Radovi Jovanovi J.

: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

294

Jelena Radovi Jovanovi

Student doktorskih studija
Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet
RTS Televizija Beograd

OSVRT NA DOSADANJA ISTRAIVANJA ANROVA U TV PROGRAMIMA*

Pregledni rad
UDC 316.774:621.397.13
Televizija je napravila nezapamen kulturni i komunikacijski preobraaj
zahvaljujui osobenom korenspondiranju slike i monih kolektivnih arhetipova.
Tradicionalna anrovska klasifikacija bila je na izvestan nain linearna i
jednostavna. U novom milenijumu paralelno sa razvojem novih medija razvija se i
perceptivni aparat gledalaca. Gledaoci su danas zahtevniji, bri, zainteresovani za
multimedijalne sadraje i sposobni za pravilnu percepciju brze smene razliitih
anrova. Novi anrovi su preteno kombinacije osnovnih anrova ili uznapredovani
bazni anrovski modeli. Za istraivae medija su znaajne nove anrovske forme
poput CNN efekta, reality showa, dok se lingvisti interesuju za izbor diskursa kao
oblika anrovske manipulacije.
Kljune rei: popularizacija televizijskog medija, TV anrovi, CNN efekat,
reality show, medijski diskurs

1. Televizija nekad i sad

Koncept televizije je u poetku bio potpuno razliit od onoga to ona danas
predstavlja za savremeno drutvo. ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka je
televizijski program bio vremenski ogranien i nije emitovan 24 sata dnevno. Televizor
se ukljuivao samo za pojedine emisije. U to vreme TV anrovi su bili jasno profilisani.
Krajem 20. i poetkom 21. veka, televizijski medij postaje iroko rasprostranjen u svim
modernim drutvima. Dananja istraivanja pokazuju da preko 98% stanovnika
Amerike poseduje TV prijemnik, da preko 60% ima vie od jednog televizora u
domainstvu, kao i da proseni Evropljanin provodi dnevno ak 7,5 sati gledajui TV
program. U Srbiji proseno vreme praenja televizijskog programa tokom dana u 2009.
godini iznosi 5 sati i 3 minuta, to je za 10 minuta due nego u 2008.godini (Jovanovi
i Stojiljkovi 2009). Naunici sa Univerziteta u San Dijegu su sproveli istraivanje o
uticaju mnogobrojnih informacija na ljudski mozak. Izraunali su da ljudi putem medija
prime svakodnevno 100.500 rei, odnosno 23 rei svake sekunde. Zatrpanost reima,
odnosno informacijama, prema miljenju ovih naunika, izaziva stres, stvara poremeaj
koncentracije i vodi u meuljudsku otuenost. Popularizacija televizijskog medija je
donela i nunu komercijalizaciju, koja se odrazila na kvalitet programa, odnosno pojavu
novih ili nestajenje postojeih TV anrova. Razvoj tehnologija takoe je imao uticaja na
TV anrove. Pojava daljinskog upravljaa, kablovske televizije, sve veeg broja kanala i
*

Verzija seminarskog rada napisanog za kurs Savremeni tokovi u lingvistici na doktorskim studijama na
Filolokom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Rad je odbranjen marta 2010. godine kod prof. dr Vesne
Polovine

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

295

mogunost praenja tzv. slike u slici promenili su navike gledanja televizije i koncepciju
TV anra. Daljinski upravlja omoguava gledaocu da paralelno prati dva ili vie
programa, odnosno da menja programe nasumino ili planirano.
Televizijski program se esto prekida reklamnim blokovima, te je gledalac
prinuen da prati brzu smenu anrova i od njega se oekuje da poseduje razvijenu
sposobnost brzog prepoznavanja, odnosno njihovog razlikovanja. Sa druge strane,
danas je sve vidljivija pojava namernog kombinovanja anrova na televiziji (Feuer
1992: 157-158).
Televizijski diskurs razliitih programskih anrova je interesantan jer se sastoji ne
samo od jezikog, ve i od filmskog, odnosno slikovnog izraza. Kombinacija osmiljenih
reenica i osmiljenog niza kadrova ine televizijski diskurs (ugi 2006). Metode
kombinovanja rei i slike se razlikuju po anrovima, a istovremeno se kontinuirano
inoviraju, kombinuju i prepliu, stalno stvarajui nove TV anrove.

