kentaur ili Bog postoji ili ne postoji"? Izraz: ,da li postoji iii
ne postoji", - uzmimo u apsolutnom smislu, a ne kao
kad se kafe: ,Da li je subjekt beo iii nije." A kad smo
saznali da stvar postoji, mi pitamo sta je ona, na primer:
,Sta je Bog", i1i ,Sta je covek"?
21

323

Glava druga
[SVAKO ISTRAZIVANJE SVODI SE NA
ISTRAZIVANJE SREDNJEG TERMINA]

Dakle, takve su vrste pitanja koje postavljamo sebi.


U odgovorima na ova pitanja sastoji se nase znanje.
Kad trazimo cinjenicu, iii kad trazimo da li jedna
stvar postoji u apsolutnom smislu, mi u stvari trazimo
da li za to postoji i1i ne postoji srednji termin. 79
Ali ako smo saznali cinjenicu, ili [ako smo saznali]
da stvar postoji, ili da ona postoji bilo delimicno ili apsolutno, a kad opet istrazujemo uzrok ili prirodu stvari, rni tada istrazujemo koji je srednji termin.
Kad se istraZivanje odnosi na cinjenicu, tada govorim
o delirnicnom postojanju stvari, a ako se odnosi na samo
postojanje, tada govorim o apsolutnom postojanju. 0 delimicnom postojanju rnisli se kad se pita: ,Da li se mesec
pomracuje?" ili: ,Da li se mesec uvecava," Jer, rni time
pitamo, da li jedna stvar ima ili nema izvestan atribut.
A da li jedna stvar apsolutno postoji, misli se kad se postavlja pitanje da li mesec iii noc postoje ili ne. U svim ovim
istraZivanjima rni se pitamo bilo da 1i postoji srednji terrnin
[kao uzrok], bilo koji je srednji terrnin. U stvari, srednji
terrnin je uzrok, a on se trazi u svim ovim pitanjima. Na
primer pitanje: ,Da lise mesec pomracuje?" znaci: ,Postoji
li za to uzrok iii ne postoji?" Posle, kad se sazna da postoji
za to uzrok, prelazi se na pitanje: ,Koji je taj uzrok?"
Jer, uzrok kojim jedna stvar jeste ne ovo iii ono, nego
kojim ona jeste [postoji] na apsolutan i bitan nacin, kao
i uzrok kojim jedna stvar jeste [postoji] ne na apsolutan
nacin, nego kojim je ana ova ili ono, ukoliko ima neki
bitan ili akcidentalan atribut, - taj uzrok je, u oba slucaja,
srednji termin. Pod izrazom: ,stvar koja jeste na apsolutan
nacin", podrazumevam sam subjekt, kao mesec, iii zemlju,
iii sunce, iii trougao; a pod ,nesto" [pod kvalitetom potvrdenom od subjekta] podrazumevam pomracenje, jednakost,
nejednakost, pitanje je li [zemlja] u sredini [sveta] iii nije.
U svim ovim slucajevima jasno je da su isti priroda jedne

324

stvari i njen uzrok. ,Sta je pomracenje meseca?" ,Nestanak


svetlosti na mesecu interpozicijom zemlje." ,Zasto nastaje
pomracenje?" Ili: ,Zasto mesec biva pomracen?" ,Zato
sto nestaje svetlosti, posto zemlja stupa pred mesec." ,Sta
je muzicki akord?" ,Odnos brojeva u visini ili dubini
tonova." ,Zasto stoji u skladu visina [tona] sa [njegovom]
dubinom?" ,Zato sto visina i dubina [tona] stoje medusobno u jednom [odredenom] odnosu brojeva." "Moze li
postojati sklad izmedu visine i dubine?" ,Je li njihov
odnos numericki?" A aka smo otkrili da je to odnos broja,
mi pitamo: ,Dakle kakav je taj odnos?"
Da se istrazivanje uvek odnosi na srednji termin, to
se jasno pokazuje u slucajevima kad se srednji termin
maze opaziti culima. Mi srednji termin trazimo samo zato
sto ga ne opazamo culima. Mi, na primer, istrazujemo
postoji li ili ne postoji srednji terrnin koji prouzrokuje
pomracenje meseca. Ali kad bismo bili na mesecu, mi ne
bismo istrazivali ni da li postoji pomracenje meseca, ni
zasto ono postoji, nego bi nam i jedno i drugo [i cinjenica
i uzrok] bili u isto vreme jasni.
Nairne, iz opazanja bismo ovde dobili saznanje opsteg.
Jer, opazanjem bismo doznali da je sad nastala interpozicija zemlje, posto je ocevidno da mesec sad biva pomracen,
- i iz ovoga bi se shvatilo ono sto je opste [univerzalno].
Taka, kao sto smo rekli, znati sta je jedna stvar jeste
isto sto i znati njen uzrok [zasto ana postoji]. Ova je istinito
i za stvari ukoliko one postoje u apsolutnom smislu, a ne
samo ukoliko su odredene nekim atributom [a isto tako
i ukoliko se kaZe da one imaju neki atribut], kao, na primer, jednak sa dva prava ugla, ili veCi ili manji.

Glava treca
[RAZLIKA IZMEDU DEFINICIJE I DOKAZA]

Dakle, jasno je da se sva pitanja svode na istrazivanje


srednjeg termina.
IzloZicemo dakle, kako se dokazuje sta je jedna stvar,
i na koji se nabn definicija moze svesti na dokaz, kao i

325

sta je definicija, i za koje stvari postoji definicija. Osvrnimo


se, pre svega, na neke teskoee koje se javljaju pri resavanju tih pitanja.
Pocnimo sa teskocom koja je najbliza nasim dosadasnjim ispitivanjima. Moglo bi se, naime, sumnjati je li
moguce isto i u istom odnosu znati pomocu definicije i
pomoeu dokaza, iii je to nemoguce? Jer, definicija izgleda
da se odnosi na ono sto stvar jeste, i sve ono sto objasnjava sta je jedna stvar jeste univerzalno i afirmativno, dok
silogizama ima delom negativnih, a delom ne-univerzalnih.80
Tako su svi silogizmi druge figure negativni, a silogizmi
trece figure su ne-univerzalni. Dalje, ne mogu se definisati
svi afirmativni zakljucci prve figure, tako, na primer, zakljucak, da je zbir uglova svakog trougla jednak sa dva
prava ugla. Razlog tome [razlog razlike izmedu definicije
i dokaza] jeste sto znati ono sto se moze dokazati znaci
imati dokaz za to. Ako za konkluzije ove vrste moze biti
dokaza, jasno je da ne moze postojati i njihova definicija,
jer bi se inace mogla znati takva jedna konkluzija i pomocu
njene definicije, i ako se o njoj nema dokaza. Jer, nista ne
stoji na putu da se ima jedna bez druge.
Dovoljnu potvrdu [za ovo] moze nam pruziti indukcija, jer pomocu definicije mi nikad nismo saznali ono sto
jednom subjektu iii po sebi pripada iii mu je akcidentalno.
Ako je, najzad, definicija saznanje supstancije, tada
takve odredbe ocevidno nisu supstancije.
J asno je, dakle, da nema definicije za sve za sta postoji
dokaz. Ali da li tada postoji ili ne postoji dokaz za sve
za sta postoji definicija? Ima jedan razlog, isti kao malopre
navedeni, koji se i ovde daje primeniti. Jedna i ista stvar,
ukoliko je jedna, moze biti saznata samo na jedan nacin
[pomoeu dokaza, iii pomocu definicije]. Ali, ako znati
ono sto se moze dokazati znaci isto kao imati dokaza 0
tome, - tada ce proizaCi nemogucnost, - onaj ko ima
definiciju znace bez dokaza [upravo: znace se stvar koja
se moze dokazati bez dokaza, - sto je nemoguce].
Dalje, definicije su principi dokaza, o kojima je ranije
dokazano da za njih ne moze biti nikakvih dokaza, - jer
326

inace bi se iii principi mogli dokazati, kao i principi principa, i tako bi to dalje iSlo u beskrajnost, iii bi prvi principi
bile definicije koje se ne mogu dokazati.
Ako, uzeti u celini, predmeti definicije i predmeti
dokaza ne mogu biti isti, zar bar neki od njih ne mogu biti
isti? IIi je to nemoguce? Jer, dokaz se ne odnosi na ono
na sta se odnosi definicija. Jer, definicija se odnosi na
sustinu i na supstanciju, dok je ocevidno da svi dokazi
pretpostavljaju i uzimaju u obzir sustinu. Tako matematicki
dokazi pretpostavljaju sustinu jedinice i sustinu neparnog,
a isto je i u drugim naukama.
Dalje, svaki dokaz dokazuje da jedan predikat pripada iii ne pripada jednom subjektu, - ali u definiciji
jedno [predikat] nije pridano drugom [subjektu]. Tako,
na primer, mi ne tvrdimo ni da je dvonozac zivotinja, niti
da je zivotinja dvonozac. lsto tako, mi ne tvrdimo ni da je
ravan figura,- posto ravan nije figura,- niti da je figura
ravan.
Dalje, postoji razlika izmedu: pokazati sta je jedna
stvar i pokazati da jedan predikat pripada jednom subjektu.81 Definicija cini jasnim sta je jedna stvar [Cini jasnom
njenu sustinu], a dokaz da izvestan atribut pripada iii ne
pripada izvesnom subjektu. Razlicite stvari traze razlicite
dokaze, - ukoliko se jedan dokaz ne odnosi prema drugom
kao deo prema celini. Hocu da kazem: dokazano je da je i
zbir uglova u ravnokrakom trouglu jednak sa dva prava
ugla, kad je dokazano da ta osobina pripada svakom trouglu, jer je onaj [ravnokraki trougao] deo, a trougao je
celina. Ali u slucaju kojirn se bavimo, cinjenica da jedan
predikat pripada jednom subjektu i sustina stvari ne odnose se uzajamno tako, posto jedno nije deo drugog.
J asno je, prema tome, da ne postoji dokaz za sve o
cemu postoji definicija, niti da postoji definicija svega za
sta postoji dokaz. I tako se nikad o istoj stvari ne moze
[u isto vreme] imati definicija i dokaz. I tako je jasno da
definicija i dokaz niti mogu biti identicni, niti saddani
jedno u drugom, jer da je drukcije, i njihovi subjekti stajali
bi u istim odnosima.
327

Glava cetvrta
[NE POSTOJI DOKAZ SUSTINE]

Toliko o teskocama koje se ovde javljaju.


Da li je o sustini moguc silogizam i doka~, ili nije kao .st~ j~ pretpostav~jalo sadasnje raspravljanje?82 U
stvan, silog1zam dokazuJe da jedan atribut pripada jednom
s~bjekt~ po.mocu srednjeg termina, a, s druge strane,
b1tnost Je u 1sto vreme svojstvena subjektu, i pridaje mu se
k~o da pripada njegovoj sustini. Ali, u tom slucaju, subjekt,
nJegova definicija i srednji termin jesu, nuznim nacinom
konvertibilni. Jer, ako je A svojstveno r, jasno je da je
svojstveno B, a da je B svojstveno r , - tako da su svi
ovi termini svojstveni jedan drugom. I, dalje, ako je A
sadrtano u sustini svakog B, i ako je B afirmirano univerzalno o svakom r, kao da pripada sustini r,- A mora
isto tako, nuznim nacinom, da bude afirmirano od
kao da pripada njegovoj sustini.
Ali ako nije tako u dve premise, to jest ako se tvrdi
da A pripada sustini B, ali da B ne pripada sustini subjekata o kojima je afirmirano, A nece biti nuznim nacinom
afirmirano o r, kao da pripada njegovoj sustini. Tako ce
obe premise afirmirati sustinu, i, prema tome, i B ce biti
afirmirano o r kao njegova sustina. Posto, dakle, obe premise afirmiraju sustinu, to jest bitnost, - bitnost r bice
srednji termin, pre nego sto zakljucak bude izveden.
Pretpostavimo da treba dokazati kakva je covekova
sustina. Pretpostavimo da je r covek, a A covekova sustina, - hila to dvonozna zivotinja ili nesto drugo. Ako,
dakle, hocemo da nacinimo silogizam, nuzno je da A bude
pridano svakom B. Ali ta premisa imace jedan novi srednji
termin, koji ce isto tako biti sustina coveka. Dakle, pretpostavlja se ono sto treba dokazati, posto je B isto tako
sustina coveka.
Ali treba posmatrati slucaj kad postoje samo dve premise, i kad su premise prve i neposredne,83 posto tako
najpre postaje jasno ono sto kazemo.

r:

328

Dakle, oni koji pomocu konvertibilnih termina dokazuju sustinu duse ili sustinu coveka ili neku drugu stvarnost, vee pretpostavljaju ono sto treba dokazati. Takav je
slucaj ako se pretpostavlja da je dusa ono sto je samome
sebi uzrok zivota, a da je to broj koji samoga sebe kreee. 84
Jer, tada nuznim nacinom treba pretpostaviti da je dusa u
sustini svojoj broj koji samoga sebe krece, u tome smislu
sto postoji potpuni identitet duse i toga broja.
Ako A [logicki] sleduje B, a B [logicki] sleduje r ,
A nece biti bitnost r, nego ce biti samo ono sto je bilo
istinito reCi o r. Isto je tako i ako A - afirmirano o svakom B, ukoliko je B - jeste identicno jednome rodu A; u
tom slucaju sustina zivotinje afirmirana je sustinom coveka,
- posto je istina da, u svim slucajevima, sustina coveka
jeste sustina zivotinje, isto tako kao sto je istina da je
svaki covek zivotinja, - ali nije afirmirana kao identicna
sustina coveka.
'
Zakljucujemo da se-ako se ne pretpostave dve premise kao sto smo rekli [to jest premise koje izrazavaju
sustinu] - ne moze zakljuciti da je A bitnost i supstancija
r. Sarno ako se one uzmu na taj nacin, kad se pretpostavi
B pretpostavice se unapred da je B bitnost r. I tako se nije
izveo nikakav dokaz, nego se odmah u pocetku pretpostavilo kao istinito ono sto je trebalo dokazati.
Glava peta
[SUSTINA NE MOZE BITI DOKAZANA PODELOM]

