HIDROPONSKI NAIN GAJENJA JAGODA

Jagoda je u svetu prisutna ve vekovima. Prvi zapisi potiu iz vremena Rimskog carstva,
kada su konzumirani plodovi divljih formi (Fragaria vesca). U srednjem veku na dvoru
Luja XIV organizuje se uzgajanje iste vrste. Ozbiljnije irenje jagode zapoinje tek nakon
stvaranja hibrida Fragaria x ananassa u 18. veku. Intenzivna proizvodnja organizuje se
polovinom 20. veka nakon razvoja novih sorata unutra Fragaria x ananassa i razliitih
tehnologija.
Od samog poetka kultiviranja jagode, ovek je izdvajao i razmnoavao biljke koje su
imale njemu poeljne karakteristike. Ukrtanjem ileanske (Fragaria chiloensis) i
virdinijske (Fragaria virginiana) jagode u 18. veku. To je rezultiralo dobijanjem hibrida
jagode od kojih potie veina sorata koje danas gajimo. Kako bi se poboljale pojedine
osobine postojeih sorata jagoda, sprovode se brojna oplemenjivanja irom sveta. Jagode
se izdvajaju po svojoj popularnosti, zbog relativno malog prostora neophodnog za rast i
razvoj i brzog ulaska u rodnost.
Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u gajenju. Izuzetno je
vano poznavati tehnologiju proizvodnje sadnog materijala i realni potencijal rodnosti
istih u pojedinim uslovima.
U dananje vreme kao najvanije tipove sadnica jagoda izdvajamo sledee:
1. zelene sadnice, ohlaene sadnice dobijene iz bokora (frigo),
2. ekajue sadnice (WB) i
3. kontejnerske sadnice (TP).
U novije vreme spominju se i sadnice nastale iz semena,
pod posebnom kontrolom ("ekoloke").
Sadni materijal jagode obino se proizvodi u rasadniku. Sortiment Kod gajenja jagode od
velike vanosti je odabrati odgovarajuu sortu i tip sadnice. Zavisno od sistemu gajenja
odabire se najprikladnija tehnologija uzgoja. Stoga treba dobro poznavati svojstva
pojedine sorte kako bi izabrali onu najprikladniju i postigli zadovoljavajue rezultate.
Osnovna podela sorata je na one koje su jednorodne (kratkog dana) i one vierodne tj.
koje donose rod u vie navrata.
Na tritu je tako sve vei izbor sorti razliitog vremena dozrijevanja, kvaliteta ploda,
otpornosti na bolesti i sl. Izbor pogodne sorte vrlo je vaan, ali i prilino teak korak u
samom gajenju. Postoji puno razliitih tipova zemljita, a i klimatske prilike se razlikuju
zavisno od podruja.
Tehnologija gajenja. Kada govorimo o tehnologijama gajenja jagode, onda u prvom redu
mislimo na sve agrotehnike i pomotehnike mere koje provodimo u zasadu. Te mere
obuhvateju postupke od pripreme za sadnju, samu sadnju, ubrenje, uklanjanja starog
lia i sl., a sprovode se do krenja zasada. Za koju tehnologiju gajenja emo se odluiti
zavisi od uslova sredine i trita. Korienjem novih tehnologija postiu se u proizvodnji
jagoda brojne prednosti, kao to su poveanje rodnosti i kvalitete plodova.

Uzgoj jagode u stiroporskim saksijama

Rast jagode poinje u proljee pri temperaturi iznad 50 C, a 14 do 20 dana nakon
listanja, u aprilu poinje cvatnja i traje 10 do 25 dana, zavisno od vremenskih uslova.
Svaka sorta jagode u gajenju ima specifine zahtjeve za fotoperiodom i temperaturama u
periodu obrazovanja generativnih organa, a o tome e zavisiti potencijal rasta i rodnosti
biljke. Sorte jagoda koje su danas u proizvodnji, uglavnom su samooplodne, te ne trebaju
druge sorte opraivae u zasadu. Bolji rod se postiu ukoliko osiguramo insekte za
opraivanje (najee pele ili bumbari).
Vreme zrenja u najveoj meri utie na rentabilnost gajenja. Vreme zrenja u naveoj meri
je sortna osobina.
Mogunost uvanja jagode u hladnjaama omoguio je ubiranje dve berbe sa iste
povrine u okviru jednogodinjeg sistema gajenja. Vano je primeniti praktina iskustva
pri ovakvom nainu gajenja, a ona se odnose na uklanjanje fruktifikacionih prirasta sa
cvetnim elementima neposredno nakon sadnje. Na taj nain bokor jagode bolje razvija
nove cvetne granice, koje obezbeuju vie kvalitetnih plodova. Jagodnjaci formirani od
frigo materijala su produktivni, plodovi sazrevaju ranije, a na povoljnim terenima beru
se 2 - 3 navrata. Frigo materijal je skuplji i zahtevniji u sistemu gajenja jagode.
Samo stalnim unapreenjem postojeih saznanja u tehnologiji koju imamo, mogue je
opstati na sve zahtevnijem tritu.
Sistemi gajenja
Ako uzmemo u obzir mesto gde se biljke nalaze, jagoda se u svetu uzgajaju na razliite
naine. Tako razlikujemo gajenje jagode na otvorenom i u zatienom prostoru, a kod
kojih postoje brojne modifikacije. Ako gledamo gde je smeten koren biljke tada postoji
klasiano gajenje u zemljitu i onaj u kojem se umesto zemljita koriste razliiti supstrati