1.1 O anru
Re anr potie od francuske rei genre koja znai rod ili vrsta. Termin anr se
koristi u teoriji knjievnosti, retorici, teoriji medija i lingvistici, a odnosi se na razliite
vrste tekstova. Televizijski anr predstavlja odreenu vrstu medijskog proizvoda koji se
odlikuje odreenim karakteristikama. Karakteristike su prepoznatljive i predvidljive, a
to su: likovi, zaplet, scenografija, kostimi, muzika, rasveta, tema i dijalog. anr mora
biti standardizovan, pruati oseaj poznatog, a istovremeno nuditi i neto novo to
diferencira taj proizvod od drugih (McQueen 2000:45). Izvestan broj autora se pita da
li su TV anrovi stvarna pojava ili su konstrukcija analitiara i da li su anrovi kulturno
uslovljeni ili su transkulturalni (Stam 2000:14).
Posmatrajui termin anr iz televizijske perspektive, nuno je razlikovati ovaj
pojam od pojma novinarskog izraavanja. Televizijski anr je program karakteristian
po odreenoj dramaturgiji, sadraju, nainu prezentacije i nameni. Tradicionalna je
podela na sledee TV anrove: informativni, dokumentarni, igrani, zabavni, muziki,
obrazovni, nauni, sportski i ekonomsko-propagandni. Oblici novinarskog izraza su:
vest, reportaa, izjava, intervju i komentar (Ili 2003:27). Novinar, odnosno urednik TV
programa, bira novinarski izraz u okviru anra kojim se bavi.
Sve je ea pojava meanja anrova, odnosno stvaranja tzv. hibridnih TV
anrova, kao to su reality show programi. Analitiari televizijskih anrova veruju da
anrova i njihovih podvrsta ima mnogo vie nego to je do sada klasifikovano (Fowler
1989). Usled sveopte komercijalizacije drutva i medija, glavnim parametrom
uspenosti se smatra gledanost programa. Brojne agencije se bave svakodnevnim
merenjima gledanosti programa, duine gledanja, najgledanijih emisija po vrstama
programa. Rezultati ovakvih istraivanja slue kreatorima programa da zadovolje

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

296

potrebe javnosti. U praksi to podrazumeva forsiranje odreenih anrova koji su se

pokazali gledanim na tetu drugih, ne manje znaajnih ili vrednih, ali trino
neodrivih. Ureivaki postupak dijahronijski vodi u izumiranje pojedinih TV anrova i
stvaranje novih. Sociolingvisti definiu anr kao formu proisteklu iz ustaljenih socijalnih
situacija. Tema televizijskog programa nije dovoljna da bi taj program anrovski
odredila. anr odreuju tema, forma i jeziki stil. Meutim, isti tekst u razliitim
zemljama i razliitim vremenskim periodima moe biti smatran razliitim anrom.
Fairclough smatra da su tekstovi u medijima esto meovitog anra (Fairclough 1995:
88-89).
U lingvistikom smislu su podaci o gledanosti programa znaajni jer pokazuju
nivo jezike kulture drutva, ako se kao polazna pretpostavka uzme injenica da ljudi
biraju da gledaju program koji razumeju, odnosno onaj koji govori i obraa im se
prijemivim jezikim izrazom.

2. Istraivanje TV anrova u svetu

Studije anrova su, istorijski posmatrano, oduvek fokusirane na tipologiju a ne na
funkciju anrova. Savremena istraivanja TV anrova su najea u okviru izvetaja o
gledanosti programa i u veini su takva istraivanja lokalnog karaktera (ameriki,
britanski, domai programi i sl.) ili su fokusirani na istraivanje uticaja odreenih TV
anrova, odnosno odreenih plasiranih sadraja na drutvene pojave i fenomene (npr.
uticaj TV programa na porast nasilja u Australiji).
Termin TV anr je za kreatore TV programa vaan u organizacionom i
produkcionom smislu. Glavni pristup je kritiki pogled na TV anrove koji je baziran na
klasifikaciji koja u nekim sluajevima odgovara medijskoj industriji, a u nekim ne.
Prvim kritiarem anrova smatra se filozof Aristotel koji ih je u svom delu Poetika
podelio na tragediju, komediju i epsku poeziju, smatrajui ih modulima imitacije.
Njegovo poimanje vrsta imitativnih formi moglo bi se koristiti i u istraivanjima
savremenih TV anrova. Vei deo televizijskog programa je narativnog karaktera.
Razlikuju se naini prianja prie, odnosno vrsta naracije. Televizijski diskurs je
konstruisan tako da bude razumljiv irokom auditorijumu, kako bi to brojnija publika
mogla da ga prati. Organizacija teksta u medijima zavisi od prirode TV anra. Na
primer, tekstovi

u informativnim

emisijama

kao to su Dnevnik ili Vesti su

konvencionalno organizovani, imaju ustaljenu, ponavljajuu formulaciju. Inventivni

naini organizovanja teksta koji se plasira putem TV medija su prisutni u tzv. ivim
emisijama razliitih anrovskih profila, zatim u dokumentarnim programima, dramskim
formama, popularno-naunim i sl. Osnovna struktura naracije podrazumeva odgovore
na tzv. pet novinarskih pitanja: ko, ta, gde, kad i kako. Primena ove strukture se
razlikuje u razliitim anrovima; na primer, radnja nauno-fantastinih programa je

