BIBLIOTEKA

POSEBNA IZDANJA
Glavni urednik:
imo EI
Urednik:
EkremAVDI
Tehniki urednici:
Iilduza i Selmir PAJAZETOVI
Naslovna stranica:
AdinADI
Lektor:
Branka KRECO
Znak Izdavaa:
Nesim TAHIROVI
DTP
Studio BOSANSKA RIJE
ISBN 3-939407-02-X
Izdava:
"BOSANSKA RIJE - DAS BOSNISCHE WORT"
Wuppertal- Tuzla

Adresa u Njemakoj:
Schwarzbach 9a, D - 42277 Wuppertal,
TeVFax: 00 49 202 6481707, e-mail: VerlagEsk@t-online.de
Adresa u Bosni iHercegovin~
75000 Tuzla - Borisa Kidria II
TeVFax: 00 387 /35/ 251 509,
e-mail: bosanskarijec@bih.net.ba, www.bosanska-rijec.com
Predstavnitvo u Kanadi: cio Rifet Bahtijaragi
304-1775 Bellevue Avenue, Suite, West Vancouver, B.C. - V7V - Canada
e-mail: rbach@show.ca
Predstavnitvo u Americi: "Bosnia United", cio Mujko Erovi,
4770 N. Lincoln Avenue, Suite I, CHICAGO, illinois 60625, USA
TeVFax: 001 773 274 7657, e-mail: MEBOSNA@msn.com
tampa: doo CPA Tojii - Kalesija - Prvo izdanje, 2006 ..
Bosanska rije - Das bosnische Wort e. K

Dr. Rajko Danilovi

SARAJEVSKI
PROCES
1983 .

BOSANSKA RIJE
Tuzla

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Predgovor

Komunizam u Bosni i Hercegovini i u nekadanjem jugoslovenskom

drutvu, ili u dravama koje su nastajale raspadom Jugoslavije, pripada prolosti, bar se tako ini i prikazuje. Posebna je pria ta je od
te prolosti ostalo u dananjici na tom prostoru, modifikovano i transformisano.
Sa raspadom Jugoslavije, sa ratovima na njenom tlu, a posebno agresijom i krvavim ratom u Bosni i Hercegovini, zamisao o pisanju knjige o sudskom procesu 1983. godine u Sarajevu, sazrevala je. esto
sam se vraao na svoja seanja leta u Sarajevu 1983. godine i na ono
to se tada dogaalo. Pokuavao sam u tim iskustvima da naem neke
signale i poruke koje bi mi pomogle da shvatim Sarajevo okrueno
orujem JNA i ostraenim srpskim nacionalistima. Bez obzira na moje bogato iskustvo u politikim sudskim procesima, ovaj mije policijsko-sudski progon pitomih i uljudnih intelektualaca muslimana, izgledao predimenzioniran, organizovan uz pomo upotrebe svih sredstava primerenih staljinistikim montiranim procesima. Jedini njemu
slian po tome, a takoe i po zloslutnosti, uvrujui se u prolog propasti jugoslovenskog komunizma, za kojim ne treba aliti, ali i raspada Jugoslavije,jeste suenje 1989. godine u Kosovskoj Mitrovici Azemu Vllasiju i rudarima iz Trepe.
Zasluge da ta svoja seanja i saznanja opiem ima naroito moj poznanik i prijatelj Ekrem Avdi, kojeg sam upoznao kada smo obojica bili na poslu, on novinar zagrebakog "Veernjeg lista", aja branil ac u mnogim sudskim politikim procesima diljem Jugoslavije.
Ekrem smatra, takoe kao i ja, da se radi o suenju koje ne srne da se
zaboravi, a zalagao se da pisac upravo treba da bude neko izvan Bosne
i Hercegovine. Zato sam u svom prijatelju imao pravog saradnika i
urednika.

Dr. Rajko Danilovi

Pisao sam lako, pun gorine, o svemu to se dogaalo van sudnice i u njoj, u Viem sudu u Sarajevu, u periodu od 18.jula do 19. avgusta 1983. godine. Sve je poelo da biva javno i duboko uznemiravajue, kada je ostraena, da ne upotrebim neku grublju re, bosanskohercegovaka policija hapsila irom Bosne i Hercegovine muslimanske
intelektualce, u svim veim gradovima, kasabama, pa ak i u selima.
Za pomo i razumevanje zahvaljujem se svojoj supruzi i koleginici Gordani, koja je rukopis itala, koja me je bezrezervno podravala
i podsticala dajui mi lucidne sugestije. Takoe, zahvaljujem svom prijatelju i kolegi Dragoljubu Todoroviu, koji je rukopis itao, a svojim
zapaanjima me je motivisao.
Beograd, 19. januar 2006. godine

Autor

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Rije o knjizi

Knjiga dr. Rajka Danilovia "Sarajevski proces 1983" jedna je od

u nas jo malobrojnih knjiga koja se bavi politikim sudskim procesima u bivoj Jugoslaviji. Dogaaj o kojemu govori ova knjiga jedan
je od najpoznatijih - suenje muslimanskim intelektualcima pod optubom da su zagovarali muslimansku revoluciju. Optueni i tada osueni - Alija Izetbegovi, Omer Behmen, Hasan engi, Edhem Biaki, Demaludin Lati, Ismet Kasumangi, Mustafa Spahi, Dervi urevi, Husein ivalj, Salih Behmen, Ruid Prgud, Melika Salihbegovi, ula Biaki - bili su mnogi u nizu kojima je u bivoj dravi
sueno u povodu raznih razloga i pod razliitim optubama. Veina
optunica bila je montirana ili predimenzionirana.
Ovaj proces dogaao se u, nakon poratnih, najgorim vremenima
u povijesti bive drave, nakon smrti Josipa Broza Tita, u vrijeme politike i gospodarske krize osamdesetih godina. Premda je ve tada bilo
jasno da su politike reforme nune, da e se Jugoslavija raspasti ne
bude li se potivala suverenost tadanjih republika i pokrajina; premda
je bilo jasno da socijalizam ne moe opstati ako se ne potuje ljudska,
samim tim i vjerska prava, partijsko-policijske nomenklature, savezna i republike, pojaavale su represiju protiv demokratskih snaga.
Pod pritiskom su bili pojedinci i skupine koje su zagovarale demokratske promjene u tadanjem Savezu komunista, ajo vie pojedinci i tada
jo neformalne skupine koje su se zauzimale za demokratske drutvene reforme.
U tadanjoj Bosni i Hercegovini strah od promjena bio je osobito
izraen, pa su i represija i progon neistomiljenika bili jai nego u drugim tadanjim republikama i pokrajinama, izuzevi Kosovo. Dapae,
u Bosni i Hercegovini tada kao da se htjelo prednjaiti u ideoloko-represivnoj obrani jugoslavenstva, koje je meutim kao kohezivan ele-

Dr. Rajko Danilovi

ment tada ve gubilo znatan dio privlanosti, prije svega zbog jaanja nacionalnih samosvijesti i demokratskih stremljenja. U takvim
prilikama nacionalne napetosti osjeale su se najvie u saveznim institucijama i u izrazito nacionalno mjeovitim sredinama, kakva je bila
Bosna i Hercegovina.
Dr. Rajko Danilovi, jedan od odvjetnika optuenih u spomenutom
procesu, u ovoj je knjizi dokumentirano i precizno, ali emocionalno i
etiki angairano opisao proces spomenutim muslimanskim intelektualcima. Ujedno, onje dao povijesnu pozadinu toga procesa, pokazavi
daje represija prema muslimanima kao vjernicima zapoela odmah poslije Drugoga svjetskoga rata. Ona se oitovala i prema drugim vjereispovijestima, uklopivi se u brojne sudske procese protiv "politikih
neistomiljenika i protivnika komunistike doktrine i komunistike drave", kako navodi dr. Danilovi. Nije stoga sluajno u bivoj dravi bila
ustanovljena "moralno-politika podobnost" kao zakonska odrednica
i pravni institut, kako navodi autor, koja je uvjetovala delikt miljenja. Naime, bilo zbog kojeg razloga sueni i osueni - zbog razloga
savjesti, vjere, ideolokog neslaganja ili politikog djelovanja - ti su
procesi bili zapravo utemeljeni na "deliktu miljenja", kritikog i opozicijskog, naravno, i imali su posluiti tome da tite vlast od idejne
kritike i opozicijskog politikog djelovanja, i jo vie u svrhu da zastrae i onemogue bilo kakvu moguu kritiku i opoziciju.
Svakako, sarajevski proces 1983. razotkriva svrhu, metodu, scenarij i posljedice montiranih politikih procesa voenih u bivoj dravi.
Autor je u svojoj knjizi dokumentirano razotkrio ponaanje i postupke politiara, medija, tajne policije, tuilatva i sudova prije, za vrijeme i nakon takvih procesa, to je on opirno obradio i u svojoj knjizi
"Upotreba neprijatelja - Politika suenja u Jugoslaviji 1945-1991".
No i taj proces, kao i mnogi prije i poslije njega, otkrio je prije svega zablude ondanjeg reima, kojega na kraju nikakvi progoni poli-

SARAJEVSKI PROCES

1983.

tikih protivnika nisu spasili od propasti, kao to ni ondanja drava

nije mogla opstati jer je izgubila razloge svog postojanja, a samim tim
i kohezivnu snagu. Dapae, pokazalo se da je veina ljudi osuenih na
sarajevskom procesu, ali i na drugim politikim procesima prije ili poslije u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, na Kosovu, bila demokratski usmjerena i da je poslije pridonijela demokratizaciji ivota u svojim sredinama, nastojei oko mirnog osamostavljivanja svojih republika. Dapae, pokazalo se da i u drugim sredinama, osobito tada u Srbiji, odakle je i dr. Danilovi, postoje snage koje su spremne stati u zatitu osuenih u tom procesu, to je znailo da se upravo u obrani slobode i ljudskih prava stvarala nova kohezija meu ljudima neovisno o njihovoj
nacionalnoj pripadnosti. No tadanji reim to nije shvatio. Naprotiv,
uskoro su ba u Srbiji prevladale one politike snage koje su, najilavije ustrajui u zagovaranju centralistikog jugoslavenskog modela, postale sredite najeeg nacionalizma, agresor i uzrok buduim
ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
Ova vrijedna knjiga dr. Danilovia vraa nas u to vrijeme, podsjea nas na zla koja su se dogodila, ali ujedno nas potie da i u novim
povijesnim okolnostima budemo uporni branitelji demokracije i slobode osoba i naroda.
Stipe Mesi
Predsjednik Republike Hrvatske

PROGON
MUSLIMANSKIH
INTELEKTUALACA

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Moje angaovanje

Proletnjih i prvih letnjih meseci 1983. godine jugoslovenska tampa obavetava daje u Bosni i Hercegovini uhapena vea grupa muslimanskih intelektualaca, koja je, tvrdilo se, zagovarala islamsku revoluciju. Hapenja padaju u vreme i nakon Islamske revolucije u Iranu
i nakon dolaska imama Homeinija na vlast i stvaranja Islamske iranske teokratske drave. tampa, takoe, obavetava da je grupa muslimanskih intelektualaca iz Sarajeva putovala u Iran, a da su ideje Islamske revolucije nale pristalice na Islamskom teolokom fakultetu (ITF),
ali i u nekim drugim institucijama i sredinama u Sarajevu i Bosni i
Hercegovini.
Bila je ovo tipina najava politikog suenja, koje predstavlja policijsko-sudski progon neistomiljenika Saveza komunista Jugoslavije, a ovoga puta rtve su muslimanski intelektualci u Bosni i Hercegovini.
Na udaru progona nisu samo muslimanski intelektualci, ve i Muslimani kao nacionalnost. Suenje je najavio moni politiki lider upravo ovog etnikog porekla, Hamdija Pozderac, koji je uz Branka Mikulia bio najjai politiki 1ider u Bosni i Hercegovini. On je u jednom
svom javnom istupu obavestio graane da je uhapena neprijateljska
i antijugoslovenska grupa koja je stvorila organizaciju iji su, po njemu, ciljevi i program mrani. Ovakvi govori posttitoista bili su izravni pritisak na tuilatvo i sud, od kojih se oekivalo da ovo shvate
kao direktivu.
Uobiajeno je bilo tada, kada se organizuje neki politiki proces u
Jugoslaviji, da me okrivljeni, ili njihova rodbina, angauju kao branioca, ili bar da do mene stiu informacije da se razmilja o mom
angaovanju. Tako je bilo i ovoga puta.

13

Dr. Rajko Danilovi

Nakon moje kratke karijere politiara, kada sam pripadao grupi

zvanoj "Srpski liberali", koju su 1972. godine Josip Broz i komunistiko rukovodstvo eliminisali iz politikog ivota, i jednako kratke
karijere predavaa na Fakultetu politikih nauka u Beogradu, gde sam
predavao politiku sociologiju, od 1. marta 1974. godine sam u advokaturi. Pretpostavljam po toj predestinaciji, a moda i sluajno, bio
sam angaovan kao branilac u mnogim suenjima u politikim procesima, pa i u sarajevskom u kojem sam branio Ismeta Kasumagia,
Mustafu Spahia, Demala Latia i Dervia urevia.
U Beogradu sam zastupao Islamsku versku zajednicu i njenog muftiju Hamdiju Jusufspahia. On me je veto i izdaleka pitao da li bih
prihvatio da branim nekog od uhapenika u Sarajevu. Za mene je to
bio novi profesionalni izazov. Meutim, ono to je bilo presudno, to
je da se u sudskim dvoranama i u javnosti borim za ono to u modernom vokabularu nazivamo ljudskim i graanskim pravima. Smatrao
sam da je pravo na slobodno miljenje, kao i pravo na politiko javno delovanje, ne samo jedno od osnovnih graanskih prava, nego i
da je obaveza svakog graanina koji je obrazovan i sposoban da artikulie opte i parcijalne interese. Rukovoen time odgovorio sam da
bih rado kao branilac prihvatio takav posao i da sam spreman da
otputujem u Sarajevo.
Nekoliko dana posle razgovora sa beogradskim muftijom, u Beogradu upoznajem jednog mladia, studenta anglistike i Islamskog teolokog fakulteta, Nedada Latia, kojije doao da trai advokata koji
e braniti njegovog brata, uhapenog pesnika Demala Latia i jo
neke uhapenike. Nedad, oigledno inteligentan i nadaren, oseao
se udno i zbunjeno u Beogradu i posebno u razgovorima koje smo
vodili. Videlo se da je prvi put u Beogradu, da je iznenaen da postoji
sredina u komunistikoj Jugoslaviji, kakav je Beograd bio tih godina,
u kojoj se vode slobodoumni razgovori koji se nisu ticali samo problema koje je imao njegov brat i drugi uhapenici u Sarajevu, ve se

14

SARAJEVSKI PROCES

1983.

slobodno govorilo o svim ostalim temama. Da li je Nedadov dolazak

u Beograd bio njegov sluajan izbor ili jasno definisana namera, ili
se radilo o oekivanju da bi neko iz glavnog grada imao hrabrosti i
volje da se prihvati odbrane. Bilo kako bilo, tim dolaskom i razgovorima sa mnom i drugima koje je susreo, Nedad je bio impresioniran.
Nije mu bilo posve jasno ta se zapravo deava, ali je hrabro prihvatio, za njega potpuno nov izazov i iskustvo da on, sa svojih dvadesetak godina, preuzima tako odgovorne obaveze kao to je izbor branioca njegovom bratu, ali i drugim prognanima. On je iskreno i bezazleno ponavljao "Ovdje se u Beogradu govori kritiki" - i tvrdio je
da su njegov brat i ostali uhapeni za bezazlenije izjave, to je bilo
potpuno tano.
Nisu samo Demal Lati i njegova porodica bili pod tekim teretom
izbora advokata, ve su to bili i ostali uhapenici. Tako je Alija Izetbegovi, pored branioca iz Sarajeva, angaovao jednog branioca iz
Zagreba, advokata Nikolu Muslina, sranog i uljudnog, koji je plenio
angaovanou u postupku, hrabrou i korektnim odnosom prema
kolegama. Izbor branilaca je pokazao da su okrivljeni i njihove familije vie intuitivno nego racionalno ocenili da ne smeju da dozvole da policijski i sudski obraun bude lokalni u tamnom komunistikom bosanskohercegovakom vilajetu.
Moja saznanja o sarajevskoj sredini, a posebno o sarajevskoj ariji, bila su minimalna i svodila su se na opta opaanja, mada sam
imao izvesnog iskustva kao branilac u politikim suenjima u Bosni i
Hercegovini. Znalo se da je komunistika politika elita u ovoj republici prednjaila u Jugoslaviji po svojoj tvrdokornosti, autoritarnosti
i lakoj upotrebi represije. Oseala se nelagodnost i zabrinutost bosanskohercegovakog politikog establimenta kojije sebi postavljao pitanje: kako vladati i posle Josipa Broza Tita. Oni su smatrali da treba
upotrebiti jo veu represiju prema neistomiljenicima, a retki su bili
oni koji su predlagali blau opciju za sputavanje i eliminisanje neistomilj enika.

15

Dr. Rajko Danilovi

Prema uhapenima primenjivana je raznovrsna tortura, od upotrebe brutalne fizike sile, pretnji orujem da e ubiti uhapenika ili nekog iz njegove bliske familije, do sputavanja da angauju advokate.
Na slian nain bilo je preeno i svedocima. Strah je zavladao u Sarajevu i u celoj Bosni i Hercegovini gde su iveli Muslimani. Meutim, iz Beograda, Zagreba, Ljubljane i nekih drugih sredina dolazile
su kritike zbog ovakvog tretmana uhapenika. Da bi smirio javnost,
ministar policije u Bosni i Hercegovini, Duko Zgonjanin, ad litteram
je rekao da uhapeni nisu bili "troturisani", to je u izvesnim listovima u Srbiji tako doslovce i objavljeno.
Tito i njegov reim su u tome bili veoma veti, reklo bi se virtuozni. Kad bi pojaavali represiju, ili da upotrebimo renik tog vremena,
as bi zaotrili klasnu borbu a as bi proklamovali demokratizaciju
drutva, to bi dovelo do smanjenja upotrebe represije bar za izvesno
vreme.
Policijsko-sudski progon neistomiljenika u Titovo vreme kretao se
tako izmeu estoke represije i umerenog i odmerenog organizovanja policijskih suenja, to je bilo limitirano unutranjom ilili) meunarodnom politikom situacijom, kako se govorilo - poloajem Jugoslavije u svetu. Meutim, posle smrti Josipa Broza Tita, politika
elita u Bosni i Hercegovini mogla je da organizuje progon politikih
neistomiljenika bez nadzora od strane voe i politikog centra iz
Beograda. Odmah, ve po prvim hapenjima i propagandnom zamahu medija, videlo se da e progon muslimanskih intelektualaca biti
estok, nesputan, a da e bosanskohercegovako komunistiko rukovodstvo smatrati da time prednjai u Jugoslaviji i da time treba da
bude uzor za ostala republika i pokrajinska vostva u obraunu sa
politikim neistomiljenicima.
Moj dolazak u Sarajevo povodom suenja i prvi kontakt sa slubenim licima suda, uverio me je da su sva prava, koje okrivljeni i uhape-

16

SARAJEVSKl PROCES

1983.

ni imaju po Zakonu o krivinom postupku, redukovana ili, tanije reeno, potpuno ukinuta. Stvorena je atmosfera koja je proizvodila oseanje straha kod porodica, rodbine i prijatelja uhapenika. Svi su bili
izloeni raznovrsnom ikaniranju od strane slubenih lica (od tajne politike policije, preko zatvorskih slubenika do sudske uprave). tampa
i ostali mediji uveliko su se takmiili stvaranjem atmosfere progona i
sejanjem straha. Imao sam utisak da je tih dana biti Musliman (ili
da upotrebimo sadanji izraz, Bonjak), samo po sebi bilo opasno i
rizino. Taj stepen apriomog neprijateljstva i omraze nije bio rezultat
samo komunistike netrpeljivosti prema neistomiljenicima i pritiska
politike policije, ve se oseala neka dublja, iracionalna mrnja koja
je imala teoloku i etniku pozadinu, koja e se posle nepunih desetak godina pretvoriti u bespotedni rat i istrebljenje Muslimana.
Najpre su uskratili kopiranje zapisnika iz istrage. Bilo je dvanaest
optuenih (jer je za trinaestog optuenog, Ruida Prguda, izdvojen
postupak), a jo vie advokata, pa je red za uvid u spise predmeta bio
veliki, a vremena malo. ak je i itanje zapisnika iz istrage bilo pod
nadzorom, mada nismo shvatili da li je sudija pripadnik slubenika
suda ili pripadnik politike policije ili svih udrueno. Neprijateljstvo
je bilo toliko snano da se moglo opipati u atmosferi i da se prenelo
i usmerilo na nas branioce. Oseao sam da smo mi advokati van Sarajeva doivljeni sa najveim animozitetom, a naroito mi iz Beograda.
itanje zapisnika iz istrage i sainjavanje beleaka bilo je poniavajue za nas branioce i, jednako, bilo je i pre suenja na glavnom
pretresu grubo krenje i uskraivanje prava okrivljenih na odbranu na
toliko javan i demonstrativan nain, da se inilo da je to samo sebi
cilj. Ova grubost i zloupotreba ovlaenja Dravne bezbednosti i suda
pokazivala je, zapravo, skriveni strah od procesa i nervozu zaduenih - politike policije, tuioca i sudija u prvom planu, a takoe i novinara, politiara i drugih saradnika na tom poslu u drugom planu.

17

Dr. Rajko Danilovi

U istrazi je grubo povreivana odbrana okrivljenih pa je na taj

nain izgledalo da istragu nije vodio sud, ve da su u istrazi okrivljene i svedoke sasluavali pripadnici politike policije. Naalost, tadanji Zakon o krivinom postupku (ZKP)je dozvoljavao tu mogunost,
ali samo izuzetno. Izuzetak u ovom sluaju je postao pravilo.
Zloupotrebljavajui ovlaenja i Zakon o krivinom postupku, tajna
politika policija (Dravna bezbednost) vodi istragu, dobijani su montirani i timovani zapisnici, a iskazi uhapenih su bili skoro identini,
jer su pravljeni prema matricama inkriminacija. Inkriminacije su bili
iskljuivo verbalni iskazi, to je tipino za politika suenja. Sudilo
se, dakle, za delikt miljenja. Procesuirano je bilo miljenje.
Kada je politika policija .upakovala" iskaze okrivljenih i iskaze
svedoka, na tako montiranim verbalnim iskazima, tuilatvo je sastavilo pretencioznu optunicu Kt. 1118/83 od 105 strana. Predmet je
predat Okrunom sudu u Sarajevu pod brojem K. 212/1983, od 07.
juna 1983. godine. Tada su mislili da su time zavrili posao. Nain voenja glavnog pretresa, prvostepena i drugostepena presuda pokazuju tu tvrdokornost organizatora ovog sudskog procesa i njihovu presudnu ulogu u tome. Meutim, optueni su na glavnom pretresu, kako
e se videti, osporili i doveli u sumnju i same razloge pokretanja ovoga postupka, a posebno svrhu takvog suenja.
Da bi se prikrila ova montaa i sauvao kakav-takav autoritet optunice i pokretanja ovog sudskog postupka, glavnu ulogu dobijaju
mediji: TV, radio i novine ponavljaju inkriminacije iz optunice svakog
dana suenja umesto da izvetavaju o onome to se deava u sudnici. Ovo identino i glajhaltovano prikazivanje toka postupka na glavnom pretresu naruio je dopisnik lista "Politika" Borko Gvozdenovi, koga je redakcija poslala u Sarajevo. Tako je ipak u javnosti procurelo da se optueni brane da nisu krivi, da nisu izgovarall inkriminacije koje su im stavljane na teret, kao i da svedoci dogaaje, okolno-

18

SARAJEVSKI PROCES

1983.

sti i razgovore prikazuju drugaije nego to to ini optunica. Sudski

postupak se sveo na demonstraciju gole sile i grubosti, u ijoj pozadini se, zapravo, oseao ontoloki strah tito ista, samo tri godine nakon
smrti velikog voe, za legitimnost njihove vlasti i jo vie strah i zabrinutost za budunost te vlasti.
Doavi u Sarajevo radi pripreme odbrane, upoznajem uzrujanu, ali
kompaktnu porodicu Ismeta Kasumagia, njegovu suprugu i dve kerke. Mada su one, razumljivo, bile uznemirene, ipak su bile spremne
da brane slobodu i ast svoga supruga i oca, pokazujui zadivljujuu hrabrost i neustraivost. Ismet im je bio uzor, autoritet i centar ivota. Njihova ljubav prema njemu izazivala je kod mene divljenje i potovanje.
Moj boravak u Sarajevu povodom pripreme za suenje, kao i samo
suenje, bili su iskustvo i upoznavanje ljudi iz druge, bitno razliite
sredine, drugaijih navika i ispoljavanja oseanja. Ismet Kasumagi je
bio etvrtooptueni, inenjer metalurg, profesor Metalurkog fakulteta u Zenici, savetnik u Institutu "Hasan Brki" u Zenici, strunjak za
elik OUN sa diplomatskim pasoem OUN,jednom reju, cenjena i priznata linost u svojoj sredini i struci, ovek od ugleda i kredibiliteta.
Bio je vemik - praktik, ne skrivajui svoja verska opredeljenja kojaje
slobodno ispoljavao. Znajui njegovo okruenje, kao i logiku tajne politike policije, uveren sam da je to javno ispoljavanje verskih oseanja bilo opredeljujue za njegov policijsko-sudski progon.
Dema1 Lati, deseto optueni, imao je samo 27 godina a ve je uivao glas poznatog, priznatog i uglednog pesnika, kojega je njegova
sredina cenila zbog talenta iuzorne linosti. Ljubav i potovanje kojim
ga je okruivao njegov brat Nedad, otac Sakib i majka Demila, kao
i njegova prelepa supruga Fatima, ijaje fotografija koriena za reklamiranje zimske olimpijade u Sarajevu, okruivala je Demala, koji
je kod svojih istraitelja i muitelja izazivao pojaanu srdbu. Poka-

19

Dr. Rajko Danilovic

zalo se daje ovaj naizgled nean i krhak mladi, zapravo, veoma snaan ovek, vrstih uverenja, nepokolebljiv u zatiti svojih prava i integriteta svoje linosti.
Bio sam angaovan da branim i devetooptuenog, tridesetogodinjeg imama Mustafu Spahia, zvanog Mujki, koga su svi koji su ga poznavali, voleli i cenili. On je pored Islamskog teolokog fakulteta zavrio i Fakultet politikih nauka u Sarajevu, i to oba uspeno i zapaeno. Za njegove studije sa FPN vezana je anegdota koju smo rado prepriavali. Kada je polagao ispit iz Sociologije grada (ili Urbane sociologije, kako li se predmet zvao), kada je ispitiva bila veoma zadovoljna odgovorom pa je ostalim studentima rekla: "Vidite, to je marksistiki pristup". Tada je, na njeno zaprepaenje, vispreni Mujki odmah uzvratio: .Jzvinite, ja sam islamski intelektualac, a ne marksist" Prialo se da je ovu duhovitu dosetku pedantno zabeleila tajna policija i pohranila u Spahiev dosije. I Mujki je bio okruen ljubavlju, podravan od oca, majke, supruge, a naroito brata, ali su ga iskreno i
toplo voleli i svi sa kojima sam radi njega imao kontakte. Takav odnos
prema njemu imali su i ostali okrivljeni, to se ispoljavalo u sudnici.
Mujkije osvajao i svakoga ko gaje upoznao. anje bio sinteza neumoljive logike, velike radoznalosti i snanih uverenja.
Pored navedene trojice bio sam angaovan da branim i Dervia urdevia, tridesetpetogodinjaka, inae mog kolegu pravnika, poreklom
iz Crne Gore, koji nije imao ba nikakvih dodirnih taaka sa ostalima koji su u zatvoru, osim to je bio vernik i to je uhapen kada i
ostali. Optunica nije mogla Dervia dovesti ni u kakve veze sa ostalim optuenima, tako da su njegove inkriminacije bile izdvojene iz
konteksta optuenja. Dervi je imao brata, vrlo zapaenog policajca-operativca, koji je progonio lopove po Beogradu. Nakon ovoga
vodi se disciplinski postupak protiv njegovog brata i on gubi posao,
pa posle izvesnog vremena naputa Jugoslaviju i ivi negde u inostranstvu.

20

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Znajui da je posao kojeg sam se prihvatio, ne samo zbog pobrojanih okolnosti, ve i sam po sebi obiman i teak, predloio sam da mi
se pridrui Orhan Nevzati, moj kolega i prijatelj iz Beograda, tada
jedini advokat Albanac u Beogradu. Orhana i mene vezivala je injenica da smo bili rtve obrauna sa liberalima u SK Srbije 1972. godine, a on je bio jedini Albanac u Sekretarijatu CK SK Srbije. Pored
znaajnog politikog iskustva, ve se pokazao kao spretan i pregnantan advokat. Njegovo angaovanje je mnogo pomoglo, a nadam se
da su tako to doiveli i oni koje smo zajedno branili. Sa njim sam mogao slobodno i otvoreno da se konsultujem kako da organizujemo
odbranu, bez opreza da li e to biti preneto tajnoj politikoj policiji.
Najpre smo se smestili u hotelu "Evropa", ali kako je suenje odmicalo, a vrelina pritiskala Sarajevo i celu kotlinu, preselili smo u hotel
"Nacional", nadajui se pirkanju vetra sa Trebevia. Ruavali smo u
"Moria Hanu", gde su nas ekali roaci uhapenih, nestrpljivo oekujui nae komentare, opaske i ocene. Uvee smo ili u nacionalne
kafanice na Baariji, hranei se poznatim sarajevskim rotiljom.
Orhan, gurman i meraklija, kakvi su Prizrenci, za obedomje vadio sitne paprike iz depa, koje je uzgajao u saksijama u stanu na Novom
Beogradu, iju sam estoku ljutinu prepoznao u Los Anelesu, gde mi
je objanjeno da je to ili, meksiki specijalitet.
Moje branilako iskustvo iz Sarajeva pomoglo mi je da shvatim Sarajlije koji su bili okrueni topovima i bombardovani orujem JNA od
strane bosanskih Srba. Sve moje simpatije bile su na strani rtava
1983. godine, kao i deset godina kasnije, koje nisu ispoljavale ekspanzionistike tenje, ve samo elju da ive po izboru svog verovanja, obiaja i samopotovanja u multietnikoj i multikonfesionalnoj
Bosni i Hercegovini.
Kada je Sarajevo dugotrajno bilo bombardovano sa okolnih brda,
kada su dolazili neki poznati pisci ili javni radnici da ispale neki plo-

21

Dr. Rajko Danilovic

tun na graane Sarajeva, tada sam se esto pitao da lije sudsko procesuiranje grupe muslimanskih intelektualaca u Sarajevu 1983. godine, bilo prelogmena ideoloke i emotivne pripreme za rat u Bosni i
Hercegovini od 1992. godine i nadalje. Da li su neki dijabolini i destruktivni umovi pripremali i najavljivali razaranja, ubistva i zloine
u Bosni i Hercegovini, ispoljavajui netrpeljivost i mrnju prema Muslimanima i islamu?
Sarajevski sudski proces muslimanskim intelektualcima bio je, oigledno, ne samo u funkciji ouvanja komunistikog poretka zabrinutih titoista posle smrti Josipa Broza Tita, ve je bio i uvod na podsticanje etnike i verske mrnje izmeu Bonjaka (Muslimana), s jedne
strane, i Srba i Hrvata koji ive u Bosni i Hercegovini, sa druge. Iz
samog sudskog procesa ne moe se otkriti umeanost elita tih dvaju
nemuslimanskih i bosanskih nacija iz Beograda, ali ceo proces se zasnivao na prebrojavanju po principu mi i oni, a oigledno je bio u
funkciji omraze Muslimana. Mrnja podsticana na verskoj osnovi preraslaje u etniku mrnju, bez koje, razume se, nije ni mogao da se vodi
rat i agresija u Bosni i Hercegovini. Ovaj sudski proces tako je voen
da je bez uzdranosti podsticao ovu mrnju, a alibi je bio laan progon neistomiljenika koji se pravdao ugroenou socijalistike vlasti i bezbednosti drave.
Ova knjiga nisu moje uspomene prvenstveno, mada sam je zapoeo sa uspomenama i proimao njima, ve je pokuaj da objasni uzroke, razloge i sutinu sudsko-policijskog progona muslimanskih intelektualaca u Sarajevu 1983. godine, da podseti na one koji e desetak godina kasnije igrati zapaenu, a izvesni od njih znaajnu i presudnu ulogu u politikom ivotu Bosne i Hercegovine i Bonjaka, kako
u ratu koji im je bio nametnut, tako i u miru koji je zakljuen pod
pritiskom civilizovanog sveta.
U svakom sluaju, ovaj policijsko-sudski progon ne moe se i ne treba zaboraviti. Uloga pojedinih osuenika, nakon izdrane kazne, sve-

22

SARAJEVSKI PROCES

1983.

doi da je zabluda politike i politiara da hapenjem i slanjem na robiju eliminiu pristalice te politike opcije. Hapenja i robijanice, naprotiv, uvruju ljude u njihovim uverenjima; oni sa robije izlaze puni
osvetnike mrnje ili oplemenjeni, jer su na svom linom primeru spoznali opasnost ekstremne politike i represije. Vreme je pokazalo da su
muslimanski intelektualci sa robije izali oplemenjeni. Robijanice
su za ljude koji su u njih dospeli zbog svojih politikih i intelektualnih uverenja svojevrsna kola za politiare.
Generalno govorei, kao to su pripadnici organizacije "Mladi muslimani" bili rtve komunistikog terora nakon zavretka Drugog svetskog rata, tako su jednako i muslimanski intelektualci 1983. godine
bili rtve istog tog terora, samo u drugim vremenima i sa promenjenim uslovima. Meutim, sutina tih progona je nepromenjiva: komunisti, po prirodi svoje doktrine i politike prakse, nisu trpeli i tolerisali razliita politika uverenja. Progon muslimanskih intelektualaca
1983. godine, kao i pojedinih pripadnika organizacije "Mladi muslimani" nakon Drugog svetskog rata, predstavljaju tipian vid sudsko-policijskog eliminisanja politikih neistomiljenika i protivnika
komunistike doktrine i komunistike drave. Takvi progoni su pravilo u svim komunistikim dravama, pa i u jugoslovenskom komunistikom drutvu, naravno.

23

I
PROGON
NEISTOMISLJENlKA
v

SARAJEVSKI PROCES

J 9R3.

1. Prognani i progonitelji

Pripreme i organizovanje policijskog i sudskog progona muslimanskih intelektualaca 1983. godine u Sarajevu organizovane po svim
pravilima suenja u komunistikoj Jugoslaviji. Sva metodologija sudskih procesa primenjivana je dosledno i bez uzdranosti u ovom suenju. Najpre je bio definisan cilj progona. Zatim je identifikovana ideoloko-politika grupacija koja e biti proganjana, da bi zatim bili odabrani okrivljeni kojima e se suditi, pa potom izvrena selekcija okrivljenih i svedoka. Paralelno sa tim pripremama izvrene su medijske pripreme i obezbeena propagandna podrka. Tek na kraju je izvren izbor
tuioca i sudija.
Toje razlog to emo najpre naelno izloiti o progonu politikih neistomiljenika sa osvrtom na sam sudski proces u Sarajevu 1983. godine, da bi na temelju tih optih osvrta pokazali i opisali kako je taj
progon najavljen, organizovan i voen. Potvrdie se da su sva pravila i mehanizam politikih suenja primenjena u Sarajevskom procesu 1983. godine.
Branei politike prognanike diljem tadanje Jugoslavije uoio sam
izvesne, rekao bih, pravilnosti. Ova su suenja u raznim sredinama
SFRJ imala zajednika obeleja: tipino ponaanje politiara, tajne policije, tuilatva, sudova, novinara i medija. Doao sam do zakljuka
daje komunistiki reim u Jugoslaviji eliminisao svoje politike oponente, ali ih je jednako i istovremeno proizvodio. Komunistiki reim
je, zapravo, upotrebljavao svoje politike protivnike, tako to je stalnom pretnjom pokretanja politikih sudskih procesa uvrivao svoju
diktaturu. Politika suenja su u komunistikoj diktaturi rado korieno sredstvo terora, a ono to teror proizvodi i predstavlja jeste uterivanje straha kod graana i uutkivanje politikih neistomiljenika.

27

Dr. Rajko Danilovic

Sudski proces 1983. godine u Sarajevu muslimanskim intelektualcima bio je pripremljen upravo kao uzorno organizovani policijsko-sudski progon politikih i intelektualnih neistomiljenika. Nova saznanja iz tog procesa posluila su mi kao dokaz i ilustracija prilikom
pisanja knjige "Upotreba neprijatelja - Politika suenja u Jugoslaviji 1945-1991. godine", ije je prvo izdanje izalo burne ratne
1993. godine, a devet godina kasnije i drugo, proireno i dopunjeno
izdanje, 2002. godine. 1
Mada je moje saznanje o pravilima organizovanja sudskih procesa uveliko sazrevalo i uobliavalo se upravo u vreme procesa u Sarajevu, pisanje o toj temi bilo je toliko opasno da bi i sam rukopis,
koji bi pronala politika policija predstavljao dokaz koji bi bio vie
nego dovoljan za pokretanje istrage. Vitomir ilas, advokat iz Titograda, napisao je tekst za rubriku "Odjeci" za dnevni list "Borba", povodom objavljivanja i rasprave o knjizi Santijaga Karilja .Evrokomunizam", a drao ga je u fioci svog radnog stola. Verovatno je bio pod
nadzorom UDB-e*, a neko ga je prijavio za taj rukopis, pa je politika
policija obila njegov radni sto, to je bilo dovoljno za procesuiranje
i izricanje kazne zatvora od dve godine. Zato sam tek sa ukidanjem
zloglasnog lana 113. Krivinog zakona SFRJ - Neprijateljska propaganda, tj. delikta miljenja, mogao da pristupim pisanju knjige koja se
bavila politikim suenjima u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata.
1 Dr. Rajko Danilovi "Upotreba neprijatelja - Politika suenja u Jugoslaviji 1945-199l.
godine", Beograd - Montena, drugo dopunjeno izdanje 2002. godine.
U ovoj knjizi obraen je model eliminacije politikih neistomiljenika u komunistikoj Jugoslaviji. Ovaj model je, uz izvesne lokalne razlike, bio po uzoru na progon "neprijatelja"
komunizma u Sovjetskom Savezu i u istonoevropskim i drugim komunistikim dravama.
Koristei se ovim istraivanjima bilo je mogue i pisanje ove knjige "Sarajevski proces
1983. - Progon muslimanskih intelektualaca".
* Termini UDB-a i udbai autor koristi metafiziki i kolokvijalno. Ne radi se samo o slubenicima tajne politike policije, koja se oficijelno odmah nakon Drugog svjetskog rata zvala OZN-a (Organizacija za zatitu naroda), UDB-a (Unutranja dravna bezbjednost], pa
zatim DB (Dravna bezbjednost], a od 70-tih godina prolog vijeka SDB (Sluba dravne
bezbjednosti], ve i njihovim .saradnicima " koji tvore specifian mentalitet "slube" koja
nadzire i usmjerava ono to predstavlja sferu javnog politikog ivota (primjedba urednika).

28

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Uzajamnost i proimanje ovog opteg iskustva i saznanja o razlozima organizovanja sudskih politikih procesa sa iskustvima iz Sarajevskog procesa 1983. godine, u ovoj knjizi su neizbeni. Ne mogu se
razumeti razlozi i korieni postupci od strane policije, tuilatva, suda,
medija i politiara u Sarajevskom procesu 1983. godine, bez osvrta i
optih saznanja o sudskim i politikim procesima u komunistikim dravama, a posebno u komunistikoj Jugoslaviji.
Tako Sarajevski proces 1983. godine otkriva svrhu, metodologiju,
scenario i posledice montiranih politikih procesa. Meutim, njegova
posebna karakteristika je to to je on najuzorniji staljinistiki proces
u to vreme, kada su promene i najava erozije i poraza komunistikog
sveta, po najpronicljivijim duhovima, ve bile zapoete. Moda su organizatori procesa imali jednak oseaj pa su ga radi toga tako pregnantno organizovali i vodili, to je ak izazivalo reagovanje i onih koji nisu
imali ni razumevanja ni simpatija za uhapenike i njihova opredeljenja.
Mada zastraeni koliinom i estinom terora, prognani, njihovi bliski saradnici i prijatelji, pa i istomiljenici, ipak su pruili otpor koji je
manje bio transparentan, alije zato bio iroko i masovno intimno oformljen i rasprostranjen. Do pokretanja ovoga procesa mnoge linosti,
nepoznate sarajevskoj ili iroj lokalnoj sredini, ili poznate samo u uem
krugu, postaju personifikacija politikih muenika, a time i uzor za druge. Upravo srazmerno primeni estine progona i terora, raste i ugled
i interesovanje za robijae. Oni stiu simpatije meu graanima Bosne
i Hercegovine i ire, koji pripadaju Bonjacima (ili kako se te 1983. godine i kasnije govorilo Muslimanima), ali i meu liberalno orijentisanim graanima drugih etnikih i religijskih grupa, koji su bili malobrojni, ali ije je javno angaovanje zadavalo brige komunistikoj eliti u Bosni i Hercegovini i iji je uticaj, bez obzira na malobrojnost,
bio nesumnjivo
Upravo zbog toga je u Jugoslaviji, a naroito u liberalnim sredinama, bosanskohercegovaka
vladajua garnitura komunista oznaa-

29

Dr. Rajko Danilovi

vana kao najtvrdokomija dogmatska i nedemokratska, bez obzira to

Evropa i posebno evrokomunisti podvrgavaju ozbiljnoj kritici rezultate Oktobarske revolucije u Rusiji i prakse realsocijalizma. Moda u
strahu od tih pojava bosanskohercegovaka vladajua elita posee na
grub i nemilosrdan nain da se obrauna sa idejnim strujanjima meu
muslimanskim intelektualcima. Verovatno su bosanskohercegovaki
komunisti smatrali da e po kreui ovaj sudski progon zastraiti Muslimane i njihovu intelektualnu elitu, ali i da e zastraiti neistomiljenike meu drugim etnikim i konfesionalnim grupama u Bosni i Hercegovini.
Iskustvo organizatora policijskog i sudskog progona muslimanskih
intelektualaca u Sarajevu 1983. godine bilo je steeno i izvebano od
uvrivanja komunistike vlasti pa do godina ovog progona. Primenom tog iskustva su se rukovodili organizatori ovog sudskog progona
neistomiljenika.
Politiko nasilje i teror predstavljali su tipino sredstvo progona politikih oponenata i opozicije u jugoslovenskom komunistikom drutvu. Politiki sudski proces i zatvori za "politike krivce" neizbean su
deo politikog ivotajugoslovenske komunistike drave. Politika policija, tuilatvo i sudsko procesuiranje tipini su za neliberalne drave, bez obzira da li se pravdaju "viim interesima nacije" (faizam i
ekstremni nacionalizam), "viim politikim, verskim i slinim interesima" (totalitarizmi druge etiologije), ili .Jstorijskim interesima radnike
klase" (komunizam). Dvadeseto stolee bie zapameno ne samo po
dravnom teroru, koji se skrivao iza alibija legitimiteta vlasti i navodno njenog legalnog funkcionisanja, nego i po teroru grupa ili
pojedinaca. rtve terora se u dvadesetom veku broje milionima, stotinama hiljada, hiljadama.?
2 Komunizam je, kao tipino totalitarni poredak, praktino nastao i nestao sa istorijske
scene u dvadesetom stoleu, Komunizam je razradio veoma razuden i funkcionalan mehanizam i aparat nasilja progonei politike neistomiljenike i protivnike. Komunistiki teror
je bio sveobuhvatan i estok, bez obzira na oscilacije (pootravanja ili omekavanja), a masovnost rtava je neverovatna. Prevod sa francuskog knjige "Crna knjiga komunizma -

30

SARAJEVSKI PROCES

1983.

kriminal, teror, represija", objavljene u Sarajevu i Zagrebu, ali ne i u drugim dravama nastalim raspadom SFRJ, u odeljku naslovljenom "Zloini komunizma" Stephan Courtais,
daje sumarnu i krajnje sumornu sliku broja rtava:
- SSSR, 20.000.000 mrtvih;
- Kina, 65.000.000 mrtvnih;
- Vijetnam, 1.000.000 mrtvih;
- Severna Koreja, 2.000.000 mrtvih;
- Kamboda, 2.000.000 mrtvih;
- Istona Evropa, 1.000.000 mrtvih;
- Latinska Amerika, 150.000 mrtvih;
- Afrika, 1.700.000 mrtvih;
- Avganistan, 1.500.000 mrtvih; i
Meunarodni komunistiki pokret i komunistike partije koje nisu na vlasti desetine
hiljada mrtvih!
Ukupna brojka pribliava se cifri od sto miliona mrtvih." (Bosansko izdanje knjige,
strana 14.)
Ako bi se primenili standardi Meunarodnog krivinog prava, ovo su sve zloini protiv
mira, ili su krenje zakona i obiaja rata, ili su genocid, ili su zloini protiv ovenosti.
Ima teoretiara koji smatraju da je broj rtava vei od prikazanog.
Pada u oi da zloinci i delati nisu pozvani na sudsku odgovornost. O njima se govori
i pie samo apstraktno, mada je svaki zloin individualno delo.

31

Dr. Rajko Danilovic

Tome treba dodati ogromne rtve politikog nasilja koje sprovode tirani i despoti u Aziji, Africi, Centralnoj i Junoj Americi, a nisu
komunistike provenijencije. Svi ovi reimi u svojoj krvavoj vladavini istrajavaju na formalnoj primeni prava. Skoro svim politikim
neistomiljenicima i opozicionarima je sueno, kako-tako, i po pravilu je bio organizovan nekakav sudski postupak.
Svi su, moglo bi se tako rei, bili svesni da je politiki zatvorenik
osobeni "krivac", kao i daje politiki "zloin" - poseban zloin. Toga
su bili svesni progonjeni, kao i sami progonitelji i graani, koji su intimno i skriveno izraavali simpatije za politike zatvorenike. Dokle
su politiki krivci u oima totalitarne vlasti bili najvei i naj opasniji
zloinci, dotle su u oima graana, ili dela graana, politiki zatvorenici doivljavani kao heroji ili kao stradalnici za optu stvar.
Totalitarne komunistike vlasti odmah pri hapenju "politikih krivaca", prema njima ispoljavaju veliko neprijateljstvo, izlaui uhapenike dodatnim nedaama i torturi. Politiki zatvorenik, od ina hapenja, zapoinje svoju borbu za odbranu vlastitog dostojanstva. Od
hapenja do izlaska na slobodu politiki zatvorenik vodi borbu za svoja prava, koja esto mogu biti naizgled mala i sitna, ali su za njega
presudno znaajna, jer tite njegovo dostojanstvo. Insistirajui na svojim pravima, koja su regulisana zakonom ili nekim zatvorskim pravilnikom, on sudske i zatvorske vlasti dovodi u poloaj da moraju da
primenjuju deklarisane norme. lova, esto vrlo pragmatina borba za
prava nastavak je zapravo zatvorenikove politike delatnosti. Tako,
za politikog zatvorenika ova borba predstavlja samopotovanje i,
ujedno, odbranu vlastitih politikih uverenja, to izbija u prvi plan,
a visina zatvorske kazne dolazi u drugi plan.
U borbi protiv policijskih, zatvorskih i sudskih vlasti, politiki zatvorenici crpu snagu iz injenice da su proganjani zbog svojih politikih uverenja, dok pobrojani slubenici, bez obzira to esto izgle-

32

SARAJEVSKI PROCES

1983.

daju revno sni pa i beskrupulozni, svoju ulogu veoma retko ostvaruju

iz svojih politikih uverenja, ve su tom prilikom rukovoeni karijerizmom. Progonitelji, bez obzira u kojoj su funkciji (policija koja hapsi,
slubenik politike policije koji priprema proces, zatvorski straari, istrane ili sudee sudije ili slino), ovom svojom ulogom dobijaju ansu da se dokazuju i napreduju u karijeri i potvruju svoju lojalnost
vlastodrcima.
Autoritarnoj i totalitamoj vlasti uopte, jednako kao i komunistikoj vlasti u Jugoslaviji, potrebni su i jedni i drugi. Prognani ijije progon sluio kao teror, kao zastraivanje pojedinaca i grupa koji su stvarni ili potencijalni protivnici vlastodraca, a progonitelji su neophodna
egzekutiva na koju se totalitama vlast oslanja i bez koje ne moe da
funkcionie.

33

Dr. Rajko Danilovic

2. Sudski progon kao proizvodnja

neprijatelja

Socijalizam komunistike provenijencije je nezamisliv bez policijsko-sudskog progona politikih neistomiljenika. Taj se progon povremeno izraavao u masovnim suenjima i hapenjima, ali je kao
praksa funkcionisao stalno. Sve velike ideoloke i politike obraune
obeleavao je policijski i sudski progon "poraenih politikih snaga".
Za komunizam je bilo karakteristino da je policijski i sudski progon obuhvatao najee, i skoro iskljuivo, politiko miljenje. Veoma
se retko deavalo da su neistomiljenici dosegli i nivo politikog organizovanog delovanja. Predmet sudskog procesuiranja su politika uverenja i opredeljenje, po pravilu.
Teko je dati zadovoljavajuu definiciju politikog delikta i politikog krivca. U jugoslovenskoj literaturi je ta tema izbegavana, pa se
svodila na interpretaciju saveznog Krivinog zakona i delova o progonu politikih protivnika, to se pravdalo zatitom "dravnog i drutvenog ureenja" i .bezbednosti zemlje". Zapravo, sve se svodilo na
komentar Krivinog zakonika Jugoslavije.?
Autoritarna i totalitarna vlast i drava, kakva je bila komunistika
Jugoslavija, temeljila se na globalnoj podeli na manjinu, koja u politikom procesu sudeluje dozirano, najee folklorno, koja podrava
politiku oligarhiju, s jedne strane, i ogromne veine graana koja
je van politikog procesa, osim povremeno na folkloran nain (masa
3 Videti: dr. Rajko Danilovi "Upotreba neprijatelja - Politika suenja u Jugoslaviji
1945-1991. godine", naroito prvo poglavlje "Politiki krivac". Nita nije evazivnije i neodreenije od pojmova kao to su ..dravno ureenje" i "bezbednost zemlje", to je progoniteljima stvaralo skoro bezgranini prostor za subjektivno i arbitramo presuivanje. Zato
su progonitelji nastojali i uspeli da proire polje krivine odgovornosti i, ujedno, da sueno i redukovano primenjuju odredbe krivinog zakona.

34

Si\R,-\JEVSKl PROCES 1983.

graana na doecima voe pri povratku sa puta, mitinzi, i fingirani izbori), s druge strane.
U totalitarnim dravama, kakva je bila Jugoslavija posle Drugog
svetskog rata do raspada 1991. godine, sudnice postaju, na otuen i
neprirodan nain, mesto za sueljavanje politike vladajue oligarhije
i opozicionih politikih stanovita. Ovaj model politikog obrauna i
zastraivanja veomaje efikasan sa stanovita interesa totalitarne vlasti. Sudski politiki procesi, u takvim uslovima, vaan su i efikasan
instrument koji totalitarna vlast koristi. Radi toga su komunisti, odmah
po uspostavljanju vlasti, kriminalizovali delatnost svojih politikih
oponenata i protivnika.
Zabluda je da grubi i surov obraun totalitarne vlasti, to je bilo
tipino za Sarajevski proces 1983. godine u progonu muslimanskih intelektualaca, predstavlja transparentno demonstriranje politike moi
i legitimiteta vlasti. Naprotiv, takvi estoki policijsko-sudski obrauni po pravilu predstavljaju pokrie i alibi za strah vlastodraca i izraz
su vlastite sumnje u sopstvenu legitimnost politike vlasti. Ovakvi estoki policijsko-sudski obrauni, kakav je bio, izmeu ostalih, i ovaj u
Sarajevu 1983. godine, upravo pokazuju da politika vlast nije posve
legitimna i etablirana, da i sama poinje da sumnja u svoj legitimitet,
to je oekivano za bosanskohercegovake
komuniste posle smrti
Josipa Broza Tita. Stoga se toj politikoj eliti tri godine nakon smrti
Broza, koji je personifikovao tu i takvu vlast, prividno inilo da e estokim policijsko-sudskim pogromom muslimanskih intelektualaca,
demonstrirati snagu svoje vlasti i njenu legitimnost i etabliranost, mada
je ona ve tada bila slaba, nestabilna i osporavana. Autoritama bosanskohercegovaka vlast se junaila oseajui eroziju i gubitak legitimiteta vlasti.
Autoritarna i nedemokratska vlast prihvata samo jedno politiko
miljenje i to ono koje ona proklamuje i zastupa. Svako suprotno ili

35

Dr. Rajko Danilovic

razliito kod takve vlasti izaziva sumnju i podozrivost. Stoga autoritativna vlast, kakva je bila bosansko-hercegovaka komunistika vlast
posle Drugog svetskog rata i osamdesetih godina prolog stolea, nije
tedela novac kada je razvijala i odravala razueni aparat represije,
u kojem je sa stanovita opteg interesa sudelovalo nesrazmerno mnogo ljudi. To je bila investicija u vlastitu sigurnost, ulaganje koje je
smatrano neophodnim i najkorisnijim.
Takva je vlast, uplaena od pro mena, zamenljivosti i prolaznosti,
nastojala da graane podeli na dve klase: prva - na graane koji su pripadnici i uesnici ili bar saradnici vlasti; i druga - na graane koji su
neprijatelji, stvarni ili potencijalni, toj vlasti. Podanitvo za totalitarnu vlast je graanska vrlina. A u Jugoslaviji tog razdoblja "moralno-politika podobnost" ustanovljena je kao zakonska odrednica i
pravni institut.
Izmeu dve pobrojane skupine - manjine koja vlada ili participira
u vlasti, s jedne, i znatne veine koja je tretirana kao potencijalni ili
stvarni neprijatelj, s druge strane, postoji ogroman broj graana koji
su van navedene generalne podele i koji ee postaju pripadnici klase progonjenih nego to pojedinci ulaze u klasu progonitelja. Muslimani-praktici u Bosni i Hercegocvini osamdesetih godina dvadesetog
veka za bosanskohercegovake .komuniste pripadali su uglavnom ovoj
treoj, najmasovnijoj grupaciji. To bi, verovatno, tako i ostalo da se
krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina prolog veka nije,
prvenstveno na Islamskom teolokom fakultetu i oko njega, formirala jedna grupa mladih islamskih intelektualaca, eljnih znanja, koji
pokreu mnoge debate. Ova pojava zapravo je bila alarm za bosanskohercegovaka komunistiku vlast, koja je u toj delatnosti prepoznala opasnost. Odmah su bile prikupljene sve snage odbrane reima: ideolozi, mediji, politike strukture (komiteti Saveza komunista, SSO, om1adina) i, ono to je za taj obraun najvanije, policijski aparat u kojem
presudnu ulogu igra politika policija, to e biti i predmet ove knjige.

