INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU
PRAVNI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
Tema: Meoviti sistem

Mentor : Rejhan Kurtovi

Student : Amar Dedei

Novi Pzar, 2015 god.

Sadraj
Uvod...................................................................................................................... 2
1.PODELA VLASTI U PRAVNOJ TEORIJI....................................................................3
2.OBLICI DRAVNE VLASTI..................................................................................... 6
3.MEOVITI SISTEM................................................................................................ 7
3.1.Narodna skuptina Republike Srbije..............................................................7
3.2.Skuptina i drugi organi vlasti......................................................................8
3.2. Senat......................................................................................................... 10
Zakljuak............................................................................................................. 11
Literatura............................................................................................................. 12

Uvod
Pri podeli vlasti,uredjuju se odnosi izmedju drzavnih vlasti(funkcija) I to
nacelo je prvi formulisao Monteskje u svom delu Duh ZakonaAli prvi
nagovestaji te teorije nalaze se u delima Dzona Loka u okviru svoje dualisticke
teorije o drzavnim vlastima.
Mesoviti sistem

je kombinacija pravila pozajmljenih iz predsednickog I

parlamentarnog sistema..Od parlamentarnog sistema pozajmljue vladu kao

organ politicki odgovoran parlamentu. Mesovite systeme karakterise organska
nezavisnost sefa drzave. Mesoviti sistemi funkcionisu u drzavama koje se
razlikuju prema povrsini teritorije koju zauzimaju prema broju stanovnika
naspram

proslosti

Mesoviti

(Finskoj,Irskoj,Island,Portugalija itd)

sistemi

funkcionisu

danas

1.PODELA VLASTI U PRAVNOJ TEORIJI

Teorija o podeli vlasti iji su osnivai Lok i Monteskje, danas je poetna

taka

razmatranju

meovitom sistemu.

podele

vlasti

predsednikom,

parlamentarnom

U zavisnosti od naina tumaenja teorija o podeli vlasti,

imamo krutu i gipku podelu vlasti. Kruta podela vlasti, karakteristina za

predsedniki sistem, oznaava onu vrstu podele vlasti u kojoj nema saradnje
izmeu organa vlasti. Svaki organ vri iskljuivo svoju funkciju i nema pravo da
se mea u funkcije drugih organa vlasti. Takva podela vlasti omoguava
nezavisnost, kako organizacionu, tako i funkcionalnu, svakog organa vlasti za
sebe. To je uslov demokratije i potpuno ostvarenje slobode. Gipka podela vlasti,
karakteristina za parlamentarni sistem, omoguava meusobnu kontrolu
pojedinih organa vlasti. Iako svaki organ vri prvenstveno svoju funkciju, ima
pravo meanja u funkcije drugih organa, i na taj nain ostvaruje potpunu kontrolu
nad njima.1
Meoviti sistem predstavlja ukrtanje ova dva naela, kao I kombinaciju
institucija pozajmljenih iz predsednikog i parlamentarnog sistema.

Upravo u

analizi spomenutih sistema vlasti ogleda se pravi znaaj teoretiara koji su

podelu vlasti izloili. Imajui na umu politiku stvarnost svoga vremena, naroito
zemalja u kojima su iveli, formulisali su svoje teorije tako da u praksi budu
potpuno primenljive i ostvarive, to e se ubrzo pokazati na primeru SAD-a, iji
su se oevi osnivai prvi usudili da ovu ideju primene u praksi.
U Evropi toga doba buktale su graanske revolucije i ratovi koje je
graanstvo povelo protiv plemstva I monarha, a u cilju stvaranja graanskih
drava i ukidanju apsolutnih monarhija. Ruenju apsolutizmu jo vie su
doprinele ove teorije koje je najpre prihvatile graanska klasa jer je u njima
pronalazile opradvanje za ogranienje vlasti monarha. Don Lok (1632-1704) i
arl Monteskje (1689-1755) pisali su svoja dela nadahnuti poletom graanskih
revolucija koje se vladale Evropom XVIII veka. Obojica su se prvenstveno
1 Kosta avoki ; Radmila Vasi, Uvod u Pravo, tree jedinstveno izdanje,
Beograd, 2009.