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

297

smetena u budunost, glavni junaci imaju natprirodne moi, bore se protiv

vanzemaljaca. Svaki anr iz narativne perspektive ima brojne mogue varijacije koje se
nazivaju anrovske supklase (Berger 1992:50-80). Psiholingvistiki pristup studiji
anrova bazira se na konceptu prototipa. Neki tekstovi su karakteristiniji predstavnici
odreenog anra od drugih tekstova (Swales 1990:52). Intertekstualne veze izmeu
razliitih anrova uticale su na stvaranje novih, kombinovanih anrova. Ljudi anrovski
interpretiraju tekstove koje percipiraju putem medija. Za analitiare je vaan segment
u prouavanju ove tematike diskurs anrovske klasifikacije u odreenom drutvu, i to
nam sugerie da ljudi imaju unutranji repertoar anrova (Swales 1992: 54-58). U tom
kontekstu uloga televizije kao medijuma putem kojeg je tekst plasiran u javnost je
znaajna. Abercrombie smatra da televizija dekomponuje anrove iz ekonomskih
razloga, zbog stalne potrebe za novom publikom (Abercrombie 1996:45).
U Americi su televizije, odnosno pojedinane produkcije, profilisane za stvaranje
odreenih anrova, ak i specifinih formi odreenog anra. Razliiti TV anrovi
zahtevaju razliite tehnike i produkcione uslove, neki programi se snimaju u studiju
pred publikom, neki na terenu, neke emisije nastaju za sat vremene a druge se
snimaju danima. Diskurs razliitih TV anrova je do te mere razliit da ni forma
scenarija napisana na papiru nije ista. Swales smatra da su novi anrovi uvek
modifikacije starih anrova i da svaki novi rad u okviru anra moe uticati na njegovu
promenu ili stvaranje subanra (Swales 1990:90). Mediji konstantno menjaju anrove.
Snaga i postojanost anra zavise od onih koji stvaraju tekstove u okviru tih anrova
kao i od odziva publike na njih. Diskurs TV anrova uslovljava i televizijsku programsku
emu: deje emisije se emituju u prepodnevnim satima, dramski program u veernjim
satima, itd. Na amerikoj televiziji odreeni TV anrovi se snimaju i emituju jer se
smatra da odgovaraju specijalnoj demografskoj ciljnoj grupi: mladima, poslovnim
ljudima, penzionerima i sl. Princip prilagoavanja TV programa tzv. ciljnim grupama je
potekao iz Amerike. Amerika je prva komercijalizovala program i diferencirala javnost
na ciljne grupe u marketinkom smislu rei. Diskurs TV anrova je nain da se
obelodane i socijalizuju razne drutvene pojave, kulturni fenomeni, ljudska iskustva.
Diskurs komedije je vaan u predstavljanju uloga i standarda koji bi inae proli
nezapaeno

svakodnevnom

ivotu.

Diskurs

kriminalistikih

programa

obiluje

upotrebom rei pravda, krivica, nevinost i moe posluiti kao podsticaj za etiko
samoispitivanje line odgovornosti nacije, drave ili pojedinaca. Razliiti anrovi mogu
govoriti na razliite naine o istim stvarima. Na primer diskurs naune emisije o irenju
AIDS-a je drugaiji od diskursa komedije u kojoj se pojavljuje isti problem kao tema.
Brojna drutvena pitanja i problemi se socijalizuju, odnosno reavaju tako to se o
njima govori u medijima na razliite naine, putem razliitih anrova, sa zajednikim
ciljem da to vei broj ljudi bude upoznat sa tim vanim socijalnim pitanjem ili

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

298

problemom. Na taj nain anrovi prevazilaze svoju puku definiciju i postaju nain na
koji se misli i govori o vanim ivotnim pitanjima. Mediji nemaju slobodu da stvaraju
nepostojee drutvene vrednosti, iako mogu uticati na nain na koji e se drutvene
vrednosti iskazivati (Lorimer 1998:312). Re izgovorena u medijima moe imati i
negativne posledice po drutvo. Na primer, forsiranje programa u kojem su prisutne
scene nasilja prema brojnim naunim istraivanjima podstie nasilje kod prirodno
agresivnih ljudi, odnosno desenzitivie ostatak populacije i socijalizuje nasilje. Diskurs
tzv. sapunica moe negativno uticati na psiholoko sazrevanje i formiranje mladih ljudi.
Saznanja o potencijalnim negativnim efektima diskursa u TV anrovima na gledaoce
vana su za kreatore programa i one koji odluuju ta e i kad biti emitovano.
Izbor televizijskog diskursa i TV anrova zavisi od vrste same medijske kue i tu
se razlikuju javni medijski servisi i komercijalne televizije. Komercijalnim televizijama
je gledanost jedini parametar u izboru TV anra, dok su javni servisi duni da arolikom
ponudom zadovolje intrerese i ukuse svih graana. TV anrovi su zapravo katalizatori
za plasiranje znaenja i znaajnog.