36

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Komunistika autoritarna vlast u Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji bila je uverena da politike oponente i neistomiljenike policijskim i sudskim progonom i kaznama ne moe da prevaspita, da ih
pridobije za svoje politiko gledite. Istina, u Jugoslaviji izuzetak je
bio sa golootoanima, kada ih je aparat represije (politika policija,
sudske i zatvorske vlasti) tretirala kao zatvorenike podobne za prevaspitavanje. Taj eksperimenat je dao monstruozne uinke, jer umesto
.revidiranja'' svojih politikih uverenja, zatvorenici su tim nastojanjima upravo sve vie bili uvreni u svojim uverenjima ili pridobijeni za informbirovsko gledite.
Osnovni cilj komunistike vlasti bio je i ostao da se sudskim progonom neistomiljenika zaplae stvarni ili potencijalni neistomiljenici, sjedne, ali i da se proizvode "neprijatelji", jer represivni reim tako
sebe odrava u funkciji i kondiciji, s druge strane.
Sudovi su se u autoritarnom komunistikom reimu Jugoslavije posle Drugog svetskog rata prvenstveno rukovodili, da upotrebimo pravniki izraz, razlozima generalne prevencije, tj, upozorenja drugih, opomene i uterivanja straha efektivnim ili potencijalnim protivnicima vlasti. Radilo se, dakle, o progonu i zastraivanju svih onih koji vladajuu frakciju ili koaliciju frakcija u SKJ ugroavaju, ili bar osporavaju. Najei su progoni prema onima koji vladajuu grupaciju ugroavaju, koji su, zapravo, konkurenti vladajuoj frakciji ili, da upotrebimo ideoloki komunistiki termin, koji ugroavaju "generalnu liniju
partije". Tako je nastao, naizgled, paradoks da su sudski politiki procesi najee organizovani za politike konkurente, a ree za stvarne
neistomiljenike i protivnike. Sudski proces Azemu Vlasiju u Titovoj
(Kosovskoj) Mitrovici 1989. godine to najbolje ilustruje. Taj proces
partijskom neistomiljeniku i konkurentu, koji je najava i poetak sukoba u SFRJ, to je i podstaklo raspad te drave, vodi se sa neuobiajenom estinom i u neuobiajeno] koreografiji: sa policijskim oklopnim
vozilima oko sudske zgrade i u gradu, snajperistima na krovovima zgra-

37

Dr. Rajko Danilovi

da oko sudske zgrade, specijalcima u obezbeenju, specijalnim propusnicama za ulaz u sudnicu, selekcijom publike.
Izuzetak u estini obrauna, mada se ne radi o frakcijskoj borbi konkurentskog politikog uverenja, bio je policijski i sudski obraun 1983.
godine u Sarajevu sa muslimanskim intelektualcima.
U oba ova sluaja nije se tedelo na novcu, pa je angaovan veliki
broj ljudi, vrena su znatna finansijska ulaganja i u propagandu. Uostalom, u autoritarnim dravama, kakva je bila Bosna i Hercegovina
osamdesetih godina dvadesetog stolea, postojao je brojno razuen
aparat represije. Svi oficijelni delovi tog aparata, saobrazno svojoj ulozi i funkciji, angauju se u pripremi i realizaciji policijskog i sudskog
progona ove grupe neistomiljenika.

38

SARA/EVSKIPROCES

1983.

3. Otpori

Javni otpori organizovanom policijskom i sudskom progonu neistomiljenika ujugoslovenskom i bosanskohercegovakom komunizmu nezamislivi su za ivota Josipa Broza Tita. Ne samo da su ti otpori
nezamislivi, ve i za svakog onog ko bi pokuao da ispolji javno protivljenje, postojala je realna opasnost da bude procesuiran. Zbog toga ili
nekog drugog razloga ,.zatvorenici savesti", kako ihje nazivao .Amnesty
International", meunarodna organizacija koja se bavila zatitom ljudi
koji su u svojoj dravi proganjani zbog opozicionog politikog miljenja, jedino su mogli da uestvuju.
U jugoslovenskoj dravi ak je i potpisivanje protesta zbog politikih suenja bilo izloeno progonu i procesuiranju.
U godini smrti Josipa Broza Tita, pred Okrunim sudom u Zagrebu
vodi se krivini sudski postupak protiv mladog katolikog intelektualca Dobrosava Parage. Mimo ostalog on je optuen i osuen za prikupljanje potpisa zagrebakih intelektualaca za peticiju kojom se traila
amnestija politikih zatvorenika. Presudom u taki 2. Okrunog suda
u Zagrebu, kojaje doneta 20. maja 1981. godine, u veu kojim je predsedavao glasoviti sudija Vladimir Suevi, utvruje se da je Paraga
imao za cilj da se "u inozemstvu, stvori neosnovano uvjerenje kako u
SR Hrvatskoj, kod velikog broja kulturnih i drutvenih radnika, postoji
raspoloenje u prilog potrebe da se izvri potpuna amnestija svih osoba koje su poinile krivina djela protiv osnova socijalistikog samoupravnog drutvenog ureenja i sigurnosti SFRJ", pa je ova peticija
upuena Predsednitvu SFRJ, a objavljena u inostranoj tampi. Ovakva
aktivnost mladog intelektualca ocenjivana je po pobudama, pa je sud
zakljuio daje prikupljanje potpisa za predstavku (potpisala suje etrdeset trojica) koja je inae formulisana u Beogradu, imalo za cilj "zlonamerno i neistinito prikazivanje drutveno-politikih prilika u zemlji':

39

Dr. Rajko Danilovi

Tada se oseao veliki strah meu politiarima od ovakve inicijative. Okruni sud u Zagrebu presudom K. 1339/81 izrie ukupnu kaznu Paragi za dva krivina dela u trajanju od tri godine zatvora, a
Vrhovni sud Hrvatske reavajui po albi tuioca u veu kojimje predsedavao Marjan Hirl, i lanovi Spasoje Raenovi, Ivo Kora, Nevenka
Divjanovi i Emanuel Zavada, nalazi da je Paraga izvrio jedno krivino delo, ali mu kaznu poveava na pet godina zatvora (l).
Nedae ovog zatvorenika nisu time okonane. On, nakon izlaska sa
robije, upuuje pismo javnosti koje objavljuje slovenaka "Nova revija" 1986. godine u Ljubljani u dvobroju 48/49, pod naslovom "Kronika, tortura i patnje po tamnicama Jugoslavije od 21. novembra 1980.
do 21. novembra 1984. godine".
Paraga, takoe, daje intervju novinarki Bojani Leskovar za slovenaki list "Mladina", izjanjavajui se o iskustvu sa robije (sa naslovom intervjua "Do pakla i natrag"). On je opisao svoje patnje od zatvaranja do izlaska sa robije, tvrdei da je bio sistematski podvrgavan
torturi, a da je taj posao organizovala i sprovodila politika policija.
Ovo svedoenje politikog zatvorenika Dobrosava Parage, sa mnogo
opisa, uznemiruje vlasti komunistike Hrvatske, pa je optinski javni
tuilac u Zagrebu podigao protiv njega optuni predlog Kt. 3247/86
od decembra 1986. godine. Njemu se sudi za krivino delo irenje
lanih vijesti, iz lana 197, stav 1. KZ Hrvatske, u nameri da ga se
uutka. On odlazi u inostranstvo i stie ak do Kongresa u SAD,gde
svedoi o svojim iskustvima o odnosu komunistikih vlasti u SFRJprema politikim zatvorenicima, to je izazvalo jo eu reakciju vlasti
u Hrvatskoj i ire u Jugoslaviji.
Prva ozbiljna detronizacija progona politikih neistomiljenika bila
je pred Okrunim sudom u Beogradu u procesu koji se kolokvijalno naziva "Suenje estorici".

40

Pre pokretanja ovog postupka, uz veliki publicitet, privedeno je 28

intelektualaca Beograda, sa glasovitim Milovanom ilasom, koji su
se sastajali u stanovima i koji su organizovali teorijske i ideoloke debate na tzv. "Slobodnom univerzitetu" Iza ove akcije spektakularnog
hapenja intelektualaca (neki nisu doli jer im je signalizirano da e
biti hapenja - Dobrica osi, Svetozar Stojanovi, Ljubomir Tadi
i Mihajlo Markovi), stajao je jaki ovek u SFRJ Stane Dolanc. Prialo se da je predsednik Italije Sandro Pertini odmah intervenisao i
protestovao protiv ovog hapenja, a naroito zbog hapenja Milovana ilasa.
Ovo masovno hapenje intelektualaca u Beogradu izazvalo je otpor
u zemlji, ali takoe i u inostranstvu. Od spektakularno najavljenog
sudskog progona intelektualca neistomiljenika, ovaj policijsko-sudski proces sveo se na osudu Milana Nikolia i Miodraga Milia za neprijateljsku propagandu. Predmet je bio poveren sudiji Zoranu Stojkoviu u Okrunom sudu u Beogradu, sadanjem ministru pravde u Vladi Srbije Vojislava Kotunice.
Koliko je poznato, mada je ovaj pokuaj progona neistomiljenika
doiveo debakl i pretvorio se u farsu, niko od pokretaa, organizatora i egzekutora ovog policijskog i sudskog progona nije snosio konsekvence, ali je unutarnji otpor koji je nastao predstavljao prvi stvarni otpor policijsko-sudskog progona neistomiljenika u jugoslovenskoj
komunistikoj dravi. Javnost je prvi put ustala protiv organizovanja
suenja neistomiljenicima.
Meu otpore treba ubrojati i presudu Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine, nakon odranog glavnog pretresa pred tim sudom, kojom je
od krivinog progona osloboen zeniki imam Halil Mehti. Isti onaj
Halil Mehti koji je bio svedok u Sarajevskom procesu muslimanskim
intelektualcima 1983. godine i koji je tvrdio da mu je inspektor pokazivao neki srebrni metak koji, navodno, uva za njega. U ovom

41

Dr. Rajko Danilovic

sudskom postupku na glavnom pretresu pred Vrhovnim sudom Bosne

i Hercegovine, otkrivenaje .saradnja" izmeu politike policije i svedoka, to je gruba zloupotreba i dokaz da su politiko-sudski procesi prema neistomiljenicima bili montirani. Pripadnici politike policije su
svedoke pouavali kako da svedoe, pa ak i na ceduljama pisali ta
treba da govore. A jedan svedok je na glavnom pretresu pokazao sudijama Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine zapisnik sa svog sasluanja u Dravnoj bezbednosti, koji je dobio da ui napamet. Svedoci
su kazali da su ih u politikoj policiji .trenirali" za suenje, pa su ih
upozoravali da se uvaju advokata i njihovih pitanja, a naroito onog
iz Beograda koji moe biti .nezgodan''

42

SARA.JEVSKl PROCES

19:-13.

4. Podela uloga i zaduenja

Kao to smo naveli totalitarna vlast, kakva je bila vlast u Bosni i

Hercegovini 1983. godine, pravi podelu graana na dve klase: na podobne i nepodobne. Kao to smo naveli, najmasovniji deo graana je
van politikog procesa i van uticaja politike. Manjinski deo participira u politici totalitarnog reima. Podela na podobne i nepodobne je
globalna, a ua podela je znaajna za razumevanje politikih suenja na prognane i progonitelje.
Nasuprot ovoj podeli, u liberalno-demokratskoj dravi ova podela
u biti ne postoji. Ne postoje "prijatelji" i "neprijatelji" aktuelne vlasti, mada za graane, pojedince i grupe, ostaje mogunost slobodnog izbora da participiraju u vlasti i aktivno uestvuju u politikom
procesu kao opozicija i pretendenti na vlast, s jedne, i na ogromnu veinu koja je pasivna, van vlasti i esto indiferentna spram iste, s druge strane. Zato liberalna koncepcija drave aparat vlasti svodi na uvara "mira i poretka", a ostale oblasti ivota - ekonomske, tehnoloke, kulturne i druge, preputa njihovoj konkurentskoj ili drugoj inicijativi.
Nakon snanih tendencija totalitarizma u dvadesetom stoleu, a posebno ujedinjenjem Evrope i raspadom komunizma u SSSR-u i Istonoj Evropi, evropske drave doivljavaju renesansu liberalizma.
Frensis Fukujama u svom uvenom eseju "Kraj istorije", objavljenom 1989. godine, govori o procesu koji je istorijski veoma znaajan i dogaa se krajem XX stolea. To je razdoblje u kojem je prestao
hladni rat izmeu dva sueljena vojno-politika pakta - NATO i Varavskog pakta. Jednostavno reeno, komunizam u SSSR-u i istonoevropskim zemljama se raspao. Varavski pakt je prestao da postoji.
Kina doivljava krupne politike, a naroito, ekonomske pro mene, in-

43

Dl. Rajko Danilovi

teligentno voena od tehnokratsko-liberalnog komunistikog vostva.

Kapitalistiki liberalizam, slobodno trite i konkurencija politikih
opcija i programa, postaju sve vie planetarna pojava. Tom procesu se
opiru Kuba i Sevema Koreja, to je irelevantno za opte promene.
Dolazi, dakle, do trijumfa zapadne ideje i onoga to se kolokvijalno
obeleava kao trijumf Zapada ili razvijenog kapitalizma. Svet postaje
globalno selo, kako bi to opisao Maral Makluan.

u XX veku

komunizam i faizam su predstavljali najozbiljnije izazove i pretnje liberalnom kapitalizmu. Faizam je pretrpeo poraz uz velika razaranja koja je doneo Drugi svetski rat."
Komunizam je bio ozbiljniji protivnik od faizma. Meutim, kapitalizam je prevladao klasne razlike, a razlike u bogatstvu nisu imale
karakter socijalnih sukoba, ve je slojevito drutvo bilo usmereno ka
stvaranju socijalne sigurnosti i redistribuciji bogatstva.
Pobeda razvijenog amerikog liberalnog kapitalizma, koji se zasniva na ideji liberalizma, unela je te ideje i u zemlje Azije i Afrike.
Otpori totalitarizma raznog porekla, mada su postojali, bili su nedovoljni da spree trijumf liberalizma.
Totalitama drava kakva je bila Jugoslavija osamdesetih godina
prolog veka, nuno je stvarala snaan policijski aparat, u kojemje presudnu ulogu imala politika policija.
Prvenstveni posao za aparat represije jeste identifikacija ideolokih
i politikih protivnika. Posle Drugog svetskog rata i uspostavljanja komunistikog reima to su bile "snage poraene u ratu", to je najee bilo opredeljeno lokalno: etnici, ustae, belogardejci, balisti,
* Vidjeti knjigu "Komunizam

i nacizam ", Zagreb 2005, izdava .Hasanbeqovi"

44

SAR.AJEVSKI

PR.OCES

1983.

ljotievci, VMRO-vci. Zatim i politike snage, kako se govorilo, poraene u revoluciji: graansko-liberalna koalicija, informbirovci, anarholiberali, maspokovci, muslimanski fundamentalisti, nacionalisti raznih nacionalnosti, kleronacionalisti, albanski iredentisti, itd.
Uoi sudskog procesa muslimanskim intelektualcima u Sarajevu
1983. godine, ve su bili oformljeni glavni ideoloki protivnici Saveza komunista Jugoslavije. U Srbiji su to bili "liberali", u Hrvatskoj to
su bili "hrvatski nacionalisti" koji su, takoe, zagovarali liberalna gledita u ekonomiji, zatim nacionalisti iz svih nacija kao deurni krivci.
Sa Sarajevskim procesom iz 1983. godine se pojavljuje najozbiljniji
protivnik komunistike ideologije - "islamski fundamentalizam", mada
nije jasno ta je on zapravo bio.
Retko je politika policija pogreno oznaavala protivnike komunistike vlasti. Poto je procesuirano razliito politiko opredeljenje, uvek
je po pravilu prepoznavano politiko miljenje i opredeljenje razliito ilili] suprotno vladajuem komunistikom. Policijski aparat svoju
vetinu prepoznavanja neistomiljenika aktuelne komunistike vlasti
dovodi skoro do savrenstva. U te svrhe sluila je matrica neprijatelja
raznih "boja" i .dezena" Po tim matricama identifIkovani su i razvrstavani neistomiljenici, to je obezbeivalo sistematinost i trajnost
nadziranja neprijatelja.
Za ovu svrhu sluio je policijski dosije o neprijateljima, u kojem su
beleeni "dokazi" o neistomiljenitvu. U tu svrhu formiran je razueni aparat i mrea dounika koji je funkcionisao uspeno tokom itave vladavine komunista.
Pored najstarijih zanata, dounitva i dostava, razvijanjem tehnike politika policija investira u kupovinu ureaja za snimanje razgovora (prislukivanje) i pravljenje filmskih snimaka i slino. Polazei od
toga da je za totalitarnu i represivnu dravu najekonominija invest i-

45

Dr. Rajko Danilovic

cija ulaganje u policijski aparat, novac za te potrebe nije se tedeo. U

tu svrhu su ugraivani prisluni ureaji u prostorije, najee u stanove, ali i u radne prostorije.
Ekspanzivnim razvojem tehnologija u informatikom drutvu, mogunosti snimanja razgovora usavrene su pojavom novih tehnika
(ugradnja .bubica" u telefone - fiksne i mobilne, montaom TV studija koji snimaju "objekte" praenja, te montiranjem sofisticiranih
tehnologija za prislukivanje na svakom mestu).
Kontrola pisama bila je praksa+
Orvelovska negativna utopija bila je u komunistikom reimu na
delu i prepoznavala se u skoro apsolutnoj kontroli graana, razume
se, onih koji su obeleeni kao politiki neistomiljenici ili kao ljudi
koji potencijalno mogu biti to.
Hapenje je in u kojem se ispoljava i prepoznaje represivna vlast.
4 Pisac ove knjige imao je dva sluaja koja govore o ugraivanju

prislunih

ureaja.

Prvi sluaj je krivini progon dvojice mladih vojnika pred Vojnim sudom u Sarajevu
nakon procesa muslimanskim intelektualcima pred Okrunim sudom u Sarajevu 1983. godine. Tom prilikom sueno je vojniku imamu Muhamedu ajlakoviu i apsolventu prava
Asimu Stup aru. Na suenju je izalo u javnost da su u kui Asimovog oca bili ugraeni prisluni ureaji. Policija je sluala porodine razgovore u kui efika Stupara u Zenici. politika policija je putala trake Asirnu, valjda da bi ga impresionirala, a Asim je o tome obavestio baba. efik je do te mere bio pogoen i ozlojeen zbog povrede svoje privatnosti
da je nameravao da radi toga spali kuu. Jedva sam uspeo da mu objasnim da to ne ini,
jer je ova povreda ljudskih prava u komunizmu neto uobiajeno, a gradnja kue je plod
njegovog velikog odricanja i rada.
Drugi je, o emu emo posebno pisati, ugraivanje prislunih ureaja u stan imama
Halila Mehtia. Tada je Halil otiao kod advokata u Zenicu, pa su pozvali lokalnog fotografa koji je to snimio, a ovaj uredno obavestio dravnu bezbednost. Politika policija
uhvaena na delu da ini krivino delo, privodi i advokata koji je bio uhapen. Da nisam
pretio meunarodnom advokatskom asocijacijom - ne bi ga pustili.

46

Si\R.AJEVSKl PROCES

1983.

To je in kojim totalitarna vlast manifestuje svoju mo, ali i nemo

prognanika. Prognani hapenje pamte za sva vremena. Hapenje je po
pravilu iznenadan dogaaj za uhapenc, pa ak i u sluajevima kada
prognani predvia mogunost da e biti uhapen.
Hapenje se izvodi spektakularno. U toj akciji po pravilu uestvuje
mnogo policajaca. Hapenje sadri radnje kojima hoe da se mistifikuje njegovo znaenje i uloga. To je prilika da represivni aparat iskae svoju snagu, pa se to najradije sprovodi pred familijom, porodicom,
komijama.
Velika je obmana da su egzekutori svemoni, adaje uhapenik potpuno nemoan, jer on uskoro spoznaje da treba da se bori za svoja prava, da zahteva ostvarivanje prava koja ima i da kao uhapenik prua
otpor. Kako vreme od hapenja odmie tako egzekutori postaju svesni
da su ogranieno moni. Uhapeni se bre ili sporije bore za svoja prava i tako ire polje svojih prava i suavaju represiju prema sebi.
Hapenje prati pretres stana ilili] slubenih prostorija. Politika policija trai skriveni propagandni materijal, skice, inkriminisane knjige
ili rukopise, letke, telefonske imenike, to bi trebalo arestiranog da
kompromituje u sudskom postupku koji mu sprema. Nisu poteene ni
knjige koje su tampanei kupljene u knjiarama, ali ih politika policija ceni kao lektiru koja treba da pokae prevratnike namere uhapenogo A kada se nae lektira koju su izdale emigrantske politike organizacije, tada se smatra da je otkrivena politika zloinaka nam era
uhapenog.
Prema Zakonu o krivinom postupku policijske vlasti su uhapenika ispitivale tri dana. Upravo su ova tri dana za uhapenika bila najtea jer je bio bez ikakve zatite. Bez obzira na dosije, kao i ranije prikupljene dokaze, ova tri dana su najvanija za policiju kada je prikupljala dokaze i pripremala krivinu prijavu za procesuiranje uhape-

47

Dr. Rajko Danilovi

nih. U ova tri dana policijskog pritvora uhapenog treba ispitati i ubediti ga da potpie izjavu, a takoe, treba prikupiti i selektovati dokaze, to se najee svodi na sasluanje svedoka koji treba da potvrde
verbalne inkriminacije koje se uhapenom stavljaju na teret. Ima i
ekstremnih sluajeva uticanja na uhapenike da potpiu izjavu, ali
se to izbegava.
Tako su se u Virovitikom sluaju (kasnije kolokvijalno oznaen kao
pegeljov proces pred Vojnim sudom u Zagrebu 1991. godine) uhapenima prikazivale lane vesti preko radija daje hrvatska vlada uhapena delom, a daje deo pobegao van zemlje, daje navodno ukinut viestranaki sistem u Hrvatskoj, da je izvren vojni udar u Jugoslaviji i
da e uhapenima suditi preki sud (metkom u elo) ako ne sarauju sa
istranim organima. Zbog toga su pojedini uhapenici pristaj ali na
formulacije u zapisniku, mada su bile neistinite. U ovom procesu istakao se tadanji ef KOS-a general Aleksandar Vasiljevi, koji je pored
opisanog, sve vreme nadzirao suenje i snimao ga preko vojne filmske ekipe "Zastava film", a koji je, umesto okrivljenog, postao svedok
spreman na saradnju pred Hakim tribunalom.
Upotreba neposredne primene fizike prinude prema zatvoreniku,
nerado se i veoma retko koristila. ee se koristila pretnja da e biti
procesuirani njegovi bliski roaci (najee brani partner ili deca).
U sudskoj praksi progona politikih neistomiljenika u komunistikoj
Jugoslaviji odavno je naputena primena fizike torture, prvenstveno zbog nadzora i interesovanja meunarodnih organizacija.
Prednost se davala iskazima svedoka i prikupljenim belekama, lecima, inkriminisanoj lektiri. "Obrada" svedokaje bila vanija od "obrade"
okrivljenih. Progonitelji su se uzdravali da upotrebe fiziku prinudu
prema okrivljenom, jer bi iznoenje takvih sluajeva na glavnom pretresu vie tetilo nego koristilo onima koji su organizovali politiko
suenje. Meutim, u Sarajevskom procesu 1983. godine, politika po-

48

SARA.jEVSkJ PROCES

1983.

licija se nije libila da primenjuje silu prema izvesnim uhapenima (Kasumagi, Lati ...). Suenje prati strana i domaa tampa i drugi mediji, pa bi objavljivanje primene torture dovelo u sumnju ceo postupak i izazvalo nervozu kod organizatora.
A kada se radi o procesuiranju grupe, tada politika policija privodi vie lica na takozvane, informativne razgovore i, ujedno, vri odabir okrivljenih i svedoka. Ona to radi primenjujui princip: lo svedok - dobar okrivljeni. Privedeni graanin, koji je spreman na saradnju tako to e teretiti drugog, pogodan je za svedoka, a ako ga ostali
privedeni ne pominju onda je potpuno podoban za svedoenje.
Tako nastaje paradoks da je prinuda ili pretnja radije upotrebljavana prema svedocima nego prema okrivljenima, a naroito kada politika policija oceni da pred sobom ima labilniju linost. Neretko,
policija znajui za neku greku svedoka, upozorava ga da e mu biti
oprotena ako sarauje.
Ovoj trijai politika policija i ostali uesnici u politikim procesima pridaju poseban znaaj. Meutim, zvui apsurdno, ali je istinito,
daje laka uloga okrivljenog nego svedoka u istrazi i na glavnom pretresu, gledano sa etikog stanovita. Svedoci su sumnjivi ako odustaju da terete optuene i sebe izlau eventualnom progonu, ako ne prilikom suenja, ono nekom drugom prilikom. Tako su policijske vlasti
bile nezadovoljne svedoenjem Halila Mehtia na procesu 1983. godine u Sarajevu, pa su mu zato pripremile osvetu tako da su mu organizovale tri godine kasnije, 1986, politiko suenje u Zenici.
Nakon prikupljanja dokaza kod policije ulogu progonitelja politikih neistomiljenika preuzimaju tui oci, a u tuilatvu najee postoji
tuilac kome je to specijalnost, kao i istrani sudija.
Istrani sudija vodi postupak po unapred zacrtanom scenariju i nastoji da zapisnik sastavljen u policiji prenese u zapisnike iz istrage.

49

Dr. Rajko Danilovic

Smatralo se da je istrani sudija uspean ako je sastavio zapisnike o

sasluanju okrivljenog i svedoka jednako ili na slian nain kao u politikoj policiji, u kojoj je progon politikih neistomiljenika zapoet
po unapred utvrenom planu.
Branioci svoju ulogu zapoinju u istrazi vie pokuavajui da saznaju inkriminacije koje se stavljaju na teret uhapenom, jer istrane
sudije spreavaju izabrane advokate da uestvuju u sasluavanju svedoka, bez obzira to ZKP nije predviao tu mogunost. To je ono to
se vidi. Ali postoji i jedna skrivena aktivnost uticaja na okrivljenog
ili njegovu porodicu - da se izabere advokat koji je po volji politike
policije i suda. Sud se navodno pravda da ima problema da uputi poziv izabranom braniocu, kojeg navodno ne moe da pronae, pa se
uhapenom nude drugi branioci "dostupni sudu". Ima sluajeva da se
ide dotle da se uhapenima sugerie koje advokate da ne biraju, jer e
biti stroije kanjeni ako ih izaberu. Ako istrani sudija, u saradnji sa
politikom policijom, uspe okrivljenom da sugerie branioca po njihovom izboru, tada se smatra da je istrani sudija zavrio znatan deo
posla.
Znaaj istrage je presudan za organizatore sudskog politikog procesa, jer se na zapisnicima iz istrage temelji presuda. Na glavnoj raspravi okrivljeni i svedoci skoro po pravilu menjaju svoje iskaze, dajui
objanjenja i razloge zbog ega to ine, to se svodi na dovoenje u
sumnju daje politika policija radila suprotno pravilima koje odreuje ZKP. Naravno, sud ne prihvata izmene iskaza. Nije poznato, mada
je takva mogunost predviena Krivinim zakonom i ZKP, da je neko
odgovarao za iznuivanje iskaza okrivljenog ili svedoka. Ove odrednice su samo floskula, dok sudska praksa ne poznaje da su te odredbe
bilo kada primenjene prema slubenom licu. Istraga se tako za organizatore sudskog procesa pojavljuje kao najvaniji posao i zadatak,
jer sve to je prikupila politika policija kao dokaze, istraga nastoji
da unese u spise predmeta.

50

SAR.:.\JEVSKf PROCES

1983.

Sud i odbrana se najee bave opozivom priznanja okrivljenog i

izmenama iskaza svedoka. Branioci nastoje da dovedu u sumnju valjanost dokaza prikupljenih u istrazi, a sud se bavi stvarnom ili kvazi
argumentacijom koja treba iskaze iz istrage da odri na snazi i da ih
potvrdi kao verodostojne.
Da zakljuimo: uloga branilaca u istrazi je efemerna, jer je svedena na prikupljanje informacija o toku postupka bez stvarnog uea
u toj fazi postupka. Branilac nema prava da se sa svojim branjenikom
konsu1tuje, da priprema odbranu sve do podizanja optunice. U isto
vreme, uloga istranog sudije je da branioca sprei da aktivno uestvuje u istranom postupku. Punu inicijativu ima samo politika policija
koja u politikim procesima ima presudnu ulogu spiritus mouvensa.
Zadatak tuilaca i sudija je samo da obezbede legalnost onoga to je
zacrtano, pripremljeno i obraeno u politikoj policiji.
Formalizacija istrage ispoljava se u optunici. Izreka optunice
skoro je identina izreci prvostepene presude. Kada ima izvesnih odstupanja tada su ona obino beznaajna i zanemarljiva, jer se odnose
na neke okolnosti ili manje vane inkriminacije.
Polje krivine odgovornosti graana prema Krivinom zakonu Jugoslavije postavljeno je vrlo iroko, skoro bez granica, to politikoj
policiji, tuiocima i sudijama daje veliku mogunost tumaenja i interpretacije radnji izvrenja koja predstavljaju obeleja politikih krivinih dela. Sudije i tuioci ispoljavaju tendenciju da tako iroko i
evazivno formulisana zakonska obeleja bia krivinih dela, koja se
oznaavaju kao politika, jo nadograuju, dajui doprinos estini i
irini policijsko-sudskog progona neistomiljenika, koji su najee
procesuirani za krivino delo Neprijateljske propagande. Na kraju
postupka odlukom Vrhovnog suda Jugoslavije, i muslimanski intelektualci u Sarajevskom procesu 1983. godine osueni su za ovo krivino delo, jer je taj sud naao da u njihovoj delatnosti ima samo neprijateljske propagande.

51

Dr. Rajko Danilovic

Nije smetalo prvostepenom i drugostepenom sudu u ovom sudskom

procesu da izrie, za to vreme drastine kazne, oznaavajui delatnost
za Aliju Izetbegovia i Omera Behmena kao Udruivanje radi neprijateljske delatnosti iz lana 136. KZ SFRJ, radi vrenja, ni manje ni vie,
Kontrarevolucionarnog ugroavanja drutvenog ureenja iz lana 114.
KZ SFRJ. A za Hasana engia, Ismeta Kasumagia, Edhema Biakia i Huseina ivalja da se, takoe, radi o lanu 136., stavu 2. KZ SFRJ
da su pristupili neprijateljskoj grupi, ali u vezi sa lanom 133. KZ
SFRJ Neprijateljska propaganda, dok su Salih Behmen, Ruid Prguda, Mustafa Spahi, Demal Lati, Melika Salihbegovi i Dervi urevi, optueni za krivino delo Neprijateljske propagande iz lana
133. KZ SFRJ. ula Biaki kanjenaje za krivino delo Pruanja pomoi uiniocu posle izvrenog krivinog dela, iz lana 137. KZ SFRJ.
Meutim, videemo daje Savezni sud Jugoslavije krivinu odgovornost svih optuenih sveo na delikt miljenja - Neprijateljsku propagandu iz lana 133. KZ SFRJ, ali im je izrekao neuobiajeno visoke kazne pod pritiskom bosanskohercegovakog politikog rukovodstva, jer
bi odmeravanje oekivanih kazni ovo rukovodstvo doivelo kao svoj
poraz. A kako i ne bi kada je uloilo toliko aktivnosti, novca i propagande u ovaj sudski proces.
Nita nije tako nedefinisano kao miljenje. A ovo krivino delo upravo kriminalizuje miljenje. To je, videli smo, u jednopartijskim i svim
totalitarnim reimima najmonije sredstvo za eliminaciju politikih neistomiljenika. Tu se primenjuje samo jedan vrlo jednostavan kriterijum: ko je za, a ko je protiv vladajueg politikog miljenja (tanije
ideologije kao sistema vrednosti). Kada se ire posrnatra politika sudskog progona kriminala, tada pada u oi da su organi gonjenja (politika policija, tuioci i sudije) najrevnosnije progonili politike neistomiljenike, ili, kako se oficijelne govorilo, politiki kriminal. politiki kriminal je u totalitarnim dravama, kakva je bila Bosna i Hercegovina, tretiran kao najopasniji kriminal.

52

SARAJEVSKf PROCES

I n3.

u politikim

sudskim procesima, naveli smo, retko, i moglo bi se

rei izuzetno inkriminisana je politika delatnost kao takva, iji bi
cilj bila borba za vlast ili ruenje postojeeg politikog poretka, ve
je inkriminisano politiko opredeljenje i miljenje. Revolucije, kao
nasilno uzurpiranje vlasti i grubo eliminisanje politikih protivnika,
dovele su do surovog obrauna revolucionarne vlasti sa neistomiljenicima. Ukinutaje razlika izmeu rei i dela tako to su rei promovisane kao zloinako politiko delovanje. Stoga se progon politikih neistomiljenika moe posmatrati i kao stanje neobjavljenog graanskog
rata, a ne kao stanje graanskog mira i graanske sigurnosti. Jugoslovenske komunistike vlasti su stalno govorile da je re o "borbi ideja". Gde ima borbe, ima i pobednika i pobeenih, ima slobodnih graana i zatvorenika zbog politikog miljenja. Od netrpeljivosti prema
drugaijem i razliitom miljenju samo je jedan korak do proizvodnje
i progona neprijatelja.
Krivino delo Neprijateljska propaganda, predstavlja atak na slobodu politikog miljenja. Procesuiranjem politikog miljenja iri se
polje krivine odgovornosti graana za drugaije miljenje i, istovremeno, suava polje slobode politikog miljenja. To naroito biva vidljivo u partijskim kampanjama ili periodima zaotravanja .klasne politike borbe", kada su stradali neistomiljenici. Suenje grupi muslimanskih intelektualaca 1983. godine u Sarajevu tipian je primer
organizovane kampanje protiv neistomiljenika, po svim atributima
takvih procesa.
Do pojaane represije protiv politikih neistomiljenika dolo je posle smrti Josipa Broza Tita, od 1980. godine pa nadalje. Politika elita
je oseala strah koji je potiskivala pojaanim progonom neistomiljenika. Svesna da se istorijski dovodi u pitanje legitimitet vlasti, postbrozovska komunistika oligarhija u Bosni i Hercegovini organizovala je
uzoran staljinistiki proces protiv muslimanskih intelektualaca u Sarajevu 1983. godine, nadajui se i oekujui da e na taj nain zastra-

53

Dr. Rajko Danilovi

iti i druge potencijalne politike neistomiljenike, da e delovati preventivno.

Svi pojaani progoni politikih neistomiljenika od 1980. godine pa
nadalje, objanjavaju se na jednak nain: pogoranjem meunarodne
situacije, pojaanom aktivnou raznih politikih emigracija i pojaanim delovanjem unutranjeg neprijatelja.
Kada bi se sastavio grafiki prikaz progona politikih neistomiljenika, tada bi uoili da je progon ei na poetku i kod niih sudova,
jer se tako postie glavna svrha progona: zastraivanje politikih neistomiljenika ili, kako bi pravnici rekli, generalna prevencija, a vii
sudovi bi imali razumevanja za "primenu" prava i blaeg kanjavanja, dajui tom progonu neku razumnu meru.
Pripremanje i organizovanje politikog sudskog procesa uvek je
obuhvatalo kontrolisano i dozirano informisanje javnosti. tampa i
ostali mediji pod stalnim su nadzorom i brifingom. Njihov preventivni zadatak je da propagiraju i podre optunicu, o emu odluuju i vode
rauna politika tela, koja suenje prihvataju i kao svoje politiko propagandno delovanje.
Politika suenja se retko organizuju sa iskljuivanjem javnosti,
mada je uee javnosti kontrolisano jer policija vodi evidenciju ko je
prisutan u sudnici. Naravno, suenja se koriste kao politika delatnost,
po pravilu kao propagandna politika delatnost, pa je uloga medija,
po oceni organizatora suenja, presudna ili bar veoma znaajna. Suenje se tada pretvaralo u javnu manifestaciju. Takav tretman suenja je opravdano naiao na kritiku u zapadnoj tampi, u onom delu
sveta koji sebe smatra slobodnim. Nakon konsolidacije komunistike
vlasti u Jugoslaviji, takva scenografija bila je naputena, mada pada
u oi daje takva scenografija primenjena i u sudskom procesu muslimanskim intelektualcima u Sarajevu 1983. godine. Sudska dvorana

54

SARi\.}EVSKl PROCES

191\3.

Vieg suda u Sarajevu napunjena je politikim aktivistima, kada je

izricana prvostepena presuda 20. avgusta 1983. godine. Dvoranom se
razlegao pripremljen i naruen aplauz kada je dvanaestorici optuenih
za delikt miljenja izreena ukupna kazna zatvora od 89,5 godina (!).
Mada sam tada imao desetogodinje advokatsko iskustvo i mada sam
branio politike prognanike, atmosfera me je podseala na filmske scene iz postrevolucionarnog perioda kada je primenjivano ..revolucionarno pravo", to je contraditio in adjecto. Ovo je snimala dravna
televizija i emitovala u udarnim informativnim programima. Bilo je
to muno sluati i gledati. inilo se kao da se opet revolucija povampirila.
Posmatrano sa distance to je delovalo anahrono, besmisleno, ali i
zastraujue. Videlo se da je militantna grupa tito ista u Bosni i Hercegovini poetkom osamdesetih godina pretila svakom opozicionom politikom miljenju. Pojava aktivista Saveza komunista, koji aplaudiraju u sudnici, nije bila iznenaenje za one koji su imali saznanja kako
je ovaj sudski proces pripreman i planiran. Zastraujue je izgledalo
arhaino navijanje publike, jer je podsealo na runu sudsku i politiku praksu u vreme nakon Drugog svetskog rata. Verujem da je ova
reirana scenografija mnoge u tadanjoj Jugoslaviji, koji su imali mogunost da je vide na TV ekranima, zabrinula i revoltirala.
Na opisani nain organizatori ovog procesa na momenat su otkrili
svoje namere i svoju satansku duu. Ubrzo se pokazalo daje ovaj sudski proces samo labudova pesma umirueg i nelegitimnog jednopartijskog politikog sistema i titoistikog reima. Na taj nain staljinizam
je objavio dajejo uvek iv, dajo ima snage, ali bilaje to varka i privid. Godine koje su dolazile pokazale su da nema budunost, ali je,
naalost, otvarao i otvorio Pandorinu kutiju iz koje su prokljuale potiskivane i skrivene mrnje meu bosans.kohercegovakim nacijama
koje su dovele do ratnih uasa i razaranja. Da ne razmiljamo ta bi
bilo kad bi bilo, ali smo uvereni da bi slobodan i civilizovan dijalog

55

otklonio alibi onima koji su u ovom procesu nali argumente za ..konano reenje", koje je vodilo u zloin umesto u toleranciju i zajedniki civilizovan ivot po uzoru na savremenu Evropu.
Brozovi politiki naslednici u Bosni i Hercegovini tako su manifestova1i vrstinu u obraunu sa neistomiljenicima, mada su prognani
bili muslimanski intelektualci kojima je prvenstveno bilo interesovanje o pitanjima islama kao religije i pitanjima prava graana muslimanske vere o obredima i obiajima.
Jedan od najsuptilnijih zadataka organizatora politikih sudskih
procesa jeste izbor sudije koji e rukovoditi postupkom. Izbor sudije
se vri po samoj logici i prirodi ovih sudskih procesa.
Jugoslavija, a to je posebno vidljivo u Bosni i Hercegovini, je mnogoetnika zajednica i drava. Organizatori nastoje, ako okolnosti izbora dozvoljavaju, da biraju sudije koji pripadaju etnikoj grupi ili naciji kojoj pripadaju i optuenici. Na taj nain se postie dvostruki cilj.
Prvi je da se obezbeuje privid objektivnosti suda, jer okrivljenima
sudi sudija koji je pripadnik iste etnike grupe, ime se u mnogoetnikoj sredini amortizuje kritika po tom osnovu. Drugi cilj je da je to prilika za proveru lojalnosti sudije kojem je dodeljena uloga predsednika vea. Od takvog predsednika sudskog vea oekuje se da dokae svoju lojalnost i odanost vladajuoj politikoj grupaciji u Savezu
komunista. Izbor moe pasti i na sudiju kojeg politika policija ceni da
je kolebljiv, oekujui da mu daju ansu da svoju kolebljivost demantuje i da potvrdi svoju podaniku odanost organizatorima i pokretaima policijskog sudskog progona.
Od sudije, koji je posle izbora za ulogu predsednika vea ostavljen
sam sebi, oekuje se da zadatak uspeno obavi, da politikom suenju
obezbedi privid legalnosti i korektnog voenja postupka. Izabrani sudija, esto i sam iznenaen, postaje vana linost u svojoj sredini.

56

SARAJEVSKI PROCES

19l{3.

Sudija Rizah Hadi je skoro svaki dan imao drugo odelo, promenjenu koulju i kravate u kojima ima crvene boje. Dobijanje ovoga zadatka smatra se znakom poverenja i naklonosti efova, a to, u konanoj instanci, znai i vlastodraca. Manji je broj sudija koji ne dobijaju ovaj zadatak i zadovoljno konstatuju - i ovog puta sam se izvukao, to naravno, ne sme da iskae ni u krugu bliskih prijatelja ili familije, a kamoli da to na bilo koji nain javno ispolji?
Nakon dobijanja takvog zadatka, sudija je skoro potpuno poteen drugih redovnih obaveza LI sudu. Sada je iskljuivo koncentrisan
na "vaan" posao koji je dobio. Priprema se da bi umeo da reaguje na
eventualna iznenaenja.
Sudija, dok sprema suenje i vri pripreme, prividno je sam, niko
se sa njim ne drui, svi znaju, i on i njegove kolege, da je pod prismotrom, pod budnim okom politike policije koja nadzire rad i del ovanje svih (sudija, tuilaca, branilaca, svedoka, pa ak i izabrane publike). Ovaj nadzor je prikriven i mistifikovan, ali svi oekuju ili znaju,
da se vri. Sarajevski proces iz 1983. godine razlikovao se od drugih
politikih suenja i po tome to je politika policija otvoreno igrala ovu
svoju ulogu, ak bi se reklo, demonstrativno i arogantno razmeui
se njome.
Pisac ove knjige, kao branilac u tom procesu, uvekje imao najmanje dvojicu policajaca u civilu koji nisu krili da su mu nenaruena pratnja. Na moje pitanje - ta e im to, odgovarali su neiskreno da to ine
radi moje fizike zatite, jer niko ne bi mogao "da ih opere pred inostranstvom" ako bi me neko napao.(!)
Da se vratimo na ulogu izabranog sudije, a ne politike policije.
Sudija poinje svoju ulogu da doivljava kao optu, a ne kao suenje samo u jednom procesu. On poinje da se osea kao vaan, jer iza

57

Dr. Rajko Danilovic

njega stoje njegovi efovi, kao i politiki monici, pa i sam o sebi poinje da misli da je moan, a ne da mu je samo dodeljena jedna uloga. Njegova oseanja su ambivalentna, jer se osea i nelagodno znajui da ima onih koji ne odobravaju njegovu ulogu. Taj oseaj nelagodnosti najvie ispoljava u sudnici, jer su okrivljeni intelektualci,
esto ljudi znatno veeg obrazovanja i obavetenosti od samog sudije. Sudi se miljenju, a okrivljeni su upravo ljudi intelektualci koji
imaju znatno ire i bogatije obrazovanje od svojih sudija. Sudije svoj
autoritet crpu iz same sudijske funkcije, a okrivljeni, ako su uspeli da
sauvaju svoje dostojanstvo i ugled, faktiku snagu dobijaju iz svoje
informisanosti i svog digniteta. Ovo samo po sebi esto izaziva nesporazume izmeu sudija i okrivljenih. Kako su zapisnici iz policije i istrage uproavanje odbrane okrivljenih intelektualaca, tako to na glavnom pretresu dovodi do konflikta i nesporazuma izmeu sudije i optuenih. Kada se u to umeaju i neinhibirani branioci - tada su nesporazumi neminovni i esti, a sudije zbog toga nervozne i konfuzne.
Jednog dana, popodne, dok sam etao sa kolegom Nevzatijem, sreli
smo sudiju Rizaha Hadia koji mi se poali da sam mu "ja tei no svi
okrivljeni i svedoci". Ja mu zlurado i kratko odgovorih - "zato sam
dolazio u Sarajevo 7"
Naravno da svu inferiomost sudija injihove "greke" prikrivaju mediji ili ih umanjuju, jer su oni u ulozi propagandnog aparata iji je
zadatak opravdanje optunice i sudskog procesa. U sudskom procesu
u Sarajevu 1983. godine, mediji su sa gvozdenom disciplinom ostvarivali ovu svoju funkciju. U medijima je preutkivano da su mnogi svedoci menjali svoje iskaze i da su objanjavali na koji nain su sastavljani zapisnici u istrazi.
Sudije su se izvetile da okrivljenima dozvoljavaju da se brane, a
vrstinu i otrinu ispoljavali su prema svedocima, kojima su pretili podseajui ih na zakonske obaveze da su duni da govore istinu. Svedoci najee ne skrivaju svoj strah, jer su uplaeni da se progon ne

58

SAR.A..JEVSKI PROCES 19X3.

usmeri ka njima. Sudije manipu1iu ovim njihovim strahom, pa svedocima predoavaju iskaz iz istrage i postavljaju pitanja koja ovaj njihov
strah podstiu.
Najbolji, sa stanovita interesa tuilaca i sudija, je onaj svedok koji
zbog sebe, ili nekog svog bliskog, mora da prihvata "saradnju". Naravno da meu svedocima ima i saradnika politike policije. Njih je najlake prepoznati jer izraavaju neprijateljski odnos i ispoljavaju aroganciju prema optuenima. Neki svedoci, saradnici politike policije,
svoje iskaze iz istrage ponavljaju ad Iittcram, jer ih ue napamet.
Sudije ne umeju da prikrivaju svoj odnos prema svedocima. Prema jednima su grubi i otri, a prema drugima trpeljivi, jer ove druge
smatraju dragocenim saradnicima suda.
Najpouzdaniji je sudija koji je saradnik politike policije. Sa stanovita interesa organizatora politikih procesa, najidealnije bi bilo
kada bi takve sudije vodile sve procese. To nije uvek mogue organizovati jer je saradnik politike policije ponekad nedovoljno vian
sudijskom poslu ili je skromno obrazovan, te je nepripremljen da se sa
okrivljenima, koji su neistomiljenici, bori intelektualno i politiki.

59

Dr. Rajko Danilovi

5. Okrivljeni

Mada su okrivljeni u politikim procesima svesni da se sa njima vri

policijski i sudski obraun, ipak pokuavaju da se sa progoniteljima
raspravljaju i dokazuju svoju nevinost. Okrivljeni, u istrazi i na samom
suenju, objanjava svoju politiku poziciju. Nema tog okrivljenog
koji je na suenju priznao svoju "krivicu".
Postupajui prirodnopravno okrivljeni ispoljava protivljenje progonu koji mu je policijsko-sudski aparat nametnuo. On dokazuje da su
iskazi njegovi i svedoka montirani, da su tako formulisani i obraeni da bi prikazali njegovu krivicu. Rekli smo da je politika policija
izvebana da detektuje, prepozna i otkriva neistomiljenika, ali da ima
problema sa prikupljanjem i obradom dokaza. Taj raskorak izmeu
politike opredeljenosti i prikupljenih dokaza je veliki i predstavlja
onaj intelektualni prostor u kojem okrivljeni i njegova formalna odbrana (branilac) grade odbranu. Ova diskrepancija je poveavala okrivljenikovu borbenost, radi ega se esto sa velikom energijom i ozbiljno pripremao za suenje - analizirao optunicu, prikupljene pismene dokaze, iskaze svedoka u istrazi i na glavnoj raspravi, vrio pripreme i analize sa braniocem.
Ovakav aktivan odnos okrivljenog i branioca prema sudskom procesu, naalost, doprinosio je da policijski i sudski progon politikih
neistomiljenika ima privid legalnosti i legitimnosti. S druge strane,
takvo ponaanje okrivljenog i njegovog branioca stvarala je sudijama
tekoe, tako da su morali da se angauju na glavnoj raspravi da to eliminiu ili bar neutraliu. Sudije su u tome imale "skrivene" pomagae iza sudske scene (politiku policiju) i medije.
Uvereni smo da okrivljeni i njihovi branioci nisu bili potpuno svesni
da svojim opisanim aktivizmom idu na ruku organizatorima sue-

60

SARAJEVSKJ PROCES

1983.

nja. Suprotno od ove posledice oni su imali pogreno uverenje da sud

i sudije interesuje istina, te da tako mogu dokazivati nevinost. Takav
odnos progonjeni zadravaju ak i nakon suenja i nakon izdrane robije. Sve vreme su uvereni da mogu da dokau svoju nevinost, a da
su predsednik vea i sudsko vee pogreili oglaavajui ih krivima.
Izuzetak su okrivljeni koji su svesni sudske igre (drame) i scenarija u
politikim procesima u kojima oni igraju samo jednu od projektovanih uloga.
Opisani odnos optuenog prema suenju esto je davao privid da
su sudske dvorane mesto za sueljavanje razliitih, pa i konkurentskih
politikih stanovita. Stoga, u ovakvim procesima sudnice postaju ivotnije i stvarnije mesto sueljavanja razliitih politikih pogleda i
opredeljenja od institucija zvanine politike koje su zbog rutinske,
folklorne i reirane politike igre sklerotine i nezanimljive manifestacije. Radi toga je est sluaj da se u sudnicama vie govori o ivotnim problemima drutva, jezikom koji prepoznaje i izraava stvarne
pojave, dok javnim politikim ivotom vlada uvek neki nerazumljivi novo govor, ijaje svrha da zamagljuje stvarne pojave i probleme.
Naalost, izreeno u sudnici ostaje u sudskim zapisnicima i presudama, u albama okrivljenih i branilaca, dakle, daleko od oiju javnosti.
Uzaludan je napor okrivljenih, naroito na prvostepenom suenju,
kada ulau znatno mentalno angaovanje dokazujui vlastitu dobronamernost i nevinost. Ovaj je napor neplodan i uzaludan, to okrivljenog sa odmicanjem suenja ini nervoznijim i nezadovoljnim.
Okrivljeni i njegov branilac ozbiljno se pripremaju za zavrnu re,
mada je ona bez ikakvog uticaja na rezultat suenja.