oslanjala na organizaciju vlasti kakva je postojala u Engleskoj toga doba. Lok

daje dihotomnu (mada funkcionalno trihotomnu), a Monteskje trihotomnu podelu
vlasti. Zajednike crte moemo pronai u ureenju zakonodavnog tela koje po
obojici treba da bude glavni izraz volje naroda. Meutim, u Lokovom sluaju,
zakonodavna vlast ipak nije samo stvar naroda, ve je narod, tj. Parlament deli sa
Kraljem koji je ujdeno i nosilac izvrne vlasti, to mu se esto zamera. Zajednika
su i postojanja ogranienja zakonodavne vlasti, koja, iako je izraz narodne
suverenosti, ne sme svu vlast prigrabiti za sebe. Monteskje organienje
zakonodavne vlasti vidi u izvrnoj vlasti koju oliava kralj. Tako on postavlja
poseban system uzajamne kontrole vlasti dravni organa, poznat kao sisitem
tee i protivtee. Izvrnu vlast kod obojice ima kralj jer je priroda ove vlasti da
deluje brzo, spretno i efikasno, a takve osobone moe posedovati jedino monarh.
Razlika je u tome to Lok poznaje jo jednu podvrstu izvrne vlasti koja je
funkcionalno zapravo odvojena grana vlasti, a to je federalna vlast. Federalna
vlast ureuje meunarodne odnose u dravi i zbog svog tako delikatnog zadatka
koji zahteva neto izraenija znanja i sposobnosti koja se zasnivaju na tome kako
strancu valja ugoditi, ona je podarena takoe monarhu. Tako da sada vidimo da
je monarh po Lokovoj teoriji zapravo imao uvid u sve tri grane vlasti, negde vie,
negde manje. Monteskje, kao to smo ve spomenuli, razvija sistem tee i
protivtee i eksplicitno se izjanjava kao protivnik koncentracije vlasti u rukama
jednog lica ili jednog organa. On nairoko obrazlae meusobnu konrtolu
zakonodavne i izvrne vlasti u razliitim sferama politikog tvota. Sudskoj vlasti
ostavlja veu nezavisnost upravo zbog svoje specifine funkcije.
Po mnogim kritiarima osnovna razlika izmeu Loka i Monteskjea jeste u
tome to Monteskje poznaje sudsku vlast koja je za Loka kao takva potpuno
nepoznata. Zato mnogi autori prednost daju Monteskjeu jer njegovu teoriju
smatraju kompletnijom i samim tim savremenijom. Meutim, kod Monteskjea je
ova grana vlasti definisana pomalo neodreeno i vie predstavlja neki segment
izvrne vlasti. Takoe, ona se uopte ne oslanja na tradiciju anglosaksonskog
precedentong sistema iako je cela Monteskjeova teorija napisana u duhu
engleske ustavnosti. Obojica na oveka kao bie gledaju slino kao na bie
koje prevashodno tei zadovoljenju svojih ivotinjskih nagona. Vlast mu pomae
da te nagone savlada I racionalizuje u nekoj meri. Lok govori o nerikosnovenoj
vlasti naroda koja je proizvod prirodnopravnih tendencija, a ija se uporite nalazi
u drutvenom ugovoru, iji je jedan od pisaca i sam Lok. Iako je najvie vlasti i

dalje ostalo koncentrisano u rukama monarha, narod, koji mu je vlast i dao, ima
pravo i da je oduzme. Kod Loka, podela vlasti je posledica suverenosti naroda koji
vlast moe i mora da organizuje onako kako njemu odgovara. Kod Monteskjea je
neto drugaije. Samim tim to on ima i sudstvo kao granu vlasti, njegova podela
je kompletnija. Vlast je ravnomernije rasporeena i on je izraziti protivnik
koncentracije vlasti u rukama jednog organa. Zakonodavnu vlast vri narod preko
svojih predstavnika. Izvrna vlast je poverena monarhu, dok je sudska vlast
nezavisna.2 Sve vlasti se meusobno kontroliu, te je na taj nain potpuno
otklonjena mogunost zloupotrebe i izvrgavanja u samovlae. Teorije o podeli
vlasti poele su da se razvijaju jo u Antikoj Grkoj, u delima Platona i Aristotela,
da bi se u srednjem veku ovim pitanjem bavio Marsilije Padovksi. Ipak, one svoj
vrhunac dostiu tek u delima Loka i Mionteskjea, ija e reenja biti uzor kako
buduim teoretiarima, tako i u praksi. Iako u neku ruku prilino razliite,
sjedinjene ove dve teorije postavile su osnove dananjim podelama vlasti, moda
I nesvesno jer ljudi u praksi veoma slabo slede teoriju. Utoliko je njihov znaaj i
vei jer su zapravo uspele da predvide kako e biti konstituisana vlast u
budunosti.