2.1. CNN efekat

Kraj 20. veka karakterie ekspanzija komunikacionih tehnologija koja je uticala
na socio-politiku sliku sveta. Napredak u mogunostima satelitske tehnologije odrazio
se na kvalitet izvetavanja iz celog sveta. Medijsko praenje dogaaja iz svih delova
sveta poelo je da utie na meunarodnu politiku. Ovaj fenomen je nazvan CNN
efekat i istraivai medija ga svrstavaju u poseban TV anr (Semati 2001). Ovaj novi
anr odlikuje praenje dogaaja u realnom vremenu uz prigodne analize i komentare
strunjaka kao i involviranih strana. To su instant vesti koje ne ostavljaju vremena
uesnicima da se pripreme za uee u emisiji, da izaberu prave rei kojima e izraziti
svoje miljenje i da prikupe to vie informacija o dogaaju. Na taj nain CNN efekat
vri pritisak na diplomatske predstavnike i politiare. Kombinujui prve nefiltrirane
izjave zvaninika sa snimcima sa lica mesta, ovaj novi TV anr postaje posrednik u
meunarodnim odnosima i ima veliki uticaj na globalno javno mnjenje. CNN efekat
predstavlja pokuaj stvaranja medijski diktirane politike. Poentu je lako prevideti, kada
briljivo birane rei i silovite slike preleu preko ekrana i kada ne postoji mogunost
proveravanja jer je storija ve konstruisana (Lorimer 1998:293).
Mnogi autori se ne slau da se CNN efekat moe smatrati autonomnim TV
anrom, ali ne osporavaju specifinost te medijske forme za koju smatraju da u velikoj
meri poiva na manipulaciji. Izbor snimaka, komentara i izjava utie na javno mnjenje
stvarajui sliku koja moda nije realna. Oko kamere sa pretenzijom da menja sliku
globalne politike moda ne vidi sve delie i aspekte politikog problema koji prati.
Nesumnjivo je da je televizija CNN globalni medijski lider iju koncepciju neguju i Sky

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

299

News, BBC i mnoge druge televizije. CNN prodaje i ustupa svoje materijale brojnim
televizijama irom sveta. Meutim, manjkavost i nestalnost ovog novog anra lei
upravo u njegovoj najveoj prednosti. U odsustvu meunarodnih konflikata, CNN nema
ta specifino i ekskluzivno da ponudi probirljivoj javnosti koja, u odsustvu vesti o
sukobima, skandalima i senzacijama, eli da uje vesti koje se odnose na lokalne teme
iz neposredne okoline. Autori koji ne smatraju CNN efekat novim TV anrom smatraju
da on predstavlja, pre svega, tehniku inovaciju koja poiva na odlinoj mrei
distribucije vesti.

2.2. Reality show novi TV anr

Televizijski anrovi se esto posmatraju kao proizvodi. S obzirom na to da na
dananjem tritu opstaje samo ona roba za kojom postoji potranja, jasno je da
anrovi prolaze kroz etiri osnovne faze: plasiranje, faza rasta interesa, faza zrelosti i
faza zastarevanja.
Za istraivae medija je interesantno pitanje zbog ega je odreeni anr
popularan u odreenom trenutku, dok drugi u istom trenutku izumire. Televizijski
program kao krajnji cilj ima ostvarenje profita. Najpopularniji programi su oni koji
donose novac, a produkcija istih ne kota mnogo. To je razlog rasta popularnosti tzv.
reality show programa. Reality show je postao novi TV anr. Poiva na dve ljudske
niske strasti: na potrebi ljudi da zavire u tue privatne ivota i elji pojedinaca da se
izdvoje iz mase i postanu poznati. Iako se reality show posmatra kao novi medijski
fenomen, zapravo je re o starom anru koji je vremenom pretrpeo prilagoavanja. Svi
reality show programi poivaju na paradigmi jednog heroja koji na kraju pobeuje i
osvaja nagradu. Pre deset godina sitkomi su bili najpopularniji TV anr. Meutim, danas
sitkomi gube na popularnosti jer postaju predvidljivi za razliku od reality show
programa koji stvaraju iluziju nepredvidljivosti i neoekivanosti. U sitkomima postoji
scenario i glumci izgovaraju replike koje je pisac napisao, dok u reality show
programima postoji samo scenografija, a scenario poiva na improvizaciji uesnika.
Kreatori ovih programa biraju uesnike iz razliitih drutvenih slojeva, delova zemlje i
razliitog obrazovanja kako bi stvorili prirodan konflikt meu uesnicima. Uesnici
govore razliitim dijalektima, a iako govore istim jezikom, esto se ne razumeju.
Reality show je, za one koji ga kritiki posmatraju, dobar pokazatelj jezike pismenosti
drutva. Govor istovremeno obuhvata fenomen jezika kao drutvenog proizvoda i
fenomen individualne aktualizacije ive rei (Kon 2001:8). Primer sa domae scene je
reality show pod naslovom Veliki brat u kojem jedan sredoveni, ruralni uesnik dobija
zadatak da trai od porodice da mu u dve rei kau ta se novo dogodilo u njihovoj
porodici dok je pomenuti uesnik zatvoren u kui Velikog brata. Stigao je njegov
odgovor u dve rei - nepismen, ali snalaljiv, i glasio je: Dobrosmo nebrini!