Ali, isto tako, ni put kroz podele [ni metoda podele]


ne daje nikakav zakljucak, kao sto smo to objasnili u
analizi koja se odnosi na silogisticke figure [u logickom
rastavljanju konkluzije na njihove premise].
Jer, nikad se ne dobija nuznim nacinom da jedna
izvesna stvar postoji zato sto druge izvesne stvari postoje.
Nairne, deoba ne dokazuje vise nego indukcija. Zakljucak
ne treba da bude ispitivanje, i ne treba da zavisi od odo329

bravanja [protivnika], ali nuzno je da on postoji, kad


su premise date, cak i kad ga pobija onaj ko odgovara.
[Uzmimo da se postavlja pitanje:] ,Je li covek zivo
bice _[Ziv~tinja] ili je on bez Zivota?" 85 Zatim se pretpostavlJa, ah se ne zakljucuje, da je on zivo bice. I dodaje
se da svako zivo bice zivi ili na suvu ili u vodi, i pretpostavlja se da covek zivi na suvu. Ada je covek skup ta dva
pojma, to jest da je on jedno zivo bice koje zivi na zemlji,
- ne_ proiz_lazi nuzni~ nacinom iz onoga sto je receno,
nego Je to Jedan novt postulat. Ali ne menja stvar da li
se deoba vrsi sa velikim ili sa malim brojem razlika u oba
slucaja je isto [sve je pretpostavljeno, ali nista nij~ dokazano].
Dakle, ovaj postupak [upotreba deobe] ne koristi
anima koji ga primenjuju ni kod stvari koje se daju dokazati
silogizmom. Jer, sta sprecava da sve to bude istinito 0
coveku~ a da ipak ne otkriva ni covekovu sustinu, ni njegovu bttnost? Sta smeta da se dada nesto sustini, i1i da se
o? nje nesto oduzme, ili da se prede preko nekog njenog
bttnog elementa?
To su zaista nedostaci, ali oni se mogu izbeCi ako se
uzmu svi ele~enti_koji su saddani u sustini, i ako se, posto
se pretpostavt prvt element, produzi deljenjem neprekidan
red termina, i nijedan od njih se ne izostavi. I ti uslovi
moraju biti ispunjeni, posto deoba mora da dospe do
onaga sto je nedeljivo.
Ali u takvom postupanju nema silogizma, i ako nam
deljenje daje znanja o necemu, to biva na drugi nacin.
A u tome nema niceg besmislenog, jer ni indukcija ne
d_oka_zuje, ali ipa_k nesto pokazuje. Ali ne postavlja se
stlogtzam kad se tz deobe izvodi definicija, jer s tim stvar
stoji kao sa zakljuccima u kojima nedostaju srednji termini.
Jer, ako neko u tom slucaju tvrdi da, kad su izvesne premise date, tada, nuznim nacinom, treba da postane izvesna
stvar, - moze se pitati za razlog toga. Tako je i sa definicijama koje se osnivaju na deobi. Na primer: ,Sta je
covek? Smrtno bice, koje se koracanjem pokrece, i koje
je dvonozno i bez krila." Pri dodavanju svakog novog
330

atributa moze se pitati: Zasto". Reci ce se, cak ce se i


dokazati - kao sto se bar veruje - pomoeu deobe, da
je svako zivo bice ili smrtno ili besmrtno. Ali celo tako
dobijeno obrazlozenje nije nikakva definicija. Tako, cak
i kad bi se pretpostavilo da se ovo moze dokazati pomotu
deobe, ipak time definicija nikako ne bi postala zakljucak.

Glava sesta
[SUSTINA NE MOZE BITI DOKAZANA
HIPOTETICKIM SILOGIZMOM]

Ali, da li je moguce hipotetickim silogizmom dokazati


definiciju koja izrazava sustinu jedne stvari, pretpostavljajuci, s jedne strane, da se bitnost stvari [ovde: njena definicija] sastoji iz elemenata svojstvenih njenoj sustini, a, s
druge strane, da se samo ti elementi sadde u sustini, i da
je njihov skup svojstven stvari? Jer, u tome se sastoji sustina stvari.
Medutim, javlja se pitanje da li i u ovoj [donjoj] premisi nije pretpostavljena bitnost, posto dokaz nuznim naCinom mora da se izvodi pomocu srednjeg termina?86
Dalje, kao sto se u silogizmu ne uzima za premisu
ono sto je sam silogizam, - posto se uvek jedna od premisa iz kojih se sastoji silogizam odnosi prema drugoj
kao celina prema delu, - tako isto ni bitnost87 ne treba
da se saddi u silogizmu, nego treba da bude van pretpostavljenih premisa. Onome ko sumnja da li je konkluzija
silogisticka ili nije, treba odgovoriti da je ona silogisticka,
posto odgovara definiciji koju smo postavili o silogizmu.
A onome ko sumnja da je konkluzija bitnost, treba odgovoriti da je ona to izvesno, jer odgovara definiciji bitnosti
koju smo dali. Tako se moze zakljucivati, cak i bez definicije silogizma ili bitnosti.88
A isto je tako i u dokazu sledece vrste koji je osnovan
na hipotezi. Ako se sustina zla sastoji u deljivosti, i ako
je sustina kontrerno suprotnog jedne stvari - kad su u
pitanju stvari koji imaju kontrernu suprotnost - kon331

trerno suprotno sustini stvari, tada, ako je dobro kontrerno suprotno zlu, a ako je nedeljivo kontrerno suprotno
deljivom, iz toga izlazi da se sustina dobra sastoji u nedeljivosti. Jer, i ovde se dokazuje samo na taj nacin sto se
bitnost stavlja kao premisa, ito kao premisa koja se stavlja
da hi se dokazala bitnost.89 Ali [maze se primetiti] to je
druga bitnost. - Ja to dopustam, jer i u dokazima mi
stavljamo kao premisu stav da se izvesna stvar pridaje
drugoj stvari, - ali pridani termin nije ni isti kao gornji
[termin], niti je identican sa njim na osnovu definicije,
niti je konvertibilan sa njim.
Najzad, povodom obe vrste dokaza - onaga na
osnovu deobe i onaga na osnovu silogizma kao sto smo
ga opisali- javlja se ista teskoca [koja se sastoji u pitanju]:
zasto hi covek bio jedno dvonozno bice koje zivi na zemlji,
a ne jedno bice i koje zivi na zemlji? Jer, iz usvojenih premisa ne proizlazi nikakva nuznost da predikati sacinjavaju
jedinstvo, nego je to samo jedna veza, kao u slucaju kad
se istom coveku pripisuje da je muzicar i gramaticar.
Glava sedma
[DEFINICIJA NE MOZE DA DOKAZE SUSTINU]

Kako hi onaj ko definise dokazao supstanciju iii


sustinu? Jer, on niti moze dokazivanjem iz stavova cije
je vazenje priznato da ucini jasnim da, aka izvesne stvari
postoje, tada nuznim nacinom postoji neka druga stvar, jer to hi bio dokaz; niti maze da ucini jasnim, kao kod
indukcije, oslanjajuci se na ocevidne pojedinacne slucajeve,
da je celina takva, zato sto nijedan od pojedinacnih slucajeva nije drukciji. Jer, indukcija ne dokazuje sta je jedna
stvar, nego da ova ima iii nema neki atribut. Dakle, koji
drugi naCin [postupanja] preostaje? Jer, zaista, sustina
se ne moze dokazati culnim opazanjem iii na taj nacin
sto ce se na nju pokazati prstom.
Dalje, kako hi se definicijom dokazala sustina? Jer
kad se zna sta je covek iii neka druga stvar, onda se isto
332

taka nuznim nacinom zna da on postoji. Jer, niko ne zna


sta je ono sto ne postoji; naime, samo se moze z~ati sta
znaci govor iii ime, kad kazem ,jarac-jelen", - ah nemoguce je znati sta je ,jarac-jelen".
Ali ako definicija moze da dokaze sta je jedna stvar,
da li ana moze da dokaze i da stvar postoji? [I kako hi
definicija u isto vreme dokazala sustinu i postojanje j~d
nim obrazlozenjem, posto] definicija, kao i dokaz, obJasnjava samo jednu stvar? A razliciti su sustina coveka i
postojanje coveka.
Zatim kazemo da se, nuznim nacinom, pomocu dokaza
za sve moze dokazati da postoji, sem za supstanciju.90 Ali
bice nije nikad supstancija necega, posto ono nije vrsta.
Dakle, dokaz ce se odnositi na postojanje stvari. Tako sad
postupaju nauke. Geometar pretpostavlja sta znaci trougao,
ali on dokazuje da trougao ima izvestan atribut. Sta ce se
onda dokazati kad se definiSe sustina? Mazda trougao?
Dakle, kad se na osnovu definicije zna sta je jedna stvar
[trougao], nece se znati da li ana postoji,- sto je nemoguce,
Ali isto je tako jasno, ako posmatramo sadasnje nacine
definicija, da oni koji daju definiciju jedne stvari pri tome ne
dokazuju da definisana stvar postoji. J er' cak i kad hi postojalo nesto sto je podjednako udaljeno od sredista,- [maze
se jos uvek pastaviti pitanje]: zasto hi definisana stvar
postojala? I zasto hi to hila definicija kruga? Moglo hi se
isto tako reCi da je to definicija mesinganog kruga. Jer,
definicije ne dokazuju ni da definisana stvar maze postojati,
ni da je ana ono sto se hoce definisati; uvek je moguce
pitati: zasto [taka nesto mora postojati]?
Ako, sad, onaj ko definise dokaze iii sta je stvar iii sta
znaci njeno ime, mi iz toga mozemo zakljuciti da ce definicija, ako apsolutno ne dokazuje sta je stvar, biti samo
govor koji ima isto znacenje kao ime. Ali to je besmisleno.
J er tada hi, prvo, postojala definicija i ne-substancija i onaga
sto ne postoji, pasta se i stvari koje ne postoje mogu izraziti
imenom. - Dalje, svi govori hili hi definicije. Jer svakom
govoru moze se dati ime, tako da bismo uvek govorili u
definicijama i da hi i Ilijada hila definicija. - Najzad,
333

nijedna nauka ne dokazuje da izvesno ime znaci izvesnu


odredenu stvar, i zbog toga ni definicije neee to objasniti.
Prema svemu ovom, izgleda da definicija i silogizam
nisu isto, i da predmet definicije i predmet silogizma nisu
identicni; a iz toga izlazi da definicija nista ne dokazuje i
nista ne objasnjava, i da sustina ne maze biti poznata ni
pomocu definicije, ni pomoeu dokaza.

Glava osma
[ODNOS DEFINICIJE I DOKAZA]

Medutim, moramo jos jednom da ispitamo koji su od


tih zakljucaka tacni [pravilni], a koji nisu, sta je definicija,
i da li sustina u izvesnom smislu moze biti predmet dokaza
iii je to potpuno nemoguce.
Tako je, kao sto smo rekli, isto znati sta je jedna stvar
i znati uzrok njenoga postojanja, a razlog toga jeste sto
jedna stvar mora imati uzrok. Sem toga, taj uzrok je iii
identican sustini iii razlicit od nje, i samo u slucaju kad je
njen uzrok razlicit od nje, sustina se iii maze dokazati, iii
se ne maze dokazati. Ako je uzrok razlicit od sustine, i ako
je dokaz moguc, uzrok ce nuznim nacinom biti srednji
termin, a dokaz se daje u prvoj figuri, jer je tu ono sto se
ima dokazati univerzalno i afirmativno. Taka bi jedan nacin
koji smo sad izlozili [da dodemo do svoga cilja] bio dadokazemo sustinu pomocu druge sustine [da dokafemo definiciju jedne stvari pomocu druge jedne od njenih definicija].
Jer, zakljucci koji sadrie sustine moraju nuznim nacinom
biti dobijani pomocu jednog srednjeg termina koji je sam
sustina, kao sto su svojstveni atributi dobijeni pomocu
svojstvenog srednjeg termina. Tako ce se od dve bitnosti
jedne [iste] stvari jedna dokazati, a druga se neee dokazati.
Da ovaj nacin postupanja ne maze biti nikakav dokaz,
vee sam ranije rekao. 91 Taj nacin je samo jedan dijalekticki
silogizam o sustini. Pocnimo, dakle, ponovno od pocetka, i
objasnimo na koji se nacin maze dokazati sustina. Kad
saznamo cinjenicu, mi trazimo uzrok, i mada su nam
334