61

Dr. Rajko Danilovic

6. Presude

Izricanjem prvostepene presude postie se svrha politikog sudskog

procesa: eliminie se politiki neistomiljenik i uutkuju se i zastrauju ostali politiki neistomiljenici.
Sa ovog stanovita svrha politikog sudskog procesa, drugostepena ili presuda na osnovu Zahteva za ispitivanje pravnosnane presude, postaju irelevantne. One imaju samo pravni znaaj jer vii sudovi ispravljaju oigledne greke prvostepenog ili drugostepenog suda
i olakavaju poloaj okrivljenog smanjivanjem visine kazne, po pravilu, pokuavajui da progon svedu na neku podnoljivu meru.
Da ponovimo, najvaniji faktor sudskog procesa ostaje prvostepeni
sud i predsednik sudskog vea ovog suda. Od njegove umenosti zavisi ostvarivanje svrhe suenja kako su ga zamislili organizatori i
vlastodrci. Ponaanje i delatnost predsednika vea i samog sudskog
vea usmerena je ka ispunjavanju tih oekivanja.
Nemamo dokaza da se sudskom veu sugerira visina kazne koja e
biti izreena. Kako je kazna najvaniji element suenja za koji su zainteresovani javnost i sam optueni, verujemo da predsednik vea i
sudsko vee posebnu panju posveuju saznanju ta se zapravo od njih
oekuje, odnosno koja se kazna oekuje da bude izreena. Sudije, na
suptilan nain, ispituju ta oekivanja i raspoloenja organizatora i naruilaca konkretnog politikog suenja. Posebno oslukuju i prate izjave politikih zvaninika koji suenje komentariu i pre zavretka prvostepenog postupka. Upozorenja da je kaznena politika blaga, da su
neprijatelji "digli glave", da su pojaali svoju aktivnost i slino, signal
su da se izreknu stroge kazne. Ili izjave da je drutvo stabilno, da
uiva meunarodni povoljan poloaj, znai da se moe izrei blaa
kazna.

62

Si\R.i\JEVSKI PROCES

1983.

Prvostepena presuda po pravilu predstavlja recepciju optunice, a

sudski proces je organizovan da bi se taj cilj postigao.
Obrazloenje presude je selektivno i svrhovito, jer je cilj da se optunica dokae i podri. Sve to bi ilo u prilog odbrani okrivljenog eliminie se, ili logikom akrobatikom obezvreuje. A pisanje obrazloenja presude prilika je da sudija istakne svoju privrenost politikim i ideolokim vrednostima koje proklamuje politika oligarhija.
Sudije se u obrazloenju presude dokazuju kao zatitnici "drutveno-politikog poretka" i bezbednosti zemlje, smatrajui ih znatno
vrednijima od vrednosti kao to su ivot, telo, javni moral, pravni saobraaj, zdravlje ljudi, dostojanstvo linosti i slino.
Vreme i hartija se ne tede da presuda, gledano spolja, izgleda uverljivo i obrazloeno. Zato je ona esto obimna i ne tede se "argumenti" koji opravdavaju ocenu krivine odgovornosti i visinu kazne. Kada
je re o verbalnim iskazima koji su inkriminisani, presuda se ne uputa u njihovu analizu, a posebno ne u znaenje pojmova i tvrdnji,
ve ih prihvata same po sebi kao inkriminaciju. A kako bi i smela da
se uputa u njihovu analizu, ili u analizu konteksta izreenih verbalnih tvrdnji, kada ih je ve ranije, kao takve, ocenila politika policija.
Presuda za politiki delikt nikada nije oslobaajua u etabliranom
komunistikom poretku Jugoslavije. Oslobaajue presude se tek izriu pojavom detronizacije politikih suenja. Prelomni sluaj je oslobaanje Vlasija i ostalih optuenika u procesu pred Okrunim sudom
u Titovoj (Kosovskoj) Mitrovici 1989. godine. To je sluaj i u procesu
protiv zenikog imama Halila Mehtia, profesora Dragomira Ostojia pred Okrunim sudom u Negotinu, kao i pojedinih optuenih u procesu estorici u Okrunom sudu u Beogradu. Ovakve presude su izuzetak i donesene su u vreme kada je doveden u pitanje legitimitet suenja politikim neistomiljenicima i padaju u vreme posle smrti Josipa
Broza Tita.

63

Dr. Rajko Danilovic

Nita toliko ne kompromituje vladavinu komunista u Jugoslaviji

koliko politika suenja. Presude sva tri stepena su svedoanstvo o nemilosrdnosti i okrutnosti politikog reima. One potvruju da se komunistika vladavina odravala i upotrebom politike policije, tuilatva i suda, da se u sutini radilo o totalitarnom sistemu.
Istraivanja, koja se budu bavila istoriografijom komunistike Jugoslavije, ne mogu ignorisati analizu ovih sudskih presuda. One e
biti znaajniji dokumenti od zapisnika sa sednica zvaninih i partijskih dravnih organa o politikim sukobima, a posebno od ideolokih rasprava u Savezu komunista i ire u drutvu.
Sa dananje distance kada se itaju ove presude mora se zakljuiti da one izgledaju bezazleno, jer su pojedinici i grupe proganjani
za kritiku i iznoenje politikog miljenja, a ne i za politiku delatnost.
Sueno je samo drugaijem, razliitom miljenju od vladajueg miljenja komunistike oligarhije.
Danas su politika miljenja i stavovi izraeni mnogo pregnantnije i isto, bez skrivanja i zamagljivanja. Kada se izvre uporedne analize sadraja inkriminacija u presudama i dananjeg politikog diskursa, tada se vidi ogromna razlika. U presudama, ak i konstruisane verbalne inkriminacije, daleko su benignije i bezazlenije nego to
je to dananji politiki govor, koji je direktan i nedvosmislen.

64

SARAJEVSKI PROCES ]983.

7. Robija

Sudski procesi, bez obzira koliko je uee javnosti ogranieno, ipak

predstavljaju javnu pozornicu na kojoj vlastodrci upotrebljavaju politiku policiju, tuioce i sudije za uutkivanje i eliminaciju politikih
neistomiljenika. S druge stranevzatvori i robijanice predstavljaju
ustanove potpuno skrivene od OIjui uvida javnosti. U njima se sa
neistomiljenicima obraun nastavlja. Nema drutvene ustanove koja
je toliko daleko od uvida javnosti kao to su to zatvori.
ta se, zapravo, dogaa u zatvorima sa politikim robijaima ne
podlee nikakvoj kontroli javnosti. Robijai su preputeni na milost ili
nemilost zatvorskih vlasti, meu kojima politika policija vodi glavnu re. Zatvorenik savesti, kako ga tretiraju meunarodne organizacije za zatitu ljudskih prava, izloen je pritiscima, vrbovanju, a u sluaju golootoana videli smo i prevaspitavanju, jer jednom obeleen
kao neprijatelj ostaje to zauvek. Njima se neprekidno i uporno bavi
politika policija i dalje ih nadzirui. Zabeleen je upravo u Bosni i
Hercegovini sluaj advokata iz Doboja, arka Aleksia. Taj je sluaj
jedinstven po tome to mu je drugo suenje organizovano zbog delikta
miljenja (Neprijateljska propaganda - lan 133. KZ SFRJ) na robiji i
meu zatvorenicima. Sudija Sava Lekovi bivem kolegi, advokatu
Aleksiu, izrie kaznu zatvora od sedam godina i konfiskaciju imovine za verbalni delikt (5. april 1980. godine). Godinu dana nakon toga,
kada je bio na robiji, organizuje se novo suenje za verbalni delikt
pred Okrunim sudom u Zenici (7. jul 1981. godine), takoe, za neprijateljsku propagandu kojom je pokuao da pridobije druge robljae za svoje stanovite. Vrhovni sud Bosne i Hercegovine odbio je albu
1982. godine. Savezni sud, reavajui po zahtevu za vanredno preispitivanje presude, ukinuo je prethodne dve presude i predmet vratio
prvostepenom sudu na ponovno odluivanje. U ponovljenom suenju izreena mu je kazna od pet godina i jedanaest meseci zatvora.

65

Dr. Rajko Danilovic

Zbog maltretiranja u zatvoru doiveo je dva infarkta, da bi po izlasku iz zatvora napustio Bosnu, preselio u Beograd i ubrzo preminuo
od posledica bolesti i patnji po robijanicama Bosne i Hercegovine.

o stanju

u robijanicama i patnjama robijaa saznajemo jedino preko memoarske lektire bivih robijaa, to predstavlja literarnu obradu
vlastitih iskustava robijaa.
Siguran sam da se o jednoj dravi i njenom politikom reimu vie
moe suditi po zatvorima, nego po kulturnim institucijama ili materijalnoj civilizaciji.
Progon politikih protivnika nije samo njihovo uutkivanje i zastraivanje, ve se radi i o retorziji. A izvrioci retorzije su ljudi niskog
obrazovanja i najvee revnosti u udvaranju i podrci vlastodrcima,
pa su maltretiranje robijaa shvatali kao poeljno i korisno sredstvo
za napredovanje u karijeri.
U zatvorima komunistike Jugoslavije politiki zatvorenici su najstroije tretirani. Njima su, kadaje god to mogue, ili koliko je mogue, uskraivana prava koja su im pripadala. esto su politiki osudenici meani sa kriminalcima koji su ih zlostavljali i koji su sebe, uz pomo zatvorskih vlasti, doivljavali manjim krivcima i "patriotama ", pa
zbog toga sebi davali za pravo da zlostavljaju politike protivnike.
Jedini koji su se usuivali da pokazuju zainteresovanost za politike
osuenike, tretirajui ih kao zatoenike savesti, bile su meunarodne
organizacije za zatitu ljudskih i graanskih prava, a meu njima se
posebno isticala Amnestty International.
Totalitarne drave ne ugroavaju pobune grupa ili masovni nemiri, ve neukrotivi i beskompromisni pojedinci, a naroito i najee
disidenti. Upravo su politiki zatvorenici bili takvi pojedinci koji su,

66

SARAJEVSKl PROCES 1983.

borei se za doslovnu primenu zatvorskih pravila, ustvari, nastavljali

svoj politiki otpor u jednopartijskoj i autoritarnoj dravi. Ti vidovi
borbe u zatvorima su razliiti i raznovrsni. Kada treba trajkuje se glau, piu protesti i albe na uslove izdravanja kazne, aponekad uspevaju i da zainteresuju za svoj sluaj neku meunarodnu organizaciju
koja tog zatvorenika stavlja pod svoju zatitu, to izaziva nelagodnost
kod zatvorskih i, naroito, politikih vlasti.
Zatvorenik se brzo prilagoava uslovima zatvorskog ivota. Kolikogod je zatvorski ivot siromaan i jednostavan po onome to se u
njemu dogaa, toliko je unutarnji i intelektualni ivot zatvorenika savesti bogat i senzibilan. Zatvorski nain ivota izotrava zatvorenikove poglede na svet i politiku posebno. Pojedinci koji su izborili pravo intelektualnog rada piu i stvaraju. ilas je, prema knjizi autora
Dragana Markovia i Save Kravca "Liberalizam - od ilasa do danas",
napisao u robijanici u Sremskoj Mitrovici 3.127 strana kucanog teksta
ili 38 manjih ili veih rukopisa. Naravno da je veina politikih zatvorenika ometana i spreena u takvim naporima, a naroito su im davani najtei fiziki poslovi da bi ih iscrpli i sputavali u intelektualnom
radu. Takav je sluaj sa Hasanom engiem i Demalom Latiem.
koji su neni i boleljivi, ali ih zatvorske vlasti iscrpljuju najteim poslovima u elezari, prebacujui ih da rade u nonoj smeni koja najvie zamara.
Politiki zatoenici su sistematski i organizovano provocirani od
strane zatvorskog osoblja. Latia je fiziki napao i pretukao kriminalac protiv kojeg nije voen disciplinski postupak, a to nije mogue bez
odobrenja zatvorskih vlasti, ili je to uinjeno po nalogu tih vlasti.
Mustafa Spahi, koji je imao itav spisak bolesti, izlagan je napornom fizikom radu, bez obzira to je lekar predlagao potedu od fizikog rada.
Zatvorenici savesti su preputeni sami sebi u borbi za svoja prava
kao zatvorenika. Uporni i spretni uspevali su da se izbore bar deli-

67

Dr. Rajko Danilovi

mino za svoja prava i da poboljaju svoj poloaj. Oni drugi, kojih je

bilo vie zbog svoje borbe za ostvarivanje prava koja imaju na robiji,
bili su dodatno zlostavljani i maltretirani.
Tretman politikih zatvorenika menjao se od Drugog svetskog rata
do raspada Jugoslavije. Ne radi se o pojaanoj ili smanjivanoj represiji kojoj su bili izloeni zatvorenici, ve je to osciliralo. Ne moe se
porei da su zatvorske vlasti same pravile razliku prema vrstama zatvorenika. Najgore su proli informbirovci koje su zatvorske i policijske vlasti htele da prevaspitaju i da ih nateraju da "revidiraju svoja
politika opredeljenja"
Kada se ita golootoka memoarska literatura, koja predstavlja uspomene zatoenika, tada se itaoci zgraavaju na matovitosti i nemilosrdnosti torture kojoj su bili ovi robijai izlagani i podvrgavani. Politika i policijska vlast je postavila zatvorskim vlastima satanski zadatak: politiko prevaspitanje staljinistike frakcije u Jugoslaviji. Ovaj
pokuaj je ostao kao primer najeeg gaenja elementarnih ljudskih
prava, a u tu svrhu koriene su bestijalne metode: bojkot, "topli zec",
izolacija, rad bez svrhe i smisla, fiziko zlostavljanje, obaveza pijuniranja sapatnika, teranje zatvorenika da jedni druge zlostavljaju. ak
se i danas, posle toliko proteka vremena, kada je golootoana sve
manje meu ivima, oni nerado seaju svojih patnji, jer ih je sramota
da evociraju dogaaje u koje su i sami bili gurnuti i uvueni bez svoje
volje. Ne treba zaboraviti da su ovi muenici, kao i ostali politiki zatvorenici i, to je presudno, njihovi muitelji, meu nama a neki od njih
i kao ugledni graani koje sreemo, a da ne znamo njihovo iskustvo
tamniara ili zatoenika. Kako je na zatvorsko muenje gledao jedan
od inspektora na Golom otoku treba videti knjigu Dragana Markovia "Istina o Golom otoku" (Narodna knjiga - Partizanska knjiga, Beograd, 1987. godine).
Poznati knjievnik Borislav Peki u trilogiji "Godine koje su pojeli skakavci", izdanje BIGZ, saimajui svoje dugogodinje robijako

68

SARAJEVSKT

PROCES 19X3.

iskustvo detaljno je opisao uslove preivljavanja

nika na robiji.

politikih zatvore-

Borislav Peki koga, mimo ostalog, u njegovom spisateljskom poslu krasi preciznost i pregnantnost, deli naela preivljavanja politikog robijaa na unutranja i spoljna. Za spoljne okolnosti tvrdi da se
na njih ne moe uticati, da su one robijau unapred date kao zatvorski uslovi. Postoje, obrazlae pedantno i detaljno pisac Peki, unutranja naela preivljavanja kojih robija treba da se dri. Dovodei do
perfekcije opis tih naela pobrojao ih je, a da se nije ponavljao, trideset.
Nakon toga su primenjivane, da tako kaemo, meke metode. Izbegavala se upotreba grube i direktne torture. Ovo je pravilo naravno
trpelo izuzetke, a naroito u violentnim sredinama i u vreme krupnih politikih obrauna, kakav je, npr., u Hrvatskoj bio obraun sa
MASPOK-om*, a u Bosni i Hercegovini obraun sa muslimanskim
intelektualcima 1983. godine.
Borba robijaa za ostvarivanje povoljnijeg poloaja u kaznionicrna
je individualna borba, koja upravo zbog toga zavisi od niza faktora
(vreme robijanja i politika situacija u drutvu, od ustanove u kojoj osuenik izdrava kaznu, od osoblja koje predstavlja zatvorsku vlast),
ali i od samog robijaa, njegove vrstine, upomosti i spretnosti. Svaki
je politiki robija bio preputen sebi, svojoj savesti i sposobnosti da
opstane okruen mrnjom i neprijateljstvom. Namee se zakljuak da
je opstanak, tanije preivljavanje politikih zatvorenika, jedna posebna ljudska vetina. Videli smo, Borislav Peki je od toga napravio
posebnu zatvorsku lektiru.

* Narodni pokret u Hrvatskoj 1971. godine, komunistike vlasti su okvalifikovale kao

nacionalistiki pokret. Ustvari, radilo se o pokretu za demokratske promjene u politikom, pravnom i ekonomskom sistemu totalitarne drave. (Primjedba urednika)

69

Dr. Rajko Danilovi

Kada se uporede robijaka iskustva politikih zatvorenika po zatvorima Jugoslavije, tada se uoava veliki stepen slinosti sa iskustvima
robijanja po logorima u Sovjetskom Savezu, o emu postoji brojna
i bogata lektira.

70

SARAJ EVSKI PROCES J 983.

8. Bosanski model
Piui o sudskim politikim procesima u periodu od kraja Drugog
svetskog rata do raspada Jugoslavije u knjizi "Upotreba neprijatelja Politika suenja u Jugoslaviji 1945-1991. godine", kao metodoloki
najsloeniji problem se nametnulo grupisanje i kvalifikovanje sluajeva. Tom prilikom sam kao jedan od kriterijuma kombinovao merila,
pa su mi se suenja u Bosni i Hercegovini nametnula kao specifian
model radi ega sam to i oznaio kao "bosanski model': Ako se kao merilo uzme irina i otrina (visine izreenih i izdranih zakonskih kazni) prema politikim osuenicima, onda se progon politikih neistomiljenika i protivnika, kao najotriji, pojavljuje u Bosni i Hercegovini,
a naroito u periodu posle smrti Josipa Broza Tita.
Dugorono gledano, stvari stoje drugaije. U Sloveniji su bili, posle
okonanja Drugog svetskog rata, najei progoni politikih protivnika i neistomiljenika. U Sloveniji je taj progon bio, kao to je sve
kod Slovenaca, organizovan, pedantno voen i nesumnjivo Ne radi se
samo o Dahauskim procesima, koji su dosledno reirani po uzoru na
sline procese u SSSR-u i istonoevropskim zemljama, gde su skoro svi
zatvorenici nacistikih logora, koji su preiveli, bili posle okonanja
Drugog svetskog rata i oslobaanja logoraa, sumnjivi novoj vlasti.
Sudsko-policijskom udaru bili su izloeni svi koji su bili u logoru Dahau,
inae svi su bili lanovi i funkcioneri ilegalne Komunistike partije
Jugoslavije od 1930. pa nadalje, a neki od njih i politiki robijai predratne Jugoslavije. Bili su to antifaisti, panski borci, ilegalci, partizani, lanovi Oslobodilne fronte, lanovi raznih logorakih organizacija u Dahauu i Buhenvaldu. Pre hapenja i sudskog progona, kao
inenjeri zauzimali su visoke funkcije u javnom ivotu, a posebno u
privredi Slovenije i FNRJ. Svi su "priznali" da su bili agenti Gestapoa,
a posle rata da su "saraivali sa zapadnim obavetajnim slubama".
Svi su osueni, ali su presude kasnije ponitene. Svi su osuenici rehabilitovani, ali se na to ekalo dugo. Naalost, neki od nacistikih 10-

71

Dr. Rajko Danilovi

goraa, mada su nevini, egzekutirani su u komunistikoj

Jugoslaviji. 5

Sloveniji i

Vratimo se policijsko-sudskom progonu u Bosni iHercegovini koja

je posle smrti Josipa Broza Tita, ali i ranije, bila najotrija u obraunu sa stvarnim ili potencijalnim politikim protivnicima.
Progon politikih neistomiljenika u Bosni i Hercegovini prvenstveno je bio opredeljen nacionalnom i konfesionalnom arolikou,
koja je izgleda proizvodila oseaj poveane nesigurnosti vlastodraca. Politika elita je nastojala da organizuje izvesnu ravnoteu,
ili da upotrebimo eufemizam iz tog perioda "nacionalni klju" sudskih progona politikih neistomiljenika. Istovremeno su proganjani
pripadnici sve tri nacije (i konfesije) - Srbi (pravoslavci), Hrvati (katolici) i Bonjaci (muslimani), ali i paralelno neprijatelji svih politikih opcija. Za Bosnu i Hercegovinu je u policijsko-sudskom progonu uvedena jedna specifina odrednica, sudski progon kleronacionalista, to u praksi znai procesuiranje svetenika sve tri konfesije.
Istovremeno, ili preciznije paralelno, organizuju se suenja za neprijatelje svih etnikih zajednica (Srbe, Hrvate i Bonjake), ili za svetenike, tanije, verske slubenike, sve tri postojee konfesije (muslimane, katolike i pravoslavce).
U red ovih politikih suenja dolaze mnogi procesi. Posebno se izdvaja po estini, obimu, montai i ueu politiara i medija, Sarajevski
proces muslimanskim intelektualcima 1983. godine.
Kao to smo rekli, Bosna i Hercegovina je obilovala i prednjaila
politikim sudskim procesima u tadanjoj Jugoslaviji.
5 Pored ovog insceniranog staljinistikog procesa, tu su jo neki procesi i presude u komunistikoj Sloveniji, koje prednjae estinom i arogancijom novih vlasti, kao Nagodeu,
Ljubi Sircu i drugima. Videti knjigu: Boro Krivokapi .Dahauski procesi", izdavai "Prosveta" i .Partizanska knjiga", Beograd, 1986. godina.

72

SARAJEVSKI PROCES

1')83.

a) Progon "Mladih muslimana"

Odmah nakon Drugog svetskog rata na udaru sudskog progona bila

je muslimanska (bonjaka) mlade, a naroito njeni kolovani elitni
delovi, poreklom iz uglednih muslimanskih porodica, a naroito pripadnici organizacije "Mladi muslimani".
Prema izvesnim istraivanjima, ideja o formiranju ove organizacije zaeta je 1939. godine, kada je formirana Banovina Hrvatska sporazumom Cvetkovi-Maek. Ideja je zaeta meu studentima i acima koji su pripadali intelektualnoj eliti islamske veroispovesti. Zvanino oformljenje ove organizacije pada krajem marta 1941. godine, u
prostorijama kluba .Trezvenost", kada je, tvrdi se, bilo prisutno izmeu 40-50 omladinaca.
Inicijatori i istaknuti aktivisti bili su Esad Karaozovi, Tarik Mufti, Emir Granov i Husref Baagi.f
Ova organizacija je formirana da bi pokrenula teme koje su bile
aktuelne i znaajne za Islamsku zajednicu u tadanjoj Jugoslaviji: posebno odnos izmeu muslimana i hriana, poloaj muslimana u Jugoslaviji, dogaaji i zbivanja u zemlji i meunarodnim odnosima, jer
je Drugi svetski rat bio u toku. Skuptina je donela odluku da se ova
organizacija registruje kod vlasti. Meutim, kako je petnaestak dana
nakon toga Drugi svetski rat prenet i na teritoriju Jugoslavije, ova je
namera ostala nerealizovana, jer se Jugoslavija raspala i stvoreni su
novi entiteti. Tokom rata interesovanje mladih za ovu organizaciju
raste, pa se njeni lanovi pripajaju verskoj organizaciji "El Hidaja", koja
je udruenje muslimanskog svetenstva. Ova se organizacija tokom
Drugog svetskog rata drala podalje od Ustake mladei, pa su je ustake vlasti gledale sa podozrenjem i rezervom.
6 "Mladi Muslimani",

"Globus nakladni zavod", Zagreb, 1991, autor Sead Truhalj.

73

Dr. Rljko Danilovic

U organizaciji "Mladi muslimani" formirale su se dve grupe. Jedna

je bez pogovora prihvatala pripajanje "El Hidaji", a drugu su inili agilni lanovi koji su se angaovali u humanitarnoj organizaciji .Merhamet", iji je osnovni posao bila briga o izbeglicama iz Istone Bosne,
Hercegovine i Sandaka. To je pripadnicima ove grupe podizalo ugled
i izazivali su potovanje meu Bonjacima.
Nije poznato daje lan organizacije "Mladi muslimani" u ratu podravao ustae, niti je bio pripadnik "Handar divizije", kako je tvrdila
komunistika propaganda, ili, pak, pripadnik druge kvislinke vojne
jedinice ili organizacije.
Pristalice ove organizacije drali su se po strani, van ratnih i vojnih podela i sukoba, zadravajui neutralnost, mada su meu sobom sa
oprezom komunicirali i saraivali. Drei se neutralno (bio je samo
privid), pripadnici ove grupe ocenili su da veliki i komplikovani Drugi svetski rat nije garantovao, ili bar otvarao mogunost, da bi njegov
ishod i kraj doneo neko poboljanje poloaju Bonjaka, ili islama kao
religije, radi ega bi se vredelo opredeliti za neku od sukobljenih strana. Nastale duboke politike podele u ratnom vihoru, poveana etnika distanca i produbljivanje konfesionalnih sukoba, grupisanje Evrope i SAD u ratnim sukobima, nisu pripadnicima muslimanske elite
otvarale mogunost za opredeljeno angaovanje. Stoga je mlada muslimanska elita tih ratnih godina bila po strani, svesna drutvenih i
politikih problema, ali i jednako svesna da joj se ne otvara prostor za
aktivno delovanje. Pogotovu to je u to vreme za zaraene strane vaio
princip: ko nije sa nama na je protivnik. A pripadnici ove grupe nisu
bili ni sa kim drugim. Miroljubivi, bili su svesni samo problema muslimana i islama.
Nakon Drugog svetskog rata, komunistike vlasti nisu odmah ukinule tekovine graanskog drutva. Jo uvek se uvaavala verska i
etnika samobitnost i tolerancija, a naroito na univerzitetima i u
vojsci, gde su se mladi okupljali.

74

SARAJEVSKI PROCES

I9~3.

Konsolidacijom komunistikog reima, i posebno ostvarujui svoj

ideoloki svetonazor, komunisti ispoljavaju netrpeljivost prema svakom
drugaijem pogledu na ivot, vrednosti i etici. Najpre se u vojsci ukidaju posebni kazani za muslimane, kojih je bilo i u predratnoj Jugoslaviji. Isti je sluaj i sa ishranom u restoranima po studentskim domovima. Zabranjuje se odlazak vojnicima na verske obrede, a oni koji su
odbijali da jedu svinjetinu i mast bivaju kanjavani, proganjani i obeleeni kao neprijatelji.
Prava priroda komunistikog reima uskoro se ispoljavala kao netolerantnost i iskljuivost, koje vode ka pokuaju unificiranja raznolikosti etnikog ili verskog porekla i slino, to se eufemistiki i kolokvijalno obeleava kao jednakost svih. Moda se teilo jednakosti ili
ujednaavanju, ali na osnovu i u okviru koji ne predstavlja slobodan
izbor onih koji se "izjednaavaju".
Ubrzo komunistiki reim ukida organizacije koje su okupljale muslimane (Bonjake), pa pod udar tog progona dolaze drutva .Trezvenost", .Merhamet", "Uzdanica", "Gajre!': Nasuprot ovim organizacijama, nove vlasti stvaraju za muslimansku omladinu organizaciju "Preporod", kako bi ih usmeravali prema vlasti i na taj nain nadzirali.
Rasputanje pobrojanih organizacija pokazuje da se unificiraju svi oblici organizovanja i da su poeljni i dozvoljeni samo oni koji su pod uticajem i kontrolom komunista. Sve to je odstupalo od ove orijentacije i to bi predstavljalo pluralizam ili mogunost raznolikosti bilo
je zabranjeno.
Nakon okonanja Drugog svetskog rata lanovi organizacije "Mladi
muslimani" ponovo se okupljaju, ali je i ovo elementarno ljudsko i
graansko pravo bilo ugroeno. Pravila i vrednosti koja su tradicija,
i koja su trajala kao obiaji tokom vekova, ugroeni su od komunizma i komunista koji ne priznaju pravo na raznoglasje i raznolikost.
Organizaciju "Mladi muslimani" osnivaju Nedib airbegovi, Alija

75

Dr. Rajko Danilovi

Izetbegovi, Eref ampara i drugi. Organizacija je zabranjena, rasturena, a njeni aktivisti i lanovi dolaze pod udar policije i suda.
Navedenoj grupi je sueno ve 1946. godine, i shodno tome kazne
su za to vreme bile relativno umerene, pa bi se moglo rei i blage.
Ova prva suenja pripadnicima organizacije "Mladi muslimani" bila
su zapravo upozorenje. Vlasti su pogreno ocenile da e samim procesuiranjem pripadnika ove organizacije, kao i blagim kaznama, ostalu
muslimansku mlade zaplaiti i udaljiti od ove organizacije.
Meutim, i pored toga, formiraju se i druge grupe i organizacije
"Mladi muslimani" u Bosni i Hercegovini, a ak i van nje u gradovima, kasabama i po selima.
Ova praksa samo pokazuje da je pitanje poloaja etnike grupe muslimana, ili pripadnika islamske konfesionalne zajednice, realno, neutemeljeno i nedefinisano. Taj proces je i zapoet prvih godina nakon
okonanja Drugog svetskog rata, ali je nasilno prekinut jednako kao
i u mnogim drugim sredinama. Vremenom, naroito posle 1971. godine, ovo pitanje dobija na intenzitetu, kada je otvoreno pitanje da li
su muslimani etnika ili konfesionalna grupa, ili da to formuliemo
kolokvijalno - da li se pripadnici muslimana piu velikim slovom
"M" (etnika pripadnost) ili se piu malim slovom .m" (verska pripadnost). Ovaj problem je izopaeno tretiran u policijsko-sudskom progonu muslimanske inteligencije u Sarajevu 1983. godine.
Prvi otvoreni sukom izmeu "Mladih muslimana" i komunistike vlasti nastao je prilikom formiranja organizacije "Preporod", ujesen 1945.
godine. Tada su pripadnici organizacije "Mladi muslimani" svoje lanove ili pristalice uvodili u odbore nove organizacije. Meutim, politika policija (OZNA) otkriva celu organizaciju "Mladi muslimani",
pa najistaknutije lanove sudski progoni. Organizujui seriju sudskih

76

SARAJEVSKI PROCES

I<JX3.

postupaka komunistike vlasti su praktino unitile organizaciju "Mladi

muslimani", a njihove pristalice zadugo stavili pod nadzor politike
policije i eliminisali ih iz javnog ivota.
Prvo hapenje i suenje pripadnicima organizacije "Mladi muslimani" bilo je 1. marta 1946. godine, kada su kao vojnici uhapeni Alija
Izetbegovi i Nedip airbegovi sa desetak drugih mladia. Ovo je
suenje bilo pred Vojnim sudom u Sarajevu, a, kako smo naveli, kazne su bile relativno blage i prvenstveno su predstavljale upozorenje,
a ne odmazdu. airbegovi je osuen na etiri godine strogog zatvora, a Izetbegovi na tri, dok su ostali iz grupe kanjeni na blae kazne.
Mada su komunistike vlasti bile uverene da e zaplaiti muslimansku mlade uinak je bio suprotan. Ove kazne su, zapravo, podstakle
muslimansku mlade da bude aktivna i organizovanija, jer su smatrali da im je ugroeno njihovo graansko pravo na politiko i versko
organizovanje i delovanje. Ovaj odnos vlasti prema pristalicama organizacije "Mladi muslimani" gurnuo je mlade u ilegalu, tako da se
njihov rad odvijao konspirativno i u tajnosti.
Vodeu ulogu u organizaciji, od aprila 1946. godine, preuzimaju
Hasan Biber, Halid Kajtaz, Ismet Serdarevi, Vahid Kozli i Mahmut
Jarebica. Ova je grupa napisala pravila za rad u ilegali, formulisala zakletvu, napravila ifre, odredila konspirativna imena za rukovodstvo i
ilegalno izdavanje lista .Mudahedin" i "Kolo". U svim gradovima
Bosne i Hercegovine - Zenica, Foa, Viegrad, Nevesinje, Konjic i drugim, pa ak i u Zagrebu (koju su inili studenti), formirana je po ovom
principu organizacija. Pored ovih, formirane su i organizacije u Sarajevu i Mostaru u kojoj su se isticali Omer Stupac, Husref Fazlibegovi, braa Salih i Omer Behmen (ponovo sueni u Sarajevskom procesu 1983. godine), Ruid Prgud (koji je optuen u Sarajevskom procesu 1983. alije prema njemu postupak izdvojen i onje preminuo pre
zavretka suenja), Smail Velagi i Mustafa Puzi.

77

Dr. Rajko Danilovic

Komunistike vlasti su estoko reagovale na otkrivanje ilegalne

organizacije "Mladi muslimani". Organizuju dva sudska procesa 1947.
godine. Meutim, najvei broj sudskih procesa bio je u 1949. godini.
Do sada nije istraen taan broj sudskih procesa protiv pripadnika ove
organizacije, to e otvaranjem arhiva biti predmet istraivanja, ali
se pretpostavlja da ih je bilo petnaestak. U 1948. godini otkrivena je
organizacija u Mostaru, koja je imala najvie lanova i koja je prednjaila u svojoj ilegalnoj aktivnosti.
Komunistiki reim se pripremao za konani obraun sa ovom organizacijom, koji je doiveo klimaks 1949. godine. Politika policija je
imala svoje ljude u organizaciji koju je pomno pratila, pa je otkrila i
rukovodstvo i lanove i njihovu aktivnost. Hapenja su izvoena spektakularno, jer su udbae tom prilikom pratili i vojnici. Priznanja i saznanja o rukovodstvu, lanstvu i aktivnosti pribavljena su upotrebom
torture prema uhapenicima. Kada se reim na opisani nain pripremio
na suenje, organizovao je te 1949. godine najmasovniji proces u Sarajevu, koji je po organizaciji i pripremi liio na onaj koji e organizovati, takoe u Sarajevu, nakon trideset i etiri godine, odnosno 1983.
godine.
U masovnom procesu 1949. u Sarajevu, koji je trajao od 1. do 12.
avgusta, na smrt streljanjem su osueni Hasan Biber, bravar iz Sarajeva, Halid Kajtaz, nastavnik sarajevske Medrese, Omer Stupac, pomonik knjigovoe u Mostaru i student iz Zagreba Nusret Fazlagi.
Na duge kazne zatvora osueni su Ismet Serdarevi, student iz Zagreba, na kaznu zatvora od dvadeset godina, student medicine u Zagrebu Hilmija Mufii, na kaznu zatvora u trajanju od esnaest godina,
student agronomiie iz Zagreba Teufik Velagi na petnaest godina, apsolvent medicine u Zagrebu Tarik Mufti i Mahmut Jarebica po dvanaest
godina, Ramo Hobat osam godina, Ejub Hadi sedam godina, Esad
Koji pet godina, a Sead Musakodri i Kemal Kurbegovi po tri godine
strogog zatvora. Pored navedenih glavnih kazni svima je konfisko-

78

SARAJEVSKI PROCES

1)83.

yana imovina, a srazmerno visini kazne zatvora oduzeta su im i graanska prava po izdranoj kazni.
U vreme ovog suenja bilo je rizino aliti se na prvostepenu presudu, zbog postojanja opasnosti da se kazna povea pred drugo stepenim sudom.
Osuenima na smrt potvrena je kazna pred drugostepenim sudom,
a Prezidijum Narodne skuptine FNRJ, 20. septembra 1949. godine,
odbija molbe za pomilovanje i potvruje smrtne kazne.
lanovi organizacije "Mladi muslimani" ili oni na koje se sumnjalo da su lanovi, mada im nije sueno, bili su pod stalnom policijskom
prismotrom tako to su praeni, ometani pri zapoljavanju i drani u
strahu da im se moe inscenirati sudski proces.
Pod policijski udar dolazili su i lanovi njihovih porodica i prijatelji, koje je na razne naine, takoe, uhodila i ometala politika policija.
Robijai osueni u procesima pripadnicima organizacije "Mladi muslimani" bili su pod teretom dugog i mukotrpnog rada po kamenolomima i rudnicima, izloeni robovskom radu, inae zabranjenom po
meunarodnim konvencijama. Prisiljavani su da jedu svinjsko meso,
zabranjeno imje klanjanje, ideoloki su prevaspitavani i traeno je da
se odreknu verskih uverenja i namesto njih prihvate komunistika.
Oni koji su uporno insistirali na svojim religioznim uverenjima i obiajima, ikanirani su u logorima i dodatno kanjavani, a nere tko je
prema njima primenjivana i brutalna fizika sila.

79

Dr. Rajko Danilovi

b) Cazinska buna 1950. godine

U Bosni i Hercegovini najotriji i najagresivniji obraun sa politikim protivnicima svakako je guenje otpora seljaka prinudnom otkupu i prinudnoj kolektivizaciji, kao i drugim oblicima komunistike represije, u podruju Cazina i Kladue, a u Hrvatskoj u Slunjskom srezu,
1950. godine," Mada ima terminolokog nesporazuma i nedoumice oko
naziva ove pobune seljaka, da li je nazvati buna ili ustanak, ili, to su
neki iz vlasti, ublaavajui njene uzroke, irinu i motive, nazivali "cazinski ispad", nema sumnje da se radilo o multinacionalnoj pobuni
seljaka od kojih su mnogi bili partizani u Drugom svetskom ratu. U
Cazinskoj i Slunjskoj krajini seljake je iritirala nasilna kolektivizacija
u zemljoradnike zadruge koja je zapoeta 1949. godine. Ono to je
ovu pobunu i nezadovoljstvo izdvajalo je to to se nije radilo o nacionalnim neprijateljima komunistikih vlasti, niti o neprijateljstvu bogatog sloja seljaka, kulaka, ve se radilo upravo o graanima sve tri etnike i konfensionalne grupe od kojih su mnogi bili uesnici NOB-a.

o ovom

dogaaju trajala je dugogodinja zavera utanja, da bi tek

u poslednjoj deceniji dvadesetog stolea bilo istraivanja koja su upuivala na zakljuak da su komunistike vlasti (zlo)upotrebile dravno
nasilje znatno preko mere dozvoljenog. Ova je pobuna uguena upotrebom vojske i policije, a pored sudskog procesuiranja, itave regije stanovnitva su iseljene, deportovane, izmetene, a o samoj pobuni se
moralo utati ionaje skrivana odjavnosti. Voe pobune bili su ugledni seljaci, uesnici partizanskog pokreta od 1941. godine, i to dvojica
7 o ovom dogaaju prvi put se pisalo u knjizi Vere Krinik-Baki ..Cazinska buna - 1950",
..Svjetlost", Sarajevo 1992, "Sedam levih godina", autor Milenko orevi, izdanje ..Na
dom", Beograd 2000, i feljton dr. Mirsada O. Abazovia, objavljen u listu ..Ljiljan" 1999.
godine, naslovljen "UOB-a i Cazinska buna", na temelju kojih je tekstova obraeno u
knjizi dr. Rajko Oanilovi ..Upotreba neprijatelja - Politika suenja u Jugoslaviji 1945-1991.
godine", objavljeno u odeljku .Cazlnska buna 1950".

80

SARAJEVSKI PROCES 191i3.

seljaka srpske nacionalnosti, Mile Davrnja, roen u Krajinskom lugu

1908. godine, i Milan Boi, roen 1898. godine u selu Crnje, a od Muslimana se kao voa isticao Ale oli.
Naoruanje pobunjenih seljaka bilo je oskudno, imali su neto starih puaka i pitolja.
Pada u oi da su pobunjenici kao uzor imali politiki i privredni
sistem Zapada, a traili su odbacivanje poretka po uzoru na Sovjetski Savez. Pobuna je, ustvari, bila protiv mera totalitarne komunistike vlasti.
Ova pobuna se takoe naziva - urevdanska, jer je za dan njenog
poetka izabran 6. maj 1950. godine (urevdan). Raspoloenje ustanika bilo je nerealno, jer su oekivali ustanak u celoj zemlji, pa su ak
kruile glasine da je formirana nova vlada u kojoj su ubai, Maek
i Kulenovi, kao i da Amerika i Engleska podravaju ustanak, da je u
celoj zemlji ustaniko raspoloenje.
Pobuna je vojno, zapravo, bila bezopasna za reim, nastala na relativno uskom podruju, iskljuivo motivisana nezadovoljstvom zbog
represija komunistikog reima, naroito prema seljacima.
Komunistike vlasti su odmah reagovale veoma otro i nesrazmerno opasnosti. Na inicijativu sekretara KPJ u Banjaluci, Hajra Kapetanovia, krenule su vojne i policijske snage protiv pobunjenika. Vojsku je
angaovala UDB-a, paje ka pobunjenom podruju krenuo jedan bataljon od sedamsto vojnika iz Drvara. Meutim, ubrzo stiu snage
UDB-e iz Sarajeva, a Aleksandar Rankovi odmah izdaje nareenje ministru policije Bosne i Hercegovine, Ugljei Daniloviu, da .preuzme
sve mere u guenju pobune': Kako je nareeno, tako je i postupljeno.
Ustanici (ili pobunjenici) nisu imali ni organizaciju, ni masovno st,
a ni naoruanje kojim bi mogli da prue otpor. Stvarnog otpora nije

81

Dr. Rajko Danilovi

ni bilo. Vojska i policija su "istile teren" hapsei pobunjenike ili ih ubijajui.

Tek nakon guenja pobune, stvar u svoje ruke uzeli su politika policija, tuilatvo i sud. Partijsko rukovodstvo je odluilo da sude vojni sudovi, tretirajui ovu pobunu kao oruanu. Pisanje optunica, koje
su se meu sobom razlikovale samo po drugim imenima optuenih,
bilo je po istom kalupu.
Organizovano je osam suenja u cazinskom kraju ijedno u Slunju.
Sueno je oko tri stotine pobunjenika.
Za sve vreme suenja u Cazinu na snazi je bio policijski sat, a suenja su organizovana u nedovrenoj zgradi Zemljoradnikog zadrunog doma. Publika nije bila na suenjima, osim onih koji su dobijali
propusnice.
Optunice su obuhvatale graane iz istog sela, iz iste ete, kako su
se pobunjenici sami svrstavali, ili su pripadali istoj lokalnoj grupi.
Prvo je suenje obuhvatilo pobunjenike iz turlia, a optunica je
obuhvatila Sl-og graanina. Sudski proces je okonan samo za dva
dana (22/23. maj 19S0. godine). Trojica su osuena na smrt streljanjem i konfiskovanje imovine, a devetorici je izreena kazna strogog
zatvora od po dvadeset godina i pet godina gubitka graanskih prava
nakon izdrane kazne, trojica su osuena po osamnaest godina i na gubitak graanskih prava pet godina, trojicije izreena kazna od esnaest
godina i etiri godine gubitka graanskih prava, a jedanaestorica pobunjenika je osueno na kaznu strogog zatvora u trajanju od petnaest
godina i etiri godine gubitka graanskih prava, jedan je osuen na
etrnaest godina strogog zatvora i gubitak graanskih prava u trajanju od tri godine, jedan na trinaest godina strogog zatvora i gubitak
graanskih prava u trajanju od tri godine, dvojici je izreena kazna

82

SAR.\JEVSKI

PROCES

19X3.

u trajanju od po dvanaest godina i gubitak graanskih prava od tri godine. Jedan je osuen na jedanaest godina i gubitak graanskih prava
tri godine, dok su estorica osuena na kaznu zatvora od deset godina i gubitak graanskih prava tri godine, a trojica su osuena na kaznu
zatvora od osam godina i gubitak graanskih prava na dve godine,
jedan je optueni osuen na est godina i na dve godine gubitka graanskih prava, i, na kraju, najblae su kanjena dvojica na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i na gubitak graanskih prava na dve
godine.
Svima je izreena mera prinudnog rada, oduzimanje odlikovanja,
inova, i svima je konfiskovana imovina. Na ovom suenju etvorica
optuenih su osloboena, valjda da bi suenje imalo privid objektivnosti.
U drugom procesu (24/25. maj 1950. godine) optueno je 45 pobunjenika iz Tra, Trake Platine i Cmaje. Glavni optueni bio je
zemljoradnik ulaga umar, kojem je izreena smrtna kazna. Ostali
optueni, kao i u prvom procesu, kanjeni su visokim kaznama zatvora, gubitkom graanskih prava, prinudnim radom, konfiskacijom imovine, oduzimanjem odlikovanja i inova.
Trei sudski proces (27/28. maj 1950. godine) u kojem su optuena
pedeset dvojica, i svi iz istog podruja, sela Liskovac. Svima optuenima su izreene visoke, drastine kazne zatvora, kao i jedna smrtna
kazna. Svi su upueni na prinudni rad, konfiskovana im je imovina,
oduzeti su im inovi i odlikovanja, kao i sva graanska prava.
Suenja su se relativno ekspresno reala, paje sledee organizovano
ve 29/30. maja 1950. godine. Sueno je 3J-om pobunjeniku, koji su,
takoe, osueni na visoke kazne zatvora, konfiskaciju imovine, na oduzimanje odlikovanja i inova, kao i graanskih prava. Huseinu Zenunoviu, zemljoradniku starom 41 godinu koji je imao desetoro dece,

83

DL Rajko Danilovi

izreena je smrtna kazna. Ostali su upueni na izdravanje kazne u

KPD "Zenica".
I sledei, peti proces trajao je kratko, samo jedan dan (30. maj 1950).
U ovom procesu niko nije osuen na smrt, ali su zato izreene visoke
kazne. Svima je konfiskovana imovina, oduzeti inovi i odlikovanja,
kao i izreena kazna oduzimanja graanskih prava.
Optuenima iz Velikokladukog sreza, kojih je bilo etrdeset, suenje je organizovano 3. juna 1950. godine. Tom prilikom izreene su
dve smrtne kazne, i to Mehmetu Tabakoviu i Neziru Barjaktareviu.
Ostalima su, oigledno po unapred dogovorenom planu, izreene visoke kazne zatvora u rasponu od est do dvadeset godina, svi su upueni na izdravanje kazne u KPD "Zenica" i osueni na prinudni rad.
Istoga dana, 30. maja 1950. godine, odranje sedmi proces u kojem
je bilo najmanje optuenih, 21 pobunjenik. I u ovom procesu je izreena smrtna kazna prema Huseinu Kapiu, zemljoradniku, ocu troje
dece, dok su ostalima, takoe, odreene visoke kazne zatvora sa prinudnim radom.
Poslednji proces u Cazinu odranje kao glavni proces. Onje odran
3. juna 1950. godine, a sueno je grupi od esnaest optuenih. Ova
optunica je bila relativno najobimnija. Iona je raena po klieu preuzetom od slinih suenja u Sovjetskom Savezu. Optunica je toliko
bila montirana da su svi optueni oznaeni kao .kulaci", mada se radilo o vlasnicima srednjeg ili manjeg zemljinog poseda. Tako je postupljeno da se ne bi dovela u sumnju njihova klasna pripadnost, pa
su politiki eliminisani kao .profaistiki elementi", mada je meu
njima, kako smo naveli, bilo uesnika NOB-a i partizana. Ni to nije
bilo dovoljno, ve su optueni bili opisani kao "moralno-politike lupei", mada se upravo radilo o graanima koji su u svojoj sredini cenjeni i potovani. U toj optunici bila je tolika konfuzija politikih

84

SARAJEVSKI PROCES

1983.

diskvalifikacija da su as proglaeni za "zdrave snage" koje su radile za

Moskvu i SSSR, a as su ocenjivani kao "vojska Kralja Petra" koja
radi za "zapadne imperijaliste" Ovaje grupa ocenjena kao vodea, najopasnija, pa su estorica osuena na smrt streljanjem, te su pogubljeni Milan Boi, Ale ovi, Nikola Boi, Mile Miljkovi, Ramo Karaji,
Hasan Keki i Stojan Starevi. Pored toga, trojici je izreena maksimalna kazna od dvadeset godina zatvora sa prinudnim radom, dok
je najnia kazna u ovoj grupi bila petnaest godina zatvora sa prinudnim radom. Svima je, razume se, izreena konfiskacija imovine, oduzimanje graanskih prava, kao i oduzimanje odlikovanja i inova.
Tako je bilo u Bosni i Hercegovini, dok je u Hrvatskoj organizovan
proces u Slunju protiv 21-og pobunjenika.
I ovde je Vojni sud izrekao dve smrtne kazne streljanjem za Mila
Devrlju i Nikolu Benkovia. Zatvorske kazne izreene su u rasponu od
est do dvadeset godina sa prinudnim radom, gubitkom graanskih
prava, konfiskacijom imovine, oduzimanjem inova i odlikovanja.
Pronaena je dokumentacija po kojoj se vidi da je sudski proces
bio samo farsa prireena za graane i javnost, dokje o kaznama odluivano u UDB-i, radei to u ime i za raun Komunistike partije Bosne
i Hercegovine.
U feljtonu "UDB-a i Cazinska buna" dr. Mirsad D. Abazovi tvrdi da
je pronaena otpunica za pedeset pet osuenika na kojoj je rukom
napisana skica za kanjavanje, a na drugoj optunici je bio ispisan
bilans koliko optuenih za pojedine kazne. Takoe je utvreno da su
ministar policije Bosne i Hercegovine, Ugljea Danilovi, i visoki funkcioner UDB-e, Slobodan akoti, odreivali kome e biti izreena smrtna
kazna, a ko e biti poteen te kazne i kanjen vremenski.
Sud se u ovim procesima zaista sveo samo na kulise i dekor. Drugi
su optuivali i osuivali, a tuioci i sudije su samo igrali po unapred

85

Dr. Rajko Danilovic

dogovorenom scenariju. U pozadini procesa bili su udbai, na isti nain kao to su organizovani sudski procesi u Sovjetskom Savezu.
Sueno je onima koji su uhapeni, a za one koji se kriju na terenu,
udbai su imali samo jedno reenje, a to je da ih treba likvidirati. Neki

pobunjenici su pobijeni "na pragu svoje kue" ili na terenu. Tom prilikom, kada je .teren ien", ubijeno je vie ljudi, ali do sada jo nije
poznat taan broj onih koji su tako stradali.
Jednimaje sueno, drugi su likvidirani u potragarna na terenu, a treima je kaznu izrekao sudija za prekraje od tri do est meseci zatvora, a tim postupkom je bilo obuhvaeno 47 lica.
Progon i kanjavanje pobunjenih nije se svelo samo na opisano, ve
su porodice osuenih u sudskom i prekrajnom postupku deportovani iz vlastitih kua i sa imanja u Srbiki srez, i to odmah po okonanom suenju 1950. godine.
Koliko su opisano suenje i prekrajni postupak ipak imali nekog
uporita u propisima i zakonima, deportacija graana iz jednog podruja u drugo bila je potpuno nezakonit akt, koji je jedino imao uzora u staljinistikoj praksi Sovjetskog Saveza. U pomenutom feljtonu
dr. Mirsad D. Abazovi dao je spisak porodica iz Cazinskog sreza koji
su proterani sa ovog terena.
Sve prvostepene presude su ostale na snazi,jer su sve albe odbijene.
Molbe za pomilovanje osuenih na smrt streljanjem dvojice glavnih osuenika u Slunjskom procesu, Mila Devrnje i Nikole Benkovia
- odbijene su, pa su oni pogubljeni 22. avgusta 1950. godine. Molbe
ostalih osuenih na smrt tek su odluivane na sednicama u septembru
i oktobru 1950. godine, pa je Prezidijum Narodne skuptine odbacio
molbe i potvrdio presude. Meutim, predsednik Vrhovnog vojnog suda

86

SARAJEVSKI PROCES

1983.

u Sarajevu, koji je inae predsedavao svim sudskim procesima u Cazinu, ponovo insistira da se osueni na smrt pomiluju. Tako su 3. septembra 1950. godine pomilovani Dedo ovi, Agan oruka, Muharem
Dervievi, ulaga umar, Husein Kapi, Husein Zenunovi, Nezir
Barjaktarevi i Muhamed Tabakovi, te im je smrtna kazna preinaena na kaznu zatvora sa prinudnim radom od dvadeset godina i trajnim
gubitkom graanskih prava.
Na sednici od 6. oktobra 1950. godine Prezidijum Narodne skuptine FNRJ odbija molbe za pomilovanje Milana Boia, Ala ovia i
Stojana Starevia, apomilovani su Milo Miljkovi, Ramo Karaji i
Hasan Keki na jednak nain kao i prethodna grupa. Egzekucija streljanjem nad Milanom Boiem, Alom oviem, Hasibom Beganoviem iStojanom Stareviem, izvrena je 6. novembra 1950. godine.
Porodice osuenih bile su obeleene kao neprijateljske, nadzirane
od politike policije i maltretirane na razne naine, jer su ostale stalno
sumnjive.
Osueni koji su bili na izdravanju kazne pomilovani su 1953. godine i kazne su im smanjene.
Ova seljaka buna uguena je primenom drastinih sredstava, kako
sudskih tako i primenom nesrazmeme upotrebe neposrednog nasilja.
Utisakje da su komunistike vlasti bile iznenaene, uplaene i okirane radi ega su reagovale drastino. Suenja su organizovana ekspresno.
Ne samo daje osuenima konfiskovana imovina, da su proterane njihove porodice, ve je istina o pobuni i dogaajima skrivana dugi niz
godina. Naprosto postojala je zavera utanja u nameri da se zatru svi
tragovi pobune, suenja, ubijanja i deportacije.