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

300

Reality show TV anr je svojevrsna moderna verzija dramskog programa.

Razlikuju se u tome to u dramama glumci glume odreene likove po odreenom
scenariju i odreenom, unapred napisanom tekstu, a u reality show emisijama uesnici
nastupaju u svoje ime i govore svojim jezikim izrazom. TV program udi za
originalnou koja je koncentrisana u prirodnosti i spontanosti zanimljivih persona.
Upravo je to glavno orue koje prodaje i popularizuje reality show kao novi TV anr.

3. Istraivanje TV anrova u Srbiji

Centar za istraivanja RTS napravio je analizu TV anrova u okviru Godinjeg
izvetaja o gledanosti sedam TV programa sa nacionalnom frekvencijom (RTS1, RTS2,
TV Pink, TV B-92, Fox TV, TV Avala i TV Koava/Happy) u 2009. godini. U izvetaju su
TV anrovi podeljeni na 13 vrsta (Jovanovi i Stojiljkovi 2009:16-35):
1. Informativne emisije (dnevnike emisije, vesti magazinskog tipa, informativni
blokovi, debate, tematske informativne emisije, itd.)
2. Dokumentarne emisije i kratkometrani filmovi (putopisi, istoriografske emisije,
socio-psiholoke emisije, kratki filmovi)
3.

Emisije

iz

kulture

umetnosti

(knjievnost,

pozorite,

likovne

umetnosti,

optekulturna problematika i sl.)

4. Verske i emisije o religiji (verski obredi i sveanosti)
5. Emisije o nauci i popularnoj nauci (medicina, psihologija, informatika, komunikacije i
sl.)
6. Obrazovne emisije (jezik i pismenost, drutveni odnosi, ekologija, kultura ivljenja,
zdravstvena kultura i sl.)
7. Muzike emisije (narodna muzika, zabavna muzika, savremena muzika, muzika za
igru, umetnika muzika, opera i sl.)
8. Deje emisije (deje drame, crtane serije, deji filmovi, deji kvizovi, zabavne
emisije za decu)
9. Igrane serije i serijali (akcione, avanturistike, ratne, porodine, omladinske,
muzike i sl.)
10. TV filmovi i drame (porodini, politiki, ljubavni, horor itd.)
11. Zabavne emisije (kvizovi, show emisije, kabare, reality show)
12. Sportske emisije (prenosi sportskih takmienja, sportske sveanosti, sportski
kvizovi)
13.

Komercijalni

sadraji

(sajamske

hronike,

komercijalne

prezentacije,

oglasi,

zakupljeni termini)
Navedena klasifikacija bazira se na tematici emisija sa pominjanjem brojnih
meovitih

anrova.

klasifikacije,

Ovakva

pokazuje

trend

podela,

iako

u koncepciji

razliita

od

tradicionalne

savremene televizije

danas

anrovske
okrenute

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

301

diferencijaciji programa shodno slojevitosti auditorijuma, a sve u cilju postizanja to