ponekad istovremeno poznati cinjenica i uzrok, ipak nije


moguce znati uzrok pre nego sto se zna cinjenica. Taka,
ocevidno, bitnost jedne stvari ne maze da se sazna, ako se
ne sazna njeno postojanje. Jer, nemoguce je znati sta je
jedna stvar kad se ne zna da li ona postoji.
Ali, da li jedna stvar postoji iii ne, mi znamo katkad
samo akcidentalno, a katkad shvatajuti i nesto od te stvari.
Taka, na primer, zna se da je gram tutnjava oblaka, da je
pomracenje meseca lisenost svetlosti, da je covek jedna
vrsta zivotinje, a da je dusa ono sto samo sebe pokrece.
A uvek kad samo akcidentalno znamo da neka stvar postoji mi nuznim nacinom, nemamo nikakvo znanje o njenoj
sustini, jer ne znamo pouzdano cak ni da ona postoji. A
trafiti sta je jedna stvar, a ne znati da ona postoji, to je
traziti nista. Ali, kad shvatamo jedan element stvari, lakse
je [trafiti njenu sustinu]. Iz toga izlazi da sto bolje znamo
da jedna stvar postoji, mi smo sve sposobniji da saznamo njenu sustinu.
A o stvarima o cijoj sustini nesto znamo, navedimo
kao prvi primer sledece. Neka pomracenje bude A, mesec
r, a interpozicija zemlje B. IstraZivati da li se mesec pomracuje iii ne, znaci istrafivati da li B postoji iii ne postoji.
A to nije nista drugo do traziti razlog pomracenja meseca.
A ako taj razlog [interpozicija zemlje] postoji, mi kazemo
da i A takode postoji. IIi [da navedemo drugi primer]:
kame od dva clana jedne kontradiktorne suprotnosti pripada razlog sto je [u trouglu] zbir uglova jednak sa dva
prava ugla iii sto on nije jednak? Ali cim smo nasli razlog,
mi u isti mah znamo i cinjenicu i uzrok, ukoliko su premise
neposredne. Ali ako premise nisu neposredne, mi znamo
cinjenicu, ali ne uzrok. [Uzmimo sledeci primer.] Neka r
bude mesec, A pomracenje, a B nesposobnost meseca,
kad je pun, da baca senku, i ako se nikakvo tela ne maze
videti izmedu nas i meseca. Ako, dakle, B - nesposobnost
[meseca kad je pun] da baca senku, i ako se nikakvo tela
ne nalazi izmedu nasi meseca- pripada r , a ako A biti pomracen - pripada B, jasno je da je mesec pomracen, a1i jos nije jasno zasto je pomracen, i mi znamo da po335

stoji pomracenje, ali ne znamo sta je ono. Ali, ako je jasno


da A pripada r, tada pitati zasto mu ono pripada, znaci
pitati sta je B, - da li je to interpozicija zemlje, ili okretanje meseca, ili gasenje njegove svetlosti? Ali ovaj novi
srednji termin jeste definicija drugoga krajnjega termina,
dakle, ovde A. Jer, pomracenje je interpozicija koju proizvodi zemlja. - Moze se pitati: sta je grom? Odgovor:
gasenje vatre u oblaku. - Pitanje: zasto grmi? Odgovor:
zato sto se vatra gasi u oblaku92 - Neka oblak bude r,
grom A, a gasenje vatre B. Sad B pripada oblaku, r, zato
sto se u njemu vatra gasi,- A, tutnjava, pripada B, a B je
izvesno definicija A, velikog [prvog] krajnjeg termina. Ako
je potreban jos i neki drugi srednji termin [kao uzrok B],
to ce biti jedna od definicija A.
Tako smo, dakle, utvrdili kako se iznalazi i saznaje
sustina, kao i to da nema ni silogizma, ni dokaza sustine.
Medutim, sustina se ipak upoznaje silogizmom i dokazom.
Dakle, bez dokaza nije moguce upoznati sustinu jedne stvari
koja ima nesto drugo za uzrok. Uz to, ona [ta stvar] ne
moze biti dokazana, kao sto smo naznacili u nasim prethodnim raspravljanjima.

Glava deseta
[RAZNE VRSTE DEFINICIJA]

Izvesne stvari imaju uzrok drugi nego one same [sto


su], dok uzrok nekih drugih stvari nije razlicit od njih
samih. Otuda je ocevidno da i medu sustinama ima onih
koje su neposredne i koje su principi; za te sustine treba
pretpostavljati ne samo da postoje, nego i ono sto su, ili
ih treba uciniti jasnim na neki drugi naCin. To je upravo
ono sto cini aritmeticar, posto on, u isto vreme, pretpostavlja
i sta je jedinica, ida ona postoji. Medutim, stvari koje imaju
srednji termin, upravo uzrok drugi nego sto je njihova bitnost, moguce je, kao sto smo kazali, uciniti jasnim pomocu
dokaza, ali time ne moze biti dokazana njihova sustina.

Posto se definicija smatra kao govor koji objasnjava


sta je jedna stvar, jasno je da ce jedna od njenih vrsta biti
govor koji objasnjava sta znaci ime, ili govor potpuno nominalan, razlicit od onoga koji izrazava sustinu. To ce biti
ono sto znaci izraz trougao. Kad znamo da trougao postoji,
mi pitamo zasto on postoji. Ali tesko je tako [kad poznajemo samo nominalnu definiciju] shvatiti definiciju stvari
za koje ne znamo da li postoje. Uzrok teskoce jeste - kao
sto smo ranije rekli93 - sto mi samo akcidentalno znamo
da li stvar postoji ili ne. J edinstvo jednog govora je dvostruke vrste: jedna se sastoji u vezi, kao u Ilijadi, a druga
u tome sto izrazava samo jedan predikat samo jednog subjekta drukcije nego akcidentalno. 94
Prva definicija definicije jeste ona koju smo dali.
Druga vrsta definicije jeste govor koji pokazuje zasto neka
stvar postoji [to je definicija pomocu uzroka]. Tako prva
[definicija] oznacava sta je stvar, ali to ne dokazuje; medutim, druga ce ocevidno biti kao neki dokaz sustine, koji se
od dokaza razlikuje samo polozajem svojih termina. Jer,
postoji razlika izmedu re6i: ,Zasto grmi?" i: ,Sta je grom?"
Jer, u prvom slucaju reci ce se da grmi zato sto se vatra
gasi u oblacima. Ali sta je grom? Tutnjava koja postaje kad
se vatra gasi u oblacima. Tako isti govor dobija razliciti
oblik: u jednom obliku on je kontinuirani dokaz, a u drugom je definicija. Jos jedna definicija groma jeste: tutnjava
u oblacima, - i to je zakljucak dokaza 0 sustini [groma].
Najzad, definicija neposrednih termina jeste tvrdenje o
sustini koje se ne moze dokazati.
I tako, definicija je, u prvom smislu, govor o sustini
koji se ne moze dokazati. U drugom smislu, ona je silogizam o sustini koji se razlikuje od dokaza samo poloiajem termina [spoljnom formom]. U trecem smislu, ona je
konkluzija u dokazu 0 sustini.
Prema onome sto smo rekli, vidi se,95 dakle, u kom
smislu postoji, a u kome smislu ne postoji dokaz o sustini,

336

22 Organon

Glava deveta
[NE MOGU SE DOKAZATI NI POSTOJANJE NI
SUSTINA PRINCIPA]

337

za koje stvari on postoji, a za koje ne postoji. Zatim se vidi


u koliko je srnisla uzeta definicija, u kome smislu ona do~azuje sustinu, au kome srnislu je ne dokazuje. Sem toga,
VIdi se za koje stvari postoji definicija, a za koje ne postoji.
Naposletku, vidi se kako se definicija odnosi prema dokazu, i kako jedno i isto [jedan i isti objekt] moze imati
definiciju i dokaz, a kako ne moze.

Glava jedanaesta
[RAZLICITI UZROCI UZETI KAO SREDNJI TERMINI]

Mi mislimo da znamo kad poznajemo uzrok. A ima


cetiri vrste uzroka: lJrva je bitnost;tdruga vrsta se sastoji
u tome da, kad su izvesne. stvari date,Xdruga jedna stvar
proizlazi nuznim nacinom; 1\reca je princip kretanja stvari;
1---cetvrta je !'lli zbog koga se nesto desava. 96 Otuda su svi
ovi uzroci dokazani jednim srednjim terrninom (to jest:
mogu se pojaviti u srednjem terrninu.]
Kad je jedna stvar data - da onda proizlazi, nuznim
nacinom, druga stvar - to se ne moze dokazati samo
pomocu jedne premise, vee su za to potrebne najmanje dve
premise, a to znaci da one moraju imati samo jedan srednji
termin. Tako, kad se stavi taj srednji termin, zakljucak
proizlazi nuznim nacinom.
To se jos moze objasniti i na sledeci nacin [sledeCim
primerom]. Zasto je prav ugao upisan u polukrugu? IIi:
sta mora biti pa da on bude prav ugao? Neka sad A oznacava prav ugao, B polovinu dva prava ugla, a r ugao upisan u polukrugu. Da A, pravi ugao, pripada r, uglu u
polukrugu, tome je uzrok B, - jer B je jednako A, a ugao
r jednak je B, jer B je polovina dva prava ugla. Posto je
B polovina dva prava ugla, zbog toga A pripada r, a to
znaci, kao sto smo rekli, da je prav ugao upisan u polukrugu. Sem toga, B je identicno bitnosti A, posto je B ono
sto oznacava definicija A. Vee je pokazano97 da je srednji
termin bitnost kao uzrok. 98
Dalje, pitanje: ,Zasto je persijski rat voden protiv
Atinjana?" - znaci: ,koji je uzrok rata koji je voden pro338

tiv Atinjana?" 99 Odgovor glasi: ,zato sto su oni [Atinjani]


sa Eretrejcima up ali u Sard". J er, to je izazvalo rat. Uzmimo da A oznacava rat, B prvi upad, a r Atinjane. Tada
B, prvi upad, pripada r, Atinjanima, a A pripada B, jer se
rat vodi protiv onih koji su prvi napali. Tako A, ratovati,
pripada B, onima koji su prvi poceli [da napadaju], a B
pripada r, Atinjanima, jer su oni prvi poceli [da napadaju]. Dakle, i ovde uzrok, to jest princip kretanja, jeste
srednji termin100
Isto vazi i za slucajeve u kojima se uzrok pojavljuje
kao ono zbog cega se nesto desava101 Uzmimo sledeci
primer. Zasto se covek seta? Da bi bio zdrav. A zasto postoji kuca? Da bi se sacuvalo pokucanstvo. U prvom slucaju
uzrok [finalni] je zdravlje, au drugom taj uzrok je ocuvanje
[pokucanstva]. Ali, nema nikakve razlike izmedu pitanja
zasto se treba setati posle rucka, i pitanja radi cega to treba
ciniti. Neka r znaci setnju posle rucka, B cinjenicu da
hrana ne ostaje u stomaku, a A biti zdrav. Pretpostavimo,
dakle, da setnja posle obeda cini da jela ne ostaju na otvoru
zeluca i da je to dobro za zdravlje, - jer izgleda da r,
setanju, pripada B - cinjenica da jela ne ostaju u zelucu,
da A - biti zdrav - pripada B. Koji je uzrok zbog koga
A, finalni uzrok, pripada r? Taj uzrok je B, cinjenica da
jela ne ostaju u zelucu. B je vrsta definicije A, jer se pomoeu njega objasnjava A. Ali zasto B pripada r? Zato sto
biti u takvom stanju kao B znaci biti zdrav. Treba premestiti definicije, pa ce tako sve postati jasnije. Sarno, red
postajanja je ovde obrnut onome kod uzroka kretanja.
Nairne u redu eficijentnih uzroka srednji termin mora da
bude prvi, dok je u redu finalnih uzroka prvi r , donji
termin, a poslednji je finalni uzrok.
Moguce je da ista stvar u isto vreme postoji zbog
nekoga cilja i iz nuznosti, - na primer svetlost koja prolazi kroz fenjer. Jer, ono sto se sastoji iz manjih delova
prolazi nufnim nacinom kroz vece pore, ako se pretpostavi
da svetlost postaje napolju prodiranjem. U isto vreme to se
dogada i zbog jednog cilja: da se ne bismo sudarali [u
mraku]. Ako jedna stvar moze da postoji iz dva uzroka,
339

zar ona, isto taka, ne maze ida postane iz dva uzroka? Na


primer, zar, s jedne strane, gram nije zvizdanje i tutnjava,
koji su, nuznim nacinom, proizvedeni gasenjem vatre u
oblacima, a, pri tome, s druge strane, kao sto kazu pitagorovci, zar on nema za cilj da preti stanovnicima Tartara,
da bi im ulio strah?
Uostalom, primeri te vrste veoma su mnogobrojni,
a narocito kod bica ciji su postajanje i sastav prirodni,
jer priroda proizvodi nekad zbog nekog cilja, a nekad iz
nuzde. A nuznost je dvojak. Jedna [nuznost] je saobrazna
prirodi i nagonu, a druga je nasilna i suprotna nagonu.
Taka, na primer, kamen se iz nuznosti krece kako nagore
tako i nadole, ali ne iz iste nuznosti.
Sto se tice stvari koje vode poreklo [koje proizlaze]
iz misljenja, u jednima ad njih nikad nijedan deo nije postao sam ad sebe. Taka, na primer, kuca iii statua ne postaju same ad sebe. One, isto taka, nisu nacinjene slucajno
iii iz nuznosti, nego uvek radi nekog cilja. Medutim drugi
proizvodi misljenja, kao, na primer, zdravlje i spasavanje
iz neke opasnosti, mogu da proizlaze i iz srecnog slucaja.
A narocito su stvorena radi nekog cilja one stvari koje mogu
biti i drukcije nego sto su, ukoliko ih ne stvara srecan
slucaj, taka da je taj cilj dobar, - bio on u prirodi iii u
umetnosti. S druge strane, nista ad onaga sto zavisi ad
srecnog slucaja ne dogada se zbog nekoga cilja.

