Uloga Dobrog Racunovodje U Olaksavanju Pristupa Kreditima MSP

ULOGA
DOBROG RAUNOVOE
U OLAKAVANJU PRISTUPA
KREDITIMA ZA MALA
I SREDNJA PREDUZEA
AUTORI: Sneana Doder | Una Sikimi
Beograd, novembar 2014.
Izrada ovog prirunika omoguena je uz pomo amerikog naroda preko Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID). Autori su u
Balkanska
2, 11000
Beograd
| www.abf.rs
| +381
11 2055140
potpunosti odgovorni za sadraj
ove publikacije,
koji ne
mora nuno
odraavati stavove
USAID-a
ili vlade Sjedinjenih Amerikih Drava.
Prirunik: Uloga dobrog raunovoe u olakavanju pristupa kreditima za mala i srednja preduzea
SADRAJ:
6
Finansijske informacije ko su korisnici i koji je njihov znaaj
10
Potrebe preduzea za kvalitetnim kadrovima u poslovnoj funkciji finansija i raunovodstva
12
Osnovni poslovi koje treba da obavlja dobar raunovoa
23
Kako prepoznati loeg raunovou i koje implikacije na posao to moe imati
25
Kako prepoznati dobrog raunovou i kako to moe uticati da lake pristupite izvorima finansiranja
30
Oekivanja i iskustva banaka u pogledu kvaliteta finansijskih izvetaja
38
Percepcija banaka - rizik kreditiranja MSP
42
Elementi kreditne analize osnov za odluivanje banaka
43
Analiza finansijskih pokazatelja
51
Rezime: Efektni odabir profesionalnog raunovoe
52
Primeri neadekvatnih knjienja
SVRHA
ovog Prirunika je da podigne
svest o znaaju odabira adekvatnih (profesionalnih) raunovoa u malim i srednjim
privrednim subjektima - MSP
(u daljem tekstu: preduzee) i
ukae na njihovu ulogu u pristupu finansijskim sredstvima.
Namera nam je da Vam pojasnimo ta podrazumeva dobro

izvetavanje i kako da razlikujete dobrog od loeg raunovoe, odnosno na koji nain Vam
dobar raunovoa moe pomoi da dodatno razvijete svoj posao i lake doete do povoljnijih
izvora finansiranja.
Molimo pogledajte video zapis:
Kratak rezime i ideja projekta
Rezime najznaajnijih odgovora koje emo Vam pruiti dajemo u nastavku:
Kako da prepoznate profesionalnog raunovou, koji treba
da postane i Va poslovni partner i savetnik? Kako da izgradite adekvatan finansijski tim
u svojoj organizaciji, kao i da
shvatite kolika i kakva je njegova uloga u preduzeu prilikom
pristupa izvorima finansiranja;
Razumevanje znaaja dobro
struktuiranog i aurnog raunovodstva za donoenje odluka, ali i kako to moe uiniti Va
posao profitabilnijim;
Prepoznavanje vanosti kompletnih i transparentnih informacija i izvetaja koje rau-
novoa priprema - kakva je

njihova uloga i ko su njihovi korisnici;
Kako da shvatite ta podrazumeva kvalitetno izvetavanje i
kakva je njegova uloga u poslovanju preduzea;
Upoznavanje sa podacima,
izvetajima i obrazloenjima koji su potrebni poslovnim
bankama za donoenje odluka
i zbog ega je potrebno da oni
budu aurni, tani i pouzdani;
Razumevanje
najznaajnijih
parametara finansijskog stanja
i uspenosti poslovanja, u oceni
Vae kreditne sposobnosti, od
strane poslovne banke;
Obrazloenje znaaja uspostavljanja odnosa poverenja i
izgradnja dobre kreditne istorije
(urednosti u izmirivanju obaveza prema banci, kao i ispunjenju drugih ugovorenih obaveza) kod poslovne banke, koji uz
adekvatnu kreditnu sposobnost
moe unaprediti pristup izvorima finansiranja.
podaci, informacije i izvetaji

kako bi donela konanu odluku
o Vaem kreditnom zahtevu;
Priloena dokumentacija i projekcije ne mogu podrati planirani odrivi rast i budui razvoj;
Traeni kreditni proizvod, dinamika otplate, kolateral (instrument obezbeenja, npr. hipoteka, zaloga na opremi, robi i dr.)
i sl. ne odgovaraju Vaim poslovnim potrebama.
esto ete biti ili ste bili u situaciji da slubenik banke zahteva dodatne podatke, izvetaje
i dodatne strukture i analitike
pojedinanih bilansnih pozicija
ili dodatne projekcije podrane
odgovarajuim izvetajima, koji
su relevantni i pouzdani.
Koliko puta ste aplicirali za neki

bankarski proizvod, bilo da je
kredit, garancija ili akreditiv
(efikasan instrument osiguranja
plaanja u meunarodnoj trgovini), i bili odbijeni sa sledeim
obrazloenjima:
Podaci i izvetaji koji su prezentovani nisu aurni, tani, relevantni i ne odgovaraju stvarnom stanju i Vaoj poslovnoj
strategiji;
Vaa dokumentacija je nepotpuna. Banci su potrebni dodatni
Odabir dobrog raunovoe, koji e na adekvatan nain kreirati Vae finansijske

izvetaje, pruati savetodavne usluge i pripremati svu potrebnu dokumentaciju
u postupku apliciranja za odobrenje kredita i drugih bankarskih proizvoda, od
sutinske je vanosti.
Takoe, treba imati u vidu da, ukoliko ne budete imali aurne, tane i pouzdane
finansijske izvetaje, relevantne strukture pozicija u finansijskim izvetajima i
obrazloenja njihovih trendova (kretanja, promena u odreenim vremenskim intervalima), kao i sveobuhvatne biznis planove Vaa ideja e ostati u Vaim
rukama (samo na papiru), a novac e ostati u banci!
Napomena: detaljnije informacije o finansijskim izvetajima moete pogledati u delu Prirunika:
Osnovni finansijski izvetaji koje bi Va raunovoa trebalo da priprema na mesenoj osnovi.
Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140
1| FINANSIJSKE INFORMACIJE
KO SU KORISNICI I KOJI JE NJIHOV ZNAAJ
Da bi razumeli znaaj i ulogu poslovnih funkcija finansija i raunovodstva u preduzeu, moramo videti
ko su sve korisnici finansijskih informacija, koje odluke se donose i koliko zavise od kvaliteta i vrednosti dobijenih informacija, a posebno kakav je njihov znaaj na dalji rast i razvoj preduzea.
Postizanje stabilnog i odrivog poslovanja, kao i kreiranje pretpostavki za rast i razvoj, mogue je postii samo ukoliko se adekvatno upravlja likvidnou, na osnovu kvalitetnih finansijskih informacija i
izvetaja koje obezbeuje raunovodstvo (samostalno ili/i u saradnji sa finansijskim timom), a koje
predstavljaju logian sled aurne i precizne raunovodstvene evidencije podataka iz redovnog poslovanja.
Za detaljnija obrazloenja koje su to finansijske informacije, ko su korisnici i kakva je uloga dobrog

Korisnici finansijskih inraunovoe u njihovom prezentovanju, molimo pogledajte video zapis:
formacija
Znaaj finansijskih izvetaja i podataka je izuzetan, a njihovi korisnici razliiti:
VLASNICI PREDUZEA I INVESTITORI

Radi donoenja odluke o svojoj investiciji. Ocena o rizinosti ulaganja i eventualnom povlaenju sredstava
MENADMENT
Za potrebe donoenja odluka i kvalitetno upravljanje buduim rastom i razvojem. Strateke i operativne
BANKE
Za potrebe donoenja odluka o pristupu izvorima finansiranja i rizicima koji su prisutni
ZAKONODAVAC
Za potrebu kontrole usklaenosti poslovanja sa adekvatnom i vaeom regulativom
DOBAVLJAI I KUPCI
Da bi videli kakva je mogunost i rizik budue saradnje. Da li je odriva na dugi rok
2 | FINANSIJSKI IZVETAJI
Osnovni finansijski izvetaji, pomoni izvetaji i analitike kartice, poslovni planovi i projekcije i drugo,
u ijem kreiranju kljunu ulogu ima odabrani raunovoa su sledei:

Godinji finansijski izvetaji: Bilans uspeha, Bilans stanja, Izvetaj o tokovima gotovine, set konsolidovanih finansijskih izvetaja, napomene uz finansijske izvetaje, statistiki aneksi;
Meseni i kvartalni finansijski izvetaji, sa ciljem aurnog praenja uspenosti poslovanja i upravljanja likvidnou;
Projekcije tokova gotovine u cilju planiranja i upravljanja likvidnou;
Izvodi iz banke, radi kontrole i praenja tokova gotovine;
Planirani budeti i biznis planovi i praenje realizacije na mesenoj osnovi, identifikovanje eventualnih odstupanja i preduzimanje korektivnih aktivnosti.
Za detaljnija obrazloenja o znaaju budeta i biznis planova u kreditnoj analizi i ulozi dobrog raunoKvalitet biznis
voe u njihovoj pripremi, kao i iskustvima iz prakse, molimo pogledajte video zapis:
planova iskustva iz prakse

Izvetaji o PDV-u i drugim porezima, kako bi se imao osnovni uvid u poslovanje i omoguila kontrola;
Razni pomoni izvetaji (npr. izvetaji koji omoguavaju praenje i kontrolu trokova prema vrsti
i mestu troka, pre svega u cilju potencijalnih uteda), analitike kartice, analize trendova i racio
analize i dr.
Poslovne banke donose odluke na osnovu raspoloivih finansijskih izvetaja, obrazloenja i relevantnih informacija, traenih finansijskih proizvoda, ponuenih instrumenata obezbeenja, to zavisi od
procenjene kreditne sposobnosti preduzea, ali i od sklonosti ka riziku poslovne banke.
Pristup dodatnim izvorima finansiranja zavisi od kreditne sposobnosti preduzea, koju procenjuju eksterni finansijeri (najee poslovne banke), a na osnovu prezentovanih finansijskih izvetaja, relevantnih podataka i obrazloenja, koja trebaju biti tana i pouzdana.
Funkcija i uloga, a samim tim i znaaj finansijskih izvetaja, razlikuje se u svakoj fazi razvoja preduzea:
Faza otpoinjanja posla

Biznis plan se uglavnom pravi za potrebe banke ili finansijske institucije koja planira da kreditira dati posao
Bitno je nastaviti praksu izrade i praenje biznis plana u skladu sa planiranim razvojem kompanije
Faza uspostavljanja kontrole
Kako se posao razvija tako se razvija i sama organizacija

Dobar pristup informacijama pomae vlasnicima kapitala da bolje upravljaju razvojem kompanije i bolje
iskoriste raspoloive ljudske resurse i postanu rentabilni u najkraem moguem roku
Standardizacija i monitoring
U ovoj fazi posao razvija interne procese i strukturu i koristi finansijske informacije kako bi ih optimizovao
Nekada se u ovoj fazi (u zavisnosti od delatnosti posla) javlja potreba za kvalitetnijom funkcijom finansija i
raspoloivih informacija (esto kada broj zaposlenih pree 20-30 ili ukoliko se posluje online)
Raunovodstvo za dalji rast
Posao u ovoj fazi ima razvijenu i standardizovanu finansijsku strukturu i trudi se da balansira potrebu za
standardizacijom sa zahtevima trita i uslovima na njemu
Izvetavanje i planiranje su sada u funkciji pruanja podrke rastu posla
Funkcija finansija se sada razvija vie u komercijalnom i stratekom pravcu
10
3 | POTREBE PREDUZEA ZA KVALITETNIM

KADROVIMA U POSLOVNOJ FUNKCIJI
FINANSIJA I RAUNOVODSTVA
Kako bismo videli da li i u kojoj meri sluba finansija i raunovodstva (funkcija blisko povezana sa raunovodstvenom, esto nepodeljenih uloga) pomae rastu i razvoju preduzea trebalo bi da pratimo
u kom trenutku preduzea ulau u poboljanje finansijskih (i raunovodstvenih) kadrova (da li kroz
nova zapoljavanja ili treninge) i kada to prestaju da rade.
Posmatrajui situaciju na tritu, a uvaavajui iskustva iz prakse, moemo doi do sledeih zakljuaka:

preduzea ulau u razvoj kadrova u slubama finansija kada ele da izgrade ili odre nivo kapitala.
Nova zapoljavanja u poslovnim funkcijama finansija, investiciona ulaganja, menadment kvaliteta (upravljanje kvalitetom) i uvoenje novog proizvodnog asortimana ili nove usluge uvek idu (trebalo bi) jedna sa drugim. Mala i srednja preduzea se tee odluuju da izgube kvalitetan kadar u
finansijama nego vee kompanije, jer su negativne posledice po njih mnogo vee i bre se primete;
dobar finansijski kadar u preduzeima predstavlja glavnu vezu i kontakt sa kupcima i dobavljaima. Zato je veoma teko i nepovoljno izgubiti takav kadar, s obzirom da ima kljunu ulogu u lancu
nabavke i prodaje, pa se esto i ulae u njihovu dodatnu obuku, u cilju poboljanja kvaliteta usluga
koje preduzee prua;
u malim i srednjim preduzeima privremeno zapoljavanje je rea pojava nego u velikim. ea je
pojava da se novi poslovi i zadaci dodele ve postojeem kadru u finansijama i da se oni obue za
te zadatke u novoj organizaciji;
u utedi trokova znaajnu ulogu mogu i treba da imaju zaposleni u finansijama, svojim analizama, predlozima i idejama oni mogu da spasu preduzee od mnogih nepotrebno visokih trokova i
time direktno utiu na dalji razvoj i rast;
kvalitetne finansije mogu biti izvor konkurentske prednosti za preduzea, zato se esto i ulae u
njihov razvoj i zapoljavaju kvalitetni kadrovi koji mogu doneti dodatne koristi.
Znaaj poslova i odabira adekvatnog (kvalitetnog) kadra u raunovodstvu (ili eksternog raunovoe)
koji e pruiti i finansijske usluge (ili blisko saraivati sa zaposlenima u poslovnoj funkciji finansija)
je sledei:

efektivne i konstruktivne finansije su klju uspeha rasta i razvoja svakog preduzea. Izgradnja takvog kvalitetnog kadra za preduzea koji se tek osniva moe biti veliki izazov. Obzirom da kvalitetan kadar mora posedovati specijalna znanja i ekspertizu, a to svakako zahteva izvesna sredstva,
to nije lak zadatak za preduzea;
potrebno je razumeti koje su stvarne potrebe posla i koje koristi moe doneti kvalitetan kadar;
novoosnovana preduzea to ne mogu uraditi preko noi, moraju se definisati prioriteti u promenama, kako bi se pronaao trokovno najadekvatniji nain koji e biti usklaen sa planiranim rastom
i razvojem poslovih aktivnosti;
esto vlasnici ili direktori deo administrativnih i operativnih poslova preuzimaju na sebe - treba
imati u vidu da to nije najadekvatnije korienje njihovog vremena i resursa, obzirom na sveobuhvatnost poslova (a posebno stratekih ciljeva), to oteava uspostavljanje prioriteta.
11
Detaljnije obrazloenje izuzetnog znaaja odabira adekvatnih zaposlenih za razliite poslovne funkcije u preduzeu (proizvodnja, prodaja, finansije i raunovodstvo i dr.) ilustrovano je primerom iz prakse,
Znaaj odabira kvalitetnog kadra u preduzeu
koji moete pogledati na sledeem video materijalu:
primeri iz prakse
12
4 | OSNOVNI POSLOVI KOJE TREBA DA