87

lk

R~1jkoDanilovi

Kleronacionalisti

Progon politikih neistomiljenika u Bosni i Hercegovini doveo je

do jedne obine kovanice .kleronacionalisti" Ovu je kovanicu smislila politika policija, a upotrebljavali su je politiari i mediji. Tri nacije, sve tri razliite konfesije: Srbi (pravoslavci), Hrvati (katolici) i Bonjaci (muslimani), tih godina nazvani Muslimani sa velikim slovom
"M", koji su inili stanovnitvo Bosne i Hercegovine, bili su osnov za
organizovanje sudskih procesa verskim slubenicima (svetenicima)
sve tri vere: popovima, fratrima i imamima. Ovaj termin i njegov diskurs upotrebljavali su uoi smrti Josipa Broza Tita i u posttitovskom periodu, kada su komunistike vlasti redovno i ravnomerno primenjivale teror prema svetenicima sve tri konfesije u SFRJ. Niko nije bio poteen progona, nijedna konfesija. Jedino merilo bilo je progon verskih
slubenika sve tri konfesije jednovremeno. Ako bi bio uhapen imam,
radi postizanja lane i konstruisane verske i politike ravnotee hapen
je svetenik katolike vere, a takoe i pravoslavni pop.
Poznati je sluaj progona nadbiskupa Alojza Stepinca, koji je bio
poglavar katolike crkve u Hrvatskoj. Komunistiko vostvo je postavilo njemu apsurd an zahtev da katoliku crkvu u Hrvatskoj izdvoji
od Vatikana, koji je on, razumljivo, odbio kao potpuno apsurdan. Zbog
toga mu je montiran sudski progon. Uhapen je 17. maja 1945. godine, jer su ti pritisci na njega trajali skoro godinu i po dana. Na temelju konstruisanih i montiranih optubi nadbiskup zagrebaki Alojz
Stepinac je osuen na esnaest godina zatvora. Od decembra 1951. godine, po odluci ministra unutranjih poslova biva u kunom pritvoru u rodnom mestu Kraii, u upanijskom dvoru mesnog upnika.
Tek 1960. godine, nakon punih etrnaest godina, biva osloboen daljeg izdravanja kazne. Papa Pije XII je Alojza Stepinca 29. decembra
1952. godine imenovao za kardinala, to je neposredno pre toga dovelo do raskida diplomatskih odnosa izmeu komunistike Jugoslavije
i Vatikana, koji su obnovljeni tek 25. juna 1966. godine.

88

SA1Z,.>\JEVSKI

PROCES

]<)8.'.

Ustake vlasti su prihvatile Starevievu ideju da su muslimani "cvijet hrvatskog naroda", a Ante Paveli je izjavio februara 1942. godine
"krv naih muslimana je hrvatska krv" i "Muslimanska vjera ... hrvatska vjera", to je dovelo do afirmacije u NDH-a Islamske vjerske zajednice, paje 1941. godine Metroviev um etniki paviljon preureen
u versku instituciju nazvanu "Damija Ante Paveli". To su bili razlozi i okolnosti da zagrebakom muftiji Ismetu Muftiu, lanu Dravnog
vijea u NDH-a, kada je uhapen 1945. godine, bude sueno pred
Vojnim sudom u Zagrebu. Muftija Mufti je osuen na smrt i egzekutiran, a pomenuta damija je uklonjena "kao simbol i htenja i vremena".
Vlasti NDH-a su donele zakonsku uredbu o formiranju Hrvatske pravoslavne crkve, a za mitropolita su postavili ruskog kaluera Geromogena Maksimovia, koji je roen u Rusiji, to je korieno u propagandne svrhe. Ostale pravoslavne crkve nisu priznavale ovu "novu
crkvu". U Sarajevu je imenovan za episkopa Spiridon Miftke. Obojici
svetenika ove crkve je posle Drugog svetskog rata sueno kao "ratnim
zloincima i saradnicima okupatora", pa su oglaeni krivim i streljani. Sa njima je sueno i grupi svetenika ove crkve.
Sudskog progona nije bio poteen ni evangelistiki biskup dr. Filipp
Poppu, koji je diplomirao teologiju i pravo, a doktorirao filozofiju.
On je tokom NDH preuzeo rukovoenje novoformiranom Njemakom evangelistikom crkvom, a uhapen je 1945. godine, osuen na
smrt i strelj an.
Neposredno posle Drugog svetskog rata komunistike vlasti sude i
dvojici episkopa Srpske pravoslavne crkve (SPC). Najzapaenije je bilo
suenje mitropolitu crnogorsko-primorskom
Arseniju Bradareviu,
kome je sa grupom svetenika sueno zbog toga to je pravio sukob
izmeu ove Mitropolije i Udruenja svetenika koje je formirala drava, pa mu je izreena kazna zatvora u trajanju od jedanaest i po godina. Odluujui po albi Vrhovni sud Crne Gore preinauje presudu

89

Dr. Rajko Danilovic

na pet i po godina, a kaznu je ovaj starac od sedamdeset i jedne godine ivota izdravao u zatvoru u Kotoru, a iz zatvora izlazi kao sedamdesetsedmogodinjak
i astmatiar.
Episkopu Srpske pravoslavne crkve, Varnavi Nastiu, sueno je u
komunistikoj Jugoslaviji. Njega su uhapsile bosanskohercegovake vlasti 1947. godine kao .Jmperijalistikog agenta'' i "saradnika ustaa".
Sudilo mu se pred Okrunim sudom u Sarajevu, gde mu je izreena
kazna zatvora od jedanaest godina. Ovom suenju je dat veliki publicitet i korieno je u propagandne svrhe. SAD, Velika Britanija, generalni sekretar Saveza za spoljne poslove Anglistike crkve, kao i mnogi drugi interveniu kod jugoslovenskih vlasti, pa je puten na slobodu i premeten u manastir Vavedenje u Beogradu, a pod pritiskom
se penzionie. Nakraju vlasti ga premetaju u manastir Gomonica kod
Banjaluke, a odatle u manastir Kruedol.
Komunistike vlasti jednako kako su bile grube i radikalne u kanjavanju svetenika niskog ranga, tako su isto progonile i ostale svetenike sve tri konfesije u Bosni i Hercegovini.
Vlast u Bosni i Hercegovini je istovremeno proganjala pravoslavnog
popa Nedeljka Janjia zbog pesama pevanih na roendanu sina, koje
su ocenjene kao "neprijateljske". Sud ga je osudio, za to vreme, strogom kaznom od est godina zatvora. Pesme zbog koji je graanima sueno razliito su u raznim sredinama cenjene. Ovaj progon je ree bio,
kao u sluaju popa Janjia, krivini, a ee se svodio na prekrajni
postupak.
Pored popa Nedeljka Janjia Okruni sud u Sarajevu presudom K.
317/80, od 30. decembra 1980. godine, sudio je jo jednom ugostiteljskom radniku, trgovcu i nastavniku, to su u selu Borike, u kui paroha Janjia delovali .ovinistiki'' sa velikosrpskih i pro etnikih pozicija, te pevali pesme ijim su sadrajem izazivali nacionalnu i versku

90

SARA} EVSKI PROCES

1983.

mrnju i razdor Srba, Hrvata i Muslimana. Vrhovni sud Bosne i Hercegovineje 16. aprila 1981. godine preinaio kaznu, tako daje popu
Janjiu izrekao kaznu u trajanju od etiri i po godine. Savezni sud
reavajui po Zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnane presude vraa predmet Vrhovnom sudu Bosne i Hercegovine. Ovaj sud
delimino uvaava razloge Saveznog suda, pa presudom K. 171/82,
od 8. aprila 1982. godine delimino uvaava albe, pa ne menjajui
pravnu kvalifikaciju smanjuje koliinu inkriminisanih pesama i izrie mu kaznu zatvora od dve i po godine.
Ovo je vreme kada se u javnosti uju glasovi protiv ove vrste politikih suenja.
Skoro u isto vreme, pred Okrunim sudom u Mostaru, vodi se postupak protiv katolikog svetenika Zovka fra Joza, koji je presudom
Ka. 90/81, od 22. oktobra 1981. godine, osuen na tri i po godine zatvora, zato to je 11. jula 1981. godine propovedima u crkvi Meugorje govorio da je dosta etrdeset godina robovanja, okova, tame i
patnje i da e "doi svjetlost i otjerati tamu". Vrhovni sud Bosne i
Hercegovine smanjuje mu kaznu na dve godine zatvora. Savezni sud
mu takoe ublaava kaznu, uporno ostajui kod toga da je izvrio delikt
miljenja, tj. krivino delo Neprijateljske propagande iz lana 133.
KZ SFRJ.
Razlog pokretanja krivinog postupka protiv imama Halila Mehtia, koji je bio svedok u Sarajevskom procesu 1983. godine i kojem
je islednik pretio "srebrnim metkom", bio je taj to policija nije bila
zadovoljna njegovim svedoenjem. Povodje bio banalniji. Ode Halil
sa svojom porodicom u Gornji Vakuf, a kada se vrati s puta prebaci mu
njegova kominica da nije mogla prole noi da spava od buke majstora u njegovom stanu. Iznenaeni Halil poeo je da traga za nezvanim nonim majstorima, pa pronae ugraene prislune aparate. Ovo
je "otkrie" izazvalo optu uzbunu u dravnoj bezbednosti. Ubrzo pro-

91

Dr. Rajko Danilovic

tiv njega pokrenut je krivini postupak. On je po presudi Okrunog

suda u Zenici bio u pritvoru od 22.januara 1986. do 4. marta 1987. godine, kada gaje Vrhovni sud Bosne i Hercegovine presudom K. 569/86,
nakon odranog glavnog pretresa pred tim sudom, oslobodio optube.
Najpreje Halila Mehtia Okruni sud u Zenici presudom K. 14/86
(8. april 1986) osudio za krivino delo - Izazivanje nacionalne, verske i rasne mrnje, razdora ili netrpeljivosti iz lana 134, stav 3, u vezi
sa stavom 1. KZ SFRJ, na kaznu zatvora od tri godine. Njemu se stavilo na teret da je ovo krivino delo izvrio na verskoj obuci za odrasle i kao imam Sultan-Ahtetove damije u Zenici u periodu od 1983.
do 1985. godine. Sve verbalne inkriminacije bile su montirane, smiljene u SDB-u, a polaznici navedene verske obuke dobili su cedulje da bi
napamet nauili ta treba pred sudom da izjave i kako da terete imama.
Kada je organizovano suenje imamu Mehtiu tada je model sudsko-policijskog progona neistomiljenika bio izloen kritici. Te okolnosti, kao i injenica da je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine odrao
glavni pretres, to je u praksi veoma retko, kada je jedan od svedoka
sudu priloio zapisnik i cedulju koju su mu dali udbai i koju je trebalo da naui napamet. Ova "priprema" ili tanije ovaj "trening" svedoka od strane udbaa, primenjivanje i u drugim sluajevima, alije skrivan od javnosti i uesnika u postupku. Tako je svedok Asim Stupar
sudu predoio zapisnik, kao i cedulju na kojoj se objanjava u emu je
razlika izmeu verske i etnike pripadnosti.
Pored kultumejavnosti ovo je suenje izazvalo i proteste muslimanskih vernika iz Zenice, koji piu protestne peticije, upuujui ih organima vlasti i tampi, Islamskoj verskoj zajednici, traei zatitu za svog
imama.

92

SARA) EVSKI PROCES

19K3.

Ostali progoni

U Bosni i Hercegovini takoe je poznat Tuzlanski proces, koji je

organizovan pred Okrunim sudom u Tuzli u leto 1975. godine. Brat
poznatog knjievnika Mee Selimovia, Teufik Selimovi, zvani Buoni, osuen je na devet godina zatvora, dr. Salih Burek na sedam
godina, Ahmed Delibegovi na tri, Halid oki na etiri, Fadil oki
i Salih Hodi na po dve godine i Duan Glamoanin na godinu i est
meseci zatvora. lova je grupa osuena zbog delikta miljenja, jer se
odgovornost svela na prie po kafanama i sijelima. Za progonitelje nije
bilo od znaaja ni to se neki meusobno nisu ni poznavali, a sueno
im je kao da su grupa. Osim Glamoanina, koji je poznavao Teufika,
jedino zajedniko bilo im je da su poreklom iz uglednih tuzlanskih
familija.
Sve vreme procesa pominje se narodni heroj i ugledni politiar tog
kraja Paaga Mandi, koji nije izveden na optueniku klupu. Ovaj
ugledni politiar po onome to se govorilo u sudnici, zapravo je u tim
razgovorima vodio glavnu re. Grupa je inkriminisana kao "nacionalistika" i kao "protivnici samoupravljanja" Nedugo nakon to je svedoio, Paaga Mandi je preminuo. Ako bi se traila pozadina ovoga
sudskog postupka, verovatno bi to bio politiki lokalni sukob dve grupacije, od kojih su jednu inili Franjo Herljevi i Cvijetin Mijatovi,
a drugu Paaga Mandi.
O pozadini ovoga sukoba obavetavaju nas sarajevski "Nai dani"
9 broj 990. od 3. marta 1990. godine u kojima je Nedim Sara, preko
kazivanja jednog od osuenih, Ahmeda Delibegovia, tvrdio: "Herljevi se bojao Paage, jer je on (misli se na Herljevia, primedba R. D.),
na godinu dana prije procesa regulisao svoj predratni revolucionarni sta. Mi, stari tuzlanski komunisti znali smo da je to farsa, jer je
Herljevi pred rat izvrio provalu u tzv. Batinsku blagajnu u Solani i
ukrao pare. Nakon pljake i Herljevi i taj drugi isterani su iz partije ...".

93

Dr. Rajko Danilovic

Za ovaj proces je karakteristino da se Teufik Selimovi Buoni

deklarisao kao Srbin, a osuen je kao muslimanski nacionalista. Veoma
verovatan je utisak da u ovom procesu sud nije odluivao, ve su odluke donete u drugom centru, kako navodi Delibegovi.f
Nije, naravno, samo politika birokratija u Bosni i Hercegovini,
koristei politiku policiju, tuilatvo i sud, progonila politike neistomiljenike. To se dogaalo u svim sredinama i to u saradnji izmeu
republikih birokratija. Tako je Temeljno sodie (Osnovni sud) u Ljubljani procesuiralo Tomaa Mastnika podnoenjem optunog predloga
Kt. 70/86 od 24. februara 1986. godine, zbog uvrede druge socijalistike republike iz lana 112. KZ SR Slovenije. Razlog je to je preko
radija "tudent" proitao tekst "Korak napred ka demokratiji", protivei se predlogu da za predsednika SN-a bude izabran Branko Mikuli, kome je zamerao ne samo organizovanje sudskog progona muslimanskim intelektualcima u Sarajevu 1983. godine, ve zabrane knjiga i progon intelektualaca. "Glas ekonomista", list studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu, hteo je da prenese ovaj tekst Mastnika,
ali je, kako nas obavetava list "Mladina", uklonjen na insistiranje
beogradskog tuilatva.
Progon neistomiljenika manifestovao je golu vlast politike elite,
njene politike policije, tuilatva i suda, ali je ujedno pojaao i izotrio
kritiku represivnog reima. Politika policija 1983. godine u Zenici hapsi
Manojla Bojata, poslovou prodavnice .Mobilija" i ovoga puta, jednako kao i u drugim sluajevima, zbog delikta miljenja (Neprijatelj8 Branilac Teufika Selimovia, moj kolega advokat Petar Stoji iz Beograda, inae nekadanji odbojka i funkcioner Odbojkakog saveza Jugoslavije, nije znao za stvarnu pozadinu ovog sudskog procesa. Profesionalno, i moglo bi se rei u dobroj veri, branio je
svog klijenta. Meutim, njegov kolega po odbojci, bosanskohercegovaki
udba Dragia
Kovaevi, takoe funkcioner Odbojkakog saveza Jugoslavije, pokazao mu je beleke na
dvadeset pet kucanih strana o Petrovom boravku. To je zaista suvie stupidno, a za politiku policiju vai rezon "oprezu nikad kraja". U tim zapisima bili su ak i podaci ta je
Stoji naruivao u kafani, a politika policija pomno pratila i beleila. Budalatinama
nikad kraja.

94

SAR.t\/EVSKI PROCESI

9l\3.

ska propaganda iz lana 133. KZ SFRJ}. Osuen je da je govorio o tekom ekonomskom stanju u zemlji, za koje je krivicu video u rukovodstvu, tvrdio je da je radniko samoupravljanje promaaj, priao je
o izgradnji vile komunistikom lideru rodi Kurtoviu, kao i omalovaavao muslimansku naciju. Ovaj postupak, kao i mnogi drugi, imaju
pozadinu. On je odbio da tereti svog poznanika Ljubiu Popovia, koordinatora Opte narodne odbrane i drutvene samozatite Rudarsko-metalurkog kombinata u Zenici, jer je Popovi pokrenuo ispitivanje "nepravilnosti" i "greaka" u gradu i Kombinatu. Po odbijanju
saradnje uhapen je i osuen na dve godine zatvora.
Afera .Agrokornerc", koja je uzdrmala komunistiki establiment u
Bosni i Hercegovini, imala je i sporednu, da je nazovemo, satelitsku
aferu, hapenje inenjera agronomije Huseina uka.? Onje u "Agrokomercu" radio kao struni savetnik poslovodnog odbora ovog velikog kombinata. Vie puta je hapen i putan na slobodu, ograniavano muje kretanje, ali konano protiv njega u ovoj aferi nije mogao
da se pokrene krivini postupak. Kada progonitelji nisu imali dokaza
da njega pripoje aferi .Agrokomerc'', tada su pribegli triku optuivi
ga za Neprijateljsku propagandu iz lana 133. KZ SFRJ. Njega, poto
je Musliman, po oprobanom obrascu, terete za "muslimanski nacionalizam", jer je govorio da su Muslimani u Cazinskoj krajini bili u
inferiornom poloaju, ali da su zahvaljujui "Agrokomercu" doiveli
ekonomski procvat, kao i da se zalagao za podizanje spomenika Muji
Hrnjici i slino. Svedoci su optuenog znali povrno. Kako je prvih
est svedoka bilo neuverljivo i nesreeno na sudu, optunica poziva
nove, pa ak i vie puta osuivanog Muhameda Brkia, a iz zatvora
privode Ediba Busaldia. Naravno, tampa podrava proces: sve je
po obrascu dirigovano i montirano. Vri se pritisak na svedoke. O tome
govori saradnica optuenog, koja je deset godina radila s njim, Almira
9 o ovoj aferi pie asopis "Nai dani" od 6. januara 1989. godine u tekstu "Vii nsk i je
(bio) ovdje", sa nadnaslovom "Kako je montiran proces Huseinu uku", autora Radmila
Milanovia.

95

Beirovi, koja pie predsedniku Vieg suda tvrdei daje vie puta pozivana u Slubu dravne bezbednosti, i da je od nje traeno da optuenog uka tereti i da joj je tom prilikom preeno. Vii sud u Sarajevu
osuuje Huseina uka na godinu i deset meseci zatvora. Meutim,
Vrhovni sud Bosne i Hercegovine doneo je reenje K. 58/88 od 28.
aprila 1988. godine, kojim ukida prvostepenu presudu. Nakon toga,
tuilac odustaje od optunice.

96

II
PRIPREME
ZA SUENJE
I REPRESIJA

SARAJEVSK1PROCES In3.

1. Povod i razlog pojaane represije

Sudski postupak protiv muslimanskih intelektualaca organizovan

u Sarajevu u leto 1983. godine predstavlja kulminaciju progona politikih neistomiljenika, ne samo u Bosni i Hercegovini, ve i u SFRJ.
Nakon smrti Josipa Broza Tita komunistika elita nastojala je da vlada na jednak nain kako je vladala za vreme Broza, uz pomo kulta
njegove linosti. Politika policija je, na jednak nain kao i za vreme
Broza, vrila izbor neprijatelja, a tuilatvo i sud procesuirali neprijatelje. Politika postbrozovska elita ila je toliko daleko u tom naumu
da je formulisala itav program u floskuli "Posle Tita Tito".
Nakon smrti Josipa Broza Tita republike i pokrajinske komunistike elite nisu ni pokuavale da se dogovore o eventualnom naputanju
i reviziji modela progona razliitog i sutinski kritikog miljenja. Utisak je da je umesto tako oekivanog zaokreta upravo dolo do suprotnog procesa pojaane represije, koja se manifestovala u sudskim progonima neistomiljenika, zabrani knjiga, uutkivanju raznolikosti, kao
i sputavanju kritikog miljenja.
U pojaanoj policijsko-sudskoj represiji najmarkantnije mesto zauzima policijsko-sudski progon muslimanskih intelektualaca u Sarajevu 1983. godine. Meutim, paralelno sa njime, ne samo u Bosni i
Hercegovini ve i u drugim republikama, primenjuju se pojaani progoni ljudi koji drugaije misle i koji se kritiki izraavaju o politikom
procesu. Politika elita je kult Brozove linosti koristila za uvanje legitimiteta vlasti, bez obzira na to to su drutvene snage u svim sredinama tadanje Jugoslavije, upravo osporava1e kult linosti Josipa Broza
Tita.
Omladinska organizacija najavljuje da e ukinuti proslavu "Dana
mladosti" (25. maj - kao dan verovatnog roenja Josipa Broza Tita).

99

Dr. Rajko Danilovic

Oko toga su se vodile zrele i kritike polemike. Otpori postoje, ali upornost slovenake omladinske organizacije pobeuje, pa se proslave ukidaju. Bilo je ovo ozbiljno upozorenje daje upotreba i zloupotreba kulta
linosti Tita ve potroena.
Dokle je ilo pojaanje represije nakon Brozove smrti, upravo potvruje proganjanje onih koji su kritikovali, osporavali ili vreali linost
pokojnog predsednika SFRJ. Kult linosti Broza tien je primenom
tada veoma poznatog krivinog dela iz lana 157. KZ SFRJ, kojije nazvan Povreda ugleda SFRJ. Ovo je krivino delo u svojoj primeni zapravo bilo zatita linosti i dela Josipa Broza, ili tanije kulta Titove
linosti, u vie od 95 odsto sluajeva.
Hipokrizija politike i sudske birokratije u kojoj su uestvovali svi,
od okrunih preko vrhovnih sudova republika i pokrajina do Saveznog
suda, titili su Josipa Broza Tita i nakon njegove smrti.
Kadaje Josip Broz Ustavom iz 1974. godine bio proglaen za doivotnog predsednika SFRJ, tada se mogla, sa stanovita zakonitosti, primenjivati njegova zatita. Meutim, nakon smrti, to bi pravnici rekli, on nije vie i ne moe biti zatitni objekt. Graani SFRJ su,
meutim, krivino i prekrajno proganjani i nakon njegove smrti, bez
obzira to se time ignorisao osnovni princip krivinog prava - naelo zakonitosti: Nullum crimen, nulla poena sine Ieqe.
Hipokrizija politike elite ispoljavala se u tome to nije imala smelosti da izmeni Krivini zakon i ako to smatra oportunim unese i krivino delo kojim se titi linost i delo Josipa Broza Tita, ali je imala
smelosti da trai od policije, tuilatva i sudova da proganjaju one koji
su kritikovali i vreali Josipa Broza.
Pred Viim sudom u Panevu vodi se postupak protiv Milije Gojaka,
autoelektriara, oca troje dece, zbog toga to je 3. maja 1987. godine

SARAJEVSKI PROCES

1983.

u Mramorku (nekad selo naseljeno banatskim Nemcima, koje je komunistika vlast proterala, drala po logorima i ubijala], na nemakom
groblju, koje je do smrti Tita bilo zaputeno, a posle njegove smrti promovisano u "Titov gaj", na plastinom daku belom masnom bojom
napisao parolu "Diktator, laov, lopov". Tuilatvo i sudovi, bez obzira to u zakonu pie, sa hipokrizijom tvrde, potpuno suprotno oiglednoj istini i logici, da je Gojak na opisani nain izloio poruzi linost
predsednika SFRJ, Josipa Broza, i izrekao mu maksimalnu kaznu zatvora od tri godine. Politikoj policiji, tuilatvu i sudu nita ne znai to je Broz sedam godina upokojen, to nije samim time predsednik
SFRJ. Ustav od 1974. godine predvideo je da je Josip Broz Tito doivotni predsednik, ali nije predvideo da je predsednik i post mortem.
Treba mnogo mate i arogantnog ignorisanja istine, pa u presudi
napisati da je Gojak, dakle 1987. godine, "izloio poruzi linost predsednika Tita kao predsednika SFRJ': Tako pie, verovali ili ne, kao da
je ve sedam godina pokojni Broz jo uvek predsednik SFRJ. Pisac
presude ipak svestan da je u njoj napisan nonsens dodaje da je Gojak
znao "daje Drug Tito sinonim za Jugoslaviju". To to "sinonim" nije
zatitni objekt, to ovoga sudiju, koji je lojalan komunistikoj eliti, u
njegovoj pravnike] savesti i znanju, nije mnogo uznemiravalo. On
izvrava zadatak, a tom prilikom gazi elementarna pravila logike i zakona. Vaan je cilj, a sva sredstva su dozvoljena. Jezuitizam tadanjih
komunistikih sudija je opte pravilo i poeljna vrlina.
U takvim uslovima pojaane represije za neistomiljenike, prvenstveno u Bosni i Hercegovini ali i u nekim drugim sredinama tadanje Jugoslavije, u Iranu demisionira car Reza Pahlavi i pobeuje Islamska
revolucija, iji je lider i personifikacija imam Homeini. Dogaaji u
Iranu su probudili interesovanje grupe muslimanskih intelektualaca
u Sarajevu. Preko iranske ambasade u Beu dobijaju vize i putuju u
Iran. U grupi su graevinski inenjer Omer Behmen (54 godine), inenjer metalurgije i profesor Metalurkog fakulteta u Zenici Ismet Kasu-

101

Dr. I~jko Danilovi

magi (58 godina), imam Hasan engi (28 godina), elektroinenjer

Edhem Biaki (31 godina) i mainski inenjer Huso ivalj (34 godine).
Ova grupa muslimanskih intelektualaca je u Iranu boravila od 2.
do 14.januara 1983. godine. Njih su primili predstavnici novih revolucionarnih vlasti, aktivisti Iranske revolucije, a kao gosti bili su na
kongresu ujedinjenja iita i sunita. Ova poseta Iranu pobudila je panju politike policije, pa e ova grupa, uz Aliju Izetbegovia, predstavljati jezgre brojne grupe muslimanskih intelektualaca koji e biti
sueni ve u leto 1983. godine u Sarajevu. Toj grupi e organizatori
sudskog procesa pripojiti i mlade muslimanske intelektualce, aktivne oko Islamskog teolokog fakulteta (ITF).
U godinama uoi smrti Josipa Broza Tita i neposredno posle njegove smrti, u Sarajevu, ali i u drugim mestima i sredinama, vodio se ivahan i plodan dijalog meu mladim Muslimanima intelektualcima.
Poseban intelektualni centar bio je Islamski teoloki fakultet u Sarajevu.
To je bio razlog to su organizatori Sarajevskog sudskog procesa
spojili mlade muslimanske intelektualce i putnike za Iran, jer su mladi pokretali ne samo teme islama, ve i ire drutvene teme. Meu mladim muslimanskim intelektualcima oseala se glad za znanjem, informacijama, za idejnim sporovima savremenog sveta. Putnici za Iran i
mladi muslimanski intelektualci skoro da se nisu ni poznavali. tavie, mladi intelektualci za mnoge putnike za Iran nisu ni uli. To nije
smetalo organizatorima procesa da ih poveu u jedinstvenu grupu, da
ih zajedniki optue i zajedniki im sude. U montiranim politikim
procesima to je .rlozvoljeno" i "prirodno", to se organizatorima procesa inilo logino, doputeno i svrhovito.
Politika policija uurbano se pripremala da tuilatvu dostavi "dokaze" za pripremanje ovog sudskog postupka. Ve 23. marta 1983.
godine poela su hapenja, sasluavanja i pretresi stanova velikog bro-

102

SARAJEVSKI PROCES

19R3.

ja graana, ne samo u Sarajevu, ve i u drugim mestima (Mostar i Zenica) i u nizu drugih manjih mesta i sela u Bosni i Hercegovini. Kao
po pravilu znatno vei broj graana je podvrgnut policijskom tretmanu od broja onih kojima e se montirati policijskom selekcijom i dodeliti uloga optuenih ili svedoka. Policija je o tim graanima uglavnom imala dosijee u kojima su unoene njihove izjave, pisane ili govorene, a posebno one za pitanja islama. Privoeni su imami, studenti ITF, knjievnici, bivi osuenici lanovi organizacije "Mladi muslimani", pa ak i ene koje su se oblaile po islamskim propisima,
to je moglo poprimiti i vid mode.
Politika elita je bila zbunjena i iritirana porastom interesovanja,
naroito omladine, za probleme islama. Pored toga, videli smo, grupa
intelektualaca Muslimana iz Sarajeva ide u Iran. Na pojedinim mestima u Sarajevu vode se zanimljive rasprave o problemima islama, a
takoe i o poloaju muslimana u drutvu, u kojima prednjae mladi,
obrazovani muslimanski intelektualci.
Vlast se uplaila. Nije znala na koji nain da obuzda ovaj talas intelektualnog interesovanja i radoznalosti. Pomenuta skupina mladih
bosanskohercegovakih muslimana intelektualaca pokazuje interesovanje i za opte teme savremenog sveta i civilizacije. Nije re samo
o teolokim temama i sporovima. To jo vie izaziva zabunu i strah kod
politike nomenklature, koju informie i brifinguje politika policija.
Zbog toga bosanskohercegovako rukovodstvo pribegava oprobanom metodu policijsko-sudskog progona onih koji se istiu u tim diskusijama, oekujui da e na taj nain, kao i ranije, ovaj pokret ukrotiti sekui ga u korenu. Obraun sa ovim mladim ljudima je radikalan. Meutim, rezultati su suprotni od oekivanih. Zatvaranje optuenih na ovom procesu zapravo je predstavljalo njihovu promociju. Kao
to e se videti u toku rata koji e se nametnuti Bosni i Hercegovini,
oni postaju deo rukovodstva Muslimana u ratu za odbranu svoje samo-

103

Dr. Rljko Danilovi

i suvereniteta. Ovim postupkom, kao i svojom delatnou

pre zatvaranja, posebno se istakao i nametnuo harizmatini Alija Izethegovic", koji je u periodu uvoenja viepartijskog demokratskog sisterna POS1(10 predsednik najvee stranke Muslimana - Stranke demokratske akcije (SDA) i prvi predsednik Predsednitva BiH, a zatim u
nametnutom ratu, prelaskom JNA na stranu Srba i pomoi Hrvatske to
se u jedno vreme nazivalo Herceg-Bosna, i voa u borbi za celovitu
multietniku BiH.
hitnosti

Tako ovaj proces kao povod ima odlazak grupe uglednih Muslimana intelektualaca u Iran i pokuaj da se uutka mlada muslimanska
inteligencija okupljena prvenstveno u ITF, ali prisutna i u drugim insritucijama u Sarajevu i ire. A razlog pokretanja ovoga postupka je
ela se represijom odri i uvrsti komunistiki reim u Bosni i Hercegovini, i uutka nova opasnost za autoritarni ijednopartijski reim.
Stoga Sl" povod i razlog procesuiranja grupe muslimanskih intelektualaca li Sarajevu 1983. godine prepliu i dodiruju, mada su i povod i
razlog sami po sebi jasni.
Opasnost od ve oiglednog gubitka legitimiteta komunistike nomenklature predstavlja motivaciju te iste vlasti da se obrui na mlade
islamske intelektualce i na grupu uglednih intelektualaca iz Sarajeva
koja je putovala u Iran.
=Ncposredno pred spektakularnu proslavu pedesetoqodinjce kraja Drugog svetskoq rata
1 pobcdc sareznika u Moskvi, u srpskim medijima vodena je iroka kampanja prikazivanja lainc biografije Alije Izetbegovia. Upotrebijen je poznati propagandni metod: jedna
nouin iExprcs Politika) objavi lani podatak daje Alija Izetbegovi kao pripadnik divizije ..Handar', koja je ratovala na lstonom frontu, uestvovao u Drugom svetskom ratu
ii OI/da. o istoj temi piu drugi mediji pozivajui se jedan na drugoga. Oni koji su pisali ove
iai! LI/ali su svrhu - onemoguiti uee Alije Izetbegovia, kao predsednika Predsedniu. BiH JIa pomenutoj sveanosti. Meutim, uinak je bio suprotan: lzetbeqovi je po11'(/1, na tu I'eliku proslavu, ali ne i Miloevi ili bilo ko drugi iz Srbije i Crne Gore. Kasnije sam saznao, upravo od novinara koji je prvi pustio lanu vest da je Ambasada
Rusije Il Beogradu kao merodauno uzela ono to sam napisao o Aliji Izetbegoviu u knjizi
"U;j()!

reba Neprijatelja ':

104

SARAJEVSKI PROCR,) 1983.

To obruavanje i ta represija poeli su estoko, voeni su estoko i

zavreni su estoko. Sve poluge represivne komunistike vlasti bile
su na tom zadatku koordinirano angaovane i koordinirano su dejstvovale: najpre politika policija i politiari, zatim tuilatvo i sud,
da bi mediji uzeli najruniju ulogu propagande i dezinformisanja javnosti. Do te mere su poluge represivne vlasti bile sinhronizovane i usmerene, da se zaista radilo o klimaksu represivne prirode komunistikog
reima. Nama braniocima koji smo doli iz drugih sredina, u kojima
su bojaljivo ali pregnantno otvarane teme ta posle smrti Tita, kojim
e putem Jugoslavija, kakvi e biti odnosi u njoj, ukupna ta atmosfera i ponaanje politike policije, ambiciozna tuitelj ka i zbunjeni mediokritetski sudija, izgledali su anahrono i besperspektivno.

105

Dr. Rajko Danilovic

2. Hapenje i zastraivanja

uprolee

1983. godine

Uprolee 1983. godine vidjiv je veliki talas masovnih hapenja u

Sarajevu, Mostaru, Zenici i drugim gradovima kada su uhapeni i optueni u ovom sudskom postupku.
Marta 1983. godine u ranim jutarnjim satima (5.30) u stanu Alije
Izetbegovia, pravnika u penziji, vri se pretres u kojem uestvuje jedanaest pripadnika policije. Ispreturana je obimna biblioteka u njegovom stanu, knjige su pobacane na gomilu. Policiju nije interes ovala samo literatura o islamu, ve i sve ostale knjige. Ni Alija ni ukuani tokom tog pretresa ne mogu da se kreu po stanu, jer uvek imaju
dvojicu policajaca koji ih prate. U hrpi knjiga i asopisa izvaenih iz
biblioteke nalazi se emigrantski hrvatski list "Nova Hrvatska" zbog
kojeg Izetbegovi protestuje tvrdei da to nije njegovo, da se nije nalazio u biblioteci i da muje podmetnuto. Ova novina zapravo nije pronaena dok je on boravio u stanu, ve nakon to je priveden u policiju, a u stanu su ostali udbai da dalje vre pretres, to je inae nezakonita radnja, jer osumnjieni ima pravo da prisustvuje pretresu stana.
Policija ak Aliju fotografie sa ovom emigrantskom novinom. Fotografisanje Izetbegovia sa primerkom "Nove Hrvatske" smatra se vanim dokazom u ovoj fazi postupka. Preko sto knjiga je zaplenjeno i
izneto iz stana, a mnoge nemaju nikakve veze sa tematikom o Islamu.
Uz knjige, policija pleni svim ukuanima pasoe, tedne knjiice, pa
ak i one preko kojih se prima penzija. U stanu ostavljaju reenje-potvrdu o oduzetim stvarima do broja 107. Ovako grub i bahat postupak
je u funkciji omalovaavanja uhapenog i stavljanja mu do znanja da
e ga tretirati kao vanog politikog neprijatelja.
Istoga dana, u isto vreme, takoe jedanaest policajaca, hapsi Omera
Behmena. Sve stvari koje su udbai ocenili da im mogu koristiti u krivinom postupku fotografiu u ruci njegove supruge Salihe. Uzimaju

106

SARAJEVSKJ PKOCES

lYS3.

i porodine fotografije, kao i deviznu tednu knjiicu i novac koji se

nalazi u kui. Ovoga puta su toliko bahati i arogantni, da, ak, ne ostavljaju ni spisak-potvrdu oduzetih stvari.
Upravo onoga dana kada je uhapen Omer u Sarajevu, uhapen je
i njegov brat Salih u Mostaru. Ovo je hapenje po nainu slino ostalima. Pretresanje stana trajalo je itavih pet sati, a obavljala su ga
etvorica udbaa odnosei vei broj asopisa Islamske verske zajednice. Nakon pretresa stana u Mostaru policija zahteva i pretres njegovog stana u Sarajevu, pa vode njegovu suprugu i decu u Sarajevo, a
nju ispituju tri sata, i, na kraju, oduzimaju neke knjige. I ovog puta
pleni se zateeni novac, nakit i tedne knjiice.
Sledeeg dana, 24. marta 1983. godine, policija hapsi Ismeta Kasumagia. Njegova porodica nije bila prisutna kada je uhapen. Na stolu
u stanu ostavljen je spisak oduzetih stvari. Nakon njegovog hapenja
porodicu ne obavetavaju etiri dana, drei je u neizvesnosti gde se
Ismet nalazi. Oduzimaju se knjige i asopisi. Koliko je ta selekcija pronalaenja inkriminisane literature besmislena govori da mu je zaplenjenja deja knjiga o islamu Children's book of Islam (knjiga za decu),
pa ak i jedan lanak o Robinzonu Krusou.
Hasana engia policija hapsi 27. marta 1983. godine, takoe ujutamjim satima (5.00). Hasan je bio imam u Stocu i imao je slubeni
stan, u kome je i izvren pretres. Politikoj policiji nije bilo dovoljno
da mu pretresu stan, ve pretresaju damiju i prostorije Islamske verske zajednice. Ni na ovome se nije policija zadrala, ve pretresa i njegovu rodnu kuu u selu Odaci kraj Ustikoline u prisustvu njegovog
oca Halida, kojeg dovode sa posla. Uzimaju knjige i asopise, kao i Hasanove tekstove koje je kucao i pokazao udbaima kada su ga zvali na
informativne razgovore. Poto engiev otac nije znao gde mu je sin,
slao je dopise i telefonirao raznim policijama u Stocu, Mostaru i u regionalni centar SDB-a. Svi su mu odgovarali da o Hasanu ne znaju nita.

107

Dr. Rajko Danilovic

Mustafa Spahi, imam iz Visokog, uhapen je 23. marta 1983.

godine. Pretres u njegovoj kui traje pet sati, a vrila su ga etiri udbaa. I njemu plene tedne knjiice, gotov novac i nekoliko knjiga, asopisa, ak i prevod Kur'ana. Posle pretresa suprugu i decu ostavljaju bez novca, sve dok nije doao brat i doneo im novac za prehranu.
Mustafin brat odlazi kod istranog sudije Hadikaria da mu vrati tedne knjiice, to sudija odbija. Mustafin brat protestuje ustro, pa se
istrani sudija konsultuje sa DB, te mu tek nakon toga vraaju tedne
knjiice.
Edhema Biakia hapse 26. marta 1983. godine, u ranim j utamj im
satima. Upretresu uestvuje deset policajaca. Pored njegovog stana
pretresaju i stan njegove majke. Pretres njegovog stana je bez Edhemovog prisustva i bez prisustva njegove supruge. ak, vre i pretres
na radnom mestu njegove supruge Mubere i sestre ule, koje odvode
u SUP i tek ih predvee putaju kui, da bi iste veeri u 23.00 sata uhapsili ulu zajedno sa sestrom Nerminom. Biaki je uhapen u veernjim satima u vozu kada se vraao iz Zagreba sa polaganja magistarskog ispita.
Huso ivalj hapen je vie puta, putan iz pritvora u zavisnosti od
toga koliko je i ta "priznavao". Verovatno su sve vreme organizatori postupka ocenjivali da li e mu dati ulogu svedoka ili okrivljenog.
Najpre je bio uhapen pet dana i, kako tvrdi, nisu mu dali da trene. U
policiji nisu bili zadovoljni njegovim zapisnikom, pa mu dodeljuju ulogu okrivljenog. U optunici stoji da je uhapen 5. maja 1983. godine.
ivalj se javlja telefonom posle tri dana svojoj porodici, nakon to
ga je policija prvi put uhapsila. Policija se ignorantski odnosila prema elementarnoj obavezi iz ZKP, pa porodice dri u neizvesnosti ta
je sa njihovim supruzima, oevima, braom, sestrama, umesto da ih
obavesti o hapenju.

108

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Prvog dana kada su poela hapenja, 23. marta 1983. godine uhapen je u est sati ujutro i pedesetosomogodinji ekonomista u penziji,
Ruid Prguda. Nakon njegovog hapenja, u njegov stan dolazi druga
grupa policajaca koja vri pretres. To je toliko potreslo njegovu suprugu Vahidu daje dobila modani udar. Umesto da zove hitnu pomo policija zove njenu decu da joj prue pomo. Udbai se ponaaju kao da
se nita nije dogodilo, revnosno vre pretres stana. Protekla su dva sata,
a Vahida je bez lekarske pomoi u besvesnom stanju, pa se udbai,
ipak, reavaju da pozovu kola iz ambulante Republikog SUP-a. Zbog
tekog stanja ovi lekari preporuuju da se Vahida hitno prebaci na kliniku, pa je tek nakon toga kolima hitne pomoi smetaju na kliniku. Od
tako bolesne Vahide policija oduzima klju od ormaria te odnosi
14.500 DEM i 1.500 USD, devizne tedne knjiice, kao i pasoe, ak i
za decu.
Zbog dva srana infarkta u zatvoru, krivini postupak za Ruida
Prgudu izdvaja se, a on u izdvojenom postupku, koji nije ni dovren,
nakon godinu dana od hapenja umire.
PlVOg dana masovnog hapenja uhapena je i knjievnica stara 38
godina Melika Salihbegovi. Kao svedoke pri pretresu pozivaju radnike iz komiluka, iz preduzea UPI. Pored Kur'ana, koji je inae oduzet od svakog uhapenika, od njenog dvanaestogodinjeg sina oduzet
je deji noi. Meliku prisiljavaju da se fotografie sa tim dejim noiem u ruci, kao i sa fotografijom imama Homeinija, koja tako postade inkriminisana, madaje tih meseci fotografija Homeinija esto objavljivana u tampi i asopisima. Majku hapse, a dete ostavljaju u stanu
zakljuano, i zabranjuju mu da bilo kome telefonira i bilo koga obavesti da mu je majka uhapena.
Demala Latia, profesora knjievnosti i afirmisanog pesnika, u 26.
godini ivota, hapse 7. maja 1983. godine. Njega hapse nekoliko dana
nakon to je svome kolegi i prijatelju iz Medrese i sa fakulteta, Hasanu

109

Dr. Rajko Danilovic

engiu, odneo paket u zatvor, kada su mu uzeli line podatke. Iznajmljeni stan, u kojem nije bila njegova supruga, policija pokuava da
obije, ali vlasnik stana daje klju i policija vri pretres bez prisustva
Latia i njegove supruge. Istoga dana u selu Biljani, vre pretres u stanu njegovog oca, koji je imam. Iz stana u Sarajevu uzimaju kasetu o
itanju Kur'ana, ak i fotografije sa svadbe. Opet, razume se, uzimaju
Kur an, valjda rukovoeni nekim svojim zakonom po kojem je ova
sveta knjiga zabranjena.
Pravnika Dervia urevia, starog 35 godina, hapse 29. marta 1983.
godine u jutarnjim satima. estorica udbaa vre pretres stana pet sati,
uzimaju knjige i asopise i Kur' an na arapskom jeziku. Plene mu knjigu francuskog filozofa Roe Garodija "Islam, religija i socijalizam"
koju je prevela NZ.
ulu Biaki, sestru Edhema Biakia, slubenicu, staru trideset
godina, hapse 24. marta 1983. godine. Nju su privodili, paje putali,
pa je ponovo hapsili, a u reenju o pritvoru stoji da je vrila neprijateljsku propagandu sa pozicija panislamizma, da bi u optunici bila tereena za krivino delo Pomaganje izvriocu posle izvrenog krivinog dela. Policija ulu puta oko 18.00 sati, da bi je istog dana oko
21.30 ponovo uhapsila zajedno sa sestrom Nerminom i Edhemovom
suprugom Muberom, ostavljajui u stanu poteenu samo ulinu,
Nermininu i Edhemovu majku.
Hapenja su izvedena sa posebnom dramaturgijom. Da bi se postigao opti efekat znaaja akcije politike policije, kao i da bi uhapenici, njihove porodice, prijatelje i okruenje zastraili, in hapenja je
mistifikovan. Tako se za neke (Kasumagi i engi) ne zna da su uhapeni. Policija ne sasluava samo uhapenike, ve i njihovu porodicu.
Edhemu, videli smo, privode sve iz porodice, osim majke, a sestru ulu
hapse. I suprugu Latia sasluavaju nekoliko sati u DB-eu, vreajui
je i verbalno je zlostavljajui. Sasluavaju i Kasumagievu suprugu,

110

SARAJEVSKI PROCES

1'}83.

pa kako je bila bolesna to prvi put ine u stanu, da bije kasnije priveli u policiju. Kasumagievoj supruzi prete da e joj uhapsiti i udate
kerke.
Dokle je ilo zastraivanje i maltretiranje porodica najbolje ilustruje hapenje Hasana engia, za kojeg policija njegovog oca obavetava da ne znaju gde je. Policija se ne obazire na obavezu po ZKP-u da
su duni da obaveste odmah porodicu lica koje je privedeno.
Supruga Ismeta Kasumagia tek etvrtog dana od njegovog hapenja odlazi u stan u Zenicu gde na stolu zatie potvrdu o oduzetim stvarima i saznaje da joj je mu uhapen. Obraa se javnom tuilatvu u
Zenici koje je informie da oni nemaju nikakvih saznanja. Iz tuilatva
zovu policiju i saznaju da je Ismet uhapen i da je "prebaen" u Sarajevo. Mada su udbai ispitivali njegovu suprugu u stanu, uopte je
nisu obavesti1i da joj je suprug uhapen i gde se nalazi. lova mistifikacija bila je u funkciji zastraivanja i stvaranja atmosfere terora.
Ubrzo, i pored opisanog ponaanja politike policije koja zakonske
radnje preduzima u tajnosti, porodice saznaju da su im njihovi uhapeni, da je irom Bosne i Hercegovine, a naroito u veim gradovima,
privedeno oko pet stotina lica, koja se najee ni ne poznaju.
To potvruje da organizatori ovog postupka nisu imali artikulisanu
ideju o tome kakav proces nameravaju da pokrenu, organizuju, a i koja
je svrha toga. Oni su imali neto grae u dosijeima, imali su saznanja
o putu nekolicine uhapenih u Iran, alije trebalo montirati veliki sudski proces. Najvie brige imje pridavalo kako opisati ideoloki okvir
proganjanih. Upotrebljavani su evazivni pojmovi islamski fundamentalizam i(ili) panislamizam, ali to su bili veoma pretenciozni zahtevi
koje nisu mogli zadovoljiti. U optunici, videemo, govori se o opsednutosti idejom islamskog preporoda, ta god to znailo, i zato bi to
uopte bila nekakva neprijateljska pozicija i ideja. A ta tek rei o odrednici islamizacija muslimana. Kako je mogue islamizirati musli-

111

Dr. Rajko Danilovi

mane, koji su po samoj prirodi stvari pripadnici verskog pripadnitva

islamu. Naravno, to je besmislica, a mogu se graani druge konfesije
ili ateisti islamizirati, ili drugaije reeno pridobiti da prihvate islam
kao svoje versko uverenje, to naravno ovde nije bio sluaj.
Posebno su organizatori sudskog progona optuenih insistirali na
islamskom preporodu u emu je naglaeno mesto imala "Islamska
deklaracija", iji je autor Alija Izetbegovi.
Kako je organizovana, istraga pomae zastraivanju stvaranjem
atmosfere pritiska, jer se uhapenima prvenstveno uskrauju posete.
Pojedini uhapeni nisu imali posetu roaka, ak, tri meseca.
Neki sarajevski advokati kod kojih su ili roaci da ih angauju za
odbranu uhapenih, toliko su bili zastraeni da su odbijali te ponude,
pravdajui se zauzetou, nedostatkom vremena i slino. Malobrojni
su bili iskreni i rekli da ih ne smeju braniti. To je, verujem, dovelo do
angaovanja advokata iz Beograda i Zagreba, kao i onih iz Sarajeva
koji su se prihvatili odbrane. Nema boljeg pokazatelja od ovoga koji
potvruje stvaranje atmosfere straha. Policija je sistematski negovala i irila teror.
tampa je, rekli smo, u tome prednjaila, pogotovu to su se politiari utrkivali u otkrivanju novih opasnosti, poasti koja preti samoupravnom drutvu i socijalizrnu. Njih su orkestrirano pratili politiki podrepai, razni eksperti za islam, teoretiari, sociolozi, koji upozoravaju na novu svetsku, ali i na nau lokalnu opasnost.
Privoene u policiji esto su pitali o organizaciji "Mladi muslimani':
Kako je veoma uspeno sprovedena zavera utanja, mnogi o toj organizaciji nisu nita znali. Neki prvi put i uju za tu organizaciju, pa ne
znaju ta da odgovore.

112

SA R:\ J EVSKl PROCES

19X3.

Koliko je agresije i mrnje bilo prema uhapenima i njihovim porodicama govori drastina sudbina Ruida Prgude. Ruidovoj porodici nije dozvoljeno da ga vidi tri meseca, ni posle infarkta koji ga je
u zatvoru zadesio. Nije bolje prola ni porodica Melike Salihbegovi,
jer mesec i po dana nije imala informaciju o njoj.
Razloga, koji bi bio koliko-toliko racionalan i opravdan, za ovakav
tretman uhapenih i njihovih porodica, nije bilo. Recimo, porodici
Kasumagi su dozvolili da Ismeta posete pre okonanja istrage. Zbunjuje stepen netrpeljivosti prema uhapenima i prema njihovim porodicama. Da li je razlog vrlo prozaian i karijeristiki, jer je istragu vodio veliki broj pripadnika etnike grupe Muslimana. Da bi dokazali
svoju lojalnost prema komunizmu, koji je ateistiki, ispoljavaju niim
opravdanu estinu prema prognanima i njihovim porodicama. Ceo
prethodni krivini postupakje u rukama ovih ostraenih udbaa, najee pripadnika etnikih Muslimana. To ide dotle da istrani sudija
Hadikari, bez zazora i stida pred porodicama uhapenih, zove udbae da pita da li mogu da organizuju posetu. Razgovori porodica sa uhapenima su u prisustvu slubenika koji vodi beleke i vre cenzuru zabranjujui da se razgovara o uslovima u zatvoru i o tretmanu uhapenih. Porodicama nije bilo ak dozvoljeno da sa uhapenima razgovaraju o angaovanju advokata. Bilo je sluajeva da je razgovoru porodice sa uhapenima prisustvovalo vie udbaa nego lanova porodice.
Opisana estina i grubost odnosa prema uhapenima ispoljava se
i u tome da je bio onemoguen i spreen kontakt izmeu uhapenih i
njihovih branilaca. Branioci su iz istrage praktino eliminisani, a
okrivljeni su preputeni udbaima da ih ispituju i da sastavljaju zapisnike, za koje e se predsednik Vea truditi da ih odri na snazi. Dokle
je ilo krenje i gaenje prava odbrane vidi se i po tome to je istrani
sudija, zajedno sa udbaima, porodicama poruivao da je za pritvorene zabranjeno uzimanje advokata "u sadanjoj fazi istrage".

113

Dr. \Z;ljku Dauilovi,'

Zloupotrebljavajui zakonska ovlaenja iz ZKP istragu je vodila

DB-a, a njome je rukovodi1a zamenik Okrunog javnog tuioca u Sarajevu, Edina Reidovi. Optueni tvrde da se ona u istrazi nije deklarisala kao javni tuilac, ve da se lano predstavljala ili kao istrani
sudija ili kao udba.
Istrani sudija Abdulah Hadikari samo je jednom, u toku istrage,
video optuene. Ustvari, svaki optueni je odveden kod njega na petnaestominutno vienje. Njegova je uloga bila samo paravan, uloga oveka koji nije obaveten, koji ne zna zato je ko uhapen, ta mu se
stavlja na teret, a da bi sauvao kakvo-takvo dostojanstvo sudije on
bi rodbini poruio "da e im javiti ako neto sazna". Svoju je ulogu,
to je alosno, sveo samo na oveka koji je rodbini potpisivao propusnice za posete, kako smo rekli, nakon to bi prethodno pitao nekog
udbaa da li je poseta mogua i kad je mogua.
Uhapeni su taktiki i potpuno izolovani od spoljnog sveta: niti su
mogli da alju poruke, niti da ih primaju.
Ova izolacija je proirena na porodice uhapenih, jer je cilj udbake akcije bila tortura i toliko uterivanje straha da su "uli" ufamilije
i najblie prijatelje, da su te ljude pozivali u DB gde su ih ispitivali i
maltertirali dva do tri dana, da bi ih toliko zastraili da su izbegavali
svaki kontakt sa drugim ljudima, pa ak nisu ni komunicira1i sa svojom
porodicom.
Represivnoj vlasti nije bilo dovoljno samo hapenje, optuivanje i
voenje postupka, ve se vre i drugi brutalni i nezakoniti pritisci na
porodice optuenih. Kasumagiu, inae poznatom strunjaku za elik
u svetu a ne samo u Jugoslaviji, u Institutu odbijaju da daju izvetaj
o njegovom radu, ponaanju u radu i o odnosu sa kolegama. Kasumagia udaljavaju sa Metalurkog fakulteta i Sarajevskog univerziteta,
a dekan njegovu porodicu obavetava da je postavljen zahtev od po-

114

SAR.A/FVSKI PROCES 199~.

litike policije da mu se zabrani rad na svim fakultetima u Jugoslaviji, bez obzira to za takvu odluku ne postoji zakonski osnov.
Slinom progonu su izloeni i ostali optuenici. Saliha Behmena,
nastavnika matematike i fizike u Osnovnoj koli "Franjo Kluz" u Mostaru, petnaest dana od pritvaranja iskljuuju iz kole i tretiraju ga
kao nezaposlenog, to je direktno suprotno zakonu. Otkaz je Salihu
dat na zahtev DB, mada je to flagrantno krenje zakona.
Supruga Edhema Biakia, Mubera, ishodovala je sastanak sa predsednikom Poslovodnog odbora Elektroprivrede Bosne i Hercegovine,
gde je njen suprug bio u radnom odnosu. Meutim, i pored obeanja
da e dati miljenje i izjave da visoko cene njegov rad, to uskrauju
objanjavajui da se tome usprotivila politika policija. I Edhem dobija otkaz u preduzeu, suprotno zakonu.
Najinteresantnija je sudbina brata Dervia urevia, koji je radio
kao kriminalistiki inspektor u gradskoj policiji u Beogradu, zaduen
za borbu protiv klasinog kriminala. Dervi je svome bratu pri poseti
zatvoru poverio da je morao potpisati neke lai u svojoj izjavi, jer je
prema njemu primenjena tortura. Saznavi to, Derviov brat je upozorio istranog sudiju Hadikaria. Kada se vratio u Beograd dobio je
otkaz u gradskom Sekretarijatu za unutranje poslove. Derviov brat
postaje moj klijent, ali svi nai napori da se pozivamo na zakon i njegovu primenu bili su uzaludni, pa on naputa Jugoslaviju i odlazi u
inostranstvo, po mom seanju u vedsku. To samo i1ustruje mo politike policije koja je drava u dravi, za koju ne postoje ni zakoni,
ni njihova primena, ve samo njena samovolja. Politika policija odreuje meru primene zakona, rukovodei se svrhom montiranog politikog postupka.