boljeg rejtinga. Jeziki stil je prilagoen, sa jedne strane, tematici i vrsti TV programa,
a sa druge strane, profilu TV kue koja taj program emituje.
Najgledanije emisije u 2009. godini su serija Ranjeni orao na RTS i reality show
Farma na TV Pink. Mogli bismo zakljuiti da je dramski diskurs bio aktuelan u 2009.
godini, bez razlike da li je re o ekranizaciji dela Ranjeni orao bogatog arhainim
renikom ili modernom, argonskom reniku uesnika Farme.
U duhu marksistike teorije, TV anrovi se mogu posmatrati kao orue drutvene
kontrole i stvaranje dominante ideologije (Feuer 1992:45). Primer je popularizacija
panskih sapunica i muzikih folk emisija za vreme raspada bive Jugoslavije i ratova
na tim prostorima. Sa druge strane, TV anrovi su prostor na kojem drutvo utemeljuje
svoju kulturu, deli verovanja, vrednosti i adaptira se na drutvene promene.
Informativne emisije, poput Dnevnika i Vesti, najlake su za raspoznavanje zbog
upotrebe tipinog jezikog stila i sintaksike forme. Fairclough smatra da anrovska
analiza medijskih vesti pokazuje rutinu i ustaljenu formulu onoga to mediji nude kao
vesti u odnosu na realno bogatstvo i mnotvo dogaaja u svetu (Fairclough 1995:86).
anr ne odreuje samo pisac teksta, ve i interpretator jer je i retorika
dimenzija vana u percepciji anrova na televiziji. U kontekstu semiotike anr se moe
posmatrati kao komunikacioni kod izmeu pisca i interpretatora teksta. Fowler smatra
da je komunikacija nemogua bez slaganja u anrovskom kodu meu uesnicima
(Fowler 1989:216), u sluaju televizije to bi bili pisac, interpretator i publika. Analiza
diskursa informativnih emisija polemikog tipa pokazuje sve manje formalnosti i
ozbiljnosti koja se oekuje od politikog programa a sve vie slinosti sa talk-show
diskursom emisija drugih profila. Sa sagovornicima se razgovara na ti, voditelji
emisija ne biraju rei kojima postavljaju pitanja, stvara se utisak da se razgovor ne
odvija na televiziji, ve daleko od oiju javnosti, tematici se pristupa cinino i komino
bez nune ozbiljnosti koju, s jedne strane, nosi politika, a sa druge strane, funkcija i
odgovornost uesnika u emisiji.
Tradicionalno su TV anrovi na osnovu predrasuda i stereotipa deljeni na muki
i enski program. Meutim, u praksi se susreemo sa unifikacijom diskursa bez obzira
na ciljnu grupu auditorijuma. Primer je domai sportski komentator fudbalske utakmice
koji je umesto oekivanih komentara toka igre i podizanja uzbuenja, kako se
utrakmica pribliavala kraju, neprestano kritikovao kapitena jedne reprezentacije zbog
brane prevare. Komentator je stvorio anrovsku konfuziju, njegov diskurs je liio na
jezik ute tampe i obraao se enskoj publici, dok su se na ekranu smenjivali snimci
vane fudbalske utakmice koju prate preteno mukarci. Tvorci domaeg TV programa
su spremni na sve anrovske kombinacije i modifikacije ukoliko one pobuuju panju

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

302

publike i pridobijaju visok rejting gledanosti koji je u dananje vreme trine

orijentacije postao jedino merilo uspenosti.

4. Izbor prijemivog diskursa kao metod anrovske manipulacije

Dvadeseti vek, doba uveravanja, odlikuje se izvanrednim napretkom tehnika
manipulacije i neprestanim zamagljivanjem jezikih granica (Breton 2000:60).
Kaziva kontekstualizuje poruku moduliranjem glasa, nainom izraavanja,
izborom rei i sveukupnim meuodnosom ideja poruke u celini, koji se moe postii i
stavljanjem oprenih ideja u usta razliitih aktera (Lorimer 1998:25).
Kritika analiza diskursa se bavi manipulacijama koje se manifestuju kroz tekst i
govor

sa

nezaobilaznim

osvrtom

na

kognitivnu

komponentu

jer

manipulacija

podrazumeva formu mentalne manipulacije. Komunikacijska manipulacija se postie

neligitimnim semantikim uticajem diskursa govornika na sluaoce. U semiotikom
smislu, manipulacija se postie i pomou slika i filmova. U tom smislu je televizija kao
medij plodno tlo za komunikacione manipulacije jer emituje i zvuk, odnosno govor i
sliku. Ubeivaki i manipulatorski diskursi se razlikuju u tome to ubeivaki ne kriju
svoje namere i ostavljaju sluaocu prostor da reaguje onako kako misli da treba, dok
manipulatorski diskurs skriva prave namere i prave posledice koje manipulator eli da
postigne. Medijska manipulacija diskursom je najlaka u onim oblastima o kojima
publika ima najmanje znanja. Isti diskurs e odreena populacija percipirati kao
ubeivaki govor, dok e za druge to biti verbalna manipulacija.
Primer je medijski diskurs o imigraciji i imigrantima koji za posledicu ima
stvaranje miljenja kod prosenih gledalaca da je vladina

politika

dovela

do

nezaposlenosti koju je uzrokovala imigraciju (Van Dijk 2006:359-381). Manipulacija se