OBAVLJA DOBAR RAUNOVOA
1. Upravljanje plaanjima izdavanje i prijem faktura, izvravanje plaanje prema redosledu dospea i upravljanje likvidnou, kontrola blagajne i izvoda;
2. Jednostavna knjienja knjienje nabavke, prodaje i praenje promena na tekuim raunima i
kontrola sa izvodom iz banke;
3. Planiranje tokova gotovine projektovanje buduih novanih tokova i predvianje eventualnih
manjkova likvidnosti na vreme (nedostataka finansijskih sredstava usled neusklaenosti priliva i
odliva);
4. Kontrola kreditne izloenosti ka kupcima praenje potraivanja, njihov kvalitet i kontrolisanje
naplate u skladu sa ugovorenim valutama;
5. Finansijsko upravljanje i saradnja sa svim relevantnim institucijama pre svega bankama i to na
nain to e ih drati informisanim o svim bitnijim promenama u poslovanju, kako bi preduzee
moglo oekivati adekvatnu finansijsku podrku u sluaju eventualnih manjkova likvidnosti;
6. Praenje i izmirivanje svih optih trokova kao to su trokovi za slubene automobile, lizing,
zakup i drugi pratei reijski trokovi;
7. Praenje svih zakonskih regulativa aurno i pravovremeno praenje svih relevantnih promena
zakonskih regulativa i adekvatno usklaivanje poslovanja sa njima. Saradnja sa poreskim organima (svih relevantnih poreza, npr. PDV, porez na dobit, porez na dohodak, akcize, administrativne i
druge takse i sl.);
8. Obraun i sva pripadajua knjienja i plaanja linih dohodaka zaposlenih obraun, isplate i sve
zakonski potrebne administrativne radnje u vezi sa tim. Kontrola i provera sa regulatornim organima (PIO, zdravstvo i sl.) da li su sve promene aurno i korektno evidentirane;
9. Savetodavni i drugi poslovi preduzee koji planira adekvatan rast i razvoj, mora imati kvalitetnog
raunovou koji to moe pratiti, kroz razne forme izvetavanja i primerene i pravovremene savete
kako sa aspekta poreza, tako i sa aspekta raznih uteda i minimiziranja moguih izloenosti riziku
i drugih stratekih pitanja.
Glavna uloga raunovoe jeste da aurno i tano belei sve promene u poslovanju i usklauje ih sa
vaeim zakonskim regulativama.
Raunovoe esto nazivaju onima koji se bave brojevima i standardizovanim informacijama i optuuju da ne razumeju posao i zahteve trita. Ipak, ali dobar raunovoa moe da nae nain kako da
neku poslovnu ideju sprovedete u delo, i kako da rei odreeni problem, odnosno da na vreme signalizira na potencijalni problem, kako do njega ne bi ni dolo.
Jedna od glavnih uloga dobrog raunovoe jeste i to da odrava blisku saradnju sa bankama, te da
im pravovremeno dostavlja potrebne podatke i izvetaje kako bi Vam olakao pristup izvorima finansiranja. Stoga, kvalitetan i profesionalni raunovoa treba da bude Va partner u poslu, koji moe da
obezbeuje i savetodavne finansijske usluge (uloga finansijskog savetnika).
13
Obzirom na injenicu da privrednici imaju razliita iskustva u vezi sa poslovima koje bi raunovoe
trebalo da obavljaju, uesnici odranog seminara su podelili svoja iskustva, koja moete da pogledate
Iskustva privrednika iz prakse saradnja raunovodstva i drugih slubi
na sledeem video zapisu:
i potencijalni problemi
14
Primer 1 - Znaaj usluga koje dobar raunovoa treba da

prui
esto se deava da u preduzeima ne postoji tendencija sveobuhvatnog i planskog praenja likvidnosti (tokova gotovine), usled ega dolazi do iznenadnih potreba za dodatnim sredstvima, kako bi bili
u mogunosti da izmire obaveze o rokovima dospea.
Primer koji ilustruje prethodno navedenu situaciju je sledei:
Preduzee A, tj.njegova sluba raunovodstva, samo dan-dva pred plaanje neke dospele obaveze
ili na sam dan dospea, shvata da nema dovoljno sredstava na raunu, iako je ta obaveza bila poznata
mnogo ranije nego to je prispela na plaanje.
Preduzee je apliciralo za kredit, oekujui brzu reakciju banke. To nije bilo mogue, jer nisu postojale
unapred odobrene kreditne linije (najee na godinjem nivou odobreni okviri iz kojih se mogu povlaiti krediti, do maksimalno utvrenog iznosa, a koji su prethodno bili predmet sveobuhvatne kreditne
analize koju je izvrila poslovna banka).
Imajui u vidu hitnost zahteva, uz injenicu da je preduzee A ve imalo odobren overdraft kredit
(dozvoljeno prekoraenje po tekuem raunu), problem likvidnosti je prevazien povlaenjem sredstava overdraft kredita, koji je tradicionalno najskuplji kreditni proizvod.
Dakle, da je preduzee A adekvatno planiralo svoje tokove gotovine, bili bi izbegnuti dodatni trokovi
koji su u ovom sluaju nastali.
Dodatno, dobar raunovoa koji bi trebalo da bude partner u poslu, svojim blagovremenim savetom,
mogao bi preduzeu obezbediti dodatne pogodnosti, npr. predlogom za avansno plaanje (plaanje
unapred) pojedinim dobavljaima, sa ciljem ostvarenja dodatnih popusta (ugovorenih rabata) koji su
ak mogli biti u visini cene izvora finansiranja.
Kazne koje mogu da proisteknu iz neadekvatnog praenja zakonskih regulativa i nepridravanja istih,
mogu znaajno ugroziti poslovanje, kako finansijski, tako i samu mogunost opstanka odreenog
biznisa.
Preduzee B je dolo u problem prilikom kontrole trine inspekcije, s obzirom da nije izvrilo blagovremeno usklaivanje sa zakonskom regulativom i obezbedilo pravovremene izmene u raunovodstvenoj evidenciji u KEPU knjizi (knjiga evidencija prometa i usluga).
Takoe, problem preduzea B je nastao i zbog neobezbeivanja propisanog sertifikata o kvalitetu
hrane i bila mu je izreena novana kazna.
Imajui u vidu visine izreenih kazni i veliinu i finansijsku snagu preduzea B, zbog neadekvatnog
praenja zakonske regulative i od strane raunovoe i blagovremenog prilagoavanja zahtevima poslova, preduzee B se suoilo sa blokadom rauna i zatvaranjem.
Kreditna izloenost ka kupacima je veoma znaajna u upravljanju likvidnosti, u praenju profitabilnosti
poslovanja i uspostavljanju adekvatne saradnje sa kupcima. Neophodno je da postoji izvesna istorija
15
i praenje svakog pojedinanog kupca, kako bi se na adekvatan nain zatitili od moguih gubitaka
sa jedne strane (uspostavljanjem odgovarajuih kolaterala), ali i kako bi obezbedili adekvatan stepen
konkurentnosti na tritu kroz odreene pogodnosti ka kupcima sa dobrom kreditnom sposobnosti i
platenom istorijom u saradnji.
Preduzee C u okviru svoje slube raunovodstva ima zaposlenog zaduenog za praenje kupaca. U opisu poslova tog zaposlenog je, izmeu ostalog, kontrola dospea faktura na naplatu i uplata
kupaca, kao i redovna komunikacija sa kupcima u sluaju kanjenja u plaanjima. U opisu poslova
navedenog zaposlenog je i izrada izvetaja o stanju potraivanja od kupaca, koji ukljuuje i dospela
potraivanja sa danima kanjenja, na nedeljnom nivou.
Na osnovu tih izvetaja, sluba prodaje, uz konsultacije sa vlasnikom i direktorom preduzea, donosi
odluku o daljim koracima i strategiji u saradnji sa tim kupcima. esto se deava da se upravo na osnovu navedenih informacija o kanjenjima, ugovori i isporuke odreenim kupcima obustavljaju.
Takoe, zabeleeni su sluajevi da se blagovremenom reakcijom, a na osnovu navedenih izvetaja, na
vreme blokiraju odreeni kupci i izvri naplata potencijalno spornog potraivanja, ime su izbegnuti
dodatni trokovi (rezervisanja za potencijalno sporna potraivanja ili ispravke vrednosti potraivanja).
Ostali poslovi koje bi mogao da obavlja kvalitetan raunovoa su sledei:
16
1. Uloga glavnog finansijskog savetnika

kvalitetan raunovoa moe da ponudi spektar usluga koje pokriva kroz finansijske i poreske savete (od osnovnih raunovodstvenih do kompleksnih poreskih saveta);
veina preduzea e koristiti eksterne usluge neke agencije ili specijalizovane agencije za pripremu i predaju njihovih zavrnih rauna i poreskih bilansa i drugih pripadajuih obrazaca, u skladu
sa adekvatnom zakonskom i raunovodstvenom regulativom;
strunost raunovoe se moe pokazati kao trokovno efikasna ukoliko se uzme u obzir mogunost dobijanja kvalitetnijih informacija i usluga (npr. adekvatnog poreskog planiranja i uteda, s
tim u vezi, ili savet kako da organizuje finansijsko rukovoenje u preduzeu i koji je najbolji raunovodstveni program u skladu sa potrebama posla).
2. Druge usluge finansijskih posrednika i raunovodstvenih agencija standardna knjienja koja
posao zahteva, pod uslovom da se ne zapoljava niko u okviru preduzea za te svrhe;
obraun zarada zbog komplikovane procedure, sveobuhvatnosti ili tajnosti podataka;

upravljanje rizicima i loim potraivanjima moe se ugovoriti kao posebna usluga ili se vezati za
naplatu i procenat realizacije. Bitno je uzeti partnera od poverenja da ne urui Vau saradnju sa
kupcima, ali da se koriste politike i procedure kreditiranja od strane preduzea, ukoliko one postoje
(politikama i procedurama se definie poslovni proces i opisuju naini na koji se obavljaju pojedinane poslovne aktivnosti).
Prilikom izbora kvalitetnog raunovoe izuzetno je bitno imati u vidu:
reputaciju meu drugim preduzeima;

iskustvo na poslovima slinim Vaem, da li imate preporuke;
konzistentnost i poverenje u poslovanju, postojanje kompatabilnog sistema (sistema raunovodstvene evidencije, koji treba da bude prilagoen potrebama posla pojedinanog preduzea);
precizno definisanje koje tano usluge oekujete vrsta usluge, forma, dinamika i nain izvetavanja;
preciziranje ta je sve od usluga ukljueno u cenu, a ta se moda naknadno naplauje i po kojoj
tarifi (morate biti sigurni ta moete oekivati za novac koji dajete!), kako se ne biste iznenadili
nekim naknadnim i vanrednim neplaniranim trokovima.
17
Primer 2 - Loe ugovorena usluga i/ili neadekvatan izbor

kadra
esto se deava da i samo preduzee, nije sigurno ta mu je zapravo potrebno od usluga i koliko je to
realno zahtevati u sastavu ponude koju je dobio.
Veoma vano, nekad i presudno pri odluivanju i izboru, je kakvu reputaciju davalac usluga ima. Kakva
su mu iskustva u poslovanju preduzea koje su iz vae brane? Mogue je da je izvrstan ekspert u
pitanju, sa veoma dobrom reputacijom, ali da se nikada nije susreo sa delatnou kao Vaa, koja ima
izvesne specifinosti u poslovanju. Samim tim, u pitanje se moe dovesti i kvalitet takve usluge. Sa
druge strane, ukoliko je osoba ili tim ljudi koji je spreman da ui i dobro reaguje na izazove, to ne mora
neizostavno da predstavlja problem, ve moe biti i ansa za unapreenje poslovanja, ukoliko se u obzir uzme njegovo dosadanje iskustvo u drugim oblastima i ideje koje se moda mogu implementirati
u va posao.
Veoma bitan je i set izvetaja koje Vi kao preduzee ili Vaa matina kompanija (ukoliko je suosniva
preduzee ili fiziko lice iz inostranstva) zahtevate. Da li su to unapred utvreni standardni izvetaji
gde Vi odreujete formu, tip, dinamiku izvetaja u tom sluaju, bolje je izabrati tim (ili pojedinca)
koji je lako prilagodljiv, koji moe brzo da naui i primeni, a i ukoliko je potrebno uskladi sa postojeim
programom ili aplikacijom koju koristi.
Prethodno iskustvo u ovom sluaju nije od presudnog znaaja. Ukoliko su izvetaji potrebni, Vi kao
vlasnik kapitala, znate ta elite i treba da pratite, a nemate unapred osmiljenu formu, dobro je imati
u timu nekog ko ima prethodnog iskustva u izvetavanju, ko ima nove i konstruktivne ideje, i ko ima
elje i ambicije da Vae poslovanje unapredi i upotpuni na nov i drugaiji nain.
Nekada problem nije u ponuenoj usluzi, ve u neadekvatnom izboru, prevelikim oekivanjima i standardima (za odreenu cenu) ili nejasno formulisanim zahtevima.
Budite precizni i razjasnite sve nedoumice pre ulaska u saradnju, u cilju uspenog poslovanja i saradnje!
Preduzee D koje posluje u okviru meunarodne poslovne grupacije imalo je potrebu za zapoljavanjem adekvatnog kadra profesionalnog raunovoe, za potrebe sastavljanja kako internih izvetaja
(definisanih od strane matine kompanije-vlasnika), tako i lokalno definisanih izvetaja, u skladu sa
domaom zakonskom regulativom.
Nakon izvrene selekcije kandidata za posao, izabrana je osoba sa 20 godina na rukovodeim poslovima u raunovodstvu, za koju se procenilo da e adekvatno i na najbolji mogui nain odgovoriti
zahtevima posla. Meutim, upravo je navedeno dugogodinje iskustvo predstavljalo problem, usled
nemogunosti prilagoavanja zahtevima za izvetavanje propisanim od strane matine kompanije i
esto je dolazilo do kanjenja u izvetavanju, nedovoljnog razumevanja zahtevanih formi, procedura i
naina izvetavanja, koje su definisane za meunarodnu grupu i esto nisu bile usklaene sa lokalnim
zakonodavstvom.
18
U navedenoj situaciji, neosporno je bilo znanje i iskustvo izabranog kandidata, ali nije bilo adekvatno
za zahteve konkretnog poslovnog sistema. Takoe, personalne karakteristike izabranog kandidata se
nisu uklopile u poslovni profil sistema, koji je zahtevao fleksibilniji i dinaminiji kadar, spreman da se
usavrava, stie nova znanja, a sve u cilju usklaivanja sa zahtevima posla.
Informacije potrebne direktoru (i/ili vlasniku) radi lakeg (i uspenijeg) upravljanja i donoenja odluka:

osnovno upravljanje preduzeem podrazumeva retroaktivno praenje promena i usklaivanje poslovanja sa istim, kako bi se dobila vea vrednost od finansijskih informacija i raunovodstva;
uspostaviti sistem kontrole, praenja, izvetavanja i projektovanja, kako bi se pravovremeno moglo reagovati, a sve u cilju to boljeg pozicioniranja na tritu;
kako bi se navedeno omoguilo, potrebno je organizovati set mesenih finansijskih izvetaja i
istorijskih pregleda i poreenja sa fokusiranjem na bilo kakva odstupanja i njihovo dalje istraivanje, kako potencijalni problem ne bi ugrozio likvidnost i poslovanje;
takvi izvetaji treba da sadre podatke o prodaji i osnovnim trokovima, kao brzi pregled finansijske pozicije preduzea;
praenje promena, kroz poreenja u okviru perioda (npr. meseno) i praenje kljunih finansijskih
parametara;
projekcija budeta i meseno praenje realizacije, jer eventualne razlike u projekciji i ostvarenim
rezultatima mogu biti rani signali upozorenja o eventualnim problemima ili promenama na tritu
i u poslovnom okruenju;
detaljno praenje projektovanih novanih tokova sa ostvarenim (npr. na nedeljenoj osnovi), odnosno praenje likvidnosti, moe da ukae na izloenosti rizicima - politiku kreditiranja kupaca,
neusklaenost politike plaanja prema dobavljaima sa realnim stanjem, neadekvatnu strukturu
zaliha i sl.;
bitno je uspostaviti jasne zadatke i ciljeve za sve zaposlene kako bismo mogli pratiti njihov rad i
uinak - da li je to lista kupaca i iznos potraivanja, kanjenje u plaanjima kupaca ili praenje prodaje i ostvarena mara i dr. sve su to podaci koje nam kvalitetno raunovodstvo treba obezbediti;
obezbeivanje pravovremenih finansijskih podataka i informacija predstavlja izvor konkurentske
prednosti za preduzee i pomae da se otkriju i istrae nove mogunosti.
nain finansiranja preduzea moe biti glavna prepreka daljem rastu i razvoju, stoga je bitno da
vam dobar raunovoa bude i finansijski savetnik, i da vam s tim u vezi obezbedi sledee informacije:
Koje su sve opcije finansiranja (uee u kapitalu, faktoring, finansiranje aktive...)
Finansiranje razvoja kroz zaduivanje kod dobavljaa moe biti znatno jeftinije od kreditnih izvora
Balansiranje izmeu potrebe za novim izvorima finansiranja i spremnosti gubitka potpune kontrole nad
poslovanjem
Odravanje dobrih odnosa sa svim potencijalnim investitorima
Za vie informacija, molimo pogledajte video zapis:

Cilj i svrha projekta znaaj dobrog raunovoe u poslu
19
20
4.1. | FINANSIJSKI TIM I SARADNJA SA

EKSTERNIM RAUNOVODSTVOM
Sa rastom i razvojem preduzea dolazi do rasta finansijskog tima i uslonjavanja njegove uloge i
opsega poslova koje obavlja:
Finansije esto preuzimaju

odgovornost nad:
-Nabavkom
-Kotrolom trokova
Finansijska analiza moe biti
podrka ostalim sektorima:
npr. marketingu pri analizi
uticaja razliitih cenovnih
opcija na prodaju i profit
Finansijski tim ima glavnu
ulogu pri proirenju
poslovanja, odreivanju
politike plaanja, uticaja
finansiranja i nivoa deviznog
kursa
Finansijski tim je uglavnom
zaduen i za upravljanje
rizicima u okviru kompanije
U relativno malim
kompanijama finansije su
zaduene i za kadrovska,
pravna i administrativna
pitanja, a ponekad i IT
21
4.2. | ODRAVANJE KVALITETNE SARADNJE

SA EKSTERNIM RAUNOVODSTVOM
Vanost i znaaj usluga koje dobar raunovoa moe pruiti je isto tako bitan kao i prepoznavanje
potreba posla koje bi trebalo da budu zadovoljene kroz datu uslugu, u vezi sa tim, molimo pogledajte
Koje sve usluge moemo dobiti od kvalitetnog raunovoe, unapreenje i proirenje
video zapis:
posla u raunovodstvenoj agenciji
pod uslovom da preduzee angauje eksternu raunovodstvenu agenciju, to je est sluaj, potrebno je uspostaviti dobru saradnju. esto je naplata usluge vezana za opis aktivnosti koje se
pruaju, a moe se naplaivati i prema satnici, stoga je potrebno sve unapred predvideti i urediti, u
cilju to manjih negativnih efekata i uticaja ove vrste usluga na trokove poslovanja;
veoma je vano da pomognete svom raunovoi da razume Vau delatnost i trite na kom radite,
a to podrazumeva da detaljno objasnite Vae poslovanje pre poetka saradnje i priloite biznis
plan ukoliko ga posedujete, a nakon uspostavljanja inicijalne saradnje, da Vaeg raunovou informiete o svim relevantnim promenama i planovima u poslovanju;
identifikujte sve oblasti u kojima Vam Va raunovoa moe pomoi i pruiti dodatni kvalitet usluge (trudite se da osnovne usluge, sortiranja dokumentacije, kurirske poslove i sl. obezbedite na
drugi nain jer e to biti moda trokovno efektivnije po Va posao);
jako je bitno da razumete strukturu trokova za uslugu koju dobijate, traite dodatna objanjenje
kako biste za Va novac dobili najvei mogui kvalitet usluge;
povremeno kontroliite nivo saradnje koju ste dostigli, da li je u skladu sa dogovorenom, da li je na
zadovoljavajuem nivou, da li opravdava trokove koje za to izdvajate, da li imate potencijal za buduu saradnju koja moe pratiti va planirani razvoj, poredite nivo usluge sa drugim konkurentima,
pazite da ne postanete previe zavisni i oslonjeni samo na jednog ponuaa usluge.
Dobra
saradnja
Kontroliite saradnju
(Da li je sve onako
kako ste ugovorili)
Razumevanje vae
delatnosti i grane
privrede
Razumevanje cenovnika
usluga (ta ulazi u cenu
i ta sve podrazumeva)
Set poslova
koje poveravate
agenciji
22
4.3. | KVALITETAN RAUNOVODSTVENI

PROGRAM KAO PODRKA POSLOVANJU
Dobar raunovodstveni program treba da odraava sve finansijske promene, da ima mogunost fakturisanja, da moe da podri planiranje novanih tokova, da moe da olaka pripremu podataka za
PDV i druge poreze i da ima sve zakonom predviene evidencije.
Izuzetno je vano da, ukoliko softver to ne podrava, postoji jasna i precizna paralelna evidencija u
nekom drugom programu ili paketu, koja je aurno usklaena sa svim dnevnim promenama u poslovanju.
Razvijeniji softverski paketi mogu pruiti daleko sloenije finansijske operacije i alate za poslovanje
(npr. tampa faktura u paketima automatski, to smanjuje vreme potrebno za taj posao ukoliko se radi
manuelno ili analizu poslovnih rezultata u razliitim sektorima, pa ak do pripreme za poluautomatske
izvetaje za vlasnike).
Pojedini softveri imaju poseban program za obraun plata, dok neki imaju program koji je sastavni deo
osnovnog programa. Bitno je da program koji imate moe lako da prenosi podatke od Vas do Vaeg
raunovoe i uvozi iste sa promenama u sistem. Takoe, treba imati u vidu da je potrebno obuiti
zaposlene da koriste softver i sve njegove komponente koje su bitne za poboljanje poslovanja preduzea, to zahteva planiranje trokova obuke.
23
5 | KAKO PREPOZNATI LOEG RAUNOVOU I

KOJE IMPLIKACIJE NA POSAO TO MOE IMATI
LOA POSLOVNA EVIDENCIJA
NEUSKLAENOST SA ZAKONSKOM
REGULATIVOM
Loa poslovna evidencija i neusklaenost sa zakonskom regulativom moe dovesti i do krenja

zakonskih odredbi i velikih novanih kazni. Primer iz prakse, u kome je preduzee zbog neusklaenosti knjienja sa zakonskom regulativom, bilo prinueno da plati znaajan iznos novane kazne,
moete pogledati u delu Prirunika: Primeri neadekvatnih knjienja, Primer 14 - Preduzee 4.
Neaurna evidencija moe navesti na loe poslovne odluke usled nedostatka pravih informacija.
Primer iz prakse koji pokazuje neaurna i nepotpuna knjienja u periodinim finansijskim izvetajima, prikazan je u Primeru 7 - Aurnost periodinih izvetaja.
Neadekvatna evidencija i greke pri fakturisanju moe dovesti do negativnih implikacija na saradnju sa poslovnim partnerima i uruavanja ugleda preduzea. Na primer, poslovne banke prilikom analize potraivanja preduzea, zahtevaju prezentovanje usaglaenih IOS-a (izvoda otvorenih
stavki, koji potvruju usaglaenost evidencije kupca i dobavljaa i tanost proknjienih potraivanja i obaveza), to slube raunovodstva esto nisu u mogunosti da obezbede, zbog neadekvatne
evidencije.
Neaurnost pri evidenciji ulaznih faktura moe dovesti do kanjenja u plaanju, koje za posledicu imaju penale ili ak i prekid saradnje sa dobavljaima;
Nepostojanje osnovnih izvetaja o poslovanju onemoguava da donosite pravovremene i kvalitetne poslovne odluke; osnovi preduslov za apliciranje za finansijska sredstva kod poslovnih banaka jeste prezentovanje osnovnih finansijskih izvetaja, kako godinjih, tako i periodinih. Nepostojanje takvih izvetaja je kriterijum za odbijanje zahteva i doprinosi stvaranju opte loe slike o
preduzeu.
Loe projekcije buduih novanih tokova mogu dovesti u stanje nelikvidnosti, obzirom da nisu
dobro projektovni realno oekivani prilivi i odlivi preduzea. Takoe, sa aspekta poslovne banke,
projektovani tokovi gotovine su od izuzetnog znaanja prilikom donoenja odluka, a ukoliko preduzee prezentuje neadekvatno projektovane tokove gotovine, proces odluivanja moe biti produen, zbog zahteva za korekcije, a takoe, moe biti ocenjen nepovoljno.
24
Primer 3 - Lo raunovoa, mogue greke i negativan

uticaj na poslovanje
esto se deavaju greke u raunovodstvu, kao i u bilo kom drugom poslu, samo to neke od tih greaka mogu skupo da kotaju preduzee. Bitno je da se greke identifikuju i prepoznaju na vreme, da
se uklone i da se saniraju eventualne posledice.
Ukoliko su greke pojava koja se veoma esto ponavlja, i ukoliko ih ne otkrije sam raunovoa ili vlasnik (direktor), ve banka pri apliciranju za kredit, revizija u regularnom godinjem izvetaju ili moda
organi vlasti u nekoj od kontrola poslovanja, onda moemo dovesti u pitanje kvalitet usluge ili adekvatnu strunost osobe koje nam obavlja posao raunovoe.
Poevi od osnovnih raunovodstvenih greaka i nepodudarnosti dugovne i potrane strane, neusaglaenosti analitike i sintetike (konta bilansa stanja sa kontima bilansa uspeha) ili neadekvatnog
kontnog okvira (spisak rauna (konta) koji se mogu koristiti prilikom evidentiranja svih poslovnih promena), preko onih sloenijih kao to su dupliranje izvesnih knjienja ili propusti u evidenciji poslovnih
promena, pa sve do nepodudarnosti raunovodstvenog i stvarnog stanja (koje je najtee utvrditi i koje
moe biti jedan od glavnih uzroka odbijanja kreditnih zahteva u bankama), greke raunovoe mogu
dovesti do znaajnih problema.
Nekada su promene adekvatno i aurno evidentirane, pa iako nelogine na prvi pogled, uz kvalitetno i
argumentovano obrazloenje osobe koja e komunicirati sa bankom u procesu kreditne analize, one
dobijaju sasvim drugi aspekt i pruaju drugaiju sliku o poslovanju preduzea.
Ukoliko se izlazne fakture neaurno unose to stvara pogrenu sliku o prihodima. Samim tim projekcija
poslovanja, na osnovu dobijenih podataka, moe prognozirati stanje nelikvidnosti i potrebu za veim
finansiranjem nego to je to zaista sluaj, ili moda prikazuje nemogunost otplaivanja projektovanog kredita u budunosti iz redovnih prihoda i poslovanja.
Neauran unos ulaznih faktura moe stvoriti sliku potcenjenih trokov, i nerealnog pozitivnog rezultata preduzea.
Takoe, ukoliko nema sistematinosti u unosu ulaznih i izlaznih faktura, i adekvatnog aurnog praenja istih, to moe dovesti do izvesnih negativnih poreskih imlikacija i prekraja.
Lo sistem izvetavanja, neaurnost u postojeem ili nepostojanje istih moe implicirati set loih poslovnih poteza i odluka, koji mogu loe uticati na budue poslovanje firme i njenu efikasnost.
25
6 | KAKO PREPOZNATI DOBROG