115

Dr. Rajko Danilovic

3. Tortura

zatvoru

DB je eliminisala istranog sudiju i branioce iz istrage. Uhapenici su tako potpuno izolovani, preputeni na milost i nemilost politikoj policiji. Ostajui bez zatite, a udbai bez ikakve kontrole, uhapeni su izlagani svim udbakim pritiscima da bi se nagovorili da potpiu montirane zapisnike, bez kojih se ne bi mogao organizovati glavni pretres.
Udbai su najpre primenjivali grubu silu prema zatvorenicima, koje
su udarali, kako svedoe, akama, pesnicama, tvrdim predmetima poput pepeljare, pendrecima, pitoljima. Sila je primenjivana za svaku
izjavu uhapenog ako nije zadovoljavala zahteve inspektora.
Razloga i povoda za primenu fizike torture bilo je stalno, jer se sudilo ljudskom miljenju. A nita nije toliko evazivno, nedefinisano,
kao ljudsko miljenje
Kada smo kod neuhvatljivosti ljudskog miljenja, pisac knjige je
esto bio iznenaen da je neto kazao, komentarisao ili ocenio davno
ili nedavno, a to je zapamtio onaj koji ga na to podsea. Moemo zamisliti pod kojim su mukama bili uhapeni kada su od njih grubi i ciljni udbai traili da potvrde da su neto rekli u prisustvu pojedinih
svedoka.
Nije potrebno mnogo mate da se zamisli u kojem je poloaju bio
Ruid Prguda, ovek teko naruenog zdravlja, izloen fizikoj i psihikoj torturi. Po posledicama torture upravo je najgore proao Ruid Prguda. Tokom istrage dobio je dva infarkta srca, a godinu dana nakon
izdvajanja postupka i tri sudska poziva i odlaganja zbog njegovog
zdravstvenog stanja, on umire oigledno od posledica hapenja i torture u zatvoru. Policija ga je u tekom zdravstvenom stanju ispitivala

116

S\R. \)EVSKT PROCES

1983.

da bi provocirala infarkt; smeten je u zatvorenike sobe u kojima su

pritvorenici puili. Oigledno se ilo na takvo njegovo fiziko i psihiko iscrpljivanje da mu je davano samo svinjsko meso, pa je oslabio trideset i pet kilograma. Najzad je smeten na Internu kliniku u Sarajevu, ali nije bilo dozvoljeno njegovoj porodici da ga poseti. Njega
su muili zabranjujui mu posete, a svi drugi zatvorenici koji su bili u
istoj sobi, razume se da su imali posete. Kod njega su stvarali lanu
sliku da mu je cela porodica uhapena ili da je pred hapenjem.
Ruida su muili i preko njegove supruge Vahide, koju su pokuali
da prikau kao nacionalistu, pa su ili dotle da njenu strunu knjigu iz
medicine povuku iz prodaje. Uvedena je zabrana objavljivanja njenih strunih radova iz oblasti medicine na podruju Bosne i Hercegovine.
Ruida su spreavali posle dva teka srana infarkta da se lei u zdravstvenim ustanovama, ometajui njegov prijem u bolnicu.
Ne moemo se oteti utisku da su njegovi organizatori suenja oekivali, pa su i podsticali da umre i nisu se smirili dok ovaj muenik nije
zaista i umro.
Neverovatna je tolika koliina mrnje prema ovom starom i bolesnom oveku, inae obrazovanom i pitomom. ta je to bestijalno
u njegovim muiteljima to ih je motivisalo na nameru da ga unite, u
emu su i uspeli. Ruid je bio tipian muslimanski vernik, intelektualac, ije ambicije nisu izlazile iz tog okvira. ega su se bojali njegovi
muitelji? Da li ihje iritirala njegova stabilnost i pored naruenog zdravlja? Da li je njihova mrnja iracionalna i do te rnere agresivna da ga
ubiju? To su pitanja na koja je teko odgovoriti dok ne progovore oni
koji su se tako ponaali prema rtvama. Ova rtva nije iva. Rodbina
i njegovi prijatelji imaju svoje miljenje i sud o ovoj torturi i njenim
ciljevima. Meutim, potpuno ili priblino istinit odgovor neemo imati dok ne progovore muitelji.

117

Dr. Rajko Danilovic

Oni, muitelji, ne samo u ovom sluaju, ve i u ostalim, ute i ponaaju se kao da je sve to su radili bilo ispravno, poeljno i opravdano. Njih sreemo svaki dan. Oni su oko nas, jednako kao i oni to su
u ratu inili zloine, ponaajui se "normalno". Da li njihov zaborav treba da bude i na? Ne, jer bi to sa stanovita povesti i morala bilo neopravdano. Zato je i ova knjiga skroman doprinos da se ova izopaena ljudska delatnost ne zaboravi. Kada bilo koji pojedinac, grupa ili
institucija u svojoj ideolokoj zaslepljenosti primenjuje torturu i kada
u svoje ruke uzme pravo da presuuje, tada imamo elementarno gaenje ljudskih prava datih od prirode ili, za religiozne, datih od Boga.
Nemilosrdnu fiziku torturu udbai primenjuju i prema pedesetosmogodinjaku, uglednom profesoru i strunjaku za elik, Ismetu Kasumagiu. Svaki put kad islednici nisu bili zadovoljni odgovorom, u pomo
su dolazili oni koji su ga tukli nogama i rukama, ubeujui ga da potpie zapisnik ili "prizna" ono na emu je inspektor insistirao, montirajui tako optunicu. Kasumagi nosi naoare, pa kada bi ove siledije htele da ga tuku, govorile bi mu da skine naoare. Razume se da je
pored ove fizike torture stalno trpeo i vreanja njegovih verskih ubeenja. Pre podizanja optunice Kasumagi je opisanoj torturi bio izloen sedamdeset jedan dan.
Kasumagia sam doiveo kao ozbiljnog i ispravnog oveka, u svakom pogledu vrednog potovanja. Tim razbesnelim i razjarenim, istreniranim udbaima ne samo da nije smetala njegova starost, ve je to
njih, izgleda, motivisalo da ga maltretiraju i zlostavljaju. Ubeen sam
da su kipeli od mrnje kada se Ismet molio, kadje praktikovao dosledno verski obred. Po koji put se pokazuje daje mrnja najsnanije ljudsko oseanje, da je ona spiritus movens neljudskog i, naravno, neprofesionalnog ponaanja entu(a)zijatskih udbaa.
Mora biti, kad analiziramo nain i upornost primene torture, da su
udbai lica birana upravo po tom kriterijumu. Ako ne mrze i ako ne

118

SARAJEVSKI PROCES

1983.

umeju da ispoljavaju mrnju, onda nisu podobni za taj posao i, suprotno, ako su zadojeni mrnjom prema svima koji ne misle i ne ive kao njihove gazde, onda su podobni za taj posao. Bilo kako bilo,
uveren sam da su za takav rad istrenirani. Njihovi ideoloki uzori i uitelji su muitelji u logorima Sovjetskog Saveza. Gulag je samo paradigma i simbol, a njihova izopaena matovitost je doprinos uvanju
sistema i poloaja vladajue elite.
Za takve istraitelje poseban izazov bila je Melika Salihbegovi, ena,
intelektualka, spisateljica, bivi marksista a sada uvereni i dosledni
pristalica islama. Nju nisu fiziki maltretirali, ali su zato smiljali psihiku torturu sa posebnim sadistikim pobudama. Najpre po privoenju, i to u republiki SUP, ispitivana je neprekidno etrdeset sati. Glavni istraiteljski argument bila je pretnja da ako ne bude saraivala i
davala iskaze koje istraitelji trae, bie ugroena sudbina njenog dvanaestogodinjeg sina. Sredstva se ne biraju, injenica je koja je krasila ove udbae to brane optu sreu ljudi i najhumaniji politiki poredak.
Politiku policiju interesovao je njen odnos sa Omerom Behmenom, a naroito sa Alijom Izetbegoviem. Tek je u pono 24. marta
1983. godine prebacuju u Centralni zatvor.
Melika je nosila maramu, verski simbol za ene, pa da bi je ponizili (to je inae propisima zabranjeno) uzimaju joj maramu. Marama
je simbol torture, ali i Melikinog otpora torturi. Ona pred pojavljivanje u sudnici trai dajoj se ovaj simbol njenih verskih ubeenja vrati.
Udbai te njene zahteve odbijaju. Meutim, ona je uporna i preti da
e u sudnici obelodaniti to njihovo maltretiranje. Udbai poputaju jer
se boje javnosti. Po ko zna koji put protiv tajnih politikih policija
jedino je mogua borba tako to se protest obelodanjuje u javnost.
Javnost je jedini nain da se tajna politika policija koliko-toliko
kontrolie.

119

Dr. Rajko Danilovic

Melikaje uporna i borbena u zatvoru i zahteva Kur'an. Tek po intervenciji predsednika suda, dobija ga.
U jednom delu boravka u Centralnom zatvoru smetaju je u sobu
gde su bile ene kriminalci, raunajui da e je maltretirati. To je stari udbaki metod - spojiti nespojivo. Kriminalci dobro znaju zato su
zatvoreni, i mada skoro po pravilu tvrde da su nevini, da im je neko
namestio zatvor, ipak uvek znaju da su tu gde treba da budu. A "politiki krivci" znaju da su tu gde ne treba da budu.
Melika Salihbegovi je bila prisiljena da etrdesetodnevnim trajkom glau izbori elementa mo pravo da je poseti njen sin. I ovu je pobedu Melika upornou, borbenou, oseanjem ispravnosti tog zahteva, ostvarila.
Melika je bila svesna svog poloaja zatvorenika savesti, bila je uverena da je izolovana samo zato to potuje i praktikuje svoja verska
uverenja, kao to je bila uverena da njeni muitelji nisu u pravu da ine
ono to je protiv oveka i njegovih prava.
Zbog toga to nije dozvoljavala da je poniavaju, lome i maltretiraju, imala je i problema od 23. septembra 1983. godine, kada je prebacuju u zatvor u Slavonsku Poegu. I tu se Melika bori, a sve pokuaje zatvorskih vlasti da je mue savladava. Osam meseci, koliko je
ovde provela, hranila se iskljuivo margarinom i hlebom. Mora se pretpostaviti daje u zamisli muitelja i organizatora sudskog procesa bila
krajnje zla namera kada su Meliku premestili u ovaj zatvor, u drugu
republiku. Sva hrana u tom zatvoru je pripremana na svinjskoj masti
i sa svinjskim mesom. Kako su samo uspeno saraivale republike
SDB-e i to u tako sitnim stvarima, mada je Broz pokojnik skoro tri godine, i mada su se najavljivale pukotine i sukobi izmeu republikih i
pokrajinskih elita.

120

SARAJEVSKI

PROCES

I%.~.

Zatvorske vlasti ne odustaju od maltretiranja Melike. Njoj je lekar,

zbog oboljenja kime, propisao da ne srne biti izloena napomom fizikom radu. No, upravo je to upozorenje opredelilo zatvorske vlasti
da je "zaposle" u fabrici na poslovima peglanja. Melika se i dalje bori
i time titi svoje dostojanstvo. Odbija da radi prekovremeno, pa je
tuku i bacaju u samicu u kojoj je nekoliko stepeni ispod nule, to je
razumljivo u januaru ve 1984. godine. Uporno zahteva, zbog bolova kime, da je poalju u zatvorsku bolnicu u Zagreb, to je najzad
ishodovala. Melikaje uporna u svom verskom uverenju, paje u bolnici tretiraju kao i ovisnike od droge, te joj daju lek .Parkopan" Inae,
ovaj lek se tretira kao droga i koristi se za leenje bolesnika od Parkinsonove bolesti. Kada je bila dovedena u Sarajevo za sednicu Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine, javno trai da joj daju navedeni lek,
da bi javnost upozorila ime je truju. Ali nisu uvek pobede u otporu koji
je pruala, jer je ovaj pokuaj ostao bez uinka.
Po povratku u zatvor "Slavonska Poega", zatvorske vlasti nastoje
da je vrate na staro radno mesto, ali ona to odbija. Da bi izbegla stalna i organizovana maltretiranja ponovo dobija lek .Parkopan", ali ga
ne koristi, te vreme provodi leei u stacionaru. I tu zatvorske vlasti
koriste ene kriminalce da je maltretiraju.
Melika zahteva Kur'an, pa zatvorske vlasti da bi joj podvalile, daju
joj Kur'an pisan arapskim jezikom. Onemoguavaju joj intelektualni
rad. U zatvorski zdravstveni karton unose podatak da izbegava terapiju, paje premetaju u zatvor u Fou, 28.juna 1984. godine, gde e
ostati do kraja izdravanja kazne. U Foi se nastavlja njen progon,
esto je u izolaciji i boravi u odeljenju sa pojaanim nadzorom, pa je
premlauju.
Melika ne posustaje, trajkuje glau u ovim tekim zatvorskim uslovima, nastavljajui svoju borbu. akje izborila pravo da joj daju olovku i papir, pa je napisala nekoliko pesama i koncipirala roman. To joj
sve uzimaju sa obrazloenjem "da imaju ta da itaju".

121

Dr. Rajko Danilovic

Od petnaest meseci boravka u zatvoru u Foi zatvorske vlasti su Meliku drale u izolaciji est i po meseci ukupno. Istovremeno sva pisma
koja je upuivala raznim institucijama vlasti nisu poslata, ve su posle njih u posetu dolazili udbai daje vreaju i ucenjuju, ili dajoj prete fizikom torturom i uskraivanjem retkih i poniavajuih kontakata sa sinom i bratom.
trajkuje glau, silom je hrane, stavljaju je u izolaciju, ali ona nastavlja borbu. Mada lekar insistira da je smeste u zatvorsku bolnicu,
uprava zatvora to odbija, ali je stavljaju u zatvorski stacionar.
Ona se nalazila u veoma tekom zdravstvenom stanju, pajoj se prekida izdravanje kazne i putaju je iz zatvora.
Brat po Meliku dolazi autom, a kako je potpuno iznemogla nosi je
na rukama do auta. Nakon dva dana prebaena je u bolnicu na insistiranje rodbine, jer je imala samo 45 kilograma. Meutim, ve je treeg
dana otputaju iz bolnice i leenje i oporavak nastavlja kod kue.
Bez obzira na sva muenja, kojima je bila podvrgnuta, kao i mnoge
bolesti i teko zdravstveno stanje, ipak se protekom vremena oporavila i nastavila borbu za prava politikih zatvorenika.
Godine ne mogu da se setim, ali bio je lep dan na sredokrai izmeu prolea i leta, kada sam bio u svojoj kancelariji, tada na Dorolu,
starom delu Beograda. U moju kancelariju ulazi Pavluko Imirovi,
vie puta osuivan zbog "politikih delikata", ve stari borac za politika prava i zatitu politikih zatvorenika, pa mi kae da u restoranu, koji se nalazi blizu moje kancelarije, mene eka moja stara poznanica. Bilo je to za mene lepo i impresivno iznenaenje, ekala me je
Melika Salihbegovi, odevenajednako kao u sudnici u leto 1983. godine. Bio je to srdaan susret jer smo jedno drugom imali dosta uspomena da ispriamo.

122

S:\K:\) EVSKI PROCES

1l}83.

U Sarajevu su mi stalno govorili da bi trebalo da preuzmem da branim i Meliku. Ja se nisam protivio, ali se protivila Melika. Okosnica
optunice bila je glasovita Islamska deklaracija autora Alije Izetbegovia, ali i rasprave na Islamskom teolokom fakultetu, na Tabakom
mezdidu, pa sam ja intervenisao i govorio da je "islam iva religija,
otvorena za debate, da su debate normalan fenomen i slino". To je
estilo Meliku jer je smatrala da je islam zatvoren i zavren sistem.
I tada je bila uporna u odbrani vlastitog religijskog uverenja, pa nije
pristajala ni na kompromis koji sam nudio u nameri odbrane optuenih. Kada smo se ponovo sreli u blizini moje kancelarije, sve je bilo
zaboravljeno, razgovor je tekao prijateljski i bio je pun pozitivnih emocija i asocijacija.
Edhem Biaki je uspeo poslati opirno pismo iz zatvora u kojem
opisuje kako je uhapen, ispitivan u DB i kako je jedan inspektor glasno
sastavljao zapisnik, a on eventualno pokuavao u tome da uestvuje.
Kada su mu pretili palicama, pitoljima i mahali "lisicama", on je edno i naivno inspektorima rekao da se tako ne radi u Jugoslaviji, to je
izazvalo opti i gromoglasan smeh i radost medu udbaima.
Ispitivanje Biakia sprovodilo se nekoliko dana; udbai diktiraju
zapisnik, a on, najee bezuspeno, pokuava da utie na sadraj zapisnika, na pojedine formulacije.
Edhem, pridravajui se zatvorskih pravila, alje est pisama svojim
ukuanima, ali nijedno im nije stiglo, bez obzira to su ga drali u uverenju da jeste. Isti je sluaj i sa pismima upuenim njemu, tako da je
dran u izolaciji. tampu nije dobijao, zabranili su mu je. Biaki je
jedno vreme u sobi imao .cimera" koji je bio mnogo radoznao i koji ga
je stalno zapitkivao, to traje due od mesec dana.
Brutalnoj torturi bio je podvrgnut Demal Lati. Prema njemu je,
koji je inae bio krhka figura, suptilan, pravi pesnik, upotrebljavano

123

Dr. Rajko Danilovic

fiziko nasilje. On je o mukama, kroz koje je proao u krivinom postupku, plastine i uverljivo govorio na sednici Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine (14. marta 1984. godine). U upotrebi fizike torture prema njemu isticao se Nazif Dubur. On je umesto Demala diktirao zapisnik u mainu. Na njega pritisak vri i tuiteljica Emina Reidovi koja mu preti dvostruko veom kaznom samo ako bilo gde
"pisne" o torturi koju trpi i o nainu sastavljanja zapisnika u istrazi.
Demal se alio svom babu govorei da uvek izmisle razlog da mogu
da ga tuku.
I prilikom mojih poseta Latiu, kada su se smilovali bar da glume
ponaanje po zakonu, videlo se da su zatvorske vlasti prema njemu
naroito grube i neprijateljski raspoloene. Kod izdravanja kazne
njegov je poloaj bio najgori, jer je razvrstan u grupu zatvorenika sa
najmanje prava. Radio je najtee poslove u livnici. Nije bio izlagan
samo toj vrsti maltretiranja, ve su ga po nagovoru tukli i kriminalci.
Glavnu brigu o Demalu preuzeo je njegov mlai brat Nedad. Jednom kada je Demal pretuen u zatvoru, njegov brat Nedad otiao
je da se ali u Predsednitvo Bosne i Hercegovine, gde su ga primili
u Komisiji za albe. Mada je od siledije koji je pretukao Demala
uzeta izjava, protiv njega nije poveden nikakav postupak, to upuuje na zakljuak da je on to uradio po nagovoru zatvorskih vlasti
i, verovatno, na urgenciju udbaa.
Posle ovoga traenje premetaj Demalov od Ministarstva pravde
u neki drugi zatvor. Demalu je od zatvorskih vlasti reeno da o batinama i dogaaju uti. Bez obzira na loe zdravstveno stanje i mravost Demala, dodeljen mu je teak rad u livnici.
Hasana engia hapse 26. marta 1983. godine, a sve do 29. marta
nisu mu dali da spava, da bi ga izmuili i "pripremili" za ispitivanje.
Prvih trideset sati je proveo na stolici sam u praznoj sobi. Kada su ga

124

SAR:\)FVSKI

PROCES

1983.

odveli u eliju, takoe mu nisu dozvolili da spava. I njega tuku, to,

takoe, treba po oprobanim udbakim metodama da bude priprema za
ispitivanje, tanije sastavljanje zapisnika po volji i ukusu istraitelja.
engi je kaznu izdravao u glasovitom zenikom zatvoru. Njega,
takoe, angauju na najtee poslove u zenikoj elezari. Dobija hronino reumatsko oboljenje, to bi se u normalnim prilikama tretiralo kao
profesionalno oboljenje. Radi u prvoj i treoj smeni, a esto i subotom i nedeljom. Zatvorskim vlastima bilo je poznato da je bio osloboen sluenja vojske zbog hroninog sranog oboljenja. Bez obzira na to, nije poteen od najteeg rada, a, ujedno, ostavljen je i bez
ikakve medicinske pomoi i nege, Ni on nije poteen samice. U njoj
je bio bar dva puta.
I Husein ivalj, kao i svi drugi osuenici, podvrgavan je torturi. posle prvog hapenja pet dana mu nije doputeno da spava. I vodu i hranu
su mu uskraivali, kako je izjavio na glavnom pretresu.
Status uhapenog Huseina ivalja nije ni organizatorima sudskog
procesa bio jasan. On je, naime, uhapen u nadi da e biti svedok i to
vaan svedok za put u Iran. Meutim, on nije prihvatio ulogu koja mu
je prvobitno bila namenjena, jer nije bio spreman da svedoi kako su
to od njega zahtevali istraitelji. Njemu je nuena .saradnja", kako bi
bio poteen optunice. ak su mu u tom obraivanju nudili mnoge
privilegije - npr., mesto profesora univerziteta. Traili su i pomo njegove supruge da ga nagovara da prihvati takvu ulogu. Meutim, njegovo odbijanje takve uloge u krivinom predmetu opredelilo je njegov
status u krivinom postupku pa mu je dodeljena uloga okrivljenog.
Alija Izetbegovi kaznu izdrava u zatvoru u Foi. Radi u nezagrcjanoj hali, u kojoj su temperature u zimskim mesecima niske. Mada
ve u godinama, sve vreme rada je u stojeem poloaju. Dobija promrzline na tabanima, jer su mu cipele bile stankim onom. U takvim

125

Dr. Rajko Danilovic

radnim i ivotnim uslovima pojaan je njegov hronini bronhitis.

Zbog promena na tabanima, nastalim od promrz1ina, upuen je u foansku bolnicu u kojoj konstatuju da boluje od poremeaja sranog
miia. Bez obzira to je Izetbegovi ezdesetogodinjak i penzioner,
odlueno je da je sposoban za rad na istom radnom mestu i u istom
obimu.
Nita bolje na izdravanju kazne nije proao ni Omer Behmen. Bolesnog i starog oveka stavljaju povremeno u stacionar, ali ga ponovo vraaju na posao, koji je takoe obavljao stojei.
Salih Behmen, Omerov brat, mada mlai, teak je srani bolesnik.
Zdravstveno stanje mu se pogorava, pa ga esto smetaju u stacionar.
Mustafa Spahi je jo tokom suenja loeg zdravstvenog stanja.
Svaka medicinska pomo muje uskraena, a ostavljen je bez neophodnih medikamenata. Bolovao je od itavog niza bolesti: ak poetnog
stanja tuberkuloze i ira na elucu.
Zatvorske vlasti su i za Dervia urevia pronale posao koji e
ga unitavati. Radio je u brusionici zenike elezare, u kojoj je zbog
ugroenosti od elezne praine opasno raditi due od godinu dana, a
on je na tom poslu zadran dve godine.
U istranom zatvoru ulu Biaki su drali u lanoj izolaciji od drugih, tvrdei da su je se svi odrekli. Novac su joj zadravali, lano joj
prikazujui da joj ga rodbina ne alje. Jednako su radili i sa paketima,
a posete su spreavali. Posebno su je zlostavljali tvrdnjom da joj se
majka odrekla i nje i brata. Podmetali su joj navodne i lane izjave
Alije i Omera, a od nje su traili da ih ona potvrdi. imje izala iz pritvora dobija otkaz na radnom mestu, to je nezakonito, a arogantno
u reenju o otkazu nije naveden ni razlog.

126

SAR,A,]EVSKl I)ROCES 19~3.

Hrana je posebno bila koriena kao sredstvo za pritisak na uhapenike. U istrazi hrana im je redukovana na male koliine. Pakete koje
su dobijali nisu im davali. Izgladnjivanje, pa iliavanje korienja vode,
trebalo je da postigne dvostruku namenu:jednaje
da ih .razmekaju"
i pripreme za lana samooptuivanja, a druga je da ih kanjavaju, da
daju doprinos i u ovoj fazi postupka - odmazdi, u ijoj osnovi je bila,
kako smo naveli, estoka i ukorenjena mrnja. Javno imje demonstrirano da je hrana koju im daju pripremljena na svinjskoj masti i da
se radi o svinjskom mesu, ime su organizatori procesa vreali i ornalovaavali verska oseanja uhapenih. Time su, ujedno, postizali cilj da
oni i smanjene koliine hrane odbijaju i ne jedu. Uhapeni su najee jeli samo hleb koji je iao uz hranu.
Kada se uzme u obzir da su paketi, na koje po zakonu svaki pritvorenik ima pravo, bili uskraivani, tada se vidi da su pokretai i organizatori ovog postupka, ne samo flagrantno krili odredbe ZKP, ve su
to inili u ravoj i zloinakoj nam eri.
Odgovornost za takvo ponaanje zatvorskih vlasti prvenstveno snosi istrani sudija, ali i predsednik Vieg suda u Sarajevu, koji nadzire rad zatvorskih vlasti. Istrani sudija Hadikari izjavljuje porodicama da on sa time nema veze. A kada su se porodice zbog toga obraale SUP-u, tada im je reeno da oni sa time nita nemaju. Tajna politika policija je van zakona, ne odgovara nikome, a ni sud ni policija ne mogu da kontroliu ta rade.
Gaenju elementarnih ljudskih prava u ovom procesu nema kraja.
Uhapenima je njihova verska pripadnost traila upranjavanje obreda. Kada bi zatvorski uvari ili udbai zatekli nekog uhapenog da vri
verski obred, uvek su sledili udarci i batine.
Postavlja se pitanje svrhe takvog ponaanja zatvorskih vlasti i udbaa. Ta svrha nije ona koju je predviao ZKP, ve je nezakonita pri-

127

mena torture, poniavanje i kanjavanje za koje oni koji to ine nemaju zakonsko ovlaenje.
Organizatori sudskog procesa tako su tempirali suenje da ono obuhvata muslimanski ramazanski post da bi optuene dodatno iscrpljivali, muili i poniavali. Zaista je um organizatora ovog sudskog procesa satanske prirode, jer je sudski proces poprimio karakter antiverskog
obrauna.

III
v

OPTUZNICAOTKRIVANJE
NEPRIJATELJA

SAR.A.JEVSKI PROCES

1983.

1. Uporite optunice

Kolikogod su organizatori ulagali truda da montiraju ovaj krivini

postupak, nije im polo za rukom da stvore koherentnu i smislenu celinu. Optunica je svojim obimom trebalo da deluje impresivno, jer je
napisana na sto etiri kucane strane. Njen obim nije mogao da prikrije njenu eklektinost, ponavljanja i nesistematizovanost. Utisak je da
je optunica plod kolektivnog rada, posla koji je bio podeljen izmeu vie sastavljaa. Zbog toga je njen tekst neujednaen.
Optueni su vemici islamske veroispovesti. Veri se ne moe suditi,
mada se, na mahove, imao utisak da se upravo sudi veri. Naravno da
je suenje veri neuverljivo i nelegitimno.
ta je onda, tako da kaemo, idejno uporite optuenih, koji kao
takvi predstavljaju opasnost za "bezbednost zemlje" i ..drutveno-politiki poredak". Optunica nema jasan i nedvosmislen odgovor na to
pitanje.
Tako, kada govori o delatnosti Alije Izetbegovia i Omera Behmena,
tvrdi da su njih dvojica opsednuti .Jslamizacijom Muslimana". Ova
ideja je maglovita i nejasna, a u svakom sluaju dvosmislena. Nerazumljivoje, pre svega, kako se mogu islamizirati pripadnici islama. Islamizirati se mogu neislamski elementi, ili entiteti, a ne Muslimani.
Optunicaje do te mere nejasna da se .JslamizacijaMuslimana" shvata kao borba za "ist" islam, a da to nije samo po sebi odreeno. ak se
Izetbegoviu optunicom podmee da se bori za Bosnu i Hercegovinu da jednog dana bude "islamska republika". Istorijske okolnosti su
htele da Alija Izetbegovi, u ratnim godinama 1992-1995. bude harizmatski lider Muslimana (Bonjaka) u Bosni i Hercegovini. Umesto
da se borio za ostvarivanje podmetnutog mu cilja, on se upravo borio

131

Dr. Rajko Danilovi

i zalagao da Bosna i Hercegovina bude integralna, da bude drava u

kojoj se potuje verska i etnika tolerancija svih etnikih i konfesionalnih zajednica. Izetbegovi je sve vreme upravo radio na stvaranju
Bosne i Hercegovine, drave tolerancije sva tri naroda i tri vere. Bio je,
dakle, borac za Bosnu, a ne islamski fundamentalista. Radio je i zalagao se, to je pragmatino potvreno, a stav je sastavljaa optunice
bio ne samo pogrean ve, verovatno, i zlonameran.
Putovanje grupe vernika muslimana u Iran, zemlju sa kojom je
SFRJ uvek imala dobar diplomatski odnos, ne moe biti inkriminacija i uporite optunice da je taj put ugroavao "bezbednost zemlje"
i "osnove samoupravnog socijalistikog drutva", ili daje njihovo prisustvo kongresu ujedinjenja sunita i iita, kao ni razgovori sa neodreenim predstavnicima novih revolucionarnih vlasti u Iranu, ugroavalo "bezbednost zemlje" i "osnove samoupravnog socijalistikog poretka". Ova se tvrdnja sadri implicite u opisu puta za Iran u optunici, ali je krajnje neuverljiva, pa se zabranjena delatnost optuenih najee svodila na delikt miljenja inkriminiui da su putnici uIran zlonamerno i neistinito prikazivali drutveno-politike prilike u zemlji i
posebno poloaj muslimana.
Ni mnogi verbalni iskazi ostalih optuenih, koji se najveim delom
odnose na pitanja islama, poloaj muslimana, probleme brakova, odreivanja imena, negovanja obiaja i slino, ne predstavljaju nita drugo
do obian delikt miljenja. A to miljenje ni po sadraju, ni po usmerenosti, ni po opasnosti, nije ugroavalo niti je moglo ugroavati "bezbednost zemlje" i "osnove samoupravnog socijalistikog poretka".
Optunica je obina eklektika, montaa koja treba da dokae neprijateljske namere optuenih, njihovu povezanost, koja moe biti
samo religijska,jer ihje to inilo bliskim. Meutim, optunica je ispoljavala jednu zlu nam eru, jednoumnost organizatora postupka, kod
kojih se ispoljava duboko uvreena mrnja i netrpeljivost prema ver-

132

SARAJEVSKI PROCES

1983.

nicima muslimanima. Ali i u samoj optunici, kao i u istrazi, meaju se

i prepliu se vera i politika, tako da se verska netrpeljivost i mrnja
organizatora postupka prema optuenima ispoljava i transformie u
izrazitu politiku mrnju.
Optunica ispoljava visok stepen netolerantnosti prema vemicima
muslimanima, to navodi na zakljuak da su pisci optunice ateisti,
ali ne vemici koji su postali ate isti, ve ateisti koji su verske privrenosti zamenili privrenou komunistikoj ideologiji. Znai, pozicija
verskih uverenja optuenih nije ocenjivana sa pozicije ateista, ve sa
pozicije angaovane komunistike ideologije.
"Islamska deklaracija" - tekst napisan sa znatnim pretenzijama jo
daleke 1974. godine, koji je zapravo razraen u knjizi Alije Izetbegovia "Islam izmeu Istoka i Zapada", sam po sebije izlaganje jednog
stanovita i predstavlja autorski rad. Takvih tekstova, koji se bave globalnim pitanjima islama, ili odnosa islama i drugih monoteistikih religija, u normalnom i slobodnom svetu ima prilino. Deklaracija i
"Islam izmeu Istoka i Zapada" su knjige i tekstovi koji se objavljuju
i bili su objavljeni u slobodnom svetu, tekstovi koji ne proizvode posledice kojih se bojala tadanja komunistika bosanskohercegovaka
nomenklatura. Ovi tekstovi - Deklaracija i knjiga - nisu ni bili objavljeni u Jugoslaviji pre organizovanja suenja, pa sami po sebi nisu ni
uticali niti su mogli uticati na druge.
Islamska deklaracija, koju je napisao Alija Izetbegovi, mogla je
piscima optunice da poslui samo kao tekst o namerama optuenog
Izetbegovia ili za ocenu njegovog ideolokog stanovita. I nita vie.
Nisu prole ni mnoge godine od organizovanja ovog staljinistikog
montiranog procesa, a stvaranjem pluralistikog demokratskog drutva,
kako u Bosni i Hercegovini tako i u drugim komunistikim dravama,
komunistiki totalitarni sistem se raspao sam od sebe. To je potvrdi-

133

Dr. Rajko Danilovic

lo da je ovaj sudski proces bio iracionalan, besmislen i nadasve pogrean. Naalost, na Bosnu i Hercegovinu izvrena je agresija a podsticanjem spolja, izbio je i graanski rat koji je 1995. godine okonan u Dejtonu. U tom ratu se, naalost, ispoljavala mrnja prema naim muslimanima, na jednak ili jo primitivniji nain nego u optunici i celom
sudskom postupku. Ova mrnja koju su sastavljai otpunice ispoljili prema islamu i optuenim muslimanima intelektualcima, u ratnim
zbivanjimaje pojaana jo veom etnikom i konfesionalnom mrnjom
od strane onih koji su bili za rasparavanje i podelu Bosne i Hercegovine. Kao daje optunica i ceo sudski proces dao argumentaciju za ispoljavanje netolerantnosti prema naim muslimanima i islamu kao veri.
Ono to je posebno degutantnim inilo to suenje jeste injenica
da je komunistika elita ulogu progonitelja skoro iskljuivo dodelila
etnikim muslimanima. Glavnu re su vodili Muslimani, pripadnici
tajne politike policije. Tuilac je bila Muslimanka, kao i istrani sudija (koji je samo na papiru bio sudija), predsednik Prvostepenog
vea je, takoe, bio Musliman. Niko ne slui kao onaj koji treba da dokazuje i potvruje svoju lojalnost, kako smo to opisali u prvom poglavlju.
Optunica glavnu i centralnu uloge dodeljuje Aliji Izetbegoviu i
Omeru Behmenu, teretei ih za udruivanje radi neprijateljske delatnosti da bi postigli kontrarevolucionamo ugroavanje drutvenog ureenja. To je krivino-pravna odrednica, a politika je kontrarevolucija
to je za komuniste znailo i bilo najozloglaenije politiko delovanje.
Alija Izetbegovi i Omer Behmen optueni su da su stvorili udruenje
lica radi vrenja pobrojanih krivinih dela u lanu 136, stav 1. KZ
SFRJ - Udruivanje radi neprijateljske delatnosti.
Optuene Hasana engia, Ismeta Kasumagia, Edhema Biakia
i Huseina ivalja, dakle putnike u Iran, optunica tereti da su postali
pripadnici navedenog udruenja u smislu stava 2, lana 136. KZ SFRJ.

134

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Ostale optuene - Saliha Behmena, Ruida Prgudu, Mustafu Spahia,

Demala Latia, Meliku Salihbegovi i Dervia urevia, optunica
tereti za krivino delo iz lana 133. KZ SFRJ - Neprijateljske propagande, dakle za delikt miljenja.
I najzad, ulu Biaki optuuje za krivino delo Pruanje pomoi
uiniocu posle izvrenog krivinog dela iz lana 137, stav 2. KZ SFRJ.
Optunica je pretenciozna, po obimu, po naduvavanju znaaja i znaenja pojedinih radnji, izjava i slino. Optunica je pretenciozna jer
je htela da impresionira prvenstveno politiku javnost i javnost uopte,
kao i da pokae da politika tajna policija radi svoj posao i da predstavlja opasnost za svakoga ko ugroava "bezbednost zemlje" i "osnove
samoupravnog socijalistikog poretka". Optunica je pretenciozna jer
je htela, bez podloge u istrazi i prikupljenim dokazima, da delatnost
optuenih pokae kao veoma drutveno opasnu i kao politiku delatnost.
Optunica je svoju neuverljivost i ranjivost skrivala raznim mistifikacijama; u tu svrhu zloupotrebljavala je medije koji su faktiki dezinformisa1i javnost. Sve vreme je u javnosti, a naroito u onoj koja je
van Bosne i Hercegovine, ostalo krajnje nejasno o emu se zapravo radi
i kako je mogla grupa muslimanskih intelektualaca, preteno iz Sarajeva, da ugroava politiki poredak i bezbednost zemlje. Zbog pobrojanih slabosti, optunica je izgledala neuverljiva, bleda, verbalistika,
nezasnovana, bez obzira to sujoj u pomo pritekla objanjenja pojedinih Muslimana leviara, koji su se prikazivali kao eksperti i teoretiari.
Optunica je u biti nesigurna, pa iskljuuje javnost iz postupka kolikogod moe. Onaje podrana od organizatora tako to njene konstrukcije propagandistiki podupiru mediji, koji su pod punom kontrolom
organizatora.

135

Dr. Rajko Danilovi

2. Sadraj optunice

Optunica je obuhvatila sledee optuene:

1. Izetbegovi Alija, roen 8. 8. 1925. u Bosanskom amcu, osuivan 1946. godine od Vojnog suda Sarajevo na 3 godine zatvora zbog
djela protiv naroda i drave;
2. Behmen Omer, roen 10.6. 1929. u Mostaru, osuivan od Okrunog suda Mostar 1949. godine na zatvor u trajanju od 20 godina zbog
djela protiv naroda i drave;
3. engiHasan, roen 3.8. 1957.u selu Odak kod Foe, neosuivan;
4. Kasumagi Ismet, roen 21. 7. 1926. u Sarajevu, osuivan od Divizijskog vojnog suda Sarajevo 1947. godine na jednu godinu zatvora;
5. Biaki Edhem, roen 17. 1. 1952. u Sarajevu, neosuivan:
6. ivalj Husein, roen 2. 4. 1949. u selu ivaljevii kod Rogatice,
neosuivan:
7. Prgud Ruid, roen 4. 10. 1926. u selu Ravni kod Gacka, osuivan 1949. godine od Okrunog suda Mostar na 20 godina zatvora
zbog djela protiv naroda i drave;
8. Behmen Sa1ih, roen 12.2. 1922. u Mostaru, osuivan 1950. godine od Okrunog suda Mostar na 12 godina zatvora;
9. Spahi Mustafa, roen 2. 11. 1950. u selu Puhovac kod Zenice, neosuivan;

136

SARAJEVSKI PROCES

1983.

10. Lati Demal, roen 4. 6. 1957. u selu Pridvorci kod Gornjeg

Vakufa, neosuivan;
11. Salihbegovi Melika, roena 10. 1. 1945. u Sarajevu, neosuivana;
12. urevi Dervi, roen 27. 1. 1948. u selu Krajinovici kod
Priboja na Limu, neosuivan;
13. Biaki ula, roena 19. 8. 1953. u Sarajevu, neosuivana.
Optunica sadri esnaest posebnih optuenja za pojedine optuene posebno ili u grupi.
(I) Alija Izetbegovi i Omer Behmen stavljeni su u centar optuenja, kao personalni stoer cele optunice. Njihova "neprijateljska" delatnost je situirana od poetka 1974. godine. Ve smo naveli da se
njima inkriminie da su "opsjednuti idejom islamskog preporoda i islamizacije Muslimana". Oba pojma su neodreena, maglovita, evazivna
i teko je precizno odrediti ta znae i, posebno, u emu je njihova
neprijateljska sadrina.
Pojam "islamski preporod" sam je po sebi neodreeno Zato bi bilo
zabranjeno da se islam kao vera obnavlja, preporouje. To pisci optunice ne objanjavaju, ve zabranjenost toga samo pretpostavljaju, Oni
pretpostavljaju da treba da bude zabranjena delatnost oivljavanja
verskih oseanja kod Muslimana, ako pod tim shvatimo inkriminisani pojam .Jslamlzacija Muslimana".
Optunica Aliju Izetbegovia tretira kao ideologa tih procesa i zamera mu da je "napisao i objavio nekoliko takvih tekstova", a posebno Islamsku deklaraciju, iz koje se citira nekoliko stavova, koji su inae sami po sebi nesporni, kao to su "islamski poredak je jedinstvo vje-

137

Dr. Rajko Danilovi

re i politike", to je optepoznata stvar koju niko ne osporava, ili stav

"istorija ne pozna nijedan sutinski islamski pokret koji nije istovremeno bio i politiki pokret': U red takvih inkriminacija spada i tvrdnja
da je "Islam vjera, ali je istovremeno jedna filozofija, jedan moral,
jedna atmosfera, jednom rjeju integralni nain ivota".
Omeru Behmenu stavlja se na teret da je njemu i tadanjem politikom emigrantu iz Bea, Teufiku Velagiu (koji je bio suen u jednom procesu za pripadnitvo organizaciji "Mladi muslimani"), Alija
davao .Jslamsku deklaraciju" na itanje i stavljanje primedbe.
Izetbegoviu se zamera to je tekst "Islamska deklaracija" dao na
prevoenje, i to na engleski, turski, arapski i nemaki jezik, i tad sledi
nelogina i besmislena tvrdnja da je to uinio "u nameri stvaranja
grupe istomiljenika" i verovali ili ne "u zemlji" (dakle, u Bosni i Hercegovini i SFR Jugoslaviji), radi ostvarivanja kontrarevolucionamog
ugroavanja drutvenog ureenja "na nain i za ciljeve utvrene u
Deklaraciji". Zato bi se tekst prevodio na pobrojane strane jezike,
ostaje nejasno kao neprijateljska namera kontrarevolucionamog sadraja. Zatim se u optunici tvrdi da su Alija i Omer dali .Jslamsku deklaraciju" pobrojanim licima, meu kojima su i neki optueni (Husein
ivalj, Hasan engi, Melika Salihbegovi i Edhem Biaki). Potom
se Izetbegovi tereti da je u 1981. godini objavio vie tekstova i zajedno sa Huseinom ozom sainio zbirku "Problemi islamskog preporoda".
A u leto 1981. godine Omer Behmen pie dva teksta,jedan o poloaju Muslimana u Jugoslaviji, a drugi o Islamskoj vjerskoj zajednici
u Jugoslaviji. Alija je po optunici izvrio znatne dopune i tekst pripremio za Kongres u Kanadi o muslimanskim manjinama. Ono to
je organizatore ovog sudskog procesa najvie iritiralo jeste tvrdnja:
"najvea stradanja od komunista Muslimani su pretrpjeli prilikom njihovog ulaska u pojedina naselja. Sve potencijalne protivnike, uglav-

138

SA1V\JEVSKl PROCES

1983.

nom ugledne ljude, intelektualce, koji su bili poznati kao vjernici,

komunisti su jednostavno likvidirali bez suda i istrage". Takoe, da
je "Islamska vjerska zajednica stavljena pod kontrolu dravnih vlasti, za reis-ul-ulemu se postavljaju ustvari marionete reima, a u vjerske organe otvorene pristae komunistike partije". U optunici se dodaje da su tvrdili da je "u Islamskoj vjerskoj zajednici situacija takva
da na svim rukovodeim mjestima sjede munafici i korumpirani ljudi. ak veina radi direktno za slubu bezbjednosti..." Istina je, izgleda, najvie iritirala pisce optunice, ali zar srne istina da se kae
javno.
Zatim obojici optuenih stavlja se na teret da su saraivali sa Hasanom engiem, koji je bio rukovodilac debatnog kluba u Tabakom mesdidu, kao i da je Behmen dao primerak "Islamske deklaracije" Hasanu na itanje.
(2) Alija Izetbegovi, Omer Behmen i Ismet Kasumagi terete se
za dogovor da su preko Teufika Velagia ostvarili kontakt sa Iranskom
ambasadom u Beu, da su iranskim vlastima dostavili primerak "Islamske deklaracije", to sve oigledno nije zabranjeno, ali se dodaje optuujui deo "da zatrae podrku za stavove iznete u njoj" (I), pa su primerak teksta na arapskom preko Teufika Velagia predali Iranskoj ambasadi. U tu svrhu u Beu su boravili 23. oktobra 1982. godine.
(3) Zatim se stavlja na teret Aliji Izetbegoviu i Edhemu Biakiu da su u Be otputovali 2. decembra 1982. godine da se dogovore
o putu u Iran, a Izetbegovi je u ambasadi preneo da jugoslovenska
tampa neistinito prikazuje iransko-iraki sukob i Islamsku revoluciju u Iranu.
(4) Omer Behmen, Ismet Kasumagi, Hasan engi, Edhem Biaki i Husein ivalj, nakon to su dobili vize od Iranske ambasade u Beu
i besplatne povratne avionske karte, otputovali su za Iran. Ova je grupa

139

Dr. Rajko Danilovi

boravila u Iranu od 2. do 14. januara 1983. godine. Posebno se terete da su prisustvovali kongresu ujedinjenja sunita i iita, da su imali
brojne kontakte i da su lano predstavljali poloaj Muslimana u SFRJ.
Naknadno su traili miljenje od iranskih vlasti o "Islamskoj deklaraciji", a govorili su da u Islamskoj vjerskoj zajednici rade ljudi koji
rade za interese drave, a ne muslimana. Takoe, da su traili od iranskih vlasti da koriste naftu za pritisak na vlasti u SFRJ, kako bi se
poboljao poloaj Muslimana, kao i da se u tu svrhu koriste ekonomski odnosi.
(5) Alija Izetbegovi tereti se da je pred raznim ljudima iznosio
neprijateljske stavove u periodu od 1979. do 1983. godine tvrdei "da
islam mora biti dravno ureenje u svim zemljama gdje ivi islamsko
stanovnitvo, da treba stvoriti uslove kako bi BiH jednoga dana bila
islamska republika, da treba raditi na islamizaciji Muslimana, da su
Muslimani ugroeni od Srba, da je neophodno promijeniti rukovodstvo NZ, da su Muslimani prije rata (misli se na Drugi svjetski rat, prim.
R. D.) imali vie slobode", pa pred ivaljem isticao da islam nije samo
religija ve celokupan sistem ivljenja, anavodno 1982. godine u Pazariu pred Vahidom Kozariem hvalio imame iitske vjerske sekte
u Iranu (tako doslovce pie - "sekte"), te hvalio njihov fanatizam. Stavljaju mu se i druge verbalne izjave koje treba da potvrde Alijinu neprijateljsku delatnost.
(6) Omeru Behmenu i Aliji Izetbegoviu stavljaju se na teret verbalni iskazi ili pisani tekstovi neprijateljske sadrine, kako ih optunica
ocenjuje. Behmen je u lanku objavljenom u asopisu "El Arabi" napisao "da se kod nas na funkcijama nalaze lanovi partije, da su vjernici graani drugog reda, da se poslije II svjetskog rata sve uinilo da
se Muslimani ne osjeaju kao etnika grupa", da se onemoguava graenje damija i slino. Takoe da je tvrdio da za Homeinija nema
granica i da e on izvesti Islamsku revoluciju. Tako se nabraja niz ljudi
koji treba da budu svedoci, o mnogim deliktima miljenja. Tvrdi se da
su se u zemlji nagomilale mnoge ekonomske tekoe i slino.

140

SARAJEVSKI PROCES

1983.

(7) Hasanu engiu stavljaju se na teret mnogobrojni verbalni iska-

zi na predavanjima u Tabakom mesdidu, ili tekstovi koje je pisao za

navedeni debatni klub, koji se ocenjuju da su neprijateljske sadrine.
Zatim se nabrajaju lica koja su uestvovala u radu ovog debatnog kluba i pred kojimaje engi, navodno, iznosio razne tvrdnje koje optunica inkriminie. Pa se ponavljaju navodne tvrdnje koje treba da predstavljaju navodno ponavljanje stavova iz "Islamske deklaracije": daje
islam religija, ekonomija, politika, nauka, moral, kultura i svojevrsna
revolucija. Takoe, da je navodno tvrdio da islamsku vlast treba uspostaviti na podruju Kosova, Sandaka i Bosne i Hercegovine.
Zatim sledi gomila delikta miljenja da muslimani ne treba da daju
krv nemuslimanima, da muslimanke ne treba da se udaju za nemuslimane, da treba stvoriti istokrvnu muslimansku sredinu, da u IVZ sede
"crveni".
Navodno je nabavio tekst nepoznatog autora naslovljen "Nunost
obnove" u kojem pie da treba sprovoditi stalni dihad i da zemlju
treba istiti od Allahovih neprijatelja i da je taj tekst dao na itanje.
(8) Ismet Kasumagi tereti se za verbalne izjave skoro identino kao
i drugi. Navodno je Ismet tvrdio da su verske slobode u SFRJ samo
deklarativne, da ih drava u praksi sputava, izjanjavao se protiv meovitih brakova, jer se deca ne mogu odgajati u duhu islama. Veliao je Islamsku revoluciju, tvrdio da su radnici Muslimani vredniji od
drugih. Izraavao je odbojan stav prema lanovima partije. Tvrdio da
se deci moraju davati muslimanska imena.
Takoe mu se stavlja na teret da je govorio da Bosna i Hercegovina treba da bude muslimanska jer su Muslimani autohtoni narod.
Govorio je da su rukovodioci IVZ reimski ljudi, da su Muslimani ugroeni od Srba, da Srbi dre sve vanije poloaje, naroito u saveznim
organima.

141

Dr. Rajko Danilovic

(9) Salihu Behmenu stavlja se na teret delikt miljenja i navodi se

niz lica pred kojima je iznosio stavove "neprijateljske sadrine. Najpre,
da je sa svojim bratom Omerom diskutovao o stavovima iznetim u
"Islamskoj deklaraciji". Govorio je o poloaju Muslimana u dravi, o
njihovoj zapostavljenosti, da ih nema na rukovodeim poloajima.
I njemu se imputira i preporod Muslimana i islamizacija Muslimana.
Hvalio je Iransku revoluciju, tvrdio da su u NZ reimski ljudi, da su
se Muslimani ateisti odrodili, da su karijeristi, da pristaju uz svaku vlast.
Navodno se zalagao da se Bosna i Hercegovina, Sandak i Kosovo ujedine na principu vere.
Stavlja mu se na teret da je primio otvoreno pismo Sinodu Srpske
pravoslavne crkve koje mu je dao brat Omer.
(10) Ruidu Prgudu stavljaju se na teret pojedine verbalne inkri-

minacije, kao naprimer, da je tvrdio da su Muslimani u neravnopravnom poloaju u odnosu na Srbe i Hrvate, da je govorio da se preuveliavaju problemi Kosova, da ali Albance, da je Tito prezaduio Jugoslaviju, a takoe da je rukovodstvo NZ "crveno", da su agenti koji
rade za reim. Takoe je tvrdio da sve poloaje dre Srbi, da sude,
komanduju i kroje kapu Muslimanima. Navodno je pred Demalom
Latiem govorio da je u Sandaku posle Drugog svetskog rata izvren pokolj Muslimana.
(11) Mustafi

Spahiu inkriminisano je da je rekao da je kod nas

sistem kao ruski reim, daje socijalizam zavaravanje masa, da su Muslimani i Albanci u istom poloaju, i to neravnopravnom, da Muslimani treba da imaju republiku kao Srbi i Hrvati. Navodno je na predavanjima u Tabakom mesdidu propagirao da je islam vera i politika, da je neophodna islamizacija Muslimana, da je imam Homeini
jedini pravi voa muslimana u svetu, da u NZ rade saradnici reima, da rade protiv interesa Muslimana.

142

SARJ\JEVSKl

PROCES

1983.