krije i u nepotpunom medijskom informisanju kakvo je na primer preutkivanje vanih
podataka o politikom kandidatu na izborima. Takav diskurs dovodi publiku u zabludu
jer ne iznosi kompletnu informaciju u javnost. Medijsku manipulaciju diskursom
sprovode moni pojedinci ili grupe. Re se razvija kao zamena za mo, fiziku i
simboliku prisilu (Breton 2000:35). Jedan od naina kognitivne komunikacijske
manipulacije je naglaavanje napisane ili izgovorene rei (fontom, masnim slovima
itd.). Naunici su utvrdili da diskretna promena u boji glasa novinara koji ita vesti u
vreme predizborne kampanje moe uticati na odluku glasaa i izbor kome e dati svoj
glas. Verbalna ili vizuelna naglaavanja skreu panju i fokusiraju mentalnu panju na
ba tu jednu informaciju. Nije svako naglaavanje nuno manipulacija, kao to ni svako
prikrivanje istine ili izlaganje nepotpune prie nema skrivene namere. U medijima je
prisutna i manipulacija razumevanjem diskursa. Primer su uesnici u emisijama koji na
postavljeno pitanje ne ele da daju jasan odgovor, ve poinju da govore brzo,

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

303

nerazgovetno ili koristei malo poznatu terminologiju. Njihov diskurs tada esto izlazi iz
anrovskog okvira emisije u kojoj gostuju.
Politiari manipuliu diskursom u medijima u kriznim situacijama kada npr. za
teroristiki akt ili ubistvo okrive pojedinca ili grupu koja je u njihovoj opoziciji. Na taj
nain manipuliu socijalnom kognicijom i vre uticaj na formiranje stavova javnosti
koji, uz kontinuiranu izloenost manipulatorskom diskursu, vode u konkretne akcije,
npr. glasanje za politiku koja e se boriti protiv terorista ili, u jo ekstremnijem sluaju,
jaanje volje za ulazak u ratni sukob. Postoji i obrnuta taktika manipulacije diskursom
koja se ogleda u korienju dikursa bajki i mitova za izraavanje ozbiljnih tema i
suoavanje drutva sa ozbiljnim pitanjima. Scenariji bajke se esto koriste prilikom
prikazivanja ratnih okolnosti, npr. scenario spaavanja: SAD spaava Kuvajt od Iraka.
Magiju u ratnom sukobu predstavljaju diplomatske akcije. Meunarodni politiki
uesnici nazivaju se imenima ivotinja (npr. Don Mejdor je nazivan sedom
pustinjskom lisicom, a specijalne snage zmijama; Stockwell 1999:510-528). Primer
masovne

kognitivne

manipulacije

putem

mas-medija

od

strane

Amerike

je

interpretacija dogaaja od 11. septembra. Iskorien je dogaaj sa jakom emotivnom

konotacijom, a ishod je bila polarizacija izmeu dobra (Amerika) i zla (islamista; Van
Dijk 2006:359-381).
U medijima je prisutna i upotreba jezika metafora na polju meunarodne politike.
Glen Huk je sproveo studiju medija u Japanu, i to u osetljivo vreme posete amerikih
brodova sa nuklearnim naoruanjem. U medijima je ova osetljivost Japana izraena kao
alergija. Pominju se pacijenti koji burno reaguju na alergene, pa im lekari daju male
doze alergena da bi se adaptirali (Van Dijk 2006:510-528).
Manipulativno znaenje je uslovljeno kontekstom i interakcijom uesnika u
komunikaciji. Isti diskurs u razliitim situacijama i meu razliitim ljudima moe
predstavljati legitimnu komunikacijsku formu, ali i manipulatorsku formu. Osnovna
strategija diskursne manipulacije je semantika i zasniva se na manipulaciji sadrajem
teksta. Jedan jedini medij moe da generie mnotvo znaenja, kao to i jedno
znaenje mogu da generiu mnogi mediji (Lorimer 1998:260-261). Jedino orue za
uspenu borbu protiv manipulacijskih diskursa u medijima je posedovanje znanja i
upuenosti u tematiku o kojoj se u medijima govori.

5. TV anrovi kao kulturne kategorije

Televizijski anrovi su zapravo kulturne kategorije koje predstavljaju spoj
medijskog teksta, televizijske industrije, publike, politike, kritike i istorijskih okolnosti.
anrovska kategorizacija medijskih tekstova je vana za samu televizijsku industriju jer
omoguava standardizaciju, diferencijaciju TV programa, laku identifikaciju ciljne
grupe gledalaca i procene relevantne za marketinke aktivnosti.

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

304

Razliiti anrovi imaju mogunost da na razliite naine usmere nau panju u

odreenom pravcu, tj. ka odreenim temama ili ak zakljucima, isticanjem odreenih
intertekstualnih veza i semantikih pretpostavki. Na taj nain anr moe dobiti ideoloki
kvalitet, to je esto sluaj kad je re o informativnom TV anru. Mediji, dakle, imaju
mogunost da kreiraju tzv. ideoloki interpretativno drutvo plasiranjem poruka
kontrolisanog znaenja. anrovski okviri TV programa pruaju gledaocima oseaj
predvidivosti i sigurnosti. Primera radi, od kominog programa gledaoci oekuju humor
i srean kraj.
Televizija ima slobodniji pristup anrovskoj klasifikaciji. Istovremeno, televizija i
kreira nove anrove i anrovske podvrste. U krajnjem ishodu, televizijski diskurs
proizvodi opti drutveni konsenzus po brojnim bitnim pitanjima. Televizijski diskurs je
vrsta iluzije jer u mnogim sluajevima gledaoci vide samo izmontirane delove neije
izjave i samim tim preusmerene u novi kontekst i znaenje. Veoma je vano imati na
umu da specifini diskurs razliitih TV anrova ima sistematski i esto sublimni uticaj na
javne i individualne stavove, nain poimanja aktuelne stvarnosti, kulturni obrazac
jednog drutva i postepen proces drutveno-kulturnih promena. Zato je kontinuirano
praenje i istraivanje TV anrova obaveza ne samo TV stanica, ve i medijskih
analitiara, lingvista, sociologa i kulturologa.

Literatura

Abercrombie, N. 1996. Television and Society. Cambridge: Polity Press.

Berger, A. A. 1992. Popular Culture Genres: Theories and Texts. California: Sage.
Breton, F. 2000. Izmanipulisana re. Beograd: Clio.
Fairclough, N. 1995. Media Discourse. London: Edward Arnold.
Fairclough, N. 2006. Language and globalization. London: Routledge.
Feuer, J. 1992. Genre study and television. In Allen, R.C. (ed.): Channels of
Discourse, Reassembled: Television and Contemporary Criticism.
London: Routledge.
Fowler, A. 1989. Genre. In Barnouw, E. (ed.): International Encyclopedia of
Communications, Vol. 2. New York: Oxford University Press.
Ili, M.. 2003. Televizijsko novinarstvo. Beograd: RTS Izdavaka delatnost.
Jovanovi, S. i I. Stojiljkovi. 2009. Gledanost programa sa nacionalnim
pokrivanjem u 2009. godini. RTS Centar za istraivanje javnog mnjenja,
programa i auditorijuma.
Kon, . 2001. Estetika komunikacije .Beograd: Clio.
Lorimer, R. 1998. Masovne komunikacije. Beograd: Clio.
McQueen, D. 2000. Televizija: Medijski prirunik. Beograd: Clio.

Radovi Jovanovi J.: Osvrt na dosdanja istraivanja anrova u TV programima

Komunikacija i kultura online: Godina I, broj 1, 2010.

305

Semati, M. 2001. Reflections on the Politics of the Global 'Rolling News' Television
Genre, Transnational Broadcasting Studies, (15.03.2010.)
<http://www.tbsjournal.com/>, N (6), Spring/Summer.
Stam, R. 2000. Film Theory. Oxford: Blackwell.
Stockwell, P. 1999. Towards a critical cognitive linguistic. In Combrink A. and
Bierman I. Discourses of war and conflict. Potchefstroom: Potchefstroom
University Press.
Swales, J. M. 1990. Genre Analysis. Cambridge: Cambridge University Press.
Van Dijk, T.A. 2006. Discourse and manipulation. Discourse & Society 17(2): 359-381.
London: Sage publications.
ugi, R. 2006. Jezik medija ogledi o jeziku i televiziji. Beograd: RTS
Izdavaka delatnost.

Abstract
A REVIEW OF PAST RESEARCH INTO GENRES IN TV PROGRAMS
Television genres are significant cultural categories. New millennium has brought up the
complexity of multimedia and multicultural approach. That includes new media genres which are
the synthesis of basic television forms, short movies in which actors are audience representatives
and interactive social documentary. Modern television is a mighty creator of new TV genres
which are the mirror of educational, intellectual and technological human evolution. Modern
audience is capable to percept faster, more comlex contents and to adapt daily to all media
messages and demands. Different TV genres have their specific discourse through which sublimal
messages are being sent to tv audience. Constant analysis of old and new TV genres should be
positioned in focus of media analysts, linguists and culturologists.
Key words: popularization of TV, TV genres, CNN effect, reality show, media discourse

Rad primljen: 10. oktobar 2010.

Ispravka rukopisa dostavljena: 20. oktobar 2010.
Rad prihvaen: 26. oktobar 2010.