RAUNOVOU I KAKO TO MOE UTICATI DA
LAKE PRISTUPITE IZVORIMA FINANSIRANJA
Za detaljniji opis o tome kako moete prepoznati dobrog raunovou i kakva je njegova uloga u pripremi dokumentacije za kreditnu analizu, kako Vam moe pomoi bankarski slubenik, kao i o iskustvima
Koje usluge i savete moe pruiti dobar raunovoa i
iz prakse, molimo pogledajte video zapis:
savetodavna uloga linog bankara primeri iz prakse
Precizna i pravovremena evidenacija

svih poslovnih promena u knjigama
Adekvatna i aurna priprema
osnovnih finansijskih izvetaja i
njihova detaljna analiza
Adekvatno praenje svih
promena zakonske regulative
i njihovo aplikovanje u tekue
poslovanje
Finansijski i poreski saveti u
cilju unapreenja poslovanja i
eventualnih uteda
Dobra komunikacija sa svim
poslovnim partnerima, pre svega sa
kupcima i dobavljaima
Predlozi za smanjenje trokova i
poveanje profitabilnosti kompanije
Dobra evidencija priliva i odliva sredstava,
dobre projekcije novanih tokova i
pravovremeno signaliziranje eventualne
nelikvidnosti
26
Precizna i pravovremena evidenacija svih poslovnih promena u knjigama;

Dobra komunikacija sa svim poslovnim partnerima, pre svega sa kupcima i dobavljaima;
Adekvatno praenje svih promena zakonske regulative i njihova primena u tekuem poslovanju;
Dobra evidencija priliva i odliva sredstava, potovanje rokova plaanja i evidencija eventualnih
kanjenja, dobre projekcije novanih tokova i pravovremeno signaliziranje eventualne nelikvidnosti;
Predlozi za smanjenje trokova i poveanje profitabilnosti;
Adekvatna i aurna priprema osnovnih finansijskih izvetaja (Bilans stanja, Bilans uspeha, Izvetaj
o tokovima gotovine i dr.) i njihova detaljna analiza;
Proaktivnost u pripremi sloenijih izvetaja bitnih za dalji rast i razvoj poslovanja i njihovo
usklaivanje sa potrebama trita i samog preduzea;
Veoma bliska saradnja sa bankama i priprema svih relevantnih podataka za kreditnu analizu u
sluaju potrebe za izvorima finansiranja ili drugim bankarskim proizvodima;
Finansijski i poreski saveti u cilju unapreenja poslovanja i eventualnih uteda.
27
Osnovni finansijski izvetaji koje bi Va raunovoa trebalo da priprema na mesenoj osnovi
BILANS STANJA finansijski izvetaj o stanju imovine preduzea na

odreeni dan (godinje, kvartalno, meseno) i izvorima finansiranja
iste. Statiki finansijski izvetaj.
BILANS USPEHA uporedni prikaz prihoda i rashoda u odreenom

periodu u cilju utvrivanja rezultata poslovanja. Govori o profitabilnosti
odreene kompanije. Dinamiki finansijski izvetaj.
CASH-FLOW (Tokovi gotovine) prikaz svih novanih priliva i odliva
u toku odreenog perioda od poslovne, investicione i finansijske
aktivnosti preduzea. Prikazuje likvidnost preduzea. Dinamiki
finansijski izvetaj.
Uloga raunovoe i osnovni podaci u praenju glavnih parametara generatora gotovine

Rast prodaje u odnosu na prethodni period

Polazna taka u analizi, osnov za rast ostalih pokazatelja
Izraava se kao % od prodaje

Svi operativni, finansijski trokovi poreza se isplauju iz bruto
mare
OPEX
Operativni trokovi
Iskazuju se kao % od ukupnih trokova
DSO (KUPCI)
Broj dana naplate potraivanja od kupaca
DIO (ZALIHE)
Broj dana vezivanja zaliha

Upravljanje zalihama (inventory management)
DPO (DOBAVLJAI)
Broj dana plaanja obaveza prema dobavljaima

Valute plaanja obaveza preduzea
CAPEX
Kapitalni trokovi - investicije

Poredi se sa efektima investicija - rast prodaje i dr.
RAST PRODAJE
BRUTO MARA
28
Upravljanje obrtnim kapitalom preduzea

(saveti i informacije dobrog raunovoe)
Glavna uloga Izvetaja o tokovima gotovine jeste:

da obezbedi informacije o svim novanim prilivima i odlivima u toku jednog obraunskog perioda;
da obezbedi informaciju o operativnim, investicionim i finansijskim aktivnostima preduzea.
Ostali odgovori koje prua Izvetaj o tokovima gotovine:

da li redovan posao generie dovoljno novca potrebnog za dnevne potrebe;

da li postoji dovoljno novca da se izmire sva plaanja o roku dospea;
da li je preduzeu potrebno dodatno finansiranje;
koje neoekivane obaveze bi mogle biti izmirene;
da li preduzee ima mogunost irenja poslovne aktivnosti, ako se za to ukae potreba.
Napomena: za konkretan primer popunjenog Izvetaja o tokovima gotovine, molimo pogledajte Aneks
broj 3.
Priprema dokumentacije za potrebe apliciranja za kreditni proizvod banke:

glavnu ulogu ima sektor finansija ili raunovodstva u pripremi svih relevantnih podataka za kreditnu analizu;
ukoliko su podaci tani, sveobuhvatni i aurni, uspostavlja se kvalitetnija komunikacija sa bankom,
a odluke se donose efikasnije;
set redovnih mesenih izvetaja koji se pripremaju za potrebe poslovanja i direktora (i/ili vlasnika)
mogu znaajno pomoi kreditnom analitiaru u sagledavanju celokupnog poslovanja i eventualnih
rizika sa kojima se susree preduzee;
saradnja u procesu analize, kroz adekvatna obrazloenja i odgovore na konkretna pitanja, ubrzae
kreditni proces i moe poveati pristup izvorima finansiranja.
Pojanjenje strukture i sadraja kreditne aplikacije, kao i odgovor na pitanje koje informacije i obrazlota treba da
enja bankari oekuju u procesu kreditne analize, moete pogledati u video materijalu:
sadri kreditna aplikacija i objanjenja koja raunovoa treba da pripremi za potrebe kreditne analize
29
Primer 4 - Izvetavanje i znaaj kvalitetne saradnje sa

eksternim korisnicima finansijskih informacija
Izvetavanje, bazirano na realnim zahtevima posla, u adekvatnim rokovima moe imati niz pozitivnih
uticaja na poslovanje, ali i na donoenje kvalitetnih pozitivnih odluka svih korisnika finansijskih izvetaja (kako menadmenta, tako i vlasnika, ali i kreditora).
Deava se da su poslovne promene adekvatno i aurno evidentirane, ali nelogine na prvi pogled i neusaglaene sa celokupnom ocenom poslovanja koje analitiar ima, ali uz kvalitetno i argumentovano
obrazloenje osobe koja radi u finansijama i/ili raunovodstvu, ocena moe biti drugaija od inicijalne.
Kreditna analiza podrazumeva ocenu kvantitativnih i kvalitativnih parametara, a jedan od kvalitativnih
parametara je upravo ocena saradnje sa osobama koje pruaju podatke o poslovanju preduzea (a to
su obino raunovoe).
Kod kvantitativne analize, stavljajui u odnos brojeve iz finansijskih izvetaja koji su im prueni na
uvid, banke donose odluke o odobrenju plasmana. Posebno je dobro poznavati bilansne strukture i
promene i dati adekvatna i argumentovana obrazloenja, a posebno za odreena negativna stanja i
promene.
Npr. koeficijent obrta kupaca je ocenjen kao neadekvatan. U pitanju je znaajno dui period dana naplate potraivanja od kupaca, koji odstupa od podataka kao ugovorenim valutama odloenog plaanja (ugovoreno 60 dana, a proseni dani naplate 90). Detaljnom analizom i kroz dodatne informacije
utvreno je da je rezultat due valute potraivanje od povezanog lica za koje nije ugovorena valuta 60
dana, a to nije inicijalno obuhvaeno u datom obrazloenju.
Nekada postoji znaajna fluktuacija u prihodima, ili trokovima, i ukoliko nisu prezentovana obrazloenja o uzrocima promena (npr. delatnosti sa izuzetno sezonalim karakterom), na prvi pogled ovo
moe ukazivati na neblagovremeno i neaurno voenje knjiga, kao i na mogue greke.
Imajui u vidu sve gore navedeno, nedvosmislen je znaaj odabira dobrog raunovoe i pripreme
kompletne finansijske dokumentacije i obrazloenja u uspostavljanju mogunosti za uspenu saradnju sa bankama i pristup jeftinijim i kvalitetnijim izvorima finansiranja.
30
7 | OEKIVANJA I ISKUSTVA BANAKA U

POGLEDU KVALITETA FINANSIJSKIH IZVETAJA
Poslovne banke oekuju da njihovi klijenti prezentuju finansijske izvetaje koji su:
1.
2.
3.
Aurni;
Tani;
Pouzdani.
Aurni, tani i pouzdani finansijski izvetaji i adekvatna obrazloenja za relevantne poslovne promene,
kvantifikovane u finansijskim izvetajima, osnov su za izgradnju poverenja banke u preduzea i nain
da preduzee postane pouzdan biznis partner poslovne banke.
Aurni finansijski izvetaji treba da sadre sve nastale promene u bilansima Bilansu stanja, Bilansu
uspeha i Izvetaju o tokovima gotovine. Aurnost finansijskih izvetaja obezbeuje donoenje odluka
zasnovanih na realnom stanju finansijskog potencijala nivou prihoda, profita, stanju stalne imovine,
stanju zaliha i potraivanja i drugo, kao i aurnom stanju svih obaveza preduzea.
Tani finansijski izvetaji su osnov za pravilno utvrivanje otplatnog kapaciteta (mogunosti urednog
izmirivanja obaveza u ugovorenim rokovima i iznosima) i usklaivanje dinamike otplate kredita sa
realno oekivanim prilivima i odlivima.
Primer iz prakse za neaurno raunovodstvo moete pogledati u sledeem video materijalu:
(Ne)Pouzdanost klijenta - primer iz prakse
31
Ukoliko je banka donela odluku na osnovu prezentovanih netanih finansijskih izvetaja, realno stanje
i potencijalni problemi e u periodu otplate kredita i procesu monitoring (kontrola izvravanja obaveza
klijenta od strane poslovne banke koja se sprovodi periodino, u skladu sa unapred definisanom procedurom i poslovnom politikom) biti naknadno sagledani kroz:

probleme u otplati kredita i evidentirana kanjenja;

pitanje uzroka kanjenja ukoliko preduzee ima raspoloive zalihe, evidentirane kroz bilans stanja;
da li preduzee raspolae zalihama ili je njihov saldo fiktivna kategorija, a rezultat u bilansu
uspeha precenjen za vrednost nerealnih zaliha?
da li su ispravno evidentirani dati rabati kupcima, kroz bilans uspeha i poziciju salda potraivanja?
Da li su usaglaeni IOS-i (Izvod Otvorenih Stavki IOS; obavezno je jednom godinje usaglasiti
svoja potraivanja i obaveze na osnovu potpisanog dokumenta (IOS-a) od strane kupaca/dobavljaa u kojima se priznaje navedeni iznos koji je proknjien u knjigama na odreeni dan) ili klijent
banke potrauje npr. RSD 1 milion, a njegov kupac duguje RSD 1 milion umanjeno za 20% rabata?
da li klijent i dalje ima vaee ugovore sa kljunim kupcima i dobavljaima ili su ti ugovori raskinuti,
o emu banka ne poseduje informacije?
prezentovanje netanih finansijskih izvetaja e, esto, dovesti do realizacije kolaterala od strane
banke (prodaja zaloenih instrumenata obezbeenja, u cilju naplate potraivanja banke), kao posledica evidentiranih kanjenja.
Pouzdani izvetaji odreuju kvalitet donetih odluka banaka i osnov su za izgradnju poverenja izmeu
banaka i malih i srednjih preduzea (MSP)
32
Preporuke: Kako postati pouzdan MSP partner banke
U cilju izgradnje poverenja izmeu banke i preduzea, od klijenta se oekuje sledee:

prezentovani podaci trebaju biti tani, aurni i transparentni;

obrazloenja trebaju biti jasna, relevantna, objektivna i precizna;
projekcije trebaju biti realne, dokumentovane i obrazloene, sa jasno kvantifikovanim efektima investicionih ulaganja.
Preduzee ne treba da prikriva informacije negativne prirode. Banci treba da predoi poslovne anse
i mogunosti razvoja biznisa, kroz potpisivanje novih ugovora, poveanje proizvedenih koliina, otvaranje novih objekata, ali i poslovne pretnje i opasnosti, kao to su npr. gubitak ugovora, jaanje konkurencije, problemi u naplati sa odreenim kupcem, pootreni uslovi nabavke od dobavljaa, potrebni
vanredni remonti postrojenja, oteenje imovine koje nije pokriveno osiguranjem i drugo.
Ukoliko postoje relevantna obrazloenja negativnih promena koje ne ugoavaju kontinuitet poslovne
aktivnosti preduzea i njegovu solventnost, odnosno ukoliko se proceni da je probleme mogue prevazii ili prilagoditi poslovanje novonastalim okolnostima, odluka banke o kreditiranju nee biti nuno
negativna. Na primer, ako se preduzee odluilo za strategiju smanjenja prihoda, na nain to e obustaviti proizvodnju manje profitabilnih proizvoda i prodaju kupcima od kojih ima oteanu naplatu, uz
prilagoavanje nivoa duga prema dobavljaima, nivoa zaliha i potraivanja i drugo, banka moe oceniti da je strategija preduzea adekvatna. Sutina je da strategija bude dobro obrazloena i da efekti
sprovoenja budu merljivi vei profit, bolja naplata, manje obaveze i slino.
Transparentnost informacija i dostavljanje svih potrebnih relevantnih obrazloenja, utie na izgradnju
poverenja na relaciji preduzee banka, odabir adekvatnih kreditnih proizvoda i kreiranje uredne kreditne istorije kod banke.
Primer iz prakse koji reprezentuje nepouzdano i netano raunovodstvo u delu podataka o strukturi
potraivanja, uz obrazloenje kakav to efekat moe imati na kreditnu analizu, prikazan je u sledeem
Struktura potraivanja - objanjenje i priprema podataka za banke
video materijalu:
KAKO PREZENTOVATI BANKAMA OBRAZLOENJA ZA ODREENE NEGATIVNE PROMENE U POSLOVANJU?