(12) Demalu Latiu takoe se stavljaju na teret verbalne inkriminacije, delikt miljenja. I njemu se po unapred montiranom kalupu
stavlja na teret daje zahtevao islamizaciju Muslimana, da islam nije
samo vera ve "svojevrsna revolucija", da su im potrebni pravednici
istog islama u Bosni i Hercegovini, da se treba osloboditi straha i
da za te ideale treba rtvovati i ivot. Takoe, da muslimani ne treba
da se ene nemuslimankama, a niti muslimanke treba da se ene sa
nemuslimanima, da je najbolje orue u borbi za islam re i pisana re.
I on je o rukovodstvu NZ govorio da su saradnici reima.
(13) Melika Salihbegovi se optunicom tereti daje 1982. godine
u Sarajevu napisala i uputila pismo imamu Homeiniju. U pismuje navela da ve trideset i sedam godina ivi u hrianskoj sredini u ateistikoj Evropi, u atmosferi neistine i hipokrizije. To kao razlog navodi da
trai da se preseli u Iran.
Pored pisma stavlja joj se na teret i delikt miljenja. Navodno je Husein ivalju govorila da Muslimani ateisti nisu nikakvi Muslimani, da
vernici nisu ravnopravni sa ateistima, da se Muslimani ne smeju
druiti ni venavati sa nemuslimankama (Melika je bila ranije udata
za Srbina sa kojim ima dete). Stavlja joj se na teret da je govorila da
su rukovodstvo zemlje i Partije narod doveli do totalnog moralnog
kraha, da Muslimani nemaju verskih sloboda, da su u Savezu komunista sve sami licemeri, laovi i prodani ljudi, kao i da je navodno
rekla da je irako-iranski rat poetak stvaranja svetske islamske
drave koja e navodno obuhvatiti Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i
druge krajeve "nae zemlje" sve do Slavonskog Broda. Sve inkriminacije delikta miljenja Meliki su stavljene po unapred definisanom
kalupu kao i ostalim optuenima.
(14) Alija Izetbegovi i Melika Salihbegovi terete se da su zajedno
1982. godine sastavili "Predgovor izdanju 1982. godine" za "Islamsku deklaraciju" kojom prilikom su tekst Deklaracije korigovali tako

143

Dr. Rajko Danilovi

to SU ulogu svetenika u islamskom preporodu opredelili aktivnijom,

navodei da su tadanji vrhovi islamskog svetenstva u rukama vladajuih reima i da podmeu bratstvo sa ateistima, kao i da su taj predgovor dali drugim licima na itanje ili prevoenje.
Dervi urevi se takoe tereti za delikt miljenja od 1978.
do 1982. godine. Tvrdi se daje zajedno sa Halilom Mehtiem (inae
imamom u Zenici, o kojem je u ovoj knjizi posebno pisano) govorio
kako su pravoslavci i katolici u povlaenom poloaju, da imami ne
treba da se drue sa onima koji nisu muslimani. Stavlja mu se na teret
da se zalagao za uvoenje posebnih mesara za muslimane, da je za
muslimanke govorio da ne treba da se drue sa nemuslimanima, da
se zalagao za uvoenje erijatskog prava, predlagao da se ene pokriju i vrate u kue da vaspitavaju decu. Takoe je tvrdio da Muslimani vemici imaju ograniene slobode i da su sa hrianima u neravnopravnom poloaju. I njemu se stavlja na teret da se zalagao za nekakvu islamsku dravu, daje za sarnoupravljanje govorio daje mlaenje prazne slame, da je u zemlji stvorilo nered i javaluk. Navodno je bio protiv meovitih brakova, hvalio Homeinija, tvrdio da e
Jugoslavija propasti, daje islam jai od komunizma, daje islam budunost. Posebno mu se stavlja na teret daje navodno 1982. godine
uklonio sliku "druga Tita", tvrdei da je on protivnik islama jer je
otkrio muslimanke i dao im zaposlenje.
(15)

(16) Dula Biaki, tvrdi se u optunici, je na molbu Omera Behmena prekucala njegov rukopis u kojem je izneo svoje utiske tokom
boravka navedene grupe u Iranu. Poto je saznala da je Omer Behmen pozvan u SUP, organizovala je sa svojom sestrom Nerminom i
snahom Muberom "skrivanje Behmenove pisane dokumentacije i propagandnog materijala koji se nalazio u njihovoj magazi", te spalila
dnevnik svog brata o boravku u Iranu, imeje preduzela radnje upravljene na ometanje otkrivanja uinilaca.

144

SAR.I\JEVSKI PROCES

1983.

Optunica, u celini po svom sadraju tako je koncipirana da se mnoge inkriminacije esto ponavljaju, to bi trebalo da povezuje okrivljenu grupu. Nebitno je za sastavljae optunice to su pojedine tvrdnje
same po sebi bezazlene, banaine i besmislene i ne mogu se po tadanjim rigidnim komunistikim zakonima tretirati kao kriminalna delatnost. Ko e jo da vodi rauna o tome. To bi ve bio perfekcionizam
za organizatore suenja.
Razume se da su inkriminacije ovde prikazane u redukovanom sadraju, jer se esto radi o ponavljanjima ad literam ili u varijacijama istih
tvrdnji, iskaza, navodnih izjava, koje, zapravo, imaju identinu sadrinu.
Napisavi isastavivi obimnu i pretencioznu optunicu, organizatori sudskog procesa protiv muslimanskih intelektualaca smatrali su
da su zavrili vaan i veliki posao. Tome je prethodilo policijsko .Jspitivanje" optuenih, bez uea istranog sudije i bez branilaca, to se
svelo na montiranje dokaza koji su, osim puta u Iran, koji je realnost
i koji je u optunici i istrazi tretira n kao neprijateljska delatnost, svodio na govor ili pisanu re. To "ispitivanje", kao priprema za optunicu, raeno je po kalupu, po unapred formulisanim inkriminacijama,
koje su stavljene na teret optuenima. U optunici se sadrinski dobilo ono to se htelo dobiti za ovaj krivini postupak, to je organizatore
inilo zadovoljnim svojim radom.
Suenje, velika predstava, mogla je da pone.

145

IV
VELIKA PREDSTAVA JAVNI PRETRES

SARAJEVSKI PROCES

1983.

1. Ambijent i atmosfera

Za sudnicu je izabrana najvea sala u zgradi Vieg suda u Sarajevu. Zgrada je graena ili za vreme austrougarske vlasti, ili izmeu dva
velika svetska rata, upravo po uzoru na arhitekturu u Austro-Ugarskoj.
U holu su bili impozantni stubovi, i u njemu je moglo da boravi ljudi
koliko moe da ispuni sudnicu.
Publika je arolika. Veoma selektivno su organizatori izdavali dozvole za praenje suenja roacima optuenih. Bilo je tu jo neto
pripremljene i naruene publike, aktivista reima. Videlo se da je taj
deo publike probran funkcionalno da podri optunicu, suenje i da
manifestuje javno netrpeljivost prema optuenima. Oni su taj posao
obavljali disciplinovano i priljeno.
Meu publikom" je vrvelo od agenata DB, koji su pomno pratili
komentare, naroito branilaca i odbrane, a kada je trebalo bili su provokatori. Oni to nisu skrivali, a nije to skrivao ni predsednik sudskog
vea koji bi svojim povremenim komentarima pokazivao da je obaveten o emu se govorilo uholu.
Pred ulazak u sudnicu ponovo policija pretresa rodbinu optuenika. I to je deo scenografije. Valjda se time postiu dva cilja koja se ne
iskljuuju. Jedan, da se da ozbiljnost poslu, a drugi je da se optueni
i njihova rodbina prikau kao ljudi sa teroristikim naumom. Sa distance promatrano, to u vreme suenja, ai danas, jasno je da policija glumi.
Ulazak u zgradu suda bio je potpuno kontrolisan. Svako ko je ulazio
morao je da se legitimie i da bude unet u neki spisak. Bilo kakva
spontanost je organizovano sputavana.
Kontrola toka suenja je potpuna. Policijski kamerman u hodniku
snima publiku. Modaje to korisno u revnosti udbaa za odabir novih
rtava.

149

Dr. Rajko Danilovi

Niko od publike nije smeo voditi beleke ili bilo ta zapisivati.

Uveren sam da smo bili snimani sve vreme skrivenim kamerama,
to inae u politikim suenjima nije bio redak sluaj.
Posebna grupacija, koja je navodno pratila suenje, bili su akreditovani novinari. Oni su odabrani specijalne za ovu priliku, a nisu ni
prikrivali neprijateljstvo prema optuenima. Ima se utisak da su mislili da vre vanu funkciju glajhaltovanja javnosti. Njihovi izvetaji,
bez obzira iz koje su redakcije ili vrste medija, liili su kao jaje na jaje.
Njihov je zadatak da izvetavaju tako to e ponavljati sadraje optunice za svakog optuenog ili "iskaze" svedoka modelirane u istrazi, a
ne izvetavati o onome to se dogaa u sudnici. Oni su ovaj zadatak
revnosno izvravali. Osealo se da su usmeravani od strane organizatora postupka.
Njimaje posao i dirigovanu atmosferu, relativno dugo, remetio novinar lista "Politika" iz Beograda, inae poznati novinar Borko Gvozdenovi.
Koliko su izvetaji sa suenja to dozvoljavali, onje prenosio ono to
se zaista u sudnici dogaalo. To je izazvalo animozitet kod modelara
ovoga krivinog postupka, jer nisu mogli da ga kontroliu i usmeravaju. On je boravio u predstavnitvu lista "Politika" u Sarajevu, gde
je imao dovoljan konfor.
"Politika" je tih godina bila novina koja se smatrala respektabilnom.
Sada su je kupovali i oni koji je ranije nisu itali. Da li zbog toga, ili
zbog nekog drugog razloga, brzo je nestajala na kioscima tampe.
Gvozdenovi je izdrao, koliko me seanje dri, preko trideset dana
suenja. Bukvalno je morao da bei iz Sarajeva. Zamenjen je lokalnim dopisnikom koji se potpisivao M. Ceri i iji su izvetaji bili kao
i izvetaji svih drugih novinara - kontrolisani i usmeravani.

150

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Bilo kako bilo, i ovo sa listom "Politika" pokazuje da se ne moe

ostvariti totalitarna kontrola ni u totalitarnom drutvu kakvo je tih godina bilo bosanskohercegovako. Istina o suenju, koje je tek poinjalo, probijala se. I drugi, osim bosanskohercegovake sredine, lucidno
shvataju da se radi o klimaksu totalitaristike vlasti u ovoj republici,
koja je dobila oznaku "tamni vilajet"
Bosanskohercegovaka elita organizovala je razueni i veliki policijski aparat i propagandistike medije da sebe promovie u naj vre
komunistiko rukovodstvo u SFR Jugoslaviji, preporuujui sebe za
uzor ouvanja vlasti, drei se floskule "I posle Tita Tito".
U tome su im pomagali dogaaji na Kosovu i primena represije bez
uzdranosti i stida. Zbog toga je ovaj sudski proces, organizovan po
uzoru na staljinistiku praksu, mada organizovan u to vreme za marginalnu grupu muslimanskih mladih intelektualaca okupljenih oko ITF-a,
kao i za grupu uglednih muslimana iz Sarajeva koji putuju u Iran, po
otkrivanju "neprijatelja" i sa stanovita komunistikog reima u Jugoslaviji, bio beznaajan, marginalan i nepotreban.
Ovaj crv sumnje organizatore je jo vie motivisao da optunicu
predimenzioniraju i oboje bojama za koje nije bilo opravdanja.
Netrpeljiva atmosfera ne ispoljava se samo prema okrivljenima, ve
i prema nama, njihovim braniocima. Neprestano se branioci prepiru i
kokaju sa policajcima dovedenim za red u sudnici i ispred nje. Naravno, mi advokati ne ostajemo duni, ve stalno protestujemo. Strah je,
izgleda, jedino to bi policija htela da proizvede, ali joj to ne polazi za
rukom. Kako je suenje odmicalo, tako je i atmosfera bila oputenija,
a sudsko vee, tuiteljica i policija umorniji.
Mada su se, videli smo, organizatori spremili za veliku predstavu,
nastaje odmah u poetku zbunjenost predsednika petolanog vea Riza-

151

Dr. Rajko Danilovi

ha Hadia. Kolega Orhan Nevzati upoznaje vee i pokazuje zahtev i

potansku potvrdu o prijemu pote, daje Il.jula 1983. godine, u ime
Mustafe Spahia, podneo zahtev za izuzee predsednika vea.
Nema dokaza da je ovaj zahtev za izuzee dospeo u sud.
Opte je komeanje. Zatim se predsednik Vea, Hadi, obraa optu-

enom Spahiu i pita ga da li on sumnja u njegovu nepristrasnost.

Sudija Hadi gubi kontrolu i sada ulazi u nedoputeno obraanje
Spahiu i ostalim optuenima. Uverava ih da e biti .objektivan'' Po
ZKP-u suenje se prekida i o zahtevu odluuje predsednik Vieg suda.
Tuilac, bez obzira na ovaj imperativni propis, nestrpljivo zahteva da
ita optunicu.
Rizah Hadi nema kud, ne ostaje mu nita drugo, ve pravi pauzu
dok se ne odlui o zahtevu. Svima je jasno da e zahtev biti odbijen,
ali bilo je vano pokazati ta se o predsedniku Vea misli.
Nakon pauze koja je trajala neto due od jednog sata stie i reenje
kojim se zahtev za izuzee odbija.
Sudija Hadi je uzdrman zahtevom za izuzee. Prepire se sa advokati ma, a naroito sa Nevzatijem, o tome kada je zahtev podneo. Advokat ponovo vadi potvrdu o prijemu pote ijasno se vidi daje zahtev
podnet 11. jula 1983. godine na poti u Beogradu, a ne na dan poetka suenja, na emu insistira sudija.
To njegovo insistiranje je besmisleno, jer kako bi advokat Nevzati
kod sebe imao potvrdu o prijemu da je zahtev poslat na dan poetka
glavnog pretresa! Cela ova rasprava je samo atmosfera, jer optueni
i njegovi branioci mogu podneti zahtev za izuzee i na glavnom
pretresu.

152

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Pre nego to je Edina Reidovi* pristupila itanju optunice prvooptueni Alija Izetbegovi izjavljuje da protestuje zbog iskljuenja
javnosti. Tvrdi da je nevin i da bi eleo da ga uje to vei broj ljudi u
zemlji i u svetu. Tu nameru i zahtev prekida sudija Hadi, pa jedan
drugom upadaju u re. To ohrabri publiku koja je dobacivala predsedniku vea "pusti ga da govori" i tako dadoe priliku Aliji da napadne,
praktino, tajnost suenja, jer je publika selektivna, ulazi se na propusnicu. Sudija Hadi se pravda da propusnice nisu njegov problem, da
se on za to ne pita, bez obzira to po zakonu on rukovodi glavnim
pretresom.
Bez obzira to Izetbegovi i advokati trae da se njegovo izlaganje
unese u zapisnik, sudija Hadi taj zahtev odbija obrazloenjem koje
je nezakonito i stupidno "dogovoreno je da se braniocima ne daju zapisnici"! Ostajemo bez odgovora ko se to "dogovorio" da flagrantno
prekri odredbe ZKP-a, da povreuje pravo odbrane. Bosanskohercegovake vlasti kroz usta sudije Hadia i preko njegovog ponaanja
stavljaju do znanja da se u ovom sudskom postupku ukidaju odredbe ZKP-a.
Nakon ovoga, uz objanjenja i izjanjenja zbog tekog zdravstvenog stanja, Ruid Prgud je udaljen iz sudnice i za njega je postupak
izdvojen.
Posle uzimanja generalija, advokat Nevzati trai da se konstatuje
da nije dobio primerak optunice, to jo vie esti sudiju Hadia, koji
mu ipak na pretresu uruuje primerak optunice. Predsednik vea Hadi od svega toga nita ne unosi u zapisnik.

* Sve se slualo, snimale, dojavljivalo gde treba, a o onome to se saznalo obavetavani

su predsednik Vea Rizah i tuilac Reidovika. U krugu kolega i rodbine optuenih komentarisao sam da je tuiteljica zmija. Ona meni saopti, pred svima, sasvim pobedonosno: "Vi, kolega, tvrdite da sam zmija", na ta ja uzvratih: .Koleqinice Vi ste ljuta guja,
ali bih V
.; j
!l :J."udinw
//'0'
'c[o,'1
,""" i:

153

Dr. Rajko Danilovi

Mada branioci insistiraju da dobiju kopiju zapisnika, sudija Hadi

ponavlja "to je tako odlueno" i da niko nee moi da ga kopira i prepisuje.
Totalitaristika priroda reima dolazi do punog izraaja u nainu
voenja postupka.
Optunicu zastupa i ita zamenik tuioca Edina Reidovi.
Aliju Izetbegovia brane advokati iz Zagreba - Nikola Muslim, i iz
Sarajeva - Milorad Kati, Omera Behmena brani advokat iz Sarajeva - Nenad Jovanovi, Ismeta Kasumagia brane advokati iz Beograda - dr. Rajko Danilovi i Orhan Nevzati, Hasana engia advokat iz Sarajeva - Fahrija Karkin, Edhema Biakia po slubenoj dunosti advokat iz Sarajeva - Miroslav Janji, Husu ivalja brani advokat iz Zagreba - Rasim Omanovi, Ruida Prguda advokat iz Sarajeva - Nikola Sukno, Saliha Behmena advokat Fahrija Karkin, Demala Latia i Mustafu Spahia advokati - dr. Rajko Danilovi i Orhan
Nevzati, Meliku Salihbegovi po slubenoj dunosti brani advokat
- Miroslav Janji, Dervia urevia brani advokat - dr. Rajko Danilovi, a u knjizi "Sarajevski proces - suenje muslimanskim intelektualcima 1983. godine", pogreno je naveden branilac ureviu, i, na
kraju, ulu Biaki brani advokat - Milorad Kati.
Saradnja meu advokatima bilaje, od poetka sudskog postupka pa
do kraja, korektna i usklaena. Takoe, izmeu stvarne odbrane optuenih (materijalna odbrana) i formalne odbrane postoji potpuna podudarnost.

154

SARAJEVSKI PROCES

1983.

2. Odbrana optuenih

Optueni su spremali svoju odbranu i pored pritiska politike policije, konfuzije koju je policija stvarala, nedostatka zapisnika svojih
i suokrivljenih i svedoka.
Sa izvesnim nestrpljenjem, pomalo se naivno nadajui da e objasniti svoju nevinost i zabludu politike policije, optueni ekaju suenja. Po ovome se ovaj postupak nije razlikovao od slinih njemu.
Zapisnike iz istrage nismo imali. Ni zapisnike sa glavnog pretresa,
bez obzira to ih je sudija sastavljao tako to je "obraivao" i interpretirao iskaze da ih upodobi zapisnicima koje su inspektori sastavljali u istrazi.
Interpretacija celokupnog toka glavnog pretresa, izlaganje odbrane
okrivljenih i svedoka, napravljeno je na temelju mojih beleaka i interpretacije objavljene u knjizi "Sarajevski proces - suenje muslimanskim intelektualcima 1983. godine", izdanje "Bosanski institut", Cirih,
1987. godine.
(1) Alija Izetbegovi je svojom prirodnom, nenametenom smirenou, glasom koji je izraavao njegovu uverenost u ono to govori,
dominirao sudnicom. Kada bi govorio o bilo emu, uvekje to bilo kristalno jasno i nije bilo nedoumice o tome ta je mislio i ta je rekao.
Alija otkriva montau procesa i optunice, jer tvrdi da od trinaest
optuenih njih sedmorica nemaju sa okosnicom predmeta veze, da se
navodno oko "Islamske deklaracije" formirala neprijateljska grupa.
On ne poznaje petoricu optuenih. Takvu konstrukciju optunice i procesa ocenjuje da nemaju nameru i motiv da se utvrdi "istina". Zatim zamera organizaciji suenja to je faktiki iskljuila javnost uvodei praksu

155

Dr. Rajko Danilovi

"pozivnica" za prisustvovanje suenju. Povredu javnosti glavnog pretresa doivljava kao spreavanje javnosti da se uveri u njegovu nevinost. On, jednako kao i mnogi drugi kasnije, kritikuje tampu koja
lano prikazuje njegova opredeljenja i injenice o njemu. Naime, sarajevsko "Osloboenje" pisalo je da je bio osuen na petnaest godina
zatvora, pa ispada da je dobio svoje troje dece dok je bio u zatvoru.
Protivi se itanju i razumevanju "Islamske deklaracije", za koju kae
daje on napisao, daje programski tekst za okupljanje neprijatelja protiv Jugoslavije. Odbacuje stav optunice da je putovanje u Iran bilo
u nameri neprijateljskog dela, odbacuje da je imao uee u pisanju
knjige "Muslimani u Jugoslaviji". Smatra da komentari, askanja meu
prijateljima ne mogu biti i nisu neprijateljska propaganda.
Objanjava da je ubeeni musliman, da se bavio pitanjima islama i
muslimanskog sveta, te da je u periodu od 1969. do 1970. godine
napisao .Jslamsku deklaraciju". Nije to jedina njegova intelektualna
delatnost o ovim problemima i fenomenima. Napisao je i dvadesetak
lanaka, kao i knjigu "Islam izmeu Istoka i Zapada", koja treba
uskoro da bude objavljena u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Nijedan od pobrojanih tekstova nije neprijateljske sadrine. Objanjava
da je najpre .Jslamsku deklaraciju" zamislio kao monografski rad o
stanju i kretanjima u islamskom svetu, pa je napisao deo o zaostalosti u razvoju muslimanskih zemalja, a naknadno sastavio drugi deo
koji se bavio islamskim poretkom, da bi konano napisao i trei deo
o nekim problemima islamskog poretka danas. Zavrivi tekst 1970.
godine nije ga vie menjao, a taj tekst nije program ve je monografska studija.
Objanjava da u tekstu "Islamska deklaracija" dominiraju dve ideje.
Prva je da je muslimanska inteligencija prozapadna, a graanstvo,
narod promuslimanski. Inteligencijaje otuena od naroda u ovim dravama. Druga je ideja da do promena u islamskom svetu moe doi

156

SARAJEVSKI PROCES

1983.

samo preko islama. Time .Jslamska deklaracija" tvrdi da se muslimanski svet moe promeniti na osnovu sopstvenih vrednosti i vlastite tradicije.
Ostali delovi "Islamske deklaracije" bave se nekim globalnim pitanjima savremenog sveta: kritiki odnos prema zapadnoj civilizaciji,
posebno kroz primer modernizacije Japana i Turske, prikazuje statistike podatke o stanju kulturnih i socijalnih problema u pojedinim muslimanskim zemljama, daje kritiki osvrt na obrazovni sistem, specifian islamski pristup obnovi preko ljudi i njihovih oseanja, a ne preko
zakona.
U drugom odeljku "Islamske deklaracije" Izetbegovi objanjava da
se bavio pitanjem da lije mogu poredak modernog i tolerantnog islama. Zatim je analizirao pojedine teze "Islamske deklaracije".
U treem odeljku Izetbegovi objanjava sudu da se bavio suoavanjem islama sa dve velike monoteistike religije - hrianstvom ijudaizmom, kao i sa dva dominantna drutvena sistema - kapitalizmom
i socijalizmom.
U vezi sa znaenjem i namerama, Izetbegovi zakljuuje da "Islamska deklaracija" nije "neprijateljski tekst" i da se odnosi na svet, jer
tretira svetske probleme a ne probleme Jugoslavije. Stoga predlae itanje integralnog teksta .Islamska deklaracija", da bi se sud u to uverio,jer se ne moe o njoj suditi, kako to ini optuba, na osnovu istrgnutih citata iz konteksta. Jasno je da se "Islamska deklaracija" ne
odnosi na Jugoslaviju, pa svako povezivanje na istrgnute citate je zlonamerno itanje, kako je ita optunica. A kao glavni argument protiv optunice, Izetbegovi se poziva na tezu esnaest: "Islamski poredak moe se ostvariti samo u zemljama u kojima muslimani ine veinu stanovnitva. Bez ove veine islamski poredak se svodi na golu
vlast [jer nedostaje drugi uslov: islamsko drutvo) i moe se pretvo-

157

Dr. Rajko Danilovic

riti u tiraniju ..." Zato je "Islamska deklaracija" prevoena, jer nije

pisana za "nau zemlju".
Objanjava da je radi provere intelektualne vrednosti teksta "Islamsku deklaraciju" dao na itanje svom prijatelju Omeru Behmenu i Rusmiru Mahmutehajiu, koga promovie kao marksistu.
A za prevoenje "Islamske deklaracije" ukazuje da samim tim nije
bila namenjena "naem" itaocu, ve itaocima koji govore arapski,
turski, engleski inemaki.
Posebno Izetbegovi govori o neznanju, neobavetenosti i zloj nameri da se trai podudarnost izmeu programa organizacije "Mladi muslimani" i "Islamske deklaracije".
Izetbegovi govori o montai optunice koja hoe ubacivanjem Teufika Velagia (koji je u emigraciji i ivi u Beu), da prikae njene neprijateljske namere. Izetbegovi tvrdi da je .Jslamsku deklaraciju" napisao 1970. godine, adaje Velagia upoznao 1975. godine, i daje ovaj
tekst ve bio preveden na arapski, engleski i nemaki. Takoe tvrdi da
ni Omer Behmen nije uestvovao u oblikovanju teksta, jer je on Omeru
tekst dao nakon to je napisan i preveden na pobrojane jezike.
Takoe negira da je sa "Islamskom deklaracijom" upoznao lica navedena u optunici, kao i bilo ta da je iz tog teksta predavano i govoreno na predavanjima u Tabakom mesdidu.
Izetbegovi negira da je pisao i da mu je poznat tekst "Muslimani u
Jugoslaviji", madaje pod tim naslovom odrao referat u erburku (Kanada), decembra 1981. godine, koji nije predmet inkriminacije.
Potom objanjava da su tvrdnje iznete u optunici daje vrio neprijateljsku propagandu pred svojim prijateljima, besmislica.

158

SARAJEVSKI PROCES

I9X3.

Izetbegovi ne negira da je nameravao da putuje u Iran, ali putovanje nije ostvario, navodei razloge zato je eleo da putuje u Iran.
Kao kuriozitet pomenuemo pitanja koja je postavila Edina Reidovi, koja se mogu okvalifikovati i kao lina, kako se vidi iz sadraja
pitanja po knjizi "Sarajevski proces - suenje muslimanskim intelektualcima 1983. godine":
"Tuilac: Da li ste ijednom reenicom naglasili da se "Islamska deklaracija" ne odnosi na SFRJ?
Izetbegovi: Ne, jer nije bilo potrebe. Iz sadrine teksta to je sasvim
oigledno.
Tuilac: Koga ubrajate u onih sedamsto miliona muslimana u svijetu? Da li i mene ubrajate u taj islamski svijet?
Izetbegovi: Ubrajam drave gdje su muslimani veina stanovnitva - od Maroka do Indonezije. (Osim toga, vi niste muslimanka,
vi ste moda Muslimanka sa velikim .m")
Tuilac: Zato ste se zalagali za anonimno st autora Deklaracije?
Izetbegovi: Zbog kompleksa. U muslimanskim zemljama s nepovjerenjem gledaju na tekstove koji dolaze iz sredina kao to je Jugoslavija. I drugo, stvarno sam se bojao mogunosti da se sa mnom des i
ovo to se desilo, to jest da se prema meni postupi ovako kao to ste
vi postupili.
Tuilac: U svojoj ste odbrani iznijeli tvrdnju da je "Islamska deklaracija" zagovarala moderan i human poredak zasnovan na islamu.
Kakav je to moderan i human sistem koji nigdje ne pominje nesvrstanost i samoupravljanje?

159

Dr. Rajko Danilovi

Izetbegovi: Nisam nigjde zagovarao nesvrstanost i sarnoupravljanje. Ne poriem vrijednost ovih principa, ali postoje i drugi princip i
koji su humani i moderni." (strana 65)
(2) Nasuprot Aliji Izetbegoviu koji je bio veoma smiren, organizovan i uverljiv u izlaganju svoje odbrane, Omer Behmen bio je konfuzan, a u pojedinim delovima apatian, kao da ga se suenje ne tie. Delovao je iscrpljeno, fiziki slomljen, bolestan. Odavao je utisak oveka
koji je pretrpeo ozbiljnu torturu.
On potvruje da je dobio primerak "Islamske deklaracije" od Alije
1972. godine, daje deo objavljen u .Takvimu" od 1972. godine, da
je beleio rukom izvesne statistike podatke, da se tekst "Islamske deklaracije" ne odnosi na Jugoslaviju. Negira da je bilo kome davao tekst,
a izgledao mu je daleko od "naeg" ivota. Zapazio je da tekst ne pominje Muslimane u Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji. Kae da mu je
Teufik Velagi govorio da je proitao .Jslamsku deklaraciju", ali da je
na njega ostavila utisak apstraktnog teksta, da je .vanistorijska" i da
ne pominje Muslimane u Bosni i Hercegovini.
Priznaje da je objavio lanak "Muslimani u Jugoslaviji", da ga je
dao profesoru ozi, kao vodeem funkcioneru IVZ, pa ga je nakon nekoliko meseci, preraenog objavio.
Brani se da je kao lan Odbora NZ za Sarajevo brinuo o finansiranju Tabakog mesdida, ali da nije kontrolisao njegov rad. Negira da
je Hasanu engiu davao primerak "Islamske deklaracije". Inae je
primerak Deklaracije sauvao, mada se ne odnosi na nae drutvo,
a po ovome to im se dogaa zakljuuje da je bio u pravu.
Behmen je sledeeg, drugog dana, veoma umoran i rastresen, to
zloupotrebljava tuilac Reidovi koja nastoji da ga zbuni, vrea i omalovaava.

160

SARAJEVSKI rROCr~5 1983.

Pita ga tuilac da li zna ta Teufik Velagi radi u emigraciji.

Behmen odgovara da mu je poznato daje lan "Demokratske alternative", meu kojima su i lica srpske, hrvatske, slovenake i muslimanske nacionalnosti.
Tuilac ga pita da li je suen kao lan organizacije "Mladi muslimani", to je neumesno pitanje, a on odgovara daje bio osuen 1949.
godine na dvadeset godina zatvora i da je izdrao jedanaest godina
u zenikom zatvoru.
Zatim u delu u kojem je iskljuena javnost, kada je ispitivan o putu
u Teheran, objanjava kako je dolo do puta.
Naravno, nisu stajali razlozi iz ZKP o iskljuenju javnosti. Javnost
je mogla da bude iskljuena ako je to potrebno radi uvanja tajne, uvanja javnog reda, zatite morala, zatite interesa maloletnika ili zatite drugih posebnih interesa drutvene zajednice. Nijedan od pobrojanih razloga nije opravdavao iskljuenjejavnosti. Ostaje pitanje zato
je to uraeno. Uvereni smo da su organizatori suenja bili svesni da
put grupe uglednih Muslimana iz Sarajeva za Teheran, koji je sam po
sebi benigan i predstavlja in prijateljstva i radoznalosti, da je tretiran kao zabranjen i neprijateljski od bosanskohercegovake vlasti,
bio bi kompromitacija za dobre i prijateljske odnose izmeu SFRJ i
Irana. U ovom delu optunica je bila tetna za dravne interese SFRJ,
ali su organizatori postupka u svojoj zaslepljenoj mrnji i to ukalkulisali.
Zatim Omer Behmen objanjava kako je dolo do puta u Be i do
ideje da se putuje u Teheran.
Detaljno objanjava boravak u Teheranu. Negira da su razgovarali
sa "ministrom Gafarijem", kako pie u optunici. Negira da su sa jednim predstavnikom Ministarstva nacionalne orijentacije govorili, na

161

Dr.R.\jko

Danilovi

emu optunica insistira. U emisiji na srpskohrvatskom jeziku Radio

Teherana, nisu govorili o nafti kao o sredstvu pritiska Irana na jugoslovenske vlasti radi poboljanja poloaja Muslimana.
Tog drugog dana dolo je do incidenta sa Omerovim zdravljem. On
je poeo da zamuckuje, da se tetura, da ga policajci nisu zadrali - pao
bi, pa su straari svojim telima okruili Behmena, nije se ni moglo videti kako mu oni to pomau. Meutim, Omerova supruga, lekar internista, priskae, vidi da je Omer u nesvesti, uzima bokal sa vodom i poliva ga, na zaprepaenje tuiteljice i svih ostalih. Uzbuenje u sudnici. Nakon to ga je supruga umila po licu, Omer podie one kapke.
Meri mu puls. On se jedva uje. Pritisak je potpuno pao, dah mu se
gubi, gubi svest, pa se ponovo budi, a lice i usne dobijaju karakteristinu ljubiastu boju. Dok ovo angaovanje oko Omera traje, dolazi
u pomo medicinski tehniar koji se tu naao, niko ne zna kako i odakle. Kada se krvni pritisak podigao, mada je jo uvek nizak, Omer se
povratio. Sudija trai nosila, ali Omer odbija i laganim i nesigurnim
hodom naputa sudnicu.
Kasnije, kada analiziramo ovaj dogaaj, lekari koji su bili prisutni
i prvog dana sasluanja tvrde da je bio veoma iscrpljen, a takoe, da
se ponaao kao da je dobio neki narkotik, razume se, bez svoje volje.
Omer Behmen je bio u stanju da pripie sebi autorstvo svih tekstova,
to ukazuje na verovatno dejstvo narkotika pod kojim je bio.
Do nastavka sasluanja Omera Behmena dolo je tek nakon to je
Hasan engi dao svoju odbranu.
U tih nekoliko odgovora vidi se da je Omer sreen i logian, da ti
odgovori imaju smisla.
(3) Hasan engi ulazei u sudnicu pre nego to je dao iskaz moli
se na arapskom i ui ajet iz Kur ana o Musaou i faraonu. Sudija burno reaguje, boji se ta e rei njegovi nalogodavci.

162

SARAJEVSKI PROCES

1983.

engi objanjava da mu nije dozvoljeno da pripremi odbranu, da

mu nije dato da izvri uvid u svoje tekstove od pre tri ili etiri godine,
da mu nije dozvoljeno da izvri uvid u iskaze iz "istrage". On teatralno izjavljuje da se njegove rei i njegov ivot ne mogu menjati, da je
opredeljen za islam u dui i ivotu, kao po zvanju, dodajui da te injenice nee da krnji ak ni u reima.
Predsednik vea Hadi ga prekida i trai od njega da iznosi ono to
je u interesu optunice.
engi lucidno uzvraa: "Ne, iznijeu ono to je u interesu odbrane"
O islamu, kae, moe govoriti kao vemik, dodajui daje za njega ..primjena Bojih naredbi bezuslovna'' Polazei od toga tvrdi daje taan
navod u optunici daje "islam cjelovit sistem ivota': Zatim je uporeivao odliku islama prema drugim monoteistikim religijama. engi
upozorava Sud da se mora poznavati posebnost islama da bi se moglo suditi muslimanima.
Odbrana engia potvruje ono to je, naalost, bila velika istina
jugoslovenskog komunistikog drutva, a to je da su se neke prave religijske, filozofske, socioloke i kulturoloke, kao i druge teme, pokretale u sudnicama umesto u institucijama, medijima, asopisima i knjigama gde je bilo prirodno mesto za to.
O "Islamskoj deklaraciji" nije znao nita do itanja optunice, a pojedine rei, misli, izjave istrgnute iz njenog govora i napisa, netano i
nespretno se vezuju za .Jslamsku deklaraciju".
engi logiki analizira pojedine inkriminacije i pokazuje njihovu
besmislenost, neodreenost inepreciznost.
Jedino priznaje daje zastupao gledite daje protiv meovitih brakova, posebno da erijat zabranjuje brak "muslimanke s nevjernikom",

163

Dr. Rajko Danilovi

zbog mogue "vjerske asimilacije", pravdajui to time da nisu zbog

toga diskriminisani nacija i rasa. Negira da je govorio inkriminaciju
o "davanju krvi", jer se erijat o tome ne izjanjava, a za sebe kae
da je nekoliko puta bio dobrovoljni davalac krvi.
Optunica vezuje sadraje razgovora na ekskurzijama, optunica
tvrdi daje to bilo 1979. godine, a Hasan daje to bilo ujunu-julu 1978.
godine, za Iransku revoluciju, a Hasan opominje tuiteljicu da u to vreme nije bila izvedena Iranska revolucija.
Optunicaje pridavala veliki znaaj Tabakom mesdidu. To je bilo
mesto u kojem je organizovan debatni klub muslimanske mladei. engia optunica vezuje za rad tog debatnog kluba i smatra ga najodgovomijim. Hasan objanjava da je njegova aktivnost na verskoj obuci
bila odmah po zavretku ITF-a, jer je i on pripadao toj prvoj generaciji, daje istu versku pouku obavljao u Carevoj damiji. U to vreme
dobija ideju da osnuje mesdid za mlade sluaoce.
NZ Sarajeva im oktobra ili novembra odobrava rad u Tabakom
mesdidu na Baariji, radi dranja predavanja. Nairoko i nadugako
objanjava nain rada ovog debatnog kluba, kao i kako je izabran za
voditelja. Istie da u NZ nisu imali primedbi na teme i na rad mesdida.
Zatim objanjava kako je upoznao Aliju Izetbegovia, kao i daje prethodno proitao njegov lanak "Umjetnost, religija i nauka", a od Alije
je dobio njegovu knjigu "Islam izmeu Istoka i Zapada".
Tvrdi da nije znao za tekst "Islamska deklaracija". Odbija da su u Tabakom mesdidu razraivali .Jslamsku deklaraciju", ve naprotiv, tvrdi
da su imali svoj program koji su sastavili oni, studenti ITF-a.
Konzistentno i uverljivo izlaganje engievo iritira tuiteljicu Raidovi, pa se ona obraa njemu pitanjem - da li je u istrazi rekao da

164

SARAJEVSKI PROCES

1983.

je razgovarao sa Alijom o "Islamskoj deklaraciji, a engi odgovara

da nije sa Alijom razgovarao o "Islamskoj deklaraciji", alije tano da
je to u istrazi rekao. Tuiteljica pobedniki upita - taje od toga dvoga
istinito, a Hasan odgovori "ne samo od ovoga dvoga i ne samo sad,
uvijekje istinito ono to je reeno bez nude". Tuilac Raidovi egzaltirano pita Hasana - da li si se ti zakleo drugu Titu na vjernost, a Hasan
logino, smireno i superiorno odgovori "kakve to veze ima?", a tuilac stupidno i komino se obraa publici reima "optueni je sada
prekrio tu zakletvu. "(!) To izaziva smeh u sudnici.
Tuiteljica Reidovi nastavlja sa pitanjima koja su besmislena kao
to su "da li su vjernici u debatnom klubu nacionalno opredijeljeni, da
li su dravljani SFRJ".
Ta su pitanja iritirala suptilnog i senzibilnog advokata Nevzatija, koji
komentarie i obraa se javnom tuiocu pitanjem - kako se posetioci nacionalno i verski mogu ispitivati prilikom ulaska u verski objekat
i da li bi ona to smestila vernike, pripadnike jednog naroda, u jedan
deo damije, a druge u drugi.
Sudija Hadi je iznerviran, posebno ga iritira Nevzati, a verovatno i
brine ta e rei njegovi nalogodavci, pa zbog ove intervencije kanjava advokata Nevzatija, to izaziva opte negodovanje svih branilaca.
Ponovo se iskljuuje javnost kada engi govori o svom putu u Teheran. Objanjava da se sa Omerom dogovorio za put u Iran, a kako su
mu roditelji gradili kuu, nije smeo da ih obavetava o tom troku,
a novac koji je imao kod sebe za druge potrebe, potroio je za ovo
putovanje. Tek je na putu saznao da e putovati besplatno.
I on tvrdi da nisu znali kod kojeg su zvaninika primljeni. Objanjava da je politika policija u istrazi insistirala da su razgovarali sa ministrom spoljnih poslova, ali od toga se odustalo. On je sa nekim licem

165

Dr. Rajko Danilovi

razgovarao na arapskom, pa mu je to lice nudilo da studira u Iranu,

to je on odbio jer je eleo da radi.
Razgovorje voen na engleskom, paje pozdravnu re odrao Kasumagi, a on ne zna engleski pa nije ni uestvovao u razgovoru. Razgovor je trajao oko etrdeset pet minuta. Kasumagije zahvalio na razgovoru i rekao da su oni Muslimani iz Jugoslavije i turisti koje interesuje Iran.
U celini negira formulacije iz zapisnika i tvrdi da su ih sastavljali
islednici, muei ga neispavanou i na druge naine.
(4) Ismet Kasumagi najpre objanjava da muje profesija omogui-

la da putuje po svetu. Voleo je da putuje, pa je imao elju da ode za

Iran, ali nije bilo organizovanih turistikih putovanja.
Zatim, objanjava kako je putovao za Be, kuda je esto iao jer
je u Beu bila organizacija OUNUNIDO.U apartmanu gde su se smestili video je primerak "Islamske deklaracije", ali na arapskom, a nije
znao ni njen sadraj niti koje pisao taj tekst. Objanjava da nisu ostvarili kontakt u ambasadi Irana u Beu, pa su se vratili u Sarajevo.
Tek kasnije od Alije i Omera saznaje da e se ipak putovati u Iran.
Onje otputovao u Istanbul, odakle se javio Omeru za put. Insistira da
je put u Iran bio turistikog karaktera.
Negira da je stvarao grupu, da je znao sadraj "Islamske deklaracije", pa objanjava da ona ne samo na njega da nije imala uticaja,
ve nije ni mogla da ima jer je nije ni itao ni imao u rukama.
Objanjava da ima velike zamerke kako se sastavljao zapisnik u istrazi, sa islednicima se prepirao oko formulacija, zbog ega se potpisivao
iza svakog pasusa.

166

SARAJEVSKI PROCES 1983.

Obraa se tuiocu i pita da li je neko hapsio bulu Leto zbog puta u

Iran? Nastavlja da nije. Mada se kasnije saznalo da su bula Leto i njen
suprug privedeni na sasluanje u MUP, da im je oduzet paso i izvren
pretres stana.
Tvrdi daje poznavanje engleskog od strane ivalja, Biakia i engia bilo toliko skromno da nisu razumeli o emu se govori.
Ocenjuje da ovek sa kojim je razgovarao nije bio neki visoki zvaninik, ak sumnja da lije bio iz policije. Objanjava da su prema njima
bili rezervisani i podozrivi.
Zatim sledi njegova odbrana u vezi sa deliktom miljenja, sa onim
to je govorio a tuilatvo tretira kao neprijateljsku propagandu. Negira iskaze svedoka i kae da veruje da su iskaze u istrazi dali pod pritiskom i sugestijama politike policije.
O sebi govori kao o strunjaku koji je radio za OUN, da je od policije zbog toga rada i putovanja proveravan i da je uvek dobijao pozitivno miljenje.
(5) Edhem Biaki govori o poznanstvima, pa kae da mu je Omer
Behmen tetak, zbog ega ga je poznavao, a Aliju je upoznao novembra 1982. godine pred put u Be, dok je Hasana i Ismeta upoznao na
putu za Iran. Huseina ivalja upoznao je pred sam put. Objanjava da
je Omer stanovao u kui kod njih od 1967. godine, kada se oenio njegovom tetkom, pa sve do 1974. godine, kada su dobili stan, da su neke
stvari ostale u objektu izdvojenom od kue koji zovu magaza, Navodno mu je Omer rekao da proita .Jslamsku deklaraciju", ali je nije
naao u magazi, pa mu je prvi put pokazana u istrazi.
Njegov tetak Omer nagovestio je da je mogue putovati za Iran,
to ga je privuklo jer je ranije bio u Iranu, pre revolucije. Put za Be

167

Dr. Rajko Danilovi

je platio sam, govorei o dva puta u Be; drugi put je sa njim putovao i Alija. U Beu je upoznao Teufika Velagia, koji je iz Mostara,
i koji nije skrivao nostalgiju za Mostarom i zemljom. Objanjava da
su celo vee sluali starogradske pesme sa Radio Beograda i gledali
dijapozitive Mostara.
Predsednik Vea, koji se ve istakao kao vrli uvar reima, oslanjajui se na zapisnike sastavljene u istrazi, pita da li je Velagi govorio
da Nemaka i Austrija imaju prednost viestranakog sistema. Kakvo
svetogre, pa Edhem mora da se brani i da objanjava da je to interpretacija islednika. Zamislite kako se uvar reima, islednik, uplaio da
neko trai viepartijski reim. Razumljiv je strah autoritarnog i totalitarnog politikog sistema od pomisli da neko zagovara, ili bar, razgovara o viepartijskom reimu.
Edhem objanjava da su u Iranu bili na vjersko-turistikim manifestacijama.
Zatim Edhem na primerima objanjava kako je friziran i montiran
zapisnik u istrazi. Posebno da su mu istraitelji imputira1ipojedine termine koje on ne koristi, kao to su "reimski ljudi", ili "crveni", "emigrant".
Govori na kraju da je Omer upozoravao da se predstavljaju samo
kao muslimani ili kao privatna lica, koja nikoga osim sebe ne predstavljaju.
Pre nego to je sud ispitao ivalj Huseina, nastao je incident. Oduzete su propusnice za prisustvovanje suenju supruzi Mustafe Spahia i bratu Demala Latia. Nedada, Demalovog brata, mladia, studenta, policija vodi u jednu prostoriju u sudu gde ga je iamarala i
gde mu je zapretila ako ga vide blizu suda da e dobiti dve godine zatvora.

168

SAR/\)EVSKI

PROCES

1983.

Organizatori suenja, politika policija, toliko se osea da je silna

da sve moe, da nema nikakvih pravila i da nije duna da ima bilo
kakvog obzira. Teror je cilj i cilj se ostvaruje, ali ne znai da porodice i prijatelji ne saoseaju sa okrivljenima. Srdba progonitelja ukazuje na njihov skori kraj, nije prola ni decenija od suenja a totalitarna vlast se raspala sama od sebe.
(6) Husein ivalj objanjava okolnosti pod kojima su odluili i pu-

tovali u Iran. Tvrdi da se odluio za put jer je to njegova lina elja.

Objanjava da je ostale putnike za Iran poznavao povrno, izvienja,
zato ne smatra da su oni pripadali nekoj grupi, ve da su saputnici.
Potvruje da ih je u Beu saekao Omer Behmen zajedno sa Teufikom
Velagiem.
Objanjava ulogu Omera oko sreivanja viza, ili kako se izjanjava,
.propusnlca " za ulazak u Iran.
Govori o tome daje u Teheranu pao i da se povredio, radi ega nije
iao na razgovor.
ivalja pita predsednik Vea ta je ko od optuenih govorio o pojedinim temama (Kosovo, NZ, o jugo slovenskim preduzeima, o Lubardinoj knjizi, o radu Tabakog mesdida).
Sudija ga ispituje o poznanstvu sa Alijom, pa ivalj tvrdi da ga je
upoznao 1979. godine, kada mu je Alija dao da ita .skripta" (valjda
rukopis knjige) "Islam izmeu Istoka i Zapada", predstavljajui se kao
autor teksta i traio neke njegove eventualne primedbe.
Objanjava da je dva puta hapen, da je prvi put lien slobode tri
dana, pa puten. Prvi put nije znao da li je sasluavan kao okrivljeni
ili kao svedok. Ponovo je hapen u maju 1983. godine.

169

Dr. Rajko Danilovi

Tvrdi da nije itao .Jslamsku deklaraciju", daje itao neki tekst koji
mu je dao Kasumagi, ali to je neki krai tekst otkucan mainom.
Objanjava da se po povratku iz Irana nije viao sa optuenima.
(7) Salih Behmen liio je na jednog uvreenog i ogorenog ove-

ka, koji o optubama nije govorio i nije hteo da se izjanjava. Za navodne iskaze svedoka i za optuenja koja su delikt miljenja, kategoriki tvrdi da je to "hrpa lai". Vie puta ponavlja tu konstataciju.
Pokuava da objasni besmislenost optube, koja ne vodi rauna o vremenu i mestu gde on, navodno, iznosi neke inkriminisane poglede.
On svoj poloaj vidi na duboko religiozan i filozofski nain, tvrdei da je Allaha molio da ga smesti u dennet, a on se naao u istoriji,
i to ponovljenoj, jer je 1949. godine bio suen kao pripadnik organizacije "Mladi muslimani". Smatra da mu je takva sudbina da ga ljudi
kanjavaju za ono to nije inio, pa da ga Bog tako iskuava.
(8) Mustafa Spahi pokuava, mada je to neprimereno za montirane procese u kojima se sudi ljudskom miljenju, da objasni neloginost, besmislenost i kontradikcije optunice.
Najpre se osvre na odrednicu iz optunice .Jslamizacija Muslimana", tvrdei daje to tautoloka tvrdnja. Jer kako se ljudi predani Bogu
mogu islamizirati?
Objanjava da je imam u Vogoi, kod Sarajeva, koji je pored ITF
zavrio i Fakultet politikih nauka u Sarajevu, dodajui da dobro zna
znaenje rei i izjava koje mu se optunicom stavljaju na teret, te tvrdi
da su to sve podmetanja i lai.
Posle toga Spahi analizira svaku inkriminaciju posebno. Tako za
tvrdnju da je govorio o .Jslamizaciji BiH", objanjava da je to nelo-

170

SARA} EVSK1 PROCES 1983.

gina i neodriva teza, da u BiH ive tri slovenska naroda - Srbi, Hrvati i Muslimani. Dodaje da ni Turska imperija koja je u Bosni vladala
due od etiri stotine godina to nije uinila, a sad je, navodno, on pretnja da to uradi, mada je islam protiv nasilnog prelaska nemuslimana
u islam. Za svedoka Dedia kae da ga je samo jednom video u ivotu kadaje bio u Vogoi. Na suenju se pojavio svedok Muhamed Dedi ali je taj ovek nepoznat Spahiu, a po zanimanju je potar, tako
da je u sudnici bila nelagodna situacija, jer niti optueni poznaje svedoka, a ni svedok njega.
Spahi u svojoj odbrani
stvovao u radu Tabakog
vanje. Negira da se ikada
BiH treba da bude celovit

nadalje objanjava daje kao diskutant uemesdida, ali da nije drao nijedno predazalagao i da je izjavljivao da islam na tlu
drutveni, ekonomski ili politiki poredak.

Ukazujui na montau pojedinih inkriminacija Spahi govori o Reidu Hafizoviu, svedoku, pa tvrdi da on te izjave pred tim svedokom
nije davao. Upozorava da se pojavljuje i svedok Mustafa Sahai, sa
kojim Spahi ne govori od 1974. godine.
Objanjava da mu se imputira neto to nije govorio, neto to je inkopatibilno sa Kur'anom, naprimer, "da su muslimani odabran narod':
Negira daje uo daje optueni engi govorio u Tabakom mesdidu
o dihadu.
(9) Demal Lati, pesnik, senzibilan i suptilan, zadavao je brige
inspektorima jo u istrazi, ali nita bolje nije bilo ni na glavnom pretresu. Njegova intelektualna i edukativna superiornost, jednako kao
i kod Hasana engia i Mustafe Spahia, naprosto je zbunjivala sudiju Hodia, dovodila ga u neprijatne situacije, iz kojih je on izlazio
svojom bahatou.

171

Dr. Rajko Danilovi

Lati vidi da je optunica tekst u koji je uneto sve i svata, nelogino, esto kontradiktomo i nadasve neprecizno. Posebno skree panju
da ono to mu se stavlja na teret veruje da nee biti potvreno od svedoka, jer on to niti je govorio, a posebno ne takvim vokabularom.
Objanjava da poznaje Hafiza Raidovia koji muje kolega sa Medrese. Takoe poznaje Nerminu Jaarevi, ali sa njom nije vodio nikakve posebne razgovore, ve u krugu vie kolega. Za Seada Seljupca
tvrdi da je sa njime bio u ravim odnosima, da se nije druio jer smatra da je Sead bio zavidljiv, ili, kako lepo ree "Sead je sebe smatrao
boljim uenikom, a ja sam imao pjesnikog dara". Za Biakia kae
da sa njime nije nikada razgovarao jer je Demal mlaa generacija,
jednako kao i sa Kariem, sa kojim je vodio javnu polemiku jer ga je
Kari preko tampe uvredio, pa mu je morao javno odgovarati i braniti se. "Nisam ja pisao radove za Tabaki mesdi, ve je svjedok Enes
Kari napisao dva rada o dihadu", tvrdi Demal i dodaje: "a sad on
mene tereti".
Objanjava da kada su spremana predavanja za Tabaki mesdid,
da su slata NZ, a da ih je on lektorisao. Odbor NZ za Sarajevo odobravao je predavanja, adebatama u Tabakom mesdidu uvek je prisustvovao jedan predstavnik Odbora NZ.
Polazi od toga da rad Tabakog mesdida nije zabranjen. Govori o
tome da muje optueni Hasan rekao daje bio pozivan u SUP u vezi sa
radom u Tabakom mesdidu. Hasan je objanjavao da gaje neko lano
oklevetao i daje on uveren da e se to objasniti, dodajui daje engi
sa radom li Tabakom mesdidu prestao 1981. godine.
Poto je on lektorisao sva predavanja za Tabaki mesdid, ocenjuje ih kao opte teoloke teme, liene politike.
Sa Alijom ga je upoznao Hasan, a povodom njegove poeme koja
je objavljena u ,.Islamskoj misli", kojom je prilikom Alija pohvalio

172

SARAJEVSKl PROCES

1983.

njegovu poemu. Sledei put je Aliju video ispred damije nakon etiri
godine, pa se ponovo upoznaju. Omera Behmena ne poznaje.
Lati se posebno izjanjavao o pojedinim inkriminisanim
ili sklop ovima misli.

mislima

On, kao i drugi, s puno razloga, tvrdi da pojam koga esto upotrebljava optunica .Jslamlzacija BiH" nije dobar, jer nije logian ni smislen,
niti ima neko znaenje. Dodaje daje pojam islamizacije povesni pojam
i da je situiran u periodu turske vladavine i Turaka. Za svaku religiju
istorijski je omean period kada postaje masovna, kada je prihvata
veliki broj ljudi. Zavrava tvrdnjom da su sve monoteistike religije
odavno okonale taj proces.
Negira grupu inkriminacija iz optunice objanjavajui da se ne razume u politiku, da nije upotrebljavao pojmove iz ekonomije i politike, da je posebna besmislica da je, navodno, govorio za islam da je
"svojevrsna revolucija", jer je pojam revolucije u islamu nepoznat.
Takoe, ukazuje na inkopatibilnost pojedinih pojmova, a posebno
daje navodno govorio o "istom islamu", ili, da postoji "izvorni islam",
jer se pita kakav bi to bio .neizvorni islam".
Posebno negira daje govorio o .Jslamizaciji Muslimana", jer tu tvrdnju smatra besmislicom. Ukazuje da je montirano i podmetnuto da je
govorio da islam treba da vodi borbu i da su intelektualci duni u tome
"da rtvuju svoj ivot". Ponavlja da ne zna kako ga svedok Enes Kari
tereti da je govorio o dihadu, kad je upravo taj svedok napisao dva
teksta o toj temi. Sa indignacijom odbija da je upotrebljavao zloinaki
termin "istrebljenje", to smatra cininim podmetanjem .
. Takoe, odbacuje itav blok optubi daje bio protiv meovitih brakova, da je od ena traio da se pokrivaju, da se bave porodicom i kuom.