Glava dvanaesta
[0 ISTOVREMENOSTI UZROKA I POSLEDICE]

Jedno i isto maze biti uzrok za stvari koje postaju,


i za stvari koje su postale, i za stvari koje ee postati, kao
i za stvari koje postoje. Jer, srednji termin je uzrok; za
stvari koje postoje uzrok postoji, za stvari koje postaju
uzrok postaje, a za stvari koje su postale uzrok je postao, a
za stvari koje ce ubuduce postati uzrok ce postati.
Na primer: zasto se desilo pomracenje meseca? Zato
sto je zemlja dosla u sredinu [izmedu meseca i sunca].
340

Pomracenje nastaje zato sto zemlja dolazi u sredinu; ono


ce biti zato sto ce zemlja doci u sredinu, i pomracenje postoji zato sto je zemlja u sredini. - Dalje: sta je led? Pretpostavimo da je led smrznuta voda. Neka voda bude r,
zaledena A, a srednji termin, koji je uzrok, naime potpuna
oskudica toplote - neka bude B. Dakle, B pripada r, a
A, zaledenost, [pripada] B. - Led se stvara kad se stvara
B; led se stvorio kad se B stvorio, i on ce se stvoriti kad
se B bude stvorilo.
Ova vrsta uzroka [formalni uzrok] i njegova posledica
postaju istovremeno kad postaju, i postoje istovremeno
kad postoje; a isto je taka i sa njihovim postojanjem u
proslosti i u buducnosti. Ali u slucajevima kad ne postoji
lStovremenost uzroka i posledice,102 da li stvari, kao sto
nama izgleda, mogu biti uzroci drugih stvari u jednom
kontinuiranom vremenu, -pasta prosla posledica proizlazi
iz proslog uzroka, razlicitog ad njega; pasta buduca posledica [proizlazi] iz razlicitog buduceg uzroka, a pasta
posledica koja postaje - [proizlazi] iz razlicitog i ranijeg
uzroka. Silogizam polazi ovde ad onaga sto je docnije postalo [jer se u silogizmu uzrok dokazuje posledicom]; ali, i
u ovakvim slucajevima pocetak lezi u onome sto je ranije
postalo, i zato taka stoji i sa onim sto postaje. Medutim,
aka se pode ad onaga sto je ranije, nije moguce zakljuciti
da zato sto se nesto dogodilo, drugo nesto docnije mora
da se dogodi. A isto je taka i sa buducim dogadajima.
Jer bilo da se meduvreme [izmedu uzroka i posledice]
pretpostavi kao neodredeno iii kao odredeno, nikad nece
biti moguce zakljuciti da je- tim samim sto je istina reei
da se izvestan prosli dogadaj desio- istina reCi da se izvestan docniji prosli dogadaj desio. Jer u meduvremenu [izmedu jednog i drugog dogadaja] bice pogresno reCi avo
drugo [to jest da je istina da se izvestan docniji pro~Hi dogadaj desio], i aka se prvi dogadaj vee desio. Razmatranje je
isto i kad su u pitanju buduce stvari. Nairne, ne maze se
zakljuciti ni dace se jedan buduCi dogadaj desiti, zato sto se
izvestan dogadaj desio. Jer, srednji termin mora pripadati
istoj vrsti kao krajnji termin, - on mora biti u proslosti kad
341

su krajnji termini u proslosti; u buducnosti kad su oni u


buducnosti; u postajanju kad su oni u postajanju au postojanju kad oni postoje. Ako se krajnji termini odnose na
proslost i buduenost, ne moze biti srednjeg termina iste
vrste [u odnosu na vreme]. Drugi razlog je taj sto meduvreme ne moze biti ni neodredeno, ni odredeno, posto ce
iskaz biti lazan za sve to meduvremeno103,
Mi takode treba da ispitamo prirodu onog sto osigurava kontinuiranost dogadaja, tako da u samim stvarima
proslom dogadaju sleduje dogadaj u postajanju. Moze se
reei da je ocevidno da jedan sadasnji dogadaj nije kontinuiran jednom proslom dogadaju, posto jedan prosli dogadaj ne moze biti kontinuiran jednom proslom dogadaju.
Nairne, proSli dogadaji su ograniceni i nedeljivi. Kao sto
tacke nisu kontinuirane jedne drugima, tako nisu ni prosli
dogadaji, jer sui tacke i dogadaji nedeljivi. Isto tako, jedan
sadasnji dogadaj ne moze biti kontinuiran jednom proslom
dogadaju, i to iz istog razloga, jer sadasnje postojanje je
deljivo, a prosli dogadaj je nedeljiv. Tako je odnos sadasnjeg postajanja prema proslom dogadaju slican odnosu
linije prema tacki. Nairne, beskonacni broj proslih cinjenica
sadrzi se u onome sto postaje. Ova pitanja treba jos jasnije
da budu raspravljana u opstem ucenju 0 kretanju.
Da bismo objasnili kako je - kad se pretpostavi da
je postajanje red dogadaja koji dolaze jedan za drugim srednji termin identican sa uzrokom, napomenimo sledece.
u tim silogizmima srednji i gornji termin nuznim nacinom
treba da obrazuju jednu neposrednu premisu. Na primer:
posto se r dogodilo, A se dogodilo. A se ranije dogodilo,
a r docnije. Ali princip je r, jer je r blize onome sto se
sad dogada, a sadasnjost je princip vremena. r se dogodilo,
ako se 1:1 dogodilo. Posto se 1:1 dogodilo, A se nuznim nacinom dogodilo. Uzrok [tome] je r, jer ako se 1:1 dogodilo,
r se moralo nuznim naCinom dogoditi; a ako se r dogodilo,
A se moralo nutnim nacinom ranije dogoditi. Ali ako se
na taj nacin uvek uzima jedan srednji termin, da li ce se
red zaustaviti na jednoj neposrednoj premisi, iii ce se jedan
novi srednji termin uvek umetati izmedu dva dogadaja,
342

posto su srednji termini beskrajni po broju. Nairne, kao sto


je receno, jedan prosli dogadaj nije kontinuiran jednom
proslom dogadaju104. - Ali treba nuznim nacinom poci
od premise obrazovane od srednjeg termina i od gornjeg
sadasnjeg termina.
Isto vati i za buduce dogadaje. Jer, ako je istina reci
da ce 1:1 postojati, tada pre toga treba, nuznim nacinom,
da bude istina reci dace A postojati. Uzrok toga zakljucka
je r. Jer, ako 1:1 treba da postoji u buducnosti, r ce postojati pre njega, a ako r treba da postoji u buducnosti, A ce
postojati pre njega. I ovde je ista podela u beskonacnost,
posto buduCi dogadaji ne teku kontinuirano jedan za drugim.105 Ali i ovde treba uzeti kao princip jednu neposrednu
premisu [gornju premisu rA].
Isto je tako i u stvarnosti. Ako je jedna kuca sagradena, kamenje je, nuznim nacinom, moralo biti istesano i
moralo je postojati. A zasto? Zato sto je temelj, nuznim
nacinom, morao biti udaren, posto je kuca sagradena. A
ako treba da se udari temelj, kamenje pre toga, nuznim
nacinom, mora da postoji. A ako jedna kuca treba tek u
buducnosti da se sagradi, kamenje ce, isto tako, pre toga
morati da postoji.
Dokaz se i ovde izvodi pomocu srednjeg termina na
isti nacin, jer ce temelj postati pre kuce.
Ali, posto vidimo kod onaga sto postaje jednu vrstu
kruznog postajanja, ovo se moze isto tako ponoviti u dokazu, ako srednji termin i spoljnji termini idu jedan za
drugim, posto, u ovom slucaju, postoji konverzija.106
A konvertibilnost zakljucaka i premisa dokazana je ranije/07 i kruzno postajanje je primer za to.
Au stvarnosti to kruzno postajanje javlja se na sledeCi
nacin. Kad je zemlja mokra, nuznim nacinom postaje para;
a kad postane para, tada od nje postaje oblak, i kad ovaj
postane, tada postaje voda [kisa], a kad pada kisa, zemlja
nuznim nacinom postaje mokra. A to je bio pocetak [polazna tacka], tako da je zatvoren krug [postajanja i dogadanja]. Jer, ako je dat rna koji od ovih termina, onda sleduje drugi, a iz njega opet drugi, a iz ovoga prvi.
343

lma nekih dogadaja koji se opste desavaju (jer uvek


i u svim slucajevima oni postoje iii postaju ono sto su).
A drugi se ne desavaju uvek, nego samo najcesce, - na
primer, kod coveka muskarac nema uvek bradu, ali najcesce je ima. u slucajevima ove vrste treba, nuznim nacinom, da i srednji termin najcesce postoji. Ako je A univerzalno potvrdeno o B, a ako je B univerzalno potvrdeno or,
nuino je, isto tako, da A uvek i u svim slucajevima bude
potvrdeno o r, posto se priroda univerzalnog sastoji u
tome da vazi za sve i uvek. Medutim, ovde smo pretpostavili, da je rec o onom sto se najcesce desava; dakle, nuznim nacinom, treba da i srednji termin, predstavljen sa B,
najcesce va:li. Dakle, i za zakljucke koji su najcesCi postojace neposredni principi, - a to su zakljucci koji postoje
iii postaju najcesce na ovaj nacin.
Glava trinaesta
[DEFINICIJA SUPSTANCIJE METODOM
KOMPOZICIJE. - UPOTREBA PODELE]

Ranije je objasnjeno108 na koji se nacin sustina javlja


u terminima jednog dokaza, i na koji nacin postoji iii ne
postoji dokaz ili definicija sustine. Sad cemo reei kako
treba traziti predikate koji su saddani u sustini.
Medu atributima koji uvek pripadaju jednoj stvari
neki se sire dalje nego ona, ali se ne sire preko vrste. Pod
atributima koji se dalje sire podrazumevam one koji, iako
pripadaju univerzalno jednom subjektu, - pripadaju i
drugom. Na primer, postoji jedan atribut koji pripada
svakoj trijadi [broju tri], a koji pripada i onom sto nije
trijada, kao sto bice pripada trijadi, ali 0 onome sto nije
broj. Medutim, neparno je u isto vreme atribut svake trijade i atribut koji se siri dalje nego ona, posto neparno pripada i pentadi [broju pet], ali sene siri dalje od vrste. Nairne,
pentada je broj, a nista, izvan broja, nije neparno.
Ove atribute treba dalje tra:liti, i zaustaviti se tek na
tacki u kojoj se svaki od njih siri dalje nego subjekt, ali
344

ne i svi zajedno. Jer, skup tih atributa je nuinim nacinom


sama supstancija stvari. Na primer, atributi svake trijade
jesu da je ona broj, i to neparan, a, isto tako, da je ona prvi
broj u dva smisla, - to jest ona nije deljiva ni sa kojim
brojem, i ona nije zbir brojeva.109 To je upravo trijada:
broj, neparan, i prvi, i to prvi u dva smisla, jer prva dva
od ovih atributa, kad se odvojeno uzmu, pripadaju svim
neparnim brojevima, a poslednji pripada i duadi i trijadi.
Medutim, svi zajedno ne pripadaju nijednom broju.
Ali posto smo ranije pokazali110 da su nuini oni predikati koji su saddani u sustini, i da su univerzalni atributi
nuini, i posto su atributi za koje pretpostavljamo da pripadaju trijadi iii svakom drugom subjektu koji je sastavljen
na taj nacin, afirmirani kao da pripadaju njegovoj sustini,
- trijada ce tako imati nuznim nacinom ove atribute.
Ali da ovi atributi sacinjavaju supstanciju trijade,
jasno je iz sledeceg. Kad ovi atributi ne bi cinili sustinu
trijade, trebalo bi, nuinim nacinom, da oni budu u odnosu
na trijadu kao neka vrsta- koja bi iii imala ime, iii bi bila
bez imena, i koja bi, dakle, bila sira nego trijada. Jer, treba
pretpostaviti da se vrsta, bar potencijalno, vise siri nego
njena saddina. Ako ovaj skup atributa ne pripada nikakvom drugom subjektu, nego samo individualnim trijadama,
on ce biti sustina trijade. Jer, mi jos mozemo pretpostaviti
da je supstancija svakog subjekta ona vrsta poslednjeg
pripadanja koje se primenjuje na individue. 111 Iz ovoga
izlazi da 6e svaki drugi skup atributa, koji su tako dokazani,
biti, na slican nacin, identican samoj sustini subjekta.
Ako je rec o jednoj celini, treba podeliti vrstu na
njene prve, nedeljive rodove, - na primer, treba podeliti
broj na trijadu i duadu, a zatim pokusati da se dobije definicija tih rodova, - na primer, definicija prave linije,
kruga i pravog ugla. A posle toga, kad se utvrdi sta je njihova vrsta [kojoj kategoriji pripada vrsta], da li pripada
kvantitetu iii kvalitetu, treba razmotriti svojstvene osobine
vrste, pomocu opstih i prvih osobina rodova.
Posto su bili definisani svojstveni rodovi od kojih
se vrsta sastoji, znace se iz samih tih definicija koji su bitni
345

atributi vrste. Princip svih ovih pojmova [vrsta i razlika]


jeste definicija, to jest ono sto je prosto, a atributi pripadaju bitno i jedino ovim prostim rodovima, ali oni pripadaju vrsti samo preko njenog posrednika [to jest preko
njenih rodova].
Podele prema specificnim razlikama jesu korisna pomoc pri takvom postupanju [pri trazenju definicije]. A kako
one sluze za dokazivanje, receno je ranije. 112 Ovde cemo
pokazati da one mogu samo posluziti tome da se dode
do zakljucka o sustini. Zacelo bi moglo izgledati da one
[podele] ne sluze nicem drugom nego da stave svaku stvar
na neposredan nacin [bez dokazivanja], kao sto se stavlja
pocetni postulat bez podele113 Ali postoji razlika u redu
predikata, prema kojoj je jedan [od njih] prvi ili poslednji.
Na primer, nije isto reCi: ,zivotinja-pitoma- dvonozna",
i reCi: ,dvonozna-zivotinja - pitoma".114 Jer, ako se
sve sto se moze definisati sastoji iz dva dela, i ako ,zivotinja-pitoma" cini jedinstvo, i ako taj pojam, kad se prida
jednoj [specificnoj] razlici, sacinjava coveka, ili neku drugu
stvar, koja postaje samo jedan pojam, - tada su stavljeni
elementi nuznim nacinom hili podeljeni.
Zbog toga se sme postupati samo na ovaj nacin [pomocu deljenja], da se ne bi niSta izostavilo [previdelo] pri
odredivanju sustine. Ako se stavi prva vrsta, i ako se uzme
jedna od podela koja stoji dublje pod njom [jedna od nizih
podela] [umesto da se uzmu bliske razlike], tada stvar koju
treba deliti nece cela potpasti pod ovu podelu. Na primer,
svaka zivotinja nema krila koja su samo iz jednog komada [oMrctEQo~] iii krila sastavljena od odvojenih pera
[ax.tt6rctEQo~] nego [njih ima] samo svaka krilata .Zivotinja,
- jer diferencijacija pripada ovom poslednjem pojmu.
Ali, prva diferencijacija zivotinje mora biti ona koja
obuhvata svaku zivotinju. Isto vazi za sve druge vrste,
kako za vrste izvan vrste zivotinje, tako i za one koje
su njoj podredene. Na primer, u poslednjem slucaju, prva
diferencijacija ptice je ona koja obuhvata svaku pticu, a
[prva diferencijacija] ribe je ona koja obuhvata svaku ribu.
Ako se tako postupa, moze se znati da nista nije prevideno
346

