Вы находитесь на странице: 1из 19

VISOKA POSLOVNA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA
AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: Finansijski menadmet

BERZE

Mentor:
Prof. dr VId Ristanovi

Student:
Stefan Jovi 106-001-11

SADRAJ
UVOD.....................................................................................................................................3
1. BERZANSKO POSLOVANJE...........................................................................................4
2. POJAM I VRSTE BERZI...................................................................................................8
2.1. Pojam berze..................................................................................................................9
2.2. Organizaciona forma berze........................................................................................10
2.3. Uesnici na berzi........................................................................................................11
2.4. Organi upravljanja i rukovoenja berzom..................................................................12
3. BEOGRADSKA BERZA.................................................................................................13
ZAKLJUAK.......................................................................................................................18
LITERATURA......................................................................................................................19

UVOD
Finansijsko trite je organizovano mesto i prostor na kome se trae i nude
finansijsko- novana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje formira cena tih
sredstava.
Formiranje cena novanih sredstava na finansijkom tritu izraava se kamatnom
stopom. Ukoliko je pri ponudi tih sredstava od osnovnog znaaja odravanje likvidnosti,
onda se rok na koji se ta slobodna novana sredstva nude utvruje na sasvim kratkom
vremenskom intervalu, pa samim tim e i kamatna stopa, odnosno cena ponuenih
sredstava biti nia. Ukoliko se nude novana sredstva, koja iz bilo kog razloga mogu biti
slobodna na dui rok, onda e kamatna stopa, odnosno cena ponuenih sredstava biti vea i
to zbog toga to se ova cena zbog dugog roka sastoji iz tzv. iste kamate i riziko premije.
Uloga finansijskog trita sastoji se u pruanju i stvaranju mogunosti alokacije
novanih sredstava. To praktino znai prenos novanih sredstava sa onih fizikih i pravih
lica koja raspolau veim slobodnim novanim iznosima; od onih koji ih ele samostalno
uloiti, na ona fizika i pravna lica iji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekuih i
razvojnih planova iz oblasti proizvodnje, potronje, prometa, i usluge za koje se
pretpostavlja da su drutveno i ekonomski opravdani. Finansijsko trite omoguuje
ostvarenje optimalnosti u korienju druenih i privrednih resursa a na taj nain neposredno
doprinosi i skladnijem privrednom razvoju zemlje.
Kao deo nove finansijske infrastrukture u Srbiji, osnovane su tri bitne institucije:
Nacionalna tedionica, Beogradska berza i Centralni registar. Svaka od ovih institucija
uklapa se u kompleksan mozaik i igra ulogu u finansijskom okruenju.
Beogradska berza prati aktivnosti vezane za organizaciju trgovine hartijama od
vrednosti i finansijskim derivatima. Pozicija i aktivnosti berze su odreeni Zakonom o
tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao najbitnijim aktom u ovoj
oblasti. Odrene odredbe bitne za Berzu sadrane su i u Zakonu o privrednim drutvima,
naroito kad je re o pitanjima organizovanja Berze, to jest da li je akcionarsko drutvo.
Ovaj zakon se primenjuje kao zamena ukoliko Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih
finansijskih instrumenata ne predvidi neki specifini sluaj.

1. BERZANSKO POSLOVANJE

Berzansko poslovanje obuhvata trine operacije sa efektima, tj organizovanu


kupoprodaju efekata. Na berzi efekata trguje se samo sa onim efektima koji imaju
saglasnost od same berze. Tu saglasnost izdaje posebno formirana komisija koja je zvanini
organ svake berze i naziva se Komisija za registraciju emisije i dozvolu plasmana na berzi
efekata. Osnovni zadatak ove komisije je da izvri registraciju emisije a potom izda
dozvolu da se sa efektima te emisije moe trgovati.
Sa tog aspekta sve efekte sa kojima se trguje na tritu kapitala moemo svrstati u
dve osnovne grupe:
-

efekti sa dozvolom trgovanja

efekti bez dozvole trgovanja na berzi efekata


Trgovina sa efektima koji imaju dozvolu za kotaciju na berzi predstavljaju zvanian

berzanski promet, zvanina trgovina efektima koji se uvek realizuje u okviru berzanskog
pulta ili na berzanskom parketu.
Trgovina sa efektima koji nemaju dozvolu za kotaciju na berzi se ostvaruje van
berzanskog pulta ili parketa zbog ega se i naziva nezvanina ili vanberzanska trgovina
efektima. Ova vanberzanska trgovina se moe odvijati i u okviru berze ali van njenog
slubenog dela! Zajedno sa drugim neberzanskim tritima ( meubankarsko, slobodno,
crno) ovo trite (vanberzansko) predstavlja znaajan deo ukupnog prometa na tritu
kapitala i sa svojim volumenom mnogostruko prevazilazi volumen zvaninog berzanskog
trita.
Registracija efekata i dobijanje dozvole za prodaju, tj. kotaciju tih efekata na berzi i
u okviru zvanimog berzanskog trita predstavlja unapred utvren i definisan postupak od
strane svake berze efekata. Postupak ima za cilj da investitore, potencijalne kupce zatiti od
lanih informacija, zabluda prevara koje moe emitent uiniti pri emisiji efekata. Ova
zatita ostvaruje se putem analize, kontrole i ispitivanja svih elemenata koje je emitent
naveo u dokumentaciji na osnovu koje se vri emisija efekata. 1