Prouavajui ih, dolazimo do ideje nastanka i razvoja drave u

skladu sa prilikama vremena u kojma se ostvaruju. One su ujedno proizvod ideala

svojih stvaralaca I politikih prilika istorijskih epoha u kojima nastaju.

2.OBLICI DRAVNE VLASTI

Sposobnost nametanja volje jednog subjekta drugom. Vlast moemo
podeliti na zakonodavnu, sudsku i upravnu (zakonodavna je najmladja). Tekovina
je buroaska revoucija. Parlament je organ koji vri tu vlast. Buroazija je
zaduena za stvaranje parlameta. Upravna, najstarija vlast, postoji ukoliko i
drava. Upravni organi podrazumevaju svoju upotrebu sile. Upravna vlast donosi
opte i pojedinane akte u cilju sprovodjenja u delo akata zakonodavne vlasti.
Sudska vlast reava sporove na svim nivoima. Odredjuje se oblik dravne vlasti
prema tome kakav je medjusobni odnos u vlasti. Prema tome imamo:
-

princip podele vlasti

princip jedinstva vlasti

2 Kosta avoki ; Radmila Vasi, Uvod u Pravo, tree jedinstveno izdanje,

Beograd, 2009.

Danas se uglavnom primenjuje princip podele vlasti, jer su ove 3 vlasti

medjusobno nezavisne i samostalne te se tako smanjuje mogunost zloupotrebe
vlasti. U praksi se ostvaruje na tri naina:
-

kao predsedniki sistem (SAD)

kao parlament parlamentarni sistem (VB)
meoviti sistem (Francuska)

2.1.Princip jedinstva vlasti moe biti na dva naina:

-

nedemokratsko jedinstvo vlasti

konventski ili skuptinski sistem (konvent prva skuptina posle
francuske revolucije)

Predsedniki sistem predsdnik na elu dravne uprave to znai da on bira

upravne funkcionere i da oni njemu ogdgovaraju za svoj rad. Predsednik mora da
potuje zakon i budetske okvire, a jedno i drugo donosi parlament.
Parlament ukoliko iskoristi pravo veta u donoenju zakona, koliko isti zakon
ponovo bude izglasan u parlamentu 2/3 veinom, predsednik mora da proglasi
taj zakon. Parlament i predsednik su najvii organi u SAD i imaju podjednak
legitimitet. U SADu je i danas na snazi ustav iz 1787. koji se 3 sastoji od 7 lanova
i 26 amandmana. Ameriki parlament zove se kongres i ine ga predstavniki
dom i senat.
Parlamentarni sistem (VB) ine ga monarh, dom lordova gornji dom (1200
lanova) i dom komuna. Ravnotea izmedju parlamenta i vlade se ostvaruje tako
to parlament moe da izglasa nepoverenje vlade i tako pada vlada. S druge
strane ef drave (kraljica) moe na predlog vlade da raspusti parlament i
raspie nove izbore. Vlada je kao kolektiv za svoj rad odgovorna parlamentu ali i
svaki ministar pojedinano. Kolevka je savremenog parlamentarizma.

3Kosta avoki ; Radmila Vasi, Uvod u Pravo, tree jedinstveno izdanje,

Beograd, 2009.

3.MEOVITI SISTEM
Meoviti sistem, kombinacija predsednikog i parlamentarnog sistema,
primenjuje se u Francuskoj ali i kod nas. Francuski parlament ine dva doma:
-

narodna skuptina
senat

Uspostavljen je 1958. godine donoenjem ustava francuske, kojim se uredjuje,

regulie peta francuska revolucija. Ovaj sistem daje znaajna ovlaenja
predsedniku koji moe da raspusti parlament na predlog vlade, da raspie nove
izbore, da iskoristi pravo veta. Vlada odgovara za svoj rad parlamentu. Pto znai
da parlament moe da obori vladu izglasavanjem nepoverenja. 4