ili hranljivi rastvori (hidroponika). Bokori jagode bez zemljita mogu se nalaziti u
horizontalnom ili vertikalnom rasporedu.
Sadni materijal
Sadni materijal jagode proizvodi se u rasadniku.
Kvalitetni sadni materijal je osnovni uslov za ostvarivanje uspeha u proizvodnji. Izuzetno
je vano poznavati tehnologiju dobijanja sadnica i realni potencijal rodnosti u pojedinim
uslovima.
UVOD U HIDROPONSKI UZGOJ JAGODA
tu podrazumeva gajenje u zatienom prostoru na posebnom supstratu, uz precizno
doziranje potrebnih hranjiva i vode u skladu sa fenofazom biljke i uslova gajenja. Postoji
nekoliko sistema hidroponskog uzgoja. Oni se razlikuju u konstrukciji objekta (plastenici,
staklenici), smjetaju biljke, razmacima sadnje, odabiru sortimenta i tipovima sadnica.
Veliki je broj prednosti ovog naina uzgoja:
Berba izvan glavne sezone ovog voa (u skladu s time i cena je vea)
Mogunost vie berbi u jednoj godini
Visoki prinosi po jedinici povrine sa kvalitetnijim plodovima
Biljke su podignute od zemljita i tako je smanjena opasnost od bolesti i tetoina i
prljavtine
Smanjena upotreba razliitih pesticida
Olakana bioloka zatita (predatori, biopesticidi)
Olakana je berba (vea efikasnost)
Zapoljavanje radne snage u poljoprivredi
Kao glavni nedostatak moemo izdvojiti:
Visoka ulaganja u proizvodnju
Male greke u procesu proizvodnje dovode do velikih gubitaka
Subotice firma MILETI. Na taj nain se i kod nas produila sezona potronje ovog
voa.
Kod hidroponskih gajene jagode postie dobar kvalitet ploda, pri emu je sadraj
vitamina C vei u poreenju s plodovima na otvorenom polju. Manja je vrednost odnosa
suve materije i ukupnih kiselina, a neto svetlija nijansa boje hidroponski gajenih plodova
moe se povezati s kraim danom tokom kasne jeseni i manjim intenzitetom prirodnog
svetla u periodu dozrijevanja plodova. Luminiscencija i intenzitet pigmenta boje ne
razlikuje se znaajno izmeu plodova.
Osvjetljenje u hidroponskom uzgoju jagoda
Svetlost je neophodna za odvijanje procesa fotosinteze biljaka. To je proces u kojem
biljka uz pomo biljnog pigmenta hlorofila, suneve setlosti, vode i ugljen-dioksida,
stvara hemijsku energiju u obliku eera, i kiseonika. Produkti fotosinteze koriste se kao
hrana biljci i omoguuju oslobaanje slobodnog kiseonika.
Biljni pigmenti apsorbiraju samo odreene talasne duine, a ostale reflektuju. Tako npr.
hlorofil apsorbuje ljubiastu, crvenu i plavu boju, dok zelenu reflektuje. Gajenje biljaka
izvan sezone, tj. kada je intenzitet osvetljenja manji i nema dovoljno suneve svetlosti za

normalno odvijanje fotosinteze mogu je, ako se biljci osigura dodatni izvor svetlosti,
odreenog spektra i jaine, koji odgovara prirodnoj sunevoj svetlosti. Razlikujemo vie
sistema za osvjetljavanje. Postoje posebne fotosintetske lampe koje su prilino skupe, a
omoguuju fotosintezu kada su dani kratki ili kada je due vreme oblano. Obino se
koriste one jaine 400 W.
Osim fotosintetskih lampi koriste se i drugi tipovi lampi, koje imaju drugu namjenu. Tako
postoje lampe za skraivanje perioda mirovanja (dormantnosti).
Kompjuterski sistem u hidroponskom gajenju jagoda
Kompjuterski sistem su deo opreme u objektu s ovim nainom proizvodnje. Postoje
razliita reenja kompjuterskih sistema s pripadajuim programima. Princip rada temelji
se na povezivanju ovog sistema s razliitim mernim aparatima (sonde) koji registruju
pojedine parametre. Na osnovu prikupljenih informacija i zadanih vrednosti u
kompjuterskom sistemu dolazi do automatizacije razliitih operacija, kao to je
regulacija:
1. temperature
2. navodnjavanja
3. ishrana
4. provetravanje
5. osvjetljenje
6. vlanost
7. koncentracije CO2
Regulisanje temperature kod gajenja jagoda u zatienom prostoru
Kako bi se postigli najbolji prinosi pri gajenju jagoda u zatienom prostoru biljkama je
potrebno osigurati optimalne uslove. To se postie osiguravanjem odgovarajuih
temperatura, kao i koliine svetlosti u razliitim stadijumima rasta i razvoja.
Kod biljaka koje daju plod u rano proljee, tokom januara ili na poetku februara obino
osiguravamo temperaturu od najmanje 120 C danju, a tokom noi oko 80C. Otvaranjem
cvetnih pupoljaka temperatura se postepeno poveava. Kada se poinju formirati zeleni
plodovi, optimalne dnevne temperature su 16-200C, dok je nona oko 100C. U vreme
cvetanja potrebno je provetravati zatieni prostor kada temperatura pree 200C. Visoke
temperature tada mogu prouzrokovati zaostajanje biljaka u rastu, kao i kasniju pojavu
deformsanih plodova. Provetravanjem se ujedno utie na smanjenje vlanosti u
zatienom prostoru, a tako se i smanjuje rizik od pojave razliitih vrsta bolesti (npr. siva
plesan). Kod biljaka koje donose plodove krajem leta ili u jesen, potrebno je osigurati to
niu temperaturu, sve do faze sazrijevanja plodova. Temperatura ne bi smela prei 240C.
Vie temperature mogu negativno uticati na opraivanje cvetova, veliinu plodova jagode
i na sam prinos. Poetkom septembra, pa sve do kraja berbe, dnevna temperatura trebala
bi iznositi oko 160C a nona 100C. Krajem berbe temperatura se sputa na 12 do 140C
tokom dana, odnosno 80C nou, i to 3 do 4 nedelje. U tom vremenu regenerie se vrat
korena i podstie maksimalna diferencijacija generativnih pupoljaka koji e dati plod
sledeu godinu. Kroz zimsko razdoblje biljke jagode je potrebno izloiti niim
temperaturama zbog prekidanja dormantnosti. Time se utie na bolju vitalnost biljke, a i
na vreme sazrevanja plodova. Tako npr. za Elsantu to razdoblje iznosi od 30 do 35 dana, a
temperatura je ispod 70C.

Zatita jagoda u hidroponskom uzgoju

Kod gajenja jagoda u hidroponici javljaju se iste bolesti i tetoine kao i kod gajenja na
polju. Kontrolisani uslovi oneoguuju pojavu nekih bolesti i tetoina, koji su esti na
otvorenom polju. Meutim u zatienom prostoru postoje uslovi koji su za pojedine
bolesti i tetoine jo povoljniji, nego u gajenju na otvorenom polju. Iz tih razloga
proizvoa mora biti na oprezu i reagovati na vreme, kako bi spreio vee tete.
tetoine koji se najee javljaju kod hidroponskog uzgoja jagoda su lisne vai, grinja
(Tetranychus urticae), jagodina grinja (Tarsonemus pallidus), itd. Poznato je da tetoine
zapaaju boje. Razliite insekte privlae razliite boje. Tako npr. vai i muve privlai uta
boja, osice bela boja, itd. Veanjem obojenih, lepljivih traka (tzv.vizuelni mamci) znatno
se moe uticati na broj insekata, pa ak u nekim sluajevima i izbei korienje
hemijskih sredstava. Mogue lociranje njihovih arita kako bi se sprovelo lokalno
tretiranje, a izbeglo tretiranje itavog zasada.

Trake se veaju tako da su svojim donjim delom u visini vrha biljke.

Premazane su lepilom, insekticidom ili njihovom kombinacijom.
Boja ih privlai i oni se zalepe na traku, ili ih insekticid ubije.
U suzbijanju insekata koriste se i predatori. Pri koritenju predatora treba voditi rauna o
vremenu unosa i o uslovima u zatienom prostoru, tj. treba im osigurati optimalne

uslove za razmnoavanje. Tako se u suzbijanju batenske grinje koriste razliite vrste

predatorskih grinja. Najee se koristi Phytoseilus persimilis. Ova grinja se najbre
razmnoava pri temperaturi od 15 do 300 C, a vlaga ne sme pasti ispod 60 %. to znai
ako se unese prerano, nema nikakve koristi. Hemijsko tretiranje se u pravilu koristi, ali
treba voditi rauna o predatorima kao i polinatorima, a koji su uneseni u zatieni
prostor. Jedna od metoda zatite od tetoina je i unitavanje korova oko zatienog
prostora, koji su njihovi esti domaini i predstavljaju izvor zaraze. Topli i vlani uslovi
kakvi obino prevladavaju u zatienom prostoru, pogoduju pojavi razliitih bolesti.
Najee bolesti koje se javljaju kod uzgoja jagoda su dati su u ovom prikazu.
U zatienom prostoru mogua je regulisanje temperature i vlanosti, i na taj nain je
mogue uticati na spreavanje neke od bolesti. Osim tretiranja botricidima, indirektna
mera suzbijanja sive pliesni je i smanjenje vlage u objektu kao i uklanjanje zaraenih
biljnih dijelova, kako bi se spreilo irenje bolesti na druge zdrave delove biljke i na
susedne. Upotrbom fungicida duge karencije (Ronilan), proizvedena jagoda je krupna je i
vrlo lepog izgleda, a ukusa na pesticid. Za istu bolest (botritize) postoje prikladniji
botriticidi krae karencije (Teldor).
Za razliku od sive pliesni, pepelnici, koja se obino javlja krajem leta, pogoduje nia
relativna vlanost vazduha. U ovom sluaju indirektna mera suzbijanja, je poveanje
vlanosti vazduha. Preventivna mera u suzbijanju trulei korenovog vrata je zdrav sadni
materijal. Prednost hidroponskog uzgoja u spreavanju irenja ove bolesti je u tome to
svaka saksjija ili vrea sa supstratom ima vlastitu kapaljku, kojom prima vodu i hranjiva.
Prostorna izolacija biljaka onemoguuje irenje zaraze putem vode.
Korova kod hidroponskog gajenja nema, to znai da nije potrebno koristiti herbicide, to
je jo jedna od velikih prednosti hidoponskog gajenja jagoda.

Pepelnica jagode javlja se se svuda gde se gaji jagoda kako na otvorenom polju tako i u
zatienom prostoru.To je preteno folijarna bolest. Gljiva beliaste boje prekriva list i
time se smanjuje fotosinteza, to dovodi do defolijacije biljke. Pruzrokova
(Sphaerotheca macularis) - je obligatni parazit, to znai da preivljava samo u ivim
organima odnosno na liu. Listovi se saviju, deformiu prelaze u crvenkasu boju, a plod
ukoliko se zarazi ostane mali i nedozreo. Gljiva sporulie na liu odakle se odvijaju
sekundarne zaraze. Otporne sorte, promajna i ocedna mesta su preventiva za suzbijanje
pepelnice jagode.

Siva plesan - (prouzrokova Botrytis cinerea) - ( Botritioza)je opti naziv za oboljenje

kako povra tako i voa i cvea koji u pojedinim godinama (2005 npr.) masovno i
znaajno dovode do propadanja, ponekad i itave proizvodnje. Obino poinje da se

pojavljuje na tek zametnutim plodovima, pa do pune zrelosti, kao i u hladnjaama,

odnosno uskladitenim plodovima. Razvija se u uslovima visoke relativne vlanosti i
niih temperatura u doba vegetacije, sa svojom sivkastom prevlakom na plodu. Za samo
48 sati moe dovesti do potpune trulei, kada su plodovi jagode neupotrebljivi.
Uglavnom zaraza poinje od donjih plodova blie zemljitu. Spore se lako prenose
vazduhom ili kiom. U zatienom prostoru neophodno je provetravanjem obezbediti
bolji protok vazduha i time redukovati poveanu vlanost, kao i ukloniti sve biljne
ostatke koji su oboleli od sive plesni kako ne bi dalje irili prouzrokovaa.

Antraknoza jagode Antraknoza jagode manifestuje se tamnim smeim udubljenjima

naroito na plodu iako gljiva napada i druge delove biljke kao to su koren, peteljka i
cvet. Napadnute biljke zaostaju u porastu. Gljiva Colletotrichum spp. kolonizira list i
peteljku, naroito koren u rasadniku, tako da je zdrav sadni materijal jedan od naina da
se ova bolest izbegne. Mere suzbijanja su u zasadu jagode, esto nisu dovoljno efikasne.

Trule korijenovog vrata (Phytophthora cactorum) javlja se u umerenim regionima na

veim plantaama jagoda, kada je toplo i vlano vreme. Posebno je izraena na slabo
dreniranim zemljitima. Gljiva se razvija na plodu od peteljke prema vrhu ploda i
strukture je vlane trulei.
Boja je smea do tamno-smee do purpurne boje zavisno od stanja zrelosti ploda.
Plodovi su gorkog ukusa. Spore ostaju u zemljitu, kada ponovo u kinim periodu
prouzrokuju zarazu.
Nastiranje zemljita folijom je jedna od metoda prevencije ove bolesti kao i iznalaenje
otpornih sorata jagode.