Preduzee treba da prezentuje tane podatke o poslovanju, koji mogu ukazivati i na odreene negativne tendencije, za koje mogu postojati adekvatna obrazloenja. Ukoliko se proceni da negativne tendencije u poslovanju (npr. pad prihoda, rast trokova i posledino smanjenje mari i dr.), i finansijska
pozicija (finansijsko stanje) preduzea nije znaajno ugroena, odluka banke o kreditiranju ne mora
biti negativna.
33
Primer 5 - Negativni trendovi u poslovanju
Preduzee obavlja delatnost trgovine novim automobilima, a u 2013. godini je ostvario pad prihoda
od 20. Ipak, pad njegove poslovne aktivnosti je manji od pada u delatnosti i nije nuno kriterijum za
odbijanje zahteva (takozvani cut off kriterijum).
Takoe, ukoliko je trgovac itaricama zabeleio pad prihoda u 2013. godini, usled znaajnog pada
cena u odnosu na prethodnu godinu, pri stabilnoj koliinskoj realizaciji, trend pada prihoda ne mora
ukazati na znaajno loiju kreditnu sposobnost preduzea.
Mogue je da preduzee zabelei pad realizacije, usled promene strategije kreditiranja svojih kupaca,
to e uticati na skraenje perioda naplate potraivanja., Ocena poslovne banke u pogledu njegove
strategije moe biti povoljna, iako je kvantifikovana padom poslovnih prihoda.
Iskustva banaka u oceni kvaliteta finansijskih izvetaja

malih i srednjih preduzea
Odreeni broj preduzea nema potpuno aurne finansijske izvetaje, to se posebno odnosi na periodine izvetaje bruto bilanse koje je neophodno pripremiti prilikom apliciranja za kredit/garanciju/
akreditiv i dr. kod banke. Banke oekuju da u procesu kreditne analize dobiju sve relevantne strukture
bilansnih stanja, kao i obrazloenja poslovnih i bilansnih promena.
34
Primer 6 - Strukture bilansnih pozicija i obrazloenja

bilansnih promena
Znaaj razumevanja poslovne strategije preduzea od strane raunovoe, kako bi bio u mogunosti
da prui relevantna objanjenja u postupku kreditne analize poslovnoj banci, kao i koje sve elemente
Neophodna obratreba da sadri kreditna aplikacija, moete detaljnije videti u sledeem zapisu:
zloenja koja bi dobar raunovoa trebalo da pripremi za kreditnu analizu
BILANS USPEHA
Obrazloenje trenda prihoda (ugovori,
MP objekti, asortiman i dr.)
Obrazloenje promena profitnih mari
(cena inputa, outputa, konkurencija,
sezona i dr.)
Obrazloenje promena u strukturi
trokova (nabavna vrednost/materijal,
marketing, transport, ostali trokovi i
dr.)
Obrazloenje promena u strukturi
prihoda (promene u poveanju
vrednosti zaliha uinaka, finansijskih
prihoda, ostalih prihoda i dr.)
BILANS STANJA
Obrazloenje rasta stalne imovine - nekretnina
i opreme, nematerijalnih ulaganja, uea u
kapitalu i finansijskih plasmana
Obrazloenja i strukture zaliha (vrednost,
koliine (ukoliko je relevantan podatak), datih
avansa, kratkoronih finansijskih plasmana i
AVR
Rona struktura potraivanja od kupaca i
ugovorene valute pitanje tanosti podataka,
npr. dani vezivanja kupaca 120 dana, ugovorene
valute 45 dana; komentar raunovoe: sva
potraivanja nedospela
Struktura kapitala bilans/APR; struktura
obaveza (krediti, dobavljai, ostale obaveze) i dr.
35
Primer 7 - Aurnost periodinih izvetaja
Dobar raunovoa treba da obezbedi tanost i aurnost knjienja, ne samo za redovne godinje finansijske izvetaje, ve i za periodine izvetaje (na odreeni dan u toku poslovne godine). Poslovne banke zahtevaju da u procesu obrade kreditnog zahteva preduzea i kreditne analize, od preduzea dobiju
i periodine finansijske izvetaje. Periodini finansijski izvetaji mogu biti neadekvatni, s obzirom na
Bilans uspeha neaurno i netano knjineaurna knjienja, to je ilustrovano video materijalom:
enje na primeru iz prakse
Periodini finansijski izvetaji, u odreenom broju sluajeva, ne sadre u potpunosti sprovedena knjienja finansijskih promena i s toga ne odraavaju realnu sliku uspenosti poslovanja preduzea
precenjen rezultat, potcenjeni trokovi (imajui u vidu da nije proknjien stvarni iznos trokova, rezultat u periodinom bilansu uspeha je vei za iznos neproknjienih trokova perioda i ne prikazuje
realno stanje uspenosti poslovanja preduzea), nerealno stanje zaliha (zalihe nisu rasknjiene, njihova vrednost u bilansu stanja je prikazana u veem iznosu u odnosu na realno stanje).
u 000 RSD
30.04.2014.
31.12.2013.
31.12.2012.
POSLOVNI PRIHODI
37.105
164.932
95.530
POSLOVNI RASHODI
11.696
154.404
87.354
BRUTO REZULTAT
26.394
16.331
12.164
Bruto mara
71.13%
9.90%
12.73%
EBITDA
25.409
11.925
9.389
POSLOVNI REZULTAT
25.409
10.528
8.176
Neto rezultat
25.504
10.189
6.813
Neto mara
68.13%
6.11%
7.12%
36
Primer 8 - Neadekvatna obrazloenja promena u finansijskim izvetajima
Poslovni prihodi su porasli usled rasta poslovne aktivnosti!

Potrebno obrazloenje je: koji su to novi zakljueni ugovori sa kupcima, novi zakljueni ugovori sa
dobavljaima o distribuciji proizvoda, novi mix proizvoda (kombinacija proizvodnog i/ili prodajnog
asortimana), poveanje broja maloprodajnih objekata, bankrotstvo kljunog konkurenta i dr.
Obrazloenje promena u profitnim marama se esto zavrava na uporeivanju % ostvarenih mari
u dva posmatrana perioda. Potrebno je sagledati koje su se promene desile u odreenoj delatnosti,
kakva je strategija konkurencije, da li je ugovoren nie profitabilan posao (npr. izvoenja radova u
graevinskoj industriji), da li je izvren otpis nekurentnih zaliha (slabo utrive, neutrive, zastarele) i
nenaplativih potraivanja, da li su proknjieni odreeni vanredni rashodi i drugo.
Visok lager zaliha se argumentuje brojem maloprodajnih objekata. To moe biti obrazloenje, ali, da li
je opravdano drati zalihe garderobe 450 dana? Ili zalihe stone hrane 360 dana? Pitanje koje proizilazi, da li je realan lager zaliha preduzea?
Biznis planovi su neophodan element apliciranja za dugorone investicione kredite. Osnovni nedostatak u odreenom broju biznis planova je odsustvo argumentovanih oekivanih efekata investicija, koji
sadre i poreenja u delatnosti u delu npr. stepena iskorienosti kapaciteta. Kako moe biti ocenjen
biznis plan koji pretpostavlja kontinuitet 100% iskorienosti kapaciteta? Biznis planovi treba da budu
realni i konzervatnivni, oni e biti analizirani i provereni, a predimenzionirani podaci nee pomoi u
donoenju odluke banke, naprotiv, mogu biti negativno ocenjeni.
Projekcije tokova gotovine ne treba da sadre nerealno poveanje priliva i smanjenje odliva, ve da
odraavaju realnu sliku slobodnih tokova gotovine. Dakle, ne treba poveavati prilive u mesecu kada
se oekuje otplata revolving kredita. Banke pretpostavljaju zanavljanje kredita, uz stabilnu poziciju i
uspenost poslovanja preduzea.
Ukoliko su istorijski ostvareni tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti bili negativni u iznosu RSD
16.000 hiljada, projekcija pozitivnog iznosa tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti (u primeru - tabeli
koja sledi), koja znaajno odstupa od istorijski ostvarenih veliina (i moe biti ostvarena pod pretpostavkom znaajnih izmena u poslovanju znaajno bra naplata potraivanja od kupaca, produenje
valuta odloenog plaanja dobavljaima ili kanjenje u plaanjima dobavljaima, uvoenje novih proizvoda koji se prodaju bez odloenog plaanja i drugo), ne moe biti ocenjena kao adekvatna (ukoliko
do navedenih znaajnih promena nije dolo).
37
PROJEKTOVANI CASH FLOW

U 000 RSD
poetni saldo gotovine
krediti
Prilivi od prodaje robe
Priliv od nove proizvodnje
Drugi prilivi
UKUPNI PRILIVI
Odliv po osnovu nabavne vrednosti prodate robe
Odliv po osnovu materijala za izradu
Rezultat I
Odlivi za gorivo i energiju
Odlivi bruto zarada
Komunalije i zakupnine
Transport
Marketing
Odlivi po osnovu investicija u osnovna sredstva
Isplate dividendi i ostale isplate vlasnicima
Drugi odlivi
Rezultat II
Odliv po osnovu otplate drugih kredita
Odliv po osnovu otplate kamate i naknade za druge kredite
Odliv za otplatu predmetnog kredita
Odliv po osnovu kamate i naknade za predmetni kredit
NETO PRILIV/DOLIV
I godina
2.500
10.000
150.000
0
5.000
167.500
100.000
15.000
52.500
8.000
20.000
5.000
2.000
1.000
0
0
1.800
14.700
2.000
150
10.000
500
2.050
38
8 | PERCEPCIJA BANAKA
RIZIK KREDITIRANJA MSP
Proces procene kreditnog rizika je od izuzetnog znaaja za poslovne banke prilikom odobrenja svakog pojedinanog plasmana. O ulozi dobrog raunovoe u pripremi dokumentacije, na osnovu koje
Percepcija i
se procenjuje kreditni rizik, moete se bolje informisati u sledeem video materijalu:
identifikacija rizika kod MSP
39
Kreditiranje malih i srednjih preduzea za poslovne banke sadri odreeni stepen veeg nivoa kreditnog rizika, koji se kompenzuje kroz uslove zaduivanja preduzea. To u praksi znai da je u poslovnim
bankama identifikovan vei stepen kreditnog rizika prilikom kreditiranja malih i srednjih preduzea,
nego to je to sluaj kod velikih privrednih drutava, to se manifestuje i kroz cenu bankarskih proizvoda i uslove zaduivanja, to je u srazmeri sa procenjenim nivoom kreditnog rizika.
Poslovne banke, kroz proces upravljanja kreditnim rizikom, vre merenje rizika, koje, izmeu ostalog
podrazumeva odreivanje klasifikacije i internog rejtinga dunika. Bolje klasifikovani zajmotraioci
imaju veu verovatnou pristupa fondovima finansiranja i odobrenju kreditnih linija banaka.
Odabir dobrog raunovoe, koji e sagledavati i uticati na uspostavljanje adekvatne strukture bilansa,
a posledino, i na bolju klasifikaciju dunika, moe unaprediti pristup kreditnim linijama banaka, smanjiti cenu finansiranja, upravljati adekvatnom strukturom zaduenja u delu ronosti i dinamike otplate
i uticati na kreiranje dobre kreditne istorije MSP klijenta kod banaka.
Narodna banka Srbije definie parametre za klasifikaciju dunika, na osnovu koje poslovne banke kreiraju matrice za klasifikaciju. Profesionalne raunovoe, koji pruaju i usluge finansijskog savetovanja,
mogu uticati na kreiranje adekvatne bilansne strukture koji moe rezultirati boljom klasifikacijom preduzea, a time i povoljnijim uslovima zaduivanja.
40
Primer 9 - Uticaj klasifikacije malih i srednjih preduzea na

uslove zaduivanja
Bolja klasifikacija i interni rejting preduzea podrazumeva NIU cenu kreditiranja i bolje uslove odobrenja plasmana od strane poslovne banke (krediti, garancije, akreditivi i dr.).
Imajui u vidu da je promenom akata Narodne banke Srbije u delu definisanja parametara za klasifikaciju poslovnim bankama ostavljena mogunost da delimino sami kreiraju model za klasifikaciju,
uvaavajui definisane parametre, klasifikacija dunika i potraivanja moe varirati izmeu poslovnih
banaka (npr. klasifikacija dunika kod jedne poslovne banke V, kod druge B).
U prethodnom periodu (pre usvajanja gore navedene nove regulative), Narodna banka Srbije je definisala kriterijum da ukoliko preduzee ima ostvarene negativne vrednosti navedena dva pokazatelja, ne
moe biti klasifikovano u bolju kategoriju od kategorije V.
Poslovne banke kreiraju kataloge proizvoda, u najveem broj sluajeva, na nain da definiu uslove
zaduivanja (kamatne stope, naknade, instrumente obezbeenja i dr.) u zavisnosti od kategorije dunika, saglasno regulativi Narodne banke Srbije, odnosno internom rejtingu dunika, saglasno internim
aktima poslove banke.
U praksi je esta situacija da preduzee A kategorije ne mora da obezbedi hipotekarni kolateral za
plasmane sa ronou od 24, pa i do 36 meseci, dok preduzee koje je u V kategoriji nosi percepciju
veeg rizika i za odobrenje kreditnih proizvoda banke se najee zahteva hipotekarni kolateral i dr.