173

Dr. Rajko Danilovic

Za svoju suprugu objanjava da nije on uticao da se pokriva, ve da

je ona to inila i pre nego je upoznao, a da njeno pohaanje Medrese, uenje stranog jezika i pripreme za posao demantuju tvrdnju iz
optunice da se zalagao za suprotne stvari.
Nadalje, revoltirano negira daje zahtevao angaovanje za obraun
sa postojeim reimom.
Lati je pogoen injenicom da je optunica pozvala trojicu uenika za sve doke protiv svog profesora. Ukazuje da je optunica pozvala trojicu najgorih uenika, dvojicu koji imaju po deset jedinica i treeg "polovnjaka" koji ima samo pet jedinica.
Sudija insistira zbog ega je Hasan pozvan u SUP, pa Lati objanjava da je neko insinuira o da je Hasanu rekao da ne treba da idu na
Titov grob jer je to idolopoklonstvo. Hasan mu je odgovorio da se on
ne boji lai.
Sledilo je niz pitanja a jedno je krajnje prizemno i provokativno:
kako su se Demal i drugi odnosili "prema tim neprijateljskim pitanjima?" Demal odgovara da to ne bi nazvao "neprijateljskim istupima",
ve pitanjima koja su bila van okvira teme, van konteksta vere.
(10) Sa posebnim interesovanjem oekivao se iskaz Melike Salihbegovi, koja je pobuivala veliko interesovanje kod nas, uesnika u
postupku. Ona je ranije slovila kao napredni leviarski intelektualac
marksistike provenijencije, obrazovana, obavetena, ali i darovita. Sa
pojavom Iranske revolucije ona slovi kao uverena muslimanka, pristalica islama, i, to je posebno intrigiralo sarajevsku ariju i BiH sredinu, hodalaje pokrivena. Nije to pobuivalo interesovanje samo u ariji, ve su budni uvari etabliranog poretka i komunistike oligarhije pokazivali veliku radoznalost za nju. Ona je bila za sve izazov, a
tako se i ponaala, ne skrivajui da je svesna svoje pozicije i uloge.

174

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Pred poetak suenja, Melika braniocu Miroslavu Janjiu, penzionisanom pripadniku policije ("Milicije" oficijelni naziv koji je kao ijo
mnogo toga preuzet od Sovjetskog Saveza), kojije postavljen po slubenoj dunosti, ograniava prava branioca. Naime, Melika izjavljuje
da se ograuje od svih njegovih izjava koje bi mogao da kae u njeno
ime. On je to otrpeo mimo, ne reagujui. Mora se rei da je svoju ulogu obavio korektno i da nije bilo potrebe da ga Melika javno dezavuie
i prekoreva.
Pre nego to se izjanjavala o optunici Melika je izrazila protest,
koji je nazvala "svojom pobunom" protiv svega to joj se deava u
ovoj "kui pravde" i protiv svega onoga to joj se dogaalo ne samo
hapenjem, istragom, ve i pre toga. Sluajui je pomislih da je jo
.mladomarksista'' jer sve podvrgava kritici ("radikalna kritika svega
postojeeg"). Posebno je ozlojeena da su je njene kolege pisci izbacili iz knjievne organizacije. Bila je to istina i bilo je to sramno jer su
zastraeni pisci BiH nju i Lati Demala iskljuili iz svoje organizacije. Da li su bili toliko zastraeni ili su bili toliki sektai, ili jednostavno, ispoljavali su toliko mrnje prema islamu, ili je bilo svega od toga.
Pada u oi da nisu tako reagovali intelektualci iz drugih sredina. Odbor
za zatitu slobode stvaralatva iz Beograda, koji su stvorili nezavisni
intelektualci, objavljuje protestnu peticiju.
Dok se Demalu Latiu sudi, dok ga izbacuju sa posla, iskljuuju iz
Udruenja knjievnika BiH, dotle, naprimer, pesnik Gojko ogo, kojem
se sudilo za poeziju u Beogradu, i koji e se neslavno poneti kasnije u
ratu u BiH, objavljuje u literamom asopisu "Delo" nekoliko pesama
Demala Latia. Bio je to ne samo lep gest, ve i protest protiv suenja muslimanskim intelektualcima u Sarajevu ove 1983. godine .
.Izbacivanje Melike Salihbegovi i Demala Latia iz Udruenja knjievnika BiH bio je presedan u knjievnikoj asocijaciji u Jugoslaviji.

175

Dr. Rajko Danilovic

Revnost Udruenja knjievnika BiH da podre staljinistiki proces u

Sarajevu 1983. godine, samo pokazuje do koje je mere bosanskohercegovaka sredina bila totalitarna, koliko je bila spremna da na staljinistiki nain uva i odrava vlast postojee komunistike nomenklature.
Melika je svoju odbranu zapoela ispoveu, objanjavajui da se
njen intimni preobraaj, koji je nazvala "revolucija", dogodio i da je
usvojila islam. Prihvatajui islam okonava se za nju, kako ocenjuje,
dug period "drame ateizacije". Utisakje da se ona ne obraa Sudu ve
suokrivljenima, njihovoj rodbini, i koliko budu dozvolile mogunosti da to autentino prodre i van sudnice, obraa se javnosti. Tvrdi
da kada je i u istrazi govorila o Muslimanima iskljuivo je govorila o
vernicima, a zlonamemo je Musliman obeleavan as sa malim .rn",
kao vemik, a as sa velikim "M", kao etnika odrednica.
Objanjava da je, obrazujui se, otkrila jednu bogatu kulturu i civilizaciju ije je genetiko mesto kur anska objava. Zbog toga je vratila knjiicu SKJ (Partije), a svoj ateizam je ocenila kao izvor njene line nesree. Zbog toga je izgubila radno mesto u Kulturno-prosvetnoj zajednici BiH, a izdava joj vraa rukopise zazirui od verskog u
njima.
Nije samo zbog svojih verskih uverenja, objanjava Melika, bila izoptena iz stvaralatva, rada i ire zajednice, ve je dobila tubu da je
njen bivi suprug, partijski funkcioner, rukovodei se ideolokim razlozima, traio da Sud njemu dodeli njihovog dvanaestogodinjeg sina,
jer ga majka "nedopustivo odgaja u religiji': Objanjava da suje islednici, kojim je to bilo poznato, ucenjivali, pa za vraanje deteta njoj,
traili da neosnovano tereti Aliju i Omera, prvu dvojicu optuenih.
Ona se, izjavljuje, opredelila za "ast", jer nije pristala da svoju i detetovu slobodu kupuje za neslobodu drugih.

176

SARAJEVSKI PROCES

19lB.

Objanjava da suoptuene poznaje malo ili nikako, a njeno stavljanje u grupu smatra namerom organizatora postupka i optunice, da
napravi ideoloki kompaktnu grupu.
Upozorava sud da je "Islamska deklaracija" tu da objedini grupu i
da se tom tekstu daje znaaj koji nema. Dobila je primerak Deklaracije od Alije Izetbegovia, koji je bio prevod sa arapskog, pod naslovom .Bejan", za koga kae da ga nije itala, ali daje na tekstu ostavila trag na nekom mestu, ispravljajui ga jeziki. Odbacuje optubu
da je uestvovala u pisanju predgovora, jer nije ni sadraj teksta poznavala da bi to mogla initi.
Ukazuje na to kako su aktuelne teme koriene za formulaciju optunice i inkriminacije, pa nabraja kosovske dogaaje, irako-iranski rat,
problem avangardnosti SK, ekonomsko i moralno rasulo u zemlji, kult
pokojnog predsednika Tita na idolopokloniki nain i slino. Polazei od toga i bavei se verskim temama fabrikovana je optunica,
objanjava Melika.
Govori Melika da je zastupnik tube puna sebe i da se osea mono,
daje slavodobitno rekla "alu" da e Melika "opet zelenu knjiicu zameniti crvenom': Tuilac je bila, bar te 1983. godine, nesumnjivo uverena u venost moi svojih "crvenih" uverenja.
Svoju odbranu Melika okonava opisom svog etrdesetodnevnog boravka u Iranu, ali i da je tamo doao glas podozrenja da je .pijunka"
Protestujui da je fotografisana sa portretom Homeinija i krvavim
noem njenog dvanaestogodinjeg sina, pita se odakle krv na nou,
pa lucidno zakljuuje da se plai da tako islednici nisu postupili i sa
svedocima, dakle, montirajui njihove iskaze. Ova njena bojazan se
pokazala opravdanom.

177

Dr. Rajko Danilovi

(11) Dervi urevi objanjava daje vemik i da islam shvata kao

veru. Negira navode optunice, tvrdi da ni pred kim nije govorio o
.Jslamizaciji BiH" i da ne razume o emu je re jer mu je taj termin
nepoznat.
Negira svedoenje Mehtia da je pred njim govorio da treba da se
formiraju posebne klanice za muslimane, da devojke muslimanke ne
treba da vebaju u koli fiskulturu ako tim asom ne rukovodi neka
muslimanka.
Negira da je uporeivao "nae pravo" sa erijatskim, jer se takva
uporeenja ne mogu vriti.
Negira i druge inkriminacije, to jest delikte miljenja, da je navodno govorio da su muslimani obespravljeni. Negira da je pred svedokom Tihiem govorio da su verske slobode ograniene, da Sindikat
ne slui korisnom jer u njemu sede neradnici. Odbacuje da je govorio daje cilj muslimana u BiH da stvore .Jslamsku dravu", da su to
izmiljotine, kao i da je govorio da Iranska revolucija treba da bude
uzor bosanskim muslimanima.
Tvrdi da nije traio uklanjanje fotografije Tita iz sobe u kojoj klanja, dodajui da u sobi i nije bilo fotografije. Za svedoka, Faketu Aeri, kae da mu se sveti jer je sa njom bio u .erijatskom braku", a razili su se i raskinuli su vezu nakon dva meseca zajednikog ivota.
(12) Priznaje ula Biaki da je spalila beleke svog brata Edhema i kae da joj je ao to je to uinila, jer bi se videlo "na kakve se
to gluposti sada insistira od strane optube".
U policiji su napravili podvalu traei od Edhema da po seanju ponovo napie zabeleke, a za kontra uslugu tvrdili su pusti e mu sestru
i suprugu iz zatvora. Politika policija ovu podvalu naziva cinino "test

178

SARAJEVSKI PROCES

11.)83.

istinitosti". Tuje ponudu Edhem prihvatio i napisao tekst, paje policija zadovoljna jer sad ima i materijalni ..dokaz", bez obzira to te beleke nita ne dokazuju, osim da je Edhem putovao u Iran, to on ne
negira i ne smatra zabranjenim i neprijateljskim inom prema svojoj
dravi.
Dula svoj in smatra humanim gestom sestre prema bratu. Svim
normalnim, razumnim ljudima to je i oekivan i ljudski gest, jer sestra
ne moe da eli vie dobra nego bratu, zavravajui, ako je to "grijeh"
onda i po cenu da ostane celoga ivota u zatvoru uvek e greiti.
Humanost Krivinog zakona je evidentna. Tako, danas, u Srbiji i
Crnoj Gori, naprimer, ne odgovaraju pobrojana lica (brani drug, lice
koje sa njim ivi u trajnoj vanbranoj zajednici, kao i srodnik po krvi
u prvoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik i njihovi brani drugovi ili lica sa kojima ive u trajnoj vanbranoj zajednici) lanom 137.
stav 3. Osnovnog krivinog zakonika - Pruanje pomoi uiniocu
posle izvrenog krivinog dela. U ovom delu je Krivini zakon prihvatio evropske standarde.

179

v
SVEDOCI

SARAJEVSKI PROCES

\lJR3.

1. Kod islednika: "nisam to govorio, tako je inspektor formulisao"

Kao to smo naveli odbrana nije dobila zapisnike sa suenja. Stoga e interpretacija odbrane optuenih, a i iskaza svedoka, biti po belekama i na osnovu navoda u knjizi "Sarajevski proces - suenje muslimanskim intelektualcima 1983. godine", izdanje "Bosanski institut"
u Cirihu. I beleke i knjiga su "interpretacija". U to vreme nije bilo snimanja suenja, pa ni transkripata, ve zapisnici predstavljaju sudijinu interpretaciju iskaza okrivljenog i svedoka, to je najee bilo skraivanje i saimanje. Bez obzira na to, smisao i duh suenja ouvani su
u celini.
(1) Najpre se pojavljuje svedok air erimovi (56), koji negira in-

kriminacije za optuenike Aliju i Omera. Posle ovoga suenja

movi je prevremeno penzionisan.

eri-

(2) Zatim se pojavljuje svedok Vahid Kozari (61), kojije davno osuivan kao pripadnik organizacije "Mladi muslimani", kojom prilikom
je osuen na dvadeset godina zatvora. On je kao svedok pozvan za
Aliju i Omera. Po sasluanju u istrazi Vahid je dobio srani infarkt, pa
se u bolnici leio mesec dana. Pred sudom tvrdi da je ispitivan u policiji etiri dana, pa je mislio da je on uhapen, jer su organizatori postupka bili u dilemi da li da ga optue ili izaberu za svedoka. Za Aliju
je govorio da je tvrdio da najvie uticaja imaju srpske ideje, pa i na
Kosovu, kao i da je kritikovao "nae hode uporeujui ih sa iitskim
imamima" Negira da je uo od Izetbegovia da je govorio o .Jslamizaciji Bosne", ili o "Islamskoj republici".

(3) Ismet Serdarevi (58), takoe osuivan 1949. godine na dvadeset godina zatvora kao pripadnik organizacije "Mladi muslimani",
svedoio je o Izetbegoviu. Objanjava da je bio mnogo zaplaen kada
je sasluavan u policiji, da je to trajalo danima. Opisuje na koji nain

183

Dr. Rajko Danilovi

je ispitivan i kako su netano unoene formulacije u zapisnik, da je

Alija "smatrao da BiH treba postati islamska republika". Negira da je
Alija pominjao "etniki istu Bosnu", niti je govorio da su muslimani
u Bosni i Hercegovini ugroeni, niti da treba da se bore za neke svoje
ciljeve.
(4) Sledei svedok je ezdesetpetogodinji

Halid auevi, recenzent rukopisa Alije Izetbegovia "Islam izmeu Istoka i Zapada". On je
dao negativnu recenziju, pa ga optunica dovodi u sud da iznese svoje
miljenje. Svedok je govorio o nekim stilskim primedbama, kao i nedostacima strukture knjige, alije bio kategorian da rukopis nije "djelo
neprijateljskog sadraja", i tvrdio je da ne poziva na stvaranje sveislamske drave (hilafet).
(5) Hilmo erimovi (63) pokuava da na apstraktan nain potvrdi

iskaze iz istrage, ali ih delimino ponekad i sutinski povlai, navodei da je ispitivan est dana i est noi da bi se sainio zapisnik koji
je zadovoljio istraitelja.
Da je tih godina u Bosni i Hercegovini i u Jugoslaviji bilo imalo
suda, optueni bi samo zbog ovoga bili osloboeni od optunice. U
svakom sluaju presuda doneta na takvim iskazima bila bi ukinuta.
Meutim, tih godina nije bilo suda, ve je bilo samo suenja o komunistikoj pravdi, na temelju montiranih dokaza.
(6) Svedok Hasib Brankovi, takoe nekada osuivani pripadnik

organizacije "Mladi muslimani", pozvan je zbog Alije i Omera. Ovaj

je svedok po broju dana provedenih na sasluanju u policiji prevaziao i erimovia. Ispitivanje sedam dana i sedam noi. Opisuje pred
sudom kako se oseao i tvrdi da nije mogao da kontrolie ta govori i misli, ta inspektor unosi u zapisnik i ta zapravo potpisuje.
Ovaj svedok pored Alije i Behmena poznaje i vie optuenih: Kasumagia, engia, Spahia i Biakia. Za sve njih on tvrdi da nisu

184

SARAJEVSKI PROCES

1983.

nita govorili to bi on smatrao neprijateljskim miljenjem. Govorili

su sa simpatijama o Iranskoj revoluciji. Tvrdi da nisu govorili pred njim
nita o IVZ, ali da su Omer i on kritikovali zaputenost u pojedinim
damijama.
Priznaje daje u leto 1973. godine iao u Tursku kod Erefa Avdagia da mu odnese Pravilnik organizacije "Mladi muslimani", a ne
Program, kako je tuilac zahtevao da kae, a trokove je snosio Omer.
Na pitanje zato je potpisao zapisnik kod islednika, odgovara da je
inspektoru isto priao to i Sudu, ali da je islednik unosio svoje formulacije. Objanjava da je tako u zapisnik iz istrage uneto da je svedok
rekao daje protiv brakova sa .neislamcima", re koju on kao pogrenu
nikada ne bi upotrebio. Svedok rezignirano kae da islednik nije nastojao da mu "u usta stavi normalni termin", ajo manje se trudio da
tano prenese sadraj njegovog kazivanja.
(7) O Omeru Behmenu svedoi Atif Delali, koji, kada mu je predoen iskaz iz istrage, tvrdi da je bio pod pritiskom, da su u zapisnik unoene netane i nesigurne formulacije.

Potvruje daje Omer govorio o tekoj ekonomskoj situaciji, o nesposobnim rukovodiocima i da Kosovo treba da dobije republiku, to bi
smanjilo pritisak srpskog nacionalizma.
(8) O Kasumagiu svedoi Haris Paali, govorei da ga je Ismet

kritikovao to pije alkohol, ali nije insistirao da postane vernik. Negira da je Kasumagi tvrdio da su rukovodioci Muslimani vredniji od
radnika drugih nacija. Negira daje Kasumagi vrio uticaj da prihvate islam, alsmeta nije doivljavao kao nacionalistu, ali je bio vernik
koji to nije krio i koji je svoja verska oseanja javno manifestovao.
(9) I sledei svedok, Muhamed Pai, negira daje na njega uticao

Kasumagi da "prihvati islam", a o sebi kae daje odrastao i formi-

185

Dr. Rajko Danilovi

ran ovek pa da na njega niko ne bi mogao da utie, Ismet gaje kritikovao to pui i pije, protiv puenja je navodio "zdravstvene" razloge, a protiv pia nije navodio razloge. Po povratku iz Iraka govorio
je da e Irak izgubiti rat, dok o Iranskoj revoluciji nije govorio. Negira da je Ismet govorio o angaovanju "naih oficira" na strani Iraka.
Nije uo da je Ismet govorio pogrdno o meovitim brakovima.
Ismet na iskaz ovog svedoka reaguje i kae da u svojoj familiji ima
preko dvadeset meovitih brakova, da je sa svima u dobrim odnosima
i sa njima kontaktira.
(10) Edib Pozdarevi, takoe svedoi o Kasumagiu, pa kae da mu

je Ismet davao da ita "Preporod", ali da na njega nikada nije vrio

uticaj da treba da ide u damiju. Svedok takoe tvrdi da se Ismet nije
izjanjavao kada se svedokova svastika udala za ne muslimana, pa je
zakljuio daje Ismet protiv meovitih brakova. Objanjava daje takav
zakljuak izveo po sugestiji islednika koji ga je ispitivao. Potvrdio je
da je Kasumagi rekao da u vojsci i zatvoru, kao to je bilo pre Drugog
svetskog rata, treba uvesti posebne kazane za muslimane.
Svedok Vasvija Hrelja, svedoei o Kasumagiu, mnoge-je iskaze iz zapisnika i istrage porekla tvrdei da su to sve formulacije islednika. Potvruje da je Ismet komentarisao za nju kada je primljena u
Savez komunista reima "i ti se, Vasvija, opredijeli".
(11)

(12) Svedok Fadil Bukvi je govorio o Aliji i Omeru, pa tvrdi da su

rekli da se zbog "moralno-politike podobnosti" oteava zapoljenje

vemika, ali dodaje da nisu govorili posebno o vemicima muslimanima.
(13) Muhamed Traljije svedoio o Omeru Behmenu. Kod ovog svedoka je pronaeno pismo koje je Teufik Velagi pre desetak godina
uputio Behmenu, koje je bilo naslovljeno na Ahmeta i Behmena, a
odnosilo se na obezbeenje jedne stipendije i slanje novca za kolo-

186

SARAJEVSKI PROCES

1983.

vanje. Ostaloje nejasno na koga se to odnosi jer Omer nije primio nikakvu stipendiju.
(14) O Kasumagiu svedoi Ismet Turali koji tvrdi da su na njega
vrili pritisak, da su mu posle deset sati ispitivanja predoavali (oigledno podmetnuli) iskaze Kasumagia i svedoka Hasiba Brankovia,
pa je pristajao na formulacije islednika koji su iskaze "prepisivali"
kao da su njegovi.
(15) Svedok Seid Seidovi svedoi o brai Behmen i u celini potvr-

uje iskaz iz istrage, ak pojedine reenice ad litteram, tvrdei da su

braa Behmen pred njime govorili o podreenom poloaju muslimana "kod nas", da treba koristiti uticaj Irana i arapskih zemalja za poboljanje tog poloaja i slino. A Salihje navodno tvrdio da su svi pritisci na "dravu dobrodoli", daje privreda Jugoslavije upropatena,
da se zemlja i dalje zaduuje, da Iranska revolucija ima pozitivan uticaj na svest muslimana, da Jugoslavija pomae Irak.
Sumnja se da je ovaj svedok podmetnut i da je saradnik SDB,jer je
neposredno pred hapenje Omera i Ruida Prgude ovom drugom nudio da "proda" ili bar "pokloni" oruje, to su obojica shvatili kao policijsku provokaciju.
(16) O Prgudi i Spahiu svedoi Muhamed Dedi, koji tvrdi daje bio

u kui Spahia, zajedno sa svojim imenjakom i prezimenjakom, pa

ponavlja sadraj tog razgovora. Nasuprot tome, optueni Spahi negira da je ovaj svedok bio ikada u njegovoj kui, mada je bio Muhamed Dedi, ali to je drugi ovek, njegov drug iz Medrese. Ovoje oigledno izmiljen svedok jer policija nije stigla do Muhameda Dedia,
Mustafinog druga, pa je "pronala" svedoka istog imena i prezimena, koje je inae veoma esto.
(17) O Kasumagiu svedoi Besim Skalji koji tvrdi da je Ismet

govorio da su "muslimanska imena lijepa", daje trebalo odvojiti kazane

187

Dr. Rajko Danilovic

u vojsci, zatvoru i bolnicama, da su lanovi Saveza komunista favorizovani u odnosu na druge da na odreenim funkcijama ima malo
Muslimana, kritikovao je rad NZ. Svedok dodaje da je hvalio je imama Homeinija, da je rekao da Albancima na Kosovu treba priznati republiku. A za sve ovo tvrdi da se razgovaralo na sijelima. Takoe, dodao je da je Kasumagi govorio da se "Muslimanke trebaju vjenavati s vjernicima". Svedok objanjava daje Ismet o Kosovu govorio kada
su bili dogaaji na Kosovu, a Kasumagi komentarie daje on tada bio
na radu u Iraku. Svedok tvrdi da nije govorio o "etniki istoj Bosni".
Na predoavanje zapisnika i rei .reimski", svedok kae daje to njegov zakljuak, ali da Ismet nije upotrebljavao taj termin. Negira da je
Kasumagi bilo ta govorio o pogibiji Demala Bijedia.
(18) Za Kasumagia je svedoio i Demaludin esti. Ovaj svedok

tvrdi da nikada Kasumagi pred njim nije istupao sa nacionalistikih

pozicija, niti neprijateljskih.
Kada mu je predoen iskaz iz istrage, negira ga i kae da nije uo za
knjigu "Islam - religija budunosti", a ni da je Kasumagi govorio
o pogibiji Demala Bijedia.
(19) Jo jedan svedok o Kasumagiu, Sulejman Drljevi, koji je sa

Ismetom u svai i ne govore ve pet godina. Ovaj svedok potvruje

iskaz iz zapisnika sastavljenog kod istraitelja i tvrdi da je Kasumagi
i prilikom dodele Nobelove nagrade Andriu rekao da ovaj nikada
nita nije pozitivno napisao o Muslimanima, da se protivio meovitim
brakovima i da je bio protiv davanja "narodnih" imena umesto muslimanskih, da su Muslimani bolji i poteniji radnici od drugih, da je
malo Muslimana zastupljeno na rukovodeim mestima, a posebno u
saveznim organima uprave, da Srbi Muslimane ugroavaju kulturno
i politiki.
(20) Svedok Sveto Tomaevi, koji reflektira na Kasumagievo mesto

na Metalurkom fakultetu u Zenici, ponavlja zapisnik iz istrage. Tvrdi

188

SARAJEVSKI PROCES 1983.

da muje Ismet rekao: "im ti kae da si Sveto, ja te gledam drugim

oima nego da si Sead", i da gaje Kasumagi, navodno "gledao drugim oima kad se zaposlio!"
(21) Sead Seljubacje svedok "biser", dva puta se pojavljivao na glav-

nom pretresu u tri dana. To je nezapameno u politiko-sudskim procesima. On je svedok za engia, Spahia i Latia, Ovaj svedok je
odmah, u prvoj reenici, saoptio sudiji da se njegovi iskazi razlikuju
u potpunosti od zapisnika iz istrage. Negira da je engi nastupio nezakonito, objanjava da je za Tabaki mesdid pravljen godinji plan i
program, da je rad nadzirao odbor NZ za Sarajevo. Objanjava da su
predavanja i diskusije u Tabakom mesdidu bile iskljuivo verskog karaktera i o verskim pitanjima. Govoreno je da se islam mora sprovoditi kao celovit, a ne samo molitva i post.
Tvrdi da je sasluavan u Sarajevu 6. maja i kae bez stida "dao sam
laan iskaz". Imao je tri sasluanja u Tuzli. Prvog dana je ispitivan
deset sati, ali zapisnik nije sastavljen, jer islednik nije bio zadovoljan
"razgovorima". Drugog dana ispitivanja islednikje sastavio skicu zapisnika. To su i treeg dana inili, i, najzad, za tri sata zapisnikje sainjen, tvrdi u prisustvu "drugarice javnog tuioca"
Ovakav istup svedoka Seljupca izaziva reagovanje. Najpre tuilac
Edina Reidovi mu preti postupkom za davanje lanog iskaza, valjda
ovog na sudu. Odmah Radio-Sarajevo istog dana, i list "Osloboenje"
sutradan, govore o pokretanju postupka protiv Seljupca, pretei mu
kaznom do pet godina zatvora.
Svima je jasno da je proces montiran po unapred odreenom kalupu, da je insceniran. To se ve vidi na glavnom pretresu, ali da svedok
javno objasni tu montau i u lice svima (politikoj policiji, javnom tuiocu i sudskom veu) kae "optunica se zasniva na lanim iskazima,
evo ja to priznajem i u tome ne elim da uestvuj em ", delovalo je
okantno.

189

Dr. Rajko Danilovic

(22) Svedok Raid Hafizovi je, takoe, za navedenu trojicu optuenih. Objanjava daje retko odlazio u Tabaki mesdid, akadaje bio
bilo je pojedinaca koji su "udno istupali". Tada je neko od optuenih
reagovao i pominjao da se ne udaljavaju od teme.
Negira da je kao svedok govorio da su optueni izgovarali inkriminacije pobrojane u optunici. Objanjava da je engi govorio o islamizaciji, ali u istorijskom smislu, kada su Turci pokorili Bosnu. Termin
.Jslamizacija" nije korien u razgovorima na Tabakom mesdidu.
Primetio je da Hasan voli da citira ajete iz kojih izbija revolucionarni duh islama.
Za Latia, koga poznaje jo od Medrese, i Spahia, kae da kada je
bio na Tabakom mesdidu oni bi diskutovali, ali nije primetio da govore o bilo emu drugom do samo o veri. Nikada nisu govorili neto
to bi bilo "neprijateljske sadrine"
Sudija mu predoava zapisnik iz "istrage", ako se sastavljeni zapisnik od strane islednika moe smatrati istragom.
Svedok odgovara da je pozivan vie puta u SUP, da je na njega VI'en
pritisak. Kada se pojavio u prostorijama SUP-a, islednik ga je doekao reima "gdje si, ustao?", a kada muje uzvratio da trai "korektno
ponaanje" i da e napustiti prostoriju. islednik je izvadio pitolj i zapretio mu reima "ne bi uinio ni dva koraka, a bio bi na podu, ustiju
punih krvi, mrtav bi izaao odavde". Uplaen potpisuje ono to mu je
kao zapisnik sastavljeno. Toliko se uplaio da je o svemu utao, upoznaje sudsko vee da je i dan pre sasluanja pozvan u DB Sarajevo, ali
iz straha nije otiao, ve se krio.
Nakon izlaska iz zgrade pristigao ga je jedan islednik, pa je pobegao
u svoj stan, zakljuao se i 26 dana nije izlazio iz stana. Posle je pobegao u Srebrenicu, gde je nakon dva dana uhapen. U SUP-u Sara-

190

SARAJEVSKI PROCES

1983.

jevo, gde je prebaen, ekao gaje islednik Nazif Dubur. Pred naelnikom SUP-a Amirom Salihbegoviem, koji pita Dubura da li je "potezao pitolj na svedoka", a kada je Reid rekao da jeste, Dubur ga je
oamario, ponovivi to tri puta, paje Hafizovi dobio batine i smeten
je u zatvor.
(23) Sead Seljubac, navodno dobrovoljno se javio da svedoi ponovo.(!} Ja zapaam da je u istoj koulji od prekjue, ali u opranoj i
ispeglanoj. Zakljuujem da nije posle svedoenja odlazio kui, ve pretpostavljam da je bio u SUP-u. Obrazlaem to sudskom veu, a predsednik vea je zbunjen, ne zna kako da reaguje. Seljubac ponovo kae
na ta je podgovoren u policiji, a da se navodno ponovo javlja da
svedoi, jer su na njega uticali Nedad Lati i Nusret anar, koji su mu
pretili da e ga ubiti ako ponovi iskaz iz istrage. Tvrdi da se ponovo
javlja da bude sasluan kao svedok, a da tom prilikom na njega nije
uticala pretnja da e biti optuen za lano svedoenje.
Naravno, sve je ovo udbaka "igra". Sead nikada nije tuen, a ni
Nedad. Nije ni Nedad stupio u kontakt sa Nerminom Jaarevi, kako
je to nagovestio u svom iskazu na sudu Seljubac, jer su udbai bili sigurni u nju kao svedoka. Oigledno je da ni udbai ni Sead Seljubac,
nisu oekivali da e Nermina biti kljuni svedok odbrane, a ne optube.
Na ponovnom sasluanju svedok sada iznosi treu verziju, opet lanu, kao to je to uinio i prvi put.
Latia tereti da je govorio da nije u nastavnim programima dovoljno zastupljena muslimanska knjievnost, da, navodno, Muslimani nisu
dovoljno zastupljeni u rukovodeim strukturama, da su verske slobode ugroene, a daje Hasan dodao "to su mrtvo slovo na papiru': Najbestidnijaje izjava daje prestao poseivati predavanja na Tabakom
mesdidu ,jer su izvan zakonski dozvoljenih okvira': Prisustvovao je
predavanjima Spahia "o braku", ali nije bilo govora o meovitim brakovima.

191

Dr. Rajko Danilovi

Reaguje opravdano advokat Fahrija Karkin i trai da se konstatuje

da je svedok govorio razliito nego to stoji u zapisniku iz istrage,
a da je sudija pogreno une o da govori jednako kao u istrazi. Svi su
branioci podrali kolegu Karkina. Ova je primedba potpuno tana, jer
sada Sud ima tri razliita iskaza ovog svedoka.
(24) Klimaks sasluanja svedoka je pojava Nermine Jaarevi, ije

se svedoenje odnosi na optuene engia, Spahia i Latia. Ovu svedokinju Seljubac, po sugestiji udbaa, najavljuje kao kljunog svedoka, jer lano tvrdei da Nedad, brat Demala Latia, nije doao do
ovoga svedoka i nije mogao da mu preti kao to je navodno njemu, pa
e ona govoriti istinu. Onako kako su zamislili organizatori sudskog
procesa nije ispalo. Reija je bila rava, zla po namerama, a njena
realizacija je bila skandalozna i debakl za organizatore. Svedoenje
Nermine Jaarevi razotkrilo je usiljenu, nevetu, na siledijstvu utemeljenu montau sudskog procesa. Organizatori ovog staljinistikog
procesa usmerili su svu svoju maineriju na Seljupca i Jaarevievu,
nadajui se da e zaustaviti lavinu erozije optunice. Smiljeno je
podlo, ali neostvareno: Seljubac treba da "povue svoj iskaz" na glavnom pretresu, aNermina da potvrdi iskaz Seljupca iz istrage, pa su montaeri uspeli, tako su raunali i tome su se nadali, da sauvaju legitimitet (lani) ovog sudskog procesa.
Reija je prvi dan, jer je dvorana koju je sud do tada drao polupraznu, spreavajui mnoge da u nju uu, tada popunjena nekim nepoznatim ljudima (valjda aktivistima Saveza komunista ili saradnicima DB).
Predsednik Sudskog vea Riza Hadi nedolino odlazi u sobu za
svedoke da ih upozori da su doli i strani novinari, kao i da je .banalno" uti kako je na svedoke vren pritisak, da su tueni, ucenjivani, zlostavljani. Posebno je a1udirao na patriotizam svedoka, traei da
se blae izraavaju, jer ne treba (misli da je sada sa svedocima na
istom zadatku) "da blatimo Jugoslaviju pred inostranstvorn".

192

SARAJEVSKI PROCI:-,S 191\3.

U sudnici se stvarala neka lana, fluidna atmosfera, policajci su odjednom ljubazni, tiho se obraaju, kao da se priprema neka manifestacija "nae" humanosti i demokratinosti koju treba prezentovati
"stranim" novinarima. Veliki brat sada ima suptilniji zadatak koji ne
moe silom ostvarivati, ve glumi ljubaznost, uljudnost, potovanje
dostojanstva uesnika u postupku i svedoka, oekujui da pred inostranstvom opravdaju ovaj sudski postupak i pokau svoj humanizam. Na dogaaje se moe uticati, mogu se mnoge stvari i pojave provocirati, ali ne moe se u svemu ivot reirati, on je jai od reije i glume, pokazae svedokinja Nermina Jaarevi.
Da su organizatori ovog procesa ispustili stvari iz ruku potvruje
nastup ovog svedoka, Svedok je mlada ena, inteligentnog izgleda,
uredna, pedantna i odmerena, vidi se po njenom oblaenju. Njena pojava sama po sebi uliva poverenje, a tako je i mi branioci doivljavamo, ali u opisanoj atmosferi, vidi se da su i optueni, naroito njeni
drugari sa lTF-a i iz Tabakog mesdida, iz intelektualne sredine i okruenja. Ona uiva, osetilo se, autoritet, u to nije bilo sumnje.
Predsednik Vea Hadi, to ga obavezuje ZKP, upozorava Nerminu da je svedok duan da govori istinu, da je lano svedoenje krivino delo, pa joj navodi maksimalnu kaznu od pet godina za to delo.
Ovo se upozorenje, videlo se, odnosilo na iskaz sastavljen u Dravnoj
bezbednosti od strane islednika.
Nermina dovodi u bezizlaznu situaciju predsednika Vea jer pita:
"Da li e me Sud tititi ako budem govorila istinu?" Sudija Hadi,
mada nije siguran ta ovo pitanje znai, da li to znai da e uti sadraj sastavljenog zapisnika iz istrage, ili to znai da e stvarno svedok
govoriti istinu, pa je prinuen da odgovori potvrdno i da joj kae da
e dobiti zatitu Suda. A ta je i mogao da odgovori drugo pred javnou, a tu su i oni neprijatni "strani" novinari.

193

Dr. R.ljko Danilovic

Sledi uverljivo, inteligentno i precizno negiranje svih navoda iz

optunice. Svedok luci dno i precizno objanjava kako je formiran debatni klub na ITF-u, kako jei zato izmeten u Tabaki mesdid. Negira daje Hasan istupao "neprijateljski". Govori kako je engi spreavao pojedine da istupaju van tema koje su bile religijske. To ilustruje opisom kadaje Hasan ljutito reagovao: .Halide, ovo nije mjesto za
to, vrata su ti tamo". O Islamskoj verskoj zajednici kae da suje mnogi
kritikovali, pa dodaje, ak najmanje Hasan, jer su smatrali da su ljudi
u njoj mogli bar da bolje rade. Odbacuje da je Hasan, kao i drugi, govorio o .Jslamizaciji Muslimana". Zatim opisuje kakve su bile ekskurzije lanova debatnog kluba, to je sve suprotno od ovoga to je islednik Dravne bezbednosti unosio u zapisnike iz "istrage". Verske pouke
deci odnosile su se kako treba da se ponaaju na mevludu i prilikom
verskih obreda.
Koliko je zlonamemo i stupidno podmetanje u optunici o davanju krvi nemuslimanima, svedok Jaarevi to odbacuje i podsea da su
u Sarajevu najvei davaoci krvi upravo uenici Medrese, da su za taj
humani in dobijali priznanje. To nije bio stav samo ove trojice optuenih, ve i njihovih profesora.
Nermina se zatim izjanjava o zapisniku koji je sastavio islednik
Dravne bezbednosti, suptilno opisujui kako je zapisnik montiran i
friziran. Opisuje kako su udbai prilikom "ispitivanja" iscrpljivali, insistirajui na pojedinim formulacijama, pa objanjava na koji nain je
poputala i pristajala na te formulacije. Kae da je sasluavana u vie
navrata, a sastavljen je jedan zapisnik. Naravno da je potpuno nezakonito da neko bude due ispitivan, a da se zapisnik sastavlja "saeto".
Posebno je protivno odredbama ZKP da se ispitivanje svedoka ili okrivljenih vri u vie navrata, po vie sati, a da se sastavlja jedan zapisnik.
Plaui, to je zaista bilo potresno, a tek kako su, da malo budemo zluradi, na to reagovali strani novinari, rekla je da je udbai est
dana teraju da napamet ui izjavu sastavljenu u "istrazi". Ovo je bu-

194

SARAJEVSKI PROCES

1983.

banje izjave, koju je sastavio udbaki islednik, bilo u prostorijama

SUP-a. Ni to nije dovoljno za montaere ovog krivinog postupka, ve
su je pre dva dana zvali telefonom, sve vreme je praena po gradu i
upozoravana da na Sudu mora govoriti kako pie u .njenoj" izjavi.
U sudnicije nastupio ok. Sudija Hadi je u panici, a obukao je svoje
najlepe odelo za sveane prilike, a tu su i strani novinari. Morac izricati maksimalne kazne da bi opravdao ovo svoje loe voenje postupka, a inae kola bi mogla da se slome i na njemu.
Relaksirano, posle celodnevnog radnog vremena, Nermina kae
Veu: "Ja sam vam rekla istinu". Dodaje ubeeno i rezolutno da ako
Sud smatra da je dala laan iskaz da e rado odleati pet godina zatvora. To je za nju prihvatljivija solucija nego da ivi "sa milju da je
odgovorna za la". Nudi se da odmah bude suena, ako ne moe da
govori istinu.
Naputamo sudnicu raspoloeni, jer je istina izala u javnost. IV1.eutim, mi, advokati od iskustva, znamo da je to irelevantno za ishod
postupka, jer e Sud drastinim kaznama prikrivati nezakoniti i /:10namerni rad udbaa. Ipak smo zadovoljni jer smo demaskirali montaere postupka. Nije to puna satisfakcija, ali je bar olakanje.
Celog daljeg postupka, na drugom stepenu i pred Saveznim sudom,
pratie nas to gorko saznanje da, i pored ove oiglednosti, to ne dodiruje sudije raznog nivoa i raznog stepena strunosti i obrazova nosti. Bez obzira na ove razlike ujednom su sve sudije saglasne i jednake, u ispunjavanju zadatka (odbrane sistema i bezakonja Slube dravne bezbednosti). Oni su tu da to bezakonje opravdaju, pokriju, i da mu
daju izgled legitimnosti.
. Kada su u pitanju politiki procesi u Jugoslaviji, a prednjaila je
Bosna i Hercegovina, kako je govorio ovek sa ambivalentnim iskustvom
Milovan ilas, bila je to ,.besudna zemlja".
-------------------------_._-195

Dr. Rajko Danilovi

Politika suenja su politika, a ne suenja. Politika suenja su inkopatibilan pojam.

(25) Svedok Stevan Tonti, knjievnik i izdava, urednik u "S\jetlosti" , govorei o Meliki Salihbegovi i Demalu Latiu, izriito afirmativno i pohvalno je govorio o njihovom knjievnom radu italentu.
Za Latia je izjavio da je nada jugoslovenske knjievnosti.
(26) Enes engije govorio o radu Tabakog mesdida, detaljno opisujui kako je dolo do formiranja debatnog kluba i kako su pripremana predavanja.
Za Latia, a naroito za Hasana, tvrdi da su na predavanjima potencirali Kur'an, dakle verska pitanja, verski pristup.
Negira da je Hasan govorio o islamizaciji Bosne i Hercegovine, kao
i da je govorio o etniki istoj Bosni.
Objanjava kako su Hasan i Demal tumaili Kur'an i verska pitanja.
Za Mustafu Spahia kae da je intervenisao kod jedne uiteljice
kojaje maltretirala uenike koji su ili na versku nastavu, i daje Spahi govorio njoj da ne moe ona izmeniti ono to pie u Zakonu i
Ustavu.
Potvruje da zna da je Mustafa napisao protestno pismo povodom
suenja i izreene presude imamu Muharemu Hasanbegoviu, a kome
je sudio predsednik ovog vea Rizah Hadi (izgleda da je ovaj sudija
jedan od onih kojih je bilo diljem Jugoslavije - "specijalista" za ovu
vrstu suenja).
Ne sea se da je sa Mustafom diskutovao o dogaajima na Kosovu,
ve je uvek govorio o vemicima. Negira da je Mustafa govorio da su
Muslimani podreeni u odnosu na Srbe.

196

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Svedok, valjda da bi zadovoljio udbae koji prate njegovo kazivanje, pria o nekom svom razgovoru sa Ferhatom etom, direktorom
Medrese, o Latiu koji je uhapen, Povod je Latievo premetanje iz enske u muku Medresu, jer je traio da se uenice "pokrivaju" na asovima. O njemu kae da je bio svojeglav i da se na asovima "usuivao" (tako doslovno) da govori o staroj bosanskoj knjievnosti (Avdiu, Baagiu i slino). Negira da je pred njima za reisa govorio da je
"crven", a nije ga ni kritikovao, kao to nisu ni engi ni Spahi.
Za Hasana kae da je govorio o Kur anu i da je bio "vrst" vernik.
Nakon toga mu se predoava zapisnik sastavljen od strane islednika.
Iovaj svedok objanjava da mnoge formulacije nisu njegove, da su
unete drugaije nego to je govorio, da su ih sastavljali inspektori.
Tvrdi da sada na glavnom pretresu govori istinu. Objanjava kako su
njegove izjave .obradivane", menjane i transformisane unoene od
islednika u zapisnik, koji je trebalo da slovi kao njegov iskaz.
Tuilac hoe da uhvati Hasana engia u zamku, pa ga pita "da li
ima koja iva linost koja zastupa stav da je islam celokupni sistem
shvatanja ivota?", engi odgovara precizno i kae da u nastavnom
predmetu .akaid", koji predaje profesor Smajlovi u sedmom semestru
ITF-a, stoji da je islam celokupni sistem ivota. engi navodi da je
Spahi govorio da treba da studiraju i Fakultet politikih nauka u Sarajevu, hvalei jednog profesora Srbina i redovno je preporuivao da
itaju lektiru iz oblasti drutvenih nauka.
(27) Sud izvodi direktora Medrese u Sarajevu Ferhata etu kao svedoka za otpuenog Latia, profesora knjievnosti u toj Medresi. Za
profesora Latia njegov direktor kae da je dobar profesor i da nije u
nastavi izlazio "iz okvira dozvoljenog". U koli se trailo da se deca
edukuju i vaspitavaju u duhu islama, a na Latiev prosvetni rad nije

197

Dr. Rajko Danilovi

bilo primedbi uenika. Jedini sluaj kojega se prisea direktor je zamerka profesoru Latiu od uenika Mujkia to nosi konu odeu. Direktor dodaje da je iz pedagokih razloga u tome podrao profesora
Latica. Hvali Latia da je on pripremao sve akademije, i to uspeno,
dodajui zatim da su etvorica uenika pozvana u SUP da budu sasluani o profesoru Latiu, da se radi o slabijim uenicima, od kojih je
jedan napustio Medresu (Mujki), dvojica su u prvom razredu proli sa
dobrim, a jedan je ponavljao razred. O pokrivanju ena svedok eta
objanjava da je pitao Latia o tome, da je ovaj citirao kur anski ajet,
koji o tome govori pozitivno.
(28) O engiu, Latiu i Spahiu svedoi Raid Bri, pa objanja-

va da najmanje poznaje Latia. Ovaj svedok Hasana opisuje kao "temeljitog vjernika", dodajui daje imao .ortodoksan pristup islamu",
tako tumaei Kur an i praktikujui sve obrade. Nije se Hasan interesovao za nacionalno pitanje, njega je zanimala samo vera. Nikada
nije pominjao .Jslamizaciju Bosne", nije govorio da su Muslimani ugroeni, kritikovao je rad Islamske vjerske zajednice, jer je govorio da
treba poboljati versku obuku. Za Hasana tvrdi da se zalagao za erijatski brak u diskusijama u Tabakom mesdidu, a stav
odevanju
nije iznosio, nije uo da je govorio da se ne treba druiti sa nevernicima.

Pored Latia manje poznaje i Spahia, a ocenjuje ih kao ljude koji

su vodili rauna o odredbama erijata, a bili su i odani vernici.
Naravno, predsednik Vea, nakon toga, potee za najjaim .argumentom", i svedoku predoava zapisnike koje je sastavio islednik, a o
kojima sudija Hadi govori kao o zapisnicima iz istrage.
Svedok kae da svega ega se sea kazao je danas pred sudom, da
je ovo to je rekao istina. Objanjava daje u "istrazi" sasluavan punih pet dana, od devet pre podne pa sve do navee, a tekje petog dana

198

SAR:\JEVSKl

PROCES

1<)83.

islednik sastavio zapisnik, kada on zbog psihike iznurenosti i iscrpljenosti nije obraao panju na formulacije u zapisniku, nestrpljivo ekajui da ga policija pusti da ode kui i ispava se. Govori o uvredama
od strane policajaca, o maltretiranju. Iskaz je, kae, potpisao bez itanja. I ovaj svedok. jednako kao i Nermina Jaarevi, tvrdi da je od
njega traeno u policiji da "zapisnik iz istrage" mora vie puta da ita
i da ui napamet. Ocenjuje da je to to je radio (uenje napamet) lo
postupak, ali se pravda da nije mogao vie da izdri izgladnjivanje
i e kojima su ga muili u SUP-u.
Predsednik Vea ne reaguje. Zna on kako su radili udbai. Zna on
dobro daje to zabranjeno i kanjivo po ZKP-u, ali on to mora da opravda i verifikuje.
ovek koji sve to slua mora da se zapita: imaju li komunistike sudije, specijalisti za "politika suenja" pravnikog i uopte ljudskog
dostojanstva, cene li oni sebe bar minimalno, ili je karijera i revanizam jedino to im je vano i to ih motivie u radu.
(29) Svedok Ha1il Duli kae da je imam Spahi na sahrani 11. novembra 1979. godine traio da se venci uklone, govorei "da se ukloni to trnje", dodajui ..nae bogatstvo je ovjek".
(30) O engiu, Latiu i ureviu svedoio je Halil Mehti (kome
se UDB-a osvetila, pa mu je organizovala progon za ..politiki kriminal" u Zenici).
Mehti kae da je Hasan bio aktivan u radu debatnog kluba, da se
zalagao za islam kao veru, da je o islamu govorio kao o sve obuhvat nom shvatanju ivota. Tvrdi da u predavanjima na Tabakom mesdidu nije bilo politizacije, da se razgovor (predavanja i diskusije) vodio u okvirima vere, akadajejedan
posetilac pokazao neke novine na
engleskom. engi i Lati su reagovali i ovom mladiu zabranili da
diskutuje o toj novini i imamu Homeiniju.

199

Za urevia kae da je govorio o islamu uopte kao o veri, da je

upozoravao da muslimani treba da paze sa kime se drue, a vemicima
drugih vera je govorio da su u pogledu oblaenja i ishrane u prednosti u odnosu na muslimane.
(31) O Hasanu engiu

sasluana su tri svedoka: Enver Paali, Veh-

bija Maki i efik Kurdi.

Paali kae da su sva predavanja bila zasnovana na Kur'anu i sunetu ("aikovanje", "druenje", .biranje branog partnera", .abortus").
Svedok dodaje "ako Bog da njegova e ena biti pokrivena", a tuiteljica Reidovi upada komentarom "teko tvojoj eni". I zatim, ve
vieno i tipino za ovaj sudski proces, predsednik Vea Hadi svedoku predoava zapisnik iz istrage, a svedok ree kao i prethodni, kako
je ispitivan i kako je ono to sudija Hadi naziva "zapisnik iz istrage"
sastavljen, a posebno opisujui ulogu islednika.
Vehbija Maki govori o svojim studijama uRijadu, a za neko njegovo zaplenjeno pismo kae da je mladalako, puno fraziranja, a Hasan
koji se pominje u pismu nije Hasan engi.
Zatim u sudnicu u vojnikom odelu ulazi efik Kurdi uz pratnju
jo jednog uniformisanog lica koje je slualo njegov iskaz. I ovaj svedok ponavlja ve znano da je Hasan bio rukovodilac verske obuke.
Navodno se sea da je Hasan govorio da se u islamu nataloilo mnogo stvari, da je islam prava vera, a da su ostale vere iskrivljene, da je
islam sveobuhvatan nain ivota, da ene muslimanke treba vie da
se posvete kui i deci, a za slubenike Islamske vjerske zajednice da ne
obavljaju posao kako treba. Dodaje daje Hasan citirao ajet "Bog nee
izmijeniti situaciju jednog naroda dok taj narod ne izmijeni samoga
sebe". O meovitim brakovima citirao je Kur'an. Iskaz ovog svedoka
nije bio identian "zapisniku iz istrage". Uplaeno se svedok-vojnik
okree svojoj pratnji koja je ostala da ga slua, ali obojica nisu imali

SARAJEVSKI PROCES

1983.

komentar. Svedok-vojnik ree da je iskaz koji je dao u sudu istinit, jer

da okolnosti o iskazu iz istrage "nisu bile normalne", uskraujui da
nam svima zadovolji radoznalost u emu se sastojala ta .nenormalnost". Ima se utisak da ni predsednik Vea, ni tuiteljica, ni okrivljeni, a ni mi branioci, nismo insistirali na tom pitanju, upravo titei
svedoka od nekih moguih neprijatnosti.
(32) Svedok Midhat elebi bio je zaduen ispred Islamske vjerske
zajednice da kontrolie rad Tabakog mesdida u periodu od januara do jula 1980. godine. Kae da je itao predavanja i u njima nije
naao "nieg loeg", niti bilo ta to izlazi iz okvira verskog. Kae da
je podrao Hasana engia da treba Kur'an pravilno tumaiti. Nije
uo da je Hasan bio protiv "bratstva i jedinstva". to se tie Mustafe
Spahia, kae da se sa njime dosta druio, da je voleo svaki razgovor
ili temu da dovede do kraja, a iskljuivo je govorio o veri. Mustafa je
govorio o Kosovu tvrdei daje to ozbiljan problem, pominjui opasnost od iredente.
I ovaj svedok objanjava na slian nain kako je sastavljen "zapisnik" od strane islednika.
Mustafa Spahi reaguje i kae da o Srbima i Albancima nije izlagao
svoj stav, ve da je citirao gledite Franca Klepia, objavljeno u
NIN-u.
(33) O Meliki Salihbegovi sasluano je vie svedoka: Vededa Jurii, Salih Turkovi, Bisera Turkovi i Biljana Koprivica.
Vededa opisuje kako je upoznala Meliku, daje o njoj ula daje intelektualka i dobar poznavalac sufizma. Govori o pismu koje je Melika
poslala doktoru Smajloviu, u kome je po seanju pisalo: .putujete
po inostranstvu i govorite o demokratskim slobodama kod nas, a ta
ste uinili za muslimane v.ernike kod nas, naa djeca jedu svinjetinu".