Zahtev emitenta za

dobijanje dozvole za prodaju efekata, se podnosi zajedno sa bankom, njegovim


posrednikom kao i sa prospektom emisije u kojem se jasno moe videti na koji nain i
pod kojim uslovima se vri emisija efekata. Emitent mora dati garanciju za korektnost i

Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.

tanost sadraja prospekta sa jedne strane a sa druge mora dati garanciju za banku kao
posredniku finansijsku instituciju.
Ako se radi o emisiji HOV iji je emitent drava onda plasmani tih HOV na berzi
efekata mogui su i bez izrade inae obaveznog prospekta emisije kao i bez dobijanja
posebne dozvole od strane berzanske komisije.
Nakon izvrene registracije i izdate dozvole za prodaju pristupa se uvoenju
efekata na berzu koje podrazumeva: 2
-utvrivanje berzanskog kursa
-realizaciju kupoprodajnih naloga u okviru zvaninog berzanskog trita po
zvaninom berzanskom kursu
-objavljivanje berzanskog kursa ili kursa po kojem se vri kotacija efekata
Utvrivanje berzanskog kursa kod prvog plasmana emisije, odnosno prve prodaje
vri se na bazi procene ponude i tranje. Berzanski kurs kod prvog plasmana naziva se
emisioni berzanski kurs. Utvrivanje berzanskog kursa kod druge prodaje i svake dalje
prodaje vri se na bazi efektivne ponude i tranje na berzi.
Putem i preko berzanskog kursa ostvaruju se kupoprodajni nalozi ne samo u okviru
berzanskog prometa ve i u okviru vanberzanskog prometa! Berzanski kurs slui kao osnov
revalorizacije imovine i obaveza privrednih subjekata. Izuzetno veliki znaaj za svaku
nacionalnu ekonomiju, uprkos injenici to on predtsavlja rezultat usaglaene ponude i
tranje samo jednog manjeg dela ukupnih transakcija na tritu kapitala, odnosno samo
onog zvaninog berzanskog prometa koji se realizuje registrovanim efektima i onima koji
poseduju dozvolu za plasman na berzi.
Treba razlikovati berzanski kurs efekta od trine vrednosti/cene efekta!Berzanski
kurs predstavlja faktiko stanje ponude i tranje za konkretnim efektom u okviru zvanine
berzanske trgovine i to u tano odreeno vreme.(berzanski kurs efekta je njegova cena na
jednom tano utvrenom mestu-berzi, formirana na osnovu egzaktno date ponude i tranje)
Trina vrednost efekata ili njegova cena moe biti ista, vea ili manja od kursa predstavlja
njegovu faktiku vrednost na tritu kapitala, odnosno na drugim berzama u zemlji i u svetu
i u vanberzanskom prometu. ( trina vrednost efekta je njegova cena po kojoj se on kupuje
i prodaje na svim drugim mestima i na sve druge naine)
Berzanski kurs se moe iskazivati u procentima,u ceni po komadu. Potrebno je
istai da su u postupku formiranja kurseva u svim zemljama trine privrede kombinacije i
varijacije berzanskih kurseva daleko prisutnije kod efekata sa varijabilnim prihodom, nego
2

Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.

kod efekata sa fiksnim prihodom koji se mogu smatrati stabilnom i postojanim.Po svojoj
prirodi postojanja, svaka berza efekata ne podnosi stabilne kurseve i sklonost pokazuje ka
trgovini efektima sa varijabilnom prihodom a pre svega akcijama.
Pod nainom utvrivanje kursa uvek se podrazumeva primena unapred date i
odreene metodologije kojom se definie i zvanino utvruje kurs efekata koji su predmet
trgovine na konkretnoj berzi. Utvrivanje kursa se uvek odnosi na konkretan efekat,
konkretnu berzu,konkretno radno vreme berze i na konkretne uslove, pravila i obiaje.
Osnov za utvrivanje kursa ine meetarski dnevnici, berzanske knjige u kojima se
evidentiraju svi nalozi za kupovinu ili prodaju, odnosno u kojima se evidentira ukupna
prodaja i tranja za svakim pojedinanim efektom.
Ukoliko se na berzi trguje varijabilnim ili viestrukim kursom-odgovorno lice na
berzanskom pultu koje utvruje kotacioni kurs (meetar) obavezno ja da svim uesnicima
na berzi saopti: poetni kurs, svaku njegovu promeni i zkljuni tj.zavrni kurs!!
Ukoliko se na berzi trguje jedinstvenim kursom-berzanski meetar je obavezan da
svim uesnicima na berzi saopti taj jedinstveni kurs koji je za tu kotaciju i poetni i zavrni
tj.zakljuni. Znaajna prednost u odnosu na trgovanje sa varibijalnim kursom efekata, sve
one negativnosti koje taj jedinstveni kurs ima u odnosu na varibijalni eliminisane su
uvoenjem nove vrste prelaznog kursa tzv. privremeno utvrenog kursa po kome se
trguje izmeu dva jedinstvena kursa.
Nakon utvrivanja berzanskog kursa, tj. kotacije odreenog efekta, svaka berza,
odnosno odgovorno lice na njoj, je obavezno da ovako utvren kurs uini javnim, a to ini
putem: berzanskog biltena, berzanskim izvetajima na odreenom mestu dostupno javnosti,
novinama i sl.
Sve kotacije sa jedne berze se elektronski prenose u zajedniki kompjuterski centar
iz koga se vri dalja distribucija lanovima tog centra. U komuniciranju se koriste
mnogobrojne ifre i skraenice koje imaju za cilj da na najkrai mogui nain objasne sve
vanije okolnosti i karakteristike koje se odnose na konkretan kurs.
Dve osnovne grupe berzanskih poslova:
1. promtni, kasa ili spot poslovi na berzi efekata
2. terminski poslovi
1. Promtni, kasa ili spot poslovi sa efektima na berzi efekata- su poslovi u kojima se
prava i obaveze partnera iz kupoprodajnog ugovora realizuju odmah po zakljuenju, a
najkasnije u roku od 3-5 radnih dana od dana zakljuenja ugovora. Promptna kupoprodaja
efekata pretpostavlja promptnu obavezu kupca efekata da prodavcu doznai novani iznos
6