Na primer, preduzee X je ostvarilo negativne neto novane tokove (tokovi gotovine iz poslovnih
aktivnosti umanjeni za kratkorone finansijske obaveze) i negativan neto obrtni kapital. Raunovoa je pogreno proknjiio dugorone obaveze po osnovu lizinga na poziciju kratkoronih finansijskih
obaveza i na taj nain naruio ronu usklaenost, odnosno kreirao negativan neto obrtni kapital.
Imajui u vidu navedeno, trokovi zaduivanja su bili vei, kao i zahtevani kolateral (hipoteka), u odnosu na situaciju da je navedena pozicija adekvatno proknjiena na ostalim dugoronim obavezama, to
bi uslovilo bolju klasifikaciju dunika banke. Dakle, navedena greka u knjienju je umanjila (ograniila) pristup izvorima finansiranja za preduzee.
41
Prednosti odabira dobrog raunovoe iz perspektive poslovne banke

U cilju poveanja pristupa fondovima finansiranja, kao osnova za razvoj i rast poslovanja preduzea,
od posebnog znaaja je odabir dobrog raunovoe koji e pripremati tane i aurne finansijske izvetaje, analitike kartice, projekcije tokova gotovine, kao i objektivna i relevantna obrazloenja bilansnih
promena u saradnji sa zaposlenima u preduzeu.
Odabir dobrog raunovoe, koji moe i direktno komunicirati sa bankama, odezbeuje koristi za preduzea i to:

blagovremeno pripremljena adekvatna obrazloenja bilansnih pozicija i trendova;

manja potreba za naknadnom pripremom dokumentacije;

manja potreba za dodatnim pitanjima i obrazloenjima;

uticaj na ocenu boniteta;

efikasnije odluivanje.
O tome ta sve treba da sadri kreditna aplikacija moete se podsetiti u sledeem Video materijalu:
Neophodna obrazloenja koja bi dobar raunovoa trebalo da pripremi za kreditnu analizu
42
ELEMENTI KREDITNE ANALIZE OSNOV ZA ODLUIVANJE BANAKA
Banke donose odluke o odobrenju plasmana na osnovu kvalitativne i kvantitativne analize.
Kvalitativna analiza podrazumeva sagledavanje uslova poslovanja, vlasnika, direktora, organizacione

strukture, proizvoda, proizvodnih i skladinih kapaciteta, kupaca i dobavljaa, ugovora, raunovodstvenog sistema i dr.
Kvantitativna analiza analiza finansijskih pokazatelja podrazumeva sagledavanje parametara nivoa poslovne aktivnosti, profitabilnosti, likvidnosti, efikasnosti, zaduenosti, rone usklaenosti, kao i
analizu projektovanih tokova gotovine i biznis planova.
Takoe, jedan od bitnih elemenata prilikom donoenja odluka je i kreditna istorija preduzea kod banke i urednost u izmirivanju obaveza, kao i potovanju posebnih uslova odobrenja plasmana.
43
ANALIZA FINANSIJSKIH POKAZATELJA
Analiza finansijskih pokazatelja podrazumeva analizu bilansa uspeha, bilansa stanja i izvetaja o tokovima gotovine i dr.
Saveti za analizu bilansa stanja:

Struktura aktive - osnovna nasuprot obrtnih sredstva (osnovna sredstva nekretnine, postrojenja,
oprema i dr.; obrtna sredstva zalihe, potraivanja, gotovina i dr.);
Struktura obrtne imovine i efikasnost obrta zaliha i potraivanja;
Struktura izvora finansiranja i parametri zaduenosti;
Rona usklaenost bilansnih pozicija neto obrtni kapital;
Napomena:
za konkretan primer popunjenog Bilansa stanja preduzea, molimo pogledajte Aneks broj 1.
Saveti za analizu bilansa uspeha:

Analiza profitnih mari;

Dinamika analiza profitabilnosti;
Otplatni kapacitet i mogunost izmirenja obaveza, uz sagledavanje raspoloivih tokova gotovine.
Napomena:
za konkretan primer popunjenog Bilansa uspeha preduzea, molimo pogledajte Aneks broj 2.
Analizom navedenih pokazatelja, sagledavaju se odnosi odreenih bilansnih pozicija i utvruju parametri uspenosti poslovanja i to:

Profitabilnost bruto, EBITDA i neto mara; sagledavanje upravljanja trokovima (ulazne/izlazne

cene, trokovi zaposlenih, marketinga, podizvoaa, odravanja, finansijskim trokovima i dr.).Dobar raunovoa mora voditi rauna o proknjienim trokovima, da oni budu blagovremeno evidentirani u skladu sa vremenom nastanka i da budu u unapred planiranim okvirima (ukoliko postoji
budet da ne odstupaju od planiranog iznosa), a ukoliko, ipak, doe do izvesnih odstupanja, dobar
raunovoa mora imati adekvatno obrazloenje, koje moe opravdati i logino objasniti nastanak
takve situacije. Takoe, kvalitetan finansijski savetnik bi trebao da utie na minimizaciju finansijskih trokova i da predlae trokovno adekvatnije, efikasnije i povoljnije naine zaduivanja;
Likvidnost praenje i upravljanje tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti, finansijske i investicione aktivnosti. Na osnovu istorijskih veliina, a uvaavajui oekivane vrednosti bilansnih pozicija, potrebno je izvriti adekvatno projektovanje tokova gotovine; dobar raunovoa mora pratiti
potrebe za likvidnou preduzea, na vreme planirati i voditi rauna o njihovoj realizaciji. Ukoliko
se uoi potreba za dodatnim izvorima finansiranja, pravovremenim i adekvatnim savetom, rauBalkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140
44
novoa bi trebao sugerisati odabir adekvatnog kreditnog proizvoda, uz minimiziranje cene zaduivanja, a sve u cilju obezbeivanja mogunosti urednog servisiranja obaveza o roku dospea. Va
raunovoa bi Vam trebao objasniti znaaj i elemente upravljanja likvidnou:
ta se podrazumeva pod upravljanjem likvidnou i kako to izgleda u praksi, koliko je bitna saradnja
svih sektora u preduzeu i koja je uloga raunovodstva u tome, molimo pogledajte video zapis:
Upravljanje likvidnou - znaaj i uloga raunovodstva u tom obliku izvetavanja
45
Efikasnost broj dana vezivanja zaliha, potraivanja i dobavljaa; potrebno je adekvatno upravljanje zalihama, kao i blagovremena naplata i izmirenje obaveza prema dobavljaima, u skladu sa
ugovorenim valutama.Uloga dobrog raunovoe je da ima adekvatan nain praenja i izvetavanja o stanju zaliha, potraivanja i obaveza i da na osnovu toga moe blagovremeno da signalizira
i adekvatno savetuje vlasnika i/ili direktora, ukoliko primeti izvesna odstupanja i nepravilnosti u
odnosu na ugovorene obaveze bilo koje strane;
Zaduenost potrebno je upravljati nivoom duga, koji treba da ima dobru ronu strukturu (ocena zaduenosti se vri poreenjem odnosa kapitala i pasive, odnosa finansijskog duga i pasive,
ukupnog i finansijskog duga i ukupnih prihoda i dr.). Glavna uloga finansijskog savetnika u ovom
sluaju je da prati i signalizira potrebe za dodatnim zaduivanjem, kako u delu iznosa potrebnih
izvora finansiranja, tako i sa aspekta trokovno najefikasnije alternative (nekada je jeftinije pretvoriti dug u kapital ili se zaduiti kod dobavljaa, nego povui kredit od poslovne banke, dok se u
nekim situacijama kroz avansno plaanje dobavljaima, ukoliko su ugovoreni dodatni rabati, moe
izvriti kompenzovanje finansijskih trokova kamata povuenih kredita.Navedeno su razliite opcije koje bi dobar raunovoa trebalo da sagleda i sugerie najadekvatnije mogue reenje);
Rona usklaenost naelno, stalna imovina treba biti finansirana iz dugoronih izvora, a obrtna
imovina iz kratkoronih izvora. Ukoliko preduzee i deo obrtne imovine finansira iz dela dugoronih izvora, ono ima pozitvnu vrednost neto obrtnog kapitala i ronu usklaenost. Dobar raunovoa treba da zna kakve su finansijske potrebe preduzea (mora imati blagovremene informacije o
strategiji i planovima od vlasnika i/ili direktora ili odgovarajue slube), na koji nain je najbolje i iz
kojih izvora najadekvatnije obezbediti potrebna sredstva.
Na primer, ukoliko postoji strategijski plan i potreba za investiranjem, kvalitetan finansijski savet e
uvek ii u pravcu dugoronog zaduivanja, a ne kratkoronih izvora. esto savet finansijskog strunjaka moe ii i u pravcu redefinisanja postojeih obaveza, kako bi se uskladila rona struktura bilansa preduzea i time poboljalo njegovo finansijsko stanje (na primer, mogu se produiti rokovi vraanja kredita, redefinisati postojee obaveze prema dobavljaima, produiti rokovi vraanja pozajmice
osnivaima i time stvoriti odreenu forma kvazi kapitala i sl.).
Primer kvalitetne i blagovremene sugestije dobrog raunovoe, moete videti u sledeem video mateFinansiranje investicija i NOK (Neto Obrtni Kapital)
rijalu:
46
Kvantitativna analiza, takoe, podrazumeva sagledavanje i ocenu projektovanih tokova gotovine i biznis planova. Projektovane veliine treba da budu adekvatno obrazloene, posebno ukoliko se projektuju znaajnija odstupanja u npr. tokovima gotovine u odnosu na istorijski ostvarene vrednosti projektovanje tokova gotovine i njihovo praenje jeste jedan od osnovnih zadataka dobrog raunovoe.
Takoe, izrada kvalitetnog biznis plana je neophodna za investicione kredite i ima posebno znaajnu
ulogu prilikom donoenje odluka o odobrenju dugoronih investicionih kredita. Biznis planovi treba da
sadre dobro obrazloene i sveobuhvatne podatake i prateu dokumentaciju koja ukazuje na opravdanost investicije preduzea, a u ijoj pripremi raunovoa, takoe, ima znaajnu ulogu.
Saglasno prethodnom, poslovne banke u procesu kreditne analize sagledavaju racio brojeve (tema
racio brojeva je detaljno razraena u literaturi iz oblasti finansijskog menadmenta), od kojih su najznaajniji:
47
Planiranje potrebnih obrtnih sredstava
Nivo poslovne aktivnosti i vreme vezivanja zaliha i potraivanja odreuje potreban nivo obrtnih sredstava. Na primer, ukoliko preduzee planira rast poslovne aktivnosti, treba da ima u vidu da to podrazumeva i potrebu za veim angaovanjem sredstava i vei nivo izvora finansiranja.
Potrebno je planirati potrebna obrtna sredstva, to zavisi od oekivanog nivoa prihoda, bruto mare,
broja dana vezivanja zaliha, potraivanja i dobavljaa, kao i raspoloivoj vrednosti neto obrtnog kapitala, odnosno dugorono raspoloivih izvora za finansiranje dela obrtne imovine. Razlozi za promenu
obrtnog kapitala mogu biti rast/pad prihoda, promena broja operativnih ciklusa, promena strukture
finansiranja (krediti vs dobavljai). Dobar raunovoa, u saradnji sa relevantnim zaposlenim u preduzeu, prilikom projektovanja tokova gotovine, treba da ukae na potrebe za finansiranjem obrtnih
sredstava, sa ciljem adekvatnog projektovanja priliva i odliva potrebnih za izmirenje obaveza i postizanje poslovnih ciljeva.
Razlozi za promenu potrebnog obrtnog kapitala preduzea mogu biti promena nivoa prihoda, promena broja operativnih ciklusa (valute plaanja kupaca i plaanja obaveza prema dobavljaima), kao i
promena strukture finaniranja (odnos finansiranja iz kredita i obaveza iz poslovanja).
48
Primer 10 - Kako planirati potrebna obrtna sredstva?
Informacije koje su potrebne da bi se sainio plan potrebnih obrtnih sredstava su sledee:

1.oekivani nivo prihoda;
2. oekivana bruto mara;
3.oekivani bruto profit;
4.oekivani dani vezivanja zaliha, kupaca i dobavljaa.
POZICIJA
OSNOVICA
VREME VEZIVANJA
IZNOS
OBTNA SREDSTVA
Zalihe
Poslovni rashodi
Zaliha
Poslovni rashodi x Vreme vez. zaliha 365 ili 366
Potraivanja
Prihodi od prodaje
Kupaca
Poslovni rashodi x Vreme vez. potr. 365 ili 366
Gotovine
Prihodi od prodaje
Gotovine
Poslovni rashodi x Vreme vez. got. 365 ili 366
IZVOR FINASIRANJA OBRTNIH SREDSTAVA

Poslovni izvori
(dobavljai)
Direktni poslovni
rashodi
Dobavljai
Direkt. posl. rashodi x Vreme vez. dobavljaa

365 ili 366
NOK
Iznos dugoronih izvora za pokrie gvozdenih

zaliha
Nedostajui
izvori
potreba za kratkoronim kreditima
49
Odabir adekvatnog kreditnog proizvoda
Prilikom apliciranja za kreditni proizvod banke, MSP treba da vodi rauna o vrsti proizvoda koja najvie odgovara njegovim potrebama. Kredit treba da ima odgovarajuu dinamiku otplate koja e pratiti
projektovane tokove gotovine i ukoliko je potrebno, ugovaranje odreenog grejs perioda (period odloenog plaanja ugovorenih kreditnih obaveza).
Kratkorone revolving kredite treba uzimati ukoliko e zaista biti korieni na revolving osnovi. Oekivanje poslovne banke prilikom odobrenja revolving kredita je da e preduzee ostvariti promet po
kreditu na revolving osnovi - povui sredstva kada se ukae potreba (npr. plaanje konkretne fakture
dobavljaa, carine, PDV-a, zarada i dr.) i nakon ostvarenja priliva, vratiti povuena sredstva. Uvaavajui navedeni princip, preduzee e u periodu raspoloivosti revolving kredita vie puta uzimati i
vraati sredstva. U suprotnom, ukoliko klijent jednom povue revolving kredit i po njemu ne ostvari
promet, njegova kreditna istorija moe biti nepovoljno ocenjena.
U praksi se deava da preduzee samo jednom povue revolving kredit i da ga vrati tek na dan dospea, dakle, da ga ne koristi saglasno vrsti proizvoda. U oceni kreditne sposobnosti preduzea, navedeno
se ocenjuje nepovoljno i poslovne banke e u buduem periodu, ukoliko se odluuje o odobravanju
traenog kredita, preferirati kredite sa otplatom u ratama.
Ukoliko se preduzee odlui za kreditiranje trajnih obrtnih sredstava, potrebno je posebno voditi rauna o upravljanju zalihama. Krediti za trajna obrtna sredstva nisu preferirani za izrazito sezonalne
delatnosti iz razloga nastanka makaza cena (znaajne promene cena i npr. nabavka zaliha po veoj
ceni u jednoj poljoprivrednoj sezoni, koje nisu u potpunosti realizovane do sledee sezone; ukoliko u
sledeoj godini cena poljoprivrednih proizvoda zabelei znaajan pad, usled prodaje skuplje nabavljenih zaliha iz prethodne sezone, moe doi do ostvarenja gubitka, odnosno smanjenja profitabilnosti).
esto, za ovu vrstu kredita, banke trae vrst kolateral (najee hipoteku nad nepokretnostima).
Ukoliko je preduzeu potreban dugoroni investicioni kredit, ono mora dobro oceniti efekte investicije,
obezbediti sopstveno uee, nakon ega moe aplicirati za dodatna sredstva iz kredita banke. Nerentabilne investicije su est uzrok nelikvidnosti (nemogunost izmirivanja obaveza na kratak rok), pa
i nesolventnosti (nemogunost izmirivanja obaveza na dug rok) preduzea.
Prilikom planiranje i izrade biznis planova, treba voditi rauna o realnosti projektovanih veliina, jer
se esto pojavljuje efekat perpetuum mobile investicija, sa 100% iskorienosti kapaciteta, to je u
praksi jako teko ostvarivo.
Finansijski analitiari, u saradnji sa raunovoama, treba da u kontinuitetu prate finansijske pokazatelje, analiziraju i upravljaju tokovima gotovine, sagledavaju profitabilnost pojedinanih proizvoda
i preduzea kao celine, upravljaju zaduenou i ronom strukturom bilansa. Navedeno ima za cilj
ostvarenje kontinuiteta i razvoja poslovanja, kao i upravljanje likvidnou preduzea, to je osnov za
uredno izmirivanje obaveza i preduslov za pristup izvorima finansiranja.
50
POSTUPANJE U SLUAJU IDENTIFIKOVANIH NEGATIVNIH TRENDOVA
Adekvatno upravljanje preduzeem podrazumeva aktivno praenje uslova poslovanja i okruenja, svih
zainteresovanih grupa, pravilno strukturiranje bilansa preduzea sa ciljem upravljanja likvidnou i
solventnou. Dakle, upravljanje preduzeem, i sugestije dobrog raunovoe koji moe pruiti usluge
finansijskog savetovanja, odnose se na sledee:
1. Praenje okruenja - izmene regulative, standarda poslovanja, problema u likvidnosti kupaca, nepovoljnih vremenskih efekata (npr. sue), nepovoljnih kretanja cena sirovine i dr.;
2. Anticipiranje promena podrazumeva predvianje promena i plan poslovanja u izmenjenim, nepovoljnijim uslovima poslovanja;
3. Prilagoavanje tokova gotovine, zaduenosti, investicija, deinvestiranja, strategije i planova i dr.;
4. Smanjenje trokova u cilju odravanja likvidnosti;
5. Analiza trita nabavke, prodaje, upravljanje zalihama redefinisanje rabatne politike, bolje upravljanje zalihama i drugo;
6. Reprogrami kredita od posebne je vanosti blagovremeno zahtevati reprogram kredita, ukoliko
su nastupile nove okolnosti u poslovanju preduzea. Dinamiku otplate kredita treba prilagoditi
raspoloivim tokovima gotovine. Blagovremeni reprogram ne mora naruiti kreditnu sposobnost
preduzea i to je nain ouvanja kreditne istorije dunika.
Vlasnici preduzea treba da prate uslove poslovanja i prilagoavaju poslovanje izmenjenim okolnostima, treba da upravljaju menadmentom, zaposlenima, kreiraju adekvatnu organizaciju, sa ciljem kontrole i unapreenja proizvodnih procesa, kvaliteta i vrsta proizvoda i dr.
Primer na koji nain dobar raunovoa moe objasniti negativne trendove u poslovanju preduzea poMogua obrazloenja pada prihoda
slovnoj banci, moete pogledati u sledeem video materijalu:
koje dobar raunovoa moe obezbediti za potrebe kreditne analize.
51
REZIME: EFEKTNI ODABIR PROFESIONALNOG RAUNOVOE
Dobar raunovoa moe obezbediti usluge finansijskog savetovanja i uticati na kreiranje dobre finansijske strukture. Dobra finansijska struktura utie na ocenu kreditne sposobnosti, odreuje bolju
klasifikaciju preduzea od strane banke, to podrazumeva i vei pristup fondovima finansiranja uz
nie cene zaduivanja.
Dakle, odabirom dobrog raunovoe, finansijska struktura bilansa i klasifikacija dunika moe biti poboljana, a posledino, povean pristup izvorima finansiranja i smanjeni trokovi zaduivanja.
52
PRIMERI NEADEKVATNIH KNJIENJA