[u definiciji]; medutim, drukcije postupanje vodi nuznim


nacinom propustima, a da se to i ne primeti.
Medutim, da bi se definisalo i delilo nije potrebno
znati sve sto postoji [sve pojedinacne stvari]. A ipak se
kaze [tvrdi] da je nemoguce poznavati razlike svake [pojedinacne] stvari od svake druge, ako sene poznaje svaka od
drugih stvari. Ne moze se poznavati svaka stvar, ako sene
poznaju njene razlike. Jer, ono od cega se jedna stvar ne
razlikuje jeste identicno toj stvari, a ono od cega se ona
razlikuje, jeste od nje razlicito.
Ali, pre svega, ovo poslednje tvrdenje je laZno. J er ne
Cini svaka razlika da nesto postane razlicito ili [da postane]
nesto drugo, jer mnoge razlike pripadaju stvarima koje su
po vrsti identicne, ali se ne odnose na njihovu sustinu ni
na njihove bitne osobine.U5
Dalje, kad se uzmu suprotnosti i razlika [po vrsti], i
kad se pretpostavi da cela sadrzina vrste potpada pod jednu
ili pod drugu suprotnost, i da je subjekt koji treba definisati prisutan u jednoj od njih, i da se on potpuno poznaje,
- tada je svejedno da lise poznaju ili ne svi drugi subjekti,
cije su razlike isto tako afirmirane. J asno je da ako se produzujuci tako podelu - dade do onaga [do onih odredaba] sto ne saddi u sebi viSe nikakvu razliku, - onda
ce se imati definicija sustine. Sem toga, pretpostaviti da
cela saddina vrste potpada pod podelu, - nije princip
koji se stavlja a ne dokazuje [petito principii], ako su u
pitanju suprotnosti izmedu kojih nema nicega [posrednog];
jer je, nuznim nacinom, potrebno da se sve ono sto spada
u vrstu nalazi u jednom od dva dela podele, - ako je
uzeta u obzir [specificna] razlika ove vrste.
Da bi se postavila [dobila] jedna definicija pomocu
podele, treba obratiti paznju na tri pravila. Nairne, treba
uzeti predikate saddane u sustini jedne stvari [njenu vrstu
i specificnu razliku]; zatim ih treba poredati po redu, to jest reCi koji je prvi iii drugi; i, najzad, treba uzeti sve
te predikate. Prvo od ovih pravila maze se privesti u delo,
jer- kao sto za akcidenciju mozemo zakljuciti da pripada
[jednoj] stvari - na isti nacin mogu se, pomocu vrste,
347

postaviti vrsta i razlika. - S druge strane, atributi ee biti


stavljeni u ispravni red, ako se kao prvi uzme termin koji
treba, a to ce biti slucaj ako je stavljeni termin onaj koji
[Iogicki] sleduje svima drugima, a ako nijedan od drugih
logicki ne sleduje njemu, - po5to je, nuznim nacinom, potreban jedan termin ove vrste116 Kad se ovaj termin tako
stavi, na isti naCin ce se postupati sa nizim terminima, jer
ce drugi termin biti prvi od ostalih termina, a treCi termin
bice prvi od sledecih termina. Jer, kad se visi termin ukloni, termin koji ostaje, a koji iza njega dolazi bice prvi. A
isto ce biti i za ostale [termine].
A sto se tice celokupnog nabrajanja svih atributa, ono
jasno proistice iz naseg nacina postupanja. Nairne mi smo
uzeli razliku koja u podeli dolazi na prvo mesto, tako da je
- na primer - svaka zivotinja ovo iii ono, i da joj pripada jedan od ovih atributa [na primer, vrsta je zivotinja, a
razlika u podeli jeste: razumna iii nerazumna]. Zatim, iz
ove celine [zivotinja, razumna) mi smo uzeli razliku i pokazali da u poslednjoj celini nema razlike. To jest, cim smo
uzeli poslednju razliku, da bismo nacinili nesto slozeno [zivotinja, razuman, covek- kao definicija coveka], ovo poslednje ne pretpostavlja vise nikakvu podelu na rodove.
Zaista je ocevidno da nista suvisno nije dodano, posto
svi ovi termini koje smo uzeli cine deo sustine. Ali, isto
tako, nista nije ni izostavljeno, jer bi termin koji nedostaje
bio ili jedna vrsta iii jedna razlika. A ono sto je stavljeno
kao prvo [kao prvi termin], i sto je uzeto sa njegovim razlikama, jeste vrsta, a i sve razlike se podrazumevaju, posto
nema vise nikakve docnije razlike, - jer bi se inace ono
sto je poslednje slozeno specificno razlikovalo od definicije. A mi smo rekli da se ono od nje ne razlikuje.
Treba uzeti u obzir grupu slicnih i nediferenciranih
jedinaka i traziti prvo sta sve one mogu imati identicno.
A zatim to treba ciniti za drugu grupu jedinaka koje, iako
spadaju u istu vrstu kao prve, jesu medu sobom specificno razliCite od jedinaka prve grupe. Kad se jednom za
individue druge grupe utvrdi ono sto je u svima njima
identicno, i kad se isto ucini i za individue prve grupe, tada
348

treba razmatrati da li te dve grupe imaju nesto identicno,


- dok se ne dospe do jednog izraza, - jer ce ovaj biti
definicija stvari. Medutim, ako se - umesto da se dode do
samo jednog izraza - dode do dva iii vise njih, jasno je
da ono sto se nastoji definisati nije jedno, nego da je mnogostruko.
Ako, na primer, trazimo sustinu gordosti, treba da
obratimo paznju na neke gorde ljude koje poznajemo, i
da posmatramo sta svi oni kao takvi imaju zajednicko.
Na primer, ako je Alkibijad bio gord, kao i Ahil i Ajaks,
pitacemo se sta im je svima zajednicko? Zajednicko im je
to sto ne mogu da podnesu uvredu. I to je prvoga odvelo
ratu, drugoga ljutini, a trecega samoubistvu. A ispitacemo
i druge [gorde Ijude] na primer Lizandra il~ _Sokrata. _I
tada, ako im je zajednicka ravnodusnost u sreCi 1 u nesre6,
uzimaju se ove dve zajednicke osobine, i razmatra se cega
imaju zajednickog ravnodusnost prema promenama sre~e
i nedostatak strpljenja da se podnosi sramota. Ako nemaJU
niceg zajednickog, tada moraju postojati dve vrste gordosti.
Svaka definicija je uvek univerzalna. Nairne, Iekar
ne kaze uvek samo ono sto je lekovito za jedno oko, nego
sto je lekovito ili za sve oci, ili bar za jednu odredenu
vrstu oCiju.
Ali lakse je definisati pojedinacni rod nego univerzalni. Zbog toga treba preCi od pojedinacnih rodova univerzalnim vrstama. A homonimije vise ostaju neprimetne u
univerzalnim vrstama nego u onome sto nije odvojeno specificnim razlikama [nego u rodovima koji vise ne dopustaju razlike].
Kao sto u dokazima mora da se nalazi snaga zakljucivanja, tako u definicijama mora da bude jasnosti. ~ to ce
se postici ako se, pomoeu pojedinacnih grupa koJe smo
postavili, moze dobiti odvojeno definicija svakoga roda, :na primer definicija slicnog, ne uopste, nego samo u ?oJama i figurama; definicija ostrog [ali samo] u glasu, - 1 ako
se tako ide zajednickom [elementu], pazeci da sene padne
u homonimiju. Ako, u dijalektickoj] diskusiji, treba izbegavati metafore [koje vode dvosmislenostima], onda je isto
349

tako ocevidno da se u definiciji ne treba sluziti ni metaforama, ni metafornim izrazima, - sem ako ne bi trebalo
da i dijalektika upotrebljava metafore.

oznaci kost sipe, riblja kost i kost. Medutim sve ove stvari
imaju atribute koji im pripadaju, kao da su samo od jedne
prirode te vrste [od jedne koscane prirode].

Glava cetrnaesta

Glava petnaesta

[ODRE:E>IVANJE RODA]

[0 IDENTITETU SREDNJEGA TERMINA ZA VISE PITANJA]

Da bi se resili problemi, treba izabrati odeljke i podele,


i pri tome tako postupati, da se kao osnov stavi vrsta koja
je zajednicka svim proucenim subjektima. Ako su, na primer, u pitanju zivotinje [treba ispitati] kakve osobine pripadaju svakoj Zivotinji. Ako se ove [osobine] utvrde, mora
se ponovo videti koji nuzni atributi pripadaju celoj prvoj
od ostalih klasa. Ako je to, na primer, klasa ptica, mora se
videti koje osobine pripadaju svakoj ptici. I uvek se mora
tako dalje pitati [koje osobine pripadaju klasi koja dolazi
neposredno za prethodnom]. Jer, jasno je da cemo tada
isto tako znati da kazemo zasto klase koje potpadaju pod
zajednicku vrstu imaju svoje atribute; na primer, zasto covek ili konj imaju svoje atribute. Neka A bude zivotinja, B
atributi svake Zivotinje, a r~E izvesni rodovi zivotinja.
Ovde se jasno vidi zasto B pripada ~; to je, naime, zbog
A, a pomocu A i B pripada drugim rodovima. Isti razlog
vazi i za druge klase.
Izabrali smo sad primere medu stvarima koje su dobile zajednicka imena, ali ovde ne treba da zaustavimo
nase razmatranje117 Ako smo razmatrali jos neki drugi
zajednicki atribut, potrebno nam je, posto ga uzmemo,
da vidimo kojim rodovima on pripada i kakve osobine
ima. Kod zivotinja koje imaju rogove, na primer, otkrivamo kao zajednicke osobine stomak koji preziva [,treci
stomak"] i zube samo u jednoj vilici. Zatim treba pitati
kojih je vrsta atribut: imati rogove? Jer, tada je jasno zasto
ti atributi pripadaju tim zivotinjama, - naime, to je zato
sto one imaju rogove. 118
Postoji jos jedan nacin [postupanja]; to je izbor po
analogiji. Nairne, nije moguce naCi jedno isto ime da se njime

Neki problemi koje treba resiti jesu identicni, zato


sto imaju samo jedan isti srednji termin, na primer, zato
sto sve sto sacinjava grupu cinjenica koje treba dokazati
jeste posledica suprotnog dejstva [reakcije]. Medu samim
ovim problemima neki su identicni samo po vrsti [a ne po
rodu], i to su oni koji se razlikuju medusobno samo zato
sto se odnose na razlicite subjekte, ili koji se razlikuju
nacinom manifestovanja. Ovo je, na primer, slucaj ako se
trafi uzrok odjeka, iii odbijanja svetlosti, ili uzrok duge.
J er svi ovi problemi svode se po vrsti na jedno isto pitanje
(jer sve ove pojave jesu oblici odbijanja zvuka i svetlosnih
zrakova), - ali oni se razlikuju po rodu.
Sto se drugih problema tice, razlika izmedu njih sastoji se samo u tome, sto srednji termin jednog problema
stoji pod srednjim terminom drugoga. Uzmimo kao primer
pita~e: zasto Nil tece obilnije [jace] krajem meseca? Zato
sto 1e mesec [dana] vlazniji kad se blizi kraju. Ali zasto je
mesec [dana] vlazniji kad se blizi kraju? Zato sto mesec
[nebesko telo] tada opada. Uzajamni odnos pomenutih
cinjenica jeste onaj koji naznacujemo.