3.1.Narodna skuptina Republike Srbije

Narodna skuptina Republike Srbije je najvii zakonodavni organ u Srbiji.
Sastoji se od 250 poslanika, koji se po Ustavu biraju na slobodnim i tajnim
izborima na mandat od etiri godine.
Prvi zakon o Narodnoj skuptini Srbije donet je 28. oktobra 1858. godine.
Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska narodna skuptina, odrana od 30.
novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Time je uspostavljena
ustanova narodne skuptine i udaren temelj demokratije u Srbiji.
Aktom ujedinjenja, 1. decembra 1918. i stvaranjem Kraljevstva Srba,
Hrvata

Slovenaca,

prestala

je

zakonodavna

funkcija

svih

narodnih

predstavnitava na teritoriji ujedinjene drave. Srpska narodna skuptina sastala

se poslednji put 14. decembra 1918. godine.
Posle 1944.godine, Jugoslavijom i Srbijom zavladala

je Komunistika

partija

Jugoslavije na elu sa Josipom Brozom Titom. Srbija je postala jedna od est

republika

nove

socijalistike,

federalne

jugoslovenske

drave.

Na

velikoj Antifaistikoj narodno-oslobodilakoj Skuptini Srbije,odranoj od 9. do

12. novembra 1944. godine u Beogradu uestvovalo je 989 poslanika. Oni nisu
bili birani od strane naroda, ve delegirani iz redova narodno-oslobodilakih
odbora. Tada je doneta odluka o formiranju Antifaistike skuptine narodnog
osloboenja Srbije (ASNOS).
4 Milan Galogaa ; Miroslav Mike, Teorija i praksa pravne drave i Vladavina
Prava, prvo izdanje, Banja Luka, 2008.

U toku 45 godina, Skuptina Srbije je imala sledee nazive:

Narodna Skuptina Srbije (1945.-1946.)

Narodna Skuptina Narodne Republike Srbije (1946.-1963.)

Skuptina Socijalistike Republike Srbije (1963.-1990.)

Narodna Skuptina Republike Srbije (1990.)

Ustavom

Srbije

od

septembra

1990.

godine,

srpski

parlament

je

ustanovljen kao jednodoman koji broji 250 poslanika. Predvieno je da se oni

biraju svake etvrte godine na slobodnim i tajnim izborima. 5
Prvi izbori za Skuptinu Srbije odrani su decembra te 1990. Najvie
poslanikih mesta osvojila je Socijalistika partija Srbije - 194. Za predsednika
parlamenta izabran je Slobodan Unkovi, a za predsednika srpske Vlade Dragutin
Zelenovi.6

3.2.Skuptina i drugi organi vlasti

Drava svoje funkcije obavlja preko fizikih lica a ta fizika lica su izabrani
predstavnici graana i dravni inovnici koji su prema ustavu i zakonu
organizovani u pojedine organe dravne vlasti. Postoje 3 vrste organa dravne
vlasti:
-

Zakonodavni organ vlasti

Izvrni organ vlasti
Pravosudni organ vlasti

Zakonodavni organ vlasti je organ koji donosi zakone i propisuje poredak u

dravi. Obino se zove skuptina ili parlament ili sabor ili kongres ili slino.
Zakonodavni organ je najvii organ dravne vlasti i od njega nema veeg organa.
Drugim reima je nosioc dravnog suvereniteta ali je zakonodavni organ vlasti

5 Kosta avoki ; Radmila Vasi, Uvod u Pravo, tree jedinstveno izdanje,

Beograd, 2009.
6 Milan Galogaa ; Miroslav Mike, Teorija i praksa pravne drave i Vladavina
Prava, prvo izdanje, Banja Luka, 2008.

10

istovremeno i nosioc narodnog suvereniteta zato to je sastavljen od izabranih

predatavnika graana.
Izvrni organ vlasti je organ koji izvrava i primenjuje zakone i druge
odluke koje donosi zakonodavni organ vlasti. Ovaj organ vlasti zove se Vlada.