kupoprodajne vrednosti na njegov raun ili u gotovom i to odmah, a najkasnije sa valutom


petog radnog dana. Istovremeno se podrazumeva i promptna obaveza prodavca efekata da
kupcu doznai tano u kupoprodajnom ugovoru naznaene efekte na njegov depo konto ili
predajom iz ruke u ruku i to odmah, a najkasnije u roku koji ne moe biti dui od pet
radnih dana od dana zakljienja ugovora. Osnovna razlika izmeu ove dve vrste poslova je
u tome to su promtni poslovi na berzi efekata praktino poslovi bez rizika i za kupca i za
prodavca.
2. Terminski berzanski poslovi: su takvi berzanski poslovi u kojima se obaveze
prodavca i kupca ne izvravaju promptno odnosno odmah posle zakljuivanja ugovora, ve
u nekom kasnijem roku koji je unapred fiksiran i oznaen ili pak jednog dana u okviru
nekog budueg perioda u kome je krajnji rok odreen. Ukupne terminske poslove moemo
podeliti na:
a) Obine ili bezuslovne terminske poslove: poslovi ije izvrenje niim nije
uslovljeno i u kojima se obaveze moraju izvravati na tano fiksirane rokove.
b) Uslovne termisnke berzanske poslove:poslovi kod kojih prodavac ili kupac mogu
odusati od posla ili promeniti neke svoje obaveze i to naravno pod uslovom da su
prethodno poloili dogovorenu premiju, sumu novca kao naknadu drugoj strani za
odustajanje od izvrenja svoje obaveze ili zbog izmena ranije preuzetih obaveza.
U svakom terminskom poslu kao ugovorni partneri jedan naspram drugog stoje
besisti-koji oekuju pad kursa i hosisti koji oekuju poveanje kursa.
Besista:prodaje na tano utvren termin ili na jedan dan unutar tog termina neku
HOV koju jo uopte ne poseduje i nada se e kratko pre izvrenja ugovora nabaviti HOV
po kursu koji lei ispod kursa zakljunice, odnosno utvrenog u kupoprodajnom ugovoru.
Hosista: kupuje HOV na odreeni termin ili na jedan budui dan unutar tog termina
i nada se da e tu HOV na dan izvrenja ugovora prodati povoljnije nego to je kupio po
ugovorenom kursu.
Radi spreavanja znatnih kursnih razlika koje iz toga rezultiraju, terminski poslovi
se modifikuju mnotvom uslova. U cilju ograniavanja i svoenja kursnih razlika na
minimum, posebnu varijantu i vrstu terminskih poslova sa efektima predstavljaju poslovi sa
fjuersima i opcijom. Terminski poslovi po svom karakteru su i poslovi pekulacije sa
kurnim razlikama-terminske pekulacije. Ove pekulacije su komplikovane i zahtevaju
dobro poznavanje svih trinih elemenata i pravila igre, pa se njima mogu baviti samo
profesionalni berzanski pekulanti.

2. POJAM I VRSTE BERZI


Preko berzi se vri institucionalizacija kapitala. Zadaci berze su, da nakon dnevne
koncentracije ponude i potranje kapitala na jednom mestu omogui njihovu razmenu,
odreivanje realne vrednosti kapitala i trinu stabilnost kapitalnih transakcija.
Berzanski posrednici na finansijskom tritu se pojavljuju kao specijalizovani
uesnici radi obavljanja posrednikih poslova izmeu ostalih uesnika na finansijskom
tritu. Oni se mogu baviti sledeim poslovima:
-

investiranja,

portfolio menadmenta,

finansijskog konsaltinga,

uvanja HOV,

pozajmljivanja novca i HOV.