350

Glava sesnaesta
[ODNOSI IZMEDU UZROKA I POSLEDICE]

Povodom uzroka i njegove posledice moglo bi se pitati


[sumnjati] da li, kad postoji posledica, postoji i uzrok. 119
Na primer, kad opada Iisee, ili kad je pomracenje meseca,
da li ce postojati i uzrok pomracenja meseca ili opadanja
IiSca. A uzrok opadanja IiSca jeste taj sto biljka ima siroko
351

Iisee, dok uzrok pomracenja meseca jeste sto se zemlja


nalazi izmedu meseca i sunca.
Ako ovaj uzrok ne postoji, nesto drugo ee biti uzrok
ovih pojava. A ako postoji uzrok, posledica ee u isto vreme
postojati..Na primer, kad zemlja stoji u sredini, postoji
po?lracenJ~ meseca, a kad je liSee siroko, onda ono opada.
Ah, ako Je tako, uzrok i posledica ce biti istovremeni
i mogu se jedno drugom dokazati.
Neka opadanje liSca bude A, imati siroko Iisee B a
yino~~ loza
Ako. ~vprip~da B (jer svaka biljka k~ja
lma ~lfO~~ hsee v~Ubl. hse~, 1 ako B pripada r (jer svaka
lo:~ Je bllJka sa ~1rokim hseem), tada A pripada r, drugim
~ec1ma, svaka vmova loza gubi Iisee, a srednji termin B
Je uzrok. Ali, moze se isto tako dokazati da je vinova loza
biljka sa sirokim liscem, - zato sto ona gubi Iisee. Pretpostavimo da ~ znaci biljku sa sirokim liscem, da E znaci
gubiti Iisee, a Z vinovu lozu. Tada E pripada Z (jer svaka
vinova loza gubi Iisee), a ~ pripada E (posto svaka biljka
koja gubi Iisee jeste biljka sa sirokim liscem). Dakle, svaka
yinova loza jeste biljka sa sirokim liseem. A gubljenje liSca
Jeste uzrok.
Ali, ako nije moguce da ovi termini budu uzroci jedan
dr~goga (jer uzrok je raniji od onoga ciji je on uzrok,
a mterpozicija zemlje je uzrok pomracenja meseca, a po?lracenje meseca nije uzrok interpozicije zemlje), i ako
Je, .?a~!e,.dokaz i~ uzroka dokaz o "~~sto", a ako je dokaz
koJl OlJe 1zveden 1z uzroka dokaz o cmjenici, - tada [kad
se zna pomoeu pomracenja] zna se samo cinjenica interpozicije [zemlje], ali sene zna [njen] uzrok.
Ali jasno je da pomracenje [meseca] nije uzrok interpozicije [zemlje], nego da je interpozicija uzrok pomracenja meseca. Nairne, u samoj definiciji pomracenja [meseca] sadriana je interpozicija zemlje. A iz toga ocevidno
izlazi da je pomracenje meseca poznato pomocu interpozicije zemlje, a da nije interpozicija zemlje poznata pomoeu pomracenja meseca.
Ali je li moguce da postoji vise uzroka jedne posledice? Ako je isti predikat afirmiran za vise stvari koje su

352

uzete kao prvi subjekti, na primer, ako je B prvi subjekt


atributa A, a ako je r jedan drugi prvi subjekt A, a ako
su ~ i E drugi prvi subjekt B i r, tada ce A pripadati
~ i E, B ce biti uzrok sto A pripada ~, a r ee biti uzrok
sto A pripada E. Tako, ako postoji uzrok, nuzno je da
postoji i stvar [posledica], ali, ako postoji stvar [posledica],
nije nuzno da postoji sve ono sto bi joj moglo biti uzrok.
Ono sto je nuzno jeste da jedan uzrok postoji, a ne da svi
uzroci postoje.
Ali, posto je problem uvek univerzalan, a posto je
uzrok celina, i posledica mora isto tako biti univerzalna.
Na primer, gubljenje lisca pripadace iskljucivo jednom
subjektu koji je celina, i cak, ako ova celina ima rodove,
pripadace univerzalno i njegovim rodovima, - bilo svim
rodovima biljaka, bilo jednom posebnom rodu biljaka.
Tako, u ovim silogizmima, treba da postoji adekvatnost
srednjeg termina i njegovih posledica; upravo oni moraju
biti konvertibilni [jedan u drugom]. Na primer, zasto
drvece gubi Iisee? Ako se pretpostavi da to biva zgrusavanjem soka [srednji termin], tada, ako drvo gubi liSee,
mora postojati zgrusavanje [soka], a ako postoji zgrusavanje [soka] ne rna u cemu, nego u jednom drvetu,- ovo
mora da gubi lisee. 120

Clava sedamnaesta
[DA LI RAZLICITI UZROCI MOGU DA PROIZVEDU ISTU
POSLEDICU]

Ali je li moguee da uzrok iste posledice nije isti u


svim subjektima, nego da je razlicit, - ili je to nemoguee?
Mo:Zda je to nemoguee, ako je dokazano da posledica
sustinski pripada stvari, a da joj ne pripada samo kao
znak iii kao akcidencija stvari, - posto je tada srednji
termin definicija gornjeg termina. Medutim, ako se dokaz
ne odnosi na sustinu, mno:Zina uzroka je moguea.
Zacelo se mogu posmatrati posledica i njen subjekt,
ukoliko oni cine akcidentalno jedinstvo. Medutim, izgleda
23 Organon

353

da to nisu problemi u pravom smislu [posto se dokaz


odnosi samo na ono sto je nuzno J.
Ako je, medutim, jedna akcidentalna veza primljena
kao predmet problema, srednji termin bice slican krajnjim
terminima. 121 Ako su ovi homonimni [dvosmisleni], srednji
termin ce biti homoniman [dvosmislen], a ako su oni po
rodu jedno, srednji termin ce isti takav biti.
Uzmimo kao predmet pitanje: zasto su termini jedne
proporcije konvertibilni? Uzrok je razlicit za linije i za
brojeve, ali on je ipak [u osnovi] isti. Ukoliko su linije linije [a ne brojevi], uzrok je drugi, a ukoliko one sadde
odredeno povecavanje, uzrok je isti. Tako je i u svim proporcijama.
Medutim, uzrok slicnosti izmedu boje i boje drugi je
nego uzrok izmedu figure i figure. Jer, slicnost je ovde
[kod figura] jedan homoniman [dvosmislen] termin koji
bez sumnje znaCi proporcionalnost strana i jednakost uglova. A kad je u pitanju boja, slicnost se sastoji u jedinstvu
senzacije koja ih opaza, ili u necem drugom ove vrste.
Ali stvari ko je su iste samo po analogiji, imace srednji termin isto tako po analogiji.
U stvari, uzrok, posledica i subjekt [srednji, gornji
i donji termin] uzajamno se afirmiraju na sledeci nacin.
Ako se rodovi uzmu odvojeno, tada se posledica siri
dalje nego subjekt. Na primer, imati spoljne uglove jednake
sa cetiri prava ugla - jeste atribut koji se siri van trougla
iii kvadrata. Medutim, taj atribut pruza se [siri se] podjednako kod svih pravolinijskih figura. Nairne, u ovom
primeru atribut se prostire podjednako na sve figure ciji
su spoljni uglovi jednaki sa cetiri prava ugla. A srednji
termin [sa krajnjim terminima] nalazi se uzajamno u jednakom odnosu, jer je srednji termin definicija gornjeg
termina. Zbog toga, sve nauke postaju pomoeu definicije.
Na primer, gubljenje lisca je u isto vreme atribut
loze i atribut koji se pruza [siri] dalje nego ona. Ali gubljenje liSca je isto tako atribut smokvinog drveta, kao sto
je i atribut koji se pruza [siri] dalje nego to drvo. Ali taj

atribut ne pruza se dalje nego sve biljke i drvece sa sirokim


liSeem, vee se prostire isto koliko oni. Ako se uzme srednji
termin, koji je prvi poeev od gornjeg termina, tada je to
definicija opadanja liSca. Nairne, imace se, najpre, prvi
srednji termin [sirina liSca], pocev od donjeg termina [vinova loza, smokvino drvo], i jedna premisa koja potvrduje
taj srednji termin o svim subjektima [koji imaju siroko
Iisee]. A, zatim, imace se jedan srednji termin, upravo
zgrusavanje soka ili nesto drugo ove vrste [i taj srednji
termin dokazaee da prethodni srednji termin pripada gornjem terminu]. Sta znaci opadanje liSca? To je zgrusavanje soka semena na mestu gde se spaja Iisee sa granom.
Ako se trazi shema veze uzroka i posledice, ona se
moze dati na sledeei nacin. 122
Neka A pripada svakom B, a B svakom od rodova 1!1,
ali tako da se A i B dalje prostiru [sire] nego njihovi subjekti [ali da su jednaki njihovom skupu]. Tada ce B biti
opsti atribut svakog od rodova 1!1. Jer nazivam takav
jedan atribut opstim, cak i ako nije konvertibilan, a nazivam ga prvim opstim atributom ako je konvertibilan,
ne sa svakim od rodova, nego sa njihovim skupom. Dakle,
B se prostire [izvan svakog od rodova, uzetog odvojeno].
Tako je B uzrok sto A pripada rodovima 1!1; prema tome,
A mora da se prostire dalje nego B. Jer kad tako ne bi
bilo, za5to bi B bilo viSe uzrok nego A [zasto bi B bilo
uzrok sto A pripada 1!1, pre nego sto bi A bilo uzrok sto
B pripada 1!1J. Ako sad A pripada svim rodovima E, svi
rodovi E cinice jedinstvo, zbog toga sto imaju zajednicki
uzrok drugi nego B. Jer, inace, kako bismo mogli tvrditi
da se A moze pridati svemu cemu se moze pridati E, kad
se E ne moze pridati svemu cemu se A moze pridati?
Zasto, dakle, nema nikakvog uzroka za to [sto A pripada E], kao sto ima uzroka za pripadanje A svim rodovima 1!1? Tada ce i rodovi E ciniti jedinstvo, time sto imaju
jedan uzrok, koji treba isto tako da se razmotri, i koji se
moze oznaciti sa r.
Dakle, ista posledica moze imati vise od jednog uzroka, ali to ne vazi za subjekte koji su po rodu identicni.

354

23*

355

Na primer, uzrok sto cetvoronosci dugo zive jeste sto oni


nemaju zuc, a uzrok dugovecnosti ptica jeste sto one imaju
suvu prirodu, - iii je uzrok dugovecnosti ptica razliCit od
onoga koji vazi za cetvoronosce.
Ali ako se ne dade odmah do neposrednih premisa,
i ako srednji termin nije jedan, nego ih je vise, - tada
ima i vise uzroka.

Glava osamnaesta
[NAJBLIZI UZROK JE ISTINIT UZROK]

Ako ima vise uzroka, da li je, rnedu srednjim terminima, uzrok pripadanja [jedne] osobine raznim rodovima
srednji termin koji se najvise priblizuje opstom i prvom
terminu, ili je to onaj koji se najvise priblizuje rodovima?
Jasno je da su uzroci srednji termini, - koji su najblizi
svakom rodu, uzetom odvojeno, ciji su uzroci, - posto je
uzrok ono sto cini da se subjekt saddi u univerzalnom.
Pretpostavimo da je r uzrok sto B pripada 11. Iz toga izlazi da je r uzrok sto A pripada 11, da je B uzrok sto A
pripada r; dok je uzrok sto A pripada B samo B.

Glava devetnaesta
[SHVATANJE PRINCIPAt23]

A kad je rec o silogizmu i dokazu, jasno se vidi sustina


jednog i drugog, kao i nacin kako se oni obrazuju. To
se u isti rnah vidi i za demonstrativnu nauku, posto je ona
identicna samom dokazu. Medutim, kad je rec o principima, ono sto ce nam jasno pokazati kako ih upoznajemo,
i koja ih sposobnost upoznaje, - jeste raspravljanje [nekoliko] prethodnih teskoca124
Ranije smo izlozili da nije moguce znati pomoeu
dokaza a ne poznavati prve neposredne principe. Ali sto
se tice saznanja ovih neposrednih principa, mogu se javiti
neka pitanja. Mogu se postaviti pitanja: da li to saznanje
356

jeste ili nije iste vrste kao saznanje demonstrativne nauke


[koje se osniva na zakljuccima]; ida li postoji iii ne postoji
nauka u svakom od ovih slucajeva [u slucaju zakljucaka i
u slucaju principa]. [Sem toga, mogu se postaviti pitanja:]
da li nauka postoji samo za konkluzije, dok bi za principe
postojala jedna razliCita vrsta saznanja; i da li sposobnosti
kojima saznajemo principe nisu urodene nego stecene,
iii su urodene, ali mi prvo ne znamo za njihova prisustvo
u nama.
Ali kad bismo mi sticali principe na poslednji nacin, - to bi bilo besmisleno. Jer, iz toga bi izlazilo da
mi imarno znanja, - koja bi bila jos tacnija nego ona stecena pomoeu dokaza, - ali da ne znamo za njihova prisustvo u nama. A ako ih sticemo, a nemamo ih ranije,
- kako ih rnozemo saznati i nauciti, ako ne podemo od
ranijeg znanja. To je nemoguce, kao sto smo naznacili
i u ucenju 0 dokazu.
J asno je, dakle, da mi ne mozemo imati urodeno
znanje principa, i da se, isto tako, principi ne mogu obrazovati u nama, ako o njirna nemamo nikakvo znanje, niti
kakvu sposobnost za njih. Zbog toga mi, nuznim nacinom,
moramo imati neku moe da ih steknemo, ali ne takvu
moe koja bi tacnoscu nadmasavala samo znanje principa.
Ta vrsta znanja izgleda da se nalazi kod svih zivotinja,
jer one imaju jednu urodenu moe razlikovanja koja se
zove culno opazanje. Ali iako je culno opazanje urodeno
kod svih zivotinja, kod izvesnih [visih zivotinja] traje culni
utisak, a kod drugih [nizih zivotinja] on ne traje. Taka
zivotinje kod kojih culni utisak ne traje, iii nemaju nikakvo
znanje izvan samoga akta opazanja, iii upoznaju samo
pomoeu cula predmete od kojih utisak ne traje. Medutim,
zivotinje, kod kojih culni utisak traje, zaddavaju, posle
culnog opazanja, u dusi culni utisak.
Kad se uveeaju [kad se mnogo puta ponavljaju] ti
utisci koji traju [ostaju], pojavljuje se jos jedna druga razlika; naime, kod jednih se iz trajanja ovih utisaka obrazuje
pojam, a kod drugih se takav pojam ne obrazuje. Tako
iz culnog opazanja proizlazi ono sto nazivamo seeanjem,
357