PRIMERI: Raunovodstvene evidencije i pristupi izvorima finansiranja
PRIMER 11 PREDUZEE 1 - DELATNOST: TRGOVINA NA MALO

MOTORNIM GORIVOM, TRGOVINA ITARICAMA
31.12.2013.
31.12.2012.
Poslovni prihod
u 000 RSD
263.062
283.652
Poslovni rashod
256.771
Bruto rezultat
20.404
Bruto mara
7,76%
EBITDA
9.328
Poslovni rezultat
Neto rezultat
Neto mara
u 000 RSD
31.12.2013.
31.12.2012.
Stalna imovina
63.113
25.144
274.970
Obrtna imovina
44.592
75.754
25.403
Zalihe
25.306
15.600
8,96%
Potraivanja
17.860
16,899
9.208
Kratkoroni finansijski plasmani
6.298
8.682
Gotovina
1.906
2.548
Ostalo
0,72%
0,89%
Ukupna aktiva
Vanbilasna aktiva
317
42.888
1.110
367
107.705
100.898
Kapital
39.905
38.000
PROBLEM: KNJIENJE
Dugorona rezervisanja obaveza
67.800
62.898
Kratkorone finasijske obaveze: knjiena pozajmica vlasnika u iznosu RSD 8.284 hilj. koja je data pre 4 godine
Dugorone obaveze
19.917
28.968
Kratkorone obaveze
47.883
33.930
Negativan NOK 3.291 hilj.
Kratkorone finasijske obaveze
9.415
10.831
Negativni neto novani tokovi RSD 9.415 hilj.
Obaveze iz poslovanja
37.178
19.365
Ostale kratkorone obaveze
1.202
2.417
88
1.317
107.705
100.898
Ostalo
REZULTAT: KLASIFIKACIJA V - VIA KAMATNA STOPA,
POTREBAN HIPOTEKARNI KOLATERAL
Ukupna pasiva
Vanbilasna pasiva
Obrazloenje:
Raunovoa preduzea 1 je na poziciji kratkoronih finansijskih obaveza, proknjiio dugoronu pozajmicu vlasnika, datu preduzeu pre 4 godine, u iznosu od RSD 8.284 hilj. Na taj nain poveane su
ukupne kratkorone obaveze preduzee, iz kojih je finansiran deo stalne imovine. Ukoliko se deo stalne imovine finansira iz kratkoronih obaveza, preduzee ima ronu neusklaenost bilansa, odnosno
negativan neto obrtni kapital (neto obrtni kapital se rauna na sledei nain: dugoroni izvori (kapital+dugorona rezervisanja+dugorone obaveze-gubitak iznad visine kapitala) umanjeni za stalnu
imovinu).
S obzirom da je kratkorona finansijska obaveza prema vlasniku, koja je u dugoronog karaktera,
neadekvatno proknjiena na poziciji kratkoronih finansijskih obaveza, preduzee nema ronu usklaenost, odnosno ima negativnu vrednost neto obrtnog kapitala od RSD 3.291 hilj. Imajui u vidu znaaj navedenog parametra, a u zavisnosti od internog modela banke za klasifikaciju dunika, mogua
klasifikacija dunika je kategorija V, to najee implicira vee trokove zaduivanja (viu kamatnu
stopu), odnosno potreban adekvatan hipotekarni kolateral.
Dakle, neadekvatno knjienje pozajmice vlasnika, ija je namena finansiranje stalne imovine, uslovila
je stvaranje nepovoljne bilansne strukture, odnosno rone neusklaenosti i nepovoljnu ocenu parametara likvidnosti i moe uticati na nepovoljnije uslove zaduivanja.
Dobar raunovoa bi prepoznao potencijalni problem i pozajmicu vlasnika knjiio na adekvatan nain,
odnosno sugerisao vlasniku preduzea, ukoliko je ugovor o pozajmici kratkoronog karaktera, aneksiranje ugovora na dui rok.
53
PRIMER 12 PREDUZEE 2 - DELATNOST: TRGOVINA

AUTOMOBILIMA
31.12.2013.
31.12.2012.
Poslovni prihod
u 000 RSD
461.595
490.965
Poslovni rashod
430.790
Bruto rezultat
26.706
Bruto mara
17,06%
EBITDA
37.548
Poslovni rezultat
Neto rezultat
Neto mara
31.12.2013.
31.12.2012.
Stalna imovina
383.268
327.625
459.834
Obrtna imovina
48.323
36.634
84.262
Zalihe
11.202
14.425
17,16%
Potraivanja
30.436
18.107
37.696
1.354
137
30.805
31.131
Gotovina
1.918
756
34.151
15.983
Ostalo
3.413
3.209
7,15%
3,18%
Ukupna aktiva
431.591
364.259
Vanbilasna aktiva
22.296
20.851
Kapital
187.910
116.478
242.226
246.348
PROBLEM: KNJIENJE
Na kratkoronim finasijskim obavezama knjieno RSD
41.613 hilj obaveza prema vlasniku i RSD 4.000 hilj prema povezanom licu - dugorone pozajmice
u 000 RSD
Dugorone obaveze
111.347
161.605
Primljeni avans RSD 51.434 hilj za zgradu (stalnu imovinu) u postupku uknjibe
Kratkorone obaveze
129.853
84.117
Negativni neto novani tokovi RSD 20.325 hilj realno

pozitivni
48.633
38.098
71.634
40.118
Negativni NOK RSD 82.985 hilj. realno pozitivan RSD

14.062 hilj
3.432
3.408
Ostalo
6.154
2.493
Ukupna pasiva
431.591
264.259
Vanbilasna pasiva
22.296
20.851
REZULTAT: KLASIFIKACIJA V - VIA KAMATNA STOPA,

POTREBAN HIPOTEKARNI KOLATERAL
Obrazloenje:
Raunovoa preduzea 2 je na poziciji kratkoronih finansijskih obaveza, proknjiio dugoronu pozajmicu vlasnika, u iznosu od RSD 41.613 hilj i dugoronu pozajmicu povezanog lica, u iznosu od
RSD 4.000 hilj. Knjienjem dugoronih pozajmica na poziciji kratkoronih finansijskih obaveza, ocena
parametara likvidnosti i kapaciteta neto obrtnog kapitala je nepovoljnija.
Takoe, primljeni avansi u iznosu od RSD 51.434 hilj, upotrebljeni su za finansiranje stalnih sredstava
namenjenih prodaji, koji bi trebali biti proknjieni na poziciji obrtne imovine, a ne na poziciji stalne
imovine, kao to je raunovoa preduzea 2 uinio.
Dakle, neadekvatno knjienje pozajmice vlasnika fizikog lica i povezanog pravnog lica, kao i neadekvatno knjienje imovine namenjene prodaji koja je finansirana iz primljenih avansa, uslovila je stvaranje nepovoljne bilansne strukture, odnosno rone neusklaenosti i negativnog neto obrtnog kapitala
u znaajnom iznosu od RSD 82.985 hilj i nepovoljne ocene parametara likvidnosti.
54
Dobar raunovoa bi prepoznao potencijalni problem, pozajmicu vlasnika i povezanog pravnog lica
knjiio na adekvatan nain, odnosno sugerisao vlasniku preduzea, ukoliko je ugovor o pozajmici
kratkoronog karaktera, aneksiranje ugovora na dui rok, a takoe, imovinu kratkoronog karaktera
(stalna sredstva namenjena prodaji) knjiio na adekvatnoj poziciji obrtne imovine i ouvao bilansnu
strukturu preduzea, koja moe uticati na pristup fondovima finansiranja i cenu zaduivanja.
Navedeno obrazloenje pogrenog knjienja i moguih implikacija na uslove zaduivanja preduzea
Primer iz prakse 2 kako
kod poslovne banke, moete pogledati na sledeem video materijalu:
raunovodstvene greke mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja - USAID Projekat
Uloga dobrog raunovoe u olakavanju pristupa kreditima za mala i srednja preduzea.
PRIMER 13 PREDUZEE 3 DELATNOST: TRGOVINA SEMENSKOM

ROBOM, POLJOPRIVREDNE APOTEKE
u 000 RSD
31.12.2013.
31.12.2012.
u 000 RSD
31.12.2013.
31.12.2012.
Poslovni prihod
241.623
246.292
Stalna imovina
11.630
11.630
Poslovni rashod
229.500
238.527
Obrtna imovina
180.895
145.093
Bruto rezultat
25.223
10.836
Zalihe
32.325
35.215
Bruto mara
10,44%
4,40%
Potraivanja
96.453
91.170
EBITDA
12.515
7.980
Poslovni rezultat
12.123
7.765
Gotovina
Neto rezultat
10.359
7.861
Ostalo
16.418
18.685
Neto mara
4,26%
3,15%
Ukupna aktiva
192.525
156.723
Vanbilasna aktiva
35.699
23
PROBLEM: KNJIENJE
Kapital
27.704
26.987
este promene knjigovoa; knjienja zaduenja na jedno

lice, razduenja na drugo
Neproknjiene kompenzacije u iznosu RSD 64.000 hilj

Na preseku poslovanja, na poziciji gotovine u iznosu
RSD 35.699 hilj knjiena potreivanja za ubriva za koja
se oekuje prijem robe u odreenom paritetu - prodaja
preko kase, na ek sa odloenim plaanjem
REZULTAT: Visoka zaduenost - 54% prihoda, opta zaduenost 83% - zbog neaurnog knjienja kompenzacija
- ispravno knjienje: obaveze 27% prihoda
164.821
129.736
Dugorone obaveze
Kratkorone obaveze
164.821
129.736
5.842
5.539
157.264
119.816
167

Ostalo
Ukupna pasiva
Vanbilasna pasiva
1.716
4.212
192.525
156.723
Obrazloenje:
Preduzee 3 je vie puta menjalo raunovoe. este promene raunovoa uzrokovale su nedoslednosti u knjienju, npr. knjienje zaduenja na jedno lice, a razduenja na drugo i sl. Neaurnost knjienja evidentna je kroz znaajan iznos neproknjienih kompenzacija (potraivanja i obaveze iz poslovanja) od RSD 64.000 hilj. Takoe, na poziciji gotovine su netano proknjiena potraivanja za dato
ubrivo za koje se oekuje prijem robe u odreenom paritetu. Imajui u vidu da na poziciji gotovine
nisu proknjiena sredstva najveeg stepena likvidnosti, ocena parametara likvidnosti nije tana.
55
S obzirom na neproknjiene iznose kompenzacija, prikazani iznos obaveza iz poslovanja je znaajno

vei od realnog iznosa duga, odnosno ocena parametara zaduenosti je nepovoljnija visoka zaduenost od 54% prihoda, a opta zaduenost (obaveze/pasiva) od 83%. Da je raunovoa blagovremeno
rasknjiio kompenzacije, uee obaveza u prihodima bi bilo znaajno manje i iznosilo 27% prihoda.
Imajui u vidu da je parametar zaduenosti preduzee veoma znaajan u oceni boniteta, navedeni
moe uticati na klasifikaciju, uslove zaduivanja i mogui pristup izvorima finansiranja. Takoe, ocena
soft fact parametra kvalitet raunovodstvene funkcije, kroz neadekvatna i neaurna knjienja, bie
nepovoljno ocenjen od strane potencijalnog kreditora.
raunovodstvene greke mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja
56
PRIMER 14 PREDUZEE 4 DELATNOST: TRGOVINA