Pravosudni organi - njihov zadatak je da ako doe do krenja zakona

izrekne sankciju onima koji su to uinili. U pravosudne organe spadaju sudovi,
tuilatva.. Svaka drava mora da ima ove organe vlasti. Od toga kako su
organizovani i u kakvom su odnosu organi vlasti jedne drave zavisi politiki
sisem te drzave. Mogua su dva naela ogranicavanja organa dravne vlasti. To
su na elo podele vlasti i naelo jedinstva vlasti. Prema ovom naelu sve funkcije
vlasti (zakonodavna, izvrna, sudska) su meusobno odvojene i nezavisne.
Posebno je vano da budu odvojene zakonodavna i izvrna vlast. Meutim, to je i
najtee da se ostvari. To je rezultat veine u organima zakonodavne vlasti koja je
rezultat vlasti, nastoji da se nametne i da podrade sebi zakonodavnu vlast, pa
zbog toga dolazi do krize vlade parlamenta i parlamentarnog sistema u celini do
uspostavljanja diktature.
Na elo jedinstava vlasti se sastoji to su sve funkcije vlasti meusobno u
jedinstvu i skoncentrisane u jednom organu drzavne vlasti. Po pravilu je to
zakonodavni organ. Zagovornici ovog naela: Ruso, Marke, Monteskije i dr. imali
su u vidu demokratska jedinstva vlasti, meutim u praksi se to manifestovalo kao
nedemokratsko jedinstvo vlasti zbog ega je i ovde dolazilo do uspostavljanja
diktature. U zavisnosti od toga koje naelo je primenjeno, postoje tri vrste
politikih sistema: parlamentarni, precedniki i skuptinski sistem.
Parlamentarni sistem vlasti se zasniva na nainu podele vlasti. Karakterie
se time to graani biraju svoje predstavnike za parlament, skuptinu, a
parlament ima izbornu i kontrolnu funkciju. Izborna funkcija parlamenta se
ogleda u tome to parlament bira efa drave, ono to nije nasledna funkcija,
zatim bira vladu, sudije ustavnog suda i druge funkcionere. O kontrolama
funkcija parlamenta se ogleda u tome to parlament kompromie i usmerava rad
vlade koju podrava u svakoj prilici jer veina u parlamentu formira vladu.
Centralne organe vlasti u pralamentarnom sistemu nije parlament ve vlada koja
donosi odluke a parlament te odluke samo podrava ili ne podrava ukoliko vlada

11

izgubi podrku parlamenta onda ona mora da podnese ostavku nakon ega se
bira nova vlada ili raspisuju novi izbori. efa drave bira parlament a ef drave
ima samo ulogu. On predstavlja zemlju, formalno predlae precednika vlade,
formalno je vrhovni komandant vojske itd.
Predsednika drave biraju svi graani i on ima stvarno veliku vlast, formira
svoju vladu koju predsedava takozvanu administraciju u on je potpuno odvojen
od kongresa kao to je i kongres nezavistan, mada postoji mehanizam njihovog
usklaivanja rada. Predsednik je ovde stvarni vrhovni komandant. Predsedniki
sistem imaju SAD i neke zemlje latinske amerike, parlamentarni sistem veina
Evrope, a u Francuskoj i kod nas kombinacija oba dva.
Skuptinska: zasniva se na naelu jedinstva vlasti. Postojao je u Francuskoj
odmah posle buroaske revolucije, u vajcarskoj je uveden 1848. god. Postojao je
i u SSSRu i u SFRJ. Najdue se odrao i danas postoji u vajcarskoj.
Svaki od ovih Partijskih sistema ima svoje prednosti. Partijski sitem je
jedini koji ima mehanizme za izbegavanje krize a to je ostavka vlade i
rasputanje parlamenta.

3.2. Senat
Senat je naziv za skuptinu, esto za gornji dom ili komoru legislature ili
parlamenta. Tijekom povijesti postojala su mnoga takva tijela budui da senat
znai vijee starih i mudrih lanova drutva i vladajue klase. Prva dva slubena
senata bili su spartanska Gerousia () i Rimski senat.
Moderna rije senat potjee iz latinske rijei sentus (senat), koja je
nastala prema senex, "starac,,lanovi ili legislatori senata zovu se senatori.
Latinska rije senator usvojena je u hrvatskom bez promjene u pravopisu. Njezino
znaenje potjee iz vrlo drevne forme jednostavne drutvene organizacije u kojoj
je mo donoenja odluka rezervirana za najstarije lanove. Iz istog razloga rije
senat

ispravno

se

koristi

oznaavanju

bilo

kojeg

monog

autoriteta

karakteristino sastavljenog od najstarijih lanova zajednice, kao to se

fakultetsko tijelo u nekoj visokokolskoj instituciji esto naziva senatom.
Originalan senat bio je Rimski senat koji je postojao sve do 580. (razni pokuaji
za njegovim oivljavanjem napravljeni su u srednjovjekovnom Rimu). U Istonom