a iz secanja na jednu istu svtar koje se nekoliko puta ponavlja - proizlazi iskustvo, jer mnogobrojne uspomene
jesu [postaju] jedno iskustvo. A iz iskustva, upravo iz univerzalnog koje potpuno miruje u dusP 25 , kao jedinstvo van
mnozine, i koje se nalazi jedno i identicno u svim pojedinacnim subjektima, - proizlazi princip umetnosti i nauke,
- umetnosti u onome sto se odnosi na postajanje, a nauke
u onome sto se odnosi na bice126
Dakle, ove sposobnosti nisu u nama urodene u jednom
odredenom obliku. One, isto tako, ne proizlaze iz drugih,
poznatijih sposobnosti, nego [polaze] iz culnog opazanja.
Kad u jednoj bici, usred poraza, svi beze, pa se jedan
vojnik zaustavi, - tada se zaustavlja i drugi, a potom i
treci, - [i tako se to nastavlja sve] dok se vojska ne vrati
u svoj prvobitni red. Slicno tome, i dusa je sazdana na
nacin da moze osecati tako nesto. 127
Posto ono sto smo o ovome ranije reklP 28 nije dovoljno
jasno, mi se ponovo vracamo na to. Kad se jedna od pojedinacnih stvari [culno opazenih] koje nisu izdiferencirane
po rodu zaustavi u dusi, tada je to prvi opsti pojam. (Jer,
i ako akt opazanja ima za predmet pojedinacno, culno
opafanje se ipak odnosi na opste [naime, opste se saddi
u pojedinacnom],- na primer na coveka, a ne na coveka
Kaliju.) Zatim se u ovim prvim opstim pojmovima desava
[u dusi] jedno novo zaustavljanje129, dok se u njoj, najzad,
ne zaustave nedeljivi i opsti pojmovi [kategorije, najopstiji
pojmovi]. Tako je izvestan rod zivotinja stepen razvitka
ka vrsti zivotinja, a ovaj je, opet, stepen razvitka ka jednom
visem pojmu.
Jasno je da nas indukcija130 nuznim nacinom upoznaje sa principima, jer na taj nacin samo culno opazanje
proizvodi u nama opste.
Sto se tice sposobnosti razuma, kojima saznajemo
istinu, - jedne [od njih] su uvek istinite, a druge su podlozne i zabludi, - kao, na primer, misljenje i zakljucivanje. A nauka i intuicija uvek su istinite, - i, sa izuzetkom
intuicije, nijedna vrsta saznanja nije tacnija od nauke. Me-

358

dutim, principi su poznatiji nego dokazi, a svaka nauka


osnovana je na rasudivanju. A iz toga izlazi da nema nauke
o principima. I posto, sa izuzetkom intuicije, nijedna vrsta
saznanja ne moze biti istinitija od nauke, - intuicija ce
shvatati principe. To izlazi ne samo iz razmatranja koja
prethode nego i iz cinjenice sto sam princip dokaza nije
dokaz, kao sto i nauka nije princip nauke. Ako, dakle, nemamo izvan nauke nikakvu drugu vrstu istinitog saznanja,
- tada ce intuicija biti princip nauke. A intuicija je princip samoga principa, a cela nauka odnosi se prema celini
stvari kao sto se intuicija odnosi prema principu.131

NAPOMENE
PRVA KNJIGA

Entirnern (vihl~-tl'J!HX) premisa izostavlja.


1

skraceni zakljucak u kome se jedna

To znanje, vise nego znanje osnovano na dokazu, jeste za


Anstotela intuicija koju uou; proizvodi.

Fil<?zof i~ Stagire uci da je princip nauke definicija njenog


Objekta kOjU daje uou;.
4
,;a LilLa - propria, svojstvene odredbe jedne stvari.
5
Upor. Anal. prior., II, 5-7.
6
Na~iv: kvad~atni broj (ta61tAEUQov) i pravougaoni broj (Ene6fl.l'JX.E;) poucu od pttagorovaca.
7
To jest: jasno je da svi opsti atributi nuznim nacinom pripadaju njihovim subjektima.
8
.
Pravi smisao _ove recenice jeste da je opsti onaj atribut koji
pnpada svakom sub]ektu po sebi.
9
Konvertibilnost - pretvorljivost, preobratljivost.
10
Ovim Aristotel misli na problem udvajanja kocke koji je
nazvan de/ski problem.
'
11
Megaricar Brizon, ucenik Pironov, nije uspeo u svom pokusaju da ostvari kvadraturu kruga.
12
Aristotel pravi razliku izmedu nizih nauka, ciji su predmet
iskljucivo cinjenice, i visih nauka, koje ispituju uzroke. U nize nauke
ubraja harmoniku i optiku, a u viSe aritmetiku i geometriju.
3

13
14

x.at

,;a

1tQiiha xat

,;a Ex

,;ou,;wv.

Tricot smatra da su ove konkluzije uzete kao premise, za


razliku od aksioma, koje imaju samo regulativnu ulogu. (Aristote,
Organon IV, Les seconds analytiques, Nouvelle traduction par
J. Tricot. Bibliotheque des textes philosophiques, page 56, note 1.)
15
Zbog toga aritmetika izrecno pretpostavlja postojanje broja,
dok fizika smatra da je nepotrebno pretpostavljati da hladno i toplo
postoje. (Upor. ibid., nap. 5.)

360

16 Razliku izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg govora duse postavio


je Platon u Tetetu (189 e). Spoljasnji govor izrazava se recima. Unutrasnji, iskreni govor dusa drzi samoj sebi. (Ibid., str. 57, nap. 3.)
17 Na ovom mestu za Aristotela je razumevanje duhovno slusanje.
18 Ovim Aristotel prelazi na kritiku Platonove teorije ideja.
Stagiranin odbacuje postojanje ideja kao ve~nih realnos~i i praslik_;:
stvari koje su jedinstvo mnozine. On, sa SVOJe str~ne, uct ~:; post?Jt
vrsta, koja je jedinstvo mnogoga. Prema tome, opste postOJt u pOJedinacnom.
19 Filozof misli ovde na stav protivrecnosti.
20 To je stav iskljucenja treceg, koji ~e upot_
rebljava _u dokazivanju pomocu svodenja na apsurdum. TaJ stav Je za Anstotela, u
stvari, drugi oblik stava protivrecnosti.
21 Upor. Anal. post., 7, 75 a 42, i 10, 76 b 13.
22 Ta nauka je metafizika.
23 Naucno ispitivanje razlikuje se od dijalektickog ispitivanja.
24 Ova objasnjenja spadaju u oblast metafizike.
25 Aristotel smatra da ovo vazi za sve nauke koje dokazuju.
26 Silogizarn sojista Kaineja.
Prva premisa:
Ono sto raste po geometrijskoj proporciji [progresiji] raste
brzo;
Druga premisa:
Vatra raste brzo;
Zakljucak:
Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji [progresiji].
21 U tom slucaju, kad se gornja premisa konvertira, dobija se
sledeci pravilan silogizam prve figure.
Prva premisa:
Proporcija koja najbde raste jeste geometrijska proporcija.
Druga premisa:
Vatra se najbde povecava;
Zakljucak:
Dakle, vatra raste po geometrijskoj proporciji.
28 Po Aristotelovom bioloskom tumacenju, ne dise svaka zivotinja nego samo zivotinja koja ima pluca.
29 Posto u Skitiji nema loze, u njoj nema ni vina koje izaziva
dobro raspolozenje i svirku. - Anaharsid je_ Skit, _kralje_vskog__roda.
Boravio je u Grckoj i tamo se obrazovao 1 studtrao ftlozoftJU. ~
Grckoj je stekao veliki ugled. Neki su tvrdili . da j~ Anaharsid ?to
jedan od sedmorice mudraca. lzgleda da ga Je ubto brat zato sto
je u svojoj domovini hteo da uvede grcki kult bogova.

361

30
Matematika se bavi formama, apstrahujuci od svih materijalnih predmeta koji se mogu culno opaziti.
31
,Matematika posmatra, doduse, materijalne forme, jer se
prostorna velicina nalazi u materiji ina njoj, ali je ne posmatra ukoliko su one materijalne ... " Aristoteles Lehre von Beweis oder zweite
Analytik, libersetzt von Eug. Rolfes, Leipzig 1922, S. 122, Anm. 77.
32
Lekar zna na osnovu iskustva, a geometar zna apriorno da se
okrugla rana teze leci nego rana drugog oblika a istog obima, jer se
ivice prve rane teze zatvaraju, zbog veceg rastojanja izmedu njih.
33
To jest, dobice se silogisticka figura Camestres:
Svako A je r;
Nijedno B nije r;
Nijedno B nije A.
34
Dobice se silogisticka figura Celarent (subjekt B je u /1, a
atribut A nije u IJ.):
Nijedno IJ. nije A;
Svako B je IJ.;
Nijedno B nije A.
35
Ovde je ukazano na to da krajnji pojmovi mogu pripadati
razlicitim vrstama.
36

_Na taj .~acin dobija se silogizam u Celarent, jer donja premisa koja sadrz1 B, treba da bude afirmativna.
37
Ako je gornja premisa negativna, dobija se silogizam u Cesare, a ako je donja premisa negativna, dobija se silogizam u Camestres.
38
U drugoj figuri nema nikakvog afirmativnog, a u trecoj
nikakvog univerzalnog zakljucka.
39
Filozof na ovom mestu uzima u pretres pogresne zakljucke
koji su afirmativni, i to u prvoj silogistickoj figuri Barbara. Pri
tome pretpostavlja da su odgovarajuce negativne konkluzije istinite.
40

.
~~istote! uci da svako saznanje proizlazi iz dokazivanja iii
IZ mdu.kciJe: A I~d~;~kcija pro}stice iz opazanja pojedinacnih stvari;
ona pnbavlja prmc1pe dokaz1vanju. Tako, u krajnjoj Iiniji, za Aristotela sv.ak,o saznanj~ proizlazi !z c~Ia. Ako jedno culo nedostaje,
od~?var~JUCa n31uka Je ~e~oguca, jer nema senzacija na osnovu
kOJih b1 se doslo do pnncipa. - Time je jasno formulisano da
bez cula nema ni zakljucivanja ni indukcije. (Upor. Tricot, nav.
delo, str. 95-96, nap. 5.) Nairne Aristotel smatra da se samo indukcijom. dolazi ~o opstih p~jmova. - Ovako shvatanje suprotno je
doktnnama p1tagorovaca 1 Platona, po kojima apstraktni pojmovi
postoje nezavisno oct culnih predmeta.
41
Taj nacin sastoji se u tome da se uzmu dve afirmativne
premise za afirmativni silogizam, a jedna afirmativna i jedna negativna premisa za negativni silogizam.

362

4 2 Da je red srednjih termina beskrajan, bile bi nemoguce


naucne i filozofske discipline.
43
U ovoj glavi Aristotel dokazuje da, ako su u silogizmu
krajnji termini ograniceni po broju, i srednji termini moraju isto
tako biti ograniceni.
44
Te termine Aristotel zamislja kao diskretne velicine.
45 Ovi termini zamisljeni su kao kontinuirane velicine.
4 6 ,U svakom prosilogizmu srednji termin afirmiran je o subjektu koji postaje sve univerzalniji, u odnosu na subjekt prvobitnog
silogizma." Tricot, nav. delo, str. 106, nap. 1.
47 U ovoj glavi jednoj od najteze prevodljivih ne samo u
,Drugoj analitici" nego u Aristotelovim delima uopste - utvrduje
se da bitni atributi moraju biti ograniceni po broju, zato sto su
konstitutivni elementi pojma iii definicije stvari.
s Upor. Categ. 4.
49 I na ovom mestu, gde je rec o uzajamnom akcidentalnom
pridavanju predikata, Aristotel ne propusta priliku da pokaze svoje
neslaganje sa Platonovom teorijom ideja.
so Ovo pridavanje nije supstancijelno, nego je akcidentalno.
51 Aristotel ovim utvrduje da je red predikata navise nuzno
brojno ogranicen, posto svaki predikat spada u jednu kategoriju.
S druge strane, i broj predikata u svakoj od kategorija mora biti
ogranicen. Najzad, i broj kategorija je konacan.
52 Celokupno sledece mutno izlaganje o supstancijelnim i
akcidentalnim predikatima treba da ucini reljefnijim Aristotelovo
ucenje da su konacni i red predikata naviSe i red predikata nanize.
sa Posto su subjekti jednaki po broju sastavnim delovima svake supstancije, za koje je vee dokazano da ne mogu biti beskrajni
po broju, - izlazi da red subjekata nanize mora biti konacan.
54 Posto ni supstancijelni ni akcidentalni predikati nisu beskrajni po broju, i red atributa koji ide navise mora biti konacan.
55 Ovom nejasno formulisanom recenicom Aristotel nastoji da
dokaze da su ogranicene brojem kako krajnje tako i srednje premise.
56 Za Aristotela saznanje na osnovu intuicije nusa nadmoeno
je znanju na osnovu dokazivanja.
57 Drugim recima: posto mi o njima nemamo intuiciju.
58 A ako nema definicije, nema ni nauke.
59 Ako su spoljni termini ograniceni po broju, posrednih
termina ne moze biti beskrajno mnogo. Uopste, posredni termini
izmedu jednog odredenog subjekta i jednog odredenog atributa
moraju biti ograniceni po broju.
so Dijalekticki dokaz primenjuje se na svaki silogizam, a analiticki dokaz samo na demonstrativan silogizam.

363

Dokazivanje je moguce samo ako postoji srednji termin.