201

Dr. Rajko Danilovi

Toga se ba dobro sea, a ostalog sadraja ne. Tvrdi da je drugi put

bila u stanu kod Melike kada je ova izgubila posao, pa je Melikin komentar bio da su njene kolege poltroni, govorila je da su muslimani
vernici na poslu neravnopravni. Navodno je tada i rekla da e Homeini ujediniti sve muslimane. Trei put se videla sa Melikom ujanuaru
1983. godine, pa je Melika bila oajna zbog toga to je u ariji napadaju muslimani, a posebno je bila ljuta na hode koje su je sumnjiile da je .pijunka"
Melika pita svedokinju da li je prela sa katolianstva u islam, a
svedok odgovara da je to bilo pre dvadesetak godina. Melika, takoe, pita da li je neko bio prisutan tim njihovim razgovorima, pa svedok
to odrie i kae da su bile same. Najzad Melika pita da lije ona zvala svedokinju, ilije svedokinja dolazila bez poziva, pa svedokinja odgovara da je dolazila "samoinicijativno".
Salih Turkovi kae da ne zna da je Melika ruila dravu, ali zna da
je doktoru Smajloviu svata napisala. Jedino sam je pitao kakva je
klima u Iranu, a ona se alila dajoj je policija pravila probleme zato
to su joj u pasou videli jordansku vizu. alila se i na hode u Sarajevu i rekla da su nikakvi. I ovom svedoku se predoava zapisnik sastavljen u "istrazi", pa svedok objanjava daje islednik sastavljao zapisnik na svoj nain.
Bisera Turkovi, supruga Salihova, tvrdi da su razgovori sa Melikom
bili verskog karaktera. Ila je kod Melike, koja je bila bez posla, htela
je da joj da zekjat, meutim ona je odbijala da prihvati materijalnu
pomo.
Branioci pitaju o istrazi, a Bisera ree da su se ona i njen suprug dogovorili da ne govore o tome nikome. Moemo zamisliti kako je bilo,
imamo dovoljno saznanja o sasluanju drugih svedoka.

202

SAR:\JEVSK1 PROCES

19X3.

Svedoenje Biljane Koprivice je najveim delom onako kako su ga

reirali u DB-i. Ona nije govorila ve je izrecitovala sadraje razgovora (delikte miljenja), a ne kontekst u kojem se tema pokretala i razmatrala, ve je svoju nauenu lekciju deklamovala navodei ta je navodno Melika njoj govorila: da se veliao Tito i da je to idolopoklonstvo, navodno ne na unutranjem ve na spoljnom planu (izgleda da
su organizatori procesa smatrali da bi kult linosti Josipa Broza Tita
jo nekako mogli braniti u spoljnoj politici, a veoma teko u unutranjoj), o prednostima Srba na Kosovu,jer imaju vojsku, o islamskoj dravi koja treba svuda da se proiri po svetu a kod "nas", po Bosni, Kosovu i na severu do Slavonskog Broda, da se lanovi Saveza komunista bore za vlast, da se jugo slovenski socijalizam kompromitovao u
svetu, da je noenje majica sa likom Josipa Broza Tita idolopoklonstvo.
Pre nego to je ovu lekciju aki ubrzano i zadihano ponovila, hvalila je Meliku kao enu ijim je znanjem zadivljena, i da kod Melike
nije nala nita neprijateljsko. Kako poela tako i zavrila, jer je to ponovila na kraju. To je ve nagovetavalo i logino pitanje - da li je ko
tom razgovoru prisustvovao, odgovor je bio odrian, bile su same. Shvativi da je, bar, stupidno, ako ne i nemogue, Biljana kae da je stalno
postavljala pitanja aMelika odgovarala, to je publiku, optuene i
branioce uveselilo, pa su se svi glasno smejali. Kae da je prestala da
ide kod Melike na Melikin zahtev. Svedokinja objanjava svoju poziciju, pa kae da je "komunista srpske nacionalnosti".
Razume se daje ceo proces montiran po unapred planiranoj matrici, To smo ve obrazlagali, dokazivali i ilustrovali. Meutim, za Meliku je policija imala malo "dokaza", tako da je morala da joj alje
provokatore. Ostaje otvoreno pitanje koji su razgovori izmeu ovog
provokatora ili nekog drugog i Melike voeni. Sasluavanje ovog svedoka je toliko postalo providno, toliko jasno, da je dalji komentar suvian.

203

Dr. Rajko Danilovi

(34) Za optuenog Dervia urevia sasluano je vie svedoka:

Faketa Aeri, Raid Tihi, Amira Dedi i Suad Frlj.
Faketa je ena sa kojom je Dervi iveo u erijatskom braku, a ona
tvrdi obinu glupost da je on na to "primorao': Dervi joj nije dao da
slua drugu muziku osim islamske "sa bubnjevima". Ona je naputena ena, pa u svom besu i retorziji tereti Dervia da je rekao da e se
u Bosni uspostaviti islamska republika, a od nje je traio da skloni
Titovu fotografiju dok klanja. Tvrdi da joj je zabranio da se slui kuvarom tampanim u Hrvatskoj, jer ne dozvoljava knjige iz druge republike, pajoj je kupio kuvar objavljen u Bosni i Hercegovini. Taj njihov "brak" trajao je odjanuara do marta 1982. godine. I na kraju Faketin biser je bio da je "on nije zadovoljavao ni kao mukarac".
Intervenie odbrana, vie se egaei, i Vee prihvata iskljuenje javnosti, pa se Hadi bavi seksualnim ivotom Dervia i njegove "supruge po erijatskom pravu".
Suad Frlj zapravo nita bitno ne svedoi to bi bilo relevantno za
optunicu. Dervi prigovara svedoku da ni to nije mogao da mu govori 1979. godine, jer ga je upoznao 1981. godine.
I ovaj svedok, nakon predoavanja zapisnika iz "istrage", govori da
je to tako sastavljeno iz "straha za vlastitu kou", dodajui da je taj
zapisnik potpisao pod pritiskom.
Read Tihi kae da je urevi govorio da je kod meovitih brakova problem davanja imena deci, da je to ponekad vodilo sukobima
i razvodu suprunika.
Amira Dedi kae daje njen suprug Sirijac, pa daje angaovao Dervia da je nagovori da se pokrije. Sa Derviom nije razgovarala niti
o bilo kojoj drugoj temi.

204

SAR.;\TEVSKI PROCES

L983.

Zapravo, optunica konkretno nije nita ponudila za Dervia urdevia. Nema niega ni to bi moglo u komunistikoj sudskoj praksi
predstavljati delikt miljenja.
(35) efik Beganovi svedoi o Mustafi Spahiu i posebno o njegovom istupu u aprilu 1982. godine na sednici SSRN Sarajevo.
(36) Za okrivljenu ulu Biaki sasluavaju svedoka Nevzata Goduevia. On tvrdi da je "pod pritiskom" priznao da je Dula spalila neke
papire i dokumenta. Islednik mu je rekao da ga ne moe pustiti iz zatvora dok to ne prizna, a pretio mu je i gubitkom posla.
Dula kae da je za novac kucala tekstove Omeru Behmenu i navodi tekst "Muslimani u Jugoslaviji".
(37) Sasluanjem Biljane Koprivice zavreno je sasluanje svedoka
predloeno u optunici.
Neki svedoci nisu doli na sud, pa tuilac predlae pitanje njihovih "iskaza" i dodaje, ako se branioci protive ona e odustati od svedoka. Jasno je da e se branioci protiviti imajui saznanja sa glavnog
pretresa kako su ti "zapisnici" sastavljani i kako i koliko su iscrpljivani svedoci sasluavani od islednika udbaa. Tuiteljica Reidovi predlae da se sasluaju neki novi svedoci, pa sud usvaja predlog da se
sasluaju Halid Hadiabdi u vezi sa Latiem i Muhamed Kupusovi
o ivalj u, Izetbegoviu i Omeru Behmenu.
Halid Hadiabdi je bio profesor u sarajevskoj Medresi, ali je sumnjien od svojih kolega da je denuncijant, da je sve beleio i o tome
obavetavao politiku policiju. Kolege su pronale svesku sa zabelekama o tome kada je tano i ko (znai - dan, vreme i ime) izgovorio
koju re, reenicu, misao. Nije beleio izjave samo svojih kolega, ve
i studenata. Zbog toga su profesori hteli da ga iskljue iz Medrese,

205

Dr. Rajko Danilovic

ali je predsednik Islamske vjerske zajednice, dr. Smajlovi, intervenisao, pa nije iskljuen iz kole, ve je dobio samo opomenu, pa je
vraen u ~edresu.
Meutim, u svesci koja je pronaena kod njega ni gde nije pomenut Demal Lati, a na predlog tuiteljice Sud ga zove kao svedoka
upravo za profesora Latia. Ovaj svedok govori negativno o Latiu.
Priznaje na Sudu da je vodio zabeleke u svesci, ali Sud uverava da
je to radio iz hobija.
Odbrana ga pita ta mu je reis Hadiabdi, a on odgovara - amida.
Toje bilo dogovoreno da se u sutranjoj tampi ne pominje ime ovoga svedoka pa ni reisa.
Muhamed Kupusovi, a da optueni i odbrana to ne znaju, sasluavan je tokom pokretanja postupka. On je sa svojom firmom otiao
na rad u Keniju 1982. godine, pa je iz Kenije pozvan da svedoi na
suenju.
Svedok tvrdi da je od Omera dobio na itanje .Jslamsku deklaraciju", kojuje navodno pokazao ivalj u, pa tvrdi kada suje njih dvojica proitala, da su utvrdili daje "politiki opasna", radi ega suje spalili. Videvi da "Islamska deklaracija" nije itana, da ne moe biti stoga
stoer za optuenje, organizatori postupka pristupaju ovoj besramnoj
montai, ne hajui to je to providno.
Tuilac je oigledno sa udbaima pripremila ovog svedoka, "naruenog" ak iz Kenije, pa ga pita kako zna da je re o "Islamskoj deklaraciji", jer nema naslova, a ovaj izree nekoliko po "seanju" reenica iz "Islamske deklaracije': Gle uda ba onih iz optunice ad litteram.
Svedok ne moe da se seti koliko je stranica bilo teksta, ne sea se naslova i podnaslova, da li je bilo statistikih podataka, ni da li je bilo

206

SARAJEVSKI PROCES

1983.

u tekstu nekih citata, ne sea se da li je pomenuta neka drava, regija

i slino.
Ovaj svedok zna samo pet reenica i to doslovce onih koje su u
optunici.
Takva su bila ta komunistika, objektivna i humana suenja u zemlji socijalizma sa ljudskim likom.
(38) Nema suenja bez vetaenja. Kako se ovde reira i glumi suenje potrebni su i neuropsihijatar i grafolog.
Neuropsihijatar je doktor Ismet Ceri (i on je etniki Musliman). Za
svedoka koji je tuiteljici bio vaan kae da nije bio sposoban da svedoi. Uzdravamo se od opisa njegovog duevnog stanja i dijagnoze, a vetak predlae njegov smetaj u klinici to je i uinjeno. Svedok
je u to stanje zapao u "istrazi" zbog primene metoda udbaa i islednika. Ne reaguje svaki ovek jednako na muenje i torturu, pa duevna bolest moe biti azil u koji se moe skloniti.
Grafolg Esad Bili kae da nije mogao da utvrdi kojom je pisaom
mainom napisan tekst "Muslimani u Jugoslaviji".
Blii se kraj predstave. Vee ita pismene dokaze i vri se uvid u materijalne dokaze.
Najpre se itaju "Islamska deklaracija" i skripta "Problemi islamskog
preporoda" autora Alije Izetbegovia. Paljivo se slua tekst "Islamske
deklaracije", koji je tipino autorski tekst o problemima islamskog sveta. U njemu nema nieg to bi politiki poredak u Bosni i Hercegovini ili u Jugoslaviji ugroavalo. Jednostavno, ovaj se tekst teorijski i
sadrinski ne odnosi na prilike u zemlji.

207

Dr. Rajko Danilovic

Zatim se itaju neka pisma stareinstva NZ, posebno Odbora u Sarajevu, upuena studentima ITF i suprotno, pisma studenata poslata
Odboru NZ za Sarajevo. U tom pismu NZ za Sarajevo trai se od Seljupca i Mehtia (kojima je po montai reisera pripala uloga svedoka
a ne okrivljenih) da dostave program debatnog kluba i napisana predavanja, dajui im rok od osam dana pre odravanja predavanja. To im
uslovljavaju da bi mogao da radi Tabaki mesdid. U treem pismu
NZ za Sarajevo upozorava organizatore da se nijedno predavanje
ne moe odrati bez prisustva predstavnika Odbora. Pada u oi da u
pismu stoji izriito da se ne srne u debatnom klubu govoriti o unutranjim i spoljnopolitikim temama. Ova intervencija Odbora NZ za Sarajevo vezana je za neki ispad kada je ta predavanja posetio doktor
Smajlovi.
Zatim je proitan zapisnik sa zajednikog sastanka Odbora NZ za
Sarajevo i predstavnika studenata ITF, pa se tvrdi da je nakon diskusije zakljueno najpre da se odredi lice koje e ispred ovoga Odbora
prisustvovati predavanjima u Tabakom mesdidu, zatim da se predavanja piu i jedan primerak predavanja dostavlja Odboru na osam dana ranije nego to e biti odrano, i najzad, trai se da se ova predavanja dre strogo verskih tema i okvira, kao i da se treba distancirati
od istupa koji odstupaju od tih tema.
Svaku raspravu o politici, i sama NZ, spreava u debatnom klubu.
To pokazuje da su ljudi iz NZ znali da policija strogo nadzire njihov
rad, pa i karakter debata u Tabakom mesdidu. Znali su to i studenti
ITF, pa, naravno, i optueni engi, Spahi i Lati.
Toliko o slobodama koje vladaju u komunistikoj Bosni i Hercegovini, o opasnosti iznoenja miljenja, a naroito kritikog. Upravo itajui navedena pisma Sud ne skriva neslobodu miljenja i da inkriminie razliito miljenje od vladajueg koje promovie komunistika
oligarhija i nomenklatura. Ono ega se slobodan stidi, neslobodan se

208

S;\Ri\jEVSKI

PROCES

19i13.

time dii, jer Sud normalno i prirodno (ili da govorimo pravniki zakonito i ustavno) smatra da postoji zabrana slobodnog iznoenja miljenja, pa ak i onog koje se odnosi na politike teme, koje su zabranjene u Tabakom rnesdidu.
ita se i pismo Melike Salihbegovi upueno imamu Homeiniju. U
njemu nema niega to bi bilo interesantno za suenje, osim navoda
u optunici. Melika prigovara prevodu tvrdei da je nestruan i netaan. Za prevod kae da je ..policijski", znai zlonameran i montiran.
Ranije smo opisali kako je policija "pronala" dnevnik koji je vodio Edhem Biaki o putu u Iran. Policija ga je terala da ga sastavlja "po seanju" u zatvoru, prilikom "sasluanja". Sa stanovita
optunice u njemu nema nieg inkriminisanog, a ni politikog to bi
bilo zanimljivo. Dnevnik opisuje hronologiju puta, daje geografski'
opis i podatke o onome to putnici vide.
Tekst koji je pronaen kod Omera Behmena a naslovljen "Muslimani u Jugoslaviji" prikazuje bosanski razvoj, verski i nacionalni, od
Austro-Ugarske do tih dana. Ni u njemu nema nieg to bi opravdalo optunicu.
Kod Omera Behmena pronaen je i tekst "Struktura IVZ u Jugoslaviji", a tekst sadri organizaciju IVZ Jugoslavije, nabrajaju se organi,
broj lanova, pie o nainu izbora organa, opisuju se ovlaenja koje
ti organi imaju prema pravnim aktima ove zajednice. U tekstu se, takoe, ocenjuju kadrovi u tim organima i navodi se da veina radi za
policiju i obavetajne slube. Posebno se pominje Huki Haris koji je
po povratku u Jugoslaviju osuen da radi za Inteligence service, koji
je u zatvoru proveo pet godina, gde je zavrbovan da radi za jugoslovensku policiju. Pominje se da i dr. Smajlovi radi za policiju, a reis
se opisuje kao primitivan, neobrazovan i lenj ovek.

209

Dr. Rajko Danilovic

Nakon ovoga proitano je pismo Vehbije Maki od 6.jula 1978. godine upueno Hasanu engiu u selo Odaci u kojem se govori o radu
debatnog kluba.
itaju se predavanja koja su pisana za Tabaki mesdid o raznim temama koje su prvenstveno, ili skoro iskljuivo verskog karaktera.
Vlastima u Bosni i Hercegovini debatni klub iTabaki mesdid nisu
mogli, po onome o emu se i koliko se razgovaralo, da predstavljaju
opasnost. Opasnost za totalitarnu vlast su predstavljali mladi, kolovani, radoznali, inteligentni izlatousti imami. To je nov fenomen koji
je vlast uplaio, jer nisu navikli na entuzijazam i spontanost, koje su
ovi mladi ljudi ispoljavali. Njihovo interesovanje nije samo za probleme islama i muslimanskog sveta, ve je i za opte kulturoloke teme
(filosofiju, sociologiju, knjievnost, pa zato ne i politiku), to je uplailo okotalu, tvrdokornu i neinventivnu policijsku vlast u totalitarnoj Bosni i Hercegovini.
to se tie teksta "Nunost obnove" vidi se da se taj tekst odnosi na
probleme islama uopte. engi stavlja primedbu zato se ovaj tekst
smatra inkriminisanim kada se uopte ne odnosi na Jugoslaviju. U
tekstu se izlau tri istorijska perioda u razvoju islama.
Spahi i Melika negiraju da je ovaj tekst naen kod njih, kako se
pogreno navodi u obrazloenju optunice.
Ostvaruje se uvid u asopis "Nova Hrvatska", i u tekst "Islam i Zapad", u kojemje objavljeno otvoreno pismo Sinodu Srpske pravoslavne
crkve, a povodom romana .Preobraenje", od autora Vojislava Lubarde.
Zatim se ita pismo koje je Teufik Velagi jo daleke 1964. godine
napisao Ahmedu, Omeru (ne zna se kojem, a Omer je esto ime) i ostalima kojima pie o davanju stipendije nekim uenicima.

210

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Ostvaruje se uvid u neka dva anonimna pisma upuena NZ, u kojima pie da je engi efikasno uutka o nekog provokatora koji je istupao u Tabakom mesdidu.
I, na kraju, ak se vri uvid u ajet iz Kur'ana koji je inkriminisan.
Sudi li se veri? Pitanje je koje se svima nama koji smo uestvovali u
ovom postupku nametnulo samo po sebi.
Tokom suenja lucidni i senzibilni Demal Lati napisao je na cedulji: "Suenje vjeri". Bilo je to njegovo spontano reagovanje na ono to
se dogaalo u sudnici. To je video neko od policajaca koji su "uvali"
okrivljene dok su sedeli u sudnici, te obavesti sudiju Hadia, koji oko
toga napravi veliku guvu. Kako srne optueni Lati, ili bilo ko drugi, zamislite, da tvrdi da je ovaj proces suenje veri. A bio je i te kako,
sudilo se vemicima zbog vere, a pojedini stavovi islama podvrgnuti
su osudi od strane komunistike ideologije.

211

2. Zavrne rei

2.1. Tuiteljica: Islamska deklaracija je napad na vrednosti naeg

drutva

Edina Reidovi slavodobitno tvrdi da su svi okrivljeni i sva im krivina dela stavljena na teret, dokazano izvrili. Stvorili su, tvrdi, udruenje u cilju kontrarevolucionamog ugroavanja drutvenog poretka.
Delovali su kontrarevolucionarno.
Drskosti, osionosti nema kraja jer Reidovi postavlja retoriko pitanje: ta je radio jo 1946. godine u redakciji asopisa "El hidaja" Izetbegovi, ako za sebe tvrdi da je islamski pisac.
Kakav li je zloin "Islamska deklaracija", pogotovu to je Izetbegovi dao veem broju lica u inostranstvu, a tuiteljica tvrdi da je data
veem broju lica u zemlji.
Genijalne li logike Reidovike koja tvrdi o vezi izmeu "Islamske
deklaracije" i teksta koji je na pominjanom kongresu u Kanadi i proitao Izetbegovi, u kojem je tvrdio porast muslimanskog stanovnitva
u Bosni i Hercegovini. U tome ona vidi stvaranje uslova za primenu
"Islamske deklaracije".
Posebno vidi neprijateljski in, a i dokaz neprijateljske namere, u
iskazu daje svedok Hasib Brankovi izjavio da muje reeno daje prilikom puta u Tursku sakrio primerak "Islamske deklaracije".
Ni to ovoj entuzijatskoj tuiteljici nije dovoljno ve u zavrnoj rei
tvrdi da postoji .nesporna veza" izmeu .Jslamske deklaracije" i Programa organizacije ..Mladi muslimani". Gde sad nae Program organizacije ..Mladi muslimani". Ne samo da taj dokaz nije izveden na Sudu,

212

S,-\RA.jEVSKll'ROCES

1<)~3

ve o toj organizaciji nastaloj uoi poetka Drugog svetskog rata na

prostoru Jugoslavije, kao i neposredno po okonanju tog rata, nema
podataka u javnosti. O tom Programu nastalom uoi, kao i u toku rata,
kao i o samoj organizaciji ne zna se nita jer su komunistike vlasti nastojale da se o tome uti, posebno da se uti o periodu od 1946. pa do
1949. godine (pa ak i 1950. godine), kada su drastino osudili pripadnike ove organizacije, a mnoge i na smrt.
Ako se bilo kada u Bosni i Hercegovini budu ispitivali komunistiki
zloini, morae i ovaj. Na tu mogunost i potrebu upuuje i Rezolucija Saveta Evrope koja govori o osudi komunistikih zloina.
Vratimo se zavrnoj rei tuiteljice. Kao glavni dokaz svoje neodrive teze, o vezi izmeu "Islamske deklaracije" i Program "Mladih muslimana", navodi da je to rekao sam Omer Behmen. Moda nekad u
istrazi kada je tuen, maltretiran, zlostavljan, ali ne "rekao" ve je tako
to formulisao islednik koji je sastavljao zapisnik.
Jedan od kreativnih bisera tuiteljiceje tvrdnja da lanci kojeje objavljivao Izetbegovi iz .Jslarnske deklaracije" sami za sebe i sami po sebi
ne znae ono to znai ..Islarnska deklaracija" u celini.
Ni to nije bilo dovoljno Reidoviki, ve se "policijski lucidno" pita
kako je Izetbegovi toliko putovao po inostranstvu kad sa penzijom izdrava suprugu i troje dece. Ne izjanjava se, naravno, o tome da li je
Izetbegovi celog ivota penzioner, ili je negde radio, a moda i u inostranstvu.
Tvrdi da Alija i Omer zajedno piu lanak "Muslimani u Jugoslaviji"
i "Struktura IVZ".
A zamislite tek koja je to "neprijateljska" delatnost kad Alija Izetbegovi sa engiem, u jesen 1978. godine, u prostorijama IVZ za
Sarajevo, govori o "Islamskom preporodu".

213

Dr. Rajko Danilovic

Putovanje u Iran vidi kao nastavak neprijateljske delatnosti u zemlji, pogotovu to je primerak predat iranskom ambasadoru u Beu, pa
se pita Edina kome je potrebna ija pomo? Iranu Izetbegovieva, ili
suprotno, dodajui - pre je potrebna pomo Izetbegoviu.
Islamska deklaracija je napad na vrednosti naeg drutvenog ureenja, tvrdi tuiteljica. Suoavajui se sa tim da "Islamska deklaracija" moe i po primeni tadanjih komunistikih zakona predstavljati,
eventualno, delikt miljenja, ili kako je to odreeno lanom 133. KZ
SFRJ - Neprijateljsku propagandu, Reidovika se koristi omiljenom
komunistikom .dijalektikom", pa dodaje da se radi o kontrarevolucionamom delovanju i "intenzivnoj propagandi" koja "prelazi u kontrarevolucionarno delovanje" Podsea li vas ovo na uveni staljinistiki
zakon prelaska kvantiteta u kvalitet? To je, zapravo, bila samo obina
intelektualna ekvilibristika, ili jedan logiki kalambur, ali dobro doao
za osudu na mnogo godina robije.
Zatim se tuiteljica bavi analizom stvaranja grupe, reajui kao "dokaz" sve i svata, te opet ponavlja o islamizaciji na nain .Jslamske deklaracije". Te grupa nije formalno formirana, optueni te povezani,
te udrueni su radi jedne ili vie akcija. Sve moe, a i zato ne bi kad
iza svega toga stoji jedna totalitarna vlast oslonjena na politiku policiju.
I, najzad, Reidovika potee najjai argument: svi iskazi iz "istrage"
su tani. A to to su neki (mi vidimo ogromna veina) menjali iskaze,
ona to objanjava da su pomagali optuenima. U zavrnoj rei nita o
tome na koji nain su ispitivani u Dravnoj bezbednosti, u emu je i
ona na svoj nain sudelovala. Nita o tome to su svedoci u "istrazi"
ispitivani danima, to su ispitivani satima, to su drani u pritvoru, to
su tvrdili da su zapisnici tako sastavljani da su formulacije islednika
a ne njihove i slino. Toje sve elegantno preutano, a istraga, koja predstavlja niz grub ih povreda odredaba ZKP, za tuioca nije vano, ona
je legitimna i tada je utvrena istina.

214

SARl\jEVSKI PROCES 1983.

ta rei o tuilakom logikom silogizmu: engi tvrdi da u Tabakom mesdidu nije raeno po "Islamskoj deklaraciji", a Hasan je poznavao Izetbegovia od ranije.
Tome tuilac dodaje kao argument da je jedan Alijin tekst "Kako
itati Kur'an" bio predavanje u Tabakom mesdidu. Ili argument koji
je pronala u Latievoj navodnoj odbrani kod islednika kada je govorio o islamskom preporodu da je "opasno preuraniti kao i zakasniti",
a navodno je taj iskaz sadran u "Islamskoj deklaraciji".
Govorei o posledici krivinog dela, ime se mi pravnici uvek bavimo, tuiteljica je svesna da je re o .apstraktnoj'' opasnosti, da ni do
kakve konkretne opasnosti nije dolo, pozivajui se na stav Vrhovnog suda Slovenije, po kojem je i samo "odobravanje" i "saglaavanje" radnja izvrenja krivinog dela - Neprijateljske propagande. Nije
sluajno to se tuiteljica pozvala na stav i praksu u Sloveniji, jer smo
u ovoj knjizi pisali o tome da su se Slovenija i Bosna i Hercegovina,
u posleratnoj komunistikoj Jugoslaviji, utrkivale ko e biti rigidniji i
dosledniji u obraunu sa neprijateljskim miljenjem. Kada je bio ovaj
sudski proces Slovenija se ve znaajno udaljila od te prakse, ak prednjaila u liberalizaciji, a Bosna i Hercegovina je uporno i estoko na
njoj insistirala.

215
\

Dr. Rajko Danilovic

2.2. Branioci trae oslobaajuu presudu

Branioci generalno tvrde da nema dokaza da su optueni izvrili pobrojana krivina dela u optunici. Nema dokaza, a ujedno, i pravna
kvalit1kacija iz optunice je pogrena.
Svi su branioci ukazivali na flagrantno krenje odredaba ZKP, a
prvenstveno da se istraga u celini prema ZKP prenela na policiju, u
ovom sluaju na Dravnu bezbednost. Po Zakonu o krivinom postupku
mogue je policiji poveriti samo neke istrane radnje.
U ovom sudskom predmetu, zapravo, nije bilo istrage, kako predviaju odredbe ZKP-a. U njemu su policijski zapisnici o "sasluanju"
okrivljenih i svedoka nezakonito tretirani kao istraga.
Nikola Muslin dovodi u sumnju celishodnost suenja miljenju, pozivajui se na meunarodne akte, iji je potpisnik i Jugoslavija.
Milorad Kati se bavi analizom dokaza i injeninog stanjaosporavajui optunicu, takoe navodei da tekstovi koje je pisao Alija Izetbegovi nisu neprijateljske sadrine.
Nenad Jovanovi, takoe, analizira .Jslarnsku deklaraciju" i dokaze, tvrdei da u tome ne vidi nita zabranjeno. Posebno ukazuje na oiglednu neloginost i nemogunost da je Omer davao tekstove Hasanu
engiu za predavanja u Tabakom mesdidu, jer je Hasan prestao sa
radom u njemu 1981. godine, a Omer je tekstove davao Hasanu posle
toga.
Fahrija Karkin govori o onome to u predmetu slovi kao "istraga",
a to to nije i to predstavlja prava odbra ne. Posebno napada tezu
optunice o postojanju grupe, analizira pojedine okrivljene i tvrdi da
ne postoji svest o grupi.

216

SAlv\JFYSKI

PROCES

1')83.

Govorei o Salihu Behmenu istie da nije itao .Jslamsku deklaraciju".

Ja sam govorio o nemogunosti upotrebe pojmova "islamski preporod" i .Jslamizacija Muslimana" u krivino-pravnom
smislu, jer
se radi o pojmovima koji su neodreeni i magloviti. Optunica je od
"Islamske deklaracije" napravila vezivno tkivo, a taj tekst se uopte
ne odnosi na Jugoslaviju. Put u Iran je dozvoljen. Povezivanje Izetbegovia za Tabakim mesdidom nije dokazano, to je nategnuto u
optunici. Rad u Tabakom mesdidu je legalan, engi, Spahi i
Lati su verski slubenici, auTabakom mezdiduje organizovana verska obuka. Stav tuioca da svedoci "blate" organe Dravne bezbednosti slovi kao tvrdnja, ali to bi se moralo dokazati, a nije dokazano,
ve naprotiv. Platforma ljudi koji su optueni nije nacionalizam, a panislamizam iskljuuje nacionalizam, a samo po sebi panislamizam nije
nikakva neprijateljska platforma.
Advokat Orhan Nevzati analizira pojam grupe u krivino-pravnom
smislu, kao i pojam propagande, dokazujui da toga nema kod optuenih.
Avdo Tataragi analizira da li kod Kasumagia ima krivinog dela
iz lana 133. KZ SFRJ. Podsea da je pojam "etniki ista Bosna" u
javni diskurs uneo Fuad Muhi.
Sead Hodi izjavljuje da govori o ureviu kao oveku koji nije
mogao ispoljavati anti srpska uverenja. Ja ukazujem da je postupak
protiv urevia pokrenut zato to je napustio Faketu Aeri, koja
ga prijavljuje SUP-u da bi mu se osvetila. urevi nema nikakvih dodirnih veza sa ostalim optuenima od kojih skoro nikoga ne poznaje pre suenja.
Rasim Omanovi objanjava da nema dovoljno elemenata da se
radi o stvorenoj grupi, pa zakljuuje da grupe nije bilo.

217

Dr. Rajko Danilovi

Advokat Miroslav Janji takoe osporava postojanje grupe u krivino-pravnom smislu. O Biakiu govori daje putovao u Iran rukovoen turistikim razlozima, da .Jslamsku deklaraciju" nije proitao.
to se tie Melike Salihbegovi, advokat Janji tvrdi da nema dokaza da je poslala pismo Homeiniju. Negira da je izvrila krivino delo.

218

SARAJEVSKI PROCES

1983.

Optueni prihvata ju odbranu branilaca

Alija Izetbegovi se u zavrnoj rei osvre na .Jslamsku deklaraciju" i postojanje grupe, opovrgavajui optunicu. Ponavlja odbranu
da se "Islamska deklaracija" ne odnosi na Bosnu i Hercegovinu i Jugoslaviju, posebno se pozivajui na tezu 16. Nije formirana bila nikakva grupa, a tvrdnju optunice da je itanje Deklaracije bio uslov
za ulazak u grupu smatra apsurdnom. Negira daje bilo ko od optuenih govorio ili pisao o "etniki istoj Bosni", o "islamskoj republici
Bosni". Objanjava da putnici u Iran nisu imali nameru da govore o
Jugoslaviji, i da nisu ni govorili, a optunica i dalje na tome insistira. Posebno ukazuje da ne postoji nikakva veza izmeu "Islamske deklaracije" i Programa organizacije "Mladi muslimani".
Zakljuuje da nikakvu tetu nije uinio Jugoslaviji, ali dodaje da
su oni koji su pokrenuli ovaj postupak nainili tetu Jugoslaviji, dodajui lucidno: "Njega su mogli pokrenuti samo ljudi iji horizont ne
see dalje od atara ovog grada".
Alija govori da voli Jugoslaviju, da voli njen lik na geografskoj karti
pogledati, ali vlast nikada ne bi mogao voleti, mada bije moda mogao
potovati, a svu svoju ljubav je poklonio slobodi. Bilo je to proroanski.
Omer Behmen, sada ve oporavljen i ivahan, izjavljuje: "Od mene
je halal svima koji su uestvovali u ovome, isljednicima i svjedocima",
pa okrekui se Edini Reidovi uzvrati: "a bilo je zaista niskih udaraca".
Hasan engi kae da treba da se osvrne na sedam stotina kur anskih tekstova, na sto pedeset sati razgovora u Tabakom mesdidu, na
iskaze etrnaest svedoka, na svoje etiri godine ivota. Optunica je
nala grupu gde je nema, a gde je mogla da nae grupu tu je nema
jer joj ne treba.

219

Dr. Rajko Danilovic

Suenje doivljava kao napad na njegovu linost, optuen je ak

za lano interpretiranje Kur'ana i to od osobe koja je laik, ak u svojoj sferi marksizma, a kamoli gde je on akademski graanin. Kad je
tako, zato nisu pozvani strunjaci islamske dogrnatike?
Negira da je bio lan grupe, kako to ustanovljava optunica. Ponavlja da je o "Islamskoj deklaraciji" prvi put uo u ovom postupku.
Ismet Kasumagi negira da je pripadao bilo kakvoj grupi, objanjavajui zato je iao u Iran. Kategoriki ponavlja da nikada nije izgovorio rei "etniki ista Bosna".
Edhem Biaki objanjava da je procesuirano dva meseca njegovog ivota. Pred put u Iran upoznao je engia i Kasumagia, anakon
povratka iz Irana prvi put ih u Jugoslaviji vidi u sudnici.
Husein ivalj negira da je nacionalista i tvrdi da ga je optunica
oklevetala. Objanjava da su mu inspektori nudili koncept za optuenje: "Islamska deklaracija", Tabaki mesdid, islamizacija Bosne, etniki
ista Bosna i islamska republika Bosna. On je to rezignirano odbio, jer
o tome nita ne zna, i to je prvi put uo od islednika. Nakon putanja
iz trodnevnog pritvora, ponovo je pritvoren 5. maja 1983. godine,
pa posle tri dana sasluanja u policiji setio se da mu je Kupusovi dao
"neto" za itanje, pa je po sugestiji islednika to oznaio kao "Islamsku deklaraciju", a sada kada je u sudnici proitana jasno mu je da
to nije bila "Islamska deklaracija".
Bez razloga se esti ivalj, jer je tako montiran ovaj sudski proces.
Mustafa Spahi tvrdi da od devet svedoka sa etvoricom nije kontaktirao. O sebi kae da je uvek istupao javno i otvoreno, jer nema
ta da krije. Najvie je pogoen dezinformisanjem javnosti: "Mene se
i moja rodbina odrekla itajui vau tarnpu"

220

SARAjEVSKI

PROCES 1983,

Melika Salihbegovi kae da je svoju zavrnu re dala u svojoj odbrani, pa to bi sada sve to ponavljala.
Demal Lati kae da su svi svedoci sasluani na glavnom pretresu potvrdili da on nije izrekao nijednu inkriminaciju iz optunice.
Dervi urevi ponavlja da je nevin.
Edini Reidovi nije bilo dosta zavrne rei, pa hoe da odgovara.
Jedino to je motivie to je da spasava pravo, ast i dostojanstvo udbaa. Pokuava da spase rad islednika u ,.istrazi", koji je bio ist inkvizitorski postupak. Ipak, svesna o tome daje istraga bila nezakonito voena, da je obilovala nedozvoljenom torturom, pritiscima i muenjima optuenih i svedoka, obeava da e sve to .proveriti" Naravno, to
nikada nije uradila, niti je pokuala to da uini. Nije joj to bilo dovoljno, ve drsko, zatiena oreolom moi policijske bosansko-hercegovake vlasti preti porodicama optuenih da su one uticale na promenu iskaza svedoka na glavnom pretresu i da su odgovorne za "blaenje" islednika, da e protiv njih pokrenuti postupak. Naravno, ni to
nije uinila, jer bi tek tada izalo u javnost koje su sve nezakonitosti
inili islednici jedne izopaene totalitaristike bosanskohercegovake
vlasti.

svojoj osionosti, punoj mrnje, ponavlja da ostaje kod svega to

je rekla o "Islamskoj deklaraciji", zakljuujui: "Izbacite Pakistan, Ataturka, tatine sinove (buruje), a unesite avlije i dobiete upravo ono
za ta su okrivljeni optueni".
Advokat Kati govori o podvali tuiteljice u vezi sa time zato nisu
reenja o prenoenju istrage na udbae data braniocima. Govori da mu
je optueni punomoje potpisao preko straara, to doivljava kao uvredu. Mi ostali branioci prihvatamo ovu intervenciju Katia i ukazujemo na gruba krenja zakona u istrazi.

221

Dr. Rajko Danilovi

Sud zakazuje izricanje presuda za 20. avgust 1983. godine.

Mada je glavni pretres potvrdio nae prve sumnje, a zatim i tvrdnju
da je proces montiran, mada je udbaka istraga dovedena u sumnju
potpuno, znali smo i oekivali smo drastine kazne za nae branjenike.

222

VI
PRESUDE

SAltA.jEVSKJ PROCES 19R3.

Doao je momenat trijumfa organizatora suenja. Pretrpeli su sve

neprijatnosti: zavrili su montau zapisnika u istrazi za optuene i svedoke, eliminisali su iz te faze advokate, kolektivno, eklektiki i po unapred formiranom kalupu sastavili su optunicu, organizovali veliku
predstavu koja ipak nije bila po njihovoj reiji, jer su svedoci razotkrili udbake zloupotrebe, doekan je kraj suenja, i sada mogu da
"odluuju" po unapred zacrtanom projektu, da izreknu kazne optuenima. U ovom sluaju primenjenje poznati i ve praktikovani princip:
to manje dokaza i to manje uverljivosti optunice - to drastinije
kazne. Visina kazni nadometava manjak dokaza. Visinom kazni se
javnosti alje poruka, ta bosanskohercegovake vlasti misle o optuenima, ali i opomena drugim neistomiljenicima.
Za Sud da bi odluivao merodavno je i dovoljno samo ono to je
sadrano u "istrazi", bez obzira to se radilo o flagrantnom krenju svih
pravila procedure i bez obzira to po odredbama ZKP takvi zapisnici
ne mogu biti validni. Kao po pravilu, Sud prihvata optunicu u celini,
jer je prvenstveni zadatak Suda u politikim suenjima da samo opravdaju podignutu optunicu. Izreka presude je recepcija izreke optunice.
Zakon je predviao da je maksimalna kazna petnaest godina zatvora.
Presuda je drastina i nemilosrdna, jer su i nalogodavci reili da se
radikalno obraunaju sa neistomiljenicima.
Alija Izetbegovi je osuen na etrnaest godina zatvora, a Omer
Behmen na maksimalnih petnaest godina zatvora. Hasan engi na
deset godina zatvora jednako kao i Ismet Kasumagi. Edhemu Biakiu izreena je kazna zatvora od sedam godina, a Demal Lati je
osuen sa est i po godina. Na est godina zatvora je osuen Husein
ivalj, dok su Salih Behmen, Mustafa Spahi, Melika Salihbegovi i
Dervi urevi osueni na po pet godina zatvora. Na kraju ula
Biaki je osuena na est meseci zatvora.

225

Ukupno 89 godina zatvora za put u Iran, za debate u Tabakom mesdidu, za .Jslamsku deklaraciju", za razgovor sa prijateljima, roacima i kolegama. Do izraaja je doao "humanizam" i "slobodarska" politika bosansko-hercegovake
komunistike oligarhije.
Kao to smo videli, presuda je recepcija optunice, a otpala je poneka verbalna izjava engia, Kasumagia i Latia, Pravne kvalifikacije dela ostale su jednake kao u optunici.
Nakon iscrpnih albi Vrhovni sud Bosne i Hercegovine, posle odrane javne sednice, smanjuje kazne otpuenima tako to Aliji Izetbegoviu izrie kaznu od dvanaest godina, Omeru Behmenu - jedanaest,
Hasanu engiu - osam, Edhemu Biakiu - etiri, Huseinu ivalj u
- tri, Salihu Behmenu - etiri, Mustafi Spahiu - tri, Demalu Latiu etiri, Derviu ureviu - tri i po godine, a uli Biaki potvruje
kaznu.
Vrhovni sud Bosne i Hercegovine sutinski nita nije menjao, osim
to je umanjio kazne, tako da umesto osamdeset devet godina, izrie
ukupno pedeset dve i po godine zatvora.
Nastavlja se borba pred sudovima.
Podnoenjem Zahteva za vanredno preispitivanje pravosnane presude, Savezni sud donosi presudu kojom preinaava drugostepenu i
to u pogledu pravne kvalifikacije. Ovaj Sud nalazi da postoji samo
delikt miljenja - Neprijateljska propaganda iz lana 133. KZ SFRJ.
Vie nema grupe, ve se utvruje odgovornost za svakog okrivljenog ponaosob.
Savezni sud pokuava da spase pravniki ugled jugoslovenskog pravosua, pa zakljuuje da "stvaranje grupe i kontrarevolucionarna delatnost niim nisu dokazani", to predstavlja pravniki debakl optu-

226

nice. Optunica je, izgleda, bila priprema da tuiteljici Edini Reidovi pone da tee politika karijera. Ona postaje predsednik organizacije koja je predvorje Saveza komunista, a zvala se tih godina Socijalistiki savez radnog naroda Bosne i Hercegovine.
Savezni sud, kao po pravilu, jo smanjuje kazne.
Tako Alija Izetbegovi biva kanjen sa devet godina zatvora, a
maksimalna kazna za Neprijateljsku propagandu je deset godina. Kuriozitet je da je ovo krivino delo preuzeto od Sovjetskog Saveza, ali
u njemuje i u vreme najcrnje Staljinove i Lenjinove diktature bila predviena maksimalna kazna od osam godina zatvora. Izetbegovi je u
zemlji socijalizma "sa ljudskim likom" zbog iznetog miljenja osuen
na veu kaznu od maksimalne kazne za to delo u Staljinovoj dravi
sovjeta. To je mera slobode uplaene i zabrinute politike oligarhije u
Bosni i Hercegovini i Jugoslaviji, tih godina posle smrti Josipa Broza
Tita.
Omeru Behmenu izreeno je osam godina, Hasanu engiu est,
Ismetu Kasumagiu sedam, Edhemu Biakiu tri godine, Huseinu rvalju dve godine i osam meseci, a Demalu Latiu tri i po godine. Za
druge ostalo je sve isto kao i pred Vrhovnim sudom Bosne i Hercegovine.
Posle presude Saveznog suda ukupni skor izreenih kazni je 48 godina i osam meseci, dakle, kada se uporedi sa drakonskom prvostepenom presudom, kazne su prepolovljene.
Savezni sud je, imajui u vidu vreme odluivanja, izrekao visoke
kazne. Uveren sam da e se to jednog dana saznati (ako je to vie i
vano) daje neki moni ovek iz tvrdog jezgra oligarha iz Bosne i Hercegovine traio da se visokim kaznama spasava obraz tvrdokome nomenklature i poslunog tuilatva i suda.

227

Presuda Saveznog suda je protivrena. S jedne strane, svi su optueni osueni za Neprijateljsku propagandu, osueni su za miljenje izraeno napis om ili govorom. Ovo je vreme kada se u javnosti postavlja pitanje opravdanosti insceniranja ovakvih politikih suenja. S druge strane, kazne koje su optuenima izreene zaista su neuobiajeno
visoke za krivino delo kojeje u pitanju, a to se posebno odnosi na Izetbegovia, Omera Behmena, Kasumagia i engia.
Hasan engi i Alija Izetbegovi podnose inicijativu (ili kako engi
naslovljava "molbu") Saveznom javnom tuiocu za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti. engi to ini iz zatvora u Zenici 19. avgusta 1986. godine, a Izetbegovi iz zatvora u Foi 8. aprila iste godine.
Kako se moglo i oekivati, to je bilo bez ikakvog uinka, bez obzira
to su obe inicijative obrazloene, umesne i zasnovane. Ovakva inicijativa je bez perspektive, jer je nezamislivo da savezni javni tuilac
dezavuie svoje kolege iz Bosne i Hercegovine.
Obe inicijative tako ostaju u pokuaju i, to je bitno, dokument o staljinistikom, insceniranom i montiranom policijsko-sudskom progonu muslimanskih intelektualaca te 1983. godine.
Na ovaj montirani proces predstavkom reaguje 6. juna 1986. godine
Odbor za odbranu slobode, misli i izraavanja iz Beograda, koji potpisuje dvanaest akademika iz Srpske akademije nauka i umetnosti i sedmorica beogradskih intelektualaca. U predstavci upuenoj Predsednitvu SFRJ navodi se da e ovo suenje biti zapameno "kao arhetip
kanjavanja za tuu re i misao", dodajui da su izreene .drakonske kazne". U predstavci se posebno trai zatita za pesnika Demala
Latia. A "istrani" postupak se ocenjuje kao .Jnkvizitorski" Predlae se da svi osueni budu pomilovani.
Ponovo ovaj Odbor 4. oktobra 1986. godine upuuje predstavku
Predsednitvu SFRJ i Predsednitvu SR Bosne i Hercegovine, poziva-

228

S:\RA)EVSKl

PROCES

Il)X3.

jui se na raniju, pa navode da je zalaganje za Demala Latia dalo

rezultat jer je pomilovan, ali se Odbor zalae i za Aliju Izetbegovia,
Omera Behmena, Hasana engia, Ismeta Kasumagia i Saliha Behmena, koji su i dalje u zatvorima po Bosni i Hercegovini. Odbor u tekstu,
nadalje, podsea da su osueni bili od prvostepenog suda drastino
kanjeni, zatim opisuje ta se dogaalo na Vrhovnom sudu Bosne i
Hercegovine, pa na Saveznom sudu. U predstavci se naglaava da je
ceo proces zasnovan na krenju procesnih i materijalnih normi krivinog zakonodavstva. Odbor posebno, jer je upoznat sa inicijativom Alije
Izetbegovia za podizanje Zahteva za zatitu zakonitosti, tu inicijativu podrava u celini.
Tih godina to je moglo u Beogradu i iz Beograda, ali u Bosni i Hercegovini niko se nije usudio da javno stane na stranu i u zatitu osuenih, koji su nevini, jer bi takav pokuaj od strane bosanskohercegovake vlasti bio ocenjen kao neprijateljski i anti dravni in. Ne samo
da bi bio tako ocenjen, ve bi onaj ko bi to uinio sebe izloio najverovatnije policijsko-sudskom progonu.
Sarajevski proces iz 1983. godine, kada ga promatramo sa dananje
distance, bio je klimaks autoritarne komunistike drave, oliene u
Bosni i Hercegovini, ija se estina moe jedino objasniti, ali ne opravdati, smrtnim strahom tog reima od drugaijeg i razliitog miljenja,
strahom od pluralizma i demokratije.
Za predmet surovog staljinistikog, policijskog i sudskog progona
odabrani su nezatieni i neorganizovani muslimanski intelektualci.
Bili su to krivci bez krivice, graani, progonjeni vernici u poslednjoj
etvrtini dvadesetog stolea, kada je ve istroena i neuverljiva posttitovska politika oligarhija htela da manifestuje svoju "gvozdenu metlu':
Ima neke istorijske logike o autoritarnim reimima i dravama. Kada
se god koriste prekomernim nasiljem, obino se dogaa da "gvozdena metla" ne poisti progonjene, ve progonitelje. Nije prola ni dece-

229

Dr. Rajko Danilovic

nija u Bosni i Hercegovini a komunizam se raspao, osueni, osim Ruida Prgude, preiveli su svoj robijaki sta, i iz zatvora izali kao jo
vre i oformljenije linosti koje su u ratnim sukobima i u periodu stvaranja graanske, multietnike i multikonfesionalne Republike Bosne
i Hercegovine, igrali i igraju znaajnu ulogu.
Posmatrajui ovaj sudski postupak vanistorijski, on nosi vanu poruku: vlast se lake zloupotrebljava nego to se koristi u optem interesu.

SA Ril. !r:VSKI PROCES

191\3.

BILJEKA O PISCU

Ve etiri decenije dr. Rajko Danilovi 119381 istrajava na drutvenoj i politikoj sceni "Srbije i njene Jugoslavije", bilo kao direktni akter ili kao kritiko liberalno angrizalo, iji se glas daleko uje i uvaava. Po
edukaciji je magistar prava i doktor sociologije i u analima Univerziteta u Beogradu ostae zabiljeeno da je bio najmlai docent.
Teorijska znanja o drutvu, u praksu je pokuao sprovoditi kao lan Gradskog komiteta SK Beograda i ubrzo e postati jednim od najvanijih ideologa srpskog liberalizrna zajedno sa Latinkom Perovi, Mirkom Tepavcem,
Markom Nikeziem, dr. Mirkom andanoviem, Borom Pavloviem ... Jo
bre e ih u jesen 1972. godine Josip Broz skinuti sa politike pozornice.
Mjesto najpopularnijeg i najblistavijeg profesora na Fakultetu politikih
nauka u Beogradu, odstranjenjem dr. Danilovia ostae upranjeno, a
advokatska komora e dobiti novog lana.
Dr. Danilovi se posebno isticao u odbranama na "politikim suenjima".
Branio je dr. Marka Veselicu, Dobrosava Paragu i Vladimira eksa u Hrvatskoj' u BiH mnoge politike "krivce", od kojih su najpoznatiji oni iz Sarajevskog procesa 1983. godine, na Kosovu je branio i odbranio Azema Vllasija i
Selima Vllasija, u Beogradu grupa albanskih studenata uhapenih 1999. godine, a ranije Vladu Dapevia, Vuka Drakovia i mnoge druge.
Ostae zabiljeeno i to da je sa Filipom Davidom, akademikom Bogdanom Bogdanoviem, dr. Ivanom uriem. Mirkom Kovaom, Vidosavom Stevanoviem ... osniva Liberalnog foruma najuglednije intelektualne grupacije koja se na vrijeme suprostavila i jo se suprotstavlja ruilakom naletu srpskog ekspanzionistikog nacionalizma.
Dr. Danilovi je i plodan pisac u podruju drutvenih nauka. Njegovo najpoznatije djelo je "Upotreba neprijatelja", knjiga o politikim suenjima u bivoj Jugoslaviji koja ove godine doivljava tree izdanje.
(E. A.)

231

Dr. Rajko Danilovic

SADRAJ
Predgovor /5/
Rije o knjizi - Stipe Mesi, Predsjednik Republike Hrvatske /7/
PROGON MUSLIMANSKIH INTELEKTUALACA
Moje angaovanje /13/
I PROGON NEISTOMILJENIKA
I. Progoni i progonitelji /27/
2. Sudski progon kao proizvodnja neprijatelja /34/
3. Otpori /39/
4. Podela uloga i zaduenja /43/
5. Okrivljeni /60/
6. Presude /62/
7. Robija /65/
8. Bosanski model/71/
aj Progon "Mladih muslimana"
b] Cazinska buna 1950. godine
Kleronacionalisti /88/
Ostali progoni /93/
II PRIPREME ZA SUENJE I REPRESIJA
I. Povod i razlog pojaane represije /99/
2. Hapenje i zastraivanje uprolee 1983. godine /106/
3. Tortura u zatvoru /116/
III OPTUNICA - OTKRIVANJE NEPRIJATELJA
I. Uporite optunice /131/
2. Sadraj optunice /136/
IV VELIKA PREDSTAVA - JAVNI PRETRES
I. Ambijent i atmosfera /149/
2. Odbrana optuenih /155/
V SVEDOCI
1. Kod islednikar'nisam to govorio, tako je inspektor formulisao" !183/
2. Zavrne rei /212/
2.1. Tuiteljica: Islamska deklaracija je napad na vrednosti naeg drutva /212/
2.2. Branioci trae oslobaajuu presudu /216/
Optueni prihvataju odbranu branilaca /219/
VI PRESUDE

Ovo izdanje pomogli su mr. Mirza Kolugli i lsmet Dedei.

Izdava im zahvaljuje na tom dobroinstvu.

/~'.:-....