Kartezijanski motivi kod Husserla

,
.

. ,
, .
,
...
,

.
.
,

.
,
. , ,
.
,

, ,
.

, mestu naturalizma, pa se kao temeljna ideja Husrlove
filozofije javlja zasnivanje filozofije kao stroge nauke. Naturalizam je pojava koja proistie iz
otkrivanja prirode u smislu jedinstva prostorno-vremenskog bia, prema ezaktnim prirodnim
zakonima. Naturalist ne vidi nista osim prirodu, fiziku prirodu. Tako je naturalizovana ak i
svest, jer ona promenljiva od strane prirodnog sveta.
Zahtev da se filozofija utemelji kao stroga nauka pretpostavlja da kao nauno ne bi vailo
nita to nije potpuno obrazloeno evidencijom. Ipak, filozofija kao empirijska nauka, nije
podesna da prui fundamente za istu logiku, istu aksiologiju i praktiku... ni za jednu nauku
koja se bavi istim principima normiranja. Tako se treba u samom poetku osloboditi
robovanja svim vrstama predrasuda i nedovoljno ispitanih stanovita, te sve rezultate ulnog
opaanja, tradiciju, nauke, ak i nae empirijsko Ja, treba ostaviti po strani. Filozofija u
pogledu naunosti prevazilazi i matematiku u tom smislu jer ne prihvata nita dato i tradirano
bez prethodnog kritikog pitanja. Vraa se izvorima sveg naeg saznanja u svesti. Filozofija
prevazilazi svaku nauku postavljajui pitanja o graninim, tj. temeljnim pojmovima posebnih
nauka.
Kao oprena ovako shvaenoj filozofiji, nalazi se prirodna svest. Ona je uvek na tlu poznatog
i datog, njen stav je naivan. ak se i naunici nalaze u ovom prirodnom stavu u odnosu na
svet, jer prirodu i nain pristupa prirodi ostavljaju neispitanim. Njihova istraivanja ne
ispituju sam temelj iskustva, temelj svesti, ve to ostaje neto uvek ve unapred dato i
podrazumevano.

Filozofija zato ima drugaiju ulogu nego sve druge nauke ona trai ono najevidentnije,
apsolutno i utemeljujue. Do ovoga to vie niime drugim ne moe biti uzdrmano, dolazi se
fenomenolopkom redukcijom redukcijom sveta na fenomen sveta.
Svet, onakav kakav nam se neposredno prikazuje, gubi svoje vaenje. Huserl ide dalje od
naeg empirijskog ega i u ispitivanju se vraa najizvornijim fenomenima iz kojih tek moe
biti konstituisan svet transcendentalnom egu. Empirijsko Ja je optereeno mnogim
predrasudama, a osloboditi se njih i ii dalje od toga znai stii do transcendentalnog ega, do
krajnjeg objektivizma. Ovaj transcendentalni ego se javlja samo u struji svojih kogitacija
dalje od toga se ne moe ii. Transcendentalna subjektivnost je ono iz ega se zainje smisao
itavog sveta.
Svi akti svesti su intencionalni, tj. svi doivljaji su doivljaji neega. Svest je uvek usmerena
na neto spoljanje, ona je uvek intencionalna. To je njena bitna osobina tj. ne moe se
zamiljati svest a da ona nije svest neega. Neto kao prazna svest ne postoji, ve je sve to
postoji samo jedan tok doivljaja kao tok svesti i kao njeno jedinstvo. Ne mogu se podvajati
predmet i doivljaj, ve su oni uvek sjedinjeni u incionalnom aktu koji se sastoji u tom odnosu
svesti i predmeta, a kako prazna svest ne postoji, mi do svesti uopte dolazimo jedino putem
apstrakcije.
Tako se kao rezultat intencionalnosti javlja noema koja je intencionalni predmet svesti,
fenomen sveta. Svest se aktivno odnosi prema onome to je u neposrednom isustvu dato samo
kao pasivni sadraj. Tako materija, hile, u aktu shvatanja postaje ono to se naziva noemom
intencionalni predmet svesti. Predmet svesti nije neto spoljanje ve se on konstituie tek u
intencionalnom aktu.
Noema je onda rezultat noetikog ina i hiletikog sadraja. Tako, vie ljudi moe posmatrati
isti hiletiki sadraj, a imati razliitu noemu, razliiti intencionalni predmet. Izvriti
fenomenoloku redukciju znai osloboditi se svega osim ove transcendentalne subjektivnosti.
Ono to smo odbacili je samo hiletiki sadraj, materijal koji aka smisao. Intencionalnost
omoguava svesti da preko meanja sa svetom postane ono to konstituie njegovo znaenje,
intencionalno se odnosei prema onome to je u neposrednom iskustvu dato kao hiletiki
sadraj.
Svest se tako otkriva kao ono to je apsolutno dato, a sve ostalo je dato preko svesti. Samo
zato to postoji neto takvo kao to je svest, postaje mogua konstitucija sveta. Svest nije vie
ono to je bila kod Dekarta deli sveta ve upravo ono konstituiue.