Stavovi u kojima nema srednjeg termina ne mogu se dokazati. Ti
stavovi
su, po Aristotelu, elementi i principi dokazivanja.
62
Drugim recima: kao sto postoje pozitivne neposredne premise, tako postoje i negativne.
63
Ovo Aristotel tvrdi shodno svom shvatanju da jedinica mere
za razne stvari varira svojom materijom, ali ne svojom formom,
koja je jedna.
64
Aristotel smatra da intuicija nusa saznaje opste i svrsava se
opstim. Medutim, partikularan dokaz svrsava se senzacijom. Posto
nus ima vecu vrednost nego cula, i univerzalni dokaz mora stajati
nad partikularnim dokazom.
65
Upor. drugi argument u Anal. prior. knj. I, gl. 7.
66
0
svodenju na nemoguce upor. Anal. prior. knj. I, gl. 5
(27 a 15).
67
Aristotel utvrduje da su prostije, apstraktnije i tacnije nauke
osnovane na manje principa od onih koje su osnovane na principima
sto ,proizlaze iz dodavanja". u prvu grupu ubraja aritmetiku, a u
drugu geometriju - koja proucavanju brojeva dodaje proucavanje
prostornih velicina.
68
Ovim se verovatno misli na Protagoru.
9
6 Da bi se upoznao uzrok jedne pojave potrebno je, na osnovu
opstih pojmova, doCi do dokaza o tome uzroku.
70
f) VOTJ<H<; upotrebljeno je na ovom mestu u smislu intuicije
nusa - koja saznaje opste u pojedinacnom.
71
Sledeci dokaz je analiticki.
72
,Svaka nauka ima za predmet jednu odredenu vrstu bica
kojima pripadaju izvesni svojstveni atributi. Dokaz trazi premise
koje sadde vrstu i njene osobine, kao i aksiome koje igraju ulogu
regulativnih principa." (Tricot. nav. delo, str. 151, nap. 5.) Posto su
vrste bica razlicite, moraju biti razliciti i njihovi principi. I ovim je
potvrdeno
da se svi istiniti zakljucci ne osnivaju na istim principima.
73
6 AOYLO'J.tO<; Tricot prevodi racun, a Kirchmann logika.
74
Prema ovom izlaganju izlazilo bi da principi nisu ni potpuno
isti, ni potpuno razliciti, nego da su oni isti po vrsti, a razliciti po
rodu.
75
Po ovom dokazu, principi raznih nauka ne mogu pripadati
jednoj vrsti, nego oni pripadaju razlicitim vrstama.
76
Sem u shvatanju neposrednih premisa, nauka koja se ne
moze dokazati sastoji se i u saznanju opstih pojmova.
6

DRUGA KNJIGA
77

Prva knjiga ovog dela raspravlja o demonstrativnom zakljucku; druga knjiga, medutim, ispituje principe na kojima se osniva
istina dokazanog. Jedni od tih principa su srednji pojmovi, a drugi
su principi pojedinih nauka koji se vise ne mogu dokazati. (Upor.
Eug. Rolfes, nav. delo, nap. 1, uz Drugu knjigu, str. 139.)

78 Po Tricot-u, prvo je pitanje: da li izvestan.p:edikat prip.ada


izvesnom subjektu (da !i je covek beo?); drugo: kO)l J~.razlo~ pnpadanja (zasto je covek beo?); tr~ce: da li suJ;ljekt poStO)l (da h covek
postoji?); a cetvrto: kakva je covekova pnroda? (Upor. nav. delo,
.
v .
.
str. 161, nap. 1.)
79
cetiri vrste istrazivanja svode se na Istraztva~)e sre~nJeg
termina,'ictentifikovana sa uzrokom on - da l_i pripa.dan)e P,r~~Ikata
subjektu ima uzrok? 1\ton- koji je ':~~ok pnpadan_Ja?- n EO'nda li subjekt ima uzrok? tt llcrn- koJI )e uzrok subjekta? - TJ_zrok
nikako ne znaci J.tEO'OV, kad je U pitanju d ecr.n (~~so!utna egZIStencija). Uzrok jedne supstancije koja poseduJe __ btce ~ a~solu~nom
smislu nije niSta drugo nego sama ta s~pstanc~)a, _to Je nJ~n l._oyo<;,
njena definicija, a ne moze biti sredn]t termm Jednog st!ogtzma.
v ..
v
(Upor. nav. delo, str. 163, nap. ~)
8o Dakle, jasno je: sve ono sto 11!-o~~. bttl ~<?kazano, ne moze
biti definisano. Posto je predmet defmtct]e sustma, ona se uvek
izrazava afirmativnim i univerzalnim stavom.
..
.
81 Zbog te razlike, definicija i dokaz ne mogu bttl svedem
. .
jedno na drugo.
82 Posto je prethodno izneo ~eskoc~ koje se od_nose na defmtciju, Aristotel u ovoj glavi raspra':_lJa o .tes~o.cama k?Jekse odn?;.~ ~~
sustinu Istice da se sustina ne moze obJasmtl pom_ocu onvertl .1 n~
pojmo~a, kao ni pomocu podele, niti iz hipotetic~Ih pretpostavl]emh
del ova sustine. Narocito podvlaci da ne P<;JS!OJ! mka~a_v. dokaz 0
sustini kao i da nije moguc nikakav zakl]ucak o sustmt. (Upor.
Eug. Rolfes, nav. delo, str. 141, nap. 13.)
. . .
.
83 To bi bio silogizam bez prosilogizama. ~a) stlogtzaf!l ul!-ao
bi premise koje se ne mogu dokazati. Njeg?'.' zak~JU~a~.~alazw b~ ~e
vee u donjoj premisi - sto bi cinilo ,pettt10 prmctpn A ,p~tl~t~
principii" jeste pretpostavka jedn?~ nedok~zanog stava - kOJI JOS
treba dokazati - kao razloga kOJI dokazu]e.
.
B4 Ksenokrat iz Halkedona (roden 396. g. pre .n. e.,v po~natl
filozof stare Akademije, kojoj je stajao na celu 25 godma) UCIO ]e da
je dusa broj koji samoga sebe kre.ce. ..
v
85 Pitanje postavlja sagovormk kOJI se sl~1 podelo~. .
.
86 Posto je u srednjem terminu izr~ena b!tnost stvan, _Jas_no Je
da se dobija ,petito principii", jer se bttnost 1 pretpostavlJa 1 dov d f' . .. d f
kazuje.
87 Tricot uzima da ,bitnost" ovde upravo znac1 e tmCIJU e tnicije (nav. delo, str. 181, nap. 4).
88 Upravo: definicije de~inicije: .
. .....
89 Ovde imamo, u stvan, ,petitiO pnnctpn .
oo Da supstancija postoji, saznaje se neposredno, bez dokaza.
91 u cetvrtoj glavi druge knjige ovoga dela ..
92 Ovo ucenje Empedokla i Anaksagore Anstotel pominje u
svojoj Meteorologiji, 2, 9, 369 b 12.

364
365

93

Ovo deJa, II, 8.


Upor. ovo delo, II, 7.
95
U ovom stavu filozof ukratko navodi sadr:linu gJava 3-10
ovoga deJa ,Druge anaJitike".
94

. Aristo~~l ~osta':'!ia .c~tiri ~rste uzroka. Prvi je formaJni,


dru~t _Je ~ater~JaJm, trect eftct)entm, a cetvrti finaJni uzrok. u ovoj
glavt tzlozen~~; Je na neja.~an na~i~ teorija o cetiri vrste uzroka koji
su posmatram kao srednJl termmt. (Upor. Tricot, nav. delo str. 197
do 198, nap. 4.)
'
97
U ovome deJu, II, 8, 93 a 3.
98
.
U sr~dnj_em terminu, na osnovu koga se izvodi naucni
zakljucak, POJaVIJuje se materijalni uzrok.
99
Aristotel prelazi na ispitivanje eficijentnog uzroka.
100

Na ovome mestu srednji termin B je eficijentni uzrok zakljucka.
98

~a~ ~i~li_l.~c _uzi~~ ~ pretr~s. finalne uzroke koji su, po njemu, u kraJnJOJ hniJI, JdentJcm sa eficijentnim i formalnim uzrokom.
102
Prelazi se na materijaJne i eficijentne uzroke.
103

Razmatra~je koje se vrsi u vremenu izmedu uzroka i posledice nema vrednostl, zato sto se posledica jos nije pojavila.
104

Rasp~aylianj~ o ~ontinuitetu i diskontinuitetu prostora iz


seste ~!av~ F1z1ke pnme~Jena .~u na do?a~aje. Filozof postavJja
~nalogiJU tzmedu dogadaja, ko)l su shvacem kao nedeljive celine
I ~acaka. Kao st~ P? teoriji o diskontinuitetu prostora izmedu dv~
tacke mora postojatl prazan prostor, taka i izmedu dva dogadaja _
kao dve cehne - treba pretpostaviti prazno.
10
~ Jeda~ ~ogad~j J?iie kontinuiran sa drugim, kao sto su to
deloy1 )t:dne hn!Je. Ah f1Iozof naglasava kako se iz toga ne moze
~akiJUCitl ?a se 1zmedu dva pojma moze uvek umetnuti treci pojam
1 tako dalJe, do u beskonacnost.
'
108

Tricot ~aze: ,Drugim recima, konverzija je uslovljena reciprocitetom termma u dokazu." (Nav. delo, str. 210, nap. 2.)
107
u. ~recoj glavi prvog deJa ovog spisa, i u drugom delu
,Prve anahtike", u glavama 3, 4, 5, 8, 9 i 10.
108
U drugom delu ovog spisa, u glavama 4--10.
109
Jedinica nije broj, nego princip broja i mera.
110
u ovom spisu, u cetvrtoj glavi prvog deJa.
111
~ricot daje sledece objasnjenje Aristotelovom vrlo mutnom
raz~atra.nJu, o~Ianjaju?i s~ .na Philop., 400, 15: ,Ako skup atributa
mo~e J?_flP~dati samo I_lldivid~aJnim trijadama koje su saddane u
yrstJ~tf!J~.di, ~~da se.. mi .~alaztmo pred definicijom trijade: sustina
I defi!llCIJ~ t.nJade .mJ~ ~usta dr~go nego poslednje pripadanje, a ovo
se pnmenJUJe na mdlVldue koje se naJaze u vrsti cija je definicija
data." (Upor. nav. deJo, str. 215, nap. 1.)
101

366

112 U drugom deJu, petoj gJavi ovog spisa, kao i u prvom delu,
31. gJavi Anal. prior.
113 Podele pomocu specificnih razlika sJuze tome da se utvrde
vrsta i rod; medutim one ne mogu zameniti dokaz o sustini.
114 Podela utvrduje istiniti red pojmova koji cini definiciju .
Po Aristotelu, ako se svaka podeJa sastoji iz vrste i razlike, i ako
vrsta, dodana definiciji, obrazuje jedan novi pojam, koji, sa svoje
strane, obrazuje drugi, kad mu se dada nova razlika,- tada je jasno
da su ovi elementi dobijeni i uredeni podelom.
115 Definicija uzima u obzir samo bitne osobine, a nikako
akcidentalne.
116 Prvi termin za Aristotela jeste vrsta koja je, samom svojom
prirodom, ranija od svih termina koji posle nje dolaze.
111 Filozof tvrdi da se ono sto je izlozio ne odnosi samo na
vrste i podvrste koje imaju ime, nego i na one vrste koje nemaju
imena, - a koje izrazavaju zajednicku prirodu i zajednicke atribute.
Upucuje da u poslednjem slucaju treba traziti rodove i zajednicke
atribute te vrste bez imena. (Upor. Tricot, nav. deJo, str. 227, nap. 3.)
11s Upor., povodom ovog primera, AristoteJovu Hist. anim.,
II, 1, 501 a 12; II, 17, 507 b 7.
119 Na redu je dijalekticko raspravljanje pitanja da li se moze
zakljuciti sa date posledice na uzrok, kao sto se moze sa datog
uzroka zakJjuciti na posJedicu.
120 Ova glava saddi pozitivno resenje pitanja da Ji se od posledice moze zakljuCiti na jedan odredeni uzrok koji cini jedinstvo.
121 U slucaju kad se izvodi akcidentaJni zakljucak, srednji
termin bice iste prirode kao zakljucak.
122 Tricot (nav. delo, str. 237, nap. 6) daje sledecu shemu:
A

E
U glavi 19 dat je izvod saddine abe Analitike.
124 Prva analitika raspravJja o silogizmu, a Druga analitika o
dokazu. U Drugoj ana/itici (I, 2,3) utvrdena je identicnost demonstrativne nauke i dokaza. Principi su najvisi stavovi, koji se mogu
dokazati, pojedinih nauka i umetnosti.

U prvoj kn)izi Druge analitike Aristotel je utvrdio koje su


vrste premise ili principi iz kojih se, pomocu zakljucaka, dobija
nauka; druga knjiga istoga deJa pokazuje nacin kako se oni nalaze.
- Ali sa principima ne moze se ici u beskonacnost, nego mora
doCi do prvih, neposrednih principa, koji se ne daju dokazati iz
principa odgovarajuce nauke. - Ova glava govori o tome kako se
saznaju ti prvi i neposredni principi. (Upor. Eug. Rolfes, nav. delo,
str. 157-158, nap. 90.)
123

"'

367

1 25 Za Stagiranina, pojmovi su nepomicni; oni postaju na taj


nacin sto se u dusi zaustavlja i umiruje ono sto je zajednicko u vise
razlicitih predstava. A misao je akt koji se nalazi izvan postajanja
i kretanja.
1 26 Tri su stupnja kroz koja culno opazanje mora da prode,
da bi pripremilo saznanje principa. Prvi stupanj je pamcenje, koje
filozof svodi na tr