Prema vrsti berzanskog posredovanja, razlikujemo tri vrste berzanskih posrednika:

1) brokeri,
2) dileri,
3) makleri ili senzali.
Brokeri posluju po principu agenata, pri emu kupuju i prodaju HOV u ime i za
raun klijenata ili kao komisionari pri emu nastupaju u svoje ime a za raun klijenata. Oni
posreduju na berzi izmeu kupaca i prodavaca i za svoje usluge naplauju proviziju. Pored
poslova posredovanja brokeri obavljaju poslove kupovine i prodaje HOV, poslove trgovanja
sa nekretninama i poslove osiguranja.
Polazei od poslova koje obavljaju za svoje klijente, brokeri se mogu pojaviti kao:
a) brokeri berze,
b) brokeri lanovi berze, i
c) nezavisni brokeri.
Dileri kupuju HOV u svoje ime i za svoj raun (principali), te ih prodaju klijentima
ostvarujui razliku u cieni izmeu vrednosti prodatih i vrednosti kupljenih HOV. Za njih je
karakteristino da snose rizik za nastali gubitak u kupoprodajnoj transakciji. Oni mogu
nastupiti u posredovanju i kao brokeri, pri emu su duni isto navesti na kupoprodajnom
nalogu. Pored HOV, oni mogu da kupuju i robu i usluge radi prodaje krajnjim potroaima.
Makleri ili senzali su najvie poznati u Nemakoj i nastupaju kao posrednici u svoje
ime i za svoj raun ili u tue ime i za tui raun. Mogu nastupiti i na berzi ili u
posredovanju kao dileri.
8

2.1. Pojam berze


Re berza se razliito tumai. Prema jednoj grupi autora, ona potie od francuske
rijei bourse, to u prevodu znai mesto susretanja trgovaca. Prema drugoj grupi autora
potie od naziva patricijske porodice iz srednjeg veka iz mesta Bri porodice Van der
Burse. Ova porodica se smatra utemeljivaem sadanjeg oblika berzanskog poslovanja.
Ona je u 13. veku na ulazu u kuu drala obeene kone kese koje su simbolino
predstavljale odnos ponude i potranje.
Berza se moe definisati kao mesto na kome se kupuju i prodaju robe i ovlatene
vrste HOV. Poeci berze ukazuju da su berze predstavljale:3
1) organizovano trite,
2) prostor na kome se trgovalo zamenljivom robom,
3) prostor na kome su uesnici trgovali berzanskom robom i berzanskim efektima,
4) prostor na kome su se obavljale berzanske transakcije u odreeno vreme,
5) oblik trgovanja uz strogo pridravanje pravila poslovanja, i
6) oblik promptnog i terminskog trgovanja.
Predmeti berzanskog trgovanja su bili podloni tipizaciji, to znai da se tim
predmetima moglo trgovati bez njihovog prisustva. To je pojednostavilo i ubrzalo postupak
trgovine. U poetku je broj uesnika bio mali tako da je izmeu njih stvoreno poverenje
koje se vremenom institucionalizovalo preko pravila trgovanja. Uvoenjem berzanskih
efekata poveava se znaaj gotovine i HOV. Efekti su se mogli odrati u odnosima sa
robom, jer su imali podlogu u konkretnim robama.
Polazei od predmeta berzanskog poslovanja, berze se mogu podeliti na:
1) robne (produktne) berze i berze usluga,
2) novane i devizne berze, i
3) berze HOV.
Na robnim berzama se trguje razliitom robom i uslugama. Na novanim berzama
se trguje novcem i devizama, dok se na berzama HOV trguje sa razliitim HOV i
finansijskim derivatima (fjuersi i opcije).
Za berze je karakteristino da one ne poseduju nikakvu sopstvenu robu, novana
sredstva, devizna sredstva i HOV. One ne kupuju niti prodaju robu i berzanske efekte koji
su predmet trgovanja. Cene robe, novca, deviza i HOV se formiraju na otvorenoj, slobodnoj
aukciji u zavisnosti od ponude i potranje u datom periodu. Trgovanje obavljaju lanovi
3

Petrovi B.P.: Berze i berzansko poslovanje, Beograd, 2009.

berze u odreenom prostoru koji se naziva sala za trgovanje. Predmet trgovanja mogu biti
berzanske vrednosti koje su prihvaene na listingu berze.

2.2. Organizaciona forma berze


Berza se definie kao mesto na kome se vri kupovina i prodaja robe i ovlatenih
vrsta HOV. Danas su berze visoko organizovane neprofitne institucije u vlasnitvu drave
ili uesnika u trgovini. One imaju javna ovlatenja, to znai da mogu donositi obavezujua
pravila trgovine i kontrolisati njihovo potovanje od strane uesnika.
Prema metodu trgovine berza moe biti organizovana kao aukciono ili kontinuirano
trite.
Aukciono trite je berza gde se nalozi klijenata grupiu i izvravaju simultano uz
formiranje jedinstvene cene. Aukcija moe biti usmena ili pismena (kroz delatnost
specijalista koji usaglaavaju ponudu i potranju u svojim knjigama). Rezultat aukcije je
utvren kurs instrumenata. Kurs je fiksiran pa se aukcija esto naziva i fixing. Na kraju
radnog dana utvruje se prosean dnevni kurs za pojedine instrumente ako je bilo vie
dnevnih aukcija.
Berza moe biti organizovana i kao kontinuirano trite, gde se izvravanje naloga
obavlja tokom celog radnog dana. Zbog toga se cene stalno menjaju odravajui priliv i
realizaciju naloga. Ovde nije potrebno fiziko prisustvo uesnika, ve oni mogu da trguju i
iz svojih kancelarija. Najvei broj berzi je prihvatio ovaj metod. One uesnicima
obezbeuju komunikacionu povezanost i centralni kompjuter koji automatski uporeuje
naloge i formira kurs koji odgovara ponudi i potranji.