ELEKTROMATERIJALOM
u 000 RSD
31.12.2013.
31.12.2012.
31.12.2011.
31.12.2013.
31.12.2012.
31.12.2011.
Poslovni prihod
1.669.642
1.276.606
873.549
Stalna imovina
111.395
76.750
56.644
Poslovni rashod
1.664.643
1.121.689
810.661
Obrtna imovina
908.570
579.786
437.387
81.519
169.399
87.555
Zalihe
300.751
184.018
123.432
Bruto rezultat
u 000 RSD
Bruto mara
4,88%
15,31%
10,02%
Potraivanja
453.617
348.117
292.778
EBITDA
19.939
158.272
65.138
7.347
7.100
5.758
Gotovina
65.518
34.421
9.384
Ostalo
81.337
6.130
6.035
1.020.831
656.536
494.031
Poslovni rezultat
14.999
154.917
62.988
Ostali prihodi
183.304
69.813
10
Neto rezultat
91.735
62.027
54.597
Ukupna aktiva
Neto mara
4,86%
4,59%
6,21%
Vanbilasna aktiva
PROBLEM: KNJIENJE
Kapital
345.033
209.193
153.860
Ostali prihodi u 2012 - po nalogu revizije: prihodovanje

rezervisanja iz prethodnih periode za rabate obraunate
kupcima, koji nikada nisu isplaeni - RSD 26.000 hilj
675.349
447.343
340.171
Dugorone obaveze
166.745
1.506
Kratkorone obaveze
508.874
445.837
340.171
Ostali prihodi 2012 i 2013 : usklaivanje vrednosti sa stvarnim stanjem

Smanjenje bruto mare u 2013: pogreno knjienje manjeg
iznosa nabavne vrednosti u 2012, korekcija u 2013 - vei
iznos nabavne vrednosti i smanjenje zaliha, promena
raunovoe
REZULTAT: Poreski prekraj, plaanje znaajnog iznosa
kazne, zbog neadekvatnog knjienja
32.199
64.469
49.424
387.674
376.757
264.958
9.578
4.236
Ostalo
79.423
375
25.789
1.020.831
656.536
494.031
Ukupna pasiva
Vanbilasna pasiva
Obrazloenje:
Bilans uspeha preduzea 4 karakteriu oscilacije bruto profitne margine u posmatranim periodima
od 2011. do 2013. godine. U 2012. godini je po nalogu revizora, knjieno prihodovanje izvrenih rezervisanja iz prethodnih perioda po osnovu rezervisanih rabata kupcima preduzea, za koje nije ni bilo
planirano da se u praksi i odobre. Na taj nain, u prethodnom periodu je smanjen profit preduzea za
RSD 26.000 hilj.
Takoe, imajui u vidu neaurna knjienja u prethodnim periodima izvetavanja, u 2012. i 2013. godini,
na poziciji ostalih prihoda je, izmeu ostalog, knjieno usklaivanje vrednosti obaveza sa stvarnim
stanjem.
Smanjenje bruto mare sa 15,31% na 4,88% u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu je rezultet pogrenog knjienja manjeg iznosa nabavne vrednosti u 2012. godini (greka raunovodstva), a u 2013.
godini je povean iznos nabavne vrednosti prodate robe, uz smanjenje zaliha (novi raunovoa je
sproveo navedena knjienja).
Kod preduzaa 4 su nedvosmislene razliite nedoslednosti i propusti u knjienjima, to je za rezultat
imalo poreski prekraj i plaanje znaajnog iznosa kazne.
raunovodstvene greke mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja
57
PRIMER 15 KONSOLIDOVANI IZVETAJ DELATNOST: TRGOVINA

STONOM HRANOM
u 000 RSD
31.12.2013.
u 000 RSD
31.12.2013.
Poslovni prihod
1.375.619
Stalna imovina
254.260
Poslovni rashod
1.353.044
Obrtna imovina
591.911
Zalihe
309.448
244.877
Bruto rezultat
132.065
Bruto mara
9,60%
Potraivanja
EBITDA
38.065
Poslovni rezultat
22.575
Gotovina
23.518
Neto rezultat
-1.250
Ostalo
14.368
Neto mara
-0,09%
Ukupna aktiva
846.171
Vanbilasna aktiva
PROBLEM: KNJIENJE
Kapital
620.435
Raunovoa bez iskustva u sastavljanju konsolidovanih

izvetaja
221.993
Dugorone obaveze
33.809
Konsolidovane izvetaje sastavljao na osnovu uputstava

sa izvesnog CD-a
Kratkorone obaveze
188.184
138.902
48.549
Pojedinana preduzea: ostvareni neto profit za preduzee 1 RSD 71.802 hilj, a za preduzee 2 RSD 12 hilj
Konsolidovani gubitak RSD 1.250 hilj?
586
Ostalo
147
Ukupna pasiva
Vanbilasna pasiva
846.171
0
Obrazloenje:
Netane konsolidovane izvetaje je sastavljao raunovoa koji nema iskustva u sastavljanju konsolidovanih finansijskih izvetaja. Konsolidovani izvetaji su sastavljeni na osnovu smernica sa odreenog CD uputstva za konsolidaciju i ukazuju na nezadovoljavajuu strunost odabranog raunovoe.
Konsolidacija obuhvata svega dva pravna lica, koja su pojedinano ostvarila pozitivne neto rezultate
(Preduzee 1 u znaajnom iznosu od RSD 71.802 hilj, a preduzee 2 12 hilj.). Proknjien je konsolidovani neto gubitak od RSD 1.250 hilj, to je u potpunosti rezultat netanog knjienja i odabira
neadekvatnog raunovoe. Takoe, konsolidovani bilans stanja obuhvata uea u kapitalu, to je
nemogue, imajui u vidu da u sistemu povezanih lica, postoje samo dva navedena preduzea.
Navedena netana knjienja i nepovoljna ocena raunovoe (soft fact analiza), mogu uticati na donoenje odluka o finansiranju i posebnim uslovima odobrenja plasmana i dr.
raunovodstvene greke mogu negativno uticati na pristup izvorima finansiranja.
58
Aneks broj 1: Bilans stanja
Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2013. godine

Naziv pozicije
AOP
Tekua godina
iznosi u 000 dinara (prethodna godina)
A. stalna imovina (002+003+004+005+009)
001
242.724
213.337
IV. nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva

(006+007+008)
005
182.864
193.337
1. nekretnine, postrojenja i oprema
006
182.864
193.337
V. dugoroni finansijski plasmani (010+011)
009
59.864
20.000
1. uee u kapitalu
010
20.000
20.000
2. ostali dugoroni finansijski plasmani
011
39.860
B. obrtna imovina (013+014+015)
012
681.803
639.143
I. zalihe
013
400.454
421.521
II. stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja
014
28.089
28.089
III. kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina

(016+017+018+019+020)
015
253.260
189.533
1. potraivanja
016
157.284
144.271
2. potraivanja za vie plaen porez na dobitak
017
646
4. gotovinski ekvivalent i gotovina
019
95.197
36.236
5. porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska ogranienja
020
133
9.026
G. poslovna imovina (001+012+021)
022
924.527
852.480
Dj. ukupna aktiva (022+023)
024
924.527
852.480
A. kapital (102+103+104+105+106-107+108-109-110)
101
562.527
476.551
I. osnovni kapital
102
316
316
III. rezerve
104
32
32
VII. nerasporeeni dobitak
108
562.179
476.203
B. dugorona rezervisanja i obaveze (112+113+116)
111
359.540
373.435
II. dugorone obaveze (114+115)
113
247.776
224.770
1. dugoroni krediti
114
247.776
224.770
III. kratkorone obaveze (117+118+119+120+121+122)
116
111.764
148.665
1. kratkorone finansijske obaveze
117
14.064
28.166
3. obaveze iz poslovanja
119
90.086
117.128
4. ostale kratkorone obaveze
120
5. obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda i pasivna vremenska razgranienja
121
7.607
1.221
6. obaveze po osnovu poreza na dobitak
122
2.150
V. odloene poreske obaveze
123
2.460
2.494
G. ukupna pasiva (101+111+123)
124
924.527
852.480
Izvor: sajt Agencije za privredne registre Republike Srbije
59
Aneks broj 2: Bilans uspeha
Bilans stanja sa stanjem na dan 31.12.2013. godine

Naziv pozicije
AOP
Tekua godina
I. poslovni prihodi (202+203+204+205+206)
201
767.464
1.094.333
1. prihodi od prodaje
202
761.235
1.081.683
3. poveanje vrednosti zaliha uinka
204
6.229
12.650
II. poslovni rashodi (208 do 212)
207
676.479
934.948
1. nabavna vrednost prodate robe
208
581.582
865.613
2. trokovi materijala
209
51.793
30.543
3. trokovi zarada,naknada zarada i ostali lini rashodi
210
11.374
9.018
4. trokovi amortizacije i rezervisanja
211
19.598
15.005
5. ostali poslovni rashodi
212
12.132
14.769
III. poslovni dobitak (201 do 207)
213
90.985
159.385
V. finansijski prihodi
215
4.169
3.568
VI. finansijski rashodi
216
4.953
17.912
VII. ostali prihodi
217
7.702
VIII. ostali rashodi
218
2.183
489
IX. dobitak iz redovnog poslovanja pre oporezivanja

(213 do 218)
219
95.720
144.552
B. dobitak pre oporezivanja (219 do 222)
223
95.720
144.552
1. poreski rashod perioda
225
9.777
6.949
2. odloeni poreski rashodi perioda
226
1.256
3. odloeni poreski rashodi perioda
227
33
Dj. neto dobitak (223 do 228)
229
85.976
136.347
60
Aneks broj 3: Izvetaj o tokovima gotovine
Izvetaj o tokovima gotovine u periodu od 01.01.2013 do 31.12.2013. godine

Naziv pozicije
AOP
Tekua godina
I. priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 3)
301
754.470
1.231.992
1. prodaja i primljeni avansi
302
751.008
1.230.441
2. primljene kamate iz poslovnih aktivnosti
303
3.462
1.551
II. odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 5)
305
656.364
1.246.280
1. isplate dobavljaima i dati avansi
306
533.386
1.168.384
2. zarade, naknade zarada i ostali lini rashodi
307
11.374
9.018
3. plaene kamate
308
3.610
7.007
4. porez na dobitak
309
12.574
4.799
5. plaanje po osnovu ostalih javnih prihoda
310
95.420
57.072
III. neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I-II)
311
98.106
IV. neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II-I)
312
14.288
I. priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 5)
313
501
1.190
2. prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava
315
501
1.190
II. odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (1 do 3)
319
48.550
77.928
1. kupovina akcija i udela (neto odlivi)
320
39.860
20.000
2. kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i biolokih sredstava
321
8.690
57.928
IV. neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (II-I)
324
48.049
76.738
I. priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (1 do 3)
325
8.904
115.803
2. dugoroni i kratkoroni krediti (neto priliv)
327
8.904
115.803
III. neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja (I-II)
334
8.904
115.803
G. svega prilivi gotovine (301+313+325)
336
763.875
1.348.985
D. svega odlivi gotovine (305+319+329)
337
704.914
1.324.208
Dj. neto prilivi gotovine (336-337)
338
58.961
24.777
. gotovina na poetku obraunskog perioda
340
36.236
11.459
J. gotovina na kraju obraunskog perioda (338339+340+341-342)
343
95.197
36.236
61
elimo Vam uspeh u poslovanju!

Nadamo se da imate jasnije razumevanje znaaja posedovanja (i odabira) dobrog raunovoe koji e
doprineti unapreenju poslovanja i pristupu izvorima finansiranja!
Balkanska 2, 11000 Beograd, Srbija

Tel: +381 (0) 11 2182 146 | Tel/Fax: +381 (0) 11 2638 479 | abf@abf.rs
www.abf.rs

Uloga Dobrog Racunovodje U Olaksavanju Pristupa Kreditima MSP

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Uloga Dobrog Racunovodje U Olaksavanju Pristupa Kreditima MSP

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

ULOGA

Finansijske informacije ko su korisnici i koji je njihov znaaj

Potrebe preduzea za kvalitetnim kadrovima u poslovnoj funkciji finansija i raunovodstva

Osnovni poslovi koje treba da obavlja dobar raunovoa

Kako prepoznati loeg raunovou i koje implikacije na posao to moe imati

Oekivanja i iskustva banaka u pogledu kvaliteta finansijskih izvetaja

Percepcija banaka - rizik kreditiranja MSP

Elementi kreditne analize osnov za odluivanje banaka

Analiza finansijskih pokazatelja

Rezime: Efektni odabir profesionalnog raunovoe

Primeri neadekvatnih knjienja

Namera nam je da Vam pojasnimo ta podrazumeva dobro

novoa priprema - kakva je

podaci, informacije i izvetaji

Koliko puta ste aplicirali za neki

Odabir dobrog raunovoe, koji e na adekvatan nain kreirati Vae finansijske

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

Za detaljnija obrazloenja koje su to finansijske informacije, ko su korisnici i kakva je uloga dobrog

Znaaj finansijskih izvetaja i podataka je izuzetan, a njihovi korisnici razliiti:

VLASNICI PREDUZEA I INVESTITORI

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

Faza otpoinjanja posla

Kako se posao razvija tako se razvija i sama organizacija

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

3 | POTREBE PREDUZEA ZA KVALITETNIM

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

4 | OSNOVNI POSLOVI KOJE TREBA DA

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

Primer 1 - Znaaj usluga koje dobar raunovoa treba da

Ostali poslovi koje bi mogao da obavlja kvalitetan raunovoa su sledei:

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

1. Uloga glavnog finansijskog savetnika

obraun zarada zbog komplikovane procedure, sveobuhvatnosti ili tajnosti podataka;

reputaciju meu drugim preduzeima;

Primer 2 - Loe ugovorena usluga i/ili neadekvatan izbor

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

Za vie informacija, molimo pogledajte video zapis:

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

4.1. | FINANSIJSKI TIM I SARADNJA SA

Finansije esto preuzimaju

4.2. | ODRAVANJE KVALITETNE SARADNJE

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

4.3. | KVALITETAN RAUNOVODSTVENI

5 | KAKO PREPOZNATI LOEG RAUNOVOU I

Loa poslovna evidencija i neusklaenost sa zakonskom regulativom moe dovesti i do krenja

Primer 3 - Lo raunovoa, mogue greke i negativan

6 | KAKO PREPOZNATI DOBROG

Precizna i pravovremena evidenacija

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

Precizna i pravovremena evidenacija svih poslovnih promena u knjigama;

Osnovni finansijski izvetaji koje bi Va raunovoa trebalo da priprema na mesenoj osnovi

BILANS STANJA finansijski izvetaj o stanju imovine preduzea na

BILANS USPEHA uporedni prikaz prihoda i rashoda u odreenom

Uloga raunovoe i osnovni podaci u praenju glavnih parametara generatora gotovine

Rast prodaje u odnosu na prethodni period

Izraava se kao % od prodaje

Broj dana naplate potraivanja od kupaca

Broj dana vezivanja zaliha

Broj dana plaanja obaveza prema dobavljaima

Kapitalni trokovi - investicije

Balkanska 2, 11000 Beograd | www.abf.rs | +381 11 2055140

Upravljanje obrtnim kapitalom preduzea

Glavna uloga Izvetaja o tokovima gotovine jeste: