qwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwert

yuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiop
asdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfg
hjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzx
cvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbn
mqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwe
eljko Lj. Krsti
rtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyui
opasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasd
fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjkl
zxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvb
nmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq
wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwerty
uiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopa
sdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfgh
jklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxc
MAJ 2O15

eina onih koji rade u dravnim ustanovama svakodnevno se

suoavaju sa fenomenom personalizacije, odnosno oslovljavanju svojih
pretpostavljenih po njihovim nadimcima ili imenima. Tepa se obino
naelnicima slubi : Cici, Veci, Mici...Sekretarice se obino oslovljavaju po
njihovim imenima: Mira, Snea....Dok se direktori ili upravnici ustanova
uglavnom oslovljavaju po nadimcima ili prezimenima: Arsenijevi, Boi,
Grujii... Takoe se tepa , obino glavnom oveku u redakciji ili ustanovi:
Manjo, Zoki, Verkan, Laske , Misa, Bobek... Sve to govori da u naim ustanovma
postoji visok stepen intimizacije, koji iskljuuje pokuaj depersonalizacije
pojedinaca i slubi u kojima su zaposleni.
O fenomenu personalizacije, govori i nain komunikacije preko interne
dokumentacije. Tako e prosean zaposleni govoriti o Cicinim, Micinim, Natinim
dokumentima ili papirima, a pri tome ne mora ili nee znati kojoj slubi ti
dokumenti pripadaju. Osim intimizacije i personalizacije, komunikacija u jednoj
dravno ustanovi govori o jednom veoma bitnom principu subjektivnosti. On
dolazi do izraaja prilikom odokativnog ocenjivanja saradnika, kod kojih kao
mera rada nikako da se uvede obim i kvalitet rada. Mnogima je bitno da im proe
vreme. Za one retke koji rade smatraju se da su karijeristi ili radoholoari.

Page

Page

Da bi se navedeni problemi reili potrebno je izvriti depersonalizaciju

naih ustanova u kojima bi se pojedinci oslovljavali i prepoznavali po funkciji
koju obavljaju a ne po svojim nadimcima ili prezimenima. Nedostatak
depersonalizacije stvara prostor za manipulaciju u kojoj se pojedinci odlino
snalaze. Zahvaljujui tome pojedini imaju veu mo nego to im formalna
funkcija to dozvoljava. Takoe poznato je da se pojedinci odlino snalaze u
nedefinisanim situacijama, po principu da odlino plivaju u mutnoj vodi. To su
Mutivode i Mutikae koje postoje u svakoj naoj ustanovi. Oni su zadueni za tzv.
unutranje kuhinje koje postoje u svakom kolektivu. U tim kuhinjama se prave
nevidljive liste, koje odredjuju mesto pojedinca na `meniju`, odnosno mestu
zaposlnih u nezvaninoj hijerarhiji. Pri svemu se deava i fenomen, po kome
pojedinac moe imati nii poloaj ( voza) a veliku neformalnu mo. I takvim
pojedincima se tepa ne iz milote, ve iz oseaja da ta linost poseduje
nevidljivu mo..Takoe kroz tepanje pojedini se oslobaaju straha od
pretpostavljenih.
Meutim, tepanje se ne zadrava samo prema rukovodiocima u dravnim
ustanovama. Ono se protee i prema vrhovima dravne piramide. Naime direktori
Uprave i sekretari Ministarstava se spominju po imenu i prezimenu, kao i resorni
ministri. Zanimljivo je da se u poslednje vreme tepa premijeru, kao i predsedniku
Republike. To govori da se itav dravni apart personalizovao i intimizirao, to
je svakako znak njegove slabosti a ne profesionalnosti.

davno sam uoio postojanje

sindroma dece prema profesiji
svojih roditelja. Tako se u
naem drutvu vrlo lako mogu
prepoznati deca: vojnih lica ( prepotentna,
autoritarna, vole vlast i mo, ambiciozna,
disciplinovana, proraunata do sitnih
detalja, materijalisti, egoisti ...) prosvetnih
radnika ( skromna, potena, individualci,
skloni konstruktivnoj kritici, naivna,
rodoljubiva, pravdoljubiva, altruisti...)
trgovaca ( samouverena, hvalisava, sklona

3
Page

hedonizmu, solidnih postignua) .

Takoe se moe govoriti o postojanju dece
slinih osobina koja potiu iz seokih porodica ( otresita, posluna, proraunata,
sitniava, uporna, vredna, umeju da odloe svoje potrebe) i deca iz radnikih
porodica ( skromna, pouzdana, umeju da trpe nematinu, eljna da preteknu svoje
roditelje.) Njima su slina i deca roditelja iz starih tradicionalnih privatnih zanata (
sajdije, frizeri, pekari...) Njihova deca su vredna, skromna ali i visprena.
Deca uspenih roditelja, javnih linosti (pojedinih doktora, novinara,
politiara, tajkuna ), estrade - muziara, uspenih sportista i novokomponovanih
tzv. kontroverznih biznismena uglavnom su neambiciozna, zadovoljena sa svih
strana, bez ambicija, malokrvana, lako se predaju pri nailasku na bilo kakvu
prepreku ili problem. Nisu sposobna da odloe ni jednu trenutnu potrebu, kao to
su glad, potrebu za posedovaljem dobara (motora, automobila, dipova, mobilnih
telefona). Manipulativni su. Lako se odaju porocima: PAS-u, alkoholu, kocki...
Najidealniji su oni brakovi u kojima su suprunici - deca iz istih porodica,
to je retko. Obino dolazi do ukrtanja, izmeu dece iz razliitih porodinih
esnafa. ini se da su po principu suprotnosti nastali mnogi brakovi, i da je veoma
teko uoiti bilo koju pravilnost, osim one poznate kao dobre prilike. Oito da je
to tradicionalno pravilo u odabiru supunika!?! Ne retko se deava da ako je viza
za ulazak u brak samo materijalni interes, da on zna da izae na nos . U
odreivanju prilike svog ivota, jedan od kriterijuma je i ouvanje porodinog
kapitala. Nekada je bilo sramota da mukac ode eni u kuu, odnosno da se uda.
Sa raspadom socijalistikog koncepta tzv. dogovorne ekonomije ini se da je to u
poslednjih tridesetak godina postala normalna pojava, pogotovo kada su upitanju
enska deca iz imunih porodica. Postalo je in da njima u kuu dolaze
mukarci i nastavljaju da vode ve razvijen porodini biznis. Zanimljivo je da su
te porodice poznate po veem broju muke dece koji je vei od proseka.
Takoe se moe zakljuiti da se uveava broj tzv. atomskih porodica u
kojima ive samo roditelji i njihova deca. Vreme trogeneracijskih porodica polako
prolazi. Shvatilo se da sloboda nema svoju cenu i da svi ele svoj komfor bez
komande u kui. Pria o eljadima koja nisu besna i ako je kua tesna, izgleda da
gubi na znaaju. Niko ne eli da trpi ako nije prisiljen. U svemu tome postoji
jedno nepisano pravilo, koje se odnosi na decu koja potiu iz bilo koje porodice (
vojnike, trgovake, privatnike, radnike, seljake) a ono se odnosi na fiziko
odvajanje dece.

U ovekovom ivotu postoje dva roenja; jedno kada dete ugleda svet a drugo
kada se ekonomski odvoji od svoje primarne porodice i pone da ivi samostalno.
To je ta pupana vrpca koju svaki pojedinac mora presei ako misli da bude
gospodar svog ivota.

Slika u ugljenu : dve preslice s poetka 20 veka u Srbiji.

Page

1945 .
: .

: ( ). ...

.

Page

,
( , ..)
. .

.
.

.
.
.
: , .

, .
, .
.
.
-,
. `` .
,
,
.
, ,
.
, .
.

. .
..
, .
,
.

Page

,
. .
.
.
.. .. ,
.

.
.
,
, .
. .
: ,
. : ,
, ...

, o
.

,
.
: .., , .
: , .
.
: .
.
. .
: , j.
, .
. .
.
....