2.3. Uesnici na berzi


Na berzi se pojavljuju sledei subjekti:
1) kupci (investitori) robe i berzanskih efekata,
2) prodavci robe i berzanskih efekata, i
3) posrednici u berzanskom trgovanju

10

Aktivni uesnici na berzi su samo lanovi berze koji imaju pravo da zakljue
berzanske transakcije. Oni treba da imaju minimum kapitala, znanja i sposobnosti kako bi
se obezbedilo da se transakcije odvijaju na nain utvren pravilima berzanskog poslovanja.
Berza moe zatititi finansijski integritet svojih lanova. Na berzi se formira zatitni fond iz
kojeg se nadoknauje teta uesnicima berze koja je nastala zbog njihovog bankrotstva ili
nepotenog poslovanja drugih uesnika.4
Kupci se pojavljuju na berzi u ulozi investitora sa namerom da kupe robu ili
berzanske efekte (gotovinu ili HOV) radi ostvarivanja to veeg profita.
Prodavci se pojavljuju u ulozi ponuaa berzanskih vrednosti kako bi njihovom
prodajom obezbedili nedostajue izvore finansiranja. Njihov cilj je da prodaju berzanske
vrednosti po to veoj ceni.
Brokeri su berzanski posrednici u trgovanju sa HOV i mogu nastupati
a) u svoje ime, a za raun svojih klijenata (komisionari), ili
b) u ime i za raun svojih klijenata (agenti).
Za svoje usluge naplauju proviziju ija visina zavisi od broja i vrednosti HOV koje
su predmet trgovanja. Provizija se naplauje po zavretku berzanske transakcije.
Dileri su berzanski posrednici koji se u odreenim segmentima mogu razlikovati od
brokera i mogu nastupati:
a) u svoje ime a za raun svojih klijenata;
b) u ime i za raun svojih klijenata i
c) u svoje ime i za svoj raun (principali).
U treem sluaju oni kupuju i prodaju HOV da bi ostvarili zaradu po osnovu razlike
u ceni. U tom sluaju snose i rizik od potencijalnog gubitka, ako prodaju HOV po nioj ceni
od one po kojoj su ih kupili.
Svi uesnici u berzanskim transakcijama predstavljaju profesionalna lica i mogu se
svrstati u tri osnovne grupe:
1) berzanski posrednici (brokeri, makleri, kartieri),
2) berzanski trgovci (dileri, hendleri),
3) ostali uesnici (novinari, posetioci)
Berzanski posrednici su interni uesnici na berzi i esto se nazivaju i meetarima.
U Engleskoj se zovu brokeri, u Nemakoj makleri (ili senzali), a u Francuskoj
kartieri.

Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.

11

Berzanski trgovci su predstavnici banaka, investicionih fondova i drugih


posrednikih institucija. U SAD ih zovu dileri, u Engleskoj doberi, a u Nemakoj ih
zovu handlerima. Berzanski trgovci su eksterni uesnici na berzama efekata.
Ostali uesnici su bankarski i drugi posrednici koji nemaju ovlatenja za trgovanje
na berzi. Oni obuhvataju predstavnike banaka, novinare i posetioce na berzi efekata.
Svi uesnici na berzi su ukljueni u berzanske pekulacije. pekulativne radnje na
berzi vezane su za ostvarivanje profita ulaganjem kapitala uz prisustvo velikog rizika. Za
berzanske pekulante je karakteristino da danas kupuju odreene HOV, uz oekivanje da
e im u narednom periodu cena porasti, ili ih prodaju oekujui da e im cena u narednom
periodu pasti, pa e oni moi da ih kupe po nioj ceni. Dozirana pekulacija na berzi je
neophodna kako bi se stvorio motiv za kvalitetnije obavljanje berzanskih transakcija i kako
bi se te transakcije razlikovale od klasinih bankarskih transakcija.

2.4. Organi upravljanja i rukovoenja berzom


Finansijska berza predstavlja pravno lice koje je organizovano u obliku
akcionarskog drutva ili drutva sa ogranienom odgovornou radi obavljanja poslova u
vezi trgovine sa HOV i finansijskim derivatima. Moe da je organizuje drava ili pravna
lica koja poseduju dozvolu za obavljanje poslova brokersko-dilerskog drutva. Dozvolu za
rad berze odobrava Komisija za HOV.
Berza treba da organizuje 2 komisije:
-

komisiju za listing HOV, i

komisiju za kotaciju HOV.


Ove dve komisije imenuju upravni odbor berze.
Da bi berza dobila dozvolu za rad duna je podneti zahtev Komisiji za HOV i

podneti sledee dokumente:5

statut berze

ugovor o osnivanju,

pravila poslovanja,

tarifnik berze,

pravilnik o listingu i kotaciji HOV,

podatke o akcionarima,

Zakon o tritu kapitala, ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)

12

podatke o kadrovskoj i organizacionoj osposobljenosti,

podatke o tehnikoj opremljenosti,

podatke o lanovima upravnog i nadzornog odbora,

i drugu slinu dokumentaciju.