12

Rimskom Carstvu Bizantski senat nastavio je djelovati do etvrtog kriarskog

rata.7

Moderne demokratske drave s bikameralnim parlamentarnim sustavima

ponekad imaju senat koji se esto razlikuje od redovitog paralelnog donjeg doma
poznatog pod razliitim nazivima ovisno o izbornim pravilima kao "zastupniki
dom",

"komunalni

dom",

"komora

deputata",

"nacionalna

skuptina",

"legislativna skuptina" ili "dom skuptine". Senat moe ukljuivati minimalnu

dobu potrebnu za glasae i kandidate, proporcionalni ili veinski ili pluralitetni
sustav, te izbornu bazu ili kolegij. Tipino se senat oznaava kao gornji dom i ima
manje lanova od donjeg doma. U nekim federalnim dravama takoer postoji
senat na subnacionalnoj razini. U Sjedinjenim Dravama sve drave osim
Nebraske imaju dravni senat. U Australiji sve drave osim Queenslanda imaju
gornji dom poznat kao legislativno vijee. Nekoliko kanadskih provincija takoer
su neko imale legislativna vijea, ali danas su sva ukinuta, a posljednje je bilo
Legislativno vijee Quebeca 1968. godine.
lanstvo u senatu moe se odrediti kroz izbore ili imenovanja. Primjerice,
izbori se odravaju svake tri godine za polovicu lanstva Australskog senata, a
mandat senatora traje est godina. Nasuprot tome lanove Kanadskog senata
imenuje generalni guverener na prijedlog premijera Kanade, te ostaju u slubi
dok ne daju ostavku, budu smijenjeni ili umirovljeni u mandatornoj dobi od 75
godina. U veim zemljama senat esto slui kao ravnoteni efekt pruajui vei
udio vlasti regijama ili grupama koje bi inae bile nadglasane u striktno
popularnoj raspodjeli.

7 Milan Galogaa ; Miroslav Mike, Teorija i praksa pravne drave i Vladavina

Prava, prvo izdanje, Banja Luka, 2008

13

Zakljuak
Meoviti sistem vlasti kao to smo vec naveli je sistem koji je sastavljen od
nekih delova presednikog i parlamenatnog sistema. Naime meooviti sistem je
zakonodavnu vlast poverio parlamentu tj.narodnoj skuptini koja se bira od
strane naroda na neposrednim , fer i korektnim izborima. Dalje izvrnu vlast je
poverio vladi , vladi koja je odgovorna parlamenta i koja je zaduzena za voenje
spoljne I unutranje politike. U sluaju da parlament nije zadovoljan nainom na
koji vlada vodi politiku ili funkcionise , moze se sazvati zasedanje na kom ce se
raspravljati o nepoverenju vladi. Sistem vlasti u Republici Srbiji takoe poznaje i
presednika repblike. Mandat predsednika Republike traje pet godina i poinje da
tee od dana polaganja zakletve pred Narodnom skuptinom. Ako mandat
predsednika Republike istie za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produava se,
tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog
stanja. Niko ne moe vie od dva puta da bude biran za predsednika Republike.
Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran,
ostavkom ili razreenjem. Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku
Narodne skuptine.

14

Literatura
-

Savi, S.: Osnove prava, Komesgrafika, Banja Luka, 2005.

Kosta avoki ; Radmila Vasi, Uvod u Pravo, tree jedinstveno

izdanje, Beograd, 2009.

Radomir D. Luki ; Budimir P. Kouti, Uvod u Pravo, dvadesetpeto

izdanje, Beograd, 2007.

Jeff Champman; The Code Napoleon - History Magazine, 2000.
Xavier Blanc-Jouvan; World wide influence of the French Civil Code

of 1804, University of Paris, 2004.

Milan Galogaa ; Miroslav Mike, Teorija i praksa pravne drave i
Vladavina Prava, prvo izdanje, Banja Luka, 2008.