Berzom upravlja upravni odbor. Berza je obavezna da vri nadzor nad poslovima

zakljuenim na berzi to je zadatak nadzornog odbora i o tome mora obavetavati Komisiju


za HOV. Trgovanje sa HOV moe se vriti samo ako su one primljene na listing berze. U
postupku kontrole nad poslovanjem berze Komisija za HOV moe da pregleda akta,
poslovne knjige i izvode sa rauna berze, a moe da trai i dodatne informacije o pojedinim
pitanjima u vezi sa poslovanjem berze.
Ako Komisija za HOV utvrdi nepravilnosti u poslovanju berze moe:
-

privremeno obustaviti rad berze, ili

zabraniti raspolaganje sredstvima na raunu berze, ili

zabraniti isplatu dela dobiti, ili

izrei meru javne opomene, i

oduzeti dozvolu za dalji rad.


U posljednjem sluaju Komisija za HOV pokree steaj i likvidaciju berze.
Berza je duna da u odgovarajue vreme dostavlja Komisiji sledee podatke:

trgovanju sa HOV (na kraju radnog dana),

o prijemu i prestanku lanova berze (u roku od tri dana),

o prijemu HOV na listing (u roku od tri dana),

mesene izvetaje o poslovanju (do 15. u mesecu za prethodni mesec).

3. BEOGRADSKA BERZA
Prve ideje o osnivanju ustanove koja bi kontrolisala kretanje vrednosti novca
pojavile su se u Srbiji tridesetih godina devetnaestog veka. Srpsko trgovako udruenje,
koje je bilo znaajno za razvitak celokupne srpske trgovine, dalo je inicijativu za donoenje
Zakona o javnim berzama. Narodna skuptina je 3. novembra 1886. godine usvojila Zakon,
koji je proglasio i objavio tadanji kralj Srbije Milan M. Obrenovi. Nekoliko godina
kasnije, 21. novembra 1894. godine, u Graanskoj kasini odrana je Osnivaka skuptina
Beogradske berze, izabrana je stalna uprava i berzanski posrednici. Cilj osnivanja Berze

13

bilo je unapreenje, olakanje i regulisanje trgovinskog prometa: svakovrsne robe (naroito


zemaljskih proizvoda), svih hartija od vrednosti ije je kotiranje doputeno, ekova i
bonova, kovanog i papirnog novca.6
Prvi berzanski sastanci odrani su u hotelu Bosna na obali Save, gde su se
sastajali izvoznici i pripremali zakljuke na hranu i suve ljive. Tada se odravao samo
jedan berzanski sastanak i u jednom odeljenju sklapani su svi berzanski poslovi (valute,
efekti i roba). Razvojem trgovanja, formiraju se dva odeljenja: odeljenje za robu, koje
ostaje na obali Save kao Produktna berza, i odeljenje za valute i efekte, Valutna berza, koja
poinje da radi u prostorijama hotela Srpska Kruna. U tom periodu, Beogradska berza je
vaila za najbolje organizovanu privrednu ustanovu, bila je jedna od najstarijih berzi u
Evropi, a cene koje su utvrivane bile su reperne cene proizvoda na drugim evropskim
berzama.
Poetkom XX veka, na Berzi su se kotirale razliite hartije od vrednosti.
Najtraenije i najstabilnije bile su dravne hartije, to je i razumljivo poverenje u dravu
bilo je vee nego u akcionarska drutva. Tada je vailo pravilo da ako hoe da dobro
jede, treba ulagati u akcije. Opet, ako hoe mirno da spava, treba ulagati u dravne
papire. Na Berzi su se kotirale akcije preko 140 novanih zavoda. U periodu izmeu dva
svetska rata, posle pauze od etiri godine i u izuzetno tekoj privrednoj situaciji, Berza
ponovo pokree aktivnosti - priprema pravne regulative, nove uzanse i, shodno tome,
postiu se i novi rezultati.
Stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i pripajanjem teritorija koje su bile
u sastavu Austro-Ugarske javile su se potrebe da se obnovi rad Beogradske berze i osnuju i
druge berze na teritoriji nove drave. Velike razlike u strukturi privrede i nivou razvijenosti
pojedinih delova zemlje uslovile su neujednaenost u obavljanju trgovanja pojedinih berzi
koje su nastale u ovom razdoblju. Ali je promet na Beogradskoj berzi bio u to vreme vei
nego zajedno na svim drugim berzama u tadanjoj dravi. Privilegovana narodna banka
Kraljevine Srbije osnovana je 1884. godine. Ona je emitovala papirne dinarske novanice
zamenjive za zlato ili srebro (zaeci trita novca). Plasiranjem obveznica svojih zajmova
na evropskim berzama otvorilo je vrata trita kapitala dravi do tada nepoznatoj stranim
finansijerima. Prvi spoljni zajam nezavisne srpske drave iz 1881. godine bio je namenjen
izgradnji eleznice, a zajmovi su korieni i za pokrie budetskih rashoda.
Na osnovu Zakona o javnim berzama, koji je donet 1886. godine (a potpisao ga je
kralj Milan Obrenovi), 1895. godine poela je sa radom Beogradska berza, kao meovita i
6

www.belex.rs

14

robna i finansijska berza. Posle ujedinjenja u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (1918.),
proirivanjem nadlenosti Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije na celu teritoriju
Kraljevine SHS, nastaje Narodna banka SHS, a ujedno je ukazom vaenje odredbi Zakona
o javnim berzama proireno na celu teritoriju Kraljevine SHS. Na berzama u Beogradu i
Zagrebu trgovalo se devizama i valutama.7 Zbog poveanja tranje na evropskom tritu za
poljoprivrednim proizvodima poveani su izvozni prihodi Kraljevine SHS. Izvoznici sve
vie stranog novca plasiraju na berzama. Zbog pojave pekulantskih poslova koji slabe
domau valutu, a ujedno je vrednost dinara bila uzdrmana zbog posledica prvog svetskog
rata, centralna banka je bila prinuena da intervenie dolarima koje je vukla iz sredstava
Blerovog dravnog zajma, zakljuenog na amerikom finansijskom tritu 1922. godine.
Zbog nestabilne vrednosti domae valute na berzi raste tranja za deonicama i
dravnim papirima. Jugoslovenski vrednosni papiri su na stranim berzama bili traeno
sredstvo plaanja zato to je jedino u Kraljevini SHS i Italiji, u to doba neposredno posle
prvog svetskog rata, bila dozvoljena berzanska trgovina devizama i valutama. Trgovci iz
drugih zemalja su na svojim berzama kupovali jugoslovenske vrednosne papire, pa su ih na
naim berzama prodavali za devize. Tadanja Beogradska berza postigla je veliki ugled i
svrstrala se meu vodee evropske berze tog doba. Ovakvi rezultati su zahtevali stalno
usavravanje organizacije i poslovanja. Od 1921. Upravni odbor Berze je poeo da se bavi
pitanjem izgradnje odgovarajueg zdanja Beogradske berze. Konano, tokom 1934.
Beogradska berza je dobila sopstvenu zgradu, na Kraljevom trgu br. 13, zgradu u kojoj se
danas nalazi Etnografski muzej. Odmah po izbijanju II svetskog rata u naoj zemlji, aprilu
1941, Beogradska berza obustavlja rad, a definitivno je ugaena 1953. odlukom Vlade
Srbije.8
Krajem osamdesetih godina prethodnog veka zapoeta je korenita drutvena i
privredna reforma. Ubrzani razvoj finansijskih trita omoguen je usvajanjem velikog
broja sistemskih zakona u ovoj oblasti. Na inicijativu Narodne banke Jugoslavije i
Udruenja banaka Jugoslavije, u septembru 1989. godine, obrazovan je Odbor za pripremu
osnivanja Trita novca i kratkoronih hartija od vrednosti u Beogradu. to se tie trita
kapitala, odnosno berzi dugoronih hartija od vrednosti, u oktobru 1989, godine su odrani
Osnivaki odbori u Beogradu i Ljubljani. Zatim je 27. decembra 1989. godine odrana

Gnjatovi D.: Osnivanje berzi u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS, Finansijska trita - Struktura i
funkcionisanje, Beograd: Institut ekonomskih nauka, 1992
8
Isto.

15

Osnivaka skuptina Jugoslovenskog trita kapitla u Beogradu, koje je u maju 1992.


godine promenilo ime i dobilo naziv - Beogradska berza.
Berza prati aktivnosti vezane za organizaciju trgovine hartijama od vrednosti i
finansijskim derivatima. Pozicija i aktivnosti berze su odreeni Zakonom o tritu hartija od
vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, kao najbitnijim aktom u ovoj oblasti. Odreene
odredbe bitne za Berzu sadrane su i u Zakonu o privrednim drutvima, naroito kad je re
o pitanjima organizovanja Berze, to jest da li je akcionarsko drutvo. Ovaj zakon se
primenjuje kao zamena ukoliko Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata ne predvidi neki specifini sluaj.
U skladu sa prethodnim aktima, Berza je usvojila Pravilnik svih berzanskih
aktivnosti, Statut, Pravila slube, Berzanski cenovnik i Pravilnik o spiskovima i citatima.
Po tome, sledee moe biti subjekt javnih aukcija: akcije, obveznice, garancije za kupovinu
akcija ili obveznica, potvrde uloga i finansijskih derivata odreenom odlukom Berze,
odobrenom od strane Komisije za hartije od vrednosti (odnosno buduih ugovora zamene i
opcija), kao i ostali finansijski instrumenti kojima moe da se trguje na organizovanom
finansijskom tritu u skladu sa zakonom.
Beogradska berza je jedino trite hartijama od vrednosti u Srbiji i kao takva ima
aktivnu ulogu urazvoju finansijskog trita. Ipak, uesnici na tritu nisu u obavezi da
obave trgovinu na zvaninoj berzi to neki smatraju glavnom preprekom uspene trgovine.
Iz te perspektive, koncentrisanje i ponude i potranje na jednom mestu smanjilo bi
postojee nepravilnosti u informisanju nastale dosadanjom praksom.

Slika 1. - Organizacija Beogradske berze 9

www.belex.rs

16

To bi povealo stabilnost trita, transparentnost i likvidnost, to bi bilo dobro za


sve uesnike u trgovini. ta vie, postojee razlike u cenama obveznica zbog nejednakih
pozicija na tritu bile bi znatno smanjene, ako ne i u potpunosti eliminisane. Kako stvari
stoje, nivo trgovine uesnika na tritu je verovatno visok i igra vanu ulogu u trgovini
obveznicama stare devizne tednje. Beogradska berza nikada nije uspela da povea obim
trgovine do nivoa koji bi bio atraktivan veim stranim investitorima ili lokalnim bankama
koje su voljne da obezbede svoj poloaj investirajui u obveznice.
Likvidnost trita obveznicama zavisi od svih drugih vlasnika obveznica koji ne
trae da se njihova osnovna sredstva istovremeno realizuju. Vea likvidnost je mogua na
tritima koja su ira (raznolikost investitora i uesnika na tritu) i dublja (sa znatnim
obimom trgovine koji obezbeuje proirenje obima trgovine u okviru Berze bez promene
cene). Na poetku su obveznice prodavane na aukcijama. est meseci nakon poetka
klasine trgovine poela je kontinuirana trgovina. Kontinuirana trgovina predstavlja
mogunost prodaje i kupovine obveznica u bilo kom momentu tokom radne nedelje, dok je
aukciona prodaja mogua samo u dogovorenim danima za aukcije.

Slika 2. Linija dogaaja u istoriji Beogradske berze

10

Procenjeno je da se trenutno oko jedne petine ukupne prodaje obveznica obavlja


putem organizovanog trita. ini se da su veini vlasnika obveznica procedure prodaje
sloene i esto se opredeljuju za jednostavniju prodaju na vanberzanskom tritu, iako bi
preko Berze mogli da postignu bolje cene. To neracionalno ponaanje uesnika na tritu
bila je glavna karakteristika prvih godina trgovine obveznicama i kao to je ve pomenuto,
stvorilo je uslove za arbitrau koja ne bi mogla da postoji na zajednikom tritu.

10

www.belex.co.rs

17

ZAKLJUAK
Berza-organizovan prostor na kome se obavlja kupovina i prodaja odreene vrste
robe; U institucionalnom smislu re je o organizovanom poslovnom prostoru, objektu u
okviru koga se trguje sa berzanskim materijalom; Berza je nerazdvojni deo trita i trine
privrede i od njenog poslovanja i uspenosti zavisi i uspenost ukupnog trita, trine
privrede.
Na ovim berzama se svakog dana u ulozi investitora i korisnika kapitala sastaju:
bankari, poslovni ljudi, pekulanti koji raspolau poslovnim informacijama o kretanju
kapitala, kreditnoj sposobnosti pojedinih zemalja i njihovih privrednih subjekata,
informacijama o potrebama plasmana kapitala i sa drugim informacijama koje su od
znaaja kod donoenja odluka o emisiji , plasmanu i trgovini sa efektima. Na sastancima
ovih berzi trai se kapital za razliite namene, koji se ulae u kupovinu HOV raznih vrsta
kao to su: akcije, obligacije, obveznice, hipotekarne zalonice,..
Beogradska berza je osnovana kao akcionarsko drutvo, pri emu su se kao
osnivai nale banke, Potanska tedeonica, osiguravajua drutva, Savezna drava i
Republika Srbija. Od kada je Beogradska berza obnovila svoj rad, na njoj se trgovalo
uglavnom kratkoronim hartijama od vrednosti, tanije kratkoronim pozajmicama novca,
kratkoronim dunikim instrumentima preduzea i, povremeno dravnim obveznicama
nevelikih vrednosti. Sekundarne trgovine akcijama gotovo da i nije bilo, pa je tek u aprilu
2000. god. odrano prvo trgovanje akcijama iz svojinske transformacije. Pravo berzansko
trgovanje zapoinje tek 2001. godine kada poinje trgovanje akcijama iz procesa
privatizacije.
Uglavnom zbog nedostatka informacija, investiranje u hartije od vrednosti jo uvek
nije opte prihvaeno. Javnost nije dobro informisana o mogunostima finansijskog trita i
zbog toga se ono shvata kao isuvie kompleksno i riskantno. Iako su dugorone kamatne
stope na uloge u devizama poveane u poslednjih nekoliko godina, i dalje su u stvari
kratkorone stope. I dalje je profitabilnije investirati u obveznice sa rokom otplate preko
jedne godine nego uloiti novac u neku od komercijalnih banaka. Ipak, efekat se moe
pratiti istovremeno kroz stalni pad prinosa, jer se obveznice prodaju po niem diskontu
nego pre procene. Iako je oigledno da su promene u ceni obveznica uglavnom odreene
pre nekim drugim faktorima nego faktorima karakteristinim za finansijsko trite, uticaj
kreditnog rejtinga je neosporan. Takoe se oekuju uticaji i na bankarski sistem.

18

LITERATURA
Gnjatovi D.: Osnivanje berzi u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS, Finansijska
trita - Struktura i funkcionisanje, Beograd, 1992.
Petrovi B.P.: Berze i berzansko poslovanje, Beograd, 2009.
Risti ., Komazec S.: Berza i berzansko poslovanje, aak 2006.
Zebi M.: O berzama i posebno o Beogradskoj berzi, Beograd, 1990.
Zakon o tritu kapitala, ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011)
www.mfin.sr.gov
www.di.broker.com
www.belex.rs

19